GENADIJ PETROVI MALAHOV

ZDRAVLJE MUKARCA
- LEENJE I PROFILAKSA -

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD 2004.

SADRAJ
UVOD 9

NAIN IVOTA I ZDRAVLJE

U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD OVEKA TA JE ZDRAVLJE, A TA BOLEST? Parametri koji odreuju zdravog oveka Parametri koji odreuju bolesnog oveka Kakvo treba da bude samoozdravljenje NAVIKE KOJE NARUAVAJU ZDRAVLJE Zavisnost od alkohola Puenje Narkomanija Prodrljivost KAKO SE OSLOBODITI OD TETNIH NAVIKA Leenje gladovanjem Narodni metodi leenja alkoholizma

10

10 12 13 14 15 16 16 23 29 31

32 32 34

RASPROSTRANJENA KOD MUKARACA

OBOLJENJA 36

PLUNA OBOLJENJA Kako oistiti i izleiti plua Lekovite trave i smee za leenje plua SRANO-VASKULARNA OBOLJENJA Hipertenzija (povieni arterijski pritisak) Leenje hipertonije Leenje i profilaksa hipertonije narodnim metodima Problemi sa krvnim sudovima Lekovito voe i jagode kod srano-vaskularnih oboljenja Orasi i povre kod srano-vaskularnih oboljenja Emocionalno-voljna motivisanost za izleenje srca ienje krvi ONKOLOKA OBOLJENJA Staje rak? ienje organizma od ljake i parazita Stimulacija zatitnih sila organizma POLIPI ienje od parazita pomou trojke" PROBLEMI SA CREVIMA Zatvori Proliv Hemoroidi

36 36 36 41 41 42 44 45 48 49 51 52 53 53 53 55 60 61 69 69 85 86

OSTEOHONDROZA Profilaksa i leenje osteohondroze Kako otkloniti bolove kod osteohondroze ARTRITIS Ishrana obolelih od artritisa ta raditi za rastvaranje soli u zglobovima Odvar za izbacivanje ljake SINDROM HRONINOG UMORA Leenje sindroma hroninog umora PROSTATITIS IADENOM PROSTATE Akutni bakterijski prostatitis Hronini bakterijski prostatitis Nebakterijski prostatitis Faktori rizika Dijagnostika prostati tisa Osnovni naini leenja Masaa kod prostatitisa Fitoterapija kod prostatitisa Profilaksa prostatitisa i adenoma prostate TRIHOMONADNA OBOLJENJA Leenje trihomonoze HERPES Leenje i profilaksa herpesa

94 95 96 97 98 99 99 101 104 .107 109 109 Ill 111 112 113 114 115 118 121 123 126 128

SEKSUALNI PROBLEMI KOD MUKARACA Metod stiskanja (gnjeenja)"

UVOD
130 131

PORODINI I SEKSUALNI IVOT MUKARCA I NJEGOVO ZDRAVLJE

ULOGA MUKARCA U PORODINOM IVOTU Preporuke mladim muevima INTIMNI ODNOSI ZASIENOST IUZDRANOST LEKOVTTI SEKS Lekoviti mehanizam polnog akta ISHRANA KOJA STTMULIE SEKSUALNOST Opte ozdravljenje pomou ishrane Ljubavna trpeza ZAKLJUAK

133

133 133 135 139 140 140 142 143 153 154

eina oboljenja, sa kojima se sukobljavaju mukarci, esto su povezana sa nainom njihovog ivota. Naa lost, alkohol, puenje, prejedanje, nedostatak fizikih ak tivnosti toliko su izraeni u svakodnevnom ovekovom i votu, da na njih skoro niko ne obraa panju. A upravo ta kav nain ivota, uz razne infekcije, uzrokuje raznovrsna oboljenja. Ako poznajemo uzroke njihovog nastanka, mo emo odabrati efikasan nain da pomognemo vlastitom organizmu. Za ozdravljenje i odravanje zdravlja treba uvek imati dovoljno vremena, snage i nadahnua. Ako vam to predstavlja teret i izaziva glavobolje - nema izleenja. Tre ba shvatiti sledeu istinu: ivot koji se sastoji u robovanju svojim glupim navikama obavezno izaziva oboljenja. Leenje praeno negativnim raspoloenjem ne daje dobre rezultate. Leenje bez normalizacije i harmonizacije veza organizma sa okolnom sredinom ima samo privremeni efekat. U leenju, ozdravljanju i podmlaivanju ovek po nekad nema izbora, osim prirodnog. Priroda je ukazala na jedan put - normalizacija i harmonija veza organizma sa okolnom sredinom tokom celog ivota. I tim putem treba ii sa radou i nadahnuem.

NAIN IVOTA I ZDRAVLJE

U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD OVEKA

tatistiki podaci govore da 20% ovejeg zdravlja zavi si od naslea, da se isto toliko odreuje ekolokom si tuacijom, da od zdravstvene zatite zavisi samo 8,5%, a ak 51,5% ovejeg zdravlja odreuje se nainom njegovog ivota. Razmotrimo detaljnije te podatke i nain na koji moemo uticati na njih. Dvadeset odsto naeg zdravlja zavisi od naslea podatak je na koji direktno ne moemo uticati - nekima je dato, drugima ne. Naravno, mi ne moemo uticati na svoje naslee, ali na nasledne osobine svoje dece i unuka moemo uticati i uiniti ih mnogo boljim. Dvadeset odsto naeg zdravlja zavisi od ekoloke si tuacije. Ali i na tu cifru ljudi mogu uticati. Ko zagauje ivotnu sredinu, ako ne ovek svojom nerazumnom aktiv nou i nemarnim odnosom prema prirodi i njenim bo gatstvima. ivimo stihijski i neorganizovano, ne vodimo dovoljno rauna o svom zdravlju, a kada se razbolimo pri zivamo u pomo ili prirodu ili lekare. Farmaceutska indu strija proizvodi milione tona svakojakih lekova, a ljudi ih neumereno i savesno koriste. Nedavno je otkriveno, da su podzemni izvori pitke vode u banjama na Alpima otrovani... sa 30 vrsta najrasprostranjenijih lekova. Ispostavilo se, da se pojedini lekovi, prolazei kroz organizam ne cepaju, ve zadravaju svoja lekovita svojstva. Zajedno za

mokraom oni dospevaju u otpadne vode, i dalje se meaju sa podzemnim vodama za pie i nagomilavaju u njima. Korienje takve pitke vode", ak i kupanje u njoj (po sebno male dece), izaziva alergije i druga oboljenja. Anti biotici, sredstva za umirenje, za srana oboljenja, protiv zaea i drugi lekovi ponovo bombarduju" ovekov orga nizam. Osim toga, tetni mikroorganizmi, koji stalno bo rave u medicinskoj sredini, prilagoavaju se na nju i po staju otporni na dejstvo lekova. Tako nastaju virusi, gljivi ce i mikrobi, protiv kojih su savremeni lekovi nemoni. Potrebni su drugi, mnogo jai. Da biste zaustavili tu sulu du trku i prestali da trujete okolinu, leite se prirodnim sredstvima. Osam i po posto ovejeg zdravlja zavisi od zdrav stvene zatite. Neu razmatrati ovo pitanje, koje se uglav nom odnosi na poboljanje zdravlja u ekstremnim slua jevima - trovanja, traume i druga akutna oboljenja. Bor ba protiv epidemija vie se odnosi na ekonomske uslove ivota. Ostaje jo 51,5% neposredno povezanih sa nainom ivota svakog od nas. Od toga kako ovek ivi, misli, die, hrani se, kree se, profilaktiki se isti i rastereuje - za visi njegovo zdravlje. U zakljuku se moe rei da, osim u 8,5% sluajeva, zdravlje i blagostanje oveka zavise od njega samog. Ako pravilno organizuje svoj ivot ovek moe izai na kraj sa bilo kojim oboljenjem.

TA JE ZDRAVLJE, A TA BOLEST?

PARAMETRI KOJI O D R E U J U ZDRAVOG OVEKA

Svest - Preovladava ivahno-radosno raspoloenje, nema jakih negativnih preivljavanja, tekih misli i umo ra, razvijena je elja za znanjem. Disanje. - Zdrav ovek uini od pet do sedam disajnih ciklusa (udisaj, izdisaj i pauze izmeu njih - jedan disajni ciklus) u minutu. (to je manje ciklusa, ovek je zdraviji.) Ishrana. - Zasienost malom koliinom prirodne hrane, stalan blagi oseaj gladi (govori o tome da se ovek ne prejeda), normalna stolica posle svakog uzimanja hra ne (to oznaava idealan rad probavnog trakta). Koa. - ista, ravna, bez bubuljica, ireva i neprijat nog mirisa, odlino regulie toplotnu razmenu. Imunitet - Odsustvo bilo kakvih oboljenja, brzo zaraivanje rana, posekotina, opekotina i slino. Miii. - Elastini, izdrljivi, umereno jaki (dobra elastinost veza i zglobova), proporcionalno razvijeni. U celini zdrav ovek ima dobro dranje tela, propor cionalne je grae, ima manji sloj sala, malo se zamara, poeljan je u drutvu, ekstremne dogaaje prihvata i raz matra trezveno, razumno i bez suvine emocionalne obo jenosti.

ovek se moe posmatrati u razliitim okolnostima i uslovima ivota. S tim u vezi i pojmovi zdravlje i bo lest mogu se na razliite naine tumaiti i objanjavati. Prednost dajem razmiljanju da se pod pojmom ovek podrazumeva harmonijski sistem, koji postoji na raun toga to kroz sebe stalno proputa bujice informacija, energije i materija. Zahvaljujui tome ovek moe da se orjentie u okolini (rad sa informacijskim tokovima), da radi (rad sa energijama), da se ispoljava u fizikom obliku (rad sa materijama - ishrana). Kada u tokovima koji stru je naim organizmom nastane neki poremeaj, to se ispo ljava boleu. Medicina je zabeleila blizu dvadeset tri hi ljade bolesti! ovekovo zdravlje podrazumeva stanje u kome* se odvija normalna, harmonina, informaciona, energetska i materijalna razmena izmeu ovejeg organizma i okol ne sredine, izmeu oveka i drutva, jer su rezervne spo sobnosti organizma dovoljno velike. Bolesno stanje oveka, podrazumeva stanje pri ko jem je naruena normalna, harmonina, informaciona, energetska i materijalna razmena izmeu ovekovog orga nizma i prirode, izmeu oveka i drutva, jer su rezervne sposobnosti organizma smanjene ili nedovoljne.

PARAMETRI KOJI O D R E U J U BOLESNOG OVEKA

Bilo kakve promene u funkciji svesti, disanja, ishra ne, koe, imuniteta, miia prema pogoranju govore o jednom ili drugom stepenu pogoranja zdravlja ili bolesti. Svest - Potiteno (apatino) raspoloenje, esta snana preivljavanja, nametljive misli, stalan oseaj za mora i ravnodunosti prema ivotu. Disanje. - Znatno vie od sedam disajnih ciklusa u minutu. Ishrana. - Zasienost velikom koliinom termiki obraene ili neprirodne hrane, odsustvo oseaja gladi, oteana stolica ili je nema 24 sata. Koa. - Masna ili suva, ispucala, sa miteserima, bubuljicama i neprijatnim mirisom. Imunitet - Stalno prisustvo nekih oboljenja, naro ito infektivnih, sporo zarastanje rana, posekotina, opeko tina i slino. Miii. - Slabi, mlitavi, jedva pokretni i neproporci onalno razvijeni. Kod obolelog oveka, po pravilu, dranje tela je sla bo, on je neproporcionalno graen, ima viak ili nedosta tak sala, brzo se umara, nezadovoljan je ili se lako razdrai zbog sitnica, bilo koji dogaaj za njega je stres sa jako izraenim emocijama.

KAKVO TREBA DA BUDE SAMOOZDRAVLJENJE

Rad na ozdravljenju (leenju) mora se obavljati si stematino i temeljito ukljuujui istovremeno sve lekovite sile organizma. 0 tim lekovitim silama ve je bilo rei, a ovde ih samo ponavljamo: svest, disanje, ishrana, koa (uglavnom posredstvom elienja i ienja), imunitet (uglavnom pomou ienja, pravilne ishrane, trava i eli enja) i motorna aktivnost. Ako se pravilno pristupi samoleenju ono traje od nedelju dana do 6 meseci. Pri tom, ne srne se gubiti iz vi da da samoozdravljenje nije jednokratna mera, ve poste pena, planska i redovna aktivnost tokom celog ivota. Na in ivota treba podesiti tako da jaanje vlastitog zdravija ne bude zamorno i nezanimljivo, ve da postane element koji upotpunjuje nau svakodnevicu. Ako je samoozdravljenje daleko od kompleksnog pristupa i primenjuje se jednostrano, uz primenu jednogdva sredstva za izleenje (na primer, urinoterapije, glado vanja), tada su rezultati ozdravljenja manje stabilni. ovek, koji je poao putem samoozdravljenja da bi brzo i na due staze imao zadovoljavajue efekte, mora da ima u vidu vlastitu konstituciju, godine ivota i klimatske uslove u kojima se nalazi. To je najvanije. Kada se nave deni parametri uzmu u obzir, samoozdravljenje se odvija po uzlaznoj skali, a postignuti rezultati su stabilni.

NAVIKE KOJE NARUAVAJU ZDRAVLJE

Zablude u vezi sa alkoholom Smatra se da je alkohol hranljivi produkt. U stvar nosti alkohol je narkotik, koji podriva zdravlje stanovni tva" (ovo je izvod iz odluke Meunarodne zdravstvene organizacije - MZO, iz 1975. godine). Sveruski kongres za borbu protiv pijanstva i alkoho lizma odran 1910. godine (na kome je meu delegatima bilo 150 lekara i naunika-lekara) doneo je specijalnu od luku o tom pitanju: Hranljivi produkt moe biti samo materija, koja apsolutno nije tetna za organizam. Alko hol, kao narkotini otrov, u bilo kojim dozama nanosi oveku ogromnu tetu. Trujui i razarajui organizam, on skrauje ovekov ivot u proeku za 20 godina", a takoe: Alkohol - etilov piritus, spada u veoma jake narkotike". U Velikoj sovjetskoj enciklopediji (tom 2, str. 116) data je sledea formulacija ovog poroka: Alkohol spada u veoma jake narkotike". Smatra se da umerene doze alkohola nisu tetne. Za alkohol, kao narkotik, ne postoje nekodljive doze, kao i za morfijum, heroin i druge narkotike. Danski naunici su ustanovili, da se pri umerenoj upotrebi alkohola ve posle 4 godine kod ljudi koji piju al kohol uoava smeuran mozak u 85% sluajeva (Nauka i ivot", 1985, broj 10). Razgovor o umerenim" dozama i kulturnom" pi jenju vina je zamka za prostake. Svi koji piju i alkoholia ri poinjali su od umerenih" doza i kulturno" su pili, a zavravali su ivot u psihijatrijskim bolnicama ili na gro bljima 20 godina pre roka. Votka se smatra najboljim sredstvom protiv prehla de. Budui da alkohol ima izraeno svojstvo da pojaava

aalost, mnoge tetne navike, kao to su: alkohol, pu enje, neutoljiva potreba za hranom pa ak i narko manija u razliitim oblicima - vrsto su se ukorenih u na em ivotu. U emu je njihova tetnost?

ZAVISNOST OD ALKOHOLA
Istorija alkohola Vino - napitak koji uzbuuje i uveseljava - odavno je poznato. Meutim, ono se, po pravilu, proizvodilo od itarica, u relativno malim dozama, bilo je skupo, pa su ga mahom ispijali imuniji ljudi. Tek poetkom XIX veka proizvodnja alkohola postaje masovna i jeftina i stvaraju se uslovi za njegovu iroku rasprostiranjenost meu sta novnitvom. Kao i svaki drugi otrov, alkohol, uzet u odreenoj dozi, moe uzrokovati smrt. Za oveka sa telesnom tei nom od 64 kilograma smrtna doza je 500 grama istog al kohola. Na tok trovanja bitno utie i brzina unoenja al kohola u organizam. Sporo unoenje alkohola smanjuje opasnost. Pri dospevanju smrtonosne doze alkohola u or ganizam temperatura tela se smanjuje za 3 - 4 stepena. Smrt nastaje 12 - 40 sati nakon trovanja. Naunici su utvrdili da je za votku od 40 smrtna doza 1 200 grama.

cirkulaciju u organizmu, koja se smanjuje za vreme pre hlade, smatra se da je lekovit. Meutim, i laici znaju da se odmah posle tog dejstva javlja oseaj potitenosti, to jo u veoj meri slabi organizam. Leenje" alkoholom doprinosi estim oboljenjima i pogorava tok svih infek tivnih oboljenja. Veruje se da preieni alkohol (piritus) nije otro van. Alkoholni proizvodi koji nisu dobro preieni, veo ma su otrovni, ali je najotrovniji piritus, odnosno etil-alkohol, bilo da je trovanje akutno, bilo da je hronino. Na osnovu eksperimenata i posmatranja pijanih lju di utvreno je, daje otrovnost alkohola sve jaa, stoje nje gova koncentracija vea. Time se objanjava nepovoljan uticaj jakih alkoholnih napitaka na razvoj alkoholizma. Smatra se, da male doze alkohola, ako njegova kon centracija u krvi ne prelazi odreeni nivo - nisu tetne i dozvoljene su ne samo za proizvodnju nego i za transport (trgovinu). Istraivanja ehoslovakih naunika su poka zala, da krigla piva, koju ofer ispije pre vonje, poveava broj havarija za 7 puta, konzumiranje 50 grama votke - za 30 puta, a konzumiranje 200 grama votke - za 130 puta. Veruje se, da alkohol poveava apetiti podstie pro bavu. Pri konzumiranju alkohola strada, pre svega, elu dac. Sto je alkoholni napitak jai, oteenja eluca su te a. Pod uticajem alkoholnih napitaka nastaju velike promene u itavom lezdanom aparatu probavnog trakta. lezde, koje se nalaze u zidovima eluca i proizvode eludani sok, koji sadri pepsin, sonu kiselinu i razne fermente, neophodne za probavu hrane, pod uticajem alko holnog nadraaja pokuavaju da se od toga zatite lue-

njem vee koliine sluzi. Ako se alkohol redovno konzu mira, lezde se pre vremena troe i atrofiraju. Javlja se ga stritis i drugi problemi sa elucem. Prolazei kroz jetrenu barijeru, alkohol negativno utie na elije jetre, koje pod uticajem ruilakog dejstva tog otrovnog produkta stradaju. Na njihovom mestu obra zuje se vezivno tkivo, ili jednostavno oiljak. Jetra se po stepeno smanjuje po razmerama, tj. smeura se, sudovi jetre se skupljaju, u njima se zadrava krv a krvni pritisak se poveava za 3 - 4 puta. Te promene su poznate pod na zivom ciroza jetre. Osim jetre, sklerotine promene se javljaju i u pan kreasu (guterai). Pri seciranju ljudi, koji su pili alkohol u veim dozama ili due vreme, uoene su velike prome ne u pankreasu, ime se objanjava zato se pijani ljudi stalno ale na slabu probavu, na otre bolove u stomaku itd. Kod tih bolesnika esto se javlja dijabetes zbog unita vanja posebnih elija, koje se nalaze u pankreasu i proiz vode insulin. Pankreatitis i dijabetes na bazi alkohola su uobiajene pojave. Smatra se, da konjak i votka ire krvne sudove i da su najbolje sredstvo kod bolova u srcu. U stvarnosti se de ava obrnut proces. Kod ljudi koji piju usled poremeaja regulacije tonusa krvnih sudova nastaje poremeaj u regulisanju krvnog pritiska. Prema miljenju naunika, kod vie od 40% ljudi koji redovno piju postoji hipertonija i, pored toga, skoro kod 30% nivo arterijskog pritiska je u opasnoj zoni", tj. pribliava se hipertoniji, pri srednjem starosnom dobu od oko 36 godina. U osnovi oteenja sranog miia alkoholom je di rektan toksini uticaj alkohola (piritusa) na miokard u

kombinaciji sa promenama nervne regulacije i mikrocirkulacije. Grubi poremeaji u tkivnoj razmeni, koji pri tom nastaju, podstiu razvoj arine i difuzne distrofije miokarda, to se ispoljava poremeajem sranog ritma i sranom manom. Uobiajeno je miljenje, da su proizvodnja i proda ja alkohola dobar kapital za dravu. U 1983. godini u SAD je prodato alkoholnih napitaka u vrednosti od etrdeset est milijardi dolara. Istovremeno, drava je pretrpela te tu od sto dvadeset milijardi dolara usled raznih gubitaka vezanih za pijanstvo ljudi. Opteje poznato da su suva vina korisna. Alkohol je narkotik i protoplazmatski otrov, pa njegova upotreba neizbeno uzrokuje trovanje i alkoholizam. Nema nikakve razlike, gde se on nalazi - u votki ili suvom vinu. Njegova tetnost je ista. V. M. Behterev je pisao: Od kako je dokazana bezuslovna tetnost alkohola sa nauno-zdravstvene take gledita, ne moe biti rei o naunom odobravanju malih ili umerenih doza alkohola. Svima je poznato, da se uvek poinje sa malim dozama, koje postepeno prelaze u sve vee i vee doze po zakonu sklonosti prema, uopte, svim narkotikim otrovima, u koje, pre svega, spada alkohol." Smatra se da alkohol smanjuje napetost i da, konzu miranje alkohola otklanja napetost. U stvarnosti napetost se zadrava u svesti, odnosno kada pijanstvo proe, ona je vea, nego pre upotrebe alkohola. Uticaj alkohola na mozak U svetu postoji veliki broj predrasuda koje se odno se na kulturnu" upotrebu alkoholnih napitaka. Da bi se

razjasnila besmislenost sintagme piti kulturno", neop hodno je saznati vie o tome kako alkohol del uje na mo zak. Istraivanja na mozgu oveka, koji je umro od akut nog trovanja alkoholom, pokazuju da su se u nervnim e lijama javile promene, koje su isto tako jako izraene, kao i pri trovanju drugim jakim otrovima. Pri tome su elije kore mozga bile znatno vie oteene, nego elije delova mozga ispod kore. U sluajevima akutnog trovanja alko holom, ali ne smrtonosnog, u mozgu i nervnim elijama kore mozga nastaju iste promene, kao i u navedenom pri mer u, koje izazivaju duboke promene u ovekovoj psihi. Konzumiranje alkohola pojaava i ubrzava cirkulacijske procese u organizmu. To, sa svoje strane, snano ak tivira ivotni princip vetra. Poto je jedan od glavnih cirkulacijskih sistema sistem krvotoka, u njemu se i uoava ju najvee promene. Smanjuje se ivotni vek crvenih krv nih zrnaca, ona se razaraju direktno u krvotoku, to izazi va pojavu tromba. Stoje koncentracija alkohola vea, pro ces stvaranja trombovaje izraeniji. S obzirom na to daje sadraj alkohola u mozgu povean, jae je izraen proces stvaranja trombova. Konaan rezultat je da veliki broj mo danih elija izumire. Ako ovek popije manju dozu slabog vina od gro a, sledei put ispije istu dozu posle 2 - 3 meseca ili na kon pola godine, teta e biti relativno mala. Ako ovek popije veliku dozu jakih napitaka, a posle nedelju ili dve opijanje ponovi, njegov mozak nee uspeti da se oslobodi od narkotikog otrova i ovek e se sve vreme nalaziti u stanju trovanja. U tom sluaju teta e biti velika. Isti ui nak (rezultat) je i kada se suvo vino pije u malim dozama,

ali se koristi vie nego jednom u dve nedelje, tj. mozak se nee vratiti u normalu usled narkotikog trovanja a teta e biti velika. Specijalno sprovedenim eksperimentima nad ljudi ma, koji su popili jednu - jednu i po aicu votke, utvre no je, da u svim sluajevima, bez izuzetaka, alkohol deluje isto: usporava i oteava umne procese. Pri tome u po etku stradaju sloeniji psihiki procesi. Pri ponovom uzi manju alkohola oteenja viih centara modane mase traje od 8 do 20 dana. Ako se alkohol pije due vreme, rad tih centara se ne obnavlja. Promene u strukturi mozga javljaju se ve posle ne koliko godina od upotrebe alkohola. Kod svih ispitanika je utvrena smanjena zapremina mozga, ili, kako kau, smeurani mozak". Pri tome su najizrazitije promene u onim delovima kore mozga gde se obavlja misaona delatnost, funkcija uma i slino. Kulturno" ispijanje vina na kulturan" oduzee vam pamet, zdravlje, imovinu i sam ivot. Uticaj pijanstva na zaee Kada je ovek pijan, sve elije njegovog organizma su zasiene alkoholom. Ako se spermatozoidi oteeni al koholom susretnu" sa alkoholizovanom jajanom eli jom, nagomilavaju se degenerativne promene, to e se negativno odraziti na razvoj ploda i zdravlje deteta. Od pi janih roditelja esto se raaju deca sa tekim psihikim i fizikim poremeajima. U Drevnoj Rusiji zabranjivano je da mladoenja i nevesta na svadbi piju alkoholne napitke. Zakoni Drev nog Rima zabranjivali su ljudima mlaim od 30 godina,

tj. u godinama najaktivnijeg stvaranja potomstva, da piju alkoholne napitke. Zakonima Drevne Grke strogo se za branjivao polni odnos sa enom u pijanom stanju. U zakljuku kratkog izlaganja o tetnosti alkohola istiem, da je poetkom XX veka 800 lekara iz Engleske, Nemake i Austrije uputilo apel itavom oveanstvu da prekine da smatra alkohol hranljivim produktom i da ga svrstava u narkotike. Avaj, niko ih nije posluao. Danas je slian apel uputilo 1 700 lekara: Mi, lekari, profesori i akademici medicine, obraamo Vam se molbom da razmotrite i donesete odluku o zvaninom priznavanju za narkotike alkohola i duvana, koji su ma sovno rasprostranjeni u naoj dravi i koji su pricmili i priinjavaju veliku tetu, oveku i drutvu, koji ugroava ju opstanak nae Domovine kao kulturne drave''. Avaj, opet ih niko nije uo i shvatio ozbiljno.

PUENJE
Engleski lekari, izuivi briljivo problem puenja duvana, ustanovili su, da svaka popuena cigareta puaa kota 15 minuta ivota. U proeku, prema statistikim po dacima, ljudi koji mnogo pue ive krae od nepuaa za 6 -7 godina. Poznato je, da je meu puaima smrtnost od ra znih uzroka dvostruko vea, nego kod nepuaa. Puai u poreenju sa nepuaima ee pate od prehlada i alergijskih oboljenja. Proces izleenja, posle oboljenja organa za disanje i hirurkih operacija, kod njih

traje due i esto se javljaju komplikacije. Puenje povea va stepen rizika oboljenja od tekih hroninih oboljenja ili prevremene smrti, tj. ovek ne doivljava predvieni i votni vek. U broj ostalih oboljenja, tesno povezanih sa pu enjem, spadaju peptini ir na elucu, ishemijska bolest srca, hronini bronhitis, emfizem plua i druge, kod kojih uticaj duvana pojaava teinu toka bolesti. Da bi sebi to bolje predstavili u emu je tetno dejstvo dima od duvana, istraimo njegove komponente i nji hov uticaj na oveji organizam. U dimu od duvana sve materije tetno utiu na o veji organizam. Od njih su najtetniji duvanski katran i nikotin. U 1 kilogramu duvana, koji ovek u proeku po pui za mesec dana, ima 70 mililitara duvanskog katrana. Za 10 godina kroz disajne puteve puaa proe vie od 8 litara duvanskog katrana. Pri svim mogunostima samozatite organizma on ne moe da se odbrani od takve ko liine kancerogene materije, koja sistematski iz dana u dan dospeva u organizam. Plua kod puaa u 50. godini ivota imaju iste promene, koje nepuai imaju tek u 70-80 godini ivota. Eksperimenti na ivotinjama ubedljivo su dokazali, daje duvanski katran kancerogena materija i da podstie razvoj raka. Radi obavetenja napominjem, da su elije ovejeg organizma, podvrgavajui se sistematski tetnom dejstvu, prinuene da se na njega prilagoavaju, deformiu i slino. Rezultat toga je da se one neprimetno, poste peno pretvaraju u elije potpuno strane naem organi zmu - onkoloke elije. Ako elite da u sebi razvijete eli je raka - redovno i to vie puite. Statistika potvruje da je taj savet" taan.

Rak plua kod puaa sree se za 20 - 30 puta e e, nego kod nepuaa; 96% obolelih od raka plua pue due od 20 godina, dok nepuaa meu obolelim od raka plua ima 1- 2%. Koeficijent smrtnosti od raka plua na sto hiljada stanovnika izraava se sledeim ciframa: nepuai - 4 o veka, puai koji pue manje od pola kutije cigareta dnev no - 52 oveka, od pola do 1 kutije cigareta - 144, kod pu aa koji pue vie od 40 cigareta dnevno - 217, tj. kod njih se rak plua javlja za 63 puta ee, nego kod nepuaa. Kancerogeni duvanski dim javlja se i na drugim de1 ovima ovejeg organizma. Rak usne duplje, jezika, elu ca, jednjaka itd. kod puaa je priblino 2 puta uestaliji, nego kod nepuaa. Nikotin iz duvanskog dima je veoma otrovna mate rija. Po toksinosti on ne zaostaje iza cijanovodonine ki seline. Unoenje 1 miligrama nikotina kroz usta (oralno) predstavlja smrtnu dozu. Pri puenju jedne kutije cigare ta asimiluje se dovoljno nikotina da ubije oveka. Samo zahvaljujui tome, to se pri duem puenju kod oveka stvara prirodni imunitet, koji se suprotstavlja tom otrovu, i to asimilacija ne nastaje odjednom ve tokom dana, ne dolazi do trovanja. Ipak o tetnom dejstvu nikotina na or ganizam, posebno na njegov centralni nervni sistem, mo e se suditi po uticaj u koji ispoljava prva ispuena cigare ta: munina, povraanje, hladan znoj - simptomi su koji govore o trovanju elija mozga nikotinom, i do takvog tro vanja elija mozga dolazi svaki put, iako se organizam na nikotin prilagoava. Nikotin razara nervni sistem, srce, plua, jetru, probavne organe i polne lezde. Nikotin utie na funkciju

ulnih organa, smanjuje otrinu vida i sluha, otupljuje u lo mirisa i ukusa. Smanjuje se i polna osetljivost. Kod mu karaca, uporedo sa smanjivanjem polne osetljivosti, sma njuje se ili se bolno produava duina trajanja polnog ak ta, koji im takode ne priinjava zadovoljstvo. Osim katrana i nikotina pod uticajem visoke tempe rature iz duvana se izdvaja oko 30 tetnih materija: sumpor-vodonik, amonijak, azot, ugljen-monoksid i razliita eterska ulja, meu kojima je posebno opasan benzidin stoprocentno kancerogen. U duvanskom dimu postoji i znatna koliina polonijuma - 200, koji zrai alfaestice. Pri puenju jedne kutije cigareta dnevno ovek dobija do zu zraenja od 36 rada, stoje 7 puta vie od doze utvre ne sporazumom o zatiti od radijacije. Duvanski dim tet no deluje na srce, krvne sudove, polne organe i na potom stvo. Ljudi, koji pue oko 10 godina, 3,5 puta ee bolu ju od nepuaa. Hronini bronhitis dijagnostikuje se kod puaa 2 puta ee, a itava grupa respiratornih obolje nja za 4 puta je ea, nego kod nepuaa. Puenje poja ava negativno dejstvo okolnih tetnih materija. Pri puenju zidovi krvnih sudova se skupljaju, a to, po pravilu, pojaava ili izaziva napade koronarnih nedo stataka. Statistika svedoi, da puai boluju od stenokardije za 13 puta, a od infarkta miokarda za 12 puta ee od nepuaa. Osamdeset dva odsto bolesnika, koji dospeju u bolnicu sa akutnim infarktom, jesu puai. Pri leenju napada stenokardije kod puaa najbolji lek je prekinuti puenje. To je esto dovoljno da bi se srce obnovilo. Kod puaa se javljaju nepovoljne promene u krv nim sudovima, usled kojih esto nastaje oboljenje perifer-

nih krvnih sudova - endarteritis obliterans (unutranje zaepljenje). U poetku bolest se ispoljava naizmeninom hromou: pri hodanju se javlja otar (jak) bol u listovima nogu. (Mnogi misle, da su listovi nogu - jednostavno mi ii. Ispostavlja se, da se na tim mestima nalaze ivotno vane take za organizam, koje u prvom redu reaguju na intoksikaciju od puenja. Pri tome u listovima nogu dola zi do posebnog prestrojavanja i oni reaguju na aktiviranje posebne funkcije organizma s bolom.) To je signal puau da prestane da pui, inae e mu biti veoma loe, po to nikakvo leenje pri puenju ne pomae ve uzrokuje odumiranje prstiju na nogama i sline bolesti. Puenje negativno utie na eludano-crevni trakt. Ono stimulie razvoj gnojnih rana (ireva). I u tome ne ma niega udnog, jer dim aktivira dva procesa: vetra i u i, a svojstva sluzi, koja zaleuju - priguuje. Rezultat je da vetur - dim, pojaava destrukcione procese u elijama eluca i spreava stvaranje zatitne sluzi, a u - na raun (usled) nagrizajueg dejstva dima poveava kiselinska svojstva eluca, koja razjedaju sluzokou. Posmatranje bo lesnika obolelih od ira na elucu pokazalo je, da se pri puenju smanjuje efekat leenja. U poreenju sa nepuaima mukarci - puai u proeku umiru od raznih oboljenja 15 godina ranije; od oboljenja koronarnih sudova srca - priblino 18 godina; od hroninog bronhitisa - 14 godina; od raka plua - 11 godina ranije. Puenje izaziva teka oboljenja ne samo kod puaa nego i kod onih koji se sa njima drue, posebno kod dece. To su pasivni puai". Nepuau je dovoljno da provede 1 sat u zadimljenoj sobi, da bi u njegov organizam dospe-

le tetne materije u koliini, koja se sadri u jednoj ispuenoj cigareti. Upravo zbog toga deca uzrasta do 5 godina u porodicama puaa obolevaju od razliitih boljki u 73,9% sluajeva. U porodicama gde se mnogo pui nema ni jednog zdravog deteta. Puai izgledaju mnogo stariji od svojih vrnjaka ne puaa. Oni imaju suvu, naboranu kou, utu boju lica i mlitave miie. Razmislite o sledeem alarmantnom upozorenju SZO: svaki peti ovek umire od uzroka vezanih za puenje! Dijeta za puae i pasivne puae U duvanskom dimu ima oko etiri hiljade hemijskih komponenti. Asimilujui se u krvi, te materije dospevaju u elije organizma i gue ih. Dalje, one postaju nekodljive i delimino se izbacuju iz organizma. Zato im se prikljuuju (sa njima se veu) posebne materije organizma i izbacuju se u vidu isparljivih jedinjenja. Naravno, organizam usled toga gubi bioloki aktivne materije koje su mu potrebne i stvara se njihov deficit. To se ne odnosi samo na puae, ve i na one koji udiu vazduh sa dimom od cigareta. Istraivanja su pokazala, da puai i ljudi koji se na laze u drutvu puaa (pasivnih puaa) treba da upotre bljavaju vie bioloki aktivnih materija. Oni treba da jedu vie povra, voa i monolitnih prekrupa (posebno proklijalog zrna), da piju svee sokove od povra, to e obezbediti organizmu dovoljnu koliinu vitamina i minerala. Svaka cigareta unitava 25 miligrama vitamina C, a svaka kutija cigareta oduzima iz organizma puaa 500 miligrama tog vitamina.

Da bi se dobio betakarotin, koji se u jetri pretvara u vitamin A, pijte sok od argarepe. Taj vitamin jaa sluzokou plua i drugih organa. Tkiva plua tite vitamini E i B ] 2 , folijeva kiselina i mineral sclcn. Svega toga u izobilju ima u proklijaloj pe nici. Izbegavajte masnu hranu: ona pogorava asimilaci ju bioloki aktivnih materija. Manje pijte alkohol jer do punski optereuje organizam, a u kombinaciji sa pue njem naruava zdravlje.

NARKOMANIJA
Narkomanija je, bez sumnje, zlo koje razara svest i ovekov organizam. Ukratko emo objasniti kako se to de ava. ovek nikada ne bi uzimao narkotike, kada oni ne bi delovali na jedne ili druge ulne centre i u njima osta vljali prijatno seanje (memoriju)" o tom dogaaju u nje govoj svesti. Posle nekoliko kura narkotika u ovekovoj svesti ostaje snano arite seanja. Kao bilo koja informaciono-energetska tvorevina, to arite, radi svog posto janja, trai novo ulno potkrepljivanje, inae e se raspa sti. Da do toga ne bi dolo, narkotika memorija", kao kompjuterski virus, deluje na sve elije i oseanja u ovekovom mozgu i njegovoj svesti s jedinstvenim ciljem - po noviti stimulaciju. Tako nastaje narkotika zavisnost sa tendencijom za sve veom i veom upotrebom narkotika. Slino irenje narkotike memorije" povezano je s tim, to ona sve snanije potinjava svest, ostavljajui joj mini mum za trezveno razmiljanje.

Objasniu potinjavanje ovekovoj svesti od strane narkotike memorije" na jednostavnom primeru. ovek je edan i hoe da pije vodu. U njegovoj svesti aktiviran je prvi nivo - zadovoljavanje ei. Da bi je zadovoljio, u o vekovoj svesti treba da se stvori program, kako je zadovo ljiti, tj. prei na drugi nivo. 1 na kraju program treba da pone da konkretno deluje - izlazak na trei nivo. Sada paljivo analizirajte tok mojih rasuivanja. Po stoji elja za uzimanjem narkotika. Radi njenog zadovolja vanja ukljuuje se drugi nivo svesti - kako to najbolje ura diti (gde nabaviti narkotike). Zaokupljenost" tim misli ma govori o tome, da narkotika memorija" poinje da potinjava i obuhvata drugi nivo svesti. Ona jaa na raun toga, to u poetku obuhvata dozvoljene varijante, kako to uraditi?". Nakon stoje to uinjeno, narkotika memo rija" jaa i poveava se u svesti, i za odravanje svojih uve anih informaciono-energetskih struktura potrebno joj je snanije i ee stimulisanje. Rezultat je da ovek, radi za dovoljavanja poveane narkotike memorije", poinje da koristi i nedozvoljena sredstva. On postaje okoreli narko man, koji je spreman na sve. To se ve ostvaruje na tre em nivou. Tako se ovek degradira, pretvara u dodatak vlastite narkotike informacije", koja ga na kraju vodi u smrt. Kada je re o fizikom telu, uzimanje narkotika znai (omoguava) da ih organizam ukljuuje u procese razmene materija. Da bi ih izbacio treba uloiti znanje i strpljenje. U naem organizmu postoje razni receptori ko ji reaguju na prirodne narkotike, koji postoje i koji se stva raju. Ti receptori su potrebni za normalnu ivotnu aktiv-

nost organizma. Vetaki narkotici u zavisnosti od vrste razliito deluju na receptore. Na primer, u naem organi zmu se prirodno stvara vlastiti alkohol. Znai, alkohol, ve taki unesen u organizam, uticae na organizam upravo preko tih receptora. To se odnosi i na morfijum, opijum i sline droge. Poto te materije dospevaju u organizam spolja, njihovo prirodno stvaranje u organizmu se blokira. I sada radi normalnog linog oseanja ovek mora da ih redovno uzima. Da bi se izleio ovek treba da primora organizam da prirodno proizvodi te materije i da se od rekne od njihovog dostavljanja spolja. Za to je potrebno odreeno vreme, tokom kojeg se ovek osea veoma loe, u njegovom organizmu i svesti deava se lom". Prema tome razmislite, vredi li uzimati narkotike, a zatim se leiti od njih, tim vie ako ima mnotvo drugih naina za lino zadovoljstvo i uivanje u ivotu.

PRODRLJIVOST
Prodrljivost je blai" oblik narkomanije. Kod o veka koji je podloan prodrljivosti, u svesti se formira od govarajua psiholoka orjentacija, koja gui njegov razum i primorava ga da radi sve, da bi nekontrolisano ispunio svoj eludac hranom. Ta elja se posebno snano ispoljava uvee. Rezultat prejedanja je da se organizam brzo uni tava a ovek oboleva.

KAKO SE OSLOBODITI OD TETNIH NAVIKA?

ivotu se svata moe dogoditi. ovek ivi normal nim ivotom, a zatim neprimetno postaje alkoholi ar ili narkoman. Tako polako, ali sigurno sebe unitava. Zato u daljem tekstu dajemo predloge o tome kako pomo i oveku u takvim sluajevima. Mnogi pribegavaju kodiranju" od alkoholne i nikotinske zavisnosti. ta to znai? U osnovi datog metoda, ko ji je predloio doktor Dovenko, lei blokiranje informaciono-energetskog arita alkoholne ili nikotinske zavi snosti drugim, njima suprotnim aktivnostima. Da bi se ta blokada unela u svest, potrebno je za izvesno vreme iza zvati stanje oka, prekida, tokom kojeg se unosi potrebna informacija. Upravo iskljuivanje svesti omoguava da se unese nova informacija, jer samo u besvesnom stanju (ili stanju hipnoze) svest je osetljiva za slinu manipulaciju.

LEENJE GLADOVANJEM
Postoji univerzalnije, individualno sredstvo, koje pomae da se oslobodite tetnih navika - alkoholizma, puenja, narkomanije i prodrljivosti, a to je - post, pod kojim podrazumevam i gladovanje. Kada kau, da se ovek pridrava posta" ili posti", to znai, daje dobrovoljno nainio pregradu ispred svojih ulnih zadovoljstava s ciljem da ih obuzda i potini.

Prema tome, kada ovek pone dobrovoljno da gla duje u njegovom organizmu nastaje posebno prilagoavajue prestrojavanje, koje na blag nain izbacuju strane narkotike materije i uspostavljaju vlastiti, pravilni meta bolizam. Rezultat je da se ovek bez apstincntnog sindro ma oslobaa od narkotine zavisnosti. Specijalista za gladovanje G. Vojtovi posebno istie tu injenicu i navodi primer, kako mu je bolesnik - nar koman B., 42 godine, priao da se posle prve kure glado vanja pojavio u drutvu narkomana, presedeo tamo celu vee, ne dodirnuvi narkotike, i samim tim doveo u nedo umicu drugove" oko sebe. Posle toga njegovim primerom je poao isti takav bolesnik - narkoman S., 34 godi ne. Najtei period kod narkomana koji gladuju je prvi dan gladovanja. Posle gladovanja oni ne treba da se poja vljuju u ranijem drutvu, da se ponovo ne bi nali u isku enju. Gladovanje u trajanju 24- 36 sati jednom nedeljno pomae da se vaspitava" i smiri" prodrljivost. Dobro je gladovati jednom u 3 meseca po 7 - 10 dana. To pomae da se izbrie" informacija o prodrljivosti u ovekovoj svesti i da se suzi razvueni eludac. Ali kao najefikasni je sredstvo preporuuje se uzdravanje od jela. Posle 16 sati mogu se piti samo neki napici. Tako treba izdrati lunarni mesec. Za to vreme preanja navika e se rasplinu ti, a nova ojaati.

NARODNI METODI LEENJA ALKOHOLIZMA

Alkoholizam se veoma efikasno moe leiti travom, koja se naziva plaun-baranec (Lycopodium obscurum, L. Selago). 1 Priprema: 10 grama trave staviti uvee u termos i pre liti aom kljuale vode. Ujutro procediti i popiti sat vreme na posle doruka. Nakon 20-30 minuta posle uzimanja na pitka dati bolesniku - alkoholiaru da popije 40-50 mili grama votke (rakije) ili 50- 60 miligrama vina. Priblino posle 10-20 minuta javlja se munina i povraanje. Tokom dana bolesnik treba da ispije au napitka (po 50 grama u jednom obroku) i da to zaliva alkoholnim napicima. 2

Kura leenja proraunata je na 1-2 nedelje. Radi postizanja trajnog efekta odvratnosti bolesnika prema al koholu kuru leenja treba ponavljati nekoliko puta posle 6 meseci. Za vreme leenja, kada se uzima plaun-baranec (Lycopodium obscurum), treba se odrei ivotinjske hrane. Leenje plaun-baranecom kontraindikativno je kod srano-vaskularnih oboljenja i epilepsije. Protiv pijanstva postoje i molitve kod hriana.

Primedba prevodioca: Ova biljka podsea na biljku preica. Biljka je otrovna. Raste na alpskim livadama, na visini 1 000 - 1 400 metara nad morem i u Sibiru. Trava se priprema u julu - avgustu, za vreme sazrevanja spora. Izaziva povraanje, pobaaje, deluje kao purgativno sredstvo i protiv glista. Leenje ovom travom treba sprovoditi pod nadzorom lekara. Od nje se pripremaju odvar i ekstrakt. Njeni preparati su kontraindikativni kod teih oboljenja sranovaskularnog i centralnog nervnog sistema, kile i hemoroidnih krvare nja. Posebno su opasni za trudnice, kao i za ljude starije od 60 godi na. Primedba prevodioca: Prema P. A. Kosevu, autoru knjige Potpuni prirunik lekovitih biljaka, pripremaju se sledei napici: odvar i ekstrakt. Odvar: 10 grama trave preliti sa 200 mililitara vode i kuvati 15 minuta, ohladiti, procediti, iscediti ostatke biljke i dodati vode do 200 mililitara. Uzimati po 80 - 100 mililitara sveeg odvara, a posle 3 15 minuta manju koliinu alkoholnog napitka uz istovremeno udisan je para alkohola. Nakon 10-15 minuta izaziva povraanje.
2

Posle 3 - 7 kura sa petoprocentnim rastvorom odvara u kom binaciji sa alkoholnim napicima, javlja se stalna (trajna) odvratnost prema alkoholu. Odvar se spolja primenjuje kod elavosti i psorijaze, a moe se primeniti i kao insekticid. Ekstrakt: 10 grama trave pomeati sa 500 mililitara votke (rak ije) u posudi sa poklopcem. Posudu dobro zatvoriti, oblepiti testom, dinstati na blagoj vatri u rerni, a zatim smeu procediti. Uzimati po 1 kafenu kaiicu 3 - 4 puta dnevno kod reumatizma, histerije, neurastenije, poremeaja razmene materija, psorijaze i elavosti.

RASPROSTRANJENA OBOLJENJA KOD MUKARACA

PLUNA OBOLJENJA

rema zvaninim podacima Meunarodne zdravstvene organizacije (1996), na zemlji samo od infekcija svake godine umire sedamnaest miliona ljudi, a glavni ubica je - pneumonija (4 400 000 ljudi), zbog ega su i namenjeni, u prvom redu, pozivi da se jaa organizam u borbi pro tiv te bolesti.

ka i kuvati na blagoj vatri, uz povremeno meanje, do po lovine prvobitne zapremine. Kada se ovas skuva, propu stiti ga kroz sito. Dobija se oko pola ae tene (boje kafe sa mlekom) kaice. Tu kaicu treba popiti u jednom obro ku pre jela. Ovakav lek treba pripremati i upotrebljavati 3 puta dnevno. Melasa od zrna moe se kroz sito isprati mlekom i tu tenost treba piti kod teih sluajeva. Ostaci melase se bacaju. Priblino posle nedelju dana poee ienje plua od sluzi u vidu jakog i dugotrajnog kalja u trajanju od 20 do 30 minuta. Kod ljudi koji ozbiljno boluju od pneumonije moe izlaziti zelena sluz u vidu presovanih paria. r/ Vana napomena: ako patite od zatvora, njihova posledica su bolesti plua. Obavezno odstranite zatvore.

KAKO O I S T I T I I I Z L E I T I P L U A
Mnogi ljudi u mladosti pate od plunih oboljenja, jer je u tom dobu jak ivotni princip sluzi. Upotreba pro dukata sa slatkim ukusom (hleb, meso, poslastice, ma snoe) podstie nagomilavanje sluzi oko plua i njeno tru ljenje, to izaziva pneumoniju i druga oboljenja plua.

Oman

(Inula helenium)

Uzeti 20 grama isitnjenog korenja omana, preliti sa aom vode (najbolje protijeve) i kuvati 10 minuta na sla boj vatri. Posle toga sipati u termos i drati 4 sata, procediti i uzimati po 1 supenu kaiku 3 - 4 puta dnevno pre jela.

L E K O V I T E TRAVE I SMEE ZA L E E N J E P L U A
U narodnoj medicini postoji mnotvo proverenih recepata za leenje plua. Evo jednog od njih. Uzeti punu au monolitnih zr na od ovsa (bolje neopranih), preliti ih sa pola litra mle-

ilovlak (Plantago major, P. media, P. lanceolata) Staviti 1 supenu kaiku suvih listova ilovlaka u ter mos i preliti sa aom kljuale vode. Ostaviti da odstoji 2 sata i procediti. Uzimati po 1 supenu kaiku 4 puta dnev no pre jela. Pomae kod napada kalja.

Uzeti 3 supene kaike sveih listova ilovlaka i pomeati sa 3 supene kaike meda. Smeu staviti u dobro za tvoren lonac i drati lonac na toploj ringli nekoliko (od 3 do 6) sati. Dobie se tenost u vidu sirupa. Uzimati po 1 kal'enu kaiicu sirupa pre jela.

Pupoljci od bora Sipati u termos 1 supenu kaiku pupoljaka i preliti sa aom kljuale vode (najbolje protijeve vode), ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat, a zatim procediti. Piti po 1-2 gutljaja kod napada kalja.

1 deo, cvetovi sleza (Malva borealis, M. Rotundifolia) - 2 dela, trava majine duice (Thymus serpyllum) - 2 dela, koren belog sleza (Althaea officinalis) - 2 dela i koren slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra) - 5 delova. Uzeti 1 su penu kaiku smee, sipati je u au hladne vode (namagnetisane protijeve), ostaviti da odstoji 2 sata, zatim je sta viti na vatru i dovesti do kljuanja, posle ega sipati u ter mos i ostaviti da odstoji. Piti iz termosa po 50 grama to plog odvara 3 - 4 puta dnevno.

Vranilova trava (Origanum vulgare)3 U vranilovoj travi sadre se eterska ulja, koja razmekavaju sluz i podstiu njeno izbacivanje iz organizma. Vranilova trava se smatra dobrim sredstvom za iskaljavanje. Koristi se sama trava i u vidu smee sa drugim trava ma. Vranilova trava - 1 deo, koren belog sleza - 2 dela i list podbela - 2 dela. Jednu supenu kaiku smee preliti sa 2 ae kljuale vode i ostaviti da odstoji u termosu. Uzi mati po 100 grama posle jela.

Zova

(Sambucus nigra)

Jednu supenu kaiku suvih cvetova preliti sa pola li tra kljuale vode. Ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat, pa procediti. Piti preko noi po 100 - 200 grama u toplom stanju. Moe se malo zasladiti medom.

Anis (Anisum vulgare gaertn.) Zahvaljujui svojim posebnim isparljivim svojstvi ma anis podstie izbacivanje sluzi. Obino ga primenjuju u smeama sa drugim lekovitim biljkama, to pojaava njihova lekovita svojstva. Plodovi anisa - 1 deo, listovi podbela (Tussilago farfara) - 1 deo, cvetovi andelike (Archangelica officinalis) -

Autor ne navodi latinske nazive biljaka, pa sam za svaku biljku uneo latinski naziv radi lakeg pronalaenja biljaka. - Primedba prevodioca.

Kaitop

(Viburnum

opulus)

SRANO-VASKULARNA OBOLJENJA

Ukus gorak, opor (trpak) - antagonist sluzi. Odlino sredstvo za iskaljavanje. Koristi se odvar od cvetova i plodova. Radi pojaanja dejstva moe se dodati med. Odvar od plodova kartopa priprema se na sledei nain: 1 au plodo va preliti sa 1 litrom vrele protijeve vode (moe se namagnetisati) i kuvati 10 minuta. Procediti, sipati u termos i dodati 3 supene kaike meda. Piti po 100 grama 3-4 puta dnevno. Rotkva sejana (Raphanus sativus)

HIPERTENZIJA (Hipertonija)

Ima gorak ukus, koji je antagonist sluzi. Cedi se sok i upotrebljava sa medom po 1- 2 supene kaike pre jela. Sok se priprema samo za jedan dan! Sok se uva u friide ru u dobro zatvorenoj posudi. Sok se moe dobiti i na druge naine. Izrezati u rotkvi udubljenje i napuniti ga medom. Otvor zatvoriti paretom rotkve i ostaviti da odstoji 4 sa ta. Sok koji se stvori u udubljenju izliti i uzimati po 1 supenu kaiku pre jela. Narezati svezu rotkvu u veoma tanke kriice ( 6 - 8 komada). Svaku kriicu preliti medom. Slatki sok koji se pojavi uzimati po 1 supenu kaiku svakog sata. Lekovi od rotkve smatraju se najefikasnijim kod ka lja i lece kaalj za vrlo kratko vreme. Primedba. Navedene biljke imaju lekovita svojstva jer sadre eterska ulja, koja brzo isparavaju. Zbog to<^ gase pripremljeni ekstrakti i sokovi moraju uvati u dobro zatvorenim posudama i ne smeju se suvie prelivali i cediti. Treba ih popiti za jedan dan. Sledeeg dana pripremiti nove ekstrakte i sokove.

nogi ljudi povezuju re hipertonija" sa visokim krvnim pritiskom. U stvarnosti to oznaava nenor malno visok miini tonus". Povieni krvni pritisak ozna ava se slinom reju hipertenzija". Postoji nekoliko vrsta visokog krvnog pritiska: opti visoki arterijski krvni pritisak, nenormalno visoki krvni pritisak u pluima i visoki venozni krvni pritisak u vratnoj veni jetre (portalna hipertonija). Sve te vrste visokog krv nog pritiska imaju razne uzroke i izazivaju razna obolje nja. U daljem tekstu bie rei samo o jednom - optem vi sokom arterijskom pritisku u organizmu. Da bismo shvatili mehanizam njegovog nastanka, upoznajmo se sa tim kako krv cirkulie kroz organizam. U celini sistem krvotoka oveka deli se na srce, arterijski sistem, sistem kapilara i venozni sistem. Uproeno, to se moe predstaviti ovako: srce - pumpa, koja pokree tenost; arterije i vene - cevi kroz koje se tenost kree (te e); kapilari - veoma male cevi, koje se nalaze izmeu ve likih cevi arterija i vena. Srce pumpa krv u arterijski sistem, stvarajui u nje mu visok pritisak, usled ega krv tee prema kapilarima. Povean pritisak u arterijama potreban je da bi se krv pro gurala kroz kapilare. Meutim, to nije dovoljno. Kapilari su toliko mali da delii krvi - eritrociti (crvena krvna zrn ca) s tekom mukom prolaze kroz njih. Eritrociti imaju

elektrino punjenje (naboj) i pri pribliavanju jednog pre ma drugom oni se odbijaju. Kapilar se moe predstaviti u vidu male cevice u kojoj su eritrociti rasporeeni na jed nakom meusobnom rastojanju. Arterijski i venozni kraje vi te cevice su raireni. Na arterijskom kraju cevice usled sranih impulsa i pritiska eritrociti se stalno pribliavaju je dan drugom i odbijaju (zbog naboja), izazivajui kretanje prema venoznom proirenju, gde je pritisak manji. Kao re zultat kretanje krvi kroz kapilare podstiu dva mehanizma - kompresioni rad srca i elektrini naboj samih eritrocita. To kretanje pomae i trei mehanizam - razliite miine kontrakcije (koje potiskuju krv) i vibracije u organizmu. Prema tome, arterijski pritisak se moe poveavati usled suavanja samih arterija (spazmi od emocija), sma njenja naboja eritrocita (ishrana kuvanom hranom u ko joj nema naboja; smanjivanje opteg naboja organizma ili njegovo izoblienje usled nagomilavanja statikog elektri citeta zbog nenormalnog kontakta organizma sa ze mljom), spazma miia ili organa (negativne emocije, ko je se stalno ponavljaju, dovode do toga da se miii, orga ni skupljaju i veoma oteavaju kapilarni krvotok), zagae nosti vezivnog tkiva ljakom (razmena materija, gasova vr i se preko vezivnog tkiva, i ako je ono zagaeno, krv te ko prolazi kroz tkivo).

manje uznemiravali. Prema njima se treba odnositi ra zumno, bez emocija. Treba nauiti da se oputamo i moda da ovladamo autogenim treningom. To e nam pomoi da otklonimo nagomilanu napetost tokom dana, da se dobro odmorimo i da obnovimo kapilarni krvotok. Pri tom dobro pomau to ple vodene terapije, umotavanja i sauna. To ne samo da nas oputa i poboljava kapilarni krvotok, ve podstie ienje od ljake i izjednaavanje opteg naboja organizma. Fizike vebe do blagog znojenja (etnje, tranje, ba vljenja obinom gimnastikom, posebno atletikom) dopri nose poboljavanju kapilarnog krvotoka i smanjivanju ar terijskog krvnog pritiska. Korisne su i vebe disanja prema metodu Butejka i Streljnikove, ritmiko disanje jogista i disanje koje isti spoljanje manifestacije ivota. Sve te vrste disanja podsti u nagomilavanje ugljenine kiseline u organizmu, koja utie na otvaranje krvnih sudova i oputanje miia. Od lekovitih i profilaktinih sredstava vaan znaaj imaju ishrana i ienje organizma. U ishrani treba da preovladaju salate od sveeg povra, voe, klice od peni ce, koje poveavaju naboj organizma i ne dozvoljavaju da se krv zgrua. Najbolje je primenjivati povremeno glado vanje. Upravo ono podstie ienje organizma na nivou vezivnog tkiva i poveava opti naboj organizma. Obave zno treba oistiti jetru i debelo crevo. Za sniavanje arterijskog pritiska dobra je urinoterapija. Raspolaui blagim diuretikim dejstvom urin izba cuje suvinu vodu iz organizma, podstie otvaranje kapilara, a posledica toga je smanjen arterijski, modani i o ni pritisak.

LEENJE HIPERTONIJE
Ako se znaju uzroci, mogu se odabrati efikasni na ini za leenje hipertenzije. U prvom redu treba preispita ti svoj odnos prema ivotu, da bi nas spoljanji dogaaji

Uz navedene mere, moe se normaltzovati krvni pritisak i osloboditi mnogobrojnih nepovoljnih posledica za zdravlje.

LEENJE I PROFILAKSA HIPERTONIJE NARODNIM METODIMA

Hipertonici treba da promene ishranu i da redovno piju jabukovo sirce (2 supene kaike na 1 au vode), da iskljue slane produkte, umesto penine prekrupe i bra na da koriste kukuruz; u dnevnom obroku da smanje sa draj ivotinjskih belanevina i da zapamte sledee pravi lo - upotreba meda posle svakog jela smanjuje krvni pri tisak. Narodni metodi leenja hipertonije zasnivaju se na korienju povra i jagodiastog voa. Tako, na primer, dobar efekat daje sok od mahovice (Oxycoccus palustris) sa eerom (u odnosu 1:1). Treba uzimali po 1 supenu ka iku 3 puta dnevno posle jela. Koristan je i odvar od boranije, koji se priprema na sledei nain: 20 grama ljuske od boranije preliti sa 1 li trom vode i kuvati na blagoj vatri 3 sata. Uzimati po 1/3 ae na 30 minuta pre jela. Dobro pomae i smea soka crvene cvekle sa me dom (u odnosu 1:2). U smeu se moe dodati sok od li muna. Smeu uvati u friideru. Uzimati po 1/2 ae 1 sat posle jela. Kod hipertonije se preporuuje peeni krompir sa ljuskom (jesti i ljusku), svee glavice luka, crna ribizla (Ribes nigrum) - slatko i odvar od osuenih plodova, beli luk

(enjak) - kod sklerotinog oblika hipertonije 2-3 renja svakodnevno. Salatu (Lactuca sativa) - ekstrakt od listova (1 supe nu kaiku isitnjenih listova preliti sa aom kljuale vode, ostaviti da odstoji 1- 2 sata, procediti i piti po 1/2 ae 2 puta dnevno ili po 1 au uvee.

P R O B L E M I SA KRVNIM SUDOVIMA
U najrasprostranjenija oboljenja krvnih sudova spa daju: ateroskleroza - podmukli neprijatelj svih sudova u ovejem organizmu; insult - teka posledica oteenja krvnih sudova mozga; varikozno proirenje vena - obolje nje, koje nastaje kao rezultat istezanja venoznih zidova i poremeaja rada venoznih ventila. Sve te bolesti meusobno su tesno povezane i mogu imati iste posledice i komplikacije. Tako, na primer, ako je kod oveka uoena ateroskleroza, on ima veliku ansu da dobije infarkt miokarda. Kao to je reeno, u srano-vaskularni sistem spada ju srce i krvni sudovi. Da bi sistem krvotoka normalno funkcionisao, veoma je vano imati zdrave krvne sudove. ta su to zdravi krvni sudovi? Prvo, kod zdravih sudova zi dovi su elastini, oni su sposobni da se ire i suavaju pre ma potrebi. Elastinost krvnih sudova je vana i zato, to se zahvaljujui njihovom skupljanju i irenju regulie priti sak u arterijama i venama. A razlika pritiska obezbeuje kretanje krvi kroz krvne sudove. Kada zidovi vena gube elastinost, pune se krvlju, a skupljati se vie ne mogu. Za to raste pritisak u venama, a razlika pritiska izmeu veno-

znih i arterijskih kapilara se smanjuje. To je uzrok uspore nog procesa razmene, razvoja hipoksije (kiseonikog gla dovanja), zasienosti tkiva produktima raspadanja, a to znai naruavanje njihovih funkcija. Drugi vaan uslov normalnog rada sistema krvotoka su glatki zidovi krvnih sudova. Ako se na glatkom zidu krvnog suda pojavi izrasli na, stvara se vrtlog, vir - elije krvi meusobno se sudara ju i mnoge od njih ginu. Hemijski sastav krvi menja se na gore, stvaraju se ugruci crvenih krvnih zrnaca - trombovi, koji mogu izazvati ozbiljna oteenja. Trea osobenost zdravih krvnih sudova vezana je za njihovu sposobnost da spreavaju zgruavanje krvi. U zdravom krvnom sudu krv se nikada ne zgruava, zahvaljujui tome to su njegovi zi dovi iznutra prekriveni slojem endotela. Endotelne elije lue specijalne materije, koje spreavaju zgruavanje krvi. A kada je unutranji sloj elija krvnog suda oteen, pro ces zgruavanja poinje odmah. Na oteenje endotela pr vi reaguju trombociti. Oni se lepe na oteeni deo, pa ak i daju signal nesree" - lue posebne materije koje provo ciraju spazam krvnih sudova i pozivaju u pomo nove trombocite, koji se takoe lepe na povreena mesta. Zatim se slepljeni trombociti smanjuju i tromb od ugruaka krvi je formiran. U zdravom krvnom sudu to se ne deava. Zna i, unutranjost zida krvnog suda ne srne biti oteena. Za normalan rad vena, pored toga, veoma je vano daje apa rat zalistaka u ispravnom stanju. Ako krilca zalistaka vr sto prileu jedno uz drugo i zatvaraju celu upljinu vene, krv tee upravo tamo gde je potrebno, tj. prema srcu. Ali ako zalistak nije vrsto zatvoren, krv se ustremljuje obrnu to, vene se prepunjavaju krvlju, javlja se venozni zastoj prvi simptom varikoznog oboljenja.

Prema tome, elastini, glatki, neoteeni zidovi krv nih sudova i normalno funkcionisanje aparata venoznih zalistaka - osnovni su uslovi za normalan rad srano-vaskularnog sistema.

Pravilna ishrana za profilaksu ateroskleroze Da ne bismo imali problema sa krvnim sudovima treba posebno obratiti panju na ishranu. Sistem ovekovog krvotoka u primitivnom obliku predstavlja sistem za rasporeivanje tenosti. U zavisnosti od toga kakvog je sastava tenost koja se pumpa kroz taj sistem, uoava se jedna ili druga dotrajalost. Na primer, agresivne materije, rastvorene u tenosti, vie deluju na zidove dalekovodne cevi", a lepljive materije - doprinose zaepljenju. Ako se sa ovog primera pree na sistem krvo toka, ispostavlja se da se mineralne materije, koje su pod vrgnute termikoj obradi (na primer, kalcij um, koji se sa dri u produktima ishrane), taloe u vezivnom tkivu zido va krvnih sudova, inei ih manje elastinim. Lepljive materije tipa kroba, belanevina i posebno masti ine na u krv lepljivom tenou, koja sa tekoom prolazi kroz kapilarni krvotok. Ako se slina hrana jede uvee, kada se temperatura tela smanjuje, lepljivost krvi se znatno pove ava, to uzrokuje poremeaj kapilarnog krvotoka, u pr vom redu u udovima - rukama i nogama.

LEKOVITO VOE I JAGODE KOD SRANO-VASKULARNIH OBOLJENJA

Kajsija. - U osuenim plodovima ima mnogo kalijuma. Preporuuju se kao dijetalno sredstvo u da ne rastereenja - dranja dijete 4 (300 grama osue nih i isitnjenih plodova i pola litra soka od kajsije uzeti 4 puta) jednom nedeljno radi ishrane sra nog miia. Pomoranda. - kod ateroskleroze i ishemijske bo lesti srca. Ekstrakt od mladih listova trnjine (Prunus spinosa). - Kod otoka izazvanih oboljenjem srca. Groe. - Dugotrajna upotreba plodova ili soka veoma je efikasna za poveanje tonusa sranog miia. Nar (mogranj). - Preporuuje se kod aterosklero ze, poto njegov sok rastvara krenjake taloge na krvnim sudovima. Grejpfrut. - Ima antisklerotina svojstva. Batenska (umska) jagoda. - Dragoceno sredstvo kod sranih oboljenja; plodovi i ekstrakt od lia: 2 supene kaike listova preliti sa 2 ae kljuale vo de i ostaviti da odstoji 24 sata. Piti po 1/2 ae 4 puta dnevno kod poveanog krvnog pritiska, ubr zanog sranog ritma, slabljenja kontrakcija sra nog miia. Breskva. - Kod ateroskleroze.

ljiva. - Kod ateroskleroze i hipertonije. Crna ribizla. - Sredstvo koje tonizuje srano-vaskularni sistem; sok iz plodova - kod aterosklero ze i hipertonije. Beli dud. - Plodovi i sok kod oboljenja srano-vaskularnog sistema. Upotreba crnog duda sniava krvni pritisak. Fejhoa (Feijoa sellowiana Berg.). - Poto ima veli ku koncentraciju joda plodovi i sok se upotreblja vaju kod ateroskleroze i oboljenja titaste lezde. Jabuke. - Kod oboljenja srca, hipertonije, obolje nja jetre, gojaznosti i podagre (kostobolje). Veoma su korisni dani dijete sa jabukama: 300 - 400 gra ma sveih slatkih jabuka 5 - 6 puta dnevno.

ORASI I POVRE KOD SRANO-VASKULARNIH OBOLJENJA

Orah. - aj: 1-2 kafene kaiice suvih listova pre liti 1 aom kljuale vode i ostaviti da odstoji. Piti po 1/2 ae 3-4 puta dnevno kod ateroskleroze. Za leenje hipertonije upotrebljavati svakodnevno po 100 grama oraha sa medom ili bez meda u tra janju 45 dana. Patlidani. - Smanjuju sadraj holesterina u krvi. U lekovitoj ishrani patlidani se preporuuju kod ateroskleroze, srano-vaskularnih oboljenja i sla bog rada srca. Dinja. - Kod ateroskleroze krvnih sudova mozga i srca.

Primedba prevodioca.

Tikvice. - Kod otoka srano-vaskularnog porekla, ateroskleroze i suvine telesne teine; izbacuje su vinu tenost i holesterin. Krompir. - Kod oboljenja srano-vaskularnog si stema i bubrega, propraenih otocima. Svezi krastavci. - Kod srano-vaskularnih obolje nja; smanjuju pritisak i normalizuju rad titaste lezde. Pastrnjak. - Jaa zidove krvnih sudova i kapilara. Ekstrakt: 5 supenih kaika isitnjenog kore nj a pre liti sa pola litra kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi u termosu. Piti po 1/3 - 1/4 ae (sa e erom i medom) 4 puta dnevno kod opte slabosti. Kornioni. - Kod ateroskleroze; bolje je upotre bljavati sitne, po 5 - 7 cm prenika, na dan ubira nja. Paradajz. - Za profilaksu ateroskleroze, ljudima srednjeg i starijeg doba. Tikva (bundeva). - Kod srano-vaskularnih obolje nja, ateroskleroze i hipertonije. Mirodija. - Kod hipertonije, stenokardije, neuro za i nesanice. Ekstrakt: 1 supenu kaiku plodova ili trave preliti 1 aom kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi u termosu. Piti po 1 au dnev no.

nalis), koren, hmelj (Humulus lupulus), iarke - po 2 de la. Piti po 1/2 ae ekstrakta 3 puta dnevno kod nervne uzbuclenosti, razdraenosti i nesanice. 2. Odoljen (koren), srdaica (lie) - po 3 dela, haj duka trava (Achillea millefolium), trava, anis (Anisum vulgare), plodovi - po 2 dela. Piti kao ekstrakt po 1/3- 1/4 ae 2- 3 puta dnevno kod bolova u srcu.

EMOCIONALNO-VOLJNA M O T I V I S A N O S T Z A I Z L E E N J E SRCA
Moje srce je apsolutno zdravo. Potpuno je zdravo moje srce. Mladalaka, energina krv naisto-naisto ispira srce, sve bolje i bolje hrani moje srce. Veito mlada energija neprekidno podmiauje srce. Veito mlada krv, koja stvara ivot, ispoljava snano dejstvo na srce. Velika snaga Vasione, koja mi je podarila ivot, ini moje srce mladalaki zdravim, mladalaki snanim, mladalaki monim. Svi sistemi organizma rade sa mladalakom smelou, sa ogromnom snagom za potpuno ozdravljenje srca. Svakog trenutka srce postaje mladalaki energino. Veli ka je i neograniena snaga srca. Srce pulsira ivotom no voroeneta, mladia. Rad srca je snaan i besprekoran. Svakoga trenutka u srce se uliva prvobitna-mladalaka sveina, snaga i dugovenost. Obnavlja se prvobitna-mla dalaka snaga, prvobitna-mladalaka elastinost sranih miia. Mlado zdravo srce je elastino i gipko. itavo srce

Smee trava kod srano-vaskularnih obofjenja 1. Nana (Mentha piperita), listovi, srdaica (Leonurus cardiaca), trava - po 3 dela, odoljen (Valeriana offici-

ispunjeno je Boanskom svetlosnom snagom. Moje srce je apsolutno zdravo, ispunjeno neogranienom energijom i snagom. Takvim e ono biti danas, sutra i zauvek." Ova motivacija se moe itati, a moe se snimiti na magnetofonsku traku i presluavati vie puta redom, po navljajui u sebi, stvarajui u mislima emociju mladog, energinog i neumornog srca.

ONKOLOKA OBOLJENJA TA JE RAK?

Zlocudni (maligni) tumor (rak) je teko oboljenje, uzrokovano nekontrolisanim razmnoavanjem izmenjenih (malignih) elija. Organizam gubi kontrolu nad razmnoavanjem tih elija, oni se kao lavina dele, zamenjuju normalna tkiva, razrastajui se u njima. To dovodi do poremeaja razmene materija i organizam se truje produktima raspada tu mora. Maligne elije skoro se ne razlikuju od normalnih elija iz kojih su nastale, pa ih zatitni sistemi organizma ne smatraju stranim i ne odbacuju ih blagovremeno. Savremeni metodi leenja malignih tumora istovre meno sa neoplazmama oteuju i normalna tkiva. Rezul tat je da slabe zatitni sistemi organizma i esto posle to ga rak deluje sa novom snagom. Osnova onkoloke profilakse je u poveanju zatitnih sila organizma (imuniteta). Korienje prirodnih sredstava pomae da se pobolja stanje kod ljudi koji pate od ontolo kih oboljenja, ak i u kasnim stadijumima, da se povea efikasnost leenja i da se praktino postigne izleenje.

I E N J E KRVI
Mere za ienje krvi poinju sa trodnevnom dije tom na sokovima. Ona se moe produiti i 5-7 dana. Ko riste se svee isceeni sokovi od voa i povra crvene bo je: vinje, mahovice, cvckle, groa, kupine (Rubus caesius, R. fruticosus) i crvenog kupusa. Moe se uzimati ne koliko vrsta soka dnevno. Crvena boja sokova ima poseban znaaj. Prvo, crvena boja usled svoje posebne energije i frekvencije stupa u rezonansu sa istim takvim karakteristikama krvi, to stimulie stvaranje krvi. Drugo, sokovi od povra i voa zasieni su bioloki aktivnim materijama, koje podiu organizam hronino obolelog oveka na nivo normalnog funkcionisanja. Izobilje prirodne, aktivne vode, dospeva sa sokovi ma u organizam i omoguava da se iz krvi brzo izbacuje rastvorena neistoa. Da bi se pomoglo organizmu da to bolje izbacuje toksine, preporuuju se klistiri. Sline mere za ienje krvi dobro iste i tene sre dine, limfu. Ovoj terapiji treba dodati posetu sauni svakog drugog dana (ako nema kontraindikacija). Posle saune treba odmah ispiti udarnu dozu soka.

IENJE ORGANIZMA OD L J A K E I P A R A Z I T A
Ljudi, koji dobro poznaju probleme onkolokih obo ljenja, tvrde, da se u poetku organizam zagauje lja-

kom. U organizmu se pojavljuju zagaena mesta u kojima se naseljavaju razni paraziti. ovek poinje pomalo" da boluje i njega lece. Kao odgovor na leenje paraziti se u poetku skrivaju, a po zavretku leenja pojaano raz mnoavaju. Ali sada postaju opasniji, jer na leenje odgo varaju prilagoavanjem. Oni prodiru u tkiva, koja su naj manje dostupna lekovima i tu se pojaano razmnoavaju. Rezultat tog procesa je stvaranje tumora. Hemioterapija podriva imunitet organizma i ini ga nezatienim. Hirurgija ne moe sve da odstrani, ve pro vocira tumor da se jo bre deli. Zraenje slabi organi zam, i samim tim stimulie rast elija raka. Prema tome, ako kod oveka postoji onkoloko obo ljenje, znai daje njegov organizam prilino oslabljen, za gaen ljakom i oteen parazitima. Zato u prvom redu treba primeniti proiavajue-protivparazitno leenje.

dan sat pre ili sat posle jela. Treba upotrebljavati do 2 li m u n a dnevno. Limun pojaava snabdevanje elija kiseonikom, zasiuje oksidacionim fermentima i zaustavlja nji hovo odumiranje.

STIMULACIJA Z A T I T N I H SILA O R G A N I Z M A
Istovremeno sa proiavajue-protivparazitnim leenjem treba poeti sa stimulacijom zatitnih sila organi zma. Tumor se odvaja od tkiva organizma i deluje kao ogromni sluzni parazit tipa peurke ili kolonije, pa je po trebno spreiti da ostvari to odvajanje. U prvom redu tre ba aktivirati energetsko dejstvo spoljanjih manifestacija organizma. Zatim poveati ne samo optu, nego i lokalnu cirkulaciju tenosti (krvi, limfe). Dalje - zasiavati tkiva kisconikom i materijama-regulatorima, aktivirajui nervno upravljanje od stra ne organizma. Ako ovek moe da gladuje i pije vlastiti urin - to je jedan od najboljih naina otklanjanja opte intoksikacije organizma i stimulacije njegovih zatitnih sila. Kako za profilaksu, tako i u toku procesa protivtumorskog leenja mogu se koristiti protivonkoloki mikroklistiri. Njihovo dejstvo je zasnovano na tome, to hlorofil aktivno unitava patogenu mikrofloru creva, podstie dezinfekciju i normalizaciju krvi, ispoljava opte stimuli raj ue dejstvo na ceo organizam. Tome doprinose i fitoncidi.

ienje na elijskom nivou Za ienje na elijskom nivou preporuuje se odvar od etina (igliastog lia etinara). Uzeti 5 supenih kai ka mladih etina, preliti sa pola litra aktivirane vode, do dati 2- 3 supene kaike suvog ipka i 2 supene kaike lju ske od luka. Kuvati dok ne prokljua, a zatim produiti kuvanje na blagoj vatri 10 minuta. Preko noi ostaviti da odstoji na toplom mestu. Iako ovaj napitak nije tetan, ne preporuuje se uzimati ga due od 4 meseca, da se orga nizam ne bi privikao na njega. Moete koristiti i sledei recept: 1/2 limuna oistiti od kore, isitniti, preliti odvarom od etina i uzimati na je-

Protivonkoloki

mikroklistiri

Fitoncidi luka i enjaka (belog luku) Kao dopunu onkolokim mikroklistirima preporu uje se uzimati luk i enjak, koji sadre mone fitoncide. Radi toga treba sitno samleti luk i enjak (u istim kolii nama), preliti ih biljnim uljem (zejtinom) i promeati. Obino se na 100 grama dobijene kaice od luka i enja ka dodaje od 50 do 150 grama ulja. U zavisnosti od toga kako organizam podnosi luk i enjak dnevno treba uzi mati od 100 do 500 grama (ne raunajui ulje). Kada se zavri sa kurom leenja onkolokim mikroklistirima, tre ba zavriti i sa uzimanjem luka i enjaka. Podizanje imuniteta (naroito kod teih oboljenja i skrivenih infekcija) u nekim sluajevima praeno je sna nim kriznim pojavama. Budite za to unapred spremni. Pilule od propolisa Kod raka eluca i creva mogu se uzimati pilule od propolisa. Uzeti 100 grama propolisa, 100 grama sveeg maslaca i 2 supene kaike meda. Sve to rastopiti na vode noj pari, meajui dok se ne dobije kompaktna masa. Iz dobijene mase uvaljati loptice veliine kukuruznog zrna i uvaljati ih u brano, da se ne bi meusobno lepile. Uzimati po 1 pilulu 3 puta dnevno pre jela. Metod leenja onkolokih oboljenja pomou kerozina Paula Kerner iz Austrije smatra da kerozin lei obo ljenja krvi. Metodom uzimanja kerozina, koji ona predla e, izleila je vie od dvadeset hiljada bolesnika i dobila je patente u mnogim zemljama!

Protivonkoloki mikroklistiri pripremaju se na sledei nain. Sakupiti zelene delove biljaka: koprive, mirodije, ce lera, peruna, ruse (sedefa - Chelidonium majus), listove cvekle, vinograda (groa), maline, oraha i rastavia (Equisetum arvense). Ako nedostaje neka od biljaka, moete koristiti to to imate, ali je obavezan rastavi (ako ga ne mate, moete koristiti njegov ekstrakt od suve sirovine: 1 supena kaika trave na 200 grama kljuale vode). Veoma je poeljan i list oraha. Zelene delove biljki samleti u ma ini za meso ili u sokovniku i isccditi sok. Posle toga 2 kafene kaiice zelenog soka razblaiti u 100 grama tople prokljuale vode (moe i svee mokrae), naliti u gumenu kruku i uliti u pravo crevo. Tokom nedelju dana tu tera piju vriti svakodnevno, najbolje uvee. Sledee nedelje uraditi to isto, ali svakog drugog dana, razblaujui 4 kafene kaiice zelenog soka u 200 grama vode. Zeleni sok od navedenih biljki treba pripremati ne posredno pre terapije. Ranije pripremljen sok brzo gubi svoja lekovita svojstva. Najefikasniji od preporuenih bi ljaka su listovi rastavia, oraha i ruse. U rastaviu ima mnogo silicij uma, koji podstie unitavanje mikroorgani zama i gljivica u organizmu. Orah sadri jod, usled ega odlino otklanja baktericidne i gljivine infekcije. Sok od ruse (sedefa) ima odlina protivtumorna svojstva. Fitoncidi ostalih biljaka su dosta jaki, efikasni i meusobno se dopunjuju. Zato je najbolje koristiti itavu smeu.

Paula je ozbiljno obolela od raka creva sa metasta zama. Za vreme bolesti i leenja smrala je 14 kilograma. Za vreme operacije odstranili su joj 75 centimetara creva. Drugu operaciju da bi se odrala u ivotu ve je bilo ka sno raditi. Pojavila se paraliza. Otpustili su je iz bolnice kao beznadenu bolesnicu. Lekari su predviali njenu smrt kroz dve nedelje. Paula se, leei u kui paralizovana, seala pria voj nika o tome, kako su u Jugoslaviji ljudi kod raznih obolje nja pili kerozin i trljali se njime. Ona je odluila da proba leenje destilovanim kerozinom. Prvo je popila 1 supenu kaiku. Posle nekoliko sati poboljalo joj se raspoloenje i bolovi su se stiali. Posle 3 dana terapije ona se podigla na noge. Ubrzo je mogla i da jede. este nedelje osetila je glad i vratio joj se apetit. Posle izvesnog vremena obnovi la je izgubljenu telesnu teinu. Otada se Paula vie nije bojala strane bolesti, protiv koje nije bilo lekova. Posle toga spaavala je od malignih tumora bolesni ke kojima nisu pomagali nikakvi lekovi. Uzroci. Paula Kerner ne koncentrie panju na uzroke nastanka onkolokih oboljenja, smatrajui da ona nastaju usled nekih promena u krvi. Leenje. Paula Kerner savetuje da se pije samo destilisani kerozin, koji, prema njenom miljenju, pobuu je limfne sudove i leci krv. On leci bolesnike kojima ne pomau ni operacija, ni zraenje. I najvanije, nema kontraindikacija. Kerozin pomae kod raka sa metastazama, leci deju cerebralnu paralizu, infekciju krvi, prostatitis i druga oboljenja.

Bolesnicima sa skrivenim bolestima Paula preporu uje da uzimaju po 15 kapi kerozina na kocku eera. Ra di profilakse i spreavanja oboljenja od raka ona savetuje da se uzima po 1 kafena kaiica kerozina ujutro i uvee sa ajem, jednom u 12 dana ili da se pije po 1- 2 kapi ke rozina sa prokuvanom vodom 2- 3 puta uz jelo. Kura le enja - 6 nedelja. Bolesnicima sa teim oteenjima preporuuje se da uzimaju po 1 kafenu ili supenu kaiku destilovanog ke rozina jednom dnevno natate. Na osnovu svog iskustva i iskustva primene kerozi na od strane lanova moje porodice (supruga - 41 godina, kerke - 13 i sina - 18 godina), mogu rei, da nije teko popiti jednu kaiku preienog kerozina. ak nije po trebno posle toga nita piti. Niko nije uoio negativne posledice, osim podrigivanja na kerozin. Ako se uz to poje de neto slatko, nema ni podrigivanja."

POLIPI

Tenosti treba piti pre jela, ne piti mnogo posle jela - to je jedan od uzroka slabe probave i stvaranja obilja sluzi usled loe probavljene hrane. Ne jesti uvee. Poslednji obrok hrane treba da bude lagan i ne uzimati ga kasnije od 18 do 19 sati. Ako elite da jedete posle tog vremena, moete popiti au jogurta ili kiselog mleka. Osim toga, treba isterati iz organizma mikroparazite pomou trojke".

olip - tumor (najee dobroudni - benigni), koji se uzdie iznad povrine sluzokoe. Polipi se esto stva raju u nosnoj upljini i upljini maksilarnih sinusa, naru avajui prolazak vazduha i uzrokujui razvoj hroninih infektivnih oboljenja, propraenih stalnim luenjem sluzi iz nosa. Uzroci nastanka polipa su za medicinu velika zago netka. Lekari to reavaju jednostavno - ili hirurki ili spa ljuju polip. Mislim da hronino infektivno oboljenje nije posledica polipa, nego njegov uzrok. Kad infekcija prodre u slozokou nosne duplje, izaziva razrastanje tipa adeno ma ili polipa. Primarni uzrok je nepravilna ishrana, od koje se stvara obilje sluzi, koja, luei se kroz nosnu duplju, stva ra povoljne uslove, hranljivu sredinu za naseljavanje tog dela ljudskog organizma infekcijom (mikroparazitima). Da bi se oslobodili od polipa, u prvom redu treba promeniti ishranu, naglo smanjiti upotrebu produkata od kojih se stvara sluz - mlenih, poslastica, masnoa, kro ba i belanevina. to vie jesti povre i jela od njega. Sve e povre zimi rashlauje oveji organizam, pa je tetno. Korisne su monolitne kae sa minimumom pretopljenog maslaca, jela od belanevina sa garnirom od povra, raz liiti ajevi od trava sa medom ili kompoti od suvog voa. Vaan je i pravilan redosled unoenja hrane u organizam.

I E N J E OD PARAZITA POMOU TROJKE

Doktor Hilda Klark, leei obolele od raka, uoila je u njihovom organizmu neistoe i parazite. Posle dugogo dinjih istraivanja ona je dola do sledeeg zakljuka: 90% hroninih oboljenja imaju dva uzroka nastanka: od parazi ta i ekotoksina (ekoloki toksini, koji su prodrli u organi zam). Pred njom se postavilo nezaobilazno pitanje: kako efikasno istiti organizam od parazita i ljake (ekotoksina)? Eksperimentalno Hilda Klark je odredila, da tri ma terije koje se unose u organizam imaju sposobnost da i ste oveji organizam od glista, njihovih jajaca, i od dru gih parazita, virusa i bakterija, to omoguava da se rak uspeno leci. Te tri materije su: zelena kora oraha, pelen i praak od semena karanfilia. Njih treba koristiti na sledei nain: od nesazrele ko re crnog oraha napraviti koncentrovani ekstrakt, a zatim uzeti travu pelena i praak (prah) od semena karanfilia. Istovremenim uzimanjem te tri komponente uni tavaju se svi odrasli paraziti, njihove larve, jajaca, kao i patogeni mikroorganizmi i gljivice.

1. Ekstrakt od crnog oraha Prvi dan: uzeti 1 kap i kapnuti je u 1/2 ae vode (to je priblino 100 mililitara). Poeljno je uzimati na prazan eludac, na primer pre jela. Klarkova savetuje da se pri premljeni ekstrakt pije - sisa u trajanju od 15 minuta. Drugi dan: 2 kapi u 1/2 - 1 ae vode. Trei dan: 3 kapi u 1/2 - 1 ae vode. etvrti dan: 4 kapi u 1/2 - 1 ae vode. Peri dan: 5 kapi u 1/2 - 1 ae vode. esti dan: 2 kafene kaiice u 1 ai vode. Ekstrakt treba popiti 15 minuta posle pripremanja. Ekstrakt crnog oraha ne treba sipali u vruu vodu

jer unitava njegovu protivparazitnu snagu. Posle uzima

kat na nulu. Ako vaa telesna teina prelazi 70 kilograma, uzimajte po 2,5 kafene kaiice. Ako je iznad 100 kilogra ma - po 3 kafene kaiice. Radi profilakse protiv parazita treba uzimati 2 kafe ne kaiice ekstrakta na 50 grama vode jednom nedeljno. Istu dozu treba uzimati i kao lekovito sredstvo, ali samo 2 puta dnevno tokom 5 dana. Dalje uzimati po 2 kafene ka iice jednom dnevno tokom godine dana.

nja ekstrakta ne srne se nita piti jer to e svesti ceo efe-

Trei dan: 1/3 kafene kaiice pre jela. etvrti dan: 1/2 kafene kaiice. Poveavajte dozu do 14. dana, kada moete uzeti po 1/2 supene kaike. Doza se moe uzimati iz 2- 3 puta pre jela ili ccla odjednom. Tokom 6 dana uzimati po 1/2 supene kaike, a za tim po 1/2 supene kaike jednom nedeljno. Hilda Klark preporuuje jednonedeljnu dozu pele na - po 1/2 supene kaike dnevno. Meutim, treba imati u vidu individualnu konstituciju oveka. Savetujem vam da izuite svoj organizam, njegovu reakciju na trojku" i da odaberete svoju individualnu dozu. Uzimanje pelena u prahu potrebno je da bi on pro ao kroz ceo probavni trakt. U vidu ekstrakta pelen se asimiluje u elucu i tankom crevu, a debelo crevo ostaje ne taknuto. U sluaju sa suvim pelenom - on prolazi kroz ceo probavni trakt, dejstvujui usput na parazite.

3. Karanilli (u prahu) Karanfili, posebno mleveni, vrlo je ljuta materija. Zahvaljujui tim svojstvima njeni fitocidi unitavaju neu obiajeno snano ne samo sve mogue parazite, ve i ak tiviraju toplotne sposobnosti organizma i jaaju imunitet. Praak karanfilia pri samo u usnoj duplji,.dok se u eludano-crevnom traktu osea samo prijatno zagrevanje organizma. To vrlo brzo prolazi. Prvi dan: uzimati po 1/5 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela. Drugi dan: po 1/4 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela.

Vano. lanovi porodice i prijatelji treba da uzimaju / po 2 kafene kaiice svake nedelje, da vas ne bi ponoA vo zarazili. Oni mogu biti skriveni nosioci parazita u crevima. To se posebno odnosi na teko obolele ljude.

2. Pelen (u prahu) Prvi dan: uzeti 1 prstovet pre jela (sa vodom). Drugi dan: 1/4 kafene kaiice pre jela (sa vodom).

Od 3. do 10. dana: po 1/3 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela. Posle 10. dana: 1 kafena kaiica jednom nedeljno. U sluaju potrebe kuru protivparazitnog leenja moete ponoviti. Ako ste teko oboleli, postupak ponovi te posle 1-2 nedelje. U ostalim sluajevima radite u zavi snosti od nastale situacije. Radi kvalitetnog oslobaanja od parazita treba para lelno leiti sve lanove porodice. U svim sluajevima, ka da su posle leenja ljudi sebi dozvoljavali da narue dije tu (nedokuvano meso, riba, konzerve, polufabrikati), simptomi oboljenja i paraziti su se ponovo pojavljivali. U daljem tekstu detaljnije o tome, kako pripremiti komponente trojke" samostalno. Ekstrakt od kore oraha moe se pripremati na sledei nain: 15 komada kore oraha sitno narezati, preliti sa pola litra alkohola i ostaviti da odstoji na svetlom mestu 30 dana. Posle toga ekstrakt skloniti na tamno mesto. Orahe treba ljutiti kada su sazreli na drvetu i spre maju se da padnu na zemlju ili su tek pali. Zelena kora u tom periodu pogodna je za ekstrakt jer u njoj ima mnogo joda. Ako nemate tu komponentu, moete je zameniti rastvorom Lugola (jodom u glicerinu). Primenjivati po 5-10 kapi na 50-100 grama vode. Pelen koristiti samo sazreo. Njegove listie i plodo ve (najbolje plodove u obliku loptice) treba osuiti i isitniti. Uzimati u obliku praka sa obinom vodom. Doza jed nog obroka je 200 -300 miligrama (1/2 kafene kaiice). Seme karanfilia je obino seme, koje se prodaje za kulinarstvo. Treba ga istucati (isitniti) i u takvom stanju

uzimati. Doza jednog obroka - 500 miligrama (priblino zrno graka). Doktor Klark preporuuje da se uzimaju sve 3 kom ponente trojke" zajedno - ekstrakt oraha, pelen i karanfili. Ako neka od komponenata nedostaje, leenje protiv parazita moe se poeti i bez nje, na primer, uzimanjem pelena i karanfilia. Trojka" pomae da se efikasno oisti organizam od raznih vrsta parazita i gnojne infekcije. To je odlina do puna drugim lekovitim sredstvima - ishrani, gladovanju, kretanju, elienju, radu sa sveu i urinoterapiji. Praksa je pokazala, da su lekovi nedovoljno efikasni protiv para zita i gnojne infekcije, a trojka" (ili pelen sa karanfiliem) odlino izvrava taj zadatak. Hilda Klark je otkrila, da paraziti sami po sebi ne mogu biti uzrok nastanka raka a ist organizam e ih ubi ti. Ali ako postoji neistoa, paraziti upravo tu tee da dopru i da se u njoj razmnoavaju. Samo ta dva uslova podstiu razvoj onkolokog oboljenja. Organizam zagauju toksinima i slabe njegov imu nitet predmeti za domau upotrebu, pakovanja produkata ishrane i mnoge druge materije. Posebno su opasne pla stine flae, koje u svom sastavu imaju propilen i benzol (kao i kozmetike boice, dezodoransi, losioni ak i pasta za zube), aluminij timska ambalaa, freon i naftalin. Povremeno gladovanje po 2 - 3, a jo bolje po 7 - 14 dana, omoguava ienje organizma od raznih vrsta tok sina i ljake na elijskom nivou, liava parazite uslova za ivot i odlino dopunjuje dejstvo trojke". Panja! Za vreme trudnoe navedeni metod treba primenjivati veoma oprezno, dozu smanjiti za 3-5 puta.

Poslednjih 2-3 meseca trudnoe najbolje je ne primenjivati ovaj metod. Ruska varijanta trojke" Doktor medicinskih nauka Valerij Andrejevi Ivanenko razradio je rusku varijantu trojke". U trojku" ula zi povrati (Tanacctum vulgare), trava gorkog pelena i pra ak karani'ilia. Sve te komponente imaju antimikrobno, antiseptiko dejstvo, podstiu luenje sokova, deluju pro tiv glista i smanjuju telesnu temperaturu. Jednokratno uzimanje praka od cvelova povratia - 1 gram; dnevna doza - do 3 grama. Za gorki pelen - od govarajuih 200-300 grama jedno uzimanje i do 1 kilo gram dnevno, a za svezi praak karanfilia - pola grama i 1,5 gram. Poeljno je uzimati sve tri komponente odjednom (povrati, pelen i karanfili), stavivi ih u kapsule za lekove. Takve kapsule se ponekad prodaju u apotekama. U su protnom sluaju moe se kupiti najjevtiniji lek u kapsula ma i samostalno zameniti njihov sadraj. Prakovi se mo gu uzeti i bez kapsula, sa malo vode. Panja! Kod ira na elucu i erozivnih gastritisa ne preporuuje se uzimati trojku". Oprezno je koristiti kod hipertonije, kontroliui arterijski pritisak - karanfili ga poveava. Leenje ne poinjati za vreme menslruacije navedeni preparati izazivaju obilne menstruacije. Dato leenje je kontraindikativno trudnim enama - moe do i do pobaaja.

Ruska trojka" se uzima prema emi: Prvi dan - po 1 kapsulu Gedna doza) na 30 minuta pre jela. Drugi dan - po 1 kapsula pre doruka i pre ruka. Trei dan i celu sledeu nedelju - po 1 kapsula 3 puta dnevno: pre doruka, pre ruka i pre veere. Dalje se trojka" moe uzimati jednom nedeljno ra di profilakse. Ostali metodi leenja polipa Samo posle kure leenja trojkom" moe se s odre enim ciljem dejstvovati na kolonije mikroparazita, koje su obrazovale polip. K. Butejko predlae da se od polipa i adenoida (lezdastih izrataja) oslobaa u nosnoj duplji metodom zadr ke disanja. U organizmu se nagomilava ugljenina kiseli na, koja, reguliui mnoge reakcije u organizmu, podstie odvajanje polipa i adenoida. U zakljuku nekoliko primera iz moje prakse o to me, kako su se ljudi leili od polipa. ,,U dejoj poliklinici lekar-otorinolaringolog saoptila je, daje dete prolo bez operacije odstranjivanja polipa u nosu (zakapavali su mu mokrau u nos)". Pre godinu dana kod moje kerke (roena 1988. godine) zbog polipa se pogorao sluh. Ve su joj uradili dve operacije, ali priblino posle godinu dana posle svake hirurke intervencije polipi su se ponovo javljali. Poela sam da zakapavam kerci u nos njenu svezu mokrau, svaki put kada je mokrila. Kura leenja je trajala dve ne delje. Pored toga zakapavala sam joj u ui njenu ukuvanu mokrau. Rezultat: sluh se potpuno povratio".

,,U januaru 1985. godine poao sam na gastroskopiju (GS) da proverim eludac, ranije sam imao ir na elu cu. Konstatovali su mi polip na jednjaku. Izvrili su biopsiju i uradili analizu. ivi - rekli su mi - jo koliko doivi." Posle 10 meseci otiao sam da proverim stanje poli pa i tada su mi rekli da imam rak jednjaka. ta da se ra di, izbora nije bilo. Operisali su me, odstranili deo jednja ka i eluca. Pola godine preleao sam u bolnici. Pre lekarske komisije za ocenu radne sposobnosti (LKORS) poao sam na gastroskopiju i rekli su mi da mi se ponovo stvo rio polip na avu. (Uzrok je ostao.) Doao sam na lekarsku komisiju za ocenu radne sposobnosti, zakljuak je bio slcde,i: zaboraviti posao i poi u penziju sa 50 godina i vota. Tih dana sam jo proitao u novinama lanak o onkologiji u kome se govori, da se posle operacije ne zna da li e ovek preiveti, 70% operisanih umire tokom godine, a ostali kasnije. Neto treba uraditi. Poznanici su mi savetovali da proitam Vae knjige. Izuio sam ih i poeo da istim fiziko telo i spoljanje manifestacije. Dve godine sam primenjivao urinoterapiju. Trljam se urinom. Jetru sam istio 18 puta. Sve u svemu izbacio sam punu litarsku teglu kamenia, veliine od zrna graka do oraha. Iz mene su izlazile pletenice (svitci) sluzi duine do 10 centimetara, dronjci po 2- 3 centimetra kao celofan. Posle dve godine primene urinoterapije smanjio mi se arterijski i unutarlobanjski pritisak, oslobodio sam se alergije. Posle tri meseca od poetka terapije po Vaem me todu ponovo sam otiao na gastroskopiju, polipa nije bilo. Posle godinu dana proao sam ponovo lekarsku komisiju za ocenu radne sposobnosti. Rekli su mi da sam zdrav i da mogu da radim". (Izbaene pletenice su bile polipi.)

PROBLEMI SA CREVIMA

ZATVORI
atvor je najtetnije stanje za organizam, koje brzo uzrokuje nastanak tekih oboljenja. Pod zatvorom se podrazumeva dua zadrka ekskrementa u crevima ili sistematski slab rad creva (nasilna i nedovoljna stolica). Pri tome ekskrementne mase, nago milavajui se u debelom crevu, uzrokuju njegovo rasteza nje i bitno menjaju njegov oblik i dimenzije. Rezultat je da se samo usled toga pomeraju i pritiskaju unutranji or gani, to negativno utie na njihov rad. Koliina vode u ekskrementu kod zatvora je manja od normalne i ne pre lazi 60% (umesto 80%), a ekskrement je suv. Budui da ovek produava da jede, a stolice nema, ekskrementne materije se kroz sluzokou debelog creva asimiluju u krv i cirkuliu u njoj, trujui ceo organizam. U optereenom reimu rade (funkcioniu) drugostepeni" organi za izluivanje - jetra, koa i plua. Veliko je op tereenje bubrega. Ekskrementna ljaka nagomilava se u vezivnom tkivu organizma, podrivajui imunitet. Slino samotrovanje dovodi organizam u krajnje teke uslove, br zo ga troi i predstavlja uzrok razvoja ogromne koliine oboljenja - od obinih prehlada, alergija i parazitnih obo ljenja do onkolokih, srano-vaskularnih, konih obolje nja i hormonalnih poremeaja. Spoljanji simptomi zaputenog zatvora su: teko di sanje, a ponekad se osea smrad pri disanju, jezik obloen

nekim slojem, brzo zamaranje, nezdrava boja koe i krta kosa, bubuljice, ospe, viak sala ili suvoa koe. Ljudi koji boluju od zatvora ponekad se ale na ne prijatne oseaje, koji nisu direktno vezani za probavni trakt. Tu spadaju: tupi bolovi u glavi, koji se uglavnom lokalizuju na temenu i zatiljku, potiteno raspoloenje, sla bljenje uma, neprijatni oseaji oko srca i neujednaeni sr ani otkucaji, neprijatan ukus u ustima, zadah iz usta itd. Ponekad se uoavaju dispepsike pojave - goruica, pod rigivanje, muka (gaenje), pritisak u podbratku.

Uzroci zatvora Zadrka ekskrementa u crevima kao rezultat njiho vih funkcionalnih poremeaja naziva se uobiajenim za tvorom. Uzroci funkcionalnih poremeaja mogu biti sledei: 1) alimentarni (u vezi sa ishranom); 2) diskinetiki; 3) endokrinog porekla; 4) toksini; 5) refleksni; 6) zatvori kod organskih oboljenja centralnog nervnog sistema; 7) psiholoki i 8) zatvori kao profesionalno oboljenje. esto se sreu i meoviti oblici funkcionalnih zatvora. Alimentarni zatvori spadaju u broj najeih oblika funkcionalnog poremeaja dinamike creva. Iako pokreti creva zavise od raznovrsnih nervno-humoralnih pojava,

odluujui znaaj za stvaranje i luenje ekskrementa iz or ganizma ima sastav hrane. Pri koliinski oskudnoj hrani, jednoobraznoj ishrani (prvenstveno jelima od mesa ili testenina), crevnoj peristaltici osiromaenoj stimulatorima i pri poremeaju reima ishrane mogu se razviti uporni zatvori. Hrana, koja sadri malo biljnih ostataka (meso, mlad kravlji sir, jaja), usled nedostatka hranljivih nadraivaa creva takoe izaziva alimentarne zatvore. Poznato je da se belanevine iz mesa i jaja asimiluju do 97 - 98% i da ostavljaju malo ljake. Nedostatak vitamina B u hrani uzrokuje poremeaj crevne peristaltike. Razvoju zatvora moe doprineti nedovoljna upotreba vode, pojaani gubi tak vode, upotreba vode koja sadri mnogo krea, kao i Su va, dehidrirana hrana. Diskinetiki zatvori ine najrasprostranjeniji oblik uobiajenih zatvora. Osnova diskinetikih procesa u cre vima je poremeaj koordinacije raznih vrsta motorike, usled ega se javljaju istovremeno spazmi u nekim delovima i atonija u drugim delovima creva. Pri tome je usvoje no da se zatvori, nastali usled smanjenja motorne aktiv nosti creva, nazivaju atoninim, a zatvori, nastali kao re zultat grevitih kontrakcija zidova creva - spastinim. Atonini zatvor nastaje zato to se nervni zavreci creva ili nedovoljno nadrauju, ili delimino gube sposob nost da primaju nadraaje. Loa stimulacija kretanja mo e se javiti usled nedovoljnog stvaranja ekskrementnih masa kod necelishodne ishrane, smanjenja hemijskih pobuivaa (hormona). Uzrok atoninog zatvora moe biti, takoe, istroenost nervnih receptora zidova creva kao re-

zultat primene estih i jakih nadraivaa (na primer, ja kih purgativa ili klistira). Pored toga, motoriku creva gue depresivne emocije i raspoloenja, kao i svesno zadrava nje potrebe za pranjenjem. Osnovu atoninih zatvora mo e da sainjava i opadanje tonusa nervno-miinog apara ta creva posle tekih oboljenja, posebno infektivnih, posle nagle iscrpljenosti kod starijih ljudi. Nedovoljna fizika ak tivnost (kod ljudi koji se bave umnom aktivnou, slube nika i slino) takoe pogoduje pojavi te vrste zatvora. Spastiki zatvor je poremeaj normalnog planskog kretanja ekskrementnih masa kroz creva usled pojaane, haotine, a uz to i necelishodne peristaltike debelog cre va. Spazme najee nastaju na mestima, koja se i pri nor malnim uslovima nalaze u stanju pojaanih kontrakcija (prelaz iz jednog creva u drugo, vratanca, sfinkteri). Uzroci spastikih zatvora su raznovrsni. U pojedi nim sluajevima to je poveana razdraljivost creva usled upalnih ili gnojnih procesa (polipi, gliste, disbakterioza, naprsline na anusu), a u drugim - refleksni odgovor od obolelih organa trbune duplje, posebno mokrano-polnog aparata, u treim - zatvori nastaju zbog bojazni da se ne nanese bol. Taj oblik zatvora javlja se kao rezultat du ih bolnih pranjenja (zbog naprsnua, hemoroida, ireva ili oiljaka u pravom crevu), koja primoravaju bolesnika da se uzdrava od potrebe za defekacijom i gui ga, ili usled lanog stida pri zloupotrebi klistira itd. Smatra se da je najmanje u 50% sluajeva uzrok hroninih zatvora bolno izbacivanje ekskrementa. Zatvori endokrinog porekla. Poremeaj rada endo krinih lezda, posebno nedostatak hormonalne sekrecije,

dovodi do uobiajenih zatvora. Zatvori endokrinog pore kla najee imaju atonini oblik. Toksini zatvori. U njih spadaju hronini zatvori kod profesionalnih trovanja, kod trovanja nikotinom (kod puaa i narkomana), kod zloupotrebe lekova (opijum, bunika, kodein) ili hrane sa velikim sadrajem tanina i lepljivih materija. Toksini zatvori mogu biti atoninog i spastikog oblika. Refleksni zatvori su rezultat uticaja jednog ili dru gog obolelog organa trbune duplje na creva. Ovde spada ju i mnogobrojni zatvori kod oboljenja polne sfere. Kod mukaraca to su: uretritisi, prostatitisi itd. U ovu grupu treba svrstati i zatvore kod oboljenja, na primer, bubrene karlice, posebno kod bubreno-kamene bolesti (oboljenja bubrega od kamenca), kod holecistitisa i dr. Vano je pro nai izvor refleksa, koji je izazvao zatvor, poto e nam to omoguiti da otklonimo primarni uzrok i da postignemo potpuno izleenje. Refleksni zatvori su najee spasti kog oblika. Oboljenja centralnog nervnog sistema esto su pra ena upornim zatvorima, koji se ne mogu leiti na obian nain. Na primer, upala modanih opni kako spiralnih ta ko i cerebralnih, moe prouzrokovati zatvor. Psihiko-nervni zatvori zauzimaju posebno i veoma vano mesto medu zatvorima funkcionalnog porekla. Kod oveka je akt pranjenja u znatnoj meri potinjen psihi, zbog ega promene uslova uobiajenog naina ivo ta esto izaziva zadrku u pranjenju. Ovde spadaju, na primer, zatvori nastali u prvim danima usled putovanja

eleznicom, kao i razni oblici zatvora zbog priguivanja uobiajene potrebe za nudom. Meutim, i sve ostale psihiko-nervne aktivnosti oveka utiu na rad creva. Upor ni zatvori mogu se javiti kod depresije, nervne premorenosti, kao rezultat psihikih konflikta, koji lee u podsvesti. Psihiko-nervni zatvori kod depresije i nervne premorenosti najee su atoninog oblika. Kada je re o ostalim vr stama psihiko-nervnih zatvora, posebno suzdravanju od potrebe za stolicom i psihikim konfliktima, koji su u pod svesti - to su, neosporno, zatvori spastikog oblika. Profesionalni zatvori svojstveni su uglavnom osoba ma koje rade u sedeem poloaju. Zatvori usled profesio nalnih trovanja sreu se u proizvodnji i u industrijskim granama gde je rad ljudi povezan sa olovom (kod topioniara olovne rude, kod radnika koji prave olovne sanduke, cevi, kofe, icu, retorte, koji izlivaju tipografski slog, koji rade sa olovnim belilima i drugim olovnim bojama, na farbarskom poslu, u keramikoj industriji). U fabrikama anilnih boja, gde se primenjuje metil na bazi broma ili jo da, kod radnika se, takode, uoavaju profesionalni zatvo ri usled hroninog trovanja tim materijama (zato je vano sprovoditi profilaktine kure ienja i odravati svoje zdravlje u dobrom stanju). Profesionalni zatvori najee imaju oblik atoninih zatvora.

ne koliine oformljenog ekskrementa, kod atoninog ekskrement je taman, cilindrinog oblika sa uzdunim tragovima (otiscima) ili u vidu grudvica, as veih, as manjih. Kod spastikih oblika ekskrement ima spljoten oblik, ponekad je u vidu trake, ili izlazi u malim izbruenim grudvicama tipa ovjeg ekskrementa. Za neke spastike zatvore karakteristina je pojava sluzi u vidu tanke pauine, koja omotava ekskrementne grudvice. Ta sluz moe da se lui kao rezultat reakcije zidova creva na me hanike nadraaje ekskrementa. Ponekad se na povrini ekskrementa mogu videti pojedinane krvave ilice kao rezultat mehanikih povreda hemoroidnih vorova ili sluzokoe samog anusa tvrdim paradima ekskrementa. Prema tome, hronini zatvori, koji se ispoljavaju veo ma jednoobrazno kod osnovnog simptoma oboljenja - za drke ekskrementa, imaju razliite uzroke, poev od grubih anatomskih promena oblika i prohodnosti creva a zavrava jui sa finom, jedva uhvatljivom igrom psihe. Pravilno od reen uzrok zatvora je garancija uspenog leenja. Leenje zatvora Leenje zatvora moe biti dijetalno, fizioterapeutsko, medikamentno, psihoterapeutsko, balneoloko, hirurko, ali uvek mora postojati uslov pravilnog individual nog raspoznavanja oblika zatvora, to diktira primenu metoda leenja u svakom pojedinanom sluaju.

Dijagnostika zatvora Kod raznih oblika zatvora razlikuje se spoljanji iz gled ekskrementa. Kod proktogenog zatvora lue se znat-

Dijetalna terapija kod alimentarnih zatvora i zatvo

ra, koji se javljaju na bazi smanjivanja osetljivosti nervnomiinog aparata creva, omoguava da se pojaa nadraaj creva hranom koja sadri mnogo balastnih materija ili ko-

ja hemijski nadrauje zidove creva. Pri tome se iz dnevnog obroka iskljuuju produkti koji se lako vare u elucu i crevima. Kod tih oblika zatvora ne smeju se praviti due pa uze u uzimanju hrane, pri sastavljanju jelovnika treba ograniavati upotrebu mesnih i ribljih supa, delikatesnih sorti mesa, ribe, belog hleba, keksa od finog brana, ka kao, kae od rie i griza, krompir pire i slino. Korisni su produkti sa veim sadrajem celuloze: crni hleb, med, medeni kolai, sipka kaa od heljde, supe sa povrem, ku pus, krastavci, cvekla, salate, argarepa, repa, rotkvica, graak, bobovi, gljive, jabuke i drugo voe, posebno ljive. Povre i voe po mogunosti uzimati u sveem neisitnjenom stanju. U broj hranljivih materija, koje svojim hemijskim sastavom nadrauju creva, spadaju eer, posebno voni i mleni i med. Takoe je korisian dvodnevni kefir, kiselo mleko (jogurt), kumi (kiselo kobilje mleko) i dru gi kiselomleni produkti. Od napitaka se preporuuju: svee iscedeni sokovi, mineralna voda, zasiena ugljen-dioksidom. Takvu dijetu treba primenjivati postepeno. Odstranjivanju atoninih zatvora pomau produkti, koji imaju jako purgativno dejstvo: ljive, suve ljive, suve smokve. Sok od cvekle i spanaa u tom pogledu prednja e. Voe se pri pripremanju preliva veoma vruom vodom i ostavlja tako preko noi. Korisno je svako jutro pojesti nekoliko ljiva, a ako imate mogunost i preko celog da na. Veoma je vano da se hrana dobro savae, poto se za vreme vakanja aktivira peristaltika creva. Priblina ishrana tokom dana kod atoninog zatvo ra je sledea. Doruak treba da se sastoji od sveeg i zrelog, so nog voa, ali ako je zatvor jak, treba narendati veliku o-

ljicu sveeg kupusa i jabuka. Ali u tom sluaju, osim sme e narendanih jabuka i kupusa, ne srne se nita jesti. Smea: Supenu kaiku meda, 2 supene kaike vode, 2 supene kaike svee ovsane prekrupe, 1 supenu kaiku zrna proklijale penice, 2 narendane jabuke srednje veli ine, 1 supena kaika narendanih jezgri od oraha i sok od polovine limuna. Sve dobro izmeati. Radi postizanja bo ljih rezultata ne treba nita jesti, osim navedenih produ kata, osim salate" u neogranienim koliinama. Veera treba da se sastoji od nekoliko vrsta kuvanog nesonog povra, salate od zelenog lisnatog povra i mla dog kravljeg sira. Umesto mladog kravljeg sira moe se po jesti po izboru neto drugo: sir, ili pare ribe, ili kuvano jaje, ili orasi. Da biste ojaali slabe zidove debelog creva i obnovi li njegove miie, preporuuju se sokovi iscedeni od cve kle i spanaa, pomeani sa sokom od argarepe. to je za tvor jai, procenat soka od cvekle i spanaa treba da bude vei a od argarepe manji. Ako doe do jakog proliva, tre ba smanjiti koliinu soka od cvekle ili spanaa, a povea ti koliinu soka od argarepe. Kod atoninog zatvora mogu se koristiti narodni re cepti. Ujutro 2 supene kaike mekinja preliti aom kljua le vode i drati u dobro zatvorenoj posudi. Kada se ohladi, vodu izliti, a gusti pojesti natate. Obino se posle 5 dana probava poboljava, a posle 10 dana - normalizuje se sto lica. Mekinje je dobro kombinovati sa klistirima. Kao prirodno purgativno sredstvo kod atoninih za tvora moe se koristiti aj od kore pasjakovine (Rhamnus cathartica). Ranije su ba tu vrstu aja pili po selima: uzi-

mali su 15 grama kore pasjakovine, kuvali u pola litra vo de i pili kao aj. Potpuno druga dijeta priprema se kod spastikih ob lika zatvora. Ovde nije umesno doziranje grubih materija, koje nadrauju i bez toga ve nadraene zidove creva. Zato se ljudi ma, koji pate od takvih zatvora, preporuuje biljna hrana, koja sadri celulozu, samo u vidu kaice, pri emu se pose ban znaaj pridaje mastima, pavlaki, maslacu i maslinovom ulju, koji smanjuju spazam creva. Povre i voe treba uzima ti u kuvanom stanju uz dodavanje eera. Kod spastikih za tvora prepisuje se mehaniki i hemijski ograniena ishrana, kao kod proliva. Zabranjuju se hladni napici, posebno gazi rani, a prednost se daje aju i kafi sa pavlakom (vrhnjem). Takva dijeta se naziva ogranienom dijetom protiv zatvora. Kod spastikog zatvora mogu se koristiti i narodna sredstva. 1. U 1 litar vode nasuti supenu kaiku semena lana, kuvati dok ne prokljua, a zatim produiti sa kuvanjem na slaboj vatri 20 minuta. Ohladiti, naliti u Esmarhovo lon e (2-litarski termofor) i u to dodati 2 supene kaike ulja od slaice (ono zagreva i smekava organizam, spreava spazam debelog creva). Zamenu za ulje od slaice pripre miti ovako: uzeti 200 grama maslinovog ulja, dodati u nje ga kafenu kaiicu praka slaice i dobro promeati. Pripremljenu smeu uneti u organizam u vidu kli stira uvee pred spavanje. Drugog dana uraditi to isto, ali sa 1,5 litrom vode i 1,5 supenom kaikom lana. Treeg dana - sa 2 litra vode i 2 supene kaike semena lana (ne zaboraviti dodati 2 supene kaike ulja od slaice).

etvrtog dana napraviti pauzu. Od petog do sedmog dana - klistiri, kao treeg da na, a osmog dana pauza. Od devetog do jedanaestog dana - klistiri, kao treeg dana, a dvanaestog dana pauza i ponoviti jo jednu kuru. U zavisnosti od promena u stanju zdravlja, terapiju ponoviti jo 3 dana, ili 6, ili svih 12 dana. 2. Uzimati po 1 supenu kaiku elea, pripremljenog od zrelih plodova zove, skuvanih bez eera, 1 - 2 puta dnevno. Moe se dodati med. 3. Ljudima koji pate od zatvora nadrilekari (vidari) savetuju da piju vodu u kojoj su se dugo kuvale ljive ili ovas. Sok od rotkvice, rasol od kupusa u toplom stanju, ki selo mleko (jogurt) i aj od suenih vianja i suenih jabu ka piti 4 - 5 puta dnevno. Fizioterapeutsko leenje. Kod atoninog zatvora in dikativna je lekovita gimnastika sa vebama za trbunu presiju, hladan tu, gladno trljanje i polivanje stomaka, pritiskanje stomaka rukama. Preporuuje se bavljenje sportom, dajui prednost hodanju, lakom tranju, pliva nju, jahanju i drugim vrstama kretanja, pri kojima se ko riste potresi. Kod proktogenog zatvora (zastoja ekskrementnih masa u pravom crevu) preporuuje se masaa pravog cre va i mikroklistiri sa ukuvanim urinom. Kod spastikog zatvora sve navedene terapije su kontraindikativne. Tu je umesno prepisivati posteljni re im, grejalice, zagrevajue vodene komprese (termofore), tople sedee aromatine kupke i parafinske aplikacije. Potpuno se iskljuuju bilo kakve masae i gimnastika.

Kod diskinetikih zatvora indikativno je stavljanje kompresa (obloga) sa toplim ukuvanim do 1/4 urinom na stomak. Kada je re o klistirima, treba ih primenjivati jed nostavno sa toplom vodom. Dobri su mleno-uljni mikro klistiri uvee. Mogu se primenjivati topli klistiri sa svezom mokraom, ali pri tome treba pratiti reakcije organizma. Medikamentno leenje zatvora treba da bude samo dopunsko. Pri leenju zatvora treba ograniiti upotrebu purgativa, odnosno uzimati samo najblae, prvenstveno biljnog porekla. U njih spadaju preparati od revenja (Rhe um palmatum), aleksandrijskog lista, pripremljeni praak od korena slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra). Poznato je da slast i vona kiselina podstiu peri staltiku creva. Jak sladak ukus ima sorbit (sladi je od e era). Koristi se kao zamena za eer. Sorbit se moe uspeno koristiti za pripremanje purgativnog slatkog. Uzeti 1 kilogram sorbita, 1 kilogram bilo kakvih jagoda 5 Gagodiastih plodova) ili jabuka i skuvati od njih obino slatko. Uzimati po 1- 2 kafene kaiice. Ako slabo dejstvuje, doza se moe poveati, ali oprezno, jer stolica mo e biti obilna i sa bolovima u donjem delu stomaka. Kod hroninih zatvora ne preporuuje se primena aloje (Aloe arborescens), ricinusovo ulje i jaki mineralni purgativi, a takoe ne treba due vremena primenjivati i veinu sintetikih purgativnih sredstava. To se odnosi i na sistematino ispiranje, klistire, posebno ako oni sadre materije koje nadrauju creva, na primer, sapun, so (ukuvani urin do 1/4 prvobitne zapremine).

Kako purgativi, tako i klistiri, primenjivani iz dana u dan u narastajuim koliinama, uvek smanjuju nadraaj nervno-miinog aparata creva, a shodno tome, pri privremenom simptomatikom uspehu pogoravaju glav no oboljenje. To se odnosi na atonine i proktogene zatvo re, posebno na njihove spastike oblike, gde nadraljivost i bez toga veoma osetljivih creva pojaava spazam, propraen znatnim bolovima sa naknadnim pogoranjem bole sti. U tim sluajevima efikasnija su protivspazmatska sredstva (na primer, atropin), a ne purgativna. Veliki znaaj kod spastikih zatvora ima vitaminska terapija, posebno vitamin B L (proklijala penica u raznim oblicima, terapija sokom). U nizu sluajeva treba prepisivati tople (31 - 32 C) uljane klistire sa maslinovim uljem, uljem od suncokreta i mleno-uljane klistire. Njihovo dejstvo treba razmatrati ne kao defecirajue, ve kao protivspastiko, zbog ega se klistiranje (unoenje tenosti za klistiranje) 6 obavlja uve e i zadrava do jutra. Najbolje je uzeti 2 - 3 puta nedeljno po 1 - 2 ae istog ulja (bez vode), koje se polako uno si u creva pomou mekog dugakog naglavka. U sastav tenosti za klistiranje korisno je dodavati laneno seme. Uzeti supenu kaiku istucanog lanenog se mena (moe se zameniti ovsom, jemom ili listovima sle za), kuvati u 4 ae vode dok ne prokljua, procediti i do dati supenu kaiku soli i/ili 2 supene kaike ulja od lana ili konoplje. Navedene komponente imaju prodirue i oputajue dejstvo, stoje neophodno za spazam debelog creva. Klistiri se rade toplom vodom.

Primedba

prevodioca.

Primedba

prevodioca.

Taj klistir dobro odgovara ljudima koji tek poinju da iste creva i koji imaju tekoe sa prolaskom vode u creva. Preporuuje se da se pomou tih klistira prvobitno proiri" debelo crevo, a dalje primenjivati obine proiavajue klistire sa 2 litra vode ili mokrae. Balneoloka i banjska terapija zatvora je indikativ na, pa bolesnicima ne treba sugerisati to kao neophodno sredstvo leenja. Moe se piti flairana mineralna voda; kontraindikativna je stalna primena gorkih voda (flaira nih ili sa izvora) 7 . Banjsko leenje ima znaaj ne toliko zbog primene pijaih voda, koliko zbog opteg uticaja pro mene situacije (lokaliteta) 8 na psihiko-nervnu aktivnost bolesnika: njegovo oslobaanje od uobiajenih razdraaja, promena utisaka, dijete i naina ivota.

Zatvori kao uzrok oboljenja Nije nepoznato da venozna krv donjeg dela pravog creva ne prolazi kroz jetru, ve neoiena dospeva direkt no u srce. Ako je pravo crevo zagaeno (zatvori, nasilna, nedovoljna stolica), krv iz njega, zasiena toksinima, pod riva srce, izazivajui rasprostranjena srana oboljenja (sr ane mane, poremeaji rada srca itd.). Medikamentno le enje tih oboljenja je besperspektivno, jer se srce (kao i svaki drugi organ) obnavlja od iste, zdrave krvi, a ako je ona stalno zagaena nikakvi lekovi ne pomau. Na kraju ovek strada od vlastite nepismenosti i nikakvi uvozni le kovi, leenje u inostranstvu i ekstrasensi ne pomau. O tetnosti purgativa Purgativi deluju na zidove creva slino udaru bia, izazivajui superaktivnost, posle koje nastaje depresija (to je zakon fiziologije). Dodatno purgativna sredstva ne sa mo da ne lece oveka ve, guei posledice oboljenja, po goravaju bolest. Dejstvo purgativa na kraju unitava membrane za filtriranje i sluzokou creva, koje se ne mo gu obnoviti. Dugotrajna istraivanja nemakih lekara primorala su ih da javno istupe sa upozorenjem o veoma opasnim posledicama purgativnih preparata na ovekovo zdravlje. Redovna upotreba purgativa smanjuje sadraj veo ma potrebnog kalcijuma u krvi. Ali jo vanije je to pur gativna sredstva naglo smanjuju asimilaciju ivotno va nih vitamina A, D, E i K, to slabi imunitet. Purgativi se preporuuju za uzimanje radi ulaska u gladovanje, koje traje najmanje 3 dana. Za vreme gladova nja sluzokoa creva e se potpuno regenerisati i obnoviti.

Profilaksa zatvora Treba teiti tome, da imate stolicu svakoga dana. Potrebno je ograniiti nekontrolisano uzimanje lekova (opijuma i lepljivih sredstava), i razumno fiziki optereti ti organizam. Organizam se ne srne zloupotrebljavati al koholom i puenjem, jer ispoljava tetan uticaj na motor nu funkcuju creva. U ishranu unositi dovoljnu koliinu vi tamina, vode, celuloze u odgovarajuim koliinama, da bi motorika debelog creva normalno funkcionisala.

Primedba Primedba

prevodioca. prevodioca.

Naini leenja atonije creva Kada bolest izazove atonine zatvore mogu se primenjivati sledea prirodna sredstva. Revenj (Rheum palmatum rhaponticum undulatum). U lekovite svrhe koristi se koren revenja, koji se pri prema ujesen. Korenje se ispira u vodi, ree na parie, ostavlja da uvene na suncu i sui na temperaturi do 60 C. To omoguava da se u korenju sauvaju prirodni tanini i druge bioloki aktivne materije. Neposredno pre upotrebe koren revenja se isitnjava u praak. U malim dozama (0,05 - 0,2 grama) revenj ispoljava koagulaciona svojstva i pomae kod proliva i gastriti sa sa smanjenim procentom kiseline. Srednje doze (0,2 grama) dejstvuju kao prirodna sredstva za izbacivanje ui i pojaavaju probavu. Velike doze (0,2 - 2 grama) - kao blagi purgativ kod atonije creva, spastikih zatvora i za razmekavanje stolice.

toga to revenj moe izazvati krvoprolie iz vena pravog creva, ne preporuuje se njegova primena kod hemoroida. Vranilova trava (Origanum vulgare). Primenjuje se kao antispazmatsko sredstvo protiv prehlade i za izbaciva nje gasova. Vranilova trava pojaava sekreciju probavnih, bronhijalnih i znojnih lezda, peristaltiku creva i ispoljava anestetiko i dezodoransno dejstvo. Lie od vranilove trave kuva se kao aj i primenju je kod prehlade, eludanih i crevnih greva i naduvenosti stomaka. Ekstrakte od trave, pripremljene po proraunu 30 grama listova na litar kljuale vode, piti kod mlitave peri staltike creva i poremeaja motorne funkcije eluca.

PROLIV
Proliv je jaka iritacija ivotnog principa vetra. Da bi se zaustavio primenjuju se koagulaciona sredstva. Evo jednog od tih sredstava. Uzeti priblino 200 grama oraha, razbiti ih i uzeti jezgru i pregrade izmeu jezgara. Pregrade preliti sa pola litra alkohola i ostaviti da odstoji 2- 3 dana. Uzimati 3- 4 puta dnevno od 6 do 10 kapi na 50 grama tople vode. im proliv proe, uzimanje kapi treba prekinuti, postoje to ve oma jako sredstvo i moe izazvati zatvor. Kod proliva treba iz upotrebe izbaciti sve povre i voe u sveem stanju, kao i gazirane napitke. Jedite dobro ukuvanu kau od pirina sa malom koliinom morske so li i pretopljenog maslaca. Ne treba piti posle jela.

Kompot od revenja. Uzeti 500 grama peteljki reve

nja, 200 grama eera, limunovu koru, prstohvat umbira (Zingiber officinale) ili suvog groa. Peteljke oprati, oi stiti i izrezati na parad. U 250 mililitara vode dodati e er, koru od limuna, umbir i sve kuvati dok ne proklju a. Zatim dodati revenj i kuvati dok se ne skuva. Voditi ra una o tome da se revenj ne raspadne. Piti ohlaeno. Panja! Pri uzimanju preparata, koji sadre revenj, mokraa, mleko i znoj poprimaju utu boju. U alkalnoj sredini - boja je crvena. Ove preparate ne treba prepisiva ti obolelima od podagre i bolesnicima koji pate od ka menca u bubrezima sa oksalatnim kameniima. Zbog

HEMOROIDI
Hemoroid (grki haimorrhois - krvarenje) je varikozno proirenje vena oko anusa, koje je esto praeno za tvorima. U nekim sluajevima bolovi od hemoroida izazi vaju spastike zatvore. Kliniki se razlikuju gornji i donji hemoroidi. Kod gornjih hemoroida postoji proirenje vena iznad sfinktera pravog creva, a kod donjih ispod njega. Donji hemoroidi obrazuju se od donjeg venoznog spleta, razmetenog ne posredno ispod koe, a gornji - od gornjeg hemoroidnog spleta, koji se stvara od gornjih hemoroidnih vena, razmetenih u debelom sloju sluzokoe pravog creva. Kod he moroida postoje jedni i drugi vorii. Hemoroidni vorii predstavljaju varikozno proire nje vena. Sluzokoa donjeg dela pravog creva, koja pokri va vorie, esto se naglo menja. Ona je zadebljana, prepunjena krvlju (od ega izgleda kao d a j e poplavila) i na lazi se u stanju upale. U osnovi tih promena je poremeaj ishrane i stalno traumiranje hemoroidnih voria ekskrementnim masama. U razvoju hemoroida veliki znaaj imaju osobenosti venoznih spletova i graa njihovih zidova. Oni su podlo ni proirenju pod uticajem niza faktora, koji uzrokuju za stoj krvi. U te faktore spadaju: hronini zatvori, spazam sfinktera pod uticajem naprslina (zbog nepravilne ishra ne, ireva, polipa u pravom crevu), dugotrajni boravak na nogama, srane mane i poremeaji, oboljenja jetre, po sebno portalna hipertonija, prekomerna upotreba alkoho la, tumori u maloj karlici, koji pritiskuju odvodne vene.

Vano je shvatiti, da je proirenje vena hemoroid nog prstena pokazatelj promena u venoznom sistemu celog organizma. Zato treba dejstvovati na normalizaciju kr votoka u elom organizmu. Treba regulisati pravilnu ishranu, da bi stolica bila normalna (dehidriram, usled uzimanja suve hrane i me sa, ekskrement je tvrd i ozleuje anus pri izlasku, tj. pro uzrokuje nepotrebno napinjanje (naprezanje) i izaziva naprsnue pravog creva). Treba promeniti navike u ishrani, poto se iz krvi u otvor creva mogu izluivati soli, alkohol i druge materije, koje ponekad nadrauju sluzokou i iza zivaju oboljenja sluzokoe. Takav mehanizam nadraujueg dejstva na sluzokou debelog creva uzrokovan je i sla nom i ljutom hranom. Po pravilu, stanje hemoroida se uvek pogorava posle upotrebe haringe, sardela i drugih slanih riba, suhomesnatih proizvoda i jela sa dodatkom sireta. Dopunimo savremene podatke o hemoroidima drevnoistonim. Pravo crevo je oslonac" ivotnog princi pa vetar. Veraru organizmu upravlja kretanjem, u datom sluaju normalnim pranjenjem pravog creva. Ali ako je prekomerno izraen, to izaziva suvou i hladnou. Sue nje" i hlaenje" pravog creva ini da se venozna krv do nekle zgruava i kvari od stajanja. Zidovi vena gube ela stinost i isteu se usled zastoja. Time se objanjava inje nica, da se hemoroidi najee javljaju kod mukaraca (80%) zbog vee vrstoe" njihovog organizma u poreenju sa enskim organizmom. Primena sredstava koja smanjuju vetar - vlanost i toplota - ini da se on smiruje", a proirenje hemoroidnih

vena se regenerie. vrstoa i uvoa se najbolje otklanjaju uljima i toplim tenostima. Protiv hladnoe efikasna su razliita opta i lokalna zagrevanja, odimljavanja, primena trava i drugih produkata sa izraenim toplotnim svojstvi ma. Upravo ta sredstva najefikasnije otklanjaju hemoroidc.

sorbuju, otok iezava, istureni vorii posle 7- 10 dana sami se uvlae u pravo crevo. Postoji nekoliko pristupa leenju i profilaksi hemo roida: 1) ako je oboljenje nastalo od glista ili otrica, prvo se treba osloboditi od njih; 2) ako je od portalne hipertonije, povezane za ote enje ili zagaenje jetre, obavezno oistiti jetru, promeniti ishranu, piti svee isceene sokove, svezu mokrau (kao sredstvo za razblaivanje krvi); 3) ako je od prepobuivanja ivotnog principa vetra (iji su spoljanji simptomi: zatvor, hemoroidi, bolovi u krstima, prskanje krvnih sudova, suvoa koe, nesanica, haotino razmiljanje, hladnoa u organizmu i slino), preporuuje se opte i lokalno zagrevanje organizma, oputanje organizma, zasiavanje organizma vlagom i uljima; izbegavati suvina hlaenja i dehidraciju organi zma, uzbuenja, ishranu suvom hranom, due zadrava nje u stojeem ili sedeem poloaju. Za leenje hemoroida primenjuju se i narodni naini. 1. Staviti u usta kafenu kaiicu praka od slaice i drati ga dok se ne pretvori u grudvicu i resorbuje. Do punski: prokuvati ulje od suncokreta (zejtin), namoiti u njega pare vate i staviti u anus. To je sredstvo koje dobro pomae kod hemoroidnih voria i resica. 2. Razmutiti 4 supene kaike slaice u 3 litra pro kljuale vode, sipati u lavor (kofu) i esti u njega. Umota ti se ebetom do pojasa i sedeti 10 minuta. Postupak po noviti 2 - 4 puta. Praksa pokazuje, da bolovi prestaju, a re sice i vorii se uvlae.

Leenje

hemoroida

Leenje hemoroida treba da bude usmereno na ot klanjanje uzroka bolesti, tj. zatvora, zastoja krvi u karlinim organima, na smirivanje" ivotnog principa verra. Radi otklanjanja zatvora prepisuje se odgovarajua dijeta (vidi ishrana kod zatvora), manje doze prirodnih purgati va ili mikroklistiri sa uljem, mleno-uljni i sa svezom mo kraom. Radi normalizacije venoznog krvotoka treba oi stiti jetru prema svim navedenim varijantama. Da bi sluzokoa pravog creva zarasla preporuuje se pojaana tera pija sokovima, a lokalno - mazanje uljem od pasjeg trna (Hippophae rahmnoides) ili tamponi natopljeni ovim uljem. Posle defekacije korisne su sedee prohladne kup ke ili ispiranje anusa hladnom vodom. Veoma je dobro is pirati se vlastitim urinom. Ako su se pojavili hemoroidni vorii, treba ih spo lja mazati vazelinom i prekriti tankom poveskom. Kod kapsuliranih hemoroida bolesniku se prepisuje posteljni reim sa pripodignutom karlicom, a posle stiavanja akut nih pojava primenjivati sedee tople kupke po 15 -20 mi nuta 2- 4 puta dnevno. Stolica treba da bude u vidu kai ce, radi ega se prepisuje odgovarajua dijeta i svee iscedeni sokovi. Pod uticajem navedenog leenja trombi se re-

3. Sakupiti vlastitu mokrau, izmokrenu pri jednom uriniranju, u emajlirani lonac, staviti ga na vatru i dove sti do kljuanja. Skinuti lonac sa vatre i staviti ga na mesto gde e se vriti zagrevanje (na primer, u vedro - kolu). U mokrau sipati supenu kaiku sode bikarbone i esti. Umotati se ebetom. Podstie resorbovanje hemoroidnih voria. U nekim sluajevima gimnastika" anusa pomae u leenju upornih hemoroida. Zato se rade proste vebe skupljanje i istezanje anusa. Veba podstie bolji protok krvi kroz hemoroidne vene i, samim tim, likvidira zastoj krvi. U daljem toku leenja preporuuju se profilakse.

Za ublaavanje bolova, upale i krvarenja. Pomeati u jednakim koliinama suve isitnjene cvetove lanenke (Linaria vulgaris) i kantariona (Hypericum perforatum), koru od hrasta, travu vodene paprike (?). Smeu trava dr ati 12 sati u rastopljenom salu od svinjskih iznutrica, uz povremeno meanje. Zatim zagrejati i procediti. Rezultat je da u salo prelaze korisne materije iz trava, koje podstiu ublaavanje bola, otklanjanje upale i zaustavljanje kr varenja. Pripremljenu mast uvati na tamnom i prohladnom mestu. Dobijenom mau namazati pare gaze, paljivo ubaciti u analni otvor i drati 5 - 6 sati. Gaza se mora e la ubaciti u analni otvor. Dopunski, uz ovaj recept Igruin predlae da se pije sve sok od plodova crvene oskorue (Sorbus aucuparia) 2- 3 puta dnevno tokom 2 nedelje. Za vreme leenja mau i sokom od plodova osko rue on preporuuje lagane gimnastike vebe. 1. Naprezanjem unutranjih miia uvlaiti anus unutra - po 2- 3 minuta 2 puta dnevno. Ova veba pod stie poboljanje krvotoka u pravom crevu - bolje odlae nje venozne krvi. 2. Leei na leima, sa rukama niz telo, raditi noga ma pokrete kao da vozite bicikl - 3 minuta jednom dnev no. Posle te vebe odmoriti se, ne ustajui, 3 - 5 minuta. Ta veba poboljava venozni krvotok u donjim udovima i oko male karlice, smanjujui optereenje vena na noga ma i u karlici i, samim tim, podstie obnavljanje tonusa zidova vena.

Kompleksan pristup leenju hemoroida prema V. L. Igruinu Narodni lekar Vasilij Leonidovi Igruin odavno se bavi pitanjima leenja proktolokih oboljenja (proktologija - oblast medicine, koja se bavi leenjem oboljenja pra vog creva) izmeu ostalog i hemoroida. Prema njegovom miljenju, hemoroidi, oteujui razne delove pravog cre va, predstavljaju jedan od glavnih uzroka ostalih ozbiljnih oboljenja pravog creva, meu kojima i raka pravog creva. Igruin preporuuje kompleksan pristup kod lee nja hemoroida: kontrastne vodene terapije, specijalne fi zike vebe, asane iz joge, fitoterapiju i druge metode. U tom sluaju lekoviti uticaj se odvija odjednom po nekoli ko puteva - kanala, to omoguava da se lokalizuje i uni ti koren bolesti. On predlae nekoliko najefikasnijih recepata lee nja poetnog i srednjeg stadijuma hemoroida.

Starinski nain leenja hemoroida. Sastoji se u zagrevanju dela tela oko anusa parama stipse (alauna), koje usled jakih koagulacionih svojstava podstiu uvlaenje, stezanje svega rairenog. Skuvati u emajliranom loncu 2 litra vode i u kljualoj vodi rastvoriti 450 grama stipse. Dobijeni rastvor stipse kuvati na blagoj vatri 15 - 20 mi nuta, skinuti sa vatre, zatvoriti lonac drvenim poklopcem na kome se nalazi otvor (ili umotati krajeve posude debe lim pekirom) i zagrevati anus iznad pare 20 - 30 minu ta. Posle zagrevanja preporuuje se namazati anus (iz nutra i spolja) vazelinom i obavezno uzeti bilo kakav bilj ni purgativ, poto je koagulacioni i steui efekat toliko jak, da moe izazvati zatvor i jako stezanje pravog creva. Primena ulja donekle vlazi" i ublaava to dejstvo. Purga tiv podstie stolicu, koja se posle navedene terapije obave zno normalizuje. Zagrevanje treba vriti najvie jednom nedeljno. Obino su tri zagrevanja dovoljna da se postigne izrazito lekovit efekat. Za vreme leenja treba piti vodu, u kojoj su se 30 minuta kuvali isti opiljci od gvozda. Za vreme leenja prema ovom metodu iz dnevnog obroka treba iskljuiti svee mleko i crni aj (on koagulira). Crni aj moe se zameniti zelenim, a najbolje ajem od trava. Ako nemate stipsu, navedena terapija moe se spro vesti sa 1,5 litar mleka, u koje treba dodati 4 velike glavi ce luka. Tehnologija pripremanja i leenja je ista. Kod jakih hemoroidnih bolova moe se koristiti sledei recept. Uzeti 5 grama praka od cvetova hajduke tra ve (Achillea millefolium) i 5 grama listova maline (Rubus

idaeus), 50 grama sveeg maslaca (butera). Maslac treba prethodno briljivo rastopiti na pari od kljuale vode (u kljualoj vodi) i u njega sipati isitnjene (poeljno u prah) trave i dobro promeati. Dobijenu smeu uvati u friide ru. Uvee pred spavanje mazati anus. Ovu terapiju treba primenjivati svakodnevno dok se smea ne potroi. Posle trodnevne pauze leenje ponoviti mazanjem. Za vreme tog leenja ujutro natate treba popiti a u svee surutke, a tokom dana pojesti 5 - 1 0 plodova od kleke (Juniperus communis), skuvanih u toplom ulju od maslaca i osuenih u toploj rerni. Plodovi kleke imaju protivupalno, protivmikrobno, diuretiko, anestetiko dejstvo, izbacuju u, aktiviraju motornu funkciju creva i slino. Njihova lekovita svojstva su dobro poznata kod le enja hemoroida.

OSTEOHONDROZA

PROFILAKSA I LEENJE OSTEOHONDROZE

Radi profilakse i leenja osteohondroze treba ispu niti niz zahteva. Treba spavati na leima ili stomaku na tvrdom kre vetu. Zato ispod dueka treba staviti tit" - perplou de bljine jedan centimetar ili daske jednu do druge. Duina tita" mora da odgovara duini kreveta. Kod osteohondroze je veoma korisna jutarnja gim nastika u trajanju od 10 do 15 minuta. U kompleks vebi treba ukljuiti vebe za pokretljivost kime u svim delovima i u svim pravcima, vebe za zglobove ruku i nogu (ukljuujui pokrete mahanjem). Za vreme pogoranja stanja osteohondroze kontraindikativni su skokovi, podskakivanja i tranje, koji vre veliko optereenje na meuprljenske diskove. Ljudi, koji rade sedei, treba da prave pauze u vebanju u trajanju 5 - 6 minuta posle svakih 1,5 - 2 sata rada, tj. 3 - 4 puta tokom radnog vremena u poetnom poloaju stojei; oni koji rade stojei - 2 - 3 puta tokom radnog vremena vebe u poloaju sedei; koji rade sedei, stojei i hodajui - 1 - 2 puta dnevno u poetnom polo aju sedei i stojei. U kompleks vebi ukljuiti vebe za pokretljivost kime u vratnom, grudnom i slabinskom de lu u svim pravcima. Panja! Oboleli od osteohondroze treba da iz kom pleksa lekovite gimnastike potpuno iskljue (ili, u kraj njoj meri, ogranie) vebe za trbunu presiju. Zato u po etku treba vebati u fiksirajuim povezima ili korsetima.

steohondroza - jedno od najrasprostranjenijih obo ljenja potporno-motornog aparata u srednjem i stari jem ivotnom dobu. To je oboljenje hrskavinih povrina kostiju potporno-motornog aparata, prvenstveno kime, kao i karlino-bedrenih i zglobova kolena. Kod osteohondroze vrata i gornjeg dela grudnog ko a javljaju se razni bolovi: u predelu srca (esto ih dijagnostikuju kao pojavu ishemijske bolesti ili stenokardije), u ramenom zglobu i du cele ruke, s jedne ili obe strane, u glavi, kao i glavobolje sa kratkotrajnim gubitkom svesti (zbog poremeaja snabdevanja mozga krvlju). Osteohondroza u srednjem i donjem grudnom delu kime moe da izazove bolove u podbratku i u stomaku, to esto grekom povezuju sa oboljenjem eluca, pankre asa, une kese (mehura) i creva. Pri rasprostranjenoj osteohondrozi, a ponekad i kod osteohondroze u slabinskom delu kime oteuju se karlino-bedreni zglobovi i zglobovi kolena. U tom sluaju na rendgenskim snimcima karlino-bedrenih i zglobova ko lena vidne su degenerativne promene hrskavine povri ne, kotane izrasline u vidu bodlji (klinova) i suavanje zglobnih pukotina. Pri osteohondrozi u slabinskom delu kime esto se uoava ispadanje i ukljetenje diskova.

KAKO O T K L O N I T I B O L O V E KOD O S T E O H O N D R O Z E
Treba zauzeti takav stav (pozu), da miii leda, slabinskog i vratnog dela kime budu maksimalno oputeni, jednostavnije reeno, lei na leda ili na stomak. U leeem poloaju na leima treba saviti noge u kolenima i karlino-bedrenim zglobovima i staviti ih na visoki valjak (na primer, smotano ebe), tako da stopala ne dodiruju postelju (golenice nogu treba da vise oputeno). Ispod sla bina (krsta) treba staviti mali mekani jastuk tako da slabi ne dobro naleu na njega. Uzglavak kreveta od nivoa lopa tica treba blago podii. Oputanje lenih miia, miia slabina i stranjice, kao i miia donjih udova ne samo da otklanja bol, ve i podstie postepeno otklanjanje upalnog procesa, resorbovanje otoka, stvaranje povoljnih uslova za zarastanje naprsnua i veih naprslina fibroznog prstena meuprljenastih diskova, smanjujui upola pritisak u diskovima. Treba se pridravati reima potpunog mirovanja jer aktivno pokretanje udova i trupa u akutnom periodu znatno traumira degenerisani disk i pojaava nadraaj nervnog zavretka. Ako u vratnom delu kime postoji ulegnue, na to mesto treba podmetnuti valji (na pri mer, od savijenog pekira). Kod osteohondroze na bilo kom lokalitetu treba izbegavati hlaenje organizma. Preporuuje se brisanje i tr ljanje tela lanenim ili pamunim glatkim pekirom.

ARTRITIS

e artritis u prevodu s latinskog jezika na na jezik znai upala zglobova. Ako je upalom napadnuto vie zglobova, to oboljenje se naziva poliartritis (poli oznaava mnogo). Pod artritisom se podrazumeva mnotvo obolje nja zglobova upalnog karaktera, koja se javljaju kako pri prodiranju infekcije tako i pri naruavanju procesa razmene materija (podagra). Artritis se moe razviti kao posle dica reumatizma, angine i drugih streptokoknih obolje nja. Artritis se, pre svega, ispoljava bolom u zglobu pri kretanju, crvenilom i poveanjem obima (oteklinom) na mestu oteenja. Oko zgloba se znatno poveava tempera tura tela. U upljini zgloba moe se nagomilavati tenost. To oboljenje odraava se i na opte stanje organi zma: javljaju se slabost i opte poveanje telesne tempera ture. Artritis najee zahvata zglobnu tenost, a ako se ne leci, prelazi na hrskavicu, vezivno tkivo, tetive i kosti. Za leenje artritisa koristi se veliki broj razliitih masti i krema, koje otklanjaju bol i otok. Masti i kreme treba utrljavati u kou iznad obolelog zgloba 3 - 4 puta dnevno. Kao sredstvo za unutranju upotrebu treba uzi mati aspirin, koji deluje ne samo kao sredstvo za ublaa vanje bolova, ve i kao protivupalno sredstvo.

ISHRANA OBOLELIH OD ARTRITISA

Pri obolevanju od artritisa u prvom redu treba promeniti ishranu. Naunici su davno ustanovili, da dnevni obrok hrane utie na artritis, i da veoma jednostavna di jeta, posebno gladovanje, moe otkloniti simptome tog oboljenja. Na primer, tokom jednog istraivanja, iji su re zultati objavljeni u engleskom medicinskom asopisu Lancet" (Lanceta) norveki naunici su uporedivali dve grupe ljudi, koji boluju od reumatoidnog artritisa. Jedna grupa, od 27 ljudi, pridravala se eksperimentalne vegeta rijanske dijete, a druga kontrolna grupa od 26 ljudi - obi ne dijete. Vegetarijanska dijeta obuhvatila je tri etape. U prvoj etapi, koja je trajala od 7 do 9 dana, ispitanicima su pred lagani odvari od povra, sokovi od povra, ajevi od trava i enjak (beli luk). U drugoj etapi, koja je trajala 3,5 meseca, u dnevni obrok ukljuena je samo vegetarijanska hrana. Bolesnici nisu jeli meso, jaja, mlene produkte, citruse, rafinad (eer u kockama), zaine, soli i itarice, ko je sadre lepak (koagulans). Posle 4 meseca u dnevni obrok su poeli da ukljuuju mlene produkte, po jedan dnevno. Te dijete ispitanici su se pridravali godinu dana. lanovi obe grupe vodili su dnevnike, u kojima su registrovali svoje sklonosti prema ukusima i opisivali sve simptome. Rezultati istraivanja bili su zadivljujui. Ve posle mesec dana kod lanova eksperimentalne grupe uoeno je primetno smanjivanje broja oteklih i mekih zglobova. Skratili su se periodi jutarnje utrnulosti i drugi simptomi, koji prate napade artritisa. Osim toga, ispitanici iz te gru-

pe oseali su se zdravijim i snanijim. Znaajno je, da su se te promene zadrale tokom svih 13 meseci istraivanja. lanovi kontrolne grupe tokom prve 4 nedelje ose ali su manje bolove, iako nije bilo nikakvih promena u sastavu krvi. Na kraju istraivanja svi simptomi, ukljuu jui i bolove, kod tih bolesnika su pojaani.

TA R A D I T I ZA RASTVARANJE SOLI U ZGLOBOVIMA?

Prilikom taloenja soli u zglobovima preporuuju se razliita utrljavanja, koja omoguavaju da se soli rastvara ju. Radi toga sastav za utrljavanjc odabira se tako da ima razredujua, zagrevajua i smekavajua svojstva. Evo jed nog recepta. Uzeti flau u koju se moe naliti pola litra tenosti i u nju staviti pare kamfora (ima razredujua svojstva) ve liine 1/4 kocke eera. U flau naliti 150 mililitara terpentina (ima zagrevajua i prodirua svojstva), 150 milili tara maslinovog ulja (ima smekavajua svojstva), dodati 150 mililitara 70%-og alkohola (zagreva, prodire). Pre upo trebe sve dobro promukati. Pred spavanje dobro utrljati (dok se ne osui) i umotati neim vunenim i tako drati preko noi (vuna dobro zadrava toplotu, koja aktivira procese rastvaranja soli).

ODVAR ZA I Z B A C I V A N J E L J A K E
Odvar od jelovih iglica (etina), ljuske od luka i plo dova ipka pogodni su za izbacivanje ljake iz organizma. 99

Uzeti 5 supenih kaika isitnjenih iglica (poeljno je uzeti mlade iglice), 2 - 3 supene kaike isitnjenih plodo va ipka i 2 supene kaike ljuske od luka i preliti ih sa 0,7 litara vode, dovesti do kljuanja i zatim kuvati na slaboj vatri 10 minuta. Ostaviti da odstoji preko noi. Procediti i piti umesto vode po pola litra dnevno tokom 4 meseca. Ako nemate problema sa bubrezima, ljusku od luka nije obavezno dodavati (ona leci od pielonefritisa).

SINDROM HRONINOG UMORA

indrom hroninog umora karakterie se stalnim oseajem jakog umora, bolovima u miiima, groznia vim stanjem, pospanou i depresijom, koji traju mesecima, a ponekad i godinama. Radna sposobnost ljudi sma njuje se na pola. Pri tome oni ne obolevaju ni od psihi kih oboljenja, ni od infektivnih, nemaju hormonalne po remeaje, ne zloupotrebljavaju lekove i ne postoji nikakav uticaj toksinih materija na njihov organizam. Kod obolelog od sindroma hroninog umora prisut no je najmanje est od nabrojanih simptoma, koji se stal no ili povremeno ponavljaju tokom est meseci i due. 1. Ispoljavanje prehlade ili slabo izraenog stanja groznice. 2. Neprijatni oseaji tipa boleljivosti u nosnoj du plji3. Oseaji boleljivosti ili naduvenosti limfnih vo rova na vratu ili ispod pazuha. 4. Opta iscrpljenost organizma. 5. Neshvatljivi bolovi u miiima. 6. Jak umor i slaba sposobnost organizma za obna vljanje u toku 24 sata posle bilo kakvog fizikog rada. 7. Spontana glavobolja. 8. Oseaj boleljivosti u zglobovima bez njihovih spoljanjih promena.

9. Zaboravnost ili prekomerna razdraljivost, ne sposobnost koncentracije panje. 10. Pogoranje sna. 11. Brza pojava navedenih simptoma tokom nekoli ko asova ili dana. Razmotrimo detaljnije svaki od simptoma. Prvi simptom. Prehlada znai zagaenost organi zma sluznom ljakom (prepobuivanje ivotnog principa sluzi), na kojoj su poeli da se razmnoavaju patogeni mi kroorganizmi i izazvali su upalu - tipini simptomi pre hlade. Grozniavo stanje govori o tome, da se ivotne sile (snaga) organizma troe na guenje infekcije. Organizam se u celini suprotstavlja mikrobnoj agresiji i zagaenosti. Drugi simptom. Neprijatni oseaji tipa boleljivosti u nosnoj duplji (drelu) upravo oznaavaju tipine simp tome prehlade - upalu, koja moe biti veoma slaba (ne prijatni oseaji u nosnoj duplji), slaba (simptomi bolelji vosti i crvenilo), jaka i veoma jaka. Trei simptom. Oseaji boleljivosti ili oteenost limfnih vorova na vratu ili ispod pazuha znai, da orga nizam u borbi protiv infekcije mobilizuje limfni imuni si stem. Limfni vorovi krajnika nisu u stanju da se odupru agresiji infekcije i potrebna im je pomo. Krajnici su prva i najjaa zatita organizma od prodiranja raznovrsnih pa togenih mikroorganizama u organizam. Ali mi tu zatitu slabimo pijui hladne napitke i uzimanjem produkata ko ji stvaraju sluz u organizmu. U krajnicima se usled prisu stva sluzi razmnoavaju patogene bakterije koje ih razara ju. Ako se krajnici odstrane, organizam ostaje bez zatite od naredne agresije mikroba i vremenom se javljaju

ozbiljnija oboljenja (srca, krvnih i drugih sudova, bubre ga, zglobova i slino). etvrti-jedanaesti simptomi. Oni ukazuju na optu zagaenost organizma i njegovo oteenje od patogenih mikroorganizama. Opta zagaenost i oteenje organizma od patoge nih mikroorganizama uzrokuje optu iscrpljenost - sma njivanje tonusa, ivotna snaga organizma troi se na su zbijanje bakterijske infekcije (na to ukazuju i esta, nedo voljno izraena grozniava stanja), javljaju se neshvatljivi bolovi u miiima (usled nagomilavanja u njima toksi nog sadraja ljake i ivotne aktivnosti patogenih mikro organizama), veliki umor i nedovoljna sposobnost organi zma da se oporavi tokom 24 sata posle nekog fizikog ra da (posledica smanjivanja opteg ivotnog tonusa organi zma, nema snage za oporavak), glavobolje (trovanje mo zga bakterijskim toksinima), oseaj boleljivosti u zglobo vima bez njihove spoljanje izmene (imuni odgovor veziv nog tkiva organizma na toksinost patogenih mikroorga nizama i zagaenost). Navedeni procesi nagomilavaju ljaku u organizmu i u zavisnosti od osobina individualne konstitucije oveka dovode do prepobudivanja jednog ili drugog ivotnog principa. Prepobuivanje vetra uzrokuje zaboravnost, ui - razdraljivost, sluzi - apatinost i de presiju. Prepobuivanje ivotnih principa, posebno vetra, izaziva probleme sa snom, a brzo ispoljavanje navedenih simptoma tokom nekoliko asova ili dana znai samo jed no: zagaenost i bakterijsku agresiju, izazvane izopae nim nainom ivota produavaju da deluju, imuni sistem hronino slabi i svakog asa mogu nastati ozbiljna obolje nja.

Veina obolelih navodi, da su poeli da oseaju umor odmah posle preleanog infektivnog oboljenja, na primer gripa. Kod drugih ljudi bolest se javlja u periodu kada su preiveli neki stres, nali se u neuobiajenoj situ aciji (na primer, za vreme razvoda, posle smrti nekog od lanova porodice, promene radnog mesta). Kada je re o zagaenosti, do nje dolazi tako neprimetno, da ovek u to i ne sumnja, pa je zato ne moe izdvojiti kao glavni uzrok. Eto zato veina ljudi ukazuje samo na grip i stres. Ako se pozovemo samo na naune podatke, oni po kazuju na odstupanje od normi pri proraunu leukocita (ukljuivanje imune zatite organizma), manje poremea je u radu jetre (prisustvo portalne hipertonije), povean broj antitela protiv raznih virusa (virusna i bakterijska agresija) i tkiva (u njima se nagomilala ljaka) ili neznat no poveanje ili smanjivanje opteg broja antitela u poreenju sa uobiajenim. Ispostavlja se da su mnogi zatitni faktori prigueni, dok istovremeno drugi ispoljavaju pove anu aktivnost i, obrnuto, brzo se troi i sagoreva ivotna snaga organizma. Od sindroma hroninog umora moe oboleti svaki ovek, koji ivi spontano (jednostavno sagorevajui svoj ivotni potencijal) ili u trci za materijalnim blagom ne e li nita da zna, osim svoje komercijalne delatnosti (radei uprkos svim biolokim normama, prenapreui se).

ne viruse. Sa prilinim uspehom oni primenjuju niz antidepresanata, koji poveavaju energiju, podiu raspoloe nje ili poboljavaju noni san. Prepisuju protivvirusne lekove, gama-globulin, injekcije vitamina B 1 2 i drugo. Da bi se potpuno izbavili od sindroma hroninog umora i poveali svoju ivotnu aktivnost, predlaem da dobro prouite svoj nain ivota, da oistite organizam od ljake i da primenite nekoliko kura leenja od parazita. Nain ivota treba regulisati i uskladiti sa bioritmom prirode, tada e vaa ivotna snaga dejstvovati u re zonanci sa snagom prirode i brzo e se obnoviti. ivot i aktivnosti bez uzimanja u obzir bioritma - drugi je glavni uzrok, koji oveji organizam vodi prema oboljenjima sin droma hroninog umora (prvi uzrok je zagaenost organi zma). Zato ljudi, koji su postigli materijalno blagostanje, stvaralaki procvat, na kraju stradaju od sindroma hroni nog umora? Zato to se trude, uzdajui se u svoju snagu, i ne uzimajui u obzir vreme, da neto prezalogaje u ho du (piroke, napitke, koka-kolu i slino), stimuliu svoju radnu sposobnost jakim ajem, kalom, eerom, pue njem (a neki i narkoticima), a oputaju se i odmaraju uz alkohol i obilna jela. Zato preporuujem da uzimanje hrane reguliete u skladu sa bioritmom organizma. Treba jesti ovim redosledom: tenost pre jela, potom salata ili bareno povre, a za tim monolitna kaa ili neko jelo sa belanevinama i u pra vilnoj kombinaciji. To e omoguiti organizmu da blago vremeno dobije sve to mu je potrebno i u dovoljnoj koli ini. Iz dnevnog obroka iskljuiti razne stimulatore i rafi nirane produkte (aj, kafu, bombone, eer, kolae, raa-

LEENJE SINDROMA HRONINOG UMORA

Lekari pokuavaju da primenom raznovrsnih lekova jaaju ovekov imunobioloki sistem ili deluju na odree-

slac i slino), jesti vie prirodnu, svezu hranu i piti svee iscedene sokove od povra i voa. Svakoga dana radite fizike vebe. ak i neznatno fiziko optereenje (jedna ili dve posteljne vebe, zateza nje trbunih miia) mnogo e vam pomoi. Stalno prenaprezanje izaziva paralisanje miia, pojavu bolnih arita u telu i miiima. Fizike vebe otklanjaju paralisanost, oputaju miie, pune organizam energijom, obnavljaju normalni elektrini naboj micelija (oko kojih se zadrava voda) i organizma u celini. One odlino utiu na psihiko i fiziko stanje oveka. Radi obnavljanja ivotne snage veoma je dobro ko ristiti razne terapije koje elie organizam, primenjivati kontrastno tuiranje (topao mlaz 30 sekundi, prohladan 5-8 sekundi, i tako naizmenino 5 - 1 0 puta) i jednom nedeljno poseivati vlanu saunu (to ne samo da oputa organizam, ve delimino iz njega izbacuje ljaku). Veoma je korisno jednom u 2 nedelje gladovati po 36 - 42 sata. To stimulie imunu zatitu organizma (pove ava aktivnost leukocita), isti, trenira ivotnu snagu orga nizma (poveava njen potencijal), otklanja stresove i jaa voljne osobine. U svakodnevnoj aktivnosti nemojte se rasplinjavati, od svih poslova izaberite najvanije i reavajte ih. Nauite se da ne radite ono, bez ega moete proi. Raspodeljujte energiju i vreme na poslove koje sigurno moete uraditi. Ni u kom sluaju ne dozvolite da vas obuzme melanholija (depresija) i ne saaljevajte sami sebe. Samosaaljenje vas ini potitenim, gui fiziologiju. Sauvajte op timizam. Onaj, ko ne oputa ruke, najbolje izlazi na kraj sa svakom boleu.

PROSTATITIS I ADENOM PROSTATE

rostatitis je upala prostate, propraena njenim oto kom i bolesnom osetljivou. To oboljenje esto prola zi skriveno i uzrokuje poremeaj polne funkcije i spermatogenezu. Spermatogeneza je proces stvaranja mukih polnih elija u testisima. Rezultat je da slabi i dolazi do poremeaja potencije. Osim toga, prostatitis je esto pra en vezikulitisom - upalom semenih kesica. Prema raspoloivim podacima, od prostatitisa da nas boluje od 20 do 40% mukog stanovnitva na planeti. Neki podaci su jo sumorniji. Prema tim izvorima, od pro statitisa boluje do 80% mukaraca. Verovatnoa tog obo ljenja poveava se sa starenjem, i esto najplodotvornije godine ivota mukarca bivaju otrovane tom tekom bole u. Meutim, danas sve ee od prostatitisa obolevaju i sasvim mladi mukarci - 25 - 30 godina. Lekari tvrde, da se to oboljenje naglo podmladuje. Sline cifre karakteri stine su i za rasprostranjenost adenoma. Prema statisti ci, adenom se javlja kod 20% mukaraca u dobu oko etr desete godine, kod 50% mukaraca oko ezdesete godine i kod 80% mukaraca oko osamdesete godine ivota. Postoji nekoliko varijanti prostatitisa.

Bakterijski prostatitis moe da traje u akutnom i hroninom obliku. U tom sluaju upala prostate izazvana je bakterijskom infekcijom. Ta bolest se esto javlja kao rezultat oboljenja koja se prenose polnim putem, kada le-

enje nije bilo blagovremeno ili je bilo nepravilno. U poslednje vreme sve ee se sree hlamidijski prostatitis. Iako se bakterijski prostatitis ponekad naziva infektivnim, ni jedan od njegovih oblika nije zarazan. Postoji i nebaktcrijski prostatitis. Priroda njegovog nastanka do danas je ostala zagonetka za lekare. Simpto mi tog oboljenja mogu biti bolovi u zglobovima, miii ma, donjem delu leda, delu tela iza monice. Sevanje (bo lovi) u kostima, vruina, drhtavica karakteristini su za akutni prostatitis. Bolest je propraena i pojavom kao to je poremeaj uriniranja, ukljuujui krv u mokrai, bolne ejakulacije (izbacivanje semena). Leenje prostatitisa zavisi od tipa oboljenja. Tako se, nebakterijski prostatitis ne moe izleiti antimikrobnim preparatima - antibioticima, dok se bakterijski ne moe izleiti bez njih. Zato je, pri pojavi navedenih simp toma, potrebno obratiti se lekaru, da bi se uradile analize i pravilno odredio tip prostatitisa. Drugo rasprostranjeno oboljenje mukaraca starijeg

AKUTNI BAKTERIJSKI PROSTATITIS

Akutni bakterijski prostatitis javlja se na fonu infek cije mokranopolnih puteva. Akutni prostatitis propraen je drhtavicom i groznicom, koje poinju iznenada, bolovi ma u donjem delu stomaka i medici (perineumu), jakom potrebom za mokrenjem ili oteanim mokrenjem, to moe dovesti do zadrke mokrae. Moe se pojaviti krv u mokrai. Mokrenje prati jak bol ili peckanje. Ako ste uoili sline simptome, treba da odete leka ru. Moda je potrebna hospitalizacija. Bolesnik se lako le ci antimikrobnim preparatima, ako se sa terapijom pone na vreme.

HRONINI BAKTERIJSKI PROSTATITIS

Hronini bakterijski prostatitis obino se ispoljava estim infekcijama mokranih kanala, kada bakterija ko ja ih izaziva postaje otporna na lekove, koji treba da je unitavaju. Simptomi: oteano, esto i bolno mokrenje, bol se moe lokalizovati u donjem delu leda, u medici (perineumu), penisu, monicama i pravom crevu. Kod nekih mukaraca bolovi se pojaavaju kako posle polnog akta tako i pri duem uzdravanju. esto se uoava poja ano znojenje i oseaj hladnoe u medici. Ponekad, po sebno posle defekacije ili fizikog optereenja, uoava se luenje iz mokranog kanala. Karakteristini simptomi su: poveana razdraljivost, plahovitost, mlitavost, brzo umaranje, gubitak apetita i poremeaj sna. Bez obzira na to simptomi te bolesti ne ispoljavaju se odjednom, ve ka da se nagomila znatna koliina bakterija.

uzrasta - adenom prostate. To je dobroudna (benigna)

hiperplazija, tj. tumor prostate, praen upalnim procesi ma. Uzroci za nastanak ta dva oboljenja su razliiti, iako se njihovi simptomi i karakter toka bolesti u mnogo emu poklapaju, jer i jedno i drugo oboljenje izazivaju upalu prostate. Glavni simptom adenoma prostate je esto i otea no mokrenje (uriniranje). Zatim slabi pritisak mokrae, javlja se oseaj nepotpunog pranjenja mokrane beike, bol i teskoba.

Hronini bakterijski prostatitis se najee sree kod mukaraca koji su imali infektivno oboljenje mokranopolnog sistema. Praktino sva infektivna oboljenja, ko ja se nepravilno lece, mogu izazvati hronini prostatitis. To se esto deava kada pacijent samovoljno prekida da pije lekove, jer smatra da se izleio, ili kada sam sebi pre pisuje antibiotike. Takvo leenje esto dovodi do toga, da se mikrobi zadravaju, i jo vie da postaju otporni na od reene antibiotike. Drugi uzrok hroninog toka procesa jeste inficira nje kamenca prostate. On postoji kod 75% mukaraca srednjeg uzrasta, a u starosti skoro kod svih. To su veoma sitne i, po pravilu, bezopasne tvorevine, ali ako u prosta tu dospe infekcija, oni mogu da se inficiraju. Pri tome oboljenje poprima posebno uporne forme. Simptomi se obnavljaju uvek iznova i iznova. Ovaj oblik prostatitisa se ne leci u potpunosti antibioticima, zbog ega lekari neretko preporuuju da se kamenje odstrani hirurkim putem. Posledica hroninog prostatitisa je poremeaj polne funkcije. Pri duem toku bolesti smanjuje se polna strast, javlja se problem sa erekcijom, sve su ei sluajevi prevremene ejakulacije. To je povezano kako sa hormonalnim poremeajima tako i sa poremeajem nervne regula cije polne funkcije. Najtei ishod prostatitisa je srastanje tkiva prostate sa naknadnim smeuranjem organa. Osim toga, prostati tis pogorava stanje bubrega i mokranih kanala i izaziva u njima upalni proces. To moe dovesti do pojave kamen ca u mokrai (litijaze mokranih kanala) 9 . Mogui su i

drugi sluajevi prelaska infekcije sa jednog organa male karlice na druge organe. U starijem dobu este su kombinacije prostatitisa sa adenomom prostate.

NEBAKTERIJSKI PROSTATITIS
Taj oblik prostatitisa nije vezan za mikrobnu infek ciju. Ovo oboljenje je uestalo. Antibiotici na njega, na ravno, ne deluju. Uz to niko do danas nije otkrio uzrok nastanka tog oboljenja. Meutim, nesumnjivo je da raz voj upalnog procesa u prostati umnogome zavisi od predi spozicija - poremeaja procesa razmene materije i krvoto ka, prisustva zastoja u organu. Veina obolelih od nebakterijskog prostatitisa nisu imali infekcije mokranopolnih kanala. Pri analizi izluevina lezde uoavaju se bele krvne elije - leukociti, to ukazuje na upalni proces, ali tragovi infekcije nisu vidlji vi u mokrai. Simptomi tog oboljenja praktino se ni po emu ne razlikuju od simptoma hroninog bakterijskog prostatitisa.

FAKTORI RIZIKA Ni iz daleka se ne moe rei, ta je izazvalo upalu prostate kod konkretnog bolesnika. Ali se mogu nabrojati faktori, koji poveavaju rizik od ovog oboljenja. 1. Nepravilno leena infektivna i upalna oboljenja mokranopolne sfere.

Primedba prevodioca.

2. Infekcija bubrega ili mokrane beike. U tom slu aju patogeni mikrobi dospevaju u prostatu iz mokranog kanala. 3. Posebnu grupu rizika ine homoseksualci. Pri analnom seksu u penis mogu dospeti kolibakterije iz pra vog creva, i zatim prodreti u mokrane kanale i prostatu. 4. Oslabljeni imunitet. 5. Prisustvo u organizmu drugih arita upale: po sebno u organima male karlice (cistitis, proktitis, kolitis), kao i u zubima napadnutim karijesom, i u krajnicima. 6. Poremeaj procesa razmene i krvotoka, prisustvo zastoja u prostati usled patologije krvnih sudova kod he moroida. varikoznog proirenja vena semenog kanalia i donjih ekstremiteta. Zastoj u prostati podstiu i hronina oboljenja: poliartritis, osteohondroza, patologija sranovaskularnog sistema. 7. Neredovan polni ivot, koji uzrokuje zastoj sekreta u prostati uporedo sa zastojem krvi u venama tog organa. 8. Nedovoljno kretanje, zatvori, zloupotreba alkoho la, takoe, podstiu venozni zastoj u prostati i razvoj pro statitisa.

liza mokrae, koja se izvodi prema specijalnom metodu, kada se odreene porcije mokrae sakupljaju u posebne posude. Uporeenjem uzoraka mokrae, lekar moe da odredi izvor infekcije, ako ona, naravno, postoji: to moe biti uretra, mokrana beika, prostata. Kad odredi uzrok oboljenja, lekar moe da odabere najpodobniji lek za taj tip infekcije. Za ostale sluajeve potrebna su razliita dijagnosti ka sredstva. Vaan test za odreivanje prostatitisa je masaa le-

zde (prostate), koja se vri trarrsrektalnirn pregledom

(TRP), koji se obavlja kroz pravo crevo. To je bezbolna te rapija koja ne traje dugo, iako kod veine bolesnika izazi va oseaj nelagodnosti. Ali upravo taj pregled brzo daje vanu informaciju, koja se ne moe dobiti na drugi nain. Kod akutnog prostatitisa za vreme TRP uoava se veoma oselljiva, otekla, vrua i tvrda prostata. Za vreme pregle da lekar energino masira lezdu ili je pritiskuje, da bi iz uretre izale tene izluevine, koje se zatim podvrgavaju biohemijskoj analizi. Konana dijagnoza postavlja se na osnovu klinikih simptoma, ispitivanja mokrae i tenosti iz prostate.

DIJAGNOSTIKA PROSTATITISA
To oboljenje je veoma teko dijagnostikovati, poto simptomi mogu biti prouzrokovani drugim uzrocima: in fekcijama mokranopolnog sistema, upalom uretre, adenomom prostate itd. Najjednostavnije je dijagnosticirati akutni bakterij ski oblik bolesti. Glavno u dijagnostici prostatitisa je ana-

OSNOVNI NAINI LEENJA

Kod akutnog prostatitisa prvo se skida telesna tem peratura, a ona je, po pravilu, visoka, i stabilizuje se sta nje obolelog. esto se prepisuju diuretici i purgativi, po to akt defekacije neretko pojaava bolne oseaje. U ne kim sluajevima, kada bolesnik nije u stanju da sam mo kri, uvodi se kateter.

Kod bakterijskog prostatitisa prepisuju se antibiotici. Kod nebakterijskog prostatitisa lekari se trude da olakaju simptome oboljenja. Prepisuju lekove, koji opu taju miie prostate i olakavaju mokrenje. Ponekad pre poruuju sredstva protiv upale i vrue sedee kupke. Ne kim bolesnicima pomae dijeta. Uoeno je, da neki pro dukti, na primer ljuta jela i kofein, pojaavaju simptome prostatitisa. To se odnosi i na alkoholne napitke. Pojave zastoja u prostati, kada nema akutnog upal nog procesa, esto se preporuuje kako bi se otklanile lekovitom gimnastikom i masaom.

MASAA KOD PROSTATITISA

Veliki znaaj u leenju oboljenja organa male karlice, konkretno prostate, ima otklanjanje pojava zastoja u tom delu organizma i poboljanje krvotoka u samoj pro stati. Zbog toga je sve rasprostranjenija samomasaa, iz meu ostalog, akumpunkturna, japanska tehnika prstima - iacu i lekovita gimnastika. Koji od tih efikasnih naina koristiti, preporuie vam iskusni specijalista, ili vlastita intuicija. Svi ti metodi opisani su u specijalnoj i popular noj literaturi. U ovoj knjizi predlae se opis najjednostav nije terapije - samomasae, koja je veoma efikasna kod polnih poremeaja. Samomasau je najbolje raditi na gladan eludac, priblino na 30 minuta do 1 sat pre jela. Opta duina tra janja iznosi 5- 7 minuta. Rezultati e biti dobri samo pod uslovom, ako se izvode redovno. Najvaniji deo tela za masiranje pri leenju prosta titisa je deo oko slabina i krsta (sakruma). Ali pre toga se

preporuuje razgibavanje celog tela. To podstie bolju cir kulaciju krvi i ima odlian tonizujui efekat. U te namene moe se primenjivati bilo koji gimnastiki kompleks vebi. Masaa slabmsko-sakrumskog dela tela. Stanite us pravno i stavite ruke na slabine. Ponite terapiju od milo vanja. Ruke lagano pokreite niz kimu od stranjice pre ma slabinama, zatim s obe strane, podiui se sve vie i vie. Dalje jastuiima prstiju spiralno vrite masau. Pr stima obe ruke izvodite krune pokrete, kao da sve dublje i dublje prodirete u tkivo. Pokrete u poetku izvodite od ozgo nadole, a zatim u stranu. Potom stavite jastuie prstiju za irinu dlana s obe strane kime. Ponite da ih vuete po koi uvis, gurajui kou prema kimi. Gnjeite ceo deo slabina 2- 3 minuta. Ako imate vremena i elju - moe i due. Zatim razmaknite noge u irini ramena i stavite ru ke na pojas. Telo nagnite napred pod uglom od 90 stepcni. Uradite nekoliko krunih pokreta telom u obe strane. Ako patite od radikulita - oprezno. Masau zavrite milo vanjem slabina i krsta.

FITOTERAPIJA KOD PROSTATITISA

Sredstva narodne medicine kod prostatitisa slue kao dopunski nain terapije. Bez obzira na to ona mogu znatno olakati patnje i ubrzati ozdravljenje. Dobar lekoviti efekat ispoljavaju mikroklistiri sa ekstraktom kamilice (Chamomilla recutita), kantariona

(Hypericum perforatum), hajduke trave (Achillea mille folium), alfije (Salvia tesquicola) i nekih drugih lekovitih biljaka, ije dejstvo otklanja upalu. Njima se esto dodaje med, to pojaava efekat. U tu svrhu 2 supene kaike tra ve treba preliti sa 100 mililitara kljuale vode, ostaviti da odstoji 1 sat i procediti. Tokom meseca svakoga dana uvee (preko noi) primenjivati mikroklistire sa po 50 milili tara ekstrakta. Radi klistiranja moete koristiti i ovakav recept. Rastvoriti 40 grama propolisa u 200 mililitara alkohola i u to dodati 2 grama ulja od kakaoa. Sa tom smeom pri premiti mikroklistir u koliini od 10 grama smee i primeniti je uvee. Kura leenja - 1 mesec. Posle 2 meseca le enje se moe ponoviti. Iste komponente ulaze u sastav svece (0,1 gram pro polisa i 2 grama ulja od kakaoa), koja se preko noi stavlja duboko u pravo crevo. Kura leenja - 1 mesec. Moe se ponoviti kroz 3- 4 nedelje. Ekstrakti i odvari se takoe primenjuju oralno. Evo nekih recepata. Uzeti 25 grama isitnjene ljuske divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), preliti ga sa 250 mililitara al kohola i ostaviti da odstoji 10 dana na tamnom mestu. Smeu redovno mukati. Posle 10 dana procediti i uzima ti po 30 kapi 3 puta dnevno. Uzeti 15 grama trave srenjaka (Polygonum bistorta), preliti sa 200 mililitara vode i kuvati na pari (blagoj vatri) do polovine prvobitne zapremine. Uzimati po 30 kapi 3 puta dnevno posle jela. Leenje vriti 2 - 3 nede lje, zatim napraviti pauzu od 2 nedelje, a kuru leenja po noviti.

Ekstrakt od ovsa i brezovih pupoljaka pomeati sa ekstraktom ipka (1:1) i piti 1 - 2 puta dnevno po pola a e. Tim ekstraktom mogu se zapivati mumije, cvetni prah, propolis, koji su korisni kod oboljenja prostate. Uzeti kafenu kaiicu koprive (Urtica dioica, U. urens), preliti sa 1 aom hladne vode, staviti na vatru, kuvati dok ne prokljua i drati na vatri 1 minut, posle to ga skinuti sa vatre, ostaviti da odstoji 10 minuta i procedi ti. Piti ujutro i uvee po 1 au. Osim odvara i ekstrakta upotrebljavaju se svezi so kovi, koji odravaju vitaminski balans u organizmu i jaa ju snagu. Iscediti sok od peruna, pomeati sa medom u od nosu 1:1 i uzimati po 2 supene kaike 3 puta dnevno. Uzeti u jednakim koliinama sok od sveih krasta vaca, cvekle i argarepe. Piti po 1/2 ae na 30 minuta pre jela 3 puta dnevno. Tokom itavog perioda leenja prostatitisa preporu uje se stoje mogue vie enjaka (belog luka), luka, uzi mati kalanhoju (Kalanchoe pinatum) i med po 1 kafenu kaiicu nekoliko puta dnevno. Svi ti produkti jaaju imu nitet i stimuliu zatitne sile organizma. Kod hroninog prostatitisa korisno je primenjivati kupke sa dodavanjem odvara od smee trava - kantariona, kokotca (Melilotus officinalis), tatule (Datura stramo nium), majine duice (Thymus serpyllum), lanenke (Linaria vulgaris), listova kupine (Rubus caeisus), breze, ki: preia (Chamnaenerion agustifolium, Epilobium agustifolium), koprive (Urtica dioica), ilovlaka (Plantago major), suenice (Gnaphalium uliginosum) i cvetova apotekarske kamilice, uzetih u jednakim delovima. Kupka moe biti

sedea. Temperatura vode 38 C. Kupka se preporuuje pred spavanje. Uporedo sa protivupalnim ekstraktima od trava tre ba piti diuretike. Najefikasniji su ekstrakti od listova bo rovnice (Vaccinium vitis idaea,V. myrtillus) i mejeg gro a (Arctostaphylos uva-ursi). Meje groe ima jo i antiseptika svojstva, zbog ega je posebno korisno. Kod zadrke mokrae (anurije) 10 dobro pomae prepa rat bazaton - ekstrakt osuenog korena koprive. Uzima se po sle jela po 1 kapsula 3 puta dnevno, zalivena sa manjom ko liinom vode. Preparat je efikasan i kod adenoma prostate.

PROFILAKSA PROSTATITISA I A D E N O M A PROSTATE

U daljem tekstu baviemo se pitanjem ta sve spada u grupu rizika. Od prostatitisa najee obolevaju mu karci u starijem dobu, koji se nedovoljno kreu i ispunja vaju svoj ivot uivanjem u alkoholu, ili se neracionalno hrane. Kod njih se javljaju uestale upale, posebno na or ganima male karlice. Razvoj adenoma podstiu gojaznost, alkohol, puenje, ciroza jetre, hipertonija, ateroskleroza i poremeaj sinteze hormona u organizmu. Posebnu ulogu u nastajanju ove vr ste tumora ima nain ishrane. Tako se, u Japanu i Kini, gde u ishrani stanovnitva preovladavaju biljne, a ne ivotinjske masti, ovo oboljenje retko sree. Najtetniji produkti, koji iza zivaju tumor prostate, jesu sladoled, zamrznuti lag (vrhnje), kisela pavlaka (kajmak) i hladno masno mleko.
1U

Nedovoljna motorna aktivnost (kretanje itd.) podstie negativne procese u prostati. Usled sedeeg naina ivota na glo se usporava krvotok u maloj karlici - i nastaje zastoj kr vi. To je drugi uzrok, usled kojeg se kod mukaraca upravo oko prostate nagomilava sluz i dolazi do raznih poremeaja. Upalna oboljenja organa male karlice podstiu raz voj prostatitisa i adenoma zbog anatomsko-fiziolokih osobina. Prostata se, kao to je reeno, nalazi u donjem delu male karlice ispod mokrane beike (mehura), a po red nje prolazi pravo crevo. Znai, ako postoji upalni pro ces u tim organima on se moe preneti i na prostatu. Odavde se jasno vidi kakve treba da budu mere pro filakse. Prvo, to je normalizacija naina ivota: dovoljna fi zika aktivnost, zdrava ishrana, iskljuivanje alkohola i normalan polni ivot. Ozbiljnu panju treba pokloniti profilaksi i blagovremenom leenju upalnih oboljenja, posebno organa male karlice. Drugo, obavezno uspostaviti istou debelog creva i normalizovati kiselost njegove sredine (ona treba da bude slabo kisela). Creva se zagauju usled nepravilne kombi nacije hranljivih produkata, kuvane i rafinisane hrane, nepravilnog uzimanja tenosti i neprirodnih napitaka. O tome kako uspostaviti normalan rad creva, ve je bilo re ci u prethodnim poglavljima. Tree, indikativne (dozvoljene) su sve terapije koje jaaju organizam, koje obnavljaju i stimuliu rad imunog sistema i drugih zatitnih sila organizma. etvrto, radi profilakse prostatitisa i adenoma pro state mogu se koristiti neka specijalna sredstva. Na primer, u poslednje vreme kao profilaktino sredstvo koriste se aj

Primedba prevodioca.

1 ekstrakt od kipreia (Chamaenerion angostifolium, Epilobium angostifolium), ili kako ga inae zovu - ivanaj. Kiprei 1 1 je lekovito sredstvo. On sadri taninske ma terije, flavonide, razliite kiseline i fitosterine - glavne ak tivne materije za leenje adenoma prostate i prostatitisa. Vodeni ekstrakt te biljke spreava razvoj upalnog procesa. Za profilaksu je vano, to se ovo sredstvo moe koristiti due vreme jer ne izaziva pobone efekte (pojave). Kapsule sa ekstraktom kipreia i vodeni ekstrakt mo gu se kupiti u apoteci. aj nije teko pripremiti u doma im uslovima: 3 kafene kaiice ivanaja preliti sa 500 mi lilitara kljuale vode, ostaviti da odstoji 5 minuta i proce diti. Piti po au ujutro natate i uvee na 30 minuta pred spavanje. Moe se praktikovati druga ema - piti aj 3 pu ta dnevno po 2/3 ae. Kao profilaktino sredstvo dobro se pokazao odvar od ljuske lenika (Corylus tubulosa). On se priprema na sledei nain. Useti 2 kilograma lenika i izvaditi jezgro. Jezgro se moe sa zadovoljstvom pojesti, a ljusku treba preliti sa 3 litra hladne vode, dovesti do kljuanja i kuva ti 3 minuta. Zatim odvar drati na blagoj vatri 4 sata, ski nuti sa vatre, ostaviti da odstoji 40 minuta, pa procediti. Dobija se priblino 2 litra gotovog odvara. Svetlobraon tenost praktino nema ni mirisa, ni ukusa. Treba piti po 2 supene kaike pre svakog uzimanja hrane tokom 2 me seca. Posle nekoliko meseci kura se ponavlja.

TRIHOMONADNA OBOLJENJA

rihomonoza (trihomonijaza) je infektivno oboljenje, koje se javlja usled oteenja razliitih delova mokrano-polnog sistema oveka dejstvom vaginalnih trihomonada. Ona se karakterie raznovrsnou simptoma i razli itim komplikcijama. Pri inficiranju trihomonadama za mukarce je karakteristian metritis. Izvor zaraze kod trihomonadne infekcije je ovek (oboleo od trihomonoze, zdrav" nosilac vaginalnih trihomonada). Nosioci i lica, kod kojih oboljenje protie bez simptomatskih oblika, po pravilu, ne obraaju se za medi cinsku pomo, pa se broj obolelih od trihomonoze stalno poveava. Trihomonoza se prenosi polnim putem. Zdrav ovek koji nosi vaginalne trihomonade igra veliku ulogu u rasprostiranju infekcije. Pri pregledu prak tino zdravih ena otkriva se daje od 10 do 35% zaraeno (inficirano) trihomonadama, a kod mukaraca - od 2 do 16%. Uzronik trihomonoze, ipak, ima slabu otpornost na spoljanju sredinu (gine pod uticajem visoke temperatu re, suenja i promene osmoznog pritiska). Vaginalne tri homonade brzo stradaju i u vodi. Trihomonoza, kao i svako drugo infektivno obolje nje, ima odreeni ciklus razvoja. Duina trajanja obolje nja pri antitrihomonadnom leenju u proeku iznosi 2 - 3 meseca.

11

Svi podvueni nazivi biljaka navedeni su pod ruskim

nazivom jer za njih nisam pronaao naziv na naem jeziku, pa sam dao originalni naziv i latinski naziv u zagradi. - Primedba prevodioca.

Za pojavu trihomonoze, pored prodiranja uzronika u organizam, znaaj imaju i injenice kao to su propratna oboljenja i hormonalni poremeaji. Za profilaksu tri homonoze vaan je nain ivota oveka: ishrana, motor na aktivnost, dnevni raspored aktivnosti, prisustvo loih navika i strasti, pridravanje higijenskih mera, ekologija okoline. Oslabljen i zagaen organizam stvara povoljne uslove za razvoj trihomonada. U oslabljenom organizmu ak i slaba trihomonadna infekcija moe izazvati teko oboljenje. Trihomonaza kod mukaraca esto prolazi skriveno, zbog ega oni sebe smatraju savreno zdravim, iako su no sioci trihomonada. Otkrivanje parazita mogue je samo pri specijalnim ispitivanjima (pregledima): serija kombinovanih provokacija sa svakodnevnim uzimanjem nama za (obrisa). Ipak, i u tom sluaju od 15 do 20 staklenih epruveta samo u 1 - 2 se mogu otkriti trihomonade, jer se uzronici nalaze u zatvorenim aritima. Iza tih zatvo renih arita paraziti mogu da prodru u uretru za vreme polnog akta ili pod uticajem drugih faktora. Inkubacioni period u proeku se kree od 5 do 15 dana. Klinika slika se karakterie relativnom jednoobraznou simptoma, koji ne predstavljaju nikakve specifi ne osobenosti. Najee su albe na luenja, svrab, bolne snoaje, esto mokrenje, slab san i razdraljivost. Pri ote enju uretre oko njenog spoljanjeg otvora mogu se javiti hiperemija i otok; bolesnici uoavaju uestalo i bolno mo krenje. Trihomonadni uretritis kod mukaraca protie uglavnom po tipu gonorejnog i drugih bakterijskih uretritisa.

Jedno od glavnih ispoljavanja trihomoze kod mu karaca je uretritis. Oboljenja drugih organa mokranopolnog sistema, kao i kod gonoreje, javljaju se sekundar no. Trihomonadni prostatitis moe proi bez ikakvih simptoma. Organi monice ee su angaovani u proce su, nego pri gonoreji. Otkrivanje trihomonada u sekretu prostate, strugotine (namaza) iz obolelog jajnika slui kao dokaz, da vaginalna trihomonada moe iz uretre prodreti u bilo koji organ mokrano-polnog sistema. U tee posledice trihomonoze kod mukaraca treba svrstati suavanje mokranih kanala, do ega, kao i kod gonoreje, ne dolazi odmah, ve tokom 2 - 8 godina i vie. Spreavanje razvoja komplikacija kod trihomonadnih uretritisa je deo velikog i sloenog problema borbe protiv te bolesti. Za profilaksu veliki znaaj imaju rana dijagnosti ka i efikasnost leenja.

LEENJE TRIHOMONOZA
Neki lekari preporuuju nain leenja trihomonoza sa primenom sredstava, koja poboljavaju razmenu tkiva i stimuliu zatitne sile organizma, to takoe poboljava prodiranje lekova u arita oboljenja. Prva kura poinje unoenjem aloje u miie svakog drugog dana 8 - 1 0 puta, sa naizmeninim ubrizgavanjem 4 - 5 injekcija gonovakcine u koliini od 0,25 do 1,25 mi lilitara svakog drugog dana, pri emu se poinje od 0,25 i doza svake injekcije poveava za 0,25 mililitara. Istovre meno se prepisuju (naznauju) protivtrihomonadni pre parati - trihopol po 1 tableta 3 puta dnevno posle jela to-

kom 10 dana. Posle prve kure sprovodi se druga, za njom trea itd. Prirodnjaki pristup leenju trihomonada je neto drugaiji. U prvom redu se isti organizam, potom se ja a imunitet, a zatim se primcnjujc Leenje protiv tri vrste trihomonada. Najefikasnije protiv tri vrste trihomonada dejstvuje trojka", posebno ekstrakt od pregrada oraha sa votkom (rakijom). Jo bolje deluje ekstrakt od pregrada ili zelene ljuske oraha sa kerozinom. Uzeti 1 au pregrada oraha, samleti ih na maini za mlevenje kafe i preliti aom vot ke (rakije). Ostaviti da odstoji 24 sata na tamnom mestu. Prvog dana uzeti 5 kapi natate, drugog - 10 kapi; treeg - 20 kapi i tako produiti itav mesec. Poznato je da vaginalne trihomonade ginu u prvim minutuma ili ak sekundama pri uticaju na njih fitoncida luka, slaice, rena, etinarskog drvea, breze, ribizle, dinje, limuna i mahovice (jarebike). Upotreba soka, odvara, ekstrakta ili uljnog prepara ta tih biljaka u vidu vaginalnih oroavanja tamponima, podstie njihovo unitavanje. Korienje ukuvanog urina na slian nain, takoe, podstie leenje od vaginalnih parazita. Obino kura leenja traje nedelju dana, zatim se pravi pauza 3 - 5 dana i tako leenje ponavlja do potpu nog izleenja. Iz ishrane iskljuiti slatke, masne, mesne i produkte sa kvascem. Pri leenju trihomonoze kod mukaraca mogu se, u vidu kupki, ispiranja i mazanja, primenjivati oroavanja toplim ekstraktom od trava, pripremljenim od kore hra sta, kore pasjakovine, pelena, cvetova povratia i rastavia. Uzeti po 1 supenu kaiku navedenih trava, pomeati,

preliti sa 3 litra kljuale vode i ostaviti da odstoji 2- 3 sa ta. Tokom 3- 5 dana primenjivati kupke, koristei 1 litar ekstrakta trava, ispirati u tegli sa ekstraktom polni organ sa ogoljenim glaviem u trajanju 25 - 30 minuta. Ako je potrebno jae sredstvo, vodu treba prokuvati. U poetku pola litra, potom 1,5 litar. Zatim dobijenu smeu procediti. Obino se koriste 2 litra ekstrakta pri temperaturi od 35 do 36 C. Terapija traje 3 - 5 dana. Dalje se moe ponavljati po potrebi. Oslobaanje od polnih parazita podstie zasiavanje tkiva silicijumom. U tu svrhu se uzima 1 supena kai ka bilo koje kaolinske gline i rastvara se u 1 litru kljuale vode, a zatim hladi od 37 do 38 C. Mukarci u toj vodi vr e kupku, sputajui svoj polni organ sa obnaenim glavi em u glinenu vodu 10 - 15 minuta. Objanjenje za mukarce: kada je koica podignuta nagore i glavi polnog organa potpuno obnaen, otvara se nena sluzokoa, kroz koju u organizam prodiru materije rastvorene u vodi. One brzo asimiluju silicijum, koji nedo staje organizmu. To ne samo da podstie ozdravljenje kavernoznih tela polnog organa, ve i jaa nervnu vezu iz meu mozga i kavernoznih tela polnog organa. im se ja vi polna elja, nervi brzo predaju impulse u polni sistem i javlja se erekcija. U praksi je uoeno, da oslobaanje od trihomonijaze i drugih uzronika venerinih oboljenja prolazi uspenije ako se istovremeno sprovodi potpuno ienje orga nizma.

HERPES

herpes su prozvali, u ast Luja XIV koji je patio od grozni ce, boleu francuskog kralja". Ali panju naunika her pes je izazvao pojavom SID-e (AIDS-a). Ispostavilo se, da svi oboleli od imunodeficita obavezno imaju herpes. Utvr eno je, da herpes ukazuje na oboljenje imunog sistema. Panja! Ako ste bolovali od virusa herpesa (ranije su vam usne bile prekrivene mehuriima), va imunoloki sistem je krajnje slab. To e vam biti indikator da jaate imunitet. Herpes svakako nije tee oboljenje, kao HIV (uzro nik SIDE), ali se ee sree. Istraivanja su pokazala, da je virusom herpesa inficirano 99% ljudi. Ve u 5 - 6 godi ni ivota dete moe da se inficira ovim virusom. Virus se razmnoava u nosnoj duplji (drelu), gde je toplo i gde ima mnogo sluzi. Dalje, virus herpesa limfom dospeva u krv, raznosi se po organizmu i nalazi skriveno, teko do stupno, sklonite - u voritima perifernog nervnog siste ma kimene modine, odakle potajno naruava organi zam i polako ga nagriza. Taj ruilaki rad ponekad se go dinama ne vidi, ali u starijem dobu herpes se ispoljava kroz mnogobrojna oboljenja. Virus herpesa moe aktivirati sve nae sklonosti ka bolestima, a to slabi imunoloki sistem organizma. Emo cionalni stres, preivljavanja, potitenost, tuga - svi ti unutranji faktori smanjuju energiju organizma. Nespreavan ni od ega, herpes se odmah ispoljava osipanjem mehuria na usnama ili drugim mestima. Preobilna ishrana, suvino hlaenje, dugotrajna in fekcija, hronina oboljenja, upotreba narkotika i alkohola, leenje antibioticima, loa spoljanja i unutranja ekolo ka situacija potencijalni su uzroci za nastanak herpesa.

eko je nai oveka, koji nije uo ili nije bio zaraen virusom herpesa. Vodnjikave ospe na usnama, kao i na drugim mestima, svedoe o tome, da je organizam na pao virus herpesa, koji skriveno deluje u organizmu. Herpes je oboljenje koe i sluzokoe, izazvano viru som herpesa. Karakterie se pojavom sitnih mehuria na obolelom delu organizma. Postoji nekoliko vrsta virusa herpesa. Prva vrsta je iroko rasprostranjena (herpes labialis) i ispoljava se u vidu malih mehuria na usnama ili oko njih. Druga vrsta izaziva genitalni herpes, koji se is poljava u vidu ospi na polnim organima, koje svrbe. Obe vrste herpesa mogu izazivati i genitalni herpes i obini herpes, u zavisnosti od mesta prodiranja infekcije. Infekcija herpesa moe se prenositi razliitim putevima. Vazduno-kapljinim putem pri kihanju, poljupci ma, za vreme intimnosti i u nekim drugim sluajevima koji obezbeduju blizak koni kontakt, na primer u sauni (banji). Virusi herpesa mogu da napadnu konjunktivu oiju. Opasujui herpes izaziva se virusom malih boginja, koji moe prouzrokovati razvoj malih boginja. Nastanak opasujueg herpesa uslovljen je time, to on, nalazei se skriven u organizmu, pri slabljenju imuniteta dobija mo gunost da se ispolji. O oboljenjima koja izaziva virus herpesa odavno se zna. Njih su izuavali i leili jo drevni lekari. U XVII veku

LEENJE I PROFILAKSA HERPESA

Naunici, koji su ozbiljno istraivali virus herpesa tvrde da se od njega ovek ne moe potpuno izleiti. On se nalazi gotovo svuda: u krvi, mokrai, spermi, pljuvaki. Virus herpesa je ak i u suzama, stoje potvreno analiza ma. Prema tome, lekari tvrde,, da se ovek moe oslobo diti ospi, otkloniti komplikacije, poveati imunitet, ah se ne moe potpuno izleiti. Pri tom za sve vrste herpesa preporuuje se efikasni lek aciklovir. Postoji i narodno sredstvo protiv herpesa: Uzeti 2 kafene kaiice cvetova medunike (Filipendula ulmaria, F. hexepeterala) i 1 kafenu kaiicu cvetova nevena (Calendula officinalis), staviti ih u litarsku teglu i preliti sa pola litra votke (rakije). Teglu zatvoriti polietilenskim poklopcem i ostaviti da odstoji na tamnom mestu mesec dana uz povremeno mukanje. Posle toga sadr aj procediti. Kod osipanja herpesa na usnama 2 - 3 puta dnevno na bolna mesta stavljati vatu natopljenu ovim ekstraktom i drati 15 - 20 minuta. Ako je herpes veoma izraen, tre ba piti ekstrakt. Kafenu kaiicu ekstrakta razmutiti u 100 grama kljuale vode i piti 3 puta dnevno. Ekstrakt dobro pomae i kod gripa (u istoj dozi). Kod difuznog herpesa stavljati pamunu tkaninu natopljenu u ekstraktu na osipna mesta i piti po 1 supe nu kaiku ekstrakta razblaenog sa 200 mililitara vode 3 - 4 puta dnevno. Kao profilaksu treba podii svoj moral, svest i samo disciplinu.

Moral podrazumeva i istou intimnih odnosa. Ne uredne polne veze su siguran put ka inficiranju genital nim i obinim herpesom. Svesnost znai da roditelji ne smeju preneti bolest na svoju decu. Pre nego se dctc zanc i rodi, treba biti zdrav i dostojan roditeljske dunosti i uloge. Samodisciplina podrazumeva da ovek svojim nai nom ivota stvara u organizmu sve uslove, da se ne bi za razio virusom herpesa. Mi stalno ivimo pod stresom, u brigama i strahovima. Od jela smo nainili kult. Jedemo mnogo, ak i ono to ne treba. Iz nosa i drela nam se stalno lui sluz. Ona je izvanredna sredina za razmnoa vanje herpesa. Glupe navike i sklonosti jo vie slabe or ganizam. Rezultat toga je zagaen i oslabljen organizam. Tu postoji preporuka: uspostaviti unutranju istou u or ganizmu, pravilno ga hraniti, eliiti, naprezati miie i pravilno misliti. Oboleli od herpesa, mogu i treba da primenjuju raz liita prirodna sredstva, koja ubijaju viruse i mikrobe. U te svrhe posebno su efikasni jaki fitoncidi, kerosin, eks trakt od nikotina i vlastiti urin. Sva ta sredstva u jednoj ili drugoj meri dejstvuju na virus herpesa, koji se odomaio u organizmu.

SEKSUALNI PROBLEMI KOD MUKARACA

"V Xukarci imaju seksualne probleme, koje ene treba T TVAda znaju i da nepravilnim postupcima i recima ne pogoravaju njihov poloaj. Glavni problem je prevremeno izbacivanje semena (ejakulacija). Sutina navedenog problema je u tome, to ranije iz bacivanje semena (ejakulacija) ne prua dovoljno uivanja i zadovoljstva u polnom aktu. Kod mladih suprunika prevremena ejakulacija usloava situaciju jer prekida polni od nos koji tek treba da se razvija i neguje, pa taj problem mo e izazvati raspad porodice. Ovaj problem uoava se kod mukaraca koji imaju izraenu konstituciju vetra. Na pitanje kako uspostaviti normalno trajanje pol nog akta ima vie odgovora. Uzrok prevremenog izbaciva nja semena obino je odsustvo seksualnog iskustva. Svi mukarci se sa tim sukobljavaju na poetku svog polnog ivota, kada pokuavaju da kontroliu izbacivanje seme na. S iskustvom te tekoe nestaju. Nadraaj i uzbuenje pri prvom polnom snoaju sa enom tipini su uzroci prevremenog izbacivanja seme na. Prema stepenu produavanja polnog ivota mukarca sve dolazi na normalu. Ako se mukarac jako uzbudi pri pomisli na polnu bliskost, treba da primenjuje vruu kupku pred polni sno aj - jer otklanja uzbuenje i oputa. Ako je osetljivost glavia polnog organa velika, a uz to je mukarac individualne konstitucije vetra, preporu-

uje se korienje prezervativa. To smanjuje osetljivost glavia polnog organa i moe produiti ejakulaciju. Posle ejakulacije kod prvog polnog akta, odmorite se i opustite 15- 30 minuta i ponite ponovo da se udva rate. Po pravilu, ponovljeni polni akt je mnogo dui od pr vog i potpuno zadovoljava enu.

METOD STISKANJA ( G N J E E N J A ) "

Iz drevnih vremena do nas je doao metod pritiska nja", koji omoguava da se produi polni akt. To je jedan od najrasprostranjenijih metoda. Najbolje gaje uvebavati u nekoliko postupaka. Prvi postupak. Izaberite poloaj, koji je udoban za oboje. Mnogi parovi smatraju, daje najbolji poloaj kada ena sedi okrenuta leima prednjoj stranici kreveta sa is pruenim nogama, a mu lei licem prema njoj izmeu njenih nogu, pri emu su njegove noge iznad njenih no gu. ena miluje polni organ dok ne postigne potpunu erekciju i tako produava dovodei mua skoro do orga zma. Kada mu oseti pribliavanje ejakulacije, on joj to saoptava. ena prekida stimulaciju i snano stiska polni organ neposredno ispod njegovog glavia, dok se ne zavr i erekcija. Priblino posle pola minuta ona moe ponovo da stimulie polni organ. Ponovite to nekoliko puta. Posle nekoliko slinih vebi oboje ete sigurno kontrolisati izbacivanje semena. Kada to postignete preite na sledei postupak. Drugi postupak. Mu lei na leima, ena odozgo; uzbueni polni organ je uveden u vaginu. Potrudite se da budete u tom poloaju bez pokreta to due. Ako mu

oseti spremnost za ejakulacijom, on e o tome obavestiti enu. Ona se podie i primenjuje metod pritiskanja, kao to je ve opisano. Ponovite to nekoliko puta. Ako se erekcija pone smanjivati, stimulacija polnog organa e je obnoviti i polni akt se moe produiti. Kada uvebate i ovaj postupak, pristupite sledeem. Trei postupak. Sutina ovog postupka sastoji se u tome da na poetku polnog akta mu bira pozu, u kojoj je fiziki tesno i neudobno vriti polni akt. Najpogodnija po za za to je sledea: ena lei na leima, sa rairenim no gama i oslonjena na kolena. Mu klei na kolenima izme u njenih nogu, proturivi kolena ispod njenih nogu. Maksimalno se pribliava njenoj karlici i uvodi polni or gan u vaginu. Slede lagani pokreti karlicom nazad-napred. Signali neudobnosti prevazilaze seksualne impulse i polni odnos se odugovlai, a uzbuenje opada. im sve proe, mu zauzima udoban poloaj i produava polni akt do orgazma. etvrti postupak. Supruzi poinju sa normalnim polnim aktom, ali mu ne uvodi potpuno polni organ. Po sle 4 - 5 kratkih prodiranja sledi jedno duboko. im uz bueni mu oseti da se pribliava orgazam, on vadi polni organ ili prekida sa pokretima do potpunog smirenja, po sle ega ponovo pravi pokrete. To se ponavlja nekoliko pu ta, do potpunog zadovoljavanja supruge, o emu ona obavetava mua i dozvoljava mu da ejakulira. Posle nekoliko slinih treninga, ukoliko ne postoje drugi poremeaji va seksualni ivot e se normalizovati. U suprotnom, supruzi moraju da se obrate za pomo lekaru specijalisti.

PORODINI I SEKSUALNI IVOT MUKARCA I NJEGOVO ZDRAVLJE

ULOGA MUKARCA U PORODINOM IVOTU

rutvo, porodica, odnosi u porodici i zdravlje svakog oveka umnogome su meusobno povezani. Zdrava porodica podrazumeva zdravo drutvo, zdravog pojedinca. Uloga porodice vana je za svakog oveka. Praktino ne postoje ljudi, koji su odrasli izvan porodice i drutva. To to ljudi asimiluju u porodinom vaspitanju na kraju e biti nae drutvo.

PREPORUKE MLADIM MUEVIMA

Mladi muevi treba da prou period prilagodavanja uslovima zajednikog suprunikog ivota. Obino mu karac snosi glavnu odgovornost za uspeh porodice, i on je spreman da se samopregorno bori za njen procvat. Me utim, mladi mu se esto sukobljava sa tim to mu se na meu takve obaveze, koje ranije nije izvravao i koje, kako on smatra, vredaju njegovo muko dostojanstvo. Njemu predstoji da se bavi domaim poslovima: da pomae u spremanju kue (stana), da sklanja iza sebe posle jela itd. On mora da ispolji interes prema profesionalnim intere sima zaposlene ene, da odrava atmosferu optimizma, da bude inicijator drutvenog ivota i korienja slobod nog vremena... Veina mueva to teko shvata. Kako da

preskoe granu iza koje postaju papuari ili porodini ti rani"? Tu, kao i svuda, treba da postoji oseaj mere i tak ta, umee da se nenametljivo stvara harmonina atmosfe ra, u kojoj e sve promene proi to bezbolnije i u korist oba supruga. Mnogi koji poinju porodini ivot ne uspevaju uvek iz prvog puta. To moe pokolebati samouverenost mladih mueva. Kod njih se javljaju stid i krivica, to nji hov porodini ivot ne funkcionie onako kako ele. Su pruga treba da pomogne muu da pobedi poetnu nesi gurnost, da ga podstakne i podri. Takav enin odnos ojaae u mukarcu veru u to, da je nainio pravi izbor, i da je njegova ena - dostojna potovanja, odlian drug i pri jatelj za koga se vredi boriti.

INTIMNI ODNOSI

ntimni odnosi nee biti harmonini ako o tome brine samo jedan od supruga. Jedino obostrana tenja da jed no drugo shvate unosi u kuu harmoniju i sreu. Uvek treba imati na umu da je normalna polna ak tivnost jedna od fiziolokih funkcija organizma.

ta o intimnoj bliskosti treba da znaju mladi supru nici na medenom mesecu? Polna bliskost je sloen pro ces, koji se sastoji iz duhovnog, energetskog i fiziolokog optenja. Kao rezultat tog procesa stvara se ne samo novi ivot, ve dolazi do meusobnog duhovnog i energetskog bogaenja. Prethodna priprema omoguava supruzima duhov no sjedinjavanje, a sam polni akt podstie energetsku razmenu izmeu njihovih spoljanjih manifestacija. Orga zam oznaava energetski prodor" u najsnanije prostor ne nivoe, na kojima se nalaze due ljudi, koji ekaju svo je ovaploenje. Kao rezultat energetskog prodora" stvara se kanal, kroz koji dua dospeva u matericu ene. Stvara nje kanala i prolazak due kroz njega - najmonije stvore ne energije - mukarci doivljavaju kao najsladostrasnije preivljavanje - orgazam. Odmah za tim sledi izbacivanje semena. Vano je znati, da prvi meseci polnog ivota imaju od luujuu ulogu. Upravo u to vreme formiraju se kriterijumi o intimnim odnosima, razvija se erotska privlanost itd.

Poetak polnog ivota vezan je za odreene kompli kacije, za koje treba da znaju mladi ljudi, koji stupaju u brak. Pre svega, o prvoj branoj noi. Mladenci se za vre me prvog polnog akta mogu sukobiti sa nepredvidivim si tuacijama, koje e ih vremenom dovesti u teak poloaj. Grubo ponaanje i neistoa tela mogu ugasiti polnu elju ne samo kod mukarca nego i kod ene, zbog e ga moe i da ne doe do prvog polnog akta. Neuspeh pri prvom polnom aktu moe, takode, biti uslovljen nepravil nim ponaanjem mukarca - njegovom suvinom plahovitou i forsiranjem polnog odnosa, usled ega dolazi do prevremene ejakulacije. Uzbuenje, strah, pijanstvo, po veana stidljivost mogu negativno uticati na polni nadraaj. Bezobzirno, cinino obraanje mukarca moe u eni uguiti elju za polnom bliskou. Glavno pravilo za prvu branu no za mukarce gla si: izbegavajte grube i nasilne postupke. Onore de Balzak u svojoj knjizi Fiziologija braka pie da posle zakonskog silovanja" ena due vremena osea odvratnost prema muu. U takvim trenucima esto se zainje enska frigidnost. Ako je jedan od supruga previe nadraen ili boja ljiv, ako nema odgovarajuih uslova, bolje je ne voditi lju bav prve brane noi. Treba saekati nekoliko dana, smi riti se i psihiki pripremiti za polni snoaj. Uporedo s tim treba imati u vidu, da odugovlaenje polne bliskosti na dui period moe smanjiti polnu strast. Prvih meseci polnog ivota mu treba da se brine o tome, da ubrza buenje oseanja i elje kod ene, ako se oni ne ispoljavaju od prvih dana, tj. ako pri prvoj polnoj bliskosti ena nije doivela orgazam. To treba raditi takti-

no, paljivo, imajui u vidu osobine enskog organizma. Prvih nedelja polnog ivota osetljivost ene je potinjena ciklinim promenama: na nekoliko dana pre menstruacije i prvih dana menstruacije kod ene se javlja jaka elja za polnom bliskou. Mu treba da se prilagodava tim da nima. U dane poveane fizioloke uzbuenosti neke ene same ispoljavaju polnu aktivnost. U slinim situacijama mukarac treba da bude nean, predusretljiv i da ume da odredi pravi momenat pogodan za polnu bliskost. Mukarac treba da ima na umu da mnoge ene zbog stidljivosti vole da ih osvajaju". ena, s obzirom na to da je raspoloena za telesnu intimnost, moe da prui blag otpor, a mukarac u nizu sluajeva treba da pribegne aktivnim dejstvima. Ovde nije re o grubosti i nasilju, ve o taktikoj upornosti. U prvim danima suprunitva harmonija se postie ako ene nisu krute i neosetljive na nene rei i postupke. esto se deava da se mukarac vie uzbudi od ene, pri emu se moe oseati nesigurnim i u nizu sluajeva izgu biti sposobnost za polnu intimnost. U takvim trenucima ena treba da ispolji posebnu oseajnost i da ne insistira na intimnosti, ve obrnuto, da se ponaa kao da se nita nije dogodilo. Prekori i ironija u takvim situacijama nisu poeljni. Nean odnos i briga najbolje su sredstvo za smirivnje mukarca i uspostavljanje potpune polne funkcije kod njega. U mnotvu faktora, koji utiu na intimnost, glav nim uslovom polne harmonije treba smatrati meusobni oseaj ljubavi, poverenja i potovanja. Ako se polni snoaj obavlja vie iz obaveze nego iz strasti, on nije praen bo-

gatom skalom oseaja i donosi malo zadovoljstva. Pored toga suprunici koji uvaavaju jedno drugo uvek e nai dodirne take i meusobno se uvaavati, izmeu ostalog i u polnoj ljubavi. Postoje miljenja, ta treba, a ta ne treba da rade supruzi, da bi se potpuno zadovoljili. Odgovor je jednosta van: radite sve to vam se dopada, ako je elja obostrana i nema nasilja ni prinude. Tenja da se vetaki pojaa polna strast i na bilo ko ji nain povea broj polnih snoaja, izlazi iz granica fizio loke potrebe i postaje nita drugo do polno preterivanje.

ZASIENOST I UZDRANOST

dravlje oveka podrazumeva, pre svega, umerenost i uzdranost u svemu. Prekomerna polna aktivnost se negativno odraava na zdravlje, uzrokuje poremeaj sna, poveanu razdraljivost ili ravnodunost, slabljenje uma, apetita i smanjenu polnu sposobnost. Polna prezasienost slabi funkcije mnogih sistema, usled ega organizam pre vremena stari. esto ponavljanje polnih snoaja otupljuje oseaje sladostraa jer polne lezde ne uspevaju da u dovoljnoj kolii ni produkuju sekret, koji uslovljava normalan tok polnog akta. Ali ako mukarac naui da ne gubi seme za vreme polnog akta, sa njegovim zdravljem nee se nita dogodi ti. Obrnuto, ono e ojaati usled redovnog energetskog napajanja, koje daje ena, preivljavajui orgazme. Kriterijum za normalnu polnu aktivnost je dobro lino oseanje, ivotna radost i bodrost. Kada je re o prinudnom polnom uzdravanju, ve ina ljudi to podnosi bezbolno, pri emu ene i mukarci sa umerenim polnim potrebama skoro da ne oseaju ni kakve promene u stanju svog zdravlja.

LEKOVITI SEKS

Polni akt sa lepom i velikodunom enom, koji se vri briljivo i paljivo najbolji je od svih lekova.
Iz drevnoindijskog medicinskog traktata

Ako mukarac ima polni akt, ali ne gubi seme, stvara se i poveava nova ivotna snaga i energija. Telo je prihvata, jaa, to izotrava sva ula.
Iz knjige "Izreke mudraca"

davna vremena bili su drukiji intimni odnosi izme u mukaraca i ena, bili su prirodniji i jednostavni ji. Upravo tada su ljudi shvatili i na svom iskustvu osetili, da njihovi seksualni odnosi mogu, pored produetka ro da, jaati i podmlaivati organizam i doprinositi duhov nom progresu. Sve zavisi od take gledanja na seksualne odnose i poznavanje osobina meusobnih energetskih dejstava mukarca i ene za vreme polnog akta. Poznaju i te mehanizme, oni se mogu celishodno aktivirati i po stizati eljeni efekat.

lim organima i da ih leci. Polni akt uvek izaziva promene u disanju, lupanje srca, promene u krvotoku, sekreciji lezda i emocionalnom stanju (to ini jak energetski na stup). Poto telo ima sposobnost da stvara protivotrove protiv svake bolesti ili stanja, tada je to samo pitanje akti viranja potrebnog metabolikog procesa. Prema tome, razne polne poze mogu se razmatrati kao polna joga", koja moe da leci jo efikasnije, ukoliko muki, a isto tako i enski principi rade u harmoniji i do punjavaju jedan drugog. Ta nauka zahteva da mukarac usavrava svoje mogunosti uzdravanja. Uloga ene u terapeutskom seksu sastoji se u tome da bude inicijator, ko ji budi lekovite sile prirode. Njena energija, koja se pove ava kao rezultat etiri orgazma, mono je bioenergetsko sredstvo, koje je teko uporediti sa bilo kakvim ekstrasensom, koji leci energetskim dejstvom, jer se on nalazi u obinom stanju. Polne sekrecije, pljuvaka, znoj, ozraeni" tim po sebnim i snanim energijama, poprimaju posebna svoj stva, koja harmonizuju telo i psihu mukarca. Koristei seks u lekovite svrhe, treba znati sledeu osobenost: kada je aktivan mukarac, on predaje lekovitu energiju. Da bi tu energiju dobila ena treba da lei mir no, da smiri um i da koncentrie svoju panju na bolno mesto. To omoguava da dobijena energija dospe tamo gde je potrebna za leenje. Kada mukarac lei mirno, a ena je aktivna, on dobija energiju, a ona je predaje.

LEKOVITI MEHANIZAM P O L N O G AKTA

Terapeutsko dejstvo polnog akta zasnovano je na i njenici, da specifine poze usmeravaju energiju razliitim putevima, to omoguava da se ona koncentrie u obole-

ISHRANA KOJA STIMULIE SEKSUALNOST

shrana ima veliku ulogu u odravanju normalnog zdra vlja svakog oveka. Ako je sa zdravljem sve u redu, tada e i sa seksualnom funkcijom biti sve normalno. Vano je shvatiti sledee: polna funkcija kao da lei" na organi zmu i hrani se" posle potpunog zadovoljavanja svih nje govih potreba. Ako nema dovoljno resursa hrane, tada or ganizam radi vlastitog ouvanja u prvom redu odbacuje polnu funkciju. Ilustrujmo to sa nekoliko primera. Polna funkcija se nalazi u neaktivnom stanju sve dok ovek ne odraste. Sli no se uoava i kod ivotinja. Ako ograniite oveka u is hrani, masa tela narasta sporije, a s njim se odugovlai i polno sazrevanje. Po stepenu starenja organizma u prvom redu iezava polna funkcija, iako je po svemu ostalom organizam zdrav. Jednostavno za njeno odravanje potre ban je viak energije, kojeg vie nema. Najoigledniji pri mer gaenja polne funkcije je gladovanje. U tom periodu organizam ekonomie sve svoje resurse i usmerava ih sa mo na odravanje ivotne aktivnosti organizma. Rezultat je da se ne javlja nikakva elja za polnim aktom. I obrnu to, obilje hrane i slobodne energije poveava potenciju i elju da se to bre prazne semene kese od vika sperme. Po tome, kako mukarac jede, moe se suditi kakav je ljubavnik. Prodrljivac je ljubavnik koji uri, koji radi sve na brzu ruku" i ne pridaje veliki znaaj sadraju i

kvalitetu intimnih odnosa. ovek koji uiva u jelu - prija tan je za ivot, i sklon dugim preludijumima. Gurman, za koga je jelo praznik, pokuava to isto i u ljubavi, meutim pri tome izgleda neprirodno. ovek koji vodi zdrav nain i vota, ne jede meso a radi vlastitog zdravlja ne optereuje se jelom, trudi se da potini partnerku svim svojim eljama. Da bi vaa ishrana odravala ili poveavala vae sek sualne sposobnosti, treba znati da ishrana mora podsticati opte ozdravljenje organizma i odravanje zdravlja na potrebnom nivou. Time ete stvoriti povoljnu osnovu, na kojoj e se razvijati vaa seksualnost. Tek posle toga mo ete koristiti specijalnu ishranu za stimulisanje polne funkcije. U suprotnom, od toga e biti malo koristi.

OPTE OZDRAVLJENJE POMOU ISHRANE

Dakle, porazgovarajmo o tome, kako u organizmu stvo riti povoljne uslove za opte ozdravljenje pomou ishrane. Neophodno je uzimati hranu u skladu sa bioritmom probavnih organa. Dorukovati od 7 do 9 sati, ruati od 13 do 15 sati. Za veeru se moe popiti aa svee isceenog soka ili kiselog mleka, pojesti malo voa, popiti aj od tra va sa medom ili voda. Posle 15-16 sati hrana se slabo vari i zagauje organizam, remeti se normalan rad organizma. Napomena: proces probave traje od 5 do 7 sati. Nou se smanjuje temperatura tela, a sa njom i aktivnost probavc nih fermenata. Kao rezultat toga hrana se dugo i nekvalitetno probavlja u organizmu, to stvara ljaku i sma njuje opte ivotne sposobnosti ovejeg organizma.

Treba pravilno upotrebljavati hranu tokom jednog obroka. Prvo treba piti tenost (ako imate potrebu), zatim jesti salatu ili poluobareno povre, voe. Drugo jelo moe biti sa krobom ili belanevinama, ali se ne smeju meati produkti koji sadre krob i produkti koji sadre bclanevine (krompir sa mesnim kotletom). Napomena: ako se tenost pije posle jela, voda razreduje i spira deo eludano-crevnog soka; svee povre (ili po luobareno) i voe podstiu unitavanje leukocitoze, norrnalizuju peristaltiku creva, podstiu razvoj pravilne mi^ krollore u probavnom kanalu, reguliu hormonalni si stem organizma; belanevine (meso, jaja, mladi kravlji siri slino) ili krobovi (krompir, prekrupe, hleb i slino), posebno konzumirani, sami po sebi, bolje se vare i asimiluju (to je dokazano eksperimentima I. Pavlova). Da bi se hranljivi produkti zadrali, korisno je neko liko puta oistiti jetru. To normalizuje sve vrste razmene u organizmu i podstie kvalitetnu asimilaciju hrane. Napomena: kod odraslog oveka kvalitetno funkcionie oko 30- 40% elija jetre, ostale se nalaze u neaktivnom stanju, popunjene starom, neizbaenom ui. Zbog toga strada razmena materija, koja se vri u jetri (belanevine, / masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali, hormoni itd.). Zbog nabijenosti" jetre ljakom u njoj dolazi do pore meaja krvotoka. Javlja se portalna hipertonija (stepen njenog ispoljavanja je razliit: od male do oigledne), ko ja remeti normalnu cirkulaciju energije i krvi u organi zmu. Deo hranljivih materija, obiavi jetru zbog portal-

ne hipertonije, cirkuliepo organizmu u neobraenom sta nju, to izaziva alergiju i zagaenost i smanjuje imunitet. Ne srne se jesti suvie mnogo u jednom obroku hra ne. Cela zapremina pojedene hrane u jednom obroku ne srne da prelazi 0,7 -1 litar. Pre polnog akta uopte ne tre ba jesti - to moe da sprei normalno podizanje seksual ne energije po akrama. Poeljno je da nauite da pripremate hranu tako, da se u njoj zadri to je mogue vie bioloki aktivnih mate rija i ivotne energije. Istraivanja pokazuju, da gortaci, koji nas zapanjuju sposobnou da reprodukuju potom stvo i u devedesetoj godini, itav ivot se hrane prirodnom hranom, sa mnogo zeleni, povra, voa, oraha i mlenokiselih produkata. Evo nekih jednostavnih pravila za pripremanje hra ne. 1. Ne jedite bujone od mesa, posebno od kostiju! Bujon od mesa zasien je ekstraktivnim materijama, koje podstiu razvoj srano-vaskularnih oboljenja. Bolje je na rezati meso na male komadie i, pripremajui supu, ku vati ga zajedno sa povrem. 2. Hranu pripremajte na slaboj vatri, u poklopljenoj posudi, u vlastitom soku ili sa neznatnom koliinom vo de. ak je palainke i oladije bolje pei u poklopljenom tiganju, na slaboj vatri. Pripremajte hranu na biljnim J a stucima". Na dno posude stavite sloj svakojakog povra, iseckanog u vidu slame ili na komadie. Na povre stavi te glavni produkt - ribu, meso ili prekrupu, a odozgo po novo sloj povra. Sve prelijte kljualom vodom da prekri je sadraj posude i stavite na jaku vatru. im voda pone da kipi, vatru treba smanjiti, ne dozvoljavajui joj da kipi.

Jelo iskljuiti kada bude skoro gotovo", tj. uzeti u obzir da e ono jo odstojati na vatri. 3. Kvalitet produkta se maksimalno zadrava i pri pripremanju hrane metodom zagrevanja i ostavljanja da odstoji. Pri tome se ne unitavaju belanevine i ne emulgiraju masti. Hranu treba dovesti do kljuanja i lonac (er pu) skinuti sa vatre. Posle 30- 40 minuta lonac treba po novo staviti na vatru, dovesti do kljuanja, kuvati 5- 6 mi nuta i opet skinuti sa vatre na 20 minuta. Posle toga jelo je gotovo. 4. Pripremajte jelo s ljubavlju! Vaa energija deluje na pripremane produkte, registrujui" na njima vae emocionalno stanje. elite da vam se dopadne? Mesite testo, seckajte povre, kuvajte supu u dobrom, prijatnom raspoloenju, elei da obraujete svog voljenog. Kada usvojite ta pravila, moete uz mnogo veu ko rist primenjivati specijalnu ishranu i produkte, namenjene za poveanje polne potencije. Na osnovu drevnih i savremenih znanja dokazano je, da se polna funkcija stimulie sa energijom koja je sli na njoj. Ta energija u produktima ishrane moe se nalazi ti u aktivnom i vezanom stanju. Otuda se svi produkti is hrane mogu podeliti na dve velike kategorije. Prva kategorija. U ovu kategoriju spadaju svi pro dukti kod kojih je ivotna snaga u stanju aktivnosti. U pr vom redu, to su razliite vrste klica - proklijalo zrno (kli ca od 2 do 5 milimetara) i slino, gomoljaste biljke u ra stu, embrioni tipa jajaca u razvoju, ikra i ivotinje (ali nji hova vrednost se gubi jer se termikom obradom odvaja aktivna energija od materije, a mi ih ne jedemo u sirovom stanju), produkti, kod kojih se odvijaju aktivne fermentne

reakcije uz uee povoljnih mikroorganizama (pivski kvasac i slino). Na primer, hleb od proklijalog zrna i supa od njega sadre veliki potencijal ivotne energije, veoma vane vi tamine grupe B, vitamine E, D, kao i mnogo druge mate rije, krajnje neophodne za kvalitetno funkcionisanje pol ne funkcije. Najkorisniji produkti su dijetetski hlebii (pogae) od proklijalog zrna, supa i kotleti od proklijale penice.

Hlebii (pogae) od proklijalog zrna Uzeti 200- 300 grama penice, oprati je, sipati u du bok tanjir i preliti vodom tako da ne prekrije zrna, do tre ine njihove visine. Pokriti tanjir poklopcem i ostaviti na sobnoj temperaturi. Povremeno promeati zrna da se gor nji sloj ne bi osuio. Ako treba, dolitijte vodu. Priblino posle 2- 3 dana u penici e se pojaviti klice 1- 2 milime tra - penica je pripremljena. Izliti suvinu vodu, umota ti tanjir u celofan i staviti u friider (ali ne u komoru za zamrzavanje ili zamrziva); u friideru e prestati da ra ste. Prema potrebi treba uzeti odreenu koliinu prokli jalog zrna, samleti na maini za meso, napraviti male lepinjice i malo ih ispriti na maslacu ili biljnom ulju (zejtinu). Treba ih jesti u toplom stanju. To je jedan od naj boljih produkata u zimskom vremenu.

Supa od proklijale penice Uzeti oko 400 grama vode, 2 srednje glavice luka, 2 argarepe i nekoliko krompira. Izrezati krompir na parie, narezati luk i argarepu i kuvati dok se ne skuva. Ski nuti sa vatre i dodati 2- 3 supene kaike proklijale peni ce, lovorov list i druge zaine prema ukusu (nije poeljno soliti). Posle 10-15 minuta supa je gotova za upotrebu. Ta supa naglo poveava potenciju i jaa imunitet. Posebno se preporuuje u hladno i suvo godinje doba za ljude konstitucije vetra.

U svee pripremljenom mesu od mladih ivotinja (posebno u nedopeenom) ostaje deo ivotne energije, ko ja poveava polnu aktivnost. Posebno mnogo polne energi je ima u polnim organima ivotinja, na primer u semenicima mladih bikova. Zato e se, ako ih isprite i pojedete, po tencija poveati. Kuvanje deluje loije - ono unitava ivot nu energiju. Radi poveanja potencije upotrebljavajte jela od semenika sa belim lukom i suncokretovim uljem. Evo jednog komplikovanog turskog jela za povea nje potencije, koje se po elji moe pripremiti za porodi ni praznik. Tursko jelo Uzeti 4 male pljosnate morske ribe (list - Pleuronectes), 4 supene kaike pavlake (vrhnja), 4 umanca, 1 au brana, 300 grama maslaca, 2 argarepe, vezicu peruna, 2 glavice luka, malo lia od celera i timjan (Thymus vulgaris), odnosno majinu duicu po ukusu. Meso ribe odvojiti od kostiju, kosti zajedno sa povr em kuvati (da kljua) u 5 aa vode, brano ispriti sa 200 grama maslaca u malom tiganju, a odvar od kostiju i povra paljivo naliti u ispreno brano. Zatim tiganj ski nuti sa vatre. Izmutiti umance sa pavlakom (vrhnjem) i dodati u sos. Parie filea ribe list ispriti u preostalom maslacu dok ne porumeni. Pre postavljanja na sto preliti ih sosom i odozgo ukrasiti crnom ikrom. Druga kategorija. U tu kategoriju spadaju svi produk ti kod kojih je dolo do konzerviranja" ivotne energije u strukturama materija. Najvea koliina potencijalno zbijene

Kotleti od proklijale penice Kotleti od proklijale penice pripremaju se na isti nain, kao i hlebii. Razlika je u tome, to za vreme mlevenja penice na maini za meso treba dodati enjak (beli luk). Ukus dobijenog produkta veoma podsea na ukus mesnih kotleta. Neki ljudi ih ne razlikuju. Najefikasnijim za poveanje seksualne sposobnosti oduvek su se smatrala jaja od vrapca, jarebice, goluba, a tek potom od kokoi. Neke vrste mleka, na primer od kamile, ispoljavaju jako dejstvo na polnu potenciju. Odgovara i kravlje, ali sa mo tek pomuzeno. U naim uslovima dobra je kajgana sa isprenim lu kom na biljnom ulju (zejtinu). Ikra od riba dobro odgovara toj nameni, ali je po eljno da bude to sveija, jer soljenje unitava ivotnu energiju.

ivotne energije nalazi se u semenu, u materijalnim struk turama polnih organa, u semenu ivotinja i nekim drugim strukturama organizma tipa rogova, u raznim travama i go moljastim biljkama, koje imaju ljuto, zagrevajue dejstvo. U prvom redu vezanu" polnu energiju sadre ti delovi tela ivotinja, koji neposredno uestvuju u polnom aktu - polni organ i jajnici. udotvorno" svojstvo ima osueni polni organ bi ka (on treba da bude upravo osuen, jer se u procesu ter mike obrade unitavaju strukture, koje dre" polnu energiju) - njime se posipa rovito jaje. Kupite 4 komada bilo kakvih monji: od bika, ve pra, ovna ili drugih ivotinja. Izreite ih na tanke komadi e i osuite u rerni pri temperaturi do 40" C. Jedite po jed no pare dnevno. Osuene komadie sameljite na maini za mlevenje mesa, pomeajte ih sa pretopljenim masla cem i napravite kuglice prenika oko 2 centimetra. Uzi majte po jednu kuglicu 3 - 4 puta nedeljno. Graak, pasulj, soja i razne vrste oraha stimuliu po tenciju nita manje od mesnih jela. Avicena u Kanonu nauke o leenju nudi korisne preporuke, koje se odnose na upotrebu semena repe, koprive, argarepe, celera, lana i svinde (Trigonella foenum-graecum) za poveanje polne potencije. ivotnu snagu akumuliraju i gomoljaste biljke za vreme rasta u povoljno godinje doba. Materije, koje podstiu aktivnost enskih polnih hormona, nalaze se u jabukama i naru. Ljubavne oseaje pojaava i svee gro e. Potenciju poveava argarepa. Biljke i produkti, koji imaju ljut, zagrevajui ukus, sadre energiju, srodnu polnoj energiji. To su uglavnom zaini - kardamon, anis, bazilika, slaica, karanfili, a-

fran, umbir, cimet. Kod nas su najrasprostranjeniji jo luk i beli luk (enjak). Med ima sposobnost da jaa polnu potenciju, radi ega se preporuuje medena voda sa afranom. Korisni su gusti odvari od soka luka sa medom ( 1 - 2 supene kai ke pred spavanje) i vruom vodom. Vino je est pratilac seksa. Malo prirodnog vina u in timnoj situaciji nee zasmetati ni supruzima sa stazom. Naveu nekoliko recepata blagih alkoholnih napitaka. Bez ob zira na to, zapamtite, zloupotreba alkohola nije dozvoljena. Napitak koji gori Uzeti 2 ae jakog aja, pola ae ruma ili konjaka, nastruganu koru od limuna, 1 supenu kaiku eera u kri stalu (prahu) i pola limuna. U aice naliti jak ohlaen aj, dodati istruganu ko ru od limuna i isceen sok od limuna. Napuniti aice do 3/4 njihove visine, a zatim u svaku aicu naliti ruma ili konjaka. Napitak zapaliti i servirati u keramikoj posudi. Poto smo u optim crtama opisali ishranu i pro dukte, koji podstiu polnu potenciju, preimo na opis na pitaka i recepte jela. Vrue pivo Uzeti 2 flae dobrog sveeg piva, prstohvat cimeta, 3-4 semenke karanfilia, koru od limuna, 3 umanceta i 2 - 5 supenih kaika eera u kristalu. Pivo skuvati (da prokljua) sa karanfiliem, cime tom i korom od limuna. umanca pomeati sa eerom i mutiti dok se ne dobije bela pena. Naliti u to vrue pivo

uz stalno meanje. Sve zagrevati dok se blago ne zgusne, ali ne dozvoliti da kljua. Liker od listova rue Sakupiti latice rue u cvatu i njima napuniti do 1/4 posudu zapremine 3 litra, preliti preienom, kvalitet nom votkom (rakijom), ostaviti da odstoji dok liker ne po primi tamnoilibarsku boju. Posle toga izliti, ne cedei gusti i zasladiti sa 100-300 grama eera. Grog Bajka" Uzeti 1 au mineralne vode, 1/2 ae ruma ili ko njaka, 1 supenu kaiku vonog sirupa i 2 komadia leda. U visoke ae - pehare (ae za vino) 1 2 sa tankim zi dovima staviti komadie leda, naliti ohlaenu mineralnu vodu, zatim voni sirup, pomean sa konjakom ili rumom i odmah servirati. Grog San" Uzeti 1/2 ae ruma ili konjaka, 1 au crvenog (cr nog) suvog vina, 1 suvu granicu kleke (Juniperus com munis) i 1 kocku eera. Suvo vino pomeati sa isitnjenom granicom kleke i zagrejato do 70- 80 C, ostaviti da odstoji 10- 15 minuta na vodenoj pari (u vruoj vodi), da bi aromatine materi je kleke prele u vino. Rastvor procediti i pomeati sa ru mom ili konjakom. Po elji dodati eer, promeati, zagrejati i naliti u ae za vino. Piti vrue.
12

LJUBAVNA T R P E Z A
Ako imate intimni sastanak i spremate se da pre to ga neto prezalogajite, preporuuje se malo alkohola. Pri premite lepinjice od proklijalog zrna s medom. Neka bude vie zeleni, povra, trava i korenja. Nije poeljno jesti me so: za njegovo varenje rashoduje se mnogo energije. Ako posle burnog seksa ipak ogladnite, pripremite laku salatu od sveeg povra i kajganu sa jajima. Jesti pred spavanje je tetno, a takva salata sa kajganom utolie vam glad. Kuli narska erotika moe biti i svojevrsna pomo u udvaranju. Recimo, zajedniki pojedena voka u postelji ili dopola is pijena aa ljubavnog napitka. Stavite pored postelje stoi sa napicima i voem - oni daju prijatnu aromu. Francuzi, prema optem priznanju najseksualnija nacija - smatraju, da se polna potencija poveava upotre bom velike koliine sira kamamber, uz koji treba piti mi neralnu vodu. Tajna te dijete je jednostavna - kombinaci ja kvalitetnih belanevina, koje se sadre u siru, sa mine ralnim elementima iz vode. Ameriki dijetolozi razradili su svoju dijetu za pove anje polne potencije. Oni savetuju da se 3 puta dnevno jede kiseo kupus. Kod 90% mukaraca, koji su uestvova li u eksperimentu, uoen je pozitivan uticaj te dijete na potenciju. Tajnu takve dijete nije teko objasniti: kiseo ukus slimulie energiju koja zagreva organizam, na kojoj je zasnovana seksualna energija, vitamin C (20 miligrama na svakih 100 grama kupusa) poveava seksualnu aktiv nost, a mlena kiselina poboljava razmenu materija i da je bodrost.

Primedba prevodioca.

ZAKLJUAK

dravlje se moe vratiti i znatno poboljati zahvaljuju i vlastitim naporima. Samoozdravljenje je najbolji put. Odsustvo tetnih navika, zdrava ishrana, pravilan dnevni raspored aktivno sti, dovoljna motorna aktivnost, normalni seksualni od nosi, povremene terapije ienja organizma - glavne su komponente zdravog naina ivota.