1.

Vrste prirodnih voda

Voda se u prirodi nalazi kao: - povrinska (okeani, mora, reke) - podzemna (izvor, vrela, dubinska voda) - atmosferska (kia, sneg i druge padavine).

2. Navedite pokazatelje kvaliteta voda

Kvalitet voda se odredjuje na osnovu organoleptikih, fizikih, hemijskih i biolokih pokazatelja

3. Postupci za preiavanje vode za pie

Najee se postupci za preiavanje kombinuju i obuhvataju sledee postupke obrade: 1. bistrenje filtracijom, 2. deferizacija i demanganizacija, 3. dezinfekcija.

4. Vrste voda u industriji

U industriji se koriste sledee vrste voda: 1. procesne vode, 2. tehnoloka voda 3. kotlovska napojna voda

5. Nain omekavanja tvrdih voda u industriji

Za omekavanje tvrdih voda koriste se: 1. hemijski agensi 2. izmenjivai jona

6. Prednosti omekivanja voda menjaima jona

Omekavanje vode menjaima jona ima niz prednosti -potpuno uklanjanje svih vrsta soli, -jednostavno rukovanje i mali prostor za smestaj, -odvijanje procesa na hladno(ne troi se energija).

7. Postupci preiavanja otpadnih voda

Postoji tri postupka za preiavanje otpadnih voda: 1. mehaniki postupak 2. hemijski postupak 3. bioloki postupak - Mehaniki postupak preiavanja se sastoji u tome da se voda odvodi basene gde se posle odredjenog vremena taloe suspenodovane neistoe - Hemijski postupak se bazira na taloenju ili neutralisanju zagadjivaa pomou hemikalija. - Bioloki postupak se bazira na mikrobiolokom razaranju zagadjivaa dejstvom mikroorganizama i enzima.

8. Pojam obnovljivih izvora energije

Izvori elektrine energije se dele na konvencionalne i obnovljive. Obnovljivi izvori energije ne zavise od zaliha uglja i nafte, isti su i nepotroivi a najee podrazumevaju pogone malih gabarita.

9. Hidroenergija i njeni nedostaci

Hidroenergija predstavlja vid dobijanja energije posredstvom vode. Za pretvaranje vodene energije u elektrinu koriste se male hidroelektrane (izmedju 100 kW i 10 MW). Ne zahtevaju akokulacije i ne naruavaju tok reke ili potoka te su veoma efikasni gde postoje vodotokovi i vodopadi. Ova energija se stvara posredstvom vodenih turbina preko alternatora Nedostatci: Velike hidroelektrane izazivaju probleme oko uredjenja vodenih tokova, naruavaju pejza i utiu na floru i faunu, kvalitet i tok vode, zamuenost, buku, emisiju gasova i utiu na stvaranje efekta staklene bate.

10. Suneva energija i njeni nedostaci

Prednost Sunca kao izvora energije je pre svega u tome jer je stalan ivor energije, energija je dostupna svima i ima je u izobilju, prakticno ne neisrpna i ne zagadjuje se okolina. Energija zraenja koja dopire do povrine Zemlje zavisi pre svega od trajanja insolacije, tj od trajanja sijanja Sunca. U toku godine do povrine zemlje stigne tolika koliina energije koja je 12 puta vea od energije sadrane u ukupnim rezervama uglja. Glavni nedostatak sunevog zraenja, kao izvora energije, je prestanak zraenja zalaskom Sunca i smanjenjem intenziteta za vreme hladnijih godinjih doba(kasna zima, jesen i rano prolee). Sunevo zraenje koje predstavlja izvor energije se moe iskoristiti na tri naina: 1. toplotnom konverzijom, 2. elektrinom konverzijom, 3. biohemijskom konverzijom.

11. Energija vetra i njeni nedostaci

Energija vetra predstavlja izvor energije koji se dobija posredtsvom vazdune struje koje okreu vazdune turbine. Energija vetra je iskluivo dostupna u sredina u kojima dolazi do velike brzine kretanja vazduha tj velike brzine vetra kako bi se moglo ostvariti okretanje trubina sa alternatorom. Nedostaci: 1. Vizuelni: turbine su veoma upadljive i one moraju da se instaliraju na istaktnutim mestima, 2. Buka: turbine za vetar stvaraju aerodinamiku buku od prolaska vetra preko otrica lopatica i mehaniku buku od pomeranja delova turbine, 3. Elektromagnetska ometanja: zbog mogunosti rasipanja elektromagnetnih signala, turbine za vetar mogu izazvati smetnje na komunikacionim sistemima, 4. Bezbednost ptica: Ptice mogu da nastradaju od dodira sa rotirajuim lopaticama turbina.

12. Geotermalna energija i njeni nedostaci

Pod pojmom geotermalne energije podrazumeva se unutranja toplotna energija Zemlje koja se tokom geolokih epoha akomulirala. Geotermalne energetske izvore delimo na: - energija izvora vrue vode, - energija izvora vodene pare, - energija vrele vode velikih dubina i

- energija vruih suvih stena. Nedostatak je to to elektrane na geotermalnu energiju tokom rada mogu da isputaju emisiju negativnih gasova u atmosferu.

13. Biomasa i njeni nedostaci

- Biomasa je obnovljiv izvor energije koji nastaje na razne naine, jednako od ljudi i prirode iz brojnih izvora, u koje spadaju nusproizvodi drvne industrije(otpaci see i prerade drveta) i poljoprivrednih useva(trave, slama, voe i povre, alge, otpatci kod proizvodnje eera itd). - Prednost biomase je to moe da koristi istu opremu za proizvodnju elektrine energije koja postoji u u elektranama koje sagorevaju fosilna goriva - Nedostatak je to proizvodnja biomase podrazumeva korienje velikih povrina, to stvara znaajan uticaj na biodiverzitet i nain njene proizvodnje

14.Navedite i objasnite bioloka goriva

Biogoriva predstavljaju komparativno istu alternativu za naftu kao izvor goriva i mogu biti posebno korisna za saobraaj U bioloka goriva spadaju: biodizel, biogas i bioetanol. Imaju potencijal da obezbede gorivo koje emituje male koliine ugljenika u odnosu na koliine iz uobiajenih fosilnih goriva. - Bio gas predstavlja gas koji nastaje iz razlaganja biolokog (organskog) otpada bez obzira da li se razlaganje odvija na deponiji, zatvorenom postrojenju za anaerobno razlaganje ili preistau otpadnih voda - Bio etanol predstavlja Etanol (C2H5OH) proizveden biolokom fermentacijom ugljovodonika dobijenih od biljnog materijala U smislu korienja goriva, etanol je najvie od znaaja kao dodatak ili zamena za benzin. 15. Nedostaci biogoriva Plantae uma za biogorivo zahtevaju ogromne koliine vode ili upotrebu opasnih dodataka u ubrivima i pesticidima. Koliina klasinog goriva potrebna za proizvodnju izvesnih bio-goriva gotovo ponitava korisnost upotrebe tih biogoriva u pogledu smanjenja koliine gasova staklene bate

16. Komunalni otpad kao energija i njeni nedostaci

Podrazumeva kuno smee. Samo 5% ovog otpada se smatra obnovljivim izvorom energije, ne podrazumeva industrijski otpad, gume, cement, itd. Nedostaci : -Dobijanje metana za proizvodnju energije od razlaganja komunalnog otpada (na sanitarnim deponijama) ili poljoprivrednog otpada (svinjsko i ivinsko ubrivo, na primer) moe biti odriva alternativa, zavisno od naina tretmana ovih otpada - Spaljivanje insineracija komunalnog i industrijskog otpada nije prihvatljivo, jer stvara irok dijapazon zagaujuih emisija koje su veoma opasne za ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu.

17. Stanje u Srbiji po pitanju obnovljivih energija

Postojee stanje proizvodnje i potronje u Srbiji se moe opisati kao neodrivo. Proizvodnja je, bez obzira na tip vlasnitva, preteno zasnovana na intenzivnom korienju prirodnih resursa Trenutni udeo obnovljive energije je 6% ukljuujui velike hidrocentrale. Niska energetska efikasnost i u proizvodnji i u potronji, zastarele tehnologije u proizvodnji, nedostatak investicija, neracionalna potronja i znaajan uticaj na ivotnu sredinu. Obnovljivi izvori energije se nedovoljno koriste, mada je veina ovih izvora raspoloiva u znaajnim iznosima

18. Administrativna ogranienja u primeni obnovljivih izvora energije u Srbiji

- Srbija se potpisivanjem Ugovora o zajednici za energiju 2006. obavezala na usklaivanje zakona sa direktivama EU koje promoviu upotrebu obnovljivih izvora energije. Srbiji nedostaju standardi koji vae u EU (za opremu, postupak eksploatacije, itd.). Ne postoji ni regulativa koja ureuje korienje obnovljivih izvora i izgradnju postrojenja i instalacija - Dobijanje saglasnosti za instaliranje postrojenja koje koristi obnovljive izvore je izuzetno komplikovana i dugotrajna procedura (oko 40 razliitih dozvola, saglasnosti, odobrenja)

19. Potencijali Republike Srbije u primeni obnovljivih izvora energije

- Ukupan potencijal bi zadovoljio etvrtivnu godinjih potreba iako u Stbiji vladaju dobri dobri prirodni - fiziki, a slabi ekonomski potencijali. - U oblasti sagorevanja biomase, Srbija ima mogunost iskorienja briketa (neophodan zaknoski okvir za proizvodnju). - Prema katastru moguih lokacija, u Srbiji ima oko 900 lokacija na kojim se mogu podii male hidroelektrane snage od 100 kW do deset MW - Energetski potencijal biomase je ogroman i iznosi oko 80 odsto ukupnog potencijala obnovljivih izvora. To je energija koja je ekvivalentna sagorevanju skoro 2,6 miliona tona nafte. - U Srbiji postoji nekoliko stotina buotina sa geotermalnom vodom ija je temperatura relativno niska, uglavnom ispod 60C. Toplotna snaga ovakvih izvora je manja od 160 MJ/s, ali se smatra da je stvarni potencijal bar pet puta vei od ostvarenog

20. Definiite energetiku

Energetika je definisana kao nauna diciplina koja prouava ne samo izvore energije, nego i pretvaranje jednog oblika energije u drugi, prenos i distribuciju energije, upotrebu energije u njenum korisnim oblicima kao i posledice proizvodnje i upotrebe energije na ovekovu okolinu.

21. ta spada u primarne oblike energije

Primarna energija se nalazi u prirodi i to kao: unutranja energija fosilnih goriva (uglja, nafte, zemnog gasa), unutranja energija urana, kinetika potencijalna energija vode, suneva energija i dr. Ovaj oblik energije se uglavnom pretvara u druge oblike energije potrebne industriji, irokoj potronji i transportu i naziva se sekundarna energija.

22. Konvencionalni obnovljivi i neobnovljivi izvori energije

Postoji podela primarnih izvora na konvencionalne i nekonvencionalne. Konvencionalni ili klasnini izvori energije su oni na kojima je praktino danas zasnovan energetski sistem ikoji se

koriste desetinama godina. Postoje obnovljivi (vodene snage, drvo i drugi bilni materijali) i neobnovljivi (ugalj, nafta, zemni gas, nuklearan goriva, topli izvori)

23. Nekonvencionalni obnovljivi i neobnovljivi izvori energije

Nekonvencionalni izvori energije su novi i budui (perspektivni), ija primena je tehniki osvojena u kratkom roku, ali se i danas intenzivno istrauju nova tehnoloka reenja, nain transformacije u druge oblike kao i primena. Obnovljivi nekonvencionalni izvori su: unutranja termika energija mora i okeana, suneva energija, energija vetra, energija plime i oseke, a neobnovljivi nekonvencionalni izvori su: ulja ljnih kriljaca i bituminoznog peska i geotermika energija zemljine unutranjosti koja se pojavljuje na povrini.

24. Pojam goriva

Pod gorivom se podrazumevaju prirodne i vetake materije koje procesom sagorevanja oslobadjaju velike koliine toplotne energije, u relativno kratkom vremenu, koja se moe racionalno iskoristiti. Osim energetske, goriva moraju udovoljiti i druge uslove, odnosno da se lako i jeftino dobijaju u velikim koliinama. Da budu dovljno postojana i prikladna za transport i skladitenje, da imaju taku paljenja unutar poeljnih granica i da sagorevanjem ne daju u veoj koliini produkte koji su tetni po zdravlje.

25. Podela i sastav goriva

Goriva se dele prema agregatnom stanju na: vrsta, tena i gasovita, a po nainu dobijanja na prirodna i vetaka. Prirodna goriva su materije koje mogu sagorevati, nalaze se u prirodi i nisu potrebna neka vea ulaganja, da bi se mogla eksploatisati, izuzev uklanjanja jalovine. Najrasprostranjenija su prirodna vrsta goriva: drvo. Ugalj, biomasa i uljani kriljci. Posebno mesto zauzimaju nuklaerna goriva, odnosno mineralne sirovine za dobijanje nuklearne energije, bez obzira to u uem smislu ne spadaju u goriva. Gorivo ine sagorljivi i nesagorljivi sastojci. Sagorljivi sastojci su: uljenik, vodonik i sumpor vezani raznim hemijskim jedinjenjima. Nesagorljivi sastojci su: azot, vlaga i razni oblici soli.

26. Pojam i vrste vrstih goriva

To su goriva vrstog agregatnog stanja i u obezbedjenju energije danas je najzastupljeniji ugalj, dok je upotreba treseta, drveta i drugih biljnih materijala neznatna. Zbog naglog tehnolokog progresa drvo se danas koristi za ogrev u neznatnim koliinama, zbog racionalnog i ekonominijeg korienja u razliite svrhe (drvna industrija, brodogradnja, gradjevinarstvo i dr) i za hemijsku preradu (industrija celuloze i papira, hemijska tekstilna vlakna itd)

27. Vrste uglja

Prema starosti, odnosno stepenu ugljenisanja u prometu se razlikuju sledee vrste uglja; kameni ugalj, mrki ugalj i lignit. Najstarija vrsta kamenog uglja zove se antracit, dok je najmladja vrsta uglja lignit. Treset ne spada u fosilna goriva, ve u sekundarno gorivo sadanjeg geolokog doba, koje jonije izloeno potpunom procesu ugljenisanja.

28. Mogunost upotrebe uglja

Osnovni pravci i mogunosti upotrebe uglja su sledei:

Neposredna upoterba uglja u prirodnom obliku u svim procesima i oblicima sagorevanja (industrijske kotlarnice i termoelektrane) Mehanika prerada uglja mogunost ireg asortimana korienja uglja koji se dobija njegovim sortiranjem po veliini estica Hemijska prerada uglja pretvaranje njegovih sagorljivih delova u druge hemiojske oblike(rafinacija, suva destilacija, gasifikacija, utenjavanje ili lekvefakcija)

29. Navedite vetaka vrsta goriva

briketi koloidno gorivo koks

30. Manipulacija vrstim gorivima

Duim i nepravilnim skladitenjem ugalj gubi mnogo od svoje toplotne moi a moe doi i do zapaljenja (tzv. samozapaljenje). Mrki ugalj moe da izgubi 15-20% toplotne moi a kameni 510%. Lagerovati se sme samo suv i krupan ugalj. Ugljena praina nije za skladitenje. Gomila lignita i mrkog uglja moe da se slae najvie do 2,5 metara visine a kamenog do 3 metra. Da bi se izbeglo samozapaljenje uglja treba kod veih koliina stavljati cevi koje imaju na strani otvroe pa se time osigurava promaja. Temperaturu uglja treba stalno kontrolisati. Ako dostigne 45C, treba izvriti prelopatanje. Ako se ugalj zapali treba gasiti peskom zemljom i vlanim papiraim na bazi ugljene kiseline. Skladita na kojima se uva ugalj treba povremeno provetravati.

31. Pojam tenih goriva

Prema poreklu, tena goriva mogu biti prirodna ili vetaka. Jedino prirodno teno gorivo je nafta. Idustrijskom preradom nafte dobijaju se vetaka tena goriva. Osim iz nafte ona se mogu dobiti hemijskom preradom uglja uljanih kriljaca, odnosno bituminoznih kriljaca, kao i preradom zemnog i drugih gasovitih goriva.

32. Vrste nafte

Postoji nekoliko vrsta nafte u zavisnosti od njihovog hemijskog sastava. Parafinske nafte su sastavljene pre svega od nezaasienih i zasienih ugljovodonika. Naftenske nafte su uglavnom spojevi cikloparafina i daju dobra mazivna ulja s niskom takom stvrdnjavanja. Aromatske nafte sastoje se od aromatinih ugljovodoinka, daju slaba dizel goriva i nepostojana ulja za podmazivanje. Asfaltne nafte sadre veu koliinu naftnih smola.

33. Transport nafte

Transport nafte za manje koliine moe se obaviti u gvozdenim buradima, a za vee koliine u vagonima-cisternama, brodovima tankerima itd. Na kopnu kod veih udaljenosti, nafta se transportuje naftovodima, kroz cevi unutranjeg prenika do 30 cm pumpama, pod pritiskom od 50-100 bara. Ukoliko je nafta veoma viskozna i sporo tee, a zimi se ak i stvrdnjava, moraju se ugraditi uredjaji u kojima e se nafta zagrevati u cevovodima da bi se mogla transportovati.

34. Vrste vetakih tenih goriva

Benzin predstavlja prvu frakciju nafte koja destilie u intervalu take kljuanja 30-220C. On je smea lakih ugljovodonika. Benzin dobijen frakcionom destilacijom moe biti parafinskog,

naftenskog ili aromatskog porekla. Poddestilacijom dobijaju se podfrakcije benzina: laki benzin srednji benzin i teki benzin. Petroleum je meavina ugljovodonika druge frakcije nafte koja destilie na temperaturi od 150-300C. Dobija se frakcionom destilacijom proizvoda krekovanja teih frakcija nafte. Dizel goriva su teke frakcije nafte koje destiliu izmedju 220-350C i slue kao pogonska goriva za dizel motore. Jo se zovu i plinska ulja. Postoje 4 tipa dizel goriva: vrlo lako D-1, lako D-2, srednje D-3 i teko D-4. Ulja za loenje su proizvodi frakcione destilacije u vakumu. To je meavina ugljovodonika, po sastavu slina dizel gorivu, ali bez osobina karakteristinih za benzisku i dizel frakciju. Mazut je ostatak destilacje nafte i postupka krekovanja, ima visoku toplotnu mo, upotrebljava se kao gorivo ta parne kotlove posebno u pomorstvu.

35. Kontrola kvaliteta vetakih tenih goriva

Radi provere kvaliteta, prilikom proizvodnje isporuke i prometa, uzimaju se uzorci tenih goriva. Pojedini uzorci kad je gorivo bilo u pokretu ili stanju mirovanja dobro se izmeaju. Svaka bocauzorako, dobro zatvorena, se zapeati ili plombira i stavlja se na nju etikate sa podacima o nazivu tenog goriva, koliini na koju se odnosi uzorak broj ambalae, datum uzimanja mesto i nain uzimanja i potpis ovlaenog lica. Pri odredjivanju kvaliteta vetakih tenih goriva odredjuju se njihovi znaajni elementi kao to su: spoljanji izgled gustoa ili specifina teina, otpornost prema detonaciji-oktanski broj kod benzina, brzina paljenja, taka paljenja i kiselost goriva, toplotna mo itd.

36. Da li su usluge roba

Nisu, jer su neopipljive i nemogu se skladistiti

37. Da li je informacija roba 38. Znaaj informacije kao robe 39. Pojam i podela maziva
To su materije koje slue za podmazivanje kliznih povrina delova maina i mehanizama da bi izmedju njih smanjili trenje. Mazivo stvara sloj izmedju kliznih povrina spreava njihov dodir i trenje. Time se ti delovi uvaju od prebrzog troenja, tedi se pogonska snaga i omoguava vea radna brzina maine. Maziva se dele na vie aspekata i to: - po agregatnom stanju, na tena, polutena ulja i tvrda maziva (masti) - po poreklu, na mineralna, biljna, ivotinjska i kombinovana maziva - prema upotrebi, na vretenska, motorna mainska, transformatorksa i kompresorska ulja, ulja za hladjenje uredjaja, masti za mazanje i drugo.

40. Pojam kvaliteta maziva i pojam viskoziteta

Kvalitet maziva zavisi od njihovog hemijskog sastava ali se on moe poboljati raznim dodacima. Takva ulja se nazivaju legiranim uljima. Osnovni elementi kvaliteta maziva su: spoljanji izgled, bistroa, pojava taloga i vode, specifina teina, viskozitet, taka stinjavanja, taka zapaljivosti itd. Viskozitet (ilavost, teljivost) je najvanija karakteristika u pogledu

tehnike primene maziva. Od viskoziteta maziva u velikoj meri zavisi utroak energije maine koja se podmazuje, kao i troenje mainskih delova koji se podmazuju. Ukoliko je mazivo malog viskoziteta brzo tee i obrnuto. Viskozitet maziva osigurava puno podmazivanje.

41. Manipulacija tenim gorivima

Tena goriva se pakuju u sudove od razliitih materijala: elika plastinih masa i gume. To mogu biti kante od 20 litara, burad neto zapremine od 100, 150 i 200 litara, auto-cisterne zapremine od 2-5 tona i eleznike cisterne zapermine 10-15 tona. Takodje se pakuju i prevoze u lepovima i brodovima-tankertima razne nosivosti (do 100000 tona). Masovno se prevoze u cevovodima. Najee se skladite u rezervoarima cisternama i metalnim buradima. Skladite moe biti na otvorenom prostoru ili pod zemljom, uvek dalje od naseljenih mesta. Skladita se moraju zatititi od poara i zagrevanja. Isparenja tnih goriva su otrovna zato manipulisanje sa njima treba da je savesno. Ako se rezervoari ili burad nalaze na otvorenim u vreme lednjih meseci treba obezbediti polivanje vodom, kako bi se spreilo irenje goriva usled toplote.

42. Karakteristike, pozitivne i negativne strane kao i primena gasovitih goriva

Gasovita goriva se bolje meaju sa vazduhom, postie se via temperatura i bolje iskoriavanje toplote. Loita za gas su jednostavnije izrade, zauzimaju mali prostor lako se njima rukuje. Pored navedenog, gasovita goriva sagorevaju bez ostatka. Gasovita goriva osim za loenje, nalaze primenu i kao pogonska goriva, ali i u hemijskoj industriji. Danas se najvie upotrebljava zemni gas, ali se ova goriva mogu proizvesti iz uglja i nafte. Negativna strana ovih goriva je to se usled nepanje mogu lako zapaliti, pa i eksplozovno sagorevati u meavini sa vazduhom, te na taj nain mogu izazvati velike poare i razaranja. Zahtevaju skupu ambalau oprez pri transportu, rukovodjenju i skladitenju.

43. Poreko zemnog gasa i njegova podela

To je prirodan gas koji se nalazi u porama zemljine kore, obino iznad nafte, a ponekad i na mestima gde nema nafte ili je ona ve iscrpljena. Ima ga na dubinama od 3000-5000 m. Osnovni sastojak zemnog gasa je metan uz kojeg dolazi jo etan, propan, butan i neki teni ugljovodonici. Zemni gas sa vie od 60 g/m tenih ugljovodonika naziva se mokri, a onaj sa manjim sadrajem suvi. Po nainu dobijanja zemni gas se deli na: prirodni gas, kaptani gas, rafinerijski gas.

44. Manipulacija gasovitim gorivima

Gasovita goriva se transportuju podzemnim gasovodima, zatim u specijalnim elinim cisternama, a u manjim jedinicama pakuju se u elinim plinskim bocama. Pri transportu ventil mora biti pokriven kapom, a transport treba zatititi od direktnog sunevog zraenja tj. toplote. Da se boce ne bi zamenile, nose na grliu i na ventilu oznake u boji, i to gorivi gasovi crvene boje, kiseonik ima oznaku plave boje, a nezapaljivi gasovi oznaku sive boje. Boce s gasovima skladite se zatieno, od sunevih zraka, blizine izvora toplote i od mraza.

45. Razlika izmedju klasinih i nuklearnih goriva

Sva klasina goriva oslobadjaju toplotnu energiju procesom njihove burne oksidacije, tj. sagorevanjem. Medjutim nuklearna goriva oslobadjaju energiju pri procesima cepanja jezgra njihovih atoma. Nuklearna energija oslobadja se u nuklearnim procesima tj. procesima koji se odvijaju u atomskim jezgrima.

46. Navedite nuklearna goriva

Postoje jezgra sledeih elemenata koja se koriste kao nuklearna goriva: uran 235, plutonijum 239 i uran 233. Jedino prirodno nuklearno gorivo je uranov izotop 235, kojeg ima u uranovoj rudi. Ostala dva izotopa Pu-239 i U-233 dobijaju se vetaki.

47. ta je fisija a ta fuzija?

Fisija je hemijska reakcija gde se jezgra tekih izotopa cepaju na dva dela. Pri tome nastaju dva jezgra, medju kojima se sasvim sliajno dele protoni i neutroni prvobitnog jezgra, oslobadjajui istovremeno i neto neutrona. Pri takvim reakcijama oslobadja se i velika energija. Fuzija je hemijska reakcija, pri kojoj se spajaju laka atomska jezgra u tea atomska jezgra, uz oslobadjanje velike koliine energije.

48. Pravci snabdevanja energijom u svetu i Srbiji

Vreme bliske budunosti e morati da rauna na ugalj, sintetika goriva, konvencionalnu nuklearnu neregiju i iroki spektar obnovljivih izvora energije. Do 2020 oveanstvo e se sve vie oslanjati na obnovljive izvore energije. Posle 2020 postoje druga reenja a to su oplemenjena uranska energetika (fisija) lakoatomska energetika (fuzija) i fotovoltna suneva energetika. U Srbiji medju kljuna opredeljenja budueg snabdevanja energijom treba da bude poveanje svih moguih nekonvencionalnih izvora energije, a u skladu sa posebnim geografskim i geolokim specifinostima.

49. Podela hemijske industrije

Hemijska industrija se deli na: A. Industriju osnovnih hemijskih proizvoda koju ine: - industrija baznih neorganskih hemijskih proizvoda bez mineralnih djubriva - industrija vetakih djubriva i sredstava za zatitu bilja - idustrija sintetikih smola plastinih masa, sintetikog kauuka i hemijskih vlakana B. Industriju ostalih hemijskih proizvoda: - industrija boja premaza i lakova - farmaceutskohemijska industrija - industrija sapuna deterdenata, preparata za ienje, parfimerijskih, kozmetikih i drugih toaletnih proizvoda - industrija ostalih hemijskih proizvoda C. Rafinerije nafte D. Idustrija raznih proizvoda na bazi nafte i prirodnog gasa E. Industrija gume i ostalih proizvoda na bazi kauuka: - industrija pneumatskih proizvoda - industrija ostalih proizvoda na bazi kauuka F. Industrija proizvoda od plastinih materijala

50. Proizvodi farmaceutske industrije

Farmaceutski proizvodi se razlikuju po poreklu, stepenu obrade, hemijskom sastavu, obliku i nainu upotrebe. Oni ne obuhvataju samo lekove ve i itav niz poluproizvoda neophodnih za rad, koji se kod nas uvoze. Farmaceutskim proizvodima smatraju se i mnoge druge sterilne

materije, kao to su razni preparati za analize, kontrastna sredstva za razna snimanja, zubarski cement i sl. Tu spadaju: organi, serumi, vakcine, gotovi lekovi, pilule, draeje, ampule, kapsule, rastvori lekova, vata, gaza, zavoji.

51. Pojam plastinih masa

Plastine mase su makromolekularna jedinjenja, koja se pod odredjenim uslovima u plastinom stanju mogu lako formirati, da bi po hladjenju zadrale dobijeni oblik. One se mogu obradjivati: livenjem, izvlaenjem, istiskivanjem, presovanjem na povienim temperaturama kao i mehaniki na hladnoi. Plastine materije se dobijaju preradom prirodnih proizvoda ili sintezom iz niemolekularnih jedinjenja, pa se i dele na taj nain.

52. Specifina svojstva plastinih masa i njihova primena

Specifina svojstva plastinih masa su: - imaju malu specifinu teinu - postojani su prema koroziji i drugim uticajima - lako se boje - dobri su izolatori toplote, struje i zvuka Plastine mase imaju veliku perimenu za proizvodnju filmova, folija, vetake koe, lepkova, lakova, sredstava za impregniranje, kao izolacioni materijal u elektrotehnici, za proizvodnju predmeta iroke potronje, u tekstilnoj i hemijskoj industriji. 53. Nabrojte komercijalne poliplaste polietilen (PE) polipropilen (PP) polivinilhlorid (PVC) polisterin (PS) fenoplasti epoksidne smole poliestri (PES) silikoni

54. Navedite faze proizvodnje gume i objasnite pojam vulkanizacije

Proizvodnja gume obuhvata dve faze rada: - priprema kauuka i ostalih pomonih sirovina - vulkanizacija Prema vrsti proizvoda vulkanizacija se izvodi na dva naina: toplim i hladnim postupkom. Topla vulkanizacija se vri uz dodatak odredjenog procenta sumpora (S) zagrevanjem pod pritiskom pregrejanom vodenom parom ili toplim vazduhom. Ovaj postupak se primenjuje kod izrade gumenih djonova, spoljnih automobilskih guma, zaptivaa, gumenih creva, odee, obue. Hladna vulkanizacija se primenjuje kod izrade mekih i tanjih gumenih predmeta a izvodi se tako to se predmeti skoro od istog kauuka umau u 2-4%-ni rastvor sumpor hlorida u ugljensulfidu, posle ega se ispiraju, da bi se oslobodile mirisa rastvora za vulkanizaciju.

55. Pojam i vrste mineralnih djubriva

Mineralna ubriva se proizvode industrj.iz prirodnih sirovina .Sadre jedan ili vie neophodnih elemenata, pa se dele na jedinina i slona. Jedinina sadre jedan hranljivi ele.najee azot,fosfor i kalijum. Dele se na azotna,fosforna,kalijumova,magnezijumova,krena,sloena,tena.

56. Pakovanje transport i uvanje mineralnih djubriva

U zavisnosti od higroskopnosti i agregatnog stanja zavisi pakovanje i transport djubriva. Najee se pakuju u plastine vree mase 50kg na kojima pie naziv djubriva, sastav i oblik elemenata u njima. Transportuju se dvojako: u vreama i rifuznom stanju, zatieni od vlage i oteenja. Mineralna djubriva je neophodno skladititi pod odgovarajuim uslovima, radi smanjenja gubitka hranljivih elemenata. Skladita treba da su izgradjena od vrstog materijala, sa boksovima za pojedine vrste djubriva. Vree treba slagati ne vie od 10 vrea u visinu kako ne bi dolo do pucanja vrea i prosipanja djubriva.

57. Podela peticida prema agregatnom stanju i vrstama organizama koje suzbijaju
Sredstva u vrstom agregatnom stanju su: - praiva sa kojima zapraujemom poljoprivredne kulture - granulati koje rasturamo po zemljitu - prakasti okvaivai i koncentrati za suspenzije Tena sredsva se primenjuju tako to se aktivna supstanca pesticida rastvori u nekom organskom rastvarau dodajui poseban emulgator. Tako pripremljen materijal nazivamo koncentrat za emulziju. Gasovita sredstva su esto komprimovana u elinim posudama kao razni oblici spreja. Prema vrstama organizama koje suzbijaju pesticidi se dele na sledei nain: - insekticidi - za suzbijanje insekata - fungicidi - za suzbijanje gljivinih oboljenja biljaka - herbicidi - zaunitavanje korova - limacidi - za suzbijanje pueva - akarcidi - za suzbijanje grinja i crvenog pauka - nematocidi - za suzbijanje nematoda u zemljitu - rodenticidi - za suzbijanje glodara - sredstva za odvraanje insekata i sredstva za namamljivanje insekata

58. Podela metalurgije (pored osnovne podele podela prema teini, hemijskim karakteristikama, i otpornosti na hemikalije)
Deli se na teorijsku metalurgiju, baznu ili extraktivnu metalurgiju i preraivaku metalurgiju.Prema otpornosti na hemikalije po boji : na crne ( gvoe,elik i legure ) i obojene metale gdje spadaju svi drugi bakar,cink i aluminijum.Prema hem.karakteristikama na obine gvoe , bakar i plemenite- zlato,srebro i platina.Prema teini ih delimo na lake ( alum.,magnezijum ) i teke- gvoe i cink.

59. Vrste elika prema nameni

elici prema nameni su konstrukcijski alatni i za specijalne namene.

60. Proizvodi obojene metalurgije

Obojeni metali : bakar, olovo, aluminijum, cink, kalaj, nikl, kobalt, ziva koji se koriste za dobijanje legura.

61.ta su legure?
Legure su smesa dva ili vise elemenata od kojih je barem jedan metal. sa vikipedije

62.Navedite mehanicke i termicke postupke obrade metala

Mehanicki se postie: livenjem valjanje tj presovanjem kovanjem skidanjem strugtina-bruenjem Termika obrada metala se postie: Kaljenje Cementovanje Nitrovanje Patentiranje Normalizovanje

63.ta podrazumeva ispitivanje kvaliteta metala?

Tehniko-tehnoloka svojstva metala i legura utvrdjuju se sledeim ispitivanjima: 1.MEHANIKIM-najvanija-utvrivanje: Zatezne vrstoe, vrstoe metala, vrsoe na savijanje i ilavost metala. 2.FIZIKIM-sloene i precizne metode koje obuhvataju upotrebu specijalnih aparata. 3.HEMIJSKIM-kvalitativno i kvanitativno utvdjivanje hem. Sastava metala. 4.TEHNOLOKIM ispitivanjem svojstava metala koji su vani za njihovu preradu-ilavost, kovnost i sposobnost obrade. 5.METALOGRAFSKIM-najsavremenije metode-prouavanjem mikrostukture fiz. i meh. svojstava legura i metala .

64.ta obuhvata industrija nemetala?

Obuhvata: industriju keramike i stakla, graevinske vezivne materijale i industriju vatrostalnih materijala.

65.Pojam keramikih materijala

Keramika obuhvata veoma raznovrsne proizvode, koji se upotrebljavaju u graevinarstvu, kao to su opeke za zidanje, crep, klinker, ploice, glazirani proizvodi, razne cevi i ekspandirana glina. Ovi materijali se proizode od osnovne sirovine gline i raznih dodatnih sirovina. Danas se pod pojmom keramike podrazumevaju svi neorganski nemetalni materijali ukljuujui i grafit.

66.Podela keramike
Deli se na: 1.klasinu keramiku tehnologija silikata *gradjevinska *sanitarna *fina *porcelan *elektrotehnika keramika 2.novu keramiku-savremeni keramiki proizvodi* *visokovatrostalna *supervatrostalna *neoksidna *nuklearna *feroelektrini i feromagnetni keramiki materijali *poluprovodnici i kermeti Podela prema tehnikim svojstvima: guba i fina keramika Podela prema nameni: ker.pr. za roku potronju, gradjevinska keramika, vatrostalini, kiselootporni i tehniki proizvodi.

67.Navedite sirovine koje se koriste za dobijanje keramikih proizvoda

Sirovine koje se koriste za dobijanje keramikih proivoda se dele u 3 grupe: *plastine materijale-razne vrste glina *opoivae-antiplastine mase-imaju zadatak da oposte gline id a smanje skupljanje predmeta prilikom suenja i peenja *topitelje-imaju zadatak da na visokim temperaturama, topljenjem sa glinom, stvore vrstu, staklastu masu.

68.Vrste stakla i manipulacija staklenom robom

Vrste: -ravno staklo gde spadaju:staklo za prozore, ogledala, ornamentno, armirano staklo -sigurnosna stakla -uplje staklo -staklo za izradu cevi -presovano staklo -optiko staklo i specijalna stakla i staklo-keramika Manipulacija: Staklena roba, u zainosti od vrste robe pakuje se u kartonske kutije sa ulocima, dok se vee koliine robe pakuju u sanduke, ploasto staklo u okvire.. Ravno staklo se transportuje u sanducima ili okvirima, dok se uplje staklo transportuje u kamionima ili vagonima, u kontejnerima ili u sanducima. Na ambalau treba staviti natpis Pazi staklo! a na robu namenjenu izvozu FRAGILE

69.Pojam i vrste cementa

Cement je najpoznatije hidraulino vezivo koje predstavlja vetaku meavinu silikata dobijenih arenjem smee krenjaka i gline-laporca na temp oko 1500C. Vrste: Portland cement, rudni cement-otporan prema morskoj vodi, beli cement. Prema brzini vezivanja dele se na: brzovezujue(vezuju se pre 15 min), sporovezujue(preko 60 min) i srednjevezujue cemente(15-60min).

70.Sastav i pojam drveta

Pod tehnikim pojmom drvo podrazumeva se celulozni biljni material koji se preteno sastoji od celuloze-oko 50%, hemiceluloze-oko 20%, lignin oko 22% i oko 6% ekstraktivnih materija i vode.

71.Proizvodi od drveta
Mehanikom preradom drveta dobija se veliki broj poluproizvoda i gotovih proizvoda koji se mnogo upotrebljavaju u gradjevinarstvu, rudarstvu, brodogranji,industriji nametaja itd. Oni obuhvataju: oblu grau, rezanu grau, cepanu i tesanu grau, brodarski pod, parket, furnire, per i panel ploe, lesonit ploe, drvnu vunu, strugotinu od drveta , drvno brano, iverice i lanit ploe.

72.ta podrazumeva hemijska prerada drveta?

Drvo za hemijsku preradu koristi se uglavnom za dobijanje celuloze, tanina i dr proizvoda dobijenih procesom suve destilacije. Tehnolokim zahvatom koja se zasniva na odstranjivanju lignina i drugih neceluloznih sastojaka delignifikacijom- dobijamo celulozu.

73.Pojam papira, sirovine iz kojih se dobija i vrste papira u zavisnosti od upotrebe

Papir je proizvod dobijen slepljivanjem meusobno isprepletanih glatkih celuloznih vlakana uz dodatak sredstva za punjenje i lepljenje,a ako je potrebno i boja. Danas su osnovne sirovine za proizvodnju papira: celuloza , poluceluloza, drvenjaa i stari papir. Vrste papira u zavisnosti od upotrebe: 1. novinska hartija 2. tamparska hartija

3. 4. 5. 6. 7. 8.

hartija za pisanje hartija za izradu novanica svilena hartija hartija za upijanje i ceenje hartija za pakovanje(meka,obina,kese i vree) impregnisane hartije 9. pergament hartija 10. specijalne vrste hartija(za tapete, bakelizirana, fotografska) 11. kartoni

74.Proizvodi od tekstilne industrije i podela tekstilnih sirovina

Tekstilna industrija obuhvata proizvodnju pree, tkanina, pletiva, odee i ostalih proizvoda na bazi tekstilnih vlakana.Osim za izradu odee, tekstil se koristi za mnoge proizvode iroke potronje, za potrebe domainstva, ugostiteljstva , kao i za proizvode tehnike i medicnske namene. Tekstilne sirovine mogu biti: 1.Prirodna vlakna-kao to su pamuk i vuna, i 2.Hemijska vlakna-vlakna od prirodnih polimera(viskoza), od sintetikih polimera(poliamidna, poliesterska,poliakrilna,polipopilenska, poliuretanska i dr) i neorganska hemijska vlakna. 3.Pree 4.Tkanina

75.Pojam viskoze
Viskoza je hemijski modifikovano vlakno, dobijeno iz celuloze, kao njen regenerat. Proces dobijanja viskoze se sastoji u prevoenju celuloze u rastvorni oblik , zatim se iz rastvora ispredaju vlakna mokrim postupkom.

76.Pojam tekstilne konfekcije

Tekstilna konfekcija obuhvata sve tekstilne proizvode koji dolaze u trgovinu u gotovom stanju i slue za odevanje, a proizvode se serijski.

77.Podela konfekscijske robe prema vrsti materijala

Prema vrsti materijala, tekstilna konfekcija se deli na laku, teku i poluteku. Laka-izrada mukog i enskog rublja i deijeg-koulje,gae,pidame Poluteka-izrada vindjakni,bluza, maltila, radnih odela i dr Teka-izradom raznih mukih i enskih predmeta za odevanje izraenih od tkanina teih od 160g po m2 Tu spadaju :pantalone, sakoi, kaputi

78.Koji je osnovni pokazatelj kvaliteta krzna?

Osnovni pokazatelj gustine krzna je njegova gustina, odnosno broj dlaka na 1 cm3. Gustina krzna zavisi od vrste, dela tela ivotinje, godinjeg doba i kree se sa 5000-20000 dlaka na cm3. Od gustine zavise toploizolaciona i estetska svojstva krzna.

79.Sirovine za izradu kone konfekcije

Kao sirovina za izradu kone konfekcije uglavnom slue: Kozji velur-za izradu luksuzne modne odee Svinjski ili govedji velur-jeftini odevni predmeti Oviji velur-takodje za izradu luksuznih odevnih predmeta, ali se ne koristi mnogo jer nema kvalitenih sirovina i domai tehnoloki postupak prerade za sada jo nije usavren.

80.Skladitenje, uvanje, pakovanje i transport gotovih koa

Skaldita gotovih koa moraju biti suva,zrana ,ista bez tetoina.Krupon i vratovi za onove se ne pakuju . Okrajina se pakuje u svenjeve od po 10 komada i povezuje konopcima.Blank se savija licem prema spolja,sortira po teini,klasi i vrsti i pakuje u bale od po 10 .Galanterijska koa se pakuje u bale od po 10 kom.Boks se pakuje u bale od po 12 i umotava se u hartiju .Remenska koa se pakuje po 5 kom.licem unutra.Sitna koa se pakuje u bale od po 12 kom.Sve koe moraju imati ig proizvoaa,oznaku klase,oznaku povrine i kontrolni znak.