MORFOLOGIJA INSEKATA

Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona: A. Cephalon (glava) B. Torax (grudi) C. Abdomen (trbuh)

I-3

Cephalon (glava)

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoĉavaju na embrionu: 1. ACRON – laţni glaveni segment 2. ANTENALNI segment – nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene 3. INTERKALARNI segment 4. MANDIBULARNI segment – nosi mandibule (gornje vilice) 5. MAKSILARNI segment 6. LABIJALNI segment Na glavi inasekta se nalaze dva otvora: - usni otvor - zatiljaĉni otvor (occipetalni) Na glavi insekta se vide samo šavovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, već samo njihovi delovi koji su znaĉajni za klasifikaciju inskata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. VERTEX - teme FRONS - ĉelo CLYPEUS – glavin štit LABRUM – gornja usna GENAE - obrazi OCCIPUT - zatiljak TEMPORAE - slepooĉnice GULA - guša COLLUM - vrat

Poloţaj glave u odnosu na telo je: - PROGNATHI – usni otvor je usmeren NAPRED a ĉelo NA GORE (većina insekata ima ovakav poloţaj glave) - ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a ĉelo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca) - HYPOGNATHI – usni otvor je podvuĉen POD TELO a ĉelo je usmereno na dole (bubašvabe, lisne vaši) Oblik glave moţe biti: okrugao, trouglast, eliptiĉan, izduţen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.
Glava nosi 4 para ekstremiteta: - 1 par pipaka (Anthenae) - 3 para usnih ekstremiteta ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najĉešće izmeĊu para sloţenih oĉiju; ĉlankovite su graĊe; Na antenama se razlikuju tri dela: 1. SCAPUS – bazalni ĉlanak (vezuje antenu za glavinu ĉauru) 2. PEDICULLUS – drţak (na njemu se nalazi ĉulo sluha ili organ za odrţavanje ravnoteţe – Dţonstonov organ) 3. FLAGELLUM – biĉ (sastoji se od 1 do 60 ĉlanaka)

Antene mogu biti: - Anthenae AEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka manje više iste graĊe - Anthenae INAEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka razliĉite graĊe ANTENAE AEQUALLES ĈEKINJAST PIPAK svaki ĉlanak je pri osnovi uţi nego pri vrhu, (bubašvabe, rovac, popac, bogomoljka); KONĈAST PIPAK ĉlanci su manje više iste širine celom svojom duţinom (skakavci, bube listare, striţibube, bauljari) BROJANIĈAST PIPAK ĉlanci u biĉu okruglasti, dodirni prostor izmeĊu pojedinih ĉlanaka je jako suţen (mraĉnjaci) TESTERAST PIPAK (zubast) – svaki ĉlanak u biĉu je boĉno izvuĉen (sa jedne ili sa obe strane)-skoĉibube ĈEŠLJAST PIPAK – ĉlanci sa strane takoĊe izvuĉeni, ali više nego kod testerastog tipa (leptiri, fam. Noctuidae, i to ţenke, a takoĊe i drvotoĉci) PERAST PIPAK na svakom ĉlanku se nalaze boĉno izvuĉeni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje razvijeni pipci (fam. Noctuidae - muţjaci, muţjaci lisnih osa) ANTENAE INAEQUALLES GLAVIĈAST PIPAK – glavicu gradi nekoliko vršnih ĉlanaka koji su meĊusobno srasli (dnevni leptiri, bubamare) GLAVIĈAST PIPAK SA BODLJOM GLAVIĈAST PIPAK SA PEROM – došlo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera, odnosno bodlje (muva ima oba) KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) – njasliĉniji konĉastom tipu – ĉlanci su iste širine ali su pod odreĊenim uglom (pĉele, ose, bubamare) PRELOMLJEN ĈEŠLJAST – ĉlanci u vršnom delu izvuĉeni boĉno, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na osnovu pipka (jelenak) PRELOMLJEN GLAVIĈAST – vršni ĉlanci prelomljnog pipka srasli (karalteristiĉan za vrste koje ţive skrovito – surlaši, sipci drvenari, potkornjaci) PRELOMLJEN LEPEZAST - ĉlanci su pod odreĊenim uglom, a vršni su jako izduţeni, pa insekt moţe da ih skupi ili raširi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

usni aparat za BODENJE I SISANJE . kod nekih insekata sluţe muţjacima za borbu oko ţenke (jelenak) MAXILLAE (donje vilice) 1) 2) 3) 4) 5) se sastoje iz: CARDO (ĉep) – spaja maksile sa glavinom ĉaurom.usni aparat za LIZANJE I SRKANJE su vezane za glavinu ĉauru i mogu se pomerati samo levo-desno.USNI EKSTREMITETI INSEKATA Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta: 1) Mandibulae (gornje vilice) 2) Maxillae (donje vilice) 3) Labium (usne) Smatra se da su se insekti prvo hranili ĉvrstom hranom. nastala srastanjem kaciga) . jake su i luĉno povijene. STIPES . postoje i: .stablo PALPES MAXILLARES – sastoje se od 3-5 ĉlanaka i nose ĉulo ukusa LOBUS EXTERNUS -kaciga LOBUS INTERNUS – sastoji se od finih zubića za usitnjavanje hrane LABIUM (usne) 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) se sastoji iz prividno neparnih delova: MANDIBULAE (gornje vilice) SUBMENTUM (podbradak) MENTUM (brada) PALPES LABIALES PARAGLOSSA GLOSSA CANIA HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX SPIRITOTROMP (sisaljka. Pored njega. te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE. sluţe za komadanje hrane.

Svi tergiti. ali manje PLEURAE (boĉne ploĉe) – nisu zadebljale Sve gornje ploĉe segmenata prednjih. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI.METATHORAX Grudi su izgraĊene od nekoliko ploĉa: TERGUM (gornja ploĉa) – veoma zadebljala i pektinizirana STERNUM (donja ploĉa) – takoĊe zadebljala.I-4 Thorax (grudi) Grudi se sastoje iz tri segmenta: 1) prednje grudi – PROTHORAX 2) srednje grudi – MESOTHORAX 3) zadnje grudi . sterniti i pleuriti zajedno se zovu – SKLERITI. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI. . Sve boĉne ploĉe segmenata prednjih. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI. Sve donje ploĉe segmenata prednjih.

noge za hodanje 2. PTEROTHORAX.Znaĉajan deo prednjih grudi je VRATNI ŠTIT (pronotum). noge za kopanje noge za grabljenje noge za sakupljanje polena noge za ĉišćenje (sluţe za ĉišćenje pipaka) . razlikuju se dve osnovne funkcije nogu: 1) funkcije kretanja 2) specijalne funkcije NOGE ZA KRETANJE Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje: 1. koji je obiĉno trouglast i koji ĉesto nosi vaţne karakteristike za determinaciju vrsta. noge za trĉanje (karakteristika im je da su izduţene i vitke) 3.PULVILUS . Tipovi organa za prianjanje: . koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE. 4. 2. 3. a poslednji PRAETARSUS koji se završava kandţama (UNGULAE) PULVILUS – organi za prianjanje (omogućavaju insektima da se kreću po glatkim i vertikalnim površinama) Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje koji se zove AROLIUM ili treći tip EMPODIUM. sastoje se iz više delova: COXA – vezan za grudi. Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se štitić SCUTELLUM. Dobri letaĉi imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke – KRILA.EMPODIUM GraĊa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije. snabdeven mišićima za pokretanje TROCHANTER (butni valjak) – sastoji se obiĉno iz jednog ĉlanka FEMUR (but) TIBIA (potkolenica) – na kraju se obiĉno nalaze dve male kandţe OSTRUGAE TARSUS (stopalo) – prvi ĉlanak stopala se naziva METATARSUS. noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen) 4. noge za plivanje NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE 1.AROLIUM . EKSTREMITETI GRUDI NOGE 1) 2) 3) 4) 5) A) – ĉlankovite. Insekti koji su slabi letaĉi imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu kapsulu.

. 3. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih škrga 2. CUBITUS – 2 ogranka. ima 5 grana. 4. izduţivanjem gornjih ploĉa – laţnih notuma tokom evolucije. 5. SUBCOSTA – ne grana se.prednja ivica krila. SUBCOSTA – ima dve grane. MEDIJUS – 3 grane. COSTA – kostalni nerv. Kod primitivnih insekata postojali su samo uzduţni nervi. 2. CUBITUS – dve grane. RADIJUS – 5 grana. 6. ANALIS . MEDIJUS – medijalni nerv. NERVATURA KRILA KOD DANAŠNJIH INSEKATA: 1. dok današnji insekti imaju i uzduţne i popreĉne nerve koji grade polje – OKCA. svako okce nosi odreĊeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi.3 grane. 4. RADIJUS – radijalni nerv. 6. 3. UZDUŢNI NERVI kod primitivnih insekata: 1. Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi koji daju ĉvrstoću krilima. 5. ANALIS – samo 1 nerv. COSTA . nije se granao. PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma. 3 grane.B) KRILA INSEKATA O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze: 1. 2.

leptiri)  gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro razvijenu nervaturu (red Homoptera) KRILA RAZLIĈITE KONZINSTENCIJE a) prednja krila hitinizirana. ali se u njemu nalazi najveći broj unutrašnjih organa. ali razliĉite veliĉine koja mogu biti:  pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera . zadnja opnasta (prednja krila – ELITRAE / pokrioce – sluţe za odreĊivanje pravca pri letenju. Vespidae/ose) DRŠKAST (PETELJKAST) – prvi trbušni segment je suţen u dršku (Hymenoptera. zadnja krila su smotana ispod prednjih) – karakteristika reda Coleoptera b) prednja krila koţasta. fam. i 11. razlikuju se dva podtipa: a) oba para krila istog oblika. zadnja krila opnasta (k-ĉne za red Heteroptera smrdibube) I-5 Abdomen (trbuh) Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je graĊe (tokom evolucije je doţveo najmanje promene). popreĉni presek abdomena (trbušni segmenti imaju 4 ploĉe) GraĊa trbuha je karakteristiĉna po tome što se izmeĊu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv. mreţokrilci) b) krila iste konzistencije.krila iste konzistencije .krila razliĉite konzistencije KRILA ISTE KONZINSTENCIJE – prednja krila su od istog materijala kao i zadnja. 8. Leopidoptera) VISEĆI – prvi trbušni segment je povezan sa zadnjim grudnim. a od pola opnasta. Od 1. INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koţice koje oogućavaju da se zapremina trbuha menja. to je jedini deo tela insekta koji moţe da menja svoju zapreminu) Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je laţni – TELSON. i 9. segment je GENITALNI a 10. trbušni segment je deo grudi. segmenti su homonemne graĊe. zadnja opnasta c) prednja krila delimiĉno koţasta. . fam. FormicidaeKod Hymenoptera 1. su POSTGENITALNI VEZA TRBUHA SA GRUDIMA Trbuh moţe biti: SEDEĆI – prvi trbušni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera. Apidae/pĉele. do 7. krila mogu biti: . Icneumonidae.Prema graĊi. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI. veliĉine i graĊe (vilin konji. a prvi i drugi trbušni segment preko jednog suţenja u donjem delu (Hymenoptera. Ne nosi ekstremitete.

Furca – odskoĉna viljuška za skakanje kod Colembola na 4. a pagusenice manje od 2 ili više od 5 pari. Sastoji se od VALVI i LAMINA. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i koţe. PARAZITNIH VRSTA. visceralni sinus 3. Ephemera. TRBUŠNE (LAŢNE) NOGE . sadrţi srĉani organ (leĊni sud) i perikardijalne ćelije. kroz koje ţenke polaţu jaja. pĉela/ legalica je modifikovana u ţaoku) 5. ŢAOKA –dodatak koji sluţi za odbranu. snaţni i povijeni u oliku klešta (uholaţa). trbušnom segmentu. Kod viših insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod muţjaka imaju ulogu u kopulaciji. 2. perikardijalni sinus 2. organe za varenje. uzanih segmenata koji se mogu uvlaĉiti. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje septe i koţe. VISCERALNI SINUS sadrţi Malpigijeve sudove. (kod nekih socijalnih vrsta /osa. Legalica je dodatak trbuha. a kod ţenki – legalica. 4. Cerci – parni nastavci poslednjeg trbušnog segmenta. javljaju se kod SKAKAVACA. I-6 ANATOMIJA INSEKATA Unutrašnjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA) podeljena na tri šupljine – SINUSA: 1. OVIPOSITOR /teleskopska legalica – nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod ţenki.gusenice mogu imati 2-5 pari laţnh trbušnih nogu.Trbuh nosi razliĉite dodatke kod niţih insekata: 1. nastala je od genitalnih segmenata. sastoji se od dugih. 6. sadrţi trbušnu nervnu veriţicu (veći deo centralnog nervnog sistema) . mogu biti dugi i ĉlankoviti ili neĉlankoviti. perineuralni sinus Svaki od ovih sinusa sadrţi odreĊene organe: 1. polni organi 3. javljaju se kod niţih insekata – Apterigota. – javljaju se kod gusenica i pagusenica. 2. Styli – parni neĉlankoviti didaci trbuha koji se javljaju sa ventralne strane u razliĉitom broju. bubašvaba 3. OSA DRVENARICA.

ĉine ga 4 sloja kutikularni sloj polifenolski sloj cementni sloj voštani sloj DODACI KOŢE Koţa insekata ima brojne dodatke odnosno koţne izraštaje. KUTIKULA se obrazuje luĉenjem ćelija hipodermisa. .sadrţi brojne ţlezde Koţa nastaje od spoljašnjeg klicinog lista EKTODERMISA.EPIKUTIKULA – slojeviti. slojevita je i ĉine je : . STRUKTURNE BOJE.KOŢA INSEKATA Koţa kod insekata predstavlja spoljašnji skelet (EGZOSKELET) ĉije su osnovne funkcije: . najtanji deo koţe. II.nalazi se iznad membrane basilarisd i ĉini ga sloj cilindriĉnih krupnih ćelija. odvaja koţu od telesne šupljine. .reguliše vodni reţim tela insekta . membrana BASILARIS – tanka jednoćelijska opna sastavljna iz zvezdastih ćelija. mogu nositi i mirisne materije. HIPODERMIS .ENDOKUTIKULA – najdeblji sloj . III.daje oblik telu insekta . DLAĈICE (Tricae ) – modifikovane ćelije hipodermisa LJUSPICE – modifikovane dlaĉice. Razliĉite su po funkcijama: .EGZOKUTIKULA – ĉine ga vertikalne lamele. sklerotin je najĉvršći deo koţe. daju boju telu insekta i to su tzv. na pojedinim mestima je prekinut trihogenim ćelijama ili ćelijama mnogobrojnih ţlezda. nisu ĉvrsto fiksirane za koţu. Oni mogu biti locirani na razliĉitim delovima tela. sluţe za zaštitu jajnih legala. KOŢNE ŢLEZDE mogu biti jednoćelijske dvoćelijske višećelijske IzgraĊene su od modifikovanih ćelija hipodermisa. dakle koţa je ektodermalnog porekla! GRAĐA KOŢE INSEKATA Koţa se sastoji iz tri osnovna dela: I. pored hitina sadrţi i sklerotin (belanĉevinasta materija) koji daje ĉvrstinu telu insekta.štiti telo od spoljašnjih povreda .svi unutrašnji organi su preko mišića povezani sa koţom – egzoskelet . sadrţi hitin i ĉine ga horizontalne lamele.

mogu se naći na 4.luĉe mirisne materije (obiĉno neprijatnog mirisa) SLUZNE ŢLEZDE smeštene su oko analnog otvora i luĉe lepljivi sekret koji sluţi za lepljenje jaja za podlogu. (kada svetlost padne na telo insekta.VOŠTANE – luĉe vosak i obiĉno su grupisane po dve zajedno. masnom tkivu. AROMATIĈNE. svetlosti i vlage. boje za zastrašivanje) .5. Boje smeštene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginuća insekta Pigmenti mogu biti smešteni i u hipodermisu.6 ili 7. trbušnom segmentu. siva) HEMOGLOBIN (crvena boja. PAUĈINASTE ŢLEZDE (Sericteriae) BOJA INSEKATA moţe biti: pigmentna strukturna Pigmentne boje potiĉu od pigmenata smeštenih u koţi i to najĉešće u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i u endokutikuli. ovaj pigmen se retko sreće kod insekata. Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva ALBINIZAM. PURINSKI PIGMENTI – nastaju od mokraćne kiseline i daju krem belu boju. sreće se kod muva najĉešće – red Diptera) Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature. OTRIOVNE (Toxophorae)-sluţe za odbranu. krvnim ćelijama. ona se razlaţe i boje se prelivaju) Pigmenti koji daju strukturne boje: MELANIN – daje tamno smeĊu i ţutu boju. Boje smeštene u hipodermisu su nepostojane boje (primer – vilin konjic) Strukturne boje – smeštene su u egzokutikuli. Funkcija boja je višestruka: od boje zavisi temperatura tela insekta odbrana od neprijatelja (kamuflaţa. HLOROFIL – daje zelenu boju KAROTIN – daje crvenu boju FLAVONI (ţuta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena.

kod pĉela se u voljci odvija prerada nektara u med. na ulazu ţdrelo se nalaze snaţne ĉekinje koje spreĉavaju vraćanje hrane. diferencirano je i sastoji se iz sledećih delova: a) usni otvor b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvaĉne ţlezde sa fermentima za varenje skroba) c) ţdrelo (PHARYNX) – oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja na usnu duplju. Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poĉinje usnim otvorom a završava se analnim otvorom. ima snaţnu muskulaturu. STOMODEUM (prednje crevo) 2. kod insekata koji sišu sokove ona je vidno proširena u vidu mehura i sluţi za sakupljanje sokova. d) jednjak (OESOPHAGUS) – oblika jednostavne cevi koja se nastavlja na ţdrelo. kod nekih insekata se po obliku ne razlikuje od jednjaka. sluţi samo za sprovoĊenje hrane. PROCTODEUM (zadnje crevo) STOMODEUM (prednje crevo) ektodermalnog je porekla. Prema funkciji i poreklu razlikujemo tri dela sistema za varenje: 1. f) prednji ţeludac (PROVENTRIKULUS) – snabdeven je snaţnim mišićima. e) voljka (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje hrane. ĉine ga snaţni mišići koji potiskuju hranu.I-7 ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal) Smešteni su u visceralnom sinusu. sa unutrašnje strane se nalaze hitinski nabori sa bodljama – sluţi za mrvljenje hrane. tankih je zidova i ima slabu muskulaturu. g) kardijaĉni zalistak (VALVULA CARDICA) – poslednji deo prednjeg creva. . MESENTERON (srednje crevo) 3. spreĉava vraćanje hrane iz srednjeg u prednje crevo.

Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luĉenjem fermenata razara se i rabdorijum. apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju je ćelijama krvi koje hranu prenose kroz organizam) luĉe i peritrofiĉnu membranu koja štiti epitelijalne ćelije od ĉestica hrane. Sekrecija moţe biti: APOKRINA MEROKRINA HOLOKRINA Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatiĉni izraštaji epitelijalnih ćelija u vidu treplju koji uvećavaju apsorpcionu površinu) i uĉestvuju u varenju hrane. Kao i prednje crevo. EKTOdermalnog je porekla. neke vrste ga nemaju REKTALNO CREVO (pravo crevo. Izraštaji na prednjem delu srednjeg creva koji povećavaju površinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke) i javljaju se kod nekih insrekata. kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi povećanja površine.MESENTERON (srednje crevo) Endodermalnog je porekla. u rektalnom crevu se formiraju karakteristiĉni oblici izmeta za odreĊene vrste. U osnovi epitelnih ćelija nalazi se bazalna membrana. ***i uzduţni i kruţni mišići su popreĉno prugaste graĊe. sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog otvora) FUNKCIJE zadnjeg creva:  tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu. sekretorna uloga (luĉe fermente koji sluţe za varenje hrane). i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i jedra epitela. PROCTODEUM (zadnje crevo) Nastavlja se na srednje crevo i završava se analnim otvorom.  debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu  rektalno crevo – u njemu se vrši ponovna apsorpcija vode. Osnovna funkcija mu je varenje hrane. Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luĉenja fermenata razara se deo rabdorijuma. . a iza nje kruţni i uzduţni mišići. pa epitelijelne ćelije takoĊe uĉestvuju u varenju hrane. EPITELIJALNE ĆELIJE imaju više funkcija. deo epitela koji se troši obnavljaju regenerativne ćelije nakon varenja hrane. postoji kod svih vrsta) COLLON ()debelo crevo. nakon ĉega regenerativne ćelije obnavljaju ĉitav epitel. a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum. Oblika je jednostavne cevi pribliţno jednake širine celom duţinom. kod nekih insekata u tankom crevu ţive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomaţu varenje hrane). kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj ampuli. diferencirano je i sastoji se odsledećih delova: ILLEUM (tanko crevo.

ATRIUM iz koga polazi uvek jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim trahejama.5µm. termiti nemaju celulazu. U srednjem crevu se luĉe PROTEAZE LIPAZE CELULAZA CELOBIAZA (ove fermente luĉe epitelijalne ćelije) U srednjem crevui se vrši apsorpcija najvećeg dela svarene hrane. granaju se dihotomo u manje cevĉice TRAHEOLE (‹ 1µm) koje dovode O2 do svake ţive ćelije. Zahvaljujući sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi reguliše se odavanje vode iz organizma. TRAHEJE (trahealne cevi) – promera su 1. Stigme su najĉešće eliptiĉni otvori snabdevenim prstenom koji omogućava da stigma bude stalno otvorena. I-8 ORGANI ZA DISANJE Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja. a varenje celuloze vrše simbionti. Svi insekti nemaju navedene fermente zato što npr.) Kod nekih insekata varenje hrane se vrši van tela insekta. što je znaĉajno za opstanak naroĉito u suvoj sredini. dakle ektodermalnog je porekla. sa unutrašnje strane ojaĉane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva tenidijum i koja omogućava da traheje budu stalno otvorene. trahejalnih škrga ili preko koţe. Hrana se zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja. a sastoji se od mišića ĉijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili povećava. Traheje su elastiĉne cevi. a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr. . Trahealni sistem nastaje od spoljašnjeg klicinog lista. u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva EKSTRAINTERSTINERNO varenja. Traheje su sa spoljašnjom sredinom povezane preko ţigova (stigme) – specijalnih otvora. TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih ćelija u organizmu do kojih sprovode kiseonik. naseljavaju samo drvo bogato belanĉevinama poput vrba i topola (Cosus cosus).VARENJE HRANE poĉinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadrţe AMILAZE za razlaganje skroba. U prednjem ţelucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje crevo. stigma se otvara u jedno proširenje . slepo se završavaju. njegovauloga je da zadrţi vazduh i potisne ga u traheju i dalje ka ćelijama. Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ĉekinjama i raznim hitinskim naborima koji spreĉavaju ulazak ĉvrstih ĉestica u traheju (filter) Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje prelaza iz stigme u traheju.

Larve imaju razliĉit broj stigmi. su povezane uzduţnim i popreĉnim mostovima u tzv. trahealna stabla . trbuh se širi. Kod Pterygota traheje susednih segmenata.stigme otvorene. a O2 se usvaja osmozom.Stigme su parno raspoređene na grudnim i trbušnim segmentima. Broj stigmi je razliĉit i zavisi od vrste insekta. Trahealni sistem nemaju Colembole. trbuh se skuplja. 2. Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata. do 10%. 3.i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbušnih segmenata. takt – stigme su zatvorene. kiseonik preko traheja i traheola dolazi do ćelija. . jedan deo O2 usvajaju preko koţe. Trahealne škrge su ispupĉenja integumenta (koţe) u vidu finih listića ili opni isprepletanih mreţom trahealnih cevi i traheola. larve komaraca ţive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevĉici koaj se nalazi iznad površine vode). Larve nekih insekata koje ţive u vodi mogu da koriste kiseonik iz vode pomoću TRAHEALNIH ŠKRGA. takt – stigme otvorene. ĈETVOROTAKTNO DISANJE – 1. TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen. 2. trbuh se širi. DVOTAKTNO DISANJE – 1. CO2 i vodena para iz ćelija prelaze u traheole i traheje. takt – stigme otvorene. vazduh ulazi u trhaheje i traheole. CO2 i vodena para izlaze iz organizma. kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj ţive. takt – stigme su zatvorene. One dišu preko koţe a dalji prenos O2 se vrši preko hemolimfe. ĉini ga sistem cevĉica koje se u organizmu spajaju na razliĉite naĉine. Imaga (bez obzira u kojoj sredini ţive) dišu pomoću traheja. kao i u okviru pojedinih segmenata. 4. trbuh se skuplja i O2 potiskuje do ćelija gde se vrši tazmena gasova. takt . 1. bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne. Protura. trbuh se širi. CO2 i vodena para izlaze iz organizma DISANJE POMOĆU RAZLIKE U PRITISCIMA 3. 2. Imaga većine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo.(npr. trbuh se skuplja. takt – stigme otvorene. Imaga svih insekata. larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. a smeštene su boĉno na telu (na pleurama).

krvna teĉnost kroz perforiranu gornju septu kreće iz visceralnog u perikardijalni sinus. Donja septa iste je graĊe nije perforirana i takoĊe uĉestvuje u cirkulaciji. Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom. najĉešće je prava a kod ţaokonoša je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete glave.(ne vezuju srce) MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI Cirkulacija krvi se odvija u dve faze: faza DIJASTOLE (širenja srĉanih komorica) faza SISTOLE (sakupljanja srĉanih komorica) Krv u telu insekta cirkuliše na osnovu razlike u pritiscima. AORTA nediferencirana cev koja se pruţa najĉešće od sredine 1. Radijalni mišići priĉvršćuju srce za koţu na leĊnom delu a sa donje strane za gornju septu. svaka komorica je u vidu meška koji je utisnut na bokovima gde se nalaze otvori – OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa. Tada krvna teĉnost kroz ostijume ulazi u srce. ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna teĉnost. usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu. ali je ne pokrivaju u potpunosti. perikardijalni i perineuralni sinus.. SRCE Nalazi se u trbušnom delu Pulsirajući organ. LeĊni sud je iziferenciran na sledeće delove: A. Krilasti mišići su razapeti po gornjoj dijafragmi. zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. Organi krvotoka su:  SRĈANI ORGAN (leđni sud) smešten u perikardijalnom sinusu. zatim grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uĉestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni. U momentu otpuštanja radijalnih mišića dolazi do kontrakcije krilastih mišića kioji gornju septu potiskuju na dole i tada se . a iz srca u aortu. perforirana i uĉestvuje u cirkulaciji krvi. ima oblik cevi koja se prostire od kraja trbuha do glave. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu. . Gornja septa je izgraĊena od vezivnog tkiva. Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srĉane komorice na sledeći naĉin: u fazi dijastole (širenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih srĉanih komorica i perikardijalnog sinusa. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu trbuha gde je septa prekinuta što omogućava da krv iz perineuralnog sinusa preĊe u viscealni sinus odakle zapljuskuje unutrašnje organe. B. trbušnog segmenta do glave. već samo organi krvotoka koji usmeravaju krv. nalazi se ispod srĉanog organa. izmeĊu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreĉavaju vraćanje krvi u zadnji deo telai omogućavaju da se krv kreće ka aorti. saĉinjen je od 1-8 komorica.I-9 ORGANI KRVOTOKA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa – krv se slobodno razliva po telesnoj šupljini i ne postoje krvni sudovi.

neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada dobijaju novu specifiĉnu funkciju)     Koliĉina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. masti. pigmenti. imaju krupna jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni – SYNCITIUM. Fe i Ca.) i uvek imaju izraţeno jedro! Hemociti aktivno uĉestvuju u procesu hidrolize i histogenete u vreme metamorfoze (presvlaĉenja). SASTAV KRVI Krv se sastoji od krvne teĉnosti i krvanih zrnaca HEMOLIMFA (krvna teĉnost) – koloidni ili kristaloidni rastvor razliĉitih materija.. Perikardijalne ćelije imaju nefrocitnu ulogu – eliminišu štetne produkte metabolizma iz krvi. Izduţeno vretenasta krvna zrnca luĉe vezivno tkivo. ugljeni hidrati. najveći deo limfe ĉini voda (oko 3/4) od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg. slobodne aminokiseline. od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanĉevine. nalaze se sa obe strane srca.. ameboidnog. fermenti. Mogu biti rasporeĊene pojedinaĉno ili u grupama.FUNKCIJE KRVI odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova) prenos hranljivih materija do svih organa transport hormona kroz organizam kod nekih insekata krv sluţi za odbranu (krv tada sadrţi otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako izluĉuje na pojedinim delovima tela)  kod nekih insekata krv ima specifiĉne funkcije (npr. Mogu biti razliĉitog oblika i veliĉine (okruglastog. smeĊe ili zeleno. Ove ćelije imaju i fagocitnu ulogu – u sebe uvlaĉe ĉvrste materijei na taj naĉin eliminišu njihovo štetno dejstvo. izduţeno vretenastog. skrob. . a kod pĉele je to 2530%) i razliĉita je razliĉitim stadijumima razvića. Krvna teĉnost moţe biti:  slabo kisele reakcije – kod gusenica obiĉno  alkalne reakcije – kod većine odraslih insekata HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla. u ovom procesu hemociti uĉestvuju na dva naĉina: a) FAGOCITOZA: krvna zrnca upijaju u sebe delove tkiva i razlaţu ih pomoću fermenata b) LIOCITOZA : krvna zrnca izluĉuju fermente koji razlaţu tkiva van samih krvnih zrnaca. ali ih trajno zadrţavaju jer nemaju vezu sa crevnim kanalom. eliptiĉnog. kod bubašvabe krv ĉini oko 5% telesne mase. crveno. mokraćna kiselina i hormoni Hemolimfa Moţe biti bezbojna ili obojena pigmentima u ţuto. PERIKARDIJALNE ĆELIJE su krupne ćelije mezodermalnog porekla.

a moţe imati i nefrocitnu ulogu. ĉine ga telašca razliĉitog oblika u razliĉitim delovima tela insekta. U njemu se deponuju hranljive materije. Nataju od spoljašnjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla). pa se pretpostavlja da uĉestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. . U telu insektamasno tkivo je rasporeĊeno u dva sloja: 1. da luĉe voštane materije.MASNO TKIVO – Corpus adeposus Mesodermalnog je porekla. VISCERALNI – oko nervnog kanala OENOCYTAE (vinske ćelije) Nalaze se ispod koţe i imaju krupna jedra. protoplazma im je ruţiĉaste boje i podseća na vino (otuda i naziv) Funkcija im nije sa sigurnošću utvrĊena. PARIETALNI – nalazi se ispod koţu 2.

povezanih nervnim vrpcama. komisure nestaju. pa otuda i naziv. IzgraĊen je od većeg broja nervnih ĉvorića. CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – odlikuje insekte na najvišem stupnju razvoja (MUVE). Ektodermalnog je porekla.10 NERVNI SISTEM Kod insekata je ganglioznog tipa. Postoji više tipova centralnog nervnog sistema: LESTVIĈAST NERVNI SISTEM .I .prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje su bile meĊusobno povezane popreĉnim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata uzduţnim vezana / KONEKTIVAMA /. naziva se još i trbušna nervna veriţica. ganglija. Deli se na dva dela:  Centralni nervni sistem  Simpatiĉki (utrobni nervni sistem) CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) Najvećim delom je smešten u peeineuralnom sinusu. DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – kod viših insekata dolazi do skraćivanja iloi potpunog išĉezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija. Ovakav tip CNS ima oblik lestvice. LANĈAST NERVNI SISTEM – evolucijom dolazi do odreĊenih promena – ganglije pojedinih segmenata se stapaju. sve grudne i trbušne ganglije su spojene u jednu zajedniĉku . a od dve konektive nastaje jedna.

ASOCIJATIVNE ĆELIJE – nalaze se u ganglijama. rasporeĊene su po površini tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit). ali izduţen. 2. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad ţdrela / NADŢDRELNE GANGLIJE / a 3 para ispod ţdrela / PODŢDRELNE GANGLIJE /. Kod viših insekata nadţdrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. Prema funkciji nerve ćelije se dele na tri grupe: 1. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje polaze nervne vrpce koje se završavaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem. a neuritima od neurona. 3. pomoću dendrita primaju nadraţaj iz spoljašnje sredine a neuritom ga prenose do najbliţe ganglije. sastoji se od više ganglija. DEUTOCEREBRUM – nastao stapankjem drugog para ganglija on inerviše pipke i antene 3. dendritima primaju nadraţaj od neurita senzitivne ćelije a dendritima su vezane za motorne ćelije (nervni impuls=nadraţaj). inerviše organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta. PROTOCEREBRUM . iz njega polaze nervi koji inervišu sloţene oĉi (facete) i proste oĉi (ocele) 2. ima ih veći broj na jednom neuronu.nastao spajanjem prvog para ganglija. Frontalna ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se OCCiPITALNA ganglija. prva ganglija nalazi se u predelu ĉela i naziva se FRONTALNA.GANGLIJE su saĉinjene od većeg broja nervnih ćelije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro. neparni nerv / ventralni deo simpatiĉkog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i pruţa se duţ centralnog nervnog sistema. 2. SENZITIVNE ĆELIJE – ĉulne ćelije koje primaju nadraţaje iz spoljašnje sredine. Podţdrelne ganglije se takoĊe spajaju u jednu masu u inervišu usne delove Grudne ganglije inervišu lokomotorne organe (krila i noge) Trbušne ganglije inervišu najveći broj unutrašnjih organa koji se nalaze u trbuhu. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su. TRITOCEREBRUM – manjih dimenzija. samo jedan postoji na svakom neuronu. SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM (SNS) Deli se na dva dela: 1. multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit).  NEURITI (AXON) – duţi izraštaj. Na mozgu se jasno razlikuju tri reţnja: 1. . stomatogastriĉni / dorzalni / deo simpatiĉkog nervnog sistema pruţa se duţ prednjeg creva sa gornje strane. iz svakog neurona polaze dve vrste izraštaja:  DENDRIT – kraći izraštaji koji se granaju. Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moţe biti: Glaveni Grudni Trbušni U glavi se nalazi 6 pari ganglija. MOTORNE ĆELIJE – dendritima su povezane za neurit asocijativne ćelije a neuritom za organ koji treba da odreaguje na nadraţaj. gradi okoloţdrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga sa podţdrelnim ganglijama. Dendritima se nervni impuli prenose do nervne ćelije (neurona).

. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem. Carpora cardiaca .nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak.Carpora allata . ona luĉi svoj sopstveni hormon.sekretornu ulogu i nervnu funkciju.

Carpora cardiaca .I .nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. ona luĉi svoj sopstveni hormon. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /.11 ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA (najvaţnije endokrine ţlezde i njihovi hormoni) Carpora allata .sekretornu ulogu i nervnu funkciju. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem . Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve.

parne) – luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje spermatozoida u tzv. poloţaj. 4. AKCESORNE ŢLEZDE (dodatne. na donjem delu neparnog semenovoda nalazi se još više hitiniziran deo – kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima diferencijalno-dijagnostiĉki karakter. trbušnom segmentu. funkcije pojedinih delova) Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla. VESICULA SEMINALES sluţe za sakupljanje i ĉuvanje spermatozoida do momenta kopulacije. TESTES (semenici) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni. VAS DEFERENS (parni semenovod) – imaju oblik jednostavne cevi koje sluţe za sprovoĊenje spermatozoida do neparnog semenovoda. 1. SPERMATOFORE / paketiće spermatozoida / . DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je snabdevena snaţnim mišićima i sluţi za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije. delovi. 5. 3. Spermatocytae se dalje dele i daju spermatozoide. 2. Donji deo je obiĉno proširen i ĉini Vesicula seminales .Sastoje se od većeg broja semenih cevi na kojima se razlikuje vršni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne ćelije SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA.I – 12 MUŠKI POLNI ORGANI (opis. u njih se ulivaju sekreti specijalnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u vitalnom stanju. polni otvor kod muţjaka se nalazi na 9.

ĈEŠLJAST TIP – svaka ovariola uvire posebno u jajovod . boţe ih biti od 1 do nekoliko stotina. poloţaj. PRAMENAST TIP – sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod II. u njemu se nalaze nediferencirane ćelije koje sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ĆELIJE.  Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela: germarium – vršni (apikalni) deo odnosno klicište.U zavisnosti od toga šta nastaje njihovom deobom. delovi. U zavisnosti od toga gde se nalaze ţumancentne ćelije postoje dva podtipa meroistiĉnog tipa:  politrofni – ţumancentne ćelije se nalaze iznad svake jajne ćelije  teletrofni – ţumancentne ćelije se nalaze u germariumu a sa jajnim ćelijama su povezane preko protoplazmatiĉnih kanala preko kojih ih i prehranjuju vitelarium – bazalni deo ovariole OVARIOLA GERMARIUM sazrevanjem daje oogoniae koje deobom daju oocytae OOGONIAE: MEROISTIĈNI TIP politrofni podtip teletrofni podtip PANOISTIĈNI TIP VITELARIUM Prema naĉinu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma: I. broj ovariola je razliĉit i zavisi od vrste insekta. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni ektodermalnog. JAJNICI (Ovariumi) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. a njihovu ishranu vrši folikularni epitel. oogoniae se se dele na: a) PANOISTIĈNI TIP – oogoniae daju samo jajne ćelije deobom. Ţenske polne organe ĉine sledeći delovi: 1. Sastoje se od jajnih ćelija – OVARIOLA .I – 13 ŢENSKI POLNI ORGANI (opis. b) MEROISTIĈNI TIP – oogoinae deobom daju i jajne ćelije i ţumancentne ćelije koje vrše njihovu ishranu. funkcije pojedinih delova) Ţenski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova.

.

NEPARNI JAJOVOD (Vagina) – ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi. ACESORNE ŢLEZDE (dodatne. . a zatim se spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se ĉuvaju dok jaja iz ovarijuma ne krenu kroz vaginu. Vagina nosi odreĊene dodatke: A. vaginalni otvor / ooporus / se nalazi na 9. kada dolazi do oploĊenja B. u nju uviru sekreti posebnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u posebnom stanju.2. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje sluţe za sprovoĊenje jajnih ćelija o9d ovarijuma da neparnog jajovoda 3. kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja sluţi za polaganje jaja. semena kesica ima veliki znaĉak kod insekata koji se pare samo jednom u ţivotu a jaja nose ceo ţivot (više godina) – kao što su matice socijalnih insekata / pĉele. mravi / C. lepljive ţlezde) . trbušnom segmentu. ne javlja se kod svih insekata. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) – organ preko koga se vrši kopulacija (sparivanje).luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje jaja za podlogu ili za prikrivanje jajnih legala. ĉesto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije. RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) – sluţi za ĉuvanje semena nakon kopulacije do momenta oploĊenja jajne ćelije.

. IzmeĊu ovipareiteta i vivipariteta postoji ĉitav niz prelaza:  OVOVIVIPARITET – embrionalno razviće se odvije u telu ţenke a larva se raĊa neposredno po polaganju jaja (kod tahinida)  LARVIPARITET – ţenka raĊa ţive mladunce koji se izlegu u telu same ţenke (pojava kod lĉisnih vaši i mnogih muva)  PUPIPARITET – embrionalno i postembrionalno razviće se odvijaju u telu ţenke a ona raĊa tj. na kojoj se nalazi veliki broj pora koje sluţe za disanje samog jajeta. POLNIM ĆELIJAMA / jaje i spermatozoid /.jako pokretljiv rep U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. izduţena. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta. kod ove ose se iz jednog jajeta izleţe 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga. Razmnoţavanje polnim ćelijama moţe biti: 1. obiĉno se na temenu jajete nalazi nešto veći otvor kanala – mikropile koja polazi kroz ţumancentnu opnu i sluţi za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta. karakteristiĉno je da su sva imaga iz istog legla istog pola. izbacuje gotove lutke (kod konjske muve) POLYEMBRIONIA – pojava da se iz jednog jajeta izleţe veći broj larvi. mada su uoĉene i pojave hermafroditizma (svilena buba.glava . partenogenetsko (PARTENOGENEZA) – insekti se raĊaju iz neoploĊenih jaja JAJE – predstavlja jednu uvećanu ćeliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra. tanjirasta. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) – u razmnoţavasnju uĉestvuju i jaje i spermatozoid 2.. viviparitet) Insekti su organizmi sa razluĉenim polovima. oviparitet.pojava da se jaja izlegu u telu ţenke i da ona raĊa ţive mladunce. zvezdasta. eliptiĉna. Kod mnogih insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE – paketiće koje muţjak pri kopulaciji predaje ţenki. VIVIPARITET. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliĉita (okruglasta.Spolja je jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM. borova) Njihovo razmnoţavanje se vrši naroĉitim. . gubar. U većini sluĉajeva insekti polaţu jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET.) a takoĊe i po boji mogu biti vrlo raznolika.I – 14 RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (naĉini. građa polnih ćelija. Rep omogućava kretanje spermatozoida kroz semenovode. Pored pora. Protoplazma je spolja obavijena ţumancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budući embrion. SPERMATOZOID – mikroskopski sitne ćelije na kojima se jasno razlikuju dva dela: . tzv.

ovaj vid razmnoţavanja je otkriven kod mušice Miaster metroloas kod koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda. iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omotaĉ koji larve probijaju i izlaze napolje. ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata – bumbara. ovo nije retka pojava i sreće se kod mnogijh insekatskih grupa.I – 16 PARTENOGENEZA /deviĉansko razviće/ (definicija. kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i gametogenetske generacije. ISKLJUĈIVA (ĉista) PARTENOGENEZA – iskljuĉivo razmnoţavanje partenogenetskim putem. mrava.vid partenogeneze kod koga nezrele ţenke u stadijumu larve vrše akt razmnoţavanja. . što je mnogo ĉešći sluĉaj. Partenogeneza moţe biti: sluĉajna (nenormalna) – kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom. javlja se kod štitastih vaši (Coccidae) PEDOGENEZA . ALTERNIRAJUĆA ILI CIKLIĈNA PARTENOGENEZA – vid mešovite partenogeneze kod koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije... Partenogenezom mogu nastati oba pola. oploĊene ţenke imaga polaţu jaja pod korom drveća iz kojih se razvijaju larve koje će dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna gametogenetska.. svilena buba. vrste partenogeneze sa primerima) Vid razmnoţavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploĊenih jaja.Ovo se moţe odvijati u pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna cikliĉna partenogeneza. Vrste koje se ovako razmnoţavaju nemaju muţjake.Primer je domaća pĉela: kod nje matica u toku leta polaţe i oploĊena i neoploĊena jaja. Iz oploĊenih jaja se raĊaju pĉele radilice i matice a iz neoploĊenih samo trutovi.) redovna (normalna) – kod nsekata koji se redovno razmnoţavaju na ovaj naĉin. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vašiju kod kojih se posle neodreĊenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija. osa. jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u samoj ţenki larvi.nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoţavaju i partenogenezom i gametogenezom. kasnije ove larve mogu ili da na isti naĉin proizvedu nove mladunce ili da se preobraze u muškog imaga. U sluĉaju da nastaju individue muškog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluĉaju da nastaju individue ţenskog pola THELYTOKIA. PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa šišaruša (Cynipidae) i biljnih vaši (Chermesidae).. već iskljuĉivo ţenke. ali pod odreĊenim uslovima kod odreĊenih individua dolazi do partenogeneze (gubar. Normalna partenogeneze moţe biti: MEŠOVITA PARTENOGENEZA.

dlaĉicama i sekretima sa svog trbuha . KUKAVIĈJA SUZA (Malacosoma neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granĉica u vidu šireg prstena.I – 15 GAMETOGENEZA (definicija. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika. Ţenka HRASTOVOG LITIJAŠA polaţe svoja jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima. Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo oĉvrsne na vazduhu. Kad se radi o štetnim vrstama neophodno je poznavati: naĉin polaganja jaja broj jaja koje poloţi jedna ţenka vreme polaganja i trajanje polaganja jaja mesto polaganja jaja Kod izbora mesta za polaganje jaja ţenka bira paţljivo: najĉešće je to mesto gde će buduće larve imati sve uslove za razvoj. jaje će ostati sterilno i iz njega se neće razviti nova jedinka (osim u sluĉaju nenormalne partenogeneze).. pre svbega dovoljno hrane. Npr. višekratno parenje jednog muţjaka i jedne ţenke se javlja kod TERMITA gde muţjak i ţenka ţive zajedno u istoj komorici i po 15 godina. obiĉno u nekim nenormalnim okolnostima. Mesto na kome ţenka poloţi jaja naziva se JAJNO LEGLO. POLAGANJE JAJA – obiĉno brzo nakon kopulacije ţenke poĉinju da polaţu jaja. Najzaštićenija jaja imaju socijalni insekti – mravi. Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa: SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) – individue muškog i ţenskog pola se sparuju – kopuliraju i u tom aktu ostaju duţe ili kraće vreme. Naĉin kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI. kod potkornjaka. muţjaci bauljara imaju proširene delove tarzusa koji im sluţe za bolje i lakše prianjanje za ţenku. cigaraši savijaju listove u specijalne uvojke u koje polaţu jaja. Polyandria je mnogo reĊi sluĉaj. Npr. Monogamija tj. spermatozoidi / koje jedinke razliĉitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. nije redak sluĉaj da muţjak kopulira više puta i to sa istom ţenkom ili više njih – polygamija (POTKORNJACI. polaganje jaja) Vid razmnoţavanja u kome uĉestvuju oba pola sa specijalnim polnim ćelijama / jaja. neke u mirovanju (LEPTIRI). Insekti ĉije se larve hrane biljnim delovima polaţu jaja na biljke. termiti. pĉele. Ima..). naprotiv. MeĊutim. oploĊenje se odvija u telu ţenke nakon kopulacije. Pri polaganju jaja ţenke vode raĉuna o njihovoj zaštiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika. a kod nekih vrsta ona mogu biti toliko karakteristiĉna da ja na osnovu njih moguće determinisati vrstu. KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi.. Ţenke rovaca i uholaţa ĉuvaju svoja jaja straţareći pored njih u naroĉito iskopanoj jamici.Poloţaj tela pri kopulaciji je takoĊe razliĉit. pri ĉemu biraju odreĊenu vrstu biljke i njen odreĊeni deo – borov savijaĉ polaţe jaja iskljuĉiva na terminalnimm izbojcima mladih borova npr. neke plivajući. ţenka najpre u odreĊenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje će poloţiti jaja. sparivanje polova. Npr. Da bi se kod vrsta koje se razmnoţavaju gametogenezom stvorio novi organozam potrebno je da doĊe do oploĊenja jajeta spermatozoidom. dok druge. dok grabljive ose ne polaţu jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za buduće larve i tek tada polaţu jaja na prikupljenu hranu. PĈELE. VILINSKI KONJICI. pa i ceo dan). neke danju neke noću. stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika. Izbor mesta za polaganje jaja ţenke vrše na osnovu instinkta i vrlo retko greše. Neke ţenke polaţu jaja bez ikakvog reda. i vrsta ĉije ţenke jaja polaţu bez reda ne vodeći raĉuna o tome kako će se buduće larve razvjati. Kod nekih insekata ţenke najpre pripremaju sredinu gde će poloţiti jaja. Ukoliko oploĊenje izostane. Za ĉin kopulacije insekti ĉesto imaju razliĉite dodatke na telu: npr. dok ţenke skakavaca svoja jaja polaţu u ooteke (jedna vrsta ĉaure) u kojima jaja slaţu u pravilne redove. svoja jaja polaţu u gomilicama koje pokrivaju ljuspama. meĊutim. kao i duţina trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko ĉasova. LEPTIRI). ţenke GUBARA. ŢUTOTRBE i dr. dok muţjaci vilinskog konjica imaju na kraju trbuha klešta kojima ţenku drţe za vrat u toku kopulacije. .U velikom broju sluĉajeva muţjak samo jednom kopulira posle ĉega ugine.

Ćelije blastoderma u poĉetku su sve jadenake ali u odreĊenom momentu sa jedne strane jajeta dolazi do izduţivanja ćelija blastoderma.I – 17 EMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. trajanje) Embrionalno razviće je razviće koje se odvija u stadijumu jajeta tj. Od MESODERMA nastaje:  mišićni sistem  cirkulatorni organ – krv  masno tkivo  ostali delovi polnih organa Od ENDODERMA nastaje  samo srednje crevo Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUŢNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom (uleganjem) blastoderma.  prednje i srednje crevo. Od EKTODERMA nastaje:  koţa sa dodacima i ţlezdama. Svaki deo ćelijskog jedra se okruţuje delom protoplazme i na taj naĉin se obrazuju nove ćelije.  nervni sistem i  svi neparni delovi polnih organa. Istovremeno sa obrazovanjem uzduţne brazde ćelije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poĉinju da se diferenciraju stvarajući tvorevine koje se izduţuju sve dok se ne spoje i formiraju treći. Ćelije se umnoţavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoćelijski omotaĉ – BLASTODERM. unutrašnji klicin list . .  traheje. ĉime se stvara zadebljali region (najĉešće uzduţno ovalan) koji se zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA.ENDODERM. Ovo zadebljanje predstavlja trbušnu stranu budućeg embriona. Nakon što se ćelije jako umnoţe one migriraju kroz deutoplazmu (ţumance) sve do ţumancentne opne. tok. u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak embriona. Proces nastanka embriona poĉinje deobom ćelijskog jedra jajne ćelije. Brazda se proširuje i na taj naĉina se stvaraju dva sloja ćelija od kojih se spoljni naziva EKTODERM (spoljašnji klicin list) a unutrašnji MESODERM (srednji klicin list).

koja jajnu ljusku napušta probijajući je. naime. s tim što se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim razvićem. larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru. Kod nekih muva ono traje nepun dan kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana kod svica 5-6 nedelja kod gubara 8-9 meseci . dok će trbušni zakrţljati. ali u jajnoj ljusci ostaje do proleća dok ne otopli. cepajući ili progrizajući. od njih će se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima. Kraj embrionalnog razvića podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva. Na traci se jajvljaju popreĉne brazde koje razdvajaju buduće segmente. Dalji tok embrionalnog razvića sastoji se u segmentaciji klicine trake. Na segmentima nastaju parni kesiĉsti izvrati – osnove budućih ekstremiteta.Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zaštitne opne koje nastaju naborima i sve više se šire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okruţe klicinu traku formirajući dve opne: SPOLJAŠNJU (serosa) i UNUTRAŠNJU (amnion). U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment. Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvića: viša povoljna temperatura ga ubrzava aniţa ga usporava. Od opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da štiti embrion od spoljašnjih uticaja. Na kraju embrionalnog razvića opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri napuštanju jajne ljuske. Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvića je razliĉito kod razliĉitih vrsta.     .

prvenstveno beskrilnošću. potkornjaci. larve se dele na: I. krilima. ipak ni kod ove grupe insekata preobraţaj nije istog tipa ni jaĉine. Na osnovu prisutnosti larvenih organa i sliĉnosti sa imagom. pa se ova grupa deli na podgrupe:  Hemimetabola – grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu  Holometabola – grupa insekata koja u svom razviću prolazi kroz potpunu metamorfozu Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podseća na svog imaga. U toku postembrionalnog razvića. kao i tazliĉitog naĉina ishrane. što je posledica razliĉitih sredina i uslova u kojima se razvijaju. ona raste. Njihovo razviće je jednostavno i odvija se kroz prosto rastenje. . kako bi prešla u adultni oblik. Postoje razliĉite klasifikacije tercijarnih larvi. komarci) ili sa zakrţljalom glavom (acefalne larve muva).neĉlankovite) – gusenice Lepidoptera.neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) ĉim izaĊu iz jajne ljuske odmah izgledaju kao njihov imago. one NEMAJU provizorne organe a od imaga se razlikuju po veliĉini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraĊenim genitalnim dodacima. Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaĉaj ni istu jaĉinu. Dakle. II. ona mora da proĊe kroz još jedan stadijum – stadijum lutke . tokom razvića ovi insekti prolaze kroz sledeće stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO.. pipcima. Ove promene morfologije se nazivaju preobraţaj ili metamorfoza. stadijuma imaga. Dakle. SEKUNDARNE LARVE – imaju provizorne organe. dok se kod drugih potpuno razlikuju. Neuroptera i Trichoptera  larve sa grudnim i trbušnim nogama (od kojih su trbušne laţne. trajanje) Postembrionalno razviće podrazumeva razviće insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta prelaska u adultni oblik – stadijum imaga. Kod Holometabola larve koje izaĊu iz jajeta ni malo ne liĉe na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe koji su privremenog karaktera. a od njega se razlikuju samo po veliĉini i tome što su polno nezreli.I – 18 POSTEMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. Larve razliĉitih vrsta su razliĉite graĊe i imaju razliĉit naĉin ţivota. kod nekih insekata one liĉe na svoja imaga. te posle poslednjeg presvlaĉenja prelazi u adultni oblik IMAGO. polne nezrela i beskrilna. Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju. Ovo razviće se odvija razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. Osim toga. insekti iz grupe Holometabola u toku razvića prolaze sledeće stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO STADIJUM LARVE Ovo je stadijum koji nastaje od momenta napuštanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj. ali imaju i mnoge morfološke osobine imaga. kod lisnih zolja (pagusenice)  larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlaši. PRIMARNE LARVE – larve koje su sliĉne svom imagu. dobija krila i polono sazreva. prolazeći iz stadijuma u stadijum. ali je manja. a najjednostavnija je sledeća:  larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom – ovaj tip se sreće kod Coleoptera. Metabola – grupa insekata koji u svom razviću prolaze kroz potpun preobraţaj. Na osnovu intenziteta i toka procesa metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreĊene grupe: Ametabola . Kod ovih vrsta nakon što larva potpuno izraste. insekti iz ove grupe takoĊe prolaze kroz stadijume JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga.Oni u svom posembrionalnom razviću prolaze sasvim neznatan preobraţaj ili ga uopšte ne prolaze . striţibube. TERCIJERNE LARVE – imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga. Po obliku mogu biti veoma raznolike. III. IzmeĊu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji ĉitav niz prelaza. a podrazumeva niz morfoloških promena koje dovode do stvaranja imaga.. tok.

tkom kog se dešava i da larva ugine.Tada se ispod stare koţe luĉenjem hipodermisa formira nova koţa tj. beskrilnost. IzmeĊu starog i novog sloja specijalne koţne ţlezde luĉe sekret (egzuvijalni sekret) koji pomaţe razdvajanje stare i nove kutikule. vodenog cveta 22x. Larva se u toku svog ţivota presvuĉe više puta. jer tokom procesa presvlaĉenja ona postaje troma i ne hrani se par dana pred presvlaĉenje i tokom samog presvlaĉenja. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji će se formirati. kada larva prestane da se hrani i kreće. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih. Presvlaĉenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koţe. . već i po boji. tako da se ishrana larve moţe nazvati i ţdranjem. kod nekih vrsta tokom presvalĉenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. Kod nekih vrsta broj presvlaĉenja moţe da varira i da zavisi od uslova sredine. presvlaĉenje je jedan komplikovan i za larvu muĉan proces. obliku i morfologiji. a broj presvlaĉenja zavisi od vrste i za većinu vrsta on je konstantan. TakoĊe. RAZLIKE IZMEĐU LARVE I IMAGA (prvenstveno : veliĉina. Ono nastupa onda kada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moţe da se širi). traheja i raznih koţnih ţlezda. ove ćelije se aktiviraju i poĉinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajući odgovarajuće organe imaga. već i u zameni svih onih organa koji su. Ĉim se nova kutikula formira. na mestu gde će se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku ĉitavog stadijuma larve. larva tokom svog ţivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih će se formirati organi imaga. Tokom svog ţivota larva hranu pretvara u tkiva koja će kasnije dati razne organe imaga. Dakle.Ishrana– glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. Zato se moţe reći da sa starijim stadijumima larvenog razvića štetnost štetne vrste raste. Larva sobne muve se do prelaska u lutku presvuĉe 3x. Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAĈENJE tj. Nakon završetka presvlaĉenja. novi sloj kutikule. larva ponovo postaje aktivna i poĉinje da se hrani još većim intenzitetom. strukturi. kao i koţa. stara puca i iz nje larva izlazi sa novom koţom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno veća od stare što larvi omogućva da odjednom naglo poraste. Larva poĉinje sa intenzivnom ishranom od momenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve više pojaĉava. nastali od spoljašnjeg klicinog lista (egzoderma) – zamena hitinske pokoţice prednjeg i zadnjeg creva. što je posledica razliĉitog naĉina ishrane izmeĊu larve i imaga unutrašnja u graĊi trahealnog sistema. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke. segmenti jednolike imaju krila. nediferenciranih ćelija koje se nalaze na raznim mestima u telu larve (najĉešće pod koţom. skakavca 5x. larva larve organizacija tela koje ţive u vodi imaju trahejalne škrge dok njihova imaga koja ţive u vazduhu imaju normalan trahealni sistem Imaginalni centri – predstavljaju tzv. ĉlankovite noge noge kod larvi su obiĉno rudimentisane imaju krila u graĊi crvnog kanala najĉešće. polna nezrelost) LARVA IMAGO koţa tanja i mekša deblja i ĉvršća uţe i duţe od imaga. zbacivanje stare kutikule. Zato se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliĉini. dakle. Za proces presvlaĉenja larva obiĉno bira neko skrovito mesto. npr. Vreme od jednog do drugog presvlaĉenja naziva se stadijum larvenog razvića. pĉele 8x. a nalaze se u telu tercijarne larve. trbušni segmenti se jasno telesni oblik graĊe razlikuju od grudnih pipci znatno kraći ili ĉak potpuno zakrţljali imago leptira ima aparat za sisanje graĊa i oblik usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira ektremiteta larva ima aparat za krickanje dobro razvijene.

Npr. nekad i pola godine. Histoliza poĉinje zapravo pred samo poslednje presvlaĉenje larve. lutkina kolevka) ili je smeštena na nekakvo skrovito mesto. Tachina itd. sopstveni izmet. Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se dešava i fagocitozom i liocitozom istovremeno. slobodni. Kod većine insekata ovaj stadijum je period mirovanja pri ĉemu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogućnosti kretanja. Drugi naĉin je liocitoza. pred HRIZALIDACIJU. PROCES HISTOLIZE se moţe odvijati na dva naĉina.poĉinje istovremeno sa histolizom. HISTOGENEZA . kod potkornjaka tek nastali imago je bledoţute boje. ĉetine. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko ţdranje. tog trenutka leptir nije sposoban za let. on se osuši i oĉvrsnea krila mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let. dok kod drugih vrsta mora da protekne odreĊeno vreme.  PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) – ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni lutkinom egzuvijom. pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroĉitih hemijskih materija koje se obrazuju u telu lutke. ovo je naroĉito zastupljeno kod Diptera.. pipci. Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgraĊuju. on je mokar i mekan. Tako npr.STADIJUM LUTKE Lutka je treći stadijum razvića insekata koji imaju tercijernu larvu. Novi imago se razlikuje od starog.) gde ĉesto grade lutkine kolevke. proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE. I kod većine drugih insekata tek nastali imago se razlikuje od starog. već se u sopstvenoj koţi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika (libera. usni delovi) odvojeni od tela lutke tj. Što se tiĉe nepokretnosti. kućice puţeva. a na njega veliki uticaj imaju spoljašnji uslovi (povoljni ga skraćuju a nepovoljni produţuju). Lepidoptera i Trichoptera.. ubrzo. Hymenoptera) – odlikuje se time da su na njoj svi ekstremiteti budućeg imaga (noge. u zemlji. ali.. Preobraţaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa. U ovom drugom sluĉaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj. Histoliza i histogeneza se završavaju veoma brzo . obiĉno posle nekoliko dana u lutki su već formirani svi organi imaga. Prvi naĉin je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju krvne ćelije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoţe. ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo ograniĉena i daleko izostaje za pokretljivošću larve. obtecta) Zbog ranjivosti i nepokretnosti lĉutke njihove larve se brinu o tome da one budu zaštićene tokom celog preobraţaja: za hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drveća. njegova krila su smeţurana i slepljena uz telo. tako da su već u poĉetnom stadijumu lutke svi organi larve pretvoreni u kašastu masu obavijenu lutkinom košuljicom.. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ĉije se ćelije intenzivno dele koristeći kao gradivni materijal za svoje razmnoţavanje kašastu masu bastalu histolizom larvenih organa. Proces obiĉno poĉinje poslednjim presvlaĉenjem larve i prelaskom u lutku.  PUPA COARCTATA / buretasta lutka. zrnca peska. ona se ne presvlaĉi. STADIJUM IMAGA Nakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena košuljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago – potpuno formirani insekt. kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne svoj krajnji stadijum. Hylobius. Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga.. Ovaj sluĉaj je najĉešći kod Scolytidae. Zato je lutka vrlo ĉesto zaštićena razliĉitim tvorevinama (kokon. zbog ĉega se ĉesto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga. . tu ima izuzetaka kod nekih Diptera. puparium / (Diptera) – predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine košuljice. Pissodes.) Stadijum lutke traje razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. kad imago leptira oizaĊe iz svoje košuljice. Neuroptera. Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoţavanje ĉim izaĊe iz lutke (leptiri). Ovim stadijmom završava se proces preobraţaja larve u imago. pod kamenjem. Postoje tri osnovna tipa lutke:  PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera. a tek kasnije postaje tamnomrk ili crn. mnoge larve oko sebe izgraĊuju skloništa od raznih materijala (iverje.

a odbacuju ih odmah nakon kopulacije (mravi. Insekti koji lete roje se u manjim ili većim oblacima. te je stoga i vreme trajanja ţivota imaga razliĉito od vrste do vrste. Calosoma. ali je kod većine ukupno vreme oko 12 meseci. od jajeta do polno zrelog imaga. kišno vreme moţe da odgodi poĉetak rojenja a toplo povoljno vreme da ga preurani. Kako je za celokupno razviće jednog insekta odreĊene vrste potrebna jedna odreĊena koliĉina toplote. Tu funkciju imaga razliĉitih vrsta obave za razliĉito vreme. Imaga vrsta koje prezimljavaju ţive znatno duţe – nekoliko meseci . već da u tome znaĉajnu ulogu ima i povoljna vlaţnost vazduha Povoljnost ishrane (dovoljne koliĉine odgovarajuće vrste hrane) Svetlost . postoje vrste ĉije razviće traje manje od godinu dana. VLAŢNOST – utvrĊeno je da za brţe razvićwe insekata nije dovoljan samo odgovarajuća temperatura sredine. neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius).. Postoje i vrste ĉije razviće traje više od godine – 2. Vodeni cvet – imago ţivi svega nekoliko sati . tj. termiti). Razne vrste insekata roje se u razliĉito vreme godine: Neki potkornjaci u rano proleće Gubar jula . TRAJANJE ĈITAVOG RAZVIĆA Ako se posmatra razviće svih sadijuma zajedno. naravno. Nepogodno. u razmnoţavanju. 3 pa i 4 godine. Pojedini stadijumi razvića. kod razliĉitih vrsta traju razliĉito. pri ĉemu najĉešće ukupno razviće se odvije u dve kalendarske godine. Ovo naroĉito vaţi za one štetne vrse ĉije rojenje pada u rano proleće. Pissodes. kod vrsta koje ne lete rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama. tek toliko da se polovi spare i ţenka poloţi jaja Muţjaci leptira Psycha apiformis ţive svega 32 minuta Za većinu insekata ţivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje.ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obiĉno u masama radi parenja naziva se vreme rojenja. posle ĉega obiĉno uginu. tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moţe da traje i celu letnju sezonu Na poĉetak rojenja jako utiĉu vremenski faktori.. neki imaju krila samo u vreme rojenja. Sa sruge strane. jun i septembar) Trajanje rojenja imaga je takoĊe razliĉito kod razliĉitih vrsta: Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati Kod većine leptira. Postoje i vrste ĉija imaga ţive i više godina tokom kojih više puta kopuliraju – imaga Hylobius.avgusta Gundelj u maju Mrazovci od oktobra do decembra Vrste koje imaju višestruku generaciju roje se više puta godišnje: Borova lisna zolja 2x (april i jul) Neki potkornjaci 3x (april. Od spoljašnjih faktora na trajanje razvića utiĉu: TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ţivotinje. Najduţi ţivot imaju ţenke socijalnih vrstea – matica domaće pĉele ţivi do 5 godina. razumljivo je da će niţa temperatura sredine produţiti period razvića a viša (ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period. moţe se uoĉiti da kod većine vrsta ukupan razvoj traje 12 meseci. potkornjaci. mravlja matica do 12 godina a matica termita i do 15 godina. telesna temperatura im zavisi od temperature sredine u kojoj se nalaze. TRAJANJE ŢIVOTA IMAGA Funkcija imaga je pre svega u produţetku vrste tj.

kao i stadijumi u kojima je ona štetna. to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izašao iz tog jajeta ne postane polno zreo i poĉne sa razmnoţavanjem. to je vremeod jajeta do jajeta. Kalendar razvića je stoga vrlo koristan u praktiĉnom radu. Latenca moţe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije. Najĉešće se dogaĊa u stadijumu lutke i jajeta. za sad. Za njih se kaţe da imaju višestruku generaciju godišnje (dvostruku. do danas poznatu. Postoje i vrste kod kojih generacija traje više od jedne godine. Kraće reĉeno.) Dvostruka generacija – Diprion pini Neke lisne vaši imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju Kod vrsta koje imaju jednogodišnju generaciju.. generaciju ima severnoameriĉki cvrĉak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina. pa broj kalendarskih godina moţe da se izraĉuna preko formule: X+1 I-19 KALENDAR RAZVIĆA I BIOLOŠKA FORMULA (definicija. Drugim reĉima. u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine štetoĉina nalazi. razviće se normalno daje odvija bez ikakvih posledica po ţivotinju koja ju je preţivela. gde se po mesecima prikazuje sta nje razvoja štetoĉine. primeri) Kalendar razvića predstavlja šematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele. Ovaj produţetak moţe da bude znatan i da iznosi 2 do 8 puta više od uobiĉajenog vremena razvića. trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada štetoĉina pravi najveću štetu. već se proteţe na dve kalendarske godine. ĉetvorostruku itd. trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom. ovakve kalendare nije moguće napraviti za sve insekte. postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci. MeĊutim. Najjednostavnije se pravi kalendar razvića za štetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene. TakoĊe. . Nakon što latenca proĊe. Najduţu. pa se za njih kaţe da imaju višegodišnju generaciju.LATENCA ili DIJAPAUZA Latenca predstavlja usporavanje u razviću neke vrste odnosno privremeni prekid u razviću neke vrste koji nastaje iz. Latenca moţe da nastupi u bilo kom stadijumu razvića insekta. Ovakav kalendar sadrţi podatke o trajanju generacije. jer brzo pruţa potrebne informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke o merama borbe. trostruku. nepoznatih razloga i usled koga se produţava normalni period razvića. Najĉešći sluĉaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kaţe da imaju prostu ili jednogodišnju generaciju. GUBAR – njegova ţenka krajem jula polaţe jaja iz kojih se polno zrele ţivotinje javljaju krajem jula naredne godine. odnosno u onim stadijumima kada je insekt najzaštićeniji. koje dugo polaţu jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrštaju (potkornjaci). naroĉito ne za one ĉija imaga dugo ţive..Višegodišnja generacija moţe biti: Dvogodišnja – 24 meseca za ĉitavo razviće Trogodišnju – 36 meseci Ĉetvorogodišnju – 48 meseci . Isti je sluĉaj i kod vrsta sa višegodišnjom generacijom . GENERACIJA Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvića.

3. a u imeniocu stadijumi lutke i imaga.Pri izradi kalendara razvića koriste se taĉno utvrĊeni simboli: jaje larva larva u kokonu lutka + imago Imago koji polaţe jaja Da bi se u kalendarima vremenski što taĉnije predstavili pojedini stadijumi štetoĉine svaki mesec je podeljen na tri dekade (po 10 dana). ali je praktiĉnija od kalendara zato što se iz nje gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija.12. dok se brojevi 10.) Npr. a njihove oznake se stavljaju u eksponent odgovarajućeg meseca. Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstićem (+). U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve. Limantria dispar godina I II 1930. gde se brojevima 1. 2 februar. U biloškoj formuli meseci se oznaĉavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaĉava januar.4 oznaĉavaju nedelje meseca. to znaĉi od jula do januara. u kom mesecu se koji stadijum nalazi. odvajaju taĉkama (.). U upotrebi je i podela meseca na nedelje. ako u formuli piše 7.12.11. Osnova biloške formule izgleda ovako: Vreme jajeta – vreme larve Vreme lutke + vreme imaga Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga. 6a znaĉi prva dekada juna a 5m znaĉi druga dekada maja. PRIMER: bioformula borove veštice (Sphinx pinastri)= -89 10. Zarez u formuli oznaĉava prezimljavanje (. Izmislio ju je nemaĉki entomolog Rhumbler. već se jednostavno reĊaju. Brojevi od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima.12. On ĉak ne mora da se podudara ni za svaku godinu u odreĊenom podruĉju areala.5+67 Ovo znaĉi da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja. 3 mart itd. Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su: a– prva trećina meseca (anterior) m – druga trećina meseca (medius) p – poslednja trećina u mesecu (posterior) Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajućeg meseca. 1931. III IV V VI VII VIII IX X XI XII Biološka formula (vita formula) se koristi za šematski prikaz bionomije štetnih insekata. onda se vreme jajeta ne unosi u formulu. Ona u vrlo saţetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvića. to znaĉi od jula do decembra. kad je insekt štetan itd. februara. a ako piše 712.2. . Npr. Napravljen kalendar ne mora da vaţi za sve krajeve areala odreĊenog insekta. To je stoga što razviće zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste) odnosno od temperature sredine. vlaţnosti vazduha itd.

Ako se uzme u obzir teţnja svih vrsta organizama da se neograniĉeno razmnoţavaju. -8. julu pojavljuje imago. biocenozi. što bi zapravo bilo potomstvo samo jedne ţenke u toku 2 godine. primer) ♂♀ Masovno razmnoţavanje ili kalamite predstavlja enormno uvećanje populacije odreĊene vrste. ovakve brojke su nerealne zato što postoji ĉitav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste ţenke. ptice. mesec u kome to ĉine stavlja se u zagrade ( ). U šumskoj zajednici. PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina= -8. meĊutim. od geografske širine na kojoj se ona nalazi itd. Broj individua odreĊene vrste zavisi od same šumske zajednice / od tipa zajednice. PRIMER: Limantria dispar (gubar) ♀ gubara poloţi 600 jaja u hrastovoj šumi. starosti zajednice. PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa = Velikim zagradama u jednom delu biološke formule se oznaĉavajunaredne generacije u toj istoj godini: PRIMER: Diprion pini = 4-56(7) 78 . A.10(10. korisni insekti. 4 5+67 Ovo znaĉi da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul. Ovaj brooj je razliĉit u zavisnosti od vrste organizma. Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraţaj u formulu ne ulazi razlomaĉka crta. konstantan normalan broj individua razliĉitih vrsta neobiĉna. . pored drveća ţivi i veliki broj drugih boljaka i ţivotinja. vrste gradacija. ako se uzme još jedna godina razmnoţavanja i neka se iz ovih jaja izlegne samo trećina. uopšte.3) 7+78 3+4 ( ) Znak > znaĉi da imago posle polaganja jaja ţivi još neodreĊeno vreme. gusenica ovog leptira javlja se u avgustu. tok. Uzrok tome je to što u šumskohj zajednici postoji niz faktora koji uĉestvuju u redukciji potomstva ĉlanova zajednice koji imaju veliku energiju razmnoţavanja. ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna trećina ♀ od svaka će poloţiti 600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno). prezimi jednom i ţivi do maja sledeće godine.8. PRIMER: rovac= 6m 7m . u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi jedan par .6p. a period kada je insekt štetan štampa se u formuli masnim slovima (boldovanim). 5 (5)34 6+7 Dakle.Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znaĉi da neki stadijum razvoja traje ĉitavu godinu. kada pravi kokon u kome ostaje u trećoj i ĉetvrtoj nedelji maja. Kod vrsta koje grade kokon. onda je ĉinjenica da u odreĊenoj biocenozi postoji odreĊeni. 5a + 5m 8 > I – 20 MASOVNO RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (uzroci. Ova pojava samo na izgled deluje sluĉajna. naredne godine će se javiti 24 000 000 leptira./ Pod normalnim uslovima na jedinici površine neke šume ţivi odreĊeni NORMALAN broj razliĉitih vrsta biljaka i ţivotinja. u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu narednu godinu u stadijumu larve. ti faktori mogu biti biotiĉke prirode (paraziti. gljive) ili abiotiĉke prirode (nepovoljni uslovi sredine). da bi u maju treće godine prešla u stadijum lutke iz koje se u junu. jer ove vrste nemaju stadjum lutke. ali se ona odvija po odreĊenim zakonitostima. pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste propada pod dejstvom tzv redukujućih faktora. da bi u junu prešla u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga.

insekti se pojavljuju kao sekundarne štetoĉine u prenamnoţenju (kalamitet) i to najĉešće (za navedene uslove) potkornjaci. Pod gradacijom se podrazumeva ĉitava pojava prenamnoţenja. od poĉetka povećanja broja individua jedne vrste. preko najviše taĉke prenamnoţenja (maksimuma) pa do njegovog prekida. posle sbegoloma. do latence . kada je populacija u normalnom broju. organsku odnosno biocenotičku ravnotežu u zajednici. NASTANAK KALAMITETA Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odrţavaju biocenotiĉku . Gradacija neke štetoĉine razvija se u toku više godina postupno. striţibube. dok sa druge strane.Energija razmnoţavanja štetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za razmnoţavanje naglo raste. a najĉešće kroz dva: PROGRADACIJA (PROGRESIJA) – porast populacije štetoĉine do maksimuma RETROGRADACIJA (REGRESIJA) – opadanje brojnosti populacije do minimuma tj. Zapravo. dolazi do poremećaja u zajednici. u pojavi kalamiteta postoji odreĊena postupnost zbog ĉega se prenamnoţenje insekata naziva još i GRADACIJA. uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni) Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje. Nestanak regulacionih faktora moţe da ima razne uzroke: vremenski uticaji – npr. ĉovek – ĉesto moţe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiĉku ravnoteţu (takoĊe. pre svega od koliĉine dostupne hrane i mogućnosti za polaganje jaja. kao i od jaĉine razmnoţavanja i mogućnosti širenja štetne vrste. Kao što je reĉeno. naziva se LATENCA. Obijm poremećaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora. ovi faktori mogu biti biotiĉki ili abiotiĉki i sve dok oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoţavanja štetnih insekata. i šumska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu štetoĉine. vetroloma ili pri masovnom oboljneju drveća usled golobrsta ili gljivica.Faktori koji uĉestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoţavanja odrţavaju tzv. prolazeći kroz više stadijuma. abnormalne temperature mogu da pogoduju štetoĉini a da budu štetne za njihove neprijatelje iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoţavanja – npr. Stanje štetoĉine izmeĊu dve gradacije.

uzorci pojave gradacije nekog insekta još nisu potpuno razjašnjeni. a zapaţeni su i kod nekih potkornjakanone i još nekih vrsta. koji se naziva ŢARIŠTE. Uopšte. koja se bavi prouĉavanjem kretanja brojnosti populacija ţivih organizama u ţivotnim zajednicama. Dimorfizam moţe biti: SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue muškog i ţenskog pola razlikuju ne samo po polnim već i po drugim karakteristikama. Polimorfizam moţe biti: SOCIJALNI – oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pĉela – razlika u morfologiji matice. najĉešće posle višegodišnje latence. gde je potomstvo jednog para meĊusobno razliĉito. primer su leptiri roda Vanesa) Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u više morfološki razliĉitih oblika. Prouĉavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA. kao što nije poznat ni uzrok predispozicije nekog lokaliteta da bude ţarište gradacije. nemaju ni oĉi ni noge. I – 21 DIMORIZAM I POLIMORFIZAM Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliĉita oblika.Gradacija obiĉno poĉinje na nekom ograniĉenom prostoru. Prema poreklu kalamitet moţe biti: AUTOHTON – nastaje na mestu na kome je došlo do poremećaja ravnoteţe i ovakav tip kalamiteta je najĉešći. Za neke štetoĉine je utvrĊeno da ţarišta njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima – lokalitetima koji imaju predispoziciju za to. . ţenke izgledaju kao skramice zalepljene za neku biljku. od koga se brzo u koncentriĉnim krugovima širi. U ovim sluĉajevima se govori o ’’periodu štetoĉine’’ i tada se kalamiteti javljaju ĉak i na mestima gde se štetoĉina inaĉe retko sreće. tada obiĉno govorimo o preletu insekata. ali se pretpostavlja da je osnovni uzrok unutrašnji nagon i teţnja insekata za rasoprostiranjem vrste. ALOHTON – nastaje usled masovnog unošenja / ulaska insekata sa strane. Uzrok ovih preleta nije još uvek poznat. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac. ţenke ne) o striţibube – muţjaci imaju kratko telo i duţe pipke o štitaši – muţjaci imaju normalnu morfologiju insekata. Kalamiteti neikih štetoĉina se javljaju istovremeno na više mesta koja su meĊusobno udaljena. imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja jaja: o gundelj – ţenke imaju jaĉe razcijene pipke o gubar – razlika u boji krila i veliĉini trbuha (ţenke imaju deblji trbuh i svetlija krila) SEZONSKI DIMORFIZAM – pojava da se prolećne i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeĊu dve generacije. a najpoznatiji takvi sluĉajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ĉija jata za kratko vreme uništavaju sve što im sew naĊe na putu a biljnog je porekla. trutova i radilica) ALTERNIRAJUĆI (CIKLIĈNI) – karakteristiĉan za biljne vaši koje mogu imati i do 15 generacija godišnje koje se sve meĊusobno razlikuju FAKULTATIVNI (SLUĈAJNI) primećen kod gnjurca. PRIMER: o jelenak (muţjaci imaju7 izraţene mandibule. Razlog za ovo još uvek nije poznat.

II DIREKTNE MERE (represivne) Svode se na direktno uništavanje štetne vrste kada se ona prenamnoţi i tako ugrozi šumu ili zelenu površinu. blagovremene prorede i kresanje donjih grana. najĉešće metode: SAKUPLJANJE. pravilno okopavanje. insekatskih hormona. podizanje heterogenih zelenih površina (sa više razliĉitih vrsta) Mere nege koje obuhvataju sanitarne seĉe. MAMCI. uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor zaraze . PREPREKE.II . što manjeg remećenja biocenotiĉke ravnoteţe. kod ove grupe mera akcenat je na primeni bioloških i preventivnih mera. i to razliĉitih otrovnih materija – sredstava za uništavanje štetoĉina koja se zajedniĉkim imenom nazivaju PESTICIDI. prepreke širenju pošara) – stabla oslabljena poţarom su laka meta za napade sekundarnih štetoĉina Karantinske mere – spreĉavaju prenošenje štetoĉina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent Predsetveno tretiranje – tretiranje semena. Pored ovih otrovnih supstanci. prenose na lokalitete gde su potrebni (šlepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama. postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama. u ovu grupu mera spadaju: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala Pravilna sadnja – dovoljno velike sadne jame. sadnica i zemljišta u kome se vrši sadnja. Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zaštitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloţivih mera borbe u cilju spreĉavanja nastajanja šteta od strane insekata. pri tom se korisni organizmi štite kroz zaštitu staništa. . BUBOLOVKE B) biološke mere za uništavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ţivotinjskog i biljnog carstva. sve je ĉešća upotreba ATRAKTANATA (feromoni). ĉemu prethodi sakupljanje insekata. dakle – koriste ţiva bića.1 MERE SUZBIJANJA ŠTETOĈINA ZELENIH POVRŠINA Borba protiv štetoĉina svodi se na primenu dve grupe mera: I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) – imaju za cilj spreĉavanje prenamnoţavanja štetnih insekata putem podizanja zdravih i otpornih biljaka. što manjeg zagaĊivanja ţivotne sredine. zalivanje – pravilna nega biljaka Pravilan izbor vrsta koje će se naći na zelenoj površini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove sredine) Podizanje mešovitih šuma radi stabilnosti odnosno. inhibitora hormona i sl. uklanjanje poseĉenog materijala koji predstavlja izvor zaraze Protivpoţarne mere (pruge. C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija protiv štetnih insekata. ako se primene u pravo vreme i na pravi naĉin daju odliĉne rezultate. U ove mere spadaju: A) fiziĉko mehaniĉke mere svode se na upotrebu sile kako bi se uništili insekti.

bube listare. ligustrum.2 FIZIĈKO –MEHANIĈKE MERE BORBE (definicija. polako se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. On dugo ostavlja lepljivu površinu (najmanje 1 sezonu) i na taj naĉin se hvataju insekti koji gmiţu po stablu npr. ♀ mrazovca koje ne mogu da lete. . a one se postavljaju tako da insekti ne mogu da ih proĊu.. Imaga se mogu sakupljati i pojedinaĉno npr.. Da bi to moglo da se uradi insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate).3 PREPREKE predstavljaju vid mehaniĉkih mera borbe kojima se insekti fiziĉki spreĉavaju da dospeju do biljaka koje mogu ugroziti. Insekti ulaze u rov i šetaju po njemu dok ne nalete na rupe. grĉica i rovca. surlaši.  LEPLJIVI POJASEVI – Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premaţe guseniĉjim lepkom. To se ĉesto radi kod gubara u ranim jutarnjim ĉasovima. Mogu se sakupljati i u letnjim guseniĉnim gnezdima npr. Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale se. pa mora da se spreĉi ulazak šumskih insekata u rasadnik. koja ima i veliku larvu i velikog imaga. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini šume.  LARVE – One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja. ĉije gusenice ţive zajedno dok se ne razviju i brste. lako su uoĉljiva i zlatno ţute su boje. trese se drvo i sakupljaju se imaga. Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja. znaĉaj) Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehaniĉke i fiziĉke sile za uništavanje insekata.MAMCI. . koja polaţe jaja oko granĉica u vidu srebrnog prstena i ţutotrbe. upletu lišće na grani i tu se smeste. nakon ĉega se uništavaju. a deo koji viri iz zemlje se premaţe guseniĉjim lepkom.SAKUPLJANJE.  IMAGA – Npr. Tako je i kod glogovca. Vrste fiziĉko mehaniĉkih mera koje se primenjuju su: . kada je t niţa i oni ne mogu da lete. Gubar polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine.  LUTKE – Ovaj metod se primenjuje kod gubara. Onda se u ranim jutarnjim ĉasovima razapinje platno. koje su iskopane u okviru rova i napunjene neĉim da bi se insekti tu udavili. koja napada fam. obiĉna borova zolja i ţuta borova zolja. Oleaceae (maslina.BUBOLOVKE SAKUPLJANJE INSEKATA Sakupljaju se insekti u razliĉitim stadijumima. kod dudovca. Neke ţive i u kolonijama kao npr. To se postiţe postavljanjem razliĉitih prepreka (barijera). a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce obasjava na zalasku. . Zato se oko rasadnika postavljaju letve. jasen. a imaga padaju na platno. Mogu da se sakupljaju i imaga španske bube. drvo se protrese. . vrste mera. jedinog dnevnog leptira koji je štetan. Na ovaj naĉin se uništavaju i jaja kukaviĉje suze. kada se ispod drveta postavi platno. Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da ispuštaju na zglobovima zadnjih nogu i taj miris privlaĉi sva ostala imaga da zajedno brste. Njene gusenice se razviju u toku leta. a na stablo dolaze i ♂ zbog ♀. a ne lete npr.II . koja povezuje lišće i ţive zajedno. tako da se sakupljaju:  JAJA – kod onih kod kojih ♀ polaţe jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima. pa ih je sve lako uhvatiti. naprave lutkina gnezda.).  LEPLJIVE LETVE – Ova metoda se npr. ĉije gusenice u toku leta prave na lišćarima gnezda u vidu pauĉine. ĉije su larve ogromne. kod nekih leptira npr. II . Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju. ţutotrbe.  ZAŠTITNI JARKOVI (ROVOVI) – Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm). ali ne moţe da leti nego se penje uz stablo i lako moţe da se uhvati. Ovaj metod treba više koristiti. Ovako se lako hvataju smrĉini surlaši i grĉice.PREPREKE. Kada se prenamnoţi gusenice se skupe na 1 mesto i preĊu u lutke. ĉija su jaja na listu i zlatno ţute su boje. Zatim u zimskim guseniĉnim gnezdima. kod gubara ♀ ima krila. kod velike hrastove striţibube.

U toku zime kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo Ċubrivo. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio što veći broj insekata. Ovo je najznaĉajniji metod borbe protiv sipaca: potkornjaka i drvenara. koji misle da će tu skupiti nektar.. Insekti se sakupljaju oko reflektora.  NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) – Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti će se podaviti. crn je i insekti ga ne vide. koji je od dralona. udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. ali je tu opasnost od poţara velika. Manja koliĉina obiĉno izaziva sterilitet. jer se na ovaj naĉin lako skupe na jednom mestu.  MAMCI ZA RAZMNOŢAVANJE – Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo. a po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni. U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce. savije oko stabla i veţe kanapom. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i neće da se penju uz nju nego hoće da je zaobiĊu i pri tome upadaju u konzerve. On se iseĉe. Za insekte su potrebne veće doze nego za ĉoveka. pirinĉu.  MALEZOVA KLOPKA – Izgleda kao šator.  VATRE – Fam.  MAMCI ZA ISHRANU – To je na primer hrana koju insekti rado jedu. Tu spadaju lovne motke. Rusi su na ovaj naĉin rešili problem belokrilih vaši u staklarama. Tu se nalazi sabirna boca sa alkoholom. koji se tu skupljaju.  INFRACRVENIH ZRAKA – isto kao prethodna metoda  RADIOAKTIVNO ZRAĈENJE – Ako je u malim koliĉinama deluje mutageno. Pyralideae (plamiĉci) jako privlaĉi vatra. koja ih omami i uguši i oni padaju dole. a zatim unište. MAMCI  OTROVNI MAMCI (o njima opširno u 5. lovni panjevi i lovna stabla. Ovaj metod se najviše primenjuje u rasadnicima u borbi protiv ţiĉanih crva.  ELEKTRICITETA – Elektriĉna struja se pusti kroz drvo i svi insekti će uginuti. Npr. Tako da na primer ţiţka u pasulju. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo ka unutra. koje su jako štetne). a u zimu skidamo karton i uništavamo insekte.  VISOKE TEMPERATURE – Insekti mogu da preţive temperature do 49-50 oC. rovci se smrznu.  BARBEROVE KLOPKE – Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na površini zemlje.BUBOLOVKE To su priliĉno jednostavne zamke za hvatanje buba..  ULTRAZVUKA (ZVUKA) – po principu mikrotalasne pećnice. Postoji više tipova:  CEVĈICE – ubacuju se u kanale u zemlji. u krošnje. a zatim uništio. Posle se zemljište osuši i spremno je za upotrebu. Zatrpamo rupu i obeleţimo mesto. Postavljaju se baklje. ako se primeni na izolovanim površinama ostrva mogu se skroz likvidirati. Isto za rovca.. Uništavaju se noćni leptiri (sovice i veštice. a Ċubrivo moţe da se koristi. Koristi se za umetniĉke slike i razne predmete.. U jesen insekti se tu zavlaĉe da prezime.. Ovo je dobar metod naroĉito kod jabuka u borbi protiv crva. Kada insekt jednom uĊe unutra više ne moţe da izaĊe.  MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE – U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim đubrivom.  ŢUTE KLOPKE – Ove klopke su jarko ţute boje i zbog toga privlaĉe insekte. ako ozraĉeni ♂ obada oplodi ♀ potomstvo će biti sterilno . Ovi mamci su idealni za zemljišne insekte. Pomoću ovih zamki sakupljamo insekte za istraţivanje faune. Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naĉina oni se fiziĉki uništavaju pomoću:  SVETLOSTI – Na taj naĉin sakupljamo i uništavamo one insekte koje privlaĉi svetlost (svetlosne zamke). Insekti naleću na vatru. Prave se od ţutih kartona koji su isprskani lepkom i kaĉe se npr.  VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM – Koristi se u staklarama za uništavanje zemljišnih insekata odnosno sterilizaciju zemljišta. a ako je u velikim ubitaĉno. kao i borovog ĉetnika. Ima centralni zid i nema boĉne strane. prlje se i ginu. Koristi se za hvatanje rovca. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca. o kojih se ovi zadnji danas najĉešće koriste. Od sargije ili talasastog kartona moţe takoĊe da se nadravi mamac za prezimljavanje. drvenim figurama uništavamo tako što sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30 minuta. sovica i rovca. Insekt uleće.

dudovac – listovi povezani pauĉinom).). sovice)... MeĊu leptirima sakupljaju se gusenice ţutotrbe. jajna legla se pri uništavanju zgule sa stabla i spale. Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima. kukaviĉja suza (Malacosoma neustria) polaţe jaja oko granĉice u vidu srebrnastog prstena ţutotrba (Euproctis chrysorrhoea) polaţe jaja na listu iprekriva ih ţutim dlaĉicama sa stomaka SAKUPLJANJE LARVI je naroĉito korisno u rasadnicima. Pri obradi zemljišta treba sakupljati larve štetnih insekata koji ţive u zemlji. SAKUPLJANJE JAJA – primenjuje se kod insekata ĉije ţenke polaţu jaja na gomilice. Gnezda se mogu odsecati i spaljivati zajedno sa gusenicama. Na ovaj naĉin sakupljaju se jaja: gubara (Limantria dispar) koji polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. borovog litijaša i glogovca koji grade „zimska guseniĉna gnezda“ u kojima prezimljavaju. a uništavanje se vrši gnjeĉenjem. (kod gubara i španske bube ovo se radi u ranim jutarnjim ĉasovima). Kod lisne zolje gusenice ţive zajedno u kolonijama. . SAKUPLJANJE LUTAKA .. tako brţe truli i propada a štetoĉine u njoj uginu (borova grba.. drvo se protrese i u platno sakupe imaga koja padnu sa drveta. Protiv vrsta koje ??????? u šumskoj stelji. utapanjem. rovac ( ) itd. stelja se sakupi na jedno mesto. spaljivanjem. Postoje i ’letnja guseniĉna gnezda’ (npr. znaĉaj) Ovaj metod spada u fiziĉko-mehaniĉke mere borbe. gundelj ( ).lutkina gnezda se sakupljaju kod gubara kod koga se gusenice sakupe na jedno mesto – obiĉno u upletenom lišću na grani – i tu prelaze u lutke. lako su vidljiva jer ih ţenka pokriva ţutim dlaĉicama. na vidnim i lako dostupnim mestima. ţenke gubara koje ne lete. SAKUPLJANJE IMAGA podrazumeva sakupljanje pojedinaĉnih imaga kod vrsta koje imaju krupna imaga (npr.II .4 SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIĈKO UNIŠTAVANJE (primeri. npr. gaţenjem. Koristi se metoda stresanja – stavi se platno ispod krošnje drveta. velika hrastova striţibuba.

produkujući zoospore . C. zveri (lisica. Poznata je vrsta Nosema locustae koja parazitira skakavce na pašnjacima (preparat NOLOC) E. Kada parazitiran insekt ugine. VODOZEMCI – hrane se insektima. ????? od koje oboljevaju larve razlnih vrsta Lepidoptera. ZAŠTITOM KORISNIH ORGANIZAMA – zaštitom njihovih staništa. ona se brzo razmnoţava i izaziva veće štete nego u svom prirodnom okruţenju gde postoje njeni prirodni neprijatelji. thuringiensis i njenih varijeteta. a svi virusi koji ih izazivaju su iz grupe ????? B. Najĉešće oboljevaju larve. PRAŢIVOTINJE (protista) – patogene praţivotinje koje ţive u telima larvi insekata. Membracidae. ili njihovih produkata. INSEKTI (klasa Insecta) – predatori koji love druge insekte i njima se hrane ili ţive na raĉun drugih insekata (parazitoidi). Biološka mera: podrazumeva pre svega zaštitu korisnih sisara.mogu da ţive na insektima izazivajući oboljenja – entomoviroze – ĉija je posledica smrt insekata. i insekte love pomoću mreţa (imaga love na taj naĉin) ili su predatori jaja (npr. rovĉica). J. GRUPE KORISNIH ORGANIZAMA SU: A. U biofabrikama masovno se proizvode neke vrste nematoda iz rodova ???????? F. STONOGE (Myriapoda) – predatori. Mantodea itd. BAKTERIJE . insekte usmrćuju otrovom koji se nalazi oko usnog aparata. Zato se na takva staništa veštaĉki introdukuju prirodni neprijatelji štetne vrste (npr. MASOVNA PROIZVODNJA KORISNIH ORGANIZAMA – danas se u biofabrikama masovno gaje korisni organizmi kao što su  jajni parazitoidi iz roda Trichogramma. najĉešće gušteri (zelembaći) L. najĉešće su to daţdevnjaci i ţabe. INTRODUKCIJOM KORISNIH ORGANIZAMA . Npr lepotelka (Calosoma sycophanta) najbrojnija je na lokacijama gde je gubar u retrogradaciji. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu i napadaju druge individue. Kada se štetna vrsta introdukuje na novn stanište. Diplura. kod gubara) G. kod nekih vrsta lutka i imaga. Prirodne neprijatelje štetoĉina nazivamo KORISNIM ORGANIZMIMA koji se mogu primeniti na sledeće naĉine: 1. jazavac). ali se većina koristi u staklenicima jer je njihova efikasnost veća što su uslovi sredine vlaţniji. VIRUSI (Virales) . bubojedi(krtica. SISARI (klasa Mammalia) slepi miševi. rogati cvrĉak Homoptera. imaju mali znaĉaj u borbi protiv štetoĉina. detlići.II .ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomobakterioze koje izazivaju smrt insekata. I. Diptera i Coleoptera.  gljiva Bouveria basslana Od bakterija se u biofabrikama proizvode i biopesticidi. Icneumonidae.  bakterije Bacillus thuringiensis.odnosno unošenjem korisnih organizama na podruĉja koja se nalaze van areala njihovog prirodnog rasporostranjenja. ĉvorci. smanjenjem populacija njihovih neprijatelja. ali su štetoĉine u progradaciji . PAUCI (klasa Arachnoidea) većina vrsta su predatori.Štetni šumski insekti najĉešće oboljevaju od poliedroze i granuloze. GMIZAVCI (klasa Reptilia ) hrane se insektima. drozdovi. K. senice. bez njenih prirodnih neprijatelja. Postoji veliki broja preparata na bazi gljiva. Predatori – npr. a zatim ih proţdiru (Naroĉito podklasa Chylopoda) H. . npr. Parazitoidi – npr.5 BIOLOŠKE MERE BORBE Biološke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja štetnih insekata. pre svega mere edukacije javnosti 2.Odonata (vilinski konjic).  bogomoljki (Mantis). je iz Severne Amerike introdukovan kod nas a potom je bilo neophodno introdukovati njegov jajni parazitoid Polynema striaticorne) 3. zebe. jeţ. kukavice. D. 4. NEMATODE izazivaju smrt i sterilnost kod insekata. naroĉito je poznat bioinsekticid od proteinskog kristala ekstrahovanog iz bakterije B. PRENOŠENJE (ŠLEPOVANJE) KORISNIH ORGANIZAMA sa lokaliteta na kojima ih ima u visokoj brojnosti na staništa gde ih je malo.  larve mreţokrilaca iz roda Crysopa. Insekti se zaraze jedući zaraţene biljke. papkari (divlja svinja). GLJIVE (Funghi) – patogene vrste gljiva koje ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomomikoze koja izazivaju smrt insekata. Ima ih više vrsta iz roda Bacillus. PTICE (klasa Ares) hrane se insektima i veoma su znaĉajne – vrane. B.

Vrlo su otporne. na bazi od B. Stilpnotia salicis. ţive na insektima i izazivaju ENTOMOMIKOZE. Kada parazitiran insekt ugine. Patogene vrste gljiva koje se su korisne u borbi protiv štetnih insekata pripadaju rodovima Metarhizium. (npr. Preparati na bazi virusa se primenjuju kod gubara. Entomoviroza kod gusenica gubara je vrlo ĉesta i dovodi do masovnog pomora gusenica. osim na Sunĉevo (UV) zraĉenje koje ih brzo ubija. Primenjuju se insekticidi na bazi virusa. b) BAKTERIJE – izazivaju ENTOMOBAKTERIOZE od kojih oboljevaju larve insekata. Stoga su najpogodniji za primenu u zemljištu ili u staklarama gde se vlaţnost vazduha moţe kontrolisati. Poznat je rod Nosema Najpre su otkrivene vrste ovog roda koje parazitiraju na gusenicama svilene bube.. i zazivajući njihova oboljenja i na kraju smrt.II -6 KORISNI PATOGENI MIKROORGANIZMI To su organizmi koji se razvijaju na raznim stadijumima razvoja štetnih insekata. (na bazi njenih spora je napravljen biološki insekticid NOLOC) . Tenebrions koji se primenjuje kod Coleoptera ). Veliki nedostatak preparata na bazi gljiva je taj što zahtevaju visoku vlaţnost sredine u kojoj se primenjuju. Verticillium. npr VIRIN ENSH koji uništava štetoĉinu Limantria dispar. ili NOVODOR baziran na B. Oni su ĉesto glavni faktor u gašenju kalamiteta. U primeni su: Bacillus populliae izaziva oboljenja larve Populio japonica (gudelj) Bacillus thuringiensis izaziva oboljenje larvi Lepidoptera. c) GLJIVICE (Funghi) – mnoge vrste gljiva su entomopatogene.. Diptera. preparat BOVEROL). thuringiensis var. Neodiprion sertifer. thuringiensis var. kurstaki . ali i insekti u drugim stadijumima razvića – lutke i imaga. Štetni insekti oboljevaju od poliedroze i granuloze koje izazivaju virusi iz grupe Bacilovirus. danas se od B.) d) PRAŢIVOTINJE (Protista) – praţivotinje koje ţive kao paraziti na insektima pripadaju redu Zoosporidia. Euproctis chrysorrhoea. VIROX uništava Neodiprion sertifer. Beauveria itd. One se razvijaju u telima larvi gde se umnoţavaju i produkuju zoospore. BACTOSPEINE na Lepidoptera . Kasnije su otkrivene entomopatogene praţivotinje na štetnim insektima. postoje i male bakterije – RIKECIJE koje kod insekata izazivaju ??? ) Za sada nema preparata na bazi rikecija. Danas je poznata Nosema locustae ? koja koja parazitira skakavce u pašnjacima i ratarskim kulturama. Coleoptera. Od gljiva ĉesto oboljevaju i larve koje se nalaze u zemljištu ili pod korom. thuringiensis proizvode razni bioinsekticidi ĉija je prednost u tome što su uskospecijalizovani. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu. odnosno deluju na ciljnu štetoĉinu. Najvaţnije grupe ovih organizama su: a) VIRUSI (Virales) – izazivaju oboljenja ENTOMOVIROZE od kojih najĉešće oboljevaju larve . pa se neke vrste gljiva uspešno koriste u biološkoj borbi protiv štetnih insekata. što predstavlja kraj gradacije gubara. Oboleli insekti obavezno uginu. Preparati se primenjuju kod vrsta iz redova Lepoidoptera i Coleoptera (npr.

a veliku ulogu i znaĉaj u biološkoj borbi ima velika brojnost kolonija mrava. pa su bitan faktor u odrţavanju biocenotiĉke ravnoteţe. larve potkornjaka. svojim šupljim vilicama probadaju ţrtvu. u nju izluĉuju sokove koji zatim vare napadnutog insekta (varenje van crevnog kanala).manji broj insekata iz ovog reda su zoofagni. ITALIJANSKI POPAC.  ODONATA (vilinski konjici) – larve vilinskih konjica su akvatiĉne i u vodi love druge organizme. sisajući teĉnost iz njihovih tela ili ih jednostavno parališu otrovom a zatim proţdiru. Najznaĉajnije grupe korisnih insekata predatora su:  ORTHOPTERA (pravokrilci)  DERMAPTERA (koţokrilci)  ODONATA (vilinski konjici)  HEMIPTERA (smrdibube. oni napadaju insekte koji imaju meku koţu koji probijaju svojom rilicom kroz koju u ţrtvu ubrizgaju otrov. surlaša i striţibuba Chrysopa vulgaris (zlatooka) – uništava lisne vaši  COLEOPTERA (tvrdokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Coccinelidae (bubamare) – uništavaju lisne i štitaste vaši. introdukovati. stenice) .  DIPTERA (dvokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Syrphidae (osolike muve) – njihove larve se hrane lisnim vašima. Carabidae (bauljari) – penju se po drveću i uništavaju gusenice i lutke štetnih leptira. a potom isisavaju svarenu hranu. bitan su factor za odrţavanje biocenotiĉke ravnoteţe.  STAPHYLINIDAE (kratkokrilci) – zavlaĉe se u hodnike potkornjaka i uništavaju njihove larve. grabljive i obične ose – pored štetnih uništavaju i korisne insekte. Myrmeleon formicarius (mravlji lav) – uništava sitne tvrdokrilce i pauke Rhaphida ophiopsis (kamila) – uništava jaja leptira. a naroĉito lisne vaši i lutku gubara.većina insekata iz ovog reda su mesoţderi. Asilidae (grabljive muve) – plen hvataju u letu.  DERMAPTERA (koţokrilci) – najpoznatija je UHOLAŢA (Forfikula aurikularia) koja je svaštoţder – uništava larve i lutke.  HYMENOPTERA (opnokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: mravi – hrane se raznim insektima.Imaga vilinskih konjica love insekte u vazduhu (u letu). kidajući im delove tela snaţnim vilicama.  NEUROPTERA (mreţokrilci) – sve vrste su predatori u stadijumu larve. najĉešće insekte. Insekti predatori se u biološkoj borbi mogu primeniti na sva ĉetiri naĉina: mogu se zaštititi. preneti.  HEMIPTERA (smrdibube. lako se gaje. amaĊu njih spadaju ZRIKAVCI.II -7 KORISNI INSEKTI PREDATORI Predstavljaju grabljive insekte koji napadaju razne stadijume drugih insekata. stenice)  NEUROPTERA (mreţokrilci)  COLEOPTERA (tvrdokrilci)  HYMENOPTERA (opnokrilci)  DIPTERA (dvokrilci)  ORTHOPTERA (pravokrilci) . . ulovljene insekte odnose u svoja gnezda i njima hrane potomstvo. masovno proizvoditi u biofabrikama.

ovaj odnos naziva se još i sekundarni parazitoid.  iz reda Hymenoptera ovde spadaju:  Tomicobia seitneri (koja parazitira Ips typographus)  Subordo Terebrantes . Skoro da ne postoje insekti koji nemaju svog parazitoida.ose najeznice – vrste koje imaju legalicu. parazitoidi lutaka – ţive najĉešće unutar domaćina (endoparazitoidi). Encyrtidae. postoje mono. Odnosi izmeĊu parazitoida i domaćina mogu biti : a) SOLITARNI PARAZITIZAM b) AGREGARNI PARAZITIZAM c) MULTIPARAZITIZAM d) SUPERPARAZITIZAM e) KLEPTOPARAZITIZAM f) HIPERPARAZITIZAM a) SOLITARNI PARAZITIZAM – larva jedne vrste parazitira jadnog domaćina. ali su za primenjenu entomologiju najznaĉajnije vrste iz redova Hymenoptera i Diptera. pripadaju familiji Ichneumonidae najĉešće. Bombylidae  fam. grabljive ose i ose drvenarice. takoĊe. Parazitoidi su prisutni i u redovima Coleoptera i Sterpsiptera.na raĉun jednom domaćina ţivi više larvi razliĉitih vrsta parazitoida. kada je velika brojnost parazitoida. c) MULTIPARAZITIZAM . pĉele. pa polaţu jaja u domaćina. paraztoidi imaga – najĉešće se razvijaju unutar trbuha domaćina. Tachinidae (muve guseniĉarke) – polaţu jajau na ili u gusenicu ili na list koji će gusenica pojesti. Iz reda Diptera ovde spadaju familije:  Conopidae.više larvi jedne vrste parazitoida ţivi na jednom ili u jednom domaćinu. e) KLEPTOPARAZITIZAM – jedan insekata koristi hranu koju je ulovio i pripremio drugi insekat. Ichneumonidae i drugi familija redova Hymenoptera i Diptera. razlikujemo : parazitoid jaja – ţive u jajima domaćina i ne dozvoljavaju njegov razvoj stadijum larve. b) AGREGARNI PARAZITIZAM .II -8 KORISNI INSEKTI PARAZITOIDI Insekat parazitoid ţivi na raĉin domaćina samo do stadijuma larve. .  fam. Evaniidae parazitiraju bubašvabe. i pri tome ga ubija ili ostavlja da umre bez hrane. Ichnaeumonidae parazitiraju larve lisnih zolja. imaju jednostavnu generaciju) ili POLIFAGE (parazitiraju više vrsta i ĉesto imaju dvostruku ili višestruku generaciju). to su najsitniji insekti iz familija Trichogrammatidae. a kada larva parazitoida završi razviće. dogaĊa se da sve larve stradaju zbog nedovoljne koliĉine hrane.parasitičke ose/ Entomophaga .  fam. mogu biti MONOFAGE (parazitiraju samo jednu vrstu insekata i ugl. d) SUPERPARAZITIZAM . Mymaridae.i polifage.u jednom domaćinu mogu da se razviju maksimalno dve larve muve guseniĉarke. a postoje i tercijarni i kvarterni. parazitoidi larvi – razvijaju se u ili na telima larvi domaćina. lutke i larve leptira. Prema stadijumu domaćina kojeg parazitiraju. f) HIPERPARAZITIZAM – pojava da parazitoid parazitira parazitoida.na ili u telu jednog domaćina polaţu jaja više ţenki jednog solitarnog parazitoida. po pravilu ubija domaćina. ţiveći u njemu (ENDOPARAZITIZAM) ili na njemu (EKTOPARAZITIZAM). tu spadaju vrste iz fam.

pa je rukovanje njima povezano sa merama predostroţnosti. što komplikuje i ograniĉava njihovu primenu TOKSIĈNOST ZA BILJKE. . prednosti i nedostaci) Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu hemojskih materija protiv štetnih insekata. tako da se jednim tretamnom unište svi štetni insekti. insekatski hormoni itd. to su uglavnom gotovi preparati koje treba samo ubaciti u aparaturu za aplikaciju ili ih prethodno treba pomešati sa vodom. Primena hemjskih mera borbe u šumarstvu je praktiĉno poĉela sa pojavom prvih aviona za razbacivanje otrovnih materija po napadnutoj šumi (otrovi u vidu praška) Zajedniĉki naziv za sve materija organskog. naroĉito ako traju više dana. što izazaiva poremećaj biocenotiĉke ravnoteţe. pa je moguće u kratkom vremenskom periodu zaštititi šume na velikoj površini RENTABILNOST –danas se proizvode insekticidi koji su relativno jeftini a deluju u malim dozama UNIVERZALNOST DELOVANJA – proizvode se insekticidi koji deluju na veći broj vrsta štetnih insekata i sve stadijume njihovog razvića JEDNOSTAVNOST PRIMENE U PRAKSI – priprema insekticida za primenu je jednostavna i laka. MANE PRIMENE PESTICIDA: VISOKA TOKSIĈNOST za ĉoveka i ţivotinje – većina insekticida koji se danas koriste imaju ovu osobinu. kiša) mogu da onemoguće hemijsko suzbijanje štetnih insekata.danas se proizvode insekticidi koji ubitaĉno deluju na štetne insekte u malim dozama. tako štetni insekti stupaju u prenamnoţenje i prave velike štete. Poslednjih decenija se kotriste i neke druge materije koje nisu otrovi – vrlo specifiĉne po naĉinu delovanja ĉiji je krajnji ishod uništavanje štetoĉina (atraktanti. MOGUĆNOST PRIMENE NA VELIKIM POVRŠINAMA.primena veće doze aktivne materije od preporuĉene moţe da izazpove oštećenje/uginuće tretiranih biljaka NESELEKTIVNOST – pored štetnih insekata pesticidi ubijaju i korisne organizme. mešaju se dva ili više otrova. materije koje privlaĉe štetne insekte – feromoni. MOGUĆNOST MEĐUSOBNOG MEŠANJA – radi suzbijanja više vrsta insekatakoji nisu podjednako osetljivi na isto hemijsko sredstvo. Mogućnost primene hemijskih mera borbe na velikim površinama je istovremeno i mana REZISTENTNOST – stalna upotreba istog insekticida za odreĊenu vrstu štetoĉine dovodi do pojave otpornih jedinki – stvaraju se geni otpornosti na odreĊeni otrov koji se renose na potomstvo.II -9 HEMIJSKE MERE BORBE (definicija. PREDNOSTI PRIMENE PESTICIDA: EFIKASNOST – postiţu se odliĉni rezultati kada se primenjuju protiv insekata koji su stupili u gradaciju. to su uglavnom otrovi kojima se uništavaju štetni insekti. neorganskog ili prirodnog porekla koje se koriste za suzbijanje štetoĉina jeste PESTICIDI. ZAVISNOST OD ATMOSFERSKIH PRILIKA – nepovoljni vremenski uslovi (vetar. ĉime ubrzo vrsta postaje rezistentna.

koren. Da bi se pšostiglo trovanje štetnih insekata truje se njihova prirodna hrana.). grinja. insekata. organskog ili prirodnog porekla koja se primenjuju za suzbijanje štetnih organizama (virusa.sredstva za uništavanje štetnih puţeva RODENTICIDE. puţeva. ptica i glodara ATRAKTANTE. njih insekti unose u organizam hranom. što je u ekološkom smislu prednost. plodovi.sredstva za privlaĉenje štetnih organizama prema odreĊenom supstratu HEMOSTERILIZANTE –sredstva za izazivanje steriliteta kod muških Svaki pesticid sastoji se od dve grupe komponenti:  Aktivna materija – ĉini je jedno do dva.sredstva za uništavanje grinja MOLUSCIDE (LIMACIDE).. retko više hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju insekticidna svojstva (odnosno ispoljvaju toksiĉnost)  Inertni nosaĉ – ovu grupu materija ĉine jedno ili više jedinjenja koja nemaju insekticidna svojstva ali sluţe za poboljšanje fiziĉko-hemijskih svojstava preparata i da omoguće njegovu lakšu primenu.sredstva za uništavanje crva AKARICIDE. nematoda. korova itd) je pesticidi. ne deluju na insekte parazitoide i predatore štetnih insekata. pupoljci.????????? Prema srednjoj letalnoj dozi (LD50) insekticidi se dele na : I grupa – jako otrovni II grupa – srednje otrovni III grupa – slabo otrovni Prema specifiĉnom naĉinu delovanja na insekte prilikom primene dele se na:  digestivni (utrobni) insekticidi  ugušujući insektivcidi (fumiganti)  kontaktni insekticidi  sistematiĉni insekticidi DIGESTIVNI (utrobni) INSEKTICIDI se koriste za trovanje hrane za insekte.. bio efikasan on ne sme da menja ukus hrane inaĉe je insekti neće jesti. Prema vrsti štetnih organizama koe suzbijaju pesticidi se dele na:             HERBICIDE – sredstva za uništavanje korovskih biljaka BAKTERICIDE . ptica. odnosno delovi biljke kojima se insekti hrane (liistovi. .sredstva za uništavanje štetnih glodara AVICIDE – protiv ptica REPELENTE – sredstva za odbijanje insekata.sredstva za uništavanje fitopatogenih bakterija FUNGICIDE.Da bi utrobni insekticid postigao trovanje tj.Pošto ubijaju samo insekte koji se hrane biljkama. Aktivne materije se nalaze u teĉnom i ĉvrstom stanju u formulacijama.sredstva za uništavanje fitopatogenih gljiva INSEKTICIDE. u crevni kanal odakle dolaze u telesnu duplju i krvlju se raznose po celom organizmu.II -10 PESTICIDI (definicija i podela) Zajedniĉki naziv za sva hemijska jedinjnenja neorganskogf. bakterija.sredstva za uništavanje štetnih insekata NEMATOCIDE.

. njihova velika prednost je u tome što su izrazito selektivni i ne ubijaju insekte koji su sluĉajno prisutni na biljci koja je trtirana. Da bi fumiganti delovali potrebna je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena prostorija da bi se mogla postići odgovarajuća koncentracija pare insekticida. OTROVA:  Pojam toksiĉnosti je relativan. njihove fiziĉke osobine. Toksikologija prouĉava poreklo otrova.moţe biti ĉisto mehaniĉko (zapušenje stigmi nakon ĉega kiseonik ne moţe da ulazi u telo insekta pa dolazi do gušenja). simptome i posledice akutnih i hroniĉnih trovanja itd. KONTAKTNI INSEKTICIDI – deluju na insekte samo kada doĊu u kontakt sa njihovim telom. mogu rastvarati lipide na površini koţe nakon ĉega slobodno prodiru u organizam. Doza koju će insekti primiti prilikom aplikacije je znatno manja. Delovanje insekticida moţe biti razliĉito . tako da ne postoji taĉna definicija  Švajcarski fiziĉar Paracelsus (1493-1541) je rekao ’’Sve je otrov. prah) izraţen u procentima NPR koncentracija od 0. odnosno protiv insekata koji imaju aparat za bodenje i sisanje.3% znaĉi da 99. Za insekte latentna doza se izraţava u milionitim delovima grama (ppm) POJAM KONCENTRACIJE Koncentracija je odnos aktivne (otrovne) materije i inertnog nosaĉa (voda.Ovi insekticidi najĉešće ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (slabo su selektivni) SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI –upijaju se u biljna tkiva i rastvaraju u biljnim sokovima transportujući se u sve biljne organe.UGUŠUJUĆI INSEKTIVCIDI (fumiganti) – su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u insekatsko telo dospevaju preko organa za disanje (prodiru u telo preko stigmi a preko traheja i traheola dospevaju do svih organa i ćelija).3 dela otrova. hemijski sastav. razlika između koncentracije i doze) Toksikologija je nauka koja prouĉava štetne (toksiĉne) efekte hemijskih agenasa na ţive organizme. naĉin i mehanizam delovanja. . mogu prodirati preko nervnih završetaka.najmanja koliĉina insekticida koja je dovoljna da prouzrokuje smrt tretiranog insekta  SREDNJA LETALNA DOZA (LD50)– predstavlja minimalnu koliĉinu toksiĉne supstance koja izaziva smrt najmanje 50% tretiranih organizama  MAKSIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis maxima)– najveća koliĉina otrova koja se moţe upotrebiti a da ne dovede do fitotoksiĉnih pojava Doze se najĉešće izraţavaju u mg/kg telesne teţine. Oni efikasno deluju protiv insekata koji se hrane biljnim sokovima. DEF.7 delova vode treba dodati 0... II -11 DEFINICIJA OTROVA (pojam i vrste doza.doza ĉini supstancu otrovom’’  Otrovi su materije koje u malim koliĉinama deluju na biljne i ţivotinjske organizme hemijski razlaţući njihova tkiva ili inhibirajući po ţivot vaţne fiziološke procese POJAM I VRSTE DOZA  Doza predstavlja odreĊenu koliĉinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odreĊeni efekat u organizmu  Doze koje dovode do simptoma trovanja nazivaju se toksiĉne doze (subletalne doze)  Doze koje izazivaju smrt nazivaju se letalne doze  FIZIOLOŠKA DOZA (graniĉna koliĉina) je koliĉina neke supstance koja još uvek ima neko dejstvo u organizmu  MINIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis minima) . Fumiganti nisu selektivni.

(ovo je nepoţeljna pojava i zahteva pronalaţenje novih vrsta insekticida) 5. Isparljivost insekticida je u obrnutoj srazmeri sa njegovom toksiĉnošću (izuzev kod fumiganata) Kod mineralnih ulja toksiĉnost raste ukoliko se isparljivost smanjuje. ova osobina nije poţeljna. PERZISTENTNOST – stabilnost tj. FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA Najvaţnije osobine insekticida : 1) Finoća ĉestica 2) Moć lebdenja 3) Viskoznost 4) Isparljivost 5) Lepljivost 6) Površinski napon (moć kvašenja) FINOĆA ĈESTICA efikasnost insekticida je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice manje (vaţi za emulzije i suspenzije) MOĆ LEBDENJA zavisi od Finoće ĉestica Specifiĉne teţine otrovne materije Moć lebdenja je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice sitnijie a specifiĉna teţina manja. sredstva koja ubijaju insekte odmah nakon aplikacije imaju veliku inicijalnu toksiĉnostm (piretrin. LEPLJIVOST zavisi od Elektriĉnog naboja Adhezije Finoće ĉestica Viskoziteta (kod teĉnih materija) POVRŠINSKI NAPON teĉnosti je sila koja se suprotstavlja promeni oblika koji teĉnost zauzima na slobodnim površinama MOĆ KVAŠENJA utoliko je veća ukoliko je površinski napon manji i obrnuto Sredstva za kvašenje – materije koje sniţavaju površinski napon insekticidne teĉnosti (sapuni. KARENCA je najkraće vreme koje obavezno mora da protekne od momenta tretiranja biljaka do njihovog korišćenja u ishrani.DDT deluje nekoliko nedelja u polju. preparati na bazi fosfornih estara samo nekoliko dana.Izraţava se silom kojom se teĉne materije opiru razdvajanju njihovih molkula. a povećava viskoznost (povezano sa naĉinom delovanja) Isparljivost utiĉe na rezidualno dejstvo insekticida. REZISTENTNOST – pojava povećane otpornosti pojedinih vrsta štetnih organizama koji su ranije bili osetljivi na odreĊenu vrstu otrova. Viskoznost utiĉe na lepljivost insekticida. viši alkoholi i drugo) .TOKSIKOLOŠKE OSOBINE PREPARATA 1. naroĉito ako se radi tretiranje poljoprivrednih kultura. 3. REZIDUALNO DELOVANJE – duţina otrovnog delovanja insekticida. gasa. VISKOZNOST . LINDAN po nekoliko meseci u zatvorenim prostorijama. INICIJALNA TOKSIĈNOST (poĉetno delovanje) – je osobina insekticida da deluje brţe ili sporije nakon aplikacije. 4. nedelja pa do nekoliko meseci. ISPARLJIVOST je pojava pri kojoj pesticid (supstanca) iz teĉnog ili ĉvrstog agregatnog stanja stanja prelazi u stanje pare tj. paration). preparati sa velikom perzistentnošću se sporo razklaţu na neotrovne materije (dugio se razlaţu na tretiranim biljkama ili u zemljišt gde dospevaju ispiranjem). oni otrovi koji deluju tek posle nekoliko sat ili dana imaju malu inicijalnu toksiĉnost (DDT) 2. proizvoĊaĉ insekticida je duţan da napiše karencu na ambalaţi. postojanost insekticida u spoljašnjoj sredini. ona moţe iznositi nekoliko dana.

Metilbromid. na ovaj naĉin dolazi do totalne intoksikacije organizma.. Fumiganti nisu selektivni. Na. temperatura 15-20 stepeni 6) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2). dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. oni preko prednjeg creva zajedno sa hranom dolaze do srednjeg creva.OSTALE FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA: Rastvorljivost Izgled (agregatno stanje) Boja Miris Ukus Taĉka topljenja i mrţnjenja Taĉka kljuĉanja Gustina Zapaljivost NAĈIN PRODIRANJA OTROVA U ŢIVE ORGANIZME: 1. zahvaljujući tome što su lako isparljivi i što im je napon pare već na sobnoj temperaturi visok. PER KUTANO (preko koţe) – deluju kontaktni otrovi(HCN. zajedno sa hranljivim materijama.. PER OS (preko usta) – preko usta deluju utrobni insekticidi (arsenova jedinjenja). oni lako prodiru u telo. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem.. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 1) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 2) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 3) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 4) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. nematoda. Etilenoksid (CH2OCH2). dospevaju u krv koja ih raznosi do tkiva i ćelija. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. Gastoxin. rastvaraju se u crevnom soku i putem osmoze. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka.) 5) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. 3. oni u organizam prodiru ili razarajući koţu ili se rastvaraju u masnim materijama i prodiru do nernih završetaka. prodirući kroz traheje i stigme.. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. . Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. zaštitna odela. Cijan-vodonik (HCN). fosforna jedinjenja). 2. Dihlor-etan. Fosfor-vodonik (PH3). INHALACIONO (preko organa za disanje) – ovako deluju inhalacioni insekticidi.

SIMPTOMI TROVANJA KOD INSEKATA
Spoljašnji znaci unutrašnjih promena nastalih pod dejstvom otrovnih materija nazivaju se simptomi trovanja. Simptomi su razliĉiti i zavise od organa koji su pogoĊeni delovanjem otrova, koliĉine unetog otrova i od zdrqvstvenog stanja insekta. Biljni otrovi (nikotin, piretrin), fumiganti (HCN-ubija posle nekoliko sec.) i neka sintetiĉka sredstva (paration) deluju na insekte veoma brzo: otrovane jedinke pokazuju jednu kratku fazu eksitacije kojoj sledi brza paraliza mišića i smrt;ovi otrovi imaju veliku inicijalnu toksiĉnost – simptomi nastupaju veoma brzo i burno, a smrt insekata nastupa u vrlo kratkom vremenskom roku; Drugi insekticidi deluju veoma lagano. NPR delovanje NCH na larve grĉica – izaziva paralizu mišića koji pokreću mandibule, pa insekti ne mogu da uzimaju hranu i prestaju da nanose štete, a mogu da ţive još 2-3 meseca. Ovi otrovi imaju slabu inicijalnu toksiĉnost; mogu izazvati dilemu da li je tretiranje bilo uspešno, pošto insekti još dugo ţive. To je, npr problem kod štitastih vaši ĉije se larve skoro ne kreću, a od ekstremiteta imaju samo sisaljku; dokaz da li je tretiranje bilo uspešno je njihov izmet (’medna rosa’) – ukoliko ga nema, tretiranje je bilo uspešno.

II -12

ĈUVANJE PESTICIDA I MERE PREDOSTROŢNOSTI

Pošto je veliki broj insekticida otrovan za ĉoveka treba ih ĉuvati u posebno izgrađenim prostorijama i udaljenim od objekata za stanovanje. Prostorija treba da bude okrenuta ka severu, suva i mraĉna sa dobrom ventilacijom. Uvek mora da bude zakljuĉana (brava i katanac), vrata sa otvaraju u polje i na njima se postavlja vidljivi znak sa upozorenjem "OTROV". Otrovi se ĉuvaju u kutijama, teglama, kesama (originalnim ambalaţama). Moraju biti uredno poreĊani na policama, po grupama tako da se mogu lako pronaći. Ambalaţa mora da ima originalnu etiketu i mora se sve vreme kontrolisati (rok upotrebe) i zamenjivati novim ako je oštećena. Npr. kod DNOC-a ĉesto dolazi do pucanja limenki usled dotrajalosti tako da otrov isteĉe, a ostatak u konzervi se osuši i postaje jako zapaljiv i eksplozivan. Ako insekticid nema etiketu ne sme da se koristi.

Pravila kojih se treba pridrţavati u radu sa otrovima:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Pre poĉetka rada treba reći radnicima da se radi sa opasnim otrovima i uputiti ih u pravilan naĉin rada. Obavestiti pĉelare i ljude sa stokom i ţivinom. Za vreme rada ne sme da se jede, pije i puši. Rukama ne treba dirati lice, oĉi i usta. Treba izbegavati udisanje para i praha, pa zato spravljanje smeša treba vršiti napolju ili pored otvorenog prozora (obavezno okrenuti leĊa u pravcu strujanja vazduha). Obavezno se nosi odelo koje se posle rada skida. Ako se radi sa kontaktnim insekticidima treba namazati ruke vazelinom ili staviti gumene rukavice. Udaljiti sva nezaposlena lica, naroĉito decu. Praznu ambalaţu treba zakopati duboko u zemlju daleko od vodenih tokova. Za vreme prskanja ne udisati pare ili izmaglicu, ne kvasiti lice i ruke mlazom iz prskalice. LeĊa treba okrenuti ka vetru, a neiskorišćeni otrov ne treba prosuti u blizini reke. Oĉi i lice zaštititi posebnim maskama za oĉi. Posle rada dobro oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom i istuširati se. Zatrovane površine vidno obeleţiti. Uvek treba imati spremljen protivotrov i obezbediti prisustvo lekara (po zakonu ako se koristi HCN lekar mora da bude prisutan). Stalna lekarska kontrola ljudi koji stalno rade sa otrovima zbog mogućnosti hroniĉnog trovanja. Po propisu na ambalaţi postoje i "slike" koje upozoravaju na opasnost. Npr. ako je insekticid otrovan na ambalaţi je narandţasto polje sa crnom mrtvaĉkom glavom i ukrštenim kostima i krupnim slovima piše JAK OTROV

II -13

ZIMSKO PRSKANJE

(definicija, primena, sredstva, znaĉaj)
Prskanje je nanošenje otrovnih materija u teĉnom obliku, kapljicama veliĉine iznad 150 mikrona. Ovaj oblik aplikacije je danas najrašireniji. Prednosti su što se povećava insekticidnost preparata, jer se na ovaj naĉin obezbeĊuje bolji kontakt sa biljkom odnosno njihovom štetoĉinom, sigurniji i precizniji rad, manja zavisnost od vremenskih prilika u odnosu na zapršivanje, manji utrošak materijala i veća ekonomiĉnost. Mane su to što je potrebna velika koliĉina vode, sloţenija, skuplja i za rad komplikovanija aparatura (prskalice). Prskanje se vrši otrovnim materijama u vidu vodenog rastvora, suspenzija i emulzija, a zajedniĉkim imenom ove materije se nazivaju otrovne ĉorbe i obiĉno se spravljaju pred samu upotrebu. One moraju da ispune odreĊene uslove da bi mogle da se koriste. Na prvom mestu je da budu smrtne za insekte, ali da nikako ne oštećuju biljke, zatim moraju dobro da vlaţe list, da se dobro drţe za biljne delove i da lako ne podleţu promenama atmosferskih uticaja. Prema dobu godine kada se vrši prskanje moţe biti: LETNJI i ZIMSKO. Letnje prskanje se vrši kod biljke imaju osetljive organe tj. list. Za ovo prskanje mogu se upotrebiti samo insekticidi, koji ne nanose štete listu i drugim vegetacionim organima.

Zimsko prskanje se primenjuje kod biljaka koje u periodu mirovanja vegetacije (tokom zime, rano proleće,
pozna jesen) odbacuju vegetacione organe. Znaĉi tretiraju se samo listopadne biljke. Insekicidi koji se koriste u ovu svrhu ne smeju da nanose nikakvu štetu kori drveta. Prskanje se izvodi kada je temperatura viša od 5 oC i nije ga preporuĉljivo izvoditi pri niţim temperaturama. Za razliku od letnjeg prskanja, kada kapljice treba da budu što finije, kod zimskog prskanja one treba da budu krupne, da bi biljka mogla praktiĉno da se okupa. Zbog toga zimsko prskanje moţe da se vrši samo na biljkama manjih dimenzija npr. biljke iz rasadnika ili neko niţe drveće u drvoredima. Ako cela biljka nije okupana zaštita nije dobro obavljena. Sredstva koja se koriste za zimsko prskanje nisu selektivna već ubijaju i korisne insekte. Zbog toga se koriste se kao herbicidi i fungicidi. Otrovne ĉorbe se spravljaju pred tretiranje, da bi se povećalo kvašenje dodaje se sapun ili ţelatin, a da bi se povećalo prijanjanje ĉestica dodaje se gumarabika ili dekstrin. Koriste se za suzbijanje svih stadijuma insekata. Kao preparati se koriste: KREOZAN DINOZAN RUMESAN ULJE ŢUTO ULJE MINERALNA ULJA METIDIATION DIAZINON DERIVATI NAFTE KARBOLINEUM PETROLEJ Zimskim prskanjem moţemo uništavati sledeće štetoĉine:  Larve štitastih vaši  Jaja lisnih vaši  Jaja leptira – i to onih koji prezime (kukaviĉja suza, gubar, zeleni hrastov savijaĉ)  Gusenice – topolin gubar prezimi u pukotinama kore, a kada se biljka okupa biće uništen  Imaga mnogih insekata – surlaši, buba listare  Pregljevi – akari  Sitni pauci

II -14

SUZBIJANJE INSEKATA U ZEMLJIŠTU (DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA) (tehnika rada, sredstva, znaĉaj)

U cilju suzbijanja insekata u zemlji kao što su  rovac (Gryllotalpa vulgaris),  ţiĉani crvi (larve skoĉibuba - Elateridae),  larve surlaša, (Curculionidae)  gusenice sovica i grĉica (larve gundelja),  larve Collembola  larve velikih komaraca (fam. Tipulidae)  gusenica sovica (fam Noctuidae)  .... Insekticidi koji se koriste su u vidu granula ili prašine. Postoje 2 osnovne tehnike za zaštitu: 1. Zaštita nepokrivenog zemljišta – totalnim zaprašivajnem prašivo ili granule se razbacuju rukom, omaškom ili pomoću mašine razbacivaĉa; zatim se vrši zaoravanje na dubini od 20 cm; pribliţna potrebna koliĉina je 100 – 200 kg/ha insekticida, ali to zavisi od vrste zemlje i vrste insekata. 2. Zaštita prekrivenog zemljišta – zaštita sadnih jama zidovi jame se zapraše, naspe se jedan sloj zemlje i tek onda se vrši sadnja; ako je zemljište već pokriveno zaštita je skuplja, a dejstvo insekticida slabije, a ako je do šteta već došlo, otrov moţe da deluje i na biljku i da je ošteti. Pre setve zemljište treba pregledati i izvršiti: Tretiranje rovĉice – izmeĊu redova mladih biljaka kopaju se rovovi, dubine 10 – 20 cm, pospe se prašivo ili granule i zemljište se zagrne; rovovi bi trebalo da budu uzduţni mada je poţeljno i nekoliko popreĉnih Tretiranje bušotine – za zaštitu starijih vrednih stabala, koja su posaĊena na većem rastojanju; u bušotine se stavi otrov i zakopa se Sredstva koja se koriste za dezinfekciju zemljišta su:  Al fosfidi – I grupa otrova, utrobni insekticidi (PHOSTOXIN, GASTOXIN)  ORGANSKA JEDINJENJA – METIL – BROMID HCH (LINDAN G3) - utrobni HLORPIKRIN (metil bromidon) FORMALDEHID (40% formalin) KARBOFURAN FENITROTION + MALATION – protiv svih zemljišnih štetoĉina; III grupa otrova (galation G-5) FOKSIM (foksim G-5) HLORPIRIFOS (piricidG-7,5) KARBOFURAN (furadan 350-F) BETA-CIPEMETRIN (arriba 2,1-GR) TERBUFOS (counter G-5)

QUASSIN. Prema POREKLU kontaktni insekticidi mogu biti: 1. NIKOTIN – materija koja se dobija iz biljke duvana. moć kvašenja i rasprostiranja po telu insekta. zatim. PETROLEJ. PIRETRUM. Upotrebljavaju se samo kad je biljka već jako napadnuta i mana im je što nisu selektivni tj. PIRETRUM koji ima tu prednost da je zanemarljivo toksiĉan za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. c) NEUROTROPNO – dovode do paralize nervnih centara i mišića (). pa ima i veću primenu. 3. DEJSTVO kontaktnih insekticida moţe biti: a) KAUSTIĈNO . moraju dobro da prianjaju uz telo insekta. Upotrebljavaju se protiv insekata koji imaju tanku koţu i hrane se sisanjem (lisne buve. ORGANSKI SINTETIĈKI INSEKTICIDI – danas se koriste ENDOSULFAN preparati . DERRIS. ali deluju i na one koji se hrane grickanjem (gusenice i druge larve sa tankom koţom).THIODAN E-35 TIOSULFAN – protiv gusenica. tripsi). ali uvek je jedan preovlaĊujući.TIOCID E-35 .razaraju kutikulu insekta (soda. ali je skoro potpuno izbaĉena iz upotrebe zbog velike toksiĉnosti za ĉoveka. KATRANSKA ULJA. Npr. katranska ulja. moraju da se dobri raspršuju. DNOC.II -15 KONTAKTNI INSEKTICIDI Deluju na insekte samo ukoliko doĊu u kontakt sa površinom njihovog tela. lisne vaši. Najveći broj kontaktnih insekticida deluje na sva tri naĉina. DDT. 2. b) MAHANIĈKO – zapušavaju stigme i onemogućavaju disanje insekata (razna mineralna ulja. kreĉ). DERIVATI NAFTE I KATRANA – danas se koriste mineralna ulja ( i to za zimsko prskanje). Materije u TEĈNOM STANJU treba da imaju dobru rastvorljiviost.TIONEX E-35 . Kontaktni insekticidi takoĊe su svi: piretroidi mineralna ulja karbamati diflubenzuron skoro svi organofosforni insekticidi i navedeni biljni insekticidi NIKOTIN. Kontaktni insekticidi ubijaju insekte samo u neposrednom kontaktu i imaju kratkotrajno dejstvo. Kada je reĉ o PRAŠKASTIM materijalima. BILJNI – materije koje se ekstrahuju iz biljaka i imaju neurotropno dejstvo. bolje su od praškastih. MINERALNA ULJA . sapuni). ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (i korisne i štetne). Da bi delovali. prionu uz telo insekta i zadrţe se na njemu. VOĆNI KARBOLINEUMI.

opasni za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata.. obavezno prisustvo lekara itd. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka.) 11) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem.II -16 GASOVITI INSEKTICIDI (definicija. Gastoxin. pa se za njihovo korišćenje zakonom propisuju pravila (neophodna je gas maska. fumianti se slabije koriste jer je za njihovo uspešno delovanje potrebno da insekt provede odreĊeno vreme u tretiranoj prostoriji. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. koristi se za suzbijanje insekata u zemljištu a smatra se da je kancerogen. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. razgraĊuju. Nedostatak im je što se brzo rastvaraju tj.. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. Deluju letalno na sve stadijume razvića insekata. Na. slabiji je otrov i koristi se kao zamena za CS2 FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. nematoda. zaštitna odela. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. TETRAHLOR-UGLJENIK je bezbojna teĉnost. temperatura 15-20 stepeni 12) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2) Etilenoksid (CH2OCH2) Cijan-vodonik (HCN) Fosfor-vodonik (PH3) Dihlor-etan Metil-bromid .) PARADIHLOR – BENZOL je kristalasta materija koja pri obiĉnoj temperaturi na vazduhu lako isparava. najvaţnija jedinjenja. Ovo su jaki otrovi. Fumiganti nisu selektivni.. . Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 7) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 8) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 9) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 10) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. PARADIHLOR-BENZOL TETRAHLOR –UGLJENIK DIHLOR-ETAN METILBROMID Gasoviti insekticidi tzv.. Gasoviti insekticidi koji se koriste u zaštiti šuma su. naĉin primene) To su otrovi u obliku gasa ili vodene pare koji na insekte deluju smrtonosno.

preparati – DIMEKRON. jako je otrovan za toplokrvne organizme. koristi se protiv insekata koji imaju aparat za sisanje i aparat za grickanje.posle prodiranja u biljku oni se mešaju sa biljnim sokovima i sistemom sprovodnih sudova raznose po svim biljnim organima.ima najširi spektar dejstva. Prema naĉinu delovanja dele se na sledeće grupe: 1. stenica. SISTEMIN 40 ŢUPA. ĉime se postiţe unutrašnja zaštita biljaka odnosno endoterapeutsko delovanje. osobine. brţe deluju kod mlaĊih negp kod starijih biljaka. Najĉešći preparati koji su u primeni su: KARBOFURAN – sistematiĉni insekticid. ali biljke ne treb tretirati po suvom vazduhu jer su ovo jako isparljive materije. oni postaju otrovni. FURAZOR KARBOSULFAN – primenjuje se preko zemljišta (zalivanje) ili folijarno za borbu protiv buba listara. Sistematiĉni insekticidi imaju tzv. U borbi protiv biljnih vaši ovi insekticidi su se dobro pokazali. FOSFAMID DIMETOAT . gde se štetoĉine uništavaju sisanjem zatrovanih biljnih sokova. preparati .naĉini inkorporacije. Transpiracijom. akaricid. ENDOMETATOKSIĈNI INSEKTICIDI – nisu toksiĉni u momentu tretiranja. zajedno sa vodenom parom. a nanosi se zalivanjem ili folijarno. Preparat na bazi ovog insekticida je POSSE FOSFAMIDON . preparati ) Sistematiĉni insekticidi su oni insekticidi koji imaju sposobnost da se upiju u biljna tkiva i zatruju biljne sokove. kasnije se razlaţu na neotrovne komponente (nakon isteka aktivnog insekticidnog dejstva) 3.II -17 SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI (definicija.. zalivanjem ili injektovanjem u seme. a kasnije u biljnom organizmu se razlaţu na neotrovne komponente 2. DIMETOAT .sistematiĉni insekticid sa dobrim akaricidnim svojstvima. STATIĈNI INSEKTICIDI – ne razlaţu se i trajno ostaju u biljci. nematocid. Postoje i drugi naĉini primene sistematiĉnih insekticida. biljke izbacuju na površinu svojih organa i insekticid stvarajući tako zatrovanu atmosferu u kojoj insekti ne opstaju. preparati – ROKSION. podela. translokacioni efekat . ali kada se upiju u biljna tkiva i doĊu u dodir sa biljnim sokovima. najbolje je da se prskaju u rano jutro ili pred veĉe po vedrom i sunĉanom vremenu. Sistematiĉni insekticidi se nanose prskanjem. primenjuje se protiv insekata koji sišu sokove. primenjuje se i kao sistematiĉni i kao kontaktni insekticid. i to u proleće i leto. Vreme upotrebe sistematiĉnih insekticida zavisi od osobina biljaka. ENDOLITIĈKI INSEKTICIDI – u momentu tretiranja su otrovni.FURADAN. tripsa. truje i pĉele.

WSC) derivati ditiofosforne kiseline Malation: K.D. pregljeva. ima brzo dejstvo ali kratkotrajno. krvnog pritiska i drugih funkcija i nakraju izaziva smrt. za varenje i inhalatorno. za disanje. Pogodan je za zatvorene prostorije. nekih sovica. primenjuje se protiv staklokrilaca. Velike su inicijalne toksiĉnosti.metal( contion 25-WP. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . difos.koristi se za tretiranje zemljišta. gusation WP-25%raketion WP-25).U Jedan od najboljih insekticida. Dasticid prah. unosi se sa hranom. Lebaycisd EC-50Fenticid 50-EC) – lisne vaši Fenitrotion K. široka upotreba. toksiĉnost. hermesa. Sa biljke brzo isparavaju. pod dejstvom organofosfornih jedinjenja dolazi do nagomilavanja acetilholina u nervnim centrima.U. tako da nema većih opasnosti od rezidualnog dejstva. minera. (fenitrotion 50-EC. monokrotofos 20.. naroĉito aktivan kod muva. Širokog spektra dejstva. ovo najpre izaziva osetljivost i nervnu razdraţljivost. Za uništavanje lisnih i štitastih vaši. (Etiol prah.sistematični Imaju širok spektar dejstva. etiol tecni I ULV) Dimetoat S (perfection. derivati tionofosforne kiseline Fention K.D. preko org. preparati.D.D (volaton 500-EC) Hlorpirifor K.D otrov. derivati fosforne kis. diazinon 20-EC) Foksim K.lisnih vaši. Protiv gusenica.D 9pyrimex 48-EC.D (zorcid EC-50. kontaktni su insekticidi. fosfamidon 40-EC.U (metal-actellic-50) AcefatS (ortheme-75) oksimdemeton-metil S (metasystoxEC) derivati fosforne kis Dihlorvos.D. chromogor 25-WP.. diazinon. teĉni su opasniji od praškovitih preparata(basudin. utrobno. preko koţe. sistemin 40-EC. Mehanizam njihovog delovanja je dosta dobro prouĉen: deluju na blokiranje fermenta HOLINESTERAZE koji utiĉe na razarenje acetilholina. Pored staklenika. malation E-50. zorat EC-40.D. pagusenica. Pirimifos K.II -18 ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA (opšte osobine. Azinfos.(dinin. K. ( bevepterex. webetin) Monokrotofos (agrofos20% WSC. preko org. moţe i u domaćinstvu.insectin. . Diazion: K. deluje preko organa za disanje. Brzo deluju na insekte: kontaktno.Ferin). materije koja se stvara pri radu nervnih ćelija i koja obezbeĊuje prenos nadraţaja od aktivacione ćelije do nervnih centara. a kasnije dovodi do teških poremećaja disanja. U većoj ili manjoj meri se upijaju u biljna tkiva tako da imaju i sistemiĉno dejstvo. Deluju na insekte koji sišu sokove i na pregljeve. sa aktivnom materijom trihlorfon K. ksilofaga.

sistematični Prvi insekticid iz ove grupe je bio DDT (dihlor –difenil -trihloretan).II -19 HLOROVANI UGLJOVODONICI (opšte osobine. Hlordan. Danas je u upotrebi samo jedna grupa ovih jedinjenja: derivati kamfena i terpentina. preparati. zbog ĉega svoje insekticidno dejstvo zadrţava dugo nakon aplikacije. Za ĉoveka je toksiĉniji od DDT. ali ima i utrobno dejstvo. Najizraţenije Utrobno delovanje (fumigaciono) pa kontaktno. odnosno njegov gama-izomer koji nosi naziv LINDAN po ĉoveku koji ga je prvi izolovao T. Lindenu. kod kojih je aktivna materija ENDOSULFAN a prepatrati su: Tionex E-35. TakoĊe je danas van upotrebe. Nervni otrov. Noctuidae. U širokoj upotrebi se nalazio tridesetak godina sve dok nije otkrivena njegova kancerogenost i mutagenost. Vecina preparata je jako toksicna za ljude. Slabija inicijalna toksiĉnost. kontaktni otrov. Hlorovani ugljovodonici imaju gasovitu fazu. Torticidae. veliku inicijalnu toksiĉnost i manje rezidualno dejstvo. DDT je jedna od najjaĉih do danas otkriveih insekticidnih materija. Rastvaraju se u biljnim i ţivotinjskim mastima i uljima. 15 do 20 dana (u zatvorenim prostorijama i duţe). Njegova toksiĉnost e oko 5x veća od DDT-a. ima vrlo veliku inicijalnu toksiĉnost. Drugi znaĉajan insektici je HEKSAHLOR-CIKLO-HEKSAN (HCH). . rovce. Moţe za skakavce. Geometridae. mrave. Deluju na nervni sistem. Zbog toga je danas zabranjen za upotrebu. Dejstvo mu je D. slabo isparljiv i u vodi slabo rastvorljiv. Najmanje toksiĉan za ţivotinje od svih preparata u ovoj grupi. da se taloţi u organizmu u lipoidnim tkivima i prenosi se sa roditelja na potomstvo. ali i na ćelije tkiva. U pa K. a kako nema gasovitu fazu. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Hemijski je postojan. UtvrĊeno je da je on kumulativni otrov tj. Tiocid E-35. nema fumigaciono dejstvo. toksiĉnost. Thiodan E-35 Preparati na bazi tiosufana delujuje protiv Lymantridae. Deluje K i D.

Africi i Australiji. stenica. sivu truleţ. a upotrebljava se u vidu praška ili ĉorbi. Ĉist nikotin je bezbojna ili slabo ţuta teĉnost. Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus. Quassia – sadrţi alkaloid quassin (gorka materija bez boje i mirisa) koji se dobija iz biljaka vrsta Quassia amara. Insekticidi na bazi azadirahtina ometaju presvlaĉenje insekata. Danas slabo u prometu. persijski prašak Piretrin je insekticid sa Kontaktnim delovanjem.jedan od prvih prirodnih insekticida koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke Chrysanthemum cinerariefolium. BUVE. ima oštar i neprijatan miris. U trgovine dolazi u obliku iveraka od kojih se maceriranjem spravljaju otrovne ĉorbe. pa su po naĉinu djelovanja regulatori razvoja insekata. pepelnicu. deluje kao utrobni i kao kontaktni insekticid. njegove para prodiru kroz stigme insekata i dovode do paralize nervnog sistema. parališe centralni nervni sistem insekta. ali se namenski gaji samo njih dvadesetak.sistematični Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka koje se prikupljaju u prirodi ili se namenski gaje. biljnih stenica (sve se hrane grickanjem). upotrebljava se protiv lisnih vaši i insekata koji grickaju. Deluje na insekte sa tankom koţom i latentna doza je već ako ima 1-2 g na 1 litar vode. koja na vazduhu brzo tamni. grupa insekticida širokog spektra delovanja. rĊu. U malim koncentracijama. ali su otrovni za insekte. Derris – dobija se iz korenja tropskih leguminoza rodova Tephrosia i Derris. Obiĉno se korist kao ĉist ili kao duvanski ekstrakt. Upotrebljava se protiv insekata koji sišu (lisne vaši. Koriste se za suzbijanje insekata koji grickaju.. ako je pripremljen u pravoj dozi. gusenice leptira i neke druge insekte. ali ima i utrobno dejstvo. a mana mu je kratak period delovanja (brzo se razlaţe pod dejstvom svetlosti i vlage). Jak je otrov i za ţivotinje i za ĉoveka. Na insekte deluje kao fumigant. pagusenica. Za biljke je potpuno neštetan. insekticid inhalacionog (najbolje deluje ovako). dalmatinski pršak na suncu. Piretrini se danas većinom koriste za suzbijanje insekata u domaćinstvu ili u skladištima hrane. Na biljke ne deluje štetno. antraknozu.alkaloid iz biljke Nicotiana sp. lisne buve). belu leptirastu vaš. Nikotin . utrobnog i kontaktnog delovanja. otrovan je za insekte dok za toplokrvne organizme nije. Aktivna supstanca je Rotenon.Preparati na bazi piretrina: dalmatinski prašak (buhaĉ)-sadrţi dve akivne supstance pyretrinI i pyretrinII koji nisu otrovni za toplokrvne organizme. otrivan je za toplokrvne organizme. ali ima preparata i za suzbijanje štetnih insekata povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru jer je nestabilan na svetlosti. ne prlja list pa se moţe primenjivati i na ukrasnim vrstama. a naroĉito za insekte. pošto su jaki insekticidi. plamenjaĉu. Za insekte je smrtonosan u malim koliĉinama. i do 70%. ali i protiv gusenica. Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih delova biljke.II -20 BILJNI INSEKTICIDI (opšte osobine. djeluju na biljne vaši. piretrin . crnu pjegavost. gusenica i drugih insekata sa mekom koţom. preparati. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . odnosno drveta Azadirachta indica koji se nalazi u juţnoj Aziji. pre svega deluje kao kontaktni insekticid. lako i brzo se rastvara u vodi. Deluje na insekte sa aparatom za sisanje (LISNE VAŠI. naroĉito DVOKTILCI) Na osnovu graĊe prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi. suzbijaju prouzrokovaĉe bolesti biljaka. toplokrvne ţivotinje i biljke. Osnovna prednsot mu je zanemarljivo mala toksiĉnost za ĉoveka. Neki preprati na bazi azadirahtina sa većim procentom ove aktivne materije. Danas je poznato oko 2000 biljnih vrsta koje imaju insekticidno dejstvo. u poslednje vreme i kao nikotin sulfat. STENICE. Koristi se protiv vaši. . Picrasma excelsa i dr. vazduhu i vlazi gubi svoja insekticidna svojstva i raspada se na neotrovne komponente. Zalivanjem zemljišta mogu da se suzbijaju i neke zemljišne štetoĉine. toksiĉnost. sa sadrţajem aktivne materije do 1%.

visokog insekticidnog djelovanja. Strobilurini. ali pošto predstavljaju produkte metabolizma organizama.Veratrin – alkaloid koji se dobija iz biljaka roda Veratrum. II -21 DINITROORTOKREZOLI (DNOC) (opšte osobine. . Isušuju tkiva.sistematični Dobijaju se iz katrana. Produkti metabolizma nekih organizama prije svega gljiva imaju insekticidno. Deluju na taj naĉin što jako povećavaju oksidaciju u organizmu što izaziva povišenu temperaturu i isušivanje tkiva. Otrov prodire u telo preko koţe ili preko organa za disanje. Na osnovu njegove strukture sintetisani su hemijski strobilurini razliĉite strukture. pre svega minera i tripse. Koriste se samo za zimska prskanja protiv: vasi. ali ne na temperaturama niţim od +5C0. na insekta deluje usporavajući ili zaustavljajući njihovo disanje. takoĊe deluju i fungicidno. rastvorljivi u vodi. larve dvokrilaca. Letalna doza je 0. Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biološkim sredstvima za zaštitu bilja. U telo prodire preko koţe ili organa za disanje. skakavaca. Efikasnija su i sa širim spektrom delovanja od DNOC-a.02g/kg telesne teţine. Kao sistemiĉni akaroinsekticid namenjen je suzbijanju štetnih grinja i nekih insekata u voćarstvu i povrtarstvu. Koriste se samo za zimska prskanja. Imaju i fungicidno dejstvo. leptira. Zapaljivi su. preparati. Poznat je preparat Spinosad. nalaze se u grupi bioloških insekticida. Neobiĉno za biološke insekticide. Nazivaju se i naturaliti. Abamektin je produkt metabolizma gljive Streptomyces avermitilis. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Spadaju u Kontaktne insekticide. ali i fungicidno delovanje. a potom dodati preostalih 90l. ali ima visoku otrovnost i nalazi se u I grupi otrova.Preparati:  KREOZAN (50% aktivne supstance)  DINOZAN (10% aktivne supstance) – u koncentraciji 6-7% danas se koristi za kvašenje gubarevih legala  RUMESAN Mešavina od 5% ortokrezolnog sredstva i najmanje 72% mineralnih ulja (ili karbolineuma) daju tzv. Ima kontaktno i 5-10 puta jaĉe utrobno djelovanje na gusenice leptira. Zemljišna bakterija Saccharopolyspora spinosa pri aerobnoj fermenataciji na hranljivoj podlozi produkuje materiju pod nazvom spinosin. Jako su otrovni za ĉoveka. toksiĉnost. Nalaze se na granici biloških i hemijskih sredstava. danas se slabo korist jer je skup i deluje toksiĉno i na ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. Koriste se u koncentracijama od 1-2% a spravljanje ĉorbe je jednostavno: odmerenu koliĉinu otrova najpre treba rastvoriti u 10l vode . ’’ţuta ulja’’ (poznat preparat je E-5) koja se takoĊe koriste samo za zimska prskanja. grinja. grupa fungicida novije generacije.

pa se zbog toga koristi iskljuĉivo za zimsko prskanje. Sem toga ove emulzije i kroz traheole prodiru u organizam štetoĉine. toksiĉnost. sve ove emulzije od mineralnih ulja deluju po principu gušenja. Pri mešanju sa vodom stvaraju karakteristiĉne stabilne emulzije. za uništavanje jaja raznih štetoĉina (gubara) i mahovina i lišajeva na šumskom drveću. tako što u trahejama stvaraju neku vrstu zapušaĉa koji ne dozvoljava priticaj kiseonika do tkiva i ćelija. dinoseb. Karbolinelum (voćni karbolineumi) – Kontaktni insekticidi. Oni su produkti frakcione destilacije nafte.sistematični Ovi insekticidi su iz grupe ugljovodonika. Emulzija karbolineuma prţi list i neţne biljne delove. koje se dobijaju od katrana kamenog i mrkog uglja. preparati. Imaju široku primenu. bela ulja. PREPARATi: Paration. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . derivati nafte. Koriste se prvenstveno protiv štitastih vaši. danas postoje mnogi gotovi preparati ili se od njih spravljaju emulzije uz dodatak sapuna. uz dodatak sapuna. Koriste se za suzbijanje lisnih i štitastih vaši. kontaktni insekticidi mehaniĉkog dejstva. Aktivne supstance ovih insekticida su su FENOL. Mrke teĉnosti. alkalija ili sode. KREZOL I NAFTALIN. naroĉito u voćarstvu. Smatra se da kod insekata nagrizaju koţu i zatvaraju stigme. .II -21 MINERALNA ULJA (opšte osobine.

ali je za pĉele jako toksiĉan.II -22 KARBAMATI (opšte osobine. koristi se protiv insekata koji sišu biljne sokove. generalno. preparat – KARBARIL.imenjuje se folijarno protiv gusenica. tvrdokrilaca.sistematični Karbamatni insekticidi su derivati karbaminske kisleine. najviše se koristi kod lisnih vaši.. DASTIBRIL PRAŠAK. a deluju i ugušujuće.. D) – LANNATE 25-WP . Ovi insekticidi imaju izraţenije utrbono dejstvo od kontaktnog. preparat INSEGAR WP-25 METOMIL (K. preparati. preparat – FURAN 350F PIRIMIKARB (S) – sistematiĉni insekticid i specifiĉni aficid (deluje na lisne vaši -Aphididae).preparat je POSSE. inhibitori holinesteraze i durgih esteraza i po tme su sliĉni organofosfornim jedinjenjima. neotrovan je za toplokrvne ţivotinje.I grupa otrova.. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . KARBARIL (K. Vrlo su efikasni u suzbijanju:  lisnih vaši  belokrilih vaši  lisnih minera  muva  ţiĉanih crva  rovaca  nematoda  grinja KARBOSULFAN – sistematiĉni insekticid. grinje i nematode. toksiĉnost. buba listara. koristi se još i kao akaricid. koristi se i kao akaricid i nematocid. primenjuje se preko zemljišta i folijarno za suzbijanje stenica. spada u II grupu otrova. KARBOFURAN (S) – sistematiĉni insekticid. Toksiĉni su za mnoge insekte. Karbamati su. D. preparat – PIRIMOR FENOKSIKARB – K. pa ga zato ne treba primenjivati u vreme cvetanja. D) – nesistematiĉni insekticid.primenjuju se zalivanjem ili prskanjem.

5 -EC– lisne vaši. meĊutim. ali su od piretrina jeftiniji . Ovo su K i D insekticidi koji brzo deluju na nervni sistem insekata. Ripokord 20-EC.II -23 PIRETROIDI (opšte osobine. ĉetinarskih vaši  ALFACIPERMETRIN . primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . gusenice. pagusenice. preparati. zbog ĉega se se danas piretroidi ĉesto formulišu sa organofosfatima i karbamatima radi sigurnijeg efekta. Sucip 20-EC. tripsi.Talstar 10EC (K. pagusenice. Decis 2. tripsi. gusenice.sistematični Piretroidi su sintetisani insekticidi koji sadrţe sve pozitivne osobine prirodnih piretrina – visoku inicijalnu toksiĉnost za insekte i malu toksiĉnost za toplokrvne ţivotinje.  CIPERMETRIN – Cipermetrin 200-EC. insekti već posle par minuta ne mogu da se kreću i nisu sposobni za letenje. Cipkord 20-EC. D) . bube listare  FENPROPATRIN – Danitol 10-EC  BIFENTRIN . Agrometrin 20-EC. Pipkord 20-EC (KD) – protiv savijaĉa. ĉesto se dešava da tretman ne dovede do uginuća insekata pa oni preţive. toksiĉnost.Fastac 20-EC – lisne vaši. pagusenice. gusenice. Simptomi trovanja nastupaju vrlo brzo posle tretiranja. bube listare  FENVALERAT – Sumicidin 20-EC -– lisne vaši. bube listare  DELTAMETRIN – Scud. tripsi.

DIFLUBENZURON (U. iz njega će se samo u sredini odgovarajuće kiselosti izluĉiti toksin i dovesti do smrti insekta. naroĉito gubara. dok se danas izdvaja samo proteinski kristal kome se doda nosaĉ i stabilizator. usnog aparata ili celog insekta. Preparati na bazi ove bakterije spadaju u III grupu otrova. Posebna grupa bakterija – rikecije (veliĉine izmeĊu virusa i bakterije)ţive kao patogeni na ţivotinjama i izazivaju rikecioze. hitin insekti luĉe u vreme presvlaĉenja i od njega se formira nova koţa za koju se vezuju svi mišići.sistematični Za proizvodnju bakterijskih insekticida koriste se samo vrste roda Bacillus iz familije Bacillaceae. Kako ne deluju na stadijum imaga. preparati. Bolesti koje izazivaju na insektima su entomorikecioze. K) – Dimilin SC-48. Ova jedinjenja spreĉavaju sintezu hitina kod insekata. toksiĉnost.II -24 BENZILOUREA (opšte osobine. toksiĉnost. sojevi berliner i kurstaki toksiĉni su za mnoge larve Lepidoptera. Najpoznatija bakterija je Bacilus thuringiensis koja mora biti unešena u organizam domaćina. Deluje pre svega utrobno (D) a moţe imati i kontaktno (K) dejstvo (na jaja insekata). primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . proteinski kristal prolazi kroz creva bez luĉenja toksina. soj tenebrions za larve nekih Coleoptera. Ova bakterija se retko širi u populacijama štetoĉina . Lepidoptera i Diptera. javljaju se kod nekih Coleoptera. Perzistentna je na lišću. Prednost je što deluju na ciljanu štetoĉinu.. spadaju u selektivne insekticide. Izazivaju masovne pojave bolesti kod insekata. Ova jedinjenja spadaju u III grupu otrova. Pri delovanju ovih insekticida mišići se ne vezuju za koţu i presvuĉena larva ostaje nepokretna. Vrlo su toksiĉni za gusenice raznih leptira. ĉime se dobija bioinsekticid. Preparati: Bactospeine Dipel Novodor Thuricide Biobit Danas se masovno koriste protiv insekata defolijatora preparati na bazi B. preparati. thuringiensis var. kurstaki (BTK). Kod B. Kada kristal dospe u organizam insekta. Neotrovni su za ĉoveka. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . insekt ili sisar) koji se hrani drugaĉijom hranom od ciljanog insekta. Koriste se kao bioinsekticidi jer se u nepovoljnim uslovima u ćelijama formiraju kristalni proteini (delta endotoksin) koji su toksiĉni za insekte.sistematični Benzilourea je derivat uree. Forester II -25 BAKTERIJSKI INSEKTICIDI (opšte osobine. Za sada nema preparata na bazi ovih bakterija. Npr. thuringiensis otkriveno je više sojeva koji su specifiĉno toksiĉni za pojedine grupe insekata. . Ako kristal pojede neki predator (ptica. Nekad su se koristile cele spore ove bakterije kao insekticid. U crevu dolazi do razlaganja kristala koji izazivaju paralizu creva.

2. 3. ZIMSKO PRSKANJE DNOC DIAZINON METIDATION MINERALNA ULJA DINOSEB DERIVATI NAFTE (nepreĉišćena ulja) VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ KONTAKTNI 1. 2. 4. 9. KARBOSULFAN → posse 1. 7. METILBROMID → haltox 1. malatox DIAZINON → diazinon 2. 8. 7. 4. fosfamid 8. KARBOFURAN → furadan. 5.5-P. URANIJA ZELENO Ca – ARSENAT Pb – ARSENAT Na – ARSENAT Na – ARSENIT ARSENTRIOKSID Zn – FOSFID Al – FOSFID →phostoxin. sistemin 40 župa. METOKSIHLOR . DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA Al – FOSFID METILBROMID HCH → lindan HLOR PIKRIN FORMALDEHID → formalin KARBOFURAN FENITROTION FENITROTION + MALATION FORAT → timet UTROBNI 1. FOSFAMIDON → dimekron. 4. 4. 6. dinazan. SUMPORUGLJENIK (CS2) 3. 2. ENDOTION 9.FUMIGANTI 1. 2. 3. (HCN) → zyklon b 2. 6. žuto ulje 10. 2. TETRAHLOR – UGLJENIK 5. 5. 3. posse 25-EC 11. 5. 6. furazor 1. 6. DDT 11. 9. 6. diazinon 5 FENTION DIHLORVOS → nuvan. 8. CIJANOVODONIĈNA KIS. 8. gastoksin DIFLUBENZURON 1. 4. 6. nogos SISTEMIĈNI ŠRADAN (OMPA) → pestox 3 SISTOX METASISTOX DIMEFOX EKATIN DIMETOAT → roksion. PARADIHLOR – BENZOL 4. 5. 3. 2. DIHLORETAN 7. 3. 1. 5. 7. HLOR PIKRIN → metilbromid 6. 4. dimeton 7. NIKOTIN PIRETRUM DERRIS QUASSIA VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ MINERALNA ULJA KATRANSKA ULJA DNOC → kreozan. 5. etiol acar. 7. 8. 3. rumesan ulje. 9. 8. FOSFORNI ESTRI TEPP i HEPT PARATION POTASAN HLORTION MALATION → etiol. 7. MENAZON 10.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful