P. 1
poznavanje robe 1

poznavanje robe 1

|Views: 1,155|Likes:
Published by stem88ns

More info:

Published by: stem88ns on Oct 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/20/2013

pdf

text

original

1.

Vrste prirodnih voda
Voda se u prirodi nalazi kao: - površinska (okeani, mora, reke) - podzemna (izvor, vrela, dubinska voda) - atmosferska (kiša, sneg i druge padavine).

2. Navedite pokazatelje kvaliteta voda
Kvalitet voda se odredjuje na osnovu organoleptičkih, fizičkih, hemijskih i bioloških pokazatelja

3. Postupci za prečišćavanje vode za piće
Najčešće se postupci za prečišćavanje kombinuju i obuhvataju sledeće postupke obrade: 1. bistrenje filtracijom, 2. deferizacija i demanganizacija, 3. dezinfekcija.

4. Vrste voda u industriji
U industriji se koriste sledeće vrste voda: 1. procesne vode, 2. tehnološka voda 3. kotlovska napojna voda

5. Način omekšavanja tvrdih voda u industriji
Za omekšavanje tvrdih voda koriste se: 1. hemijski agensi 2. izmenjivači jona

6. Prednosti omekšivanja voda menjačima jona
Omekšavanje vode menjačima jona ima niz prednosti -potpuno uklanjanje svih vrsta soli, -jednostavno rukovanje i mali prostor za smestaj, -odvijanje procesa na hladno(ne troši se energija).

7. Postupci prečišćavanja otpadnih voda
Postoji tri postupka za prečišćavanje otpadnih voda: 1. mehanički postupak 2. hemijski postupak 3. biološki postupak - Mehanički postupak prečišćavanja se sastoji u tome da se voda odvodi basene gde se posle odredjenog vremena talože suspenodovane nečistoće - Hemijski postupak se bazira na taloženju ili neutralisanju zagadjivača pomoću hemikalija. - Biološki postupak se bazira na mikrobiološkom razaranju zagadjivača dejstvom mikroorganizama i enzima.

8. Pojam obnovljivih izvora energije

Izvori električne energije se dele na konvencionalne i obnovljive. Obnovljivi izvori energije ne zavise od zaliha uglja i nafte, čisti su i nepotrošivi a najčešće podrazumevaju pogone malih gabarita.

9. Hidroenergija i njeni nedostaci
Hidroenergija predstavlja vid dobijanja energije posredstvom vode. Za pretvaranje vodene energije u električnu koriste se male hidroelektrane (izmedju 100 kW i 10 MW). Ne zahtevaju akokulacije i ne narušavaju tok reke ili potoka te su veoma efikasni gde postoje vodotokovi i vodopadi. Ova energija se stvara posredstvom vodenih turbina preko alternatora Nedostatci: Velike hidroelektrane izazivaju probleme oko uredjenja vodenih tokova, narušavaju pejzaž i utiču na floru i faunu, kvalitet i tok vode, zamućenost, buku, emisiju gasova i utiču na stvaranje efekta staklene bašte.

10. Sunčeva energija i njeni nedostaci
Prednost Sunca kao izvora energije je pre svega u tome jer je stalan ivor energije, energija je dostupna svima i ima je u izobilju, prakticno ne neisrpna i ne zagadjuje se okolina. Energija zračenja koja dopire do površine Zemlje zavisi pre svega od trajanja insolacije, tj od trajanja sijanja Sunca. U toku godine do površine zemlje stigne tolika količina energije koja je 12 puta veća od energije sadržane u ukupnim rezervama uglja. Glavni nedostatak sunčevog zračenja, kao izvora energije, je prestanak zračenja zalaskom Sunca i smanjenjem intenziteta za vreme hladnijih godišnjih doba(kasna zima, jesen i rano proleće). Sunčevo zračenje koje predstavlja izvor energije se može iskoristiti na tri načina: 1. toplotnom konverzijom, 2. električnom konverzijom, 3. biohemijskom konverzijom.

11. Energija vetra i njeni nedostaci
Energija vetra predstavlja izvor energije koji se dobija posredtsvom vazdušne struje koje okreću vazdušne turbine. Energija vetra je isklučivo dostupna u sredina u kojima dolazi do velike brzine kretanja vazduha tj velike brzine vetra kako bi se moglo ostvariti okretanje trubina sa alternatorom. Nedostaci: 1. Vizuelni: turbine su veoma upadljive i one moraju da se instaliraju na istaktnutim mestima, 2. Buka: turbine za vetar stvaraju aerodinamičku buku od prolaska vetra preko oštrica lopatica i mehaničku buku od pomeranja delova turbine, 3. Elektromagnetska ometanja: zbog mogućnosti rasipanja elektromagnetnih signala, turbine za vetar mogu izazvati smetnje na komunikacionim sistemima, 4. Bezbednost ptica: Ptice mogu da nastradaju od dodira sa rotirajućim lopaticama turbina.

12. Geotermalna energija i njeni nedostaci
Pod pojmom geotermalne energije podrazumeva se unutrašnja toplotna energija Zemlje koja se tokom geoloških epoha akomulirala. Geotermalne energetske izvore delimo na: - energija izvora vruće vode, - energija izvora vodene pare, - energija vrele vode velikih dubina i

- energija vrućih suvih stena. Nedostatak je to što elektrane na geotermalnu energiju tokom rada mogu da ispuštaju emisiju negativnih gasova u atmosferu.

13. Biomasa i njeni nedostaci
- Biomasa je obnovljiv izvor energije koji nastaje na razne načine, jednako od ljudi i prirode iz brojnih izvora, u koje spadaju nusproizvodi drvne industrije(otpaci seče i prerade drveta) i poljoprivrednih useva(trave, slama, voće i povrće, alge, otpatci kod proizvodnje šećera itd). - Prednost biomase je što može da koristi istu opremu za proizvodnju električne energije koja postoji u u elektranama koje sagorevaju fosilna goriva - Nedostatak je što proizvodnja biomase podrazumeva korišćenje velikih površina, što stvara značajan uticaj na biodiverzitet i način njene proizvodnje

14.Navedite i objasnite biološka goriva
Biogoriva predstavljaju komparativno čistu alternativu za naftu kao izvor goriva i mogu biti posebno korisna za saobraćaj U biološka goriva spadaju: biodizel, biogas i bioetanol. Imaju potencijal da obezbede gorivo koje emituje male količine ugljenika u odnosu na količine iz uobičajenih fosilnih goriva. - Bio gas predstavlja gas koji nastaje iz razlaganja biološkog (organskog) otpada bez obzira da li se razlaganje odvija na deponiji, zatvorenom postrojenju za anaerobno razlaganje ili prečistaču otpadnih voda - Bio etanol predstavlja Etanol (C2H5OH) proizveden biološkom fermentacijom ugljovodonika dobijenih od biljnog materijala U smislu korišćenja goriva, etanol je najviše od značaja kao dodatak ili zamena za benzin. 15. Nedostaci biogoriva Plantaže šuma za biogorivo zahtevaju ogromne količine vode ili upotrebu opasnih dodataka u đubrivima i pesticidima. Količina klasičnog goriva potrebna za proizvodnju izvesnih bio-goriva gotovo poništava korisnost upotrebe tih biogoriva u pogledu smanjenja količine gasova staklene bašte

16. Komunalni otpad kao energija i njeni nedostaci
Podrazumeva kućno smeće. Samo 5% ovog otpada se smatra obnovljivim izvorom energije, ne podrazumeva industrijski otpad, gume, cement, itd. Nedostaci : -Dobijanje metana za proizvodnju energije od razlaganja komunalnog otpada (na sanitarnim deponijama) ili poljoprivrednog otpada (svinjsko i živinsko đubrivo, na primer) može biti održiva alternativa, zavisno od načina tretmana ovih otpada - Spaljivanje – insineracija komunalnog i industrijskog otpada nije prihvatljivo, jer stvara širok dijapazon zagaðujuæih emisija koje su veoma opasne za ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

17. Stanje u Srbiji po pitanju obnovljivih energija

Postojeće stanje proizvodnje i potrošnje u Srbiji se može opisati kao neodrživo. Proizvodnja je, bez obzira na tip vlasništva, pretežno zasnovana na intenzivnom korišćenju prirodnih resursa Trenutni udeo obnovljive energije je 6% uključujući velike hidrocentrale. Niska energetska efikasnost i u proizvodnji i u potrošnji, zastarele tehnologije u proizvodnji, nedostatak investicija, neracionalna potrošnja i značajan uticaj na životnu sredinu. Obnovljivi izvori energije se nedovoljno koriste, mada je većina ovih izvora raspoloživa u značajnim iznosima

18. Administrativna ograničenja u primeni obnovljivih izvora energije u Srbiji
- Srbija se potpisivanjem Ugovora o zajednici za energiju 2006. obavezala na usklađivanje zakona sa direktivama EU koje promovišu upotrebu obnovljivih izvora energije. Srbiji nedostaju standardi koji važe u EU (za opremu, postupak eksploatacije, itd.). Ne postoji ni regulativa koja uređuje korišćenje obnovljivih izvora i izgradnju postrojenja i instalacija - Dobijanje saglasnosti za instaliranje postrojenja koje koristi obnovljive izvore je izuzetno komplikovana i dugotrajna procedura (oko 40 različitih dozvola, saglasnosti, odobrenja)

19. Potencijali Republike Srbije u primeni obnovljivih izvora energije
- Ukupan potencijal bi zadovoljio četvrtivnu godišnjih potreba iako u Stbiji vladaju dobri dobri prirodni - fizički, a slabi ekonomski potencijali. - U oblasti sagorevanja biomase, Srbija ima mogućnost iskorišćenja briketa (neophodan zaknoski okvir za proizvodnju). - Prema katastru mogućih lokacija, u Srbiji ima oko 900 lokacija na kojim se mogu podići male hidroelektrane snage od 100 kW do deset MW - Energetski potencijal biomase je ogroman i iznosi oko 80 odsto ukupnog potencijala obnovljivih izvora. To je energija koja je ekvivalentna sagorevanju skoro 2,6 miliona tona nafte. - U Srbiji postoji nekoliko stotina bušotina sa geotermalnom vodom čija je temperatura relativno niska, uglavnom ispod 60°C. Toplotna snaga ovakvih izvora je manja od 160 MJ/s, ali se smatra da je stvarni potencijal bar pet puta veći od ostvarenog

20. Definišite energetiku
Energetika je definisana kao naučna diciplina koja proučava ne samo izvore energije, nego i pretvaranje jednog oblika energije u drugi, prenos i distribuciju energije, upotrebu energije u njenum korisnim oblicima kao i posledice proizvodnje i upotrebe energije na čovekovu okolinu.

21. Šta spada u primarne oblike energije
Primarna energija se nalazi u prirodi i to kao: unutrašnja energija fosilnih goriva (uglja, nafte, zemnog gasa), unutrašnja energija urana, kinetička potencijalna energija vode, sunčeva energija i dr. Ovaj oblik energije se uglavnom pretvara u druge oblike energije potrebne industriji, širokoj potrošnji i transportu i naziva se sekundarna energija.

22. Konvencionalni obnovljivi i neobnovljivi izvori energije
Postoji podela primarnih izvora na konvencionalne i nekonvencionalne. Konvencionalni ili klasnični izvori energije su oni na kojima je praktično danas zasnovan energetski sistem ikoji se

koriste desetinama godina. Postoje obnovljivi (vodene snage, drvo i drugi bilni materijali) i neobnovljivi (ugalj, nafta, zemni gas, nuklearan goriva, topli izvori)

23. Nekonvencionalni obnovljivi i neobnovljivi izvori energije
Nekonvencionalni izvori energije su novi i budući (perspektivni), čija primena je tehnički osvojena u kratkom roku, ali se i danas intenzivno istražuju nova tehnološka rešenja, način transformacije u druge oblike kao i primena. Obnovljivi nekonvencionalni izvori su: unutrašnja termička energija mora i okeana, sunčeva energija, energija vetra, energija plime i oseke, a neobnovljivi nekonvencionalni izvori su: ulja ljnih škriljaca i bituminoznog peska i geotermička energija zemljine unutrašnjosti koja se pojavljuje na površini.

24. Pojam goriva
Pod gorivom se podrazumevaju prirodne i veštačke materije koje procesom sagorevanja oslobadjaju velike količine toplotne energije, u relativno kratkom vremenu, koja se može racionalno iskoristiti. Osim energetske, goriva moraju udovoljiti i druge uslove, odnosno da se lako i jeftino dobijaju u velikim količinama. Da budu dovljno postojana i prikladna za transport i skladištenje, da imaju tačku paljenja unutar poželjnih granica i da sagorevanjem ne daju u većoj količini produkte koji su štetni po zdravlje.

25. Podela i sastav goriva
Goriva se dele prema agregatnom stanju na: čvrsta, tečna i gasovita, a po načinu dobijanja na prirodna i veštačka. Prirodna goriva su materije koje mogu sagorevati, nalaze se u prirodi i nisu potrebna neka veća ulaganja, da bi se mogla eksploatisati, izuzev uklanjanja jalovine. Najrasprostranjenija su prirodna čvrsta goriva: drvo. Ugalj, biomasa i uljani škriljci. Posebno mesto zauzimaju nuklaerna goriva, odnosno mineralne sirovine za dobijanje nuklearne energije, bez obzira što u užem smislu ne spadaju u goriva. Gorivo čine sagorljivi i nesagorljivi sastojci. Sagorljivi sastojci su: uljenik, vodonik i sumpor vezani raznim hemijskim jedinjenjima. Nesagorljivi sastojci su: azot, vlaga i razni oblici soli.

26. Pojam i vrste čvrstih goriva
To su goriva čvrstog agregatnog stanja i u obezbedjenju energije danas je najzastupljeniji ugalj, dok je upotreba treseta, drveta i drugih biljnih materijala neznatna. Zbog naglog tehnološkog progresa drvo se danas koristi za ogrev u neznatnim količinama, zbog racionalnog i ekonomičnijeg korišćenja u različite svrhe (drvna industrija, brodogradnja, gradjevinarstvo i dr) i za hemijsku preradu (industrija celuloze i papira, hemijska tekstilna vlakna itd)

27. Vrste uglja
Prema starosti, odnosno stepenu ugljenisanja u prometu se razlikuju sledeće vrste uglja; kameni ugalj, mrki ugalj i lignit. Najstarija vrsta kamenog uglja zove se antracit, dok je najmladja vrsta uglja lignit. Treset ne spada u fosilna goriva, već u sekundarno gorivo sadašnjeg geološkog doba, koje jošnije izloženo potpunom procesu ugljenisanja.

28. Mogućnost upotrebe uglja
Osnovni pravci i mogućnosti upotrebe uglja su sledeći:

-

Neposredna upoterba uglja u prirodnom obliku u svim procesima i oblicima sagorevanja (industrijske kotlarnice i termoelektrane) Mehanička prerada uglja mogućnost šireg asortimana korišćenja uglja koji se dobija njegovim sortiranjem po veličini čestica Hemijska prerada uglja pretvaranje njegovih sagorljivih delova u druge hemiojske oblike(rafinacija, suva destilacija, gasifikacija, utečnjavanje ili lekvefakcija)

29. Navedite veštačka čvrsta goriva
briketi koloidno gorivo koks

30. Manipulacija čvrstim gorivima
Dužim i nepravilnim skladištenjem ugalj gubi mnogo od svoje toplotne moći a može doći i do zapaljenja (tzv. samozapaljenje). Mrki ugalj može da izgubi 15-20% toplotne moći a kameni 510%. Lagerovati se sme samo suv i krupan ugalj. Ugljena prašina nije za skladištenje. Gomila lignita i mrkog uglja može da se slaže najviše do 2,5 metara visine a kamenog do 3 metra. Da bi se izbeglo samozapaljenje uglja treba kod većih količina stavljati cevi koje imaju na strani otvroe pa se time osigurava promaja. Temperaturu uglja treba stalno kontrolisati. Ako dostigne 45ºC, treba izvršiti prelopatanje. Ako se ugalj zapali treba gasiti peskom zemljom i vlažnim papiraim na bazi ugljene kiseline. Skladišta na kojima se čuva ugalj treba povremeno provetravati.

31. Pojam tečnih goriva
Prema poreklu, tečna goriva mogu biti prirodna ili veštačka. Jedino prirodno tečno gorivo je nafta. Idustrijskom preradom nafte dobijaju se veštačka tečna goriva. Osim iz nafte ona se mogu dobiti hemijskom preradom uglja uljanih škriljaca, odnosno bituminoznih škriljaca, kao i preradom zemnog i drugih gasovitih goriva.

32. Vrste nafte
Postoji nekoliko vrsta nafte u zavisnosti od njihovog hemijskog sastava. Parafinske nafte su sastavljene pre svega od nezaasićenih i zasićenih ugljovodonika. Naftenske nafte su uglavnom spojevi cikloparafina i daju dobra mazivna ulja s niskom tačkom stvrdnjavanja. Aromatske nafte sastoje se od aromatičnih ugljovodoinka, daju slaba dizel goriva i nepostojana ulja za podmazivanje. Asfaltne nafte sadrže veću količinu naftnih smola.

33. Transport nafte
Transport nafte za manje količine može se obaviti u gvozdenim buradima, a za veće količine u vagonima-cisternama, brodovima tankerima itd. Na kopnu kod većih udaljenosti, nafta se transportuje naftovodima, kroz cevi unutrašnjeg prečnika do 30 cm pumpama, pod pritiskom od 50-100 bara. Ukoliko je nafta veoma viskozna i sporo teče, a zimi se čak i stvrdnjava, moraju se ugraditi uredjaji u kojima će se nafta zagrevati u cevovodima da bi se mogla transportovati.

34. Vrste veštačkih tečnih goriva
Benzin predstavlja prvu frakciju nafte koja destiliše u intervalu tačke ključanja 30-220ºC. On je smeša lakih ugljovodonika. Benzin dobijen frakcionom destilacijom može biti parafinskog,

naftenskog ili aromatskog porekla. Poddestilacijom dobijaju se podfrakcije benzina: laki benzin srednji benzin i teški benzin. Petroleum je mešavina ugljovodonika druge frakcije nafte koja destiliše na temperaturi od 150-300ºC. Dobija se frakcionom destilacijom proizvoda krekovanja težih frakcija nafte. Dizel goriva su teške frakcije nafte koje destilišu izmedju 220-350ºC i služe kao pogonska goriva za dizel motore. Još se zovu i plinska ulja. Postoje 4 tipa dizel goriva: vrlo lako D-1, lako D-2, srednje D-3 i teško D-4. Ulja za loženje su proizvodi frakcione destilacije u vakumu. To je mešavina ugljovodonika, po sastavu slična dizel gorivu, ali bez osobina karakterističnih za benzisku i dizel frakciju. Mazut je ostatak destilacje nafte i postupka krekovanja, ima visoku toplotnu moć, upotrebljava se kao gorivo ta parne kotlove posebno u pomorstvu.

35. Kontrola kvaliteta veštačkih tečnih goriva
Radi provere kvaliteta, prilikom proizvodnje isporuke i prometa, uzimaju se uzorci tečnih goriva. Pojedini uzorci kad je gorivo bilo u pokretu ili stanju mirovanja dobro se izmešaju. Svaka bocauzorako, dobro zatvorena, se zapečati ili plombira i stavlja se na nju etikate sa podacima o nazivu tečnog goriva, količini na koju se odnosi uzorak broj ambalaže, datum uzimanja mesto i način uzimanja i potpis ovlašćenog lica. Pri odredjivanju kvaliteta veštačkih tečnih goriva odredjuju se njihovi značajni elementi kao što su: spoljašnji izgled gustoća ili specifična težina, otpornost prema detonaciji-oktanski broj kod benzina, brzina paljenja, tačka paljenja i kiselost goriva, toplotna moć itd.

36. Da li su usluge roba
Nisu, jer su neopipljive i nemogu se skladistiti

37. Da li je informacija roba 38. Značaj informacije kao robe 39. Pojam i podela maziva
To su materije koje služe za podmazivanje kliznih površina delova mašina i mehanizama da bi izmedju njih smanjili trenje. Mazivo stvara sloj izmedju kliznih površina sprečava njihov dodir i trenje. Time se ti delovi čuvaju od prebrzog trošenja, štedi se pogonska snaga i omogućava veća radna brzina mašine. Maziva se dele na više aspekata i to: - po agregatnom stanju, na tečna, polutečna ulja i tvrda maziva (masti) - po poreklu, na mineralna, biljna, životinjska i kombinovana maziva - prema upotrebi, na vretenska, motorna mašinska, transformatorksa i kompresorska ulja, ulja za hladjenje uredjaja, masti za mazanje i drugo.

40. Pojam kvaliteta maziva i pojam viskoziteta
Kvalitet maziva zavisi od njihovog hemijskog sastava ali se on može poboljšati raznim dodacima. Takva ulja se nazivaju legiranim uljima. Osnovni elementi kvaliteta maziva su: spoljašnji izgled, bistroća, pojava taloga i vode, specifična težina, viskozitet, tačka stišnjavanja, tačka zapaljivosti itd. Viskozitet (žilavost, tečljivost) je najvažnija karakteristika u pogledu

tehničke primene maziva. Od viskoziteta maziva u velikoj meri zavisi utrošak energije mašine koja se podmazuje, kao i trošenje mašinskih delova koji se podmazuju. Ukoliko je mazivo malog viskoziteta brzo teče i obrnuto. Viskozitet maziva osigurava puno podmazivanje.

41. Manipulacija tečnim gorivima
Tečna goriva se pakuju u sudove od različitih materijala: čelika plastičnih masa i gume. To mogu biti kante od 20 litara, burad neto zapremine od 100, 150 i 200 litara, auto-cisterne zapremine od 2-5 tona i železničke cisterne zapermine 10-15 tona. Takodje se pakuju i prevoze u šlepovima i brodovima-tankertima razne nosivosti (do 100000 tona). Masovno se prevoze u cevovodima. Najčešće se skladište u rezervoarima cisternama i metalnim buradima. Skladište može biti na otvorenom prostoru ili pod zemljom, uvek dalje od naseljenih mesta. Skladišta se moraju zaštititi od požara i zagrevanja. Ispšarenja tčnih goriva su otrovna zato manipulisanje sa njima treba da je savesno. Ako se rezervoari ili burad nalaze na otvorenim u vreme lednjih meseci treba obezbediti polivanje vodom, kako bi se sprečilo širenje goriva usled toplote.

42. Karakteristike, pozitivne i negativne strane kao i primena gasovitih goriva
Gasovita goriva se bolje mešaju sa vazduhom, postiže se viša temperatura i bolje iskorišćavanje toplote. Ložišta za gas su jednostavnije izrade, zauzimaju mali prostor lako se njima rukuje. Pored navedenog, gasovita goriva sagorevaju bez ostatka. Gasovita goriva osim za loženje, nalaze primenu i kao pogonska goriva, ali i u hemijskoj industriji. Danas se najviše upotrebljava zemni gas, ali se ova goriva mogu proizvesti iz uglja i nafte. Negativna strana ovih goriva je što se usled nepažnje mogu lako zapaliti, pa i eksplozovno sagorevati u mešavini sa vazduhom, te na taj način mogu izazvati velike požare i razaranja. Zahtevaju skupu ambalažu oprez pri transportu, rukovodjenju i skladištenju.

43. Poreko zemnog gasa i njegova podela
To je prirodan gas koji se nalazi u porama zemljine kore, obično iznad nafte, a ponekad i na mestima gde nema nafte ili je ona već iscrpljena. Ima ga na dubinama od 3000-5000 m. Osnovni sastojak zemnog gasa je metan uz kojeg dolazi još etan, propan, butan i neki tečni ugljovodonici. Zemni gas sa više od 60 g/m³ tečnih ugljovodonika naziva se mokri, a onaj sa manjim sadržajem suvi. Po načinu dobijanja zemni gas se deli na: prirodni gas, kaptažni gas, rafinerijski gas.

44. Manipulacija gasovitim gorivima
Gasovita goriva se transportuju podzemnim gasovodima, zatim u specijalnim čeličnim cisternama, a u manjim jedinicama pakuju se u čeličnim plinskim bocama. Pri transportu ventil mora biti pokriven kapom, a transport treba zaštititi od direktnog sunčevog zračenja tj. toplote. Da se boce ne bi zamenile, nose na grliću i na ventilu oznake u boji, i to gorivi gasovi crvene boje, kiseonik ima oznaku plave boje, a nezapaljivi gasovi oznaku sive boje. Boce s gasovima skladište se zaštićeno, od sunčevih zraka, blizine izvora toplote i od mraza.

45. Razlika izmedju klasičnih i nuklearnih goriva
Sva klasična goriva oslobadjaju toplotnu energiju procesom njihove burne oksidacije, tj. sagorevanjem. Medjutim nuklearna goriva oslobadjaju energiju pri procesima cepanja jezgra njihovih atoma. Nuklearna energija oslobadja se u nuklearnim procesima tj. procesima koji se odvijaju u atomskim jezgrima.

46. Navedite nuklearna goriva
Postoje jezgra sledećih elemenata koja se koriste kao nuklearna goriva: uran 235, plutonijum 239 i uran 233. Jedino prirodno nuklearno gorivo je uranov izotop 235, kojeg ima u uranovoj rudi. Ostala dva izotopa Pu-239 i U-233 dobijaju se veštački.

47. Šta je fisija a šta fuzija?
Fisija je hemijska reakcija gde se jezgra teških izotopa cepaju na dva dela. Pri tome nastaju dva jezgra, medju kojima se sasvim sličajno dele protoni i neutroni prvobitnog jezgra, oslobadjajući istovremeno i nešto neutrona. Pri takvim reakcijama oslobadja se i velika energija. Fuzija je hemijska reakcija, pri kojoj se spajaju laka atomska jezgra u teža atomska jezgra, uz oslobadjanje velike količine energije.

48. Pravci snabdevanja energijom u svetu i Srbiji
Vreme bliske budućnosti će morati da računa na ugalj, sintetička goriva, konvencionalnu nuklearnu neregiju i široki spektar obnovljivih izvora energije. Do 2020 čovečanstvo će se sve više oslanjati na obnovljive izvore energije. Posle 2020 postoje druga rešenja a to su oplemenjena uranska energetika (fisija) lakoatomska energetika (fuzija) i fotovoltna sunčeva energetika. U Srbiji medju ključna opredeljenja budućeg snabdevanja energijom treba da bude povećanje svih mogućih nekonvencionalnih izvora energije, a u skladu sa posebnim geografskim i geološkim specifičnostima.

49. Podela hemijske industrije
Hemijska industrija se deli na: A. Industriju osnovnih hemijskih proizvoda koju čine: - industrija baznih neorganskih hemijskih proizvoda bez mineralnih djubriva - industrija veštačkih djubriva i sredstava za zaštitu bilja - idustrija sintetičkih smola plastičnih masa, sintetičkog kaučuka i hemijskih vlakana B. Industriju ostalih hemijskih proizvoda: - industrija boja premaza i lakova - farmaceutsko–hemijska industrija - industrija sapuna deterdženata, preparata za čišćenje, parfimerijskih, kozmetičkih i drugih toaletnih proizvoda - industrija ostalih hemijskih proizvoda C. Rafinerije nafte D. Idustrija raznih proizvoda na bazi nafte i prirodnog gasa E. Industrija gume i ostalih proizvoda na bazi kaučuka: - industrija pneumatskih proizvoda - industrija ostalih proizvoda na bazi kaučuka F. Industrija proizvoda od plastičnih materijala

50. Proizvodi farmaceutske industrije
Farmaceutski proizvodi se razlikuju po poreklu, stepenu obrade, hemijskom sastavu, obliku i načinu upotrebe. Oni ne obuhvataju samo lekove već i čitav niz poluproizvoda neophodnih za rad, koji se kod nas uvoze. Farmaceutskim proizvodima smatraju se i mnoge druge sterilne

materije, kao što su razni preparati za analize, kontrastna sredstva za razna snimanja, zubarski cement i sl. Tu spadaju: organi, serumi, vakcine, gotovi lekovi, pilule, dražeje, ampule, kapsule, rastvori lekova, vata, gaza, zavoji.

51. Pojam plastičnih masa
Plastične mase su makromolekularna jedinjenja, koja se pod odredjenim uslovima u plastičnom stanju mogu lako formirati, da bi po hladjenju zadržale dobijeni oblik. One se mogu obradjivati: livenjem, izvlačenjem, istiskivanjem, presovanjem na povišenim temperaturama kao i mehanički na hladnoći. Plastične materije se dobijaju preradom prirodnih proizvoda ili sintezom iz nižemolekularnih jedinjenja, pa se i dele na taj način.

52. Specifična svojstva plastičnih masa i njihova primena
Specifična svojstva plastičnih masa su: - imaju malu specifičnu težinu - postojani su prema koroziji i drugim uticajima - lako se boje - dobri su izolatori toplote, struje i zvuka Plastične mase imaju veliku perimenu za proizvodnju filmova, folija, veštačke kože, lepkova, lakova, sredstava za impregniranje, kao izolacioni materijal u elektrotehnici, za proizvodnju predmeta široke potrošnje, u tekstilnoj i hemijskoj industriji. 53. Nabrojte komercijalne poliplaste − polietilen (PE) − polipropilen (PP) − polivinilhlorid (PVC) − polisterin (PS) − fenoplasti − epoksidne smole − poliestri (PES) − silikoni

54. Navedite faze proizvodnje gume i objasnite pojam vulkanizacije
Proizvodnja gume obuhvata dve faze rada: - priprema kaučuka i ostalih pomoćnih sirovina - vulkanizacija Prema vrsti proizvoda vulkanizacija se izvodi na dva načina: toplim i hladnim postupkom. Topla vulkanizacija se vrši uz dodatak odredjenog procenta sumpora (S) zagrevanjem pod pritiskom pregrejanom vodenom parom ili toplim vazduhom. Ovaj postupak se primenjuje kod izrade gumenih djonova, spoljnih automobilskih guma, zaptivača, gumenih creva, odeće, obuće. Hladna vulkanizacija se primenjuje kod izrade mekih i tanjih gumenih predmeta a izvodi se tako što se predmeti skoro od čistog kaučuka umaču u 2-4%-ni rastvor sumpor hlorida u ugljensulfidu, posle čega se ispiraju, da bi se oslobodile mirisa rastvora za vulkanizaciju.

55. Pojam i vrste mineralnih djubriva
Mineralna đubriva se proizvode industrj.iz prirodnih sirovina .Sadrže jedan ili više neophodnih elemenata, pa se dele na jedinična i složna. Jedinična sadrže jedan hranljivi ele.najčešće azot,fosfor i kalijum. Dele se na azotna,fosforna,kalijumova,magnezijumova,krečna,složena,tečna.

56. Pakovanje transport i čuvanje mineralnih djubriva
U zavisnosti od higroskopnosti i agregatnog stanja zavisi pakovanje i transport djubriva. Najčešće se pakuju u plastične vreće mase 50kg na kojima piše naziv djubriva, sastav i oblik elemenata u njima. Transportuju se dvojako: u vrećama i rifuznom stanju, zaštićeni od vlage i oštećenja. Mineralna djubriva je neophodno skladištiti pod odgovarajućim uslovima, radi smanjenja gubitka hranljivih elemenata. Skladišta treba da su izgradjena od čvrstog materijala, sa boksovima za pojedine vrste djubriva. Vreće treba slagati ne više od 10 vreća u visinu kako ne bi došlo do pucanja vreća i prosipanja djubriva.

57. Podela peticida prema agregatnom stanju i vrstama organizama koje suzbijaju
Sredstva u čvrstom agregatnom stanju su: - prašiva sa kojima zaprašujemom poljoprivredne kulture - granulati koje rasturamo po zemljištu - praškasti okvašivači i koncentrati za suspenzije Tečna sredsva se primenjuju tako što se aktivna supstanca pesticida rastvori u nekom organskom rastvaraču dodajući poseban emulgator. Tako pripremljen materijal nazivamo koncentrat za emulziju. Gasovita sredstva su često komprimovana u čeličnim posudama kao razni oblici spreja. Prema vrstama organizama koje suzbijaju pesticidi se dele na sledeći način: - insekticidi - za suzbijanje insekata - fungicidi - za suzbijanje gljivičnih oboljenja biljaka - herbicidi - zauništavanje korova - limacidi - za suzbijanje puževa - akarcidi - za suzbijanje grinja i crvenog pauka - nematocidi - za suzbijanje nematoda u zemljištu - rodenticidi - za suzbijanje glodara - sredstva za odvraćanje insekata i sredstva za namamljivanje insekata

58. Podela metalurgije (pored osnovne podele podela prema težini, hemijskim karakteristikama, i otpornosti na hemikalije)
Deli se na teorijsku metalurgiju, baznu ili extraktivnu metalurgiju i prerađivačku metalurgiju.Prema otpornosti na hemikalije – po boji : na crne ( gvožđe,čelik i legure ) i obojene metale gdje spadaju svi drugi –bakar,cink i aluminijum.Prema hem.karakteristikama na obične – gvožđe , bakar i plemenite- zlato,srebro i platina.Prema težini ih delimo na lake ( alum.,magnezijum ) i teške- gvožđe i cink.

59. Vrste čelika prema nameni
Čelici prema nameni su konstrukcijski alatni i za specijalne namene.

60. Proizvodi obojene metalurgije
Obojeni metali : bakar, olovo, aluminijum, cink, kalaj, nikl, kobalt, ziva… koji se koriste za dobijanje legura.

61.Šta su legure?
Legure su smesa dva ili vise elemenata od kojih je barem jedan metal. –sa vikipedije

62.Navedite mehanicke i termicke postupke obrade metala
Mehanicki se postiže: livenjem valjanje tj presovanjem kovanjem skidanjem strugtina-brušenjem Termička obrada metala se postiže: Kaljenje Cementovanje Nitrovanje Patentiranje Normalizovanje

63.Šta podrazumeva ispitivanje kvaliteta metala?
Tehničko-tehnološka svojstva metala i legura utvrdjuju se sledećim ispitivanjima: 1.MEHANIČKIM-najvažnija-utvrđivanje: Zatezne čvrstoće, čvrstoće metala, čvrsoće na savijanje i žilavost metala. 2.FIZIČKIM-složene i precizne metode koje obuhvataju upotrebu specijalnih aparata. 3.HEMIJSKIM-kvalitativno i kvanitativno utvdjivanje hem. Sastava metala. 4.TEHNOLOŠKIM –ispitivanjem svojstava metala koji su važni za njihovu preradu-žilavost, kovnost i sposobnost obrade. 5.METALOGRAFSKIM-najsavremenije metode-proučavanjem mikrostukture fiz. i meh. svojstava legura i metala .

64.Šta obuhvata industrija nemetala?
Obuhvata: industriju keramike i stakla, građevinske vezivne materijale i industriju vatrostalnih materijala.

65.Pojam keramičkih materijala
Keramika obuhvata veoma raznovrsne proizvode, koji se upotrebljavaju u građevinarstvu, kao što su opeke za zidanje, crep, klinker, pločice, glazirani proizvodi, razne cevi i ekspandirana glina. Ovi materijali se proizode od osnovne sirovine gline i raznih dodatnih sirovina. Danas se pod pojmom keramičke podrazumevaju svi neorganski nemetalni materijali uključujući i grafit.

66.Podela keramike
Deli se na: 1.klasičnu keramiku –tehnologija silikata *gradjevinska *sanitarna *fina *porcelan *elektrotehnička keramika 2.novu keramiku-savremeni keramički proizvodi* *visokovatrostalna *supervatrostalna *neoksidna *nuklearna *feroelektrični i feromagnetni keramički materijali *poluprovodnici i kermeti Podela prema tehničkim svojstvima: guba i fina keramika Podela prema nameni: ker.pr. za šroku potrošnju, gradjevinska keramika, vatrostalini, kiselootporni i tehnički proizvodi.

67.Navedite sirovine koje se koriste za dobijanje keramičkih proizvoda
Sirovine koje se koriste za dobijanje keramičkih proivoda se dele u 3 grupe: *plastične materijale-razne vrste glina *opošćivače-antiplastične mase-imaju zadatak da oposte gline id a smanje skupljanje predmeta prilikom sušenja i pečenja *topitelje-imaju zadatak da na visokim temperaturama, topljenjem sa glinom, stvore čvrstu, staklastu masu.

68.Vrste stakla i manipulacija staklenom robom
Vrste: -ravno staklo gde spadaju:staklo za prozore, ogledala, ornamentno, armirano staklo -sigurnosna stakla -šuplje staklo -staklo za izradu cevi -presovano staklo -optičko staklo i specijalna stakla i staklo-keramika Manipulacija: Staklena roba, u zainosti od vrste robe pakuje se u kartonske kutije sa ulošcima, dok se veće količine robe pakuju u sanduke, pločasto staklo u okvire.. Ravno staklo se transportuje u sanducima ili okvirima, dok se šuplje staklo transportuje u kamionima ili vagonima, u kontejnerima ili u sanducima. Na ambalažu treba staviti natpis ‘Pazi staklo!’ a na robu namenjenu izvozu ‘FRAGILE’

69.Pojam i vrste cementa
Cement je najpoznatije hidraulično vezivo koje predstavlja veštačku mešavinu silikata dobijenih žarenjem smeše krečnjaka i gline-laporca na temp oko 1500C. Vrste: Portland cement, rudni cement-otporan prema morskoj vodi, beli cement. Prema brzini vezivanja dele se na: brzovezujuće(vezuju se pre 15 min), sporovezujuće(preko 60 min) i srednjevezujuće cemente(15-60min).

70.Sastav i pojam drveta
Pod tehničkim pojmom ‘drvo’ podrazumeva se celulozni biljni material koji se pretežno sastoji od celuloze-oko 50%, hemiceluloze-oko 20%, lignin oko 22% i oko 6% ekstraktivnih materija i vode.

71.Proizvodi od drveta
Mehaničkom preradom drveta dobija se veliki broj poluproizvoda i gotovih proizvoda koji se mnogo upotrebljavaju u gradjevinarstvu, rudarstvu, brodogranji,industriji nameštaja itd. Oni obuhvataju:  oblu građu,  rezanu građu,  cepanu i tesanu građu,  brodarski pod,  parket,  furnire,  šper i panel ploče,  lesonit ploče,  drvnu vunu,  strugotinu od drveta ,  drvno brašno,  iverice i  lanit ploče.

72.Šta podrazumeva hemijska prerada drveta?
Drvo za hemijsku preradu koristi se uglavnom za dobijanje celuloze, tanina i dr proizvoda dobijenih procesom suve destilacije. Tehnološkim zahvatom koja se zasniva na odstranjivanju lignina i drugih neceluloznih sastojaka – delignifikacijom- dobijamo celulozu.

73.Pojam papira, sirovine iz kojih se dobija i vrste papira u zavisnosti od upotrebe
Papir je proizvod dobijen slepljivanjem međusobno isprepletanih glatkih celuloznih vlakana uz dodatak sredstva za punjenje i lepljenje,a ako je potrebno i boja. Danas su osnovne sirovine za proizvodnju papira: celuloza , poluceluloza, drvenjača i stari papir. Vrste papira u zavisnosti od upotrebe: 1. novinska hartija 2. štamparska hartija

3. 4. 5. 6. 7. 8.

hartija za pisanje hartija za izradu novčanica svilena hartija hartija za upijanje i ceđenje hartija za pakovanje(meka,obična,kese i vreće) impregnisane hartije 9. pergament hartija 10. specijalne vrste hartija(za tapete, bakelizirana, fotografska) 11. kartoni

74.Proizvodi od tekstilne industrije i podela tekstilnih sirovina
Tekstilna industrija obuhvata proizvodnju pređe, tkanina, pletiva, odeće i ostalih proizvoda na bazi tekstilnih vlakana.Osim za izradu odeće, tekstil se koristi za mnoge proizvode široke potrošnje, za potrebe domaćinstva, ugostiteljstva , kao i za proizvode tehničke i medicnske namene. Tekstilne sirovine mogu biti: 1.Prirodna vlakna-kao što su pamuk i vuna, i 2.Hemijska vlakna-vlakna od prirodnih polimera(viskoza), od sintetičkih polimera(poliamidna, poliesterska,poliakrilna,polipopilenska, poliuretanska i dr) i neorganska hemijska vlakna. 3.Pređe 4.Tkanina

75.Pojam viskoze
Viskoza je hemijski modifikovano vlakno, dobijeno iz celuloze, kao njen regenerat. Proces dobijanja viskoze se sastoji u prevođenju celuloze u rastvorni oblik , zatim se iz rastvora ispredaju vlakna mokrim postupkom.

76.Pojam tekstilne konfekcije
Tekstilna konfekcija obuhvata sve tekstilne proizvode koji dolaze u trgovinu u gotovom stanju i služe za odevanje, a proizvode se serijski.

77.Podela konfekscijske robe prema vrsti materijala
Prema vrsti materijala, tekstilna konfekcija se deli na laku, tešku i polutešku. Laka-izrada muškog i ženskog rublja i dečijeg-košulje,gaće,pidžame… Poluteška-izrada vindjakni,bluza, maltila, radnih odela i dr Teška-izradom raznih muških i ženskih predmeta za odevanje izrađenih od tkanina težih od 160g po m2 Tu spadaju :pantalone, sakoi, kaputi…

78.Koji je osnovni pokazatelj kvaliteta krzna?
Osnovni pokazatelj gustine krzna je njegova gustina, odnosno broj dlaka na 1 cm3. Gustina krzna zavisi od vrste, dela tela životinje, godišnjeg doba i kreće se sa 5000-20000 dlaka na cm3. Od gustine zavise toploizolaciona i estetska svojstva krzna.

79.Sirovine za izradu kožne konfekcije
Kao sirovina za izradu kožne konfekcije uglavnom služe: Kozji velur-za izradu luksuzne modne odeće Svinjski ili govedji velur-jeftini odevni predmeti Ovčiji velur-takodje za izradu luksuznih odevnih predmeta, ali se ne koristi mnogo jer nema kvalitenih sirovina i domaći tehnološki postupak prerade za sada još nije usavršen.

80.Skladištenje, čuvanje, pakovanje i transport gotovih koža
Skaldišta gotovih koža moraju biti suva,zračna ,čista bez štetočina.Krupon i vratovi za đonove se ne pakuju . Okrajina se pakuje u svežnjeve od po 10 komada i povezuje konopcima.Blank se savija licem prema spolja,sortira po težini,klasi i vrsti i pakuje u bale od po 10 ½.Galanterijska koža se pakuje u bale od po 10 kom.Boks se pakuje u bale od po 12 ½ i umotava se u hartiju .Remenska koža se pakuje po 5 kom.licem unutra.Sitna koža se pakuje u bale od po 12 kom.Sve kože moraju imati žig proizvođača,oznaku klase,oznaku površine i kontrolni znak.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->