P. 1
Skripta Za Predmet Horsko Dirigovanje

Skripta Za Predmet Horsko Dirigovanje

|Views: 3,467|Likes:
Published by Milorad Marinkovic

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Milorad Marinkovic on Oct 13, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/23/2015

pdf

text

original

"F£8C)Il .

UIICU._I.i'~ ALEKSANDAR KUSTA&VIC
"JIOIUtANMC"
e

DIMITBl~~'('

". ...•.•.• :....'.• :.'".. .-.'·....... : J..•.•••...•.•..••..... lr.'•.. .. /'•.. '

V\~

.-

' .. -,!""'_ '.

PIIOt'B8OR IR1ItedllllLl

.•
-

e,

~.
••


• •
••

••

SKRIPTA
ZA PIlEDMET

DIR
~.

, SA SVIR~~JEM: HORSKIH

Lambra Dimitrijevic Profesor Muzicke skole "Josip Slavensk t" Aleksandar Krastavcevic, Profesor Muzicke skole "Mokranjac"

S K RIP T A za predmet H 0 R S K 0 0 I RIG 0 V A N J E SA SVIRANJEM HORSKIH PARTITURA

za III razred II faze usmerenog obrazovanja umetnicke delatnosti - muzicke struke

Muzicka skola. "Josip Slavenski" Beograd, 1979.

Literatura:

Fran Lotka Bozo Antoni€ xxx K.B. Ptiea Carl Krebs

-

Dirigiranje Uvod u dirigiranje Dirigovanje (izdanje Sekretarijata NO) Ocerki po tehnike diriZovanija horom Meister des' Taktstoeks

Reeenzenti:

Darinka Mati€ - Marovi€ Oirigent. docent Fakulteta IIIJzickihurnetnosti Zlatan Vauda Dirigent Radiotelevizije

Beograd,

Lektor:

Jel iea Dankovi€ Profesor srpsko-hrvatskog
Huma

jezika M.S. "Josip Slavenski"

$tampa: GRO "Proleter"

OSLOBADA SE POREZA NA OSNOVU OOOBRENJA KOMISIJE IZVRSNOG VEtA SR. SRBIJE BR.: 612-3044/184 OD 24. 08· 1979. GODINE.

SKUPSTINE

Lambra D'mitrijevi~ Profesor muzicke skole "Josip Slavenski" A1eksandar Krastavcevit Profesor muzi~ke sko1e "Mokranjac"

SKRIPTA

ZA PREDMET HORSKO DIRIGOVANJE HORSKIH PARTITURA

SA SVIRANJEM

U

V '0

0

\

Po nacinu izvodjenja muzika se deli: na instru.entalnu, koja se izvodi muzickim instrumentima i vokalnu, koju izvode ljudski glasovi. I jedna i druga vrsta muzike mogu se izvoditi pojedinacno i grupno. Pojedinacno izvodjenje zove se solo i mole biti sa pratnjom ili bez nje. Udruiivanjem neko1iko glasova i1i instrumenata nastaju kamerni ansamb1i koji se zovu: duet (duo) , tercet,(trio), kvartet, kvintet, sekstet itd., prema broju muzicara koji u njima sudeluju. U kamernim ansamb1 ima su sve deonice podjednake valnosti. Ve~a grupa instrumental nih izvodjaca zove se orkestar, a ve~a grupa pevaca ..hor. Horskopevanje bez instrumenta1ne pratnje zove se a cap pella pevanje. Najzad, postoji izajednicko ;zvodjenje voka1ne i instrumenta1ne muzike unajrazl icitijim kombimicijama, pocev~i od solo pesme sa pratnjom jednog l1ivise instrumenata, pa do najvetih vokalnih i instrumenta1nih oblika (kantate, opere, oratorijumi) u kojima z.ajednicki sude1uju solist l, vel iki horovt i orkestri. Materija ovog predmeta je izvodjenje horske • muzikei to pre svega hor a cappella, koji predstav1ja najtipicniji i najcistiji ob1ik vokalne muzike • . . Horsko pevanje je najpristupacniji ob1ik kolektivnog muziciranja. Za mnoge ono predstav1ja jedinu mogu~nost aktivnog sude10vanja u nekom umetnickom muzickom. ostvarenju, jer gotovo da ne zahteva nikakvo, prethodno muzicko obrazovanje. Hor je veoma podesan nacin razvijanja muz;cke umetnost; medju decom, omladinom i odraslima, jer omogu~uje svakom pojedincu

"'.

2

koji u njemu ucestvuje da stvori i vaspita svoj muzicki ukus i upozna znafajna dela umetnickog muzickog stvaralastva. Ve~im muzickim sastavorn, hororn il i orkestrom, uvek rukovodi jedna 1icnost - dir.igent. U horu se taj rukovodilac zove jos i horovodja. Dirigovanje je upravljanje, rukovodj enje horom, odnosno orkestrom. Dirigent je licnost koja upravlja horom utoku pripremanja i ucenja, a i prilikom javnog tzvodjenja muzickog dela. Dirigent je lice na kome leii celokupna odgoyornost za umetnicko uoblicavanje jedne kompozicije. ISTORIJSkI PREGLED Od najranijih vremena grupom muzicara je upravljao jedan covek, U staroj GrEkoj horovodja je nogom udarao 0 pod i na taj nac+n cznacavao ritam pevanja. Radi boljeg odredjivanja ritma on je cesto imao obu~u potkovanu drvetom ili metalom. Pored toga horovodja je dizanjem i spu~tanjem ruku i pok~.tanjeq prstiju oznacavao kretanje melodije, njen uspon i pad. Na taj nacin je podsecao pevace na tok melodije koju su oni morali ve~ prethodno da nauee, jer muzickog pisma tada nije bilo. Ovaj nacin pokazivanja toka melodije rUkom zvao se heironanija (ili hironomija). horovodja se sluiio heil"onomijom kao pomo~nim sredst~ yom prilikom pevanja koralnih melodija, mada je vremenom ve~ na,talo i razvijalo se prvobitno notno pismo'- neume. Sa pojavom viSeglasne muzike i duinosti dirigenta postaju ve~e i raznovrsnije. On mol"a: da [ma siguran pregled izvodjenja cele kompozicije koja postaje sve komplikovanija; da daje ton za nastup svakoga glasa; da zapeva i pomogne nekoj grupi glasova; da bude dobar poznavalac muzicke teorije, a cesto i kompozitor ~ela koje te se izvoditi. U doba najve~eg procvata ·poTifone (vBeglasne) muzike u 15. i 16. veku, heironomija gubi svoj znacaj, jer izvodjaci imaju pred ocima notni tekst u kame je tacno cbelezena visina i trajanje tonova (menzuralna muzika) Dirigent je sada, umesto da pokazuje kretanje melodije, imao zaCtatak da daje takt i da ~~pe pevaca i svtraca drz t na okupu ,

U srednjemveku

3

Takt u danasnjemsmislu reei, obelezen taktnim crtama, sa naglasenim i nenagla~enim de lovime nije jospostojao. Jedinica za brojanje bila je nota se m i b rev i s koja je odgovarala nasoj celoj noti ivdi10 je pravfl o da ona traje ono l tko koliko traje jedan prosecan otkucaj pulsa. To je oko 70.,..80 nota semibrevis u jednan minutu. Dirigent je taktir~njem pokazivao njihovo trajanje, sluzeei se pri tome jednim stapom. Ovo taktiranje je bt lo sasvim mehanieko bez ikakvih promena u tempu. Polifone kompozicije toga vremena eeste su nosi1e primedbu: "za pevanje i1i sviranje na raznim instrumentima", ~to je ostav1jeno na volju samim izvodjacima. Dirigent je prema svome nahodjenju birao sastav izvodjaekog ansamb1a. Poeetkom 17. veka unose se u muziku znacajne novine. Tada nastaju solo pesma sa h~rmonskom pratnjom i opera, uvodi se 9 e n era 1 bas i obe1ezavanje taktova tak.ticama. U toku 17. vekasve vise preov1adava mUljenje da diri'gent ne mora sarnomehanicki da udara takt , vee moze prema sadrfaju muzike da ubrzava i usporava tempo. Tu poeinje novo shvatanjeu10ge, onpostaje.umetnik - izvodjac. Dirigent je sada sedeoza orguljama ili cembalom i svirao decnicu genera1basa koja je sadriavala:-l1ar.monsku osnovu cele kompozicije.· Sa toga mesta on je neRadrukom. nekad pokretima glave ili tela, upravljao- horom ili orkestrom. U tome.mu je kod orkestra cesto pomagao prvi'vioHnista koji je sedeo za pu1tom odmah pored dirigenta i koji se brinuo za riastupanja gudaca, tacno odbrojavanje pauza. jednake poteze gudala, i bio neka vrsta drugog dirigenta. Pored ovog upravljanja sacembala, orgulja i1 i pu1ta prvog viol iniste negde se jo~odrzavalo taktiranje ~tapom kojim se udsrato 0 pod, 11i svitkom hartije kojim se udara10 0 dirigentski pu1t. Ovaj nacin dirigovanja je bio najviSe u .upotrebi kodhorskog izvodjenja. U Francuskoj je dirigent udarao ~tapom veana jako te je to smeta10 slusaocima. Ovo glasno davanje takta prosir-tlo se kasnije na Ita1iju i Nemafku i mestimicno odria 10 sve do 19. veka. to vreme taktiralo se sarnopotezima na dole i na gore. Ovakv;m taktiranjem javile su se i teskoee, narocito u dugim taktovima usporom tempu gde suodirigenti pomagali ;zYodjenju, na taj nacin sto su svaki ton

u

4

delili lja

na podjednake

delove, Lil1ja

a sve to jos uvek u dva pravca. i bogate plesne

U Francuskoj muzike, jav-

u doba kompozitora udaral0

sa razvojern baleta

se prvi put taktiranje

na desno i 1evo , Prvim potezom kao najvainijim Na ovaj naein su se kra; do danas. u izrazu. sve viSe Ova prikoji su se zadria1i

se ~tapom 0 pod i1i svitkom nota 0 pu1t. potezi muzici forte

jem 17. veka fomirali U orkestarskcj izvodjenja primenjuje se naroeito ski orkestar. ljanje neralbas taljnije (piano, postepeno razvija

18. vek je donee znatno obo'gaeenje itd.). javlja

Do tada su kompozitori

unosiii prelaienje

u svoja de1a sarno glavne oznake za jaeinu Medjutim od tada se u izvodjenju iz jednog stupnja jaeine u drugi.

IDena kresenda

i dekresenda Josuvek

se prvi put krajern 17. veka u Rimu, ali u to vrerne euveni Manhajmorguljama ali upravGei de- koncertmajstor. sedi za k1avirom ili partitura

u Nemaekoj gde je propagira dirigent

orkestrom

sve viSe preuzima prvi vio1inista a orkestarska

gubi znaeaj, obradjena.

je harmonski potpunija

Improvizovanje do togavremena rigent
-,

solista,

pevaca i instrumentalista, refonnator i muzieari da peyaei

koje je cvetalo

prekinuo opera trazio

je veliki

opere G1uk, koji je kao diizvode same one sto je on taeno napisao. izostavljaju generalbas, a od

svojih

kao k~ozitor Betovena nadalje Hajdn (koji d1rigovao liniste hartije. ili

za svaki glas on se vise

il; instrllllent ne upotrebljaya.

Hajdn i Mocart u mnogim svojim delima

je bio poznat kao dirigent) upravljaju

i Mocart {koji je uglavnom orkestrom sa pulta stapie pryog viopulumesto svitka

sarno svoja dela)jos sa klaYira.

Betovena vidirno vee za posebnim dirigentskim diri"gentski reei

tom. On takodje poeinje da upotrebljaya
Razvoj dirigoyanja 19. veka, Feliks site opere. On prayi rigentski a u operi to jest Mendelson, zgodniji

u danasnjem smislu

datira tvorac

od prye poloYine nemacke romanticarizdvaja di-

od razvoja a naroe+to i praktieniji

romantizma u muzici. Karl MarijaVeber, madernag sistema raspored

Tome je znatno dopr ineo

Veber je osnivac

rada sa muzickim ansamblom. orkestru, celog ensaab la,

muzicarau

pult i stavlja ga na mesto sa koga ima pregled i pregled cele scene.

5

Posto nije nastup pojedinim stvarni umetnicki nu pafnju

bio zauzet

sviranjem

klavira

il i violine Dirigent

dirigent

je mo-

gao slobodno da oznacava takt, rukovodilac

tempo i dinamiku, hora i orkestra,

kao i da daje znake za je sada postao puu partituri. a svakako znapros ipred pa je mogao da obrati napisao

pevacima i instrumentalistima.

tacnom izvodjenju

svega ~to' je kompozitor izvodjenja muzickih dela.

Razumljivo je da je to dopr inel o sigurnosti ; znatno boljem kvalitetu U doba kasnijeg cajni ruju, su: Berlioz, dobijaju romantizma, List od sredine

samih izvodjaca,

19. veka kao dirigenti znatno Sve to stavlja

i Vagner. U to vreme se orkestri i nove boje. Berlioz u svojim uputstvima ~to nam dokazuje ob icno prvih instrumenata ili

nove grupe instrumenata iz partiture, raznih

dirigenta preporucuje bila ,dje cij i.

nove i ve~e.zahteve. dirigivanje

za ditigente u kojoj su

da se jo~ i tada violina, glasova. On tako-

cesto dirigovalo prepcrucujs

sarno iz jedne deonice, metronoaske oinake

naznacena mesta nastupanja

za tacna odredjivanje

tempa u kompozi ..

Sa licno~~u

Hansa Bilova otpocinje licnosti,

najnovija

era u razvoju

dirigen-

ta kao samostalne
kao dirigent tefnje autora, Zadaci koji djacki ansambli

nevezane za licnost spoljne efekte.

kompozt tore , Bf Iov je. i da verno protumaci

umeo da udje u su~tinu izbegavaju~i

muzickih dela

se postavljaju dostizu visi

pred di.rigenta nivo.

postaju

sve vec i , a izvo-

PSIHOFIZIeKE OSOBINE DIRIGENTA
Horski dirigent mora da ispunjava op~te uslove: i najaanje

da ima dobar sluh ; osecanie tonske i ritmicke - da dobro poznaje nauku 0 oblicima; - da ima osnovno znanje partitura horom. i upoznavanje klavira promene:

ritma da bi mogao da razlikuje

osnovnu muz1cku teoriju,

harmoniju,

kontrapun~t

i

koje ce mu omogu~iti

prosviravanje

horskih sa

horske 1iterature.i

koje ~e mu olak~atirad

6

Za horskog dirigenta je vazno da dobro poznaje hor, njegove tonske osobine i mogu~nosti izvodjenja, sto se najbolje postiie pevanjem u horu. Otuda su mnogi horski dirigenti izas1i iz redova horskih pevaca. Poseban us10v .koji dirigent treba da ispunjava jeste prirodna psihofizicka nadarenost bez koje ni najso1idniji, ni najobrazovaniji muzicar ne moie da bude dobar dirigent. On mora da ima smisao za uprav1janje horskim ko1ektivom, sposobnost da svoja muzicka osecanja, vo1ju i sugestije prenese na hor. Treba da ima razvijene ref1ekse kako bi brzo i uspesno reagovao na sve sto se dogadja u horu. Sem toga, treba da bude fizicki spremani spretan narocitou pogledu manue1ne tehnike i drianja tela. Ako ve~ postoji i izvesna urodjena nadarenost, dirigent moze savesnim sistematskim radom sve navedene osobine jos viSe da razvije. STAY DIRIGENTA Te10 dirigenta treba da bude pravo i stabi1no, ali drianje ipak pri- . rodno i neusi1jeno. Mora se izbegavati pogureni stay sa pognutim ramenima i grudima, jer to remeti 1epotu drfanja. Oisanje treba da bude norma1no i necujno. Na vainijim mestima dirigent moie izrazitim disanjem pokazivati horu uzimanje daha, i u tome se potpomo~i i pokretima ruku. Naginjanje tela bi10 na koju stranu treba izbegavati. Po10iaj nogu mora da bude siguran da bi obezbedio drzanje tela. Najbo1je je da stopa1a stoje malo rastav1jena pod ma1im ug1om. Moge ne treba premestati, a ako se u izvesnom trenutku i promeni po10iaj treba se opet vratiti u prvobitni stay. Savijanje u ko1enima treba iztiegavati, jer je to nepotrebno i ruzno. Isto tako nije dozvo1jeno otkucavanje takta nogom. Ramena treba da budu u prirodnom poloiaju bez ikakve napregnutosti. Uzdignuta i napregnuta ramena koce slobodne pokrete ruku. Ramena se mogu pokretati samo ono1 iko koliko je neophodno za prirodno drzanje i .kretanje ruku. Dizanjem ramena pri1ikom dizanja ruku treba svakako izbegavati. Ruke dirigenta su glavno sredstvo za uprav1janje horom. One moraju da budu potpuno slobodne od svakog misi~nog grcenja.

7

saka je deo ruke koji najvi~e'upotrebljavamo pri dirigovanju. Ona mofe i sama bez pomoci drugih del ova ruke da vrsi dirigentske pokrete, Osnovni po1ofaj sake je njen horizonta1ni stay priblifno visini sredine grudi sa d1anom okrenutim nado1e. Ona treba u zglobu da bude fiksirana, a 1i nikako ni su'vise kruta ni 1abava. Prsti su fiksirani i u najprirodnijem po10faju. Ogranifeni. pokretima oni mogu katkad da pomafu sakama, ali sarno na izuzetni. ~stima, a onda da se vrate u prvobitni po1ofaj. Izuzetni polofaji ~ake su: otvaranje prema horu, za stisavanje i1i tiho pevanje i otvaranje nagore za pojafavanje i glasno pevanje. I ostali delovi ruke ucestvufu u dirigovanju. Oni svojill stavom i pokretima pomafu pokrete hke sa kojilla IDOraju da budu u skladu i da predstavljaju nerazdvojnu celinu. Osnovni principi za drfanje i kretanje ruku su s1edeci: 1) da pokreti budu pri'rodni i s1obodni, 2) da budu jasni, razumljivi i da odgovarajusvome ci1ju; 3) da budu skladni i prijatni za eko , Da bi se to postiglo, neophodne su vefbe za oslobadjanje ruku i opustanje lIisita, kako b; se stekla nezavisnost jedne ruke od droge. Podlakticanajfe~te sledi pokrete sake pri dirigovanju. Ona se krete sasvim slobodno ; festo oznafava dinamiku. Dok siri pokreti i udaljavanje-od tela oznafavaju jafanje zvuka, prib1ifavanje te1u oznafava slabljenje. Lakat treba slobodno da stoji malo uda1jen od tela. On ne SIDe da bude pri1jub1jen uz telo jer na taj nafin sprefava slobodne pokrete osta1ih delova ruke , a ne sme da bude ni suvtse udaljen od tela Hi uzdignut jer to delujenezgrapno i zamorno. Izdizanje lakta je dozvo1jeno pri dinallifkim gradacijama i akcentima i1i u drugim izuzetnim prilikaJla ada to trazi karakter samoga dirigovanja. NadlakUca (miSica) svojim drfanjem omogutava slobodne pokrete ~ake i podlaktice i festo ih u tome sledi. Osnovni princip za upotrebu ruke u dirigovanju je sledecl: Sto je tempo brfi, pokreti su kracT i ogranifeniji na manji deo ruke,katkad i na samu saku. Sporiji tempo zahteva sirepokrete ruke, tako da pri vrlo sporom tempu imamo sasvim slobodne, siroke pokrete cele ru~e. Pri glasnijem pevanju pokreti su odlufniji, sndniji, apr; tUeIII ..lleks;, opus"teniji.

8

Glava dirigenta mora da stoji prayo i slobodno. Ona treba svojim pokretima da sledi pogled, ali nikako ne sme klimanjem ili kakvim drugim nepotrebnim kretanjem da pomaze taktiranje. Ofi imaju veoma vaznu ulogu kod dirigenta. One su uvek uprte u clanove hora i prenose volju i osecanja na izvodjaca. Oirigent mora da ima jasan pregled celog ansambla. Pogled mora da bude otvoren, pray i odlucan jer sarno tako moie sugestivno da deluje na hor. Svojim izrazitim pogledom dirigent treba da proprati nastupanje glasova, pocetak fraze ili bilo koji znak upucen izvodjacima. Oinamicka nijansiranja, narocito kresendo, najbolje se postizu sugestivnim pogledom. Oa bi imao dobar pregled ansambla, dirigent mora dobro da poznaje partituru ; to po mogucstvu napamet. Mimika dirigenta treba da bude takodje ogledalo njegovog dozivljavanja muzickog dela. Ona treba da bude izrazita kako bi mogla da deluje na hor, ali nikako ne sme da bude preterana. Usta dirigenta mogu da posluie kao poaocno sredstvo za pokazivanje nastupa hora ili pojedinih grupa. Pri tome dirigent moie da se posluii sarno bezvucnom izrazitam artikulacijom, a nikad sam da peva. Bezvucnom artikulacijom moze katkad dirigent da izrazi dikciju, karakter zvuka, dinamiku i slicno. Sve ~to je receno 0 drzanju tela, ruku, glave i ostalo, mladi dirigent treba da veiba marljivo i savesno. Ove veibe najbolje je da izvodi pred ogledalom kako bi mogao sam da kontrolise svoje pokrete, mimiku itd. Pri tome kao najvainiji cilj treba da bude Jasncce i razumljivost gestova koji su uslovljeni sadriinom muzickog dela.

TEHNIKA DIRIGOVANJA
Manuelna tehnika je danas uglavnom ustaljena i pored izvesnih razlika u metodama. Da bi bila efikasna, tehnika dirigovanja mora da bude ekonomicna, pokreti skladni i oslobodjeni sval<e ukocenosti, a istovremeno precizni i izrazajni. Jedno ad osnovnih pravila manuelne tehnike je nezavisnost leve i desne ruke. Osnovni zadatak desne ruke je odriavanje ritma, dok je glavni zadatak leve ruke vajanje melodijske linije, opisivanje dinamike kao i davanje vaznih znakova. U horskom dirigovanju od ovog principa se katkad odstupa, na primer prilikom davanja znakova pojedinim glasovima.

9

Desnom rukom se obifno daje znak glasovima koji su sa desne strane d1rigenta (alt i bas), a levom rukom onima koji su sa 1eve strane (sopran i tenor). U pocetku utenja dirigovanje se svodi na taktiranje, al i sa slobodnijim pokretima koji ce biti izrafajniji u pogledu dina.ike i nafina iz-· vodjenja, skladniji ; Ieps t od krute seme. Taktiranje se sastoji u pokazivanjumuzickogmetra, odnosno taktovih delova, pokretima ruke u odredjenim praveima. Radi sticanja RBnue1ne tehnike najpre treba izufiti razne nafine taktiranja pojedinih vrsta taktova. Pofetak svakog dirigovanja fini priprSlni pokret. Pre pripremnog pokreta dirigent zauzilla prip,..ni stay u ka.e se lake sa dlanovima okrenutim na dole podignu napred do yisine ra.ena, a 1aktovi malo odvoje od tela. Pri tome pa1ae mofe biti sastayljen sa kafiprstom. Pripremni pokret treba jasno da odredi te.po, dina.iku ; naf;n ;zvodjenja (stakato, legato i sl.). Ked hora on je ujedno i znak za uz1manje daha pred pofetak pevanja.
.~ ..

"-

..

--

12 pripremnog stava dirigent krete rukau isprecl sebe nayHe 11110 unutra, do visine fela. Brzinona ovog pokreta on tatno odrecljuje t8Ipo kojim ce slediti ostale jediniee za brojanje. Iza toga dolazi odredJen pokret ruku na dole, koji oznafava prvu jedinicu u taktu, tj. pofetak pevanja. , \
\

,, ,,
c x

Po~to je dostigla najnifu tafku (X) kada stvarno pof;nje pevanje, rub odskafe elastifno do taCke c, odakle se nastav1ja sledeei pokret (·dva·).

Tempo se preeizno odredjuje time ~to dirigent u seb1 z.is1; pofetak kompozieije, odbroji neko1iko jediniea i na pos1ednju zaMilljenu jedinleu daje navedeni pripremni pokret.

10

Dinamika se kroz pripremni pokret odredjuje cvrstinom gesta. Ako pevanje treba da bude glasnije. sake su pred pocetak udaljenije od tela, a sam pripremni pokret je cvrsci, energicniji. Za tihi pocetak, sake su bliie telu, a pokret mtrniji i blaii. Nacin izvodjenja (artikulacija) se pokazuje time sto je pokret za legato pevanje mekan, elastican i bez prekidanja, a za stakato pevanje pokret ruku na dole je ostar sa zaustavljanjem u najviSoj tacki i o~ trim padom na dol e. Ova uputstva za dinamiku i nacin izvodjenja odnosice se i na dalje taktiranje kod svih vrsta taktova.

DVODELNI TAKTOVI Vrste dvodelnih taktova su: T' 7' ~' lP 1"'& 1 • 2 2 2 2 2 ·td Osnovu seme cine dva osnovna pokreta (poteza) na dole i na gore.

Medjutim ti potezi su pri dirigovanju elast i cni i rU¥4posle pada cini mali odskok u stranu. Posle toga odskoka sled; potez na vise na "dva" pri cemu zglob sake cini mali trzaj ili gibanje u kom trenutku pocinje druga jedinica brojanja.

leva ruka 1

desna ruka

U stakato pevanju, urnes 1ukova pril ikornodskoka bice ostri uglovi. to

1

1

11 St. Mokranjac: Primorski napjevi.

&

~ -,1],. £ r
P

Aile,. ro ma 110n troppo

J IJ J Ir
lUI

Do

-

1M

ee

Wa.J

lIa,

r

... - na

6ap

-

n.

ny - Ma

WAJ-ICA

,
n y - Hit waj - Ka MJ1a- llMX
..IIe-

If \

80

-

ja

"II.

TRODELNI TAKTOVI Trode1ni taktovi su: T' £ ~'H' 10 itd.
,

3 3, 3 3

3

tt
~.

Osnova seme:

Pri dirigovanju, ruke odskacu unutra (jedna prema drugoj) da bi se dobi10 vise prostora za pokret u stranu. Za legato - desna ruka (1eva ruka simetricno) Za stakato

1

1

Postoji i drugi nacin odskoka ruke: u stranu kao kod dvodelnog takta.

12

Medjutim, smatramo da je prvi natin pogodniji jer omogucuje bolji zamah ruke na "dva narotito u laganom tempu, prilikom akcenata, podele poteza i slicno.
ll

St. Mokranjac:

III rukovet

I(Ftc r
St. Mokranjac:
ADearo

at tl

j

r riB J

- .. - ..
r
rI

[1 ,J
-

VII rukovet

,(2 V ~ L r I r
"'.I' No - pc.
III - ~

F

IE
III -

tJjlr r
..

.a - .u

pa - nat

j

ot!

PP

WI)

-

pc.

<It!

p~

CETVORODELNI TAKTOYI

T' !, ~'g
Osnova ~eme:

4 4 4 4, 4 10' itd.

2

Pri taktiranju, odskok ruke je u stranu: desna ruka za legato za stakato

1

13

Primer za legato St. Mokranjac: II rukovet

'f2!3I,]
cy.

I ['
.p
He •

If

E

IJ

ce

60

L1 j

II

PUNKTlRANE

JEDINICE BROJANJA, SINKOPA, KONTRTAN

Ako imamo punktiranu jedinicu brojanja i iza nje ostatak druge jedinice, onda se pocetak druge jedinice taktira o~tro (markato) da bi ta treca ritmicka vrednost nastupila na vreme, tj. iza o~trog poteza.
2I

c

r

3
I

I

r

r

r

U navedenom primeru o~tri potez; su sledeei: u I taktu potez IIdvall, u drugom potez IItri u trecen potez IIcetiriII. II; Na isti nacin se taktira ako su umesto produienihnota pauze (kontrtan) :

r

" r r I~ r; r r
,,--..... I
ll

-1

I

lYe;

r

U ovom primeru su o~tri potez;: IIdva i IItrill prvom taktu, IIjedan" u u treeem i "Jedan" i "trill u cetvrtom taktu. Kod sinkope je potrebno dati dva o~tra poteza na jedinicu pred samu sinkopu i u toku trajanja sinkope. 2 ~ :3 it I
I

r ~r ~rI r r ~r
I
ll

I

I

~1

r r r LJ1tr r r r

4

"

II

O~tri potezi su: IIdva i IItrill prvom taktu, IItrill IIcetirillu drugom u i taktu, "cetiri" u trecem i IIjedan" u cetvrtom taktu.

14

TAKTIRANJE SA PODELOM U LAGANOM TEMPU St. Mokranjac: VIII rukovet

14'[: e n 61 m llJ'r
Adagio e molto cspressivo

PPWTO

MO-p..

..

MY'

NO

TC'

'!C,

I«Uil J r lID DJ
WTO

j't
'Ie,

Mo· pa. ..

MYT'

110

TC •

Ako bi se ova muzika lagaAog tempa taktirala na do sada opisani natin tj. na tetiri poteza, izgubio bi se osecaj ritmitke kontrole izvodjenja, sto bi dovelo do nepreciznosti ritrna. Zbog toga u kompozicijama u kojirna se jedinice brojanja dele na krace vrednosti, svakom glavnorn potezu u toku trajanja jedinice dodajerno po jedan sporedan, koji je prostorno kraci i ide u istom pravcu kao glavni potez. Dvodelni takt:

i

Trodelni takt:

Cetvorodelni takt:

< ~-----Izuzetno, poslednji potpotez moze da bude iste duzine kao glavni, jer priprema nastup naglasene jedinice u sledecem taktu. Ako se od pocetka kornpozicije taktira sa podelom, kao pripremni pokret dovoljno je dati sarno poslednji potpotez (drugi dec jedinice brojanja) neposredno pred potetak pevanja.

15

TAKTIRANJE VISE JEDINICA NA JEDAN PQTEZ U BRZOM TEMPU Kod kornpozicija sa brzim tempom taktiranje svake Jedtnice brojanja ometa tok ;zvodjenja i deluje nespretno. Stoga se ave kompozicije taktiraju sazetc, tj. taktira se svaka teza u taktu. Prosti taktovi (dvodelni i trodelni) taktiraju se na jedan potez (una battuta), tako ~to ruka posl e poteza nadole na po~etku takta pray; odskok kojim se vrata u po~etni gornji polo!aj i tu sa~eka pofetak sledeteg takta. Dvodelni takt Trodelni takt

, ,
~

" 1.2,~ .

, ", -,

2

1
Pripremni pokret u ovom slu~aju traje koliko i ceo takt~ a izvodi se uobi~ajenim potezom nagore. St. Mokranjac:
AIIepo

VIII rukovet

I, .! J PPn.

POCOIO
rpa •

r 1Q
_

c.

riD

rpa._

~ p p ID §
jop·ro· _ • _

Cetvorodelni taktovi u brzom tempu taktiraju se na dva poteza kao dvodelni.

i'

2.2 (~,4) 1,2.

Pripremni pokret traje drugu polovinu takta ("tri", "~etir;")

16

St •.Mokranjac: .VIII rukovet

clPC"r

.011.

a J7 e I r
ao ..
JIO.. .All

::-=

ese ......

r

J J Ir
MO,

.

EJ JS e I r
10

~

--==

caD .. :

.

..

JIO.

.na

to J J
>
CI.O ..

~ ,11

-

-

~o •

TAKTIRANJE OSTAlIH SlOZENiH T-AKTOVA Ravnomerno slo~enih taktovi su sastavljeni od istih prostih taktova dvodelnih i trodelnih. Sestodelni ( ~,

*

i drugi) se sastoji iz dva trodelna prosta takta

i 1ma sledeti raspored naglasaka: = v V - V v Taktira se najfe~te u fetiri pravca sa ponavljanjem naglasenih poteza nadole i u stranu

3

St.Mokranjac: Primorski napjevi

~'/oJ; ~9'li' P~!J,$))PI)I J.
.Y WO,

rpe - 6a

HaM

c:t.

ne

-

JIM

TN,

~.

l60-ro .. ,

1ft •

.Ilap

......

J60..row, ue· Jlap

lta.llY

WO.

U brzom tempusestodelni

taktovi se taktiraju na dva poteza kao dvodelni

Pripremni pokret traje drugu polovinu takta (2, 2,3) . St. Mokranjac: Primorski napjevi

~.,..",; @I",
leo·lIII-JIII J••
NC,

Vivo

@lr-:J·[,oJlr'
J. NC

'III-lIII-JIII

n.

- ana

1!1)llYlful
TM 1101.

lite

17

Devetodelni takt ( ~, i drugi) ako je ravnomerno slozen sastoji se iz tri trodelna prosta takta , Taktira se po semi trodelnog takta: tri glavna udarca sa jo~ po dva potpoteza.

i

U brzom tempu se taktira kao trodelni takt.

1,2,3
2.2,3

Pripremni pokret traje koliko i poslednji prost takt (3, 2, 3)

Dvanaestodelni (~, i drugi) sastoji se iz fetiri trodelna prosta takta. Taktira se po ~emi cetvorodelnog takta: cetiri glavna udar ca sa jos podva potpoteza.

!i

,

t

l

Mocart: Lacrymosa -

iz Rekvijema

,~ if
La C:"Y _ 11"10

"I

sa

*,="",,fr ,p'
cit
I!$

'I 'I I: ., 1 ,
Of

•,, •,
,JU" _

I' , , I
cet

II -

La

<fua

re _

U brzom

tempu taktira se na cet+r i poteza. Pripremni pokret traje kao posled~.2,3

nji prost takt (4, 2, 3)

3.2.3 2,2,0

Mesovito slozeni taktovi su: petodelni, sedmodelni, devetodelni, osmodelni i drugi. Petodelni takt (~, sastoji se iz jednog tro~elnog i jednog dvodelnog takta u dvema kombinacijama: 3 + 2 i 2 + 3. Od kombinacije ce zavisiti mesto drugog naglaska u taktu (treca ili cetvrta jedinica), a od ovoga serna taktiranja. Za prvu kombinaciju (3 + 2 ) serna je sledeca:

~,Ti)

4j

5=

rrrr

1

K~o sto se vidi, prvi potez (na dole) je ponovljen, kao pri taktiranju 5~ podelom.Potez "cet t r i " koji nosi drugi naglasak ide u stranu. St. Mokranjac: XI rukovet

2

~ r E fir Ell?

EE

UQlr

r arr Ulrr

or r
5

Za drugu kombinaciju (2 + 3) serna je sledeca:

2
_____________ iiiiiiII

19

Ovde je drugi nag1asak na potezu "tri" te zbog toga taj potez ide u .. stranu i ponav1ja se za cetvrtu jedinicu takta. U sledecen primeru imamo na tzmentcno St. Mokranjac:
A r"JdalltlllO

kombinacije: 3 + 2 i 2 + 3.

XII rukovet

,~
p

J

u~ - Ii~

a f) I ~ , W Q I ~ , ~QI D J.
of>
IICl •

no,

1114

He

.

Y

..

- IIIiI - ~pa

-

1St

..

U brzom tempu petodelni takt se taktira na dva poteza s tim sto je u prvoj kolflbinaciji(3+2) ·prvi potez duzi po trajanju

1.2.5
a u drugoj kombinaciji (2+2) drugi potez je duzi

11

2.2

1.2

112.2.3

-'--_

~ i
I
I

f-

Kod mesovt t i h taktova u brzom tempu sa potezima nejednakih trajanja obicno se daje kao priprema potez u trajanju prostog dvodelnog taktao Sedmodelni takt (~, 1~ i drugi) sastoji se iz jednog trode1nog i dva dvodelna takta. Moguce su tri kombinacije: 3 + 2 + 2, 2 + 2 + 3 2 + 3 + 2. Ma da se ovakav takt u sporijem tempu retko srece u praksi, dacemo neko1i ko moqucnos t i za taktiranje svake jedinice brojanja: jedan trodelnt takt
; jedan cetvorode1ni

i,

i1i ucet+r t pravca sa ponavljanjem poteza kao kod taktiranja s podelom

20

Z~ kombinaciju 2 + 2 + 3 (4+3) - cetvorodelni

i trodeln; takt:

1
!lIE

15~~
6

ili

1
6

>

">

2.

-3

z

5

Za kombinaciju

2+3+2

Taktiranje navedenih prostih taktova

ili u tri pravca sa ponavljanjem poteza
3 .

6

U brzom tempu se taktira na tri poteza od kojih je uvek jedan dufeg trajanja, zavisno od toga na kame je mestu trodelni prost takt. 3+2+2 2+2+3 2+3+2

1.2,~

1,2
2.2
humoreska

1.2
2.2..?>

T. Skalovski: Makedonska

21

pevetodelni - kao mesoviti takt sastoji se iz jednog trodelno! tri dvodelna takta u cetiri kombinacije: 3+2+2+2, 2+3+2+2, 2+2+3+2, i 2+2+2+3. Ukoliko se javi potreba za taktiranjem svake jedinice brojanja, onda treba taktirati u cetiri pravca sa potrebnim ponavljanjem poteza. Na primer: za kombinaciju 3+2+2+2

Naj~esce se mesoviti devetodelni

taktovi javljaju u brzom tempu, kada onog poteza na koji dola-

se taktiraju na cetiri .poteza sa produienjem zi trodelni prost takt. 3+2+272

2+3+2+2

1.2
<

2,2.

< 2,2.~
2+2+2+3

t

I

2+2+3+2

i ,
<; 2,2

1.2.
~3.2.3

1.2
2,2

v.
.~
'~

Simic: Posla moma na voda (2+2+2+3)

I
i

I

OJ@)
50 - 4A o~,

!l

I\e.-"e,

r,o - -

--

-A A

22

Osmodelni me~ovit takt sastoji se iz jednog dvodelnog i dva trodelna takta. On se obifno javlja u brzom tempu i taktira se na tri poteza od kojih Sl-J dva duleg a jedan krateg trajanja. lt10gutesu tri kombinaeije 3+3+2, 3+2+3, i 2+3+3,. koje se taktiraju prema vet navedenim prineipima •

1,2.~
2,2 >

1,2
2,£,"3

Iz do sada navedenog vidi se da se mesoviti taktovi taktiraju prema ~emama dvodelnog, trodelnog ili fetvorodelnog takta, zavisno od broja prostih taktova (teza).

PROMENE TAKTOVA SA PROMENOM OSNOVNIH JEDINICA BROJANJA
U literaturi se festo sretu slufajevi promene vrste taktova. Ako su promene sarno u broju taktovihdelova pri zadriavanju iste jedi. .• • 2 3 . nlee brOJanJa, na prlmer ~ pa ~, pos t upa k' Je Je d nos ta van. Tre ba sarno u narednom taktu preti na semu taktiranja trodelnog takta, vodeti rafuna da je odskok kod trodelnog takta "unutra".

4

'1.

rr

rrr

1

I

f

r
23

Ako se jedinica brojanja menja, a time i trajanje svakog poteza, postupak je sledec i : Kod pre1aska sa kre ce jedinice brajanja na duzu , na primer od ~ na trajanje nove jedinice treba pripremiti taka sto ce se pos1ednji potez u dvoasminskom taktu prostorna poveca tt , ali u istom trajanju , a zatim kod prve cetvrtine u novorn taktu potez dvostruko sporije izvesti i na taj nacin dobiti tacan odnos cetvrtine kao jedinice prema ranijoj asrnini.

i

(i)

'I.

! rrl tr I U Itr "i r r

lei'

Iii (U U)

II

Il
!
r !

Kod pre1azenja sa jedinica duzeg trajanja na jedinice kraceg trajanja,na primer na pos1ednju jedinicu u dvopolovinskorn taktu treba razde li t i u dva kraca pateza (kao pri taktiranju sa podelom) , tako da drugi deo pateza bude priprema trajanja nove jedinice.

od'i

i'

~F P

F F lit r i

J.J

rr

II

Pri promeni trajanja jedinica brojanja treba voditi racuna 0 tome da su u brzem tempu pokreti manji uz upotrebu manjeg de1a ruke (na primer sarno sake), a u sporijem tempu pokreti siri (uz upatrebu podlaktice, a nekadi ce1e ruke). J. Slavenski: Fticek ve1i

4~b~p ~ t

':.a.I:LI.t,

moltc Of~Lonatr

rrf f
Celt!
vE.-l-1

1"84 H

k

r

r
[

I
e ~'

FT/-

U drugam taktu od osta1ih.

(i) taktiramo

na cetiri pateza kad kajih je pry; duzi

I
t

24

PRELAZENJE!Z

BRZOG U LAGAN! TEMPO ! OBRNUTO

Promene tempa mogu da nastanu na dva naeina: 1) nepripremljeno, neposredno, kada odmah iza takta u laganom tempu nastupi takt u brzom ili obratno; 2) pripremljeno kada se postepeno ubrzava ili usporava dok se ne dodje do novog tempa. U prvom slucaju se postupa kao kod prethodno navedene promene jediniee brojanja. Ako je iza laganog tempa brz; poslednji potez laganog tempa podeli~emo na dva dela, pri cemu drug; deo treba da traje tacno kao jediniea u novom, briem tempu. Ako se prelazi iz brzog u lagani tempo, onda poslednj; potez brzog tempa treba prostorno prosiriti ; na taj nac;n oznaciti da nastupaju siri potezi u novom, sporijem tempu. Largo Allegro Largo

c rrr

r I r r r (U)I~ r r Ir r Irrlr r
1
deljen potez prosiren potez

t

r. Ie r

rrr

drugi slueaj je kada se postepeno prelazi u novi tempo. Ako se ubrzava, ruka ce praviti postepeno sve brie pokrete, koji ce biti prostorno sve manji uz upotrebu sve manjeg dela ruke , Ukoliko novi tempo nala!e, u jednom trenutku ce se prect na taktiranje viSe jedinica na jedan potez.

it

r r r Ir r r r r r I r 12
1 2. 5 12~

poco

a../X'co

\

ac.celL
1

J.-92

i

r I r r r I r rr
1

-

1

25

U sledetem primeru imamo ubrzavanje, ali nije potrebno preti na taktiranje celog takta una jedanlt St. Mokranjac: II rukovet

~.\··;")';~Im, l;pJHIHNlji)Hlrn, ~I n
rAe npo·na - 1C. je l1a _ Ite. lIIe TO·.O - ~:. !lM.U

JC - .'0,

II

npo-.,

- x.

JC

-

na - Nt,

J= 92
.3

Ako se usporava ruka te postepeno praviti sporije pokrete sa prostorno sve ~irim gestovima, uz upotrebu sve veteg dela ruke. Od taktiranja IIna jedan" moze se preti na taktiranje svake jedinice.

4

r r r' It r-- r r -1 r. f r r 'r I 1 rr· r 1
t

poco

~

r=: ~t -

1

2b

iii i r
.-12.

3 -i 2.

r r r :3r I
I

J,= 92

U sledetem primeru imamo usporavanje sa upotrebom podele poteza na poslednjoj jedinice pretposlednjeg takta.
r

St. Mokranjac:

VII rukovet

1 ,
1,

U sledetem primeru treba osigurati ta~nu promenu tempa na taj nacin ~to te se tek u adadju prva i druga ~etvrtina taktirati sa potpotezimao

err

~~

rr

mtJe&

Ii

rrr

r

26
DlNAMleKO NIJANSlRANJE, AKCENTI Dinamika je vaian cinilac dela. stupnja oznacena, vi izvesne stilu
uopste

u umetnickom oblikovanju sredstava

jednog muzickoq izrazajnosiz jednog

Ona je jedno od najsnainijih Ocituje se u naglom ili jacine u drugi.

za ostvarivanje

ti u muzici.

postepenom prelazenju

Duznost dirigenta realizuje

je da u del ima kod kojih svezamisli kompozitora da cini

je dinamika detaljno Ukoliko praracuna ilinije dtstilo0

u ovom pogledu.

promene, to treba dela.

sa ukusom i merom, vodeti u Kojima nije slucaj detaljno kod starih

i karakteru treba izraza,

Kod kompozicija
sto je cest

naznacena dinamika.

majstora,

rigent cenje

da oseti

dinamicku osnovu i mogucnosti

za promene i oboga-

Za ovo je potrebno razl icitih i zamisli nat izvodjace
ruku,

veee iskustvo

i dobro poznavanje

va kompozitora

epoha, u ostvarivanju dinamickih promena dirigent na raspolagestovima ~ake na gore gestovi i dlajaciOkretanje smanjiti

-Svoje teznje mora da prenosi ganju: Pokretima

svim sredstvima sugerHe cvr~cim, od toga,

koja mu stoje energicnijim mek~i i blazi pevanje.

Pogledom, izrazom 1ica i os tal tm; Vel je ranije pevanje Takodje se mole i otvaranjem i tiho

receno da se glasnije i udaljavanjem trditi priblizavanje nu. Akcenti

~aka od tela. ruku telu

od hora vHe zvuka. Suprotno

znace sti~avanje

na prema izvodjacima

znaci da je suv ise zvuka i da treba

na pOjedinim'mestima koji prethodi

kompozicije akcentu.

oznaeavaju dizanjem

se snaznlm gescele ruke iz ramoze izditi

tovima koji obavezno treba mena u toku poteza sak. lako akcenti oznacavaju

da budu pripremljeni ubedljiv i jasan

Pri tome se i lakat

vrse nego obtcno , ~to je dosta

znak horu da sledinagla-

znatno Yeti intenzitet

tona nego objcno , oni toga

moraju biti izvedeni otseka u kompoz;ciji. PREDTAKT UZMAH I Predtakt kOjom jedinicom

sa merom i u skladu

sa dinamikom i karakterom

je nepotput u taktu

takt

na pocetku

kompozicije,

koji poeinje

bilo

osim prvom.

27

Kao pripremni pokret po pravilu se daje jedna jedinica brojanja, tj. potez pre taktovog dela kojim se pocinje. Na primer ako se pocinje na Ilcetiri" prip-remni pokret je "tri
II.

....... ------",

~

.3

Ako se pocinje na "tri" pripremni pokret je "dva" itd.

t

I

N. Hercigonja: Svecana pesma

St. Mokranjac: Peta rukovet

ij~~;.f ~"H@tj I @ (flip J ~
>
WTa TO NIl· 'Ie II:po3·

Allegretto

".

~

If

m.6

-

JIoK - 'Ie?

~

St. Mokranjac: XIII rukovet

I
I

ij

Andante molto espressixo

E

11 lJ.e

J IJ

IIOj

Ii ~ I
a:a
jy -

h hi r
aa

I[Y

Ako je kompozicija u laganom tempu i taktira se sa podelom poteza, , onda je dovoljan kao pripremni pokret sarnojedan potpotez koji pre,hodi pocetku pevanja.

~ (c.u.-)

-- _...-: en

,/

/

Uzmah brojanja.

je takodje nepotpun takt, ali pocinje nepotpunorn jedinicom

28

Slicno taktiranju punktiranih jedinica brojanja ili kontrtana, na pocetku nepotpune jedinice brojanja daje se kratak , os tar potez sa zaustavljanjem ruke, iza cega sledi pocetak. Ovakav potez pred pocetak zove se "direktan". Pored ovoga postoji i IIfndirektni nacln kod koga je potrebno pre o~trog poteza dati jo~ jednu celu jedinicu brojanja, ali mirnim, neizrazitim potezom da hor ne bi poceo pre vremena.
ll

.......

-

o~tar potez ("direktan")
...._.__

---

_/

;if

miran potez u tempu ("indirektanll) Ovaj indirektan nafin je pogodniJi jer bolje priprema hor za nastup i jasno odredjuje tempo. Defeter: Internacionala

J'~, 1;1 d
Y - CTAJ TE Ce,LI HA ~H.-Y4 KAE.-"I'"4

Ako je u okviru uzmaha vBe tonovakrac+h vrednosti onda se ruka iza ostrog poteza ne zaustavlja vee produfava kretanje do sledeeeg poteza. St. Mokranjac: XIV rukovet

14 .£ ~ '1 r

Energico rna nOD presto

u

A

nil

jy, __

..,...fJ,_1J

_

Na slican nacin se daju pripreme ako se pocinje u toku bilo kOje jedinice brojanja u taktu. Kaoindirektan potez daje se jedna cela prethodna jedinica, a zatim ostro potez iza koga se pocinje.

29

K 0 RON

A

Korona i1i fennata je znak iznad i1i ispod note koj i produzave trajanje tona neodredjeno, tj zavi sno od volje izvodjaca. Ona se najce~ce javlja na zavrsetku, ali se mozs nact ; u toku kompozicije na bi10 kom taktovom delu, na noti ili·na .pauzi. Posto korona znafi zaustavljanje toka muzike, pri dirigovanju se zaustavlja pokret ruku na pocetku tona ili pauze sa koronom. Ruke se dr~e nepcmicno za vreme trajanja korone, a onda se daje pripremni pokret za prestanak tona ili za nastavak pevanja. Znak za prekidanje tona sastoji se iz jednog kruznog pokreta ruku sa jasnim zavr~etkom toga pokreta u polaznoj tacki.

c

o

II

Brzina kojom cemo kretati ruku krufno nalazimo.

zavts i ce

od tempa u kame se

Ovakav nacin prek idanja korone primenjuje se na kraju iliu toku kompozicije, ako posle korone sledi pauza ili cezura, pa u tom slucaju daj emo novipri premrri pokret. Akose iza korone u toku kompozicije odmah nastavlja sa pevanjem onda je zavr~etak korone istovremeno pripremni pokret za produzavanje pevanja. Ovaj pripremni pokret se daje u pravcu poteza koji prethodi sledecoj jedinici.

rr

iii
Priprernni pokret je ponovljen pokret "jedan", oznacen isprekidanom 1inijom l
\.1

30
{.'\

:j

r r rll
Pripremni pokret je ponovljeni potez IJdva obele!en isprekidanim 1inijama
li

j

r

rr

Pripremni pokret je ponovljeni potezUtri" (u stranu) obele~ !en isprekidanim 1inijama

rr

j

r Ir

Pripremni pokret je ponovljeni potez "cetiri" (isprekidana li~ nija)

'" P
';'

iI

<,
~

Zaustavljanje na "jedan". pripremn; pokret "tri" ustranu

_"

,/

I

Zaustavljanje na Ujedan" pripremni pokret "dva" unutra

p

rr
r,'\

I

(

, "-_-,,
,t;'\

r,

~

ir p

I

r

Zaustavljanje na "tri", pripremni pokret "cetiri" naviSe

31

Iako je u prineipu produienje tone koronom neodredjeno, treba voditi racuna da njeno trajanje bude uskladjeno sa karakterom kompozieije i duiinom trajanja note koje je pod koronom. Ob i cno , s to je notna vrednost pod koronom duia, produienje je relativno krace , Na primer eela nota jedva da ce se produiiti za polovinu trajanja. Sto je notna vrednost pod koronom kraca, produienje ce bit; relativno vece. Na primer vrednost' manja od jediniee brojanja pod koronom, produz ice se dvostruko pa i viSe. Za koronu postoji neogranicen broj mogucnosti. Navescemo nekoliko primera korone na razlicitilJldelovima takta. II rukovet
AIIInt

I'

St. Mokranjae:

pI J

JI

JiJ

14tZti I J

,

Ir.,._r IJ fJlJ
JIIi • •

IF .,
en

...tJ
J
• -,

St. Mokranjae:

V rukovet

St, Mokranjae: XI rukovet

St. Mokranjae: XII rukovet

I,,!p ij:J t '-~F 0 ~, t
N!.

~ t;!

0~" I~l ,I t t~~I'
_.
11& CII.

A· ......-r. .

I

_'pe~

I; ¥
•.
• ...

i ' It ~~~
_, .

A·_._·_·

11&

CII.

yo. pe,

/lID •

I

A .....

,

110

U

~(J) I'
eo • sa

"# s

!II.

32

ZAVRSETAK FRAZE Kao ~to je va!an zajednicki nastup svih pevaca na pocetku kompozicije. isto tako je vaian ; zajedntckt zavrsetak pevanja na kraju celog dela ili pojedinih odseka. Da bi seovo postiglo dirigent mora jasno da pripremi i oznaci prekid zavr~nog tona. Kod du!ih notnih vrednosti ovaj postupak je isti kao kod korone. Znak se priprema polukruinim pokretom ruku i odlucnim prekidom u stranu. Ponekad se prekid oznacava i zatvaranjem sake na dole, narocito pri tihom pevanju, kada se i inaee upotrebljavaju mek~i i blaii gestovi. Ako se na kraju fraze u brzom tenpu nalazi nota krace ritmicke vrednosti, obicno je dovoljno bez prethodne pripreme naglo zaustaviti ruke na tom delu takta, jer ni tempo ni duzina tona ne dozvoljavaju pripremnigest. U frazama posle kojih se odmah nastavlja sa pevanjem, znak za zavr~etak je istovremeno i priprema za pocetak sledete frazee Svakako, zavrsetke ne treba prepustiti slucajnosti, nego treba insistirati nazajednifkom prekidanju tona. Ovo je naroc i to vaino ako se zavr~ava suglasnikom koji treba da bude izgovoren od citavog hora u istom trenutku. Ovde te se dirigent posluiiti ne sarnojasnim pokretom ruke nego i mimikom. kao i bezzvucnim oblikovanjem odgovarajuteg sloga usti~ rna.

HOR I NAeIN RADANA

HORSKOJ PROSI

Prema sastavu clanova postoj i vBe vrsta horova: decij i, !ensk~, IIIIski mesoviti. Zenski glasovi su soprani i altovi, a muski - tenori i
i bascvt,

Svaki od ovih glasova se mote po~eliti u dYe i1i viSe podgrupa: soprani I ill. altovi I ; II, tenori I ill, basovi I ill. I basovi se zovu jo~ i baritoni. Glasovi u decijem horu odgovaraju glasovima ienskog hora, ali su, razumese manjeg obima i spec iHcne boje.

33

Uobicajeni rasponi pojedinih glasova sledec i: soprani: tenori : c1 c a2 - a1

U

okviru horskog pevanja su

altovi: f - d2 basovi: F - d1

Redje se srecu kompozicije u kojima se prekoracuju navedeni obimi. Rad na horskoj probi odvija se u cetiri osnovne faze: 1) Zajednicko raspevava.nje, koje ima za cilj da se kroz pojed ine vezbe savladavaju element; vokalne tehnike, ~to je jedan ad uslova za odrzavanje ciste intonacije, lepu boju tona, ujednacenost glasova, preci~ zan ritam i drugo. Narocito koristiti vezbe za legato i stakato pevanje, dugi dah, sirenje raspona pojedinih grupa glasova u visinu i dubinu. 2) Anal iza novog dela koje se obradjuje na probi. Kratko objasnjenje 0 kompozitoru, stilu, obliku i karakteru dela. Procitati tekst. Ukoliko je kornpozicija pisanana stranom jeziku posebnu paznju posvetiti pravilnom izgovoru i objasniti znacenje teksta. Po mogucstvu prosvirati Hi na koji drugi nac in ilustrovati kompoziciju u celini, ili pojed intm vaznijim delovima. 3) Odvojen rad po glasovima. Po prethodnom obav."J.jenorn raspevavanju i izvrsenoj analizi dela, preci na prakticno savladavanje deonica po glasovima. Radi efikasnijeg i brzeg ucenja poieljno je izdvajati glasove i istovremeno raditi sa korepetitorima na vi~e rnesta ili u razlicito vreme, kako clanovi hora koji trenutno ne pevaju ne bi gubili vreme i interesovanje za rad. Posebno je vazno da se uporedo sa melodijsko-ritmickim savladavanje deonice, obrati paznja i na ostale elemente: dikciju, fraziranje, dinamiku, promene ternpa itd. 4) Spajanje glasova. Po~to se prethodno dobro savladaju pojedine deonice, spajati glasove u raznim kornbinacijarna:sopran - al t , tenor - bas, sopran - bas, alt - tenor i slicno. Poslednja faza probe pripada spajanju svih glasova obracajuci paznju na

34

sve elemente obradjivane u prethodnim faz~ma rada. Tek posle savladjivanjanavedenih muzicko-tehnickih problema, dolazi vBa faza rada - umetnicko oblikovanje dela i konacni vid interpretacije.

ELEMENTI VOKALNE TEHNIKE I INTERPRETACIJE U radu sa horom, dirigent mora posebnu paznju da posveti vokalnoj tehnici. Necista intonacija i neprecizan ritam su najceste posledica nedovoljno savladane vokalne tehnike. Pod vokalnom tehnikom podrazumevamo sve one elemente koji uslovljavaju pravilno oblikovanje tona, odrzavanje ciste intonacije, preciznu dikciju, pravilno korBten dah, logicno fraziranje i drugo. Oblikovanje tona je usko povezano sa poloiajem disajnih. organa. Oa bi se izbeglo "grleno· pevanje, grlo JOOra da bude sto viSe otvoreno kako bi vazduh iz pluta, potisnut dijafragmom mogao nesmetano prqdirati do glasnica. Nosna duplja tako(fje treba da bude otvorena da dec gla'sa izlazi kroz nos i na taj nacin dobije bolju rezonancu i lepsu boju. Usne ne smeju da budu stisnute, vet opu~tene, lezerne i zaobljene. Otvorene vokale: !, !, .i treba u horu uvek pevati zaob'ljenih usana slicno vokalu o. Oah je jedan od osnovnihelemenata voka lne tehnike. Tumacenje fraze i stilska interpretacija neke muzickeceline uslovljeni su pravilnom upotrebom daha. Uzimanje i prekid daha najceste se poklapaju sa pocetkom i zavrsetkom muzicke frazee Ukoliko duia melodijska linija zahteva kontinuirano i~vodjenje na jednom dahu, potrebno je na vreme uzeti vecu kolic.inu vazduha, obavezno prvo ·dijafragmom a zatim gornjim delom pluta. Izuzetno, ukoliko duiina melodijske linije prevazilazi fizicke mogutnosti koriSt·enje jednog daha, a ipak nedozvctjava prekid fraze, pristupa se organizovanom uZimanju vazduha na taj nacin ~to s.edah ne prekida kod svih pevaca u isto vreme nego naizmenicno, kako bi se dobio utisak pevanja cele deonice na jednom dahu.

35

Dikcija je jasan i pravilan izgovor teksta koji se temelji na elasticnim artikulacionim pokretima. ·Sarnopravilna dikcija omogucuje potpun pevacki izrazaj.Organi za artikulaciju su: jezik. vt l tce , zubi., usne,usna ~upljina i nepce. Premalim pokretima ovih organa, vokali i konsonanti ostaju nedoreceni, a prekomernim pokretima nastaje izoblicen iigovor. U oba ova slucaja di kcija je nejasna. Ukratko receno, jedanod osnovnih principa za pravilnu dikciju je zatvoreno pevanjevokala (samoglasnika) i jasno izgovaranje konsonanata (suglasnika). Drug; vazan princip je pravilna artiku1acija dugih ikratkih govornih akcenata. Slogove sa kratkim akcentima treba pevati kod kracih tonova stakato, a kod duzih markato. Slogove sa dugim akcentima treba ispevavati do kraja ritmicke vrednosti. Na taj nacin ce pevani tekst biti razumljiviji i viSe ce odgovarati govornoj dikciji.

4·lic

O. Dancn: Uz Mar~ala Tita

::11 j
Y,5 HAP-

J' J' J
UlA-1\A

.

-

~.-.--.._-

4~ii'f
(-)

"-4- -rA

Hr

rlr

.

Kratk i, stakato slogovi su oznacenf- tackicorn a dugi, ispevani crticom

.

Fraza je dec kompozicije koji cini melodijski i ritmicki zaokruzenu celinu, slicno recenici u govoru. Duzina fraze zavisi od muzicko~ i tekstualnog sadrzaja i obicno traje 2-4 takta. Ponekad su fraze jasno odvojene jedna od druge pauzorn 11i nekim drugim . znakom, a nekad nisu. Cesto, dinamicko nijansiranje oznatava zavr~etak jedne i pocetak druge fraze. Logicno tumacenje fraze je usko povezano sa koriscenjem daha, dikcijom, dinamikom i drugim e1ementima vokalne tehnike.

36

Agogika je naziv za razlicita prilagodjavanja tempa, tj. za mala ubrzavanja ili usporavanja koj~ namete stil i karakter kompozicije. ave agogicke promene se narocito koriste u delima romanticara. Te promene obicno nisu oznacene u partituri. Da bi se izbegla preterivanja i neukus, dirigent mora da nadje pravu meru za koristenje agogickih mogutnosti. Navedena uputstva za detaljniju obradu horskih kompozicija ucenici mogu da koriste tek posto su savladali osnovnu tehniku dirigovanja i dostigl i nivo znanja da mogu obradj ivati manje kompozicije u celini, uz nadzor i pomot nastavnika. U stvari, sve te elemente ucenik moze tek kasnije prakticno primenjivati kad Se osamostali u radu. Za sada sluze kao informacija za pros tr+vanje znanja 0 horu i njegovim mogutnostima, kao i 0 neophodnim ciniocima za studiranje jednog delaod pocetne fazE:! javnog izvodjenja . do

.'

37

SVIRANJE HORSKIH PARTlTURA Ova muzifka disciplina je usko vezana za horsko dirigovanje i zato je sa njim spojena u jedan precnet. Uporedo sa sav1adjivanjem prvih metodskih jedinica iz dirigovanja, pofeti sa sviranjem 1ak~ih dvog1asnih i trog1asnih partitura da bi se ufenici postupno osposobi1i za sviranje slozenijih kClllpozicijakada se pocne sa prakticnim radom. Razum1jivo je da ucenici koji bo1je v1adaju tehnikom sviranja na k1aviru, mogu i treba ranije da predju na teze kompozicije. Posebnu paznju posvetiti sviranju tenorske deonice za oktavu nile ako je napisana u vio1inskCIIIk1jucu. Uko1iko je horski slog suvise ~irok tj. raspon glasova ~iri nego ~to ruka moze da obuhvati,nastojati da se svira rea1na visina upotrebom arpedja i peda1a, pravefi kombinacije prema samom akordskom sk1opu. Radi oslobadjanja ruku za neposredniji kontakt sa horom preporucuju se raz1iciti vidovi uvezbavanja pojedinih partitura. Na primer u dvoglasu jedan glas svirati a drugi pevati i dirigovati slobodnom rukom. U trog1asu dva svirati a treti pevati. Slicne kombinacije praviti i u cetvoroglasu ako tehnicke mogutnosti ucenika dozvoljavaju. Takodje vr~iti promenu sviranja odnosno pevanja glasova, cime se osamostaljuje leva ili desna ruka. Kao prve vezbe u cilju osamosta1jlvanja uzeti najpre 1ak~e, a zatim teze katione kod kojih je data melodija istovremeno i sarna sebi pratnja. Tu se najbolje ostvaruju vezbe u davanju nastupa novoj grupi glasova. Prilikom sviranja partitura treba obratiti paznju na tempo, dinamiku, agogiku i karakter kompozic1je. Time fe se laUe postifi krajnja namena - citanje s lista. U produzetku se nalazi izbor horskih kompozicija poredjanih postupno po tezini za sviranje partitura, a koje mogu da posluze kasnije i za vezbanje dirigovanja, pa i za pevarlje u ~ko1skCIIIhoru. Razume se ovajje 1zbor neobavezan i sluzi za orijentaciju i lak~e snalazenje u literaturi a nastavniku se ostavlja mogufnost da ga dopuni i pro~iri.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->