P. 1
HRONO NUTRICIJAProgram ishrane

HRONO NUTRICIJAProgram ishrane

|Views: 1,107|Likes:
Published by sasaljilja

More info:

Published by: sasaljilja on Oct 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/24/2013

pdf

text

original

HRONO NUTRICIJAProgram ishrane o kome će ovde biti reči je kombinacijanajsavremenijih saznanja iz oblasti fiziologije ishrane, endokrinologije,biohemije i biofizike

.Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u našoj zemlji, a jedinstvenpo tome što pomaže svakom čoveku da ostvari idealnu težinuistovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.Proizvod je višegodišnjeg iskustva i školovanja u najznačajnijimsvetskim centrima, kao i saradnje sa najvećim imenima današnjice umnogim oblastima Anti Aging Medicine, odnosno medicine koja se baviusporenjem procesa starenja. Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom:HRONOISHRANA dr GIFINGNaš cilj je da svaki čovek dobije osnovno znanje o funkciji njegovogorganizma, jer je to znanje osnov očuvanja zdravlja i vitalnosti.Program hrono ishrane omogućava da se bez velike muke, za kratkovreme, nauče principi zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica idobrih kombinacija različitih namirnica, koji se mogu primeniti na svimgeografskim širinama i dužinama, u svakoj prilici, u školi, na poslu, kod kuće, na odmoru ili poslovnom putovanju.Naročito je značajan po tome što se sva pravila mogu primeniti unutarporodice i što se deca mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju daimaju dug i zdrav život.Oni koji su oboleli od načešćih savremenih bolesti metabolizma za 10do 30 dana smanjuju vrednosti holesterola, triglicerida i šećera.Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih se moramopridržavati, s druge strane, restrikcije su minimalne i lako se podnose.Rezultati pokazuju 100%

uspeha kod svih onih koji su se potrudili danauče osnovne fiziološke procese.Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica iodredjivanje količina hrane, ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti.Naprotiv, filozofija programa je u tome da svaki čovek dobije znanje1 koje će biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu, maštovitost isnalaženje u svakodnevnim životnim situacijama.U okviru našeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodnedijagnostičke procedure u cilju utvrdjivanja postojećeg zdravstvenogstanja, a zatim u toku višemesečnih konsultativnih pregleda i kontrolapratimo postignut rezutat.Prednost programa hrono ishrane je u tome što se nikada ne javljatakozvani jo-jo efekat (gubljenje-vraćanje težine), a metaboličkiporemećaji se trajno rešavaju. Uslov za primenu ovog programa je samo postojanje želje i dobre voljeda se malo uči i da se znanje primeni. Onaj ko nauči ove principe imaobavezu da obuči najmanje jednog čoveka pravilu hrono ishrane i dase oseća dobro što je još nekom pomogao!Svako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da sebavi preventivom, odnosno sprečavanjem nastanka bolesti.Uz program, naš tim lekara preporučuje odredjenu kombinacijuvitamina i antioksidanasa, minerala i aminokiselina, isključivo premarezultatima ciljanih dijagnostičkih procedura, a preparati se nabavljajuu svim apotekama. Ovi protokoli ubrzavaju rezultate, detoksikuju jetru, čuvaju pankreas od metaboličkih oscilacija i omogućavajutrajnost postignutih efekata. Novo u programu je individualnasuplementacija prema morfotipu tela.Osnovna ideja za režim ishrane po satnici, potekla je od francuskoglekara Alain Delabosa,

koji je registrovao svoj program 1986. godine.Pretrpeo je brojne promene u svetu do sada, a u našem centruprimenjujemo program prilagodjen našim pacijentima od 2005.godine.Svako novo iskustvo u praksi proteklih godina nam je omogućilo danapravimo najkvalitetniji program, sa apsolutnim uspehom, jer ovajprogram u potpunosti odgovara našem prosečnom čoveku, zato smoga i registrovali u ovom obliku.Moja je preporuka, u stvari, molba je da pročitate svaku stranu ovogpriručnika, jer ćete sigurno promeniti neke ranije stečene navike inaučićete da je lako prihvatiti zdrave navike.Mi smo u svakom trenutku tu da razjasnimo bilo koje pitanje koje semože pojaviti u toku programa.2 dr Ana GifingPriča o masnom tkivuSvaka masna ćelija našeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektnoorganizovana mikro fabrika sa 24-satnim radnim vremenom.Zadatak ove fabrike je da proizvede i sačuva, a zatim prema potrebi ioslobodi rezerve goriva, da bi se naše telo snabdelo svim dnevnimenergetskim potrebama.Masno tkivo je od vitalnog značaja za organizam, znači, treba svakako da gaimamo, ali samo u odredjenom procentu, svaki višak je štetan, dok je i svakiveći gubitak tog tkiva loš, jer je povezan sa mnogim metaboličkim ihormonskim poremećajima i bolestima.Mehanizam nagomilavanja masnog tkivaDa bi formirale svoje rezerve, masne ćelije uzimaju iz krvi masne kiseline išećere, koji se unose hranom (ne zaboravimo da se šećeri nalaze u skorosvakoj namirnici, pre svega u cerealijama, odnosno žitaricama – pšenici,heljdi, raži, pirinču, ječmu, zobi, itd, zatim u voću, slatkišima i velikom brojupovrća).Masne ćelije su dobro opremljene ćelije za ovu

jer je to i njena najznačajnija uloga u organizmu. a to se dešava pri svakom unosu hrane. svi procesi skladištenja masti seuključuju. unošenje tri obroka u toku dana. masnećelije dobijaju komandu: skladišti! Znači. Nakon prve faze. što zaustavljasvaku drugu njenu aktivnost. a istovremeno se sva druga vrata ćelije zatvaraju.Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina.Stvoreni trigliceridi se skladište u specijalna skladišta unutar masne ćelije.ulogu i imaju vrlo napredan iosetljiv sistem za pumpanje i sakupljanje. zatimnakon 60 minuta ovaj nivo normalno počinje da se smanjuje.Izmedju mnogih parametara.. hleb. u periodu izmedju 8h i 20h. kuvanu šargarepu. šećere i masne kiselinepreuzima čitava armija enzima koji pomažu u daljoj proizvodnji velikihmolekula. jedan pri svakom obroku. Masna ćelija započinje fazu stvaranja masti. kad god nešto pojedemo (jabuku.Čim se nivo insulina poveća.šniclu.koja se se zove lipogeneza.Nivo insulina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne trimaksimuma (tkz. zelenu salatu. hormon odgovoran za skladištenje masti3 U našem organizmu sve što se odnosi na stvaranje energije funkcionišeperfektno. alipodvlačimo da efekat povećanja vrednosti insulina traje do oko 3sata . ono što ovde pominjemo kao normalni ritam jeukratko sledeće: budjenje do 8 časova izjutra.hormona koga luči naša gušterača (pankreas). zaspivanje najkasnije doponoći.Insulin. sve dok je naš dnevni ritam normalan. odnosno faze upumpavanja. pire krompir ili čokoladu).. odnosno skladištenje masti. poznatih kao trigliceridi. pika ili vrha).

kad prestane aktivirajući signal skladištenja. čips ili bilo koju grickalicu van .nakon unosa bilo koje hrane.4 Na žalost.Stvari postaju loše kad se poremeti naš ritam unosa 3 obroka dnevno. ili pak ne dozvoljava dasmršamo do neke željene težine.u proseku 3 sata nakon uzimanjahrane.Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne težine upravo snosi dezorganizacijau telesnom prirodnom ritmu unošenja hrane.Ako želimo da smršamo. ukoliko postoji veća potreba za energijom(kretanje. fizička aktivnost). Ni jednu ni drugu naviku naš metabolizam ne oprašta!O ovome će još biti govora malo kasnije. da bi ovaj proces započeo.Zašto? Ili jedemo često – u kraćem intervalu od 3 sata. a taj proces se zove lipoliza.Tada masne ćelije dobijaju nalog za skladištenje.Ovo oslobadjanje masnoća iz masnih ćelija se dešava dalekointenzivnije i brže. kao i kompulsivno “grickanje” izmedju obroka. ćelija započinjepripreme za oslobadjanje masti.Nakon tog odredjenog vremena. Tog trenutka prestajeoslobadjanje masti. danas je ovo jedan od najčešćih poremećaja u navikama kodsavremenog čoveka. ćelija počinje da stvara masti iznova.odnosno. naučiti ih da ne jedu slatkiše.Šteta od uzimanja “grickalica”Za aktivirajući signal za lučenje insulina uopšte nije potreban kompletanobrok. i to .Ovo je jedan od razloga zašto uzimanje grickalica izmedju obrokaprouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva.tri u toku dana.Od najvećeg značaja je ovo saznanje primeniti kod dece. prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimounosu regularnih obroka. zatvaraju se sva ćelijska vrata i započinje lipogeneza. ili preskačemoobroke. dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane.

regularnog obroka. a kada se jednom umnože ove ćelije .Deca koja su u periodu razvoja bila mršava. stvaraju ogromnu količinu masti i potrebaza skladištenjem te stvorene telesne masti je velika. daleko više . voće. izmedju svih drugih iupravo ovaj mehanizam umnožavanja ćelija zbog povećane potrebeskladištenja masti. Ovećelije imaju ogroman potencijal za umnožavanjem.adipociti.Kod ljudi koji su gojazni od dečijeg uzrasta. kiflu. uglavnom u odraslom životnom dobu nemaju problem sa viškom težine. Jedan od razloga zašto dolazi do gojaznosti kod dece je. pa taj veliki broj adipocita skladišti veliku količinu masti. djevrek i drugo. potencijal za skladištenjem masti je daleko veći nego kod ljudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni. pa su gojazna deca unapred osudjena da kasnije uživotu imaju brojne zdravstvene probleme. ali ovo seodnosi i na bonbone.Dečije telo se postara da se masne ćelije ubrzano razmnožavaju. a pri tom i kraći životni vek.Zašto se napominje da je ovo od najvećeg značaja sprečiti baš kod dece?Zašto danas postoje veoma gojazna deca?Ćelije masnog tkiva su kod dece još nerazvijene.Deca koja preterano mnogo jedu. zovu se pre-adipociti. bez naslaga masnoća.Masne ćelije su veoma aktivne u smislu sekrecije odredjenih hormona imetaboličkih supstanci. njihov broj ostane uvek isti i kasnije uživotu.naprotiv.Ovi ljudi se suočavaju sa mnogim bolestima u životu. skoro u 80%slučajeva imaju problem da održe idealnu težinu u odraslom dobu. deca koja su bila debeljuškasta u ranom detinjstvu. pa je i zbogpovećanog broja adipocita sama hormonska aktivnost kod njih poremećena.

Preskakanje obrokaPored uzimanja grickalica. sve ovo nijedobro. Svakako je došlo do odredjenih minimalnih promena ugenetskom kodu nakon prelaska čoveka iz nomadskog načina života (kad jesamo lovio) u mirniji život sa uzgajanjem poljoprivrednih ..negovršnjaci koji su imali normalnu telesnu težinu u detinjstvu (visok pritisak... ujutru jedem samovoće. drugi najčešći poremećaj u navikama u ishrani jepreskakanje obroka.šećerna bolest. itd. kao što su kafa i čaj sa dodatim šećerom (ili veštačkimzasladjivačem) menjaju naš ciklus skladištenja i oslobadjanja masti. uopštene jedem meso. najsladje mi je da jedem uveče u 11. pojedem do 2 kg voća svaki dan.U našoj praksi..posnim kolačima i dr. med. u pecivu. verovali ili ne.). nikad ne stignem da ručam.. od mnogih pacijenata čujemo da ne doručkuju. bolest srca i krvnih sudova i drugo). voćnisokovi takodje spadaju u kategoriju namirnica koje treba izbegavati izmedjuobroka.šećerne bolesti u Americi u dečijem uzrastu.Naravno. kao i hidrogenizovanebiljne masnoće (a njih ima u praktično svakoj grickalici iz kese. ali ima isledećih izjava: ne večeram uopšte jer je to zdravije. itd (a njih ima u veoma velikom broju namirnica i grickalica. posebno dijet pića. žutišećer. koji deca toliko vole). upravo prosti šećeri – beli šećer. uopšte nije dobro!-u organizmu čoveka se skoro ništa nije izmenilo od vremena kad jeprimitivni čovek bio lovac i kad nije imao mnogo različitih namirnica usvakodnevnoj ishrani. ali o tome ćemo kasnije. poznato je da su najsnažniji pokretači gušterače.pogotovo slatkiša. odnosnopankreasa na izlučivanje insulina. dijet cola je izazivač broj 1.5 Napici. ali i u kečapu.

neophodni su proteini i masti. ljudi koji su se bavili poljoprivredom suosim mesa jeli i razno povrće. O ovome danas naučnici znaju skoro sve ine postoji više ni najmanjasumnja u opravdanost unosa odredjenih.Voće i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov.-Iako možda i ne osećamo . Tada senajbolje osećamo. jer semenjao i način života i ishrana.ili samo voće (štotakodje često čujemo). a kasnije je došlo do promena. pa se njihov organizam pomaloi polako prilagodio na takvu vrstu hrane. voće samo po sebi. Zafunkcionisanje srca i unutrašnjih organa. pozakonu fiziologije ljudskog organizma oko 17 h. a to je. veoma visokokalorijskihnamirnica. nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Po to j teoriji. organizam priprema energiju za sve naše dnevneaktivnosti. to jest. upravo kad je nivo kortizola.Prvi lovci su imali O krvnu grupu.Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama. najbrži i najefikasniji. dok A krvna grupa ima veliko opterećenjeorganizma od mesa. u krvi nam je blaga hipoglikemija. ili kodmnogih ljudi čak i veći pad šećera. S druge strane. u našem krvotoku najviši i kada je lučenje insulinanajaktivnije.kultura. hormona6 budnosti.Ipak. ali o tome će mnogo višereči biti kasnije.Šta se zapravo dogodi kad preskočimo unos hrane ujutru?-Nivo hormona kortizola je veliki. upravo ujutru. kad nisu moglida nabave meso. ili uzimaju veoma malu količinu hrane ujutru. Voće je poželjno jesti umereno i u odredjeno vreme u toku dana. žitarice i voće.Veliki problem nastaje kod ljudi koji izbegavaju doručak (najvećibroj). O krvna grupa stvara odličnuenergiju od unetog mesa.U tom periodu je metabolizam najsnažniji.

Znači..Šta mi uradimo ?Tada mi preskočimo ovaj obrok..Kada nije bilo redovnog unosa hrane. telo to prepoznaje7 kao pretnju i odmah započinje brojne mehanizme odbrane u cilju uštedeenergije. ili još gore. odnosno mast. mišića i mozga (i svih unutrašnjih organa). naš želudac i ceo digestivnisistem se sprema da primi hranu.U prastara vremena.Zašto je to tako? Jedan atavistički.. kad ljudi u sredinama gde ishrananije problem. odnosno mesa. odnosno drevni princip nam pravi veliku muku. ne unesu hranu u zadatom biološkom ritmu.nikakvu glad. jedini način da preživi. jetrei svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omogućen život u svimzadatim uslovima. bila je jedna prirodnakarakteristika masnih ćelija: izazivanje automatskog zaustavljanjaaktivnosti svih enzima koji razgradjuju masne rezerve u njima.Ništa se u telu čoveka nije izmenilo ni sad. one započinju intenzivan proces zaštite svojih postojećih rezervineophodne energije za rad organa.-Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji služe u stvaranjuneophodne energije za rad srca. popijemo kafu sa šećerom (ili jošmnogo gore od toga – popijemo kafu sa veštačkim zasladjivačem) i timebukvalno zaključamo sva vrata na našim masnim ćelijama. mozga. pa počinje sa predodredjenimizlučivanjem odredjenih supstanci koje treba da pomognu u varenju.Na taj način priroda se postarala da ušteda energije za rad srca. to jestadipocitima. naprave neohodne energetske zalihe.nakon jednog . kada čovek nije jeo svaki dan (a još manje triputa na dan). to jest materije u organizmu kojesu bile sposobne da i od najmanje bobice ili voćke koja bi se pojela. aktivni bipostajali samo sintetišući enzimi.

a zašto je to. razne pite od krompira. a na žalost. medicinaima brojne dokaze da ovi atavistički.. nasuprot preko milijardu onih koji su manje ili višegojazni. biljnog šlaga itd.Treba da traje 40 dana (ne kraće. jedini pravi način ozbiljnog čišćenja organizma . raznoraznim kaloričnim pitamaili sojinim šniclama)..Kad je post u pitanju.Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje čovek ima.Takodje. posnih kolača. a govorimo o pravom postu. pa se ovi principi hrononutricije mogu proveravati u svakodnevnojmedicinskoj praksi. aostatak sačuva i uskladišti.post treba da podrazumeva manji kalorijski unos(nikako nepodrazumeva zamenu mlečnih proizvoda biljnim sirevima. jer je sveto deo prirodnog nagona za preživljavanjem ljudi.pre-posta izmerenog nivoa. umesto da suizgubili i dijagnostikujemo nivo holesterola i do dva puta veći od prethodno. višestruko se iskoristi. jernikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima više od 815 milionaljudi koji pate od gladi.Post bi trebalo da bude odricanje.preskočenog obroka. opisaćemo malo kasnije u delu o neefikasnimdijetama). bazalni metabolizam se uspori..opravdano i u medicinskom. u praksi senajčešće suočavamo sa pacijentima koji su dobili na težini. pavlake i šlaga -biljnim. a ne o modernomvidjenju posta sa unošenjem namirnica kao što su bilji sir gauda ili biljni sirtrapist.. osim u religioznom smislu.Jer nakon perioda posta. ili mesa brojnim zamenama za meso. može sereći da on predstavlja veoma dobro čišćenje i tela i duha. konzumiranjem velike količine posnih kolača itd. a nikako posvećivanje kuvanju iisprobavanje brojnih poslastica. drevni principi i dalje funkcionišu. sve što pojedemo kasnije(pa makar to bio i list salate ili jabuka).

sve vreme dok jedemo i grickamo. su ukladištili velikemolekule. posebno enzimu lipazi.ali ovaj post se može obaviti isključivo uz medicinsku kontrolu i praćenje odstrane lekara. osim ukoliko se sama ćelija ne raspadne). potrebno ih je razbiti u manje delove(trigliceridi ne mogu napustiti zdravu. hormoninsulin direktno blo kira enzim lipazu!Znači. Ne postoji ni teorijskamogućnost da izgubimo i miligram masti sve dok je hormon insulin aktivan.8 Kao što smo rekli.Ovo je drugi deo procesa obezbedjenja energije za funkcionisanje ljudskogorganizma. enzim koji razlaže masnoću se nalazi u masnoj ćeliji. sve dok je hormon insulinprisutan u većoj koncentraciji u krvi. masne ćelije. .Da bi se ovi molekuli otpustili u krv. aponavljamo. koji se zovu trigliceridi u svoje specijalne delove ćelije. neoštećenu masnu ćeliju. masnih rezervoara.Lipaza. ne postojinikakva magična masaža.je zapravo post kojipodrazumeva unošenje samo vode u trajanju od 1 . koji se zovurezervoari. jer svojom aktivnošću. najviše 5 dana. a enzim koji razlaže masnoće iztih naših masnih rezervi ne funkcioniše uopšte.posle čega treba lagano uvesti najpre tečnu hranu. koji jeodgovoran za razlaganje triglicerida. odnosno adipociti. ili supstanca koja može dovesti do toga da masnaćelija izbaci svoj sadržaj. srećom po nas. Tajna smanjenja masnoća je opet u enzimima.Kako se mast oslobadja iz masne ćelije?Dok s jedne strane masno tkivo skladišti mast. odnosnoadipocitu.3 dana. pa sve ostale namirnice.takodje i otpušta mast koju je prethodno uskladištilo. ali je potpuno neaktivna. hormon insulin vredno radi napravljenju energetskih. ono isto tako.

fizička agresija.-ili ćemo biti fizički neaktivni. mentalni stres.on je maksimalno aktivan još oko 2-3 sata nakon svakogposlednjeg zalogaja koji smo pojeli. retransformisati ponovo u trigliceride iuskladištiti. preuzeti oveelemente i u svom delu za reciklažu. te će masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku.Te naslage su najčešće one na stomaku.. koje je zapravo biološka fabrika. gde se uz pomoć jetrinihenzima direktno pretvaraju u trigliceride.9 Stalnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa može se uskladišti jednaogromna količina otpadnog materijala. ali i industrijskog otpada. Oni se otpuštaju u najvećojmeri pri fizičkoj aktivnosti ili u stanjima stresa: toplota.Hormoni koji aktiviraju i podstiču aktivnost enzima lipaze. tada se oni nazivajuserumski trigliceridi . upravoonog enzima koji nam smanjuje masne depozite su adrenalin inoradrenalin. hladnoća. enzim lipaza razlaže molekul trigliceridau manje delove i specijalnim biološkim ključem otvara izlazna vrataadipocita.). ali ovaj put u delu koji služi za skladištenje otpada. kojise veoma teško uklanja.. već jedna masa puna biološkog. postoje dve alternative:ili ćemo biti fizički aktivni i naši mišići će sagoreti energijukoja im je ponudjena. sada sasvim male partikule otpuštaju u krv. Te masne kiseline zapravo služekao mišićno gorivo.pa će ubrzo masno tkivo.Kad se u krvi nadju masne kiseline i glicerol.Masne kiseline delom odlaze i u jetru. struku i bokovima i veoma sutvrdokorne za uklanjanje. Aktiviran izlučenim stres hormonima. te se ove. takozvani stres hormoni.Ovi delići se zovu masne kiseline i glicerol. a ove supstance nisu više zdravomasno tkivo.

ipak dovodi do raznih zdravstvenih poremećaja. koji u svom genomu imaju prirodnuzaštitu od svih poremećaja u metabolizmu masti.Ali.NAPOMENA: IZMEDJU OBROKA MORA DA PRODJEMINIMALNO 3.Ovo. to se zovegenetskipolimorfizam.i nalaze se u slobodnoj cirkulaciji. to je pouzdan znak da ne postoji fizičkaaktivnost uz istovremenu povećanu proizvodnju masnoća.počevši od životne dobi izmedju 55-60 godina.Poznato je da postoji odredjen broj ljudi.pa bez obzira na tokoliko se mi hvalili našim prethodnim zdravljem.pa kako nemaju problema u metabolizmu masti. gledano po bilo kom nutricionističkomprincipu. Kad supovišeni trigliceridi u krvi. oni suosnovnamašina koja sagoreva mast i pretvara je u energiju neophodnu zakretanje. .odnosno pankreasa. povišenim krvnim pritiskom ili nastankom karcinoma. OPTIMALNO 4 SATA!Pravo vreme za vežbanjeKao što smo videli. kao i gušterače. masno tkivo ne elimiše iz organizmani na koji način nagomilanu mast.Svako povećanje vrednosti triglicerida i holesterola jesiguran znak patnje naše jetre. u starijojdobi ćemo se suočiti sa ozbiljnim problemima koji rezultuju metaboličkimporemećajima. To rade naši mišići. onimogu imati idealnu telesnu težinu i bez mnogo fizičke aktivnosti..10 Efektivne fat-burning vežbeIntenzivne vežbe nisu način da se oslobodimo viška masnih naslaga. masne ćelije su fantastični proizvodjači i čuvari energijeneophodne za rad srca i mišića. a pri tommogu jesti mnogo i čak vrlo nezdravo. na žalost. uz sve loše navike.Ne postoji posebna tajna: osnovno je pokrenuti mišićei masne naslage će se prirodnim putem smanjivati.

Znači.a pre doručka. ali i to moramo raditi pametno. to jest dok traje lipogeneza. jernašem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon budjenja dapostignu pun kapacitet.Naprotiv. moguće je da se varenje uspori i da imamo kontraefekat ukolikoželimo da smršamo.pogrešno je ujutru trčati (što većina ljudi smatra veoma zdravim). a prema savetima stručnjaka.Kad i kako se vežba je takodje veoma bitno.Ove jutarnje vežbe moraju biti umerene.Najmanjeje . I to bez ikakve muke. može biti opterećujuće za varenje unetehrane. ali ovoposlednje je najgora alternativa. odnosno stvaranje masti. kako imati najveću korist od vežbanja uklapanjem fizičkeaktivnosti u hronobiološki ritam.ne vežbamo posle obroka i to najmanjesledeća 2 sata .Sem što je potpuno neefikasno. Statistika kaže da je procentualno daleko veći broj iznenadnih smrtiusled opterećenja srca u toku trčanja u rano jutro nego u bilo koje drugodoba dana. Najbolje vreme za vežbu je ujutru.Pravo vreme za vežbanje je ono kad se masne ćelijespremaju da započnu proces oslobadjanja masti.11 Ostalitermini za vežbanjesupre ručka ili pre večere. a tada je znači i nivo aktivacije svihnaših životnih funkcija najviši.Statistika kaže: ljudi koji primenjuju ovaj princip čine upravo najvećiprocenat onih koji imaju idealnu telesnu težinu. odnosnorazlaganje masnoća (nivo kortizolaujutru je najviši izmedju7 i 8 sati .kortizol je takozvani hormon budnosti..Ne treba da vežbamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu.Trik je u tome. pa nije dobro preopteretiti srce većim naporima u tovreme.Znamo da se moramo pokrenuti.Iskoristimo prirodnonajaktivniji period za lipolizu.

nakon nekoliko godina oveprakse dovodi do brojnih poremećaja u telu. Po mnogim istraživanjima.odnosno glikogena iz jetre i dovedu do zamora. a ne kao stimulans!). pa bez obzira jeli mi tada ili ne.Naše telo se strateški priprema za taj unos. koji dalje dovodi do nizametaboličkih poremećaja. koji počinju da vežbaju posavetima vidjenim na TV. a s druge strane. potrebno je vežbati dužeod pola sata u kontinuitetu i to sa najviše 50%maksimalnog kapaciteta. jer se masne zalihe nisu ni počele topiti. jedan od razloga je štotim postupkom veštački održavamo naše nadbubrežne žlezde aktivnim. Uz ovaj efekat. koji rezultuju zaključavanjem čuvenih vratamasnih ćelija i čuvanjem zaliha masti (naše telo ove teške vežbe prepoznajekao pretnju. koji kasnije. a pre svega poremećajuimuniteta). a tovodi u hroničan sindrom stresa.Za eliminaciju masti.5 km/sat) .čak i ako budemo jeli samo presno povrće nakon intenzivnogtreninga!Ovo je jedan od razloga zašto su se ove vežbe pokazale kao neefikasne.brzi hod (5.preporučljivovežbanje posle 9sati uveče (razlozi su brojni. akutan pad šećerapovećava potrebu za unosom hrane. a naš mozak dajekomandu da moramo uneti novu hranu da bi se zaštitili svi unutrašnji organi iobezbedila neophodna energija za njihov rad. ali isključivo uz stručni nadzor profesionalnogtrenera. gde ćemo maksimalnopoštedeti ugljene hidrate iz rezervi tela. osimšto mogu biti opasne za srce kod gojaznih ljudi.Teretana može biti dobar izbor.5do7. mi ćemo dobijati na težini.Teške vežbe (sprint. aerobik)brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata. pokreću se svi mehanizmi za processtvaranja masti.Ovo je jako loše.

Što su restriktivnije. šetam saprijateljicom po gradu.. guram kolica. na žalost.Žene treba da imajunajmanje 4 sata aktivne rekreacijeu toku jedne sedmice. ovo su samo neki od odgovora na pitanja o fizičkojaktivnosti). predlaže.Kad unosimo manje hrane. rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko 3 km/h. creva.Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do 28 dana. naše telo to prepoznaje kao pretnju. jetra. Idealna je u trajanju odnajmanje 40 dana (kao što bi trebalo da bude smanjen unos hrane za vremepravoslavnog posta). znači lagana šetnjane spada u ovu priču (šetam psa svaki dan. muškarci 3 sata (ovo je zbog razlike univou testosterona u krvi). ma koliko nizakon bio. . što fizičkih. bez aktivnosti mišića. što mentalnih. Bazalni metabolizam je količina kalorija koju moramo uneti u tokudana da bi funkcionisali naši organi .jedao najefikasnije rezultate u očuvanju zdravlja i to zaista ubedljivo.srce.Zašto su mnoge dijete neuspešne?Danas su stručnjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete kojepreporučuju nedovoljno obrazovani lekari ili priučeni laici.termoregulacija itd. pluća. to su štetnije.kako većina dijetskih režima. jer se za to vreme naše telo u potpunosti prilagodi naovu restrikciju i daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na uobičajenikalorijski unos. u roku od 48sati se smanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo počnemo dafunkcionišemo odlično na restriktivnom kalorijskom unosu. donose više štetenego što daju korist.12 Ali.Šta se dogadja: ponovo drevni princip očuvanja energije za rad srca i svihdrugih naših vitalnih organa. I to zbog višerazloga..

jetre.Zatim dolazi preokret. koja vodi ka stresu. tada dolazi do čuvenog jo-jo efekta i mi. ili izgubimo nešto u težini (što na žalostpodrazumeva smanjenje mišićne mase i količine vode iz ćelija). već i dodamo malo masti na onu količinu koja je postojala predijete. ali imamo željene rezultate. ali pri tom nikako od toga ne praviti nauku. odnosnoprethodnom kalorijskom unosu. koji se dešavarelativno brzo u cilju zaštite energije za rad srca. prethodno uobičajena količina hrane koju smo jeli.Ali.. ili imamosmanjenje obima tela (što je bolje.Za to vreme smo non stop gladni i nervozni.. obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma. koja postaje komotna).Bitno je znati koje namirnice dovode do “nagomilavanja” masti i važno jekako pametno upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica.. ne samo što vratimoizgubljeno.Najbolje je promeniti kompletno način ishrane. postaje prevelika uovom periodu.Tada najčešće smršamo tako što. odnosno merenje količine unetehrane snažan okidač stresa kod čoveka??) i vratimo se većem.Ovo zvuči komplikovano i čini se da je jako teško. napraviti pravu kombinacijuhrane. jer to znači da smo smanjili zapreminumasnog tkiva. sad nam treba.13 Znači..Spomenula sam ranije dijet pića. pluća i svihdrugih unutrašnjih organa). mozga. a zapravo je neštonajlakše što možemo za sebe da uradimo. a tiče se veštačkih zasladjivača.. . umesto 48 sati. prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da suispitivanja pokazala da je brojanje kalorija. pa nam vaga manje govori odgarderobe. koje ima malu specifičnu težinu. najmanje 4sedmice da se naše telo podesi na novo stanje i da se poveća vrednostbazalnog metabolizma ..

nego ono sa veštačkimzasladjivačem. najzdravije je unositi taj šećer.. saharin.Znači. Sad odjednom postajuzbunjeni i pankreas i masne ćelije.. plus. a kako ne postoji ništa značajnou krvotoku što treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije. na bočici na kojojpiše – bez šećera ili sugar free. izuzetno jebazna supstanca. jer je došlo do lažneuzbune..Šta se zapravo dešava: mi popijemo dijet piće ili kafu za zasladjivačem. ponovodolazi do principa reakcije na pretnju i mi zaključamo sva moguća vrata naćelijama masti. Aspartam je jedan odnajkancerogenijih poznatih zasladjivača. od svih šećera ne dovodi do snažnog porasta nivoa insulina..Takodje.Zbog jedne dobre osobine fruktoze. UVEK postoji dodatak zasladjivača kao što suaspartam.. .Često se u dijetama smanjuje unos sporih šećera (takozvane low carb diets. ponovo se kod nas pojavio prirodni zasladjivač. to je biljniekstrakt.odnosno smanjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hleba. brzog šećera. jedinofruktoza.nivo insulina odjednom poraste. pa ključ čak i zaturimo na neko vreme. Ali. a mi u krvi nemamo nikakav nov unostakozvanog brzog šećera koji treba da se metaboliše. zdravije je popiti slatko piće. sorbitol. STEVIA. nema kancerogenih efekata. a njegov indeks kiselosti je 40.apsolutno najveći od svih namirnica koje unosimo. zaista USLOVNO !Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u šumećem obliku. Počinje aktivacija brojnih hormona i enzima.Aspartami drugi veštački zasladjivači su još snažniji okidači izlučivanja insulina odprostog. uslovno rečeno. ne aktivira pankreas. pa deluje i kao zaštitnik imuniteta. ciklamat itd. odnosno adipociti..

naše ćelije počinju odredjene metaboličke procese u cilju zaštiteenergije. a postoje prirodni izvorii sintetska grupa. aradi se o biljnim proizvodima. Do skora se smatralo da su štetne namirnice crveno meso i punomasnomleko.. slanih grickalica.14 odnosno. zatim hidrogenizovano biljno ulje. skroba idrugog).slatkiša. U svetu je započela borba da se zakonom reguliše zabrana uvoza namirnicakoje sadrže trans masti (Kanada). biljna pavlaka. biljni šlag.Najveći izvor je margarin. biljni sir itd. stvaranje masti. brze hrane. ima ih u svim supama iz kesice. a u Danskoj je odavno regulisan propis o procentutrans masti u namirnicama (manje od 2%). za koje se donedavno verovalo da nisu štetne(margarin. pa je veličana uloga margarina u ishrani. mi jeopet podstaknemo (zaključavanje vrata adipocita). Te masti se zovu trans-masti. što posledično doprinosi povećanju potrebe za unosom brzih šećera.)Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je šteta ogromna priunosu ovih namirnica. u Americi postoji zabrana korišćenja takvihnamirnica u restoranima..Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesimaprerade namirnica biljnog porekla. Takozvane trans-mastiPosebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoće. One povećavajunivo takozvanog lošeg (LDL). a snižavaju nivo takozvanog dobrog (HDL)holesterola. svimkonzervisanim namirnicama. nauka ipak kaže: mnogosu štetnije industrijski proizvedene trans masti.. ..cerealija. ali. Koriste se za produženje trajnosti peciva. od prirodnih. tako da umesto da smanjimo lipogenezu.

mi smo do sada u našim prodavnicama pronašlisamo malo proizvoda na kojima piše tačan procenat ovih masti).15 Naše telo niti proizvodi. naše telo počinje da razgradjuje sopstveno mišićnotkivo. održavanje i reparisanje.mada po najnovijim kliničkim ispitivanjima. odnosno popravljanje tkiva. ovaj unos ipak mora biti oko 1. amino kiseline koja utiče na misaone procese. Ukoliko unosimo malo ili neunosimo uopšte proteine. usporavanje procesa starenja mozga.S druge strane. atakodje su fundamentalan izvor vitalnih supstanci: enzima. .. kojeobezbedjuju rast. odnosno belančevine.Unos proteina je više nego nužan.. kao i u vegeterijanskoj ishrani. to ćemo videti na veomavelikom broju proizvoda.. mada je daleko najbolje da ne postoji uopšte). niti skladišti proteine.pekarskemasnoće itd. kao i imunog sistema. neka to bude signal za oprez (na žalost.Proteini-belančevine: naša bazična konstrukcijaProteini.Preporuka je da se detaljno prouči sastav neke namirnice koja je industrijskiproizvedena i da se proveri procenat sadržaja trans masti (ne sme biti većiod 2%.6gpo kilogramu telesne težine. hormona. snabdevaju telo amino kiselinama.razvoj mozga.Znači: čim vidimo da u sastavu proizvoda piše hidrogenizovana biljnamasnoća. da bi obezbedilo odredjene amino kiseline neophodne za rad srca iunutrašnjih organa. a u oblikusuplementacije danas se obavezno koristi kao pomoćni lek u terapiji autizmakod dece. neurotransmitera itd.U crvenom mesu i u pilećem i ćurećem belom mesu se nalaze velikekoncentracije karnozina. procena unosa je oko 1g po kilogramu.

Nivo karnozina se smanji za 67% do starosne dobi od 70 godina. ova supstanca se mora unositi putem suplementacije. kao što suoperećenje srca i krvnih sudova. porast krvnog pritiska. taloženje opasnihmaterija u crevima. Da bi srcebilo zdravo i aktivno. tako i kod gojaznih odraslih pojedinaca. mnoginutricionisti su protivnici njegove upotrebe u ishrani. naučnika iz St.mišićima je neophodna ova amino kiselina da pravilno rade. kojim naše sopstvene masne ćelije “jedu” onajgenetski materijal koji presudno odredjuje dužinu našeg životnog veka. došlo se do zapanjujućih rezultata o ponašanju genetskih zapisakako kod gojazne dece. dobro poznate načine. koji je proučavajući genetsku strukturu i patološka opterećenjablizanaca. a kasnije studije .ovo se naročito odnosi na funkciju srčanog mišića. Thomas Hospital uLondonu.pankreas. presvega). bubrezi).Još uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa. otežava i remeti funkcije rada unutrašnjih organa (jetra.Na osnovu radova doktora Tim Spectora. jerto može da bude više korisno nego štetno.Hrono ishrana kaže da ipak treba unositi umerene količine crvenog mesa. ugrožava metaboličke procese.Ali. već ograničeno) i druga ograničenja za sada nisupoznata. danas su opsežna ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmedjudebljine čoveka i skraćenja njegovog životnog veka putem jednog donedavnomalo poznatog mehanizma.16 Rezultati su objavljeni u stručnoj periodici (Lancet Medical Journal.GojaznostGojaznost negativno utiče na mnoge.Ograničenje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonovebolesti (ne zabranjeno. dovodi do poremećaja ufunkciji i strukturi zglobova i kostiju. itd.

kao i analizu jedne posebne strukture unutar ćelija belih krvnihzrnaca. gde su ciljano ispitivani genetski zapisikod nekoliko hiljada ljudi. tako i kod gojaznih.Kada se ćelije tkiva podele za onoliki broj puta. a poznata je po tome što predstavlja perifernideo hromozoma. tadadolazi do smrti organizma. Laboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske. naročito značajna za dalju sudbinu teorije o kraćemživotnom veku gojaznih ljudi je obavljena na 1.Jedna od ovih studija. sastavljen je stručni tim na MedicinskomUniverzitetu u New Jersey-ju u SAD. od kojih je preko20% bilo gojaznih (imale su BMI preko 30). a do nedavno jepredstavljao pouzdan indikator za količinu telesne masnoće).su objasile i molekularno-biološku strukturuproblema skraćenja životnog veka kod gojaznih ljudi. Telomera je (po takozvanoj Hajflikovoj teoriji o starenju) zaslužna za dužinunašeg života.Vrednost BMI (body mass index. iz Biomedicinskog Istraživačkog Centra u Baton Rouge. jerse telomera potpuno skratila i tada ćelija umire. ona skrati za odredjenudužinu. ćelija dalje ne može da se deli. bila je faktor u definisanju gojaznosti. Istraživanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojaznežene. preko 30. a u zbirnom efektu. koliko nam je prirodapodarila (najčešće izmedju 48 i 54 puta). kako normalne telesne težine. pojam koji se ne prevodi. imunološkeanalize.Eric Ravussin. tako što se u momentu ćelijske deobe. molekula koji nosi naš ukupan genetski materijal.Telomere gojaznih žena . koja se zove telomera. (LA) jesa svojim timom potvrdio rezultate iz Londona.Kao posledica mnogih istraživanja.125 žena.

ili oni sa skraćenimtelomerama. može da seočekuje prosečna dužina života. akoga luče masne ćelije. ako masnoćeimamo u normalnom procentu. Rudolph L.Leibel kaže.Ubrzo nakon ovih istraživanja. 2005 godine. koji su biligojazne.Ispitivanja su takodje pokazala da i kod dece i kod odraslih osoba. naudiće nam. Ovirezultati su podstakli Svetsku Zdravstvenu Organizaciju na akciju i danas seogromna novčana sredstva ulažu u terapiju gojazne dece i preventivugojaznosti uopšte. da su prikazani rezultati istraživanja veoma provokativni. Ako ga imamo u višku.S druge strane. Radipreciznosti odredjivanja . pa iako je mogućnost reprodukcije smanjena. ovaj faktor rizikaapsolutno ne postoji. po nazivu leptin. biti osudjeni na to da umru mladi.Kasnija istraživnja su potvrdila da se ovo odnosi i na decu (gojazna decaimaju kraće telomere od svojih vršnjaka). otkriveno je da se u krvigojaznih ljudi nalaze značajno viši nivoi jednog hormona. pa zatim ostvarili i očuvali optimalnu težinu. ako ovog tkiva imamo manjenego što treba. On ostavlja mogućnost da jevreme neophodno za deobu različito. čuvaće nas. naučnik sa Kolumbijskog Univerziteta u USA.17 Ovaj hormon odredjenim mehanizmima skraćuje telomere (ovo je sličanmehanizam kao što i duvanski dim deluje u smislu skraćenja telomera). Masno tkivo je hormonski aktivno tkivo i ponaša se kaonezavisna formacija.su bile statistički značajno kraće nego telomere ženasa normalnom telesnom težinom. opet će nam nauditi!Koji su pokazatelji gojaznosti?Kad kažemo gojazan. mislimo na to da je BMI čoveka preko 30. tako da je moguće da se kod nekih ljudićelije dele sporije. ali dane moraju obavezno značiti da će svi gojazni ljudi.

da bismo odredili body mass index.84x1. čak 79% ispitanika odgovarada je u pitanju foto montaža.500 veoma gojaznihispitanika) otkrila je da 82% gojaznih ljudi sebe vidi kao popunjenu. a visoka je1. dizajnirana je tabela bodymass index-a (bodi mas indeks) po kojoj se možemo veoma brzo orjentisatikakva nam je količina masti.potpuno .9.18 Jedna američka psihološka studija iz 1998 godine (4.Često i u praksi možemo čuti izjave kao što su: obožam što sam debela. a vrednost BMI ispod 18.84.84.5 je takodje patološka igovori nam da je u pitanju pothranjenost.Danas je BMI ipak prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditimnogo preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti(pre svega to može omogućiti InBody analizator tela). osoba ima 70 kg. 1.Jednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledeće – težinu u kilogramimapodelimo sa visinom u metrima (na primer. podelimo vrednost 70 sakvadratom visine. normalno je uhranjen svako ko imaBMI izmedju 18.5 i 24. pa je ova mera postala neupotrebljiva. dobijamo vrednost 20. malokorpulentniju osobu i ne prepoznaje se medju siluetama izmedju višegojaznih osoba. dovoljno je znati našu težinu i visinu i lakoćemo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo.9.Neko ko ima dobar mišićni sastav i normalnu količinu vode u ćelijama možeimati veći body mass index od osobe koja ima mnogo više masnoća i manjemišićne mase. jer sebe ne mogu prepoznati kao veliku osobu. a preterano uhranjena jesvaka osoba koja ima BMI preko 24. Kada bi ispitivači pokazali siluetu dotičnog ispitanika nafotografiji uz siluetu normalno uhranjene osobe.stepena uhranjenosti.67)Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30.

vraćanjem osećanja sreće iradosti . da ovakva izjava nije tačna. pokušajmo dashvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna i veoma teško izlečivaBOLEST. pa izgleda. da je kod gojaznih ljudi lučenje hormona sreće za skoro 35%ispod normalnog nivoa. je upravo ujutru.Principi Hrono . kao i o vremenu kad se elementi skladište. a kad seenergetske rezerve otpuštaju iz adipocita.iskoristljivosti.19 .ishraneU programu hrono ishrane je od osnovnog značaja primeniti znanja omedicinskoj grani koja se zove hronobiologija. to jest. Dokazano je dagojazni ljudi nisu sretne i zadovoljne osobe. o vrsti namirnica. mi imamo zdrav pristupishrani i time pomažemo uspostavljanju ravnoteže u našem metabolizmu. Depresivnom raspoloženju podlegne 78. ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih ljudi.Najbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postižu kombinovanjemindividualnih dijeta i suplemenata koji vraćaju ravnotežu uneurotransmiterskoj funkciji u mozgu. odnosno masnih ćelija. a više od 60%pacijenata mora primati medikamentoznu antidepresivnu terapiju!!Znači.sam srećna (dokazano je u svim ozbiljnijim neurofiziološkimispitivanjima.Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako seskladište i otpuštaju.Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog. već uključuje čitavu njegovuporodicu i radno i prijateljsko okruženje.Već samo dobrim kombinovanjem ovih principa.Francuzi za gojaznost kažu da je bolest koja oduzima sreću.Ujutru ćelije našeg tela zahtevaju energiju i tada masne ćelije otpuštajuuskladištenu mast daleko lakše nego bilo kad kasnije u toku dana.kao i telesnoj težini koja je idealna za nas.7% gojaznih ljudi.

jer jedino jutarnji unos hrane aktivira masne ćelije da bez oklevanja ispuštajuiz svog skladišta masti i to vrlo intenzivno. uz veliku aktivnost hormonakortizola. naše telo. kajmak. . jer je to vreme kad teloprirodno skladišti mast. razne cerealije i masti životinjskog porekla –maslac. i kad je oslobadjanje masti samo simbolično. da bi ih lakše i sa manje naporauskladištile. tačno na vreme kad one to i inačerade. to jest utičemo na usporavanje prirodnog pada nivoa kortizola u krvi i odlažemolučenje drugih neophodnih hormona. počeo je da se luči hormon sna) i ćelije poliniji manjeg otpora.To su ugljeni hidrati (hleb. nastavlja sa skladištenjem. koji učestvuju u reparaciji. a nakonnekog vremena i u svako doba dana!Ako uveče unesemo masnoće i šećere. hormonbudnosti se mnogo manje luči. sir itd). jer je zabrinuto štonema novog unosa hranjivih supstanci. nakon noćnog stvaranja masnoća. Eliminacija doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani.Ovo je najčešći problem koji se javlja kod ljudi koji nepravilno rasporedjujuobroke – organizam počinje da žudi za slatkišima! Najpre uveče. umesto dadodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi. žude za brzim šećerima. bez obzira na fizičkuaktivnost (ponavljamo da intenzivne vežbe nakon 9 sati uveče samo mučenaše telo.Uveče se moramo prebaciti na ekonomičniji bio-mod.Naše ćelije su u večernjim satima već zamorene i lenje. mi smo upravo dodali materijalanašim ćelijama da uskladište ekstra mast. jer mi takvom aktivnošću veštački održavamo nivo kortizola. naprotiv.Ako ujutro preskačemo obrok. (kortizol.

kao i alergijskereakcije na hranu mogu se često javiti u obliku osećaja umora.NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE2 SATA PRE ZASPIVANJA! Idealni jelovnik?Netolerancija prema odredjenim komponentama hrane.Danas je tehnologija toliko napredovala. danas je na žalost. tegobe sa varenjem. promene na koži. a koja ne. opterećivanjem tela brojnim grickalicama.. astma. slatkišima.glavobolje itd. (od 8h do 20h. da i najopasnije namirniceprepoznajemo kao . kao i da nesvesno uzimamo onu koja namodgovara. sve ovo dovodi do uspavanostinaših prirodnih mehanizama i vrlo brzo prestajemo da prepoznajemo onenamirnice koje treba da izbegavamo. brzom hranom. teško prepoznati ove prirodne podsvesnesignale.. karcinomi. umor.. šećerna bolest i mnogo drugog. vrtoglavica. gojaznost. jer sa dodatim začinima i bojama ovenamirnice .Naime.Najlakši način da izbegnemo sve probleme je pridržavanje unosa hrane od 3puta u toku dana.20 To je rezultat stresa kome je organizam izložen unosom namirnica na koju jepreosetljiv.hranom punom konzervanasa i pesticida.najsladje.Ukoliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro. bolovi uzglobovima. tromosti.odnosnopopravci ćelija i pravljenju zdravog imuniteta).Najčešće i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas. migrena. mi smo započeli naš put u skraćenje životnogveka. sa pauzom od 4 sata izmedju obroka) anaročito je važno u toku prepodneva uneti najveću količinu različitih hranjivihsupstanci.Iako nam je priroda podarila moć da prepoznamo potencijalno nepoželjnuhranu i da je izbegavamo.. javlja segubitak dnevne motivacije i radne energije.. od ranog detinjstva.depresija.

stolicom ili pojavu bolova ustomaku. jer nam govori da možemo biti zdravipametnim unosom hrane.ishraneHrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom .21 Svaki čovek ima jedinstven genetski zapis. krempite ili hamburger sa kioska izaćoška.postaju veoma primamljive. Zašto?Netolerancija na hranu je svakodnevna pojava. a ne i štetu. visok pritisak itd.I pored svega toga. Mnoge namirnice nas privuku svojimzavodljivim ukusima. a svakako se ovo odnosi na metabolizam iiskoristljivost namirnica u cilju stvaranja energije. malo je poznato da uopšte nije lako napraviti predlog zaidealan jelovnik. Jednom čoveku je zastvaranje energije odgovarajuća jedna vrsta namirnica. kako danas biti pametan?Malo je onih koji nisu probali šampite. Prema tom zapisu se odvijaju svenaše fiziološke funkcije. u više od dve trećineslučajeva. Naprotiv.sasvim druga vrsta. a to jesamo ostatak drevne moći koju su naši preci imali kad su birali namirnice odkojih mogu imati samo korist. nekom drugom. ali isto tako čitamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnimnovinama.Ova činjenica ima veliki značaj.Izbacivanjem hrane koju ne tolerišemo dobro.Ali. Rekli smo da ona nepodrazumeva upadljive probleme sa varenjem.Definicija Hrono .. dolazi do nestanka zdravstvenih tegoba kao što su povišenholesterol. netolerancija na hranu je tihi ubica. naročito su opasni slatkasti i slani dodaci.Mi često imamo osećaj da neku hranu « volimo » ili « ne volimo ». Unutar jedne porodice čak veoma često postoje razlike usposobnosti iskorišćenja namirnica.

pa je morao pretrpeti još mnoge dodatne izmene. bolesti srca. da bi dao rezultate. a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera. Jednostavno rečeno.i individualnimrežimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona ienzima u našem organizmu.Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke. ovaj je režim jedini pravi terapijski izbor za postizanjenormalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa. a mogli bismo imati veliku korist . a krajnje delotvoran u smislusprečavanja brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane.Hrono ishrana je jedini dijetetski režim danas. svakom čoveku je potrebnoda koristi odredjene vrste namirnica u različita doba dana.Ovaj režim je veoma jednostavan za primenu. a zatim je utoku desetina godina doprinosom mnogih svetskih naučnika menjao oblik. šećera i gojaznost.Princip hrono nutricije je osmišljen od strane dr Alain Delabos-a. trajno gubi višakkilograma. jer veliki broj ljudi imaporemećene vrednosti holesterola. a stvaranje otpadnogmaterijala pri tom najmanje. putem koga je na veoma jednostavan način. francuskognutricioniste sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka.22 Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema našemprirodnom ritmu izlučivanja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u toodredjeno doba dana. da bi njihovaiskoristljivost za stvaranje energije bila najveća. krvnihsudova i maligniteta. holesterola itriglicerida u krvi. moguće očuvati ili vratiti dobro zdravlje.U našoj sredini je teško primeniti ovaj program.

potrebno jeda se sva hrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula. moramo daiskoristimo sve postojeće fiziološke rezerve organizma u cilju korišćenja tenamirnice za stvaranje potrebne energije za . neki posle podne ili uveče. poslepodne. a ovo lučenje je uvek vremenski odredjeno i to neprema našim individualnim navikama. rano ujutro seizlučuje najveća količina kortizola i insulina. dok za varenje neke druge namirnice u to isto doba dana.da smo je pojelinekoliko sati ranije ili kasnije. neki u podne. koji setek tada mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajućeg oblika energije. stvaranjemasnih depozita (u cilju kasnijeg korišćenja ovih skladišta za stvaranjeenergetskih zaliha) itd. znači prirodni.Da bi naši organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije.Neki enzimi se više izlučuju ujutro. nesvesni iodredjeni su zapisom u našem genetskom materijalu.Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredjeno doba dana. na primer.Hormoni se takodje izlučuju u dnevnom ritmu.Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije. zalazak sunca. On diktira i to kako će izgledati naš individualnibiološki ritam. podne.Naš metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izlučuju uokviru odredjenih organa. već po zakonu univerzalnog ritmadana i noći. Ovaj ritam je predstavljen sledećim: izlazak sunca. noć.Hrana koju pojedemo se nikako ne može upotrebiti za direktno stvaranjeenergije. hormon sna luči samo uveče i noću. dok se melatonin. a ovi intervali su fiziološki. potrošnju energije.

Pogrešan izbor hrane u odredjeno doba dana dovodi do stvaranjametaboličkog otpada i zatrovanosti ćelija organizma. visok pritisak. poremećajlipidnog statusa – povećanje vrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kaoposledica ovoga.Kad pojedemo neodgovarajuću hranu u odredjeno doba dana.Kad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno lučenjeenzima. pre svega amilaze. testenina u večernjim ilinoćnim satima (a ovo je apsolutno najčešća greška u ishrani) nam nijepametan izbor ukoliko imamo višak kilograma. dolazi do greški u metabolizmu koje vode u hronične bolesti igojaznost.Priroda se postarala da naš organizam štedljivo i na najbolji mogući načiniskoristi svaku hranu koju pojedemo. Pre svega. nastaju bolesti srca i krvnih sudova. a testenina za veče. ali . tražimood njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju. jer mogućnost da je23 iskoristimo za stvaranje energije praktično ne postoji u ovo doba dana. ali samo ako je jedemo u vreme kad jefiziološka funkcija digestivnog sistema odgovarajuća.Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. Isto tako. mi zbunjujemonaše žlezde koje luče bitne hormone za aktivnost našeg organizma. koje vareovaj oblik hrane.Klinički je dokazano da je voće pogrešan izbor za jutro. niti imamo fiziološku mogućnost da gaiskoristimo na pravi način u to doba dana. usledprirodnog nedostatka odgovarajućih enzima.Niti je nama voće potrebno ujutro. nastaju raznemetaboličke bolesti (šećerna bolest. usled iscrpljivanja pankreasa.rad organa.

mada sesvake godine u literaturi objavljuje. kulturno okruženje itd). mada je najčešće u pitanju skup više faktora(navike. mi dodajemo novu količinu u skladišta. gojaznost itd. pa se masnoće veoma lako nakupljaju kodljudi koji nisu fizički aktivni. Ova masnoća se kao takva ne koristi na pravi način ni kasnije. kakoopšte.Problem nastaje zbog toga što ova uskladištena masnoća nikad nije sasvimčista.Ako pokrenemo mišiće.Bitna činjenica je da su navike u pogledu . pojave koja predstavlja izuzetno veliki problemkod čoveka u svetu su raznoliki.iprerano starenje. degenerativni poremećaji.Dodatno opterećenje za naš organizam je to što mi nastavimo sa unosomhrane u pogrešno vreme. pa osim što se nakupljena masnoća nikad neiskoristi. mi smo uradili veći deo posla za naš pravilanmetabolizam i stvaranje siluete tela koja odgovara našoj prirodnojkonstituciji. Najčešća vidljiva posledica grešaka u ishrani je pojava gojaznosti. da je ovaj uticaj ranije prilično preuveličan. nakon rezultata neke nove statističkeanalize. već ona koja se u našem organizmu pravi sa dodacima metaboličkogotpada. jer mišići za svoj radkoriste veliku količinu energije.Uzroci prekomerne težine.Kad pojedemo neku hranu koju ne možemo da koristimo za stvaranjeenergije. tako i parcijalne (nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovimatela). Naravno. Prirodna konstitucija čoveka je čvrsto i zategnuto. a ne mlitavo idebelo telo. mi je uskladištimo u obliku masnih naslaga.24 Nasledje se još uvek navodi kao važan faktor u nastanku gojaznosti. za neku drugupriliku. razni maligniteti. odsustvo fizičkeaktivnosti je okidač za nastavljanje taloženja masnoća. psihološka struktura ličnosti. uslučajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranjaenergije.

Ako je majka gojazna. odgovornom za osećaj sitosti. Često se poslednjih godina govori o posebnom proteinu koji se stvara uorganizmu. dovodi do upadljivog gubitka telesne težine (u praksi imamoslučajeve od gubitka i više od 10 kg. Osimgubitka kilograma. Ako postoji poremećaj u stvaranjuovog proteina. nemaspiskova recepata po danima. Mitohondrije se nasleđuju od majke i to može objasnitiodnos između težine deteta i težine njegove majke. a za njegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja izdravog razuma.Mnoge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenojmedicini. štoznači da je veliki izbor hrane na raspolaganju. Ne postoji brojanje kalorija.ishrane unutar jedneporodice veoma značajan uzročnik nastanka gojaznosti.Režim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica. ovaj metod reguliše izgled siluete.kasnije postoji 75% šanse da i dete kao odraslo bude gojazno.U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica.Takođe se pominje ćelijski poremećaj na nivou mitohondrija jer su one glavniproizvođači energije. . za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje). bezikakve muke. kao i za nastanak mnogobrojnih oboljenja. osoba koja pojede obilan obrok neće osetiti sitost i imaćepotrebu da u toku dana uzima više hrane.slatkišima ili masnoćama. Ovaj princip je pre svega opštiživotni princip.Hrono ishranom kod gojaznih. ostaje činjenica da je od presudnog značaja za razvojgojaznosti. Ali. mada je najčešće oko 6 .ipak bitan izborhrane.8 kg).

koje nam u praksi olakšavaju individualni pristup. butina i stomaka i blagogpovećanja ramena i grudnog koša. Dabismo tačno odredili vrstu morfotipa. Prema toj teoriji. Ovaj lekar zasniva svoju teoriju (ovo je zapravo teorijanjegovog oca.Dr.cvekla. mi obavljamo test intolerancije na hranu i InBody analizutela pri prvom pregledu. jahaćepantalone. paškanat. nisu pokazatelj našekonstitucije.Na primer. celer. mnogo skroba (testenine. vrsta belančevina koje se nalazi u hrani(lektini) ponaša . itd. itd) dovodi do pojave širokih kukova. Da bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovaranašim pacijentima. ali je napuštena samim činom autora teorije. dokazano je da suviše kuvanog povrća u ishrani (šargarepa.suviše mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova.Dokazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji.Piter D'Adamo je 1996 godine objavio prvu u nizu knjiga.Prema francuskim autorima. krompir. hleb)dovodi do pojave velikog stomaka.Do skora je bila aktuelna i veoma značajna uloga krvnih grupa u načinuishrane i izboru namirnica. debele butine itd. boranija. kojise iste javno odrekao 2007 godine.fiziološkoj konstituciji. stara pedesetak godina) o slaganju određenih krvnih grupa savrstama namirnica. velika zadnjica. primenjujemo takozvaneantropometrijske mere. koje se baveovom temom. krompir.naše telo postajeoblikovano prema urodjenoj . već posledica nepravilnog nutritivnog režima i mogu se regulisatiza izuzetno kratko vreme. velike se greške prave baš unosom vrstenamirnica koje ne odgovaraju morfološkoj karakteristici našeg tela. butina i zadnjice (u zavisnosti od pola i25 godina starosti). Izražen stomak.

aidealno je više od 4 sata . a za druge otrov. žitarice)26 •Izmedju svakog obroka trebalo bi da prodje najmanje 3. smatra drD'Adamo.Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doručku i ručku.Pravila Hrono ishraneKad se pažljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo. doslednoprimenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama niti produžava životstatistički značajno. dr D'Adamo se javno odrekao ove svoje teorije pre trigodine. više nedolazi do skladištenja masnoća u odredjenim zonama tela i time se oblik telaza kratko vreme menja. Dokazano je da je varijacija unutarsvake krvne grupe izvanredno velika. Najveća zamerka ove teorije jepotpuno uopštavanje ljudskog organizma u pogledu varenja belančevina: sviljudi krvne grupe A bi trebalo da budu vegeterijanci.Zamerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome što miipak nismo svi isti unutar 4 krvne grupe. Budući da sunaše krvne ćelije različite (razne krvne grupe ABO sistema) određena hranaće bukvalno za neke ljude prestavljati lek.Kao što je rečeno. naprimer. dok žitarice za krvnu grupu O predstavljaju izvor raznih hroničnihbolesti uzrokovanih padom imuniteta.se kao izazivač hemijske reakcije u dodiru sa belančevinamanaših krvnih ćelija i ovom reakcijom dolazi do oštećenja ćelija. Prema kliničkim studijama. Belančevine iz mesa zapripadnike krvne grupe A predstavljaju okidač u nastanku karcinoma. koji su inajčešće zanemarivani obroci. niti ga dokazano skraćuje. •Obavezno je jesti ujutro obrok bogat životinjskim masnoćama isporovarećim ugljenim hidratima (cerealije – hleb.

SA VEOMA ČESTIM KONTROLISANJEM INBODYSASTAVA TELA. biljna pavlaka. a iako se idalje oko toga polemiše danas u svetu. Tonic.• Ne postoje ograničenja u količini unosa hrane. već samo izmedju 16 i 18 časova.. a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni •margarin. sendviči.) •Hleb. Coca Cola zero. KUKURUZA I INTEGRALNETESTENINE.Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima. kroasani itdsu takozvane trans-masti i hrono ishrana ne dozvoljavaupotrebu ovih namirnicaNAPOMENA: UKOLIKO POSTOJI VELIKI DEFICIT MASNOĆA UORGANIZMU I MALA TELESNA TEŽINA. hleb. U VEČERNJIM ČASOVIMA SE PREPORUČUJE UNOSCEREALIJA.Da bi . testenine i skrobna povrća (krompir) se jedu najkasnijedo 15 časova •Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu lako variti. jer se samoodredjena hrana uzima u odredjeno doba dana•Zabranjen je unos svih gaziranih pića koja sadrže šećere iliveštačke zasladjivače (Coca Cola. pekarska peciva.biljni šlag. pica. PRIMENJUJE SE DRUGAČIJIPROTOKOL ISHRANE. niti se stavlja u kafu . ovo je moguće samo ujutro za doručak •Zabranjene su sve vrste « grickalica » izmedju obroka (SVE) •Voće i suvo voće se ne jede ujutro. ne pije se. kao što su pogačice. hrono ishrana ga upotpunosti zabranjuje. kao ni slatkiši –šokolada na primer. zasladjeni voćni sokovi i drugo)•Ne preporučuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata zaručak i večeru.energetska pića. biljni sirevi (osim tofu – sojinog sira). pozimskom računanju vremena (znači od 17 do 19 časova poletnjem računanju vremena) •Testenina se ne sme jesti uveče (paste. NAJČEŠĆE PIRINČA. Sprite. niti uveče.

U praksi Anti Aging medicine.27 Nije dovoljno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da ćemo bitivitalni.Najpoznatiji i veoma tražen je MORA biorezonantni test. dokazano je da možemo jesti i većekoličine odredjene hrane. odnosno gušterače. najčešće se primenjuje neki od biorezonantnihtestova odredjivanja netolerancije na hranu. voće i dr). a mi ga obavljamona aparatima MORA Super.NAPOMENA : NE TREBA SE BOJATI KOLIČINE HRANE KOJU JEDEMO. Naprotiv. a ne testiranje iz krvi. jer se zahteva individualniji pristup. potrebno je obavititestiranje netolerancije na hranu. sam organizam započinjerestrikciju. pa je preporuka da se najmanje dvedo četiri sedmice (a poželjno je i duže) iz ishrane isključe sve vrste slatkiša(kolači. zdravi i dugovečni. ali samo u vreme kad naš organizam tu hranu lakovari i bogato koristi. dabi se insulinska aktivnost normalizovala.AKO JE JEDEMO U PRAVO VREME I U PRAVILNOJ KOMBINACIJIUslov za pravilan režimPrvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa jeu sledećem: potrebno je smiriti aktivnost pankreasa. kompanije Medtronik. čokolade. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje kojase namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bezštetnih ostataka. uvek ćemo pojesti onoliko hrane koliko nam treba u tomodredjenom dobu dana.hrono nutritivni režim dao najbolje rezultate. keks... . tako da u programu hrono ishrane ne postoji takozvanoprejedanje. a koje namirnice treba izbegavati. Princip delovanja ovog aparata je osmišljen idizajniran od strane najpouzdanijeg svetskog proizvodjača pejs mejkera. po krvnimgrupama.lidera u proučavanju biopotencijala organizma. Nakon nekog vremena.

moguće je koristiti domaći upržen ili ukuvan džem. vi niste pravi kandidat za primenu hrono nutritivnogrežima.mleko se svakako isključuje iz ishrane za sva vremena.Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti.Ujutro je najveća proizvodnja enzima koji učestvuju u metabolisanju masnihnamirnica (lipaze).kiselo mleko 2 . procenat masnoća do 3. ali u njega ne smemo staviti nišećer fruktozu niti zasladjivače. ili osobine ne remetenaš metabolizam). u tokusna stvaraju novi i zaceljuju oštećeni zidovi ćelija. dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnicekoje predstavljajuIZUZETKE:.Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri. jer ovaj obrok definiše sve ćelijske funkcije uorganizmu dalje u toku dana. naročito jogurt. jer nećete imati željene rezultate. vodu. belančevine i spore šećere(žitarice). ali i mlečni proizvodiu samom početku programa. neophodan zasintezu hormona i za mnoge druge funkcije.limun dodat u biljne čajeve. kasnije se noću. a masnoće u jutarnjem obrokupomažu da se sintetiše kvalitetan ( « dobar ») holesterol.ovo je najvažniji obrok !!!Doručak je kapitalni obrok.Razmislite o tome.Zbog toga što mleko u želucu pravigrudvice. kačkavalj i kefir i svaka vrstaalkoholnih pića.4 puta nedeljno. bez ikakvog dodatog šećera ili zasladjivača. zvane kazeinati.Ukoliko kroz duže vreme ujutro ne unosimo masnoće životinjskog . Od produkata metabolizma masti.28 Ako niste spremni da uvedete doručak kao obavezan i najvažnijidnevni obrok.džem za dijabetičare. OBROCIDORUČAK .U okviru ovih grupa.2.puter (maslac) 10 do 20 g dnevno. salate i čorbe(ove namirnice usled posebne tehnološke proizvodnje. koje sprečavaju resorpciju mnogih minerala. jer je naš organizam prilagodjen da samo ujutro može dobro varitii iskoristiti kombinacije ove hrane.

voće). šunka i slično. učestvuje u mnogimzapaljenskim procesima i podložan je oksidaciji slobodnim radikalima. Kortizol svojomaktivnošću prirodno dodatno utiče na povećanje vrednosti šećera u krvi.povećava se produkcija lipoproteina niske gustine.porekla. naprotiv. Ovo znači da se ujutro mogu jesti jaja. a ovo veliko lučenjeinsulina odgovara i velikom lučenju kortizola. koji takodjeujutro ima najvišu koncentraciju u organizmu u toku dana. loš holesterol.Ujutro je značajna sekrecija i enzima koji metabolišu unete belančevine. kao što je to slučaj sa unetim brzimšećerima – po čemu su obe vrste šećera dobile svoj . Spori šećeri se nepretvaraju brzo u glukozu (šećer u krvi). Ovaj LDL. hormona budnosti. Značaj ovoga je u tome što oba navedena hormona ujutro iscrpljujupankreas ukoliko unosimo brzovareće šećere (med..Da bi se pankreas zaštitio od oscilacija u lučenju insulina. a ne brze. umesto da učestvuje u zaštiti iobnavljanju ćelija našeg organizma. pa je i iskoristljivost proteina takodje dobra (ovi proteini iz hrane se kasnijekoriste u stvaranju sadržaja naših ćelija).Ujutro je sekrecija hormona insulina najviša u toku dana. beli šećer. voće i naročitoveštačke zasladjivače). ateroskleroza.). odnosno složene šećere (integralni hleb ili cerealije). bolesti srca i krvnih sudova – visok pritisak. potrebno je ujutrounositi spore.odnosno proste šećere (med. pa seubrzava proces starenja i samim tim pojava mnogih oboljenja (karcinomi. takozvanoglošeg holesterola. sirevi. običan šećer. odnosno.

Samo šteta. Osim trenutnog osećaja povećane budnosti i naleta energije (kodnekih ljudi voće ujutro je takodje i ritualni podstrek za bolju stolicu). što vremenomiscrpljuje ovu bitnu žlezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinskarezistencija i pre-dijabetes. ili sa dodatom fruktozom.Za doručak je obavezno uneti namirnice visoke hranjive vrednosti. pa ova pojavaizaziva novo izlučivanje insulina iz gušterače (pankreasa). nikakvakorist ne postoji.popularni naziv. kao i maluštetnost. jer poseduje jošnekoliko drugih vrsta brzih šećera koji daju snažan signal pankreasu zalučenje insulina. postoji izuzeće koje se tičedžemova bez dodatog šećera.Sve su redji dijetetski protokoli (srećom) koji savetuju unos voća ujutro iprepodne.29 Osim zablude da su voće i med najzdravije namirnice za jutro. voće i dalje nije dobar izbor za jutro.Štaviše. daleko snažniji signal za povećanje lučenja insulina će dati jednamala jedinica aspartama nego velika kašika običnog belog šećera. a količinanije ograničena. Iako jefruktoza voćni šećer. Fruktoza je jedini brzi šećer koji ne provocira pankreas na veliko lučenje insulina. Hrana može da sadrži i .Povećano lučenje insulina izaziva i svaka vrsta veštačkih zasladjivača. pa je sladokuscima dozvoljeno da ujutro jedu ove džemove. Brzišećeri se velikom brzinom pretvaraju u glukozu (šećer u krvi). tu je i širokorasprostranjena zabluda da su veštački zasladjivači odlična zamena za šećer. Tehnološki postupakpripreme ovog proizvoda omogućuje dobru iskoristljivost. Prema mnogim autorima.

U programu hronoishrane. što je izvanrednakombinacija za podizanje imuniteta. suva kosa i koža. stvaranje cisti.mlečne proizvode (puter.zasićene masnoće (životinjske). sir). neuritis. tumori.Masnoće koje ujutro unesemo putem hrane će uzrokovati da se sintezatakozvanog endogenog holesterola (u glavnom LDL. Ovo nije zbog.. glavobolje. U simptome prekomernog aciditeta mogu se ubrojiti: nizak nivo energije. krhki nokti. heljdin iliintegralni pšenični hleb. Primer nekih namirnica koje povećavaju kiselost tela:30 beli hlebkafapeciva od belog brašnapivo (pH od 2. kao i minerale Ca i Mg. hleb. Ovakav dijetetski pristup snižava vrednosti holesterola u krvi ifaktore rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.Od pića su preporučljivi biljni čajevi sa dodatim limunom.0)testenina od belog brašnaveštački . kao što se veruje.bolni zglobovi i artritis. odnosno lošeg) smanjina minimum.hronični umor.nervoza. Dobro balansiran obrok obezbedjuje kvalitetne izvorevitamina A i D. što je njegova najbolja osobina). učestale prehlade i infekcije. ali u toku varenja ostavlja takozvanibazni pepeo. ovaj fenomen se može postići već za 15 dana.karcinomi. prekomerno stvaranje sluzi. idealno je da to bude ražani. iritabilnost.. mišićni bolovi i grčevi. već zbog toga što limun u organizmu pravibaznu sredinu (limun je kiselog ukusa. Najkvalitetniji odnos baza i kiselina u ishrani bitrebalo da bude 80% baza i 20% namirnica kiselog ostatka. čir na želucu itd. a sve što je bazno direktnoprodužava život i vitalnost. gastritis.4 do 1.bogatstva limuna vitaminom C.

pa na više. što je danas sve češća pojava.Dugotrajno konzumiranje većih količina voća ujutro i prepodne. promenite navike danas!Nova preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se u dijetetskimrežimima voće zabrani u jutarnjem obroku!Klinički je dokazano da se redovnim unosom svežeg voća ujutro pankreaspolako iscrpljuje. Skoro svako uvek zaboravlja da jevoće = slatkiš! I to sa više vrsta različitih šećera od čokolade. jer osim što naš organizamnema nikakvu korist ujutro od njega. a iskustva u praksi pokazuju da se kod svih ljudi koji ujutro jedu samo voće. a to « starije životno doba »se sve više odnosi na ljude starosti od 40 godina. kasnije se u toku dana smanjuje želja za većimkoličinsko – kalorijskim . voće nije poželjno jesti ujutro.dijabetesa i sledstveno šećerne bolesti u starijemživotnom dobu.zasladjivači (aspartam. a naročito ujutro su najčešće ugrupi dece sa većom telesnom težinom. kod mnogihljudi dovodi do pojave pre. Iakokod nekih pacijenata postoji gubitak težine za vreme voćnih dijeta. teško ga i varimo. ako ovo činite.)kolači od belog brašnažestoka alkoholna pića (pH do 0.Doručak bi trebalo da traje 30 minuta i da ne bude kasnije od 11 sati prepodne.5) čokoladagazirana bezalkoholna pićasladoledbrusniceKao što je rečeno. zbog slabog izlučivanja enzima kojiučestvuju u varenju voća. on jeprivremen. telesna težina ne može dovesti do idealne vrednosti. na primer.Ukoliko je doručak kvalitetan.Deca koja jedu više voća u svako doba dana. Iako mnogi nutricionisti i daljepreporučuju unos voća ujutro. sahar. a jo-jo efekat je drastičan.

plus kiselo mleko. ili samo ćureća prsa (pilećaprsa.31 PRIMERI JELOVNIKA ZA DORUČAK: (ovo su primeri koji se odnose na periodnakon početne restrikcije. sličan doručku. ukoliko smo za doručak pojeli tost saputerom i ćurećim prsima ili slično. možemo ponoviti do 13časova ovakav obrok.Dobro je popiti povremeno svež sok od pomorandže (svež cedjeni sok jealkalan. odnosno baznog pH dok je pasterizovan kiselog pH. itd) sa svežom paprikom. a potrebno je uskladiti ove primere sa listomnamirnica po testu intolerancije na hranu)Ukoliko je body mass index do 30 količine nisu ograničene!!Kod BMI preko 30.Ako se pojavi glad u prepodnevnim satima. a veoma često do povećanja telesne težine). količine obavezno moraju da se uskladjuju prema savetulekara. posle obilnog ili manje obilnogdoručka. Ili projusa sirom i kiselim mlekom.1) Tostiran integralni hleb (hleb treba tostirati. ali bez kombinovanja hleba i jakih proteina. jerima veoma malu količinu voćnog šećera. sasvim je u redu ponoviti unos hrane. krastavcem i slično.unosom hrane. jer se tada aktivnost . pečenica. ujutro je prirodna sekrecija enzima kojiučestvuju u varenju voća minimalna). Ovo je jedino voće osim limuna koje je dozvoljeno povremeno unositi ujutro. značimožemo pojesti tost sa puterom i kiselo mleko. dugotrajno zakiseljavanje organizma dovodi doslabljenja imunog sistema. što jenepovoljno za organizam. nekasnije od 13 časova. a veliku količinu izvesnih enzimakoji olakšavaju varenje (ponavljamo. a znamo da nećemo biti u mogućnosti da jedemo do kasnihpopodnevnih sati. šunka. Na primer.

a može donetizadovoljstvo punog ukusa kod onih koji su navikli na ovakav ukus).maslac. trapist.2) Palenta sa feta sirom ili kravljim mladim sirom. čaj ili kafa. tvrdo kuvana jaja (1-2 cela. iako ne pripada pravom hrononutritivnom obroku za doručak .izpsiholoških razloga. ostala bez žumanca).5) Musli. jer za razliku od šećera iz svežeg voća. ne dovodi do aktivacije pankreasa!).2%masnoće4) Pržena jaja. kiselomleko. dok za unos belanaca nepostoji nikakvo ograničenje). tost. može i više jaja. neće nauditi ako se povremeno pojede. Takodje je dozvoljen i tostiran hleb saputerom i džemom bez šećera (najbolji je izbor džem bez ikakvog dodatogšećera ili onaj sa dodatom fruktozom – ova fruktoza ne podiže nivo insulina. odnosno puter i kiselo mleko (jogurt treba izbegavati. a kodmuškaraca često i na podbratku). jer tehnološkipostupak u proizvodnji jogurta dovodi do fiziološke reakcije u organizmu. sir. paradajz. kiselomleko.6) Tost sa puterom i šunkom. žuti sir – kačkavalj. krastavac7) Kajmak.8 ili 3. paradajz32 .kiselo mleko.3) Kifla od heljdinog ili kukuruznog brašna. čaša kiselog mleka sa 2. sa prženom ili svežom šunkom.tako da je moguće stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima. kiselo mleko ili voćni jogurt (voćni jogurt se preporučuje povremenoza doručak. a u tom slučaju treba ukloniti žumanca(dovoljno je u toku sedmice pojesti 4 žumanca.kvascasmanji ili poništi. kiselo mleko. što olakšava mršavljenje ili održavanje idealne težine). gauda.

ali bitrebalo biti oprezan sa namirnicama kao što su paštete. zatvori se u obliku kvadrata ili trougla i ispži na maloulja). cinka.Dobro je za ručak jesti jedan jedinstven obrok. Kako je ručak takozvano punjenje baterija. ovaj obrok ne bi trebalopreskakati. ribu ilimeso.Započinje proces ugradnje proteina u ćeliju.RUČAK – punjenje baterijaZa ručak treba jesti belančevine životinjskog ili biljnog porekla. bogat belančevinama. ali i aminokiselina tirozina i triptofana. selena. viršle i nekimsuhomesnatim poizvodima – ukoliko ne znamo tačan sastav i količinu aditiva. pečenica takodje. nikad ne treba uzeti kuvanog povrća previše u odnosu .10) Gibanica. što jeloše za održavanje idealne težine. Da bi došlo dodobre apsorpcije. pileće i ćureće grudi su dozvoljene. kiselo mlekoPraška šunka.8) Proja sa sirom9) Pita na plotni (kora za gibanicu ili pitu se premaže sa svežim mućenim jajima i mladim sirom. jer ove namirnice obezbedjuju unos vitamina rastvorljivih u vodi.Kako naš metabolizam funkcioniše u sredini dana :Snažna je sekrecija enzima koji vare belančevine – proteaze i enzima amilazekoji pomaže varenje skroba i glikogena (idealno vreme za unos belančevinaili skroba). kao i povećanje proteinskihrezervi i ojačavanje imunog odbrambenog sistema (stvaranje i aktivacijaglobulina). povrće kaoizvor sporih šećera i vlakana i nikad.gvoždja. jer se često dešava da se uveče energija neophodna zafunkcionisanje naših organa nadoknadjuje povećanim unosom hrane. baš nikad ne treba pojesti uobičajenoblik deserta odmah nakon obroka.

Najčešće jeugroženo varenje ugljeno hidratnih namirnica (hleb.Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj. sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna težina stabilizovana). Iako postoje mnogobrojni dijetetski režimi. dolazi do blokiranja aktivnosti jednog enzima od stranedrugog. čak i poželjna je jutro.Kombinovanje belančevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nijedobro. soja.Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ručka. prematačnoj proceni proteinskog sastava. kao i razlika u stavovimanutricionista po pitanju kombinacija namirnica.Jedino vreme kad je kombinacija moguća. Ovo se ne odnosi na brokole. sočivo). pa će jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. blitvu.kelerabu i karfiol. da seorganizam metabolički očisti od toksina nakupljenih usled lošeg i sporogmetabolisanja kombinovanih namirnica. testenina) . Eventualno se može konzumirati jedna vrstavoća. Tada jeaktivnost enzima veoma značajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovihenzima u varenju. prokelj. kupus. jer se enzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje nepoklapa. spanać. bilo da je ručak ili večera u pitanju. naprotiv.33 Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije biosačinjen od ugljenih hidrata). Poznati svetski naučnici suobjavili poslednjih godina.nameso lili ribu. samo jedan režim iskustvenodaje odlične rezultate: proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednomobroku.ali na svaka tri do četiri dana. da je potrebno čak do godinu dana.

pa ovenamirnice ostaju dugo u crevnom traktu dovodeći do truljenja i oštećenjazidova creva. Voće nakon testenine ilipirinča. hleb ne mogu biti u dobrom odnosu. sokova od agruma. krompir. meso itestenina (lazanje.Trebalo bi izbegavati grašak s mesom. Ove prve ugrumenima se raspoređuju oko belančevina iz mesa. onemogućavajući takopravilno varenje. pirinač i vino. varenje skrobnih namirnica(testenina.U teške kombinacije spadaju: šnicla s krompirima. Ali. Zato voće islatkiše nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka. Slatkiše i voće trebakonzumirati između glavnih obroka. meso i hleb. Kao što je rečeno. meso ili riba pripremljeni na pavlaci. Teške kombinacije: Svaslana jela u kombinaciji s dezertom ili voćem.pirinač i meso.Teške su i sledeće kombinacije: riba na žaru i gorgonzola. hamburger sasirom. Želudac vrlo brzo varišećere ako uz njih nismo konzumirali ništa drugo. itd) traži alkalnu sredinu i zaustavlja seu prisustvu kiselih materija.Jela od pirinča uz istovremeno konzumiranje vina. ne idu zajedno. a ne odmah . Belančevine prisutne u mleku. špagete sa mesom. limunai sirćeta.34 Testenina i slatkiši nisu dobra kombinacija takodje. žitarice. šećeri moraju da čekaju da dođu na red. svinjske kobasice sa sočivom. na primer voća. kao i vino uz krompir. vina. ali i veoma kisela salata uz testeninu i pirinač nije dobra kombinacija. sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu. a takiselost zaustavlja varenje ugljenih hidrata.testeninu. Varenje belančevina podiže kiselost želudačnog soka. banane. musaka od krompira) banana i jogurt. Bolje je jesti samo belančevine ilisamo ugljene hidrate. ako je želudac većzauzet varenjem hrane.

samo što se svaki biser zove amidon.Povrće je zdravo. a u njemu senalaze biljni šećeri. a da je veličina krompira . da ni ne podseća naonaj od pre 20 godina. to je brzinaporasta nivoa insulina u krvi nakon uzimanja odredjenih namirnica. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivošećera u krvi posle uzimanja određene vrste hrane. Često u praksi čujemo izjavu: jedem samo kuvano povrće inikako da smršam! Ove je posledica velike aktivnosti insulina. podiže se nivo šećera u krvi. kao i meso u kombinaciji sa testeninama). umesto jednemale niske bisera od amidona. ali treba voditi računa da se kuvanjem menja glikemijski. Šta se izmenilo? Zamislimo da postoji u krompiru jedna mala niska bisera. čini da se mastnakupi u ćelijama.Kuvanjem.posle njih.Krompir je namirnica koju naročito treba ograničiti u ishrani ukoliko želimoda smršamo. osim što dovodi i do porastatelesne težine. Danas je krompir toliko genetski izmenjen.odnosno. Unosom kuvanešargarepe ili celera na primer. Genetskim inženjeringom se postiglo da. koji nedozvoljava da se mast oslobadja iz ćelija. u jedan krompir može da stane najmanje 100takvih ogrlica. količinadijetnih vlakana u toj hrani i načina pripreme hrane.Pogrešna kombinacija namirnica neće nikada dovesti do idealne održivetežine i najverovatnije će vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti(osobe obolele od raka debelog creva daju podatak da su uvek jeli meso sahlebom ili krompirom. Glikemijski indeks određuje vrsta šećera (koja se nalazi u hrani). već nasuprot. slatki indeks. odnosno. To vremenom iscrpljuje pankreas. povrće dobija karektiristike običnog šećera. pa sledstveno inivo insulina.

Ovsene pahuljiceŠareni pasuljPrebranac15151515151820222327273032323335393939404040404243Integ r. pirinačIntegr. Krompir kuvan uljusci je još i najbolji izbor.Smrznuti grašakBoranijaSveža cveklaIntegr.Kuvanjem i prženjem. pa bez obzira na nizakenergetski unos. ovi amidonski biseri pucaju i oslobadjaju čiste šećere. Što je raskuvaniji (krompir pire) ili prženiji (pomfrit). ml. koji razara naš pankreas. Dokazano je da mnoge namirnice koje imaju malu kalorijsku35 vrednost mogu imati veoma visok glikemijski indeks. to je šećer u većojkoličini dostupan i mi opterećujemo još više naš organizam. može doći do stvaranja. čokoladaŽitarice sa šećeromBeli hlebBeli šećerKukur. biskvitiKuvani krompirMleč. mi praktično jedemo šećer. pahuljiceKokiceŠargarepa kuvanaMedKrompir pireBeli tostPekarski . sir.Primer namirnica i glikemijskog indeksa . kis. pomfrit i coca-cola je sigurno zločinza naše telo! Da ne spominjemo da je coca cola bez šećera za nijansu goraod obične.Obrok kao što je hamburger u zemički.ostala ista. hlebBela testeninaPekmezBananaCvekla kuvanaPolubeli hlebBeli pirinačKukuruzKeks. umesto smanjenja masnoća.Zeleno povrćeParadajzLimunPečurkeTikviceSojaFruktozaCrna čokoladaSušeni grašakSočivoPasulj tetovacSveža šargarepaMladi grašakLima pasuljLeblebijeJogurt.napomena: glikoza (grožđanišećer) ima glikemijski indeks 100 i na osnovu njega se odredjuju svi ostaliparametri. jer je zasladjena aspartamom. testeninaCrveni pasuljCedjeni sokovi bez šeć.Možemo slobodno reći da jedući ovaj krompir.Danas je sve više zastarelo odredjivanje vrednosti hrane prema kalorijskomindeksu.

krompirPaškanatNapolitankeMaltoza5050555560656570707070707070758585859 0909595101109110Povrće je idealno jesti presno (šargarepu i celer naročito), dok mnoga drugapovrća treba samo kratko skuvati na pari. Paškanat iz supe dijabetičarinikako ne treba da jedu. Idealne namirnice su one čiji glikemijski indeks neprelazi 45. Dobro je kombinovati namirnice niskog i visokog glikemijskogindeksa.Program hrono ishrane podrazumeva i kombinovanje namirnica visokogglikemijskog indeksa i takozvanog niskog glikemijskog punjenja, ali to jepredmet koji se obradjuje u toku programa lično sa lekarima, da bi seostvario individualni koncept ishrane.Idealno vreme (ali ne i obavezno vreme) za ručak je izmedju 13 i 15 časova.36 Tradicionalne ručkove koji podrazumevaju predjelo, supu i glavni obrok, azatim dezert, treba maksimalno izbegavati, jer količinski opterećuju želudac ipri tome dolazi do usporavanja varenja, usled opterećenja digestivnih enzimavarenjem različitih vrsta namirnica.Ovakva jela je moguće konzumirati jednom na dve do tri nedelje (apsolutnobez dezerta) i to tek kad naš metabolizam postane skladan, odnosno kad setelesna težina stabilizuje na željenom nivou.Testeninu treba jesti u manjim količinama nego što mi obično praktikujemo.U danima kad jedemo testeninu, trebalo bi smanjiti unos proteina (i ujutro iuveče) da bismo omogućili što bolju energetsku iskoristljivost ugljenihhidrata i da ne bismo blokirali ili usporili metabolizam. Testeninu nikako ne bitrebalo jesti dva dana za redom.Ponavljamo, kad jedemo testeninu, nikako ne treba da pravimo kombinacijusa mesom (ovo znači da nije dobro jesti lazanje, musaku od krompira,špagete sa mesom, pitu od mesa i slična jela).

Obrok koji u sebi sadržinamirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima će blokirati metabolizam ifunkcionisanje organa za varenje, doneće nam osećaj težine, umora,uspavanosti i usporenosti. Na ćelijskom nivou će doći do stvaranja velikihkoličina otpadnog materijala, što će zatrovati tkiva, u crevima će se hranadugo variti, nastaće mikro oštećenja, koja će vremenom dovesti do pojaveozbiljnih oboljenja organizma (karcinomi).Osnovna podela namirnica je na belančevine i skrobne namirnice. Kadkažemo da ne treba kombinovati ove vrste namirnica, to podrazumeva da seskrobne namirnice (krompir, sve žitarice, hleb, testenina, pirinač, pasulj,grašak, sočivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke kruške,smokve, itd) ne mešaju sa belančevinama (sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi,sirni namazi, itd). U jajetu je žumance skrob, a belance je belančevina. Za jutro je ova namirnica dobra, ali za veče ne, tada je dobro jesti samobelanca.Koncentrovana belančevinasta hrana se mora odvojiti u posebnebelančevinaste obroke. Može se mešati sa svim povrćem osim sa krompirom,graškom, sočivom, boranijom i sličnim (i cerealijama kao što je rečeno, tuspadaju i pirinač, proso, kukuruz, pšenica itd), a idealna kombinacija je saplodovitim i glavičastim povrćem. Krompir je snažna skrobna namirnica, zarazliku od graška ili pirinča. Pirinač se može ponekad kombinovati (nakonpostizanja idealne težine) sa slabijim proteinima (riba). Belančevinasta hranase obavezno jede bez hleba, testenine, ili bilo koje druge žitarice.Takvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare.Posle ovog obroka se nećemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno.Ako želimo da poboljšamo varenje, u istom obroku ćemo jesti samo jednuvrstu belančevina (znači, meso i riba, kao i meso i sir, riba i sir su teže37 kombinacije za varenje, pa ćemo ovo izbegavati. Sa koncentrovanimbelančevinama ćemo

uvek jesti dosta salate, koja je odličan izvor vlakana.Prema sličnim osobinama i biološkoj vrednosti, povrće se može svrstati učetiri grupe:1. korenasto, krtolasto i lukovičasto - šargarepa, celer, peršun, paštrnak,cvekla, rotkva, rotkvice, ren, krompir, čičoka, crni i beli luk, praziluk, vlašac2. glavičasto (kupusasto) i lisnato – kupus, kelj, kelj pupčar, kineski kelj,lisnati kelj, brokole, keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spanać, radić,komorač, rabarbara, artičoka3. mahunasto (leguminoze) – boranija, pasulj, grašak, sočivo, soja, bob,bamija4. plodovito – paradajz, plavi patlidžan, paprika, krastavac, dinja, lubenica,tikva, tikviceOva podela će nam olakšati izbor namirnica koje se slažu medjusobno. Ponekad je dobro da se i izbor povrća u ishrani slaže prema navedenojpodeli, najbolje su kombinacije unutar dve grupe, jer to omogućava idealnuiskoristljivost hrane.PRIMERI JELOVNIKA ZA RUČAK:1) Pileća supa, bez testenine, klasično napravljena (na trpezu se ne iznosikuvana zelen) sa dosta svežeg peršuna, piletina iz supe, sa senfom i/ilirenom, salata od sveže rendane šargarepe i celera, začinjena sa malo sokaod limuna2) Kuvani mlad kupus sa junetinom (kupus, šargarepa, malo ljute svežepaprike). U ovom obroku nije velika greška pojesti malo kuvane šargarepe, jer kupus ima osobinu namirnice sa takozvanim negativnim kalorijskimunosom. Iako se hrono ishrana ne obazire mnogo na kalorije, kao što jeranije rečeno, ova kombinacija neće izazvati porast težine, već naprotiv,nakon ovakvog obroka imaćemo u narednih 24 sata par stotina grama manje3) Pileće belo meso sa paprikom i belim lukom (pileće belo, par čenova belogluka, nakon 10 min. dinstanja dodati par crvenih babura isečenih na komade,dinstati još dok ne omekša), zelena salata sa balzamikom i začinskim uljem je odličan prilog4) Testenina sa paradajzom i bosiljkom, zelena salata, ili mešavina višeraznih salata (hrastov list, crveni i zeleni), malo radiča i malo rukole, nadevod balzamika, pola kašičice senfa i začinskog ulja)38

majčina dušica. na ulju se ispržiizlupana šnicla.peršun. dodati nekoliko glavica luka krupno sečenog. odlično je uzovo jelo dodati brokole i prokelj. kao što je rečeno).teletina sa mladim povrćem (meso isečeno na krupne kocke ispeći sa svihstrana. dinstati na ulju. može se garnirati sa malokuvanog pirinča (pirinač sa piletinom. zelena salata sa začinima8) Čorba od karfiola ili brokola. u dobijeni sos vratiti piletinu i još malodinstati). jer kombinacija pavlake i mesanije odgovarajuća. Kad musaku ne pravimo sa pirinčem imesom. ako MORA testintolerancije na hranu dozvoljava upotrebu svinjetine). pakuvati još 15 . završiti sa paprikom. red mesa.5) Musaka od paprika (paprike ispeći u rerni i oljuštiti. mlade šargarepe. eventualno mogu umesto pavlake koristiti punomasnokiselo mleko. prodinstati. paradajz salata sa krastavcem7) Piletina sa limunom (pileće belo. ovo jelo se lakovari zbog dodatka paprike i luka. razlika u varenju je značajna!6) Šnicla sa povrćem i salatom (može i krmenadla. posebno se griluje mešavina povrća (tikvice. ali pirinač svakako ne trebakombinovati sa takozvanim jakim mesima. malo vode dodati. Ovo jelo ne smeju jesti osobe koje imaju prekomernu težinu. Iako je kombinacija mesa. mleveno mesoprodinstati na luku ili praziluku.paprika. itd. začinjena sa pola čaše slatke pavlake. dodati so i zaliti sa belim vinom. karfiol.spanać). za one koji imaju idealnu težinu. čašubelog vina. jaja i pavlake teška. poredjati uposudu red isečenih paprika. začiniti i dodati malo bibera.izvaditi meso i u tiganj staviti beli luk. dodati paradajz i začine – timijan. prokelj. poklopiti i ostaviti na laganoj vatri oko pola sata. ćuretinom i ribom ne blokira upotpunosti aktivnost digestivnih enzima. dodati limunov sok. malo pileće supe ili kocku. ili se prodinsta neko od povrća – brokoli. itd. grašak. naliti saumućenim jajetom i malo kisele pavlake i zapeći u rerni). patlidžan.

samo dosta svežegperšuna.14) Punjena paprika bez mesa (10 babura. izmedju babura staviti drugi iseckanparadajz. 400 g krompira. slaninu propržiti.oprati babure. narendati krompir idinstati ga na luku dok ne omekša.11) Aromatično sočivo (crni luk. pri kraju umutiti nekoliko jaja sa malo brašna i jednim jogurtom 100g. renom i39 povrćem uz salatu. dodati junećesupe ili vode.timijan. kupus salata (pola kg šampinjona.13) Musaka od pečuraka. kuvati još 30 minuta na laganoj vatri. iseckati malo slanine. kuvane krompire oljuštiti i iseći nakolutove.pobiberiti i dodati seckan peršun.malo vode i nadevom puniti babure. ali je veoma ukusno i može biti na trpezipovremeno. salata10) Sočivo u crvenom vinu (iseći povrće – crni luk. dodati so.parče junetine za supu. začini.9) Pastrmka i kuvani karfiol (začinjen samo sa malo belog luka). dodati vode i kuvati. na crnom luku izdinstati pečurke iseckane na listiće. kuvati dalje)12) juneća supa (jednostavno za pripremu.minuta. obavezno dodati malo začinskog bilja. ukusno i zdravo jelo) veza zeleni.dodati povrće i dinstati oko 3 minuta. u supu ne dodavati testenine. zatim dodati boraniju i kuvati još 15 minuta). čen belogluka. zeleno sočivo zaliti crvenim vinom – na pola kgide oko 5 dl. lovor. jedan iseckan paradajz. preliti sa umućenim jajima i kiselom pavlakom. luk crni. Ovo jelo je malo teža kombinacija. peršun itd). preliti paprike i još desetak minuta ostaviti da se zapeče (jaje jekombinacija skroba – žumance i proteina koji ne opterećuje – belance. 300 gramakrompira. red šampinjona. kad provri dodati povrće i slaninu. izvaditi semenke i posoliti ih unutra. peći oko pola sata u rerni. posoliti. poslužiti rendanu svežu sa limunovimsokom. šargarepu i praziluk iseći. Umesto kuvane šargarepe. . 2 paradajza. peći u rerni na oko 150stepeni. Meso iz supe sa senfom. biber. naliti vode do polovine visine babura. umešati sočivo – zeleno. šargarepu. u plehu redjati red krompira.

Da bismo sprečili ovaj utrošak proteina. tada bi trebalo da unosimo brze šećere koji su izvor brzeenergije. oko pola kg sjediniti sa lukom. svi organi rade na maksimalnoj snazi. grilovano povrće.15) Pljeskavica. aleve paprike. amozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje. ovo važi za svapoznata domaća jela u kojima se inače kombinuje pirinač i meso!UŽINA – malo slatkog zadovoljstvaKako funkcioniše naš metabolizam u popodnevnim satima: najniži je nivoizlučivanja insulina. time sprečavamo trošenje proteina i relaksiramo organizam. Ovaj utrošak energije dovodi do zamora. . mi smo obavili sve što treba u cilju dabudemo zdravi i da funkionišemo dobro. so.pa jeova kombinacija sa krompirom dozvoljena). od mase oblikovati pljeskavice nauljenimrukama i peći na roštilju ili tiganju)Ne treba zaboraviti sve vrste pečuraka. salata (iseckati sitno dve glavice crnog idva čena belog luka. ostavitida odstoji u frižideru dva sata. mleveno juneće meso. a ovo troši našuukupnu energiju.40 Ako je ovaj medjuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3polinezasićenim masnim kiselinama.dodati malo soda bikarbone – jedna kašika. one se mogu kombinovati i samesom i sa ugljenim hidratima. dobro je u popodnevnim satimapojesti nešto slatko. pa kako je rižoto dobar izbor tako je i bifteksa prilogom od pečuraka. ili samo prokuvanim pirinčem. pa je česta pojavada se fiziološkim putem premeštaju i koriste zalihe proteina u ciljukompenzacije energije za pravilan metabolizam.Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo samesom dinstanim na luku. biber.

Kratka napomena u vezi sa kafom: Kafa napravljena kao napitak ima kiselipH.biljni ili voćni čaj.. voćni jogurt. pirinčano. badem. ali ko je ne voli. jer imaju veoma visoku pH vrednost. pa je preporuka dase ograniči unos ovog ukusnog napitka na najviše dve šolje. sojino. integralni keks sa čokoladom ili sušenim voćem.Sve vrste napitaka su dozvoljene .voćni sokovi bez dodatog šećera. Veoma tamna kafa ima manju kiselost. pa utiču na porast imuniteta. Mnogo kafemože dovesti naš organizam u stanje sniženog imuniteta.voćna salata sa šlagom od slatke pavlake itd.može da pojede i mlečnu. ili direktnom uticaju visoketemperature.)se u tehnološkom postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja jepotencijalno štetna za naš organizam.Kafu ne bi trebalo da pijemo sa dodatkom mleka. ovseno itd.. kafa.Mleko u prahu (svaka vrsta mleka – kravlje. čokolada (preporuka je crna. a možese dodati mala količina šećera fruktoze ili sojino mleko.Što znači da je idealna vrstanamirnica je sledeća: voće.Savremena . odnosno čine našu krvbaznom. ali je ukus gorak. Poznato je daosobe koje imaju hronični problem sa slabijim imunitetom piju dosta kafe. Suve smokve su idealnazakuska. Tehnološki postupak pravljenja prahase bazira na hemijskoj hidrogenizaciji masnoća. što je potencijalni uzrokmnogih oboljenja. Oba menjaju strukturu namirnice i u organizmu takopreradjena namirnica podiže nivo slobodnih radikala.. niti mleka u prahu. ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu težinu). lešnik.

tuna idruge). jer je lakše i lepše biti zdrav. kao što su skuša.VEČERA – počinje odmorUveče započinje period odmora organizma. nivo insulina je nizak. nego biti bolestan. Kad biramo voće.koja nisu skrobna). Broj od preko milijardu gojaznih ljudi naplaneti je više nego alarmantan. koja su bogata . Teško je u današnjoj ponudi izabrati uveknajzdravije namirnice i potreban je veliki trud.hormona budnosti.Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate (kao i nekih povrća. losos. a zapravo povrća – lubenice! Sad pomislite štaradimo svom organizmu kad uveče nakon dobre večere pojedemo par velikihkomada ovog slatkog otrova. Posebno obratite pažnju na glikemijski indeksveoma omiljene poslastice. ali se ovaj trud višestrukoisplati. obavezno ih treba jesti sa sezonskim salatama prelivenimhladnocedjenim uljima. a procenat obolelih od metaboličkih bolestiznačajno raste svake godine. kao izvor vlakana.. jer naš organizam nema mogućnost dase bori sa teškom ili obilnom hranom koju pojedemo uveče. Večernji obrok treba da bude lagan.tehnologija proizvodnje hrane je pogoršala krajem 20. povećano je lučenje nekihdigestivnih enzima. opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voćepodiže nivo šećera u krvi.Ovo je vreme za unos vlakana (koji će nas zasititi u toku čitave noći) ipolinezasićenih masnih kiselina (masne ribe. uveliko se snižava nivo kortizola.VOĆE GLIKEMIJSKI INDEKSTrešnjeVišnjeGrejpfrutŠljiveJagode222225323241 KruškeJabukeBreskvePomorandžeKiviMangoKajsijeBananeSuvo grožđeAnanasDinjeLubenice 363843435255576265666472 !!!!Idealno vreme za ovaj medjuobrok je izmedju 16 i 18 časova po zimskomračunanju vremena. veka iizgled čoveka i njegovo zdravlje. Imuni sistem seaktivira i zahuktava.Počinje period regeneracije ćelija i stvaranje novih ćelija. odnosno izmedju 17 i 19 časova po letnjem računanju.

pola šake semenkiod suncokreta. rukola –operu se dobro. jahaće pantalone. salatu preliti balzamikom. ali iozbiljnih oboljenja nakon dugogodišnjih grešaka u ishrani. U činiju se staviodgovarajuća količina salate. a pri tom predstavlja najzdravijimogući obrok. Mleveno mesose posoli. ćuretina. zadnjice. tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom oddve ili više sveže salate. piletina ili junetina). prelije se sa balzamikom.uvećanje gornjeg dela ruku kod žena itd). ovo dovodi do taloženja potkožnih masnoća. radič. malo isečene ljute papričice. dodati malo avokada ili dinje. radič crveni. prokelj. jedino treba voditi računa da vreme izmedjuvečere i zaspivanja ne bude kraće od 2 sata. pobiberi. jer se u snu usporavametabolizam. tunjevina iz konzerve. U ovako spremljenu salatu mogu se dodavati razne namirnice.ispeći na grilu ili u tiganju. mnogi enzimi skoro prestaju da se luče i sva hrana ostajenesvarena dugo vremena. sečena piletina. posoliti i pobiberiti. pomešaju i ostave u čistoj najlon kesi u frižideru. nekoliko čeriparadajza presečenih na pola.Neki ljudi poseduju metabolizam koji može . ocede. hladno cedjenimuljem i bosiljkom. butine itd. mada su moguća i većaodstupanja na kasnije vreme. paprika itd). zelenu salatuoprati i iseći na manje komade. picu ili testeninu. mešavina salata. isto tako dobar za večeru je sledeći: grilovana piletina/ćuretina. uljem i bosiljkom)2) Riba oslić fileti.kao što su kuvana jaja. zelena salata. belo meso zaliti sokom limuna(veoma je ukusno i kad se zalije sokom od pomorandže). formira se pljeskavica i tako se prži. mladi neslan sirPrimer kako se pravi izuzetno zdrava mešavina salata :Zelena salata. rendanašargarepa4) Pileća salata sa avokadom (ili dinjom). i kriškeparadajza. mešavina salata (filete lista ispeći i prelitisa sokom od pomorandže. Salataizgleda izvanredno i takav joj je i ukus. malorukole.43 Ako uveče pojedemo sendvič. doda se malo kisele vode da postane rastresito. doda se ¼ kašičice senfa. toliko je akcentovanje na večeri odlučujuće zaneuspeh mnogih dijeta. salata od blitve3) Grilovano belo meso (pileće ili ćureće). hrastov list (crveni i zeleni). nekoliko kockica avokada. dodati mladi luk isečen na kolutiće. Ruke sepremažu uljem. zadnjicu.Ovako mogu da stoje do 3-4 dana i da ostanu sveže.polinezasicenim masnoćama. začinjenih balzamikom i hladnocedjenim uljima. dodati malo soli. brokoli začinjeni samo sa malo belog luka.teletina. bundeve i sitno seckan beli luk. ribalist ili oslić ili neke vrste mladih sireva. malo bibera.Drugi izbor. ohladiti i iseći na tanke režnjeve. servirati sa mešavinom salata)6) Burger od mlevenog mesa (ćuretina. na laganoj vatri prodinstati još 7-8 minuta. endivija. dodali smo nekoliko masnihklobuka na naš stomak. Sve salate su odličanprilog.7) Grilovano povrće (plavi patlidžan.42 Idealno vreme za večeru je oko 19 časova. kao i za nastanak telesne figure koja ne odgovaranašoj bazičnoj konstituciji (uvećanje stomaka.PRIMERI JELOVNIKA ZA VEČERU:1) Tunjevina sa mešavinom salata (hrastov list.Koliko je preskakanje doručka odlučujuće za pojavu brojnih metaboličkihporemećaja u organizmu. pola do jednog čena. koju umanjim količinama možemo jesti u večernjim satima)5) Riba list u pomorandžinom soku.

Šta je holesterol? Holesterol je alkohol velike molekulske težine. to su samo neke od namirnica kojenam pomažu u borbi protiv infekcija. koji su kiseli. ovo tadanije dobra namirnica za sve one koji imaju intoleranciju na kravlje mleko. rendan celer. odnosno nalepnice na pojedinim namirnicama su šture ilinapisane neverovatno malim fontovima. kao iprekursor testosterona. metabolizmu minerala i uimunom odgovoru organizma. to je od ogromnog značaja. plavi patlidžan. vitamin D učestvuje u proizvodnji insulina.kakao. birajte biljne čajeve.paradajz. jer je on. obavezno dodajte sok od limuna (koji ostavljabazni trag kao što je rečeno). integralni biskviti.srčane bolesti. šećer. jogurt itd. maslinovo ulje. kajsije. kikiriki. ali i drugihmaligniteta. kafa. brusnice. šargarepa. lubenice. biljni šlag. kupus. svež peršun.Glavni razlog zašto je ogroman akcenat stavljen na značaj holesterola jenjegova potencijalna uloga u razvoju koronarne .Ono što nam odmaže je sledeće: pivo.čokolada. održavanju zdravih kostiju i mišićnogtonusa. Klinički je dokazano je da vitamin D sprečavanastanak karcinoma pankreasa.Pri tom mnogi izgledaju čak i dobro.Rezultati mnogih savremenih studija su i dalje nedosledni i zbunjujući. coca cola. odnosno od njega se dalje sintetišu hormonikoji nam omogućavaju život i funkionisanje u stresnim situacijama..Iako i danas postoje burne rasprave u vezi sa značajem holesterola unastanku srčanih bolesti. sočivo. zajedno sa zasićenimmasnoćama iz mleka od vitalnog značaja za rast bebe i razvoj mozga. recimo. kao ni ostalehidrogenizovane biljne masnoće. sušene masline. najvažnijih hormona ureprodukciji i vitalnosti.dvopek. krastavac. koji se proizvodi u jetri i nekimćelijama u organizmu.Ovde čak i ne spominjemo emulgatore i pojačivače ukusa. napravljene su od holesterola-holesterol je neophodan za moždanu aktivnost.Deklaracije.-holesterol je prekursor vitamina D.neophodnog u zaštiti nervnog sistema. borovnice. što sve skupa uopšte nije poželjno uishrani!Za poboljšanje imunog sistema. Uvek se setite rečenice jednog čuvenogfiziologa: telo pamti! Izgledaćemo dobro i osećaćemo se zdravo sve do jednog momenta.-majčino mleko sadrži visok nivo holesterola. Mnogi mladići i devojke često dodaju večernjemugljenohidratnom obroku i koka kolu ili mleko u neograničenim količinama. jer serotoninski receptori umozgu ne funkcionišu bez njega. estrogena i progesterona. a najbitnije uloge holesterola su sledeće:44 -obezbedjivanje integriteta ćelijskog zida i stabilnost svih ćelija u organizmu-on je prekursor kortikosterida. vitamina rastvorljivog u mastima. . na mnogimproizvodima ćemo videti da imaju u svom sastavu mleko u prahu – tost hleb. medicinski stručnjaci sve više dolaze do saznanjada baš nije lako optužiti holesterol za srčane probleme savremenog čoveka.Pročitajte svaku deklaraciju. crni i beli luk. ribizle.Suve smokve. debelog creva i dojke. jabuke. koje omogućavaju varenje masti. koji su bazni. orasi. senf i drugo. šljive. aova intolerancija je najčešća u našoj praksi.veoma dugo tolerisati raznegreške u ishrani. Značaj ovog jedinjenja je veoma veliki za životčoveka. brokoli. za koje su ponekad potrebnapomagala i najoštrijem oku.. kukuruz. majonez. a nevoćne ili crne. A taj momenat se bez izuzetka pojavi svakome ko je dugogrešio u izboru hrane i vremenu obroka. kečap. supe iz kesice.-žučne soli. kupine.

Štaviše.Svetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednosthidrogenizovanih biljnih masnoća u tehnološki obradjenim namirnicama. naročito je visoka vrednostoksidisanog holesterola u mleku u prahu i jajima u prahu. biljni sir.odnosno naslaga u krvnim sudovima. biljni šlag. Kod nas se ova preporuka ne poštuje. Studije koje su radjene proteklihgodina. odnosnolekova koji snižavaju vrednosti holesterola i ovo se smatra preventivom odnastanka srčanih bolesti.iako jepodjednak broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacija izmedju nivoaholesterola i kardiovaskularnih. voće itd) dovodi do poremećajametabolizma u našem organizmu. kao posledica velikog unosa raznih šećera. žuti šećer. Tako da se zapravo ne zna tačno koliko se teapijom uticalo nafaktore rizika.Danas se sve više razmatra teorija da vrednost holesterola u krvi ne igraglavnu ulogu u nastanku srčanog obolenja. odnosno popravljanju oštećenjaćelija usled raznih zapaljenja. utvrdjeno je da značajan rizik odnastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne iliniske vrednosti ukupnog holesterola.Pre svega unos brzih . Naime. a njegova .45 Kritičari terapije statinima često pominju zahuktalu farmaceutsku industriju ifabrikovanje indikacija za primenu odredjenih lekova. ali i u prehrambenoj tehnologiji.prostih šećera ili kako ih još nazivamo – jednostavnih(slatkiši. supe iz kese. odnosno pankreasa i nakon kraćeg ili dužeg vremena. med. On je stalno prisutan u cirkulaciji.Praćenje pacijenata u Velikoj Britaniji (studija je obuhvatila 20. Oksidacijski proces se odvija i u organizmu svakogčoveka. javlja se iscrpljenost ove vredne žlezde. u mnogim zemljama zapadne Evrope se svim muškarcima. Povećanje šećera u krvi dovodi popovećanja vrednosti LDL holesterola. grickalice. pa je i ovakva kritikanašla svoje mesto u štampi i stručnim časopisima. Ovo se takodje odnosi na hidrogenizovanje biljnihmasnoća. poznatog kao loš holesterol. namaksimum od 2%. beli šećer.Zamerka koja je ubrzo usledila u britanskim i mnogim svetskim naučnimkrugovima je ozbiljno poljuljala značaj rezultata ove studije. zapaljenjski proces i sledstvenooštećenje zidova krvnih sudova. kao i unamirnicama koje su dugo termički obradjivane na visokim temperaturama(prženje u fritezi). Unos ovih šećera dovodi do povećaneaktivnosti gušterače. dovelo do saznanja da je procentulano manji broj obolelih odsrčanih bolesti u grupi koja redovno uzima statine.S druge strane. čak ni koliko je faktor rizika iznosio u čitavoj grupi ispitanika. Nivo šećera u krvi se podiže i sve seteže vraća na normalnu vrednost.bez obzira kakve su vrednosti holesterola kod njih bile pre uspostavljanjaterapije.536ispitanika). a njih ima u skoro svakoj namirnici koju danas konzumiramo(margarin.Nedavno je otkriveno da se molekuli holesterola oštećuju kad se izlažuvelikoj toploti i oksidaciji.starijim od 55 godina prepisuje jedan od registrovanih statina. u odnosu na kontrolnugrupu. govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje plakova. statistika je obuhvatila bukvalno sve ispitanike koji su podvrgnuti terapiji statinima.Holesterol je bitan element u reparisanju. a teško da ćemo uprodavnici videti i jedan proizvod na čijoj deklaraciji stoji tačan procenat ovihmasnoća. pekarska peciva itd).odnosno u odnosu na one koje ne piju statine.

Ako se u organizmu stvara veća količina oksidisane forme holesterola (usleduticaja slobodnih radikala).Osim ovoga. odnosnonaslage u krvnim sudovima.dolazi paradoksalno do oštećenja tkiva. dokazano je da loše navike u ishrani. Tako se stvaraju i plakovi.000 ljudi u Americi. džigericu i ostalo.Ujutro se u našem organizmu intenzivno izlučuju enzimi koji pomažu varenjemasti. jer se u jetri baš ujutro sintetiše holesterol. u regionima gde se pačja i guščija džigericaredovno konzumira.Holesterol je ipak samo jedan od markera za faktore rizika od nastajanjakoronarne bolesti i sada se zna da normalne vrednosti holesterola u krvi46 nikako ne znače smanjenje rizika od infarkta ili moždanog udara. zarazliku od recimo 315 na 100. ona sintetišemnogo više LDL. mi jetri damo gorivo da ona sintetiševiše HDL. a u proseku imaju 7 puta manji broj obolelihod srčanih bolesti. Nastali masni depoziti sekasnije teško uklanjaju. postoje brojni dokazi da takve oksidisane forme holesterola umnogim tkivima dovode do pojave maligniteta usled oštećenja ćelija.Francuzi jedu hranu bogatu zasićenim mastima. preskakanjem doručka. a pre svegapreskakanje doručka i uzimanje grickalica izmedju obroka. od one koju jedustanovnici južnih krajeva Indije. Ovo se dogadja usled strukturnihrazlika u pogledu gustine lipoproteina. sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa najvećimbrojem objavljenih studija u kojima je glavni zaključak da osobe koje suimale infarkt ili moždani udar. Jedan od primera je sledeći: stanovnici severnog dela Indije jedu uproseku hranu koja ima 17 puta više životinjskih masnoća. čak u preko 50% slučajeva nisu uopšte imalepovišene vrednosti holesterola. koje dalje kompromituju cirkulaciju. DrChristie Ballantyne. dobar holesterol ima veliku gustinu i jednostavno rečeno. a aktivnost hormona koje luče ove masne ćelije rastei time dodatno remeti metabolizam.sekoncentracija naročito poveća na mestu oštećenja nekog tkiva. uključujući puter. povećanja HDL vrednosti i smanjenja LDL vrednosti. sir. kajmak. šunka itd). a kad njih ne unesemo. S drugestrane. mi dodatno remetimoovaj proces i omogućavamo stvaranje masnih skladišta u odredjenimdelovima tela uz kompromitovanje imuniteta.S druge strane. za stvaranje ovog oblika je potrebno masno gorivo. čiji jenivo najviši ujutro (kortizol i insulin).umesto da holesterol ozdravljuje tkivo na mestu nekog zapaljenskog procesa.Kada unesemo životinjske masnoće.Na nivo holesterola se mora terapijski delovati. gde je uvedeno sistemskismanjenje masnoća u svim prehrambenim proizvodima (uz napomenu da jeopšta gojaznost u SAD rasla proporcionalno smanjenju masnoća u ishrani). mi samo razdražujemo hormone. dokloš holesterol ima malu gustinu i lako se sintetiše od bilo kakvog materijala. Ovo je idealno vreme da unosimo više masnoća životinjskog porekla(jaja. kao normalanzapaljenski odgovor organizma. srčani udar je zastupljen u 80 na 100. direktno utiču napovećanje vrednosti lošeg holesterola. odnosno dobrog holesterola. ili se putem hrane unosi ova forma holesterola. Verovatno postoji veliki značaj u genetskoj strukturićelija. u smislu snižavanja ukupnihvrednosti.000 ljudi. jaja. odnosno lošeg holesterola.Danas je još uvek nejasno u kojoj meri je ishrana bogata mastima dobra ililoša za organizam. pa umesto da pomažemo stvaranjezaštitnih materija u organizmu i da podižemo imunitet.Statini su lek . Zapravo.sireve. a ipak.

a definitivno.Nove preporuke za kvalitet sistematskih pregleda podrazumevaju da seuvede obavezno odredjivanje slobodnih radikala. biljni šlag. selena.Svetska Zdravstvena Organizacija je promenila stav prema vrednostimaholesterola i ranije postavljenu donju granicu od 5. Prvogmeseca najčešće se vrednost smanji za jednu jedinicu (ukoliko je na pr. grupe drugihantioksidanata.Pre svega su tu preparati koji olakšavaju jetri rad.ali ove reference očigledno moramo shvatiti kao zastarele.Regulaciju vrednosti holesterola možemo očekivati već za tri meseca.Žene bi trebalo da imaju 4 sata nedeljno fizičku aktivnost. izbaciti iz ishrane margarin. Obavezna je veća fizička aktivnost. malo o šećernoj bolestiŠećerna bolest je poremećaj metabolizma koji karakteriše dugotrajnopovećanje šećera u . C vitamina.-Obavezno je uzdržavanje od pića sa visokim procentom alkohola ili sadodatkom šećera i zasladjivača.5 mmol/L). Neophodno je odmah po dijagnostikovanju hiperholesterinemijeuvesti program suplementacije.izbora kod visokih vrednosti holesterola. pa se svaka vrednost preko ove smatra lošim nalazom. vrednosti biohemijskih analiza ihematološkog profila.Brzi hod je najbolji vid fizičke aktivnosti. akamoli ozbiljne antioksidativne preparate i sportske suplemente. odnosno. mi bezsaznanja o ovim vrednostima.47 -Obavezno bi trebalo isključiti iz ishrane slatkiše (i voće) najmanje dvameseca. aminokiseline i drugo. odnosno svaki pacijent bi trebalo da uzimaodredjene prirodne preparate koji utiču na regulaciju metabolizmaholesterola.Sama vrednost holesterola nema naročito veliki značaj u odredjivanju faktorarizika za nastanak bolesti bez odredjivanja vrednosti slobodnih radikala i c-reaktivnog proteina u krvi.5.-Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanimmasnoćama.Terapija povišenih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinacijupreparata kao što su Omega 3. je od velikog dijagnostičko –prognostičkog značaja. delujući na izbacivanjetoksina. E vitamina.Uvesti doručak kao najznačajniji obrok. a bez povećane fizičke aktivnosti. zatim razni vitamini koji učestvuju u metabolizmu. često ipak nije moguće ove vrednosti približitiidealnim. ali pri ispravnom režimu. ali je preporuka da sepokuša postići normalna vrednost prirodnim putem. minerali koji pomažuenzimske aktivnosti i drugo. aminokiselinekoje omogućavaju stvaranje dodatne energije. izbor i doziranjepreparata. a muškarci 3 sata. dodatno odredjivanje i biokapacitetakrvne plazme da prirodno neutrališe slobodne radikale. a ne znamo nivo slobodnih radikala niti naš biokapacitetplazme za njihovu neutralizaciju. najverovatnije ćemo više naškoditi. jeruz dijetetski režim i suplementaciju.ukupni holesterol 7. već za 4do 5 meseci.Na osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi.Odnos HDL i LDL sporije će se regulisati. ovaj odnos može biti idealan. visoko reaktivnepartikule koje razaraju naše ćelije. negopomoći našem organizmu. odredjuje se individualni režim.Ni uz najbolji dijetetski režim.rezultati mogu biti skromni. Naravno.48 Biohemijske laboratorije i dalje prikazuju ranije zadate referentne vrednosti. biljni sir itd.Nešto o šećeru.20 mmol/L je spustila na4. Akouzimamo preparate.5 mmol/L. ne bismo smeli da uzimamo nijedan vitamin. on nakon jednog meseca ispravnog režimamože iznositi 6.

Energiju ljudsko telo proizvodi ućelijama. voće. Ona je uskladištena u jetri imišićima u obliku supstance koju nazivamo glikogen. vezuje se za belančevine sinaptičkihveza (komunikacionih kanala). u takozvanim beta ćelijama. ugljeni hidrati iz sistema za varenje ulaze u krv.Osim što skladišti. Prvi simptomoboljenja je povišen nivo šećera u krvi.Za stvaranje energije potrebni su ugljeni hidrati. u proseku nivo inteligencije niži za 25 poena(ovo je stvarno veoma loš rezultat!!!)Dokazano je da se pri dugotrajnoj i obilnoj konzumaciji slatkiša.Šećer u krvi prolazi moždanu barijeru.Kad postoji šećerna bolest. kolači. odnosnoglukoze u krvi. moždani impuls spor.šećera ili voća itd). u bubrezima. vraćajući ga na normalnevrednosti. med. potrebna mu je energija. jetra proizvodi male količine šećera (proces proizvodnjenaziva se glukoneogeneza). pojavljuje takozvanicross-linking fenomen. to znači da gušterača ne može da proizvededovoljno insulina koji bi omogućio da sav šećer koji unesemo hranom. a alkoholna pića snižavaju nivo šećera. s druge strane fizička aktivnostsmanjuje nivo šećera. rafinisane cerealije – musli sa dodatkom meda. raznešećere i drugo. Jetri je takodje potrebnapomoć za proces skladištenja šećera u obliku koji se zove glikogen. krvnim sudovimaitd. kod ljudi umozgu. masti i belančevine(proteini). zatim sledi izlučivanje insulinakao medijatora procesa iskorištavanja šećera.Svaki unos hrane podiže nivo šećera u krvi.Glukoza je osnovni izvor energije za ljudsko telo. razna skrobna povrća.Ćelije prave energiju za svoj rad od šećera koji je pomoću insulina ušao unjih i ovaj proces smanjuje nivo šećera u krvi. Zaproizvodnju energije telu je potrebna hrana. belančevinastiput postaje zadebljan. hormon pankreasa služi kao ključ koji otvara ova pomoćna vrata iomogućuje šećeru iz krvi da uđe u ćelije. On ima ulogu ključa za propuštanješećera u sve naše ćelije. pirinač. predjeiz krvi u mišiće i druge ćelije koje prave energiju.Jedna velika studija u Velikoj Britaniji. neminovnonastaju oštećenja na nervima. Izvor ugljenih hidratasu namirnice kao što su brašno. a nakon dužeg vremena. a putem krviodlaze do ćelija. a .Nekim ćelijama (mišićne i masne ćelije) je potrebna pomoć da bi primilešećer iz krvi i iskoristile ga za stvaranje energije. nakuplja se u krvi. radjena na nekoliko hiljada deceškolskog uzrasta je pokazala da je u grupi dece koja nekontrolisano jeduslatkiše i sve vrste brzih šećera.49 Glukoza u krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre (rezerva glukozeiz glikogena).Već je rečeno da je insulin veoma važan hormon koji se proizvodi upankreasu.Zašto postajemo glupi kad jedemo slatkiše?Veoma poznati britanski naučnik Patrick Holford je objavio na desetinestručnih tekstova o veoma lošem uticaju takozvanih brzih šećera u ishrani(beli i žuti šećer.Ugljeni hidrati su najbolji izvor energije za organizam.Da bi ljudsko telo normalno funkcionisalo.Stres podiže nivo šećera. a novonastala veza se zove proteoglikan. a nastaje usled poremećaja lučenja hormonainsulina. a koji služi kao "rezervaenergije".krvi. Kad ovaj šećer ne može dapredje u ćelije i da se pretvori u energiju. očnom dnu.Vremenom se stvara paučinasta materija izmedju više sinapsi. tačnije u sinapsama koje omogućavaju komunikaciju izmedjumoždanih ćelija (time ostvarujući misaone procese).Insulin.Nakon obroka.

Coca Cola ima u svom sadržaju rafinisani kukuruzni sirup kao zasladjivač. pa ovi vitamini brzo postaju deficitarni. na na poslednjemsvetskom kongresu psihijatara.Poremećaj metabolizma šećera je prozvan i kao jedan od uzročnika nastankaili pogoršanja mnogih psihijatrijskih bolesti. 25% zdravih ljudi uproseku imaju neki oblik poremećaja aktivnosti insulina. psihologa sa univerziteta uBristolu dobija sve više smisla – šećer prži mozak!Profesor Gerald Reaven sa univerziteta Stanford u Kaliforniji je došao dorezultata koji daju veoma mračne prognoze. osnivač centra za istraživanje mozga u Prinstaunu. smanjuje inteligenciju i dovodi do rane demencije. postoji .Jedna kašičica šećera je već dovoljna da iskoristi našu B vitaminsku rezervuu procesu metabolizma. ada nismo ni pomenuli količinu kofeina pri tom. poznato je da mala konzerva kokakole sadrži ekvivalnet od 9. znači. Naime.sve to usporava misaonetokove. a kod ljudi kojiobole.50 Dokazano je da se demencija javlja mnogo ranije kod ljudi koji konzumirajuveće količine šećera. a u skoro 50% se javlja i upadljivo smanjenjeinteligencije. Dovodi do agresivnog ponašanja. daterapija postaje nedovoljna. Računajte dalje51 sami! Svaki put kad popijete malu konzervu koka kole.Opasna posledica slatkih otrova je pojava šećerne bolesti. Znači. Ovo je ujedno i procenat faktora rizika zanastanak ozbiljnog poremećaja metabolizma šećera. kompanija je ponovo promenila formulacijui sad se priprema oblik sa zasladjivačem po imenu stevia. dodati aspartam je uzrokovao pojavu nekoliko hiljada novihdijabetičara u dečijem uzrastu u Americi. pojeli smo 300 grama rastopljenog šećera. Kod nas se često pije i preko1 litar ovog pića. Nakon podizanja ozbiljne tužbe isuočena sa ogromnom odštetom. je dokazaoda je poremećaj metabolizma šećera uzrok za nestabilnost pacijenataobolelih od shizofrenije.Amerikanci su još pre nekoliko godina dokazali direktnu povezanost izmedjuovog šećera i nastanka visokog holesterola. Nažalost.psihotičnih kriza i samoubilačkih istupa. Kompanija je zato pokušala dadizajnira nov oblik – zero i predstavi ga kao veoma zdravu varijantu. popili ste oko 30 malih kašičica rastopljenog belogšećera. fobija. od depresije do shizofrenije.Lečenje depresije čokoladom i tortom je siguran put u još veću depresiju!!!Poznato je da šećer u ishrani troši naše vitaminske rezerve i dovodiorganizam u stanje različitih avitaminoza. dato saopštenje da je upotreba šećera uishrani izuzetno loša za mentalne funkcije i apsolutno zabranjena kod svihpacijenata koji imaju neki psihijatrijski poremećaj. a sama izjava dr peter Rogersa. Konzumacija šećera pogoršava bolest do te mere. vi ste popili zapravodesetak kašičica rastopljenog šećera u kafeinu. DrCarl Pfeiffer. upravo zbognekontrolisane upotrebe slatkiša. Iz ovog razloga je. njihovo smanjenje remeti moždaneaktivnosti.5 kašičica rafinisanog šećera. Znate li koliko je to u gramima?Odgovor je 150!Ako popijemo 2 litra koka kole. Oni suizuzetno značajni za nervne aktivnosti. svaki 4-tipotpuno zdrav čovek ima rizik da razvije ozbiljna oštećenja organizma usledkorištenja hrane koja sadrži proste šećere.Pokušajte pronaći podatak (bar na jednoj deklaraciji na flaši) koliko zapravococa cola ima šećera na 1 litar!Prema nezavisnim istraživačkim centrima.

na ubrzano starenje.Preporuka je da naučimo da ne podležemo primamljivim ukusima slatkiša.U prošlosti su doktori dijagnostikovali dijabetes probajući pacijentovumokraću.Ako pri ovome postoji i istorija ove bolesti u porodici. pa insulinske injekcije.Dijabetes tip 2 se obično polako razvija kod odraslih. voće.Rizik za pojavu šećerne bolesti je naročito visok kod osoba koje imaju masnenaslage u predelu struka i stomaka.Masne naslage na stomaku su biohemijski veoma aktivne. prekomerna težina.U početku se može lečiti dijetom i vežbom. HRONONUTRICIJA najnovije . Kad se kaže upalni proces. takozvani sugar craving syndrom se neće javiti ukoliko smo uregularnim razmacima imali prave obroke. visok pritisak i povišene masnoće u krvi. jer smo ubedjeni da nam je paošećer i da je to jedini način da nam bude bolje. meda itd u tom trenutkunapravili pravu patnju za našu jetru i pankreas i pogoršali smo metabolizamglukoze. odnosno gušterače i izazivaju nastanak šećerne bolesti. stres i loše životne navike uzroknastanka dijabetesa tip 2. a naročito ukoliko jedemo uveče testo. koji su pravi takozvani hemijski medijatori za razvijanjeupalnih procesa (CRP. a reč "mellitus" znači med.52 Najčešće su mnogobrojne greške u ishrani. čestog unosaslatkiša. nastanak šećerne bolesti. hleb ili čokoladu. ili sepočnemo preznojavati. ućelijama.Zapravo smo novim uzimanjem šećera. a u kasnijoj fazi bolesti potrebno je uvesti u lečenje tablete. Dugotrajan unos brzih šećera (slatkiši. pre svega mozgu.Ova žudnja se javlja u svakom slučaju zbog nepravilnih obroka.Oni nam svakako mogu nauditi mnogo više nego što smo verovali do sada. Napreduje s vremenom. ovomprilikom se misli na razvoj patoloških promena na krvnim sudovima. Sladak ukus urina potvrđivao je dijagnozu. Izazvan je aktivnošću imunog sistema organizma koji uništava ćelijesopstvene gušterače .velika opasnost od oštećenja perifernih nerava.Uvek moramo pomisliti na to šta radimo našem telu. ali i samogmozga. Termin "diabetes"znači preterano mokrenje. kolača. rizik je čak nekolikoputa veći. itd). IL-6 itd. svakiput kad pojedemo nešto slatko!!53 Knjiga o DIJETI.Mi pogrešno verujemo da će nam u trenutku kad nam drhte ruke. med)ujutro i uveče. pojavu malignihbolesti – sve ovo. Ova masnoća lučirazne supstance. alkoholizam i stres ubrzavaju iscrpljivanjepankreasa.koje proizvode insulin (beta ćelije). pomoći neki kolačić.Medicinski naziv za šećernu bolest je "diabetes mellitus".Simptomi dijabetesa:često i obilno mokrenježeđgladgubitak na težiniumor/slabostzamagljen vidTipovi dijabetesaPostoje dve glavne kategorije dijabetesa:Dijabetes tip 1 se javlja u detinjstvu ili mladosti i insulin je neophodan ulečenju.Program Hrono ishrane je tako dizajniran da nikada ne dolazi do žudnje zaslatkim. a pre svega masnih naslaga na stomaku je od vitalnogznačaja za svakog ko ima ovaj problem. a i mnogo drugih pojava je rezultat zapaljenske reakcije uorganizmu.Smanjenje težine.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->