P. 1
Jovan Maric - Kakvi Smo Mi Srbi - Prilozi Za Karakterologiju Srba

Jovan Maric - Kakvi Smo Mi Srbi - Prilozi Za Karakterologiju Srba

|Views: 393|Likes:

More info:

Published by: Милена_Николић on Oct 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/17/2013

pdf

text

original

KAKVI

MOMI

I?

Prilozi za karakterologiju rba
Prof. dr sci Jovan Marie
Kakvi smo mi Srbi?

IX izdanjc

Recenzenti
Akademik prof dr Duson Kosovic Prof dr Ratko Boiovic

Lektor
Milan Taste Autor naslovne strane i crteza

VojnaBastovanovic, akademski slikar Stampa /zd. i stamp. preduzece .Slobodan Jovic n Beograd 1998.

Beograd, 1998.

Draga citatcljko, dr

i it, o~c,

,. Uzimajucl ovu knjigu u rukc v rovatno sc i iami pitat naci odgovore na pitanja koja i sam sebi postavljam: Kak i smo mi rbi? Kakva jc nasa psiholoska s ruktu a, nas ar: kt _r'! J S1110 li .. , uJ na~ rod" (parafraziran'l kol gu psihijatra koji jc napisao knji iu 0 nam :' naslovom Luda zemlja). Sta nam se to svc dogada posl dniih godina, pa i deccnija? TacniJe, zasto nam sc svc to de gada'! Kakav smo mi to narod koji se nalazi u Evropi, a zivi kao da j u Africi? Ka av nas to

fatum prati? Hi smo sve to mozda i zasluzil]? I a Ii j psiholoska struktura vecine nas Srba upravo takva da jc logicno stu n'1I1 S sv to i desilo, da je logicno sto zivimo tako kako zivimo, sto boljc nismo ni
zasluzili? Hi su Dam nesrecne istorijskc okelnosti oblikovalc takvc ka

rakterne osobine koje nas "nesvc:~no tcraju" da ."salni scbc unistavamo"? I tako dalje, i tako dalje ... Ista pitanja sam ija sebi postavljao. Uvck stasavaju gcn racijc koje postavljaju slicna ili identicna pitanja na koja prcthodnici 111 )zda nisu dati zadovoljavajuce odgovorc. A prcthodnika koji su odgovarali na ovo pitanje (psiholosko-karakterna analiza Srba) nijc bi 10 pretcrano mnogo. Neki su se tim analizama i proslavili, na primer Jovan Cvijic (napisao dvadesetih godina Balkansko poluostrvo) i Vladimir Dvorni-

kovic (napisao 1939. godinc monumentalno dclo - Karakterologija Jugoslovena). Medutim, tada je postojala Jugoslavija i oni su opisivali Jugoslovene (pa i Srbe), a sada ponovo imamo Srbiju, tj .. .skraccnu Jugoslaviju" . Zatim , oni su istrazivali i pisali pre 60, odnosno 80 godina, .a posle njih desile su se brojne, rckao bih drarnaticne promcnc na nasrrn tcrenima, koje su zasigumo modcliralc i nasc psiholosk -karaktcrnc osobine. Pomenucu neke: 1. Drug] svetski rat i gradanski rat koji ga je pratio (1941-1945)~ 2. pedeset godina socijalizma sa komunistickoamoupra nom ide5

ologijom;

' aut mobil,. tclctonl t alo pu ceo d' n; ." 4. pUle I. "se'a u gr.ad sc pu , Jna 'Z. I, , ."... c)' O od dims 9')((; ~ g_ s c a nckoliko puta gout ',n] " .. u (avnJC:U' JJalJlo g .' 'd', nckadasnJI odn s solo-grad, .' ,'graclJe - takoa. JC _ .
!. .,. ' ••

st

3, c. P erne " dcsa alo u ,r ' e nl) ,

rnunikacijc (leI \ lzi j . ., radio), '" PIa .. vnc' ko, o . '!, ks , 7.ija sr dstava, .. '~, i 0 ornl k· lea
i

nas

a " - . _ ola kW ~an 'konlUnJ' al:IJa mcuu

VJ)I(;8

..

'.

,-t

JUrda sc

I',

neg lti n .\n bi ie davol i tczak

,

u 'nl ,

10 j dn
'"r . osI

5, urbani7.acl]a,

k

~j jc

6. novi gradanski

bio

, 90°/'

10 .'

10%

In]'

ada,

.

ffiti-fifti' (50fYo : 50%);
I'd

~~t

95' . 'pad J 991- J 9 . 1 ra

ocijali tickc Fe cratr .'

.

r:

karakteristike dobili, a koje
bi danas?

d kih kraicva I talas izbcg lea ,I'..... • fins, J ~ .' ~ • .vetski . kordom po tom pitanju; cctvorogodisnje megau1t lacija sa svets trn re '. ,'I: .~k ank ., - konomske- pohtlcke, psiho os c ... rncdunarodnc S clJe e. , '. ... I" .x dt ' SVI.'OVI doga daJI nas J su mesta U OVOIJ knj IZI. A I, I VIse. 0 oga. .. '~l' . • _ v Pokusao sarnad "VI 'do" sta je to ostalo od srpskog mcntaliteta I naim= sr '. '. . . Sih 080 bi koi Ino Ina oJe. 'p'osedovalj . pre 60 godina? KOJc smo to nove . ."
! •• '"

je ce tJ dog~daJl ,pro}

t' d ~[CnlaUZU JUs saglcdaju, a kanl.0} ~ IS . N'avo -). "d'm . .. zvcsn
. b'"

,'. .' ,. 0:;" . ' 'J". ,e snlenJuJU takvom brzinorn da " •• 1 daJI u naso] zcm ~l ,.' .... NajnovlJI uoga '.' , ...,~ siholozi psihiJ'atn) nc strzu rn da . . . k nOnlJstJ. pSI. analitican {"oclolo7.1, e ,0 .'. "vc' duboke i trajnc poslcdicc koJ , , .•

nc Rcpuhlikc Jugo 'lav1Jc.

nezapamcen

nekc: . cgzodus Srba
u istoriji

iz prcko-

'. J. mOC) 0" t osti, , o njoj bih mocac napisati tri ovuk knji zc. Mnogo p. ~slur" u knjizi, atim d· to j nascm s islu z" kr lckti no p valenciji cole tivizi . nad i di it, li J 1 111,.. Analizirm 1 .\) , jcdnu di nu rps os in, j s j' an .,bozji dar ....- nus mis: 0 7' S',I , .viceve, dnosno n' ~ll duhovitost. A i nasu duho n )sl, ti .. .srpsk] srm ao za nema rijalno", sto j takodc P ll'.'iti na \j ldska osobina (cast, posten]e, pravdoljubivost su n,(_1"(TI stu vazniji C 1l~'0 . omilanjc novca i bogacenje - '1i jc, bar, tako bil do pi izvest 0 ) r m lit). Jedno poglavlje 'am nasi vio rpski III -ntalni kvart '1 - 111.'(1, 11'1'_
tid jal · ,.a apokalipsc .. su jasn , jer te nase karakteristikc su, izglcda, i nas usud ... Naslo sc II knjizi l11Csta i za analizu ."kosovskog mita", tacnije srpskog sindroma p;'osloSli, nase nesrecne potrcbc da vazda prcbiramo po proslosti, a nikako da sc odlucnije okrenemo buducno 'ti. .. Kada CC1110 vee j dnom zavrsiti sa tim Kosovom (ono ce nam i danas izglcda .xloci glavc"), kada ccmo zavrsiti sa cctnicima i ustasama, Nemcima i parti zanima (Ncmci ovdc

,IJI'U~

,

I v 1J' J'
(

~ nj: i
J-"'"

n }.. • s t ak ~ t po ' I a 1I'J " ~ .. ', .,
I .

no

lp

l l'I

1.0

). ,

I,.)

.. n k OJ. d a!\" pnom ...n ,, ISIl'n) ) lUll 1 ) un't ...

ovc zcmlje;

nja. mazohizam, inat. Paralclc sa

,c

F

"

81110

izgubili, naprosto - kakvi smo

1111
'v

Sr•

.Pogled unapred' podrazumeva, dragi citaoci, da vam dajdzcstiram stranicc koje slede, Bice tu govora 0 zavisti i srpskim neslogama;
nije to slucajno prvo poglavJje, jer
SU,

simbolizuju nas Srbc)?

say ostali svet, koj i, zamis lite, nc voli, da nc kazcm mrzi,

prema mom shvatanju, zavist i ncsloge ishodiste svih nasih .riacionalnih nesreca", Diskutovace se i 0

drugim nasim ncgativnirn osobinama, kao sto su "balkanski prirni ivizam", zatim dvolienost, ulizistvo, Iicemerje, Spisak nasih .mcgarivnosri" ovim se ne zavrsava, jer ce posebna paznja biti posvccena nascrn odnosu prerna vodi (ovo poglavlje je malo "strucnije obradeno, rckao bih da je to "psihoJosko-psihijatrijska analiza nase edi palno-analnc strukture"). Govoreci 0 odnosu prclna vodi govoricemo i 0 nasoj naivnosti U odnosu na lica sa autoritetom, nascm pokoravanju ~,njinla'\ pa, ako hocctc, i 0 nasoj adolesccnciji po ovom pitanju .. , . Ali~ncmo~te od~lah izvlaciti krivi zakljucak: "Pa, ovaj nas samo napada I ncgatlvno plse 0 nama'" Naprotiv. Moja zclja jc da iznoscci
h

Dakle, dragi citaoci, to jc to! A scks? A ljubav? Kakvi su rbi po tom pitanju? Irna i toga, naravno, jer to i politika su za Srbc oduvck biIi vazne stvari, .. Mozda toga nema onoliku koliko occkujctc, Trcba nesto ostaviti i za potonja izdanja, jer knjiga ima podnaslov Prilozi :(1 karakterologiju Srba. Ako budc novih izdanja, a namcra 111i jc da 0

nama Srbima napisem trilogiju ~ sledeca knjiga cc imati podnaslov

NOV! prilozi za karakterologiju Srba ...
Jos jedno malo autorsko objasnjcnjc, Radeci kao lckar (psihijatar!) sa nama Srbima posle mnogo godina osetio sam potrebu da sintetizujem svoje opservacije i da ih "stavim na hartiju". Vi cctc, dragi citaoci, prosuditi da li je to uopste bilo potrcbno ...

6

7

sklo; 1I iH kar Ikl ru 1 d... nog nar d , tacnij a: r ,n j trct» pre i ikuto ati n tulil IS pre bl n k ~i., v n pi ni , n Osnovno pitan' glasi: - a Ii jon st u kako su to pitanj resay li na~ipret dnici preciznij - sta cazu istr .... zivaci nauke koja hi se me la nazvati karakterologijai Pre nego sto odgovorim n: pitanj k j su l san i scbi pst' vili - da raspravimo pojam mentalni sklop, dn snc karakt 'I: Karakter je grcka imcni c' i u v prvobitn zn: c n1 ' pr dstavljala "ostar predmet kojim s dubi ill r 7. to_. asni ic s 0 om cju oznacavao i ,.,trag", pa ne to .,.,urczano, udub no, na .rtano, znak iIi b _ leg po kome ..e moze prepoznati ne a stvar ili ncko lie vr mcna psihijatrija je sklona da rec karakter zameni r cju Li{1l0S1. Pod pojmom licnost podrazumeva C .,.,opsti i z' _P)l dine' prcpoznatljivi, karakteri sticni i relativno trajni ru cin ponasanj: i rcago anja". Crte licnosti nekog pojedinca mogu s klasifikovati u crt temp ramenta (emocije), crte karaktcra (vrednosni sistcm, rnoralnost), nacin adaptacije, karakteristicne navike, motiv kao pokrctac snagc, stavove, predrasude .... Dakle, ono sto nazi an 0 mentalnim sklopon, jedne osobe su i njene emocije, i nacini cmocionalnou rcagovanja i njeno ponasanje u karakteristicnim situacijama, i njcna I n vanja, intelektualne sposobnosti, njen vrednosni si tern ... (Mnogi su skloni da pojrnom karakter tumace sarno vrednosni sis tem jednc os be, odno on )
:J1l11/1I(
I
H,
j

Upustajuc; s u av nturu

pi a In

njenu moralnost, pri cemu se moralno t definise kao " .posobno ,t .. veka da sam sebi postavlja norme i pravila ponasanja da tih n mni i pravila ponasanja pridrzava tokom svog zivota i da sam .cbc kaznj: va za nepridrzavanjc tih normi U obliku grizc savesti, odnosno osc ia-

nja krivice't.) A· 0 smo uspeli da definis emo pojam licno t, m ntalni s l{~
dnosno karakter jedne osobe (ove reci, za vu prili u._. rru tram nonimirna) - mozemo Ii to isto uciniti i za jcdan narod k den .-

t

I

.

I gij - K r ud ":av, a
rH~..

k

'.n"

, e no iii nc
n

konlinui[ r. .. b " enuti J·o.~(1\ a konccpta: naucnu ... k akr -T I g:-rr • t cpom ...,. .. . k .... U I WIJ I ' f •. ,. karakt rologiju odozg 1 1 kara tc; jn]prc~ioni~ti ... :ku araktero oglJU I rulogiju odozdo. . " ~. . .tra71 anjc karaktcra naroda. A nau~~o IS ~ ,d . da ic dav lsk] t zak po sao prakticno nernogue. ta JC onJC nog "" a ~.t: p ~\'om pitanju? Moguc jc samo uzimati rcprcda nl~gucc ,urakJ. It g" naroda niih p~d . rei dcta. Ijnoj psil,10Joskuj analizentan vnc.:: uzor L: 0'" '. 'J,' .. -'" '" • zj (ankcte i l.)i rako izvlaciti odredene, parclJ~lne za~fJul:kc .. U nasoj zcrnJji u po lcdnj .feme se rade takvi na~~nl radovi (nl~glstra~u~'c, doktorskc di scrtacije), ali ani su v oma retki 1 takodc podlczu brojnirn
"~v

NA ist.razivanja karaktera [edno

K R , T -R' LO

'JA pOUra7UIT1C a. br(~jna naucna
¥ "

i I I I I '\1I n I S 1 hj , \ kari Pt'l" suri gazdc I trgov I. .. i od njih, j n znajuci, I s i, )1 P'l/Ulh" po, 1nu takvu, ncnapu anu kara lcrulogiju u .. s\' ) -ena. .. vaki s\,; na s\ t iu zakl ..nje, sa njom stoji \ sa njon pada. i ' pl ,Iazi, na prim 'I \ )', r tpostavke da je as c vek u ~U:( i niz Ik i luka» iii ;goi\'li(,lI.1l. zaosta» n i tupoglupav. Tako je na rir r, l' t nosi \. r zin1~ kn /'\ Mihuil. Nikola HrL tic, er 0 da j nas ru )d lup, zao razulur n i pomaman, i time je pravdao s oj pO'Iicijsko-: ps lutisti 'ki r zinl, akoz\ ana juznjacka krv, nagao temperament, prebrz osccanjc za svojc Ja a Z'\boravljanje viseg socijalno J i drzavn )g N' d-Ja, s c to zahrcv. i ia,-=c kocnice u celokupnom socijalnorn i d nom meh. nizmu,
lis '
1S t

tero logi j . kak . j 1 za 'f • POl r biz .. r dOI1I_(ili tlza. liar d) '( 'nih ru s' dv k: t'
r

~

I

za

kritikama u vczi "a ovom tcmom. Onovna jc - lTIOZC Ii sc na osnovu uzorka od roo iIi 100 i pitanika izvesti validan zakljucak 0 n11 lionskorn stanovnistvu pa feci: da, Srbi su veoma uspesni u scksualnom funkci.onisanju, jJj Srbi su veorna intcligentan narod, iIi Srbi vi." c eerie prijateljstvo nego bogatstvo, iii Srbi ~e radijc "pcsnice"" nego stu verbalno razresavaju svoja rnedu obna nesJaganja. ,.

ODOZCr p drazume a da nijalnc lienosti jednog naroda istovrcmcno prcdstavljaju i prototip cclog log naroda, tacnije, stvaralastvo tih gcnija na najbolji moguci nacin odslikava taj narod. SI1 atra se da je to Getc za NClllCC, Sekspir za ..ngl /t: Dant /.'
1

KARAKTEROLO(JIJA

IMPRESIONISTlcKA KARAKTERO'LOGIJA

poUraZUI11CVa

pojcdinci (opel iz raznih struka, kao sto SU ociologija, ctnologija, psihologija, psihijatrija, poJitika ... ), cak i u naucno-strucnim tckstovima, d~ju popuJarnc, prigodnc, impresionisticke opi 'C pojcdinih karaktcriuika naseg naroda, lako bi se mnogo toga moglo prigovoriti i tak oj
10

ua

Italijane, Tol toj i Dostojcv 'ki za Ruse, crvantcs za pane itd. Mn gi misle a mi, Srbi, nemamo jedn g takvog reprczcntativn g g nija il k -

ga hi progovorile sve one osobcnosti kojc mozcmo smatrati utvrdcnun e nickim crtama i karakteri tikama, rnada bi to, mozda, mogao biti jedan Vuk Karadzic, iii Dositcj Obradovic, iii Njcgoi (ako u nas nar id" u ljucimo i Crnogorce). Medutim, i ta karaktcrologija odoz~o. PI''nl'
morn shvatanju, moze se ozbiljno kritikovati - pre vega, da h su d· n· .
11

_. b'r j,j"Hkyjrn su ih pisiv li : c r : If· .' '.' I n,1 Ii N 11] 'J, USI na .. hv' tanju - n]SU" 1'1 '0 rn/ntlJ m · 'k i Pr rn nll'nl. . k' spir ifiI .1t1 \IS· bl U irna i J )"ie ih PlS ",\,"1.., " .' V 1I11 I r ,n It III ~". lUI u 0 ~ .. Z pod a ~ neva da _.' ,P ,-:m,~tr:l rA A · L.. IJA f za azan_i' {. ru .'anJ I udi, (l ur 11 ~ fa (ncVntl ......" ubi ~ n : t d' s n _. :J.. . , .' ncr~ i z is tt n )gra t JJ .... IZ' . i d I)' vazfll p da I. n P .. dll.' k,( fist J ,r Jg ~., . ... nlu i;1 , n u;;dl gly •. :.,.
. k
J

.

k

. J

kVI.,

't.

I

I"

~

n

I

'Ii

I

Jsihi; .Iri)
k . ·

,gcol,.mJiI)C,

goSlllv na, Licnu hrabrost ("natiirJiche Hcr~haftlgkc~t. ), pobratirnsku vernost, covekoJjublje, inteJcktualnu bistnnu, pesflIcku ubda~enost: mU7.ikalnollt.ali i osvetoljubivost, Jukavstvo, naklonost alkohohzmu I erotizmu, to bi bile glavne crte ove Taubove opstejugoslovcnskc karakterolo iic, ,. Drugi jedan poznati istrazivac, Jovan Cvijic, 1920. godinc, u svom poznatorn delu Balkansko poluostrvo. tvrdi da gcografska srcdina uticc j na psihickc osobine stanovnistva i zato su psihickc osobinc prcdrnct antropogeografijc. Isticucl zajednickc osnovnc etnickc crtc Srbo-Hrvata, Slovenaca i Bugara, Cvijic odmah prelazi na tipovc i podtipovc,
"" Cuvcna jc njcgova podela na dinarski, centralni, istocnobosanski i panonski tip sa varijctctima i grupama u svakom od tih pojedinih tipova.

thodnid (pre l' nav Jim V. vl)rmko~ Il:a~: n plslvall Jl ~1 na" J pr~,. _ ' " ovnik i teligcntni i obrazovaOl Frilozctlns bi k " ." . , da Ji au ·tflj.'kl -'. ' "'k'" I (;n a - '" Slav lnjju da dade stu 0 ~c trv nlJ I lZd ih T b ~d s· 0 U mspe c.:1JU U . . n au . '" .... ~J. ~rhe j flr\'ule,. ncgo sarno I/. ire. N'jcgovc .. vcslaj, n uopstt nJJc VluCO ·';.k· .. -, ,. h II." ra~ b'.' . .. " d". . .. zc iznose zajcdnJc c vrstc sVII C/ o.~trc I unJf1ogofn tacnc IJagno -' . i nok -", n 1111" ike I u~ar\'''e Uti c, kako sc on izrao Zira na v I U I po raj rrru, . L.. • •. •I It ,I' tV' won delu Kra(jeVIIUI Slal'f)/lUli I . (yVO{ 111(1 Z va 1777. gouU1C. njcgc ." . I' "d rvi po usai neke Ilal.c karaktcrologlJc svih JuI' 'lJ1 na.' ZIl 0 n oz. a . . 'J ~• '" '

I" ',",'Il

U~

v

g

••..

cnaJog uvo

.

antrr P
d'

. p.r

ogJlcdli IU10 kako su nus

g- .

_.

,....'

Ill:

.

kad dav-

,.

w

L

.

'.

I

J..

~.

.'

-

r,

l ()/ll'lll

I Ill:

uu

od

v

vijic jc opisivao maksimalno popularno i slikovito psiholoskc karakteristikc pojedinih tipova. On kaze da je narod jednog kraja ,.):lvahan srdacan.junacan", u drugom krajuje skrt, ncpopravljiv, kao dajc stvo~cn sa~o za .Jekovinu". IIi, dinarce (brdski tip) opisujc kao energicnc, JmpulsJvnc: n~gJ~, uzavrele, a panonce (ravnicarski tip) kao smircne,
1

v role, druzeljubive ... . ,Jo~ jedna mala (neophodna) opaska za uvod ~ citanjc ovc kniizc: Jm" .d d . ~b ' aJUCJ Vl U a karakterologija jednog naroda ln07.C da povrcdi suU
12

1

P'SKENE

o

E

Ne treba trositi rnnogo reel u zakljucivanju da jc zavist jcdna utI kljucnih osobina srpskog naroda, Prema nasem shvatanju zavist jc ncgativna moralno-psiho)oska odrednica koj u svojoj sustini ima sled _ ce osobinc: ne mozc da se podnosi uspch drugo '.•oscca sc ncprijatno kada se drugi raduje nckom dobitku, nijc sposoban da uzi a u srcci

drugog, ne moze da podeli radost sa nckim ko jc mozda uspcsniji ... Predvorje zavisti - iii tu, asvim blizu - su tzv, zadcvicc i ncsloge. Jedno proizilazi iz drugog i ncrctko sc uzajarnno. prctacu, dajuci jedno drugom energiju narastanja tih ncgativnih osobina, U naso] strucnoj i popularnoj litcraturi srpskc zadcvicc i neslogc su opisivanc podjednako mnogo kao i zavist, tako da jc logicno da su znaeajno oblikovale nase ostale karaktcrnc osobinc. Brojni su dokazi postojanja zavisti u nascm narodu, Navcsccmo nekoliko koji svojom jacinorn, trajanjem i .Jogikom" pokazuju koliko je zavist jedna od bitnih karakteroloskih osobina srpskog naroda, 1. Kosovska bitka se vekovima uci u skolama kao karakteristicni sudbinski ishod koji je nesumnjivo odredio buducnost i istoriju srpskog naroda. Vekovni uticaj orijentalne kulturc i mentali tcta - kao posledica zivota 500 godina pod Turcima posle Kosova - zadrzao sc i do danasnjih dana.

Dakle, da vidimo sta mi ucimo u skolama i sta znarno 0 Kosovskom boju. Najpre, odgovor na pitanje - zasto su Srbi pobcdeni? Naravno, pobedeni su zato sto su Turci bili brojniji (svi mi cia se II so prometnemo I ne bi Turkom rucka osolili ... ), ali slusamo da su Srbi pobedeni i zbog izdaje Vuka Brankovica. Fenomen izdaje jc odu~c~ prisutan u ovom podneblju, a izdaja je prepuna elcmcnata Z~~lst~

(on a je zavist na kvadrat, rekli bismo). Poznata je stvar da se licnoj osetljivosti lako pridruzuje i zavidljivost. Surevnjivost na ovirn prestorima je takode isla rame uz r~e sa zaviscu (surevnjivost jc nlo~da. sa-

rno druga rec za istu pojavu). I Karadorde je, takodc, imao zavidnike,
15

n

i U IV g pi k ." Ikr n.
. 111 d,l 1} J.

I'" ttl
rJllt

()

J

,

1)1

.. bij{

{

. Zl.

/11f( / /1f1J

J, HJ-' 'l .!C Pk. S Ictnlcka izdaja kJJU(;ala jo . ' t tId .• , f cg VO c r nrrna, I Il~!. "c l'O" )(.1 sf ( 1J c ntalni i sirnbc lican JC h Vu: a J~ 'J.I., ,Monum . III nl n I , ", -'g drntlft;tl. P. . }Alel bio ko go , I oc to I JJt(Jkle/ kr 'f nas i)'ude' It . 0 s I u "'I 'T"c .'ud'l OS( v' ~na su pJ'etrcavanja u protlvnil::ki tabo}' . _'O J 1 flHlk ') 'l,;~ Aoleno .. , Mn(l 'df?l k~d' irn jc ovakva kr ava rena iZa0 0 • .., '.

u : ' ' I A II IA I'"

I Fir

r11 .,. - gt :10 'ella /iipt:" , u etc

k ;011 J

pn: ,d;n on •" w' ne sf ",.' ~c !':l .P'"'Joe pre Lit ga branlo
f

. utrl

L,.

"7d'

J' t

).~,

• J11 1St
_',

zJ jc pisc
x

en i 1Ivrl::UCh
I 1~

I

a

k

0

k:

0

to P nasanjc na 0\'111 ler.. k' fa te~lstH.:~n I .up( ~iJIV cJe~
'v. ' , •
0

cc

'll

.'

no i J.'

'I

nlkl vi c~
IU'I

d~

\0.

0

/'

I

,-'

VI .

.

k dI ' fan.. , ~ i kao takav, on au a rraru potoia J(; 1 bf{vnlh gcnCfdC1J ". hrani ,.. ' kovi I Z') II sc ',lnJ') .,' c izdaje JC datr.. ranjcn JC vc OV1111a, 1 , tk c ~'1 0 1raza. . " nje ncgntivnc -,un, rosto podsticc na repetttivno ponasanjc. Z~' "a' ;spliv'l na P )vrS1I1U 1 r '
kovi a t
J

"nt'Jrir1J(r Vukd I ·
I'

, i' dlt . '. h. .. - ,,', . ana . karaktenstlka I omo saplcnsa ')to 1 ~IH IW usl , unlverz .. . di , M.1" '. ' 1'" I'e J1HnPlJ10. . '. u drugirn naro .. ima. cuutlnl" U na:s Il( d/". d· . n')1'1/:ln10' . J '. ~ .• ' dB IJ';I11 rc lzaJc ". I'k ponavljan kroz vekovc ua SC IzgJcda
l '.

" '} • I. 1 I

11

.t

I.', L1f ) uvrc

J0

p zru t· situ, cii .ada rie ( J I· e zbog t ga ug d 0: cal io.
rna nascm shvat

h1
1I

Mrznja jc korak daljc

Ul

J

0

-

ju, i.clJ'u za unist ' 'I rn

dn ) Uru v.avist i lillt

i pr Isluvlj'\ p _ .(
I lI/.1. 1 .. I i VI '

·w".'.

ncgutjvna Inoralno-ps)
v

go

"c pas lovica i narodnih kazivanja koje potvrduju pro. ovrca I . . 2. NcbroJ no J esloge A sta jc drugo nne za neslogu nc'k slogc odnosno n ~. ., 1" . blenl srp. e : , .'1 l' ima i druga objasnjenja, a 1 Je zavrsr, kao . 'l' Naravno nes oga
znVIS . _.'

znji ce jo~ biti govora, a · (VOl I t J 'IV .; 1110 III aj 'LiV kao dokaz raspro: tranj c J(. c (k .! i ihodi i ..uvisti ., Ij H( ~ na ovim prostori aj •• . ji c v". .<1 la .'1I i dno r takvog dornacina pita)i: "Pa, kakvu Ii imas k rist od 10 '.(1'1 ,011 i. odgovorio: ."Ncmanl ja kori .t, ali on i a stctu!" V· zno j daklc, I'll ti stetu drugome koga ne volimo i zlurad ,iz prik aj u, uziv, ti to' lj _ govoj steti, odnosno muci. Nas cov k se ispoljava ~0 vellkl ma] or u vr ju , V()~ bllznjeg: ideja je "ujesti za srce". Nasa psovka ccsto pogada najosctlji-

-,'1 , ska odrednica,
10

srgurno

o.

naj bitnija

u genczi

ncsJog~. , sto Pnn](:r k"'OJJ sc ces· koristi da potvrdi tradicionalnu neslogu jc na, .., . · '4 rodno tumac '; nJe 0(,; J'la na srpskom grbu. Iako ocila.... prcdstavlJaJu ne'" , sto sa 'VUH d'1ugo (na grbu .sredniovekovne •rpskc drzave)• nactn ",. na .koii 'J • , ;! su ona uc ]·t'tna ~svakog posmatraca nesumnjrvo podsccaj u na cctiri c]c
0 ••

rilicom ispisana slova S. Naravno, narod je odmah dao i tunlaccnje toj skraoenic: vel cetiri S: Sarno sloga Srbina spasava. Koji to jos narod

vije mesto. Nc kaze se slucajno una,' - ujesti za srce. N, s covck vise voli tude zlo nego svoje dobro. .... Zucnost, zloba, pakost, zavist i 0. vet ljubiv st 'U pov zani LI j dan kompleks u kome se dinamicno smenjuju i uzajamn r dsticu l vc .Joboze zasebnc crte", U nas postoji karaktcristicna rec: pasjaluk. p, ...
sjaluk je uzivanje u samorn Zl0111 delu kao takvon , to jc i pakost i bcs, Javne polemike su najbolji primer tih ob acuru . Nas vck jc zl p' t tilo. Izgleda da ta fee nema analognog iz az, u drugin j zicim: , U n' .-

u svom grbu ima generacijsku poruku da ga sarno sJoga spasava?! ciglcdno, on ,i narod koji je vecno kuburio a Des ogom. A srpskom narodu sc tl cesto desavalo. To SU~ nazalost, znali i drugi narodi, naroCit) oni komsijski, cesto ncprijateUski raspolozcni (a' kojj to narodi nisu ra!ovaJi sa o'vojim sUo'dima? - to je gotovo istorijsJ'o pravi 10). akJc, Ii drugi, )k In;, ncprijateljski narodi, imali su jcdnu karaktcri,'Iicnu u7.rccicu - N · da.i, 07.', da se rbi slolc! ] zaista, u .'vesti tih drugih liar ua ~tal jc urCl,ano gcncracijsko pamccFljc _ sa Srbima cc16

c

se uvreda pamti do smrti. Sarno u Prvom .v t 'kom T( tu izglcda da srpski vojnik nije bio zlopamtilo nego se pokazao velikodusnim. Dvornikovic smatra da jc zlopamcenje .xlispozicija, a ne odrcdcno mon lno svojstvo, da je to dispozicija za intenzivnije 'eca jc n gat· ni u,ti . zivota ... Bol se osee intenzivnije od prijatnih tis vc~ l 1tlskoj potrebi da se uklone stctni i zivotu neprijatcljski u~i '~i. .~ ~ ~
'j -

istoj osnovici od istog su izvora

j

melanhulija u melo

UI

ztopam\; nJ
1

o

T' J J' " ".' d' a na statIstlkama tzv. Hove ugos aVIJc. U novijc .. .. ProslJlTI po aClm10, svedoci reJattvne neuspesnostI po I' .. pa uocava ... ICIJC, da sn vreme kao ." ' .,. . J ie d _, ..d k imina1 dramatlcno povecao (nas. tupi 0 je _oba ncshvatlJlve 010 a se r " S)' Vb . .. .. rala) Ova relanvna neuspesnost uzr e ima druga obJasnjc .. eroz1Je nlO· .' .. ". d k .. '. . n 'a bas kao i porast krlmJnala (nije U pitanju re U cija zav1stJ, sto bi ~ ~oglo prividno zakljuciti). Dakle, zavist kao nasa tipicna osobina tvrdokorno opstaje vekovima ... Zadrzinlo se jos malo na k0l11sijskoln sindroI11u .. Dragisa Vasil: U
0 "
v .'.

sJ u "b Ia 1 vg· ZnalC1 1 " b g intelektua)nlh sposobnosti POJCdInac' dn g , 'k uspesna z 0" . " . _~ . ,. a, njjt: br1~toll 0 c' .. Cak bi sc moglo kaza~, ope~ ~I.cnla nat oUnOtll ve .. pripa~nJk~te sl~;! salama i vjcevi~a na r~c~n m)h~~)~?ara (~ gdc jc dirovanJU, tj. bro) .. ' t lektualnl dometl rnsu najjaci kvalItet.Dakl . . trs) da lffl In e. . b" OJ"' . . .. e, 018 tu~c,I ~; xavisti kao opsto! .narodno] oso l~l, rm ICI~a JC bll~ vrlo 7ahvalJuJ~ ". b"l lake sakrrt1 neke nedozvolJene radnje 1 ponasanja. uspdna,jer nljC .: otkrivanju zlocina od strane milicijc bazira na
d"ZU

Po

.ki kolenc I Inclanholik 'ClonafnJ~ "! pamccnJC ZI, train , ,'. la raJnu 'l . . "rl n~ ga 7,a't u. TU J(onstl u, .JC uv . U ern rn .' . ,borav j8 . ...'. rClue I . kiI11 n rVo brocudl11 za , "na karaktcflstJka toga OsccanJ'~ J nr b de do a)e vaz" ," . '"t. aieda .u . '"vega tog '. 70ie 1 os ete spojcru sa Os C"ca ' nl(' n8vl)8I1)C 'u afcktJ mr ... 1 , . nJCnl (BinD po nda kada ~ , ., 'an10 0. dcJu 121 C' . d,,.m,om na lcnlU LaVIS t r, cgzlslJra i ' '.. " vlja sC ~ . ~.da se I u" .. 'k' n . 1f7 1'0 . ~.. 1 ."'b" .. Jed .. ncn1(X;J 'd' '8 k01l1SljS ,tl .···h· ., od loa nasa s uz a un UlrasnJ' ih _g U ~kla, U ,,'e raf11Jl - . . " ~" .. " . ~ po .. , .. "'nicnja 7.as,~o. J'J . eon1a u pesna U otkrivanju knnlinal' . d obJa.:) . . . a) bl a v . .,. val no 0 I' 'ija j nllllCJ) .' Vpravo zato sto jC nas narod sklon d ~Jo ,I (pO It.,; . 'h radnJl. .• I t· d . a .\ 'h edOI ol)en) v.· da zaviruJe sza p 0 _a rugog UZ velik dfUt~~l:ie drllgog., tacn'Jec' kasniie), uz velik_i potenc."ijal d_a "otkuea~'
r .0
r. •
0 0

~./ba~ kaO

'b Ina uvr

l11anir

cda ritaju sc jcdni 111istinl _.' .. " . .,"'k' " 7aJ d-

j ~, In

i

ziun, 11.;';1 " 1 :uptHnih t 0\ sti." N \\ odiruo \.)\o l:1)S _1)S l7j,·ti,1·kda~ idi du j

. i l' P k 1Y\\: nit irn i . 4. ~ll d ci argun

I ~is k

·\r ·11"

,\

\-

a-'

radozna'IOS .,....
I ••• v

J

_·t~

(0 tonl
r

analJlICarJ USp

'c"'nosti

'J

..

nase 1111 lCIJC
", .

'1·' ..

d tvr c

nt koji iovori o st p:k ).1 n slo .1 i za~' ',i uma ll: jodna fina pricu 1Z Vrnjacl 11.(\'j .. Na Pel nn kon iresu lc..kara rbijc bTfadn~cclnik Vrnjackc anjc j od z· o, k'" :tn jc to i uobicajcnc Pllzdravni g 0 i torn prili t ic rc . 0 da jc mit ralna vodu u . rnjackoj Banji pron den' pre i: od 120 ~ din" c (h l 10k lXOO. i n 'k~ ~odinc, mnogi uglcdni strucnj: ci iz clog sv tu su dola/i \\ da ispitaju
1

,.

da ta
'."

provcre sastav vode i njcnu mogucu lckov itost. stalojc unamccno da je jedan poznati francuski b' In log tada zapisao: 't,()vo .i~ prvo-

klasna mineralna voda, amo ako e rbi .lo:lc ..0\10
DC

()1~da posta-

svetska banja!" Dakl , oduvck jc bio

roblcm da se Srbi sloz~..

°. Ce/a ova pnca

sto su i drugi uoeavall, A slieno pise i D. Prohaska: .Slovcnska slabost, slovcnska bcskarakternost i naklonjenost mcdusobnim zadcvicama i zavisu krivi su sln SU Sloveni ostali porobljeni i politicki ncslobodni." )vo [c pisano pre
Prvog svetskog rata, 1914. godine! Problem ave vrste sc po ..tavlja kada sc analizira opstc dobro U 00nosu na pojedinacno dobro. Mi, ocigledno, nismo skloni da se zarad

v

.

svom oduscvljenju Srbima i Srbijonl posle Prvog svetskug

rata (1919.
0

ncrodno. SJogaje rrcovlaoivala. Ako je prenase1jenost u nekim okruzirna izazivala sporovc oko imanja i izvesna krivicna dela, to jos ni iz dalcka nije predstavljaJo k~kvu ozbiljniju opasnost. Srbija pre ratova bi la jc jcdno se~ce Evro~e, Jedno selo originalno i prosto, odvojcno ali dovoljno spokorno', u nJemu se Je d va nesto znalo . . J onum drugolTI. S lozcnunl ZJvotu napredne E . ·1' . .. .. . ' _ vfope, elV1 lzaC1Je 1 luk 'uza, bcde j ncspokojstva,
v v'

godine) pise: "U jednoln narodu, u kome se druga zdravica pijase konlsiji, zem1jiste za ovo seme mrznje bese neplodno,

slavi na-

Taj obrazac se nebrojeno puta dcsio na makro i nlikro p\anu, na planu opsteg dobra u smislu drzavnc politikc i na planu pojcdinacnih interpersonalnih relacija. Za nas mcntalitet gotovo da jc prcpu7.nat\jiva sledeca situacija: u nekoj grupi uspch jc na vidiku ako svi l:lanovi grupe daju svoj maksimalni doprinos i okupe se oko vodc, tj. rukovodioca (grupu uvek neko treba da predvodi). Mcdutim, ako cc u tonl uspehu "kajlnak da pokupi lider, onda u grupi narasta fcnonlcn za isti i nedovoljnog angazn1ana, iako bi pobcdom ill USpCh0t11 tc grupc svi clanovi profitirali ..Taj karakteristican srpski sindronl sc pujaviu u druge.
fo4

opsteg dobra udruzlmo, slofimo, naroeito ako cciz tog udruflvanja neki pojedinac mozda izvuci v cn korist za sebe U odnosu na

°

ovon1 poslednjem ratu (1991-1995. god.) prilikom ''1os1obauanjalolo gr~da Modrice u BiH. Sta se, nairne, desavalo? Srbi se udruzc i os OJC Modricu, ali se posvadaju oko toga ko cc biti gradonacclnik 1 prcpu:tc je Muslimanima, sa idejom - ,!'1E, ncces, vala, ti biti prvi coyck u Mo19

18

kle sfotinc godlna

na I rog 0 " d Turaka. e (;1 "' 1·· b ' ' . n pornaze 0 .. j' ..iia Zaiedllo raspaia UpI avo z ogprVikc da 11 , s k nlje, koa lei). 'J .'., •
0,1

da SC . von1 graua~ vin1 prostorlma trajc otlvajkall a 1na J~"()no g?nl Modrjca pOIlasan)c n~ ~.tvU iJ'unastvu G. G 7 ITlan pi~'r-: gl da s Ie, 'k nl COjS'· .. '. . '~" IZJI dll ;u 0 crnogors 0 . a jc bila sarno odbrambcna, nikad<J I11 Taka u svo d~.'8' nlcdu plC!11. en~~. ,vczi uglavnom su SC' stvarali J' er ."ka ak(;IJ 'kotr3JOJ sa '. '. .. . 'I lajcdM'.L.;. ,,'tivna. J(r,a:t· ' ,. ni bez aobracaja jcdnih sa dru " a I' ~ka I po?,f .... rot .tav ~e , -. ". .. . tvar a~ b'l' odvojenJ.' U.p om ovako pisao: "U OVO .f1J 1l1C, Kucc .' Jcdn iih . . , b k· rurn 1 1, s~ ,a. arko Mi IJ~noV J~ . 'ern SrbiIna o~~ nj I ',t.c ~c svc .r~t brata g. una. ~ . r'ka ~r1a .s ostahJ. d biti sebicnl I grablJlvl na prvlJcnstvo . bratl Ia ttl S . . hu ks II .. b ." JC U v « ~ .da SrbJ n.cln. a .." bi . Vl·J.·~enstvoah )rat0I11 d ga nazvali tckl'koV8. Ja 'h, I pr . J• , a t me da olu taJ rna,~ N ~~ni Ii yam se da se 1997. godlne da(0\'0
I

p no

pa ll1 - ka ih natcra ... l"ko puta ponavJa c (JT1~ 'vedoci, neko latu dflL;f 0 udrui 1991-1995.
·x'

akar . dtJsao

'"'

1

. Turcln,

.,' ,•. I
. ')

. ,'imani osvoje Modri<.:u. Srbi . .. M' d . w" , • !-ie . t lBUZ01U ··0 rrcu. Ta sltUa"', lOpe ' Ii I' I..: IJ a
MU~H

a

priC8Ju S

.t.

'koH1 r

. '.

godim-,
.

I

u n kinl dru,

d
p

u

'.

/ensfva

.

,

... "obednlka 1 pobedenog I sledstvcne za'f aCIJa - 0 nos Pl' . 5. SHena 5JU .... 1 c'enih razmera - na aZI se ,I U nasern parla ...
v

0

dnoSno

sebrcnost1

~~

.' voda i sJedstvene zavtsti.
,. .'

".d

',.

,

6,.P Iitiek, p zorni(.;aupn.1 dnj 'gra anskom raiu 1 )'_\ll . godine, na tc nin a ._ se -. J j j i alna nalizu 1 nUl11 na Z'-\ isti (i mrznjc) u srpskem narodu, Nl:L'PO' 0 jc da su . rl i kao n'\n. 'do7.iveli pravi debakl u tom ratu - od cinj ni 'l~ da su prirno. ini da Ilapustc svoja vekovna stani sta (kako sc to srceparatclno kaz -) 11'1 du m 'di iskc satanizacije po celom svctu.1 ic petrel n najmar jc des ,t 'odin', p ).. sle rata da se rcgeneris srpsko icc - i u matcrijalnom, i II duho 'nOIl1, i u kreativnom mi slu, odnosno da svct prih ati l olj · istorijs o In stu Srba od ovog koje nam jc sada dodclj eno. A to kva'itctni.i~ mesto u
# •

kl snic PolItIC I ana. . . ' anlp~l1J. ." Sinlbolicno, naravno, jer se reagovalo strasnma i nego izborna tuca. . 'I .. zumom dok je zavist tu bi a SplT1 tus movcns I u emocIJanla, a ne fa, .' . '" .' . k ". Jamentarnom zivotu kada opet ImalTIO VlscstranaCjC naJs· orlJem par .. hili smo svedoci tuca u skupstinsklm kluparna. Parlamentarnc tuce me•• J v • .' .' t •. ,;..'

,,' k .1 zVl'votu, Brojni SU OPISI og Zlvota pre ' kupsUDS on v. • •• nlentarnOIl.l, t).. .'. k d u bahato ponasanJc pobednlka I zaVist tskog rata a a s b .h kti Drugog sve ~. ... b Jezie skupstinskog zrvota I IZ orru atIvnod nib bIll gJavno 0 e ~ . kot pob e e ... ' ... dolazil0 do izrazaja narocito to onl lzbornc . 11kyo ponasanJe Je '" bil . b se. ra , . "k" ··11'tl·c"'ari azu da cesto to rnje 1 a lZ orna borba k
.J

visti kOJa na ~,

,

rasta do nes u

..

. . tV'

v',

v'

v~

istoriji covec,anstva Srbi kao oarod sigurllo z3s'uJ.u.i u. Anali1.c ovog velikog istorijskog poraza ce e.io'" decc nijama pujavljivati .. Nasa analiza tog poraza poentira pos.ovieDu rrpsku ueslogu i zavist. Nama se cini da jc glavni uzrok srp kog poraza bilo odsustvo jedinstva i sloge, Stara politicka tcza je bi Ia da cc Srbi (i svako drugi) dobiti onoliko koliko budu jaki (tzv, politicki Zapad uvazava samo jake - primer i dokaz te teze je sukob Rusije i Ccccnije), A Srbi biti jaki onoliko koliko su sloznl, Posto nismo bili slolni ..bili smo slabi i izguhili smo. Konstrukcija je jednostavna 1 Iogicna, ali jc nazalost i tacna. Irna mnogo dokaza da jc ovo misljenje ispravno. Najpre su sc

cc

du poslanicima nisu specijalitet sarno sr~skog nar?da. Dogad~ sc to i u drugim parlanlcntima, ali su nase tuce slndromskl vezane sa t enonlCnom zavisti. Glavni pokretac ovog tipa z3visti je, prema nasoj tezi, bahato ponas8oje pobednika (0 bahatosti videti opsirnije lJ druginl poglavljirna). Izborni pobednik kao da nema nikakvu potrebu da sc rcdovno sastaje sa pobedcnim opozicionim prvacima. I u trenUCil11a kada su sc ispisivale najdramaticnije stranice nase istorijc, tokonl raspada SFRJ 1991-1995. godine i potonjeg rata: nismo imali prilike da budc1110 svc20

"posvadali" (navodnici su zato sto politicka tcrrninologija koristi druge eufenlizme) Jovan Raskovic i Milan Babic, srpski politi<.:ki prvaci iz Hrvatske Krajine, potom su bili u ncslozi Mikclic i Martie,_ prcdsc<.lnik Vlade i predsednik Republike Srpske Krajinc. I, sta jc 1110gao da bude ishod nesloge taka vaznih licnosti u Republici Srpskoj Krajini nego totalni poraz, tacnije debakl sa egzoduson1 oko 400.0()O Srba, stu je brojcano najv.eci poraz Srba u istoriji. Zatinl jc dosla "svaua" Karadzica i Milosevica, predsednika Republike Srpske i predscdnika Rcpublike Srbije, a taj raskol je ucinio da reka Drina bude .reka ~~)"d~la, nc a reka sinteze. A 0 neslaganju (da nc kazemo opet svadl) poiltH;klh pr ~ka unutar drzave Srbije i da ne govorimo. Sindrom bahatosti pobcdnlka i sindrom zavisti porazenih tu je dosao najvise do izra7,aja. I kada sc
l0

21

tit, A na tom plano blcemo JOs ugo stromasnr, sto ce uticat,j v. • • d rus va. . da zavist, takodc" jos dugo rovari po .naslm Inti mama ...
W'

bo atstvu" videti u sledecim pogla v Jj irna), 1., g ,. b. . ,v , klc . ko smo kan narod duhovno ,ogatl, to nazalost lie DI c, Ja dl I- ·h I ... ,. amo u prvi plan, nego smo po eg I pSI, 0 OglJI potrosackog stav l ." • duno siromas · v , • obrazo,van, 1.;1.1 ,," srpskoJ duhovnostl

no\ ,~k ic ona] koji je oga "U 10111, OJ1 Je lnisaon ~ ) 13vCyat L;OVC J d .. " , rog,rC,Sf1( ~. ,0 1111SaOne k OJ1ctrukci:.Jie donose ra ost I nJC111 U, 1. okol1'nl' ( 0 , '" ", ., c '.",' . ..
C'JnU
yL

sll'-dl). ., 'f(bl Jl\ UI\ ,'ditl - on ,9 " ~" ,IP3k Wt prr QsfobO. ". . tnoca da cc sc tako ncsto dogodlti ' 'n'ba so. M' f- JC CIO a ,.... ,Jet' -:~ profitiral.. : a . mastva i 0 ecanja Infcrlornosti kO,"l' t nf SID •• , p teg Iro ," I' .0 . t i hodi J 11-0 , 'J'05 Jugo biti matenja no Slfon1asnl' . " l~""S · . Ill! ccnl0 . ', JOs '·roJJ1a.~t\'odono~~. , , .t' Jiati kra] s kraJcol . .... ~"'I'sl'J SdSa 'J. . .J'" POl~Cl110 flllunsJ 'ka ,., sa saVrCf11enUTI mccnjrma koji f':lv/),'II duL" '.' cnog cove ..' ~ U sv sn saVICJ1~ . b t .rvo se men predmetirna, a nc dUhovn' . ""'k lrust 0" ega S , .... .. In1 zuju polJ'osac 0 L , kog kale da jc bogat covck 1111Sh se na kch .' Kada ..e za HC . hvatani 1kvaIJtdIJl13".. . 0 "cduje, sto J .po naSClTI s vatanju, apsolutnu ""i I I abc kOJ up. b tdJ koi . ,
or .,'.
J

k

I'avrst.l " '!',t' d .1 t l:n1~ Vt rlU I' liJvLila 1'1.: .. ' " tere ~ J pe n r n uo )'·u • r: rev d( d· f opsLI In ". " . nu(;rrna., ...dJ·f}CU J10b J a,ta, a ,j brOJfllh P,l thodriih, tr bltl' h' I dnll g ra ,,a u xrnsk dru('Ofl1.r1llll ) pas c ') i 'f) i u srps 0111 narud, 0 ' I l'ku~1\ 0 0' ,g ". na fcn01llcn z , .... " ... ... U, r\ko cku. ' '. ' ka po lovlcna : I' ~W\'J ra Z3 rst posast ko..
.. J

, -k ih ncprijat -'lja - "[0 S u rriroui 0 H. ,. t;-Oto . ' . tJ V 7,. d,U. u tun pi• :.sudnim I', l .. III lr .. ,Ul"lJSKI' . j"nrll pIt ~~" ,nar . . '. rr bal ) uJd 0' .. ·'jl\ ,) - U ua~l r~1 J )S )'cdnon1' ],C, za vrst POJ(~(hnca PI" C
. '1,'

dnfl '"

LJI

"

,,'J1(

l:""

'.
...

a.

n f,t a c ijs s' tska r ata "
. lli~,

borb
l.

u
l

(..I

J

ja

,ljl

'Lu 11. su hili ,z,
U~tn,

z. n.,...

liltrltl (.8

,I·U

d Je srp d'a:uk ,',a ,'.d'

, sOlO Z3: generaclJc
I

.... k ..
,'oJ'"
",

.~

Sll

1~.SU.hili ~,naJ

lusni I ,_ u z iask. r 'a ija ..' 0 l\t'\. l ulacl krul] i sn1 P' li1\ '(. 'odil t iima i lakn "0 ; I t Ii dtHH 1~ lJlll is ci ltr7: vni n pri;'ll li'~ ,n :ll SU to l'OS\"" n 'ki lru 1\
I

1'1

"

"

Dru

Itl

s

iskoc rut:

,

,,'

0'

4~

,

I..·,1

I

,!..

\.

t

ljudi - -impati cri Komiut rn '. prov 1 ni komunist] dn\u' "\Sl1ii ~abo ci, ' Ii sada - r izionisti. ()~' a i Kit a su nus, takt lc, l ~. nir 11. SJ (tn,tli r vizio istit a, 11I1 .sto h s ~ loan S 'll) Ic II " ttl" pl'i ... hv h postojan jc rr' kcija II utar j Inc 1 urti 1 • i r frak .ij , \ a ) stu j poznato, cuvaju, u stvari, lil u tc partijc mi sc ~ lmah SlHU II obr \~ . cunavamo sa partijskim neistom islJenicinla. To sc dnl!~u'a i sada u nasem politickom zivutu, stu govorl 0 lide " oj ~HVi.tl. Buducl da
I

v

ne uvazavamo rak ije zbog d cenijskog is' ustvu II ,,11 gativnosti Ira ._ cija" (stu nam je komunisucko asl de) - rni odmal osnivui 1 ) , OV ~ parti,e. Najnovija istorija srpsk g politickug, stranacko J !.'vota to na] ... bolje potvrduje. Neistomisljcnici u Dcmokratskoj SLI unci u Srbi ii su sc

ncpriJatelja cu sc sam cuvati!" Ova Inisao jasno pokazujc koliko SU, zapravo, nesloga i zavist uzroci mnogih poraza. Neprijatcljska pozicija jc jasna, s neprijatcljelTI je borba vidIjiva i Iogicna. Ali, kada prijatcij pos~anencistomi~ljenik,odnosno ncprijatelj, po ovoj izreci opasniji je od b.lo koga. Nasa velika slabost je ito smo n.ajsu rovijc 1{3iD.javali upravo "odmetnike iz svojih redova". Tuzavist, takodc, dolazi do ~unog izraiaja. Komunisticka politicka logika jt' ncgovana dcccniJama: opasniji su rcvizioni ti nego klasni neprij t Iji (ova logika jc nasJedcna 00 v rskc si" ) T "1 ' .. zmc · 10 JC S ogan cclug konlunlstJckog pokrcta, kroz to bolno Iskustvo I' . • 'k '. "" ," '" · , ml snlU au narod prosh. NaJprc su bile cut : •

7. U vczi sa ranije receninl, ima jo jedna narodna izrcka koja oJ .. slikava problem zavisti i govori koI1ko se ona, na razIicitc nacinc, 111anifcstuje (ccsto prikriveno, milnikrijski): "Bo7:c,cuvaj 111C prijatclja,
v

najpre odvojili u SLS (Srpsku libcralnu stranku), zatim u I)SS (I) "l110kratsku stranku Srbijc), konacno U C1110 n tski ccntar, sto j · S'UllO po sebi znacajno oslabilo stranku rna icu. A da su s stis' lc ncgativnc emocije tipa zavisti, da sc prihvatilo postojanjc frakcija unutar jcdnc stranke (kao sto jc to tranackirn statutirna rcgulisano 11 svim vccim partijanla Zapadne Evropc) stranke sc nc hi cepale na vise Ina\lh" n~.. go bi ostala jedna velika ... Jdejc nesloge i rcsenja ko,ia t.a ncsloga nudi nama su ocigledno prihvatljivi.ii nego sloga i celina. odnosu jakih licnosti unutar plc~cna na ovinl prostorit11a pis i Sreten Vukosavljevic u delu Plen1ell,"ki i seUai:ki I1lelllalitef: ''ISiroka prostranstva van svoga plcmcna iii "van plcmcnskih oblasti bila su zaklonjena visokom plcmcnskom ogradom. Otuda cesto: velika licna anl-

o

bicija i licna i plemenska kiccljivost. A iz toga dvoga laku sc stvara i velika ozlojcdenost. Narocito kada je uporcdo sa ncnla ",tinom. U takvom uskom okviru kakav jc plcmcnski, ne mogu pro 'to da sc razlnahnu tolike velike vrednosti. Dice da je U ovome uzrok prilil';no l:cstc pojave izdajnika, cemu sc, inace, u plemenima ne bi tnoglo nad~ti. ~ istim uslovima u kojin1a je u plemenima po.'tao tip junaka, po ,'tor 0 J i tip izdajnika. Koreni oba ova razlicita tipa u isto.nl su _m n.taht tu. . nije onaj vulgarni tip sitne prodanc duse, ncgo U oJemu 1111a 1 nck h23

22

,,' . In Ti J
iii

k , .csn l81l iu ru ·"" najn ] l'can }11 ..
l'na 1\ C I.CI ,

'"

l'" nc bar
.0

.

n t.. .'

ii da prJ._

mb! I)

menu

-

aja. d' ~ j"ao u jzd8JU to J '. kao "to se u hcrcegovackorn i p0Jc rna '''. u drugJrna .. . ... .. nego 'm J1m P1en lcnima'I'e t. 11 iitu /1110 ill.vdice , U najboljern na_/vI.\'e.'''1. .
J

tenzija - IZ isnh uzro ca 17. ojih Jc di da su se 0 f"dcnih ambl~JJa ~lpr~pleme celo. V nekirn na.jborbcnl'.~ - zbo~ P . . e bIOI ' I . _
ccs ,
0 • •

~ p , d ca plem DC., a III 0 ec anju P erncna, I poslc Vise daiu. t Je a~::: '87.nati 0 pn no izgr adi svest da jc on bio i7dajnik ~ ko nJOzc 'Ie nc lZ d . d '. . . riri "aka di Q plel11CllU s . . je otkuda me . U lZ aJnll;una tako ' u ~ Ina ... dnovato . . bil . d d' tIn.u.... 'h obla'tI CUarkantDl, ih Pon kad ,. to) 0 od. Ijute gla ... "'1 ' je . a drugI " LJU J~l... ti 'rIo jaklh J nl k d i 'to iz 0 .ecanja povrcdenog zna ... .. "to I II nO. T ke pone a h ka i k

c~

Onjcca u pa p sle lZ unc ~ 0 J' e u bun " . . :'.' I pr +'g, Po a . 'zdaJn1k rn - u t c . 1 OJena '111atra 1 . IN'. e
t nZ1j ,.'

k sa p . raiCD]' pa . d ra nl k frakcijcb. ' ba' 1 u\ .. I pFe .

.rcu e J

tokO veti za. . povr ·'c ze~.

u niegO 'oj rnrznji i borhcno,t' J . koii .. x1 ""'0111 znacaJu,. .. ~1 J bC7. ub71'r'
or •

GC'ne
..

..

SVl . ~

~

SV0,t:-a

ill

moel

plcnlcn. a rao U ' . I?...
uVe

)Jc

-

nai ... ~c zato bo sti. Ukolik

Jill

s

P
I,'

.~c tu rnrznj

st pen n rznj . '\1i11I\ 'II osobe, osobe ot-lujcccnc 'a 11 r · liz' "J' - P idobn su 1'1 pro luk .iiu mrznje, Licnost koja jc c 1 .io 'In) z h , a Ja, s )j vrcdnosti i znacenja (pas janj ". olj 7.'\ 1.1 ~ .i 1 ') - in 'I' In' Ii sansi za emociju n rznjc, pri ) J id i analiz, 11 0 'ii Iii bomore, koja je bli ka rnrznji i u k ~ j, ka S 0 man II 'mil is ljuhavi
1I 1

zivali za ur , ,,'

ple-

Tako mo d : i do f nom .n: in ri U g nczi mrznjc, si hijatri iskim j zik l

WI') )._ti

lr 1 0 no, sa III n

. k ze - II va"OI

a

.
e

janjc dredene energije kojom se nano~l, o~n? no prOlzvoul. 7.:10. ., U "ociolosko-psihijatrijskoj genezi rnrznje neophodno JC analiz'. rati d a el menta kojiu izgleda uslov za postojanje ove negativnc mocije: p ihoJo"ka bJiskost i osecanje inferiornosti. S atra se da smo inferiorn osobe mogu da produkuju mrznju, kao sto se r · i da e mrze amo psiboJoski bJiske osobe. Psiholoska bliskost . a objektom koji se mrzi jc vcoma logicna konstrukcija, P07.nato je da se najveCi tepeni mdnje dogadaju u porodici "N rna rata dok n udari brat na brata!"). I. to tako, kada ..pukne" pnjatelj. t 0, pa dva nekadasnja prijatclja po 'tanu ncprijat Jji _ lako sc in talira visok stepen mrinje 'a v likom kolicinom en rgijc, Narodno 24

podrazurznJnvan mocrona Ini odnos prema obje tu mrznjc, sa .IdcjOlll . .· n . .. . m~. a A,ega ob'ekta, I antipatija sadr~i u cbi neganvne cmoclJc pr~unr te?Ja.tog l' k~d znie se ide i dafje u tom negauvnom odrcdcnJu rna obJektu, a I 0 mr 'J ..... '.. .1 • .. . k r da se nane e z10 objektu mrznje, sve uo n]egovog - po to]' urns en] . potp flOgJ8 ~"tze~:.Da bi e zadovoljio ovaj u lov .. potrcbno je posto. .. ... ..
I
°

.ta kOJl Je u e 10. neg gradan.. og fa. .: k J02 ni porernecajcmocna kOJ .. k ..,.... M 'a "C dcflDlse ao
r • ••

.".: . koia je za ovu teITIUtposcbno lntcre_ :J · Tako sn]o." h· . raniu mrinja naJVISI S epen zaVlsti. A . e'a prem nasem ," vapiritus movens raspa d a. SFRJ I nesrec_ LJ . sanma,Jcn :• ~na ie bila i sta.la naJ~~~IJl 1 d
do '"11do mrzOJe
e eYe
0

.

,,

prema samom sebi ncgo ljubavi prcma partn ru. Iz 0 I 1, S il,\ Ia~i j, . san zakljucak da su povredcno sa1l1l)ljublj i jnf 'iomost zapravo osnova ljubomore (a ne ljubav). ) im ra ,1l1islj' njin a ) int ri ornosti dodamo poznatu isti nu da slabost (i t ri no: '1) ra a xu ah _ onda je, izgleda, Nice bio u pravu kada j t rdio: "U Ijubazn l:-;ti j preZiT prema ljudima, u rnrznji jc' strah!" Sva ova psiholosko-antropolo~ka analiza rnrznj ima smisla ak I j prenesemo u ambijent poslednjcg gradanskog ran 11' °tcn.:nilll( bi '~h.: SFRJ. U tom smislu korisno je pod setiti .e mu IT )g~ 11 7: I ist III .idno prognozerskog Ive Andrica, koji j jos 1920. godin n' pisao da jc "Bosna ucionica mrznje". Za nas psi ljatre, Imajuel u vidu uz· sou destruktlvnest koja se ispoljila u Bosni, ona je i z I.i· rni a .,,'

istraiivaDje mracni strana Ijud ke prirod ' ... Daklc. : ,PI' tl.. dne teze 0 inferiornosti i psiholo skoj blisk ti pr n s 111 na ~~t~' . IJ~ " kraja dvadesetog veka - jasno je da da a' na Balkanu p stojt 1 )SC"nje inferiornosti i psiholoska blisko t akt ra mrzn~c, , , ,. Ako osecanje inferiornosti sa pojedOnacn g Indl Idualn pldnd .... prenesemo na narode na Bal anu, moz mo za kl· CIt-I d• i 'od ' .J i kod Hrvata, i 'od MuslimaDa, i kod Iban' ca po tOJ' den ent 7., osecanJ·e inferiornosti. Srbi imaju sv razloge d,~ bud" n z .do\ol ni realizacijom drustvcnog s·stema (vise d eccnlJs k k nlunl tick) i

I..

..

2

ur dcnJt.: · ~';' , '. nc-::k druSt t:no.. ' drza noS(.;U, ) III ~,"',I(; da p unJs(JL: , z'lla za . ... '" PoI tk,l1. ~ tisuclJcrn06" , , 10 bo!Je da zr -c ncgo sto .Ii, " rnl zbog ,.' . , ogu 111nog, ,. .d' Sh) 7.ad \ J " rO~L'duJurn .. -eahzacJjC naroe a. .' 1"1118 kO)' " 'a s,unoJ ,.', '" . t nl;JJ~,' d "'vIi,'; ):uJc;;~cnJ,." _~ .. naJn pSlholo.-'k bJI·k.... osti sa L.r' If. 7.1 J:J,. I TIJa per. ..' 1_ pot,,;o· j ub"dljivlJ3 .~'1'l og gcnezi mr7njc). c 'por~ _J~ da "' narotli
o •

, ) a o .. ali porn t

nuti narodi Su

t'

l)

da nClBalkanu.(U '-bl"-'ki sto donckle objasnja , a 1 nara'l , -;,' COJl18 It; ... , ',,' ," r ,. ., . s, U .l, lkanu pSlh' loskr . '. "postoJcceg gradanskog rara, Nailn" n'] b~l " .d lcncratora . ,I' ..· .: . . c~ , .. . kao jcdcin 0 ,1:, k" el110 da srno raz lC.I ti, I rna koli ko . IllfZnjU, .... ·uJilidado.az,., '., .'. iedi ~I ,.":' _ . JC , k )ltko sc 1111tl .,.. ...jy'{YJ' .ki ra7 OJ pOJ . min naslh J COlonIna ( . . ..' "tOfJJ'kl 1 n: t» J . '.' t:d . fa J...jo I razIJC,Jl. JS 001 k 1 kri norl1 n s CSn0111, U OnIl11 nJcO-O\J]'Jl 1 7al~ "oc .. b ll1 Jungl - ipak, u anO arod (arh. tip == kolckrivni upanlCcnl saurza ... . . j""dan snl0 nar , J d' d arhcUPOVH~la, ..: ', .. ~.'a)"Gens una sum us: - e .3n sm? ro !~, S,!O t 1J ,.· J 'k' e (. prokJetstvo mahh razhka"'), U7 nc)') prc,thodnlh gl:nerac 1e I aZII" , ' 1 te r11a bi rekli sahJ~tJ. " .i: 'ku bliskost, objasnjavaju porcklo n1rznJ'c .~ p~JI10losko-lstOllJS . uIllnJJ\'U.7 .
skos('u nar
«r .'
(.1 ])
r.
I .~.

n bt~l:L ' ativn prim r ~ I tivriin pri: rill slo i lit ell. j i a k ' i h r~ z Ii k a ' '. r \' l nit ' .'. " t S\ llr~p t· f, ,Ijutd\i 1 I rOl ~ i . .t ~ i It·, · ., rb: ... k ",' H ,1, U, I P U[ "aV'1 da s l) VII InlpLltll.. u . \ ojnn '

,,

.' .p " l:, , ,,\I' pray u. _" .. · v ~_,'h PI s l d~liih
t

b hu irn n
W ' .

mu,
'

U1

I

(I
t t

man 2JVot p r ed onog
.

rl i SlI I.i" Ii 1I \ Ii 1I Ilin iIlJ 'O?"ostl. umnja, I . il lzam lik I I' Z'II I h. zn: tc ' ill) 1·"l1·.'1 l' .' I l ,,' , \ 'I )11 t,·kao ioni \1\ '\ sk rl _ ~, J, an,
I .I

,",I""
tu

)'111

pltan,u

men] nno u n "',lll\

"I' 'nna S1\ q
..

,

n In\

u

(I

VIce, u ko 1':. su l·..daI .l1aj -cce mat ri ia In' ra 1.1ikc III j U Ii udi m 'I,

"

1"

I

,

.no

I,

1l VI' () L1f,''''ll

'I'

I~

puno

\ rto

,1'\ du-

boka provl~hJau njiho 1111 I ·znj.·mla i O~ (anjima, ncsnosna drllst\ 1\'1 ~lsharmon~~a, jcdnorn rccju. Mi SInO rate vuli sa s sl raznih na ii" i nijednu d njih rusrn mogli n rz ti, a ht li smo la s il' .• \ xlu .. b l)t irzncrno. Nama priroda nij podarila t nu str: t ona \ , stran: nasoj d i. A Ii, In i .:1110 bili 0 t poe 1 ida sc . \ a k i • 1'I'.in 'U • Mi s IIH' hi" n uobrazi Ii da je tocak potrchno i u iSCHl int 'r su. I tako nas i ' strast

odredenije - bolest emOCIJa). Ako znanl0 da energiJ'a '. ., '. -.. ' 'z"ll,iunarasta 1 pokazuje •spremnost za plaznJcnJClll tck u koJa pUllr . 1111''J '.. • , prisustvu osobe iIi pojavc koja se ~l - ond~ JC to put~kaz sta nam val'a ciniti. Kada neko kaze: "Mrz1nl komunlzam, mrZUTI Srbc, 111fzinl Jrvate, mrzim Jcvrcje itd. ", to jos uvek ne znaci mnogo ako se iza toga ne prepoznaje jedna strasna energija koja podstice na akciju za reaJiza .. ciju te mrznje (a realizacija je, videli smo, po definiciji - unistcnjc objekta koji e nlrzi). Ta energija mrznje se kU111Ulira uvck u prisustvu osobe iIi pojavc koja se mrzi., A,ko Das ,komunisti uvek, iznova podse .. te na boljsevicko-komunisticki manir u svakodnevnom politickorn
bolesna pOJavd,
, I
4

vim prostonnla. ., Lk h .. ~,~. d' e prcvazide postoJeca mrznja. car, .unlaniPostO)) 11 naCln a ...... "" , .t . ~ " , ," den iu i vokacijr, treba da da 1 savet za sanaCIJU odrestapoSV0010 dre . ~ . .".. I "'1' .' , bolesne , pojav e (u' ovorn slucaju mrznje, Jcr snlO SC "OZI I da je to " .'" dene .. na 0
v' .~
Y' • v

us

stala da razjedinjujc, da nas trujc svojim ott O\lOn1. I omirljivost sc sanatrala kao poltronstvo. Da i SI110 sc ujcdinili U ovoj lllrzllli, mi smo nastali da 'e tudimo u fami liji i por dici ... Ko jc god htco la SC lu I.i L taj je trebalo da nauci da I11fZi. Mi sn 0 svi bili occvici kako S' II nasoj zemlji pojavljivahu profcsionalni agitaturi 111rznjc. ni su j~ scjali ~ stampi, u adlninistraciji, u skoh, u vojsci, u porodici. ni su nj0l11C do jili i opijali cak i decu. I kao u Frant:uskoj, kaku j pisao Pocnkar u svojim Poslednjbn Inislinla - vidclo se da sc javljaju 'judi kojinla, izgleda, inteligencija sluzasc salno da lazu, a sn;c sanlO da 111rzc." I tokom rata 1991-1995. svc se opet ponovilo. {)pct SlllO poccli da se "tudimo u fanliliji ... opct smo bili occvici kako sc u nasoj zCllllji

iivotD, onda to Dvek doda maJo energije nasem antikomunizmu, odnosno ,.proradi nam adrenaJin 8to bi rekli fiziolozi. Ako na telcviziji gledamo zlodela Hrvata, Srba, Muslirnana iIi rnedunarodnc z~ednicc, to uvek - po principu da se rnrznja hrani i rcalizujc sarno u Pnsustvu 0 t b· . 'J' ... . ", • ~rznu e oso e I I pOJave - lznova doda malo encrglJC nasoJ hrvatomrzn I} s b om~znJI, antI emItIZll1U, kscnofobiji, antikonlunizmu J shcnlm obhcJnla Ideolo"'k .. 1. .,.' ." .~ .. ' .. . s e, naCIona ne I rchglJske nctrpelJlvostl. Etlcko-teraplJskI savet d kl ' 1·' h" .. ...... , a, e, gas) - ne ranlmo encrglJu mrznJe IZ26
h ,
v' • '. •
• " y' J ~ '. ~

pojavljuju profesionalni agitatori!'~ Zanitnljivo jc i pitanjc sta biva kada sc T11fznja zado )lji, kada sc nanese zlo objektu koji sc n1fzi? Da Ii snlO zbog toga ispunjcni i srccni iii smo prazni i potisteni? Cini nam se da jc zadovoljstvo po O~U?l ~i~ tanju skrto odmereno. Verovatnije je da ce sc javiti osc~anjc knVICC Ih

griza savesti, narocito kasnij'c, kada (ili ako) nastupi otrcznjc~j~, . ko bismo pokusali da napravimo razliku izmcdu tzv. normalnc nlrznJ~ 1 p' toloske mrznje (mada ideja 1l0rlllaille 111rzIlje i~gleda v~onla dublozn a sa etickog aspekta cak i neodrzivo) - onda bI odr~~nlca tz~. nornl' 1ne mrznje hilo upravo osecanje krivice, odnosno grlza savcstl.

27

[a ern ija u k lj, ~ inl' i stj .. zn~ntl " ""'va na • sanrog sc be, i oslo bIt' nIOU • tiL. .... I I:::!, kri . fiT) 'J' :1;'1 t, lld n 1J3 .:......... ,'av' S ~canJ nvrcc, pr~ 0.c s \ d i td ",J 1 . n8Zn I) ., k J ., t.: da i sur ' '. • t se I rc I:" irala mr7n]C, ta C"'I aella cc x • '" J1J~. ta nqe ... P . t k r' k d 111 1 . 1 ki I nac, . . arod n 1110gU 0 a0 a 11117 'b I a 11 , • d' . r"k nuU ,. 'J dll ,e:l:1, I , '13 drugm nat ,111M, CUUtill 'f u! . 1· rill r 11 . .. 1• r. u ;1 I I. 'ri 1 r, 11' 11in'la I' . 'u tc n ,gatl\,n' enlOeJ] (tcsku J' ~• ' l~\ k J .. JraJ r . U '"' a narl)da l'lk( ru n1 narodu llf1ut;'u \ g m '1L' a hko u dr' g :'1 mrznjc irnarno osccaj prazninc i ,J....,. 1 1 U ,,' J ad V( JcnJl . . ", ." . LJr I • J' d It S z· , 'b Iii do az da jl: mrznja tlcki nc. gJ n oJ,,', , JC n3J J ' J1l1 p":" 811] ., rreba uc tl oprotu unrz 11 ~. , \'10 g n 10 c 1 C" . I onoJ hrl_ . ti DJ· ~ga hlebom. uvcna pJnu7.ina 1 11,'j . wnJ ". 0 J n 1. b r~UJI nom .' ~. . .. J b "oj - kn t • • , c r .\l co.1 ek te COl eku .... .. '" .. vettnta - uo fo .duue \ • tJ n. J "iti fnJ~(I h 111() /10111J111 sa tr ba 0d nos, prC111a drugorn IJudskol11 bICU. k" .. k' p ds tnik ka 'l sc • m takod treba posventi duznu pa'1 j L;; t nOI11 n ., ksi J . 'Ul n mrzn).. x: tn prostonn1a t rna "] rna no JC dosl
,f

z

..

d'

I'}

":(

.,

I

,j

(:>

k

u

1 ti

. , . J" '.,

<

n.

a

0

hrisc:n k
nick

v.

••

n all s et j i III n ~
i
H ~t '0'

de: tr

J

I.

patnju koju podnosi

>:

'''':l

idcntifikuj

(s'c!),

ju k· rakt ri c 'a '; I i
t
l7:U.Li

it' -I' novi

rUI

sa k 'jill'l:; I :1
':I

ta Il:oba

ki intenzitet,
Posto jc

krutno.

l

"

"

d '17J'1ZaJ~ U
.,t '.

znilJ .,

jcr

'

.

,,'

f rr, U

dv'~ posJe flJa ra ta (Drugol11 .
d'"
t\ arnog

. rna na

OV1111

na
I

s etskorn ratu od 194] -1945,

.

;

a

sv ta ubi

i asi inl: t 1 , it tn, judsk, I JI

d 1991-1995, godme), G~upna rnrznJ~ ,nast~Jc bu.
.a

.

za mnoga podneblja

-n

a

i~

VI

i

uua

U 11

y

,•

r

i ),>Tad:mskol1l raru . "
S.. r'n '''k

a t1l' pf )'2\100 mrznju). Jako osecanje " ugrozcn\Jsti '.J'" .' e lJ~'l J. •I ~ nizui grupe. Tako se ideolosk: J fOnnlraju i llfznl st\ ar~ 1 10nlog 'J .d .. r koi .' " .,~r. I" ifikovani 111 realnosti stvara JC noum ~c 0Je postaJc 1?fUJl J r sc Jd sl J. ,'J, . .• • ...ko .da i ., . . ., jedim f rcsu dirc~. POJavllJuJe... C odsustvo kritic og su ka' J trrn nlchanl] l' J. -;~ ._ Z1l1 Dl' s podgrcvaju fa -'1,tlcke, ovinisticke [ ~ruge e strernne gl upe. From n :l de ~j na "in ilustruje 0, ecanje clana jcdne takvc grupc: ..Ja, . ~i 'am u srvari mrav, pripadanjem grupi ·tajem, div i cla~ najdiv. ni; grupe na s\ tu. ~~ Ucesrvovanje u grupi zadovotjava narcizam pou 11-'

'traha od
.

r stv ara

..

d

cesro i od imaginarnog , nepnjatclja .

(koji

l

I.

...

..,

• ..

~

po

. ko!" N n III brdo ttom Balkanu mogucnosti osvetc l evs n~':lma tsto ijs 'j u toliko rsprepletane da s oro s a a ge eracij t jim • Bududa smo vee decenijama or. i a i · t · 'Wk d hu · m'Di malnom sposobnoscu za ra~t· je, on a tre a da a' udi. to danas osvetnicka agresivno t pred avlja z acaj· n nergetskl kotao balkanske destruktivno. ti, Ta socio- sih dinamska situacija ka da opravdava slutnje pesnika Matijc B cko i' a l« ~i kaz : ~~A l d· sc Sf opet ne ceramo kada smo vazda ccrali.., l; n li sin 1 mi njih, ~l:r' li su oni nas ... jedino sto dobro znamo to jc da se ccram .... cr .l.lvinll U zemlji Ceraniji!"

reku: "Ne oko za oko, n go d 'a

ci

jedisca, s(o grupu cini jos kolilezivnij om , Stepen grupne narcisoidnosti j vezan za ncdostatak 'tvarnog 7.adovolj,tva u zivotu. U ovoj poslcd-

Dragisa Vasic, U SVOlU radu Karakter i tnentalitct jednos; fJoholjenja (Novi Sad, (919), dokazuje da Srbi nisu ratnicki i l S ct~ljub,iv na-

nj ~ t zi ja,'n prepoznajemo fanatizovane grupe tipa vcr. kih sekti, a b gm j na.~ .,kcmuni 'titke celije", kojc su u odrcdcnom pcriodu, zap~a bH tajn ,'kte. Rekli smo ve~ da stepen ugroZenosti hornogcnizuje grupu. Ako sc prijal Ij ne nade u spoJjnoj f:,Jfupi,pocinjc da c trazi ullutar svojc 'rup , na pri I r unlltar .'voga naroda (frakcije, revizionizam, vidcti nap d). J If j da. i· trazi ncprijatelj no d tonnata da bi sc ra r 7 b rbu njil~ da bi . c zadovolji la narcisticka potrcba, 28
0

rod. Osporavajuci Le Bonovc stavove l mrznji prcma n pn]" tclJu k' ~ motivu srpskih vojnickih pobeda, Va. ic ukazujc na ara tel'l ,111 ~tah~ tet Srba nesklonih mrzAji pr rna drul:,>i.m dima i s\' ~ 'jub~\ ) '~I nar prema ratnom neprijatelju. ",Strast na:.lednc ll1rznjc strana.Jc "'~bln1a istice on, "jer je oni nisu ispoljavali tokom ojih 0:1 b dtlal:klh,r' t ,~ va ni prema Tm;cima, ni prema Bugarima, ni pr ma Au 'tr ~garn " Naravno, dodao bih ja, ali su zato Srbi imali moo 0 mrlnJ · P bli kima, prema "mangupima iz svojih redova", pr m

rnogot erma, ali oznata l'izreka (1stlna medu , U nasurll narodu JC P, . r~tvo kada hranim scbe 00 drugoga., a , . S ba) da J J unas . '". ·• v jc prihva(.;cna 1 U '-: , . od sebc. Drugll11 recrma, bit) cove], i;ojstV() kada .bra?lnl dr~goga orive, kontrolisati osvetnicke Imput, · k troJJsatl agres.Jvnc P ••• J. .., znaci 'on· . '.' ,d'.t· k'onfliktnu situaclJu racrona IzaclJom, · .,: kr Ino obra I J ,. se, Jntelc ~a . , SI' ~no misli i Gerhard Gezeman kada za CrnoIe " .' 1 ,::to . vladJvanJcnl... ssmosa ., ' H . ita heroica - cOJstvo III say acnvanjc. dl pOJanl umant '" gorce UV(:. ", k bicaje u Crnoj Gori on kaze da ~,t:ovck nc rno.
L

';c da I,,tk S 1110/'C 0 fa •

.kog strcsnog s) n 10n1'. s be · u 8az "ttraunla . ()prostl 01 ."J [ rapiii 1/1';. pos . k ,~t 0 (Iogori, tortura .. ranJa\'anj~ .' pSI 10 C' 'J f~'I0',· 0 )S uS:· ,. 0 tro u;n ".1 ih dobara I sl.) I kojc /bog toga [lstH1l U .,."~ clc katas ' ' ar "n;ZJV .' .., k~lYC .', ..'" "1. dc~trukc1Ja J 11atCrl]a 01 l~lJ'C kojc oznaCaVanl() k a postI hlJznJll,~' ,. kc porcnlC(;( .., I" SJ11f, ' ...f C p'sihijatrlJs k't Jccilno tako sto pOl\. usavanlO da . IIU odn .. cn u "naJJaSC ," una) ctiS k' stfCSni sindr rn -, . d ali u ruke" ncke 1Z111cnJcn\.: , psi. rr3unl , "'rccu J n up '.. k .... , ,") H cJasu irna J nc,. . sta cini"). Ako JC cove' Zftva ncIII ub uHl .' sobe ( ne lna. .' .: . • 'kl' sfr uktuns.anc 0.. . ,~ be sa dcstruktlvnl111, , ponvima, onda lU)P,hS . · 'ka tJ" OSOC ~ , , 'trpeo od takve osobe, k'()g duscvnog boksn)svc ". to Je pre vb' di . ", . C .. ', '
80 ' U
fiji

d~ SC ~PtacpJ·IJ. l\'Iudrl srp b'0 r'avi'ti.,ali ecmo opro titi t", .' raS' , 0 za . ,..... roo e paoc1U.!oruc·o: .NC~~~ ic nlchanizam kojim sc C stu ko. It.'tack' P CIPJ .. - J .: J . 0
f"

-

.' jc: r za , I- I·· 'erdenl I.rna~. nap." , ali" a nama .1. 1\.1013"'- ora ~ap .. 1:,'0"- quS It lie b' .. ·..." ,,,eer .. patr.Jar,, 'h·· Pa·vl .Ie u.as,( ... nliO .•• ' J ond.tlo IIIS ' .C 1
b.

" rnriftJu .. Vi

.

'deli"1

to. P iholo"! .~Ilis'

. Ie
c vj ,", na . 1 [unaka pont ,S i 'a. t l;u I~, t i, da g' U hll) Iludi ne i r orili." iist 't , · nilo V liki i I tin I' Z, ") o l III l'l di a ako mu " ,,1 . S . l' st, li lin as ·0.1 tv' ~ nisi 'llV k. s JU I urouu kom · . d. t i! N . C, I 0 ni j hi ' bit i' ~ u P 1 a v \11 • rn is 1u \ 1'4.... L I r k
#'

)rj

.Nemt

Ii

.'J

.

..

paldr

n Zoa

¥

(I

PI

,t

I

a-

0',

'

c,·

.'

r dna post vica kaze: "Jluaka na hiljud .. a ';ulli II hiljuclu jcdun." A. slicnog srnisla j i poznati uforizam: ~,1'lko nij ~hk'l konkur .n 'i; \~ _ 1 sko jc biti d l ai co !~
,I

Co

I

1

.'

lsto tako, ada vee di .. , nujcrno II JUI asl u, , la\ di i lu \t rosti, rnoz se -cci da sc vrl u 'C '"ojst a (I' :' 1 10 11 rnoj Gori) po 'lil. ' uko ratnik pobcdi svoj ratnickc I' g n " () I ur H.:ito posli,' 11 situu ijun a kada se odrcknc osvetc . ._ arno pruvi junak, junak koji sc 11 'bru\, no pula

J

dokazao kao takav,i komc s n ora vern ali lin j junu ,da, I" primer u stanju da sc sveti, tck t, k: v "'ovck 1 loi.' s 'hi d07. \.l\it' da S udrckne osvete, ada rc njcgov ugl d zbog toga I\: okn j,~ ,,'\lllO sc tukvoi 1 covcku priznajc savladivanjc kao najve 'a ljudskost - 1_·\0 ojstvo. Agon (spccificno junastvo) postajc izvanrcdn ) fina va la, \ ada sc na njoj meri ne samo junak, vee i covck. ~man a sc du )C najvc I"l vrcd .. nost u tome da .me potire ru junak covcka, nil) covck [unaka, n '0 da se obe bitnc odlikc sliju u jcdno vccc jcdinstv to vee ' i dinstvo
I. .. , ,,/\

b,iJ·unaka. 1 kao covek, Junak ostaJc. - Jundk. Kau zc nJkad lZO'I JsatJ u se· .. . . ", k' ": ,~"" . . '" J' J··u'nak hriscanlflu all zbog toga Ipa JO~ 1l1JC potcovck pn1l1JCe se ova '" ~ bl' to znacJlo ugusenJe Junaka, Zato se c~nOool ska rec pun hr Is<.;anln, Jl:l .' ." , .. ,;,.~', :ojslvo n moze drugacijc r.revestl neg~osa human/( a hu::{( ~l." <?n Ije navodi da jc gotovo podJednako vazno. da se za ~cko¥a kaz~ I ~a JC covck i da jc junak ... , "lnao sam te kao Junaka~ all ne 1 kao covJcka. Tck sad vidinl da si i jedno i drugo .. , Nema niccg lepscg nego kad ti se to kaze. A nishl gore nego kad verujcs da si nckinl dclunl postigao najvisi step n agona (karaktcristicnog junastva), a tcbi onda ncki covck kazc: Ti si .jUllak, ali nisi (";ovek!" To jc otuda sto u pravo junastvo ne spada sanlO hrabrost da sc napadnc, vee i da se izdrzi i istraje, a narocito i da sc oprosti. Tako jc ,'taJ zabtlcz nu da su velikonl junaku, nCk0111 Nuvaku Ranlovu, postavili jcdno oJ onliljcnih agonalnih pitanja - da Ii se ikalIIJreIJ([o. OdI

.AnaJrzlraJucl ne eo,
. . I ", .. . ....

'"

'.

~.'

.

'.

je osveta", kazc Marko Miljanov.

U nckirn nasim krajcvirna

narod

0

r

"

'

'0

"

"'.'

"

0'

• .,,,

r

0

'.

41..

.d~:

~

osveti jos prica sa religioznom poboznoscu, narod koji nikomc nc I'.aboravlja ni zlo ni dobro, nego pamti i ostavlja potOlllstvU. Kad (11"110gorce pitamosta sc to moglo dcsiti u dusi uhicc kojl jc 17.osvclc ncko ga ubio, vecina njih misli da jc to zato sto jc uvidco Ja njcgov )jvol nema vise nikakva smisla, jer mu jc oarod zbog njcgovog postupk'\

(oklevanjc

izvrsenja osvcte!) uskratio svako postovanjc. A Ja li jc uvredeni postedeo zivot ubici zato stu rnu jc i dalji 7.lvol pou takvin1 okolnostima jos veca kazna? Sigurno nc, lllislili su, jcr kad l1vrcllcni u svome cojstvu oprosti, oprostio jc i narod, jcr on, naroJ., nijc strozi, Nema, dakle, sumnje da Nice ima pravo kada vclik( ~u~n~)st, t.u duhovnu karakteristiku borbenog i zato vitcskog covcka, obJasnJava 1,1.

secanja (zapravo anticipacije) osvcte, koja sc u f~ntazij,i izvr~i ~ dO~I: vi a zatim se manifestujc oplemenjena kau vchkodusnost , IJuds~a bl~gost; dakle, velikodusnost jc oprostcna osvcta koja iza scb Ir
teret blagodarnosti

i zahvalnosti.
31

30

. 'lede preporucjlj . prost ka v h ' . ". un cijan18 kaJe s Jose etrn . ,e J, rccr (iolll r~...... 7 'nera j'e b"IIlO ostulat n~ .. yam· "to ste nas u biIJ a1j e I" 1VICIr Vii S .' g(.; man.. P., ,~ -, · kl I IIU .stlcerno. .. . .. ,a'Va k· hrj"&:aI1 ',' na: Opro s a .cnrh ale unell . '.". .. te nas na terali .' da va UbIJ,anl{) (.. , lISti. III -. ...' upuc ~. o oprostitl "to ~ a osvetnickom agrcsJ'JOnl. [Jr- ,na , C(;cm b' O(1ve z. ied _ ( . anlc llikada f1 , biti u e I P .. i Zlvota. S JC ne trane, I OSV t q

b.. t za bUJanJe nega aI111Jcn0 'Ycte lJuibomor c ",. ., . " egoizrna 111,. rzmc, , S LJudska .'.'. prrro da J'e lako kvarljiva roba - dovoljno JC sarno rnal., a JacJJ~'. '1 Orupl tl mora ne kocnice tJ', naseg unutrasnjeg pohcajca, pa eto svih tih -,
I{'

skom ra us.,
•• f

e stran , , , prede gra ' . ih h'." "I. . .,oo~ .. M.. '. J'ef ako. se 'naravn ·0· kod pravt .,'f.... ..' lscana, 0,· et 17a~ . p Ide· elr, , • , vall Go .. f a ubijatJ. To ce,cJto ale. 0 su zrtve posledice strahota kO'e rJ ",' branJ nlO , naro . ". I '.. J \..10... griie '.SBvestl,.rnr smo n a ovim terenrma U pos cdnJ Ih pede,'Se( . o ecanJC A . I adanska rata (1941-1945. . I 1991- 1995 . no 'I. grad'wsk rat. no dva gr'. ' ," k(." I k , d' a l111a1,pra Ie. oguban za mora no t IVO .svakog n go In . . . Jcj rat Je p.. ". ....., , 3. dine). A gr.adans ..b· d J·ci iii porazeol. UostaJolll, jo rc davn go ~. -:SrbJ po eo. . .. 0 roda,. pa' bllJ mJ ' ~.. U gradanskom ratu sve je odvratno, a pol .. 'd 0 ustvraJo. " ... S· b· b.l- . Ciceron. uci n"a" I kada je izgledalo da su . r ~" I I tI odvr3fni beda na)odvratnJ),' I·, 0 da se "umere u pobedl . 1 er, U grauan .. .. " ozorava I sm dk pobedD.leI u~ ,. b',' . ' Posledice ta dva gra .ans a r.ata su idealan . t 'V) SU gu rtmcr. . . 'h .
ru
I "

, Ju cuyanJ .' n a V tom smi 1u .se I rnoze pnh atiti 11' ' , '. liSa\) e ipak JC Jas . 'Zmc nica agrc'lvnostl, on,d a sc U sarTI ',t dg
je,
ijJ\' .

d-r'lc

uz

. og doma 'a sop rven .

,

"",

Cc

x

r

Kan kt ristica, j dn s : rba prcn a 'lil i prcn a PI' d \ dnik I, I ukovodiol:u, Ol:U di kt ru, alit ritetu, Porcdal i :1 10 ovc funk ii, I 7:1pravo mi rlimo n: odn s rna aut rrit tu, iii l dnos I'll' lila Ii 'U koje ima vlast, Najprc, da .dim oj: su to .lica S'I autlll"ih:lllJl)· ": lJ runorn

sno najvecom vlas cu.

to su rod itclji ( i l asnije, nara no) zati III dohz vaspitac i, ucitclji, prot esori, ru ovodioci dirckt ri , S I.: d kralj. \ lnosno 1 I' dsednika drzave, kao osobc sa TO atno naiv l~il autorit tom, l dnodetinjstvu

'.

..

tivnih psiholosko-rnoralni
\I •

osobin» _ ;>;avisti . l'h ' . ., kriminala I ostati. I110ralnih dev]. .
••

CAnas prerna Iicu sa autoritctom instalin sc .ios 1I ranorn dctinjstvu, u periodu ad drugc do scste godin zivota. Nacin ).i otu c iinc nasih ljudi je takav da u ovorn uzra ,tu detc intcnzivno bora i u kuci s'

'

negatiynosti u drustvu... . '. ., Kada analiziramo zavist, odnosn.o sr?s~u neslogu, vidirno da]c ona odvajkada opstajala, vise iii anje ~ldDlva .. Nakon ovog posJednjeg gradanskog rata i reke izbegh~a ~oJa ~aseIJ~va Srbiju, .za ocekivati je da c zavist, sa ostalim negatrvnrm pSlholosko-nl0ralnll11 osobinama, odnosno 1judskim manama, imati jedan moralno-rusilacki uzler.

n:

roditeljima. Sarno relativno mali procenat dccc odlazi u l bdanistc (oko 20 %). To omogucuje da se, psihoanalitil;kim j zikom rcc cno, installraju pojave kojc cc kasnije znacajno uticati na odredcnc crtc licnllsti, odnosno karakterne osobine. Ima istrazivaca (J. Raskovic) kuji cak
tvrde da su Srbi edipalno fiksiran narod (opct receno psih xmaliuckim jezikom) ... Medutim, nama se cirri da . c moraju uzcti U obzir i.~ kc

Da bi se povratila dobrota iprostodusnost koju, takode, ima u sebi srpski oarod, svi akterj drustvenog iivota treba da sc maksimalno ukljuce u suzbijanje moraine erozije kQja narusava plemeoitobice srpskog oaroda. Svedoci smo da je rajem dvadcsetogveka u ovim, kako se to kaie, smutnim vremenima, isplivao moralni talog Dapozornicu fivota - isplivaJi su moralni nedovrsi. Moramo uciniti sve da taj talog padne na dno, gde mu jc i mcsto!
32

strukturi" . Prema jednom zanimljivom stavu psihijatra ]ovana ~a~k?vica Muslimani bi hili narod koji ima analne crtc licnosti a Srbl cJlpalnu strukturu. Na osnovu svog bogatog iskustva, ovaj autor SI11atra d' srpski narod odlikujeedipalni karakter. I poljavajuci poslusnost prCflla autoritetima, odnosno oeu, koji ima potpunu vlast, ed.ip~lni .karaktcr ~~ u svom dnigom aspektu iskazuje u buntu, osporavanJu noslOc.a la tt 1 zadovoljstvu u rusenju instit~e!je auto~i~arnost!: G~nerator 0 I.~ k~a~.ternih autoritarnih efta u nasoJ kultun Je patnJ arhalna port dIe ~ podrazumeva cvrstu strutkturisanost i hijerarhiju. 33

osobine prethodnih faza razvoja licnosti, narocito analnog stadijuma razvoja Iicnosti, pa je logicnije govoriti 0 "srpskoj analno-cdipalnoj

icno razmislja i Bojan Jovanovic kada, komcntaris " u tavove 1. Cv~ji~a, kai~: "Os,:ovne karakte~ tike rp 'k g d~~~r~7.nat, entralnog p Jh!c.kog npa ~ozemo sag~edat~ k~o dva_ aspCkl . kOg I karakternog profila. Energicnost, agresivno t, lmpul 1Vno,t. a JCdnog , nost dinaraca u jednoj .' kornplernentarnoj . k . 'araktcrnoj ravn ' ~. ) bu n t v. • " ,'" , , ,. ,..... ...... ,. J stoian . uporedo sa umerenoscu, smrrenoscu; pomn nOSCU~a"llloo\J Pob. J . .' sUdbln urn konfonnizmom 1moralnom mlm"ikri , flJom. " _
:>0

mi" ici

ont
'I'

"to

l; L 7.\ z
"
I

iUll;st
~I

01

. a (l/.(
~ u ij,
C • C ij

auk

ic: da ld·. li
d, j
t tun o - U n

\
1 ,t

"lu

i, 1 '"

d , sh -u t i . \_

pd,-,

p ..

. 10 ,. , ..., a tadijumom razvoja, ,., eemo naravno, po k usan . d a poka7.CIUO usn, I .n1 (i,1 . . ... uoka~ zernol) na stranicama koi s J e d'e. Z a poce t a k ,navesccmo srpski od oje pr ma bigijeni (We-u, pre svega), odnos prema BOvenit •. QO~ . "" · aCbosh (preciznije, prema. neta enos tt, 0dnosno neodgovornorn od prema vremenski fiksiranim obavezama). Ove tri karaktcrne OOSli v .• Oso... bine opisuju se u strueno]• Ie' Iteratur] k ao "analni trijas" (a sv. . nalazimo upravo kod Sr ba ) , sto nas jasno upucuJc na 2akljucak e ttl d. analni stadijum takode znacajno u!ice na s~ske karaktcrne osobinc~ Ako tu ukljucimo stav prema autontetu, ambIValenciju, zavist i slic osobine koje e instaliraju u falusnom stadijumu, odno no edipalnoj ~~ tuaciji (koja se javija upravo u falusnom periodu razvoja licnosti), onda je logicno izvesti zakljucak da kombinadja ovih dvaju stadijuDla preteznije utice oa formiranje srpskog araktera, nego neke drugc faze, na primer, oralna iIi genitalna. Neki istrazivac, cak tvrde da su Srbi iskljucivo analno fiksiran narod, sto je, prema nasem shvatanju, dosta nepouzdano. S toga nam se cini da tek ana)no-faJusna kombinacija u razmisJjanju 0 srpskoj karakternoj psihogenezi ima najvise dokaza. No, najpre, pogJcdajmo sta psihoJosko-pslhijatrijski udzbenici kazu 0 ovim dvema fazama razvoja Iicnosti (citiramo udzbenik Klinicka psihijatrija, 1. Marie, SILMIR, Beograd, VII izdanje, 1995).
¥ , W •

Medutim, buduCi da su uticaji orijentalne kulture i7.Ta7.c. ni na ovim t~~enim~~I~gicnije j~ i~e~ti Z~_Ijuc~ Srbi ju spoj crta Iicnosti koje su znacajno IDSptnsane ! analnil11 i f'I

da pr:si:~~~~ ,~

.

-h ati Ia s ;iIH inom 11101. 17..\1, '\_ ti roditelj k . d rvoljst .• Ij t ju iii . ak mrzniu, Roditcljsk] napori 1I ... ni gu" d ta da nauc i ntrolu d f kacii • te c sro .'\" danj u tr krevet, uk ju den tu a j it j U ovoj zi det · s s uto it kainjavanjem. Nc i 'poljn' ritis i ru st ju I ranij ,n' prim '1', napori da se detc nauci da drzi kasik . U ' nalnoj fazi d tc s 1I1 oznaj · i S'I sposobnoscu kontrolesamog s, be,' time i sa rnogu mostinu i uanja S';\ okolinom. Kada detc dugo s di na nosi, ~c~tl S .. .apra II i ira sa 0 0I

i jos v z ij .. d

r

mesto ("pravljenje posla njirna"). Zahvaljujuc] savremenim redstvima za pranje, scrvisima i Blasinama, mnoga deca produ kroz ovaj stadijum sa minimalnim diskom~ forom i neugodnostima, jer i roditelji nemaju vise onakvc neugodnosti oko pranja kao nekada. Ipak, sedenje na nosi i navikavanjc na higijcnu sfinktera moze dovesti do odredenih tcskoca u razvoju iii biti njihov uzrok, Preokupacija roditelja funkcijom besike i crcva znacajno uticc na razvoj nekih osobina licnosti, . Pokusajmo da sistematizujemo karakternc osobinc, stavove i.crtc licnosti usmerene analnim stadijumom. 1. U ovom stadijumu razvijaju se one crte licnosti kojc imaju di~ rektnu vezu sa fecesom, tj. defekacija, ekskreti i toalet.. Izv~stan broj ' reci slenga vezanih za analnu funkciju koristi se da se lzr~~l. nczado-

linom: pusticu - necu pustiti drag c ni .. drza] za as, Uskoro, kako faza sazrcvanja naprcduj \ dctc nauci da zadrzi f _ ces i da kontrolise izbacivanjc. Ovo dovodi do spoznaje d teta da pose ... duje mogucnosti za zadovoljavanjc roditclja, ili za njihovo uzncmira .. vanje, sto se dogada kada ispu ti feces u n vrcm i na ncod~ovaraju~c

ANA NA i\ZA HAZVOJA »

LI'CNOSTI

ko p 'ih .ek maln sazrevanje napreduje, osnovna erogena zona pr taju da bu u uta. Zona zadovoljstva remesta na anus. Pocctak analn ze ide' a renut m kada det poe' nj da sticc izvcsnu spo· bn t u k n rolisanju .voj defe acije, tj. sfinktera za defekaciju 34

voljstvo iii mrznja (karakteristicne psovke sa upotrebo~ rcc~ IZ ~na.lnc oblasti). Ponekad neke osobe feci iz ovog domena koriste 1 ?a"~zraz '. . i potenciraju. zadovoljstvo. U odraslom d0 bU us t a se mnogo ccscc ko.. riste u seksualnom zadovoljstvu nego anus; ipak., anal~a rna turb~clJa i stimulacija moze da bude znak fiksacije U ovom stadijumu. lsto tako,
35

pr k 111 rn
"."

. dn ii d l rc Ia (n, 'iinJc na za '.J b o ofJraC;JIlJI;.:p.. . iz ovug do a. .
't:nIJH 1 ~ ,
.

r
w'

lOb,,'j

ri' amn

na

J " 0 .oba koja sc )SCt:'CI ne agoono updj,,\ _ .'urcdan.· S. ..'.... J ", .: rj akn JC swn nt: , ,. ' . 'l1Cn(') I11t Zl; da postan ra llSnJja 1 \ l'k Jf\ . 'wnu ,:-;tl)\ n.;f .. ". ~ljnju.or!'if\'enOln .. ,~'" pd)'a 0.11 rudcrn stanu, Zac rak 17 0\0<r , , "t' 'naulIcl,IJU ..... '. ' e drija u prl):t\,' In'. ",..' uopst a naroci to mazunjc prstulla (u LIn

.r lC I~ un.:JnU:l . . crtc II~no tJ.J, 'd bf~ • R:~z\ jja)u SL: r '"', u ci."'c oju tana I a t uc ~ cak na2. . ze da uZ]\ a ,~ ." .k . un isr. ab' rn· da 1..) ~a gnzu sav csn I _fi.l' OSl~C':ln ic pe d ar 1" b 'nuh 111 7.1.. • I' .. 1 .•
,'klri,l_: ~-'C 0 CI
v

. .k m L b/a

''''1

) vue!.;; korcnc

'lo

.

lnosc na

,

. ..·vJjcnja.
71..

Lt' J I I.'

peri oda no.' I J z,e.:. 1,' t· ~ .)rljtl\'o r I1t:UI cdn ' )snt.)\
l. )

.

. ' ~ "fpi Z8 .~lrkanJl.:In ...

'I'

~~.

d. ,t nc poslovc. Prcterano ncodgovoran odnos ft:u postoranJu l ., sa j 'pu't,tanj m fccesa .jacno na vreJTICI. .. u prCT11a vrCDlcnu plH czan J. .
nom ,
_ .f

..l:l_.; SL 18Cl10 U.

D")

(In(l1110~ 111)(1. .a

su i crte licnosti kojc su u vczi sa vrClllCf" kas ..... . 0 \) ukljucujc i sta vove prerna C . J asnosn, cckarlJu i .: ~
c .....
I •

-aj ud~bL~nicki citat ,U alno , stadiiun A ra .vo]: Ii nosti kuu lu i led ..obom imao lik i P n,sanj prosccn rbina. Mlll mo nav sli ba~ s st srpskih karaktcrnih sobina insnirisanih analnim stadijuI1llU11 pSlhoseksualnog i psihosocajaln g r~\7.V ja \i .nosri:
I.

)kova za 0

dc[injstvu.
.1 . faza razvoja licnosti utice j na crte licnosti kojc sc od4..Analna .' .. k) 0 . d" . itct J'... spoJinu kOlnpu)zIJU (priusa •• .' vaj sta IJUI11 una nosL' na au f on~ 'J ,. •, ok' . ' , tJ'I da Ii ce ncko biti kornformista .111 cc SC supro1~taVL,:; 1 'J ulrC'lJ na v . . . . l' ' t' t it xu . Odnos prerna roditeljskim zahtevnna U VCZl. sa higiv~alaUOf)l: .." jcnom defckacijc utice i na od~o prema nar.edbanla uopstC.1 odrcdu0

1. reci slcnga i psov c. 2. okupiranost WC-inla i ..l zctska n hi )ii .na", k 3. neurcdnost i prlja stina kao sir odrcr cnjc, 4. vremcnska nctacnosr, tj. n ~POSll)Vanj~'rokova . 5, odnos prerna autoritctu,

6. odnos prema novcu, odnosno r: sipnistvo. neblju.
Analizirajrno svaku od ovih analnih crta licno ... u naSCH) pod.t!

narcdbama, kao j otvorenost iIi zatvorenost U odnosu na autontet. Frojd duhovito kazc: .Da Ii cerno ili ne, postovati razne socija Inc normc i zabrane, j kakav cemo odnos irnati prema autoritetu ~ odrcdujc sc kada se dete prvi put stavi na nosu, Ako to navikavanjc na spoljnc naredbe prodc bcz frustracije odrasli ce kasnije, tOk0111 zi vota, verovarna postovati razne Donne i pravila ponasanja.:' Drugirn recima,
je prirodu tog odnosa.OdreduJe
otpor prcrna
~In]

I evcntualni

1. Reet slenga i psovke Poznati smo u svetu po v oma socnim p uvkama i uzreclcama
pri cemu ,.. redco anusa" ima siuurno [cdno od p dominantnih mesta (poredmuskih i zenskih gcnitalija kojc s:, takodc rnastovito i bogato upotrebljavaju, a sto obclczava falusnu Iazu razvovezanim za genitalije,

ja, odnosno

edipalnu situaciju - videti kasnijc).

moralna instanca coveka, elcmenti superega, su pod jakim uticajem ove faze razvoja.

2. Klozetska (nuznteka) nehigijena Svi putnici namernici koji putuju kroz nasu zcmlju zapazaju izuzetno prljave W'C-,e. Kao da ne zivimo u Evropi, sa hiljadugodisnjom ci vilizacijoml Prllavstlne ima i u drugim zemljama sveta, ali :tal jednu evropsku zcmlju, mi smo, u tome, verovatno, sampioni nehigijeoe. Ostali su mi u secanju brojni sastanci posveceni 0\'0111 proble37

agres: vnosn.

5. FOll~iraju se i crte Iicnost: koje se odnose na ncprijarcljstvo, agT:sIY?~~t I, c,ak, de~truktivnost. Ljutnja roditelja u slucaju ncpostovan)a.hlglJ~nsklll navika rnozc znacajno da utice na kasnijc formiranjc

36

I1
r

U

' svecenr ih hiIg.- . I" Jem, etovanJa Sa feriJ'aJ'.a tal1aka t)a fa,1 . .. rm ". " . C1nla ullin) n im psihija nJ' k" terapijs kirrn zajedflIcama ... lJvek .'..sastanaka . tai k 1i n pusta vodu u WC-u, ko se penje cipelama . ISta tCllla: k ~ij "" po t ~I elementama. hi .. 19:JJenau 'l11:C? S· YV' -u, IIno vreme J' . na sOJ]'U. laSto0 'Je t . '. . C elovima ove zemlje na rasprave po ovom Pltaniu ~t r s n U ra7.n' n~ ·0 • .. . 'J ,s' 0 ned\! o~lllisl 'i'll ·n govori 0 srpskom klozetskom smdromu..

lila

grupn g zivljenja). Secarn se tal<.

,

jama

¥

i dcug~~ na~i~a~ pise i S. Vu.. . ~) (1947. godme) .~ tekstu Plemenskl. I se!Jackl lIlelllalitet: ..K:osa~IJCVic gao da zadovolji osnovne potrebe Ishrane, stanovania' .1 . da JC 1110. . . v" • ~ nije iole jace tru d 10 d a SVOjzrvor organ1zuje UdobnijeI Ouela s \r lie U:'.c Jak .. kojima je zrveo za vreme t ur sk 0, rnje mogao d a stvori . . Pn llkan ra u .. . na lkcko'~b' ga na to podstica J-e. Uk0l"k0 su potre b'v viseg stupnja, Utoliko .. , 1c I 1 e bija bila teinja da se one zadovolje. Vise potrebe _ cisto;. sla. · ." J" • '" jelovnik, finije 0 d e I0, ru bli b O~l stan, oseti Se prvo ka ca, sloze nlJI lie, '. .b .. u prezentovanja.. Z· og razvIJenog. drustvenog zivota na scipotreba rc. . ..
•• • 'W • .

o srps.kim higijenskim

JC/":

v

.

.

porodice. Po bno org~I~!e u s~om~. sta~u odeljenja za rcpr 7.entaci. c ju - ima pus ban svecam jelovnik, CIStocu tela, ode la, rublja sta rganizuje sve to vise kao uljudnost nego kao higijenu. Ra7.um~ se ~a, rep ezentovanje i vakodnevni zivor, ipak, ne mogu potpuno da se ra7.~ dvoje, ali je njihovo razdvajanje velika sme~nja razvijanju kulturnih p treba j srvaranju kulturnih navika u svakodnevnom zivotu ... lma jos jedan vazan uzrok 'to je kucni rezim zao tao iza proizvodnjc: u polro. "nji, u e om kucnom rezimu glavni reziser je zena. U svccanostima na •ito. Cove sc reprezentuje troskom, a zena organizacijom troska. lena je, pak u svacemu bila man.:e ob vesrena nego covek: ne putuje, n i u v ~s u, n uce ·tvuje u javno n zivotu, nije bila pismcna, man z a a je int Jjg ntnija . eka, Manje ima mogucnosti da sro · " da · cemu pouci, 0 erece a je radom, vise nego covek."

reprezentovanja su jake jos spocetka, i sve jacaju. One su u, ,potrcbc osnovnih zivotnih potreba. Jace se i ranije osete nego nekedP~e P~sle ~. "" J ugc, vrlo vazne, potre ·b· kuln e tumog zivota, N· edostatak ..je OVoga cin'.. '" 1"to . . ~. . IJak mnogo IzdvOJI. za reprezentaclju.. 0d Svakodnevnog1 zivot.lOca stu ,. .. . a svoJc

..Vr

s

ta

0
v ..

e

d govorenih .. 0 .. era nas a bitna karakteristika .nspirisana analnirn - ta~ltJ m .... u..
same

'" Vremenska netacno t u prlidrzava
• .'.

J' u

n r

odredenje
d ~ pr m higijcni, odno sno odsustvo roi - ta je, c, porno, odrcdnica nascg ka-

L

zivaca ose stranei nervlra. C) to DC pOS U C 0v 0 za aiD)"avamo sa ro OVI a" . . . k .. e ,s . "a 'I 'a stanci :)1 o D'. asa cuvena parola .Ja.•o cemo , vo nost _ uticu d: u .. POCI ~u na vreme , nasa po OVlcna eodg
w

v/

v

-

r

1

.

. ....' k vnog iskustva zna a a 0 JC sta pOscJao 1 I sta posa0 , ~. bilik, , ~'. , .. ' malo lee - prazan prostor se popurn: .....J a se sire ra7.grana 111 sc .d I,, dJO -, ,. 1'" b ' " Ak ie posejao iIi posadio Ina 0 guscc ncgo sto trc a - nc uboubokon. .0 J , eod. " .bd 1 _',' . anie razgrana. • Na go In] suva], '" uc e mu <01 rsmjo ako kOrl se 1 J sc m 'J ,,' " ' ~. zusce jer bi u ev mace bio redak, posto ne I110ze da sc razJC pos lao g ~ ~ .. korisni ko i . '1"bokori: na godini kisnoj, bude mu onsmjo a O]C poscJao granava I I ". '. .. ,. '... x• ' ,.f ., nlCI rcue Jer. se uscv razgranava 1 .bokori. Precizne d" e u selJacklln . rado. dski virna prakticno i nema. Medurim, u gra s. rrn ra mosnma mcra ]e. utVI'Na bazi svog vc
v
o "',

d kih radnika kOJI su ncrnarm za rokuvl: SVoo- .. lanjC, I gra '. ' cd rovamo nc_n . ecania za rokove gradskog rada, . lJak tako ncK sto nCJlla 0 'J •, ' d .ki . rada. ' .ama nJ. La Iller,U onako sitnu kakva JC u gra s irn radOVlllla . ao. '" rna osec . IJ, " ,', "k'm rokovima, tJ. od,nosu scljaka prCl11a vrcI11cnskoi o OVlnJ sc ~ac 1 '. govon : I~ S. VU k osav I',jev',' ic: ,~U sclJackl J " ' c. ,'''' . I. uops"t C preciznosti, tac"nostr " I "" .. 111 . ,,' dovirna ne 111all a ko J'e sto, na pruner, posejano rnaI, 0. gusco IlJ 111alo ' .. . ',' . , fa iroda njegovirn g av nl111 radOVIJlla, redc Priro a id e za niim ] ispravlja ga U k 0" J 'J d " J' "
ra7unle SC, S
'J. • '

, ,. st gradsklh radova, jcr su i ra OVI drllkclJi. 111111 drukcija ncgo ?rcclkzn.~,'U ncmarni i za te seljackc rokov-, ali irna \'c~ , 'cj,aka OJI S ' ". . ,
SVOJU

d'nJc mcsto pocfikasnosti , odC'njct biz. ' lS,d I ", ' n .. ... ku ,, J' osobim naj VIS"" , .U1110Va 0 . nasc sc 'Jack,> ,h .. L: , •. tOJ nasoj ., . ,,' '" '" t,(j lzglcda da JC, . k ' glavnim seljackirn radovul1a pnroda od. ' -okovi OJe '} ~. I C'reklo. Nal)lle, [ '., ute, nego su na dane I I sedlllH.:C. cljak .. . ' · ~asove I min . 1k ' ...._ Sl: odie. nlSU na c . Zbog toga jc uno " 0 ncprCCI7an h'lda SC n.aI 'J k c rokove. " _ navika na .~~ v d' olii precizne rokovc gradskih rado\'a. ()n inl" • , iz de u sltua~'lJ da za ov srJrokova, izradenu 17 seiilac"k' ,.h' radova. Gna . L.t se ,'I . "'ku prcclznos . '. . .' dov ". JC
'0 pos I e . . UZllllanl 0 gOlO\' ' ,' 7.8 'pcsnOStJ. "kC)nOnlSkO) US • " -::,.
oJ • v •
0

se~a(;

'>

. utoritct ). Mi lu imamo ambivah,nl' n '1 \' (vi" 'Ii k snijc) - mllksim 11no poslujcm . rcdbc (dele na nosi) al i s i /.nal:ajnll bunimo (n shslll' ii, :.<abusavanj · "svindl) anjc" /. lja ,.h sc uradi nest" i/a lcdu allhlritclu, da s · prevan drugi i tako nadn u Iri). ,'tahUI . mn u krajno. tim , Kao da nema redtne, tj. nOrm;t1 o~ ponasanja: iii je II pitlllljU servilno t pre-rna J;:lavnom, prema vorli, iii e radi 0 pobuni, odllosno ie-

stokom otporu

U

odnosu na lice s auturttetnm,

A upravo hk" sc i upi'

analni karaktcr: iii cc hili kllnfollllish i maksimalno postovati jaccg od scbc, ili C staln biti U otporu prcma jaccm

, uje u udzbenieima

6. Odnos prema noveu

Odnos prema novcu sc im;talira u analnom stadijumu. Radi sc II dverna mogucnostima koje SlI postcdica fiksacijc U OVl)j fa)'.i i Iormiranja tzv, anainog karaktcra: formira sc iii Ivrdicluk (stu jc ccsci slucaj), iii rasipnistvo. Prema nasem shvatanju u sluca.iu ..tipicno~
Srbina" javlja se, inace recta pojava analnog karakte-ra _ rasipnistvo i neumerenost u baratanju novcem. To jc pretcznijc ponasanjc nego skrtost i sprctnost s novcem. 0 tome cc jos biti govora na stranicama koje slede, pri cemu trcba napomcnuti da uza svc karaktcristike potrosackog drustva, kojc se svojirn si. tcmom vrcdnosti instal ira postepeno u nasoj zemlji, ipak smo mi ostali ncpopravljivc trosadzijc, ziveci gotovo uvek preko svojih mogucnosti. Samoupravni sistem sa drustvenom imovinom (cuvena je parola iz tog vrcmcna: "sto je svacije nije nicije") jos vise je utieao na poslovicno Dcdomacinsko ponasanje, koje je postalo takoreci nacionalno obeleijc. Tck gene-

"V·

0

1

dena i po njoj sve mora da bu?e napravl~eno .. Na zgradama I ~a Izradj ,ve drvenarije eljak je sekao I tesao seklrom I bradvom, orllulma gloI11aznillJ kojirna se i ne moze raditi po preciznoj meri. U tin) radovinla ne mari jc Ii sto malo duze jli krace, malo debljc iii tanjc. Ali, mao jc scljak da radi i prccizno kada je to trebalo. I zuljevima grubo izobliccni i zadebJjani seljakovi prsti nekako dobro urade i pos love U. koj ima j c potrebna velika prcciznost. I ,ada moze da se naoe scljak, tcski ratar, koji opra Ija mlinove za kafu iii cak i satovc!h 5. Odnos prcm,a autoritetu Odnos prcma auloritetu i postovanje ojegovih oaredbi form ira se u anaJnom stadijul1lu, ali i u falu:nom (odnos prema ocu kao protolipu

racije koje stede mozda ce menjati uhodane srpskc stcrcotipc odnosa prema noveu.
I ovi srpski stereotipi, bas kao i odnos prenla ncprcci7.nosti rokova, ima svoje oblikujuce poreklo u nasim scljackin1 korcnin1a. () tOlnc~

40

pod naslovom POlrosacka orgallizacija poljoprivrede i. seli(I('~i privredni I1zentalitet S. Vukosavljevic pise sledcce: ~~U prVlll1 godlnan1a po doseljenju, kada je zahvatanja najvise i ne moze se mno~o zcmljc obradivati - a vrlo tesko ju je i krciti - oi stoke se ne mok IInatl prc.~ vise. Teskoce zimske ishrane ogranicavaju broj stoke na Il1nog~ ll1a~1 nego sto se preko leta maze drZati. U seljackoj kuci je ~askosl ll1anJc nego 8to bi U ondasnjenl primitivnonl drustvu moglo bitt.

!

41

I

'1 cckOJ1lm la_ .. ~ J1C1:,JO U po m1 Raz ,(rO~nliU ' uopSlc Jln~ v·.o peed S 'J '" . cr.,' .
!'jt~~U

~ .'h

j

a

poljoP~

"rc~il! ur~ani~u.
pn
l'

anoj ~a
7.,

va I

imdivalo skoro sve s 0 -. ....b , dasaka, u koj ima ce nekoga ~~OZlh u gro.

~ bfzu spuslc.:. . gd~ redi lriisnoJ..' .( ~e i Stcdnja i nJS ,'a. Hlcb slcpoJJopr . "ljacki nBCI _.' ..-..' Na po 'cban ~c.:. -,. cie 'zvodnJ3oJgdll Z an 7. "Ia~htc po'f de j raWfJ. J' S (1 "an I dokl jedan ni drug.. - z bog -og i ·t ,g uzr (>k· Z Og ";cJc ni J _. .. .' a zh tro: n; . Me '0 n~', mora da smiee.1 zbogtoga JC potr~)snJa ~CS3 ck ga sc stoka uy.:scn i r ,' -"'otalivoa. Ukupno uzc ., prrvredni nlcntao. . '" . --ki . .(.. likim d'c I vnl.~ ccana I rcprcz, rasi ole oego· u ratara ..jer su S Gears,ki·1 bi viSe litet je u _(Ocala lpak_ ~~ ~ poljoprivrede. a ratarima u on _b -I i, ipak Proizvodigl vnl d~o~nJI °dom scljakuje bio na malim povrsinama ..jer .d D(}(hr a gra . .. d. sport.."£Inl 0-1 odsvao, malo se mcsao sa gra anlnla_ Zbog k PO·· ao rna 0 pfi ." I" k i . r' d - i sa ostalim svetom. uop ·le., SC.ja JClnlao J. rna I0 'U,' akta sa gra om, malug -: t., .•.• ',. J' db. bio ukliucen U opsta s.'vc.tska .SlfuJ..[anja, 'tfk nue roe 0 ro ~ ule VI I C J. ", ~'. tvo je donedavno malo sta kupovalo, nego Jc Scljacko domac~~ coveku treba - od pelcna i kolcvkc do pok ro-

za f nku dubro 7.\ 0 .'.,. 'olJc koza I . . "du Ih se Z . r UCI pt~J ~., U tat OJ po ~

ttzl!'t

r:N'"
.

n''',

di or

Y,dn

'ell od b IJ3 'Ole CIlI, " . ". bac'

,u-iic'c,

d

na pn ·· se u pi

inu po
, 0

prcd r • Ina • .. dr- k ~.. .,' -vrcdi SC U CIJC I ca

I· ~. .

kI

d.- jc sc kra a
o
I

",noj
-7'"
~I

. ka

0\'

c;

u

ih

da ,'C nc.'1-'" U ,I. "ego. U

'r

i as" k d ,. . P 'kll po ro j sipu So n :0 r -'P t 1n. iic urn "0 icu . ti da p 'U hni i l ~ koj • u s kako btl) on ir. ad' nin pull" p i red r tz ii ,n ,_ ~U~11n) tr.)S nj, u..tajc n n )go u sv .rnu onorn d lu pul;opri r de 0JI JC Ofga:nlzovan za vlastin: pntrosnju. · Toliko 0 nas'll', an lnoj tutu i, Po 'l-'dajnll sada uku s I uusni stadijum razvo]a fino u 1 pa u formiruni nas k akt ru.
'on, plj,
Ii.
co ",

'I

FA

SNI:

ADIJUM

R

zvo

I

..

_

celom kucnom reZl ,:J • . _ ,.' . ~. od Iii Sela UZ BaSe velike gradove su, na primer. Izdlgla nego u prOlZV . nJ.•.• ..'w . ., .. -.. . ~ . .. ,~' delove svoie pnvrede, trZI no povrtarstvo I trzrsno rnlckae, naJvaznge e 0,-, • .• ka: . . ~ ..' _ . ,'visi stupae] agramo-tehnickog razvit a; organ I7.aC1J a, pak, stvo, na naJ ... .... kak ·d· h' .. ishrane, stanovanja, nacina kako se IrOSI.~acl~ . 0 C stc ~'t I~~C~C _ mnogo je zaostala. Izuzetak su_~oyoJ~odlna ~o~talc naJraZVI~C~I~ je oblasti .... Odclu je kroj u ,celoJ po~edlnoJ oblasti bl"o ~gla~nom rsn I
W .•

oak - drukciji u proizvodoJI nego u potrosnJ~- U ~troSOJl 1 u Sell. Je ... imu seliakov je privrednl mentahtct bio nazadniji

.. _.

'" .. .

mo citatum iz navcdcnog udi.hcnika da hismu videli kako sc niz fcnomcna iz ovou stadijuma pr poznaju u nasim I.ivolinl" (vise nego u drugim narodim ). »Kratko vrcmcnakon sto sc kontrola del' kacijc uspustavlj'\ i za... vrsi trening navikavanja na tu dclatnost, gcnitalni organi pu.taju glavna erogena ~ona. Dete postajc svcsno tih organa i 7.aouvo\jslava koja dolaze od njih, Radoznalost za polnc organe drugc decc i (Juras"h, lukode je prisutna U ovom periodu. Zavisno od roditcljskih ehrahrivanja iIi kaznjavanja, uocava sc u razlicitom stcpcnu tcndcncija da se pokazuju polni organi iii da se uziva u autoerotienoj praksi dodirin a, stimulacijom, a javljaju se, cak, i ckvivalcnti fane masturbacijc,

Opet kr

c

Za ovu fazu razvoja karakteristicno jc nckoliko pojava kojc trcba detaljnije objasniti. To su: edipalna situacija i njcno razrcscnjc, primalna scena, kastracioni strah i zavist prema pcnisu,

Edipalna situacija
Edipalna situacija (stan naziv Edipov kompleks) podrazumcva daje dete seksualno privuceno roditeljem suprotnog pula. Rce jc uzcta iz Sofoklove traged.iJe i oznaeava decakova scksualna osccanja prema majci. U uopstenoj upotrebi ovaj pojam se odnosi i na dcvo.jcice i njihova seksualna osecanja prema ocu, mada jc za to. prccizniji naziv Elektr.a situacija iii konlpleks (Elektra - starogrcka nlito.\oska

od materijala skoro ,istoga, .stanovanJe uglavnom. na Ista naCln. U svcmu je razJika bi.la najvise u gradaciji a DC U kvahtetu. Dakle, seljak jc rasipao robu koja oije Dlogla dobre da sc proda, a nijc mogla ni da se uskladisti i 0 tavi za kasnije. Rudilo pa se I1nsilo. kalcose to govori 10 u narodo. Kod seljaka je vladala logika da sc nc cuva roba koja nc moze da se dobro prod a, a i lehnika skladi stcnj,a icu4 y •

vanja seljackih proizvoda nije bila usavriena. Da vidinlY Ije pi."c S. Vuko avljevic: 't~od seljaka nema rasipanja

zi a~ ni vunc iii

sta 0

t0l11C

da-

licnost). Radoznalost deteta prema poLnim organima, svojim i roditc\jskinl, je, vise ili manje, sputavana od strane roditelja. Dete mozc da sc ponasa kao da je Ijubomorno na roditelja istog pola i mozc da sc '1,bori S' njim" za Ijubav roditelja suprotnog pola. Borba sa nckim koji jc mno43

42

weda odi U osccanje inf riornosti, a i U struh od ka..,,' . .', ."-; . "r'I 0dJlHI7..de Druga- lntcrprctaCJJH .'edipalnc srtuactjc jc Ja ona SJ 111l.fl I ' ". . " -· . . 1',I,.; p bunu prouv jacm I autoritctu oca J•• da c • to zna('>"U IZUJC sin _ , " b( 1 cainii u njcn ~ g J1 zi neg) scksualna ..ljubav prenla ,rna. cr. Taj suk.ob a ~CJl1,lj. r ditcljcm is )g pol~, IJlOZe J, rada osccanjc k nvicc, I II
go \ eel I J3CI rn Z
" • 'f ,,'
I. ,,'

Zavlst prema penl u

ov ~ Iazi ono c obicno i indukuje.

Prhnalm

scena

izraz primalna scena c koristi za opis trcnutka kada dctc prvi put posmatra a t vodenja :'jubavi 00 .srranc. roditelja. NCk.i k~>ristl~ ~~vaj i7.raz i 7Jt tr nutak kada JC dele prv: put vidclo nage roditcljc, Vee: na de(;C pservira 10 upravo U 0\'0111 stadijumu razvoja; ranijc opservacijc sc obicno zabora J_jaju uslcd ncdovoljno razvijcnc funkcijc pamccnja. U OV0I11tar sn 111 dobu dere je ccsto jos uvck u sobi sa rodirctjima iii sa njir a sr a a, a to je i doba uobicajcnc povccanc radoznah )sli i istrazianja cline. Dele rnozc pogrcsno da intcrpretira ono sto villi. Otac jc bicno u supcriornoj poziciji i, kada tome dodamo jos j gri mase na licu koje prate orgazarn, rnoze sc zakljuciri da jc to stu r ditclji radc agrcsivno, tj. da je pozicija ca agresivna, To moze da budc j pojacano

klit risno izazv, no r r zma U ~drasJoOJnl dobu, D~vojcica moze da 'C ( scca ka da j ~i/guhi la nest) "to moze da sc zeh. S druge s rane, OOCl vidi da d cak In,' de t la \' ise nego ~to ~n1a .ona. U psil ologiji dccj g uzrai ta jc d: I. I u' in aju sve ?no sto H?a I drugo dete, pa kako to de jcic: nika n 111)1. d: imati znacaja u gcnczi vagin' lno
j

zc

I dcvojcice 111lgu inu ti stral d vrcd · g .nitalij: . ()I · n .maju ~sn?vu z~ nastanak strah, d gubitk: penis', ali 010 JU in ati i ciu .~ JJ11 Je penis uzet il i , ki nut. . a njc, 1110zda ka ka rsta k· In . nI

m ~e da.se ada fenomcn zavisti. ' cndcncija 11 kill:; '11', \_ JC ~vldc mus~ar.clma (fcministicki pokret), In zc da ima sv )ju gcn _ ZU 1 U tzv, zav~~tJ prema pcnisu, koja sc forrnira rclati nc 1 ano, jus u falusnorn stadijumu razvr [a. Ipak ak pr tpostavirn i ulturol ski koncept psihosocijalnog razvoja muske i ns c decc nda ta Z'_\ ist rnoze biti j posledica procesa kasnijcg vaspitanja i da ania \: I h _
~OStlg~c,

z

de dccacima tokorn detinjstva,

~

cventualnim rodireljskim svadarna vezanim za scksualnu sfcru ili, pak, odred nim r cima ako sc jzgo -araju za vremc koitusa, Naporno ubrzano di, anjc torn prilikom dctc mozc intcrpretuvati kao ncsto rnucno, naporn ,ncugodn .

" Zavist prerna penisu, ali drugog tipa, moze da se javi i kod dcca H. Decak mozc da ima osecanje inferiornosti ili n adck atn sti ( tcncza tzv. komp~ ksa,infcriorn.osti!) ako poredi .:voj pcni: sa )~I,.; im znacajno u borbi za ljubav majkc), ili a peni OIl) .tarije brata iIi dru Jih 0raslih fica. U to) 1 uzrastu to porcdenje c uvek za rsava na stet u dctcta.
J

"ifusrracijc vczane za primalnu scenu mogu da budu kasnijc, u zivoru

Razresenje edlpalne situaci]e Pri kraju falusne faze infantilnog p .ihoscksualnog razv ja d I' Ii do razresenja edipalne situacijc, Seksualnc 7 Ije prC111a r ditcljima i zclje koje irnaju za cilj monopoliziranje roditcljskc paznjc, icn ) sc osuduju. Dolazi do frustracija i sazrevanja uslova za razrcscnic cdipalnc situacije. ~ Nacini razrescnja edipalnc situacije J11C gu biti slcdcci: aJ ide rtifikacija sa roditeljem istog p la b) konkurencija sa rod·teljcm. istog pola c) p0l11eranjc seksualn g inleresDvanja ka drugi 111 I icinla
je tina.

our, slog, izvor unurrasnjih

konflikata,

Ka tracionl srrah
I1 .lcr~)rc((~(.;ija rj malnc scene kao agrcsi vnc, ili strah zbog borbc p sa. roditclic 1. I tor pola - odraza va sc n'd. .tr h 0d povreuc genua J"rja .1 . • "J ,e:;.. (... ra .

[)ccCik)va spuznaJ'a da 0.~.~ ';'. '. ~.. ' .. CVOJCJC,-= I zcnc nClnaJU Pl:J1IS prcdstavlwa d odatnc cl 'J Cl Ie u ant' ...... ( , k . 'J aZIJ I za nastana uvug straha (kazn ;cn~ ouse canJcnl P I Jsa!). .
'r '.

g~bJlak istih, To sc oznacava iz azorn kastracic ni strah. Kastraci )n I •st 1.• ] nl0ZC J S ua sc dovcdc u vczu I. sa ka711 im za it U10-' ~ ....,. . a I.; otsko porn "(ni iii n lZI\ da budcc u v~ .1. sa f ru. tn.iclJa nlH od .' tra nc .. .. .. J ."". u rodllcI a SLIpI' )tnoo p( l' U l0 k unapn.;_ovanJascksualne · ~d' . .: IS Igresu 1111111
111,
y }e

cak:

iii l b..

44

Tokon falu nog stadijunla razv ~a znacajn c raz 'i" i c 'sualni idcntitet. etc pocinje be da idi ka d ~ak iii de jci U' Inl 45

usk ." prihvatanj . I11US g 1 ZC.n kog polnog idcntiteta), • ao .,I sta OVI ro J" " . 't t lia prema oso bama IS 0 g i suprotnog pola - imaju"duticaja na razvoj ,... . . '.J , ema sopstvenorn seksualnorn ' entitctu. c I d et t vog osecanja, pre ~',. . '
r

ok' pod tara t n, tla rna . 0 a 'poznaja j dircktn .. ojim ' mtamm ., . I' i drugi faktori u proc esu va~pitanja • • CI · g ·tadIJuma, a 1 ,l d . un ajem I a usnog sie ,. x. u rormiranju spremnosn det ta a pn, . 19 ,r raju '"'I zna aJ' . )' m U iman I Pr s ga, to j ~ sta roditc ua p 'CJ11a polu h ' ti i repr z 'ntuJ ,~ zocarana sto ima devojcicu, a zelela jc sinla] ~a raz ' t tao prim I, ." vlia; iii de ojcica JC ponosna sto JC .Jcpa na, t ualno I k~J ra,kl'"0 gov o~re'roditelji , a tako jc i dozivljavaju, P na ili OJ ' "", I Z nst na, jer J " an na voj izgled i pol, place na najmanju "ak noz da bud raz ar ..' ~ .. 1 I de . ".0 " u a rna ika to potencIfa, Jer J zc a ,OJC1CUo srtm U I tra7.I, lurk '~'op'tv nog pola i sta prema SV0J11 polu rodit IJ . secanJ ' ., kao i ,., ' d'
.I
0

1

0

"

0

Lj

0

~.

a.
e jc zna x.. J 0 vezi rae. a ni a i rbe sa jaci pc tak
I
L"

.

0."

,0

..

.

,

'

'"

u

'.

. daiima iz alu "no'
oc rn).

()1l1P' -

,

,..

yO

.

ara

t ern

, bin

3

]'

'ta ovi (crte Iicnosti) usmerenc
1I

I

a

USnllTI

sradijurn .
I pr

01

ra

oja uklju ';uju:
J

1•

/,l

vezi a seksualno .. ~(~u.Iako s stavo•• dol ... , k ualni n aktivnostirna konacno formiraju U a 0 csccncrji,
CI e
0 "" 0

'( Ii ina ui koie su

,m~t:~i~umu s~ instaliraju neki stavovi, koji kasnije uvodc jedinJ . b k ad I .en iju, ao sto oralni stadijum odlucuje 0 sposo n su UZlUU . anja u hrani, alusni dlucuje 0 uzivanju u s ksua In.oJ' a kti ivnosn. trah od s 'uaJno sti i osccanje kri ice kao uopstena pojava, a posebn recanjc krivice u seksualnoj sferi, ,pod uticaj~m s~ .o,vog st~dij~u )vom S
T

5. Formiraju se . one crt lien sti koj u v zan za s ksualnu radoznalo I. U n ijoj eks In' f nos r '10 sc .. ialn: 1"' ' mal ' je znacajan f tor i pok "e e -h Z Ija i s suo In ) i:ivanja. U ovom pe iodu se tice i na form'ranjc rad zru I sti u sir III smislu feci, a to znaci s vova prcma ueenj , j t az' aniu n pozru h) eksperi entisani u i, 00 Vte ta a prcm c zr at 01. U r' In ). 1azi azvoja postoji izves a tc e cija a' traZi anju k line i J rmin niu nezav 'so sf roz radoznal t, a . U alus om stadijum fi sir' i znaeaino dalje sm ra a- kmj citata: J_ M' .C, Klinicka psihijau ija, VU izdanje, SILMIR, Beograd, 1995). Ovo .e opel b io udZbe "cki citat 0 isa falu nc faze psih s ks . 1_ DOg razvoja licnosti, Ako sada e to nes m na arakt rn o. ) ie zamisljenog ti ·cnog Srbina m Ze da prepoznamo b' r ~ st kafa teristi a oje su inspiri ane 0 irn tadii mom:
J

rna. Odno
ta

uc

prema se sualnoj aktivnosti
kor n iz ovog perioda.

kao agresivnoj ili cmonvno],

I. zavist,

2. n rt licno ti koje se odnose na seksualne organe, sekundar11 . . polm karakteri. like. ili na telo uopste. Ovo podrazumeva i ukljucuJ Jn impuIs ka skromnosti (cednosti), a i egzibicionizmu.

· 0"

.,.1 licnosti koje e odnose

flO

polni identitet. Ovc sc od-

2. emo iv t Ijudska lin i pf t u- st), 3. di i se rentu iii ga 4. povlaeenje takm-eenju"h trazi 5. osecanje . feriomosti . rema autoritctu, 6. agres v t, seksualna adoznal
m vee bi

n i n na "in ak ' n 0 ~ ,a u nosenju i dozivljavanju s ga pola, ' i na st pr rna 0 sobama istog iIi suprotnog pola, N noz d vidi os ist pola kao li 'a kojima s divi iii ih imitira, iii da ih vidi a opasn rivalc, iIi cak, bjekte mrznje. Slicno OVOl1ll\ osobc
su tnoo p la mo u iti vid n kao
.
0

ecim

ina iak j g a ljirna .

n

III ~

o

iobe sa I uno rc spckta; kao oso-

be koii na
46

divi, ~ ,'U P t ijalno opasnc iii k ~c iz zi -aju m itivn ,t iii m znja i ski most ka aznjav nju pr _ J iIi .upr tn n p la upli is' ni ' U V)111 period I,

tre a

gla Ij

ih
ciolo ", .
7

njih, naJpre,.
.~

"'~'. feriornoj poziciji, sigurno je' uticalo da se jcdnoj potclDJenOJ I In di prerna autorircru, formira i osccanj{. · cern prema vo , . kasn: " . prema J3. 't "L prerna jacern i boljcrn, a casrnjc I zavisr kao · ti Najpre kao zaVlS . ,. k .1" zaVJS I. .. .' r; k sto je to slucaj u gene/I zavi 'il ou zcna: kod "t a osobina (bas ao . di I . uop cna , 78V]S ,t pr elna penisu, zanm slc 1 genera na Zavtsl . prc.. ,. '. k 'ecc '.
[lz]ckJ Jacenl,
.v

.... ~.

1." ' ."

.

5"tO

je zapravo

muskarac

rna Jaccm, '.. . tcna javlja kao autohtona, uop

,

generalizovana

odlika .lcnskog rodaj

.

I,

na kraju, zavrs] sc " .

. 2. Emotlvnos t (IJ'udska topJina, prostodusnost)

.. .. 1 na lZlne d u- os ta J og, i falu nirn stadijumom razv. oja ..icnosn. re svcga, ,. 'v . 0111 detinistvu zbog edipalne,~ srtuacijc,". prCl11nogo C1110zato sto J e u ran :J.' . ~~ • " .. c1Ja. A ko Je tV. a teza da . JC dete otac odraslog , a ccsto ova teza na0 i acn tv d realnom zivotu, onda je Frojdova opscrvacija da ~1dctc 1·' aZIpo r u u ., . da iei.r l' .t~ .~ .. '" se nl)C ce d no ,.. kako ~ pre njega rnislilo , nego a je i.po imor no pervci z., _
1't •• " ,", r

. ar I 0 OVO] karakt CrnoiJ osobini bice. vise. reci .u .slcdcccrn. . pog1avlju • d . .''_ (toliko Je trpicna za '-rp sku karakterologiiu . da JOj PUSVCCUjCfllO ~ cclo . .. .1'. . . J I')· . Na OVOITI rnestu samo tohko da .se j'zna ua . ]Cp uphvlsajedno pogav Je ....
I

no" - izuzctno znacaJna.
Nasa tradicionalna
d
o

...

.

(slovenska)

emotlvnost

..

mu - osecanje InfenornostL 5. Osecanje

~~Pt ,,;,j~tn~ sredine" - .ni p~~~nogo, oi premalo. P pilanju br rb III povlacenJ~ ~ve~ sm~. m~h II. prcmnogo, iii premalo. i sc polvrduje U brojnim I torijskim situacijama. U dva p()slcdnja r' la (1941- ~94:S. godine i 1991-1995. godine) bilo je rnnog onih' k lji su pobegli u mostranstvo odbijajuci da se bore (izdaja iii dczcrtl:rst o ali je bilo i mnogo onih koji su se dobrovoljno javljaJi u borbu (nar )~ Ci~o u ovorn drugorn rat.u, sto)e iznenadujucc). Dakle, same krajn )_ ttl S druge strane, rm obozavamo takmicenje. Iako smo mali narod, u sportovima smo veoma uspdni, u pesniji nego sto bi nam P? ve.lici~i pripadalo. To je ta edipalna zelja za takmiccn.iem . Medutim, I tu imarno karakteristican fenomen, gotuvo tipican za nas Srb~. Kada ~,?demo ~o cilja, _kao da Se uplasimo konacnog u pcha I drarnatlcnn gublmo, Bas kao u edipalnoj situaciji _ ako pobedimo oca sledl ko zna kakva kazna? OCigledno jc da ne mU:lcmo da negujemo pobednicki mentalitet, a to nas vee uvodi u analizu slcdece kar~tem~ oso~ine k~ja se, takode, forrnira u falusnon stadiju-

v

vuce korene
r

I IZ

emocionalne guzve", tj. Ijubavi prerna roditelju ~uprotnog e Ip " . .. . . .d k . pola (u novije vreme Elektra situacija, d~nalnlka.o nosa eel' ra-_ota~ JC sve cesca, intenzivnija i uocljivija). Zatim, sled) borba sa roditelien, j ·tog pola (borba za Ijubav onog drugog roditelja). Ta. borba ra~a.i ~rmju kao osobinu, a videli sino (u prethodnom poglavlju) da rnrznja Ide

alae

inferiornosti

i odnos prema autoritetu

.ruku pod ruku sa zaviscu".
3. Odnos prema
onkurentu

lz prethodno reeenog (borba za Ijubav u cdipalnoj situaciji) projzilazi nas tako karakteristican stav amblvalencf]c prema konkurentu, odnosno vodi. Njemu se divimo iii ga mrzimo (bas kao prema ocu u edlpa noj ituacljf). Iz ovoga proizi lazi i slcdcca psiholoska odr dnica, odnosno stay - borba ili povlacenje.
4 Borba iii povlaccnjc

.ie, ipak, prevalentno stanjc nascg duha, makar u nizu pojedinacnih situacija imali, prividno i povrsno posmatrano, obrnutu pojavu. Osecanje infcriorno ti vuce korcnc iz isevckovnog ropstva pod Turcima, ali i edipalne situacije (u borbi sa occm uvek smo inferiorni!). Medutim, ovde vreba opas nost olakll~ zakljucivanja. Nerctko imamo i kompenzatorni mebanizam prcvladavanja inferiornosti. Taj mehanizam produkuje bahatost u ponasanju i, sledstveno tome, 111ini'miziranje i negaciju drugc osobe. Taj kOlnpenzatorni mehanizam je odlicno proucen i odavno poznat u psiho)ogiji. manevru na iz estan nacin govorc i O\'C misli Ive Andrica: "Tragicno t prekoracenja granice sopsrvenih moci k( i . i poIjene radi odrzavanja ii ota, uticu i na gublj njc njcg )\'og . mi .la, Senka t g zivota pokazuje i nu drugu, negativnu stranu ll"likg 11l~l11aliteta iz koje se pomalja mitomanija, samopreccnjivanjc. h\ alisanjc, izdajstvo, osvcta, java sluk, lenjost ... " Daklc, prck racenjc S '11.1\ cnih rnogucnosti rada i ncgati ne el mcnt u vidu 111it nnanijc, h '~Ii .anja lcnjo ti ...
9

Osecanje inferiornosti

o kOlnpenzatornom

Ncbrojeno je primera da smo U ovakvirn dilernarna gotovo uvck birali "rt~nosti; ao da nisrno nikada prihvatili Ari rtnte 10 kon48

.: odi . t'ik a<.;IJie srpskih karaktcrnih . OS( bina poslcdI . U nas ~ analizt m, . d fenolnen koji jc znacajno uncao upravo . an ., . k tl.'n alTIO I.Je ~ rnih osobina. Rcc JC 0 pOJaVI. .J osipa Broniih pola v . ~ .. h kemp nzato N·'·. n fiksaCIJU OVI . ... ... roda sa niim. JegovH poja a JC stvun. "d tIflkaCIJl n 'J '.' ~ za i 1118. -n ~ Ink. nzacij e te na ~e pnrnarne, ukorcnjcno In. "

nasem slucaju, pri disciplinovanju dinarskog tipa rnor, (, hi S paziti la se sto manje izgubi od licnc en rgije, U koji ~ I, zi njc 0 a naiboli a snaga, Iz toga razloga treba zelcti da nasa nacionalna dis .iplim udc,

bi preko njega, pridava 1 mnogo vcci . Mi smo naIrne, S , . 'T' .' . I' f riornuslt. .. 'b' ktivno zasluZivah. J 0 SOlO postiza 1, pre
Ja O'"'C "'anJe I "
.
.. .....,
0,

,

. . anrcdne Xto

mpe ~c

"

I'

..

tature partijskom, kolcktivnom. "Svi oni kOJl naginju rZ1l11 pr~ im ,I merarna prcporucuju diktaturu je~n~g ~arodnog v?de kat n.a~bolj.1n~cin za uspostavljanje nacionalnc discipline. Nc nlOZC s~ SPOfl~1 da JC bl10 diktatora oji su kratkim putem, bcz pravog p.re~a . '~]tavanJa .naroda, z' vodili red j di ~ciplinu. Ali, takva, nametnuta Ulsclphna, kad b, ncstao diktator, n stajala bi i ona s njimc. omuni,.,ti su iznasli jcdnu novu vr-

'. .,.., tac SVIih nas ~.kao opsti zastitnik. VI smo m 1.111aa dezivlJav 0 ao ,,0 . P ..icija detetaje cesto prijatna, jcr ",Big Dady" dnosu na njega. oz d ' .h .. en u 0 '. ". brine 0 nama (zato 81110 ra 0 I pn vatili tu . r .vernu t cuvad nastaI ostavlja jedinku u prezasttcenom polozanu ",1 .~ ~ : t· POZ1~IJ~)' PO~~CIJfat~1eom!) ..Buduc] daje ta pozicija dctcta u nas isu· (nazaJost I In an 1 n . . .. " .. JU. • 1. 40 go,ll'na - ostavila je nesumnjiv '.' trag u nasoj ka.x d "'0 traJa a .u,. VIse ug. . dltikaciii (videti kasnije 0 tome na stramcama ~oJc ~I~dc). rakter~oJ n~o J svi smo plakaU, jer je umro deo nase prtvldne Kada J Tlto umro, . . k r . ,d .. t· K da se Tito rukovao s.a VUTI ornm ra JCVI111a J rzavuperlornos I. a ." .. ..' d ' ,. ia JC non gV a,lantno drzavnicki '.'iskusno I UfO. cnll supcrtorno, i~ . mcirna kac a . t tk velikodostojnikc i licnosti od uglcda - SVl sino sc pnrnao sve sv s e ,.', sli d 'J 1'., ... . "I... d kova Ii pomalo sa njima, SVI.. smo ras....I 0 zac ovo jstva I ~. rol t,U\OC ru nia i osecali smo sc ponosnlnl I znacaJnlll1. amou\ aza va ~ , '. . . ... I b ... ' .. ro 1rna JO~ J"edna pojava koju vredi komentarisan, a sto uo .... , uocava J .. I'ki P) S . S• J0 anov l'~ R C'" 0 fenomenu Partije .. (sa ve .I In1 , tacrujc'" .._ je aveJ c.· . .. .. ista Jugo. lavijc (SKJ). Prcciznije, rcc JC 0 zarncm Ilene dikzu k omllDI .. .. b . .. ki p.olstovel:)
o ' •

"'k . propagandom I komunistic ..In1 jcdnou, ga, vcstom.,-mcdij .. o~ m SU obelezili poslednjih pula vcka u na, k munlza mlj m (a mcdiii I 0, '~llino oblikovali ina. se karaktcrnc osobinc). , [' - . ri cernu su znat;aJ .. • . OJ Z 111. 'I P ,. T'.· bilo gotovo apsolutno. TacnlJc, on sc duvanJ sa 1tom J e . .. S' b '1' I
A

znacaJ n go s

..

SOlO

to

.'

. '"k '

.

.

k

i

_

,.

v

.. ,

v

r

'I

,

,

J

~(

.~

koliko je mogucno, slobodno primlj na. Disciplina pod I lOT' nj <.iii ._ postici pritiskom jcdne diktature. Disciplina iz slobc dn U • nj: , koja postajc stalni sa tojak nacionalnog karaktcra, rnoz bill pi I s' rno celog jcdnog vaspitnog sistema." Ako ove misli prevcdemo u stanjc posttitovske Jugoslavijc tj. rbije, mozemo zakljuciti da diktatura jednc partij jos uvck traj , iakc imamo visepartijski sistem (institucije vlasti kao sto su v jska, p licija, mediji, finan sije - sve se nalazc u rukama j dne, vk dajucc partij , odnosno jcdnogcovekaj. No, vratimo sc nasem odnosu prema vodi, On je, daklc, coma karakteristican. To je jedna od bitnih karaktcrnih osobii a Srba. Mi nesporno volimo jake vode. To vole i drugi narodi, ali k d nas s t gotovo ukorenilo. Od Dusana (Silnog), preko Karadorda (vozda) Milosa (despota), kralja Aleksandra (za koga sc, takode, tvrdi da jc bio apsolutista i veoma autoritaran) - do Josipa Broza, koji jc u wctu poznat po nadimku .,.,benevolentni diktator", Srbi su oduvek postovali svoje vode, uvazavali njihovc nar .dbc i tako razvijali podanicki mentalitet do stepena naivnosti. To uocava i Vasic: "Srbi su osobito poslusan narod, koj i je uvek imao naj CC~ poverenje u svoje vode, Tom poverenju izvor jc njegovo vcro anjc u brigu ovih za njega. Prema staresinama u vojsci ovo povcrcnjc nijc imalo granica." Nemac Karlo Fr. Novak u svomc clanku Psihologija I ovlacenja pisao je: ."Malo vojnika se tuklo onako kako s tuka - ps i vojnik ... On je umirao tamo gde mu je narcdivano da se drzi, Nj 111U
:l

cak nije moralo biti ni naredeno da bi se odrzao po svaku c nu. Z stitne trupc koje su ostavljane postradale su gotovo vel,.. (Kelnsk novine,

27. I 1918. godine) ... No" vratimo se fenomenu 10 ipa Broza. Tito je bin cvrst v . , ~i "" , urovo obracunavao sa neistomisljcnicima. On je kori ,( 0 tarinl \r e
model kaznjavanja sa idejom da sc utera strah bar u dv Jcnci · ijl:. kako je to voleo da kaze Staljin. ' akva jc to~ zapra bik~' 71 (; ", e ugJednik jednc generacije, u jednoj odr d noj porl dici " 7.ni Ija, J19sa' u Gulag ili a Goli Otok onda j u ~I d ' njihovi potomaka po "aden strah sa id jo] 1 - )pa ..n . t1
I

stu diktatur . - diktatu u ne vise jcdnog covcka, nego jcdn strankc. To j jcdna Inno 0 trajnija j mnogo metodic ija diktatura. AJi, bas zato~ aCini Jjud ~uvi~ poslu~nim i u ija u njinla javni iuh. Dru,~tvcnu dLcipHnu on po tiz po c nu prelcranog 'Ia Jj nja Ii.:; ~ lcrgijc, U
50

._-

--.

la -a") Tako s f( n lira podanicki karakro,. vla: j (" d t ga : b "eo danicki mentalitct oduvek imali (VclaOlo r l' 1 1i mo taj po J 'elll' . .. . .. pod 1 rClma). d ,. . 1 C' -", za I t rl,t .. aha d aut riteta je i slc eel zaprs . vmca: .~NcD .l t ~a tr .. ,.,1' a ()okazuic e u torn sto su skoro kod svi h ' . .... st f!l,: I naSl J c ,~ . • r . edni uti .~ '~Lrah i pl: sljiv st. Kad se u nckot 1 kraju poja ve nlU11 i cana raZV1J ~I _,' zbqinlci cita re oblasti ,'U ccsto ll1Csccinla u
.

b aU1( i

su S~ tukli sa ., pafl1 I. n -. vee kako su uspcli da lSPICd 11.1Ih pobcenu 11, . ,'1' ·b· na 'lnla~ . .. . .. .~ Tur'1018 I 1, I t 1 'pa "U U Makedoniit SU 1111go '01'1 li: Mi i u d e nekim tukavs von ~..' . .... . d Turaka ] Arnauta. snu bC~ln! I. J r~r . zvile su se izrazit osobinc rajc: osobito nedosr». Iz I .tih ra7k ._araz 'r' . ..k .. nosti odsustvo junackoga I 1 vitcs 'oga duha, U k . .krcn sn 1 tv r ., .. '.' . t IS :.. t -azvili su s , medu samom raj 0111 , osccanja 7.aviJ' b rbi za z]\ 0 I .. . jO . t t_ k d i P akosti Ali ne trcba SUVISC ostro OSUl 1vatt. OVC ,. ..' kat"a 1 '~". str, mrznj ' ~. .u proizvod bitnih. obina sarnoga stanovnl;'tva t rn!; Inane, one nlS . ." . 1" . .' ·. ladavi koju su podno ')h. Podjarm Jell ist I robuvanJc su \ ec uro e v a avIn.. .. "I. C" . ~ ., d' r )U7J okova li J re pos1edlce , smarra J. . VIJ ~c. s\ U a: ... ~ u ist riii Srbije kr ~enl devctnaestog I pocetkom d"adc~.~n]Jt~ .rupila je era dClllokratizacijc politickog zivota, da bi t \ C a. na. .,.... . . ._. 19 odin' c ponovo bilo vraceno na nas I1('SfcCl1J podaI ·v,· J. t k gNcposredno posle Drugog s\,.,ts k og ra t.a, ) 044 I I<. -45. • , ' . }45. 111 J P ce a . I' _" '.' .. ... din ..oSlp Broz se ..., J• surovc obracunao sa netst Hl11S ~ icrncnna (UbIJcl.Jnc, .. .. .. ni . ilitickih r tivnika - rcakcije", trgovaca, bogatas~~ xeoski h ra", . af vih sirnpatizera). I pored toga, ugromna vec~na na.s-.:g s an nisrvaj bozavala Jo ..ipa Br~za. Isto rem ~o sa oboz.avanJcnl . ) st ~aIa jc i idcja praiskon .koc edlpalno~ occubi: 't~'a. rbi kao da I 01 voj' tir n', Des tak g~dina posle TltllV.~.sll1rt~,kada na p~~rinu izbijaju n DOg stvari k ~e. L; nlSU znale (111 se illSU snleic- pncati), op t ~p ,toji. trah cd l::til izacij, dn :nu strah oJ o~eubist\'a.
..
1 '~~

l1anledan~

.ki

~Jf111 lIra.

0

,

kUl1 kraje

Inl

a Makedonije n ce pricatikako
. ',.

"-J

.

~

.

_

..

'I

ji je utamnic n od aktuelnog rczirna, Ociglc no n u jc u zat I U 11 tesk (dokazano rnucen, udaran .. pa j cak ~ ceo i da trajk 1"' rladuo Medutim po lc izlaska iz atvora j ta I uccni ada i . nom prilikom pr i put sa ..tao 'a sv jim d a'( I ucirelj 1 ill . ic rem za njega jc imao i r ci p h -ale: ~Znat , on jc jc ). n uh 'It 1 sarmantan covek! ..To je ta ambivalencija prcma v di ~1. c i~ vremeno i voli i mrzi. Uvek mo imali vo e koj su iI .'-- ove · Ii i sm ih vall, ada j kralj Alek nda ubl] vi u plak Ii b ~ , vre c Titove ahrane. Mi .mo s a no imali borbu .. occm,
r I
T

v

.

I

~?

v

'"

.

L'

'f

izgleda, nikad do kraja nismo po dill I ad . de: i t stvo, a i toga je bilo u naso] i oriji, ubica po taje tiranin i krug obnavlja (nikako da dodemo do stvarn demo' ratijc. se prica 0 oceubistvu uvek iznova 8 itu lizujc. Vodama se neretko pridevaju osobin koj oni ncn aju. cificna .mltologlja autoriteta" zaeeta jos u rem o. 0' Obilic i Marko Kraljevic) kao da se i danas ve: to odrzava,
1

pet se ak

a .pcMil'"
toj u -

r

';f

~:'l

'

• -,

,,'ut

janstvcnosti voda pise i 1. Cvijic u pogla lju Misticna 1)( rika: ~~N, Ijude dinarskog tipa najvise uticaja imaju vode u cijem pon, sanju 1111<1 nccega tajanstvenog ili im oni to ce to pripisuju ... K )d dine rs cih ljudi ima sklonosti misticnome, tajanstvenome, rni: ..tick lj 1 19\.:L na jc u vezi sa njihovom intcnzivnom osecajn "cui sa fantazij nn. Time mi stvaraju tajanstvena fakta i pojave, i formiraj u ideal . To rad i u n rmalnim vrernenima, ali narocito u uzrujanim, ratnim." U nastavku razmisljanja 0 misticnoj logici. u razumevanju .P_ jave mogli bismo istu povezati a nasim razmisljanjcm srpsk I id lopoklonstvu, 0 srpskom po oravanju autoritetu 0 srp.' n st1 U 0

autoriteta.

Mi t

ci

oc ~u i t

oei I dno

ni mo

I do j

'olimo . 'oje liran

zavr~iJi. Ni 010 odl·asli. (na av 0 i mrz·nlo, ali anlbi-

rna). Inla tu i maz hlslil;kog uzivanja (u sfpskoj tnji ] I ado, ti t patnjc vidcli ka.nijc) tak da jc 18 na: ~'r c tipicn au) i 'I- t dr.. nika em Ijno sad ·Zlt) koliko b·· u z jr m d o_rp i izdrz~ cak to lC i uzi\aJ i:a .ic ne

sta 0 srpskoj "'klono ti da ruju n p da se bespogovorno pokoravaju sudbini, da ni u p ~. vot voju sudbinu drze U ojim fukanla i~e D. l: Ij t: \ i 'u clu Dinarski psihic':ki tip i OSIlOl ne etJlopsiho/ "k odlik jU~/u ~,,.hii lJ l{ a: Misticka osnova drustvenog zivota j ,njli;licka 19iku u r' zun l:\ i nJu. Kao s dnlu o. 'novnu p-'ihic u dliku din' . kog tipa \ iji . j 11, 11 ".j Ie fonds 111.1 'lique. du:evnu na 1 nj 11 t 111' ti i lni ..Ii -1\.( i I
Pogledajnlo
J I
L

, ju?! . [ k' '/
52

111

ivaJ ncijc j izj~ a j dnog >pozic'

I

liul:ra ko-

razumevanju

s 'ga.

eruju u ur

Ijivo

I'

(

"los tijc

h

11lOgU

d u aze u Ijud i z ne i cine zla ...

'.~' ' koiinla Iuzno rbijanci ncprest.ano racunaju, ad S\ 'e U 0 bu;a. a radzbinama i Ieee se a ko u ni .h UuU, razrum nliJ .-t • 0 U nji k "h' branc razntfll v OJI Sl: . Z, 'ihJ'e neobicno vazno znan cuvati se od 'vctru.J/ • .. •

nije tesko izve ti - na§ narod j man da pov ruje najrazhcitijim

t aho ito
alima
I

tv n i ·t g

e pr _-

ZUJl,

kakav JC ange u k S ' svoie misticno znacenje, a 0 sc pas protcgne , andela ve Inla S J . '" . ' svog , ak . . ac na pragu iii posle veccre kukunknc, aku uvo aka zaurla " 0 JC pev ., . ". k .. ' . .. ... '. dla zasvrbi ako vatra CICl, a 0 se u snu vidi ovo IIi
v •

t ga

. tl, nl? s ' .. J Iih vetrova. koji oduzirna] U vid I li g as coveku. ili skI , ~Ih ~llS~~~~~ :Ii nogU. Po rijihovom misljcnj~, Il1no~o 7avi~i. od mu parahzu! "I" sao u coveka kada se radao, jcr svaki U -cbi irna
v •

..., . 1 sred

tvuna.
J

a nJ

.

.

..

I

"

nad njh a. Kada ink izasao na Terazije i pocco da upisujc gradane u 'pis k d: daju lOt) n mackih maraka uz potvrdu da ce za OlCSCC dan- d . iti 1_0 n ' cih maraka - red bi bio veliki. Ako bi s to isto desi I ,r cimo II s, ,j .arskoj, narod bi pocco da vice: ,.. opov .. prevarant ..uhapsitc '(1!H L
Yo

oko zaigra, . .'" I

an

,

Potreba Srbina da voli jakog vodu .. da voli prtth ak polj· govori i 0 nezrelosti superega .. tog na~eg speeltienog unutra "':njc, policajca .. Sve tan cinjenice da pritisak iznutra nije bas mnogc .ak i
pouzdan vremenom je formiran takav karakter da :'C mnog vis. strahuje ad pritiska spolja (..trah od autoriteta, strah od dirckto -. strah d unifonne - u naslm krajevima uniforma se jos uvek mnogo ni, na
'I

ono itd.

Neke zene usivaju u svoje ~alJlne JaJ~
'k: J'e jedini nacin shvatanJa

.

..

,.,

r L"
1

b

ar

111CSa ~

'.

d vi d
VI

rc~., I
v

vo 0 bi 'I poetski misticizam, inspirisao je Juznosr ijance za naj cpse nj ihovc
v ••

razumevanja za Juzno. ... ., .. , oga sto im izgleda da ne zavrsi od nj ihove volje 1 srblJance svega on " .'. "'b I', ,. x iie S Icmentarno] pnrodno (rodenjc, zrvot, olest, kisa, susa, energlJC. ve e '. k' (s dbii ; .. ., t itd.) desava se onako kako JC smet su Ina, sreca), grad, ,rat , Ulfd' , ud'io i nista se tu ne moze izmeniti ... Zato JuznosrbiS Bog os kako.,Je . . . d '" ·1 x , , '. x " . . da se urmre sarno onda kad "e ose cas na urn: racka Janel 1 veruJu .. ". . ., , ' . da e ne umire od bolest ili od kursuma, vee uvek samo ot Goveruju as. ., '1' k' '.. .. . spod', 'ot dedo Bog', 'ot Bog k~?lk. Bog 1 I smet~vlnl upr~vlJa, Zl~ - t m i smrcu, i to po redu kOJ1 je on unapred odredio ... Ova] duboki

ova

111lstlCllQ Ogl a.

primer uniforma. polieajea, oficira). Ako jc superego nczrco, to znaci da nam je veoma izrazena i tzv. "socijalno adaptivna rrij ntacija u moralnom rasudivanju", a nju karakterise, izmedu 0. talog, ~.,UVl..i7::l anje srraha od kazne j potreba za nagradom". To ra ..udi vanje jc kara -

teristicno za doba odrastanja, sto posredno govori da srno p ) pitanju odnosa prema autoritetu jos uvek u adolescentnorn pcriodu. ,0 nesumnjivo vuee korene iz "rajinske pozicije Srba" ,ali smo mi naiim skolstvom dodatno odnegovali Idolopoklonlekl mcnt litet.

u

pesm~~akavtajanstveni pristup vodama nesumnjivo postoji u istocnjackom modelu vode i vladaoja (ldneski carevi u zabranjenom grado, Staljioova nedodirljivost, pa i nedodirljivost nekih nasih vladara sa izraienim kultom licnosti i retkim pojavljivanjima u
javnosti, sto hrani taj kult), _ Kratko istorijsko politicko pamcen]e je sledeca vazna odrednita srpskog politickog karaktera. Poslednjih desctak godina naseg
drustvenog i politickog zivota (1987-1997) su bili krcati dogadajima

Retkl su profesori u nasim skolama koji ee pobvaliti uc ·nika koii se ne slaze sa profesorovim mlsljenlem, Ako jecovek siguran u sebe, siguran u svoju egzistcnciju, ako nc
zavisi mnogo od drugog, posebno od sefova, onda se nece plasiti sp Ijnih pritisaka i kazni, pritisaka koji dolaze izvan nase licnosti. U po-

da ih je zaista tesko bilo sve popamtiti i hronoloski kiasifikovati. Niada nismobili dob i arbivari i precizni sakupJjaci podataka. Koliko puta u samo aktuelnc politicke vode (ovo je, ipak, poglavljc o nasem odnosu prcma vodi) menjaJc svoja misljenja; zaklinjali se u jcdnu koncepciju, a ubrzo istim, jos ijacim recirna, zastupali potpuno suprotnu koncepciju. I ume to da takve prevrtljivce, politicke konvertitc, skincm a vIa ti, oni i daJje vladaju nasim zivotillla. Naravno zaklju~ak 54

slednje vreme, vreme petrosaekog mentaliteta, kao da je pot nciran razvo] "sicardiijskog duba". To zoaci da je avremeni rbin spreman da se "proda" svome seru iii nekom drugom lieu a au 0ritetom za"sicu", za sitae male privilegijc, b ·z zeljc da rizi ~uj I bez zelje da se hrabro celim svojim blcem suprotstavi auto itctu. Trebaee nam mnogo "rada na sebi" da ojacamo., da po bedim sebi tu "rajinsku iicardzijsku psihologiju" i da e bez trah ni sopstvenim superegom, hrabro sprotivimo pogr sni 11 id jan)" nasih voda, nasih roditelja i ostalih lica sa autoritetom ...
I

5

TOPLA SL'OVEN,S

PI OMOP

AVOS AV

A

UA

'WI

Iza ovog naslova bi moglo da toj i ~mi t ili stvarnost? [ a Ii uopste postoji nesto sto bi se moglo nazvati - slov nskorn dusom? Da Ii jc ona zai ta topla (ovde izraz topao irna znacenje - C111ocionala.). 10pia dusa moglo bi da znaci - smi ao za vise duhovnc vrcdn isti. za umctnost, za radovanjc zivotu, za uzivanjc i odusevljenjc, za cmocionalnu zaintcresovanost za drugo ljudsko bicc, Pandan hi bi I' hladna

dusa, proracunata dusa, onakva kakva mozda obclezava nckc scvcrnjadan kao Englez").
ke, na primer, Nernce, Skandinavcc, Englcze (nc kazc sc slucajn ) ..,hla-

A kako stoji stvar sa pravoslavljcrn?

zava pitomo pravoslavlje.

da Ji ono uopstc modelira karakteroc Naravno, pitanja je mnogo i nas odgovor jc sarno jcdan (iako cerno diskutovati 0 svirn pitanjima i dati .ve odgo or ). Dak lc, taj jcdan odgovor glasi: Da, Srbi poseduju toplu sloven 'U du"u i njih ube c-

Da Ii je ono zaista pit. rn )'. [ osobin ,tJ. vojstva lien sti?

Sada, da vidimo sta to ve znaci i gdc su dokazi za takvc t rdnjc. Najpre, diskusija 0 nama Slovenim,a. Stereotip j da su lovcni varvarska plemena. Dosavsi pre hiljadu godina "a severa i istoka rr azijskog kontinenta na jug Evropc, zaticali su na nasern pr ist ru civ ilizovanija plemena i narod . Tu je vee cvctala anticka civilizacija poredenju sa grckom i rimskom civilizacijom, koja sc tada vee hila odornacila na Balkanu, sigurno je da su SJoveni delo ali prirni ivnije j irovije. Mcdutim, vremenom, kao sto to po pra ilu biva, n: s upil, su neminovna mesanja naroda, m sanja kultura i obicaja, tako da 'U grcka i rimska kultura., svojim prisu stvom na 0 im t rcninu , 111 ) Iclir: I neka pagan rka obelezja Sio ena. Mcdutim, modcliranjo n id u ck II jednom pravcu, Svojorn brojnoscu, i storija bar tak kazc, 10 n I su

dali pretezniji pecat ambijentu u koji su sc nas liIi. Ak sad, genen lno analiziran 0 Sl iv n , pr SVC}2'f Ru . Poljakc, .. he Juznc Slov n - mozemr d ~1 ipe k do icdn

l'

tim
1'1-

57

likuj

IJu

. kar kt ristt na em '1'.1 '" a a Jl:. ' . Iih 13vropskih naroda 1 J naroua u nJI
]' ill' m

d

r., ...

~

ociona_no.'1
e .

(toplina)

n stu sto ih )(110-

razli cuj od osta .
.' 1) a

se

I

ne
11

(S

):.1110 IJ( • I d 11
C

L'

k uzcnju, , -iic su edna

d

V t)

uJ'!l.zuJu ~ Jl' d r tpostavkorn da sc nisu mnogo rncsali _.-adruIII

I110ZJa I 1111 rc 'og siste" '. ..' CI. ~ , ternperalnent, odnosno nas cmc uvru 711 1 lzg' odgov ran za . d. . d ato u genima U t0l11 smislu, postajc jasno a ' d ~ vc
ioh bI
)]11J~
"T , .' '"

d nsi 'xkih funkcija kojc su ponaj isc odrcdcP 111<": 'I' bi k .
iiska istrazivanja

mlji opozicij" pona ra Li(.:o, Ii ornunisti po I dnjih ped ' t godina. rerna nas I 1 shvatanju, a L,.I v J dli ionalnost koju bisi )0, za 0 u pri liku, naz ali - t
II

n soj

Z

razll

U

od tzv. za

e

C VI

r.

ij,

ose

U

u ve e

pr stodu~no t u . 0 uBi· ciji, otvorcnost

i p . moo. t l~1

it

'

,

gU1

.

rd

t Iesn

n)
b
J

ta d'
l

0

~,p~

laJU 1

p

11

, .... 'I' d'J' da .u S osvajaci tl pre.. 1J . ; li u t d o'u na d 01110 rodacko stanovnisrvo. Spanci su bi J zatvo~.. .., .." ' po n. od k 0 s aJ..C]. su bili V"Cflla surOVl 1 nJstl se uopstc mcsali sa . " c

vO . a f k cij un l,;

nr

J 1~, In e 1 ra
CIJC
.,

.,

I' )02

.' r: rimer Istrazivac] Juznc Arneri c su utvra cmocrja, na p. . I' .., . , ..... ih stora Spanci i Portugalci, VC0l11U raz rcrto

na g ncracuu,

.n Joe

ih b 1

rlo ~p
."

,

'a ZJ '

Cl H..:n sto je gl.:netskijasno

.t"....

e karakt ristike - k ko u poglcdu
'" .,'

tako i u pogledu

UOCIjIVO I prcnosi., 'I '" ') supti , J mj 1 1 I SI'I1rc k il1

,

ik

davanja sebc drugima, sposobn st · - atl] ... Empatiju definisemo kao spo. bnost uzivljav' nja u ern icijc drug osobe, kao s 0 bn st motivnog razui lev' nj 'l' nja d U I{: 0' b . Druga 0 oba se moze razumcn i sazr ' ti na dva nacina: ern, Li 'no i irint lektualnn, razumski, znaci izrncdu ostalog, razumeti ga i onako kako jc to nauccno u proccsu obrazovanja, Sa drugom osobom se moz municirati i uctivo, kulturno, ljub, _ zno. .. Sve to je posledica vaspitanj , odnosno nja (" ucru \ aSI itanje", ,.,nauceno ponasanj "). Takv ponasan] SIlO ops rvirali zemljama tzv. zapadne kulture, sto smo svojcvrcrncno naz ali poliu: but superficial - ljubazno, ali povrsno, To je k011lunikal:ija i ponas, njc telektualn . Shvatiti nekoga

lie

jili Portug

r zl ga
aznih

-. a on]' su . t" tako bar kazu istrazivaci, ., znacajuo mesa ' .J ," ,', .. d )filOr a .....' s t-an·ovnisrvom I kasnije . dovodenim C rncnru , Iz tih ' un ." . B 'I d' nas 0 t 11 svi prclazi bojc kozc - OU 1.:1 nc prcko • .J Cl,
U I

I alnin 1 t n ru (V" " ilo boi k ... ' . ~. A .' M ksiko pre svega, nema sarcrn 0 oJc cozc I ru 'Ja u .fUZI oJ n en!:J, . '. il s " ,. ~,i kak VO P, J' recimo, U Brazilu. HI azr SU, nan nc, osvo-I' ostoii t Lc sn fdU, , '"' • "

rcn

.'

."!;.

om Otuda stanovnistvo

spanskog g' vorn

g pod-

na kognitivnom, u zapadnoj kulturi,
cena Ijubaznost.

saznajnom

nivou, a ne na emotivnom nivou, To nijc
en1ocionalnost, tacni] 11' usmo uocili u znatno vcccm Pl:)C ntu

empatsko ponasanje, to je konvencionalna
Takvo ponasanj

odalit ta boja coke lade (mulatkinje, ."

Zl U

J

olucrnc, .k

-.

po u c c),

1 bId

0
,I

OV' j In Ii izl t u istorij: k~ nles~n~a naroda (d~sl~a a ,)?1~10rOua~ ) i njih V pr plit nja imao J .7~ ell] ~a na_ ~vcn dapoJcd In1 na:o~l , ob 1 ita 0J1 u vise ili manje uocljiva • ,zavisn 00 toga da 1sn a '.J , . P Ii su u i. t iji ti narodi pon sali kao otv fen. 1li zat:o~ ni) .. rcma on,1 Sio ni t u don li ne svoj prirnar c karaktc istik . all su sc 1 n .sali i Sf 0 'tal' m narodirna, Tun.;ilna, pr sv ga, tal 0 da JC rczu tan13

otpuno be I ...

id

vc

to st . an . i 11

III

na Balkanu.

toj onve cio al oj IjubaZDosti, koja ni] nasa ja "a, r 0., pise i V. Dvornikovic: ,.,Dinarsko lice nije krojeno za konvcllcion'lnu, sladunjavu jubaznost. To primecuju i stranci koji dolaze u nas v: r _ iii, a narocito im pada u oci sto zene, na primer u B ogradu, tako ozbiljno j gotovo namrsteno gledaju preda s bez grir as i ljupkosti, k 1 n: Zap du mora da bude ttl, p osto kao dodatak iii d puna t )alctc,., Mislim da nije preterano ako se kaze da je dinarska rasa tclc .nim izglcdom uopste najn1uskija evropska rasa!'

v da u ni uti od u "itelja, sluga od svo , g...spodaa. Ml )g , grozno pnmiJi s . Slove i .v fh a ar~~ih ,gospo:ar j da n al inl ojnim pohodinla savrcnl nlel nls~ r~~Ii I) n od Avar. Juga uci od svog gos odara" () : ga 1111ltlda i . 't' n go 'podar. To vidinl0 k d rvih ru 'kIh v last odr1 )( 'c j t fa, i to to vidinl i pI vih lTpskih

,I

sl

nja

uraka. I

ta J,

r

n' ..' idit 10

ua

M dutilll, Sloveni su sposobni za rno ionalnu, 01pats'u . ka iju. K a·t z pa S 0 as j 10 cni m j u vC oce t ego neki ugi a 0 -i. 't j sprenlno, ,t da ti \In , iskreno produbljeno, urodeno nenau no), Icnl tivno intI.: uJl:010 za zhivanja, zivot i sudbinu dl ug g Ijud ko hi' a. 0 j sprel 1 't a drlgom Ij dskom bicu danlo s b ne st d i sv~. vr "111l.:. Da vi inlo ..ta 0 nlU tom J. viJ! ': " omo '. S j oman zen s d 0 .:~ p n t IJ
10

z

k~Je.. ~ ~ ~.: u zal~ ,ti ncgo u radosti. lzraza aju se ol:ima, punim osecanjajos a Z1\ !J3 I'1' rad Sfl lih uza ." Posledica ove dubokc, osecajnosn ' ' 8 . 'I' ~ zlih I '1 J8 1 J SUZ , • ~,' a pravda i mi I srdnost, kao I gotovost na ' iihova dubok osccaJn. .' b .. U I n_ ., 1 "alll00 df)canJe... Dinarski su IJudl.usluznl 1 puru do ro. '-,,' ,e .. '. pozrtvovan}, tu d'rm nc 0 liarna ovi (judi zaboravljaju scbc J .'VOJC Sop~ teo Pred vecim J
v'
0 •

..it ' .', Nar leI 0 se pomaze.. za . vrcmc zctvc koi u trcba hrJ i rug~l.n rado .nna. mba ... S lidarnost srpskog seljaka jc izuzctna. z svr it:','- to· ... ,z~ rnpan..[e. Izg.leda da 'C duh koji 7;ivi u , ZctdrUZl. 1 uops c t 'I .. ',.._C ajnos d1 Ss obna -pomoc, n10gu 0 bi , or"1 cmouvrum karakterom ~, ~asnl ,,0 -,t~ d narska 1 1(;; U. c , . .. Toplo llcescc sc vrlo ZJVO po.kl noscu za simpanjom. I vrlo Zl\ '. . '" . . k III S k adosti taka 1 u za Ios,ti ,. pa i prerna strancima, Ta su .
o

kontinurtcra u komc sc ispoljava karakter naroda kao istorijs dualnosti", smarra ovaj autor.

c indiv i-

v'

0

Za shvatanje srpske topline i ern tivnosti, tj. sprcmnosu da iskr _ no komuniciramo sa drugim ljudskim bicem, karaktcristicm su slu -'ajni su reti a nepoznatinl osobama. Kako izgledaju jcdncstavn, kratki kontakti sa obicnim ljudima, na primer, sa taksistol 1, u prodav nici sa ka. irkom? U zapadno] kultun u takvim kontaktima dolazi d ) izrazaja naucena !juba=nosl- Have a nice day! Have a nice w ckcnd! - .. obasa veznim mehom (,.. ezom belih zuba") i - nista vi s " Prazn ). M zda k jos neka uctiva rccenica. Mcdutim, susret sa naslm covckom [c pot-

. C··· 1(;. VI J. Nasupr J

taln m I neuputnom 0 . ie 'Ja iih postaje slah ost, nj: ova velikodusno ..
t
0

stvene ncv~lje, . .. S iu ra p.oznaju sra mogu primiti od tude ljuosobitom ume no c " .. 0' ' 0 ecanJe ce d n osti i .tida 0 bito JC razvlJcno kod zcna. '.' se,' .. bazn sn . . J tkad na 0di1 na nepromisljena dela. Kad In1 ncuo~taJc IScajno .. Ih ka a ~t '0..,.' . .: , . 1'" st 1 ue':.ini naivmma. Ccsto . sc r daju" scntirncnih k stvo jaka oset JIVO ." .. u. ." .. ptimizmu, Njihova krajnja osctljivosr ccsto
0 .. • ". , 0 •

i'

..,

t ih

'....~.

UCln1

nepravrcmrn
~

. ~ '.,

\ uocava

. ""

I

a k om p nasanju toole slovenske dusc, . r: .

.• avrcmCDI •

'" cove.k . pa doe cl ilizacije nema vise vremcna za drugog. Sf()n JC U z . prillen j meri egoi ra, nij p~~an da e da dr~go~e .. o.vcm u J rbt po ebno , to JOs uvek mogu. To JC ta topla slovensirem miD.. . .. .. ka dusa, koja se pre svega nasleduje, bas ,~ao st~,se t~~11 s ~cramcnt, t~'. ernocije, pretczno nasleduju. 0 tome n~ slican nacin ~lS~ I V. ?vo~nlk vic ada ustvrdujc da je nasl dni cinilac veoma zn~caJan u J ornurat" y. •

ot; .... Nigde .e tolib kao u 'rnoj , ri nc pita ~a co .cka k.a~ i su mu bili' t ri~, 'oje ceJo bratstvo,jcr s· iz tOlTa Izvo<.h zakfJuca' n kaT' t rn m valitetu poj dinca. Novija karakterologija slaz" Sf..: U \'( j tae ii a p pularnt m lr'dici nalnol n udr )SCu kao i s' n:zu ItalinlL1 istra;;,ivanja 0 na 'lcuu na drugim pl drucjin13, Na psihickorn i org'insk )Jll g notipu, ne na fen tipu, za 'niva sc uglavn )In kara tcrul gija nGtfOda... ., k 01 )giji nar)d naslcd jc pr i i gI' vni tV( ra p:ihi..; (
!

nju arakt fa u pste mi bismo dodali, po~cbno erne tl~nog dcla): , ~~_ .leduj Ii kara t r kao sto e na 'le<1uJu organska 1 rasna ob JC7Ja CO veka. 'Ia jc ur d n), a 'ta 'tcceno? Sta 60 vek 'pri ma', a :~ a sa~ .dod' u formiranju svog karaktera? Narodna mudrost kazc - Ist1 Jl:

puno drugaci.ii. On je spreman da vas autcnticno (a ne RlIUCenOj saslusa, da se iskrcno interesuje za vase problemc, da varn i. prtca nesto intimno iz svog iivota, da vam e, drugim rceima i kreno da .. celim svojim bicem ... To je ponekad naivno, ponckad glupo, ponckad nepotrebno, tj. iracionaJno, ali je toplo i emociunaln ." I D. Vasic uocava tu "krasnu~' srpsku osobinu: .Ako jc citavc narode doista moguce redan po temperanlentinla onda bi SI..:za nas narod u Srbiji moglo a 0 novom kazati da jc tcnlpt:ran1cnta kolcricnog, "to potpuno odgovara onoj osnovnoj crti U taravi njl:gu," j tj. ozbi ljnosti. '. U osecanju Srbina u Srbiji znacajno j i V~ ima traxn to "to on na sv svoje sunarodnike gleda kao na n ki rod. T J '\ j pogJed on iskazuje asvim ocevidno; sretnuvg] koga, Ina 1 sas\ im ncznanoga, on ga osIovljava rccju koja oznacava srodstvu i z, \ I.: ga: n _ dace, brate, ' triccili, ako je zensko ..cljade: scstro, strina, :nah itd. Osecanje jcdnako iti i 0 ecanje srodstva .. ob j ),"od isk ni dub k ukorenjena 1I dusi svakoga Srbina, postala su pray m prirod '111 nj ,_ govom, pu , voj prilici .. usled dugoga i jak g pritiska tur k g, pod cijom tezinonl n· sanl0 da ojaca porodica" n go s~ izgladlSC i s\\.: ntz1ike i nejcdnakosti, i Ijudi jedan drug( In priblizi"'c ist \ eln ;cu ,u.Jbjn\,;. Srbija j i danas jedina zl:1111jau svetu u k ~l~ pr )sjaku i ~'l"aku i kaputasu koji p red njega prolazi icc I Jrl~i 111:;1, hrll!(. uk,; . ladala<.:, kad 'ide u narod., 111 du s -Ija . , izgovart n.:ci - hrl: I.'~-

stre, .. U rbijin 111 pI 111st\aistran'u a k "iprriput pad a ~Ulna jaku U oci poja fa sayre lcnc j dnak sti u nl0n·lrhiji. Ovo snazno osecanjt: sr dst la izv r jc

nanl'i
dClll

i)la71,

III

kr'llij~ _ ~allll n kllll

ohic'ljinla,

o

n g s ... lno prikazuj i u ivn ~ sagl' n), ti ~'l J 711':\1 Ill. likOJ 1 go,'t Iju i s'u ja 't,.:: u rbiji jo,~ i j'tn' st ) , I\:l~ k _ ..
I

61

. k ist i iz ernocija) Sloven] su ncnadrnasni u r CZJJI, knji"geneJJ obi ta lS 0. J uzici pevanju ... Slovens ikiI ·f'[.m.OVI (r us' I.. (-, 'S I, ., " •• ... ' 'k' ':k' .~ J .J Z vnosu, al tu, In . , '''' .
0 .... ' _ ' .. ."

. ok·· duse glcda se u sn ]sl u za urnctnost, U JcJn0111 vl..:ns ~ . , '1-'" ' . 'tvaraJ stvo u urnetn stima (a urn most jc najbliza p s bn (1 (.1 za N aru •• . .ko i k ..,' . ,Janla I' umc t n Ie'kc produkc11'JC se I ZTIcdrUJ U ka 0 J/ rcan vnc lot .. ClTIO •

ju su s postovanJcol J. hvalom '. nll:: 'ura a njon c putovali,
.. 0,,'
H

Piominjali svi putnici,
. ..

koji

SLJ

i

Z(1

vrc-

.

~ phna

o

S

-J

0

pol].

. . i.:
I,

0

k i) .' sta poscduju jednu spec) icnu cmocionaln ist, jcdnu I ZaJS" • ~. •• '" ~ "': . '. ' ' ....- t nlinu i humanizarn. IJC Iucajno sto su ~ u slovenar (fJ menu op ...... .. . narolm· a Ja ·0 primil Ide]e oCJJalizma I komunizma, jer tc d· 1m . " srps

prnnarnu, toplu ... . N ostavimo 7..8. trerrutak lovene kao grupaciju I vraumo sc nar a, S bima. a kim smo e sve mi me 'ali na o~im pros tori 1a ~ da Ii j~ t modeliralo nasu prirnarnu sloven ku ernocionalnost t toplinu, nas urnctnic ' porencijal" Kako su i torijske promcnc, na me: .tu na komc
(I dOSO,l 0)

d oktri nom 0 p orodi l'" amo JOeucvr '610 tn duhovnost koju imaju Sloveni.

Id eJ

.

ta

0

d

bazlraju

na covckoljublju.

.

Pravoslavljc,

"I'

sa

SVOjOnl

I

sc nalazirno (srcdokraca putcva Istoka i Zapada), uticalc na nasucrnocionalno ,('"! Poscbno, .... sc dogada u poslednjih pcdcsct godina (socita

jali. tic o-sarnoupravnog
slovensku dusu?

drustva) i da li jc to modcliralo

nasu toplu

i

rcnimo redom, i .torijski, Po ko zna koji put vracarno sc Turcima uti ajima kuj smo od njih trpcli, Cinjenica je da su ti uticaj i bi It i7.-

uzetno Jugolrajni (vise storina godina), Ta dugotrajnost mogla jc da dovedc d genctskih promena, pod prctpostavkom da su sc ta dva naroda m dusobno rnesala. A tih mesanja jc, nc 'porno, bil i. Od odlazaka srps e r c U ursku, u janjicare pa do prcIaska u islam brojnih srp 'kih r dica, time 'U se i ipunjavali usl vi i za bracno rnesanjc. Cinjenica je da su lovcni pretezno plavi (oni koji sc nisu rncs: ]i sa .Jamnim" nar dim ), dok je takode ncsporno da smo nli Srbi, prctc7.nu

Prilik In jedne posete ozrcnsk trebavskon ratistu u ok lini boja (autor jc poreklom iz Bo~ e, Jijcljinc j Do .a . kada s ( iii 500 metara dale 0 od rnuslirnanskih r vova i linija, pitali S 10 j dn • srpskog berea u rovu: HKakvi su Musli ani kao ratnici da Ii .'U d bri, hrabri, sprctni, junaci?" aug VOf je hi ncdvosrni 'len: .~M{rc, da vidis, d ktore, odlicni su borci, opasni su ... ~ Nas zak Jjuc' k jc bil_ - naravno da su dobri borci, jer : e i sa jcdnc i sa drugc stranc biju rbi sarno Srbi pravoslavnc i rbi muhamedanskc vcrc koji su vrcmcn H postali Muslimani (Bosnjaci), A rbi SU, ipak, U7.a s c ned urnice i sumnje, poznati kao ratnicki nar d (n i kao ratnici os ajaci r tacnij .. kao narod koji urne da sc bori, da puca, da ratujc (nismo slucajn u streljastvu kao sportu medu najbolj'rna u svetu !).. S drugc strane, povremcni izvestaji 0 brutaln sf rna koji 111a jc I ilovao ovaj poslcdnji gradan 'ki rat (a i prcthodni) ukazuju na j s j dan arhetip koji . e "probudlo' u ovom ratu, a k ~ijc nastao uzajarnnin n _ sanjcm Turaka i Slovena. U ..-rijat kom (arapsko musJiman s k m) prae vu i dan-danas je predvideno odsecanje ruke za kradu. Mn gi tvrdc da je Kuran najagresi vnija bozija knjiga, Setirno , e sarno opisa nabijanja na kolac kao specificnog turskog modcla kaznjavanja i osvct . Taj ar hetipski model surovosti ("nabijanje na kolac") zadrzan jc d danasnjih dana U onom Jungovom kol ktivnom ne:vcsnom na tcrenin . "brdovitog Balkana". Ta surovost, ta maligna agresi n sf d bcstii 1nosti, koja je izbi la kod pojedinaca na Balkanu, i kod Srba, 1 kod rvata, i kod Muslirnana, vuce korcne iz azijatske sur vosti (a 111 :lua i iz rudimenata lovenskih paganskih obicaja, iako je paganstv ) istc rijski bilo mnogo ranije, a osmanlijskc surovosti su no ijcg daturna). ak
I

jc, tim uzajamnim pagansko-azijatskim

ratnicko destruktivni gemist ...

uti ajirna, nast

0

balkans

j

crnpura ri.
d

net 'ku-mcdi~inskim jezikom rCl:cno, sigurno jc ooiazi 10 lcsanja:a u[cima, koji 'U takode poznati po tanlnijoj boji k07C.
J

Ji jc d lazi 10 do psihoJo."k -em livnih pr nlcna? lin' rno Ii dokazc da se srpski j t urs Ii arhctip vi nl' U obno rrcpJicu i prozimaju? , uptilnija psihnlt .... a analiza
Ak( j d .,
d takv'h telc 'nih mutacija, da
po:lcdn 'cg gl 'danskog rata J99J-1995, godinc clajc t 1m 11; lu. Naves' em s' m dva.

hrojnc tlokazc u

62

Dakle, turski uticaji su modelirar loven ku ( rp ku) emocionalnost utoliko sto s,u joj povremeoo doda\',ali agre. ivno ,t~ta" n·j~ are ati strast, ali je nisu ugulili. Ona jc op~tajala i pri 'Ulna j\.: d d'.. naSnjih dana (vid ti poglavlja koja slede). o ovoj karaktcrnoj crtj na" g naroda postuje razJi~j a 111i Ijl:nj' . ako 1. Cvijic rnatra da c dinarci dlikuju impul ivnosc ,pr sv 6 dok D. Nedeljkovic inla kriticki odno" prenla takvonl shvatanju. n kaze: "Etnop'ih 110"; a konl ozicija na" g juzn srbij# nsk, g ,t, n ni,"tva sa t ~i 'C jz koleri" ih i melanh Ii nih karakt r .
63

n irm, 'nih irnpulsiv« 'L!. Mo alo bI sc 0110 up:~vo kao ,drl~st.v,) . H1L'IllOu 'ili jlj vd~ i unistiti. Vise k: i snazna cncrgicnost P(lJ "dJlllh dinaraca ~o'j SlI stajali nt!' III izvcsnih istorijskih dogadaja, kao slo su hajduci ~ uskc aradordc, Tanasko Rajit: i Si ndclic, na k ojc Cvij i.: ovdc misl], nij impulsivnost, vee hitro primenjivanj vrlo sll)jsljcnih i dunctih Il 11\' ." Zastanim ) ovdc za trenutak i napravirno mali rczimc ovog pO,b.lavlja. ( vo j1llgh Jjc j" posvcccno toplini siovcnske dusc, a nil anali/i-

jc autornarsko .1 S isvirn SIUl.:dJIllU 'I I} lest v ~IJ{" Impulsivnost t:~ , I .... t . glrtlJlJ fl· d upliv l"·11rna kakvc mom ntalnc l'1l10c1Je JfI Ina'.. kak vc . .' r .... . -, sugr .uii .. , N 111 iguce ~;l:. da sc drustvo saston od 0 ako ..pSlhlCkl I c1J ..
, I nl r ) "'t "
C'I L •• " •

pit" pr

..' . 11)~ ~U i irnpulsi 'n, S iu k, () njihovirn dUlllinantninl dinarcc n 'gJ . . . ..,' .... . . I' . ldhk ima I" ~1JI s,"1 (_d ~. J ( SVOlllC psihi. .,'k0111 npu mogu '"klasJtI~lrall u .' . ik J no ko!c: ike. EnclgJCnOSL jc ncsui 1I1JI\'O jcdna ... ' ll.d s"IJ1O , Ie')' lll~ ". _ . ,"1 dlik" dinaraca. Mcdurim, irnpulsivnost k, ( pSlhopalojosl'. 11a I ill -J I 1 . ,," d I 'k J k " ". , • • J' .'11 ill lividua n 1110Z bit. l I i crtavi 1 po 1dJlfl L Jcr, S J u' P J (] In r • ,... , . I'SJ '11 )~,t' J rak 'J rc gl ran ., prt k une \ olja . id pi c J L17UInd. post ur~ '111pU .. k . 1 -vania situacij . j s Ole sopstvcnc namcrc, 11npulsi nost
I.

.'

I

•~

r

.....,

r

_'..

_..,

._

.,

I

1.11 n l:

I

vL

,...

,'.

~,

""

_.,

.'

..

••

,_.

v. .

dusa jc pr ·valcntno stanj u srpskom III nLalit tu, a L't( rij .ki uslovi i 111 • nc uticu da povi mcno, ponek J, kod n k i h I )j lin," ~izb lju agresivni arhetipovi pohranjent u kol ktivno i indivi luah 1 n sv n . U tUtTI smislu, znacajno jc analizi ali jus dv p [a SU 11 )_ gJ modclirati nasu lov n iku emocim lnost it iplinu, 1 ~Sl : I. geogi afska lokacija Srbije i 2. uticaj mcdija u poslcdnjih pcdesct godina.
I

1 enska

I

~,

Ad

a,

Kada

'C

zcli obja sniti burna istorii ( srpskng

11' ,I

U'\ Ie ..

·i.

grada pos bno, obicno s kaz - pa, i j gicn jc da jc 'gr' d ccst, osvajan i rusen, jcr s nalazi .nasred druma". A kuca kuj- i' nasr J pula, uvck je meta raznih skitnica, kradljivaca, probisvera, I )PUVd, silnika, osvajaca itd. Srbija je gcografski, zaista, nil same III putu k 1j i SP'lja Istok i Zapad - Evropu i Aziju. Ta gco trafska 'if j nica 111(1. (, j da utice n: vise nasi h osobina. Brojni putn ici-uam rnici pr ibudi 'l~l su j sigun 0 radoznalost kao v, znu crtu licnosti.. drugo stra: , "rlmuni ... kacija sa razlicitim osobama kojc u dolazlle . prolazile .. furmlrt la ,

nun) halkansku d struktivnost (irnpulsivnost, violcntnosr). To cinim« upra \'0 zL og sadasnjc medijskc satanizac ijc Srba koja po nU ra upra \I() { barl arsk - dcstruktivn lcmcntc. A da su l ~ barbar .. I'~ ~ICJllf.:nt~ U a' li j drugi 111or'Ul10 sc opct vratiti opisima ncl ih prcrh idnika, .J , rici st psihi~k )6 karaktcra 'C oglcua kod JUlnosrhij'lnaca kao i kud ost'dih dinaraca, jos i u t0111C sto rnnogi brzo planu, .Ijudi grdc i

je lzvesran oprez, tacnije, lukavstvo kojc ncsporno poslo.ii kod srpskog covcka (seljaka posebno, 0 tome ka mijc), Opr z i lukavst ) su .igurno u suprotnosti, tacnijc, kontradiktornostl 'a toplin nn dus ~ (4..1-

nosno srpskom cmociollalnoscu.

Ipak, u toj.,b rbi" p ib dnik j

Ill-

PrinlLTa radj~ r a dill Jll"I~)Iil 0 kJ tvi. Tako, vrlo c~stL) se ~lIj{:: ,_'krsi vnltiol! urn' d' tl; udnJ ~n' da varis! Kalllcn da s cinls! ('Hrl j )(;1 Ja ti ~.pk' {! Jna zcndja da t glatnc! I tal'o daljc, Istc ov' iZn.t7L' koJt.Tick )g til nahzinlo j k ld OSl'llih djnarat;(1.B c larvarsko-d "sh ukLi Ill; CrClllcntc; inulju svi narodi ((lI10 palJzasll(l.

p.'uju

'L zl'n~'

kunll. Ps vka 1111je stra.';na., a kJctva

strana, Sporove radije rcsavamo p . nicama nego ver alnim nadmudrivanjcm. To s· idi jos u adok.sc nciji kada ,'111 ) (fa' • sp _
rov razre:avali poznat0111 r C niC0111 - izadi u dvorist da r'lsi ra \ inl{ ko je u pravu. Taj obrazac kao da jc ost'l i U odraslofn p HY1Sanju. K'l-

ca

cionalnost, Izm edu ostalog i zato sto jc srpska cmocionah ( st ur Icna karakteristika, a lukavstvo i oprez je nauceno punasanjc. A st j naucerro to je racionalno. Nama racionalno ponasanje ociglcdno nije ja-

saki narod) cak sc 1110Z j j~ l"a7h at; da ci jliz cij'1 i napr"d'd , t hnicki pre SIgH, ninlalo nijc unl'lnjio h ~slijf.llnc p t '11 'ijr J h0l110 ~al ins,. ni SU~ Ila l V~1j iii on't_j 11'I"il1, uVl:k lans r)' 'kl ~ kuj
v ku.
iOla

pd:utni

U Cl

Sv sili :rno, Jakl " cinjcnic da svaki co\'ck pO'cdu.ic potrndJ31 z af,:r t, 'Iii no v', ni j c'njcnic da lovcni, t,j. )i Srbi po ·du.i,·mn i Jlon lIIi "ot 'nei.hl Zl modo alno, t r a -, /(11'/(/ .1'/0_

j", (

gradanski rat n'l 0\ in1 prostorin a., Ullcsto da .. orove r· simo nlirnin1 put nl PI' b' winl'l i n dnlud ivanjenl, diplotnatij In i politik III - 111iS111) )b 1u k P -it atili ratnc iz zov . Br~jne rubri u st'lnpl I T1':1 tali I ldi ii11 Ci 1 , pre svega) h lali su s uj ratn huskacc. Pr ladi\ je nsrpski llcntalitl:r" nabijen III lcijan a i strastinHt. M~du prvinu su h'iJi ni k ii· u~ \ ~r _
r
<

da jc po drugi put za 50 godina izbio b slllisini

vatno odt '. 'L'( or v

r~s vali
st

J ~~ni'an1'1, an

r'" illla.

L'lk 'I

j ·J
I.lj

_

4

prili-no n.' kO.i k vi'"

nllrro

u

j'tl1( 6\

na. ~",za

r I·j

111fnJ3 1 na:a ell1t)cionalnost i pomera u pravcu .. negaUVJ11 crnocija: .. _. _.. _ znje, osvcre, agresije, nasilja, )jubom~rc, ~avIstl ... POZILJvnc CnlOCI]C :. v

... zledno mogu s -e da mode h ra] u, a 1 og111tJvno, " .'. . '. . ""; ~ -.. ... onas ani - 1 stavove, neupoi ediv 0 VIse ncgo cmorazurn ..k nau t;f10 P 'J • '" " " " .. - kli ~ rnocij..... u genetski date coveku ] sarmrn tun tC111s ')I ,Rc' I S])10 ICC, C ..... '- . .. . (" ,,\" , ... " resk menja medijima. Pa ipak, izborom tcmc I nacmorn per ... 1111ent s es 0 . -' ki J obrade tih tcrna U mcdijima 1110gu da. se postur.no 1 vremcns 'I ~go I" . "k' eI110~iJ·c. Istina - minimalno,." ah 1110gU. U -'t01l1 SITIlSlu nl d ctraJuca 10 . id cntno Jt.;; d" P l )plaVon1 tele izijskih ermsrja na ... " nasi ja 1 agrc.a tcmu V] ., ., ,". ,t'" ljanjem IJ'ubavno-ronlantICnJ h sadrzaja, kao da sc 111CIJ a zap sa. ivnih ..
°

.a k smo d 0" (fa IllcdiJ'a koji posJednjih ~udina igraju _ ' . '0 "'I-I' pre,..... • d "I" · liu I,'udskog' ponasanja. Tako JC u svctu, pa JC sudnu uI gu tJ III J ~ JranJ •. " . • _. ~ -... . D' " . kako mcdiii I110gU da modelu aju to/JIll slov ellt ko 1 d nat... a I, I. ~ .' I" I . _. . Ad 2
ku
dUo.HI!
.. ?

Medii

sa mediteraocima - (mi smo, na neki nacin, ipa j rncdit f' ns ' I.Cmlja, posrcdsrvom Jadranskog mora kojc, istina nc zapljusk Jj , Srbiju, ali zapljuskuje Crnu Goru, to nasc cuvcn ~drugc k u glavi" - pitanje etnogeneze Crnogoraca ostavljamo ovom prilikom p strani). I ' ..

. IJ I. OClg

I

-,

liubav, saosecanjc, prastanje, covekoljublje - kao da SU, u drugorn pial . Zato n treba da nas cudi "to je tokom ovog poslcdnjcg gradanskog ~a~a 1991-1995. godine, lako doslo do pomeranja nascg "socijalisti0kog'internacionalizma" u pravcu sukoba sa komsijama. (rrolct~ri svih zcmalja ujedinite sc! - zaboravJjena je parola:) ~o samo gl~von 0 nl~)ci medija i njih voj sposobnosri da nas Inodel~raJu, Ak~ vesto bar~taJu nasim iskonskim osobinarna, kao sto su za vist, emocionalnost, mat, odnos prema di - lako mogu da postignu ono sto zclc. Kao sto su ljude Iako motivi "ali za borbu (setimo se tekstova 0 kapctanu Draganu injegovim .knindzama' koji su jedno vreme bili vrhunski idoli 1l11adin] momcirna, junosarna i adolescentima) - tako isto mcdiji su, igrajuci na kartu tn dicionalne ~rpske nesloge, prcko noci podigli barijcru na Drini, tj. kU1110vaJi su politi "arinla da tu granicu opravdaju. Vestom rnanipula -ijODJ U rnedijima brzo su nadeni poklonici tc idcjc - jer sc islo na kartu srpske nesloge i zavisti, Probudila se iskonska idcja: da

kle, mediteranci zbog klime kakvu imaju obozavaju ziv t na ulici. O t antickih rimskih i grckih agora, tj, trgova, do nasih letnjih basti, orza i setnje gore-dole" .. Mediteranske emotivno ti u sportskom navij ._ nju, mcditeranska strast i smi 30 za ~ivotnim uzivanjinla - , ve je to zajednieko i njima i nama. Medutim, razlikc su ta od u cljiv Ekonom. ki razvijenije mediteranske zemlje (Francuska, Italija, Spanija) ipak irnaju daleko izrazenijc ono nauceno ponasanjc kojc ks raktcrise tzv. zapadnu kulturu. Siromasnije mediteranskc zcmljc, u koj i 111i spadamo -Grcka, Portugal, Egipat i ostale arapskc z(,111Ij -. in aj 1I mnogo izrazenije elenlentarnc cmocionalne datosti, u koj sp laju i

spremnost za odusevljenie nepomuceno razumom, smlsao z uzivanje i radovanje zivotu. Taj juzn.iacki elemenat U poju a, lovenskom pozitivnom osecajnoscu daje jednu karaktcrlstlcnu cmocionalnu rezultantn - umemo da se od srca radujemo zivotu i njegovim carima, umemo da otkocimo svo]e ponasan]e pod uticajcm emocija, ali umemo, bogme, i da zcstoko patimo (0 tOIl1C kasnij "
Na ovorn mestu, na temu radosti, a narocito patnje zlvljcnja ukazujcmo na slicnost Grka Zorbe i naseg Mitkcta iz Kostane. Emocionalna otkocenost, koja je sastavni deo tople slov nskc dusc zasluzuje malo vise paznje i analize. Najpre, gde su dokazi t t rdnj '.

Navesccrno nekoliko, Posmatrajrno

sarno kako

81110

ncumcr 111 kada su

vidimo st, radi komsija s druge strane plota, tj. s druge stranc Drinc Drina je u von. udbinskorn znacenju onaj cuveni kornsijski pk t - sa id j 11 da k0l11 'iji crknc krava; U ovom slucaju sa idcjorn, kad vee nce d nas p lu" ju, ncka ih zl Jupi po glavi. DakJ , igralo se na kartu na,~e juznjackc plahovitosti (clll.oci nalnos[ + afcktivl1a ngrcsija), na nas rneditcranski 111cntaIi let. A a poscduj JU) taj ITIedit ran 'ki nlntalit t i to jc tacno. Mcdit~rans iDle talitet j ) po pitanju moc.ija IicaD 'Jovcnskoj du~i - al is) P ) dr Igi1l1 n od liraju~iI 1 ini c'nla ipak i razljkujc. Mi imamo bro.inc icnosti
66

u pitanju emocije. Kad se ,.,nas covek" veseli, to tako nikc n· urn skloni smo da kazemo, iako je to krajnje ncracionalno, ncpam tno, n.sipnicko ponasanje, Ali, gde je tu pamet .i sta ce nam ona kada lumpujemo, kada SkaCelTIO od radosti ili kada igramo nase cuvcm kol )', Nista bolje De odslikava naso emocionalno t nego taj folklor, odnosno to nase "narodno kolo". Frula, taj sirotinjski in. trum nt, pr izvodenjem karakteristicnog zvuka podarils jc gen era .ijama nasih rcnlljaka onu energetsku injekciju srpskoj enJoci )nalno~,ti, l:lricali su 111i

Innogi depresivni pacijenti da ih kolo fantasticn sto ponese i tako postane efikasan antid pre'i T.

fenolnene
karnevala

u ci (Kad

S

"alubi n r cit U T III 111ba feci, 1. Manc, Du~ ~ b . 14 april 1
an1 i u brazil
r ~

razlllrda, d· ih pr sr "n anti

67

' d 'n11 leno za JUCIV n . .. p erv I. n n. ~ uoblcaJena reccmica vih turista nascg porck!a kOJI SU pos. x "J f' 'I' . '. nun: ,()l dJC .. . . opularno 'r cuvene latinoamcricko tc. 'J' B ~ '1) U novije vreme 1 p. " :" hod, J krazJ... Kasan drc kod naseg naroda moze da se objasni upraI •.• '''CrlJe Ia . .' .CVIZljS'S .. .m J 1·~no.~c'.C1 i Latinoarnerikanaca, cntanom rc ~. nas JOk
wi '.

J

111,

h nosn JZJ11e,

'..

,"

au brazilskog

srpskog naroda .su broj.l1c, sto su sv~ kli ~. a1i ( Kakva slicno '1 IZlllCOU nas 1
j

or-

o ve

Dakl

bina

da dobijem neku cnergiju . OJU sam izgu 10, ' .. ,,~. '. .' J' . ski . se rrgnern J. za trcnu. tak izadern IZ deprcsije. . To " taj s ovens .I~en~ JC Ja .. . ,. 1 gram za CI110CIOnanu toplinu ~ engram za ..rnuziku , ". umctnosr, to J~ taj .... . ~. , ,. ) generaC1JSski ta J og. rnnernicki engram kOJ1 JC upisan u nasun sloven. ~, . . SCITI ~ slovenskorn kolektlvno. III nCS\ esnorn ... ikim ar h.' ettpovima, una' .. . .. Ako bismo u jednoj reci, jednoj karakte~ls~cnoJ Sl~~~~ml m~: ida pokusal' da okarakrertsemo Srbe - .~o bl. blo "sr.ps.kl 'olklor (k I f J ~ osnja), Kada nam dodu strancr, to II? po pravi Ju uvck ~ pr' 0 0 ru a. n ~ Sf·.... k . .k ierno (koncert cuvenog ansambJa Kolo). rene po usajc r 0 I po azu J .. .' ..,. ~ I' -. '. J. .". • ~. defini anj odredenih naroda u ]edno! reci pokusa I ~u I ul ug: lst~azlvaci. Tak je Madariaga u jednorn svom delu uporedio ~ng~c.7:c, FranCUZl i Spancc. Najdub}ji duscvni kompleks u ~ng!~zaJC fat I" play, u Francuza - Ie droit, u Spanaca -- el honor: Prvo JC CJn, drugo nnsao, a trece stra 'to Neke forme spanske umetnosti spontani su pokrcti zivote, ez ikakve .ves ti 0 snazi i obliku, Tipica? primer jc igra. Spansk u igru

dusr kada cujern

pred ., sm ') . ..'

. ~ Iktoru u nasem kolu, i kod najurbani.icg Sr., • • •• ··h \ k.h oradi emoclonalnJ nabo] nJ~govl. " s~os II· kada ga cuje, pr . d b · 00 - ,4Iz3Igra . ,. kolo", A upravo tako J kazu cpresi . ~, ' 0 cIII ka I 0.... '; ., trn POITIOCU rnuzikorerapijc) . .,Ncsto mJ zafgra u (pnhkonl tre ana. .. koi . bi
I

m nl

u nasem • 0

'"

11.

.

v

1•

~.

k

J kao 0 0,.

r'

I

I

~

WI

••

I

mentike.Cik-cak linije, rombovi, kvadrati. Nasa nar idna UIl11.;tl1l sl dala je prekrasnc egzcmplare U ombovirna, Ova onst tacija don si i i:kusenjc da bas ovu bogatu icc. tu primenu rumba proglasimo iu '0 'I _ venskom osobinom, Rompski motiv je vizantijski, a meander j grcki i anticki. Spiralni rnotiv, krug - to je sirnbol sunca, sin hoi A I rik ... Drvorezbarstvo - je nordijsko naslede Jugoslovcna. Kujundzij: ka umetnost, filigranska tehnika, srrna ... sve su to nase umctni c tvorcvine, nasa ornamentika ... Za nekoga ko dobro igra kolo kazc s sitno veze - ornamentika veza. Kolo je shvaccno kao beskonacni rnamcnt pokreta. Kolo jc igrajuci ornament, .. Posvecujuci vcliku paznju umctnickim tvorevinama na nascm prostoru, V. Dvornikovic analizira i kolorit: .Pusta prazna belina na velikoj povrsini u narodu j izvc rni simbol mrtvila: zaJosna, bezivotna praznina, Oko luta po njoj i n nalazi pobude ni ozivljenja ... Crna boja kao boja zalo 'ti varoski jc uticaj i nikako ne spada u kostimski izraz i uku jugoslovenskog coveka, Crna boja je namctnuta od Turaka. Tvrda i cista bclina zadajc b( I oku i dusi, Horor vacui - strah od praznine, Scksualna sirnbolika crvcnc b _ je u nas je takode cesta ... Dinamika, jak temperament, ritrni a, jaka ekspresivnost i konstruktivna sposobnost fantazijc - to bi bi ) rczultat narodnokolektivnih tvorevina sa naseg podrucja.' Uslov za stvaralastvo je kreativDost, kreativnost JC umctno t.. a umetnost su emocije, pre svega (zato i diskutujemo 0 u etno Ii i
U

kreatlvnostl, jer je to zapravo diskusija
atlvaestt, slazemo se sa Dvornlkovleem,

0

emocijama). U naso] kre .. uoeljtva [e dinamika ·ak

ne n ze da igra drugi, mora je igrati Spanac, inacc nista nc vrcdi. SHena j Kant pokusava da impresicnisticki okarakterisc citavc narodc i zernlje jednom jedinom recju: Francusk~ mu je MO/l{~~l/lwul, Nemacka - Titelland Italija - Rankeland (zemlja Jukavstva I mtriga), Spani-

temperament, snazna cmocionalnost, fantazije.
Ako analiziramo i druge oblike umctnickog tvarala stvs m )ZCnl opet doci do istih zakljucaka: ljudska toplina emocije, afckri, fanu zija ... Poznat je nas dar za pricanjem. U narodnoj pr zi stva ' a "ka

ja Ahnenland,

ngJeska·- Launenland, a Ru. ija -- Land del' Tuckc.

. Iako je vaka pristup opasna sirnplifikacija (kojoj nijc xlolco ni jedan Kant) 111111a, e cini da nas najjasnije odslikava upravr ta nasa narodna Ulnetnost taj nas folkJof, pri cc,.nu nlislinl i na nasu narodnu no-

snj U, narodnu

orn, Incnti ku, duborez (drvorezbarstvu),

narodnl:

PCSlllC,

naro na k la, frulu ; hann niku, pa cak i guslc.. . v rn t n I 11 111nog s ba '0 . D ni ovic u 'vojoj Karakfel'%g)ji .Ju,gos/r pella. Evo ~·ta n pisc: "Ritanl zivota C 'ftzio u iskrivlj nu ljniju nar)o 1 orna68

fantazija maksimalno dolazi do izrazaja. U obicn m govoru C . t jc P _ snicki izraz: Vece se sunja dolinom ... Sunce 'c skriva za I Zirna stipa za obraze ... Dar konverzacijc je "boziji d' r". P sto i lui ... sljenje daje svaki Hercegovac pesnik, a 'vaki ern orapski fil Z 1. Strucnjaci se slam da je kratka'l sazeta prica an g ta a I UI11 r' ~t'" _ ko- atiricnom i socijalno-etic onl zaokon1, nl fda najj· 'i lit r'l d

nase narodne prozc.

Ako s]no~ nadanl '"'e,u tvrdi Ii d· na It if. lina dll.~(; n n d ~t . , zasto u nasiovu ov g pogla lja inlamo onaj atak J i 01110 /' a
I

9

rIglJS
o.

piton ij .. Ta pitorn
11

1l.~f\()}1l dU\'ol . d 11 I '; . ~ r·· .. . na vc druuc ~ak~nc IgIJC' sa OJ ima · 1110,U neposrednorn korns ijskoln douiru,~: ~I,~a~.e I ."'atoIJCanstvu - pravo lavl ,. ,". , .. . Is. am J , precizrnje - svetosav IJC ncsu ' .. .
W"

· dai sa njom aje, crrn nan] s ,jednu
I

vl] : J d Ii j nogao da stoji SalTI . slogan ionia slovenet~, '" h r: ~ 11.\110 dllW.l ') P Ina na"' III S -atanju odatak je zato sto je pravosJa I. rc .. •. .If, r,l tlI na r .- •. tt na ovim terenhna stare takod' .V 'k. kao karakt e.. IgIJ3 _.. .. ,. • ·. ,e, V~ OVlma i st · Z igurn .. un nulo S '01 .,3 an pe .... U oblikovan. at . .' 0 JC, " '. JU rpskog kar k t 1 J cat 3. odlicno kOlllbinova 'a I iplon, slov» .1 ~ a ..
0

1>

'.

-"

'

IJ

celinu. U odnosu

(;

su bili skloni da se sa necim "to je neosporno 11n go zanimaju; l n· su bili deisti, precizno po onoj definiciji Fag · : a ~I , irbi I'U delstl, ali samo 0 praznicima idu u crkv (ako uops e idu ier l . JU otpor prcma crk vi kao instituciji, pa cak i pr a p po i ta
0

,<

I

sluzbenlclma

cr

vel.

il

0

(10 ctnna, koje su

J

k.
t

sr re ogleda u nizu

araktc;isti

ckovima

ncgo /ane na

c

~l'~}

11 1

cr vCl1lh r ... '.' cPufO!',torJ,.llla, a a S II caJ

"k' 1l1nJ,[VOJC

.. naci nalno bi 'c (tok ih 5 :. c, .. OlTI orn 00 (l"o(hna d T urcr ma odnosno 1slarnom), "Pesma nas J. coodrz'tlfal ni ? ~h po a ,Jo IZI vala"" mozc· d a promeni u - C . ..J ~ , " va na. Je odrzaJa, DJOJZI hvaJa" (ill mana fir-.

Ne

an

su

rnarra s ~ I
r

d" ] rzarc na

liko intenzi 'no i dub iko u nasim
'C

dO~lnl, U san)

N(

pre vega).
1]]

I

zan narod ,

-d
0

ramo najpre

proanalizirnj,

da Ii su Srbi UI>p·S';tc .. rei
'.'

19J-

Ii da

JU-1

. u nJ) ovu JC( mstvcnu vcrsku trpcljivost bO,?a z~ veru z,nacila Ie pr sto borbu za odbranu njih~)~ . , 0 ~oll ko je ona bila gonjena u vidu nistenja srpskog imcn,a, ona j zna~J1a borbu da se 'Iobodno vcr alo i da bi sc tako ocuvanacre naJn IITle Religj· .k . ,. 1 . . . t 1 k. -. .J I naci a no Z' 1..ta JC znacilo jcdno isto Md vc cree : '
0

D. Vasi~ pisc: .~i SI11.D napom nuli da Srbi nisu VCOl11a rcli >iul.' narod. l ..n sr JC najmanje tacno to je da je religijsko vcrovan g, ~~~ Jo prv n 'tv~no ul O'U njih vi kci JC igra .: bez i b im a cijama, 0 god 0 0 tvrdi raj goVOl] cz 1 og pozna ania Srba S·· .. _' 1 nl [j aprot.v, kOJ1 su pisali 0 mma I p zn all ih 1 'tl .ali s iih . l' •••

s:
s-

'.

o.

~..

.11JC znaci JC jedn zcnsk, osccanjc. Oni • U ,en 111 t ah da nii '1' o '.' " .. ~ <.ov In 111U" bItl Jak okupi ran \)Vinl ec nJ ] nl "U b1l1 n .. ".. . .. . , .. U J .. PrJ! ,nlClVl za va u rchgJJ,,'ku hJpoknzlJu. sta m, da nJ Im za v l' din . .'. ~ a J ~ onI su to ostavlJali za SVOJC stare 0'0I za aznJ c. nl Uk'. . . -. C stra n eng . ... , u r( t ,v I. V Ie II d lIS J e 0 Z 1V ) t U S 0 v C
'0 • • -

. . kr

Za Srb

na orba imala V'" I' .. " dr 10 C eZJC. A I, n I kad Srbi msu a orne 1 ugome ns nlctnu svoju verur
J

tC'7.1-

.'

'

religijsk

.

O"CC

r;

~:,

0."

..

Il

0

I

O.

t me·

'I

vall

ep"

za

·b

Zl lL L

In" J 1 tJ I m
tg.

'.

..

s n stran'" . ' . ._,· ella
11 U

z'

,IlJ]
,

,. d'

se .. a 0 t1 'alo kako

b.
.....

N

'" pr JV

zn
J

tJ a J

M ed u tJ 111
a su

., _

l

n J.

sc
r

nr
o.

.

0....

cc drugi
.

..u a' 111no~opflbora-

.

0

Iako smo poslcdnjih 50 godina socijalisticko-komunisrick 6 iskustva i zivota u drugoj polovini dvadesctog vcka (skoro 3 gcn J a .ijc su za to vreme stasale) imali atei ticki intoniranu drzavnu p liti u ipa je svetos avlje 0 tala duboko u nasim dusama 1predsta lja maj, ncracijski engram", onaj ,.,zov nasih predaka", oji se nc n l:Z 1l:1 I zanemari ti, tako da poslednj ih nekoliko godina opet imam: , am bck" svetosavlju i izvornim obicajima .rpskog naroda, Diskusija 0 pravoslavlju i svctosavlju i srpskorn odn )SU prcma rcligiji zavreduje ne amo jednu posebnu knjigu, negc i torno II,,; njiga ... Na ovom mestu i za OVU priliku na pitanje da li . u Srbi rcligi zan narod ~ dacemo sledeci odgovor, onaka kako ga je srocio V. Karic: ,~Na~' je narod u samoj stvari u dusi svojoj pobozan, ali u ociglcdn Hl1C iskazivanju poboznosti on ne ide nikad tako daJeko, kao sto to rade kat lici iii protestanti drugih naroda, pa i ami pra 0' lavni R usi, Po shvatanju naseg naroda B0g ima vc vrline i slabosti covecjc, N rc d '1' ~ . danas misli da Bog cini ljudirna i zlo i dobro, iz ._ asvim cr v ~"insklh pobuda, z10 dakle j Z osvete, razlika je pak u tome samo st ) " ivek j sili ima kraja, te ne moze da ucini sve kako hi rnu s htelo, a BOh jc svemogucan, Bog je stari krvnik, kaze e u jednoj na odn j pcsmi. Na . narod veruje, s druge strane, u sudbinu, U amaj lije.' Dakle, da vidimo koje "U t bitnc karaktcri ..tike pray [, lja S ctosavlja) oje opravdavaju epitet pitomo i koj 'U vekovirna uoblicavaIe nasu ..lovensku emocionalnost? (Nije .lucajno pravoslavljc najvisc zadrzano kod Slovena i nije slucajno "to su sc ideje socijaliz na i k 1TIunizma najpre prilnile upravo od Sio lena). I'rv "pito 0'" obelez: e pra'oslavlja jc neo anziv t r i J.jkog C o:a. Za razliku od drugih vers ih u ~ nja pra .. a\ lie I1aksl: nlaino po: uje voJju i opred ljenjc drugog i njt: v r~ligi" --i il r. Mt:dutinl, i i"'lanl i katolicanstvo 'U eonla ofanzi ne rcligije :lei d'~ prl -

7na

I

d

a ~u

70

alJ u

Pr

)v

d

nJc sCllllO stu r11-

()"a ~

)nl

.._,

J. J10rtt.:H J.

,-

sir

..'

i nanlet og da prili
ligije: . i.-I

drugitna ..voje ... ove i 'V ta
rOn]

sklapanja

lle

1i

.tolil:a stv

'an) t:o ,-; • lj ,. 0 'itih brak ) 'c, br Vd r '/ I 1 (p ninjerJ) u 11a 'n In t d lig·· ..j
~t;
I
I

7

-~~

~~.,.~~..,.-",...

..

-

,

ukoliko d )ae do .klapanja mesovitog braka, sunruzmc. I~Jasnc za . 1, dn isno kat licanst 0 U odnosu na potornst u. TH JC gotovo 1s anl, ," k) . ", 'I U .lov i zbog toga su cesto (prakticno uve . prol.1V ,1?lCS )\'ltJ.1 brakova. P'fa" ,slavlj ima drugaciji pristup. DozvolJavaJuclmCSovltc brako .. .... . J vc, tacoijc nc protiveei se D~ima ta.ko en~r~lcno I u. ov~o.' pra~o-

, s one na Iaze u nasem neposrednom . okruzenju, ije)a islam . SC. i .ohimnijc . . ~ p Ins ta J".'ra 0 n a s'rp.:'·k1·fil ro torima tokom istonje - lf1S1stlrUJu da sc J
<'I .• " • , '. •

,

paznjc i Ijubavi. ~~Nc 011 Inc cock, \ "Cjc ncdclja sto me nijc izbio, ima on drugu ... " Ova androkratija ili Ial ,", t1" nije nikakvo gospodarcnje muskar a i podredeno t zen niic nika V~ kao dokazmuzevljev,e
srpska karakterisnka, neg je tipicna poja au. ih narod. sr dn Jg kulturnog tipa. Poznato je koliko sc glorifikujc mus i p ,I ,J radanj: deteta. Ima misUenja da je -vojevrsru atavizarn kada S,C za ccr u kazc sine rnoj". Prcma tom shvatanju, cerki se ukazujc najv cca pocus i nezno t, jcr iz svog nizeg pula biva pudignuta na ni 0 sina (N' m: S{:
n

slavlje kao da je svesno da ~e ~ tOJ bO~~1 lZ~edu VH~~ I IJubaVI _ pobedltl Ijubav (tacnij ,~rbID. ce podleel s~oJlm e~ocl:Jama). Vee smo konstatovah da Je pravo lavljc uhvari 10 korcnc kod Slovcna, a da Sloveni imaju tu karakt ris ticnu eIl1ocionalnosl (lop/a
slovenska dusa). Vcrovatno se i kusrveno doslo do zak ljucka da cc se Sloven voditi za svojirn emocijama, da jc to njegovo prevalentno sla-

cini da to cuvcno .sine" cerkama govorc occvi k ~i n maju musk e potomstva, cime, naravno, prave kardinalnu gr sku u pn C Sli vaspitavanja zenskog dcteta.)
Sledeci dokaz pitornosti pravoslavlja jc analiza .xcdam smrtnil grehova" i "sedalll vrlina" koje obelezavaju pravoslavljc, Ak. up iredimo Dcset Bozijih zapovc ti, kojc generalno obelezavaju hris~anstvo i sedam glavnih vrlina i sedam smrtnih grchova, .ojc Sl!1 tipicnc za pI (ivoslavlje, mozemo uociti da c u Dcset Bozijih zapovcsti nalazc prctezno kognitivnc zabrane, zabrane vezanc za razumsko opredcljcnj . e-

nje i da je Ijubav za njega jcdna od najvaznij ih stvari na svctu, Po svcmu sudeci, zato pravoslavlje i ne po tavlja tako velikc barijcrc crnoci. jama cak i ako su one protiv crkvene dogme. Pa, i kod razv xla slicn» je ituacija. Iako u prakticno sve religije proti v razvoda, pravosla v fj jc mnogo toJerantnije po ovom pitanju U odnosu na, reci 1110_ katolicanstvo koje se tvrdoglavo protivi razvodu. Pravoslavljc jc dovoljno svcsno da shvara da ljubav (citaj: top/a slovenska du.. slo venska (!1J10cisa, onalnost) i ovde presudnije deluje nego verska norma. Zato Srbi De '" robuju mnogo braku kao neki katoJicki iii islamski narodi ..Cak e

dam vrlina i sedam grehova apostrofiraju prctezno cmoelonalnl deo Ijudske prirode, sto bi moglo da odgovara naso] fez' 0 na lasenoj rpskoj (slovenskoj) emocionalno ti. Kada se postuliraju neka pravila (zakoni, verskc norm zabranc,
uputstva, moraine vredno: ti) onda e to cini iz dva razloga ~ PI' 0, da se zabrani ono sto se najcesce moze dogoditi i dogada (ixkus .veno sc zna da je ta pojava u toj sredini problem) i drugo, da sc pre -cntira rnogucno t nastanka sukoba medu Ijudima 1 k a cnje dobrih., hun' nih, pravednih meduljud skih odnosa.

moze red da [e pravoslavlje
dUo niz principa
odnosao Srbe).

u svoje moraine

kodekse upravo ugraodoosno
U

koji baziraju na emocijama,

vczi su sa

emocijama (znajuci da je cmocionalnost

tako vazna za Slovene,

Ov jc prilika da malo vise analiziramo odnos prcma braku i ljubay mu'karca prema zeni na ovim tercnima, U narodu je prisutno vcrovanje da je Ijubav nesto ozbiljno, kobno, tajanstveno, pa i tragic no. Ljubav je jaca od smrti; (to je duboko osecanjc koje je sacuvano za gcneracije j u narodnoj pesmi Oilier i Merima). Ljubav mol. · da postanc ljutorn boljkom i neotklonjivom nesrecom Od ljubavnog b la ncma

Secam se moralnih uputstava u vojsci za nas nov pee nc lckar i7 cele bivse Jugoslavije. Mi, svrseni studcnti medicine iz raznih d leva SFRJ, zajedno smo sluzili vojsku, Pored Cislo rncdicinsko-taktickif uputstava, jedno od kljucnih jc bilo i: "Ne raspravljajtc da Ii jc k -alitetniji beograd ki ili zagrebacki mcdicin

ki fakultct (poj dini prot
'U \

.0~_

leka, narod ga smatra bole nikom. Takode, na ovim tcrcnima gresna sc Ijubav ne prasta, Muska ae se lako distancira od zene pa kazc _ "ova moja nesreca" (ne zove je imenom). Neretko se cujc da sc kazc: "la sam .,lu~a svoje zemlje i gospodar voje zene." Fizicko kaznja anjc takode nije izuzetak: ~tavi.'c, :lena katkad udarac occkujc i zalIte a, 72

ri, udzbenici itd.)!' A zasto je postojala tak a zabrana? Zato : to

ne staresine imale ogromno iskustvo u radu sa prcthodnim k lasama vojnika i zato sto su dosli do zakljucka da su te ."diskusij ~. lZ or kasnijih meduljudskih problema, svada, pa i tuca rnedu ojnicima, 1 ~·t. . se d gadalo u prak si? I pored strogih uputsta a u tOIl1 smislu, u kl' si u kojoj anl ja sluzio vojsku, ipa su "e de ~avalc lak 'l; prcpirk p', u
73

zabran

. tc vrste bil e v rCI11enOIl1jos rigoroznije ]. .

(bas kao i kaznc za ne-

sa P01l1 nuum prcl. Je se u ton]

ridrzavanje porncnutog proplsa). '., , " r· Ovu ancg d 0 t U 1 voiskc pricamo zbog ,paralelizrna_" kOJI _ uocljiv iz )' JC .. ~', . · vo .la nim normarna. Znajuci da vel skc n01 rue mogu
.

Jos jedna norma zahteva analizu, jer jc tipicna za srpski nurud i duboko jc ukorcnj na u nasu p )d, vc st, u nasc k ilcktivno ncs sno, ~
odnosi se na ernocije. To je, prema nckirn analiticarima morula, tI . kategorfcki imperativ srpskog naroda, anal gnu Kanlov un kate ll)rickorn imp rativu, (0 ovome e m ze procitati i 1I pogla, ljima koja slede.) Radi se 0 poznatim stihovima iz narodnc PCSI11C. Prcuu narodnom. predanju, kraljica Jevrosima zaklinje sina Kraljc ica Mal k ., pravedno prcsudi kome pripada srps ko carstvo posl srnrti clikoga cara, pa kaze: "Marko sine, jedini u rnajke, I ne bila ti moja hran: klcta, I nernoj, inc, govoriti krivo, 1 ni po babu ni po striccvima, I vee po pravdi Boga istinoga! I Nemoj, sine, izgubiti '-:fuse! I Boljc ti jc izgubi-

druge narode.

dn stvu ccsto pojavljuju - te nonnc se 1 pod] 7U na m 0 [US :J. • , '. ... . • ~" 'I vers kih vrlina a zabrane na OIVO ~~snlrtnlh gt chova . Poglcglavnll J .,. .•••• " d- kle koje imrtne grebe poentira svetosav JC: Z3v1St.. gordajmo, a Kd ." merenost U jclu i plcu, razvrat, ocajanje.,; a a 0 njrrna d o t,neu . malo "re razmislimo, vidimo da su to svc emoclonalno-nagonski .. A kojc vrJinc propagira pravoslavlje? J one SU~ takode, u \'c.P°rlVI. •. d I '" k . . · sa emoci,"ama(vise nego sa razumskim e om cove OVl\ hcnostl) ZI . d ,Z jrvost ... "'I'"" _ covekoljublje, milosrde, smerDOS~., uzdrz "'... Jlvos~,ar Zadrzimo se malo na ovirn glavnirn pravoslavnim vrlinama, odno'no manama, Zavist, gordo t (bahatost), ocajanje, obraclujcmo i diskutujerno U 0 oj knj izi na drugom mestu. Neumcrenost u jelu i picu je interesantna mana. Pravoslavlje obavezuje vernike na mnoge postove da bi sc izvrsila prcvcncija tog .slovenskog krkanluka", koji potencijalno visoko koti ra kao opasnost. Srp ka kuhinja vazi za 'I,tesku kuhinju ", U srnislu da SI: pravc 1 jedu masna i Hsilnal.~jela ..a ne preferiraju se tzv. laksa jcla. Alkoholizarnje, takodc, problem U ovom narodu zbog kornpulzi vnosti koju 111i posedujemo kao jednu od karaktemih 0 obina, Drugo, obicno imc La kompulzivnost hi moglo biti "oeunlereno 'e~ili neobuzd, HOSt. Daklc, u svernu smo cesto neumereni- ikada se radujemo, .i kada placerno (video rno to kasnije u poglavljima koja slcdc), pa smo ponekad neumereni i u jclu i u picu. I zato po toji cak i religiozn· zabrana tc vn tc. Ali, to nije samo nas a karaktcrna osobina, niti jc nasa prcvashodna odlika, mada ima naznaka da nas to vi" C obelczava ncgo nekc
'I " "..
y •

.... znacajno d' preve ntiraiu negatlvne a 'J "

.

poja re u •

.

d

rustvu, narocrto one ," _

x

,~'

,"

1\.0-

ua

ti glavu, I nego voju ogr'jesiti dUSU!H Ovaj ." Yategoricki·mpl~rati" srpskog naroda" zapravo poentira da se ne udi po emocijama tj. ni po babu, ni po striccvima, To je na talc, verovatno, opet zato sto jc kod nas sudcnje po cmocijama oduvek bilo veoma rasprostranjeno, an, ka ) st } 111 )7l:11 U i pretpostaviti, nijc bas najpravednije. Koliko puta smo sarm uocili 111..:pravednosti u rnoralnom rasudivanju i pristrasnosi U odnosu na l: IcU10ve porodice. Na ovim terenima roditeljska briga za svoju decu jl' preterana, i to U onom negativnom smislu. Nairne, lako S~ previdaj u propusti dece, postoji uiasna unutrasnja potreba da se ucini 'c za svo]e dete, od protekcije u skoli i na ispltima, pa do ncopravda-

zastlte kasnije u fivotu. Nijc to slucaj samo kod nas, je to uocljivo kao pojava kod svih rnediteranskih naroda. Znaj ULI

De pravne

'6 ZCl taj
11

I analiza rlina koje sugerisc pravoslavljc jo"; vise potvrd jc pitornos t te religije. Poglcdajmo samo kako u to ncmilitantua, cmotivna i
ljud ki topla OJ ralna uputstva: druzcljubivost, covck iljubljc, smcrnost, mi I I'd \ uzdrzlj iv st. Poentiramo na ovum III stu uzdrzlj: yost koja ocigJcdno [reba da smiri i prevcntira onu opisanu juinjacku plahovi,tD r, energicno t i violentnost (violentni d·jnarski tip Srbina, ka-

fen omen, neke zemlje Evropske zajednice do skoro nisu priznavalc italijanske i grcke diplome stecene na medicin .kim fakulrctima u tim zen ljama: zbog pojave nepotizma i "poklanjanja"" occna. tacnijc, ) '0 r opisanog ner alnog odnosa prema vojim najblizim odn isn ) ncrcalnog ocenjivanja (buduci da se porodicnim, roditcljskim vczama s to: postize). Da ne hi bilo teorij ke zabune, na OV0111 mcstu ipak trcba reci da ."rasudivanje vodeno e tocijama ....spada u zrclc oblikc 111 iraln )~ rasudivanja i najobjektivnije je ako je udruzeno sa raci. nalnim

av J voleo da opisujc Cvijic).

74

elementima (tzv ... .orijentacija vodena emocijama' + ... kognitiv 11'1 rijentac ija vodena internalizovanim principirna ~- 1. Marie ~ 1~1tdi -inska etika, VII izdanje, SILMIR, Beograd, ]995). Mcdutim, 11 kraljicinorn kateg ricnon .mperativu rpskog naroda apclujc Sl: na objckti "n :t u vczi sa ,,~po odicninl enl0cijanla~. Neplltizanl jc~ \ id Ii Sllll"l tl ~ pro75

nleditt:ransk.i 111 ~ujnjackinl) i ta \ rsta l:1110Ci nalnosti nije dobra za rnoralno rasudivanjc. No vratimo sc "kraljicinonl k, tegoricnom irnpcrativu srps] og narc da ~'( ISN). Na 0 u ternu KKI N je znacajan, jer nc sarno da isticc p trcbna stisa a~ja srp ..ke. emoci . na.lnosti.: ncgo pl dira i za
bl
111 U }gjln

rnn

narodima

(narocito

"BA

ANSKI PRIMITIVIZAM"

ozijom pravd:
"'1

111 (,

,

c po pravdi Boga jedinoga

). Tako sc krug za-

tvara, 13 zije norme prav dnosti, iskazanc i kroz pravosla

Jjc. uobli-

aiu .rpsku prirc du i, udruzcne

sa srpskom

nlo<:ionalnos~u,

U naslov ovog poglavlja, k ~e ima , opasnu nameru': da opisc jed-

pr d~ta\'ljaju jedan fini 'poj koji srno nazvali lop/a slovenska dusa i
pitom pr I voslavlje.
Z kraj g poglavlja j dan fini apel, jedru pr
DO 'j
1

nu nasu negativnu osobinu (zato je ta narncra opasna), nije stavljcno
srpski primitivizam. To bi bilo zaista surovo, a tako i ne stoji. Nasi ncprijatelji nam uporno spocitavaju tu o. obinu, pa kada zclc najvis . da nas ponize obicno kazu: bizantinci, barbari, primitivci (zaboravljaju istorijsku istinu da u Hbizantinci~\ zapravo, Rimljani). I vee ta cinje-

.lamacija,

tacni-

j - j dn upoz rrcnj . Uz ' e rlzlke koje

t~lc\'izi,ja sa propagi-

k " all Dam je omogucavah ·"r do t:;: Ijenja4t.. 11 ij 'U t li azne Z' ljudsku sr cu da 'U pr 111<1 1110111 sh a tanju, najvaznija p sihicka tunkcij . Mislim cak vaznija od razuma, pa .. e up, J dnje vrerr zalazcm da vrstu homo s·apiens trcba rcforrnus lisati u hom motic uali. ... bicno volim da kaZL:nl da rni, .. rbi, danas b, s rnn g sta za izvo: u ~b .li : t", ali ern ija za izvoz pret ! T in zc d'- bud nas .,s rat ska iz ozna ruda". "ta n m rt: jn i ov g . v t 1 du" a nijc Sf ~ a a n n107.C11] a r. do ] Ijim n, s .m .ije, nasu toplu s 1 -cnsl u d su'!
r-

uciniti ve da ne dozvormo da Dam e uga i fa ''1toplina Ijud. k duse'" toju posl'du.icmo'l t nasa Ijud, cost, ta nawa' rakteristic a emocionalnost. Ona jt' ce r u nel.oj j toriji bila ,.bur baruta'' J n m je donosilo muanjem pofro" atko m ntalireta .. moramo

nica, tj. potreba da koriste jake feci da nas uvrede, govori da ncrnaju boljih, ociglednijih, razloznijih, logicnijih argumenata, S druge strane, ti nasi neprijatelji iz komsi luka koji nas ..dobr poznaju" imaju cesto stav pre ira pr 111a nama Srbirna. Taj ._ prezira j tav slican mrznji i bli ko stoji u vezi sa njom. Ali, prezir jc i nest drugaciji i podrazumeva zapravo nipodasta anje nuga prerna k )111C sc ima takva emocija. Podrazumeva da e onaj drugi gleda 'a visine, sa dst _
janja. U preziru nema zelje za kontaktom i komunikacij 111 sa osobom koja se prezire (mrznja trazi kontakt, negativna energija mrznj \ uc ka objektu koji e rnrzi, mrznja ima zelju da unisti bje at mrznj ), a
pr zir pokusava da odbaci objekt koji se prezir . Neki analitic ri u tvrdili da nas Hrvati vis preziru neg

I

H

r

sto nas

rnrze i da . u zbog toga pronasli kovanicu - bizantinci, b rbari, prirnitivci. Medutim, ove pojavc vredi detaljnije analizirati jer odr duju ka ko tavo e drugih prema nama, tako, jus i vi' e, i nase stax \ i po usaj U odn 'u ra druge. Nas e j mi ~ljenje a Hrvati, a i drugi nar di u
nasem , , rbin a z' t 'ti, gr sak poj dinaca,

lisu - ali, najvise Hrvati imaju taka, odnos run n 111a nt ';1 0 mi gotov ek vni sved k njih 'e ncm . i sl b =

76

i poraza. Toje onaj poznati mehanizarn koji s id: i k d a pr d. ta lja 1 dccu situa "ijl - kada \ as prij: tclj ili p C liz n k eugodne itu, ijc u k ju st zaJ ali 'i t 111 U r In r tski zah alni". N rim k· d . III psti d uz h Ij J "t :, • bas ti hv: 1 . ti i 11" pr ri] ir III nOI , raz -ijaju se ncgati n ) can; 1 j I J ra k a~e nemc i ase oede, asil p )niz .nj . v: Slh \ t,:-

rc upr v III '" pr p znati II xln sima Srba i lir\utci. . I ( daim k liko irna d kaza z tu tvr nju. U Tt">!11C P tanka srpsklh kraiina u V vcku fbi su dos Ii da b an Au trougarsf u (( Ii j 1-J rvatcl l od uraka; dakl ,Hrvati.'u bili n mocni, slabi da ~I,.; hrabro hor n rranic rna '\ j .xidn sno austroug, rs ce drza. c. [) tlj • u I rv )111 S , k{ I ratu _rbi ..u, nalazeci , na trani p bcdnik: pt uti v USU\lLlgar' L:, P ktiLll izbavili Hrvat iz i'"v k vn g ropstva j prirni Ii i h c kat J rb dni .i - ka brat i ar d u za] xlnicku ur/.':ivu Kraljcvinu rba ~ rvata i ..) na 'a, kasnijc p d zajednickim im n 111 - Jugoslah \ iju. U Drugom ~\ t kom ratu ka da s s c ponov i 10 po trcci put u istoriji. )pt:t su Hi ati doziv .li dramatican poraz nas a\ sl sc na strani I Iitlera - tl rmir li u N<':Z8\ isnu Drzavu H rvatsku, 1 'lS' st cl'i nastn jc11 i p t su rbi bili sp ioci, lj. oni koji su im opn . tili grcske. Kada J n ko tako C~ to s t 0 ne ijih poraza i unizenja, .ao sto su to u i 0 iji bili S obi U 0 no u na Hrvate, onda jc 10 it 0 da S~ insta j_ ao taj p iholo ki m haniza kod Hrva a (naj re La valnost .. a ubrzo potom tr ba e odvojiti i pobeci od 'V ~ oka infcriornosti). ( 0 'V diskutuj -mo zat "t I 111 ~ cini d, '1110 ncdov iljno claborir li 'c cin" nice 1I nasim xln . ima pa nat 1 S desi It: st ) nam sc desil u gradan .k rm ratu 1<,)91- ]995. A u predist iriji ua ratuvanja desio c j xlan J n imcn koji zaht va unalizu jer odsli a C! nasu bahat • prcciznije, nasc odsusrvo misla 7a suptiln st a '\ c to id u sindr n balkan skog prirni ivizm , Rc jc P t P litici j odn sima Srba i Hrvata (sada Sill) na to; ten I). anih devcdcsctih 1 idin krenu a ic akcij, isk ipavanja kostiju iz hr\ at kih h rccgo\ ackih j( rna, U koje Stl u 'ta:e t( k011l I rugog S\'Ltkog rata i tadasnjcg ~'rfadanskog rata bacaIi uhij ne S"b . To jc bu.) Jstorijski ladatak 7a p tonje g~nera ij da"c d rse I/c:u l,..~ellipos/o'/ 1::. J '1 JI ijc 1 r 'du jc da. do rse t L tori ske ncpravuc i )b fczc kak ) tr ba Ib It:/. d ,t ~no COy ka. Mcdutil 1, ·ada su tt..: kosti nosen u rre~~~ atl~' illpra o'lavninl crkalna saprc1 )slavo' I »)clc/jiI a 1 Itufgl]arna, Hrvati koji su stajali pored p( vor c i gh::dali sta s~ dogada. p(Jkazjv~lj su rUkO)1 prcko vrat· s jasnol po UkOIll - opeL ceo} , kl' tl' ta t g) 11'! Pored Inr"nj i p' Z1Ja~ ko_Ji P( st ~i i/1 dut d\al r da,t rijaL loiona 'n ' r (1111)stld' taj(u.u'llnt pr' d n! 'In ura(i'n dk( if ha da Uf' dil (. taJ <. t a ii' It _ 'eill kv n Tat' 11 rca ij hrva s g 11' f( da. I Ini U p 'I hi jatri ji 78
a
L L

znam

z, p jam n z' -rs .ni (

,
'I,\.

1 1/

1

il

1t u
j.

tr ba dovrsiti, tj. pr xiis utovati

to ncvesto radi, a 0 I cz u ,va lj ii( t 1 ten i . ipti ill sti pacij nta, ako , p masarn k' ( . J 11 U J l fCC I til k radnji - ) ida S In Z d siti da s U I acij ntu t m p. ilu I
buk aju us met c iz etini stv: · 111U ramari . P cc .._, ~ pa ca da . svc zavrsi i tragi 'n" - Ul id an'

P' ii nt n se t radi gn b ) i dit ktrn

ih n

f, I

Uprav to se dcsi 10 . a kostirna na: ih pr .daka u h r 0 'ILkin1 'at I' '" n a. Sv je 0 uradeno ocigledn ncpripr uljcno, ao sIt I acijcnt t u i poncka nepriprcn Ijenz intcrpr aciju u psihotcrapiji.jak. ic ; l ni srpskih kc tiju' ilo ncpri: fen lj no u odno u n Hr ~t '. B I ji ovog ucesca u toj ak iii nije 1 gl biti usp I a, J l< rija 1(; t u t 110111, i pokazala, Srbi . u to prem stanj ko uiju un dili nc I linn 'upi Ina, grubo, da ne kazcm bs hato, .igurn v ruj uci da 'adc Jl '''\1 "'.t l 1 logicno ; sto ispravlj a ist rijske nepn vde. I dcsi I ) sc s« c desi I i. Sl n u porcclanskoj ra Inji jc sve porazbijao, S c tc n I.; r )bni xu lisaznajcmo iz s arnpc i od ocevid, ca sada buld "I r m 1 rck pc n
tako da nema

°

sk grata, gradans og rata. Ba .tanskl priolitivni indrom jc [o ~ jednom I 3sao potv r du vo a opstojanja (kod vih naroda na B· Ik nul. AVO jc trenutak ada treba objasniti zast insisti r( I 1 I I a i7 IU balkan. iki primitivizam. Najprc, m ram da )1ja nim ) rc '/1 imitivan. Pod tom rccju P xtrazumcvamo .n do 'oljnu erne C' n: lnu r zudcn . t, ofisticiranost od .ustvo ... uptilno ti'" p( drazUJll vaIn bost u ispoljavanju ~nl0cija, podrazulnevalllo, daljc. ncd l\ lllJnu pstu obrazo 'an st, dakle sv ono" to k raktcrisc t7V. prl1111tiv n~ n r )(k. koji nenlaju vise -'0 nu civiliza 'ij 'ku tradiciju. N'u" "no dnHll1 nan1 'e jasno z sto nda kaZelTIO halkan.'\ki, Z' _to "t nijcdal ld p ) t ljecjh a kan rih narodc izuz Jrka n nla tu i' \ kl nu i\ I1lla cijsku istoriju. In1" istoriju, nesuJnnjiy(, li nc ' \ is k '1\ ili/a 'lJ. ki nivo u duzenl kontinuitetuo I Srbi, i Jll\ati~ j Albanci, i 1 u~'irL I 1u slilnani ..'padaju u t balkanske nar dc, 'iii nc i r /"\ ijcnc nar 1 liz cijs c :vr pc. T rei .'u ost iIi igl dn) j, an p cat I P) \ 111 pit'2lnj ,u sn i '[11 d oljn g anja pi. n1 n tl I rSlcg )r zovanja p' b j n)g 't· no i. t' vee snH di. kut th tskin1 uti " jinla po pitanju ~rubo,tl i surl l sti , I ,tt tIs tI

isc ni Prebi I va a, ni slicnih stratista '1 J)ru,so!! tPostoje, nazalo: t, neka nova, tratista iz ( vog n [novij ~

koia J' estc bi fa ku Iturnija srcd ina, ali kao za vojevaJ • d .I ",' .. ' . 0 trudili oko halkanskih naro a U S1111SU clvllJzaClJ"'j rnsu 'e pretcran ko un pr denja tih naroda. . .. , " ' gE sad, gd su dokazi sindroma balkanskog prmnn izrna u ponasa.
za Ausrrougers u,

.. .k

je tzv. inte lektualna obrada konf~lktn~ sltuacl~ . T? podrazumc

nju i ist T1]1 nas r. ..... d (. ikaz jc nacin razreserua konfhktnl.h•. SItUHCI),l. Postu1]: aIVaZJ1I]1 . 'J, " • N· . :h" . 111a(eg o odbrambeni mehanizmi) kojima se mogu sol VIVIse m anlza , .. '1 t-" . ". . kron f'likr nc'"s.ituacije" Vcoma civilize an, supn an,~so isucrran nacm ran ] .... .
v" • '" ••

,..

S ba?

a, IZ-

medu ostalog, analizu pojave, U71manJC .u ob,zlr svih elcmcnata pro et . k ontra JC d nogr - tava , verbalno nadrnudrivanjc • sa suprotnorn .stranum ' . ~, •• ~, (ako je neki pojedinac iZV()T nas c kont liktne situacije). St~ narn govon dosadasnja istorija Srba? Ova gradanska rata (1941-1:45. I, 1991- 1995. dogovorno ,resavanjc problema go di e) g yore da nam civilizovano, 1n . ocigledno nije jaca trana. Prerna nas~nl shvatanj U ( cc smo 0 tome govorili) to vuce korenc jos iz skolskih klupa, kada smo neku sv.auu razresavali radije tucom j pesnicama nego razgovororn, nadmudriva, njem, diplomatijom. Slicno sed.ogad~ i u s:akodncv~.onl, rojedin~cnom zivotu. Istrazivaci bi rekli da je ovaj poslednjl rat poslcdlca ne recne cinj nice da u se za vode nametnuli violentni tipovi [dinarski, hercegovaeko-crnogorskl tip umesto miroljubivog ravnicar og tlpa), Pogledajrno samo kako 1. Cvijic opisuje ~,POSvcdlH':enc vojnicke

stvarnost i nase mesto u svetu. Isto s dogada i na kolckrix n )111 1 na pojedinacnom planu. Srbi su verovatno vekovima hi Ii uniz ni i por )_ bljeni, sto je moglo da razvije dugotrajno osecanjc infcriorn. sti (il esua malodusno t kod nas cesto izbije na povrsl u..a ona j direktno u vezi sa tim os canjem inferiornosti). Zatim j dosla era Josipa Broza, koji je sopstvcni narcizam pr nco na sve nas, pa smo imali OSl' canjc jednog zapravo nercalnog narcizma, J avi la sc ncka rsta ko nlpcnzatornog mehanizma posebnosti i nercalnc vrednosri. U cri J sipa Broza bilo je i uvise prcterivanja nasim dostignuc.ima, 0 nasim prirodnim bogatstvin a i posebnostima, da SIno svi pomalo poccli-u to da verujemo. A iz toga proizilaze i mnoga druga ponasanja, Tako, na prj. mer, u eriekonornskih sankcija 1993-1996. godine pojavc sc nas lov i i tekstovi u novinama u tilu: .Ko ste vi, Zapadc? Imarno i rni kultu u i vrednosti bolje i starije od vas." Sto, naravno, nijc bas sasvim tacno, ali u datom trenutku maze dobro da nahrani sankcijama unizcnu srpsku dusu, Ta era ncrealnog narcizma iz doba Josipa Broza oxtavila jc svoje rezidue kod pojedinaca i dan-danas, narocito kod onih koji nisu mnogo putovaIi po svetu, kako bi realno mogli da vrsc komparacije.

vrline dinarskih ljudi". Za njih kaze da su cnergicni i impulsivni, Pa, dalje: "Ljudi dinarskog tipa u po pravilu zivljcg tcrnpcramcnta, Oni su vi lentni, silni, ognjeviti Ijudi, kod kojih uzrujano .t, nagoni i podvizi
m gu dostici najvecu mcru. Mahom vrlo irnpulsivni,

(Nas veliki problem je sto slabo znamo strane jezlke, pa zbog toga imamo male sanse da uspemo u tom "be'om svetuv.) Danas, kada opet U osnovi tesko zivimo i kada imamo tclevi ziju kao srcdstvo kojc ornogucuje komparaciju sa svetorn (ipak, samo delimicno i doziranol) u svesti vecine Srba lako ce se instalirati ponovo onaj osccaj inferiornosti (sto, takode, nije dobra).

'to, bez duzeg razrnisljanja rade ... ledni pravedni gu mrzeti usijanorn mrznjorn, jarost rnoze dospeti do bolnog usijanja, a ovi u glavni n sioci i raznosaci dinarske dcvize . vela OL '\ eta. Mogu . e izmetnuti i u razvratne interezdzije koji ne prezaju ni r d kakvih podala i mica fica. ~. 1st tako, aka analiziramo narocito ovaj poslednji rat ( 1991-19Y5. godinc) mozemo konstatovati da je "srpski ncrealni narcizam" bio jedan od hitnih uzroka nascg poraza. P ihijatriJ kim jezikorn rcceno 41,grandio ..ni elf" na ""ibvoda U ojihovim Jicnos i la, pre svegs, all i u virna nama" doprin 0 je da ne realno p ocenjujerno
L

koj i odrnah i cekao Bog, drugi n10-

Balkansko primitivno penasanje ogleda se i u ponas anju u inostranstvu i u velikim gradovima. U inostranstvu ..pod parolom - ovde me iko nezna, mogu da radim sta hocu - C sto se ponasamo aecivilizacljskl (sa aspckta higijene, ckologije, opstcg Jon-tuna. prihvacenog morala itd.), To je isti sindrorn koji sc vida kod covcka koji iz tzv. unutrasnjosti dode u veli i grad, Pocetna faza jc sncbi V'tnje, oprez, cak i nishodljivo ponasanje. Ali, u sledc 'oj ctapi na:tupa rezon - rna, ko 111C ovde zna, mogu da c ponasam kako hocu ... I onda nastupa jedno bezobzirno "do: ljacko" ponasanje kojc je V. V. Jankovic nazvao prelaznickim mentalltetom - prelaz iz scla u varos. Pisc on tako (1938. godine): "Beograd je i danas dosljacka -aros, \is n ikada. Dve treci .najmanje ima doslj ka iz svih krajcva Jugo .lavijc i sa strane. Dosljaka sa najrazlicitijim mentalitct )n1 vcr kin, vaspitnii 1
81

80

ualeskim, sa najrazlicitijirn ciljc ima za.": . I . .ob .' ( sv t . To novo stanovmstvo . done 0 J" so OBl S UJU radc po J I da na . .' , e. _ . tu svoia merila, SVOJU dinarniku I temperament IDcru st an u S\C, J .. • ... ' , I' ".~ ' loprcc . ";,an ' Od tih oprcka" I .ukoba vn I SIn sc ~a I sc JOS nc raZIl )fOd. an . .. susava, n s tilizuie ' nc formira novi B ograd, nego JC U pUnU111 prela1 I .. 'J
nal,;) nalrtim po raJ,
f

.

.

k

'ins im

pre -iranju. .' .' ... ] urnuo J.e U Beocrrad 1Z prvih godina poslcramog ..,slavlja, 'I pobcdnicb ...' b .... ~ -I .ka i magle, jedan debeli sloj skorOJCV1Ga, rz: 1 protttcra, kognlanlul U -. .. '1' -. .. ,. ') . ,l " h anskil zistencija svih vrsta neodredenih 1 I SU111nJIVll vrconosn, crzans 11 cg kk k ". .k ' ,.lZ b']0 na po\>,I" 'S'!,l'nuna via t " na uticaj kroz ban c, roz nc caznjcm " en1 . . rmna I k roz politiku. . Pokriveno jc ono starobe, gradsko mnogoc: Ill'), .. , .t pozadinu u mrak, an arene, U celoj zemlji, a u prcstornci gurnu u, . f 'I' . ko '. _ najo etnije, Isprednjacili [judi lak~a, I pod.v~le, ..arm ijarnog I o,lcnJsk J interesa, Ali. zivi i ana 'taro. Cinovnici koji nc podlcgnu I11ItU, a S og 1 • ih ' dni 1 • , otv renih SU ociju za ve sto e dogada ,oko nJI ~ pn~rc mci ~.UJl z' raduiu obicnu kamatu na svoj novae, a VIde oko scbe lone k )JI su druga~iji; intel ktualci koje prezire ~olitika ~riv:e~a.' a ~oji 7~n~u ciljcvc zernlje bolje od politicara i berzIJanac~; inzcnjen I ~rJva~nl,c~koji ~lS,U pod sluzbom stranih kompanija, a.znaJ~ k~ko ~o u tOJ sl~zbl Ide; vojrni koji su ostali voji i koji to svoje daju clta~lm pu~ovl~na,:, , U torn prelaznom tanju, ljudi su spremni da u tnc I najvecc podvige, da prokockaju i najdublja uverenja, da sc za n~c okrc~u 7:a ~ita~ krug, i da istoga dana nekoliko puta naporcd u sebi os etc ] rajctma I hajduka, i pobednika i nespo obnog, ijunaka i poltrona, jakog i slabog, revolucionara i cinika, zainteresovanog i skeptika, Srbiru i gada, JugosIovena i nakazu kolonijalnu. I da p .tanu sami ebi zagonetka koja od svog rcsc ja bczi. Prelaznistvo stvara kategorije prelaznih ljudi, p elaznickih tipova, i prelaznicara po profesiji." Sve ovo upravo ovih poslednjih godina opscrvirarno kod mnogih izbeglica i danas u nasem glavnom gradu, Beogradu. B rduc! da jc u
'"'kOIll

zni

!

Inlj.o~adnj~nl, pa se mozeruo nazvati seljackim narod 111... clj: st '0 j veliki socijalni rezervoar ... Varosanina, bez razlik na profesiju.s lir nc voli, jer misli da on zivi na njegov racun, Gra anski 'I ~ ka da nc postoji, takode, Svetinja gradaninova - irnanja, d crista i1i ":tc _ ogradena u kadgod do same ulice bodljikav 111 zicorn; ali, iako i sc neko m~gao ranit~ tom ZiCOITI, taj gradanin 0 tome nc vodi racuna. NjcgOY honzont dopire sarno da kucnih vrata i grade; kakav jc put i kakay centar, a pogotovo peri fcrija toga grada, njega nimak c inter sujc, jer to nije njegovo licno pitanjc. Ne bi sc moglo reci da s tu radi ( nedostatku ukusa i nnisla za red i cistotu. Napr tiv, njcg a ku .a 1 dvoriste moze da bude cisto i uredeno kao kutijica, ali na ulicu, male dalje od ,sv.ojih vrata, on ce da baci svaki gad i necistotu ... Za njcga j karakteristicno bezobzirno siJienjc Iicne sfere, pri cen1U nc odi rae una o potrebarna drugog coveka i sukobom 'a evcntualnom licnorn sf rom tog drugog ... Egoizam sc i spoljava nekad i SaSVilTI ot oren . Ba." rni je stalo! Bas me briga! Neka mi le sta hoce 0 meni! - ccstc . U sc cijalne uzrecice u ovakvim situacijarna.' ..
I

Ovo sve navodimo jer je to upravo nasa bitna primitivna karaktcristika. Nista se tu znacajnije nije promenilo za poslcdnjil p d set

godina. Iako su stasale brojne skolovane gencracije, ono selj~ck poreklo i dalje je prisutno u poaasauju mnogih ljudi, U mnogima inteuzivno zive uspomene iz detinjstva, iz seljaekog blatnjavog ambijenta, sa nesnosnem prasinom preko leta, a neprijatnim miri irna sviojaca, sa zamrzoutom vodom u lavoru prcko zime ... Obicno volim da kazem za nekog fakultetski obrazovan g covcka k ~' .e nekulturno ponasa: "Studirao je u Beogradu, prosao je Be grad, ali

pitanju jedan inertan i len] obrazac ponasan]a, jo 'em ve rovatno dugo imati taj fenomen pauperlzaclje i ru allzaeiic urbanih sredioa. Dakle, Jugosloven je ostao plemenski covek kuji ima slabo razvijen organ za socijalni iivot. Tako 1939. godinc V Dvornikovic rise: .Preko 80% naseg tanovnistva zivi na sclu, prcko 70'X}se bavi zcv

Beograd ore prosao kroz njega." Naravno, pod pretpo ta /kom da jc Beograd primer k iltumog ambijenta. Medutim, danas jc Beograd upravo onakav kakvim ga je opisivao V. V Jankovic. Ali je dana: 13 _ ograd i onakav kako ga je u Politic; opisao B. Nusic n kolik g idina pred ~voju",mrt: "Beograd iz dana u dan stice u poglcdu zi t, liku varo sku fizionomiju. U njemu je izumrla patrijarhalno .t, i.\2CZ'1 j P _ jam komsiluka, razlabavile u s r dacke veze. Be grad zivi jcdnim novim, bucnim zivotom. Njegovim ulicama tece bujica ziv ta, kac r ka koja je razorila brane i nemilosrdno pUivi.., Mi smo sc rodili u B ogradu, adu ti sin , gradu gde su " i tan' ,nici bi Ii jc n' p m J. 'a, grad gde je zivot t ka odmeren i tih .Vi koji n poznaj tl t
83

82

nnn

riti - biJ jut 'in a m du lju i 1 t pline
zt
or

Vtl

tiIl~starovrcm .skim iii k .
.
111

1i11

hocet
~J

an

r ca

lizi n .. , balkan ko pima u i p.r· ·1' zi t . mnogim ,~rp

r di n .g

ziv tu .n

.La:
vrzrn .

imcnor . toplinc . reba
"".,

1

(_phn

all.

111i

jed-

u (_d-

of

dali

un v ro 1m3.. au I (J . V, igani, za koje "0 vurm · )' •, d ..I· d SU ic
V.

po tenutl ~

P imiti nim ob a ima

pOD

~anj" zar ~no uticali ~~ nar.

dl"

njih zive. Uo"'1 I l11 pogle~. JI110.' t ) .~~'" ut b. I ~l:. U _cdr ". ~ i su u li struju, am n J najb ga lJl c vck J r J struju U ve nj g r liu i politicki pr ti n,ik. Ta. p .. l ra?a li~na. ~ tljist sui t ~ rimiti n i grub i poJj anj zavidlji osti, bolcsni sarnozi\ i e -l ntrizarn - so vnc su karakt rne .rte nasih -ar SJ I varos ica .. " Narc it sup iliti i i trg ini t Z setiti p koja .iganska kap i p k 1 j nija .rta i ,an k g mtntalit~. ig n _ka zi ' tna formula j : zi ti I'll i, ali v, n ljuds ) reda 1 fad .. 19' ns a n:. nl'"t~sk )_ r sx p .ih biz n ie, U pry 01 r du, rajnj 111 n sctlji ).'CU za p ij In 111 ru i uku. , ka i izbcg, vanj m : vih tere a i lrusr cnih ibavcza.Tk h 'ctob z an S mo zaraduju.ida budu i korisni ni u n 17 avaju s n r . igans rimiti -n luk. ':1 ,I jiho a n _ ukusn nai 1 tljiv t, a i u pste n· ·tJji st r: bzirc istalj nc U m raz ijen t 1 lrustv dcluju a nan k' ~i 11 U niim, >.i /c prj 1 iti na rm p razitiz ra j dn di usr n r d izrck 19 i u n111 inj' t g lemcnta .. Karaktcristic n. lika a , i · ns u dii a I kti u", hal li
I
:3

karaktcristika - nepostovanje zadate reci. Jer, iza te r c· vise n toii "mo·a ftr a, moja porodica" ncgo "na"'e p eduzece ,a t i ije bas rnnogo licno, pa i ne zahteva 'trogo pridrzax anj obecania i z ate feci (rezon j : u ek m gu da e sakrije 1 iza preduzeca i 0 luka radniek g saveta),

eri kapitall: tickog mo ala, kada su privatne firm (citaj porodi'e) .I.male svo~e ime - one su s i maksimaln trudilc - g dinarna, d _ cemjarna, pa 1 e vima - da .. k lena n k Ie pr ne. II n.W t) mal trg vacki m ral, J iaj 'tor ki moral m ral ku ·e, m ra I t P r dic (.. emoj d' brukas nase no lm '''). Zatim j do "'a cij lizacija, podru tvljen]e svega i ~vacega, i ta] tz . gradan·· oral ugasio novl, socljali tiNd, omuni. tic'i tesko sc j. gradlva . I taj novi n ral j i ra svojih vrcdno:ti, pre. vega. idarno. 'a najv azniju proklamovanu ocijali ,tic 'U moralnu vredn '1. M dutirn negativne pojave ocijali tick g sistema ~'U ovladale drus v In \ id ti kasnije Iicerncrsrvo, dvojni moral tako da se fonniraa napr d l pisana

y

ca

na je

Na t mo obeeanja, tj davanja laZDlh obecanja i Dei p nja .. van] . tib imamo mnogo do aza u ponasaoju ct:lni (judi. p nasao· oda, dlrekt 3, politicara. A rca a au rit in ora nih vred 0 ti jednog dru tv ; to b op U "oje znaea] 0 uncu na f r ir nje ara "t rnih ,'" ,... .......
g r '" a, pa j celog naroda. "cd-

t

Odvaii ada. u nasi politicari pokazivali tak '0 pona ianj n gop'. S. J vr novica 0 nasanj politi fa p ~ u 11

t
n

Daz

n

v a: U c tku stvaranja na . nove drzav po I'" Prr ta, n si p Iiticari su i e zb rili neg tv rili, a j bila, bez umnje znak dv ratn sti prema r u u ';t isto vr me 0 J Je lala i ona prip da "ka I11a" t.. '"' j 1\ _ na inarcima, ni vole de pricaju i tc ' hi sarmma. t ku pri . LV' vir uju od stv rn 1'- i f)zuju zanin lii i zna aJDlJm n nije hi x , r: t j n pu t rna stanj god" v
ad
J ....
111 I

.

Jr
r:

I U

z ih b . I

din' . 84

ti .

n

.

drom bahatog ponasanja cove a Da lastl lll n~kom "'".. • koi .... . d To' ,. OIOZ3J·U proizilazi iz dve cmjemce OJC genertsu tanko 0 ecem P ....... .. b I ... · ... prva se odno i na nacm DJegovog lZ ' ora., O( nosno ' ,. 0 pooa aOJe. .., ..O' '. dola ka na j poloiaj., a druga JC U V ZI s~ nJe~ovom . tru turom I sl, •..., t· tJO • nj ego\'im por kJom ..obrazovanJcm. eno I", 1" S b' _. ~ ak tj, S 1::>cija C lnih ljudi U OVOJ .,zem J1 r IJI sc vee c D )Iaz 1 , .. id k I' . dec .. , rsi pc tpuno pogrcsno, Ta sele, kcija ne 1 C. po .~ a itcurna cernjarna " ' . '.J I vk . '... nos t' (~trul'f,nost i, .;1"':, ) nego ..po poslusnosti 1 toco OS~OJ uprcdc~I 'anlC t 1 1 s '~ ' '" ,. jenosn . (pos b n jc probl In 1 dugacka pnca zasto smo •. .' , furmlrall dru"t kom I·epo. lusoost, a n sposobnost, U lov ocljalnog naprer'0 U . ,. .... k kk ka), Zat "l; i dogada da s ti ruko odioci pona~~Ju t~ 0 a 0 sc pona".' Prema mom opazanju, te nekompetentnc licnosti pr ilazc k r07 pet
tn still a, .1aJ In
. rr . ,.
'wi , ..
.O' .

svet ska rata .astupi 10 je doba kada j svak i p jcdi ac 1 a J la ' njegov egoizarn vodi ispravno. I naravno, javna svest jc st I da slal i tc su se javljali znaci kvar zi nar vi. U t znak spada i p. .. v, P luin

telektualca,

koji e u svc veccm broju sreta
najpotpunijcITI

u ja n

01 ZiVl

tu.

Zil l' _

juci ga u njegovom

idu, p )1uint tualac je covek koji je uredn , pa cak m fda i s r1 dl brim uspcl on , zavrsio skolu, ali u pogledu kulturnog obrasca i moralno ra pitanja nije tekao sk ro nista. Hila usled njegove urodcne ncsposc b sti iIi
L

i najizraz .nij m

I

zbog mana skolskog si tcma, on nije dobio podstrek za duh ) nc S' norazvijanje. On, uopstc, duhovne vr dnosti ne razum i ne c ni. n u: ceni prema tome koliko sta doprinosi uspehu u zivo u, a usp h u im.
u carsijskom smi lu, dakle sa vim materijalisticki. S ostalim duho nirn vrednostima odbacuje i moralnu disciplinu, ali nc sasvim, jcr pre ' rsaji te discipline povlace krivicnu odgovornost. Ipak, i u moralnc 11 kao i u kulturnom pogledu, on je U osnovi osta primiti ac. Ne n "ks' n kUltUJI)~, sa olabavelom mora n001 kocnicom, on ima iro snag n _

koie bismo mogli nazvati "komunisticko- ocijalisticki direktorl·_~Ju. aza, :.J I" bi ni , ski sindrom '. Pr a faza je cudenje, Postav ja SC 1 pitanjc - otkud bas .. na toi funkciji?' Druga fazaje verovanje da on to, ipak, USPCS110 1110Ja J T ' [, '", . ie uraditi, da je on strucan i po .oban za to. reca, a_za JC, sircnjc kompetencija, r rrnira se onl~ipotencija, p.ocinje da misli da ~,drugc stvari
moze uspesno da uradi. Cetvrta faza je slom kompctcncijc, shvata da sve to ipak ne 1110ze da odradi. Poeinje da mrzi one koji su uspcsnij i od njega, jer hvata vremenum da ipak nije dovo~j?O kOlllpctcntan: ~ pctoj fazi pocinj da mrzi i ne koji su ga postavili na to rncsto (disidcnt.ko pona sanje), tj. irna 10 odnos i prema pretpostav ljcnima, postaje agresivan, jer mu je jasno da i oni znaju njegovu nekomp tcntnost i da su ga na to mesto postavili sarno zbog poslusnosti, a nc i strucno ti. Drugi cim lac u genezi bahatosti rukovodi laca su konkretno poreklo odno no detinj tvo, obrazovanje i razvojni put te lien. sti do rukovodeceg p lozaja, dno no njegove individualn karakteristikc, U
v

vecini dominira ono seljacko poreklo, slromas 0 u detinjstvu, skromno t u formiranju kulturnih obrazaca ponasanja N ije slucajno Cercil rekao: "Za frak u potrebne tri generaclje, A mi bismo dod ali - det koje nije raslo pored oceve bibliote tesko da
e h

zato jc j razun ljivo stu kupujc k mplete plavih ili ,crvenih" knjiga jer m se slazu sa namestajern! A p znat je i onaj af rizam iz doba komunizma: .Ko ne etta knjige, ima knjizicu (partij .ku)!"

moz zavoleti .knjig i po tati knjigoljubac;

pretek. Skolska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu j preterano visoko misljenje 0 sebi samome, U drustveno] u akmici taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a punirn u cr njem da trazi sarno svoje pravo, koje mu je skola priznala. On potiskuj suparnike nemilosrdno kao da ne bi bili ziva bica nego materijalne pr p n . Onje dobar laktas - izrazjedan kojije prodr U opstu up trcbu j dnovr mcno s pojavom poluinteJektualca. Pretpostavimo da se u njega probudila politicka arnbi ija . da jc postao mini tar. Taj polozaj moga je ugrabiti 'amo kroz silno guranj i strmoglavu jagmu i zato ce smatrati da je sada ne to .njcg )"~.I .. t voje tecevine ili bolje reci plena, gledace da izvuce ncsto is lien 6 cara. Bice korupcionas, ali nece biti svestan toga fakta: utoliko cc 1 U to izgledati prirodno i na svom mestu, Kao da sc odvaja od punt g C"- nka. Ko je Iud da to uradi ... Poluin ele ctualac je bole na drustvena pojava, ja jc ob ] danila i dye tvan: 1. da je kulturni obrazac potrebna do una nacion: In g i p litickog obrasca sto e narocit oseca onda kada uti 'aj La d a br .'C'

Opi ujuc: nek karakteme 0 obine nascg p litickc g In mtalitcta, S. Jovanc V1C daje fini pis rbina polui t lcktualca: 1, zn cdu dva
86

stane slabiti j ". da skola koja se ogranicava na davanjc znan ja bez u rednog va ..pitavanja karaktera nije u stanju spreciti pojavu la v .b drustvenog tipa kao "to je poluintclektualac", lamentira sjajni analiticar nasih prilika i nara i, anali icar nas . .,(an

i.
7

p litic cog zi

Imajuci u vidu da srno prakticno j danas svi u treccm kolcnu pOreklorn sa scla (Srbija = .,zcnllja svinjara", kako su to pogrdno govorii u dcvetnaes tom eku), onda ne treba da sc cudirno stu sc n ki nas sugradanin kada 'C .xloccpa" visokog polozaja ponasa tako kao da j ceo svet njegov. Prircdujc cuvcne ;.,tercvcnkc~·~ lunlpcrajkc, bahato "'e odnosi prema potcinjenirna i na svakom koraku rnanifcstuj , taj balkan .ki prirnitivizam ..Nisu bas cesti oni koji Imaju urodeno go ..

r Austrijan

Navodimo ovo zanimljivo razmisljan] V. D -ornik vica i nj precenjivanje znacaja fiziognomikc, koja je danas u nauci d brim de10m odbaccna.
'IT \

akrep otrova ...

spodsrveno pona Wanjc, koji se a dostojanstvom i rna .slmalnlm uvazavanjem obracaju svakom drugom Ijudskom bicu, Tako SIl]O opet dosli do pojma urodeno, tj. do gcnctikc, udnosno do one ",tri gcneracije" po Cercilu. Savremena psihijatrija je skluna da danas, na ovom nivou znanja i· istraziyanja, postulira sled xu hipotezu: licnost je odredena genirna u 600/0 .. 20 % cine roditcljski uticaj i aspitanje, a ostalih 20% su uticaji sire sredine i drustvcm, Z8jednice, U tom srnislu, nczaobilazni V Dvorni kovic u svojuj Karukterologiji Jugoslov ena mnogo pro tora jc posvetio ovim urodcnim ciniocima matrajuci da se i na osnovu fizionomijc i grade tela rnogu odrediti karakter i osobine jednogcoveka, Pogledajrno sta on kazc: .Fiziognomika, mimika tacnije.jma osnova u proccni karaktcra jedne 0 sobe. 0 tome je naucno pisao nemacki lekar Krcct rcr U SV0111 delu Telesna struktura i karakter; a nas S. Jovanovic bclezi 0 knczu MiIosu ovakvu anegdotu - Prj izboru rninistara Milos obraca paznju na fizicke osobine: on ima darprirnitivnog coveka da po fizickiln osubinama pogada i moralne; i zna da prost svet postuje onoga koj i n u vee vojom pojavom uliva postovanjc ... Kncz Mihailo jc govorio: 'Babo voli taresine krupne, glavate i plecate ... ~Jednuga andidata za rninistra pravde Milos odbija zato sto rnu se istice trbuh, ·Vioi." koliki mu je trbuh: mora biri nebriga.' Dakle, nebriga jc tu i tako debeo, trbusast covek, Mugu Ii se taka lako svi mrsavi Ijudi proglasiti zlima, a svi debeli dobrirna? Ima i debelih koji su puni zlobc i pako. ti kao

naseg balkanskog printitivi-m«. ~ C sm naglasil i da je nase seljacko porcklo tome dobrirn delom kumovalo: tacnije, da je za fornliranje kulturnc licnosti neophodna \ iscdcc nijika, pa i visevckovna kulturna tradicija j ncgo anjc culturno -, · n bijcnta svakodnevnog zivljenja, To 'e najbolje uocava u nasoj 7C111lji ak se uporcdi kulturna atmosfera u Vojvodini sa ostalim dclo 1111a. rbije. Ipak je Vojvodina vekovima trpela uticaje kulturnijih srcdi na, za razliku ad moravske Srbije koja je vekovima hila pod Turcima. I te razlikc,
Ina kako danas bile srnanjene, ipak se uocavaju, Promene na ku1turnom planu 'e veoma sporo desavaju, Izuz tno je jaka sila inercije. Narocito je tvrdokoran patrijarhalni scljacki mentalitet. On tradicionalno ima otpore prema ",gradskoj gospodi" i s vremena na vreme ozbiljno zarati sa ,.,gradaniola Ilustracije radi, poh •

No, vratirno

sc analizi

gledajmo sta su opserveri i istoricari pisali 0 poznatoj Tirnockoj buni, krajem devetnaestog veka: ",Tilnocka buna je pokazatclj da jc scljacki sloj bio protiv nametanja cinovnicko birokrats kc drzavc. I adikalna partija sa svojim 'samoupravnim' programom - da cinovnikc bira n p _ sredno sam narod, a ne da ih postavlja kralj iii vlada - dala jc samo modernizovani partijski izraz tome starom seljackom lokalno-samoupravnom, 11 stvari patrijarhalnom pronvcentrahsnekom nagonu, on0111 s kojim se u Crnoj Gori poceo nositi vladika Pctar tali sc s njim uh atio u kostac prvi svctovni vladar erne Gore, knez Danilo I... udar stajace i narodne vojske je bio sarno povod, u su stini h) jc bi l , uk )b birokrats og i seljackog hvatanja drzave, Scljak ncce njcrnu od izgo

gospode ... Timocka buna je bila buna za seljacku drzav u. Protiv cinovnika budila se kod scljaka strahovita mrznja "in vnik j
vazio za narodnog zlotvora. U narodu se pevala tzv. selj cka ms rsclj za': Ustaj selja, usta] rode. da e spa "e,~od R( pot/e,'" Neki analiticari ratnih zbivanja poslednjih pedeset godina u nas 1 zernlji skloni su da neobicno zakljuce da se u Drugom sv t .kom n tu desila socijalisticka revolucija, tj. pobuna adnika protiv be gatasa, kapitalista. U ovom poslednjem ratu 991-1995. g dine d si la s , iZI11 du ostal i pobuna (rat) seljaka proti gradana, tuda make clikc razaranjc .rad a i kulturnih spom nika uk /ar arajcv ), 89

nametnute

Generalno se moze srnatrati da postoji: covck misli cove osccanja i covek volje. U prvom tipu je istaknut gornji dco Juhanjc _ eel ; u drugom srednji - jagodice i sirina obraza, a u trecem dunji dco lica _ viii c. Prvi tip odguvara uglavnom Krecmerovom lcptosomnom, dru~i piknickom, a tr ci atlctskom tipu. Drugim recima, p istoji rnotivni up, nagon ki tip i heroj. ki tip.
U

88

ni U Drug ))11. '. svetskom ratu rujc bill tu II l. ruza. J, . dr . '11 111utcr'·I·alnih dobara kao 1I '.' )111 poslcdnjem. . .. OV ranja gJ(I(]O a I .·1 Ug:l. . . I 1l1aJOs J (na po 'a kO'1U na OVU temu rcdi proanaltvirati, ~ . a tl.CI.;: ,.' In. J. ., .. • . ... k Iturno._,g obrasca p nasania C smo go. nil U..:. 01 top il>] na re n~ c~ 'u \. ' ~. •~ . ,"'. d x: 0 to] na ~oi nepo rcdno fl u kom U I 'a · .I • (J a ~ 1 ' ns l ~ .US1., ,.J • d. ,., I osn 'L," cc 0 pre d.(; g ranicu prt tojnostl pa pod , " m n. po . re . . · pravo .rna mo nekulturno ponasan]e. Reci eel 1 r -I \ b( IJl.: ncgu . .. , k .. . strogim pravilima zapadno (dv ors ) enu~tog "I,l:na k 01riunikacija po • .. . ,. '" kc ij .i Jlsurljctn kulture", \Jj rovatno sf U pra\~u. I to :.~ 111(.ponHS·lnjc" je Zllslranjivanjc i DC odg ara nama · I~) cnll~a~ all I m sa prctcri anj: u supr tnOITIpra cu trcba tak ~., kong va~l, .... Nesto drugacije j,e uoca ao.J. C IJ rc: :~ a. ta JC .SpOIJClSIlJ, ~ ,t u , ~'01 1
'1 U

• !'ft· n

I za:. ta, m. u p 1

1 ),'

L • J cr

,..

J 10

S V J cvr

oi vrsna

n

os eta scltaka . gradu i ~adanima!" . .. . _

I

tu .crnu
()'U

I

iko

0
J

on

'I. ~ II-

nja u M ksikt (1 XU. ) lin ) . razg vor: " k lc l il .c I 1 P ihi [atrom (ru.: j ,dak It: U obrazov '1_ nOJ osobi), na j po pit nju Jug xlavi] J ah sarno d c rcci: ,ill i ca n . L' dno
111 )g

dc jc

put

lV'

bijan a puna samopouzdanja; valja -'a1110 vid II g 111I1U dnlll.a~J[la k ..~(~ se ud bill uputila radi nckog narodnog posla, kak~ SC ozbiljno drzi. I vazn r CC, kal« vi .oko cclo no i i to rve taka pnr dno, taka ncusiIjcno da i nehoticc izazi a po "t vanje. OZ?"i Ijnos~ .koja r.) f java kroz :YU narav Srbina oglcda e ja. no i u porodicnom Zl otu IlJCg ) /om; pored neobicno jako razvijen g prirodnog srodst enog osccanja, 11 prilikama u kojima jc mogucno 'feu odoleti, a da sc ono i ne izja i, on ga

Dubrovnik,

azalost, u posted, jc vrcrne sv ·t mnogo prica 0 11m ta ...rbima i znacc J110zda jos neke reci, k 0 s.lo su .agr sija, rat, sank .ijc - vru ~i b I an 'k.i k ta ili bosan iki lonac", I trcbacc nino '0 vr I ic na da I H'jgujerno i dranij na'" svct la mislj nj:
0 11'" rna

.

I

un du, O·

ii se

jedan

iskazuje strasljivo ili bolje feci uidljivo, Dna velika otvorcnc st i prcdusretljivo t, koju u torn pogledu i u i tim prilikama pokazuju Sri i u Au strougarskoj, nasirna ovamo izgleda kao mazenjc i prcn maganjc. Pa ozbi1jno t ta n 0 tavlja Srbijanca sasvim ni pri sam0111 v sclju, pa cak ni u igri. Jedan stranac, d bar poznavalac nasih kraje a, vcli: 'U Srbiji Ijudi nisu veseli!' Sa tc ozbiljnosti, koja Srbijanca 111 u kojoj prilici sasvirn n ostavlja, on izgleda trancu krut i ncpo crljiv, vise cutljiv i suh no predusretljiv. Jos jedan dokaz nase bahatosti i ncrealnog narcizma, knji proizilazi zapravo iz osnovnog primitivizma, nalazimo u ltuacij! kada sebe poredirno sa ostalim svetom. Tacno je da aka se porcdimo sa nckim africkim ili azijskim zemljama ("crna A frika", Indija, Banglades) mozda cerno izvuci zakljucak da smo 111i, ipak, Evropa, da imarno tu hiljadugodisnju kulturu i tradiciju, i da rno .neko i nesto" u svctu, Nazalost, nije tako, j taj rejting, koji mo nekada mozda iz 0 ih ili onih fa/luga ilnali, stalno gubilTIO poslcdnjih godina (slo nlOZC da jc da u icc na nase osecanjc infcriornosti koje kasnije rada bahatost i ncrl;alni narci90

pi '30 u to ij u znacajni.il ozi i nih n roda trebno je da zaduzi svet pozhlvnlm civilizaciJ' um miljukazhr
3 od

0-

a..

Mi smo tih amena Ierne jaca savrcmenog z.ivota to om sc ist Jrije dovoljno ugradili, srazmerno naso] veliclnl i brnjnosrl, ;IIi ih .it u posl d [e vr me sve manje (a pc zlu poznatih '-IV~ isc). N tako da no, U vorn dn niku (7. maj 19 6. g xlinc) k ilcgii i-

ca, inace profe ..orka sociologije pisc: , U prvim pojavnirn oblicima gradanskog drustva u Srbiji v C ' od druge generacijc gradanskc klase mogli su e uociti napori za 0' lobadanjc od najgorih balkanskih osobina - netolerantnosti, nerazboritosti ncdokazanosti indiskrctn ti, neprofe ionalnosti, lenjo ti ... Kao st su M: mogli uociti i nap ri za prihvatanj evrop ikog hvaccnog u najboljcm smislu tc I ci .. , tom pogledu, radilo se 0 olidnorn obraz vanju, t lcrantnosti, dobrom vaspitanju, kontrolisanirn osecanjima, uvazavanju pravila i ire gradanske civilizacije i gradanske porodice.' ..Na jcdnorn drugoi n etu i ta auto ka '" e: "Napori da .. Srbija pri .Ijuci L: ropskoru na ~'ie nu zivota znaci i ultivisano po"'tovanjc pro~l )sli go. podska tol rancija prema neL,tomi" jenicima, uzdrzanost u ispoljav' n' u li12nih i 1"0litickih elnocija,l.'
91

. ccnicc., jcr se s svakc 111..apsolutrn slaz 1110. ,,' ove rcc . jet" "', .' "vc sjatno odrazavdJu nasu tell) i opis balkanskog SI ndn Ina. Naro~tt() .. •. ·t ..... , • "'-:..Ii IaClJu ,~go podska tolcranclja prerna nets o· us J(; 111.: . 'tl" ~""Illl) formu •• Od IS...~~ -.. ISpO I. . p olitickih cmoclja". vc .. srno d zanost U javanju elms ..uz rz . rocito u komunlkacli! a n ~i tomi~ljcnicima, van1 u vehkog znacaja .. t. •.. lbina" . '" . kazc:··N a l)\.irn prostori rna politika J(" 'llO Ina , a I onaj al on- . . ... da se 11. ". ik 'J '<an'. ~ , se . J nc bavite politi on, ona . s ' .bavi Iako zanl ....e popn'I'H.:110 t ac . . SILlv· nirna uprsano to pcrmancntno . raspra I_FH1JC alna . Izg 1Clf a d a Je '-. .. u o p h:n. "1. K'a da sc Rus i Srbin nadu .. bell m svctu N (a to sc I1H:nl V.1Sl: a' .. I '1) b: ezno raspra ljaju 0 P4.JiJtICI. . eto cr'antan stav uta dogodi 0 0 av -" . .~ .'. . .. P · ...... rcnicima se takode ukJapa u nasu balkansku ba't
J ...

. Na odim ..

LE

T .VIZAM, DRUZELJUBIVO T

po

rm r

.. ali problema., na,
1.tl~

..... k

. P )Sl; b no. Vee smc govorili 0 sukobirna II pat Ian l ntu, u daVI "" .. •• .. • In~ . . x. .. p ilitici a taj znacaj ma 1pak ne Z'tsluzuJC. M'I-

..

'..

.,

.

Nalazirno sc prakticno na polovini ove knjigc, ao Sl st mugli i
da sc obradi tako sh. cc sc najpre postaviti odrcdcna teza; ona ce sc zatirn precizno dcf nisati; dalje, pokusacerno da dokazcmo njcno postojan]o u nas; j . onacn , kr / diskusiju prosiricc se znaccnjo te karaktern osobine i ut rditi c -cntualna veza sa ostalim osobinama. Ovo posJednjc je narocito znacajno, jer je cilj da ..C talno ima na umu celovitost Jjudskog bica, l;clovitost , zakljuciti, Svak pogJavlje je zan isljen
L

prema neistumls J •• ~"'I." • • .... . • • hatost J prlml "t" · am ~je .. tolerancl]a u nus JCDJU je, zasigurno .. CIIVIZ •• • .. vilizaclJs k.0 d os t·gnuce ..,Ali a raj! Po tom p tanju Srbi su daleko I
od civilizacijc ...

jednc licnosti,

U ovoj knjizi, kao sto smo mogli vid ti do sada, mi razlazcnlo karakterne osobine na pojedinacno, analiticki poku~avanlo da ih saglcdamo u detaljima (i u celini) dok se na kraju trudimo da iz\ rsirno sintczu svega, Ipak je nesporno da kod jednog covcka rn07:C111 naci VlSC jednih, a kod drugog vise nekih drugih osobina. Uostalom, da 'no je rcceno da je svaki covek neponov ljivi eksperimenj prirodc, sto cc rcci da i svaki pojedinacni Srbin irna nekc svoje sp cificn sti. Mcdutim, nasa teza je da su Srbi kao narod ipak necim obelczeni i da to ncsto upravo ovom knjigorn pokusavamn i da razotkrijemo. Pa tako teza za ovo poglavlje glasi: Srbi nlsu individuali
'k

.tl, oni

pripadaju kolektivu, olektivisticki duh je veoma izrazcn i prisutan u svako od nas iii, tacnije, u vellko] vccini rba. Pa cak, i kada su neki od nas nepopravljivi individual! sti, taj kolektivni duh u nizu situacija izbija na povrsinu. Ako ispravno sledirno postavljeni zadatak, ti. redoslcd: najpr b-

jasnjenje pojmova i teze, a zatim dokazi anje teze - sada tr ba malo vise da obja snim pojrnove individualizam i k lektivizam.

INDIVIDUALIST.As. je

0 soba

koja

0

nekim pitanjitua ima svoj ).

prepoznatljive stavove, koja zivi na sebi S ojstv n nacin, k ja n rihvata. pravila ) nasanja grupc ili sredine u k joj zivi, cij 11li"'1' njc nc

tako lako a e pol oleba ... 11 moze d ud p l71ti\ ru 111 /~ da bud i P ~no. Kada kaze 11 pasno 111is im na jcdnu \ d de 'iniciju
1110ZC
T

92

93

...,....- ., --

---

".

~-

.."

....~

.....
"_

.~."
'\~'"

.........

--

I n1.ntatnog

cudaka, ncobicnog c -cka. .. E, sad tu dolazirno i do izruv ost.i in li_'~~U'1Ij:1l1Ll. ~ajr~' , da v k. 0 JC ~ pp ana li ,ran ~ livo po lcdnjc sto SIl]O r kli: ncoblcan' 1Z] l '.". .' • vcliki kvalitct. Kat ,... adolcsc nt, nnao sam 1I ~\'~»))1 (I j( _ 1l10fTI S f 1V3 t nju ,...... . lese ntnc III margi nat ru ispisan s , 'J. ZI~O~:ll 1l10l : ~:~ lkl 111.:1vola ,tf _ b, ncuovati nc ibicnosti kOJt: pi spcnraJu.. a~l, biti nc rcru ali na nacin ~)fospcriranja. Sta jc to sto ~rcs!)erlra mJ~ 1I .k la~() proc iti. Rizik je da se pr tcra u ncobicnc s nma I da za v s onda kazu: '<lMa, puNa ovom rnestu treba da sc podsetirno da su gotovo SVI gcnijalni liudi (iii bar velika vccinal) bili u privatnom zi otu prilicno n('obi0ni. J . . k ,,"' k k' Manjina, koja . pn.::dvodi. stado.~", oja is "a~c lZ. ~ro . a: uvc . J~ po
kc ~I to drut-itvu vodi napred. Uostalorn, Nice je mudro rekao da s~ pravil~l .p~nasanja~ tj. moral, srnisf Ii prosccni da ogranice natprosccne, srnisli II su slabi da ogranice jake.jcr jaki j natprosecni nisu u toj veeL'~. Uvck rni s~ cini10 da je boljc biti u horizontalnorn delu Gausove krivc, a ne u njcnorn zaobljenom delu gde se nalazi 90l1o populacijc (moreno statisti('ki). Problem je samo sto Gausova kriva ima 5% i sa jcdnc i sa urugc stran cemu ncobicna, A
ORa

11.I.n . ~ I'.da ~aJ~n kakr hi danas rckli man 'Upi I nzr UJ da g
IJU

I'Ij kapacitet za ad.pta

.. tacrnj.. razvlJt:J

ZuUl\ J ~. "'1 k"tp'!I'itct
I '"

'"'., llJ'a koia po mtira upra ".
•• •• '.

d bru• : ' ptaciju .na lknlinLi ' ' ~. za ad ptaciju. It l 1 idualac ~ clgh..:dnu ncn It J' •
I

ut iii

j ~;I ~:nib

1.1-

n , ura s oj falllll" I 7.' ka ) cks~ r Lrik'l,

{h clan S In, s j p r di n rcsr ra S ' ~ pol
j S'L\, .tuj ~lllUtj
I

1lJd

I

bitne odlukc. Dostal 11, mi g tak u psil ijat iji nj g v zj t. ove n tre ad· zh'i osledn] j na ochoz Izn
u

jc [~~

sti ga, lujka.

H

••

Je onaj krcm drustva

( i j t i a' n j i . j S' I i k all' I' b( I .. ..tan, kada ima nc b I v , . ,r, na pI imcr, zu ooboliu n mozc da PiC" nese na drug iga, l. j nj gOY bol j on san mora da za nrpi i i1.<.iJ'l.i. Rcci cctc odmah kontrat zu - lakse .. s p dn si u grupi, s a SVI. jin a, : s naj lizil a ... T' ie don kl tacno, ali j i pri rid. P iznat, ie izrck, ljudi k ~itrp bot misl da drugi n dovoljno ucestvuj u u ni ihov III l ulu. U sv ~ svojoj filoz fsk ~ konacn Li c V k j tc sam, ostajc sam j sam, uostr 10m, i umir . Kada kazcm santo mislim d( su nj .gov misli samo njeg ve njcgova raspolozenja su samo njcgova (rna koliko ih on delia a drugirna), u njegovu psihu nc rnr ZC ni spolja da prodrc, ni-

ne onog uspravnog ovaJnog dela, Da Ii cerno svojirn ncobi~nostinla, svojirn indvidualizmorn, uvek pogoditi prospcri tctni den tc kri c? Slicno jc, ocigledno, razmisljao i Dzon Rokfelcr, osni-, ac i utcrncIjitclj i .toimcnog bogataskog biznismenskog klana, pa,jc isprco Roktelerovog

centra u Njujorku, na njcmu posveccnom

san zlatnim slovirna njegov zivotni moto: "Ja verujcm u pojcdinca, ja vcrujem u preimucstvo individualnih vrednosti, ja verujcrn u pojcdi-

111CJ110rijalu,uri-

listicke provenijcncije: ,~(\)vck jc sam odgc v ran za sv ;It III U SL: U _ gada i zato je briga, strepnja, teskoba, permancntn. psihicko stanj t..:(,lveka." Zato i upotrebljavam slogan o.. suden do bud saJJ1)jcr ICC isuda podrazumeva vise ncprijatnost nego prijatn rst ...

ko ne mozc da mu cita najskri enij mi 'Ii ... Na pocetku am rekao - covek j osudcn da ipak I udc sam. R .. osuden jc ovdc vrlo znacajna i njome zclilnl da naglasim ) da biti sam cesto nijc prijatno. Uostalorn, slicno su govorili i filozof i cgzisll.:nci_j'I...

KOL,EK'"FIVITET

s drugc strane, takodc irna svojih pozitivnih i

nacni kvalitet zivota." Arnerika, lnj lim SAD, je "azdana, ociglednc na gJori fikaciji jndividualnug~ na pojedinacnoj inicijatlvi, na sansi koju trcba da inla svaki pojcdinac, na postuJatu da "suisque suae fortunac faber cst svako jc kovac svoje srece~'10 U avonl snlislu nlozenlo jos Jllalo fj 107.0fjrati 0 individualizmu. (Ova knjiga ima ambicije da citaol:u poJari i
94

negativnih ifpplikacija. Pozitivno jc to SIno ideli, sto s 1 ol, parnja, briga m gu pode it] sa nekim, te se time delimicno i ublazavaju (ali ~arna delimi n !). Cesto kazerno - svoju tugu treba izi eli. Tr ba nekoga ko ima ~. ktivnc razloge da budc tuzan, na prinlcr'l Slllrt u porodici, pustiti da to sanl odboluje da zavrsl tc lntrapsihickc obi adc ... Ako je stalno u grupi, ako grupa to odJazc, ako grupa to olaksava - ~laln0 se dogada to bolno odlaganjc i SaITIO delimitno proz} Ijavanjc. Takt lmamo on cuvene nczavr" ene po' love iz dctinjstva (ncza\ r~cnc pat95

..' .. n N" ....TI-L~pasamo ugodna za Iaks podnosenjc patl1J~ 1 bola, ncsre( lie ~ " k 1 t .' d- '""' .... [0 goto '0 uv k stay J'ja u prvi. pan. C' CS) nag 1asaell I nc al d, 1 0 SI.: a . .. " , . ravi prijatelji oni kOJI su S4.: nash pored n,IS u nekoj varno d. su narn r· a ,', ...'~ ncsrcci d a'.natIl tada priteknu u P01l10C. Medutirn sprcrnru SI1HJ , ..." nas . . , da ie i t jedna od mnozih zabluda ne planu 1l1Cl.tUIJLl(jda po ~ruJenlo _ . , ' '.. ".' ih d . ioti a tih odnosa. Zabluda JC najvisc zlx g toga . SL(l 1111, 1I ski 0 no"'a 1 n • , . .. .
¥

t ,,' ,... (1 mnogo nczavrsenil nas [be k OJ I nnamc . We i storije sto Sill ... vee diskutovah). )

., oJe,.tr

1 . ,) koi
10\C

U

nsihoterapiji posle dovrsavam
[1 ,

I'" ov

(i ovo ic vazn.
lZ

nasc pros-'1'" ost:
x.,

ZH 1/

proticaojern zdrave rvi sa cia. Rdavc osobine Srba izbile su u rnrskoj zloci i zavisti i u divljoj partijskoi b fbi koja je otuda pl istekla.
H ~

gencija jcdnako

osvezavaju

xno odnose, dogadaje I ucm: k drugih. I l'ato 1111(1,. neree Ino pIOC. cnJ'LJJ'l:. ~ n 0 doziv ljaj da jc P0l110C drugih b~znlern~:. . ,'. .. S druge 'uanc, grupa je vazna i za .dOZlvIJ~vanJ(.; sr. ce, Obicno sc ..... -.ccu l' potrebno dvoje. Ima jedna divna kratka pc 'Ina Eve k aze. za Sf buk d fr. . Ras koja to i p tvrduje. Ona glasl ovako: .Jab~ .a a, ~ uc J JC ~lanJa~ j krui ka kad se de li jc manja; i svc sto se ~clt JC manjc: samo jc sr~~ ca kad se deli - vcca; najveca!" I zaista, SV~ ~obro 7na1110 da U p,t:ru 1 li u grupi uzivanje takode 1110ZC da s~ obogati 1 da bude korn.plL'~n~JC" . E sad nakon ovog nalo opsirnijeg uvoda na tcmu individualizam-k lektivizam da vidimo jcsu Ii Srbi individualci iii imaju naglaseniji srnisa "\za k lektivitet? Vee smo rekli a srnatramo da jc wo druJO karaktcrna crta Srba. To ccrno poku sati da dokazcmo, a trudiccmo se i da damo objasnjenje zasto nisu indix idualci, a zasto jcsu nak lonjcni kolektivu i kakve to repcrkusije ima po nas dalji razvoj - ckon imski drustvcni, politicki, individualni, nacionalni. Medutim, odrnah treba reci da ima stave a koji po ntiraju i srpski individualizam. Taka, na primer .. Bogdan Popovic jc zu polaznu tacku ojih shvatanja uzimao da jc srce Srbijc - urnadija i M 'eva, i da su ta dva kraja nasclj na hajducima i LIske cima dobrim del )111 iz Hcrceg in 13 ,-ne i Sandzak' . ,..Kao nekon rcvolucionarn( n :ckkdjunl ,tv rena je jeuna Tcana i untovna ra~¥ . Njc c do rc os . iliC bih.: su • J b d ljubi st, "'udnovata prirodna bistrina~ saIno:t' In . t i ostrina :uda, s nrcinl u isto vreln trezvcnin j ra oun1nilll. Rd 1\ l: SU ~lri1n bile prctcranj inu ividualizanl, ncsposobnost J:a Drg'lni ,0\ 'lnu I.'ljcdn il> u radn,'u, o~kudjca 0 'ccanj, coline zctnlj" i d 7a 'l .• Zdh\'aljujuJi v jinl d brilTI 0 'nbinallla Srbi su ~,tv riJi s\' ~u n 'i( r t 1 u Jr~c \ u u k j j vlad, d n kr t'kaj dnako'l, i u j j s i ' 'll,tn. t 't 1 tnl liW 'I

nasc 111 s pe'-I·t..·.:'(.fl0111, bolnorn atcktivnom stanju, u h.. , . . ...

tOJ

patnji .

1

nesrcci ,

OJn individualizmu pise i S. Jovanovic: ... od nckih Srba K zapa.z~. sc i~~ivld.ualisticki di~anlizanl. Naseg indi vidualca koji irna ambicije, ali una 1 snage, pratt kao senka i.ndividuali. t koji ima ambicije, ali ncma snage. Nezadovoljna zcljena ambicija rada zavisr - i znaci .zavi~ti b.ili s~ cesti,! u politici, i. u knjizevnosti, i u nauci. Za ist jc neizbezno izazivala hene sukobe, jalovo rasipanje snage i samo jc j ,": vis.e sm~tala. sloznom ra~u, za koji ni inace nijc u na bilo inn go sklono. n. All, zbog te ruzne strane naseg individuaJiznla. kao ni ZbOC1 njegov j ~ pret~ranos.ti, ~e. treb~ gubiri iz vida da je on bio pun nage poleta, 1 da njemu, individualizmu Srbija duguje mnogo za sva s )Ja postignuca do stvaranja Jugo lavije. ' Pre nego sto prederno na nase shvatanje geneze srp. kog k lcktivizma I ogJedajrno kako su neki istrazivaci kornentarisali ovu araktcrnu osobinu. U proslosti, vide Ii smo to vee, bilo je oprecnih stavova. Tako nezaobilazni Dvornikov~c pise: .Jugoslovcn je zadruzno bicc, a jugo~ slovenska nar dna dusa JC po svojoj socijaln . I rirodi pre 'vega zadruina dusa, Zadruzni nagon je specifican i prastari 1 ven ki nag n. P _ rodicna zadruga, iako je propala, ostala je u dusi ... Slo fen jc obdarcn jakim druzevnim i drustvenim organom, vise negc neko drugi .. , Knna porodicna zadruga je 0";00 ana h uzajamnoj ljubavi, po -crcnju, ncznom porodicnom aosecanju, a ne na prinudnoj sili formalno 73kona. To je S oski porodicni ko nunizam ... Ali, i u gradov ima r(~·t ~j neki vid zadrugarstva: .aroska kucna zadruga p xirazumev a opstajanj dece u krugu S ojih r ditelja i kada 'e ozene. Zadruzna di .ciplina i zadruzni moral, P stovanjc starijeg, druze '110 ~l i olidarnost prisutni su i u pravim patrijarhalnim zs rugama ... Inok san c )vcl jl: cg ist, a

o srps

i

zadrugar altrui~t. In ividuatnije prir de n 111 bU da s priviknu na I _ druznu pokom s . N,k njcnost k muni U odr denin1 )kl..llnostlIlla u p riodinla t grozen sti~ he7U 'I )vn je prisutna U Jud ..k J du~i s il r _ sa i svih ep ha. li, nagol za Ii ninl za inlati, dr.7.ati~ pcsc lo\atJ, dublji Je, spontanij' i lelnentarniji nag n. Pecll1S i '0\ C ~ kad ic Jrz' 4.. sekiru, t j bil" ni ) ,,-. a ratarsl i pr\'u l rad nu zC111lju jt: drl 0 /_' ·voju. Nas n' r irn (-' kter'~tit:nu po 10 '·u:. hr \'1110 hra('a k
I

nan, Ilisu ~\'eslr£.

I.

96

..

.

~',

,

..

.

,

,

,

.~.:.'
~. ''ii:.,.'~~

-

....
-. .,.....

...:..

~'Z~··-·

-

-

.

__

da nam .!r od o~og kog zadrugarstva ostao tOJ smlsao za kolck IV. Pa 1 U ) S oven . I bli k . oslovljavanju ~lanov'l sire porodice ~~g asavamo '.s lust I UrOdll:I1C a za d.ruge kada kaz"enlo 't, brat od tetke" III '1'1~t::st od sin 'a · UI11 csto ,. ro.... dak", Brat i s stra je, ocigl dno, rnummj l d rodak. ,. Plem nska organizacija [e mozemo sl bodno reel .. osno fa tog kolcktivDog duha, koji je kasnjjc pr ra~tao. ~Iza~I·~garst"o. I politicki duh vuce k rene iz pfemenske ?rganIZaCl}C ~oJa J\.: dugu bi la prisutna i nije mnogo slo enska tvorevrna, neg jc !SC d l111(:n.)(ja6ka, S'l Tako pis Dvornikovi~~ a mi bis.rno dodali
U"

vobitnog, pretcznc preisto ijsk g vrern na j plcmenskog ku ljanja (kada ~e t cb~l ) OkUp1t1 da bi sc lakse pobedili prirods iIi nerd iatclji).

nosili u gcnirna sv jill p~cdak ; a.h, vrcme (In, drugi 1 nacinom zivota, ta "a irn st i 7gUbila, na fin er, I od naroda zapadn civilizacije. Izgubil, , im iz 'is razl g~ - poe v d ~inle koja j na sevcru hladnija i koja ih it: tcMnogi
Sc

naf~dl su tu

bornost,

to okupljanje

rala u kuce, pa pre

0

viseg

tandarda koji im je omogucavao
kucu

d: svako

~nla ... ju sopstvcnu i udc bnu ~v

u koj ~ op

t

moze da .c prijatno
kapitali tick g i, sledstvcnc t 111(.;
0)

izoluje .- ~o, u k.rajnjoj Iiniji, filozofsko-ideolos

balkanskih plemcna, Istoricari tvrde da su .Slo~. ru, dosavsi na Ball an, namctnuli jezik, ali se plemenska orgaruz cija t rdok irn ) ocu ala. Onaje ostala s e do d laska Austrougarskc ~a j~l.n..~ ~.una sama j~ postovaJa, na neki nacin, tu plemensku org: mzac JU 1 zivot. Na pruner,
Austrougarska jc uvazavala plcmenske porodicne sudovc, iako jc imala s oj sud tva, jer naprosto drugacije nijc mogla da za vc lc red. U pi menskoj organizaciji kao sto z.nanl~) va~nija j bIla k: "" osvcta neao regularni sudovi. I dana .. su n rudimenti plcmcnskc pripadnosti i organizacije evidentni. Oni se narocito uoca aju u politickorn zivotu i politickom misljcnju. Ako analiziramo ponasanje pripadnika politickih tranaka mol. mo zakl:uciti da 'e one Tad ti pripadnici

op ed ljenja U -'1111 lu glorifikacije privatnc svojii nov i olacije,ll ':?1~ private property. Medutirn, neki na odi ,'U P ~ men ku organl.zaclJu jace zadrzali (primer, Siptari, Crnogorci) a ncki

poput mediteranaca, daklc i nas Srba delin icno transf rmisali t ple~lens~c pori e u zivo~ u grupi, j:i ot na ulici. Meditcran i, u (j .c 1 n11 ura~uaavanl0, obozavaju zivor na ulici, ziv t u grupi, iZI11Cdu ostalog, 1 zbo pogodnije Ii n ~ U kojoj zivc i oja im taka naci n zivota omogucava,
SU,

medusobno napadajuv vredaju i goo sa ravom plernenskom .. famiJijarnom mrznjom. ajupadJjivije zamenlcc .ojc se clIju u nasem politlekom zivotu su jo v uvek ,ltmi i ",,0 i'''. 0 je preovladavalo i izmedu dva svetska rata, a i danas je veoma pri utno. Umelo '

to jednog ko ektivnog ,'tmi"', u svim burni erne ima .. kada su i pi i ale udbono n tranice s p ke i t rile, dominira a .ic ta tranacka t Ideolos a bolj reel plemen ta 0 el] nest, K liko je znacajna ta plemenska pripadn st i k )Ji jc prisutna i danas najb ilje e uocava u ncgovanju ~,zavicajnih klubova" (Uzicana,
c

Cacan ~ B sanaca itd.). Pojam ,.lcmljak" iii
m je znacaian p jam k ii obavezuje ba czujc da c t 1 CO e u ucini usluga, ..
, ~.naJf

"c

odr da s

vek iz mog kraja' n P masanje, koji prih a i ka ) ncko ren · iz prH '0 la7/ dru Jar tva) .. a-

r

Orij i iz z •
p

rba

a kol

tivit tu v ~

n

D~ Hnl~ zai~t~ !l1?ze Zl1~cajno da utice na nacin Z1 ota, pa time i na obl1kova~l!e psihickih osobina, najbolje potvrdujc nauka k )ja sc 70ve. 1"? ~ologJJa, nauka koja prirodi i sredini (grc i. mezos -= xr ina p~JPl UJC apsolutnu pretezn ..t. Za nas Srbe, p jam tnajke zeml]e, ka: Z~Vl tn~ podloge, bio je vekovima rnnogo vazniji i uticajniji u formiran~u naseg kara tera n go sto je t slucaj kod izvesnih zapadnih i se 'crnih naroda Evrope ... I kao ratar (praslovenska bastina) ~ kao to car (dar ~alkana!~ nas. ~ovekje vczan za zemlju, Dakle, rbi ,i ". ·ao ratar, kao "'toe r, I. 30 se : ~k celini bio i 0 tao v n Z8 z m ju, . Tako smo ,do'h do ~conJe miljea, tj. e klimatsk g 0 r ja koje nesporno uti e na psihologiju pojedinaca, a i c lih nar da st u ~st.~r(~i1i nln~gi. '~~iolozi i psiholozi. Rusi i PoJjaci se ta 0 uzimaju k: ) npicru narodi 111z1Je., Ruska ravnica j ~ pise ski ociol g Jan usek, uzro ..r sk ~ t ag diji; cela ru a istorija ati d n dost tka g rd nergij . Stano nik nizije nema porno ti 01 pr uzimlji l ~ "r 7 ti v kove on 'e pretvara u b zobli "nu nlasu, a to ~c ispora ~ i u . VOl jcziku. u" ki i p Ijs· i j zik u najll1cksi j zl i E\ ·~)P ~ a branlafka jIn je razdroblj na kao i zenl1j' . Oni ne b' "no \' Ie d~n inuti c' razl.i .u II . n i 1 brdana )ji 1 augnlc t ti ' ... R n n v I 1 cp ,r', Englez go ri nla 0 a ruzninl czik 11 r

z

r

Q

mnogo VI"C ra J'I.,. KuJtura 'se istina stvara u nizini, ali iz gorstackc . .. , ., koi. nju silazi Slicno se stvara I kultura juga 12 s vcrnjackc cncrgije koja U di . " N"JZlna4,; , jc arnorfan u VelTIU oru , 1 njcgova anar ucnost. Iz energlJ. , ." ., istih . ('-' rsn raz I ga Je debar marcriial i za apso}utlZ'ltn 1 drktaturu. .'" k 0 kako ~ pi sao Jan Dusek 111og1o se uzcn . za tacno ,pre 100 [e O va ., '" ' . de na ' nam se cini da eorstacku energija In13 znacaja U 1110go d.1 na, pa I as. • b, ,. 4', . . , . kulturc. Slicno Je tvrdio I Helpah konstatujuci da Atina 1111(1 I d enranju ,~ .' I'" kli 17% oblacnosti, a Nernacka zirni 70-80(Yo~ IZ ccga on .1ZV, He1 za ljucak . d a Je b l)I"a klima ona koja ozivlj, . va, a to JC brdska klima, ona uzbudu, ~ 'I' ." .. k je dok nizijska koci. Medutin1, danasse ~rol~lcnl 0 SVC 1 ..~111starujc ,,0 re· a narocito koncept da sa severa ljudi dolazc na Jug. Danas JC p ravo na delu obrnuti proces, sa sirornasnog juga rckc gastarbajtcra up "d . k d k ....... idu u bogati sever 1 tom .everu, moz a, _Ipa . onose nc u speci t icnu energiju. No, ova podela na jug j se~er I~ak ~c nes~o dru~~ u od~osu na podelu: brdo - nizija sto je i~trazlva.o 1 0 ~c~nlU nar~clto IUCld~(J je
'V J • .

.1

...

,'V

t,'

mirniju, neofanziv u formu zivota, U skladu . a prirodom S~ov:~ Je ~kTenut, se?i, on j~ intr~vertovan tip sa iz -csnim d prcsi _ 111mZ]Votnl~ ~c~anJenl koj . C 1 dana. prirnecuje; u njcmu s uocava tav odbijanja I odbrane, bez zamaha u vet i zivotnu 0 olinu. 'On cezne da ~~dc svoj na sv?me, a ne da osvaja kao neki Viking, Siov nsku, naroci 0 rusku pomznost mnogi su tu tacili kao prit ornost iii pe~~t dugo~ ~?b~van!a" na cito pod mongolskim gosp darima od kojih suo naJ~.lse J bczah U mocvarne nizinc). Glavni akt ri ponosnc svetskc L ton] su uvek bili osvajaci, a Slovcni to nikada nisu bili. To

diktiral~

je, l~oZd~, .i .obj~~nj~I.1jeza~to se Sioveni nikada nisu popcli

na

vrh

pisao J. Cvijic, i svojim geogratsko-pSlhol?~klnl S~~VOV),nl~ z~vrcdlO svetsku Iavu, Njegova podela na brdanski ] ravnicarski tip covcka, stocara i ratara, dinarca i panonca - jos i danas opstaje, On jc smatrao
L

da Jugoslavija nijc geografski i hidrografs i podesna da po .stanc prostorni okvir iii podloga za formiranje jednog psiholoski homogcnop istorij kog naroda. Za :0 je bio nuzan. proces sckundarnc" h0l110gcnizacije koji jc stvorio od tipova nar~de, tJ. na.Balk~nu SC. ~('sa.valo unutrasnje vekovno vrenjc i dozrevanje. Sloveni, ~tann~n1 ~ l?~:tlnktorn rat. ri nizije, prodiru sve dublje u balkanska brda potiskujuci "taro stano- nistvo, prj cemu se i mesaju s njim. Velika porncranja su se dcsaval t

svctske C,]~I~)Za,cIJe.I nnpenje. Na ton) rhu su bili Italijani cak d a puta (anticki RIm 1 doba renesan: e) .. zati III Grci, Egipcanl') F rancuzi (~apoleon), pa Englezi, Spanci, sada Ameri anci, a Slo ,. ni nikada, ~~injenica da su Sloven] na kraju pobedivali i nadziveli S\ ojc pc bed.. n~~k~ gospodare~. prav~ jc misterija sloven kc istorije", pisl,; V. CoroV)C" Za. Slovene ~c d~IJ~ k.arakteristicno da neki imaju sv ~ organ za ose~anJe pravde ] to ih je, izglcda, i odrzalo. Strpljivo, tvrdoglavo (: _ kanje pravde i danas je u krvi gotovo svih Slovena, Scrim ) sc sarno brojnih j~naka iz romana slov nskih autora: Sluga Jernej, Matija Gubee, David Strbac ... U tom stilu sc moze govoriti i 0 bozui i stvu .. tu

je i Tolstojeva religija neopiranja
bediti kroz ponizcnje!
.

zlu, veli anje ponizno sri u 0 st _
v

jev~k.og, kosov~ki kult Srba., poljski mesijanizan

- svi sa tcz

11:

po-

na nasoj teritoriji, i u poslednjih dvesta-tri ta godina, tvrdi .J. Cvijic, niko nije ostao na svojoj teritorij i. Sprovodio sc proces tz . dinari zacijc i panonizacije, tj, repanonizacije, U svirn delovima nasc zcmlje starosede ci .u svugde u manjini. Covek iromasnih geog afskih prcdcla, po ne zcmlje j ostalih neblagorodnih prirodnih obclczja, nC111inl)VnO jc formirao i odredene psiholoske karakteri .tik ,P rezultatima Cvijicc-

Prav ~ "lavn~ sabornost p drazume 'a g}orifikaciju grup ka tak 1 n~govanJ~ ~zaJ.am.n~sti i kolektiviteta, za razliku ad drugih k In cpta ~.OJl_ ~~nt.lraJu ~ndl~l~.ua~nost, s.amos ojnost (na primer, istocnjacka p f ilozofija 1 drug rcligijski pravci).

... Drug' VI 0 lZ
lektivnim
na dru
~erpol
I.

argument, tacnije do .az u p ilog tvrdnje da po redulem . ze nnsao za kol ktiv i glorifi ij. grup _·c u tzv,
v

ve skole, karsni covck, navikao na nemastinu, skroman ic i umcrcn u
svojim prohtevima i izdrzljiv je zato do kraj osti. Po ezu tatirna pomenute sk Ie, g tovo cela zapadna obala je j prcgnir n, zapadnim i
juznirn dinarskinl elementima.

kol~ tiv ..i por~ovi ...,On,i cdvosmisleno n
volimo drustvo
I druzenje,

p kazuju kc Ii ' ) 1111 .. zapra
U)

".
'U

dnosno grupu. Poznato je da su rbi u kc _

p rtovima odli "ni, cak neprimereno de bri u sv tu .-ece narod i drza e (kosarka, odbojka ru (_met f
auk jima grupa
'0

tnt.

bal,

,
1I

Da prir da kreira zivotne ob1ike po n inl sv )ji 1 kri rijulllilna jzgleda rl I gicno. Zivcci U 1l1ocvarnoj niziji, p if j~ Slovcnin1a
I,

- ..amo 'u neki od sp rt

lzr z.aja., a u kojim S1l10 1 e u najbc jinl us' sportovima g jndj 'idalno dolazi d izraz,j
, fefka,
p
11li

tu.

dr

100

'" 0 st) U I j ~ n ~enlo sanlO n' j arakt risti nijc, najn as) nil 1 di
1

alne sportovc) nikad niSlTIO bi Ii na nivou uspcha koj postizcmo 11 II(llektivnim sporto irna, Kolektivni sportovi imaju jos jedan fCn0l11 en koj i nijc bcz znacaja za ovu pricu, Rec je 0 igri, 0 sportu kao igri. Poznato [e koliko mi

koliko mastovitn lice vu] -mo U igri. Volimo da se igramo u svemu, cak i u Ijubavi (ono nase cu,'en~ cik pogodi sta ja vollm"), To, izgl da, nosimo u svojim gemma, za razliku od sistcmaticDosti i upornosti ko]e zahte ju "ndividualni sportovi ..a te osobine ml, ocigledno., DC posedujemo. Trening u sportu je zanimljiv i vredi se malo na njcmu zadrzari. Trening za kolektivne sportove je vrlo specifican. Tu je prisutan isok tepen druzenja, neguje se timska atmosfera i to svc odgovara nasenl

volimo da improvizujemo,

.Biti san) i bi:} usamljen nijc isto, ali jc an oca predv rj us: 1111jCnosh. Osoba 01 rzc da se 0 ca u. arnljenon . u braku - usamljcnost u dvoje je najtragicniji obJik usamljenosti. P vremeno jc potrc no l iti sam, cak to stanje nekima veoma godi, Onaj ko nc umc ili noli fa budc sam zna da je lose drustvo sam sebi naravm ). Medutirn, usaI

nll~cnost jc poremecaj, to je negativno emocionalno saznajno stanjc koje podrazume a dozivljaj sopstvene izolovan sti i prazni c na soci-

jall10111, kognitivnom

mentalitetu. Ako tome dod n10 i inat (kao posebnu srpsku karaktcristip rforlnanSan13 Mcdutim, rizik poja ljivanja i stetnog uticaja zavisti, kao nasc bitnc karaktcrnc osobine nije mali, i u sudaru sa nasim smislom za igru i kolckti vitct, bar kada je kolektivni sport u pitanju, zavist biva odlozcna, a n10zua i pobedcna (da li"). S druge strane, u individualnim spor ovima na treningu zavist je fenomen koji je, kazu znalci., vco a prisutan. Po svemu sudeci, ta zavlst, uz ono odsustvo siste ticno. tl .. doprinosi ku, videti kasnije], onda je sigurno da tako udruzcnim i postizerno dobre rezultate u kolcktivnim sportovima.

i e otivnom planu. Usamljenost na s cijalnorn planu podrazumeva gasenjc znacajnih interpersonalnih vcza i kontakata, nen~~gucnost ~klapanja u grupe, socijalno otudenjc od drugog ljudskog bica. Usamljenost na kognitivnom planu odno: i 'e a izol anost kroz sistem vrednosti, kao i kreativnu prazninu, odsus 0 stvaralackih ideja i ~ misla zivljenja (egzistencijalni va UUlTI, odsustvo .voljc z<. znacenjem"), a usamljenos na ernotivnom planu odnosi sc na odsustvo (iIi gubitak) objekta ljubavi, Ovi modaliteti usamljenosti sc uzajamno preplicu i jedni druge mogu da kompcnzuju. Kada je covck ostao .am (bcz ljubavnog partnera iii prijatelja, bez clanova porodicc) nc nora da se oseca usarnljenirn ako je stvaralacki aktivan (umetnic a ili naucnic-

da nemamo dobre rczultate u iodividualnim spor 0 ima. Jos jedan fenomen je veoma prisutan kao dokaz nascg kolcktiviteta a vezan je takode za razonodu (sport je ipak razonoda, ali jc i biznis), Ret je 0 kafanama i kafanskom zivotu. Nase kafan e su tako napravljene da je sank (bar, pult) zapravo mali i eznaca.ini deo kafanc. Ljudi uglavnom sede za stolovima i iaju ogucnost da se inti~nije ~ruze, da formiraju grupe. Na tzv. Zap du sank (bar) je

ka kreativnost zapravo cesto i trazi sarnocu). Sva ispitivanja, odnosno epidcmiolosko-psihijarrijskc anal ize psihijatrijske teleapel sluzb - (sluzba za pr zanjc psihijatrijskc p nuoci putem telefona) pokazala su da jc usamljenost daleko VC'1 problem U zapadnoj civilizaciji nego u nasoj zemlji, Ima naravn , 'ISC bja snjcnja za tu pojavu. U zemljama zapadne kulture, u proccsu vaspitanja
naglasen jc koncept osamo taljivanja jedin 'c. Mlada osoba d s .( ic 13-14. godine vee sc usmerava . a samostalan ziv It i prip cma se da u koro ode od kuce (na skolovanje, najcescc U koledz). ldcji \ ak g

dominantni deo kafanc i zauzirna najvise prostora, To jc n, jvisc zbou to,ga, Vt~ j~ u t~m civilizovanom Zapadu problem samoc i usamljcno~ sn (individualizam l) veorna izrazen. A sank sam UVe;; nazivao ,~sanom za UL amljenog coveka", • OV? je prilika da prodi: kutujem p obi m : m " i UL amljeno.tl,kao jedan od fenomena zapadne civilizacijc, a oji ist ivr mcno ni.r

dobrog va ita ja dece i jeste da mladu osobu nauci da . at a brine 0 sebi i da sama organizuje svoj zivot. Na Zapa u izgle da . cut 11" preteralo, pa 'C sada uo \ava tam a, trana m daljc tog sarnoizgn di anja. 1a tamna strana je usamljenost, Nairne, ad nekih oso a c jav lja
I

je J na problem, sto po. redno, takode, ukazuje d mi
nje sa drugim .. da brfnerno
0

'0

mi
102

80 7..8 kol

ktlvno.

drugom

i da i

am

V"

limo druzerna raz\'ijcn

idcja: ako rv n ogu sam niko mi ne tr ba! .ako odms I n j din c udaljuje od drugog ljudsk g bica, ta '0 p la 0 f( rmira samo no no us iljenost) tak s formira instit cija 'ine:1 PI] /. ' poli sim: razvij nih zernalja, u brojnim bi ldi izirna in' ihc im rna, u poprilicnom broju statu va zivi samo jcdna os '1. II j 1 [ U t j pro cnat sc pcnje d 5 % i tamo je singl pipl U dna . b ) \ C 10-

o

Zivc na nacin da pomno prate svc sta in) 'C dogada II zivotu li l rko zel da znaju, tj..da budu uhavefteni 0 v mu) pa do potrchc d4 iutenzivno usmcravaju njihove zivote. Koliko puta '1110 sumo l:uli prepoznatljivu recenicu: ''lToliko sam se zrtvov fa za njcga, za njih, a On] rneni tako racaju" (mislirno na decu). Naravno, rcccnica j stupidna i krajnje nezrela. Kao da je roditelj brinuo za svojc del . podizao g'l i vaspitavao sa pozicije zrtve?' Naprotiv, cinio jc to radi S og zadovoljstva, a "injenica da mnogo cnergijc trosi an lizirajuci I.ivotl: S ojc dece, govori samo 0 tome da on i nerna bas neki ..adrzajan i duhovnu bogat sopsrveni zivot, da ne zivi kreativno, nego nastavlja da zivi kroz (i prcko) . voje deer j njih time dodatno opterecuje, Naravno, svc su to situacije koje nalazimo i kod drugih naroda, ali su kod nas Srba prepoznatljivije 1 tipicnijc (nar cito ako sc uporedimo sa narodima tzv. zapadne kulturc). Nadarno se da citalac nece izvuci pogresan zaklju -ak da smo mi zagovornici otudcnja dece 0<.1 vojih roditclja i da plcdiramo za ncbrigu u procesu va..pitanja. Naprotiv, toliko puta smo insistirali da jc porodica najpogodnije emocionalno utociste za svakog coveka i da jcdino trajna Jjubav j postoji na relaciji roditelji-deca, Horne sapiens kao da je s estan da je ljubav na rclaciji musko-zen: ko veoma promenljiva (i nestalna), a d: je pri tom samo Jjubav na rclaciji roditclji-dcca trajna, do smrti. Zato srnatramo (pa i insistiramo na definiciji) da xu .xlcca ernocionalna investicija za starost", Medutirn, analizom ove pojavc zelirno sarno a istakncmo da 111i U mnogo cemu prcterujemo, i da nanl je ta vrsta pretcrivanja gotovo nacionalna karaktcristika (ona napred opisana ncum rcnost). Davno jc rcceno (Aristotcl, Platon) da je hannonija j deja i pojava naj ideal n ija kombinacija, da .ic zlatna sredina vrhovni eticki princip! Oak lc, nc trcba preterivati ni u jcdnorn ni u drugorn pravcu ... Ni u pra 'ell otudcnja od dece j drugog coveka, "to se sve vi" e uvida u zapadno] kulturi (a sto uzin:~ Blaha i kod nas, zato smo toliko mnogo diskuto ali 0 usamljcI

druge). D jc moje j li

· u svi z' jcdn

ni i dan l:h n

Z'

drue

n

S111C

da kazc

v

)j, ovo sam ja uradio i b: via iii ovo si ti kupi ), p' tcbi pripada, Svc sto zarade, vc sto kupe, svc st nadu - t ) j /.f jcdnicko, svakome pripada, svaki moz tim da ge '1uzi. lJ juzn srbijanskoj uzoj ili slfoj zadruzi uopste, svc podjcdnako pripada SV·.1 111C. Ako sc ova koi unisti "'10St rna cinle, Ina i najmai Jc narusi - za Irug, sc deli. Patrijarhaln st, dakle, taj (.snovni cinilac r zvitka, xlli ca dinarskog p ihick g tipa nesumnjiva jc cin jenica i u dru: tvci I ')ziv tu Juznosrbijanaca." Svc ovo jc utica 10 da se kod nas formira vis ik stcPCI1 srnisla za

druzinu

za kolektiv. Tako 1. Cvijic, opisujuci

sumadi 'ski v. rij

lc1

di-

narskog tipa kaze: .Druzcvnost, ozbilj nost, es I st i pcvanjc vaznc su karakter istike, Kod njih 'C zapaza tcznja za st aranjern dru7ina i oni sc udruzuju u svim prilikama, Odnosi izmedu clanova jcdnc druzi nc su srdacni. Ccsto idu dva i dva zagrljeni. Cutura sa sljiv vicorn ili inom

ide od jcdnog do drugog. I najtezi zcmljoradnicki uz salu i veselost, u drustvu, sa idejom uzajamnog

p lsI vi su se radili I 01 raganja." Kon tatacija da sc fenomen otudenja (alijenacijc CO cka d dru-

gog cove a) uocava sve vise i u nasoj zemlji u poslednjih 50 gt dina, podstice nas da .zanalizirarno tc dramaticne socioloske pn 111 nco Pomenucemo dye koje su od znacaja za diskusiju 0 kolcktivitctu i individualizmu: · pojava televizije i njena siroka upotr ba i 2. eksperiment sa idejom samoupravljanja, dnosno idcj lin socijalizma, idejom koja jos uvck opstaje, Ad 1 Televizija je medij koj ije u nasoj zcmlji dozivc pr K: \ at poslednjih godina, dakle, dovoljno da stasa cela jcdna gcncracija koja [c vaspitavana na torn mediju. Svi Istrazivael e lazu da t I vizi] a umaniuie ot eb . za grupom ida veoma izoluje cov eka. Cak sc lu-

.

nosn

I

problemu

sarnocel),

niti pak treba ncgovati

patrijarhalni

ambi-

jent j simbioticne odnos , sto se vekovir ra dogadal ~ kod nas (srpsko zadrugar. tv, . vo j prih a da jos ne:to kazemo 0 srpL'konl zadru al stvu. Tako D. Nedclj ovi~ pL~e:, n ,~to pada U oei kod J znosrbij'lnaca j ~ S~I\'r:" na (nlunisticn st njihov)g unutrasnjcg urcdcnja (nli~lil0 na zal

hovito kaze da je ljubav fenomen koji treba dcfinisati ka, situaciju .Jcada dvoje glcdaju u istorn pravcu' ( avrcmcna dcfi nicija Ijuba 'nog
para koji uziva u gledanju telcvizijs

tclevizij

ima televizija, nara nl, i nebroj l1Cnln go p07iti n ~ l bi) vidljiv j i nasoj zen11ji. I mi Srbi b kao i mnogi druoi n
v

og programa), Taj nC63tivI1i utit;aj
0"
1

di, sklo
distra

II S

106

c'""a

ledanje televizij prct , i' med talog i grupnim

0
0

avi

10 DC' ~hll
1

ru i10

·upJjanji

·o.i'\ '.

. s bl (izJazak na .. korzo-', odlazak . P ~ po sclo"). ( 0 Ij porn nuti rnodaliteti razoru de SlI s zndcajno rnona , .. d . dark Ii u poslednjc r n u nasa Ipak, cim nan sc a su ,.. ctnja na I1 . korzu i .,odlazak na S osko poselo" z drzali . s I( JU, rc kli I. bi ,n.one, gc eti uti, nut prfvlaenost, Nebrojeno puta SI11\) sc U cr II ka '0. ru sin1 ao n ko zadovoljsrvo, nosimo
I

ga enje nase~ smi. Ja za rol .ktlviret, za grupu. Kmpj II cr je, bas kao j t le 'izor. OY3 prava koja podstiec co,'c .~ s~di sam sa tom nap avom, spra . ja ee raz ijati indlvldu .am i ko,ia Ct e vi "0 allrati i u a Ij no t ka fa n ju tog proc c"'a amozi Ij nja,
W' I' i

lju in a zaigra Sl"\;C~· pri nlobu~nostj. r a.liza~ije ?ckc :~d nvih grupnih dl odovstina, .-to jasno porvrdujc kolika J snaga Inercu · ''1gcnskllg zapi ~ .. nasi h pr U. k a. J pak, mora s~ pri hvat i,Li i c i nj til i '<1,. fa O( c gc~ll'fa ij nose i n va pr lila ponasanja, te d ce sc u slcdecirn gcncnlLIJdrna sigurn rnodclir ti i OVL nas ,.uzi anjc u grupnim ~k ti \ nost: IlW~'. odnc n nas smisao za k I ktivitet.., Tc IH VC S cioloske pojave su v oma interesantnc Z~1 psihoJusku analizu. One znacajno L renjaju psihologiju novih gcn racija, naro':jto a a .p kta odn :a jcdnog en cka PI' nut drugor 1 C vc ku, sa a-pckra odr a pr m grupi i grupn 01 druzenju, C sf s' va gc nt'racija koja zi i uz kompjut re, 'oji su takode 0 zubni za razvoj, tacnijc,
'I

I

!

c . Francuski fit izof Ruso duhovito kazc: .J)naj prvi (;1 \ ck, koj i jc ogradivsi I arc - ZCI Ij~ rekao - OV~ jc l_noj • i Ilas.~o d~ugc ljudc k ji su 111U 1I to poverovali - JC ue zac t ik pnvat ~ svoJ_1n. . . Da je osecanj privatnc g vla 'nistva zaista bitna, najdublja kant r ; tcristi a sva . g coveka, najbolje ilustruje primer sel Jakcsa ld M )_ dricc, To selo se jezikom socijalnc psihijatrij nazivak ~psi h ijatrijsko selo ''. U njerr u je bi I smestcno oko 1.000 t skih hronicnih dus vnih bolesnika. Polovina I, ksih bolesnika jc bila SITIC"tena po scoskim ku'ama p jedno-d oje bolesnika u va oj kuci a ob: VCZ0l11 dot acina ~a bt;1 sniku da za .ebnu .obu i hranu, a za uzvrat, tj. zato "t I ima ~f~sevnog bolesnika u kuci, seljak je dobijao novcanu nad knadu u. ,.JSIni b. o. (bolnicko opskrbnog) dana koji bi se i inacc placao bolni '. za tog bolesnika. ] to je odgovaralo svi m akterima: bolesni<.:~su b~ra~'i Ii u prirodnoj sredini (kuca "a dvor~st~ln , patronaz~a se '.tra JC o~llalila tc bolesn 'J e i da tala im odgovaraju e lekove, dok je selja" dobijao zad -

kolicinu novca. '.. . ... ., Polovina tczih bol mika hila je smestcna u klasicnoj P 11 IJ tnjskoj bolnici l« ~a jc postojala u Jakesu i koja je imala ~.rgani7o\'~~

voljavajucu

l

uobicajeni bolnicki dan. U okviru okupacion -ra?n, tcraplJ.c bole. ruci su obradiv: li ogr n no irnanje k je _ic bil lasni tvo bolnicc. 'fano obrada tog imanja j isla 111a I se, sto zb 6 cinj nil c da su b 1 snici bill izuzetno tcski S 0 zb b u bicajenog odno a prcma drust noj imovini. Imanj je post peno s -e vise propadalo. M~du.tinl, \ is~r ni upravnik bolnice sc jednog momenta, lukav~ ~o~eu : ~s~arc~lI 'a je t gr mn lC 1lji "t i na we ..an nacin, U 0 )~ -1n1,~ le. me: ~1~~ )J d li papire (a ije da u vla snici odr~dene ~ar~el . 1 a na nJ lJ .n~ gu da rade sta h Te mije, da rga izuju proizx dnju k k sarm 7 lc, odnosno d. pri uju za sebe. sta .:C de ilo? In anj : l~rl:r r dilo. Prica na _1 u ra 'ni ,pnlikonl jednc nasc oscte: re ncki Jan d 11/) d legacij 'cl ih du" nih b 1 snika da traii da p l7 l\'e "inter I J'l Ini~te psi 1 t r<.; ,P'ta :alll ih z -. ) to 0' 'U JUl: trazili 1 ak ltd
r H

d 2. Id jc s cijalizma, k ~ su, nesporno, rclativno lako uhvarilc k rene k d Srba (i raspadorn SFRJ, u nas najup rnijc ops oja 'aill)~ ka ) 1 pr t ce id .C "TI10Upn vlj nja, tak K1 . u idej , JC" Illude I iret lc 11(1: "grupne p tcncijal ", i ka takv n ~ umnji 0 zasluzui I y~CU rajnj u. -oj -'Die DIO 001a J '0 pri v tiJi ociJ 0munistickc idei u r'" 'uje na u ubed nju da j ko e .tlvl ·t udbina ·

rc
e

r

1

hJ t·

bitn odrc enjt~ (n1ada (ini nli OJ lC1 ta"n nl '1 ,. liti ki p Iud ~- 'kJiznu u li j i p 1 utet k
Ioi -

se 0 tOllle nl Zl: . drUd(t(;j Ie rasu<.1i \ ali). eca [eza: k da Irvti l lu l iraclul ainu i f ~jzam, ad' )UU u il'lei lnaln i ll1uniz Ill! N , Jt SrI' ~

lak( pn

. t'Ii ' n<..: p dru'"

n

lju In
J cudn iJ

aj

u rbl napu ti r

nccpt dru '

n

un's,ta aj pea hra i ka a . n I ra F',.

nl

njit a .. k dn n 1 .. d' ih bri7li ta Ij' j )dnc\ nt rad st 1 ~ l •i u 1 ni I drli i u t ..\' n J 7' lint I'C 11 I ali Inj sada 11l1i~lal' ljll n 1,' kupu. i 1 uri LI t' de it i d su tr 7ili 'p( t'l tr' '11
pi
U 'UL

l

r

Jl 1

10 •

vor jc bio: 0\'0 je sada mo]e. CU\'kf!lllli'''{~~t! I~u~illh{)~·"".jjlt.''', f:Lu tri d ogk . da i u "t::l urama zdravog mozga' ostajc i icuv . na IdeJU pnvutaza .' • • . nc svojinc (daklc, svakn od nas no.' I II scbi juku tc;:nJu 7<1 pnvainom
od
J

intenzi

svojinorn). I )I)rcd toga. zadivljujuce

je,

.'
I

.' . zaht va objasnjcnjc - kako sc tuko

brzo u nas prirnila idcja drusrvcne svojinc i samoupravljanja (t\\ c idej u gotovc suprotne [judskoj prir.odi, st«_) sc, _uostal )111, kl~OI ckonom

terna lstocnc 1:\ rope I P{ kuza 10), Odgovorjc jasan - naj isc zbog tL)~a sto ~ n:lma zi\'i 'Illi:,o /(1 kolektivno, za drustveno, za grupu. Da je fa Idl'J3 grupe prtsutna II nas dokaz je i eksper.iment sa samoupravljanjcm, "pol(us~" ko]l ,it- opstojavao tridcsctak godina i koji je, i pored svih rr~masaja, .n~rl'tk~) drarnaticno kvario i mcduljudske odnose. Na zbor vtma radnih [judi, na sednicarna radnickih sa eta, maksimalno jc dolazio do i?ra7Hja nas srnisao za kolcktivno. Koji sve problerni se tu nisu diskutov ali, a koji
SI

sku neefikasnost

s cijalistickih

nemaju nikakvc vczc sa uspcsnorn tehnologijom. Koliko SOlO se sarno uzivcll u clin.jeRicu da mi grupno odtucujemo 0 drugim Jjudirna i ojihovim sudbioama (pravljcnje pravllnika 0 sistcmarizaclj], pravilnika 0 Ucnim do~ocima" ~ dod.eli stanov~ itd.): r",oli~o xarno grubih feci i porcmcccnih rneduljudskih odnosa Je pr I/aslo 17. nakaradne ideje kojorn se pomesala tehnologija odvijanj a posla i ru ku\'odcnje - iz samoupra Ijanja. Zbog tc ,~zbrkc U odlucivanju" i Illogk su dcsiti rakvc anomalije da, na primer, 0 putovan j u vrhunskog su ucnjaka na neki s et .ki kongrcs odlucuje i por ir (jcr jc pc kljucu 0 si. ternatizaciji radnih mesra i un clan radnickog savera). Nara\,I111, mi
srno odavno zcleli da opiscrno tu negativnu stranu sarnoupravljanja po k arcnic mcduliud: kih odnosa, tu bacenu kosku U ~ ilcktiv da sc da..

no tude zivole, odlucivali 1110 t bitnim stvarima 7:1 drugug, pratili smo socijalne kartc ostalih clanova kolektiva. Ttl i nc bi hill' tako lose (izrnedu ostalog i zato stu to povecava kohcziju kolcktiva, H i suprotstavlja se modemim negativnim tendencijarna usamljivanjaj ... a rno kad bisrno mi kuo licnosti bili zrcliji, odgovorniji sa vccorn UU70111 moraln sti. Ovako, buduci da smc bili i ostali veoma ncobrazo-, ani i nezrcii - sistem se urusio, jcr sc pokazalo da jc utopijski i da nama nc odgovMa. A nama ne odgovara i zato sto imamo U ogron nim kulicinarna tu nesrctnu zavist i neslogu kao srpsko odrcdcnjc. Piranje titulara svojine, odnosno pojma drusrvcnc i drzavnc svojine u nas je lose postavljcno i sa ideolosko-filozc fskog i sa ckoriomskog stanovista. Princip, koji jc svima udzvanjao u usirn« tokorn t )g tndesetogodisnjeg socijalistickog samoupravnog cksperirncnta, gla~il jc: sto je vacije nije nicije. A sve je to bilo nasc, svc jc to bill) imov ina svih nas, pa je i sadasnja ekOn0111Ska propast takodc nasa. Dakte, ta dva dogadaja, televizija i tridcsetogodisnja praksa organizacije Zlvota po principu socijalistickog samoupravljanja, znacajno su modelirali nas kolektivitet. Televizija ga je narusila i ucini!a da (:0vck vise budc sam sa sobom (zureci naravno u magicnu kutiju, u taj ..pro lor u .'vet"'), a socijalisricko samoupravljanjc je Zc i7\ csnc \ rcmc stabilizovalo nas odnos prema grupi i nas 7ivot u grupi. Naravn . m )zerno reci da i pored loscg ckonomskog iskusrva k jc jc taj drusr, cui ckspcrimcnt donee, mi sm i dalje ostali verni kol ktivu, vcrni k lcktivnoj ideji; i daljc nase gcnsko saborno naslcdc dcluje da mi imarno jaku potrebu za drugom osobom: To sigurnu trcba da znaju urgani.7atori nascg zivota - politicari, pre svih, i da SI.; sh dno tome lskl nstc
L

nima raspravlja i svada oko boda iii dva vise za platu 1I prav ilniku o bodovanju radnih mesta itd. Nar vno, nikada nista negativno nixmo meli da bjavim tridcsetak godina, jcr l'11; ideja sarnouprav ljanja nije 'imela kritikovati i ruslti, i takvi :strlJcni raduvi 1 i~traijvanja naprot ni~u bili moguci .. , Daklc, viscdcccnij~ko 7iv Ij njc u u~1 v illla kolcktl\'llda, kujc sa bum n ),1 idCJ8 . Ijalizma (i ~amoupravl.ianja)" pu nascm 11\atanju, primiJa . c na ov im tCfl.:nimH relutlvnu lako;;b g nascg i" on~1 () ) ~Jl1iI la kolekth Ill. MedUllin. \r£lzn jc napol1lt:nut i la jc la lJCjd na 11'.;I naCIn 1 uC\f!-itila t ) kolektivnD u nama . .Ter III 'Ii nc ht(;l1. 71\ ell SI110
110

pozitivni aspekti naseg smisla za kolektiv, ~1 da 'c minimizir _iu SVI ncgati ni a pekri, kako hi vo irustvo krcnulo ubrzanijc da zauzrma mesto II Evropi i svetu kojc mu lokacijski i istorijski pripada. Cclokupna ldeje eve knjige, a nalazimo c na pola put,,~ jl' upoznati scbc da bismo se popra\'ili. Jos .ic Sokrat davno nlka~): "Noscc te ipsum - Spoznaj amog sebt:!' -'anl0 ako S 'he do kraJ3
razotk ..ijemo~ Inoci cemo e i korigo\"ati. kor kci.i(.1 su nlogucc ako sc perman utoo druzinlo a IcdecOill l.ivotnom de\'ilo~l - t .kom iivota talno tn~ba vr"iti korekcijc op tvcnih nc!\a\ rSl"n ttl. Daklc, ni 'ada nije kasno. Tacni.ic. za oLbil.ino 0 veseen.il' rp kc

nacijc jos ima '''emena.

Po I

vih kataklizmi

koje su na~ lad' ill'
111

-~.

-

.

.~ ...

.:..;~.

~

• mofemo ipak izaci jaci ("kriza kao sansa 13 sazr e V3I1Jl· •• ) • L" ~ao ~ ~ahi ta poznat mi je princip da se ''liz poral~, iz izg"ubl.if..'nc parti.i~

isc nauN nego Iz pobede". P~~t\,~r1nl0 ".asc. pora~c. II po.. b du, to bili pun pogodak. Ova knJlga 1"13 tu Idl·.JU vodilju ...

mnogo

ce

SRPSKI MENTALNI KVARTET: TUGA, TRPNJA, MAZOHIZAM AT

u nekoj mcdusobnoj vczi' \11~hmo potvrdno, naravno, cim smo ih taka poredali. Cak misli rno da jc tc..
jedna postupnost, jedna kaskada koja obelczava ono sto bismo za 0\ u priliku, mogli nazvati srpski sindromoloski tnentalni kvartet. lien, kao sto srno svojcvrcmeno imcnovali bosan . i trijas - p )stcn. ru i\ 'In. glup. Taj trijas se odnosi na stanovnikc bivse Bos ne i Herceg vine,
Muslimane : Srbe ponajvise, jer su njihovi uzajamni uticaji prctczniji
I

Da li su ave cctiri karakrerisrikc

uocljiviji nego sto su uticaji Hrvata 1 Srba, jednih na drugc, Mu. limani i Srbi su mnogo slicniji jcdni drugima, nego Hrvati i Srbi Iii Muslimani i Hrvati (istorijske politickc pouke lako je izvucil ). Da jc tc tak da postoji ta slicnost Srba i Muslirnana, ne treba i~i udal ku rrowl t

I

pozivati se na onih 500 godina p id ( a!) Turcirna. Istraziv anja il g poslednjcg gradanskog rata 1991-1995. ja. no su pokazala da 'U d c u Srpskoj Krajini u Hrvatskoj nepogresi 0 znala 1"0 'U nasi a k niil \ i, ko sc ne voli i ko je kome neprijatet]. Mcdurim, d ca u Bosni I I icrccgovini u identicnom istrazivanju ni 'U imala formiran idcntitct } ncpnjatelju - ni znali k je protiv koga i ko koga nc \' Ii. T I isrcd 1 opra Ida a. tacnije, p tvrdujc, onaj bosanski trijas - I "ten n n, glup. Stanuvni i bivse Bosn i H r gov in (pre ~ 'ega, 1usl inu ni I Srbi) vaz za p "tCIlC sob. U tom podneblju r )st njc i izuzcrn \:_ niJo i za vecinu stanovnika se slobodno moz rcci da su ncis \ .. rei I, da su izv rn po itcni, Mcdutim, poston c( vck i ncr tk 11.. tv Il. r

su znala k ie pr uiv k sa i zb . gao ko sl dJI11l - post n, naiv an glup - onda narn je iasno fa j kad I 1[ J (I 'i { Jlupinl B isancima JlISU sl I
112

ali jc tako. PI..sr n x vck jc spr n an ,,\ ak me d I ruj .. a t j cest naivna p )71 ij . Ljudi 'U lu av iii ncgo st t COy k U sv Jj j 111iraln ~ "j (0 i me 7 da shvati, r t))11 n i.... 11 naprc pomcnuto istraz: anj gd b ..anska de U \ 1 I .... ten] zvu '<j sur
0,

1

1a lj

_..

........-.........

_.J~r'tII~#!!!"'"-";;'"

~~---

.....

-

,,"";.~

POIVf(

.' JeT I u mnvgl 'Ill \II"···\'I·n13 Bosanac slovi kao ncparnctna ...... . .. . d o bro zna! 1'\ ) da naivna osoba C sto sarna scbi ispadnc glupa I to jc UIlu II. ,'". • • , ;;t .:-> 0 d' an.as l)11st<.IJ'I.' kao rho bosanskog gradallskug rata, SVJ sc sada piSt.
(I

"" mu kl 0 SI1lCflIJU I " ", '¥IUI) sans k og l n..Ja.'i'l - e. . - 1111.)7.12 sc samo . uslovno uzcu, "

.. . 1) stenju, u d nos!, naivnosti]
r ....
L

VeLma

." ,',I

lui pus ,I1,;" "'dnl·'·gl'a·t'lnski rat u Bosn] i II rceguvini (ll)l)~_ll.l uJe u,. ,. . .., " ' ",
~L1ul U

"L1·urata naproxto l1IJc mogla 0.1 sin ,LlI (u • SVOIll IHIPlKC" u, ' , •• _ "" ..

da ncke polJLI~ke grLlI)L' nesro polalnu I pud.. 'k'IIJ"j'3J'U LJ pravcu grauanskog 1 atu, Trcci sh:pl!n hu, C~ ( . ,_
" • " •

-,

...

S)

vis svcga,

mch nholika dubuko

neg

koleri

a. vee jc i njihova

dublja od melanholijc Svc juznosrbijanske

drugih
1ll('lodlJC

arijanata

dinarskog
7ivotu, svoju

rnclanholija mnogo tipa. ( ni imaju, pre
'zalhu
IH

osecanj

prolaznosti

mlado ..., '

VIS

anc~dolski 1 ...., oxoba. All ,. s\ i '.
'

taju: .Kako smo mogli biti tuko glupi ~a da nc vidimo ,sta nurn polilil':ke vodc smeraju i koliko su tc vode bile nczrclc. P(I nISU 1)1~)gk da Sl'
dogovorc"!' , ,. ,

Napravili SJ1l0 ovaj izlet u b~sanskl tflJa~s da bJS~~10 ga, J~o\'c/alj sa srbijanskim kvartctorn (nije slucajno ovde ,rcc~n~) srbijansk I: ipak, male ali ncbitnc razlikc postojc rncdu Srbima S jednc 1 drugc stranc Drinl:), No, vratimo sc srpskorn rnentalnom k. vartctu - tuga trpnja, mal.o-

prclivcnc SLljcdnorn l.anCSCI11 III iU/nJackom tugom, Najzud, sadrzm. gotovo svih juznosrbijanskih nar H.111111 lirsk ih pesarna, pripovcdaka i drugih urn tni ':.kih izraza J~ jcdun dub, k ZiVUlnI grc, 'hoi bLI pr bol'. Ovakvc unutrasnjc dozivljaic ~ J m Jgl ima j samo duboke lnclunholicnl: prirodc." Na OV,)111 rnestu, pr ncgo sto predcmo na detaljniju anulizu na~ , tuge, treba dtskutovati u pojmu tcmperam nta, Take, Adler smatra da sc .Jcaraktcr rase i naroda razv ija na taj nacin stu se ljudi uglcdaj 1I jedni na drugc, stu u scbi razvijaju crtc kojc su jcdni od drugih prihvatili i usvoji Ii", CC temp irument potice od latin kc rcci tenipes mcsati, da bi se dobila neka odrcdcna smesa, - daklc, u pitanju jc hcnuzam!
Ina
v

CJ

t.;,.i -

hizam, inat. Analizirajmo

svaku osobinu ponuosob,

TUGA
Da Ii Srbi u svojoj cmocionalnoj obojenosti, koju sino prdhuuno analizirali, pretczno ispoljavaju i tuzno raspolozenje? Nas /akJjucak JC
porvrdan. Tacnije, mi smo po svojoj emocionaJnoj

Temperament jc uzbudljivost volje 'pu L. Klagcsu - test /.(1 to jc situacija kada trcba pokazati stepen strpljivosti; tada dolazi do i/J"a/aja intenzitet i brzina reakcije, da Ii smo osetljivi iii apaticni; ipak, tempera-

ment jc uzi pojam i samo je dco karaktcra, sarno njcgov sastojak. L. Klages daljc smatra da postoji k onstanra tcmpcrarnenta, na primer A/Jjati su po pravilu obelezeni
slabijom uzbudljivoscu.

strukturi

timni, sto lnaci da imamo os('ilacije raspoloicnja u praveu veselostl - smcnjivanje plus i minus faza, pri ccmu jc tuga. prere-

eiklotuge i

da su Srhi po svom emocionalnom klopu skloni tugi. To, naravno, kao i sve nap red stu ~T1l ) konstatov ali. trcl d
dokazati. Pa, gde su dokazi? Ima ih, kao i obicno,
narodnc pesmc, poezija". Sve obiluju
0
VJ~c.

Nasa je tvrdnja

znijr sranje, a veselost sarno povrcmcni odbrambcni mt.'haniJ:am prevazllazenja stanja tuge. Ovo je trenutak da ovorn tumaccnju damo neko strucnijc psihijatrijsko pojasnjenje. Nairne, I otrebno jc napraviti razliku izmedu tugc i depresije, kao i razlik» izrncdu vcsclosii j euforijc,
Tuga jc stanje blage poristenosti, blage zaJosti, lagc bczvuljnosri, a deprc ija je stanje patoloske tugc, pat Ioskc ;alo~ti. potpune bczyoljnosti, jednom recju - bolcsno stanjc. SIicn ) jc i SCI vcscloscu _ to jc stanjc radosti i poviscoe aktivnosti, ( cufonja JC :tanjl: patl)loskc, b 7.ra71 70 radosti i ckstremnc hipcraktivnosli dakl, .klint P:llllo-

nost, pesme,

Najprc, umct( gromnorn koli - i'. _

nom patnjc, tugc, dcrta, nekog napusranja,
ncsrecc, Narodni pt'vac nije

tav ljanja .. .hudc rccc", tj

lucajno odabrao tuzne teme, tulne

drzaje. Ocigledno je da je to prevalcntno stanjc u rpskum narodu.

Pisucl o Jugoslovcnima,

V. Dvornikovic jc zakljucio Ja su \ I na

vko . tanje.

vijica trajc dil rna da Ii su STbi kolcnci iii l11c1anh,,~li(;i'! D. Ncdcljkovic pise; ..No, ne 'amo da kod Juznosrbijan' (d il w rOJnu Jo od
114

ovim terenima melanholicni, pa taku i Srbi: ..Juga 10\ en jc U o. nov J istocnjackc duscvne grade: negativi zivota Z~HC7Ujll 'C dub!'.: u njq~. )vu duslI. Odnos prcma pesn i jc druga~iji: nijc sc jcdnom ic~lll da h )l5e i da ubije ako mu ncko usklati ili uvrcdi 'njcgo\ u pc 'I11U· ... Jug }sloven ka dusa jc tipicn nostalgicna du~a, n i)ivlJ na p. ih, c ill cC7.nj' a i ni "ad nt.:zad oljcna. U i toriji t jc simbllil:na g.ruJJ h )h na dusi c I g n r In ... Uporn i tvrdogJava tuga oJa i7blla I u I.. lu J 1I vcselju, alma 1 da postuzi t m \ esclju ... Naklon cno t molu u r 115

...

,.,.-

~ ... _

-

voile;

rnada jc lo kusn i ic I 111<\.. _ ". '. 'kvc cajno modclirano. C I vcno \ liZ'll1tiJ'sko PC\ anjc Jl' Llio;1l0\ a naroc Inug c,. '. • lIla I oazlJs ok U n'iSIeJC - mcdutim, U 111.."1111• xu .. 1\:1. 0\o. sc . , .. (. . . 11CV'lI11'1 '1 to Jl' . ,~(, ( -, ' . J .)" Dvornil... t)\'I~ (L'lllfalUCI no prozimali izvorno crkv em) I .n31O. m., ,... 'r" " ',_. 0:.' .. 'I Ludvika Ku bui izuzc t no suruc 110 I Iu iidno analizit a.' S\ I..: kdl uktc: istikc, u) i ' . . ~ Pt:SI11l', lZ\ Iaccci )aSd /,·lk.ljucak - 1111 SIllO '.III .lanholici. ,I. Pllgll'. '; !' " "n ,( .. na 'C . . . .... ". . ". ~tl..:l dajmo te 0J11:\ 1 tu ana "7 u '. ., MUZIk', J\! ronska ohj kriv acua, c .... naI, . . .. , . -nta ntam IznV(1\ tt.lll llaJl1cpoIizacija temp tamt:n a i karaktcra • . Melos i...... •( dnii ':: srI?' Ill]e srru k" tUTU l:liveko c p ,.ihe Tonovi, VI bra 'IJC, . dizanjc '1 I spu.. '¥k' I n kc nti • ~~ '1''-' t· ~.' "IV I n l..~h.:I11CJl[I, kako "11 f'a7.nc tcmoo nauzc stanjc, rtrlllll.: ~C ..•. ~.' .. " " " · .. TU IlZC I. (I.::ClrlJC m( )g I' nc mugu ruzlikovau I f ik II an, ncposrcdni su ana " -' nulsa Sv ik m S,I pcsma mala I~ up ora ~\ l)JC Izraz sanlug 71Vl,itno: b I'
SItU]

, , PI', sl )\ ens 'k'0 nas [CU" a nl: orij~nlalno, .. c,

0

Kada [e rec 0 pesmama sa Ijubavnhn sadrzajem, u nas je mnogo vise pesama sa luznim Ijuba\'nim sadrzajl'm, nego sa Ijuhav nim
hUI

radostlma, "vim").

Najccscc sc tuguje

ZH

ncsrccnorn

Ijubavi ("pijcm ua ic
<

/~I_

L

••

w

w

J

'"

,

,(I."_

• -.

_

.,

LJ

nj ~ ima melosa. rirmu, rccitativa, dram~lI~L'
l ~L.:L _,,~

1

Ilnke,. dlJa~oga

srrasti ,udinamike. Ona rc rgra u scbi, u .utru,. .: .. ,. .. ju duse ... Nema neposrednijcg kljuca dusada~nJc¥ 1 istorijskog Jugo~ .lovensko kolckuvnog remperamcnta ncgo stu JC narodr~a p~:s111a I rnuzika, U~s im drugim vrstama objcktivacijc narodnc PSdlC unamo ncsto staticno, fiksirano. mrtvu; ovdc imarno tu psihu, svaki rUL ponov ozivlienu, u sarnom pokrcru i dinarnici ... Za nasu PC:Il1U jc tipican arhajski oblik - otcgnuto brdansko ojk~njc. ~ao 'patnicko lap~\ ~~njc'
('I' ] mono ,') gd, I

osc 'ania

.•Dinarska fuga jc isturijska ruga. vih osobina n rna kod svcga dinarskog stan .\ mstva edt sc na njih cesto nailazi, One su I'arakkristikc njihovc lalostt i tlJ1.1l . I'.. )_ t rijc 7(1 vrcme turske vladavinc. U njihovim narodnim melodijama vrlo ccslO prcovladuju ruzni tonuvi ali katkad, iz scmirncntalnosu j luge i/.bijaju i cnergicni tonovi, svc cnergicniji, zivi j strasni .... Sledeei dokaz ruge §U obicaji vezani 7.3 sahrane, obicaji nusenja crnine godinu i vise dana, karakteristicnc tul.balicc na gr'ob),iu .. , Ta pravoslavna praksa Si:J sahranjivanjcm, tc nasc srp-kc spccir'icnosti prosto porhranj uj u to stanjc t.uge. Tuzbalice su specificnc narodnc pesme kojc vrcdi mal \ ise analizirati. Nairne, prvo sto pada U oci je velika slicnost tuzbahce i cpske junacke pc. me, na primer, ponekad se uocava isti sill! koji \'C7C i tulbalicu i epsku pesmu. Pcvanjc - plakanje na groblju je k )dc prakticno ~ descrercu, kao i kod epske pe me (koja se p va obicn I Ul gusle). Zena tuzi U konkretnom slucaju Z' sinorn, bratorn iii junakr m uopste, i to odgova a njcnoj zcnskoj prirodi. U srpsk )J junackoj PC'1111, guslar, sa vi" g epskog pijcdcslala, sa organom ist rijskc n..zonancc . 1110Z~ da opeva taj isti slucaj, Iako on govori a j t rijxk l-traglt:IlO.} nokturna, shcma osccajnc ckspre~ije1 pored svcg rei usa, U OSI10\ ici ostaje ista kao i kod tuzbalice,

I.J.

vijic uOl'ava nasu rnclanholicnost:

t:

ono izrazava potrebu usarnljcnog brdanina da sam, (be razgov on , da
opr a grlo j uopstc da da oduska svoj Ij v~nuu:asnjo·lj - po: Ie cutanja

ili sarnoce ... Irna nckog elementarnog uzivanja U zvuku kuo takvorn. Ojkanjc j . neko narocito pevanje bez tcksta, puno uzdrsaja, slicnl~Jelcku i jauku bolesnika."

Drugu etapu orijentalizacije doneli su Turd. Iako !os!.! nas narod u [upro Azijatirna duhovno i kulturno. pokaza sc rio pflsluJ1a~an istocnjackorn uticaju po pitanju pl:sme i melo. a. Den 'c Turcinu sall1P braga, a 130 ancu nc.st I vise i psihicki daleko dubljc. Ipak. U !k. mi slo\--en'kl arhaiz ni izbijaju I ispuJ orijenlalne dekoralivnosti. takl,.) tin jc me orij nlaJnog i slovenskog lu uocljiva, 5\'oj dopllnos nasnj PCSI1l1 'U dali i 'Igam ali Ciganl su bili lusi posn.:dnici. jcr su undi mnogL cigansk~ clemente J'bog /_arallc nO'Vt:a, na prime!, dcfjc njiho\ a ino\ (leija. VI mUlicki analiticari sc loiu da jc 11 na~oJ J c~mi prisutan ~Vllda n k.i pri 'uCnJ jauk il ddvnina, u un ~ tchnll,;) P '-nj~ )"i L.l. C 11~_ k! tilt/.( \ani rla~, prcpo/natlJi\' iako .aknvl.:n u cudn 1 I Pll'kid moj tmi I, U In l pan a J kardktcri~ticnim dimJnu ci Jani'
r

I Novica Saulic analizira ruzbalice kao osnovu nasc n el.mhohcnosti: ,.Junacki ep je muska f rrna apercepcij tuzbalJl'Kt'g 111 ltn a . Svc jc bilo u sluzbi krvllc u vete, pa JC tuzl.!nje podbadal j 1')d tr 'ava10 na kciju "cte. Ona, z na, to vr~i mdircktn pr k tuloalic.:t.:" Gu Ie i guslarenje u led ci tipicno rp ki (i crnogorski) narodni obica·. I analiza guslar~nja daje nepobitnc dokaJ'~ 0 prn 21Icntnosti rp k,,' tuge. N:l Halkan:;.kom poluo tn U samll dmar. kl liudl iT 1aju gU',lc tJtma ;,,\( pr'tc nan dne p smc. in pm an'" jcJinu nanh.ht I i l'ril 111 iu'lami n I11LlgU praliti igrc ill Itr k" P ~m " 7.3 k)J fin r~kl liu imaJu drug In trument (nar ..it . lralu. 000 0 i i ttl/n" t guo ala p p J 0 sJazu n .,odnom dusom k· n' b
11~

116

.. rnog: Srbi su mogh podnositi 8al110 tuznu I monobijc 1915 go dine 11 ' . Inl':, . . . . muziku gusala muziku koja 11107Cpostau cl1crglcna • tonu UllllfUJUCU • ., . . pa cak i bcsna U zalosu, pod rukom gu 'I~ra kOJI ~c obuzct uzbU(fCI1JC1~1, Pricajuc: 0 strahotama kojc su sc ok~llltlc na njcgov narod, guslar !h prati brujanjem svc zvucnijirn i obuz~ma ga ~nc~; dC~l I1lU ~c da ~aCl. i skrha svoj instrument da bi izrazio stlnya os~canJ~ kOJ~ u nJ~l11u 1,~a~:Iva jaka jclja da popravi nepravdu. Slusaoci su d~rnlltl u naJoS,ctIJIVIJC zicc, gotovo uzasnun!" Ali, i u glasu takvog hcrojskog otpora jcdnako
y . • •

patnji i ponizavanja. Mcdutim, gu ...arcl I Ii. k d . prclive od mclan 10 IJC "a rami, l'g/alnJc 1m€! SVOJlI umanllr,U," J . . ., . d" 1"-' . .., ' .i.: 0 amatika O'LJslarcnJ3JC takva a 17g CUd kao da cc tacij: pa I agrcsij r. ra 0 ..,. ,. '1 111asiti revotvcra za pojasorn, narocno kada .' gllsl,ar sc svakog momcn a. '. ... . _.. ... ,. ,l propastl SI'Ide U IHCSCCl1uU. To J'e. uocio i J . CVIJle . kada kazc: "Pmdc _. l ..

uspoJ))cnc
.,

11 I

.. ".

rorue, P

.. 'une "voie

¥'

ali tozne su obe.

bruji onaj osnovni melanholicni ton. Svaka borba donosi svoj tragikon, j poraz i pobeda jednako sc placaju krvlju i suzama. Srbi su prclazili kroz brojne ratove, pa bili u njirna ani pobednici ill porazcni - uvck sc ginulo, Zrrve su tu, kao i cirave generacije pokojnika. Ta SL11csa tcskobnih osecanja sa hcrojskim otporom nasla je svoj izraz u dcsctcrcu, u guslarenju. .Depresija u dnu, linija otpora i dinamikc na vrhuncu, srnirenje i oslobadanjc na kraju." Svaki guslar daje svoj individualni ton pesmi, zavisno od toga da Iijc tad a u tuzbalicko-osccajnom iii u buntovno-hcrojskom rcgistru, Tako sc u naSem coveku bore llrska i epska dusa. One se bore,
Slcdeci cinilac su brojni istorijski gubici poslednjih dcccnija, koji

su takodc ukorcnili stanje tuge vise no bilo koje drugo stanjc, U celom dvadcsetom veku Srbi su stalno ratovali, a svi ratovi nose brojne zrtve i tesko je proceniti da Ii su Srbi uvek bili pobodnici iii su to Pirovc pocede. U Drug~~ll svct~kom ratu paralelno sa borbom protrv ukupatora ~e~aca) odvijao sc I gradanski rat unutar Srbijc (cctnici i partizani), sto JC. samo po . ebi, v.ee veliki poraz. ("U gradanskom ratu svc jc odv:a~~o, a pobeda je na]odvratnija" - Ciceron.) Srbi su bili vcliki gubitruci I u sukobu .. P J' • N . .. sa ave icevom czaVlsnom Drzavorn Hrvat:-.kOIll (Ja~enovac, KOl~ra, hercegovacke jame j druga stratista), Gradanskl rat koij J'c pratO D .'. k' ~. " . ,.' ~ 10 rugl svots .1 rat, kUll1ovao JC ~.lIgllrno potonJcm osecanJu knvi 'e ," k" . d ., . . c • a osecanJe flVlce Je sastavni deo tugc i tc ve emuclJC Idu ruku pod ruku. 1 u gradanskom ratu 1991- [995. opet
118

iJl1am~ znacajan ~d~fo.; Srb,a, znacajm.' gubitke (1.:~:tlH.llIS SI hu II lin at skc, milton srpskih Il.:bcgltca, tj. ljudi koji su pumcrcni sa ~\ l'Jlh ugllil sta, sto r~ua stenje sctc, tugc, bc/voljnustl, ucaktivnosf i gllhillli;:'l\u)" Stanjc ?uha d~nas u srpskom narodu 1ll11l'~1 SlI hi Ii sk Inn! LInopi su kao stanje apatijc. Jer, u onim d ncdavnim pOni/:lV<lilll":llH r 'tin\ i rna ~a hlcb, n~lek_o,dncvm list I'otitiku ('I!) narud j .... hio I11Ir:m. p<1 SlI neki opscrven krivo lakljucivali kaku jc nas narud dostojanstvcn. kitko mirno, stoicki, podnosi vc ncdace .ricpravcdnih i ni':illl izuvvanih sankcija". Kako je sarno i7uri.ljiv! Da, narod jc bio rclauvno mirun, nijc bilo ~rama.ticnih problema i dcmonstracn«, iako jc t<l.l n.irod !:!~)_ tovo sve izgubio. Ali, narod nije bio apaticau, IIcgo jt hio tlli.~III. Jer, i tuzan covek je miran. A da jc narod hill tuzan, a nc HI"alii:lIl1. najbolji dokaz su ti "mimi redovi, ti mimi autohusi gradskog s<lohracajnog prcduzeca u Bcogradu", 17 tc mirnoce odjcdnorn Ina d" buknc agresija; za cas se neko s nekim posvada, za cas krcnu psovkc, U\ n:de, v erbalna agresija.,. Apatican covck jc bC7 cmocija, dak Ie i bl'/ agresije. Ali, depresivan covek, mi psihijatri to dobru /namo, I.a trcn oka postane agresivan. Deprcsija i agrcsija idu ruku pod ruku kao live izgubljene sestre (mi psihijatri i to dobro znamo). A kako i da DC budemo tuini kada smo u ovom poslednjem gradanskom ratu izgubili sve lepe stvari - od ugodne prethodnc drzavc Juguslavi]e, do elcmentarnog eg~istencijalnog minimuma i lementar nog ljudskog dostojanstva". Dokaz tuge je i visok procenat suicida koji se dll~o odrzava u nasoj zemlji, Poslednjih godina on je rastao po stopi od 20o~o. sto gt.lvori 0 depresiji, ali i 0 agresiji (suicid je posuvraecna, rctruf'lcktiranu agresija), Neko je kriv za ponizavajuce gubitkc; prerna tom nckom (to su naravno politicari i nase vodc) mi ne mozemo da iskalirno bcs i agresiju i onda se dize ruka na sebe; izrnedu ostalog, i zato stu dcluj

osecanje krivice uz samoocenu da smo ispali glupi "Itosmo scbi du-voIili toliko srozavanje Zivotnih prilika na kraju dvadcsctog vcka, u srcu Evrope, gde se zaccla prakticno ccla svetska civilizacija, kao stu su Egipat. Grcka, Rimsko carstvo, .. Dokaz tuge je i visok procenat alkoholizma u naso,i lcml.,ii. Puznato je da u aLkoholizmu ima nmogo clemenata maskiranog dus~\'nog bola i patnJe (mnogi potapaju svoj bol u alkoholu, nazalo:\t bol JC dobar plivac!).
119

. ---=-~

.::_-=-___ -- ---___:_---

-

- --

.. ~ opservacIJ~' ukazuJ'u da j(' ruga u dvadl'S('tom ... Daklc. sv nase '. kog duha i da CC.ios dugo trajati s ,[er veku prC\'alcDhtO s~anJc srPtSnJ'a J' srccnil'c buducnosti, . . dl bJagos a, . Sf De nazrru perio ast falno Jose Svako 710 ima I S\ oJe dobn; . . N· t UVL'k tako katas ro IJl: 0 " bnOJe UB ima tercta II sebi .da bi mogao da plo• k je k' 1 brod potre .. Cove Jt: Lll... .' ilikorn cak rckao: ..Najbolji sam kada sam . I A tin' JC jednorn pn I . . VI. ~. VO, ., n ~I.,; JC nase s.[ a nje luge upravo podsncaj, OIMJ unutrasnji, M07da • ." ocajan, t _~klmsl\'araas~.o;;,./ m , 7" kreativnoscu na duhovnom plaou. To .' I' za lime OIC 7UCI sto Iste c, ~. ";a'.u meda , a srnijesane najlaksc sc jlIJU!" . '''asa • je ona ;c . '. ( "'... 3 meda") koje povrcmeno u talasfma naiFaze veselosti "cas . _ '. db rana od tuge kao trajnog stanja. Covel, una polaze samo su 0 . ... I".. ' da sebi rna I0 d- oduska da svojoj dUSl ucim na vo JU l naprav, trebu a, . .. d'" takvu srtuaciju a sC ••n erazumno vescli", To nase nerazumno '. IUJ1lpo~ ,. . ';. , . (\II,'JetiI ran ije) sarno je znak da je to iznudcno -' ponasanje, I poku\'anjl,~ ' -k _. , ~aJ prcvall 1:- .. t Uge makar i na kratko. Uas ao sro JC to s ucaj. sa azcnja ..., . , .. mamJom (I u~ Iaza) koja je jedna odbrambcna faza, borba prolix trajp J , ne i bolnc depresije.
<;l • ~ '.
¥ ." ¥. _.. ¥

sposobnost trpljenja. opazaj u se i danas.

Mcdutirn,

trago

i na ovoj i ovako spuscn Ii du ... i
.

TRPNJA Sledeca karakteristika naseg naroda je velika izdrzljivost. Srbi nesporoo ima,iu sposobnost da sve ~trpe.cutk~, sa nekim ~vo,iim un~lrasnjim dostojanstvom, sa nekim rmrom I predavanjem "sudblnl", Ta nasa karakterna crta ocigledno jc slovensko naslcdc. Spustajuci se sa severa u novu postojbinu na evropskorn jugu, Slovcni su sc stapali sa zatecenirn starosedcocima. Ta cinjcnica, kao j turska cpoha, bile su glavne ctapc u kojima se izvrsila transformacija praslovcno.;kog supstrata u novi specificni amalgam - Juzni Slovcni. Mcdutim, kult herojskog trpljenja i cekanja i danas vezc Jugoslovenc sa scvcrnim Siovenima. Istorijski posmatrano, Srbi su bi Ii izuzeLno ncsrccan narou; dovoljno je \amo pumcnuti fee raja, ropsku titulu celog jcunug naroda, pa dd se i7azovu asocijacije patnjc, osku<.hce. uni7.a anja samog covc(;ijcg dostujanstva. O~taJo je upamccno u narouu sledccc: Pitali raiu ~ta s\e mora dCldajc agio ,.Nemam vremena da nabrajam, ali mogu n:ci !ita nc mOntnl da d[ljclll." Sta? "Dusu!" Izgleda da !.'IeTurcima 1l1uralo SVl' davatl. sto jc u(Jglt:dno u srpskoj (spascnoj!) uusi stvonlo t(lI1la~ticnu
120

U epskim pcsmama je opcvano i srpsko IrpljcllJc, ruu (luLIl hcroizam pasivnog, prczrcnog, zcnskog trrUcnja. Narul'ill1 ic div 11~1 opis.m tihi heroizarn rnajke, sto govori da nas cp lI11a Il1I1t1gU uusc. Nuimc, PDznato je da nema vecc patnjc nego kada majka sahranjuic S\ oi"-' dctc. 1301 majke daje najvisu meru patnje koju covecja uusa i' tclo IlIUZL' da podncse, I to stanjc je upravo opcvano u lIivnojpcsmi Smrl lIIuiAt' .JIIgovica: •.1 tu majka tvrda srca hila, I da od 1'1"I.:a U7C nc pustila". I AI' S tu majka odoljet nc mogla" - tek za dcvetim Jugoviccm, Uporcdujuci dr7.anje vojnika raznih narodnosti, D. Vasic bi..'II':i:isa . ratista 0 srpskim vojnicima i ovo: •.Ali, rnanjc ncg(l drugi, pOU;td(tl1o , manjc nego ostali, roptali su Srbi. T u tome sc jos oglcda njih«, hcroizam. Trpeti najvise, po opstem priznanju, a negcdoc ati najmunjc, jest zilavcst i ono sto jc, kazc sc, Srbe ucinilo ncsravlJcnim. Ono stu xu uru dati, trpcci nccuvcno, a sa najmanje roptanja, to sc presto l11uil: nazvati inatorn mukama, A inat je takode jedna osobina Srba." Raja - hajduk, ratnik, ovo je sirnbolicna anlitcza vcliko); pcrludd nase isrorije. Ali, onaje i karakteroluski znacajna - raja prl:d'ila\ lja vlcmcnat pasivnog trpljenja i cekanja; ratnik, hajduk - otpur, pobunu i osvetu. Borbeni i herojski kvaliteti cenc sc iznad svcga kuo ublik prezivljavanja ... Junastvo jc Car 71a svakojcga, a i pice najsladc dUSL'\ no, kojijem sc pjane pokoijenja.' avo nam je ostalo ud Njcgos«, jcr ic Crnogorac ipak hvalisa i pozer (naglaseni clemcnti Il1cdiLcranil.lll<I). Ilipertrofija junacke poze nc moze se sarno podmetnuti Crnogorcima, rnada je Surnadinac ipak realan i racionalistican. Uz sve tu mOle sc /akljuciti da je Srbin u proslosti bio sposoban da sc i.rtvujc 7:.1 \,i;c ciljcve. U brojnim ratovima to je bila svesna zrt\,il srpskih \ ojnika za otadzbinu, sa zeljom da sto korisnije zrtvuJu svoj zivot sa kojim su biIi prccistili, Sve ratno lukavstvo, i sva borbena du, itljiHlSI Srbu, a, ratnicki karakter, izazvani su nevoljom i ocJbranom, nc CkSrall7i\ niul agresivnim osvajackim instinktom, Zato je u S\oj toj trpnji u\)~lji\d primcsa i ncceg zucnog i osvctnickog. Inat i gorl:i nu kall st i I na;L" b(lrbenosti su onaj fim modulator naseg vcko\'nug trplj "nja. U dal.ioj analizi trpn.ie moramo Sf' .ios malo ,adr}ati na ••tim D('sretuim Turcima'" koji su Dam, ccsto ncispra\'no. opra\'dallj(' l3 svc nase ncgativnc osobine. Sta smo mi s\ c prctrpcii .J till ur)\ 111
1,-1

'J JT 'U narn najbolju dccu U janjica, smo ilJr7ah, 0 b I IS. VO an: os\'aJaca I :0.\1.::."> '"' " Povla~l!(1 ,~sc u rna: (S tir 1..:, U nck OJ' ' I I 7\'CClhpu una, " . Tk rc J a [c 1to osta o oc " ki ru ~'Ipn:u unutrasnj: IllIL C" poslc ' , '" ' ,I' II ~u nc 1 nas ", isi \)snickol nsuu, 11.1 ,1ZI • x: I .dno vise nijc mogao l/dl7atI turski t "k ia SC' ocig L. par :t(ltin!l got. lila, .ll < t, ';ili) Prvi srpski ustanak. u polom i k ,,' (tako smo 18r Ul: " k'. , zulum, "hu nuo Jl . c I -" 109 dugotnlJnog pnus anja, sto rc
'. ' I'"

grcske, skloni da prihvatimo sankcije nja), a da pri tom onl koji su krivi za jim pleelma narodni bunt. Ovaj narod on je sposoban da trpi, on rnoze da .jcde

(koje su jcdna vcltka trpre sankci]e DC osetc na svoje naprosto navikao da trpi
1

Drugi. A ncs 0 " , '. ko trpch. d k' k iliko ,,1110 Juga I Jd , P( .rcdan '. 0 •az, I '8 ) za trpnju I:; ( .r- •Ie izgleda prixutan " kod 510,l , "tuil'ski ( vaj nas , m S L , " U ~\'O 01 istoriji svasta su trpcli: od 07JO' JJ • .,',.J ~, ki R u .'I g a t'lktvk IIlUI1U, \ ena. i) J) Staljina I njcgo I 1 CI~t I, '/ '(:1 'eva (Ivan Grozm). l . gi~-kana, okrutmn ~ .1 ';'t 'U zanil1llJ'iVl 73 analizu kU1llunistickc d 'iiI Narou o s ' pa 'U sve to po nus . "J I skim uticajimu (sto odlikujc primitiv; ~'k XX veku SklOJ1l J CO OS . "I' bi "' , erst .e u. l,' "" . uodusnosti Iako PrJ hvati I 0 ~a~nJcnJa nije narode) RUSI SU, u sV,oJ.~)J, ~'b~sll' u <:l't",,';,i stu su za .,ncpu:-'lojcclI kris ." i k: .. krivici I 1 ." ..'....,... . ne IJU] "co a7(1110J J" -inudnog rada u Sibiru, a nc smrtnu ka\ leu' dobili sam.1 )() ,gO,k'!laJPn·lal .. tol om cistki za vrcrnc J13-a, udnosno
(u '.

,

Wt

huknc" pt)S e uzttSI.

.

korcnjc", jcr jc .mchcsk] narod" .. , Uo ttalom, narod ce uvck prczivcti, 00 jc kao voda, uvck nadc neki izlaz,

MAZOHIZAM
sam rekao sledccu reccnicu: "Nase vode ( 'Iobodan Milosevic) nemaju toliko sadlzma koliko Srbi imaju mazohizrna i sve mogu da izdrze.H Pa cak da se u tom izdrzavanju i DC

Svojcvremeno

znu. reno ,e " .. k Egzekutori j IJ'tV(' U tOJ k0111UIl l..;ll\..k.0J Juepizodc sa lolirn oro 0111, , d I '•• . ..' ( • • L 'I' S bi Tu je ta nasa "n<Hvnust () g uposn nago len 1.1 I prctczno su l11 I .... r , sla svoj (' uporistc. .. " . ,. \/., ~, k ,t ..'pnje pu k:a zujemo 1 u novijoj rstonji, k vel srno ons (lSposobnost n ,I ... ' J', ke vode , da irn sc. rado po .oravamo, ua ra. tovali da nam u d govamJu a , . , ,.,. Old 05 deteta koic trazi ljubav strogog 1 Illm'llog 'I 1'1 do 0:talc1110 U POllCIJI ! l' ut.:a Pog ICllaJI1l0 "all1c., kako ,se odno. 11110 prcma• vodama u X vcku, ... • Ll s '. '" da otrpirn ) bez vecih p( buua I da cak "rio boo poestanju smo S L: . bi bili k ~ . nemt da sc .,U dvar, no" tim surovim vodarna da nc W';1l1l) I I c17nJCVclf(J1 .' ,I. "1 m ud biISl11t) II, ~ I)' bar malL niih IVe naklono 'it. A tll .,pan.:l.!ncl.; njiho-. ( _ • ukl ui" identicno je uzivanju malog dcteta kada mu strog. I rodiv nd ono~ U • I' ' t ~IJ,~Iju Ijuba\ \CCilO t:ai.i, i moli, n:1,kasici~u dod.cll r~l~tll~k ~~. avr,:, A ht:nu Sc:dog ullo I poslcdnJlh godlllfl, Sklol1l I(j ul, sk IIII lIt~! , ...

sr'

desava

0)

0

,,1'-

"

"~

,

osecaju lose. Sarno u naso], srpskoj tugi ima toliko radosti! Tako S1110 spojili tugu, trpnju i mazohizam . Mazohizam je po definiciji uzivanje u patnji, rad st patnjc (The juy of suffering), Kako drugaCijc objasniti istoriju srpsk g naroda i "iVC sto mu se dogadalo (i daljc dogada) i sto ce mu se mozda dogadati - ncgo mazohtstiukirn uzivanjem? Stara je misao da svaki narod irna vladu kakvu zasluzuje, Aka smo mi skloni tugi, trpnji i mazohizmu, onda smo uzivali vekovima pukoravajuci sc Turcirna i drugim domacim i stranim zulumcarima, Pogledajrno dokaze naseg uzivanja u bolu i patnji, .Zdrav sam, a bolan" - ove reci govori Mitkc u tankox iccvoj Kostani slusajuci pesmu Da znaes. mori mom Tuga zalba. 7al, .... dah, ev dert, kahar - to su izrazi trenutnc reflcksivne svesti 0 jcdn )j narocitoj udescnosti duse u koju nesvesno, gotovo manastirski, tone l: n ck koji
"7,

je zarobljcn

tom pesmom.

Poruka nasc mclanholicne

pe

111~

jc 'tlltllja-

'mo 'cbi dOlvolili da pauncTl11J pI.>d"utl~aJ medi., ia te}c\ ilijc, pre ega (ka nek~tda pod utlcal k 'mum tl k g J~JI~(.Juml.la (dnw;Oo komunisticke propagande_). Svc ~c It s,ada ~uP,llltllJC radl (u i~piral1ju mOlgH mediji ~u:..c makslllldino ur.;C!vJ'srll). a nil )st~glupJ), tacmJe m:skloni da ll1isl~ll1l~!-.\O, )Ill deli m) ninde prdh )dn poglavlje) da ndll1 rnJJ\ Idu,lil , tr na I da lak'l I )tpadam r)d lIlicaj Iru Ih. ( dn ).... ) r po taj mo vodcni od pogresnih oda, 1\1 ni da t 'pl
JC010 n81\'l1J (I !=l'\~llll dill .. \~I-

., call1na, ma . Inlalr1

nje derta, to je specifidna last zalbc i derta, lzivljavanjc slusa je prakticno uvck individualni ~in - jer. "past] 'u osetiti last bola.

pC"\Il1C

k )_ St: d \ uah mal'i

nile ,at:! I l't'" , ,ako 1 n iihovl!

I N. Zupanic uocava mclanholicni t n nase pe~'mc kal: I pCl'rfiL'no llzi\', nj u toj cC7nji, dertu i se dahu. On to 0\ ak) pisujl:' .,!vtd,mholicni~ no'talgi 'ni t n bosanskt: i 'uzllosrbijanL ke PCSIl1l: 111 7C Ja lin, ugla\nom dva P"IfWh.lska naolu:ka, j dan dinamlcki, cl:/nutljl\ l sni scvuah i drugl. pasivni, rC.lonantni: lal, lalba. {.krt, tU~l, C '7.nja, n svesna iii s\csna, akutna illiat 'ntna, laJl:Jnil:kdJ\; n _ dull'a '1 . vih wih dusc'v nih ·tanja, c dah JC b In h znadr a Ijuba I a cznja,

122

~kuplJ'a se dok ne otcza i pritisnc . UUSU, U njcmu Dert j, rasp I'II1U,t ~, .., . zW1·\'ot·a·otuda u razbijanju dcrta 1111.1I1lnLlt!o sc k up liai SVIi ncgativi Jalu nc " >'. ._ '. UTI 0 lik 'r rvo jc nesto ... "b nee, ie ",.,. 't·cgnuto bolno. a zaurn pusto, ckstrcmnu, ot." (J)'nJ"1 luge k cno (k fu. c ekscitacija). Nagle skokovc, 17 najdubljc iice. k U l. una• •. mu puste zcslinc. mnogi smatraju i obelezjcm pnmltlVnlJcg,'ulturnu
W

7alba, zal, zalov anjc, kao naj. . . dublja pasivna osccajna rezonanca. ~no p~~thodno JC dinarnicko n:pc~ titivno stanje, a zalba je cist bol rczrgnacije ... Sluvcn~ka nostalglJa I dusa se I u osccaj u, zalba j e ~Iov cnska rec, S vaka zal ba J ~ Iuda I bcs 111 isiena ali ana se nakuplja i razliva, say zivot kao da JC potopljcn u njoj ..'. Kad nas ana obuzme sve pr~stajew- .brig~, zn.ot: r.aJ,. sva stvarnost. Najrazlicnija osccanja, davno 17 duse izbaccnc ccznjc, davno preholjenc ranc - svc sad ponovo ozivlja~a. j kao da.je sraslo u jcdn~ jcdino secanjc kame nerna vise ni mere, TIl izraza. OJ leka. I scvdah, 1 dcrt, i zalba - svc sc stapa u jedno ... Tuguj tugo ... kad si tu, moja si i draga
'C

zaosta log covcka. [z k n'Ia tugc , derta i sevdaha rada

"

,,"

'

.

besrnisl 'no. kako ih jc vodio zapra o ncki mazohisrick! usui]. luko . 'ada porazcni Srbi lccitl svojc ranc, mcntalnc pro. svcga, u Ii ho uni I fizicke, matc~ijalnc, cgzistencijalnc - pukusavajuci u torn \ idanju rana da nadu, tJ. povratc unutrasnju ravnotczu, No, vratimo s • jos malo pcsmi i vezi t ugc i mazohivm«. M, 'Ianlllllicnost i ckstrcmna strasnosl psiholoski su bl izanci. Mclanholik i naklonjen i onome stu Francuz zovc tess ntimcut. Hol, uvrcda, unizcnjc,
I

zalba uvlacc se u dusu najdubljc,

a pri

tUIl1

pokazuju

i [aku

I

n I nciju

iradijacije, prozimanja cclog duscvnog tkiva nckom gorcinoru. U mukolrpnoj istoriji srpskog naroda ta Zivolml gorcina lalllziia SL: i pribirnla \ • kovirna: ~il1l sc <..lUSH uzmuti, a kocnicc popustc, lalu!-, sc {Ii/e i I iuti t..:~lk i onu sfcru koja jc vedra. koja radi, bud sc, koja hocc du SI,; vcscli. Sta zapravo kazuju guslc svojim clcgicnim tonom i ritmickim jl:-

si mi i podi u bcskraj - evo ja te podbadam j nosi me kud hoces!" Kakay divan opis uzivanja u patnji, kakav divan opis rnazohizma! A nismo mi jedini narod koji je u istoriji toliko trpco. Jcvrcji su verovatno sampioni trpnje i mazohizma, U tom smislu objavljcno jc vise studija jcvrejskih psihijatara koji su objasnjavali (psihijatrizovah) poslednjc ratove koje vodi lzrael, odnosno agrcsivnost koju Jcvreji i,,poljavaju prerna Arapima. To jc poznan mchanizam progonjenog 1'1'0go nitelja. Vekovirna proganjani, Jcvreji postaju progonitclji ro mchanizmu koji se vida kod paranoicnog bolcsnika, koji istina uruislja da jc proganjan i onda pocinje da napada svog umisljenog progonitclja. Taj mehanlzam "progonjenog progonitclja" moze se pOD uditi i kao' objasnjcnje za eventuaIne surovosti ko]e su se sa srpske strane pojavile u poslednjcm gradanskom rato. Proganjani od ustasa u ratu 1941- ]945. Srbi su postaJi progonjeni progonitelji i J990, godinc, formirajuci Republiku Srpsku Krajinu, pokusali su da prcdupredc progonstvu. Istina, to su cinili ponekad nezgrapno, pa cak I pogrcsno, od-

cajcm dcseterca? Odslikavaju ret leks propaccnog i zalbu III i/gublj ,_ nirn, ispoljavaju tugu, priguscnu strast i naklcnjcnost koicri(;J)o oboj '_ noj melanholiji, Sta je U cclini ep kao psiholoSKI poj.un' Sta Sl: I,hiv~l 1I njegovorn funkcionisanju, onda kad I.ivi i disc na svom pmV(l111 tcrcuu? Psiholoski izrazeno i najjcdnustavnijc rcccno - to je uzhudcna naru ·ij:l. Svi dobro znamo da nam zastajc dah kada uzbudeno ncxto pri ~·:II11U. uocava se zadihana ritrnika, nastajc prekidanjc I rasclanjavanic • "0\ ora. • t:o To su vegetativni znaci koji prate cmocijc, to JC fi/iologija sLilm.M lutim, pevanjc uz gu .le, saglasno sadrzaju pcsmc, lOS jc blizc cmocionalnoj intonaciji; jcdnom se priblizava tipu mclanholicnog tuzcnja, a dl'lIgi put herojskog otpora i podstrcka .•• Guslarcnje SLJ jauci if IlCkL stra-

sne proslosti, daju jcdnu rnracno tragicnu sliku: umorno lice I uno nckoliko tonova koji se guslaru tesko otimaju iz grla i iz insirumcnta' pise V. ViIlS, u svojoj analizi slovcnskog guslarcnja. A. onda, xljcdn Ill, krenc ekstaza, radost u bolu koji inicira cncrgiju otpora ... Shena se dogada i kada ncko ••lurnpujc u scvdahu' i uz I iuziku razbija casco Kada razbijajuci casu okrvavi ruku on zapravo u/ivn U bolu koji je u ekstazi sam scbi naneo. Zar to nijc spccificn ... srpsk: rnanifestacija lnazohjzma?

nosno poml:reno, kako to, psihijatrijski reecna, i biva 1I prak.si. Naimc. kau da se dcsilo pomeranje proganjanja. pa su un1csto rc\ ansistickc a~r~?jjc ~rcma ~rvatima u ratu 1991-1995. gudine mnogo vc~i straual~JCIIspalt Musltrllani. Meautim. ,.Bozija pravda" sc ipak dcsi. i na kraIU svc do<le na svojt.:.;svi postanu gubitnici i shvatc kako jc svc to bilo
124

INAT
Ovom analizom pribliiili smo c i cetvrtom jahacu apokalip '(; - srpskom inatu. Znajuci da ce se sve to njima na kraju lupiti 0 glavu, Srbi kao da vole da se inadzijski ponasaju, dokazuiuci da u
125

kraju , kada d( ka}u da su .. "u J1rH\ 1I - tuliku j~ c ,.• x iiih S'lIl1C d aida .,pubcdc U\ ck budc jillft:ll! sLetcbIl),pmaJ\ISl:pll_ ' .... ' • 'I"" . '. .•. t u psiholoskl "coma blizu, a I je Tvrdoglavost I rna . -I' SI be ("SI'.. bijancc' -)' rna t karaktcristicnija . odlika, dok je za .•. )t' IZ Rosnl' -

u nccemu

I U pl·SVU. Ik

'I

I

:I..,

I

reccnica: "Ne darn njcmu, ncce on l ) d biti, pa makar J 1 stelio zbog toga! Isteracu ja po SVCl me, pa rnakar poslc pr .pa 1!" J u,
na pojcdinacnom terenu, inat je blizu zavisti. Uzrnimo samo broinc sudskc procese koje pojedinl.;i vode jcdni pn tiv drugih j k )it Ih i pSI hicki i finansijski iscrpljuju. a ponekad OU\lOOI.: i do prusja~kug xtapa. Finansijski ih iscrpljuju ncsporno, a da Ii i psihicki? OUgll'd)f jc dubiozan, jer upravo inat - unutrasnja potreba da svoju stvar duvcdc do kraja - daje Srbinu onn poznatu ent~rgi.iu prezivljavan]a. onu encrgiju istrajavanja. Daklc, ako se psihicki cfckti uzmu u razrnatranje, onda smo blizu idcje 0 trpnji i mazohizmu (inat presto traii trpnju) i to jc razlog zasto inat svrstavamo u ovu katcgoriju, a nc 1I P )_

sa cuvena

j daj~' njcgova tcza istcrana do kraja, Illa~ar t~ 1~lo IlH nl\;gu.vLI (sopst enu) ':.t tLL Na kraiu ~epobcdonosno rcc: - viditc da sam bio u praVU, a pri tom _it' izgubiu i novae, i rrijal~ije, i ~lnogc ~rug: vrcdnosn; Poznata it: tvar da gotO\'O ncma vccc patnje za nHscg cllveka ncgo kaJ ga Iju Ii j dogadaji u necemu dcmantuju. On)c. na primer, 1\ rdio: . \ a stvar nijc pam rna." Ali, kad sc pokazc da JC ta stvar b.ia na mesru un t (. '" ca ka Iicnu uvrcdu, kao ncko ponizcnjc ~\'og,1 Ja, Svcjclln da Ii radi 0 nckoj indifcrcntnoj iii cak 0 k iri moj st\ ari - on sc ljuti, Ako je, na primer, prcdvidao neki ishod, on presto pucn . da radi LI korist t g S\ og prcdvidanja. Dusa I11U jc da doccka trcnutak kudu CC da ka7C - ("to vidite da sam bio u pravu. Kazao sam vam ja. ,. pri CClIlU .I..: rctko i skrcno rudostan sto nije bio u pravu, Ima u tukvoru sin atanju i stav u elcmcnata prk sa, inata, sujete, ncpopustanja i t I loglavc upurnosti, l aj karaktcrni potcz da licno, osctljivo ja, toliko J rcox ladujc izn d stvari 0 k ~ ~ sc radio uveliko jc doprinco neruzvijcnoj nora Inoj atmo .feri i slab; m priti ku moralnog javnog misljcnja. Licni J omplcks j · p( pravilu isuvise bujan, pa objektivni III iralni kritcr ijum, ka ) i socijalni, tesko ulll.1ZC d jaceg dcjstva i kada su sasvim ja~nio

n .ku " stctu ncki gubilak ., (pod usl ivorn da '. sc 1(1Polltlka • _. · ic) Mcdutirn , n n ..,~c promcmti svojc stavovc. NJcIl1l1 _Ie VCl/J11rea I17ulc IV ..... ,

K 'U"l k tens tiICIU 1 °c _, . slcdcca ~. Srbin zastupu jcdnu l.C'/.u (.. [cd..,( situacija: ~iku) sc IlU po 1IrIU n,'1 lllU . cini JugiCJll)111 pa ..cc pokusati da jc uoka.lc., nu , 'I'n' uvida da JC una po nJ .... zapra \'0 stet!.!a S t rnouuce nac L:, Vrcmcnom .
b"
0

( 80 snce") tipicnija t"rdogla\'ost~..

'

.

.

na, (Ion ):-;1 Jl1U

tvrdoglavo inaccnjt· ~a jacim od ebc kao da j~ tipicna rpska osobina. Ovak\'o formil anj..; Tpskl1g inata je puthran,ih an tokorn L.:cl kupn na c istorijl:. I,toricari i arh 01 ).li kazu da 1110 imali sanloiuda bud nlo \clikl narod (pre S\"cgH nr >jcano). ali smo uvck bili "veciti stradalnici'\ iZITIct

To odsu tvo pragmaticnosti,

talog j zato sto mo St" inatUi sa ,iarim od scbl"~ pa sn)o .lhoe toga dozivljavali poralC. NisIl1(J ucili na postulatu - palll tniji popusla, du
0

Srpskl inat JC pr p lnatljiv i kao poj dinacna i .. kukktivna 1) os blna. U p )jcdtnacn 111, indi idualnolll smisJu prcpo/.n·ltljh a jc nB126

planu, Srbi ce se lako mobilisati oko neke ideje, ako je njena pokrctaeka cnl'rgi.ia "u inat nckom moemjemv, u inat nekome ko zeli nesto da Dam nametne bez naseg pltanja i nase saglasnosrl, ko zeli da nas nckako obmane i nekirn, nama nejasnim putevima (naivnosti, pre vega) prevari, pa makar to bilo u konacnoj rcalizaciji i dobro po nas. Tolik 1 puta smo se na ideji inata ,.opckW· u politickom zivotu da i sada prolazimo kroz tu fazu. Po piranju ideje "Velike Srbije" svet jc, izglcda. rckao jcdno \ eliko NE, a nama se cini da su nasi argumenti ispravni (imamo karakteristicno slepilo, cuvenu srpsku tvrdoglavosr, da DC kazcm glupo t za shvatanjc i razumevanje tudih argumenata). I tako, .. p pili" m \ sankcijc, kaznjeni skoro cetvorogodisnjim ..zarvorom", st } jc popri licna zatvorska kazna; maksimalno SOlO zbog toga unizcni i osiromascni i oporavljacemo sc, izgleda, posle tih sankcija jus godinama. Uostalom, isto ono1iko koliko treba coveku koji je toliko dugo bio u 7a1\ oru. No i pured toga, inatimo se izgleda i daljc sa 'vctom, jef nam jl..! to naprosto u krvi, jer ne mozenl0 drugacije, To bi trcbak da ~Il\ ate 1 nasi protivnici, ••belosvetski pol1ticari", pa da ipak pronal1u n "kl) kn111promisno resenjc kojim nece osuditi neduzni narod. Jcr, karaktcrnc osobine nar da ne nl0gu da se menjaju preko noci ... Ovaj povremeni diskurs u politiku trcba prill' atiti I :-.a i7\ csnlHll rezervom, ler se uvck moze postavili ispravno pitanjc - Ja 11 mi lnamo sve i~tinc novije istorije. odn sno politik, c/anc /a rat 1991-1995. godinc? Najbolja dcflnicija ist lrijc gla ... - i... i tllrlj'l J C Slican fcnomen se zapaza i na kolektivnom
1-

glav Ijc

0

zavisti.

. hteli da nam kazu!" Naravno, postojc i drugc lac. om) ~Ll' odmah nlSU . .. t" .' " . . .... ". kao ona da jc .•lstonJa ucite Jll.:a zrvotu - Una· 11' dcfllllCIlC lstorljl.:. .. ".1'"
w

Jos jedan pnmcr inata je sudbonosan.
dine i besmislenirn parolama

... scm slm:3lu t~)Jc
l:

poh~dnKI . (.. . ." bila bas ncka ucitcljica ,,0 zbou toga. lS111rrJ<1 nam I nlJC ..'
.

.

tk hila a dobra JC J konstaracija ua .•lstOrJJU pi~u [I.': f.,) c: . .. ... :. _ u n'lsClI1 slul:aJu to Je ncbloJcno puta pon rdc no, rd, upru< ""

w:

27, martu 1941. go- Boljc rat ncgo pakt, Boljc groh ncgo
I.)

Ret jc

li\ uta.

'an modni k rcator. Amcrikana<.: blzmsmcn, Francuz kuvar, Englcz isto. ~'icartRus u!l1ctnik i Nernac radnik." ~ocnta <.~vcanegdotc, pored cinjc.
nice da od~!Jkava karakternc crte nekih drugih naroda,
7H 0\ U

. '. .'. k' ZU znalci, najgon istoncan. Poznata JC una am:guo· p!Jtct - RUSI su, a '. . .1' .' \J ~ Ie pa k'" na zCI1lIJ'i? Odgovor' ..Pakao JC tam. 0 .guc.le Engle! kuI"'J. ic ta: au "., .' . . 1'·· bi . '!11Cn Ncmac umetnik, Amcrikanac nuxlni krCH'lor \'ar Ita IIan Izn IS , . • ' •. 1 k i Rus ,'st(lricar!" A gde JC raj? "RaJ JC tarno gdc JC !tali· FranCU7launt I ~. '. .
'j • • .'

PlsanJc

,I;:)

,

IstO! IJI.:

'.

• ...

ud strane pobednika
.' .

izglcda da JC slov cnski ~pel,;i.
.w
• •

.

rob. Ako prihvatimo da jc svc to inspirisano zakulisnom igrorn vclikih sila, Engleza pre svcga (sto je istorijski izglcda tacno), ipak jc 1I <.:d05 toj prici vaznu ulogu odigrao i srpski inat, Igranje tih sila na kartu srpskog mala bi 10 je ociglcdno dclotvomo (glcdano naravno sa njihox C strane). Tako sc i moglo dogoditi, nazalost, to sto sc i dogodilo: ivnzva-

i [1muhil:l. i zbog toga je tocak nase istorije isao potpuno drugirn putcm. A SVL I.bug nascg pogrcsnog tumaccnja politike koja jc vodcna, Sklapanje pakta li smo mnogo jacu Ncmacku,
koja nas jc presto prcgazila

sa Nemcima

protumaeenn je kao porcenjivan]e i b:da.ia nacionalnih interesa sto su Srbi doziveli kao udarac svorn ponosu. I to [e

tcmu jc

kvartetu. Srpski inat poscbno dolazl do izraia.ia u sportu (0 sportu ie vee bilu govora u poglavlju 0 kolektivlzmu). Tu se inat pojavl.iuj(· Ju svoj svojo] pozitivnosti, jer sportistima da]e dodatnu cncl'gi.iu, odnosno dodatni motiv, Zapravo, vodeni motivom inata, sportisti cesto nadmase sebe i svojc mogucnosti- Des i 10 se to do sada \ isc pu-

- Rus tstoncar' No, vrati 1110 sc srpskorn inatu, odnosno

onom srpskom

llIel7lu/I1()tl1

dalje, kao sto znamo, probudilo srpski inat i dovelo do poznatlh martovskih demonstracija, koje su bile pra.kticno samo u Beogradu i Srbiji, a RC i u ostalim delovima tadasR.ie Jugoslavljc

La zakljucirno analizu srpskog mcntalnog kvartcta (lZnaccnog kao: tuga, trpnja, mazohizam, inat. Na pocetku srno rck li da jc to glltovo jedna kaskada, da jedno proizilazi iz drugog iii S~ nadovczujc na
drugo, da jedan proizvodi drugi i taka sc mozda vrtc u krug (inru jc ccsto pogresan, izaziva trpnju, a ova tugu). Na kraju mozemo feci - srpska emocionalnost je slozcnu POj~l\ (1, ona je nesporna, u njoj ucestvuje mnogo cini laca - uti tugc do ina!a, J njih sve treba uzeti U obzir kada se pravi .xlil' sa Srbima.

la: na Olimpijskirn igrama u Tampcrcu 1952. godinc, kadu je u jcku mcdijske karnpanjc SSSR-a protiv Jugoslavije doslo do t'udbalskog meta iZ111CUU SSSR-a i FNRJ. Vodeni inatorn, jugoslovcn ...ki fudbaleri su nadmasif sebc J svoje mogucnosti, te jc pobedcn mocni Sovjctski Savez (prigovor mozc da bude da reprezentaciju nisu cini li sarno Srbi, igrali su i igraci drugih juznoslovenskih naroda). I novija istorija sporta daje primere 0 srpskom inatu kao \ a7n0l11 energctskom potcncijalu 1 pokreracu. U vrcmc .ncopravdanih i nicim :taslu7enih sankcija' na prvenstvu Evropc u kosarci, prvi put kada jc dozvoljcno uccsce Jugoslavijc, tj. kada su ukinutc sankcijc IH sportska takrniccnja, igraci, vodcni motivom dokazivanja scbc, ali i vodcni 1110tivom inata (sicl) - osvojili su zlatnu medalju, To jc bilo ,.\ isc od igrc", a na tu remu je snimljcn i duhovit film (istina sa radniom i1 Drugog
S

etskog rata i fudbalskom utakrnicom izrncdu Ncm:«,a tema isla). Zakljucak je jasan: Srbe DC treba pntcenjivati

j

Nasih, ali jc

i prcvidcti njiho\' inat kao nacionalnu osobinu. Ta] inat im proradlti kadtad ito [e onda jak motiv protiv koga sc ni,ic lako boriti.

cc

128

129

KOMUNIZAM, DVOLleNOS1, LUKAVSTVO, LICEMERJE, ULIZISTVO

Interesantno pitanje je da Ii je pedesctogodisnjc iskustvo socijalisticko-kornunisticke ideje promenilo nesto u karaktcru prusccnog Sr-

bina? Teza je - jeste, promenilo jc. Srbi su sada (mnzda su bili i ranije?) - dvolicni, Iicemerni, lukavi, ccsto ncguju dvostrukc peruke: cas govorc jedno, cas drugo; nikada im se ne mozc vcrovati; oni CC tc 7. dna prcko vode prevesti; toliko su prevejani j prcmazani sviru bojarua ... Ovo pos lednje narocito sc moglo cuti u Bosni i Hcrccgovini, jcr sc tamo negovalo misljenje da su .Bosanci" postcni (vee srno gOY nili 0 bosanskom trijasu - posten, naivan, glup), a .Srbijanci". daklc Srhi il Srbije, su lukavi, prcpredeni, gotovo neiskreni. No. najpre, pogJedajmo kako se definisu odredcni pojmov i il 1,.)\ C grupe karaktcrnih osobina da ne bi bilo ncsporazuma sc pod kojim

pojmom podrazumeva. ISKRENOST podrazumeva

sta

sklad reci i ucla. misli i osccanju,

unutrasnjih tcznji; otvoreno iznosenje sopstvenih misli. Poscbno sc naglasava sklad verbalne i neverbalne komunikacije, pri ccmu se srnatra

da je neverbalna komunikacija u sustini emoci nalna komunikacija da ona mnogo vise otkriva prave peruke i autenticno mislJcnjc.

j

DVOLICNOST (LICEMERJE) nije jedno 'ta\ na nciskrcnost (u slucaju ( bicne lazljivosti istina se ne govori iz razl ga pribav ljanja n ke koristi za sebc). Dvolicnost je, dakle, pored nciskrcn isti. oboga .cna i drugirn psiholosko-moralnirn negativnim osobinama: 7.3\ iscu, ,11born, pakoscu, poltronstvom (ulizistvom). Ideja ncistine 1.)\ de n )Sl u sebi i r avodenje drugog na stetu (sa odredcnim zadovoljstv om za xcl zbog idcje veste prevare). Kao uvod u analizu ovih napred opisanih karaktcrnih osobma n vodimo jedan dogadaj iz jcdnog grada u unutrasnj sti . rbijc -'1Ji sine

hili direktni uccsnici, a koji izvanredno odslikava na~ narav 1 P o « m
pitanju.
131

,.. -ama ~cla " I SDlll. 1I1'1 1,;..

.. _ t >1 In" bi uvrcdil: all pnca jc po III nn s 1\ dlHI1JU, llP1CI"III da da 'C 12ntuun... ~, ,.. . ,I. rra>1 rbiji odnu: no, 11pi cna JC 7H nas • rbc), Daklo U :1.CI gl)lO\'1 • va",1 b u " , • .... '-'" . ,_.
< •, .'

nim k )lc~()J1l, gr3(

, laninom toga grada (namcrno

toga I::! . erada • moj prijutclj i ja, sa " jl'dnllll 11Ik'd• •
nc pouunjcm 'I ,'..

Illh: gr I.

shvatanja.

JC

'" "J'

SC(UISIlWUIL

I'

tum cuveku, Te, 011 JI.: ulizica. bcskll'. !ncnjak. PUk ~'arcn ~O\ ck, osvctoljubiv. ncposrcn, sa u kl1risluljuhlju i . ·7~·IZ··II'"'' kako sc (0 obrcnu J...a/e za nel oga 'l kt me sc, sa Illural.,1 nlt: rt: u .. nllg aspckta, ncma bas najlcpsc nusljcnjc. . ._ .. J take, rril:ajuci, sustiuosmo log poznanika nascg U II1W.:lI1a 1 nil\' domacin poet' da nam ga predstavlja ... .Da vas upoznam "a jeunilll stanm uglcdrum gradaninom ovoga grada, 011 poticc il jcdnc llunajuglednijih porodica. ,.. To JC dusa od covcka. jcdan od naJhullih ljudl ovoga kraja ... Te 0\'0, te ono, tc on jc plcmcnit, opstc orniljcn covek.i. Svi ga vole, ccnc i postuJu .. ." itd, Prcd njirn (i nama) 0 njcmu je rckao toliko pozitivnih rcci da ~I110Ea trcnutak rnoj prijatclj i jet pOlllbJili da sc Ill: radi 0 istom covcku 0 kornc srno pre toga pncali, Kadu srno 'l' s\ i rastali - rnoj prijatclj, sa kojim sam bio U poscti tom gradu, rccc:
0
u , . ,

, \ coma ncuativ no da gov uri

I"11.:, icr g(" (lih no nismo vidcli, ,. ga sc rnsrno ru vetili. Krl'IlLJpd c I I "'I . '1 Sll10 J a I .... u njcinu i nus domacin, stanovnik loga " lI·'I7-'III·lll gntdi..t. PUl 'Il I '·· . '. I1CSh)

let

,In

" "'111'1 tog 'I grada a Ispn..:J nas, sa •drugc su anc ullCI' ' IsdU .. (,. ... 1a~ z3J'cdllicki poznanik, koga 'ann S I pr ·P0J:IIHJI. 1'\,11,I-.tina, I. . . .... . " •

Tako 1I vojo] lil07 11skoj rasnr: \ i f' 'iJw/og.iJtI I o lv til ~u I -nh HI r cazc: ..Prcvara jc dU"", ) ·ii.tln)' 7i -ota. om III d I S\ 'j(' hr"'ice da III a I ribc II isl no da su CI i i tnko p, d. ill kit zrtvc \l)g pl)d\ dl~ t1zije. Prcvuru i ' U 1'1 ir Ii vcuma st t. \Ik S~ es 1\ \ i kt d I ill \ka ~Il'

r, I oznato jc da nck I ilik imitir iju k 'I '1\ 1I i I iko : "Ill ,) .. na~uj srpski ~ p-:ihol\lgiji uk rcnilo sc slcdc ~ shv UI~lnIC: ,.S.!, sv 1 P( lv iljujc, i IIH::ni 111 rljuiu, r a Slll nc L ill i i t dl UgOl1l ., K:IiJa ...' dv prin
komcnt 11 isc da je ncko lid ' zr lijc m go obicno. cak sc k.I/C: .. 1\111. d, zrn tc, n '\ t tim du podvaljuje"!' - ispud <.1;1 ic 1, 'uk i pl Il1i\ n 1

P (I ala jc i mudrosi, ncki misl • i ko [c to, u su: tini, IlllHI luk ... Nij , dust smcti, rr )a i umeti P dvnliti, t ic ' ~'lil1l." Mnoui snuururu Iu • i po lvala v stirm, da budr If! nc lime da po I nlju] ,II 11 nus .n nuro.lu ~ misli da jc 711Uk luka 'Sl :1 "pre 'sli I dun I r .ko \ II lc". .Jl:\.1! .. un i ncko ckao da su l:.nglczl najdetinjastiji Ilill'od 1).1svciu J 'I' \ I.'IUIII .... ', mu :t ) im S pi ica. Ali, 10 jc l:lln sf) lingle> oeckujc od S\ .1kug lu gil vori istinu, U nas ."1..: ugll~/dil:t 'l~villl dr lIgn shcma !-o\ alng em..:l iI trcba smatrat i ncpostcnim, Sv( dol SC 11"' uv ri 1I suprotno S ituu« ...' divnog Milovana Glisica i Ilj~g 1\ l.: P ulvol '. Ncp. \ crljiv i , Ii III 0 .i.lcdno n v ili ni U sla da ulazc cclu SV ljl Ii 'I oxt, S -c W Ij 10\1 'I II: bcz rczervc, j r 711(t L1. lakr I iozc da bulc izi )fIln, da bud I I C\ III' .n.
i. 'Ie cia se prika:lu buljim i u pcsnl.iim neuo sto .i -su, 0 vee govor li (5 r· za .,sindroma sodjalistickog dir klora")

.,Vidis. takvi smo upravo mi Srbl, pre pet minuta 0 njemu je gm'orio maltc",: sve najgorc, a pred njim sasvim druga prica - hvalnspev, kuje go U I!\'czdc, sarno sto ruu odliko\'anjc ID • dnddi ••. Ka~

Nasa ski n Jst obrnanams

narn Ito jc uucljiva kod osoba kojc
10111 • SII l

H

na ovum

kva vrhunska dvolicnost, kakvo tipicno s psko lic~nu~..je!" Naravno. nakun toga Jogauaja utvorila su sc mnoga pilanju. Da Ii
jc to ono na"!c cLlvcnu srbijansko luka\istvo? IIi jc to vrhullski !lemmal'! Kakvi '1110 bili ranijc, a kakvi SinO sada po uvom pilanjo? Biti lukav vcrovalno i nijc negativna muralno-psiilulo~ka o"iobina, znak jr vcstine komunikacijc sa Ijudima, znak da l:twl.!!' pllSCJujt·, ilmcdu ostalog, i ono sto psiholm:t i psihijatri zovu SOCiJi fna intcligcn(ija. A to znaCi iZHsno saglcdavanje mcduljudskih odnosa i opstih odnusa u drustvu i podesavanjc svoga Mava shodno pstlOl, f'atcccllim priJikama, Ako jc taku sa lukavstvoffi, kako stuji stvar sa rl~V rom, koja je sa mor~ll1o psiholoskog &'ipckta lu sasvim blizu, all ipat. sa m:gativnim moralmm prcdlnakom? Jstina, po pitanju prevan:: irna i drugacijih
132

mcstu d dajmo jos i to da SU, PICIlHI uascm shvatanju, II .. a tnulicionaln' b~da i 'iromastvo - to na~c scljacko fJorcklo - odiJ!rali V('ruvatn resudn ulogu u formiranju ove negaHvm,' knrakfcrn' osobin p iholozi bi rckli: odsli tvo amorea'lil~ cijc Ii nusti). NcrClko c u cava ua sc tzv ... illt ligcncija i varnsani :-;clja" u' porcl'I,," stide toga p rckla i :l.el!;! da ispadnu drugaciji (rcuklivni k )1111 kk ... .,r ,_ ,

aktivna formacija", kao ego odbral11bcni III hanizarn). Knu njlh II..: upadljivu "ikrivanje 'vega ?it ) "narodski l.audarau• Poruka jc jll ,na: Ilcmo· ( a m' Ii' da . am ja s(~ljak! ba ovakvog pona '3nja 'jto.ii pretcrana te~nja z d ushrcnim uglcdom. zilikc siron a~Lmc il mludil dana i ljudi z_le da natkompcnzuju, "Na'\..: vc lak( oholl od "eli c vaT )si, jos laksc od vclikog inostranstva, Came linjH ..,ilonIU\tva ~ao da se preLvorila II jednu golcmu i nczajazljivu ll:d ziv()ta. NckauasnJ8 apatija prcla.1.i U 7.arku zclju 7.a vi~okim standardom. Vantlica. pcthanui.:.
133

hohstaplcr - poznati 'U nazivi koji se iz takv~g st~,nja CCSlu rauaju; na]. bolji primer je S~epan Mali", pise V. Dvo~mkovlc. . Cini narn sc da Srbi nesporno poscduju tu karaktcrnu o~,ubinu koja bi mogla da sadrzj i hurnanijc atribute, na rrjn~cr- socijaJna snalaZljiVl'st, promu~urnost. .. Naray~o, to aut~mats~] pod, a/UIl1CYa da xc ne mozc biti apsolutno iskren, jer to vodi u naivnost (buduc, da svi ljudi najccscc nisu posteni i da zbog svog postenja covck rnozc I da na, srrada). Slicno je razrn isljao i V. Dvornikovic, kada jc nascm narudu UO(Jclio visoki stepcn inrelektualne obdarenosn i snalazljivosn: .. Covcka karakterise i tip njcgovc inteligencije, uz to jus naposc I odnos iracio, nalne i racionalne sfcre u njegovoj psihi, kao i prelazni stcpcni j7 fantazije u misao. Kakva je umna obdarcnost Jugoslovcna i koja su obclczja njcgovog intclcktualnog zivota? Prirnitivnost se nc ...me sl11atrati glupavoscu. U Backoj i Banatu, kazu, Lala ne voli da misli. Nckullurnost i nccivilizovanost sc ne sme tumaciti kao intelcktualnn lausralost iIi nesposobnosr, Razumski ljud! se mnoze slabije od nagonskih, Sctimo se Davida Strpca u Kocicevom Jazavcu prcd sudom: '/\, jel ja, jcl mene pitas?', kaze David sudiji dok svc misli u jcdnu, dok nc ~mi~Ii rnudar odgovor ... To je tzv. zastitna pauza iii 'lukava gJupavusf. Umno je on hitar i bi 'tar kad ustreba ... lako u proscku kuiturno zaosiao na~ narod spada mcdu prirodno najclaruvitije narode Evropc", tvrdi Dvornikovic. Ovo poglavljc srno naslovili Komunizam, dV()/i{w)SI. lukuvstvo ... Pre. nego ';[0 krcncmo u analizu kornunistickog sri la zivuta, T.aufzimo xe JOS malo na lukavsrvu, tacnijc na intelektualnim kHraktl:risLikarna nas~? n~roJa ..~oja osnovna tcza za ovo poglavljc gla~·d: Srbi su snalai'JIV I domlslJat narod, ali emocionalnost i narocito nesreca Sit voda~a, rj. drustvcnim sistemom, nijc omogucila Vl'CU rraJiJ'aciju
obdarcnosti!

te pnrodnc

a

tupi mtl takvi bukvani k· ';t I"· .... '~ . ' aososuscJacludrugltlll.·mljc:tIlli:t." Hupl eld t rtf I da su Sloveni . bd ... . . .- .. . '. .. . . . em naJo uarcnlJI EvroplJani, all IIII Jl' mana sto su prcosctlllVJ I bcsfoonni. sve , ... .r BokoVllCf smatra. ~ . Sloven t..:~ 0 bd"drCllIlll za J,.11")/.01 sku IIltUICIJU, ' .. "
I nMnJI;

P~glcdaj.l~lOsla ~r.ugj misle () nasim intdcktualnim kvalitctima. Ta~be .ll~la slt~no pozrtrvno misljcnjc: .,Seljaci u njih nisu tuko glupi i

Vratimo sc opet Dvornikovicu: .Jntcligcncija sc i/vodi il ohimu glavc, tj. kapacitcta lobanje (ovakav pristup je danas napustcn, prim. autora). Lukavstvo, prirvomost, prcvara 1 podvala ctickc :u scnkc kuje katkad u stopu prate taj ostr] borbeni i prakticni razurn. 'Vidra', ..j \ ija, dovitljivac ... Krvava istorija i gorka nevolja naucil su tuga (;0 cka ostroj i borbenoj pameti. Morae jc isuvise t;CSlO da uci i zna kako cc zedna preko vode prevesti." 1. Cvijic smatra dinarca vise otvorcnim, a manjc lukuvim. Mi (Dvomikovic) se ne slazemo sa ovom tvrc.Jnjom. Cvijiccv 11k dinarca dobra je osvetljen, ali slabo osencen. Tipicna je slcdcca prii::a: kada sam u svom selu svrsio osnovnu skolu uze me majka za ruku, dade 1111 o rame torbu sa hlebom i sirom, te me izvcdc pred kUL~U govorcci: dete moje, ja te vise ne mogu da izdrzavam i hranim. Podi u svct, uci sam skolc aka naides na dobre ljude. I posao sam. Patio sam dosta, ali SHill ucio i evo doucio ... Ovo jc pre pray] 10 nego izuzctak u nas, Vee u PI' -oj generaciji nas covek jc sposoban da se uzvine u najvisc sfcre L11111l0g stvaranja", smatra Dvornikovic. Analiza narodnih poslovica je izuzetno korisna da hi sc promovisala narodna mudrost. Latinske sentence i kineskc mudrosti, U ov nn smislu narocito visoko kotiraju. Mcdutim, i nasc posluvicc i uzrccice nisu nista manje kvalitetne. U nasim narodnim poslovicama sc uocav a seljacki patrijarhalizam i velicanjc svoga doma. Veliki cleo njiho og sadrzaja je prcuzet iz opsteljudske rnudrosti - od Biblijc do latinskih sentenci i kincskih poslovica, koje su slicne, ali bcz uzajamnog uticaja (ipak su nastale odvojeno), sto govori 0 konvergcnciji ljudskc panicti i mudrosti, tj. ljudskog duha uopstc, U nasim narodnim mudrostirna ima i vizantijskih clcmenata, kao i asimilacije mudrosti drugih naroda. Medutim, i izbor tc asimilacijc jc takode znacajan; zanirnljivo je videri 1 analizirati sta .c i7 tc ~\ ctskc mudrosti nas narud upisao u svoju knjigu zivota. Gcneralno rnozerno zakljueiti da u narodnoj mudrosti provcjava jedan jasan zivotni realizam, zatim erika. junastvo, borba, sukobi i tcske zivotne dileme. Uocljiv jc i taktican duh, verovatno zbog brojnih gospodara koji su tutnjali ovim prcdclirna: .Koga jc moliti nijc ca '1'-

diti", ili .Lepa rec gvozdena vrata otvara." Takodc, ccni ~c i skolov: nje, tacnije odnos prema ucenju: ••Niko sc nijc nauccn no.dil~",li in~a a
krajcva gdc se rene I samouci - tip .. narodnog
filo70fu".

za dlskurzlvno

I analiticku

misJjcnjc.

'utolog

J

134

135

neretk

.1 ta k Oue' na ,.-isokoiJ ceni:

0

.,

Svaka

mu zlata

vrijcdi"

- .. Mudar Sarno se po sebi razume da cirn Srbin posianc 11111slil1H1n rcstajc p potreba za rnirnikrijom, stavise, iz vee poka7anih pl-iihllioskili razloga, on postajc najljuci nasilnik prcma svojoj braci, M07~ sc rcci da su 0\ i otpadnici najvise doprineli da xc raja dovede do najnizcg sLupnja ponizenosti ... Od moralnih osobina sc uslcd mirniknjc najprc nll.\ iic poniznost prema begovima. prerna nasilnicima, prema svima muharucdancirna, jcdnom reci prema svima koji sami nisu raja. Raja sc s\ c ise

slovicarna.. ogl I,.; , ~c mouL'! cda '" .1 uzreClcama I P~' ·~I· . . udrosti tJO inteligencije I obdarcnosti - pnsulno jc ml:S JenJH, 111 .':. .... , pazanjc analogije J slicnosti, brzo uocav al1Jl..: srodnO~h u o ITO ZU. .. ik i kd ...... . ..... slikoviti .. JeZI je, ta .(I c. ncsto stu PllJcunounutrasnjim Udnosirna: , , . ... . ·. slav IrUJe poruku i cini JOt: parnrljivom ,... SVI se slazu da su dlnarti . akti~an, ziv i prcduzimJjiv elcmenar, 1.n~:lck~ualno obdaren .1 otuda izvesna juznodinarska ekspanzlv~os~ , slrc~Jc na sc~~cr (bruJl1c ko. lonizacijc iz Herccgovine i ostahh_ dmar~k~h podrut:Ja): ~Ii, nt'dosraje nam rad, pa je to razlog zasto na~ covck. "za ... kl,luca mOLak
cove U. ovim narodnim
v"
0 •

~

k'"

W

"

".

"

"

navikava

na to da je niza, ropska klasa koja una da sc ulagujc i da sc klanja nc bi li se umilila gospodaru. Ovi ljudi postaju prituljcni, skriveni, ncpoverljivi i podrnukli, naviknu se na pretvaranjc i 11<1 podlost,

Hi ga pusti da pase travu", Jednom

recju, radl

Sf'

cesto

0

zapar-

lozeno,; pameti.

Srpska tegobna istorija, istorija porobfjavan]a, istorija siromastva i ncmastine. ipak jc terala srpskog scl,jaka da se priJagodava postojeclm situacijama (koje su najccSce drugi dilitjrali, jer sme u istoriji mnogo duze bili porobJjcni nego sto smobili samosvojni~ tj. drzavotvornl, mislimo pre svega u novijo] istoriji, istoriji poslcdnjih
vekova).

jer irn to pomazc da mogu zivcti i da se sacuvaju od nasi lja. Civcijc sc naviknu da varaju svoga agu ida potkradaju trecinu IIi cctvrtinu od I..Cmljoradnickog prinosa koja njemu pripada. U nckirn krujcvima konku-

Interesantno je da je i J. Cvijic dao dosta prostora analizi till ncga tivnih osobina naseg naroda koje jt: on nazvao mora/nom milJJikr{jof}l. Opisujuci detaljnije tipologiju stanovnika Balkanskop poluostn a on kaze: .,Centralni tip - rajinske osobine. o. lst ina, rajinskc osobinc nisu

karakteristike sarno centralnog tipa. Njihovih tl'agova ima u dinarskurn, pa cak i II panonskom tipu, Ali su najjace izrazcnc u istocllum tipu, Ove su oblasti bile duzc rod vrlo Jakim turskirn priliskom. Protivno onome kako jc bilo kod dinarskog i panonskop tipa, Turci su ovde ciniJi vecinu stanovnistva 11varosirna, ovo su takodc jcdinc oblasti na poluostr u u kojima jc nastanjena vclika masa turskog seoskug stanovnisrva ... Uticaji rnoralnc mimikrije, Od mnogobn)jnih rajinskih osobina centra/nog tipa najvisc padaju U oci one osobinc koje poticu od moraine mirnikrijc, Pod tim podrazumevamo uticaj surovosti i nasilja gospodara na mcntalitet ovogt:t sLanovni,~tva, ali i puslcdicc poura~avanj,a ovim gospoJarima. Poslusnost i napor robova Ja sc ugodl zcIJuma I ukusu gopodara bili su gJavni cinioci Ovuga prcubn-t7djd. Predo.secaJ~J~ista 'c oJ njih ocekujc u svakuj pojc<.Jinuj prilici, c'iv~ijc i kmetovi su u scbi stvaraJi rajinsku dusu ...
136

r

zcna 1Turaka mje bio rnnogo zuzorun. U M\.)rihovu ncdalcko od Bitolja on jc bio postao obicajcm." Pajskerova istrazivanja govore da xu .Prasloveni imah i imaju .1(1 vlast i gospodare sarno tursko-tatarske iIi germanskc rcc: i imcna". PI) njegovom rnisljenju, to je dokaz da Slovcni nisu irnali svojc vlasti ni gospodara, jer su vekovirna trpeli pod Hunima 1 Avarima, sakrivali sc od njih i ziveli u beskrajnom mocvarnom moru (irnc Sloven odajc cudnu vodenu etimologiju; osnova slov, slav = oznacavala jc prvobitno stanovmke oko podvodnih krajeva, rcka ijezera, otuda kasnijc slogan: slovenski mocvarni covek). Sloveni su bili pod ropstvom Huna i A\'ara i sa njima su stalno ratovali, ali uglavnom kao potcinjcni; stalno 'U bezali i sakrivali se u rnocvaru, Otuda Sloveni u scbi irnaju nL'~t(l ncofanzivno, nesto pi torno, pa su tako i odabrali svoju "LLl7I1U J 1110\ inu' (rnocvaru) i sirili su se ne osvajacki, ncgo populaciono. ,.Pcjl(ll u kome su ziveli stvoren je za bujan rad mastc, ali nc i 7a I.li\ Iji nCI1l1r I osvajacku preduzimljivost", smatra Pajsker, Cuvena je prica da su se Sloveni pred naletima Huna i Avara hpasavali tako stu suo skrivajuci se u mocvari, disali na trsku, '-to jc kasnije uticalo na njihovu pnrvornost i lukavstvo. Vee .mo rckli da SLI glavni akteri ponosne svetske istorije osvajaci, a Slo\ cni to nislI mkada bili. Oni ociglcuno umeju da cckaju svoj trcnutak, s\'ojc blag~)stanjc kro/ trpnJLL. maju ncki svoj organ za osecanjc pravdc. trplji\ 0, t\ rdogl.tvo cekanje pravde i danas jc u krvi goto\,\.) svih Sk)\ na. Ilglcd:1 <.faJ. ova teza tacna narocito ako imamo u viuLI sadasnji trcnutak. nase poh137

binat izmedu hriscanskih

i drustvcnu buducnosr], Ali, a aj, iii, kako ~e to kaze, nc lczi vrazc! (Uvck irna ncko ali stu devojc: S)\;CLJ kvari 1) U ovom slura.iu nama srecu 7.cstol·o kvari nasa nt'sposobnost da napravimo takvo druhvcno uredcnje ko]e cc uvuci mak~imum kvaliteta iz svakog pojedinca, Dobnt urganizacija iivota u jedno,i drzav], po nasem shvatallju~ podrazumeva takav
nornsku

rvarnosti. Na kraju dvadesetog veka Srbi mnogo dr lIS[\JI..:r1t.: SL\ . tvrdoglavo cekajuri neku "nebesku pravdu-, .,Vlulcnttrpc I pate . . k .. . I'" -.. 'I'.' " -.lemenr" se u nas forrnirao asrnjc sa geogra'lJum i nI dinarski msnl C . t, ... • , . druaim kli at S.k (J -geografskirn uslovirna • srnatra J. CVIJIC. AlI, aVHJ'! lI11a g " . ed' . ., Njcga ana nIg de '·'1' "., nema U srpskoj J stvarnosn ...• •• • . N" 0snovna teza za ovo poglavlie .'" . Srbl su Iukavl, snaJaje: ,. asa . zlji\'i. domisJjati~ ali nazalost cesto i dvohcDI, reemcrm, pokval"(.'ni, poltronl, ulizice... v...... Da tu osobinu dobrog snalazenja u razrnm suuacijama 7Hl:>:ta posedujcmo 1I prilicnoj men, vidi se. najboljc na rrilllc~~ nasj~~ brojni.h gasrarbajtcra po zcmljama Evrope I po ~vctu. la~o vcc~n.;_~ na~lh,~'adnJka u inostranstvu nije visokoobrazovani kadar, cak ullclJI\ a vccina su nekvalifikovani i polukvalifikovam radnici - rnoze sc ipak zakljuciti da se odlicno snalaze po zemljama Evrope i da sc vesta uklapaju u tarnosnjc prilikc. Brojru su prirneri srpske snalazJjivosti u raznim pnIikama njihovog cmigrantskog zivota, I pored loseg znanja stranih jczika va?;li SlI za uspesnije i snalazljivijc radnikc od, rccimo, Turaka, Azijuta, A frikanaca, A lbanaca, Grka, pa cak i ltal ijana ... Ta, rckli bismo, .prirodom obdarcna srpska snala;i"ljl vost i domisljatl)~t' .. da ne kazemo lukavstvo, dajc nam za pravo da 7.aldjuCimo da bi sc 1I jed nom korcktnom ckonomskom nadmeranju sa razvijenim svetom brzo snasli i uhvanli korak. U tom smislu, cesto srno ranijl' govorili da se ne treba plasiti nase utakmice sa svetom (pa i kud nlspada bivsc Jugoslavijc smatra]i srno da uz prirodne res urx I..' , \ ['I icinu i geografski kvulitct zemljista i broj stanovnika, LIZ prirodnu obuarcnost stanovnistva - Srhija rnoze veoma uspcsno da izgrailujc :;\ oju ckolIcke
•v •

1

~

,

...

,

1

"

pojedinca da radi sa rnaksimumnm svojih r01cn.,;ijalu, nego jc svako radio sa tridcsctak postu svojc cncrgijc (l;u\ cna jc 1 a~a nije podsticao

v

,~...

parol a, videli srno to u prethodnirn poglavljima: "nikcHJa me Ill:' Ilh).i.Cte tako malo platiti - koliko ja mugu malo raditi !"). Irna ljudi koji pokusavaju da dokazu kako jc u nasoj zemlii n nogo dobrih stvari uradeno za vrernc pcdesctogodl~njc vladav inc komunisticko-socijalistickog rezima. Naravno, 7ivut jc znacajno naprcdo-, au u svim zemljama sveta za poslcdnjih pede set godina, pa samirn tim i u nasoj zemlji. Medutim, same ncobrazovanc osohe rnogu da sc zalcpc za floskulu - ,.eto, vidite sta smo sve izgradili za prutek lih pcdcsct godina. to jc ocigledno dostignuce socijalisticko-samouprovllog ~i lema i dokaz njegove uspesnosti." Pa, svc zernljc svcta (iZU7CV rnozda Kubc i Albanijc) za proteklih pcdcsct godina su svasta izgradilc, nann no, mnogo vise nego rni, pogotovo zemlje koje su bile na istom ni\ ou ka i rni, a imale su drugi politicki i ekonomski sistcrn (xve zcrn lje istocnc Azije, npr, Japan, Juzna Koreja, Singapur itd.), Dakle, ta nesrecnaistorijska epizoda, ta kUl11unistick(l-sllcijulistil:ka samoupravna epizoda u nasoj istoriji, tih poslcdnjih p~UCSC'l godinu, po nasern rrusljenju, ne samo da nisu dovch do ckonomskog prospcriteta, nego su upravo znacajno modclirali tu nasu iskonsku oso ainu koju nazivamo - srpska snalazljivost. Ali, modclirali su jc u l1~gati\ n(_)111 pravcu. Kao da jc ta osobina tokom poslednjih pcdeset godinu prcrasla u dvolicnost, tj. Iicemerstvo. Da bisrno ovo potkrcpili morarno m.ilo vise da analiziramo tih nasih pedesct godina pod komunizmon. (analogija sa pet srotina godina pod Turcima), Stu jc taj sistern zapravo napravio od nas, stu jc oblikovao u ru rna sto bismo tretirali kao nasc moraine vrcdnosti? S jcdnc strunc, PI' ik lamacije su bile leoma jasne: nastupa socijalna pravda, xolidarnost jc vrhovni moralni princip, svi za jednoga - jcdan 13 SVL'. J ncma \ isc b -

optimalni dru":tvcni ambij('nt ko.ii iz svakog pojcdincaizvuci maksirnum njcgovih mentalnih, krcativnih i ostalih sposobnosti. bk:.-,perimcnt a so 'IJalillnom i samoupravljanjcl1l, zbog postojanja, i7.meau ostalog, i mnogih urugih srpskih osobina (7avl:-oLi, pre s\-cga), ciglcdno nijc uspco. A nijc uspeo iz mnogo razloga, a naj\ Hl.niji jc stu
138

cc

gatasa, sve postaje nasc ... Preduzcca, fabrike, ustanovc postaju imov ina svih nas ... Nema vise kulaka, bogatasa, ncrna socijalnih razlikn ... Te opojne feci za siroiinju i raju (rajinska psihologija j~ u ist~riji .. rba,
videli 'mOll na prethodnim stranicama, uJu\'ck po~t~)JHla) bile :u. Jakie, omamljujucc j - sistem se usposta\ iv. Medutim, Sld ~c d~ ... lll·} I Ubrzo je kt Illunisticka vrhuska poccla da zivi \'coma ras!..: hllll l \ I~l.: III Dedinj'u, r kovodioci i politicari postaju ilUVOjCI.la kl~~~. It\ antJll !'II..: "diplomat.ski magazini" u kojima samo vrhunskl 11IlJtll..:an mogu <.1,1
139

kupuju), a j daJj

.P
0 ,

roklamovaJo da su vodc tog sistema

7UUsno na

strani irolinje.

0

Levicarske I~~~ ivna, neobral,ova
. ebno,

.

. . ·c nudi nada, a na to JOJ S 'k ~ om u necernu pogotovo

duvek opijum za sirotinju, jer jc sirotinja na~ ~~~ se da zavcsti opojni~ recima. ,Zastu'! Zato da JOc potrcbna svakom covcku, slroll1ahu ro( da i . ..na a JC maJka svih
1

covcku

us racen

Naravno, ovo JC pn uh I )" .., .. ,. ~, . I. Iakornosu ncOla:J .'. kraia. To JC poznato U pSI ,.0 Og1JI, bas .. kao stu JC Yost) .. T" . . da Sr bl ne maju dobro istorlJsko pamcenje,. .' acn'.I"·, ncmapoznato I I .' . '., hiviranj(' podataka., za uredno vndenje arh.v\' i doJU sm.sao za ar .,. " d d" kumcntadje, za dosle-dno registro~anJc J p~act"nJc .. ~g~ aja I sled0

Ijudi! ').

.

ilika da kazemo da Ijudskoj naivnosti,

PO\'ouIJ'i-

Medutirn, cmotivno palllccnJC, pamccnic .' 'J u kolcktivnom ncsvcsnom jc PTJSU~O ~ svakorn n~od~, pa I ~ srrskol11~ . . . kojc xlcdi ), I ono JC ncspo rno (kosovski mit videti u poglavlju .. , ~
. •" stvenu mlDUCIOlnu analizu,

Daklc, poslcdnjih godina kao da n~m se po.navIJa.~~sa r~)trcba da . idcjaSiro ti 'a dobije parer laznc nade U novirn (statim) hnscansklJll rna, pardon - kOIl1unjstjcko~sOCIJah~tlckml idcjama ". No, poglcdajmo kakve je osobine rnoglo da krcira takvo drustvo

mr

.

. .. ' .....

..

kojc vcrbalno proklamujc socijalnu j~dnakost i .~olida~·nost. "." praksi sc izdvaja ..crvena burzoazija", kako Je to kasnijc sociolosk] ispravn., naZVClno. . Kao sto na vise mesta citiramo narodne mudrosti, viccvc j parole

na!) negovali dvolicnost. liccmerj i dvojni moral? Pa, scnmo sc sa1110 nasih javnih diskusija na sastancima. Sctirno sc glasanja na zborovima i radnickirn savctirna. Poslc sastanaka (pa i prcl) obicno smo kritikovali sistcm, rukovodiocc i dircktorc. Na sastancirna smo iii cutal] iii cak i poziti no govcrili. a glasanjcm obavczno POl\ rdi\ ali one stu intimno ni .mo zelcli. Cuvcn jc i onaj aforizam: .•Nc spustujtc 1 ukc, ima jus glasanja!" Koliko je samo f'arse bilo u tim glasanjlma~ jer je malo ko smeo da se javno usprotivi. Mi, zapravo, nlkada ni. ta pismo blrali, mi smo same glasali (a to nijl' islo). Znalo SC, onomc ko sc usprotivi slcdila jc neka sankcija, jcr jc komunizun: proklaruuvao monolitnost, a zapravo tu jc, prcciznijc rcccno, hi In jcdnoumljc. Demokratiji tu nijc bilo mcsta. Kada sc ponckad dcsi ncslagunjc nu nekom partijskorn iii xlicnorn sastanku, obicno smo guvl..lrili - imali smo burnu sednicu. A u norrnalnom svctu to hi bik samo uohicajcno dcrnokratsko ncslaganjc i borba misljcnja, borba ra:itlicitih argumcnatao Medutim, jos iz vrcmena partijskc frakciunaskc horbe (vidcti ranije) razlicitost se zestoko kaznjavala. pa jc to formiralo kod Ijudi taj dvostruki moral. Ideoloski neistomisljcnici su S~ u ck lose pru\ eli 1I tom kornunistickom SiStCl11U (nikada nisu dobro prosli, nikada niko nije rekao: bas dobro sto imamo kriticare, to nas tera da bol]e radimo). Zbog svega toga, promucurnl Srbin je brzo i Iako uoCio kakvo ponasan]e donosi korist. Cuvcne su nasc reccnicc: ..Sla me hri-

(narod jc mudar; 18r ne"), jcr narod ispravno i socno (poncka.j do Slcpcna vulgarnosti) irnenuje odredene pojave - tako cerno i na ovum mcstu napomenuri kao iJustraciju da je narod toj "crvenoj bUf/.oa/iji" na raznim mitinzirna, radnickim strajkovima, dcmonstracijan-s ~ uzvikivau: "crvcna bando", jasno stavljajuci do znanja svima da shvata da jc prcva fen (narocito onirn opojnim lazima 0 socijalnoj pravdi i jcJnakosli). Priznali ml to iii De, nesporna diskrepanC:3izmcdu proklanlOvanog i iivljenog U Daso.i zemlji tokom poslednjih pedeset godina stvorila je ono Sto sc love dvojni moral. Jedno SC' mislilo, a d ruga govorilo. JedDo Sf govorilo, a drugo radilo. Na tu tcmu cuveno jc one Iicemerno novinarsko pravilo: .. Stu 111islis ne kazi, stu kazcs nc napis;, Slo napises nc potpisi, sto potpiscs ne objavi ~'" Gue su dokazi da smu pedcsetak godina socija listickog i samuupravnog t1rustva (ovo drugo istina nesto kracc, jcdno tridcsctak godi140

ga, to donosi koristl Nisam Iud da budern bela vrana!" U kuloarimu sc trazio hrabar covek koji ce na sastanku da sc hrabro suprotstavi sclovirna i, kada je izgledalo da je rakav pronadcn, on bi na sastanku obicno zatajio. Svi su tada cutanjem prihvatali ncsto sa cimc sc u dus], intimno, nisu slagali. Tako sc negovalo liccmcrje. Nc sumo da s ncgovalo II realnom zivotu, nego su sc i deca u tom sti lu vaspi tavala l h) je uno cuveno psihijatrijsko bihevioralno pozitivno potkrcpljivanjc
odredenog ponasanja). Ako se odredeno ponasanje nagradu]e, ono irna tendcnciju da se opetuje, da Sf ponovi. Gcncracije su odrasle u ubedcnju da nije dobra imati svo]e originalno misljen.ie., nego [c bolje ici uz masu .. uz veclnu, Zato se danas ozbiljni analiticari s pravom pitaju - gd jc to cuveno srpsko junastvo i hrabrost?! Kao da su za tih rl)~~l:dnjih pcdesetak godina Srbl postali kukavice, .jajare"\ kako to nckl vl)lc '0(no (i zlobno) da kaZu.
141

, ...' " u srpskom karaktcru koja na posn.:Jetn na('j Irna jo .jcdna poJava.. '. bar c k n .) . .' . kazujc 0\1'U poslcdniu tczu. Hra ar cove - sc raJu lip· U _ \. 'J • dokazuic (I po I' d izikuic jer promcnc ne znacc uvc], r holjilak ~ta prornenc, vo Jar, 'J' •• ~ ( " .. • u '. sc~dCSJ a sa l7V. socijallsttckolll .... b ". k mjc Uund~i . .:,. revo UCIJorll Promena koia ..' kaz, I ) neki narocrn 0 .pta . . J. (VI idC I" srno to " ISlOfiJU JC po aza a 1 . b b' tai .... .. .' ..da Dakl . pllan)C g Iasi - da Ii su Srbi ra n na '. 8J nacm _ . Ii VOll' u. • .? .,. tradicionalisticki nastrojcni; PI tanjc t1l0~.,c I dral1)a_ promcne I J su .' "'J J .l .1 .... .. cono ncua vno rcccncrnjc da ~c pos,t, \ fl' - da Ii su Srbi , hrabn uopstc. ct .. .... " ,. cuvcnorn p( vlacenju U A lbaniju tokorn Prv )g "ivctskuo no mrs JcnJc 0 .w.. , '" .... , . ,cd S t'':·, n·t razmislianie da su Srbi, prcma tOJ'. tczi, pobcgll 17 rat a po d t.: c ( ~'J OJ • .'. . kukavicluka, ostuvivsi zcnc i dccu (n.ejac!) na milost I nClllllost okupa_ [~JfU (stu hrabar covck obicno ne :adl~. ..... . .. . U odgovoru na prethodno pitanje O1lsJjCnja sam da Srbl, kao i svaki U osnovl visoko patrijarhalan narod, ne vole prom('nc. Srbi, ilgleda, ncmaju tu dozu hra~~ost~ l.a promenc .. U ovoj tezi mozc se uociti prividna kontradlktornost. Pa, kako srno tako brzo prihvati Ii socijalizarn, ako ne volirno prOJllC'nc? OJgovor jc: socijalizam jc sarno delimicno prihvaccn, jer sc uJdapao u nasc vrcdnosti kojc je pravoslavlje negovalo vekovirna. f propada pus lednjih godina, j7JnCaU ostaiog i zato sto ga narod u totalu nijc prihvatio, la~nijc. srpski scljak raj sistern nikada nije prihvatio (a srpski scljak jc cinio vccinu nascg stanovnistva). A nije ga prihvatio zaro sto .ie on, srpski seJjak, jako vezan za zemlju i za privatno vlasnistvo nad tom zemljom. Socijalisticke scljacke radnc zadruge su i propaJc zato

isto poku a na drugima. TC7.a mu je: n4!ka ml I 0 menl t h nck me i m rio&.\samo ne k me . e hoj&.·. 87.da e u na oj lemlj' n srrahu i:t.gradivala vlast, ...rpski narod jc mno~o bol,ii kada Sl' hoji nego kada voll!

Daklc, tc a jc: rbi sc ncrad upustaju u pre men . Z 'stu',' Z.lln sl S 1I j dnoj patrijarhalnoj srpsko] P )J'lloid zna l« [c gu/du, ko odlu .uj , zna sc r rcdak srvari. 1 tt S vckovimu postuj . Zau sadu i 1I icu a D'lO du, i por d teskc I.:konolllske situaci ic, Srbi ucmuju rev llillt • .ion true hrabrosti da ncsto drasllCll11 PIOIl1CIll:, u P,)Sl )jcCC1l1 sistcrnu, a il 'I~d I da su Lakvi odu ck hili. Slicno mislj i D. V isic, koji cak pn)siruj , tezu tvrdeci da Srbi nisu 111 rutnici, a ni bnrbcn nurod, a kau argllill "Ill potci jedan tckst S etozaru Markll\'i~H iz drug' polovinc dcvctna sto
veka.

zc

I

Evo sta konstatujc

. Vasic:

•• rbi nisu ratnicki narod. lstina je da sc njih )VU SI'Cl' 1I/hlldl\ ulu pri pornisli na staru junacku proslosr, Jcdan ratnicki nurud 110' , borhu kao zanat, jcdan taka v narod irna tcznju da u horhi l.ivi, h1l0 . ()VLI, 1:1korcci stalno, Od kako sc zna za Srhc, oni su xc Illnogo burili, tl,.) ic i~l ina, ali su i morali mnogo da sc bore i da dugu dric pusku 1I ruci. Srbi nisu borbcn narod. Scdamdcsctih godina, napadaju ~iI irokratski sistern libcrala, SVclo7ar Markovic, risasc: ~KoJ tolik ih ustanaka za oslobodenje, stu sc zbisc u poslcdnjc VI' .mc na Bulkunxkom p )_ luostrvu, narod srpski u knczcvini ostadc nepomican, kat! d(l S~ to njc-

sto srpski seljak voli da obraduje svoju zemlju, voli da zna da je to njcgova zcrnlja. Posvadace se sa komsijom, pa eak i ubiti za poJa metra tt' svo.ie zemlje. Koliko puta smo na sudu vesfacili svadc oko mede, oka pola metra necije zenl1je. Daklc, socijalisticka
ubistva 7bog

ideja, tacnije, drustveno vlasnistvo

na scIu

nije proJa7.ilo. S druge strane, u gradovima, kod radnika, brzo jc nastuplio. ra20carcnje. I kod njih je, duboko u dusi, takode poslojalll ncslaganJr, Zalo se sistcm j urusio saln od sebe. Nakaradni dr, stvc:ni si-

stem jt' opstajao na oegovanom strabu od razlicitib misl.ienja, na strahu od vode i njt.'gove kazne. a Srbin St' plasi strogog vode, odno~no Vl'omB_. postuje vlast. To. naialost. zoa i voda. pa se tako i pon~sa. A po~asa s~ tako .;er jt' vekovima sluno drugog iDa svojirn pleclrna osctlO tudl zulum; 00 u prvoj prUici oSt'ca potnbu da to
142

ga nista nc lice. 13irokratska sistema uspcla jc da ugusi 1I njcmu xvuku Iicnu inicijativu, Ncka sc sravni sa ovim lict1a encrgija j prcuuvim 1.1 i~ vost grckog, vlaskog i samog bugarskog naroda za xvojc oslobodcnie, pa da se v idi kako su duboko pali potolllci Karad ,rda i M i ""sa: I uoista, da je rezinl Aleksandra Obrcnovica bl:sneu u I·ranl.:LJskoj, on hi lamo, sigurno, podigao ceo celcati narod. Jc Ii on hil'l plldigilu ~I'hl:'! .k Ii alcnta od 29. maja 1903. godine bio dclo narodnih ruku'! OCt;\ idnn je da ovaj uogadaj nijc njegovo prcduzccc. NC'l.adovoljan \ lad.avil~ )1n svoga kralja, narod jc tada s tuznim 'recnl glcdao svoja posh-l I uplral. svoj poglcd na intcligenciju. Kada jc ova icdanp~L prcs~.kla n~~a)l)Snl rezinl, on joj je odobrio postupak; ali sam, n sc mkau nlJc osc~al kadrim j pozvaninl da proliva krv svoga vladaoca." . ..
Taku pise D. Vasic, a mi dodajemo:

listicki nastrojen ncrado upustaju u prOluenc, jer zakljucuju

Da, Srhi su IcnJ~ t,rad~clonanarod, sa velikom dozom inerci.ie. rbl ~c I dana~

da bi pn)nlcn..: 111)/da d nl'143

I, ... iu da vJast rclativno cvrsto orzi tu vlast ' .1 ZakuucuJ dnosno upravljanja,ia.fin Ii di1 na "Jasti ?na' 'ua . , Ie j pogoJ'sanJl:., ," JU " 'wp vlastI, 0 . ~lJ da taj posao cu,' ~'to jc J'cJino slo om uspesno radej , 'emu SUdC(.;l, kl' ~.' d It . fade (po ~\. .' -'k t ,I ) kao da za jucujc a a ernatlva pOstoi : . ks I " JccOI S 'k 1 lJulrtl('; o tc l rps l. )zna nlJC I.10, "" mogena nc zna uvei .. ' sta joco , I to narud 0d' . ., ., .~ vtasn nrJe s ( . ativc Srpski seljak, U susnrn rclatlvno ncobr' . d rakve alrerna I . . a7.0~ vraca. 0, k (- to JC ogr 'olnna \'ecina glasackog stanovnistva) , ipak i'na van cove d drzav a r kako sc drzi vlast, Ako neko dobro drii via s t , ", '. k ' cuva ka '0 se. og licemcrja~ gJasatl za vJast po principu _ k ,. CC I zbog on '" " . a.. vecma ', na vIas t glasseu za tebe. Ta recemca JC takodccuvcn a I .. d ti dodl.'s .• . . , a.. or karaktcristicna za srpskog seJ~aka~ To jesrc SlstCITI Spojc, p,ostsla J isno zapletenih rogova, ah obi can srpski gratlanin nc nih .sudova, 0d f1L. " Ii'"
w

iscezao, ,Svi se prila~o~ava}u novirn nacinima zivota, Manjc jc cpskih sklonostl nego kod cistih dlnarskih tipova." Taku je bilo nckada.Mcdutim, inertnost sada§njcg shlnO\'nistva je evidentna, a cnergiju da se prihvate novi ntodeli f.ivota ovo stanovnlsrvo izgl~da vise nema. U sadasnjoj ekonomskoj i politickoi situaci~i ~~trcb~l s~ drasticn~ rezovi. Ali, avaj, povec: broj onih knji bi mogh biti nOSl~Cl ,J"ev~lUClonarnih pronlcna" napustili SU OVU zcmliu. Racuna se da je u penodu 1991-]995. godinc oko 500.noo i7.uzctno kvalitetnih u~ova otislo Htrbuhom za kruhom", Kvalitctni ljudi kuji su ostali osecali su se prosto neprijatno, jer je vazeci slogan btu: svako ku je nesto vredeo napustio je Srbiju. Os tali SU, dakle, pretczno rncdiokri. teti koji?isu ~adri da iznesu te zeljno ocekivanc promcne. Tako opel u imamo situaciju .,Jovo-nanovo . Opet [e doslo do gubitka kvautetnih srpskih mozgova, s tim sto su U ovom poslednjem iscljl'nickom talasu odlazile cele porodice (i iene, i deca, i mladi nevcncant parovl, u veHkom broju narocito ovl poslednji). I to jc srpski mentalitet. Kada vidi da De moze nesto da prumen] u svojoj kuci odlazi dalje. Dokaz za to je velika urbanizacija u poslcdnjih 50 godina. Kakve su se sarno promene desavale u nagloj urbanizaciji poslc Drugug svetskog rata, karla su povorke Ijudi sa sela dolazile u grad. U tom smislu sledili smo primere drugih zemaija, jer jc urbanizacija fcnomcn druge polovine dvadesetog veka (a ne dosngnuce socijalizma, kako su neki politicari nasem neukorn narodu pokusaval] da prikazu), Taj proces urbanizacije zahvatio je celu Evropu zbog napretka tchnike. koji j omogucio dobre puteve, automobi le i druga prevozna srcdsrva, taka da je to mesanje sela i grada nesporno dalje uticalo na promcne srp .kog

r

~.

'v

prema drustvcnom uredcnJU I narocito o nm;u , .. , ideti kak . ~ poli[icarima zanimljivo je VI en 0 JC raZJllisljau V . tavu premu ' '. kusrva v. ' 'k"0\ ," pre Drugog svetskog rata, tJ. '.. IS ' ustva , sa komuni~ pre Dvorm Ie , I' ., ') ., Drzavorvorni dull Jugoslovcna: po rncnost 1 polJtlzlranje sl11azmom" 'p . l' '" , .. , '~narod vestinom u nadmudrivanju, ostoje po rttcan kOJl radc sa tra ntis . . Iikih .. k'l pojcdincima i rnasama za ostv~riv~nJ~ ve 1'1 lstor~lJs J,1 P07itivnih ci. Ijcva j politicarr koji su masc I ~oJedlnc~. u.potrcbljavall za svojc licnc ciljeve j svoje nezajazljivc teznJ~ .za rnoci I sJaV(:l~l. Cezar, Napoleon, Aleksandar Vcliki, Hitler.., Istonjom duboko upijcna ncvcriL:a prCl11a svernu sto donosi drustveni zivot i politicko krctanjc izostrjla jc u nasem eljaku cudnu pronicliivost, pa i preteranu SU111nju rrClna tlubljim motivima ljudskog delanja uopstc. Najkomplikovanijc odnosc on razgohcujc j pojedn stavljuje na Ijudsko pitanje. U tom psiholoskolll pru~ cesu reduciranja slozcnog na jednostavno, skupnog j ko1cktivnog na individualno ap nraktnc g na konkretno, sva je jacina pul itickog organa i u najprimitivnijeg nascg coveka. Svc su 0 na kraju prosn odnos:
j ,

c drugacije da razIllJslJa. urn 0 d ' prcma politici,

...

.'

,

karaktera.

ljubavi i rnrznje, prijateljstva ili neprijarcljsrva. Tradicionali:tiCki patrijarhalni duh jc isuvisc dugo u nasim gcnima da gaje te~ko mcnjati. Dc~avaju 'e blage nlutadjl!, n 'sporno, ali to
U

ovom narodu ada ocigl dna nijc dovoljno. Tc pr )111cnc su bile i ntnijc, ali minimalne. Uocavao ih jc i 1. Cv ijic kada, opisujuci sllinadijski

varijetcl dinarskog tipa, k~zc: .•Ono stu danas nar ) :ito pauC:l rakteru Sumadinaca jCSll: nc';to jako snlc10, velika aktivnost

U

oei LJ kai zJravi
S(1SVilll

No, vratimo se istorijskom lamentu nad sadasnjonl pozicijom srpskog naroda (imamo utisak da jc prethodna prica ostala nezavrscna). Nairne,o cemu se tu zapravo radi? S jedne strane, zakljucujcmo da j srpski narod nesklon promenarna, patrijarhalan, tradicionalistic ci (scUak, pre svega, a to je preko pedeset posta stanovni~t\'a. ako racunanlo i one koji su od skoro ~,gradaniH). Da li nll zaista znaml.) ~la taj sdjak tllisli kada nakrivi sajkacu, nabaci je s tcnlena rukoll1 na ~\:Io~ pljunc u plajvaz i sprelna se da zaokruzi neko ill1C na poslanickllj iii lldbornickoj hsti? Da Ii

7.ivci RClke su inerln
144

pl'irouc. Kruti tradicionali7am

skoro jc

opredcliti

7.'

postojcce stanjc

cc on

tada doneti ncku revolucionarnu
nla

,,~(!l~ku iIi':c
101

c

kako ono

II ';l'

bilo'!

nam

Sl:

da
145

Za seljaka JC s~u

" .. D' je eliak nesklon promcnal1la gO\or" ' a 'I' k I1 ie ovo drugo vc ", Doduse starovcrstva irna U SC ja 'U JUSLa, alj J I' 't' t V Kanca. " , d i svagda kaz _ ' " ovaj rna I CI a, d svetu on svu a 1 s . . .C, I 1l10JI SU "it-a • 1, svu a u S\ ' , . ..' ",. seliak ,.' erx: Jle ~ ';} stann t.:r( I da s nepo vcrenjcm na nove stvan I teorljskc I'\LIIl c. " . ri tako rad'". - , g c u svel U o~jgJedna nastava jedino od vrcdnosti I n' ( da , I.d

, ,rovatmJl:,
'{

da srno duhovno veorna bogati, Ali, ckunOTnski smo xirum \sni

I

to nas

1~

, ~.

Srpskl naro .re n ,. . k' k . t d..kl . . . . . da je ostavi onakvu a va jes c, ,a e, ne dlta man da ~c ~apus~ I Amerikanac, videli smo to, svakih 10 goJina i7. . postuJc stanDU. .'" , . b: " je • ' pravu. ma J U lCVO Iuciju U svojoj kUCI I sve lZ aci napo ~c (namcst':lJ' jer ' ... ,[ vrsi starUdljc), nas covek , nesklon prornenama, svc, 1 "A '; CUVct, cak i broi'SYC ~.' d ' ,..', J 1 • nekorisne srvan (sto je karakteristika, . ,.' izme U osta og, SIJ otmJsko nc s

"prcrastao srcdm,u U a JL' hom" '. t -b hom 7a kru 10m .,. mlic, ., I u. 'd. cskJon promenama
lI

Iik dli 1'.1 . fenomen ve I og 0 , Iva , juu: U. InOstran~ e stranc imam S" drug " . suprotnos sti S prethodnom tvrdnjorn, jer onaj ko Usee'a , 'a " J ,. , stvo, sto mJt.: U , kojoj ii VI krece u drugo mesto, u drunc letako mora
O'rilkodna!S, J '0
b ,

U SVOjo.J

••

kuel

UCI,

all je

.

Sptc ..

sada. u vrcrnc opste pOlrusackc cuforijc i ps;hulogih.: s k r \ja h 'H.les ,_ tog vcka, prosto ubija. Na kraju dVadesc!og veku k,;" d.. 1',.;S!"j drug, mcrila uspcsnosti. To su predmcu, potrosnja. kolil':ina !Un ca koji sc poseduic Prcma savrcmeno] dcfiniciji bog_atstva, bogat .k unaJ ko irnu mnogo novaca i skupih prcd meta , Moramo M.' trgnutt iI, Il'hlrgiic I Dciniti nestc da uhvatimo korak sa Evropom i svetom. A ml to mozemo. I jos uvek nijc kasno, Kako davno r~cc Svetozar 1\1arku\'ic: "Nezadovoljan vladavinom svoga kralja (svoga sadasll.ic~ predsednlka, primedba autora) narod je tada (i sada!) ~ledQn fui,nhn srcem svoJa posla, upirao svoj poglcd na inteUgl'nci.iu!~~ Da Ii ce se konacno U ovoj zcmtji uspostavitipravi sistcm 1I kume narod "veselim srcem glcdati svoja posla' ..·! Ambici.ia uve knjige je da nas, Srbe, na to upravo i podstaknc.. .

ce

g

mentaliteta). , ,. '. S bi ~ d". . Daklc, nezadovoljni postoJecl.m sta~Jem, r I fa IJC napustaJu zc, .. . 'l,t ~euciniti nesto da Je radikalno promcnc. U t0l11 smislu mlju ncgo s 0 G ., , .d " )" k '... ", • .r. t macimo i cinjenicu da su za rza I pra trcno rsn SlstCI11 rnozemo ua U ., '. " . "k ih ' pc dese tak godina (drusrvene SVOJlnc, SOCIJa isnc c pSI .'oIogijc) vee '." T,.T, •. se iskustvo pokazalo da Je tacna ona poznata tvrdnja da svakl~O Jed ~~a vladu kakvu j zasluzuje, a mi bismo to prosirili na: ima I naro ' , I' '" koi drustveni sistern kakav zasluzuje! Jaln:am S icnu rCC,cnICU oja sc odnosi na pojedinacne zivotnc sudbine: ~,Covek posle tn,dcsctc godinc 7.iW'

vota zivi kako jc zasluzio!' Zvuci mozda surovo (pa

I SUI1H)rno),

ali jc

istinito. Nairne, do tridesete godine moze da se .,vadi'· za ncuspchc u 7i-

votu, moze da se opravda, jer je imao lose roditeljc, nesrccno dctinjstvo, oca alkoholicara, zlu macehu - aJi jc do tridcscte god: nc, ipak, mogao sve to da prevazide. Dakle, posle tridcsete zivi kako jc zasluzio, Psiholoski problem vecine 1judi je sto irna nerealne prohtcve, a boIje zapravo nisu ni zasluzili, Nista nisu postigli u zj votu da bi bolje ziveli, pa je nelogieno njihovo kritizerstvo, Slicno sc dogada izgleda i sa Srbima, 'a poslcdnjirn gcneracijama Srba. Srbi Dista nisu ucinili da bi bolje fivl'li. A prema svojim potcncijalima sigurno jc da to 1l10gU, Nc sarno duhovno, Kao relativno mali evropski narod (oko 8 mi Iiona Srba spada u male narodc) sa dugorn tradicijom - mozerno 'Iobodnll kazati
146 147

KOSOVSKI MIT SRPSKI SINDROM PROSLOSTI

narod koji je intcnzivno okrcnut proslosti. To i'ilu 11l0;~nhl reci j za rnnoge drugc narodc. I Englczi. i Kinczi, i. Francuzi, i naruvno Grci i Rimljani, tacnije Grci i Italijani (ovi poslcdnji SlI C ronski narodi koji zaista imaju cega da sc secaju u prosiosti), tak ... ncguj 1I H:f~ svoju bogatu i civilizacijskim dostignucima ispunjcnu proslosr, . :111\0 Arnerikanci ne glorifikuju toliko svoju proslost. Nc S{lI1111 zuto stu jl: nemaju. Imaju je i oni. Islina, nc takvu kao pomcnuti narudi, ali jc I.a Arnerikance tipicno da toj proslosti ne robuju kao drugi narodi. Z" njih je karakteristicno da su svi okrenuti ka sutra, ka buducnosti, Mcdutim,
'U

Srbi

srpska okrenutost proslosti je vrlo uoclJivai specltlcna I, pu nasem shvatanju, osnova je nekih nasih karaktcrnih osobina~ na prvom mestu tuge i trpnje. Srnatrajuci da je za istrazivanje karaktcrologijc jcdnug nar ida izuzetno vazno da se prouci i njcgova proslost, V. Dvornikovic, U sv 1joj Karakterologiji Jugoslovena. pisc: ,.Horizontali sadasnjicc trcba dodati i vertikalu u duboke slojeve istorije. Kada sc rad i II karaktcrologiji jednog naroda kao kolektivne istorijskc individuc - naslcdc proslosti, mrtvi koji zive u svim kasnijim generacijama, od vcccg su
znacaja od onih

Karakterologija antropologiju i preistorijske faktora - koji stvara karaktere naroda - ne moze sc zamisliti karaktcrisanje nijedne jedine epohe, a kamoli svih epoha u rczultanti sudasnjosti, Sadasnjost i proslost, to su dva izvora, dva glavua plana nas karakteroloskc sinteze. ,.. U skladu sa vee recenim, tj. imajuci u vidu nas, srpski odnos pr rna proslosti, i mi cemo ovo poglavlje posvctiti toj prosk sti. Tacnijc, Kosovu. Jer, U nas sve pocinje od Kosova (i zavr iava sc, na7alost, s njim). Tacnijc, od kosovskog mita, KOSllVO jc udes, fatum. Nciskrenost
149

sacinjavaju sarno jednu, naroda ne moze se ni zarnisliri

koji

sadasnju gcncraciju. bcz istorijskc, H kroz i bioloske dijagonalc. Bcz vrcmcnskog

ostavilo l'rcdnosnc medase u srpsko] .ston]., odnos no zn~~aJno. ~ . d -danas pojam junaka u srpskom narodu Mil " dus. da It' an . •. ".. Os ": , . . ., daJonika Vuk Brankov.c, pojam nn osrda I(osovk. Ob.hc pOJam IZ K I. " a -. • pojam megdandiije Marko ra Jt'VJC, pojam srpsk(' rna. . dc,'oJka, .. J"'. ke rubal'j majka Jugo\,ica ltd. Svc to JC opcvano ~ srr~kil1l ju. CJ~s. ,f" . 11'1 - su se sa kolena na koleno prcnosi lc i pcvaln 1 koie ' nC1L.:klJll PC!:'IlMI, '-, ~-nc ostalc zapmm.1. '&.: u •.srpskom narodu kao takve. • •., . •
(if(: •(
r •

. prcpJ(: d no or i SUfO\'Ust, to su u isti 111ah j Ul: fckti srn .k Og I'S I scrv: no~. I' t r 'kog upra\'Jjanja poslc Kosova. Kosovo J·C t. k k, ktera I r 'zu fat u s v •• ••• ' a0
. '1'1
co

fzglcda da neccrno pogresiti ak~l napnJVI1110 PaJ~~lclu. lZIl1CULJ Ko~
Ll .' ,~'I' • • '" ' . \. (

ponajvisc okosrrieu narodnog trajanja, osnovc i podlogu srpskug opstnjanja, moralne vrednosti srp~kog naroda i svctosavlja, odnos prcma livotu i smrti .. , Izjednacujuci srnrt i ncminovllosl, \ shvaiajuci jc prolaznom fazom U ljudskom zivotu, Srbi su u svojim junackirn pcsmama, nadmudrili srnrt i uzdigli su se iznad nje jos ad Kosova polja, kada su mogli da biraju zivot u ropstvu iii izginuc; u xlavi. Eticnost srpskog naroda najbolje sc cita u njcgovin1 junackim pl'smama. A one se dele na one pre Kosova (kojih jc nevcrovatno mall) i one posle Kosova. Kosovo je, dakle, jedna prckretnica i u istoriji i u

, ijave Isusa Hnsta Mozerno cak slobodno reci da JC Koso",) /'1 sova I pl. isro jc S ..rb I. ono sto _ Isus Hrist za hriscane:" .. Nad celom. Kosovijadoll1 , I' ni nim ghH'nim iicima i obrtima, narocito u preu~gn, I~bui primer i uz r Hristijadc Tragedija baca senku prcda sc kao 1 u Hnsto\ oj istori_ii. Lazare';i vecera uoci birke, nagovestenj~ i7.d~c j prislIstvo izdajni_ ka, umnogome podseca na Tsuso~u r~sJednJu vcceru .. Kau nebo lld pakla i ovde sc ostro deli zrtva od izdajc. Vuk Brankovic Judina jc slika car Lazar po UZl)fU na Hrista sprema s~ da zivot pOl07i za hlcju koj~ jedino POlllOCU tc zrtvc mozc da pobedi. I carstvo 11lO7.c da sc i7gubi. ali dusa ~~ gubiti nc smc. Hristova nauka 0 vrednosn UUSC, za koju se niv(a 'u otkup' ne moze dati ovdc je ozi vljcna j pokrenuta u La7arcvom liku. Pre krvi i boja borba je odlucena onog rrenutka kada sc La7ar 'nc-

dusi srpskog naroda.

Pogledajmo malo kako to narod peva naseg kosovskog arhetipa?
U narodnoj tradiciji

0

Kosovu i sta jc osno a tug

ostalo je zabclezeno da su Turci pobcdili, jcr su hili brojniji ("sve je turska vojska pritisnula: konj do konja junak do junaka .. , svi mi da se u so promctnemo, nc bi Turkum rucak osolili") ali i jcr je Vuk Brankovic, izdavsi kneza Lazara, pre vrcmcna povukao svoje trupe kako hi nakon Lazarevog stradanja zagospodario 1 njcgovim ohlastima. Tako jc Vuk ostao upamcen kao najvcci izdajnik srpskog naroda koji, kao takav, sluzi od Kosova do danas kao primer 7lul:lnackog iz-

dajstva spram sopstvenog naroda.

bcskorne privolco carsrvu', Teska je Lazarcvo prokletsr

0 7.(1

svakog ko

Milos Obilic, pak, ostao jc upamccn kao primer ncprcvazidcn )~
vrila Principa.
patriotizma na kome su ucile potonje generacije, od Karadonla do GaKosovska bitka, odrzana na Vidovdan, 28. juna 13~9. godine, udafila je snazan pecat na vaskoliki srpski narod, koji i svojc racunanjc vremena, kao i nastanak srpskih junackih pesama, kako pise 'uk Karadzic, racuna tj. pocinje da vodi - do Kosova i od Kosova. Kosovo postaje tako mit, medas u istoriji srpskog naroda. On j postulo i ostalo simbol srpskog otpora i opredeljcnja za ..n bcsko c: ,1'stvo", To se najbolje oseca u pesmama 0 Ko o ':kOl11 boju, 111(' tu k ~1-

nc dade na boj na Kosovo da se svcsno zrtvuje za vee izguhljcno car-

privoljeti carsrvu? J Ii volis carstvu n bcskumc'! IIi oli carsrvu z malj. komc' 'ar voljede carsrvu nebcskorlll:. jer zcmaljsko jc za malen c( r, rvo, a nebc rk uvj k i dovjcki1! .

uvo, Kome

ccs s

kc PC'In' kOle ka
150
' J'

Srp ke junackc pc me su ogJcdaJo srpskc dusc, Nairn \ kao izvorisru nacionaln g nadahnuca vracaju se Srbi njima uvck i/nov:l, a posebn u vrcmcnima borbc za opstanak, kada ' sledi J ut prcdaka stazama k je :u ~ckovjma utiralc prethodn g nCIacij , l ll'/hcdujuci takn dul?o~'no J dmst 0 nar da. A till b rbi za lpstanak J psk nan )da bi10J J pr isc, cak j za nar d k ji j v ~u 'ucu 'a 'Jad'(_ J1' sled urulila, kako e t . bi~~ kaz za gc grafsku J kit 'iju rbij. . Z 'UslIuta lsI l"IJaSI psk g nar )da, ltic '0 i lllilOV I i nrcgova prl'Ua. llJa, nJc 'o\<o ~fero anjc i njcg )v moral, svc jc to t, ro u ,,' U'ounc jUIl(1l't

111ase poscbno isticu likovi Kosovkc dev jkc i tnajke Jug \ i " .til znan junakc Milosa Obilica, Jug-Bogdana i e t Ju~ \ i ~ ....
Sve reme viscvekovl1og ropst\ a pod Tur -ima kr 7 srp ke pe inc negovalc su se neke nloralne vrcdrH. stj kc.~ SU oblikovale i srpski karakter. Tako su ve )111a indikali n p ':Inc Ij vicu Marku i Banovic t ahinji, sri n1 faint,::. 'P "kta p
C Jl
~l \

na '-

krtk'lV Cr}
(u

,

p )k~z'
(

t a u u ',·o·u
w'

.vc.::-.t

JC nal

.

'b' ~ ..

0

IIn.. 1 Kra-

'(mIl',

II

ku svojc zenc,

.' . srice ne '. samo junastvorn, ncgo i COist\10111 hInJa se IS J' Bano t:a~ : pesmi 0 Strahinjicu banu prasta sc i'avudn'~ (uprosl neverIH.1JZ~n1), . lunasrvo jacc jc ad scksualnih kl>nlplek c-. , I. .. .. COIStvO I J ~ "d I . vlc , S

V

muskog po pesme o· Marku Kraljevlcu .. su izuzetno zanllnJjivc 7.a .. . J . .Naro ne kara k tera, jer se njemu pridevaju mnogc srp.skc osob'_ kog . .. K' 1 anallzu "srns pesrnJ. kreee ~ ' .vtrn srpskim teritonjama). ralj Marko , ko" , . ~I ne {on sc. u '. l' a, a Ii reIativno malu n10C, kojeg narodno prcdanic ., titulu kra U K' . 'J rc JJnHO " '" da nlJe uce stvovao u Boju na ".' osovu Jer JC 7akasnio ko _ .. x ', cak uptu7~Je .. .. .tava u poturice, sa mzorn ncganvmjosobina keto arodm pevac svrs . .. 1 SW . d ' H) ga n .' ,'t. ,t piJ'anstvo C,pola pije, po a arcu ajc - prcdsta_ ¥t 'U naprasi os · d ~"k' s,I'0 S " U osnovi 1. k ao veliki zastitnik svog naro a, 7:astltnJ sVlh slabih e '. \ ~enJ.. "'~I. . Marko Kraljevic otelotvorenje nlnoglh Pozitivnih i nevolJmh. taxo Je . koi . d' ""..' . I negatlvm k' akternih osobina . ivnih ar oje je naro I m pcvac ~ . all .. d . . oClglcdnu ,. dobro poznavao. Mcuutim ~njernu Je po arena I u oga naJvcccg Junaka . b . . ~ turskog protivnika u zastrtr "raje , najvisc Z og toga sto JC 1 naJvcl,;eg . , ." bilo b . /"veopsteg klonuca srpske drzavc ) 0 potrc no da lm3ju u uno \;J eme s . .. bil I . ". '. astupnika Titula kralja rnje L'na rna .a, a " CInJcnlca '" I da nekog vaznog z , .... , ,. . ki azarevic) nlJc sc .prcvlSC JC turskr vaza I (vazal je bio 1 knez Stefan ~ ' osudivala. Mazda j zato sto je vazaJ mogao sl~bodno da se krccc po turskom carstvu, Imao je pristup sult~nu 1 up~'aVI, t~. C t~ko mogao lakJ ~ d' astiti SV01C podanike nego da je turski nepnJatclJ. se az J ih . Kraljevic Marko je simbol nar?d~?g otpora ,1, eroJst~a: .,Nijc majka rndila junaka, sro je majka ~a~JevJca .M~r~a. r.lcm~mt1 Mar~o buni se protiv necovjestva ..Marko je ~unak~ Indlv~duahsta, cuvar svoJc Jicne casri i svojega oruzja, ali on je 1 branilac raje, borac za narodna prava icovecanska prava ... Crnijem sc osmjehujc brkom, I prcvaljujc okom krvavijem./ bijehjcm poskripuje zuborn, l oci mu se bjehu UZl11utile, ko u gladna kurjaka, I kad pogleda kanda munja sine!" Narod jc bio razapet, j raja ijunak u isto vreme: takav razapet jc bio i njcguv Marko.
v • • '~'," ':;
¥.

lnog ponosa...

J

.,

'.

.

.

Shena a nama, tj. 0 koso skim juoadma pisu i drllgi, 110.\ primer. Englcz Oven Mercdit dalckc IX61. godinI.': .,Struh putajni 1I dll~i ritunskoj jc strah ad Kraljevica Marka. Marko jc junak 1I p(,knrcn\l111 ... hinu, sirnbol otpora i junakovanja pod Turcima. nc jo~ 1I slobodi. lako izgleda da je njegov lik allluralan i rogobatan, on nosi II sebi it..:dnu karaktcrnu celinu i moralnu vr dnost.:' . Nascg narodnog pesnika intercSlljc sarno CU ck u h~lI'hi sa Illl)ralnim i fizickinl, u borbi sa zcnlaljskim i mu.lzcl11aljskilll viluma. Njega ne intercsuju priroda i njcnc lcpotc; toga nerna LJ junuck] I1J narodnim pesrnama. Njcga intercsujc samo "SJ'Cl: junacko"; iz na~'k:g iunackog epa progovara nasc narodno bicc, progovara balkunxki ...:pil'irani covek, sa tragovinla stare slovcnskc osccajnosti, (Iii i sa muskim stavorn borbenosti i SViUl onim stu je s tim psihicki Pu\ czano: gurdim kolerikom i nadasvc covccjinl ponusom i vclikom Ijubavlju zu pravdu i slobodu, Kroz junack! dcsetcrac pulsira rasna dinarsku zila. a sud b ina i is torij a odredi Ie s u samo smcr log pu b ira nj H • .. "K rasa n junak na ovorn svijetu" - jc dusa epske lepote. Muska :.slika i srce jll-

nacko opisuju sc sa emfazonl, kao u groznicavon- uzbudcnju. )pis kako junaci polaze u Kosovski boj da ispunc SV0jU zrt\'u, kako ilgkdaju i kako se ponasaju, jedin: tvena je slika kakvu trcba trazitii 1I Homera: .,Sve konjanici po bojnim kopljima, \ prcd njirna jc B\. ;ko Jugovicu, I na alatu vas u cistom zlatu, I krasan ga jc barjak poklopio, I pobratime do konja alata, I na barjaku od zlata jabuka, 1 iz jabukc lid zlata krstovi, I ad krstova zlatne kite vise, I te kuckaju Huska po plccima!" A zatim se ukazuju tri nerazdruziva druga - Milo, Obilic, Kosancic Ivan i Toplica Milan, Ceka ih Kosovka dcvojka da ih otprati poslednjim pogledom. .Jed no jcstc Milos vojcvoda, I drugo jeste Kosancic Ivane, I a trecc je Toplica Milano ... I Glcdala ih Kosovka devojka, I kad se seta vojvoda Milane, I krasan junak na u\ u-

slob dnc
152

Ovo oavodimo zato sto jeiz Kosovskog boja kasnijc Kraljevic Marko onaj srpski duh koji Je ostao do danasnjih dana. A to zoaci i junash'o j oaprasitost; i vazalstvo prenl3 jaccm~ odnosno scfu, makar 00 bio ncpri.iateJj, aU j zastita rajr i nemocnih. Takode, znaj sklooo t pijanstvu, ali i pesmi i gu lama. Kraljcvic Marko jc n('govao osobinu ranijih srpskih vladara da uz gusJc j pcsmu proyodi

ci

CHSOVC ..•

. .. ..' srpske junacke pesmc, kojc na na_lb"JI_Il nac.:1tl odslikavaju srpsko kolektivno nesve~no koje sc vckovima talu/il ). \ alja znati da u SVilTI tim pesnlama ima nlnogo pojcd~ nac~~koj i. SU oS\~. tlali srpski obraz na svim teritorijama kojc 'U nasclJavah r 1, l d VtJvodine 1 Hcrcegovine. do Busne i Hr\'atskc Krajinc ... Sa godinama koje su prolazile pod Turcima vrcmenUIll Sli ~~ '. nage srpstva ponlerale od pojedinaca, junaka. ka narudu kuu ~dlJ1l. L
153

me svijetu." Kada analiziramo

Prvog i Drugog srpskog ustanka, pocinje nama umcsto pojcdinaca poja, I)1I.k (i lav •' ifllJnllll pt:SJ h. da sc u nasrm m " br rim voivodarna, hararn asarna i SvCstcn~ • ..1 '8 S\,lIl1lll JOJDI J " I. I' srpski nan~u~ '" rurskog ropstva vrcmcnon~ izranja OL'/'1r0J junaka Karadonk\'ol1l dobLJ., Jb
0 ~

Tako se Kosovskl mit odrzava i dal.ie hrani.

Ije, nama niko ni.sta. ne mOle~ pa ni te "niCim ~a.sluJ:cnc" !\snkci_il' .

KctnH.lun.tc\ I,)g vrClllC_ I .I ' '. J..:t)JI su()_1) na .' .. . inic i jasna nacrona na Il, cja 0 uJCl.lJnjeniu J "1 put sc p0J111 J • na (IR ..,. pI \ . ': , im recima Borda Petrovica ([>o(etak hUIl<! .rpstva u .... en U\ , ,. I'kvasko I l)~.:;.;r. " -odo plemenita mcdo, !lZ111CU Basne I 171lleu . ""71/(1)' DJlno" • , . bk " prottv aant "'" cc 1 to \ rem c doci . I kada CU ja 1 te ca prCCI, ! i ccsti_ Srbijc, I naskoro slVull1,

.-

raJjkIZ 11'1 kOS()\IS .k e heroic. U pesmarna t"ll1l~.
'J

17

.

Kosovo jc nesumnji vo tragicni poraz srpskug narud«. Mi. naril\no, pokusavarno da, graucci mit, uti poraza napravil1l0 POhL'du. Malo

koji narod slavi

svoje

porazc na nacin na koji

Sl110

mi \ L'/<tni

za

11\11

(I

';.. ~. rna ca pros ostr I pridar .....(\ IJh.: JC 1I0CIO znacajnu okrenutost J '. . . '. .. da JC u T vanje znacaja SVOJl111 precirna I on uocava ·h S b svesnk svakog Srh], t::. . na SVI r '.a. a 0 u poglavlju na uvek priSU t· Ideja. ujedinjenja . . . Osobito 1'0.\'/01 '(uljf? pi -edaka i abita) slava. Nacionalna SV(!.\, ,I IU(cio_ " . I: uulna ::llaGC (J, on pI'se' Za narodnu stvar SVl podnose " nujvcce 7.rtVl' , ..•• .. . ki i S bi pr )let nckolikim kao kristal jasnun mislim». On hocc SVR "JL: r 10 <., . •, '" • bile " I)(1du Ji samo.s 'ta·lnos't svih zernalja za k.oJe. zna da su Ill: nJcguvc drs I0 U (,' . zavc i da u njima zivi 'sirotinja raja'. Pod .~vl,nl imcnom on ra7ul~lc sVU onu bracu koja ne zivc u granicama Srb.l!C 1 prema t0111C ?CnlaJ~ potpunu morulnu j intclcktualnu slob~du. ~Jlh t~'e~~ oslobodui stalnim junasrvom, neprckidnim pozrtvovanjern I krv~~u. " Napajan ovim nacionalnirn duhom, kOJl vu~e kO:,cnc 0<.1 ,Kosova, nazalosr poslednji pohod ka Bosni i prelazak Dnn~ mje sc naJslavnijc

t

u

Bosnu pllJazltl.

.

"

..

I

Sb

k

.I
v

"

Kosovu. Nije iskl_iuccno da nam to Kosovo u nuvijoj istori [i (; Ii ~no] koja se tck sprcma) opet dodc glave. Buduci porazcni na Kosovu, s('~ bi su nalazili ventile svog daljcg opstajanja pozivujuci sc ncrcalm n:1 kosovske junakc. To stalno vracanje u proslost jc zapruvo srp:..ki usud . Kamo srece da umcmo, kao Amerikanci, da budcmo okrcnuu samu k;1 sutrasnj ici. Mi psihijatri dobra znamo da cackanjo po rrosillsti nckc tl~uh . moze da razresi njcne nesvesnc konf liktc i frustracijc. lsro tako, umerena okrenutost naso] istoriji, odnosno srpskoj proslosn, mol.t. da nam kazc da nismo "tikve bez korena' i da iz te proslosti mO:ll'mn da crpemo soagu i za buducnost. Medutim, ml Srbi u tome. kao i u jos poneeemu (videti ranije: oeumerenost) dramatic no prererujemo. Ako pogledamo u srpski crkvcni pravoslavni kalcndar, videccrno da pravoslavlje ima 4 dana u godini kada su zadusnicc, tj, dani 10ji su posveceni umrlima, odnosno prccima. Naravno, umrlih sc trcba

zavrsio ni S OVU, a izgleda, ni S onu stranu rekc Drine. Srpskim narodnim junackirn pesrnarna dali smo dosta prostora, jcr nam sc cini da su one cmanacija srpskog karaktcra i da je u njima I11nogo sla reccno sto ce kasnije znacajno obhkovati srpski f11cntalilct, pa i . rpsku istoriju (ukljucujuci i ovu koja sc sada zivi i pisc). Analizirajmo sarno tezu da jc Kosovom srpski narod scbi obczbcdio ulaznicu za "ncbcsko carstvo", Kakva glupost i kak va bcsruislioa: Ta tcza 0 Srbima kao .,nebcskom narodu" vraccna nanl jc pre par godina kadtt smo pokusavali da dokazcmo da nanl ,.. cpravcdnc i nicim n /.ctsluzene sankcije" ni~ta ne mogu, jer St110, zaboga. ncbcski naruU. Naravno, n3rod sc nc mozc unistiti, on jc kao v )da, rekli SJ110 tu vcc, uvek nadc nckj izlaz, ali da jc uvim ckOnotllskinl sankl:ijClJna 0<.1 J<)92. do 1996. 'odinc srpsko ncldonaJno bj~c vraccno dvadcsctal ~pa i triJcsetak godina uruu.ad, izglcda da jc ncsporllo. Ali od Ko. 'ova pa nada154

secati svakom prilikom, a nc samo onda kada procitamo u crkvcnom kalendaru da su zadusnice (to nas podseca na divan tckst kojl sc nupise pozadi na fotografiji, poklonjcnoj za ..uspornenu i dugo sccanjc": Ne, pog/edaj pa se seti, vee se seti, pa pogledaj'}, Medutim, nasa preterana okrenutost proslosti nijc dobra pre svcgu zato 8tO je ta proslost prepuna ratova sa kornsijama, prcpuna osv tnickih poruka koje nam mute istoriju. Te srpske junacke pcsmc, kojc ~.'.iholoski podsticu, pa i teraju, na ..izginuce u slavi", kao da zaborav IJeJU da se zivi ovde i sada (Iatinski: hie et mille, ill jos univ crzalnijc h 'rl

and now na engJcskom jeziku, danas modernom cspcrantu). OJ Arnerikanaca koji su danas vodeca nacija sveta u mnogo CCIllU, ali 11: i u moratnOITl promisljanju, 1110zda lllozclno nauciti da n~ robuJL:ll1l
proslosti. Tacno je da je u kosovskom .

mitu bilo ~ajnih poruka k

)~C

u gr~-

dile srpski nacionalni ponos i vrednosni sisrcm. Reku ~m(J \'C • - ~r·\.IJ1ein llloraini irnperativ srpskog naroda trcba uzdici na s\ ~tskl tll\ l) barabar sa Kantovinl katcgorickim impcrativom. Oprostal Ban \ Ie
155

. '"i S h ·uc nc\'crm,)J.~ zarad llJ' ubavi govori kuliko 0 nasllj Cll1ocion. a I_ zen J tra. In ,. b' ',,> tolikojc i pretcca pravog humanog odnosa pre-I1,. )'tr(ahfHJU3\, , . (I'b' a m~"'. '. om tolerancije ] razurnevanja mug) , 1."1110 rcCj d' I '8 velrkom uOZ 'C' ,it :cn 0"0) pcsnu i ra lema liubavnice cak r pretcrano 13VOrJ7ovana i dr.a _ ~., " t JC U 'J
"j
w

SRPSKA DUHOVITOST, VICEVI, SRPSKI SE'KSUALITET

glorifikacIJI proslosti. ;:, 0 SI." uspesmje oslobodimo " tl" b d' " IJU b 0 vania pros'osti~ to cemo brzc Jel U sve kl.... u ucnesr, Sto pte ro J t .0" ,.. , ... o nezavrs('ne posJove IZ IS orjje ,U JUCUJUCI I pomircoJ"e Z8vrslm " ok S b svih Srba koji su radili za dobro maj e r IJe eetnle] I partizani) pre er nas ogrejati sunee srecnijeg i bogatijeg zivota... '
srec u.

"

Mcdutirn. racno jc i to daJ~ Kosovs "" o~ pot rctnJlvanajcd_ , ,~, k . ktcrna 0 .obina koja narn U isronji rnjc doncJa pretcranu net nasa ara . .. ~ '};t .. '" •• ~

matizo ana),

'.

ki

~ I::].it

hrani

:

R '. ic ec J
o•

0

0

ro

O•

("

.

"

P~lak? se ~ri~liZavamo dcfinitivnom uublicavanju srpskog kuraktera. Pl~~nJc kOJec,e~o z,a trcnutak postaviti vraca nas na sam poceiuk ove knjigc, a glasi: sta Je sve pokazatelj karaktcrnih oxobina? Kako ocenjujemo karakter pojedinca, a kako jednog cclog naroda? Karakter individue je pojam za koji je u nauci postignuta kakvatakva saglasnost. Ali, sta je karakter celog naroda? Sta jc to .. Englcz", N em.ac'' ~ .. Rus" ,., F ran cuz ,. '" S r b'in k ao d USCVnl '"tIP 1 zascbna karak. ~ . lerna struktura? Je li to neka surna, .•prosecna sherna': na osnovu vcccu
H H

broja clanova tih naroda, iii idealan tip kame se jedino vcliki prcdstavnici tih naroda vise-manjc priblizavaju? [ najzad, kojirn putcm Ud'C dode do sherne i do idealnog tipa u komc bi svc bitnc karaktcrnc crtc jednog naroda bile sadrzane? Koliko treba podataka, pa da ..uhv arimo" karakter pojedinca? Po Fujeu, prvo dolazi U obzir rasa i naslcdc; drugo fizicki milje i trece, moralno-socijalni momcnat. Kroz svc () ) prolazi narod u toku vekovnog prilagodavanjs i transfonnisanja da bi OL)SPl:U do svog psihickog tipa. Tu je, dakle, i antropologija, i rasa, i konst itucija, narocito cerebralna, etnicki i geografski faktori, pa cak i ;iziol _ gija nacijc, .. Prerna OV01TI stavu, dakle, treba posmatrati 1111111g4.l lcmcnata koji ,.zive u jednom narodu i onda ih sazimati, kun\'crgirali ka jednom zamisljenom liku, jednoj Iicnosti, Miler Frajcnfcls ima drugacije misljenje, Proucavajuci Nemee on kaze: .~Misli111 da najjaci prcdstavnici nekog naroda mnogo jasnije izrazavaju njegllv tip neg» siroka masa. Neizmerno bolje rnozemo upoznati sustinu francuskug bica na jednom Volteru, ruskog naroda na jednom Dostojcvskom, ncgoli na
H

C'

156

nekom obicnom malogradaninu tih zemalja." Utic sumnja u sve, svojim poznatim da - ali, On kazc: "Nik< d dosta opazanja, svuda i svugde, i sistcmatski i slucajno, gdc god sc prilika pruzi: u zcleznici, na ulici, u gostionici, u drustvu. .. "· I nas stay je takav - sto vise podataka, sto vise opscrx acija obitnog stan. vnistva, u nas naroci to seljaka, j r su l ni onaj k rraktcrni duh
157

E, pa taka j smatramo da su to kod nas I vicevi.. . ski V1CCVI. pl'"l" sveca nase sale humor, srneh, ancgdotc, ~I vi
C" ' • '

'. :. llgwznc. mora. In e , umetnicke ' ckonomskc ki drustvenc tvorcvlnc U Loku .. , " .... h , .., . skih pcrioda nepobitni su do umenti nJcgovog '"karaktcra . dug: II..:Illcn.s . . .. . N ,"'
aSI,c~lvc~i atonZ1111

Zefll:, d t irskog nasilja, danas JC to sarno narouna nosnJ'. sredsrvo odbranc 0 L ~ .d .. .r : k b·.... a • .w" 1'1:> iavama se rnoraju an ISt01IJS a 0 ~asI1JcnJa. Uo j nlsta Vise. dell'. e, pOJ d" I'. . .p v • d 7nae:,.l' U zrvotu jednog naro a va ja uzcn u Ob7lr: rc. acaia ste svc slO Je 0 .
'V ,

vakorn gla,d'aminu • vjse iii manjc. 'Mcdutim, otlrcacnl: po', , .. .u . 1ak')J' ZIVI U. . i. d au im strucna objasnjcnja a nc hlSIllO ural' ava 1 .. IU b . t 7l\"tt, VI.?rrc a l.s~a. ' • . 'Ii na pocetku ove knjigc, zamku olakog i b kUl(.lJ ~mo sovon .. bi ~ . rk zam u 0 K~ "lustrm;ija ove konstatacijc 0 reno sc L--:no " , kl'uC!\'(U1J8. ao I ." . S bi .... SI 70g 7J J " 1'01kraicvima juznc r tjc posto]: Oblcai:.J do. sc " ~ ,. J " nrrrer: U 17\CSn sir 'prcslfIJkll . opa~uJ i tako dobijaju. izglcd brcmcnitosti. eel p. , ' iu Nck,au ,J .
•. v·'
v~ ", v

san. ali i sam Gezcman kao da sumnja nastalo iz pcrspcktive ..nas stranih".

11

to pa kale da jc tll

I

lislj .njc

v'

'.

v

srp-

Iz .Jcomike", na bazi antipatijc, udvratnosti i gurl:inc, I"a/\ i.ia sc satira j ironija, dosctka i sala sa ostricUlll porugc. Tu ncma USI10\ nllg osecanja vcdrinc, sirnpatijc i dobrocudnosi! lz satire i ironi] lllUI.\: d(l izbije plcmeniti gncv i visoko moralna licnusl kOJ:1 osuduje, iii, kuko se to obicno kaze, H~ibaH i .Jeci" neku drustvcnu pojavu, ali i1l\)ic da bude i izraz pakosnog ruganja, mrznjc i zavisti. Satira jc gorka, (I irunija ljuta ... S druge stranc, sarkazam delujc kao otrovna kisclinu. dok aluzija lTIOZe da boene i pecne, prerna situaciji, ali i prcrna dlJS~ll1i\(Isti onoga kome je namcnjcna, Moze sc reci da jc nas narod \ iSl' podrugljiv, vise naklonjen ironiji, satiri, sarkazmu negu vcdrom humoru, mada i toga ima u velikim kolicinama, J. Cvijic u svojoj idealizaciji dinarca dovodi ovu crtu II \ C7U ~a

, .~

"'atl'-

re j slicnc kn;izcvne rvorevme. '. . Pesma nas je odrzala, njojzi hvala!" OVI poznan xtihovi su Vcrovamo tacni za 'duzi vremenski period istorije srpskog naroda. Oni

se narocito odnosc na istoriju pod Turcima, jer SU SC u ~rpskim junackim pesmarna toga vremena sigurno realizovale svc SVcsnc i ncsvcsne porrcbe srpskog naroda u ropstvu, Tako smo ucili u skolallla, a tako je i zapisano u nasem secanju. Sva hrabrost, moral, j~trajnost, srpstvo, junastvo, duhovne potrebe srpskog naroda - svc JI.? to. nc 1110gavsi da : c rcalizuje u stvarnom zivotu, rcalizovano u srpskim narod. mill pes mama. Danas, cini narn se da bi slogan sa pocetka ovug tcksta vrcdclo pa~ rafrazirari u: "Sala nas je odrzala~ njojzl hvala!" Jos pn.\cizniJc _ viet-vi. Oni su nas odrzali, njima hvala! U novijoj srpskoj istorij i, narocito poslcdnjih pcdcsetak godina, izuzctno srno produktivni II i71l1is1janju raznih viccva. Zasro kazemo u posJcdnjih pcdesctak godina? Zato
stu se u tom periodu "ncgovanjajcdnoumlja·· (anahzira1j smo to u prct-

hodnim poglavljima). naprosto nije smcla kritikuvatj postoicca vlast (slicno, verovatno, kao i u tursko doba). I sta je drugo prcostalo narodu nego da prazni svo,ic poJiticke i ine frustracij!'.1 i tl'ndcnci.i('
krol vice\'c. Smatra se da jc vreme politic "l' dik ature godno la 'tvaralastvo tipa satire i aforizama. vcoma po-

iskrenoscu: ..Nigde u jugoslovenskim zcmljama nc postoji vise iskrcnosti, nigdc vise sklonosti za ismevanjem ..· Postojc mnoga razmisljanja i istrazivanja 0 smchu i sali kao II spccificnoj manifestaciji ljudskog duha, ali i spccificnoj ljudskoj potrcbi, Prcrna Krecmeru, atletski tip u odnosu na piknika ncma humura. Davnasnja jc spoznaja da kada sc necemu smcjCL1111mi, u st\ uri, osecamo neko olaksanje i momentalno oslobadanjc od tcgobn 7ivutne ozbiljnosti i realnosti. Kao da smo stali iznad objckta kornc jc :1~lch namenjen. U poglcdu na tu biolosku zbilju smeh bi bile nckc .,pslhoIoske pauze", Srneh ima ne sarno svoju fiziologiju i psihologiju, ncgo i s\ ju karakterologiju, svoju etiku i sociologiju. "Lud sc po ~mchu ~1l7n.aj ". kaze nas narod, a psiholoski prosireno 1110ZC sc kazati da sc Intd,.gcncija, kultura, ceo tip coveka poznaje po smehu, Smch jc .7apra\ 0 I l n koja u trenutku osvetljava celu unutrasnjost ~~vcka ... ~at\'nust, d ~~r~~N cudnost, pakost, zloba, zavidljivost, nepovcrljivost, ,zucnust, prom: lJ1vost ili tupost ogJedaju sc u raznim formama smcha I hUtrh)fa (stnc~m sti). Sn1eh je i "dezinfektor Ijudskog dru~tva". .,

Medut~rn, bil ) jc i suprotnih misljcnja. Tako jc jt)" davnu Ci. Gczcn~a~ l:rd,o da lugoslovcni vee zatu nc 11lOgUda imHju hUlllora, jcr su optmllstJ J racionalisti. Prcl1lCJ nascm shvatanju ovakav sta\ jc pogrc158

lnla humora koji nagraduje j koji kalnjava. odobravH ..lll l sUl1uJc. mi1uje i ranjava. dizc i unizava. U borbi ncm.a ni~ta u~a:nIJl: n('g\~ k':\ i
vas protivnlk Smeh moze da 1ma u SCbl I P }d. if ka, ~h . i ra7.0rne snage prcma tome kak a mu J~ pst'h'-k 'a 730 k~. II nJcg'\ 111 )/' h,- ,. .. .. ... da L~blJa ) SHllpatJJH 1 otrovna pa k os 1. All ,l )l'Oan la 'lllc'\nl) nW/c J.t bLJ~
159

u~ini smeSnilll.

rnor oil \'csalJma. mn, ., ... '.. sc J7 r raz l'Iva J. oseca neki ton melanholije I rengnacije. " hurnora " • • kori . rvrdili da je smch izuzetno onstan covcku I da jc Oduvc k Sll1l) .' _ ... znak d0 brog 7dravlia. Nedavno JC• to I naucno ipotvrdcnob tako stu jc is~ '.J ha . _, .. ,,' '" d ikazano da deset mmuta smet a ima rst: cncf J t za Sfec i pltJ\UnJl:m l, ',.~. " '1' "'-'J", ".' kardiovaskuiarni sistem kao I pola sata tn;~nJa 1 I vcs anja. I~ao stu jc , I i noiedinca zdravstveno veorna koristan, tako sc to rsto mOze srnen za poj ",ok'" d kazati i za narode. Narod koji ume da se sa I, 0.11 Im~ uhs, sigur°e zdrav narod. Pre svcga, duhovno zdrav. A to J'" ncSUmnjivo no J •• ....... ... I " . veliki kvaliret, Nas .. srpski smtsao za smrs JaDJe sa a I vrccva JC izuzerno zdrava i korisoa pojava, Kada sc Srbin nade mcdu sVOjil1lCl u inostranstvu jedno od prvih pitanja koja rnu postavljaju jc: irna li novih viceva, Ocigledno je da se ti viccvi smisljaju U matici, a ne u dijaspon, I to jc dokaz da je matica jos uvek mentalno zdra, a, kao stu jc dokaz da drugi narodi nisu tako produkrivni u tome. r 1. Cvijic je smatrao da mi kao narod imam? smisla za humor i da

a neki ton simpatijc, nc obara ncgo di7.c, osobit .. k ~ . '. 0 • u.J '\tedn '. 1 ' . humor, Humor ]C I po usa] 1111UflUacijc od b 1 (wam ,l). ako J~ zv. , ka'da °Marko KralJ'evic na udarac topuzJnOIl1 kazc '" N(' . , la, r~a ~nl]ll,:r, h buva!" Pred opasnorn situacijorn hajducki haram_ b dl m I po kow U ~'~ . U Nc boite se, dobra bid nece! 0 JC poznato ka~ tzv, ..hubasa kaze: ':. ~ U 'Srbine .. da vidis svoju slavu!' Ccstu ..,..

od ta ccnn

k"~ 'C slucajno u narodu "svaka sala pola iSli ,~, U os,t·' o~. nc , aze Sbogata za stvara I'astvo I koli III " . nc , OL.:cnc, a eh) oliko SC 17 nic n ~I. ,'sala (smc .. k kl ~. . 10Ko "1",0 - l • .1 • Dositei Obradovic ova 0 za JLlClIJC' Zai t ~ rkriri mucn ' 'J •• '.. Sa ze svas£a",0 I va mog I a rn : saciniti cera knjiga .. ." bi S"C . ~ .. H
S ]1<)1'

zag dam op(tl'anp,

~koL! trenutn g . .. k kt ~. 1· de i orgLn nc '-' La k0 da.se j najsitnije crte ara era uocc 1 J' 0':; bI/c .»
w, '. w

o instinktivnog reagovanja,

l/.ra/ OSlrog i b.

U SCt" In1

0

J....'

srno u t0111C siromasni, obicno kazu Hrvati. Mi irn, naravnu, ispri~mnl najnovijc viccvc, a oni tada konstaluju: ••E, bas stc vi Srbi karakl~ristieni po tim vicevima i duhu koji poscdujctc, mi ostali kao da Ml10 nckako sterilni, jer zclimo da budcmo gospodstvcni." Vicevc koje smisljaju Srbi mozcrno da grupiscll1LJ u nckoliko kategorija: 1. vicevi koji kritikuju i ismevaju postojccu vlast; 2. vicevi koji pokazuju da je Srbin rnudn], od nckog drugog iii sa nekim poscbnim kvalitetima u odnosu na drugc narodc (u odnosu na Amerikanca, Engleza, Rusa ... ); 3. vicevi koji odslikavaju pojedine krajcvc Srbijc sa karaktcrisuenim mentalnim osobinama koje se stavljaju u prvi plan (Lala i Sosa); 4. vicevi 0 drugim Rorni - Cigani); 5, vicevi
0

W

v

-

".

narodima

(Bosanci:

Mujo i Haso, Crnogcrci,

pojedinim

licnostima

(vodama poscbno); tal'nijc, kvalitc-

6. vicevi koji govore 0 nekim srpskim odlikama, tima (seksualnost, pre svega).

Pre nego sto prederno na analizu pojedinih grupa srpskih viccva, koji na poseban, gotovo nesvestan nacin otkrivaju nekc srpskc osobine, ponovimo jos jednom staru istinu koja je za ovu priliku korisna: "Svaka sala se bazira na istini" iii "U sali je pola istinc." U nascm slucaju, videcerno to posle odgovarajuce analize, nije u pitanju santo ,.pola istine" nego i .,eela istina"! viceve koji ismcvaju i kritikuju aktuelnu vlast. Ti vicevi su bili posebno aktuelni u vreme dug )trajn~ vladavine Josipa Broza i njegovog komunistickog rczirna. Buduci da s~

smo ..zdravorazum 'ki nastrojcni'': .Treba kod Sutlladinaca zabclcziti zdra razurn, J11CfU smisao za stvarnoscu. Seljaci sc ccsto odlikuju osccanjem mere, kojc rcde imaju njihovi skuJovani sunarodnwi ... Istn jc razvijen i smisao za kornicno, koji pot icc od intcligcntno~ i finog
t

1. Na prvo mesto stavljamo

rosmatranja tudih akcija, narocito njihovih pobuda, Svc ono ~ll) SI.: nc
dopada javnu se iZrlosi salama, humorom j isn1cvanjcm," Kalla sc sada, po Jc ovog ruznog i groznog graoanskog ntta 07naccnog kau .. rat 9J -Y5' , sretncmo sa naSill1 bivsinl sunaroJnicima, 11:1 primer, IIrvatima. u .,bclol11 svctu'\ na razninl skupovin ct, kungrcsi ma~ sajrn )vima i sl., jcdno od pfvih pitanja jc: kOji su novi dohri viccvi, mi
160

tada islo u zatvor, ako bi se na bilo koji nacin ozbi Ijno kritikovao ta] rezim - jcdini nacin da narod nade sebi odusak, sigllrno,sni ~'('ntiL da

kako-tako

mentalno prezivi, bilo jc pricanje viceva, U \,lCCVlllHI na tc politicke teTne pOlninjani Sll i Tito, i lovanka Broz, i ~talj.in, i I-Iru.s "'0\. i ra7.l1i konlunisticki sitnboli i pojnlovi . .lednom re~Ju. lsmcvalH. su I kritikovani prakticno svi modaliteti aktuelnog komu~i~ti~"kl.)g. r\:~lma.
vrClne, tacnijc. poslc slnrti losJpa Br07(1 I un~sh.:I~Ja Jl:dnopartijskog sis1enla, kao da je nastupilo zalisjc po ov )In pltanJu. f\1cJuledno
161

da da ponovo nailaz! plima smisljanJ'a oV'lk\'h v..... -. ('I . eViJ, JCI pO {-)\ i postoji zakon 0 •zasttu unena 1 IJI~a \'ullenUlT I'r-"J _ ':n \'1 • J,", • . • e cu. ika" , pa ~l:.' , ...iznova IJf1CUjU . VIC ~Vl o Slobodanu Mdosc\'I":U i nJ't, sc d III '3 . .. .. ..go. supnlZI. Kar .... . k·tcristi(an VIC IZ tog nOVIJcg vrcrncna JC: Kako sc I \'OJ l\.ct7C atcntat na Kiru r ligorova na mak donskorn jcziku? .,Pn..loata na Slubata.' (U vrernc kada sc desio taj atentat, mnogo sc pricao 0\ aj vic.) Obicno su poJiLicki vicevi ncdovoljno originalni, jcJlla ista Juhovita rcma Sf ponavlja, samo sc menjaju licnosti kojc su na \ last] tj, 7~trncnjuju SC' irncna. Isto taka. u uvodu pricanja vica sa poiitickoIn konoracijom, gotovo uvek se kazc ona standardna rcccnica: ,.A sad jcuan vic 7akoJI se ide 1I zarvor, onaj ko ga prica dobicc 10 godina, a onaj ko
tUll.unO\IICVftJ

,

""

1'"

c Izol 'ro

v

-,

(U

•_

'

'

Srpska postovlcna snalazljivost, domisliatost i l\lk~" srvo II ceini viecva eve vrste maksimalno dnlazl do b.:n,la.ia. :1 II.: ~ sobinc smo vise puta isticali U ovoj knjivi. Na ovum rnestu nap! mcnimo ii\~ da se u puredenju So: drugirn narudima uerctkn isticc srpska seksualna dominacija, sto jc na svoj nacin muglo du hrani sui tu, narocilu

codina!" .._ Odu,,;k sam smatrao da su Ijudi mnogo siron13sni.ii ako Dr mogu u .vakodnevnlm diskusijama da raspravljaju 0 pot~zima vojlh voda, 0 njihovim mentaJnim karakteristikama i politickorn
L!8SIU\l -

pripadnika muskeg pula, Ne mogavsi da se 1I rnnogin. drugim ~t \ urirna 1I realnom :>ivotu uspcsno suprotstavi mocnijim {)t\ ..cl c, Srhi xu 1I vicevima uglavnorn ti koji su pobednici, odnuxno muskurcinc. Slllisljajuci viccvc sa ovakvim sadrzajcm, narod jc majsiorski H.:ali,o\ au potrebu da izadc iz gubitnickc pozicijc i savlada kompleks inl'crioruost]. Primecujcmo da jc znatno rnanjc sala na sopstvcni rucun, :1 lu xu zapravo i najkornplcksniji viccvi. Takve ",saic nil snpstvenl l'aClln~'.
kada je rcc () pojedincima, poznato jc, mugu da pricaju sumo uspcsnc, zrcle 1 realize anc licnosti Ociglcdno [e da S rbi, kao narod, .ios uvek nisu dostigli taj stepen samorealizacl]c, ta] stepcn I,rl'losti da bi mogli da se sale na sopsrvcnl raeon. Jl)S smo, nl':iglc:dnll. u adolcscentnom uzrastu po pitanju ovakvog psiholusko-supcriornog dl -

ponasanju, Ako SI110 mogli da raspravljamo satirna Ja Ii su holji t'udbalcri Bobek iii Miiic, Sekuiarac iJi Milutinovic, zasto 1l1SIllO lllogl1 da raspravljamo da Ii JC bolji Bakaric iii Kardclj, Nikczic iii Vlaskalic ili ncki drugi politicari, ukljucujuci naravno i sarnog Josipa BnJ7u'?! Hili SIllO II t 1 vrcme nesumnjivo osirornascni i morali srno SL' u{:iti da gu\ irimo izmcdu rcdova, odnosno saparom j prikrivcno, Zato su sc i ilncdrili \ j vi sa politickirn sadrzajern (i Rusi su poznan po vi..:cyima .'8 t III tcmatikom, kao i ostale zernlje komunisttckc prov cnijellcijl'). I

zrcvanja. _. grupa viceva su oni koji od .lika, aju pojcdin 'krail c nase zemljc, viccvi sa lokalnom notom. . , Tacno jc da svaki imalo difcrencirani i vcci narod nnu I mora dd ima SVOJC rcgionalnc tipove. Svc glavnc karaktcrnc crtc na~'n~~l nc mogu biti ostvarene u svakom pojedincu, ali ni u s\ ukurn PtJ.ll.:.<.IltllJl1l regionalnom tipu nekog naroda. Jcdan jc na~'l)~ si~lH~1asan, ~'ugl ~In.!i.:~ J u regionalnim tipovima. U ovc druge spadaju 1 JUL'11I Sil~\ CI~l (~,ug I vcni), generalno, ali i Srbi, 0 tome Utic kaze: ..Stanovnik dl.\ 1)1,11 '[n,'gorskih brda drukciji je ncgo dalmatinski pomorac. otmcru a:'I~t ikrat Dubrovcanin, Zagrepcanin ili Beogradanin i zato nc prcostaj I 1I~\) Medutirn, je konstaLuvao
uzetl' S'l

3. Sledcca

dana~. ~aJa ~J'~tiklljcmo s~o~ aktuelnog prcdscdnika, stariji ljudi, kuji se ~ecaJl! r~o'lIh vl:l'lllCna I TltOVOg d~Jba. rcci cc sapatom. kau 1I povcrcnju: ~.( uti, ncmoj lako_ cia pricas ... Sta ti to treba?' Sudcci prcma lim
krcianjima (tacnije sapatu') politiCkih vi ,-,va, .. u novijc vrcme, kao da pel dolazi doba

t
"

snaia7ljiviji, Illuzevnjji.luhlviji (n~rcaln' na'J'cizarn! _ videtl ran Ije,>. Ti. ~u ni poznati vicevi tipa - hili Srbin, Rus i Amcrikanu ?oIJI:~a :1,

. 2. Slc~('ca grupa viceva su vicevi u kojima St.' Srbi porcdc sa drugJJn narodlll1a lnrercsanmo j c...a u t um pOi .e d cnlu S r b't naICl'sc,;c ISP,I(JI . '" u
v, •
• • • 0 .... " ,~

nego da se analiziraju .

ako uzmcmo
bnljne

sal110 tipovi ... ·
U

1 v~hkc nl1graCljC,

.

.

razmatranje rstrazrvanja
' ..

..

J. ~ \ IJ IC<l~ kl ~l k" l'L 'Ie obn'l\ 'Jan'l I U10 nOJIll. _ (...

~.

.

, "';,

)"

nal' .. ,

U

tUll \lcCvillla

pos\.:bn~) ">u~alnaccn nckc karaktcristicnc J g nun da JC nc rodna krcatl''1' k
-'
I

,,(

kal'lll

)

.J

°c

mJlog

t1po
0

.

I

)sobinc Srha. To najboV'"

... glJI

zaciJ'a i panonizacija
velika
~ U

r )Jclh
0

"

11 111narudCl,

pokrct.1jivost

1 rcpanonizacija. onda vak\'o 1l11:..dJ... 1l.: 11 cl:1. CI1 ·almc, d·" 1 I.) 7. t.: 1110 d'l k V '11 I.) dn JC oorc<.1cnorn rezcrVl'll1. N and...,n ,~ ... bT 'J) J )\ 'Il
,.. hOml\,~-e01zaclJe

uhdc/]a srrskug narulh'
,

J

\ nos Ira' Ispr~, no UO\:ti,i I rosC'bna '\":t 'L kl 'I ..... Vl:S 0 III u' opr a u posalli.; , I vicev".

do iZVCSllC

uocljivi

i regionalni

·~·t, 'cdn)~ nan,da ' all stan, Vni!'l \ a J .. .... tipovi (mada nc kao ranIJc!).

·tanovnistva

(pute"l.

,

autuJl10

1 1 1l1\.: III

.

~

1I lp.lr-.

162

163

tipicnull

I sa po.-;('1113111 ',.'.) zatim , S nadi nc nnar, .
JLlZIlJUl: 1m

l ' 'U VICC P07nal :-;, ~ .

,

'

. Lahma.o IjuJima U7 Moravu (koji se pri '" "M'J " ,. l:aJll ~k' nag laskom. VJCeVI 0 _I OJlei I Radojki k'
10' U

canCJl1W,' ." .ko pamcen]c, om ar . ono J ungl )\'0 g nera(;lj:->
# _'

'

d T' vicevi su in<hkanvnl, jer JC U nJI01a sakuplJ'c ""'un a It, . I " I" no
~LlI"
lCtlPUVI.

ovo] ...'..,

,

k

ategortji

.. ,.

SU.

I vtccv]

I.)

p'

. au
Iru~

onu ko!J:kti vn«

n s\'c~no, , ',' daicmo odrcdcni prostor U 0'\ oj knji/i, [cr sn ' 11 rsvo VICl:V!JJW I._, ~, ek ' ";.., kur . ,lap icvrstan nacin pokazuju ne c nasc ill aktC'l'l1c Os l.Ida lH11 na ~\ oJl: . '.' ·1' tramo, 0\'0111 S'J ucaji re osobine su jos vise isparcc isanc ni:l pojrtlin'c "; 'I hinc U ..
,j

znat kau fcnomen pomeranjaj, PO'l.n81j ,Sll:rCnlil da..,\1 II tim \ I' \ irna Crnogo ci prikazani kao lcnjivci, te skloni svckolikom pi ·t~1 i\ anju, a Bosanci, lj, Mujo i Haso, slovc kuo pnglupi. Za Srbc se DC moze bas n.'ci cia su pretcran« vredan i marljiv narod (u poredcnju sa rccimo ostalim evropskim narudimu - I ri
ccmu je logicno da sc uvck porcdimo sa narodima L, n IIX'• a uc x: IlUrodirna Azijc iii Afrikc, kao sto ne trcba du sc porcdimu ni ~d nurudirna Arnerike.jcr su tu ipak znacajno drugaciji ambiicnti - i IIcngrar~ki, i rcligijski, i kulturalno, i folklorno. pa ako hoccmo i rusno). EVIIlP" ic upravo ono mcsto gde sc mi nalazimo, ona nas odrcdujc , ona 11 cba da nam bude i pararnctar, tj. standard za komparaciju, I )akl , smatramn

kao Izuzetne dobricine, bl'nevoll'ntnc • d. ",) ~ .1 ~, , , .. . . naravl ("sarno da se ne JC 1m ,stu saur7.1 .1Svojcvr~ dobrodusn~ po.. , N' ' . V4' dini /'1 pSI It )h.!rapl]ske porukc. .. anne. U ojvo rm ' JC naJveci snc dub.l v' vd .' b ~ .. bistava una. OJ zemlji, moz a I Z og toga . 'ito su . \. S" nrocenat !'ianwu . .. I , mlogoJc dili" S druge strane '. Sosa sc gotovo uvck pfJk~L~uJe kao 7.CII, . . , .. . ns sklona uzivanjima (hrana •. eks), all takode na jedan kraJnJl' non~afantan j prihvatljiv nacin. . ... . '. ' . Moravci. Radojk.a I MiJoJlca, pnkaz~Ju sc U VIl.:CVll11a. lakuuc, kao zanimljiv par, pri cernu je stalno pnsurno ncko nadmctanjc, dmudrivanj(' izmedu njib dvoje. Oboje su Iukavl, visprcni, sna:~'ji\'i. govori 0 srpskoj domisljatosri (0 cemu smo vee naveliko sto diskutovali ). J u drugim krajcvima Srbije potenciraju se odrcdcne karaktcrnc osobine svojstvcnc lam podrucju (Ere se prikazuju kao scrcti, Pirocanci kao tvrdicc), stu, po nasem shvatanju, takodc 1111U odrct1enu psihutcrapijsku notu (praznjenje odredenih kompleksa, prevencija lczih pore, mecaja, vcnriiacija potisnutih strahovanja, rcalizacija priguscnih 7clja).
Taka
S~

krajl'vC ,Sr~i!CL' I_ prikazuju .
a
C

da mi u viccvima 0 crnogorskoj lenjosti, 1.3praVO, kOl"igu,il'mo neke Base istine 0 nasoj lenjosti. (To jc u psihologi]] pli/nat\) kau "go odbrambcm mchanizam pomcranja i pre jckcijc), Dalck, smo nd tnga da smo workohollci <.. radoholicari"), kao sto su to NCIl1l'i iii J'II1'\nl..:i. 111da toliko robujcmo novcu pa sc ..ubisrno lid posla' (vidLlI slcdccc
poglavljc). .. .

Slicna psihodinamika mozc da sc opscrvira i II viccvirna u Mn I I Hasi, Vee smo govorili 0 bosanskorn trijasu - postcn, nuivan, gl\.lp - sll' se prepoznajc i u ovim vicevima, Mcdutim, pruncnjujuci 0 (i psih~)' ,ski mehanizam pumeranja to moze da se odnosi na Srhc U Bosn~, tl. Republici Srpskoj, ali istovrerneno i n~ nasu ~,svojl:vr~n~1os~ctu rll~cirna za njihovo petstogodisnje vladanjc", pa I opravdanjc zasto sc rusmo vise razvijali, iako smo bili porobljcni (kao na primer, narodi pod

Austrougarskom, koji su takodc vckovima hili por ibljcni, ~llj su s.1,; ipak ..europejski" razvijali, iii, recirno, Grci koji su iakodc bill vcko "rna pod tim istim Turcima). 5. Sta nam kazuju vicevi koji se odnose na pojcdinc li~fl(.ls~i, narocito znacajne licnosti tj. lica sa autoritetom? Vee smo rCklt. da JC odnos prema lieu sa autoritetom, prema vodl, lzuzctno dellkatan za srpski narod. Ta] odnos je, rekao bib, psiholesk] mak im~~no konfliktogen (ambivalentan, pre vega., prisutno je bC:lgramcno oboiav3l1je, ali i velika antipatija - sto Dam sc cini da · up~a\'o ~d~ desava sa aktuclnim "vozdom"'). I taj spccifican l.l Jnl)~: tl em \1I\'1~1 ·b .. , ,I' ar )~Ina OJ1 sc ulVn( ) ..pl·azne u vicevima sa znacajnirn Iicnustl11la. ) . to kada su tc licI10Sli na pnlller gore na ncbu, kod Svch)g [ elm (pnL •

4. Sfcdeca grupa viceva, kako srno ih na pocctku

ovog teksta tipo-

loski razvrstaii, odnosila bi se na viceve 0 drugirn narodima (ali iz nascg okruzenja). I ovi viccvi su popularni, a oni, iako govore 0 drugim narodirna, zapravo na ouredcn nacin govorc i 0 nama. C'uvcni SlI viccvi 0 Crnogorcima i Bosandma, tacnijc Muslimanima Muji i Hasi, ali i \'icevi 0 Romima (Ciganima),

Sta 'c m07l; saznati iz tih viccva? Prel a nascm :shvatanju, Srbi rado pricaju te viccvc. jcr kroz njih opet praznc neke svojc frustracijc i minimiziraju nekc: svoje pn bJl.!me ("'go odbrambcni nh..:hanizam po164

165

. "h lVC snu icljk;\3nJc nJ! ( . F
IIlW , . ho d nIH 1 pou!:-Idl• ). t:"

.. ) . iak ih viccv(i nijc malo, SLo go\'ori II . a . k .
'dOVIJIll

redan

.1

0'1 ',ill
!

(l

!lnOm

ro]

occub1.stvu

(0

rome

Sll10

PIsa1i

U

n: u pnI) ,
f\: t,

,~. , .,ICIl!!{1 rt:L1Ol,J' '.

~aCJn)Cnl notom, 7

iezik . no popu, hrnl.' J1]v "; im srr~kill1 JCZI 'om, koi JC po/nat . '. OJI

.• I k naL'llLl 'J'\ !l,;l tV (tzVJ rnasni vrcevi 6,'0 "bua Itc ' .. nc I pilsr bnO!'il: ~ d . P )lla,i",'sc , upravo . '~7"all LJ •

.

.... koii odslikavaju nckc nasc karakl('rn~ osoo._ i ") Tb .. I . rc a reci da xu i/u'
O\'I

.

,'ICCVI

'.

'-:.1

sCkSLJ'tin • <
rl)

/l'l-

vit..:cvima ..sa s..:ksualnirn ~adr7aiCIl1, ,dn\l"dlP .... 1'1"skom scksualitetu. Prema na em sh\'atan,ill .. Srhi su ef'ikasu], uduosoo vcoma u"-pcsni, U lrll'kslJahloj akti\'husti i to j ...rl'tklt nhl",! II kojoj, siguran sam, mozemn ra\'nnpnt\'no da se htkmicim .. !o.a nstalom Evropom. A to, priznacdc. nije n\.'\,uln:.\ llhla:-;I la ll ... ccnnic
~l'

No, vrati~lh..l

1...1 .t gemtahJa 711 Oll a~
.
U\ 1.:.
.1.

Mll,;ll

....".

mnoh

o ' } prr Jl'
"
\l' .. .:1

1(}

ph";LJl'OlhIJ

'''k

svc na/a7C u
,

I ih . d .. . 1 seksua ru ra nJI (a , b b _, .

bruJ'ni
,m
t

lllll

samozadovulj.'r

ll\

'1'k'
I

l bC7b117nr". s 0 r, sta nc vcruje ~' Ni govora ... Smlbuhkolll po1110(1 'I ~ . c- .~ . S\ l 'bu,l"\.h.. unizeno ~. narocrto aka sc .doda gJagoJ. ,"U 101. p()iU\ " . lo\'an)iJ . • J' , . ncs ( . lIU • ~t) s'J,J1'stickll'T pervcrziteta. A to• JC 1• odrcdcru I'.... ,holoski en _ IInil J Co _. • Iii laklllle. Ni Italijani, inace ratinovarn maJs,ton psovke. nc PU7naju na~u glagol"lku cn)rsko-djnal11jc~u p~ov~cku fOl~lnulu, Tdk\'LI forl1lulu pOlnajl' blocna Evropa, a i T.urc, je 'l11al~: TU~"(;1su s\ta~u pobctiu <..10iivljavali kat> vrscnjc polnc silc nad nepnjateljcm; polni akt jc silovanjr i unija\'anjc bica nad kojim se vrsi akt osvcte (ali jc tu, u takvo] psovci, i nes' esna homoscksualna kornponcnta). Tako, dak lc, D\ ornikovic nas smisao za socnu psovku vezuje za .xadisticki pen l'r7iLet" za silovanjc i .ncizbezne' Turke, pai nesvcsni hOlnoscksual izum .. , U naso] psovci, medutim, verujerno da vise ima clcmcnar» one rarnje opisane ana Inc fiksacije, tj. edipafno-anaJnih karaktcris(ika (\ ideti drugu poglavljc). Ali, u nasoj psovci ima i cICl11cl1,1ta namcrnog vn:uanja stiJ(f i stluJjivosLi, a narocito vn:danja drugc u. ubc, U Lom pravcu fonnulc su proracunato kon.struisanc, a prj tom sc iSl icc i jaka erta egzibicioni7ma. DakJe, da rezindramo ovu Inalu analizu ~asc
• • 'I. ~(

n'ojSl·takouema . . , .. ~ J' I O. 0 rome V. Dvafmko\'lc PISC na S COCl'1 nacin: ,-Erotkaraktrro ogl.la. . p,' "I' . '; '; • , ~ ka I por n l.5'".... fska 110stapal!1.,;8. . . \)UJ~ J nas co, c k /ato st,) J' c i ),TT ska PSLI\ a . .,'
v. '" < " • ~

a ua nifcstuic odrcdena

proJiskutuJcIl10 nas srmsao za socnu PSO\'ku

nrn~ , .

C70

J a;,:mm
.

narodna

II psihopatnlogi,'ot t' J ,. ' 'J.

"

\'ICeVII11'l")
.

.

l:

rl!CI \, • . I.: ~d

a pa mozda i I1crcainog nurci zrna. () hlll'\ nl'l culuom srpskom narcizrnu vee SIllO govori li, a on . c, rnogll~ ,k ..,1' '111 i na mitu 0 "Srhinu scksualcu", odnusnu, 0 njcgovoj nadnH'ci Ll lWllj scksualnoj sfcri.

.'

Razlikc u pohlcpnosti, s jednc strane, i u/ur7,ljivusti scksualmu; nagona, s drugc stranc - mcdu narodima su izglcda cvidcntuc. Tuko scvernjaci slove da su uzdrzljiviji, hladniji; jU7njaci SU vruci i cruptivniji. Orijcntalna i mcditcranska ljubomora kud muskarac» dohn 1 11: Pll-

11' U

znata pojava, indi fcrentnost i III lakost scverruaka isro taku. Slllalr:1 S da ce kondukter u Italiji gledati za lcporn dcvojkom, m. li.da joj ncsto i dobaciti, dok trarnvajdzija u Ncmackoj iIi nglcskoj to lasigul'Ilo nccc uciniti, Isto je i kod nas. Okupiranost seksorn i erorlkom, bujna seksualna

f'antazija, sprcmnost za crotskim dobacivanjcm njem - nasa su tlplcua karaktcrna osobina.
Na
OYU

i udva r a-

H

.

Srbijc, na primer, na jugu (t7V. .juzna pruga") vcorna jc izrazcna (;ulnoSl i spccificni smisao za sevdah. Setimo se samo Bore tankov ica in' (:gU\ l' Sofke (1 naslov Necista krv mnogo govori sam za sebc), ali i Mitkctu. Sva ta juznosrbijanska culnost i scvdalinsko sagorcvanjc jc zasol jl:no i karakteristicnirn patrijarhalnim moralorn, kUJ i jl.: koliko kocnica cu lnoi realizaciji toliko Joj daje i encrgiju koja cekanjcm narasta. J. Cv i1 it: 1"'0minje da u toj sredini oi incest nije nikakva retkost, ali D. Ncdcljkov ic
on jc u rnnogim nasim krajevima izrazen narocito u ovo.i intimno-crotskoj ohlasti. Zabrane su viscstrukc. Otuda jc ,~bosansku asikovanjc" U L:k Pl'i·\~l:no bolom. Tdinarski moral je vcoma strog. Postojala su Ot!t\:"lkna prato pobija. Kada govorimo
0

ternu mi bismo rckli jos ncsto: u nckirn krajcvima

patrijarbalnom

moralu

pso\'kc: u njoj postoJi ,iaka doza seksualitcta, zatinl izrazl'na b.'n~encija da sc uuizi obJckat (ncdostatak vaspitanja!) .. a sarnin) tim J potreb~ da ,n' manifcstujc snaga, sila i nadmoc i, konacno. ona il" u funkCIJ'i opu":t·· ·h· k· ... ' . aO.l3 pSI le'c I nervnl' napctosti. a ~ tim II vezi predsta\'lia i sp··cI·fJ·... ..... .. .I .. cno praln .•enJc nascl,! dinarskog kol""'ickog temperamcnta i davanjc oduska i.ucnosti i nl~trpdji\'osti ...
166

vila ponasanja da nije covck.

u Ijubavnom zivotu. Dcccnijama jc poslujao llbicaj uo
. ~,

sc svi rana zene i udaju; otuda sc stariji momak srnatra rugl01l1 I kao U staroj Crnoj God dete u dcvojke je nel:uvcna pl Java. OCI1:,"-Uno je da herojsko-patrijarhalna sirol11a~tina nijc bila srcdina la C':Uhkc lascivnosti. Gubljcnje encrgijc u polnonl zivota mora da :-;~UseCH ka )
167

( virkom. lrubljenjcmj stavJj.~ do zn,anJ,a~o ~~~,~zu~la:.(~. ),\ O~I~a!1 ~1 . 10gU videti po nasrrn krajevirna, ostaci , su scJJLi\.:klh Oblca1a • C 1 d ana . 11. ..... • , :J i scljackog shvaranja, Prov odadZrsallJe, je takudc:~cdna pOJava koja jc LJ na~~jm krajc irna biJ~. veom~ z~stu~IJcna .. n~r~c]to ta~ll~ gdc sc gledalo .,ko za koga polazi", .... JC IZ koje familije . Ono JC J danas oslako 10, ali je retku, , Ako sc rezimiraju ovi obicaji oko sklapanja braka i ncgo\'anja
( dredenih morainih pravila u vczi sa sck sualitetorn - ipak mU7Cl110 rc'i da je posledniih tride setak godina sve znacajno prorncnjeno Selde-

L:cdnost, fa k 0 da kada •se devojka,",... orrnc - po prax I U .SC I 7:\,:111. Vchkc c I k ' , dni bucni svatovi u kojima sc ce om s\ ctu namctJJIVo pm or C I pdnl , ., ' kov: '" . '_ ..
I , ..

.labi borbcnu snagu ,.. cini covcka . 111ckusnim ' i ,I' ne, to 'i c l". ..' ekonoru ska oskudnost OVC srcui nc nc potlnns' Bllrbena nwbJllzaclj8 I e I ' Cot sc smatra kao ncsto nccisto p' . l , k' ,,' r)( Seksui:f nr ZI\r • . , • a sc bujm crllls I ZfH . ~ I) nrekriva brakom. Polna stidljivust se f1lnu~ ":to neko nuzno 7. o, t , " .. goto (). '( 'dlJlvost 'c srnatra kao bitna osobina J vr ina 7cnskog bica " ,u ' " go cern. .~I.... ..,. J' .a klasicnih Crnogoraca, ako JC rartncrka akK kt en sncna JC I ccen c , ... . ara u krcvctu: 5t3 sc mrdas? Kii da SI kurva! . U svakodnc\ nOJ.11 7.i~ nvna t . ,. " .1 '~ broine fraze 0 ,.obrazu • na pnme, za uCVlcanslvo _ votu )0;'; "U cesce J .k" I '. " ·IO\,3na". Na vredncsnoj s a I lTIOra H vcoma \ isoku de\ olka ]OS nconll ,~ . ';' , .'. '" '. . : b .,_, vcrnost i dcvicansrvo. Narocito sc paz: na dcvoJacku kotlrdJu racntl • .
'; ':( 'In
1

ne~ll) sto s

...

v'

¥

I

¥

-

~~

najvise odlucnj£ 0 kvalltctu i kvantitetu nccii\'~ seksdalnog potencijala i funkdonisanja). Toliko 0 srpskorn seksuatltctc, iako bi sc i 0 njcmu moglc pISlti pravc studije, Mcdutim. i posrcdno se mozc I'akljuciti da mi tu dohro stojimo. Nairne. malo je psihijatara-scksll)oga koji sc he" C 0\ 011\ ~)hlascu, sto bi moglo da znaci da je malo i mustcrija, tj. potcncijalnih pacijcnata. Ima jos jcdna pojava u nascm narodu koja zavrcdujc p. Iniu, all 1_ slikava nas smisao za duhovitost. Rcc je 0 nadimcima, dodatnorn imc-

predispozici.ia

...!."

'",

.

nu kojc sc dajc nekoj osobi, Svi narodi imaju podrugljiva imena, a Rusi imaju podrugljiv a prezimcna. U Gogoljevoj Zenidbi na jednorn mcstu stoji: .,11llU U nas Rusa irncna da pljunes i da se prckrstis' Ali, sve jc to blcdo prcma jugoslovenskim .,karakteristicnim" prczimcnima i pr Ill, grdnom mnustvu j varijacijama 0 kojima bi sc mogao napisati citav climolll~ki rccnik, Takvo bogatstvo u drasticnim, podrugljivim i pornografskim imenima nema moida nljedan evropski narod. Tako, K. Jiricek belezi u svojoj Istoriji Srba kako su Srbi II srednjem veku imali mnogo imena i prezirnena, tc ncobicnih nadimaka k~l
sto su Lisica, Muha, Jez, Kozodcr, Svinjoglav, Zlobradic, Mutiv ida,

sctih godina o\'og veka " eksualna revolucj.ia je zahvatila j nasu zemlju. J\Joralne kocnice su se maksimalno raz'abavill" i omogucj~ le su da se razmahne nasa genetska predispozicija za - .,po svemu udeft dobro cksualno funkcionlsanje'', Nerna cksplicitnih epidemioloskih istrazivanja koja bi dokazala .,...p 'ku premoc" po ovom pitanju, ali u vicevima kojc Ill; pricamo r (vracarno se viccv ima sa scksualnom lcnlatikunl) .. la prcmoc jc nasta svo] mcsto. Zalu se ogradujcm ) i kazcnlo "po '\'ClllU ~lIdcci".jcr nase dobro scksuaJno flJnkcionisanje nije pn:cizno doka.ltlflll. J majuci u viJu nasu psihijatJ ij. ku praksu. mogli bismo feci da k onaj ranijc opisani ,'rpski n -'reallli narci=am, i.-tina. ( nlO po l) '0111pitm ju, cak
loto

j

r alan.

ko Ulm mo u obzjr da su os"'i prcci to":ta i pozit'vnog dobiIi od Turaka (opet ti Turci!)~ onda bj oj. _0 ' odno. prcm zenama (barem) mogao da c ukljuci u gt:nsko na I~d', u 0 C .Oll'ktivIJl' Jungove arhl·tipovc (a novij istraiivanja U' :luju da g "nl"tska
168

0010zI0 ... I V. Dvornikovic uocava OVU, rekli bismo, ..~udnu" srpsku osobinu, pa kazc: .Jma u nas i virtuozno slozenih irncna, prav ih P l..lastiea za filologe, U kojima su kristalisane negdasnje ancgdotc i istorije, stegnutc celc male recenice, izrazen rnoralni karaktcr, ..prckor" tclesnc i dusevne mane, poreklo, zanimanjc, hod. glas i jos kojestn ... II jedinicnim spiskovima nase vojske pored rub~'ikc 7H .in:c. ~r~/in~ . ~ ime oca ima i zascbna rubrika: nadimak. lma h iv u JO~ kojoj \ OJ .. \ E~rope?'" pita se Dvornikovic. . No, vratimo sc .los malo dokazivanju srpskog smisla za UU 10\ I~ tost. Pored viceva i drugog u ~mcnog kazi\'anja - dokaz da sala u na~ intenzivno posto.ii su j zbirke salji\rih pesama, an~:dot3., ~alji\'i~ prica. eak mozl'mo reci da nema ozbiljni"e antologlJ(l ko n~'m I taj odeljak. . .. ~ . Nas folklor sale, dosetke, rugali e, dusk CI\;\:. satlt'l·~ r n 'I I.: ane Jdoh; bujan jc i ~ar n. N nla zbirkc narodnih prt \ i pril } t:d l U kojoj se n bi nasao i lldsek - salji\'c pri~ ,i ancgd t .. lma t~ I T1bck~ zenc nludr )sti i ctikc, ali i7van to '3 shue I lit sta n rnbdl/Io.:' gru~ 9

za po c . d (s remni su cak da sc J pre mrtvi:.lCCI11 . d 'll:;'u:h kara,da sp _, . no cent po J I,'. (\. J"" 'ncgJJotc). I Sapc8m slove kao lZuzctnn ~ I .. .':, ,L1 110dr U L! J J l a sa C I rzrnis -'U. ~ .... ' ... ,' nadimak za takvu osobu). .. I"U d' { s'lbacku CIVIJ3 JC U c . dunovit: .I I ... ( • '".. sa sariricka i humoristicka knji7c'v-

.. , ba '3 SLlW·;JOIll ~)PJ';llJL' oso u,s "". " (I"

. . obcsnog ruganja i .. duhov itosti" f' 'Jialon CfOtrZ11l8. I .' rOrJ1vgrafIJl', pill 1\ :J ,t::' • ",.'fcnog osccanjl:t pravc C, 1111'ZIljCproli \ \ enida pll\ reo f" . svakc \ rste. I 111<1 l~. ,.' rcmc Turcina). an I n.:glullainih. • tr '{T'a (U .... ranjc , ih /. 1 ha i 7Bgn, gospodi:lra, I ugl1J~( t,.; ~.') alnih i socUalnu klasni u aI " ""nskth '. konlcsllll . j'" ,)domaccn rzraz ., lS'd " • I(Ojlm Sl: 'I· k " lokalnih. r , men: . .. . .,' HCl"ccgnvml ..... . '. 7IJI\ osu. U .I1171H.~' . ,Jruoivcmjc. U tim k raj cv una sc izuzct. "
L ,

SRPSKA DUHOVNOST, SMISAO ZA NEMATERIJALNO, SRPSKA MORAl.JNO

'I'

sljaju nekc saljivc dogodovstiDe. Mcdutim, v~l!a r(,~1 da tak~·c o:-.obc u 'Crn~i Gori prcziru kao ..sprdacine" i tu crtu licnosti smatn~JlI ncrnu. skom. Izuicda da ni Kraljcv lea Marka ne cenc zbog tc »obinc: ..Ncmoj mi t~ detiniti", ccsto S~ kaze U pes,n~alHa. a I ~ nascn~ ..n~~rodLi. U nascm humoru mozc da se uoci rzvcstan t Icgmaticni ton (slo\.cnsku sklonost tugi), narocito kada sala pocinjc da odise ironijorn, ruganjern j gorcinorn, kada zapravo prclazi u satiru ... Ima LI nas duha, to j~ nc 'porno, ali ima i zucnosti, Irna zaockc ostrinc j hudnug k rilrcj zma, ka i brze kombinatorikc fanrazije. Poscdujcrno dar za pricanjcm, ali i dar ZI:t skracivanjcm. Nasi aforisticari su se proslavif u svctu i 11107l' sc srnatrati da prate rendcncijc svetskc knjizevnosti za skraci vanj Ill. Svc t odajc karaktcrisrican tip intcnzivnog duhovnog zivota kOjl rostujl U nasclll narudu, (ip U u'ntn i ozbiljan, kundcnzuvan, f1cgmatican.,. Tip

•• kOJI .. POC('o JI Sf' Dlogu nac "1 U svim delovlma nase zemlje I .' .

usrca, satire Rakaput" I U I 1.1 'enOl! \:0\ • .' .: s"..duhovite narodnc . POS'OVICC, dokaz su da se doja DomanOVJC8" na "" •. •. .. ' .. '" ..,. d .' srnlsao sa salu vinuo I U vchke vrsme (,.<.hJalcktlcnas opsfl Daro n . ' '. " .' . . , ... ,, ki skr k kvantiteta LI kvalitet"). ZahlTI: pos~~bna JC ~ .upa I..:PS~I, dcsctc 'k' . S"aIJ'I'vd''II"I'a \'cseIJ'ak , scrt't -•••• naZIVI su za tipuve korae I J.lUJl10L .,,, L..' •
•• •• " I

. ',. ... b ata j kvalitetna. David Strbac JC anllJlugl.Jska nost, koja JC izuzctnv og ." ~, -,;, d' '...., ";. '. '. k'ct k 0 Ila~i'l raja i sirotmja rnozc ,.ocas N"" a ucrru smcSnJl1l II...:nos(· rnnlcr ~ • ,

Dokaz

U

ovom smislu

JC 1

na.

..

Da li su Srbi duhovan narod? l da li jc to njihova hitna odrcdnica? Mislimo da jesu i da ta duhovnost na odrcdcn nacin LH lhl1(;ujc srpsk:

t

v.

••

karaktcr .
No, kao sto smo i do sada cinili u ovoj knjivi - podimo rcdorn. lid dcfinicije duhovnosti. Stara psihulosko-psihijalrijska skolu 1I na;oj 11.:._ mlji smatrala je da su pojmovi - duhovno, tlUSCVI10, psihicko, psiholosko~ mentalno, u sustini sinonuni i da oznacavaju okrcnutost L:l)\ cka njegovoD1 unutrasnjcm rnisaonom svctu, njcgovom cclokupnom p:-.iiliC'kom funkcionisanju. Kad kazcrno stara psihijatrijska skula, mislim» na

ka" . Komedlje BranlsJava C

L

dan snu-

doba pre tridesetak godina kada rcligija U ovoj zcmlji nijc imala tukuv znacaj da bi se u uvu dcfiniciju inkorporirao j taj aspckt. Dallas, IlICUUtim, sa povratkom religije u svakodncvni Zivllt, svc \ isc SC' isticc t1a hi. od pomenutih sinonima, trebalo izdvojiti pujam .,duho\'nd' i ta_ipojam rezervisati za okrenutost religiji, za rcligiozno bicc covcka, link bi ..."tali pojrnovi oznacavali odrcdcne psiholoskc katcgorijc koje psihoiogija i psihijatrija kao naukc izucavaju, i koji se i dalje mugu srnatrati . in \ nimima. Uz uvazavanjc ovc distinkcije ostaccmo kod tumaccnj ..turijc skole, jcr nam se naprosto, za ovu priliku, cini lcpsirn i adckv amijim diskutovati 0 srpskoj duhovnosti ncgo 0 srpsk )j psih )Ingiji iii srpskom mcntalnom sklopu, Naravno, u pitanju je iskljuci 'll semantic! 1 pi )blem, sto daljc znaci da mi pod pojmom duhovno ,t p druzurn \ am

Jugl)ljcvog humora bliii nam je ncgo humor francuskog ouha ... Daklc, <.fa/.akljudm ) temu 0 ~rrskoj duhovitosti i \ It,.;C\ imi.l. Srbi tu o.obinu nc porno po ..cdu;u, oni u duhovit narod'l oni obolavaju vic.. \'c~a kroz njjh praznc i mnogc slabosti in' · ~pl'h(' ko.ic ima.iu u drugim obla tima zivota.
I

prevlast duhovnog nad materijalnirn, okrcnutost duhov nom, unutrusnjC111, psibickoln, misaonolll i C111otlvnom zivotu, a isto\ 1'C-I11CTln ;::tp(_)· stavljanje lli :-.;tavljanje u drugi plan Inatcrijalnl)g, prcdml'lnog ,'\ ct, : mininliziranie 1I1ogcpredll1cta, slvari, proizvlll.injl.:. lj. ~kI.1I1l)1111 ntbu\'; stvo r()bova~ja novcu odnosno potr )sal:kom mcntalitt.:tu. U l\ C l) bioc ukljucuj\:nlo i Ijubav I relna drllgUlll ljudsknm bi ~u - fill)tim .. U duho nost n107.C1110 d'l ukljuCinll) i l110raln \ rcdn }stl na 'l:.::! naroda, ali i nesto ira 'ionalnL), trans!.:. ndentalnu, kl)jC nij 01 i.l\ ..:/J1L 1 11.:ligijsko ... I liko u dcfiniciji duhovnosti i nasclll sl1\ atanJtI hJ~ pOlin i
17

170

razvic -mo u buducnosti (u sverlo) buducn?stl, kako to k~7.u nasI puliticari, (t mi kazclllo "malo morgen") ... ,All. eros, m~~alnJ karaktcr, srnaroda 7.avisl u prvom redu ud njcgovog moralitcta, tvrdio Je ~e. Bon. ~akle, kakav je zapravo vrednosni sistern srpskog naroda? KO.JaJc to nasa skala rno, ralnih vrednosti?
Pre nego stu prodiskutujerno odgovorc na ova pitanja, putrcbno je skrenuri paznju na nekc mcrodoloskc problcme, ,A,ko ,proccnjujc_ mo rnoralnost iednog naroda, onda uvek trcba analizirat] kok'klivni
cc i dusa svega karaktera uopstc, kako je S~Jfl~? Velicina

krai ove knjigc, s pravom rnozctc da• . ka7ctc' sVc 'J •• • .' • , . 'I irnarno emOCIJ3, remperamcnta I YHalltcta, rnlanto JC to dobi 0 I CpO, . . '. .. '" ,. 't • _ '. 'k J ~u i pnorno pravoslavlJc. stvara al:ku I antazlJu 1 toplu slov ens u u.s. ,. . "." ....... w. "k' I uHf, r Iri • lIJTInJm sposobnostlma, .1. sa tacrnjc . snajd7iJ1VlJSCLI i urnerruc n .. '~I'lalosl_;u, nC"toilmo rdavo. ,.'Radnc I orgamzac1Unc ". -.: sposobnosti. dorms ~J
Do.;;avsl na

"

.'

SdBl

"

Analizirajuci nas etos, Taube guvort o •.smrznuio] Ijuhavi prcmn bliznjcm", a Gezcman govori e racionali7.mu, lj .. ,osccajl1t1i HI!'o!'i ji".
To SU, prcma nascm shvatanju, ipak ncsporalumi po pitanju ~tickih ~ldredenja, jer u njihovim zapazanjima nijc fCC o sustini r 'dn\lsnog sistema, nego ani govore vise 0 nacinu ctickug ispolja -anja. Ako analizirarno nasu eticku proslost rnozcmo uu":ili Ji.I ll\', :o.raslost individuc sa zajednicom nije tako duboka i osecajna kuo stu M: 1I

rnoralni stir vise ncgo pojedinacnc ctickc stavove: daklc, anaJiziraccI11U narod kao celinu zapostavljajuci "pujcdince ad irncna", To porna. 10 jici na contradictio in adjecto. jer sc vrednosni sistcm upravo usvaja ud lica sa autoritctom. Mcdutirn, kojc ccmo lice sa autoritctom uzeti ka prototip moralnog, duhovnog Srbina: koji jc to pojcdinac koji bi rnogao biti sinonirn vaskolikog srpstva? Nixrno to 11lugli utvrditi ni U opstoj oceni srpskog karaktera, pa to ociglcun\) nc moZ mo ni sada, kada pokusavamo da analizirarno nasu Juho\'nost, nets moralni sistern. .los jcdna rnctodoloska napomena na pocctku: u cticki portrct jednog naroda rnogu da udu same one dubljc crtc koje sc isticu i ponav ljaJU krc z brojnc gcneracijc i koje uricu i na srncnu gcncracija. fSlorijski po unatrano menjanje rnoralnih vredno, 'ti jcdnog naroda iSI,.) ic vcorna 'para, ali sc •.cksplozijom mcdija rnasovne kOlllunikacijc" (Starnra• radio, t lcvizija) no dana. maksimalno ubrzava. U takvirn uslo\ irna dooljnc 'U tri gcneracije pet da sc znacain« promeni ctos ;cdnoi! naroda (a ~)dnoslcdnjih analiza J. Cvijica i V. DvormKnvica upravo ic'"i proslo t ilikc vrcmcna).

nas i danas vcrujc. Nairne, rni, s jednc strane, imamn z~aCajnll okrcnutost grupi, kolcktivu; koLektivizam jc nasa karaktcrna odlika; ali, ~ druge strane, kada je ree 0 vrednosnom sistcmu, vidch srno tu visl: putu, egoisticnost cesto dominira nad kolcktivnim intcresirna. Jus uvck nc umemo da izadcmo iz svog dvurtsta, iz svog plcmcna. U posledn]c vreme, cini nam se, to je i naglasenijc, [er u savrcmcnom drustvu cgoizam, zajedno sa narelzmom, koji je takode obelt'1.ic CPOhl\ .vc

vise dolazi do izrazaja. Analizirajuci nasu eticku proslost, vee smo rekli da visoko kotira KKISN (kraljicin kategoricki imperativ srpskog naroda), lsto tako, treba feci da se jos u zakoniku cara Dusana zabranjujc .Japot" (\ bicaj

ubijanja - eutanazije starih, nernocnih]. Takodc, vise puta ~11l1l kunstatovali da Sl110 rui mnogo propatili u proslosti (pa i sada patimo, ll1u/(h jos i vise), a stara je istina da ko sam mnogo puta strada, on oCiglcd-

, . OSlanimo jos malu u pru:lo. ti i poglcdajmo cinioc
~1I I

ndSC mor.dno-

duhovnosti. Bdlkan 'ka gradanska kla:sa sa Icvan(inskim nasJcdelll nnaJa j ima i danu ) kurL:toljublje keto ( snovou idcju oui rju' Illcdutim I a scliacki JC111 nt k '" '\' J .1 ~ ". .' ••:., J, ' .... ~~.IJe oClg cun VaZf11J1 U • tvaranJu nasl'g CllI,.:kog pllrtrcla, IIna drugaclJI vrcdnosni 'ist"'nl.
172

no psihicki otupi, pa i za drugoga postajc manje usetljiv u s 'ojo], ali j u tudoj ncvolJi. Ako srno mi u proslosti cesto hili u nekoj borbi - a bili ~11l0 - unda valja feci da altruisticka scntimentalnost i osc .ajna obnzriv ost prerna drugornc nc odgovara krutom zivotnom stilu CO\' ka berea. Mcdutim, nije tu u pitanju nordijska bezosecajnost i nespos )l nost za l )ph_i, osecanja (osecajna atrofija) kako su to neki rvrdili, N protiv, mi Sloveni imamo mnogo te emocionalne topline, ali . mo nekako tvrdi II svemu tomc. Nasa kolericnost i zuenost zapravo odaje 7('slDku i pr 1skavu cud naklonjenu ljutini. U izrazu nasih ljudi irna ccsto nest. naolrgoocno i Ijuto i kod muskaraca i kod zena. Ljuta. tu Cl' n:cl ~)trc it I cnergicna, vredna i pribrana :lena se [fazi II n kim kr<j \ ima Sum'! hje. Izraz ,.otrcsit co ck' jc s\'c drugo nego rub~70L 11: hh c. 1 fl,; lu r tljiv' kada s'" z( nckog taku kazc obieTIo sc t 71 IJa~ ~l,kcl. I h 1,1

i rriznanjc.

7a nekllg II 11 : kazc d.t JC "d )bfl~lO'l t) 1 '111 • uvek apsolutno pOl.itivnu konolaciju. Dobri 'ina s .. d\.)\·u,h 1I H:llI a ttKada
Sf
..:>

?~

L

run I br ~ bLU,h Ic". a U [{_ izrazu .. dobricina" ....,.. - ima prillll:sa l1a ic rom JabII!,u7oa\,aldL: '" diI, urnno ngraniL'C'I1, SUVIS(, rlll.1USLIJI\ I. Bull't.:i,,( \. , .• ", IU I InJ .. ~. . Irlll~lll'illlupOrU'i, InIC rod trcnutnum IHH u urn 11l'~u~ l::' , . ~,t '.J uanu_ '-' \ (}S[Jl sen ,. . " ',.' . Kn J fClIlpt.'ramcn. r" ulazt.' Cl'Sto ncposl"l'dno k,30

nost

za uptUZCt111g. '.' Ncpov6!rl,iivost

, liikt'l1a cudi, raspolozcnja, dl ckr., x . . , dnc 'franc ~'~l' dZtL II :=-. "'it i dclo " s drugc stranc, ncma lllnogu stan], I pr{

rnedu pra,

presudnt

~;, I ~a1lJ.'

CIOJOC.

~:~t~, . ,"alno .,~
U SOt IJ

rovatnc

prcma

svakom,

razmere.

pa

I

prcma

i :la'von'nust na\cl.!. ...'I,iak.n l svom na.ihlil.cm. dosti:i.l' k~tkad nevedramatican
[unutar

i eticko Ispoljavanje nasl'g
.' _~.. '.
. . .

!.!

r1.ll.:!lHl.l

. • ~. " oSl..'l:<.mJd.

covcka.
.'

J7-

Danas

u nasoj zcmlji dogadalo,

uocavamo na primer,

pOLlst krirnlO<tla
'lu

"i\

III

oblika, pa cak i porodicnog krirninata
je taka testa

J"lI,JIl)(,.l!I..:C,

xc runije ni-

L

'

(I

da unuka

ubijc babu, vcxtru -hi ala

- I.:

. modclu donos{·o.la morHJnih 0o"o"t,. .. • 0 Intuith'no-iracionalnom •. •• .. ~d.uka. am,' sallJO 0 nlsudinlDJu \'odt'~orn ~mocl~ama (koJ(.· kod , nn nc..,umnJ 'i\'o dominira). Nasa plahuvimst J relativnn slaba kon.. . .. . . ,. p( nasanja pud uticajem emocqa una znaeaja I u mo r alnom t ro a , " . (d I [u) ra udivanju (sudl'nju) i moraloo~ ponasan:Ju , ~,ao:"U. "

~',. a 7a KllceniC

j

t., .formisanic. hillS ._

Drugim recima,

v'

U

nas •bl se moglo "

i mrznja, pored ckunumske nci/vesnosti i ":1 ozijc 01"still rnoralnih vrednosu, uzrok su porastu porudi0nog I riniinala, P(I i ubistvima. Postovanje starijih znatnc popusta, Vee ~1l111 gl)\ nl iii kako
itd.). Lakornost
sc u nas ccsto kaze ..bratc",

,.scstro" za nckoga. M cdutirn,

i po

u\

m

L.T, Ba.J1c, a Miladin. vic i Jovano ic uocav aju slcdccc: .. Uranic('v..:i xu xkloni krall, i prcvari, priCcik:uju se zalt) ~t.ujc .LU .dubru za st(:ku J~I nc lipsujc, polni morul j... , nizak, a ima ill kOJI su [juri kao Arnauti. " Vida Sl' I (1110lost i ... I.!l,rdt 1\1, du nc k17UTIO i svirepost, a ima i "flu ~L'stih slucajcva zlocina .. Kt ie u pravu, on; k >ji gl vorc pozinvn« iii uni kuji Iamnirn crtarna opi ... ju na . cro 'I Ima krajeva u kujinu: jc krada u scljaka i,'IkljucL'u net, Ttl lnw:i del ::. • ,'\ 11107(' ostaviti nasrcd druma i da to niko nccc ukra ti (o\ab ill pojava jc Janas, na7~llost, svc manjc). Mc.luum, istlJ\ rcrnenu ima j kraj.:\ a gdc su neki virtuozi LJ kradi. U tai<\ im krajc\ irna . \ ct nc puk.,l/ujl:' odvratnost prem. ncpostcno] rab )ti. Zanimljr, 0 jc idcti j ';ta J. Cvijic misl] () nascm ctosu: "ScI iak il11<1 prerna scbi jcdan 111 ral, uli prcma skutorima, prcma kaputa: ima, gradk I _:u'P dr - drug], i prerna njirna j s\ e d l/ olj 'l1l: hv, rr '\ an!. poth al,1 rd i uhi. t\ l.,. Seljacko krivokktst\'o je jcuna \udna 1ll0rLiJna rt~a\ a, \I~ sl'/Jak bfl jc na krivlJ l.aklctvu, narOCihJ ako nt.: kog trch,1 spa"tl ud kri\icnc )ugU\Uf1l0 Ii. Jma scljaka koji .~c profc.";Jonalno ha\ e ~ved ~cnjcm i koji cekdju pred sud )1ll .,[11\0 sc stogod tn,'\ i". ) t)\- 11 flcl;Oj klll1O. ti da n 'vcruj III ) 'll II I da Sll10 .,.)1 'J lni Jet l' kn I) 11kun In ) g )v( n i nw~a narodna pt ~Il>\ ica ... D uj' hl:/ due tJ 1I lk/ glen ! PretJ tur~kim. au trou rand 1111 ~u f \- ima nth '; )_ \ d' , nd\ II a l nl kn\'okl lst\ l1irnc s ,csti: udlo jt' tuuin. "eliuk I . al110 pa d\,H \()jt:, P<l ll~j,da jc \elika osecaJIlO~l I s 'Iltimcl1i~d.
~LI strahovito OS\

~a':i seoski mladici

ctoljubivi

.

rllse

odrcucnu promena, FfH/l.:uklgiJi.I l.i .,hratu" sve vise je samo frazeologija u oslovljax anju: bratc Il1llj, pobraume, sestro, ono cuvcno dcmagosku politil';arsko "bn.ico i scstr. .. l) cc.", n1U S1110 vee diskutovali ito, Po CVijlCU, "Illoravsko-vardarski

pitanju mozc sc konstatovan

otvoreni, uglavnorn cesto tvrdicc; odlikuje ih zatvaranje licnug ja i vclika rczcrvisano-t prerna drugom, pocev ad brat a pa sve do tUllina". Na~ ·'0\ ck nijc bCIosccajan, ali cesto dajc takav spoljni utisak."
0

Srbi su manjc PU\ crljivi i rnanjc su lukaviji (kadsto duboke lukavosti L sll:d Iji\ iji,

vadarna i krimiualu, nc smerno zaboraviti ni alkohol, jer smo kao narod skloni alkoholu. Procenat alkoholicara u nas je vcci n go u nckim drugin /cmljan a. Alkohol jc fenomen koji bi trcbalo posebno analizirati. Nj~i:!o\ doprinos krirninalitctu i otapanju rnoralnin kocnica jc \ coma \ cliki. On jc posebno vazau za ubistva i uopstc seljacki kriminal. Za \ u priliku rccimo samo d, jc u prcko 500/(, slucajeva ubistav a alkoh .... bii .. pn uI lan cinilac".
Kada govorirno moralnom Icnomcnu,

174

No, vratimo se moralnom krokiju prosecnog rbina. Hcrojsko patrijarhaln drllstvo jl,; lmalo karakLeristi~an :sistcm ·cdnl"htl. Kalla c u takvmTI drustvu :t.a nckoga ka7C' da j -" ,bar h_) znacl Jd 11..'. i hrabar t d . l:ojstven, pOSh..·Uan 1 pOlJzdan. cuvck od reci i obr 7a, aIda ·prl..:m til I na krajnju zrt u. Za obra7 ~e ml1Uol pllloliti is' )ju glu\ U. \l:iI~l dusnost i g stoprimstvo. ro~tovanj 'tart'iil, skr mn ) t J ldO l\ h"i malim (hl:ruj 'ka sir mastina), budno CU\ anj "ea tl S\ 'ic i Ccll'~ ph. I11lIH, tcznja za slav }ITI i uglcdom; to jc sklop \ rlina k.... llllL: Jl:Jnu 1..' IJJ nu (jc dnc llloraini ideal. . 'ujcta. jaka Iiena . ..:tlji\ O~~~~t..a l.t mr7.nja rcnla ncpri,iatclju 01 zi i k.ao pokn:tno P\" u Jl'dnu d 1-

'. ie i krvno osvetofjubl]«. SC11l10 II ~klu~ , ., ~ 'J " t . zJopamrcnJ . .~ vr I!lH ll1u;l-e d(\ J• iShtknutu cr u.alnog. drust\ "a i nicgovih spccificrnh I ~ U iu takvl'g patrJJHfl . "It nC.10 j svetost osvcte. narodu sc govo_ J '. ~, mo rnoi alno, g, ,. ~e shvatt m.: S,I , t, . '•. (lC nosvetl,

,'0

..

' def ., sa II), K'ao :';t 0 I' obicno radirno U OVO] knjizi, postav jarno novo III ," . . gdc su dokazi tc rvrdnjc' piranje ki d ki f( " " . ,k J nanx Prvo 1(1 0 su Srbi mediterans ] naro. ,evrors , , .tacnlJc tu .,
> •

tanju, Srbi

. . danas u nascg prosecn., " , uvreda se ~ oglavli8 definlsall smo nasc shvatHIlJc duhov_ N'} pocctku ovog p;} .. . " ·'t, t" i(postav: 'j'I pI anje - jesrno 11 rni duhovan . narod? Po I1ClSCf11 shva. n{)~I , .. ' rno duhovan narod (onako kaku smo to naprcd
v • ..,

u~. narvnrt i suietmm egocentnzrnorn. C~sto sc ko.' '11 -'Itllll .,; uvek nckll1l nCirol.i nene. men ... , -ni s"'toJ'csvojevrsna rckompctll:al'ij'a . .. OSC.. '. . risri u govoru: _la, ! -;', J'e egocentricna osetljivost." Ova, rekli bi~ ..a , ' t' ' nos tl UOC J 1v . d I' , canja 111 cnor .: ost na najmanju povre u rcnog Inlcgritcta ··Jl' 'k' \'vS( I n8Jczcn . .' 1 smo, bOll./ 'r a ':uvaoJu rc g t' ~ 'I' "nolT orcsnza , ret leks JC nckadasnJcg patriJ'ard ova bu no. U c _ ",;, I. d g Cl1\ anla cas'tl' j obraza celog plcrnena. Zlopamcl"n .Ole i halnog ouno og Srbina dugo pamre. ;;,.avnom . apara
'y Y , ,

nesumnllVo uoca~'a • '" Patri_iarhalno r d't nl..guje i dal]e pretcrano naslanjanJ'e asem naro u, . d. mo I dallas un .. d lie znaci da sc De vcruje su OVlma i dr. aStlti sto a J . ki) kj . na S\'ojc I U Z t Nas patfl]aJ, 'Ilalni (plcmens I cove' JSpul1Jcn jc J'os '.", ", . ' v, ,
rilo:.,. Ko' sc nc l
ltS

'\,ell

d ustvo
v

;..1J~"'.

"'I~i"" C.,L rudirnente

,.,

rm

'

••

v

tim ncpumucen. To je bio duh koji je uglavn .. . . za do I' - .ovo Jan sarmm soborr, to zn't'~I' d I I' oprav damh " ., om, 17.: razloga, bio k ik ' ., ovo jno ura\nol _ zen. Skoro, U· all 0 JC to nl0guce da covck budc ... ~, . b', c nczaviu JIV 1 nczl )_ ban, ,~n J~ t~, to,. prvenstvcno 7.bog vrlo puvoljnih s{lLijalnih pi ilika u kO]lnla Je,~lveo, .zbog, bczmalo, potpunog odsustva drust\'cnih razlika u zcrnlji, kao 1 zbog togasto nijc irnao prilikc da ~c up I' vi' '•. . 0 "d, di ., . u co lIJ sa d~~glm~. n s~: nl?Z a, po~c 10 s,a SVoJlm prl:Cinla i uvidao da jc lO l1Jlh staja? nest avn~eno boIJ~. Da ~e, pak, biu u prilikmlla da Sl; poredi s drugim narodima on bi, utolJko pre irnao da budc . ,I 1"" .. . . .'. C ZHuuvu JlllJl svoJlm stanjern ...
(I,.;
r

.1,'. .

Ovaj duh, najzad, nikad nije bio pohlepan on ni nai '" . '~ x '... .: jrnanjc rujc prtpadao omrna sto su rnucem zedu za preterantm bogatst om, Jcdnom recju, on bese umeren duh, zdrav duh, koji zna sta hocc j kao takav uvek pristupacan jednoj jasnoj ideji." Iako se ne ..lazcmu sa D. Va:icern po pitanju nezavidljivosti i nezlobnosti srpskog covcka, smatramo
,

gatstvonl

da je u pravu karla kaze da nije nikada ..mucen zcdu za prelcranim bo,~
,

U

nespo

.

,..'.,

I' ,

71\'C
,

w'

e , k ', j' ..., ..,e rcnesa ," ird.) - dakle • iako su ve ovrrna 71 vc o. U okruzcnJu -ansa . . r sm o. . uspona drugih drzava i naroda - Sr~.. nl~ada nlsu postlgh n~·kl zavidaD nivo u proiz\'odnji matcriJaln.h dobara, u proIZ,'odn,ii predmcta. Ocigledno jc da ih gonlilanje prcdmeta (proizvodn.ia i sl.) nijc bas mnogo intcresovalo "'to znaci da su nlaksirnalno okrenut; duho"nim kvaJitl'tima i karakteristikama ii\'ota. U svom udu ~cvJjcnju posIe Prvog sv\.:tskog rata i hcrojskol11 pon8sanju Srba u t III Iatu, D.. Vltsic 1919. gudinl:, pod svczinl pnzilivnim uti~ajjma t ga rata ovak od likav4i srpsku dull{ \'l1osl: "Srbi su biJi fizii::ki zdruv narod, oni , u dakle i,nalf zdra.v duh. ZJrav duh. tu znaCi smco. pl'l.:duzimlji\', od azan duh~ zdrav duh zna~, u isti 111ahjl,;dan jasan i istrajan duh. Ovaj duh nijc bi podJozMn rcligij~kjnl, kurnupohtskim i anarhislickinl ulicajirna. On jL: pn.:dstavlia} jcdan cklatantan prjm~r Ci tog naciollalisrick )g duIw, nicinl Dl;izopaCl!I1, ni-

(t u sc zac (
v

k·r· "', l1odina) '. sto cc reci, zive "u srcu svetskc clvlhzacijc pre'o 11 JB du 5- . x ,, '" , J) i c(Jjpatsko carsrvo, I stara Grcka ] RU11Sku cal stvo, pa ka.w •
0

Taj srpski odnos prema novcu, tj. bogaccnju (prcdrncti su osnov a hogacenja, zar nc"), smatramo pozitivnim sa psihoiuskog :tanovista, jer smo oduv~k tvrdili da su jedino duhovne vrednosti trajnc vrcdnosti, a zadovoljstva predn1etnog sveta su prolazna, Izgleda zalsta, da "srpski duh nikada nije bio pohlepan". Istina, Srbi sc ponckad intenzivno vczu za neke .svoje" prcdlnete, pa godinama cuvaj u ncku taru skrinju i u njoj kojekak:vc ..uspomene 1Z dctinjstva nckc starudijc nasledene od bake. staru fotelju itd. Ta vezanost Srba za amo nl'kc predmete je tacna, i utoliko pre potvrduje tezu da Srbin n{' robujc predmetima kao sto to cini covek tzv. zapadnc civilizacije (trzisnl' ckonomije, kapitalistickog sveta).
L "

Nairne, 0 cemu se tu radi? Sta se krije u grccvitom ~u\'anju :anll) nckih prcdnleta, bolje reci sitnica? (To smo op~rr\'ira!i i U 0\ In poslednje n t~gzodusu Srba iz Srp"ke Krajinc u Hrvatskllj, kad~ ~u 1/beglice U on1n1 tuzninl povorkanla na traktorima noslli i mnOi! [1('vredne stvari.) Odgovor je prost: rbin zivi od uspomt:na. nj mu jc alnijl PI' dmet kno duhovna luana ncgo predmet koji sc nlUZt: bo,::?:alo un l\ cili.

176

To potvrduje nasu tczu 0 duhovnosti kao generalnoj OSOblOi, 'cr g\.)\uri da ti pr dill ti ilnaju iskljuci o· motivni 71acaj 7a rbind.. lYcano
17

tome umc mo da Uln'3m di b o. . , " ) .amo culi rcccnicu: .. ta vrc I ton) ugatol11 Zapadu K ,Jlko putu Sl11( ~ k ,. duicil " isl v like kolieinc novca xoji pose UJC t I, sta vrctli ti boca tom u ~111 r. U c , ""d ', 1111 ~, , sd d 1 bl Jgatllll Japanclnla, ,... rm vrc 1 sVC to bogatstvo k.Q._ ..J' i sta \'rcdmm, ,I ' ' , . da zivc kada samo radc ] ne umeju da U7.IViilu? Sumo ra da ne umeju "... ' de, radc, 'ubisc' sc od rada, ~a zarade st~ V]SC, pa~a, da kupc ~to vise stvari, a nc znaju da sc raduju, da se veselc, da dangube, da, Jcdnul1l
c
U
y ,

" o('mamo mnogo, a I Obicno kal roo SY

r~ur ''"~. cenllU

rbe, znac3Jnc, jer predsra \"1,' ' a . DlCPt" sU. za nas ,jU, kornena. A Uspo . \ ros"losti 0 Cl'm u rno vee govo, rlll, toliko j "0' k •, robOl'8J1J(; P' , ..' a hko ono . -e to opd potvrduje tC7U da kod Srha u nrv ke duho\'nostJ. ,,,,, , , k om srps .' I ,'kvalilcti i ,J .obinc. Da JC to ta '0 na, c .... 'l1lu ~k-t1 ' c Ianu "'(t~C du K1\ 01 . ski . eizraz orn ~ "
r , ••
I,
w ,

'"

' OJ,

' "U

nc\'n;

cd n1, ali niihova . '.J

vrcdnost jc nemcrlj i a zbouc u spo_ ' ",.,

k"' dslika oja II ~..

a upravo t~1 srps ') srmsao La I1cl1lalL-rijaln
'. ....

U poglcdu karaktera Slovena vlada ", . I. . ". d· .sav IS n 1aos J )S I dan- lunasnJl, sto I V1SC go rna poxlc bUG('nja SIDvcnskill .. I, '. 1 ' · nalOl d I rou.:n iI . la I sllcke nauke · pisc V. DVOTlllkUVlC Ne SHI1-") l " , I' . '. I" 1 I.UI na IsllCI 1 pu )11 '1_ suci ncgo I U tckstovlma strogc naukc nala ,,'Ill~ , , IU n 17n1lf\.:l1(1 \lila <.1\ a .I P< znata I tipicna suprotna mislJ'l..:nJ· a 0 \!'\h. vcnsk \', I .'

"

....

,.;"

'

~

..

':

,

L

'.'

..

I\.

''',

L

I,

o.

••

_

Naravnu, !judi se rnedu soborn vco~a,~azh.kuJu u ~ont:CrtLI zivljenja, pa i uzjvanja, U tom s~l~slu,ka:ak,tenstlcn~ JC slcdcca dobru p07naAmerikc svorn ,bratu Srbinu u poscru u domovinu i ljuti sc sto ova] po ceo dan peca ribu i nisla kori, sno ne radi, .•Zasto nesto ne radis i tako zaradis pare?", pita ga brat Arncrikanac. .Pa, sta ce mi to"!", odgovara Srbin. - •.Kako, stace ti? Kada zaradis pare, moci ces da kupis fabriku?' ..A, sta CC mi fabrjka?~' fa ancgdota: Dosao bogatl iseljenik
12

recju, uzivaju!"

,

,

onda?" ..Pa, kada zaradis mnogo para moci ccs da kupis jahtu. ,- "Pa sta onda?' .Pa, kada kupis jahtu lTIOCI ces da isplovis i da pccas do mile volje!" "Pa, ja to radim vee sada, pccam do nliJe vuljc! .... lucidno od-

.Kada budes imao fabriku moci ces da zaradis jos vise para ...... Pa sta

upravo, s~~rotne ~rtc,:, s,vlrCrOS~. podnl~kl )st, i pri licn« jaku hio\ogi [u Slove~va.. ,fako s~a~I,sta A, Bnkncr kaze: .,Donrocudni i gustu\juhi v i, bezbr~:-m I ~,C~clI1 z!v~hnog ali nepostojanog duha, bel. ini 'i_iali\ (.! i cncr~lJc, lenji t po~rsnJ, ko~zcrvativni i ncmami, Slovcni uzmicu pre \ svakim napadorn, lzbegavaJu svaku vlast, rodL'ni su dcm ikrati i anarhisti, koji su i voje pobedonusnc vojskovodc ubija Ii da ovi I1C bi 111i111a zavladali. Pri tomc su ncobicno skroruni, ni za cim nc t~l.l i l:ttO. pored svc svojc hrabrosti, vclikog broja i f'izickc ii'lJr/lji\ osti, nisu hili stvorcni za osvajace ili osnivace drzava.': Masarrk, medutirn, pise drugacije: •.Nepristrasni studi] dukc\lui ~ da su stari Sloveni hili narod ratnicki, poduzetan i okrutan." Bokovnet se takode upusta u opisivanje karaktcra lovcna pa kal. da je on .osecajan, neaktivan, indolentan, u/ to u SVC11111 .,hc7granican", Mekan je i boleciv za drugoga, ali daljc od osccania nc ide. R\.:ligiozni i cticki organ u njcga je vrlo razvijcn, ali i fantasticnost, ravlivenost koja mu oduzima svaku sposobnost 7.3 red organizaciju I 110p-

uvck, na pnrner, '. rrokoplJ'u po , , '. prema tome, rniroljubivi, . pasivm ' ncdrzavor ,\.
jOS

Slovcru,

'

',....

lllSI I' 1-1"1,·1 I'll '0
......~ 1..,

la

orni ,rugl I)'

... ut.:

, ~o u 11nld 'U

,

bi

lel n' S\I

nUl In isu 'U

'"

. '" I

(posebno napominjuci ciju Slovena i Tatara).
Iako V. Dvornikovic

ste civilizaciju"

da Rusi predstavljaju

kombina-

nerad i dangubu, nc-go da bismo odslikali srpski mcntaJitct, s jcdnc strane. as druge stranc, da bimo sebi dali sJagvort da tc pojave proanaJiziralno nlalo i sa aspckta njihovc gl.'nC7C, aida otvorinlO novu tcmu: nas odnlls prCl11a radu. Najmc otkuoa nama ta rclativna ncofanzivnost u bogaccnju. la jcdnostavno"t da nc kazcm skromno ,t po pitanju organi72cijc zh uta'. I)a Ii jc to

govori bra[ Srbin. Ova} vic pricamo nc da bis1110 zagovaraJi

u svonl delu opisujc prctczno Jugosl()v~nl.:.

mada povrclllcno diskutuje posebno i 0 SrbiTna, poglcdajnll kako on
gleda na ove duhovne karaktcristike: "Jugoslovcn nijc (; n \!k \' )Ijc~ blizi je juznjackom i orijentalnom nego nordijsko1l1 tipu p'lkrctn\)sli i aktivnosti, Sanlo borbeni vitalitet (daklc, sfcra naguna) i snaga trpljcnjt - erte su koje iskacu. Jugosloven jcstc borae, ali n,j~ r'u.tnik, nijc organizator. Savlad;vanje prepreka upornonl cnt..:rgijonl i 1 trajninl radorn nije njegova jaca strana, jaka volja ka pI. krdac u ~ocijalnoj aktivnosti nije karakteristika Juznih Slovena. k rada i covck po1itike su dva razlicita i 1I rru1og0111 supr tna lipa, U radu I.: ogleda stvaralacka dinalllika i cfektivnost \uljc, a ll. nt,.;1l1a Ju-

sloven 'ko naslcdc iIi jc to turski kalcm? Dice da jc ijcdno i drugu, , , N,tisc odsust~'o robo\'anja prcdmctima, proizvodnonl svctu i bogaccnJu J/gi da da JC prcvaJentna osobina Slovcna j da je (0 l!cnC7.a i nas~sk~omnoslj po ovom pitanju. Ali, kakvi su zaprav Slo~cni po tOIll pHanju?
178

t

goslovcn.··
179

, Nave II
kom
"

razavalu u ne 1111 s ku nom radnom karakteru co:ek~. " , P No, nisu sarno Srbi fonnlrant sa otp~nnla prema ..~adu, U P!atona
w'

: ora koiim sc srvara neka ZLvotna vre nost. uum sastoJci k~raktera nap'I' "t~rainost i izvestan odnos prcma svetu vrcdnosti, su 'J, ' ...... koi , PrJ, torn 'b' CI J. rs p"ta aktlvnost kao I' ra d ne disn .: lSPOZICIJC ojc sc LZ~ Radnc spasa nosu, 0 S "'; k dl x ' k' ~peciJ'alnim srnerovirne JOS uvc nc 0 Ul.:UJU0 cclo,

da narn n 'd' . a msmo rat l ruci , ni OJ'' slJcn)a uo ... a .,I,tl·Vni i indolentm, ,. I ..' naSIVnI nedl... • cnergl.lc, enJI I .. '. ~ ,:"'1' 'Joe da Srbi nisu sklonl prctcranom radu , ton '" Nasc Jt' mrs JeD .... , gam7.a ' ktl 001 upornom, strp jivom stvaralackolll narocito rzv, prod~ .vn wo~koholici _ radoljupci"., oni ko]l IDooM' sigurnO Pismo" ra du. !" ''''vaJ"u u tom svom radu. de I prl tom UZ) ,, 'I ' go ra, ,. We definisati kao razvijanje te esnog I duscvnog Rad Sf mace. Jl10Z ",' dm
L .'

crgm.i_lU J (:J '{ \"11110

,.

'Oll'

)VISCraZICll Sll

._

'k lia

Slovcnima koja uglavnol1 I'd' k ., 1 'I'.'va 78 nasu da JU IS USIJU, 1/, ovih 111' zarnm J. ' '.. ' 1mog: . pocitavaJu da S1110 •• bC7 I ntl.:lJatl\'c i
0

I'-;'t"h misucnja

ske imitacije, tj, kalcmljenja U novijc " " pravni sistem je jos vise fiksirao tai na'l vr Inc, kl)mUm~th,:.kl,.l-samllu_ , . I 't·ok ' . J S odnos prcm'1(,..radu ,1n jc rC\"1 I,' . fikslrao JC gion I aCIJu ncrada. Vee s ,," " Nik da . rno gUVOlt II U onlJJ cuvcn 'I r . mci: ; I a a Inc nemogu tako malo p1 titi k 1" ' CI.: ~ diti!" Cinjenica je da odav a I I, I.) ike JH. Il'lugu malu raw

.'

,

n

I)"

.

nagr·adivau vrcdnc i ' \ 1.:110 urcdcnje 1 :-;1nClsposobn' k ii hi i 1 iz svakog . di .. ' . ,c, _OJI l~ 1/\ aClo poje mea, Da 1111 I11U7CI1H\ 1 takv i d: budemo govon nasa spretnost i snalazlJ'iv 't" d us U Inostranstvu, lstina kazu posrnatraci, 1 tamo postlzcmo uspehe v-t ", ' I "1" " e V1SC nasorn Intcligcm.:iJoIn i opstom sna az JIVOSCU nego sistematicnio1 ad N' ,
w' , w ~ , ';,' • '" <
u

stem koji bi adekvatno maksirnum sposobnosti

,

no ncmarno takvo drus: ' ,

'

,,

r

U nas oelgledno ne postoji knit rada N· .. d ~.. " " aprottv, na mnn~o Vl'COJ cem je nera . LIDt nn se da u naso] zemlii "k" . ". • •. . ,I vee' u d ac 1m kluparna, P,ocl~Je ~o pozlv~~Je n~ genijalnost i bedno glupavilo rada. mOJoJ,~ack~J generaciji ,ten;a xef1ljalnost bi la jc toliko na ccni da 'U
r. • •

".

fa om,

0, 1 to JC

ncsio

. '. .. ' " PI el11lCm~ a n s prcma radu .e u nekim zernljama zn~~aJno promeruo. Lcnjost danas postajc oznaka psihicke mfenornos,tl I kulturnc zaos~alostl. Ncnlci, Japan i Amerikand. stove danas za ,Izuzetno vre?nc IJ~~c C.koji sc ubise od rada"] pa su verovatno zato I na vrhu najbogatijih 7.cmalja

tela i 0 se oseca prezir prerna srtnom, narocrto tclesnom raa Ja n ~ ,', , " .. ' , , du. Rad SC' i u srcdnjem veku dodeljuje robovima, ~acn[J~ ~~lct~vnna. " '-r ne radio Medutim vremenom, sa razvojcm (,;IVI hzal:IJ~c odI Aristote

.

'

sumnjiv da nesto zna zato sto jc to kod' kuce ucio . ld en tiH.:na strut elJa ,, , "" .... Je 1 danas. Poznata je ona anegdota sa Japanccm koji jc odsc 'I \.I h~tl:lu Moskva u centru Bcograda, Vidcvsi u podne mnog l ) I' .1' nd U 1t.:1. " ". ' Juul a ulici ,
0 ' ..

vredniji daci kradom ucili same da se ne bi izvrgli pt.l(ISmC1U ~\O}11 I, I "'1 '1 drugova. Za takve se govorilo da su bubalicc" strcb ," N' h "1 "" " • .,S n..: CII .,. I~anl llgam] m pog edao .bilo je stcreotipno pravdanjc on l )ga k OJ' t.c Il.g 1.1 .. Ll1 : CuUI,. v
, I.V .. ,v ... '

(moreno koJicinom dolara, jena, maraka).

Dakle, piranje glasi: jesu li Srbi Ienj narod? I Evropa i Amerika ubrajaju Srbc u narode sporog, vrlo sporog tempa, Nasc cuvcno "sulra·· je dobro poznata rec medu strancima koji sa nama lmaju rna kakva posla. Austro-bosanski cinovnici isli su tako dal~'ko da su Icnjost zvali .,bosanska bolcsf", "lIir mrzi vee po svojuj prirodi svaki posao., rise TCtubc, a i Gezcman slicno pi"e 0 Icnjosti u nas, .. Njcguva nehriga za buducnost to jc ncO'w necllvcno. Scljak leli u graJ jer misli da sc lam) rnanjc radio Seiri i rahitli u nckOin hodniku u gn du, Ml'fak mi . idetj i gJcdatj kako svjet prolazj''', kale on. K( Jika j gloritikacija nerada u nckim naSilTI kraj \ illl'! guvori i i' ustv I iz rnc (.orc u kojuj sc 7a nckc govorilo: nc da 1111 gl rdost 1 pun . da fad, pa rna ar i gladovali. A u 130sni iz usta b ..anskih aga i

znaJ~~l da je radno vreme do 15 casova, pomislio jc da su nc c dcm mstracl~~ u toku, pa ceo dan nije izlazio iz sobc (jcr je cell dan bi la guh a na ulici),

., Ir:najuci u" v~du d~ poslednjih
k~Jl ~lSU ucenjem

godina una. mnogo boljc zivc ljudi ~~vrsJh "v~hke skole", koji se nisu mnogo narnucili upornim 1 skolovanJ~m, moze se ocekivati da cc sc nas odn )S prerna

bogova s~ mogJo cuti: da nije fukara ne bi oi uci ! Iz ()v( g pnslcdnjl:g mOlcmo 17. csti 7.akljucak dajc u nascm odnosu prclna raou 1 Jln i lur~
180

radu, ovakav kakav Je, SaJllO dalje cementirati. , , U obrnutoj proporciji prema radinosti stoji -ritizcrstvo. rbin je rodeni kritizer. Izgleda da postoji sledeca zakonomcrno t u nasem mentalnom sklopu: sto je covek sporiji i lo"iji u radu~ to jt: brii u kritici i prigovoru. 1. Cviji~ 0 tOllle pis na sledeci nacin: .Jznleda da In1 111.:\11n ?sobitu, pr dispoziciju za jaku v !_iuu smi lu kon~entf' l'ij\.: 1 tr' jn tl J savestl. P pronlatranju koje 'aiTI ovde~ nd JI'l S ) i1ll dl "ini l, u 1 od dvade ~et Ijudi valjane intetigcncije in1a llllzdd sanl 1jcdan J:' voljoln. U organizovanom zajednickolll int -.lcktu In )111 du i~p II 1\ sc pc pra, ilu jos nlanjc disciplino anog radn ~ duhCl~ Ul 'IJ1\ c u: t
<.,;
L

1

l:l v k 0 aZlo ( , 'k' ncmas-·t"JJ1 e uslcd vclike patnjc veh.'
1 .,

. ' bi 'ktivno~t, uobrazcna osctljivost, surcvnji-, USl L-' k . ' buz an " .... ,. " ,t ncdisciplinovanl1st, ncunjc uvnosi i Ill'"'111(' mr711Jd Zd\ I , nCJJl \ crt: :J' h .' ··'t'l nc S\'f~e 1 nc urade potpunu," prav icn :;1. Ma om nJS , ... ..... S~ b '.' I' .., '. . '('I 1 una izrcka: ,.NIJt..: '" va U za gaJ<"ds<l, ruu SrU Ilal\ldu IL f1117I1d , d bd . . I'. ,,;, :. I (IIH' valJ'a kazati da Srbt 111ugU (I 1I u dobri radnibin za urtasa. .... , '.-:1 • k , " ~., -clika l11uka. stu sc vrca u inostranvtv u, .od tzv, gael kada rh TMkJa \ .1 c • ''', .",,;, b .~ . , R"", " h) govonIo - OtJS,10 U pecal u. Rl..:l pe('ulhul' farbalh:ra. alll)C!oiL. " -;.' .- d ... ia! stu zmlCI potmula patnja, duscv III bol. Dakk dolazl 0 re 1 p . dl ~. n fad u ino ·transtvo sarno kada )C pnruoran lI~lcd
J

a f,rlllutl\ nil ..U ~l

. ..

Oakle, i tzv, duhovn.o bogatstvu ipak nij b I ~. , .t d ' e uguln l 'tr\ n g\)' pomUCllI ua se 0 nJcga d de .. , • '
J

Lt'

l'

.1

.j

'l

'.1

,~.

"

'

I.,;

,

. '. 1 [ada tarno radi dobro

I nClJ'go-

rc postovc Za ran ijeni karitali~ticki
ku \ rcrne nc igra nikakvu

. . -' f Zapad rru snll~ rstocrn narou, a na lxtu,

ulogu, Na ,Jstok~ JC svc rclau ,'.no .. , A i Icnjost i \ rcdn l;a su rclativni pojnl0V1.. lt~hJan Fra~cuzu lzglcua lcnj, 0\ [Ii NCJ1lCU, a ova} Japancu.. . Da reZlrnlramo nas odnos prema radu; mi smo sposobni Z8 krajnji naper (vellkl rad) u spccijalnim uslovima. ali i 7.3 krajnji nerad, Karaktcristika nasc "ritn1ikc rada" je vcllka amplituda: vlsok uspon iii duboka camotinja ,it' i ina-

.".' . amo u svom gcnctskom kudu tai La uzrvanje, za osccanjc srl'Cc (nn kar l .. -.1 ,._ .,. ) b. "; ,". " L.,. a ar I u patnjt, anali/irali smo to ramjej, as kao stu to unaju 1 Grci i It, \", . . I. ' " '" d '.1 ... ' a IJanl, 1 \ r-O\I.: taklH.k .• stoji prica a umeju ua zive ~ da umcj u da uz'" .' (,Iit SC vcsc lc, 1 a 111L1. " IVdJU, JU da pronadu pravu mcru tzrnedu uzivanJ' a (0 ';j I .d .. , rtarih ", . c g c no 1111 JI..: it o',aah. ad _ "k d a k a, start Grka 1 RnnlJana) I kapitali IStiIe c 0 k praprc ';k' '. . crcnuu ~lI. pt trosac DIn rnentalitctu . (ipak su om vekovima l' k· )'t a I'1... 11-: cc 1'('111 \'ic). ick ., til ' Po svernu S~d~Cl, to je nas zajednicki mcditcranski rucntalitct, . U danasnjc . vrcme roditelji se za 1 k ak 0 1111 d cca ncrnaju volju za ", c . ., .. " skolu, ' za , ucenje, Po ceo dan 'C izle7avaJ'u • spavaju d I.J p.0 J' " • " ' n..:va, a '1 a \ ).!,

.. smlsao

Mogucc da mi kao narod lm,

na zelJa

ID1 JC

da lagodno ~i~~,da imaju sto vise lepih i skupih ~red-

ce odlika nascg Coveka. pa je to i po ovom pitaoju jasno t1ocl.ii\'o. Ve ~ sl110 na stranil:ama ovc knjigc analizi rali pojam ..bogat eo\ ek '. PI dirali smo da se bogatirn covckorn SInatra unaj ko rnsedujc duhovno b gatstvo, ko jc psihicki bogat, bugat SVOjilTI unutrasnjirn duhovnim zivotom, ko ima rnnogo znanja i obrazovanja, a nijc bogat onaj ko po redujc mnogo skupih predmcta ill ku ima mnogo nov aca. Tak(') su misJili, uostalum. j mudri Latin', kada su rckli: "Onlnia mea mecum

porto - Sve svoje sobOll1 n ):im". U tom smislu Srbi suo po na:cm :hvatanju, bogati. Ii. uvek ilna t .... esrccno .. aliu. Nijc bas svc taku run ;7ica to. !vI fa.'C u 'vcmu naci mera i harnlollija. Savrclllcni svd _ic otisao Vt: 1m3 ualeko U organizal;iji zivota, U iZ111isljanj u ra.1.ni h pn:dmeta k dilll srpskllnl narl duo Naprutiv! Ak) crno 'Iedi mo na,~utl:7.U, uuh 'na b?gatstva 'C i nc 'lieu sarna od, b, ncgo ta de uporninl nld m. All radom nct 'cbi, cit njcnl. uc njl:ll1, 'alnavanj n, Isa\ rsavanj rn ~e hen 'tit' poznajllI 1 duhovnih k aJitcta Ii' Ijl:nj'l. la Laj trud, Zet IOtd kt,uc Ina llsavrsa anjc, nc tn.:bH 11 nl g , novca. dovoljllL' su sumo d c :1van IncJicinskim jCl.ik m r l: nu): VlIljcl i uglj 'ni hajrati,
182

zai 'ta ono .,uzivanj 1I pccanju n jahti'" 1~ko da mal) vise vrcun ~c i radinosti nc bi nikako
ajl

k ~i c vcku ulaksa

zi

)t i

ornogucuj

1 I11U

meta,:. ~ada mcm kao psihijatru u ordinaciju dodc ncsrccna majka, nesrccna sto nema dovo~jno novea da svcme xinu skolarcu kupi palikc neke ,)oznate marke, koje su u modi - ja joj dajcm slcdcci sa\ ct: Naucite i vfasp~t~vajt.e Vase dete tako da nijc stos imati tc i tc patikc"j da tako nece biti prvi u razredu, ncgo da je fazon da zna nckoliko pcsmica Desanke Maksimovic iii da zna neke drugc duhovnc mudrosti iii. jednom TCCjU, da gradi svoje duhovne vrednosti - on cc tada bitt bolji i kvalitetniji od onih sto se sepure sa majicama i farmerkarna skupih proizvodnih znakova ... Tako formirajte svoje dere." No, vratimo se srpskoj duhovnosti i srnislu za ncmatcrijuln " Onaj komc je ••rabota" postala jedina sadrzina zivota i ko ic, ka: sto se izrazio Cvijic, "stvoren saino za tekovinu za bogacenjc, 'za Igrtanje predn1cta (zgrtacka psihologija i struktura litno~ti) nc lll( 7.C da bude drukCiji ncgo tvrd, nepoverljiv, cgoi ,ti~an. be tidno lakum. lukav, disponovan na podvalu, prevaru, na bczdusno l~k )ris~a\ anjc bliznjcg i svc llloguce akcije i transakcije koje ode gla\'nom i jl..:dim 111 cilju zivuta - zaradivanju i bogacenju. MOle se stoga matrati da je
H ,

nasa moralnost danas zapravo jedan eticki amalgam nastao pajanjem cak tri sloja: seljackog sa prasloven kim prabalkanskim rcziduama, plemensko-patrijarbalnog sa starobalkanskim i srcdnj vckovnim crtama i gradan ki stranog kapitali ticko-potn) 'acko(J

zap" dn,jackol! varijeteta. No, vratil 10 sc nasen] smislu za dul 0 Inc, nCl1wt rijaln' k\, lil~\ zivota. SI bi t 1 nesporno nose u 'cbi ali trcba re ~i1 da jc to
183

"Ncma vise pI 1.;:.. ." 'k elanholijc ru gus ars og cpa. Svo to :-..a. 1 . wk d"'· N emd' jug oslov ns .ern. Rusa. '1Jo,ti gradi tc truer C zmove [taliJ'an . '.; k' ) traer PIl)S .s. Rus .... mo ,.prOV1rUJe. ttl, 1 ek,iezuitski Spanac rusi krstovc i oltarc, a no. , t ratnik 10)0 I I ~ , '" " .. J pos ao ski""Jugos'I' ,- ili kopa ugalj I 1 cezne .za 1l11nJstarskirn .~' oven . .I . taJglcIlI cps . t, ' individuaJni i naciona ru karakkri? Kud Gde su n san .. .. f Ii port eUor~, J ., . dicka bluza na jednoj, smoking, thJabctcs. osigod doues: fabnka, r~ ~tf'ni Svetska civilizatorska unifonna rusi i sana frizura na drugoj sa ... niv elira svcl"d _ lina kasnije mozemo kcnstatovati da jc svct zaAmi sez cser gOll ., . , '. ' . glo b'a ,no sc '10" i da su se u urbanim ... sredinama ljudi popri. 'ra pO'l80 .. . IS !S", :"1' -o 1'''' 0 pn b 17J J. G 0 t OH· svi sc danas " odusevljavaju '"rsnrn pCslllanla i pc. '. . 'C~, "' t mobilinla, istim fdrTIOVln13 1 niihovim Junat:111la, vaClcama, rsnrn au 0 bI , . rnanexe nk am a i osralim povrsrum vrednosnim U C czjrrna. Ostak rstim • ," JC mtngantno pI't, nje - gde smo mi • Srb! U svun lim mcn~ma? Da Ii a .. d \'ise nego pre, nhvatila ,.. apadnjacka rcka . z Je I nas, sa a. .' .., ''''1' d' _', Jcdan od motive za pisanje ove knjigc Je I zc ja a upt a \ 0 ~)dgovov • . "

.. oralnost i duhovnost kvarlji a roba Sa, '.' .. . '. '. k arl)Jva roba .. c. . Tleda u celom sveru I to JC fnu<.:cs kO .ic J1 c- b' Taka JC to IZg ." 1 03· 9 cJ' 1110 U nas sr a" V DVOfnlkUVIC "7 ,go II1C, pa ka7C' "'.410 J")s JC to UOCIO . S·... '. odavno POl.'t:v: ~ c.. ~ f.' , ... ni kasranjcta u parujr, ncma baClISkc '. t -rara u ta lJI, 'I k
.. I

M

'dutHll, IlIJC m·
v'

.

ad pelcni se pomava" (iz juznc rbijc) i sl S h. " . • . ~ " ... I. pen aucr JC naJt diu 'nl. ji pristalica tczc U nepromcnljivosti karakter' AI' A II k _ . '. a. I, l Cr 'Hl~ sled" , "Kada sc jednorn stvori karaktcr, on se vrlo spor . l ';":k' " : . iak .'," dk ' . 0' cs I rncnJa all ~e ipa .n~c?Ja. ,0 Le Bon, ~pct. ,misli drugacijc. Dak lc, i II tcuriji rma ne:;~aga~Ja ok~, pr01ncnlJlvostl, odnosno fiksiranusti 1l)(''I'l.llnih vredno ,tt. ~l, baveci se dvadesetak godina problcrllima morula i medicinskc cuke, mozemo reci da se moraine vrcdnosi] spor "1 ';k ., Jd ' . . 0 C U
~enJ~~u,.
c nom tonn.lran moralni vrcdnosni

sislcm pl)kazujl' vcliku

u~orno opstaJe u nekom pujcdincu. SPOTO sc i rctko dcsa\ (1ju unuLr~s~Jc ~loralnc rc~olucije! Paskal je bio u pravu kuda j rckuo: ,,~ada ~l ljudirna ?dsekh glavei pustili da sc kotrljaju nil ulicu svako bi potrcao .za, svojorn ~~avol11.'· Isto jc, jos i uocljivije, sa narodima, Moralnost Je jedan lenj 1 sporovo:zan proces. merciju
I

'> ....

0

0

,

0

'"

".,

. to pitanj . ,,' gde se na kraju dvadcsetog vcka, nalazc Srbi sa SVonm na 'Jv . ._.. , • .• 'J ,. jim karaktcrnim osobmama,. posebn~ ,sa ~nl1~!onl za uuh~l\ ost '. ~ak le, n pitanjc glasi: ..Da Ii su burni ~ogada~.,.,nar~~1t~) ~ drugoj roJovTn~ d~adesetog veka (gradanski ratovr, medl~l,socijalisticko sanlourr~vIJanJc) na neki nacin mndelirali i ovu nasu iskonsku slovensku osobinu, ovu nasu pecificnu Juhovnost, ovaj nas smi sao za nematcrijalnovOdgovor j - nazalost jesu, ali ne mnogo. Tacnijc, srpska duhovnost jos uvek opstaje~ ali muei c, ncstaje, tesko op taje i, po mojo,; sJobodnoj proceni, tendencija gasen.ia sc rcaJizovati za dvad('set do
I /.

Pa, ipak, rekosmo da ce se nasa moralnosi promeniti mozda za sh.:decih tridesctak godina, Prerna nasern shvatanju, to cc sc dcsiti najvise zbog uticaja rnedija. Ti uticaji su mocni, narocito lclcvil:ijc L.boljc je jednom videti nego stotlnu puta cuti"), a televlzlja je dramaticn] propagator potrosackog drustva u cijoj 0 movl l~:l.l' marerljalna dobra, tj, novae. Vise puta smo U ovoj knjizi citirali Amcrikanc (j po dobru i pu iosern), a na ovorn mestu treba reci da jc njiho model Jivota celom svetu nametnuo kao osnovnu vrednost - .. njcgovo \ clican-

v

tride et godina (ako se~ naravno, taj trend ne zaustavi). Ovako razmisljajuCi postavlja se odlnah i pitanjc ~ pocctka

ce

ovc

knjigc: jc Ii karakter promcnljiv? (Nijc shll;ajnu ovo pitanjc na kraju, jer ,'a lllnogim t'varima sa kojilna se pocinjc sa njl111a sc i 7.i.l\ rsava.) F Iklorna mudr st mnogih naroda, a nar cito nascg, ~nlatra cud, nara\', ncCim nc sam nasI denim nego i nepronlcnlji jnl i nr'i/.hrisivim, U nasem nar du pOSLojc p sJovice: .,Vuk dlakLi m nja, ali ~uJ n '~ Krsti vuka, \ uk u goru; Sto kolcvkH odnjihaIa t 1l1otika ZUk{)Pf h; Dete usee
184

stvo dolar". Doziveli smo u toj zemlji da ljudi znaju imcna onih koji su medu deset najbogatijih Anlcrikanaca, a nc znaju da nabrojc dcsct I1l)belovaca u toj Americi. U nasoj zemlji, ipak, jos se ne vodc statistikc ko je najbogatiji, ali se zna ko je bio Ivo Andric, tj. ko jc jugoslovcllski nobelovac. (Nazalosr sa tendencijonl da se i to zabora\ i i da sc. kao i u Americi, na prvorTI mestu rangiraju .,novcani bl)gatasi", U Amcrici su cak srociIi slogan - kako Ill0zes da budes slavan i u~pc:an u nckonl postu, duhovno srecan i duhovno kvalitetan, a da ni:si bvgar!~ To je, prema njihovonl shvatanju, nenlogucc, Onaj k~1 uspcsan. ml,Jrada jc budc i bogat onaj ko ilna duhovne vrednosti taj je i b )gat u nll\ CU, U

protivT;'Ull nije ono 8to se olisli za njega po pitanju uspe:m.l'ti i strucnih k 'alitet(_. Mozda je tako u Arllerici, ali u na "'oj zcm1ji jc. ipak n ~ gllce da neko bude duhovno veonla kvalitctan, a da n huJc ntH vtntl bogat. To je 2ato sto u nasoj zcntlji'l izmc(fu 0 talog, pra (' licno ti nisn dos)' na pravs mesta, pravc \'rednosti sc ne Ilagraduju na pravi us on. U svojinl Julanjinla ,'veton1 srcta0 sanl bogatl g farina
185

k)ji se razm lao dol'lnma .. -: ) . kuiijc '• 'V Jill dvon stu . a J pr sv ega, nat u 1I S ( . ' Onako kako
sm .n
CO\

.

.1 mcrCCuC'i1"[11'" l' a

houatstvorn (/aJ1\(lljuiu~i :='. •. '." hin nCj1I:mL'Il.'!_Da h IlL'pi):1
.

gal. tva -

d

ck moze,
J LllO\
IZII,lJIl d /'i

~ da hude hugar.
)
T

glc am

J

11,1

POJam bu-

'

Pro. na
sao za prm "

I, '...

III

1 ) lOS

bog'asH'a -. .' g . v' I " .ku moralnost

tcsko da mozc!

.

(prcma IHi.VI.)Jin1HS. Jovan vica): Mi (S"!)'I) '1111' '1 ' , '~ . . "" un ) ~U\ I'... II l 1111 C ran1cnl, sllVISC ~ebrzo uz LJ!av~,lI1I pod lItkaj~lll SP{ \jasnph uli"':lk' : n • to..:ol

'. ."'." ih ravnih ja srpskih i vizantijs 'k I p" . uredbi' nego'f'" J vrlo starih pi dsJoVCl1skd," ''':.'. ' J evropskih pravnih shvatanja 1 obicaja. U tlJCIl1U SC staroba Ik 'ans kih muocvror» 1) ind .

ibrazcnog playa. na . 7no S{ 8.rnl:g ,I,I W. ""k 0" koii je zed za pravdorn progiasio dubo, P rvaruci sc on Dostoje S 00 J k(PZ slovcnskom k'aI .akt crnl JIll crtom , to jc stalna . duscvna gnL~nlca kom ~. . k bi , , hara slovens k ll11 d"usorn .. , Dusanov. zukonik Je nc samo 'om macr. .. lei . ...., , ;'
' 'J

UCJmtJI nelJ ..:71 , ...

U.. l' 'I vrcdnostt.S t OJI.. pravednoxt. '. Irnaju .. I .. r J oSl'cai . ,I ' hu pirarnide mora nil .' • Ii potvrdno, a na OVOI11 ll1cstu .)0 t rne smo vee prsa , za pravcdn~s.l. o. i,c V. Dvornikovic ,.Na' scljak shvata sustinu p .... ~kd£iJnHl sra ',' ,rome p. 0 ." .:Iu nseca na svo] 111) Iedima i shvata ravliku 17,11lCprava J zakona <.:IJU sr ~, . imarnost rnorala nad pravom. On cc f' toralnosti tj, pr . au pravnos '"".1, z I(Ie III db'. J.azm '(_v I n l .' k, ) onega ko I11U ne da da dodc , . svog do -' . ,. uit a T
"
r

rr'j\'cJno~t.

o

jo:

rna o !'lorr~
,

~ Inns C'VCI1Lua

P "rna uobicajcnim
rc ~

kritcrijumim»
.

,"

.

J"

v ladamo, ~ovulJno
SUVISC
, • ., .,..

n.. ~, oscl.:ar~JlI1~a, ot uda nasa ra/dra}1 j 1\ tlst. a
7I.:,IJ(',
SUVISI.,;

Il:q I' '''1

111 SIllI-

strasnc

jaka

sl·l!:'i-h·t
". (

k'll1
(I

I" S b"

na vr,

Mi

rnsi l~) ~'~avl,

al.1 ,hog

sV0.lC

ncubu:i'danosti

kadri

~kom uciniti
1110

stvari kojc su gore ncgo stu nam ]

p(_ld pi \ im uupn:l\ i karuki .r, M i 11\ 'lSlllt)

~.' I ........ l:

tc ,~'I' _
l.: Jl: Ill:

'''pun'.

Sl

J'

ta to misticno,

gotovo

rchglo

,

w

. i pnvatno-pravnog prcstupa, " xc pa pravi '..ra7'I'k'a rzn icdu javno-pravnog I u .... ~ , ,'. . . I krvna osvcta kao y, 11]ivatno PJ avnn precurno za U b"ISstvo dozvoliava v . "J . S1 ivaranjc. u.h'JS t \ ,1. Me' "U ' dutim , javno pravnc normc tesko sc UU0l11dCUJU u psihi Jugo: lovcna.' ,. .
gOVOrl~1 0

...

bistru i :l"ivu pamct, ali bas ona nas nav xli na brzc i jl:dnu"'la\ 11 /'1_ kJjucke inc da narn da stvari ruirno i sa svakc slranc POSllHlII:-t1l10." 1.1 onoga koga voli Srbi n jl: 11 stanju da u ~ini vis" od hnglc/i.1. 1\ It. ",Ilt.!,1 '/ jc u stanju uciniti i za onega kuga ne voli, kad gu vidi tI ncvoljr. Srhin cini dobro iz ljubavi, a Engkl' iz osccanja duzllnsti." U, "l:n~lcskli dobrotu" Popovic pominjc j tnglesku Sposohnosl saml)savladiv~tniH .. ,1:1'1glczi su doista gospodari !oivojih osccanja, C ivck hi l':istu rckao du jc u njih tacno proracunato sta, kada i koliko trcba da OSI.:CdjU .. , 7a razuku od nas, Englczi svoj u javnu licnost potpuno ollvajai u 'ld pri \ rune. I. "rsenju jayne slu7be bezlicn] su i ncumltni gotovo 00 hI.:/Jusf1nsti. N..: znaju ni za sevap, ni za hatar. Duse valja, nc znaju ni za i nat. Tc lr i t Ul'ske reci izvitoperile su ceo nas javni zivut ... Engk/i xu l11ajsturi da pomirc suprotna osecanja. Englczi manjc zlvc u proslt)sti i u xtarun uspomenama nego, na primer, Irci iIi rni Srbi. ( ni hrzo ( ipisuju on ) sto je bi to i proslo, pa se opredcljuju prerna nov om cinjenicnum 'la-

Ovo poslednjc jt; potpuno tacno, V~c smo

!~)mc. da S~-

bi tcsko mogu da sc irtvuju zarad opstcg dob",ra. MI, OCI~~lcdno, 01smo sposobni da razdvojimo licno Ja od drustven~g. Shean rascc~ imamo i kod moralnog rasudjvanja i moralnog delc.lJ1JCl. U nas postO]1 razvi ieno eticko culo, A1i, organska vcza iZlllCdu bioloskog j drugog ctick~g jc vrlo labava - cticki motlv slabe jc i ncpouzdi:lJll: snagc. Nas C vL:k.ie l'ovek zi\'og moralnog sUdcnja i osccanja, ali J1l: j doslcdnog m ralnug dclanja, Prelaz u ukciju, naroctto prilllcna na svojc lieno Ja, jc ~ sija U odnosu na Illoralnog zapaunjaka. Srbin ociglcuno nijc svcs[an tc svoje pudvojenosti i neuravnotczcnosti. Samooptuzba Dam
nijc jaca karaktl\ri tika. Pobediti samog scbc, to jc prava to nama tesko polazi za rukom. pohcda.

Da rbi nc mogu u javnim poslovinla tako ,Iako <.IaSt.: l slobodt.: pri: rasn )Sti prenw roc1acinla ; prijatcljilna na izvcstan nacin govori i Bogdan Popo pisuci 0 LOmt,; sta Srbi nlogu d'a naul;l' od EngJcza 186

ic

nju, .. Kad god im bitni intcresi nisu u pitanju Englczi sc brzo priklanjaju svrsenonl cinu i prilagodavaju sc proll1cnjL:nim rl'illkamH. Oni h) cine nc sanlO u svojim spoljasnjim radnjall1a, ncgu i u s\'()jim ullutrasnjilTI osc~anjitna - nc 'anlO, dakie, disciplina v lljc, nc~ ) i di~ciplina srca, Da Ii celllO to nazvati razun1noscu ili ncosctljivosLll, ubj klivn)seu iIi scbicnoscu, to jc 'sporedno, Glavno jc da tu sp )sobnost ,'\Ill' ' _ vladivanja koju Englezi imaju, nli Srbi nemamo." Cini nam sc da necenlo pogresiti aka kazcmo da su sa\ l'~(, 1111.. ralna obavcza, osecanje odgovornostl, kajanje, na_h.Iabijc ni/\'ijcn~ stranc nascg etickog prozivljavanja. I kada jc ctican i kada jC' ~1('cti~a~. na~ covek ne izJazi iz !lagon ~kog 'pontanog i cc jn g mott\ a, n 1/1'./1 iz pobuda srca. Upravljanje po nekonl raci )naln.( III i III \r't!m. m pnncipu duznosti, iz nClnacko-kantov. kog P~S,lo~'dlJa ~r m'l ap tr,lkln I~l 1l1oraln In zakonu kao takvolll - nasenl blcu.le savrSl'no str no. H.::na os tljiv )st i Si:Ul10ljubljc (cgoccntrizam), ~ud j tC'nlpl.ra~11cnttV ... kl ustupaiu prcd druginl oba\'Cl.anla. Nc rorll~ta lakl 111 ell! ~l mplck
187

inatu,

sujcte

,

I ·0 em: ru ..'' zavisti, zlopanlCcDJU ]

. J ~d, . k I ' x 19 sa 1110 ,. u bI', Zato JOe sklonost
,
OSVC

t' upadljiva
I, .

licnoj karaktcrna

PO\

nxknusti
u .... rp-

crta

,

nlladosti, cija odanost nc zna za , k ... }' d 'k' , . rcku krvi, UJI JC JU S 1 Idcahzarn ., k .,' I' d sk '. .
'0

SkClTIl

trcba to je kult duznostl, to JC 7:]\ ot kUJI SC sal11u 17 od vccme SVOJI po. . '. . , iih saSUJI:'OJt::'" dJ'ago\roIJ'no uzdrzavanJc I ", Je odanost .jcdnorn vdit ,or to llJI .• kOI11 narodnom poslu do potpunog samoodncanJa. ,'''' ,, Srpski vujIll~ nikad nije bio skJon,da rnnogo raz~nlsJJa o s~llrtJ, ] t,o jc jos jedna osobina $(0 je doprinela, ~Jegovom t~erO]7Jl1U. To ~c osobi. na njcgovc optimistil':ke prirode. Obicno, Ul~Z~Cl U b~r~~, on JC zauzcr najsitnijirn brigama zivota. Za njega, borba}c ~~~an nZlc~n posao koji (e se ipak dobro svrsiti, i zato treba uvck rnisliti za posle'. Srnrtno pogoden on ima izglcd deteta koje se iscudava" Kao svako k~ ~c prcdvi. da i ne racuna, on je stalno, u tom pogledu, ispoljavao dcunjsku naiv.
• 0"

zam

I d ~ '1' nju ponasanJcm Srba u Prv 0111 ~vctskom rapura pomcnutorn 0 USC\ Je .' . ", 'I' sobina pise sledecc: .,HerOlzal1l srrskog \'01tu l)fl 0 mtSJl11Illora mOl os ., .' .' , lika dusevna snaga ] izdrzljivost. N_Jcgov hcroinika to ,e nlCl! )\'a ve I, ,.,,' .' . , . : :._' 'asvl'm razvijenu osccanjc duznosti, to JC ourH:anJc
u· ., .' -

Put 'luna drugaclJC

narodu

,,"

0

Sr birna Pl~C ,.

_.

'-.~ D Vasic, U svom, \ cc.:nckolik
0 , ....,

0

to Ie njcgovo s

'''h

-

"

,,"

,

. d I" . '" OlnJJl:,mnogodol,;nlll: gldan 1Z a JIne, taj covek bicc ncshvaLlJ'iv bud ~. ... ' , '. ,., UClm mlraSlf.tJllTla., .• a\ je krvav heroizarn Srba; njihov heroizan1 t .., h '. l'~ , , " .. ' 0 J4..: erorzarn mscun '-:1. Jedan narod postupio je tacno kao sto J' c nesto nrc dv ~I "'.1 li . icd k ...... " I' I.: 11 FhJI..: gO( Ina postUPIO JC an cove ,Kao sto JC covek jedno bice nar 1 .' ,.,1 I ' , , bica nl . t.ll Jl: jl:ul1U )1ce. Oba su sc "lea p emenuo zrtvovata, ali oba nisu razumcli u vrcmc• v

mugao da . lii , .' . (. pro 1J(; I naldu/l put patOJl, . OJl JC JU S a IstrajnUSL mugla da izdr71 U' t 'J. bi -, , · .. '... .' OJ U I()I I Ill! tum putu OIJC se vise mogao raspoznati cuvck D ' ", . ..

granil:c 0 . ,n

pr dstav IJa naidublJ'u

'

v

'

...

nu kada su se zrtvovala."
Tako pise D Vasic
0 ~ .~' • ,

a taka ,~oz J'e ~d a Ii bil U pre usanrdcsct godina. I A kako je danas Rekosrno vee, tn gcneracijc su izraslc t 111l7.oa i ~ct iri, jer s~ jedna gencracija racuna na 20-30 godina). U mcduvn.'Illl:l1l1 , \.I se desila dva, nova velika cClvorogodisnja rata (1941-1945, i 1991-1:95" g~~lne). Nasa opservacija nc slcdi oduscvljcnjc D, Vasi~a, sto ,on 1 antlC,I,plra, kada kaze da ce mnogo godina docnije 'w svc izglcda~l n~shvatIJl~O 1 nevcrov~tno, No,' moramo priznati, od njcgovih lapazanja, a nasih karaktermh osobina - ostalo je mnogo naivnosti,

nost; on jc bio uvck neprtpremljen. A zatim, za njega jc srnrt znacila jcdnu cventualnos t, dok on ni najmanjc nije volco da sc bay i ncizvesnirn dogadajima; zato, oc rnisleci na nju, on joj je isao u susrct Llspravno slob dna. otvoreno. , , On je uvek verovao da ce se s ako prcduzcCC kornc je pristupao, ma kako bilo opasno, dobro svrsiti, on jc vcrovao u zivor, On nije bio onaj heroj da poginc, vee heroj da zivi ~ on jc
heroj optimist.

ostalo jc malo manje (ali jos uvek moogo) "krvi i patnjc", ostalo je sasvim malo ooog »kulta duznosti". Vee smo govorili koliko oil' rnladica dezcrtiralo tokom ovog poslednjeg rata nc zclcci da se bore i ginu za jednu ,~ncjasnu srpsku nacionalnu ldeju i politlku, iii vodu

On nije leo rat, niti mu jc borba ikad bi la mi la stvar j prijatan p sao, kao sto sc to cesto, bez dovoljno razmisljanja, hocc da kaze. Mnogo puta, un je imao gorkih i oporih reci kojirna je optuzi vao i pita : zasto sc taj odvratan posao jcdnom vee ne svrsi.

je svaki njegov trag, sav njcgov trnoviti put. S naslcdcm kakvo je dobio, i u torn ubedenju, ne poznajuci dovoljno drugc n rode kojima se nije mnogo rnesao, ovaj narod je duboku verovao da j CH l

sell, obelezen

te politike". Dragisa Vasic pisc i 0 vcrnosti srpskog vojnika: ,.Ccli":nol11 \ crno-

Eto takav je heroizam Srba: say 1111adi~ki, say bujan, say naivan; n pod. eca na hcroizam Ijubavnj~ki, onaj vatrcni heroizanl kuji nc zna za gran ice, On predslavlja najvisu lacku do kojc se ncscbicn~st Ijudska mogla da uupn , naj ccu vi 'inu do kojc j ..Ijudsko ruzrtvovan jc m~)g~o,d~ uzlcti. Na (oj visini nije sc vi\~ moga 1 raspo/.natl eovck; )~a ~?JVJ: Inl '\a vclikc daJjjne, docnije, mnogo d( cnijc, huduci m narastaJlma ugJcdacc sasvim ncverovatan u aj co k (/d gv)zoa. Tuzan jc h r 17am Srba: pun bola, pun ncvinusti. On, zaista, Irei ria h roj7am
188

shvacen na opsti nacin, svih naroda. Njcmu, ciji su occvi u privalnonl zivotne vainosti, U cetiri OkCl, na povcrenje, na bi1a je nepojmljivo neverstvo u mcdunarodnim

narodna

iedan pojam

od svih, podj dnako \J ;ivotu, sklapall ug.u, OIl:

golu l'I:":

ill)

po pravilu A on jl: u k

udnosima,

imao shvatanja svojih oceva, La kojc jc data rcc /.nacila I.ak n." lak n svetinju. Eto sa lakvim shvatanjcm on sc bori na Jcdrcnu la Bu sa takvim 'hvatanjcnl neko Vfeme po~Ie t06a. n j kalcg 'ricki Jba~,vao ponllsao 0 nlogucno 'Li da bude napadnut oj s ojih Sa\ \:/nik-~ .. , Vcrnost, to je kOlnplimcnt koji sc neizustavll\.) up 'tn.:hlja\ tl ~J sviju bez razl1kc kad jc rcc 0 srpskom narodu; taj n roo, kai '~ , it 1
19

b jJ

>

\

crnosu..

. rnznanJc. I" nilo _I'C i Pl1ds1ical ) hcsprimcrnog 11d. .' '0 . Hsta D. Vasit;" rnoralni hvalospc\' i ccdno, Demas

narodu

I ca 1. . I -da naivno " k I 1 danas s,'e 17g \.: u "'. . • ' srpskom narodu. K~l o.t . ... a verriusti i ljubavi prcrna nckom n ... I .' n' '!;k,h J:bJVanJC1, nl:! .' . '. . . ka7U zna I..' po I II.: • , ,,', J to ckonol11skih, politickih, dulurskl11

rdcalistu."

Tako pisc .,bcsprmll.;rn,

,

- una sumo mrcresa:

. .' 'C (ini da ~1I nckc njcgovc upCitiramo ( p~irno D. Vasica, jcr nam ~ . . (.'. eMcdutim tacno je I to .da JC Janas mnogo .,.. "!/'Jf'" izvanredno tacne. t, ., xcrv ".',. _... _. . divna srpska mura Inel <..:IS t· ..•. Evo JOS ma!o D. Va"'j{~a: c ... , ' "··t 0 a . " . izrnc njcna La "w k dv: J ...ctog vcka Srbi su se mogli fHlJlosltl svo' .Pre rail va. puCd rum \ a cs ,. ' ,,' _,I ". :, dobrirn I cisum 0 bi ....iima ' Najvcci dco. naroda bcsc . mOI.1 no . OClI'.' · J1m l,-,aJI , ' Purok .... I1li.)fdO k n'[" p lr mracnim jnzbinarna gut: JC IJ1WO~ S\'O_l pro.e uo \"1I1 l . . " .(( r 'k rome SC kr t ao, J'Cd·;lD prostor ()~ramccn vrlo ogruruccn. kU7.,tJl1 u 1(' interess.v.
0" • , "::
(t , ...

j

prczrcn. Prag trndicionalno
o nepns UpaCH.
.t ..

Cist~~ ognjista

StVlI, ni krajnja oskudica, ni smrt, obraz porodice. Neko osobito, sveto OSC~l:1nJc llhLli'lm'l~O Je. covcka 1I srpskoj kuci, gdc jc kandik) iz ugla o7.anva,lo pros~lJdu~nn I ut\:orcnu lice vrcdnc i verne domacice i njczinih keen, ZaunJC1 nusao osccala sc tu vrlo nczgodno, nciskren pogled lutao jc zbunjen, l~oni7.L'n i ~)~ranlOicn. Na kapiji ove kuce, kad bi je napustao, covck bi sc nchotlc: .str~sao zbog svojc urodcnc niskosti ... Srpska kuca, pre ratova, znacila JC

n Naiveca porodicna ;) ,.d

to nc ;.. bcsc 111. .•bankro]. '. , : .. to bcjase ~mrIJan~t cast, .OSI~a11l"'K:cnl tragedija •~

?;SC za ..nJc~(~ n~:-Ia,\ la,JIJ
'.

••

I-

"komparativne predoosti": nasu emociooalDost~ nasu duhuvnosr nasu domisljatost, nas smisao za uzivanje ... Ne plasim Sl' [a utakmice sa tim .svctom, jer i~amo ono sto oni resko mogu d~ postigDU. Za kvalltetan duhovnl unutraso,ii zivot nijc potrchno mnogo novea - potrebno je moogo duha, potrebno jc mongo smisla za uzivanje, potrebno je moogo emoeionalnc toplinc u dusi, pntrebDO je uzivanje u drugom Ijudskom bieo (kolektivnost) itd. uti Srbi to sve imamo ...

vrednostima (ko.ic smo pre toga i:lgradili) ,'. ,. • • ... .' • t: mCIlIU dO/\'ohtl da nas uhvati "zapadnJ3cka reka- i da postancm b. '. 0 ro nVI nn\'ca robovt prcdmcta I matcrijalnih dobara MI' Srhi t ik I . ' •• ... .• ~, I, 0"1 3( a lI.snlO bill, pa DC treba DI da budl'mo Ali DC lr"ha 0'1 I ..... a ZI\'ltnu na pro.liijackom stapu, na kome smo donedavDO zivl'li. .. Da De bi bilo zabunc -. DC zagovaram [a tezu: l'I , . , .• . '"'' A S b . ,. . '" . sc I U S\ Ole ~Jusc. ....r a, zagovorDlka te tcze, na ovlm prostorillla je U\ ek btlo. Naroclto d~nas t~ gov?r~ oni kojim:.l dohro ide, knji su na ko zna ka~a~ ptofl~erskl (knmlnalni'?) Dacin 7.aradili vclike pare. NaprO~IV., ja t~~dlm supro.t.no. I mcni jc krtstalnu [asno da treba d~ se, sto ~rc I sto potp .. nue, ukljucimo u rzv, zapadni clviliznva, u 01 svet, All, da sc u njega ukljucimo tako sto cemo un e ti nase
" .. ., ~ 1L (

isrinski odmor dusc, pravu cistoru jednoga hrarna, spas 0(:1 nisk ih lelja. Ono sto jc ucinilo najlepsim Srbc u rarovima, to jc ovaj rnoralni instinkt i ova rnoralna cistota, koju su oni izneli iz ovakvc ku ic. Pola7c6 u rat, oni behu poncli jcdno urodcno osccanjc o casti i .... \ ctinji porodice, za k ~u oni imadahu kuJt. Pobedeni u zaista bili zadiv Ijcni srpskim moralnim idcalizrnom." Eh, kako jc to nckada divno bilo. A kako jc danas, nCl:1dlnst. SVl! drugacijc, Lament nad uocljivim promenama nase mora lnosti u po'Icdnjdl NOgodina zavrsavamo sledccim apcfom: diskutujuci 0 I ioralnim vredno ,tirna koje zivc u srpskom narodu, OVO jc prili'a i da rcdcfini"cIl1o nas ~ilj v zivota, ketu ida, k mcntarjsu~i i anali/.ir· ju~i l vu nasu il u 0 obmu - rpsku duhovno ,t - pkdinUllo da jc i ~acu\ an1l..). Da 'h"atimo da nijr cilj iivota imali sto vis · para, r~():) c·l; I.iota naci ravnofezu sa amim soborn I uzivaeti u svojinl d uho\ ninl
190 91

POGLED UNAZAD III UMESTO ZAKLJU v,K,

to jc to! Ako ste pailji"u cilail ivu knjigu (a mozete je i vise puta lscitavati, sto varn topln savctujl..!l1l) dobi~~tc odgovorc na Innoga pitanja koje scbi postavljatc na lcmu _ kakav sm. mi to narod? Da lj ste zadovoljni mojom anaJizorn srpskog karakkra i mcntaliteta? I jcste, i niste. Da Ii ste se mozda ncgdc prcpulnHli? Iii sLI.! prepoznali svojc p07.nanikc, prijalcljc, komsijc'! Ja sam varn <lao", >je vidcnje "naseg naciona". Logicno je da sc mozda u svcmu ne "la/etc sa mojom analizom i mojinl ,.vloenjcm stvari". Mcdutim, ako SHill v: s Daklc,

dragi eitaod,

podstakao da sami razmisljatc to j e pun pogodak!

0

nasim il1cntalnim karaklcristikama

_

Sta rnislite, da Ii sc degeneriscmo kao narod i prupadaillo iii sazrevamo i napredujemo'! Na ovo pitanje jc vcorna tcsko dati tacan
odgovor.

Srbirna.

Taj odgovor

ce se dobiti kada se zaokruzi

ccla prica o nama

Kao sto ste 1110gli uociti citajuci ovu knjigu, ja sam bot ivo uravnotezio pozitivne osobine sa ncgativnim. Iako Janas, k )J mnogih intclcktualaca, narocito poslcdnjih dvadcsetak (pa i viscl) godina, preo\ ladava nlisljenje da sc dcgeneriscnlo kao narod - ja nisarn toliko isk Ijuciv, U knjizi sam opisao nlflostvo nasih negativnih osobina, poccv d zavisti i liccmcrja do inata i idolopoklonstva (ulizistva), Ali "am Jdalj-

no opisao i na ';c prcdivne karakterisuko kao sto su topla lovcn ka dusa i cmocionaJnost, duhovitosr, druzcljubivu:t i kolckuv i/am. duhovnost, odnosno smisao za ncmatcrijalno ... Naravno, ovorn knjigol11 prica 0 nama Srbima nijc.. l.a\. rscna. Moje opscrvacije se nastav ljaju, Vee sam prikupio gra lu za drugu knjigu (zamisljcna jc trilogijal) u kojoj cc biti obradcne ncke nc manic 'l.;n'

osobine. Dakle, pril;a 0 nama .. rbima nij /a, rscn«. J n ' jcr nam se p\ slednjih godina iogada La" ) •.zgu-nuta isrorija' koj nas prikazujc u n kom posebn III izd inju, S\ \ I ~ 1 srno u nckim sudbon isnim politicko-istorijskim xllukuma, Sudl 1[1 Srba u Hrvatskoj, Srba u B sru i Herccgov ini tj. u Rcpublici 'q ~ ll. nase mentalnc 1110ze da bud
193

car

o nosa plel
jc

". . .' K . iva J. odnosl sa C rnoim Gorom. s c su . to Hdramalicna pitaI' pitanje o~( ". '.' . ncraciju i zahtcvaju ana IZU Illcntalno!7 ... k 'a zahvatalu sadasnju ge .. •• U I f b nja OJ (~'''I nirn zbivanjllllH. osta om, a unstid . 118 svrrn ttrn .. pre om .~, ik I " pametno

ktm:-otaW\HO.

L1TERATURA

.,

,,'

Dobra SOlO ostali crtavi

coc to iko prc-

lom~ih trt?nutaka!
Jovanovic, B.: Srbi u kljucu ll11cionalne karakleJ'oiugijf!. u B. vic: Karll.kler%gija Srba, Naucna knjiga, Beograd, 19\)2. Karic, V.: Narodni duh i osecunje, roda i driave, Beograd, 1887.
U

10\

an )_

V. Karic: Srbi]«; opis zentl]«, uaU

Cvijic, J.: Dinarski, centralni i panonski tip, luostrvo, Beograd, 1966 Nedeljkovic,

J. Cvijic: Balkallsk() po-

D.: Dinarski psihick! lip i osuovne e(Jl()p.\'ihol(J.~kt: odlike

lutnosrbiianaca.

Beograd, 1929.

iivotnog stila, U Heroische Lebensform, Cojstvo i junastvo starih Crnogoraca, Cetinjc, 19(i~. Vukosavljevic, S.: Plemenski i seljacki mentalitet, u: Organizacija ninarskih plemena, Beograd, 1957. fakulteta, Beograd, 1959.

Gezeman, G.: 0 karakterologiji

Vukosavljevic, S.: 0 seljackom privrednom mentaiitetu, Anali Pravnog

Marie, 1.: Klinicka psihijairija, sedmo izdanje, Beograd, 1~Y5. Dvornikovic, V.: Karakter%gija Jugosloveua, Beogr, d. 1939. Vasic, D.: Karakter i mentalitet jednog pokoljenja, Novi Sad. 191tJ. Jankovic- Velmar, v.: Prelaznicki mentalitet, u: Pogled . Klilemeg lana. - ogled 0 beogradskom ioveku, 1938. Jovanovic. S.: Srpski nacionalni karaktei: u: Jedan prilog ::(1 proucuvanje srpskog nacionalnog karaktera, Vindz r, Kanada, 1964. Jo .anovic, S.: Druga vlada Milosa 1990.
Fouillee, A.: Psychologie
194
j

Mihaila, Sabrana d la 13 grad, Paris. IRQ.
195

du peuple francais,

Be. k wvnctl P.: es I Ves uc. tudie, Lanl!en~alzu, 1930.
I~C I.>(', .. ~. n (" I
r ••
I

D

I'

ell ies RIf~'ij(!!1(i,,"·,··Ellie ".

11o/kerp.\"rc/l0/(J(';\'ch ...... .

l

. Andric, 1.: Znakovi pored puta, . arajevo, 197~.

n"iir%(!i,'u
J ,.

e;mni/a, Beograd,
L

1910. 1995.

Andric, I.: E 'eji, ogledi, clanci, Beograd, lYXl,
Marie, J.: Depresi]« ~~ocuinickl Raskovic,

Manc, .. :Jl
Lc Bon,

~I /. "

etulll.""l

,1.

1 etl'ka

'

sedillo izdanjc, Beograd, Zagreb, 1920.

krik za ljubavlju,
1993.

Beograd,

1l)~7.

(J.:

l~fii;fiellja i verovania.
/I..
I

J.: Luda zemlja, Bco~rad, J.:

Kl agc;;s,

"" L: D!
..

Gl7l11dellltH!.l:fl
..

del' ClllIra/.:ferkullde,

Leipzig,

1\>36.

Rask.ovic,

DlI.va i sloboda, Beograd, 1995.

Utic E' H.:, ~..

('JlaraklL'r%aif!.

(-0

OSL~nvi~k am Harz, lY2X.
Wicn, ]930. Praha,

Brikner; A.: Die

lav

'11,

Proha ska, D.: Die sladsche KultwlJJvhlem.
Masarik T. (1.: Ceska otazka. Praha, 1924.

1914.

Dusek, J.: Soci()'o~i , Pruha, 1920.

Helpach, \V.: Die f!.l'()p~'ychischen Er'cheimlllgell,

Leipzig,

1426.

Peiskcr, J.: Rasirenje Slaveno. Starohrv, Prosv., 3-4, 1927. Corovic, V.: iSIOJ'Lj'uJugoslavije, Beograd, 1933. Rasua histori]u i karakter Srb«.

Zupanic. N.:
Hrvata i Slop

Efll()}.;el1('::.aJugoslovenll,
II II ell,

RaJ 1. Akad .. 1920.

Kuba. L: Piscn jihosloven: ka, Prahu, 1926.
Vinsch, V: Die Geigentechnik Prag, Leipzig, Wicn, 1934. der sudsla vischen Guslarcn, Brun,

~aulic, N.: Srpske "Grot/lie tuibalice, Beograd, Jiricek. K.: I. torija Srba. Beograd, 1923.

P.)29.

Hupfeld, R.: Kuyserling, Bonn. IlJ22.
R dcnovic P.: Bjela]. ikn Pol) i Bravsko (Bos. Kraiina), f925. ikolic, V. M.: 1= Luznice i Nisave, Srp, Etn., 36, ll))O. Nascljc

XX.

Miladinovic,
J 'van \
196

M. l.: Poiarevacka Morava, Nascljc,

J'VIIt

l\.}IX

ic~Lj.: {lava. Na elj , IL 1903.
19-'

SADRZAJ'

Pogled unapred iii umesto prcdgovora Uvod

5

Zavist, srpske nesloge
Odnos prema vodi, srpska cdipalno-analna Topla slovenska dusa Balkanski
j

15 struktura 33 57 77

pitorno pravoslav1je

primitivizam

..

Kolektivizam, druzeljubivosj
Srpski mentalni kvartet: tuga, trpnja, mazohizam, Komunizam, dvolicnost, lukavstvo, inat

93
113 131 14l) 157 171 193 I5

licernerje, ulizistvo

Kosovski mit - srpski sindrom proslosti Srpska duhovitost, Srpska duhovnost, vicevi - srpski seksualitet smisao za nematerijalno, srpska moralnost

Pogled unazad iIi umesto zakljucka Literatura

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->