MORFOLOGIJA INSEKATA

Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona: A. Cephalon (glava) B. Torax (grudi) C. Abdomen (trbuh)

I-3

Cephalon (glava)

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoĉavaju na embrionu: 1. ACRON – laţni glaveni segment 2. ANTENALNI segment – nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene 3. INTERKALARNI segment 4. MANDIBULARNI segment – nosi mandibule (gornje vilice) 5. MAKSILARNI segment 6. LABIJALNI segment Na glavi inasekta se nalaze dva otvora: - usni otvor - zatiljaĉni otvor (occipetalni) Na glavi insekta se vide samo šavovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, već samo njihovi delovi koji su znaĉajni za klasifikaciju inskata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. VERTEX - teme FRONS - ĉelo CLYPEUS – glavin štit LABRUM – gornja usna GENAE - obrazi OCCIPUT - zatiljak TEMPORAE - slepooĉnice GULA - guša COLLUM - vrat

Poloţaj glave u odnosu na telo je: - PROGNATHI – usni otvor je usmeren NAPRED a ĉelo NA GORE (većina insekata ima ovakav poloţaj glave) - ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a ĉelo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca) - HYPOGNATHI – usni otvor je podvuĉen POD TELO a ĉelo je usmereno na dole (bubašvabe, lisne vaši) Oblik glave moţe biti: okrugao, trouglast, eliptiĉan, izduţen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.
Glava nosi 4 para ekstremiteta: - 1 par pipaka (Anthenae) - 3 para usnih ekstremiteta ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najĉešće izmeĊu para sloţenih oĉiju; ĉlankovite su graĊe; Na antenama se razlikuju tri dela: 1. SCAPUS – bazalni ĉlanak (vezuje antenu za glavinu ĉauru) 2. PEDICULLUS – drţak (na njemu se nalazi ĉulo sluha ili organ za odrţavanje ravnoteţe – Dţonstonov organ) 3. FLAGELLUM – biĉ (sastoji se od 1 do 60 ĉlanaka)

Antene mogu biti: - Anthenae AEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka manje više iste graĊe - Anthenae INAEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka razliĉite graĊe ANTENAE AEQUALLES ĈEKINJAST PIPAK svaki ĉlanak je pri osnovi uţi nego pri vrhu, (bubašvabe, rovac, popac, bogomoljka); KONĈAST PIPAK ĉlanci su manje više iste širine celom svojom duţinom (skakavci, bube listare, striţibube, bauljari) BROJANIĈAST PIPAK ĉlanci u biĉu okruglasti, dodirni prostor izmeĊu pojedinih ĉlanaka je jako suţen (mraĉnjaci) TESTERAST PIPAK (zubast) – svaki ĉlanak u biĉu je boĉno izvuĉen (sa jedne ili sa obe strane)-skoĉibube ĈEŠLJAST PIPAK – ĉlanci sa strane takoĊe izvuĉeni, ali više nego kod testerastog tipa (leptiri, fam. Noctuidae, i to ţenke, a takoĊe i drvotoĉci) PERAST PIPAK na svakom ĉlanku se nalaze boĉno izvuĉeni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje razvijeni pipci (fam. Noctuidae - muţjaci, muţjaci lisnih osa) ANTENAE INAEQUALLES GLAVIĈAST PIPAK – glavicu gradi nekoliko vršnih ĉlanaka koji su meĊusobno srasli (dnevni leptiri, bubamare) GLAVIĈAST PIPAK SA BODLJOM GLAVIĈAST PIPAK SA PEROM – došlo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera, odnosno bodlje (muva ima oba) KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) – njasliĉniji konĉastom tipu – ĉlanci su iste širine ali su pod odreĊenim uglom (pĉele, ose, bubamare) PRELOMLJEN ĈEŠLJAST – ĉlanci u vršnom delu izvuĉeni boĉno, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na osnovu pipka (jelenak) PRELOMLJEN GLAVIĈAST – vršni ĉlanci prelomljnog pipka srasli (karalteristiĉan za vrste koje ţive skrovito – surlaši, sipci drvenari, potkornjaci) PRELOMLJEN LEPEZAST - ĉlanci su pod odreĊenim uglom, a vršni su jako izduţeni, pa insekt moţe da ih skupi ili raširi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

nastala srastanjem kaciga) . kod nekih insekata sluţe muţjacima za borbu oko ţenke (jelenak) MAXILLAE (donje vilice) 1) 2) 3) 4) 5) se sastoje iz: CARDO (ĉep) – spaja maksile sa glavinom ĉaurom. sluţe za komadanje hrane. postoje i: .usni aparat za LIZANJE I SRKANJE su vezane za glavinu ĉauru i mogu se pomerati samo levo-desno. jake su i luĉno povijene.stablo PALPES MAXILLARES – sastoje se od 3-5 ĉlanaka i nose ĉulo ukusa LOBUS EXTERNUS -kaciga LOBUS INTERNUS – sastoji se od finih zubića za usitnjavanje hrane LABIUM (usne) 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) se sastoji iz prividno neparnih delova: MANDIBULAE (gornje vilice) SUBMENTUM (podbradak) MENTUM (brada) PALPES LABIALES PARAGLOSSA GLOSSA CANIA HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX SPIRITOTROMP (sisaljka. Pored njega. STIPES .usni aparat za BODENJE I SISANJE .USNI EKSTREMITETI INSEKATA Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta: 1) Mandibulae (gornje vilice) 2) Maxillae (donje vilice) 3) Labium (usne) Smatra se da su se insekti prvo hranili ĉvrstom hranom. te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE.

Sve boĉne ploĉe segmenata prednjih.I-4 Thorax (grudi) Grudi se sastoje iz tri segmenta: 1) prednje grudi – PROTHORAX 2) srednje grudi – MESOTHORAX 3) zadnje grudi . .METATHORAX Grudi su izgraĊene od nekoliko ploĉa: TERGUM (gornja ploĉa) – veoma zadebljala i pektinizirana STERNUM (donja ploĉa) – takoĊe zadebljala. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI. Svi tergiti. sterniti i pleuriti zajedno se zovu – SKLERITI. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI. Sve donje ploĉe segmenata prednjih. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI. ali manje PLEURAE (boĉne ploĉe) – nisu zadebljale Sve gornje ploĉe segmenata prednjih.

2. sastoje se iz više delova: COXA – vezan za grudi. Insekti koji su slabi letaĉi imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu kapsulu. PTEROTHORAX. noge za plivanje NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE 1. noge za trĉanje (karakteristika im je da su izduţene i vitke) 3.AROLIUM . noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen) 4. EKSTREMITETI GRUDI NOGE 1) 2) 3) 4) 5) A) – ĉlankovite. koji je obiĉno trouglast i koji ĉesto nosi vaţne karakteristike za determinaciju vrsta. razlikuju se dve osnovne funkcije nogu: 1) funkcije kretanja 2) specijalne funkcije NOGE ZA KRETANJE Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje: 1. Dobri letaĉi imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. snabdeven mišićima za pokretanje TROCHANTER (butni valjak) – sastoji se obiĉno iz jednog ĉlanka FEMUR (but) TIBIA (potkolenica) – na kraju se obiĉno nalaze dve male kandţe OSTRUGAE TARSUS (stopalo) – prvi ĉlanak stopala se naziva METATARSUS.EMPODIUM GraĊa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije. Tipovi organa za prianjanje: . noge za kopanje noge za grabljenje noge za sakupljanje polena noge za ĉišćenje (sluţe za ĉišćenje pipaka) . Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se štitić SCUTELLUM.PULVILUS . koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE. Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke – KRILA. a poslednji PRAETARSUS koji se završava kandţama (UNGULAE) PULVILUS – organi za prianjanje (omogućavaju insektima da se kreću po glatkim i vertikalnim površinama) Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje koji se zove AROLIUM ili treći tip EMPODIUM. 4. 3.Znaĉajan deo prednjih grudi je VRATNI ŠTIT (pronotum). noge za hodanje 2.

TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih škrga 2.prednja ivica krila. ANALIS – samo 1 nerv. 3. 2. NERVATURA KRILA KOD DANAŠNJIH INSEKATA: 1. MEDIJUS – medijalni nerv. CUBITUS – dve grane. UZDUŢNI NERVI kod primitivnih insekata: 1. RADIJUS – 5 grana. Kod primitivnih insekata postojali su samo uzduţni nervi. 6. PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma. 5. 3 grane. COSTA – kostalni nerv. izduţivanjem gornjih ploĉa – laţnih notuma tokom evolucije. . ima 5 grana. 6. CUBITUS – 2 ogranka. svako okce nosi odreĊeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi. 3. dok današnji insekti imaju i uzduţne i popreĉne nerve koji grade polje – OKCA. 4. nije se granao. SUBCOSTA – ima dve grane. 4. MEDIJUS – 3 grane. RADIJUS – radijalni nerv.3 grane. SUBCOSTA – ne grana se.B) KRILA INSEKATA O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze: 1. Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi koji daju ĉvrstoću krilima. COSTA . 2. 5. ANALIS .

INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koţice koje oogućavaju da se zapremina trbuha menja. krila mogu biti: . segment je GENITALNI a 10. Od 1. fam.leptiri)  gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro razvijenu nervaturu (red Homoptera) KRILA RAZLIĈITE KONZINSTENCIJE a) prednja krila hitinizirana. zadnja krila su smotana ispod prednjih) – karakteristika reda Coleoptera b) prednja krila koţasta. Apidae/pĉele. zadnja krila opnasta (k-ĉne za red Heteroptera smrdibube) I-5 Abdomen (trbuh) Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je graĊe (tokom evolucije je doţveo najmanje promene). fam. Ne nosi ekstremitete. a od pola opnasta. trbušni segment je deo grudi. Leopidoptera) VISEĆI – prvi trbušni segment je povezan sa zadnjim grudnim. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI. Vespidae/ose) DRŠKAST (PETELJKAST) – prvi trbušni segment je suţen u dršku (Hymenoptera. ali se u njemu nalazi najveći broj unutrašnjih organa. a prvi i drugi trbušni segment preko jednog suţenja u donjem delu (Hymenoptera. do 7. veliĉine i graĊe (vilin konji. segmenti su homonemne graĊe.krila razliĉite konzistencije KRILA ISTE KONZINSTENCIJE – prednja krila su od istog materijala kao i zadnja. razlikuju se dva podtipa: a) oba para krila istog oblika. FormicidaeKod Hymenoptera 1. i 9. i 11.Prema graĊi. su POSTGENITALNI VEZA TRBUHA SA GRUDIMA Trbuh moţe biti: SEDEĆI – prvi trbušni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera. zadnja opnasta (prednja krila – ELITRAE / pokrioce – sluţe za odreĊivanje pravca pri letenju. popreĉni presek abdomena (trbušni segmenti imaju 4 ploĉe) GraĊa trbuha je karakteristiĉna po tome što se izmeĊu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv.krila iste konzistencije . . zadnja opnasta c) prednja krila delimiĉno koţasta. 8. mreţokrilci) b) krila iste konzistencije. to je jedini deo tela insekta koji moţe da menja svoju zapreminu) Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je laţni – TELSON. Icneumonidae. ali razliĉite veliĉine koja mogu biti:  pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera .

sadrţi srĉani organ (leĊni sud) i perikardijalne ćelije. Kod viših insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod muţjaka imaju ulogu u kopulaciji. – javljaju se kod gusenica i pagusenica. organe za varenje. (kod nekih socijalnih vrsta /osa. PARAZITNIH VRSTA. sadrţi trbušnu nervnu veriţicu (veći deo centralnog nervnog sistema) . a kod ţenki – legalica. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i koţe. polni organi 3. javljaju se kod niţih insekata – Apterigota. 2. perineuralni sinus Svaki od ovih sinusa sadrţi odreĊene organe: 1. 4. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje septe i koţe. bubašvaba 3. Sastoji se od VALVI i LAMINA. nastala je od genitalnih segmenata. VISCERALNI SINUS sadrţi Malpigijeve sudove. I-6 ANATOMIJA INSEKATA Unutrašnjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA) podeljena na tri šupljine – SINUSA: 1. 2. perikardijalni sinus 2. OSA DRVENARICA. OVIPOSITOR /teleskopska legalica – nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod ţenki. trbušnom segmentu. javljaju se kod SKAKAVACA. kroz koje ţenke polaţu jaja. pĉela/ legalica je modifikovana u ţaoku) 5. Furca – odskoĉna viljuška za skakanje kod Colembola na 4. TRBUŠNE (LAŢNE) NOGE . visceralni sinus 3. sastoji se od dugih. uzanih segmenata koji se mogu uvlaĉiti. mogu biti dugi i ĉlankoviti ili neĉlankoviti. snaţni i povijeni u oliku klešta (uholaţa).gusenice mogu imati 2-5 pari laţnh trbušnih nogu. 6. ŢAOKA –dodatak koji sluţi za odbranu. Ephemera. a pagusenice manje od 2 ili više od 5 pari.Trbuh nosi razliĉite dodatke kod niţih insekata: 1. Cerci – parni nastavci poslednjeg trbušnog segmenta. Styli – parni neĉlankoviti didaci trbuha koji se javljaju sa ventralne strane u razliĉitom broju. Legalica je dodatak trbuha.

štiti telo od spoljašnjih povreda .sadrţi brojne ţlezde Koţa nastaje od spoljašnjeg klicinog lista EKTODERMISA.daje oblik telu insekta . nisu ĉvrsto fiksirane za koţu.EPIKUTIKULA – slojeviti. na pojedinim mestima je prekinut trihogenim ćelijama ili ćelijama mnogobrojnih ţlezda. najtanji deo koţe. KUTIKULA se obrazuje luĉenjem ćelija hipodermisa. III. .reguliše vodni reţim tela insekta .KOŢA INSEKATA Koţa kod insekata predstavlja spoljašnji skelet (EGZOSKELET) ĉije su osnovne funkcije: .nalazi se iznad membrane basilarisd i ĉini ga sloj cilindriĉnih krupnih ćelija. DLAĈICE (Tricae ) – modifikovane ćelije hipodermisa LJUSPICE – modifikovane dlaĉice.svi unutrašnji organi su preko mišića povezani sa koţom – egzoskelet . STRUKTURNE BOJE. odvaja koţu od telesne šupljine. ĉine ga 4 sloja kutikularni sloj polifenolski sloj cementni sloj voštani sloj DODACI KOŢE Koţa insekata ima brojne dodatke odnosno koţne izraštaje. Razliĉite su po funkcijama: . dakle koţa je ektodermalnog porekla! GRAĐA KOŢE INSEKATA Koţa se sastoji iz tri osnovna dela: I. II. Oni mogu biti locirani na razliĉitim delovima tela.EGZOKUTIKULA – ĉine ga vertikalne lamele. HIPODERMIS . daju boju telu insekta i to su tzv. KOŢNE ŢLEZDE mogu biti jednoćelijske dvoćelijske višećelijske IzgraĊene su od modifikovanih ćelija hipodermisa.ENDOKUTIKULA – najdeblji sloj . slojevita je i ĉine je : . sklerotin je najĉvršći deo koţe. membrana BASILARIS – tanka jednoćelijska opna sastavljna iz zvezdastih ćelija. mogu nositi i mirisne materije. pored hitina sadrţi i sklerotin (belanĉevinasta materija) koji daje ĉvrstinu telu insekta. sadrţi hitin i ĉine ga horizontalne lamele. . sluţe za zaštitu jajnih legala.

siva) HEMOGLOBIN (crvena boja. (kada svetlost padne na telo insekta. boje za zastrašivanje) . masnom tkivu.5. ovaj pigmen se retko sreće kod insekata. Funkcija boja je višestruka: od boje zavisi temperatura tela insekta odbrana od neprijatelja (kamuflaţa. sreće se kod muva najĉešće – red Diptera) Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature. Boje smeštene u hipodermisu su nepostojane boje (primer – vilin konjic) Strukturne boje – smeštene su u egzokutikuli.6 ili 7. AROMATIĈNE.luĉe mirisne materije (obiĉno neprijatnog mirisa) SLUZNE ŢLEZDE smeštene su oko analnog otvora i luĉe lepljivi sekret koji sluţi za lepljenje jaja za podlogu. PURINSKI PIGMENTI – nastaju od mokraćne kiseline i daju krem belu boju. krvnim ćelijama. Boje smeštene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginuća insekta Pigmenti mogu biti smešteni i u hipodermisu. ona se razlaţe i boje se prelivaju) Pigmenti koji daju strukturne boje: MELANIN – daje tamno smeĊu i ţutu boju. mogu se naći na 4. OTRIOVNE (Toxophorae)-sluţe za odbranu. Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva ALBINIZAM. HLOROFIL – daje zelenu boju KAROTIN – daje crvenu boju FLAVONI (ţuta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena. trbušnom segmentu. PAUĈINASTE ŢLEZDE (Sericteriae) BOJA INSEKATA moţe biti: pigmentna strukturna Pigmentne boje potiĉu od pigmenata smeštenih u koţi i to najĉešće u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i u endokutikuli. svetlosti i vlage.VOŠTANE – luĉe vosak i obiĉno su grupisane po dve zajedno.

Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poĉinje usnim otvorom a završava se analnim otvorom. ima snaţnu muskulaturu. STOMODEUM (prednje crevo) 2. e) voljka (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje hrane. tankih je zidova i ima slabu muskulaturu. g) kardijaĉni zalistak (VALVULA CARDICA) – poslednji deo prednjeg creva. . na ulazu ţdrelo se nalaze snaţne ĉekinje koje spreĉavaju vraćanje hrane. ĉine ga snaţni mišići koji potiskuju hranu. kod nekih insekata se po obliku ne razlikuje od jednjaka. kod insekata koji sišu sokove ona je vidno proširena u vidu mehura i sluţi za sakupljanje sokova. spreĉava vraćanje hrane iz srednjeg u prednje crevo. kod pĉela se u voljci odvija prerada nektara u med. sluţi samo za sprovoĊenje hrane. f) prednji ţeludac (PROVENTRIKULUS) – snabdeven je snaţnim mišićima. diferencirano je i sastoji se iz sledećih delova: a) usni otvor b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvaĉne ţlezde sa fermentima za varenje skroba) c) ţdrelo (PHARYNX) – oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja na usnu duplju. d) jednjak (OESOPHAGUS) – oblika jednostavne cevi koja se nastavlja na ţdrelo. Prema funkciji i poreklu razlikujemo tri dela sistema za varenje: 1. PROCTODEUM (zadnje crevo) STOMODEUM (prednje crevo) ektodermalnog je porekla.I-7 ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal) Smešteni su u visceralnom sinusu. sa unutrašnje strane se nalaze hitinski nabori sa bodljama – sluţi za mrvljenje hrane. MESENTERON (srednje crevo) 3.

PROCTODEUM (zadnje crevo) Nastavlja se na srednje crevo i završava se analnim otvorom. Izraštaji na prednjem delu srednjeg creva koji povećavaju površinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke) i javljaju se kod nekih insrekata. pa epitelijelne ćelije takoĊe uĉestvuju u varenju hrane. sekretorna uloga (luĉe fermente koji sluţe za varenje hrane). Oblika je jednostavne cevi pribliţno jednake širine celom duţinom. sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog otvora) FUNKCIJE zadnjeg creva:  tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu. kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj ampuli. deo epitela koji se troši obnavljaju regenerativne ćelije nakon varenja hrane. kod nekih insekata u tankom crevu ţive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomaţu varenje hrane). EPITELIJALNE ĆELIJE imaju više funkcija. a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum. diferencirano je i sastoji se odsledećih delova: ILLEUM (tanko crevo. neke vrste ga nemaju REKTALNO CREVO (pravo crevo. Kao i prednje crevo. EKTOdermalnog je porekla. kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi povećanja površine. Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luĉenjem fermenata razara se i rabdorijum. nakon ĉega regenerativne ćelije obnavljaju ĉitav epitel. Osnovna funkcija mu je varenje hrane. i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i jedra epitela. a iza nje kruţni i uzduţni mišići. u rektalnom crevu se formiraju karakteristiĉni oblici izmeta za odreĊene vrste. Sekrecija moţe biti: APOKRINA MEROKRINA HOLOKRINA Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatiĉni izraštaji epitelijalnih ćelija u vidu treplju koji uvećavaju apsorpcionu površinu) i uĉestvuju u varenju hrane. apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju je ćelijama krvi koje hranu prenose kroz organizam) luĉe i peritrofiĉnu membranu koja štiti epitelijalne ćelije od ĉestica hrane. U osnovi epitelnih ćelija nalazi se bazalna membrana.  debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu  rektalno crevo – u njemu se vrši ponovna apsorpcija vode.MESENTERON (srednje crevo) Endodermalnog je porekla. postoji kod svih vrsta) COLLON ()debelo crevo. . Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luĉenja fermenata razara se deo rabdorijuma. ***i uzduţni i kruţni mišići su popreĉno prugaste graĊe.

njegovauloga je da zadrţi vazduh i potisne ga u traheju i dalje ka ćelijama. a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr.ATRIUM iz koga polazi uvek jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim trahejama. trahejalnih škrga ili preko koţe. Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ĉekinjama i raznim hitinskim naborima koji spreĉavaju ulazak ĉvrstih ĉestica u traheju (filter) Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje prelaza iz stigme u traheju. TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih ćelija u organizmu do kojih sprovode kiseonik. Traheje su sa spoljašnjom sredinom povezane preko ţigova (stigme) – specijalnih otvora. TRAHEJE (trahealne cevi) – promera su 1. Trahealni sistem nastaje od spoljašnjeg klicinog lista.VARENJE HRANE poĉinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadrţe AMILAZE za razlaganje skroba. naseljavaju samo drvo bogato belanĉevinama poput vrba i topola (Cosus cosus).5µm. a varenje celuloze vrše simbionti. Traheje su elastiĉne cevi. termiti nemaju celulazu. Zahvaljujući sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi reguliše se odavanje vode iz organizma. što je znaĉajno za opstanak naroĉito u suvoj sredini. sa unutrašnje strane ojaĉane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva tenidijum i koja omogućava da traheje budu stalno otvorene. U prednjem ţelucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje crevo. u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva EKSTRAINTERSTINERNO varenja. Hrana se zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja. slepo se završavaju. I-8 ORGANI ZA DISANJE Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja.) Kod nekih insekata varenje hrane se vrši van tela insekta. . Stigme su najĉešće eliptiĉni otvori snabdevenim prstenom koji omogućava da stigma bude stalno otvorena. dakle ektodermalnog je porekla. Svi insekti nemaju navedene fermente zato što npr. a sastoji se od mišića ĉijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili povećava. granaju se dihotomo u manje cevĉice TRAHEOLE (‹ 1µm) koje dovode O2 do svake ţive ćelije. U srednjem crevu se luĉe PROTEAZE LIPAZE CELULAZA CELOBIAZA (ove fermente luĉe epitelijalne ćelije) U srednjem crevui se vrši apsorpcija najvećeg dela svarene hrane. stigma se otvara u jedno proširenje .

jedan deo O2 usvajaju preko koţe. 4. Protura. trbuh se skuplja i O2 potiskuje do ćelija gde se vrši tazmena gasova. do 10%. kao i u okviru pojedinih segmenata. Larve imaju razliĉit broj stigmi. . One dišu preko koţe a dalji prenos O2 se vrši preko hemolimfe. Imaga (bez obzira u kojoj sredini ţive) dišu pomoću traheja. vazduh ulazi u trhaheje i traheole.stigme otvorene. Kod Pterygota traheje susednih segmenata. CO2 i vodena para iz ćelija prelaze u traheole i traheje. kiseonik preko traheja i traheola dolazi do ćelija. 1. takt – stigme otvorene. ĈETVOROTAKTNO DISANJE – 1. CO2 i vodena para izlaze iz organizma DISANJE POMOĆU RAZLIKE U PRITISCIMA 3. 2. su povezane uzduţnim i popreĉnim mostovima u tzv. 3. takt – stigme otvorene. Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata. DVOTAKTNO DISANJE – 1. a smeštene su boĉno na telu (na pleurama). takt – stigme otvorene. Larve nekih insekata koje ţive u vodi mogu da koriste kiseonik iz vode pomoću TRAHEALNIH ŠKRGA. ĉini ga sistem cevĉica koje se u organizmu spajaju na razliĉite naĉine. takt . a O2 se usvaja osmozom. larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. Broj stigmi je razliĉit i zavisi od vrste insekta.i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbušnih segmenata.Stigme su parno raspoređene na grudnim i trbušnim segmentima. takt – stigme su zatvorene. 2. Imaga svih insekata. takt – stigme su zatvorene. trbuh se širi. Trahealni sistem nemaju Colembole. kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj ţive. Trahealne škrge su ispupĉenja integumenta (koţe) u vidu finih listića ili opni isprepletanih mreţom trahealnih cevi i traheola. trahealna stabla . trbuh se skuplja. Imaga većine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo. TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen.(npr. 2. bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne. trbuh se širi. CO2 i vodena para izlaze iz organizma. larve komaraca ţive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevĉici koaj se nalazi iznad površine vode). trbuh se širi. trbuh se skuplja.

Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srĉane komorice na sledeći naĉin: u fazi dijastole (širenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih srĉanih komorica i perikardijalnog sinusa. Organi krvotoka su:  SRĈANI ORGAN (leđni sud) smešten u perikardijalnom sinusu. U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uĉestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni. Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom. Tada krvna teĉnost kroz ostijume ulazi u srce. saĉinjen je od 1-8 komorica. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu trbuha gde je septa prekinuta što omogućava da krv iz perineuralnog sinusa preĊe u viscealni sinus odakle zapljuskuje unutrašnje organe. svaka komorica je u vidu meška koji je utisnut na bokovima gde se nalaze otvori – OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa. . LeĊni sud je iziferenciran na sledeće delove: A. a iz srca u aortu. perforirana i uĉestvuje u cirkulaciji krvi. već samo organi krvotoka koji usmeravaju krv.I-9 ORGANI KRVOTOKA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa – krv se slobodno razliva po telesnoj šupljini i ne postoje krvni sudovi. Krilasti mišići su razapeti po gornjoj dijafragmi. zatim grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. Gornja septa je izgraĊena od vezivnog tkiva. ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna teĉnost. usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu. trbušnog segmenta do glave. zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. ali je ne pokrivaju u potpunosti. SRCE Nalazi se u trbušnom delu Pulsirajući organ. B. U momentu otpuštanja radijalnih mišića dolazi do kontrakcije krilastih mišića kioji gornju septu potiskuju na dole i tada se . AORTA nediferencirana cev koja se pruţa najĉešće od sredine 1. izmeĊu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreĉavaju vraćanje krvi u zadnji deo telai omogućavaju da se krv kreće ka aorti.. perikardijalni i perineuralni sinus. najĉešće je prava a kod ţaokonoša je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete glave. Radijalni mišići priĉvršćuju srce za koţu na leĊnom delu a sa donje strane za gornju septu.(ne vezuju srce) MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI Cirkulacija krvi se odvija u dve faze: faza DIJASTOLE (širenja srĉanih komorica) faza SISTOLE (sakupljanja srĉanih komorica) Krv u telu insekta cirkuliše na osnovu razlike u pritiscima. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu. ima oblik cevi koja se prostire od kraja trbuha do glave. krvna teĉnost kroz perforiranu gornju septu kreće iz visceralnog u perikardijalni sinus. Donja septa iste je graĊe nije perforirana i takoĊe uĉestvuje u cirkulaciji. nalazi se ispod srĉanog organa.

FUNKCIJE KRVI odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova) prenos hranljivih materija do svih organa transport hormona kroz organizam kod nekih insekata krv sluţi za odbranu (krv tada sadrţi otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako izluĉuje na pojedinim delovima tela)  kod nekih insekata krv ima specifiĉne funkcije (npr. neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada dobijaju novu specifiĉnu funkciju)     Koliĉina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. a kod pĉele je to 2530%) i razliĉita je razliĉitim stadijumima razvića. skrob. Izduţeno vretenasta krvna zrnca luĉe vezivno tkivo. imaju krupna jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni – SYNCITIUM. nalaze se sa obe strane srca. fermenti. Krvna teĉnost moţe biti:  slabo kisele reakcije – kod gusenica obiĉno  alkalne reakcije – kod većine odraslih insekata HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla. crveno. najveći deo limfe ĉini voda (oko 3/4) od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg. ali ih trajno zadrţavaju jer nemaju vezu sa crevnim kanalom. PERIKARDIJALNE ĆELIJE su krupne ćelije mezodermalnog porekla. Mogu biti rasporeĊene pojedinaĉno ili u grupama. eliptiĉnog. u ovom procesu hemociti uĉestvuju na dva naĉina: a) FAGOCITOZA: krvna zrnca upijaju u sebe delove tkiva i razlaţu ih pomoću fermenata b) LIOCITOZA : krvna zrnca izluĉuju fermente koji razlaţu tkiva van samih krvnih zrnaca. slobodne aminokiseline.. Ove ćelije imaju i fagocitnu ulogu – u sebe uvlaĉe ĉvrste materijei na taj naĉin eliminišu njihovo štetno dejstvo. od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanĉevine. Fe i Ca. smeĊe ili zeleno. izduţeno vretenastog. Perikardijalne ćelije imaju nefrocitnu ulogu – eliminišu štetne produkte metabolizma iz krvi. ugljeni hidrati. masti.) i uvek imaju izraţeno jedro! Hemociti aktivno uĉestvuju u procesu hidrolize i histogenete u vreme metamorfoze (presvlaĉenja). pigmenti. kod bubašvabe krv ĉini oko 5% telesne mase. Mogu biti razliĉitog oblika i veliĉine (okruglastog. mokraćna kiselina i hormoni Hemolimfa Moţe biti bezbojna ili obojena pigmentima u ţuto. ameboidnog.. SASTAV KRVI Krv se sastoji od krvne teĉnosti i krvanih zrnaca HEMOLIMFA (krvna teĉnost) – koloidni ili kristaloidni rastvor razliĉitih materija. .

a moţe imati i nefrocitnu ulogu. U telu insektamasno tkivo je rasporeĊeno u dva sloja: 1. PARIETALNI – nalazi se ispod koţu 2. pa se pretpostavlja da uĉestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. ĉine ga telašca razliĉitog oblika u razliĉitim delovima tela insekta. . U njemu se deponuju hranljive materije. protoplazma im je ruţiĉaste boje i podseća na vino (otuda i naziv) Funkcija im nije sa sigurnošću utvrĊena. VISCERALNI – oko nervnog kanala OENOCYTAE (vinske ćelije) Nalaze se ispod koţe i imaju krupna jedra. da luĉe voštane materije. Nataju od spoljašnjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla).MASNO TKIVO – Corpus adeposus Mesodermalnog je porekla.

Postoji više tipova centralnog nervnog sistema: LESTVIĈAST NERVNI SISTEM .prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje su bile meĊusobno povezane popreĉnim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata uzduţnim vezana / KONEKTIVAMA /.I . a od dve konektive nastaje jedna. sve grudne i trbušne ganglije su spojene u jednu zajedniĉku . Ektodermalnog je porekla. CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – odlikuje insekte na najvišem stupnju razvoja (MUVE). Ovakav tip CNS ima oblik lestvice. pa otuda i naziv. povezanih nervnim vrpcama.10 NERVNI SISTEM Kod insekata je ganglioznog tipa. Deli se na dva dela:  Centralni nervni sistem  Simpatiĉki (utrobni nervni sistem) CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) Najvećim delom je smešten u peeineuralnom sinusu. ganglija. IzgraĊen je od većeg broja nervnih ĉvorića. naziva se još i trbušna nervna veriţica. DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – kod viših insekata dolazi do skraćivanja iloi potpunog išĉezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija. LANĈAST NERVNI SISTEM – evolucijom dolazi do odreĊenih promena – ganglije pojedinih segmenata se stapaju. komisure nestaju.

MOTORNE ĆELIJE – dendritima su povezane za neurit asocijativne ćelije a neuritom za organ koji treba da odreaguje na nadraţaj. rasporeĊene su po površini tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit). prva ganglija nalazi se u predelu ĉela i naziva se FRONTALNA. pomoću dendrita primaju nadraţaj iz spoljašnje sredine a neuritom ga prenose do najbliţe ganglije. .nastao spajanjem prvog para ganglija. Dendritima se nervni impuli prenose do nervne ćelije (neurona). Nalaze se u ganglijama i multipolarne su. 2. dendritima primaju nadraţaj od neurita senzitivne ćelije a dendritima su vezane za motorne ćelije (nervni impuls=nadraţaj). Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moţe biti: Glaveni Grudni Trbušni U glavi se nalazi 6 pari ganglija. neparni nerv / ventralni deo simpatiĉkog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i pruţa se duţ centralnog nervnog sistema. ima ih veći broj na jednom neuronu. TRITOCEREBRUM – manjih dimenzija. multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit). Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad ţdrela / NADŢDRELNE GANGLIJE / a 3 para ispod ţdrela / PODŢDRELNE GANGLIJE /. 3. Kod viših insekata nadţdrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. ASOCIJATIVNE ĆELIJE – nalaze se u ganglijama. inerviše organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta. ali izduţen. gradi okoloţdrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga sa podţdrelnim ganglijama. SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM (SNS) Deli se na dva dela: 1. PROTOCEREBRUM . samo jedan postoji na svakom neuronu.  NEURITI (AXON) – duţi izraštaj.GANGLIJE su saĉinjene od većeg broja nervnih ćelije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro. Frontalna ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se OCCiPITALNA ganglija. sastoji se od više ganglija. DEUTOCEREBRUM – nastao stapankjem drugog para ganglija on inerviše pipke i antene 3. iz svakog neurona polaze dve vrste izraštaja:  DENDRIT – kraći izraštaji koji se granaju. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje polaze nervne vrpce koje se završavaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem. SENZITIVNE ĆELIJE – ĉulne ćelije koje primaju nadraţaje iz spoljašnje sredine. 2. iz njega polaze nervi koji inervišu sloţene oĉi (facete) i proste oĉi (ocele) 2. a neuritima od neurona. Podţdrelne ganglije se takoĊe spajaju u jednu masu u inervišu usne delove Grudne ganglije inervišu lokomotorne organe (krila i noge) Trbušne ganglije inervišu najveći broj unutrašnjih organa koji se nalaze u trbuhu. Na mozgu se jasno razlikuju tri reţnja: 1. stomatogastriĉni / dorzalni / deo simpatiĉkog nervnog sistema pruţa se duţ prednjeg creva sa gornje strane. Prema funkciji nerve ćelije se dele na tri grupe: 1.

Carpora cardiaca . Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve.sekretornu ulogu i nervnu funkciju. .nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak.Carpora allata . kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /. ona luĉi svoj sopstveni hormon.

ona luĉi svoj sopstveni hormon. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem .I .nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /. Carpora cardiaca . Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve.11 ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA (najvaţnije endokrine ţlezde i njihovi hormoni) Carpora allata .sekretornu ulogu i nervnu funkciju.

I – 12 MUŠKI POLNI ORGANI (opis. VESICULA SEMINALES sluţe za sakupljanje i ĉuvanje spermatozoida do momenta kopulacije. SPERMATOFORE / paketiće spermatozoida / . Donji deo je obiĉno proširen i ĉini Vesicula seminales . TESTES (semenici) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni. 5. Spermatocytae se dalje dele i daju spermatozoide. trbušnom segmentu. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je snabdevena snaţnim mišićima i sluţi za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije. delovi. 3. u njih se ulivaju sekreti specijalnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u vitalnom stanju. VAS DEFERENS (parni semenovod) – imaju oblik jednostavne cevi koje sluţe za sprovoĊenje spermatozoida do neparnog semenovoda. 2. 1. 4. AKCESORNE ŢLEZDE (dodatne. funkcije pojedinih delova) Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla. poloţaj. polni otvor kod muţjaka se nalazi na 9. na donjem delu neparnog semenovoda nalazi se još više hitiniziran deo – kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima diferencijalno-dijagnostiĉki karakter.Sastoje se od većeg broja semenih cevi na kojima se razlikuje vršni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne ćelije SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. parne) – luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje spermatozoida u tzv.

JAJNICI (Ovariumi) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. funkcije pojedinih delova) Ţenski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova. poloţaj. PRAMENAST TIP – sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod II. boţe ih biti od 1 do nekoliko stotina. u njemu se nalaze nediferencirane ćelije koje sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ĆELIJE. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni ektodermalnog. Sastoje se od jajnih ćelija – OVARIOLA .I – 13 ŢENSKI POLNI ORGANI (opis. a njihovu ishranu vrši folikularni epitel. Ţenske polne organe ĉine sledeći delovi: 1. U zavisnosti od toga gde se nalaze ţumancentne ćelije postoje dva podtipa meroistiĉnog tipa:  politrofni – ţumancentne ćelije se nalaze iznad svake jajne ćelije  teletrofni – ţumancentne ćelije se nalaze u germariumu a sa jajnim ćelijama su povezane preko protoplazmatiĉnih kanala preko kojih ih i prehranjuju vitelarium – bazalni deo ovariole OVARIOLA GERMARIUM sazrevanjem daje oogoniae koje deobom daju oocytae OOGONIAE: MEROISTIĈNI TIP politrofni podtip teletrofni podtip PANOISTIĈNI TIP VITELARIUM Prema naĉinu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma: I.U zavisnosti od toga šta nastaje njihovom deobom. delovi. broj ovariola je razliĉit i zavisi od vrste insekta. ĈEŠLJAST TIP – svaka ovariola uvire posebno u jajovod . b) MEROISTIĈNI TIP – oogoinae deobom daju i jajne ćelije i ţumancentne ćelije koje vrše njihovu ishranu. oogoniae se se dele na: a) PANOISTIĈNI TIP – oogoniae daju samo jajne ćelije deobom.  Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela: germarium – vršni (apikalni) deo odnosno klicište.

.

luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje jaja za podlogu ili za prikrivanje jajnih legala. mravi / C. a zatim se spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se ĉuvaju dok jaja iz ovarijuma ne krenu kroz vaginu. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje sluţe za sprovoĊenje jajnih ćelija o9d ovarijuma da neparnog jajovoda 3.2. Vagina nosi odreĊene dodatke: A. ĉesto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) – organ preko koga se vrši kopulacija (sparivanje). lepljive ţlezde) . RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) – sluţi za ĉuvanje semena nakon kopulacije do momenta oploĊenja jajne ćelije. vaginalni otvor / ooporus / se nalazi na 9. semena kesica ima veliki znaĉak kod insekata koji se pare samo jednom u ţivotu a jaja nose ceo ţivot (više godina) – kao što su matice socijalnih insekata / pĉele. . kada dolazi do oploĊenja B. trbušnom segmentu. kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja sluţi za polaganje jaja. ne javlja se kod svih insekata. NEPARNI JAJOVOD (Vagina) – ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi. u nju uviru sekreti posebnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u posebnom stanju. ACESORNE ŢLEZDE (dodatne.

Pored pora. . karakteristiĉno je da su sva imaga iz istog legla istog pola. partenogenetsko (PARTENOGENEZA) – insekti se raĊaju iz neoploĊenih jaja JAJE – predstavlja jednu uvećanu ćeliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra. borova) Njihovo razmnoţavanje se vrši naroĉitim. SPERMATOZOID – mikroskopski sitne ćelije na kojima se jasno razlikuju dva dela: . obiĉno se na temenu jajete nalazi nešto veći otvor kanala – mikropile koja polazi kroz ţumancentnu opnu i sluţi za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta. gubar. izduţena.jako pokretljiv rep U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliĉita (okruglasta. tzv. tanjirasta. VIVIPARITET. građa polnih ćelija. IzmeĊu ovipareiteta i vivipariteta postoji ĉitav niz prelaza:  OVOVIVIPARITET – embrionalno razviće se odvije u telu ţenke a larva se raĊa neposredno po polaganju jaja (kod tahinida)  LARVIPARITET – ţenka raĊa ţive mladunce koji se izlegu u telu same ţenke (pojava kod lĉisnih vaši i mnogih muva)  PUPIPARITET – embrionalno i postembrionalno razviće se odvijaju u telu ţenke a ona raĊa tj. zvezdasta.) a takoĊe i po boji mogu biti vrlo raznolika. oviparitet..Spolja je jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM.pojava da se jaja izlegu u telu ţenke i da ona raĊa ţive mladunce. na kojoj se nalazi veliki broj pora koje sluţe za disanje samog jajeta. viviparitet) Insekti su organizmi sa razluĉenim polovima. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) – u razmnoţavasnju uĉestvuju i jaje i spermatozoid 2. POLNIM ĆELIJAMA / jaje i spermatozoid /. U većini sluĉajeva insekti polaţu jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET. Kod mnogih insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE – paketiće koje muţjak pri kopulaciji predaje ţenki. Protoplazma je spolja obavijena ţumancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budući embrion. kod ove ose se iz jednog jajeta izleţe 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga. Rep omogućava kretanje spermatozoida kroz semenovode. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta.glava ..I – 14 RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (naĉini. Razmnoţavanje polnim ćelijama moţe biti: 1. izbacuje gotove lutke (kod konjske muve) POLYEMBRIONIA – pojava da se iz jednog jajeta izleţe veći broj larvi. eliptiĉna. mada su uoĉene i pojave hermafroditizma (svilena buba.

Partenogenezom mogu nastati oba pola. ovaj vid razmnoţavanja je otkriven kod mušice Miaster metroloas kod koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda. osa. jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u samoj ţenki larvi.Ovo se moţe odvijati u pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna cikliĉna partenogeneza. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vašiju kod kojih se posle neodreĊenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija. Iz oploĊenih jaja se raĊaju pĉele radilice i matice a iz neoploĊenih samo trutovi. iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omotaĉ koji larve probijaju i izlaze napolje.) redovna (normalna) – kod nsekata koji se redovno razmnoţavaju na ovaj naĉin. ovo nije retka pojava i sreće se kod mnogijh insekatskih grupa.vid partenogeneze kod koga nezrele ţenke u stadijumu larve vrše akt razmnoţavanja. što je mnogo ĉešći sluĉaj. već iskljuĉivo ţenke. mrava.nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoţavaju i partenogenezom i gametogenezom.. Normalna partenogeneze moţe biti: MEŠOVITA PARTENOGENEZA. ISKLJUĈIVA (ĉista) PARTENOGENEZA – iskljuĉivo razmnoţavanje partenogenetskim putem. ALTERNIRAJUĆA ILI CIKLIĈNA PARTENOGENEZA – vid mešovite partenogeneze kod koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije. kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i gametogenetske generacije.. javlja se kod štitastih vaši (Coccidae) PEDOGENEZA .Primer je domaća pĉela: kod nje matica u toku leta polaţe i oploĊena i neoploĊena jaja. oploĊene ţenke imaga polaţu jaja pod korom drveća iz kojih se razvijaju larve koje će dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna gametogenetska. ali pod odreĊenim uslovima kod odreĊenih individua dolazi do partenogeneze (gubar. kasnije ove larve mogu ili da na isti naĉin proizvedu nove mladunce ili da se preobraze u muškog imaga. . Vrste koje se ovako razmnoţavaju nemaju muţjake.. vrste partenogeneze sa primerima) Vid razmnoţavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploĊenih jaja. U sluĉaju da nastaju individue muškog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluĉaju da nastaju individue ţenskog pola THELYTOKIA. PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa šišaruša (Cynipidae) i biljnih vaši (Chermesidae).. svilena buba. Partenogeneza moţe biti: sluĉajna (nenormalna) – kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom.I – 16 PARTENOGENEZA /deviĉansko razviće/ (definicija. ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata – bumbara.

meĊutim. muţjaci bauljara imaju proširene delove tarzusa koji im sluţe za bolje i lakše prianjanje za ţenku.Poloţaj tela pri kopulaciji je takoĊe razliĉit.I – 15 GAMETOGENEZA (definicija. dlaĉicama i sekretima sa svog trbuha . Ţenke rovaca i uholaţa ĉuvaju svoja jaja straţareći pored njih u naroĉito iskopanoj jamici. spermatozoidi / koje jedinke razliĉitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. termiti. . neke plivajući. pa i ceo dan). ţenke GUBARA. a kod nekih vrsta ona mogu biti toliko karakteristiĉna da ja na osnovu njih moguće determinisati vrstu. VILINSKI KONJICI. polaganje jaja) Vid razmnoţavanja u kome uĉestvuju oba pola sa specijalnim polnim ćelijama / jaja. Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo oĉvrsne na vazduhu. Da bi se kod vrsta koje se razmnoţavaju gametogenezom stvorio novi organozam potrebno je da doĊe do oploĊenja jajeta spermatozoidom.. Izbor mesta za polaganje jaja ţenke vrše na osnovu instinkta i vrlo retko greše. POLAGANJE JAJA – obiĉno brzo nakon kopulacije ţenke poĉinju da polaţu jaja.U velikom broju sluĉajeva muţjak samo jednom kopulira posle ĉega ugine. višekratno parenje jednog muţjaka i jedne ţenke se javlja kod TERMITA gde muţjak i ţenka ţive zajedno u istoj komorici i po 15 godina. Monogamija tj. Ukoliko oploĊenje izostane. Npr. Insekti ĉije se larve hrane biljnim delovima polaţu jaja na biljke. sparivanje polova. dok grabljive ose ne polaţu jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za buduće larve i tek tada polaţu jaja na prikupljenu hranu. neke danju neke noću. dok druge. kod potkornjaka. dok ţenke skakavaca svoja jaja polaţu u ooteke (jedna vrsta ĉaure) u kojima jaja slaţu u pravilne redove. LEPTIRI). Kad se radi o štetnim vrstama neophodno je poznavati: naĉin polaganja jaja broj jaja koje poloţi jedna ţenka vreme polaganja i trajanje polaganja jaja mesto polaganja jaja Kod izbora mesta za polaganje jaja ţenka bira paţljivo: najĉešće je to mesto gde će buduće larve imati sve uslove za razvoj. Pri polaganju jaja ţenke vode raĉuna o njihovoj zaštiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika. obiĉno u nekim nenormalnim okolnostima. Naĉin kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI. Najzaštićenija jaja imaju socijalni insekti – mravi. jaje će ostati sterilno i iz njega se neće razviti nova jedinka (osim u sluĉaju nenormalne partenogeneze). svoja jaja polaţu u gomilicama koje pokrivaju ljuspama. MeĊutim. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika. nije redak sluĉaj da muţjak kopulira više puta i to sa istom ţenkom ili više njih – polygamija (POTKORNJACI. ŢUTOTRBE i dr. Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa: SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) – individue muškog i ţenskog pola se sparuju – kopuliraju i u tom aktu ostaju duţe ili kraće vreme. KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi. pre svbega dovoljno hrane. neke u mirovanju (LEPTIRI). Za ĉin kopulacije insekti ĉesto imaju razliĉite dodatke na telu: npr. stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika. Neke ţenke polaţu jaja bez ikakvog reda..). Ima. Kod nekih insekata ţenke najpre pripremaju sredinu gde će poloţiti jaja. i vrsta ĉije ţenke jaja polaţu bez reda ne vodeći raĉuna o tome kako će se buduće larve razvjati. pĉele. KUKAVIĈJA SUZA (Malacosoma neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granĉica u vidu šireg prstena.. cigaraši savijaju listove u specijalne uvojke u koje polaţu jaja. Polyandria je mnogo reĊi sluĉaj. oploĊenje se odvija u telu ţenke nakon kopulacije. pri ĉemu biraju odreĊenu vrstu biljke i njen odreĊeni deo – borov savijaĉ polaţe jaja iskljuĉiva na terminalnimm izbojcima mladih borova npr. kao i duţina trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko ĉasova. Mesto na kome ţenka poloţi jaja naziva se JAJNO LEGLO. ţenka najpre u odreĊenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje će poloţiti jaja. Npr. dok muţjaci vilinskog konjica imaju na kraju trbuha klešta kojima ţenku drţe za vrat u toku kopulacije. PĈELE. Ţenka HRASTOVOG LITIJAŠA polaţe svoja jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima. Npr. naprotiv.

unutrašnji klicin list .  prednje i srednje crevo. Ćelije se umnoţavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoćelijski omotaĉ – BLASTODERM. ĉime se stvara zadebljali region (najĉešće uzduţno ovalan) koji se zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA. . Proces nastanka embriona poĉinje deobom ćelijskog jedra jajne ćelije. Istovremeno sa obrazovanjem uzduţne brazde ćelije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poĉinju da se diferenciraju stvarajući tvorevine koje se izduţuju sve dok se ne spoje i formiraju treći. Od EKTODERMA nastaje:  koţa sa dodacima i ţlezdama. Svaki deo ćelijskog jedra se okruţuje delom protoplazme i na taj naĉin se obrazuju nove ćelije. Ovo zadebljanje predstavlja trbušnu stranu budućeg embriona.I – 17 EMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. Brazda se proširuje i na taj naĉina se stvaraju dva sloja ćelija od kojih se spoljni naziva EKTODERM (spoljašnji klicin list) a unutrašnji MESODERM (srednji klicin list). trajanje) Embrionalno razviće je razviće koje se odvija u stadijumu jajeta tj. Nakon što se ćelije jako umnoţe one migriraju kroz deutoplazmu (ţumance) sve do ţumancentne opne. tok. u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak embriona. Ćelije blastoderma u poĉetku su sve jadenake ali u odreĊenom momentu sa jedne strane jajeta dolazi do izduţivanja ćelija blastoderma.ENDODERM.  traheje.  nervni sistem i  svi neparni delovi polnih organa. Od MESODERMA nastaje:  mišićni sistem  cirkulatorni organ – krv  masno tkivo  ostali delovi polnih organa Od ENDODERMA nastaje  samo srednje crevo Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUŢNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom (uleganjem) blastoderma.

Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zaštitne opne koje nastaju naborima i sve više se šire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okruţe klicinu traku formirajući dve opne: SPOLJAŠNJU (serosa) i UNUTRAŠNJU (amnion). Na traci se jajvljaju popreĉne brazde koje razdvajaju buduće segmente. cepajući ili progrizajući. koja jajnu ljusku napušta probijajući je. Kod nekih muva ono traje nepun dan kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana kod svica 5-6 nedelja kod gubara 8-9 meseci . Kraj embrionalnog razvića podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva. Na segmentima nastaju parni kesiĉsti izvrati – osnove budućih ekstremiteta. larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru. ali u jajnoj ljusci ostaje do proleća dok ne otopli. Na kraju embrionalnog razvića opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri napuštanju jajne ljuske. Dalji tok embrionalnog razvića sastoji se u segmentaciji klicine trake. dok će trbušni zakrţljati.     . U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment. s tim što se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim razvićem. naime. od njih će se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima. Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvića je razliĉito kod razliĉitih vrsta. Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvića: viša povoljna temperatura ga ubrzava aniţa ga usporava. Od opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da štiti embrion od spoljašnjih uticaja.

a najjednostavnija je sledeća:  larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom – ovaj tip se sreće kod Coleoptera. Larve razliĉitih vrsta su razliĉite graĊe i imaju razliĉit naĉin ţivota.neĉlankovite) – gusenice Lepidoptera.. Dakle. PRIMARNE LARVE – larve koje su sliĉne svom imagu. Dakle. dok se kod drugih potpuno razlikuju. a od njega se razlikuju samo po veliĉini i tome što su polno nezreli. Metabola – grupa insekata koji u svom razviću prolaze kroz potpun preobraţaj. što je posledica razliĉitih sredina i uslova u kojima se razvijaju. trajanje) Postembrionalno razviće podrazumeva razviće insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta prelaska u adultni oblik – stadijum imaga. kao i tazliĉitog naĉina ishrane. Osim toga.. prvenstveno beskrilnošću. Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaĉaj ni istu jaĉinu. Ovo razviće se odvija razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. ipak ni kod ove grupe insekata preobraţaj nije istog tipa ni jaĉine. U toku postembrionalnog razvića. III. Kod ovih vrsta nakon što larva potpuno izraste. tok. kako bi prešla u adultni oblik. polne nezrela i beskrilna. IzmeĊu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji ĉitav niz prelaza. kod lisnih zolja (pagusenice)  larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlaši. . pipcima.I – 18 POSTEMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. tokom razvića ovi insekti prolaze kroz sledeće stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO. kod nekih insekata one liĉe na svoja imaga. ona raste. Na osnovu prisutnosti larvenih organa i sliĉnosti sa imagom. SEKUNDARNE LARVE – imaju provizorne organe. II. Postoje razliĉite klasifikacije tercijarnih larvi. striţibube. te posle poslednjeg presvlaĉenja prelazi u adultni oblik IMAGO.Oni u svom posembrionalnom razviću prolaze sasvim neznatan preobraţaj ili ga uopšte ne prolaze . Po obliku mogu biti veoma raznolike. Na osnovu intenziteta i toka procesa metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreĊene grupe: Ametabola . a podrazumeva niz morfoloških promena koje dovode do stvaranja imaga. insekti iz grupe Holometabola u toku razvića prolaze sledeće stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO STADIJUM LARVE Ovo je stadijum koji nastaje od momenta napuštanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj. Ove promene morfologije se nazivaju preobraţaj ili metamorfoza. potkornjaci. one NEMAJU provizorne organe a od imaga se razlikuju po veliĉini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraĊenim genitalnim dodacima. pa se ova grupa deli na podgrupe:  Hemimetabola – grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu  Holometabola – grupa insekata koja u svom razviću prolazi kroz potpunu metamorfozu Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podseća na svog imaga. ali je manja. insekti iz ove grupe takoĊe prolaze kroz stadijume JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga. komarci) ili sa zakrţljalom glavom (acefalne larve muva). Njihovo razviće je jednostavno i odvija se kroz prosto rastenje. Neuroptera i Trichoptera  larve sa grudnim i trbušnim nogama (od kojih su trbušne laţne. TERCIJERNE LARVE – imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga. prolazeći iz stadijuma u stadijum. ali imaju i mnoge morfološke osobine imaga. dobija krila i polono sazreva. Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju. krilima. larve se dele na: I. Kod Holometabola larve koje izaĊu iz jajeta ni malo ne liĉe na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe koji su privremenog karaktera. stadijuma imaga.neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) ĉim izaĊu iz jajne ljuske odmah izgledaju kao njihov imago. ona mora da proĊe kroz još jedan stadijum – stadijum lutke .

kao i koţa. Za proces presvlaĉenja larva obiĉno bira neko skrovito mesto. Zato se moţe reći da sa starijim stadijumima larvenog razvića štetnost štetne vrste raste. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih. vodenog cveta 22x. već i u zameni svih onih organa koji su. Dakle.Ishrana– glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. Kod nekih vrsta broj presvlaĉenja moţe da varira i da zavisi od uslova sredine. Larva sobne muve se do prelaska u lutku presvuĉe 3x. a nalaze se u telu tercijarne larve. stara puca i iz nje larva izlazi sa novom koţom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno veća od stare što larvi omogućva da odjednom naglo poraste. ove ćelije se aktiviraju i poĉinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajući odgovarajuće organe imaga. Vreme od jednog do drugog presvlaĉenja naziva se stadijum larvenog razvića. nastali od spoljašnjeg klicinog lista (egzoderma) – zamena hitinske pokoţice prednjeg i zadnjeg creva. Larva se u toku svog ţivota presvuĉe više puta. Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAĈENJE tj. a broj presvlaĉenja zavisi od vrste i za većinu vrsta on je konstantan. Zato se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliĉini. nediferenciranih ćelija koje se nalaze na raznim mestima u telu larve (najĉešće pod koţom. kod nekih vrsta tokom presvalĉenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. tako da se ishrana larve moţe nazvati i ţdranjem. obliku i morfologiji. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji će se formirati. polna nezrelost) LARVA IMAGO koţa tanja i mekša deblja i ĉvršća uţe i duţe od imaga. segmenti jednolike imaju krila. . RAZLIKE IZMEĐU LARVE I IMAGA (prvenstveno : veliĉina. Presvlaĉenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koţe. larva ponovo postaje aktivna i poĉinje da se hrani još većim intenzitetom. trbušni segmenti se jasno telesni oblik graĊe razlikuju od grudnih pipci znatno kraći ili ĉak potpuno zakrţljali imago leptira ima aparat za sisanje graĊa i oblik usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira ektremiteta larva ima aparat za krickanje dobro razvijene. Larva poĉinje sa intenzivnom ishranom od momenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve više pojaĉava. TakoĊe. Tokom svog ţivota larva hranu pretvara u tkiva koja će kasnije dati razne organe imaga. ĉlankovite noge noge kod larvi su obiĉno rudimentisane imaju krila u graĊi crvnog kanala najĉešće. na mestu gde će se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku ĉitavog stadijuma larve. larva tokom svog ţivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih će se formirati organi imaga. kada larva prestane da se hrani i kreće. Ĉim se nova kutikula formira. npr. jer tokom procesa presvlaĉenja ona postaje troma i ne hrani se par dana pred presvlaĉenje i tokom samog presvlaĉenja. zbacivanje stare kutikule. novi sloj kutikule. dakle. larva larve organizacija tela koje ţive u vodi imaju trahejalne škrge dok njihova imaga koja ţive u vazduhu imaju normalan trahealni sistem Imaginalni centri – predstavljaju tzv. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke. skakavca 5x. tkom kog se dešava i da larva ugine. presvlaĉenje je jedan komplikovan i za larvu muĉan proces. Nakon završetka presvlaĉenja. Ono nastupa onda kada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moţe da se širi). pĉele 8x.Tada se ispod stare koţe luĉenjem hipodermisa formira nova koţa tj. što je posledica razliĉitog naĉina ishrane izmeĊu larve i imaga unutrašnja u graĊi trahealnog sistema. IzmeĊu starog i novog sloja specijalne koţne ţlezde luĉe sekret (egzuvijalni sekret) koji pomaţe razdvajanje stare i nove kutikule. strukturi. traheja i raznih koţnih ţlezda. već i po boji. beskrilnost.

njegova krila su smeţurana i slepljena uz telo. nekad i pola godine. kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne svoj krajnji stadijum. Npr. HISTOGENEZA . pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroĉitih hemijskih materija koje se obrazuju u telu lutke. Postoje tri osnovna tipa lutke:  PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera. Što se tiĉe nepokretnosti.  PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) – ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni lutkinom egzuvijom. zrnca peska. puparium / (Diptera) – predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine košuljice.  PUPA COARCTATA / buretasta lutka. Tachina itd.) Stadijum lutke traje razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. kućice puţeva. Drugi naĉin je liocitoza.. proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE. Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgraĊuju. Histoliza poĉinje zapravo pred samo poslednje presvlaĉenje larve. PROCES HISTOLIZE se moţe odvijati na dva naĉina.poĉinje istovremeno sa histolizom. Prvi naĉin je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju krvne ćelije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoţe.. pipci. Ovim stadijmom završava se proces preobraţaja larve u imago. on se osuši i oĉvrsnea krila mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let. Pissodes. obtecta) Zbog ranjivosti i nepokretnosti lĉutke njihove larve se brinu o tome da one budu zaštićene tokom celog preobraţaja: za hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drveća. Histoliza i histogeneza se završavaju veoma brzo . Neuroptera.. ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo ograniĉena i daleko izostaje za pokretljivošću larve. U ovom drugom sluĉaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj. Kod većine insekata ovaj stadijum je period mirovanja pri ĉemu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogućnosti kretanja. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ĉije se ćelije intenzivno dele koristeći kao gradivni materijal za svoje razmnoţavanje kašastu masu bastalu histolizom larvenih organa. pod kamenjem. usni delovi) odvojeni od tela lutke tj. Novi imago se razlikuje od starog. ubrzo. pred HRIZALIDACIJU. tako da su već u poĉetnom stadijumu lutke svi organi larve pretvoreni u kašastu masu obavijenu lutkinom košuljicom. . mnoge larve oko sebe izgraĊuju skloništa od raznih materijala (iverje. ovo je naroĉito zastupljeno kod Diptera. već se u sopstvenoj koţi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika (libera.. ona se ne presvlaĉi. obiĉno posle nekoliko dana u lutki su već formirani svi organi imaga. Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoţavanje ĉim izaĊe iz lutke (leptiri). u zemlji. slobodni. Ovaj sluĉaj je najĉešći kod Scolytidae. zbog ĉega se ĉesto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga. lutkina kolevka) ili je smeštena na nekakvo skrovito mesto. ĉetine. tog trenutka leptir nije sposoban za let. Tako npr. Preobraţaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa. STADIJUM IMAGA Nakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena košuljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago – potpuno formirani insekt. Proces obiĉno poĉinje poslednjim presvlaĉenjem larve i prelaskom u lutku. ali. Hymenoptera) – odlikuje se time da su na njoj svi ekstremiteti budućeg imaga (noge. kod potkornjaka tek nastali imago je bledoţute boje. Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga.. kad imago leptira oizaĊe iz svoje košuljice. a na njega veliki uticaj imaju spoljašnji uslovi (povoljni ga skraćuju a nepovoljni produţuju).STADIJUM LUTKE Lutka je treći stadijum razvića insekata koji imaju tercijernu larvu. a tek kasnije postaje tamnomrk ili crn. tu ima izuzetaka kod nekih Diptera. Hylobius. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko ţdranje. I kod većine drugih insekata tek nastali imago se razlikuje od starog. Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se dešava i fagocitozom i liocitozom istovremeno. Lepidoptera i Trichoptera. sopstveni izmet.) gde ĉesto grade lutkine kolevke. Zato je lutka vrlo ĉesto zaštićena razliĉitim tvorevinama (kokon. on je mokar i mekan. dok kod drugih vrsta mora da protekne odreĊeno vreme.

Pissodes. tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moţe da traje i celu letnju sezonu Na poĉetak rojenja jako utiĉu vremenski faktori. telesna temperatura im zavisi od temperature sredine u kojoj se nalaze. tek toliko da se polovi spare i ţenka poloţi jaja Muţjaci leptira Psycha apiformis ţive svega 32 minuta Za većinu insekata ţivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje. Sa sruge strane. tj. jun i septembar) Trajanje rojenja imaga je takoĊe razliĉito kod razliĉitih vrsta: Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati Kod većine leptira. TRAJANJE ŢIVOTA IMAGA Funkcija imaga je pre svega u produţetku vrste tj. postoje vrste ĉije razviće traje manje od godinu dana. Najduţi ţivot imaju ţenke socijalnih vrstea – matica domaće pĉele ţivi do 5 godina. TRAJANJE ĈITAVOG RAZVIĆA Ako se posmatra razviće svih sadijuma zajedno. a odbacuju ih odmah nakon kopulacije (mravi. Od spoljašnjih faktora na trajanje razvića utiĉu: TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ţivotinje. Vodeni cvet – imago ţivi svega nekoliko sati . kod razliĉitih vrsta traju razliĉito. Nepogodno. Tu funkciju imaga razliĉitih vrsta obave za razliĉito vreme. te je stoga i vreme trajanja ţivota imaga razliĉito od vrste do vrste. pri ĉemu najĉešće ukupno razviće se odvije u dve kalendarske godine. ali je kod većine ukupno vreme oko 12 meseci. 3 pa i 4 godine. već da u tome znaĉajnu ulogu ima i povoljna vlaţnost vazduha Povoljnost ishrane (dovoljne koliĉine odgovarajuće vrste hrane) Svetlost . Calosoma. Kako je za celokupno razviće jednog insekta odreĊene vrste potrebna jedna odreĊena koliĉina toplote.ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obiĉno u masama radi parenja naziva se vreme rojenja. moţe se uoĉiti da kod većine vrsta ukupan razvoj traje 12 meseci. naravno. u razmnoţavanju. potkornjaci. Razne vrste insekata roje se u razliĉito vreme godine: Neki potkornjaci u rano proleće Gubar jula . Ovo naroĉito vaţi za one štetne vrse ĉije rojenje pada u rano proleće. posle ĉega obiĉno uginu. termiti). kod vrsta koje ne lete rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama. kišno vreme moţe da odgodi poĉetak rojenja a toplo povoljno vreme da ga preurani. neki imaju krila samo u vreme rojenja. Pojedini stadijumi razvića. Insekti koji lete roje se u manjim ili većim oblacima.. razumljivo je da će niţa temperatura sredine produţiti period razvića a viša (ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period. od jajeta do polno zrelog imaga. mravlja matica do 12 godina a matica termita i do 15 godina. VLAŢNOST – utvrĊeno je da za brţe razvićwe insekata nije dovoljan samo odgovarajuća temperatura sredine. Imaga vrsta koje prezimljavaju ţive znatno duţe – nekoliko meseci . Postoje i vrste ĉije razviće traje više od godine – 2.avgusta Gundelj u maju Mrazovci od oktobra do decembra Vrste koje imaju višestruku generaciju roje se više puta godišnje: Borova lisna zolja 2x (april i jul) Neki potkornjaci 3x (april. neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius).. Postoje i vrste ĉija imaga ţive i više godina tokom kojih više puta kopuliraju – imaga Hylobius.

nepoznatih razloga i usled koga se produţava normalni period razvića. do danas poznatu. u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine štetoĉina nalazi.. to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izašao iz tog jajeta ne postane polno zreo i poĉne sa razmnoţavanjem. Drugim reĉima.. trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom. Latenca moţe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije. Isti je sluĉaj i kod vrsta sa višegodišnjom generacijom . već se proteţe na dve kalendarske godine. GENERACIJA Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvića. Ovaj produţetak moţe da bude znatan i da iznosi 2 do 8 puta više od uobiĉajenog vremena razvića. za sad.LATENCA ili DIJAPAUZA Latenca predstavlja usporavanje u razviću neke vrste odnosno privremeni prekid u razviću neke vrste koji nastaje iz. primeri) Kalendar razvića predstavlja šematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele. pa broj kalendarskih godina moţe da se izraĉuna preko formule: X+1 I-19 KALENDAR RAZVIĆA I BIOLOŠKA FORMULA (definicija. Ovakav kalendar sadrţi podatke o trajanju generacije. kao i stadijumi u kojima je ona štetna. Postoje i vrste kod kojih generacija traje više od jedne godine. Najĉešće se dogaĊa u stadijumu lutke i jajeta. Latenca moţe da nastupi u bilo kom stadijumu razvića insekta. ovakve kalendare nije moguće napraviti za sve insekte. odnosno u onim stadijumima kada je insekt najzaštićeniji. Najduţu. ĉetvorostruku itd. generaciju ima severnoameriĉki cvrĉak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina. Kraće reĉeno. MeĊutim. trostruku. GUBAR – njegova ţenka krajem jula polaţe jaja iz kojih se polno zrele ţivotinje javljaju krajem jula naredne godine. Za njih se kaţe da imaju višestruku generaciju godišnje (dvostruku. Kalendar razvića je stoga vrlo koristan u praktiĉnom radu. Najĉešći sluĉaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kaţe da imaju prostu ili jednogodišnju generaciju. jer brzo pruţa potrebne informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke o merama borbe.) Dvostruka generacija – Diprion pini Neke lisne vaši imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju Kod vrsta koje imaju jednogodišnju generaciju. naroĉito ne za one ĉija imaga dugo ţive. Nakon što latenca proĊe. trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada štetoĉina pravi najveću štetu.Višegodišnja generacija moţe biti: Dvogodišnja – 24 meseca za ĉitavo razviće Trogodišnju – 36 meseci Ĉetvorogodišnju – 48 meseci . razviće se normalno daje odvija bez ikakvih posledica po ţivotinju koja ju je preţivela. koje dugo polaţu jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrštaju (potkornjaci). pa se za njih kaţe da imaju višegodišnju generaciju. TakoĊe. gde se po mesecima prikazuje sta nje razvoja štetoĉine. to je vremeod jajeta do jajeta. . postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci. Najjednostavnije se pravi kalendar razvića za štetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene.

gde se brojevima 1. odvajaju taĉkama (.12. Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su: a– prva trećina meseca (anterior) m – druga trećina meseca (medius) p – poslednja trećina u mesecu (posterior) Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajućeg meseca.3. U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve. februara.Pri izradi kalendara razvića koriste se taĉno utvrĊeni simboli: jaje larva larva u kokonu lutka + imago Imago koji polaţe jaja Da bi se u kalendarima vremenski što taĉnije predstavili pojedini stadijumi štetoĉine svaki mesec je podeljen na tri dekade (po 10 dana). Limantria dispar godina I II 1930. PRIMER: bioformula borove veštice (Sphinx pinastri)= -89 10. To je stoga što razviće zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste) odnosno od temperature sredine. Ona u vrlo saţetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvića. U upotrebi je i podela meseca na nedelje. Osnova biloške formule izgleda ovako: Vreme jajeta – vreme larve Vreme lutke + vreme imaga Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga. a u imeniocu stadijumi lutke i imaga. III IV V VI VII VIII IX X XI XII Biološka formula (vita formula) se koristi za šematski prikaz bionomije štetnih insekata. kad je insekt štetan itd. a ako piše 712. vlaţnosti vazduha itd.12. ali je praktiĉnija od kalendara zato što se iz nje gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija. Izmislio ju je nemaĉki entomolog Rhumbler. On ĉak ne mora da se podudara ni za svaku godinu u odreĊenom podruĉju areala.5+67 Ovo znaĉi da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja. u kom mesecu se koji stadijum nalazi. U biloškoj formuli meseci se oznaĉavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaĉava januar. već se jednostavno reĊaju. ako u formuli piše 7. dok se brojevi 10.11. 6a znaĉi prva dekada juna a 5m znaĉi druga dekada maja. Brojevi od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima.2.4 oznaĉavaju nedelje meseca. to znaĉi od jula do decembra. 1931.) Npr. Npr. to znaĉi od jula do januara. 3 mart itd. Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstićem (+). a njihove oznake se stavljaju u eksponent odgovarajućeg meseca. Napravljen kalendar ne mora da vaţi za sve krajeve areala odreĊenog insekta.).12. onda se vreme jajeta ne unosi u formulu. . 2 februar. Zarez u formuli oznaĉava prezimljavanje (.

jer ove vrste nemaju stadjum lutke. . gljive) ili abiotiĉke prirode (nepovoljni uslovi sredine). u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu narednu godinu u stadijumu larve. pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste propada pod dejstvom tzv redukujućih faktora. ti faktori mogu biti biotiĉke prirode (paraziti. pored drveća ţivi i veliki broj drugih boljaka i ţivotinja.Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znaĉi da neki stadijum razvoja traje ĉitavu godinu. onda je ĉinjenica da u odreĊenoj biocenozi postoji odreĊeni.3) 7+78 3+4 ( ) Znak > znaĉi da imago posle polaganja jaja ţivi još neodreĊeno vreme. ptice. da bi u junu prešla u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga. Ako se uzme u obzir teţnja svih vrsta organizama da se neograniĉeno razmnoţavaju. ali se ona odvija po odreĊenim zakonitostima./ Pod normalnim uslovima na jedinici površine neke šume ţivi odreĊeni NORMALAN broj razliĉitih vrsta biljaka i ţivotinja. da bi u maju treće godine prešla u stadijum lutke iz koje se u junu. kada pravi kokon u kome ostaje u trećoj i ĉetvrtoj nedelji maja. Uzrok tome je to što u šumskohj zajednici postoji niz faktora koji uĉestvuju u redukciji potomstva ĉlanova zajednice koji imaju veliku energiju razmnoţavanja. PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina= -8. Ovaj brooj je razliĉit u zavisnosti od vrste organizma. uopšte. ako se uzme još jedna godina razmnoţavanja i neka se iz ovih jaja izlegne samo trećina.8. u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi jedan par . a period kada je insekt štetan štampa se u formuli masnim slovima (boldovanim). julu pojavljuje imago. Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraţaj u formulu ne ulazi razlomaĉka crta. starosti zajednice. PRIMER: Limantria dispar (gubar) ♀ gubara poloţi 600 jaja u hrastovoj šumi. ovakve brojke su nerealne zato što postoji ĉitav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste ţenke. Ova pojava samo na izgled deluje sluĉajna. -8. ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna trećina ♀ od svaka će poloţiti 600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno). Broj individua odreĊene vrste zavisi od same šumske zajednice / od tipa zajednice. konstantan normalan broj individua razliĉitih vrsta neobiĉna. što bi zapravo bilo potomstvo samo jedne ţenke u toku 2 godine. 5a + 5m 8 > I – 20 MASOVNO RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (uzroci. PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa = Velikim zagradama u jednom delu biološke formule se oznaĉavajunaredne generacije u toj istoj godini: PRIMER: Diprion pini = 4-56(7) 78 . meĊutim. 4 5+67 Ovo znaĉi da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul. naredne godine će se javiti 24 000 000 leptira. mesec u kome to ĉine stavlja se u zagrade ( ). korisni insekti. U šumskoj zajednici. vrste gradacija. od geografske širine na kojoj se ona nalazi itd.10(10. PRIMER: rovac= 6m 7m . tok. 5 (5)34 6+7 Dakle.6p. A. prezimi jednom i ţivi do maja sledeće godine. biocenozi. primer) ♂♀ Masovno razmnoţavanje ili kalamite predstavlja enormno uvećanje populacije odreĊene vrste. Kod vrsta koje grade kokon. gusenica ovog leptira javlja se u avgustu.

pre svega od koliĉine dostupne hrane i mogućnosti za polaganje jaja. vetroloma ili pri masovnom oboljneju drveća usled golobrsta ili gljivica. dolazi do poremećaja u zajednici. NASTANAK KALAMITETA Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odrţavaju biocenotiĉku . Obijm poremećaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora. uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni) Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje. Kao što je reĉeno. posle sbegoloma. u pojavi kalamiteta postoji odreĊena postupnost zbog ĉega se prenamnoţenje insekata naziva još i GRADACIJA. striţibube. i šumska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu štetoĉine. organsku odnosno biocenotičku ravnotežu u zajednici. Pod gradacijom se podrazumeva ĉitava pojava prenamnoţenja. ĉovek – ĉesto moţe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiĉku ravnoteţu (takoĊe. kada je populacija u normalnom broju. do latence . Gradacija neke štetoĉine razvija se u toku više godina postupno.Faktori koji uĉestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoţavanja odrţavaju tzv. kao i od jaĉine razmnoţavanja i mogućnosti širenja štetne vrste. Stanje štetoĉine izmeĊu dve gradacije. naziva se LATENCA. insekti se pojavljuju kao sekundarne štetoĉine u prenamnoţenju (kalamitet) i to najĉešće (za navedene uslove) potkornjaci. Nestanak regulacionih faktora moţe da ima razne uzroke: vremenski uticaji – npr. od poĉetka povećanja broja individua jedne vrste.Energija razmnoţavanja štetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za razmnoţavanje naglo raste. prolazeći kroz više stadijuma. preko najviše taĉke prenamnoţenja (maksimuma) pa do njegovog prekida. dok sa druge strane. Zapravo. abnormalne temperature mogu da pogoduju štetoĉini a da budu štetne za njihove neprijatelje iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoţavanja – npr. ovi faktori mogu biti biotiĉki ili abiotiĉki i sve dok oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoţavanja štetnih insekata. a najĉešće kroz dva: PROGRADACIJA (PROGRESIJA) – porast populacije štetoĉine do maksimuma RETROGRADACIJA (REGRESIJA) – opadanje brojnosti populacije do minimuma tj.

U ovim sluĉajevima se govori o ’’periodu štetoĉine’’ i tada se kalamiteti javljaju ĉak i na mestima gde se štetoĉina inaĉe retko sreće. PRIMER: o jelenak (muţjaci imaju7 izraţene mandibule. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac. gde je potomstvo jednog para meĊusobno razliĉito. Polimorfizam moţe biti: SOCIJALNI – oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pĉela – razlika u morfologiji matice. ţenke izgledaju kao skramice zalepljene za neku biljku. ali se pretpostavlja da je osnovni uzrok unutrašnji nagon i teţnja insekata za rasoprostiranjem vrste. imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja jaja: o gundelj – ţenke imaju jaĉe razcijene pipke o gubar – razlika u boji krila i veliĉini trbuha (ţenke imaju deblji trbuh i svetlija krila) SEZONSKI DIMORFIZAM – pojava da se prolećne i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeĊu dve generacije. uzorci pojave gradacije nekog insekta još nisu potpuno razjašnjeni. a zapaţeni su i kod nekih potkornjakanone i još nekih vrsta. Uopšte. Razlog za ovo još uvek nije poznat. ALOHTON – nastaje usled masovnog unošenja / ulaska insekata sa strane. ţenke ne) o striţibube – muţjaci imaju kratko telo i duţe pipke o štitaši – muţjaci imaju normalnu morfologiju insekata. a najpoznatiji takvi sluĉajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ĉija jata za kratko vreme uništavaju sve što im sew naĊe na putu a biljnog je porekla. trutova i radilica) ALTERNIRAJUĆI (CIKLIĈNI) – karakteristiĉan za biljne vaši koje mogu imati i do 15 generacija godišnje koje se sve meĊusobno razlikuju FAKULTATIVNI (SLUĈAJNI) primećen kod gnjurca. kao što nije poznat ni uzrok predispozicije nekog lokaliteta da bude ţarište gradacije. Dimorfizam moţe biti: SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue muškog i ţenskog pola razlikuju ne samo po polnim već i po drugim karakteristikama. od koga se brzo u koncentriĉnim krugovima širi. I – 21 DIMORIZAM I POLIMORFIZAM Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliĉita oblika.Gradacija obiĉno poĉinje na nekom ograniĉenom prostoru. Kalamiteti neikih štetoĉina se javljaju istovremeno na više mesta koja su meĊusobno udaljena. najĉešće posle višegodišnje latence. tada obiĉno govorimo o preletu insekata. . Prema poreklu kalamitet moţe biti: AUTOHTON – nastaje na mestu na kome je došlo do poremećaja ravnoteţe i ovakav tip kalamiteta je najĉešći. nemaju ni oĉi ni noge. Uzrok ovih preleta nije još uvek poznat. koja se bavi prouĉavanjem kretanja brojnosti populacija ţivih organizama u ţivotnim zajednicama. Prouĉavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA. primer su leptiri roda Vanesa) Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u više morfološki razliĉitih oblika. Za neke štetoĉine je utvrĊeno da ţarišta njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima – lokalitetima koji imaju predispoziciju za to. koji se naziva ŢARIŠTE.

ĉemu prethodi sakupljanje insekata. uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor zaraze . pri tom se korisni organizmi štite kroz zaštitu staništa. prepreke širenju pošara) – stabla oslabljena poţarom su laka meta za napade sekundarnih štetoĉina Karantinske mere – spreĉavaju prenošenje štetoĉina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent Predsetveno tretiranje – tretiranje semena. zalivanje – pravilna nega biljaka Pravilan izbor vrsta koje će se naći na zelenoj površini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove sredine) Podizanje mešovitih šuma radi stabilnosti odnosno. kod ove grupe mera akcenat je na primeni bioloških i preventivnih mera. u ovu grupu mera spadaju: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala Pravilna sadnja – dovoljno velike sadne jame. C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija protiv štetnih insekata. MAMCI. inhibitora hormona i sl. ako se primene u pravo vreme i na pravi naĉin daju odliĉne rezultate. dakle – koriste ţiva bića. II DIREKTNE MERE (represivne) Svode se na direktno uništavanje štetne vrste kada se ona prenamnoţi i tako ugrozi šumu ili zelenu površinu. insekatskih hormona. . i to razliĉitih otrovnih materija – sredstava za uništavanje štetoĉina koja se zajedniĉkim imenom nazivaju PESTICIDI. što manjeg zagaĊivanja ţivotne sredine. U ove mere spadaju: A) fiziĉko mehaniĉke mere svode se na upotrebu sile kako bi se uništili insekti. BUBOLOVKE B) biološke mere za uništavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ţivotinjskog i biljnog carstva.1 MERE SUZBIJANJA ŠTETOĈINA ZELENIH POVRŠINA Borba protiv štetoĉina svodi se na primenu dve grupe mera: I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) – imaju za cilj spreĉavanje prenamnoţavanja štetnih insekata putem podizanja zdravih i otpornih biljaka. sadnica i zemljišta u kome se vrši sadnja. prenose na lokalitete gde su potrebni (šlepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama. blagovremene prorede i kresanje donjih grana. podizanje heterogenih zelenih površina (sa više razliĉitih vrsta) Mere nege koje obuhvataju sanitarne seĉe. Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zaštitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloţivih mera borbe u cilju spreĉavanja nastajanja šteta od strane insekata. pravilno okopavanje. postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama. što manjeg remećenja biocenotiĉke ravnoteţe.II . uklanjanje poseĉenog materijala koji predstavlja izvor zaraze Protivpoţarne mere (pruge. Pored ovih otrovnih supstanci. sve je ĉešća upotreba ATRAKTANATA (feromoni). najĉešće metode: SAKUPLJANJE. PREPREKE.

Da bi to moglo da se uradi insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate).PREPREKE. Vrste fiziĉko mehaniĉkih mera koje se primenjuju su: . a ne lete npr. lako su uoĉljiva i zlatno ţute su boje. vrste mera. ♀ mrazovca koje ne mogu da lete. kod nekih leptira npr. Neke ţive i u kolonijama kao npr.  LEPLJIVI POJASEVI – Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premaţe guseniĉjim lepkom. a imaga padaju na platno. pa ih je sve lako uhvatiti. Tako je i kod glogovca. nakon ĉega se uništavaju. surlaši. . ĉija su jaja na listu i zlatno ţute su boje. ĉije gusenice ţive zajedno dok se ne razviju i brste. koja ima i veliku larvu i velikog imaga. bube listare. Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale se. Zatim u zimskim guseniĉnim gnezdima. Mogu da se sakupljaju i imaga španske bube. Kada se prenamnoţi gusenice se skupe na 1 mesto i preĊu u lutke.BUBOLOVKE SAKUPLJANJE INSEKATA Sakupljaju se insekti u razliĉitim stadijumima.2 FIZIĈKO –MEHANIĈKE MERE BORBE (definicija. Zato se oko rasadnika postavljaju letve. pa mora da se spreĉi ulazak šumskih insekata u rasadnik.  IMAGA – Npr. a na stablo dolaze i ♂ zbog ♀. Njene gusenice se razviju u toku leta. ţutotrbe. koja povezuje lišće i ţive zajedno. koje su iskopane u okviru rova i napunjene neĉim da bi se insekti tu udavili. kod dudovca. Imaga se mogu sakupljati i pojedinaĉno npr. koja napada fam. . kod velike hrastove striţibube. kada je t niţa i oni ne mogu da lete. ali ne moţe da leti nego se penje uz stablo i lako moţe da se uhvati.  LARVE – One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja. .II .  LUTKE – Ovaj metod se primenjuje kod gubara. On dugo ostavlja lepljivu površinu (najmanje 1 sezonu) i na taj naĉin se hvataju insekti koji gmiţu po stablu npr. jasen. To se ĉesto radi kod gubara u ranim jutarnjim ĉasovima. Ovako se lako hvataju smrĉini surlaši i grĉice.3 PREPREKE predstavljaju vid mehaniĉkih mera borbe kojima se insekti fiziĉki spreĉavaju da dospeju do biljaka koje mogu ugroziti. kada se ispod drveta postavi platno. Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da ispuštaju na zglobovima zadnjih nogu i taj miris privlaĉi sva ostala imaga da zajedno brste. znaĉaj) Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehaniĉke i fiziĉke sile za uništavanje insekata.). obiĉna borova zolja i ţuta borova zolja. Oleaceae (maslina. To se postiţe postavljanjem razliĉitih prepreka (barijera). grĉica i rovca. II . ĉije gusenice u toku leta prave na lišćarima gnezda u vidu pauĉine.SAKUPLJANJE. kod gubara ♀ ima krila.MAMCI. Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju. naprave lutkina gnezda.  ZAŠTITNI JARKOVI (ROVOVI) – Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm). Ovaj metod treba više koristiti. a one se postavljaju tako da insekti ne mogu da ih proĊu. ĉije su larve ogromne. upletu lišće na grani i tu se smeste. Insekti ulaze u rov i šetaju po njemu dok ne nalete na rupe. trese se drvo i sakupljaju se imaga. ligustrum.. a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce obasjava na zalasku. jedinog dnevnog leptira koji je štetan.. koja polaţe jaja oko granĉica u vidu srebrnog prstena i ţutotrbe. . Na ovaj naĉin se uništavaju i jaja kukaviĉje suze. Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja.  LEPLJIVE LETVE – Ova metoda se npr. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini šume. Gubar polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. polako se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. drvo se protrese. Onda se u ranim jutarnjim ĉasovima razapinje platno. tako da se sakupljaju:  JAJA – kod onih kod kojih ♀ polaţe jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima. Mogu se sakupljati i u letnjim guseniĉnim gnezdima npr. a deo koji viri iz zemlje se premaţe guseniĉjim lepkom.

Koristi se za hvatanje rovca. Prave se od ţutih kartona koji su isprskani lepkom i kaĉe se npr. a zatim unište. Manja koliĉina obiĉno izaziva sterilitet.. Koristi se za umetniĉke slike i razne predmete. Ovo je najznaĉajniji metod borbe protiv sipaca: potkornjaka i drvenara. U toku zime kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo Ċubrivo. Od sargije ili talasastog kartona moţe takoĊe da se nadravi mamac za prezimljavanje. a Ċubrivo moţe da se koristi. Pyralideae (plamiĉci) jako privlaĉi vatra.  MAMCI ZA RAZMNOŢAVANJE – Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo. Rusi su na ovaj naĉin rešili problem belokrilih vaši u staklarama. rovci se smrznu. Ovi mamci su idealni za zemljišne insekte. Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naĉina oni se fiziĉki uništavaju pomoću:  SVETLOSTI – Na taj naĉin sakupljamo i uništavamo one insekte koje privlaĉi svetlost (svetlosne zamke). koja ih omami i uguši i oni padaju dole. Posle se zemljište osuši i spremno je za upotrebu.  VATRE – Fam.. drvenim figurama uništavamo tako što sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30 minuta. On se iseĉe. Insekti naleću na vatru. koji se tu skupljaju.  VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM – Koristi se u staklarama za uništavanje zemljišnih insekata odnosno sterilizaciju zemljišta.  MAMCI ZA ISHRANU – To je na primer hrana koju insekti rado jedu. koji misle da će tu skupiti nektar. lovni panjevi i lovna stabla. u krošnje. MAMCI  OTROVNI MAMCI (o njima opširno u 5. Zatrpamo rupu i obeleţimo mesto. Tu se nalazi sabirna boca sa alkoholom.BUBOLOVKE To su priliĉno jednostavne zamke za hvatanje buba.  ELEKTRICITETA – Elektriĉna struja se pusti kroz drvo i svi insekti će uginuti. ako ozraĉeni ♂ obada oplodi ♀ potomstvo će biti sterilno . kao i borovog ĉetnika.  NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) – Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti će se podaviti. Uništavaju se noćni leptiri (sovice i veštice.  ŢUTE KLOPKE – Ove klopke su jarko ţute boje i zbog toga privlaĉe insekte.  MALEZOVA KLOPKA – Izgleda kao šator. Ima centralni zid i nema boĉne strane. Npr. prlje se i ginu. Pomoću ovih zamki sakupljamo insekte za istraţivanje faune. jer se na ovaj naĉin lako skupe na jednom mestu. Insekt uleće. a zatim uništio. a ako je u velikim ubitaĉno. Postoji više tipova:  CEVĈICE – ubacuju se u kanale u zemlji. Ovaj metod se najviše primenjuje u rasadnicima u borbi protiv ţiĉanih crva. sovica i rovca..  ULTRAZVUKA (ZVUKA) – po principu mikrotalasne pećnice.  BARBEROVE KLOPKE – Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na površini zemlje. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo ka unutra. Ovo je dobar metod naroĉito kod jabuka u borbi protiv crva.  MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE – U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim đubrivom. pirinĉu. Tu spadaju lovne motke. Postavljaju se baklje. savije oko stabla i veţe kanapom.. U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce.. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i neće da se penju uz nju nego hoće da je zaobiĊu i pri tome upadaju u konzerve. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio što veći broj insekata. koje su jako štetne). a po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni. a u zimu skidamo karton i uništavamo insekte. udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. ali je tu opasnost od poţara velika. Za insekte su potrebne veće doze nego za ĉoveka. crn je i insekti ga ne vide. Kada insekt jednom uĊe unutra više ne moţe da izaĊe. U jesen insekti se tu zavlaĉe da prezime. Isto za rovca. Tako da na primer ţiţka u pasulju. koji je od dralona. o kojih se ovi zadnji danas najĉešće koriste.  INFRACRVENIH ZRAKA – isto kao prethodna metoda  RADIOAKTIVNO ZRAĈENJE – Ako je u malim koliĉinama deluje mutageno. ako se primeni na izolovanim površinama ostrva mogu se skroz likvidirati.  VISOKE TEMPERATURE – Insekti mogu da preţive temperature do 49-50 oC. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca. Insekti se sakupljaju oko reflektora.

). (kod gubara i španske bube ovo se radi u ranim jutarnjim ĉasovima). npr. Kod lisne zolje gusenice ţive zajedno u kolonijama. gundelj ( ). Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima. Gnezda se mogu odsecati i spaljivati zajedno sa gusenicama.. SAKUPLJANJE JAJA – primenjuje se kod insekata ĉije ţenke polaţu jaja na gomilice. spaljivanjem. Koristi se metoda stresanja – stavi se platno ispod krošnje drveta. kukaviĉja suza (Malacosoma neustria) polaţe jaja oko granĉice u vidu srebrnastog prstena ţutotrba (Euproctis chrysorrhoea) polaţe jaja na listu iprekriva ih ţutim dlaĉicama sa stomaka SAKUPLJANJE LARVI je naroĉito korisno u rasadnicima. sovice). znaĉaj) Ovaj metod spada u fiziĉko-mehaniĉke mere borbe. lako su vidljiva jer ih ţenka pokriva ţutim dlaĉicama. Protiv vrsta koje ??????? u šumskoj stelji. tako brţe truli i propada a štetoĉine u njoj uginu (borova grba. SAKUPLJANJE IMAGA podrazumeva sakupljanje pojedinaĉnih imaga kod vrsta koje imaju krupna imaga (npr. dudovac – listovi povezani pauĉinom). na vidnim i lako dostupnim mestima.II . drvo se protrese i u platno sakupe imaga koja padnu sa drveta. jajna legla se pri uništavanju zgule sa stabla i spale. stelja se sakupi na jedno mesto. Na ovaj naĉin sakupljaju se jaja: gubara (Limantria dispar) koji polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. Pri obradi zemljišta treba sakupljati larve štetnih insekata koji ţive u zemlji.4 SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIĈKO UNIŠTAVANJE (primeri. utapanjem. a uništavanje se vrši gnjeĉenjem.lutkina gnezda se sakupljaju kod gubara kod koga se gusenice sakupe na jedno mesto – obiĉno u upletenom lišću na grani – i tu prelaze u lutke. borovog litijaša i glogovca koji grade „zimska guseniĉna gnezda“ u kojima prezimljavaju.. gaţenjem. velika hrastova striţibuba. rovac ( ) itd. MeĊu leptirima sakupljaju se gusenice ţutotrbe. . SAKUPLJANJE LUTAKA .. ţenke gubara koje ne lete. Postoje i ’letnja guseniĉna gnezda’ (npr..

drozdovi. Ima ih više vrsta iz roda Bacillus. ona se brzo razmnoţava i izaziva veće štete nego u svom prirodnom okruţenju gde postoje njeni prirodni neprijatelji.Odonata (vilinski konjic). senice. D. bubojedi(krtica.Štetni šumski insekti najĉešće oboljevaju od poliedroze i granuloze. VODOZEMCI – hrane se insektima. rogati cvrĉak Homoptera. Diptera i Coleoptera. najĉešće gušteri (zelembaći) L. papkari (divlja svinja). Parazitoidi – npr. a zatim ih proţdiru (Naroĉito podklasa Chylopoda) H. kod nekih vrsta lutka i imaga. Postoji veliki broja preparata na bazi gljiva. zebe. GRUPE KORISNIH ORGANIZAMA SU: A. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu i napadaju druge individue.  bogomoljki (Mantis). B. INTRODUKCIJOM KORISNIH ORGANIZAMA . Membracidae. PRAŢIVOTINJE (protista) – patogene praţivotinje koje ţive u telima larvi insekata. ali se većina koristi u staklenicima jer je njihova efikasnost veća što su uslovi sredine vlaţniji. VIRUSI (Virales) . Npr lepotelka (Calosoma sycophanta) najbrojnija je na lokacijama gde je gubar u retrogradaciji. Mantodea itd. PTICE (klasa Ares) hrane se insektima i veoma su znaĉajne – vrane. BAKTERIJE . Icneumonidae. kukavice. 4. je iz Severne Amerike introdukovan kod nas a potom je bilo neophodno introdukovati njegov jajni parazitoid Polynema striaticorne) 3. najĉešće su to daţdevnjaci i ţabe. i insekte love pomoću mreţa (imaga love na taj naĉin) ili su predatori jaja (npr.ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomobakterioze koje izazivaju smrt insekata.  bakterije Bacillus thuringiensis. kod gubara) G. ali su štetoĉine u progradaciji . ZAŠTITOM KORISNIH ORGANIZAMA – zaštitom njihovih staništa. produkujući zoospore . K. U biofabrikama masovno se proizvode neke vrste nematoda iz rodova ???????? F. thuringiensis i njenih varijeteta. Insekti se zaraze jedući zaraţene biljke. INSEKTI (klasa Insecta) – predatori koji love druge insekte i njima se hrane ili ţive na raĉun drugih insekata (parazitoidi). zveri (lisica. SISARI (klasa Mammalia) slepi miševi. GLJIVE (Funghi) – patogene vrste gljiva koje ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomomikoze koja izazivaju smrt insekata. Zato se na takva staništa veštaĉki introdukuju prirodni neprijatelji štetne vrste (npr. J. jeţ. Najĉešće oboljevaju larve. I. bez njenih prirodnih neprijatelja. Kada parazitiran insekt ugine. Biološka mera: podrazumeva pre svega zaštitu korisnih sisara. detlići. insekte usmrćuju otrovom koji se nalazi oko usnog aparata. npr.mogu da ţive na insektima izazivajući oboljenja – entomoviroze – ĉija je posledica smrt insekata. Diplura.odnosno unošenjem korisnih organizama na podruĉja koja se nalaze van areala njihovog prirodnog rasporostranjenja. pre svega mere edukacije javnosti 2. Kada se štetna vrsta introdukuje na novn stanište. Prirodne neprijatelje štetoĉina nazivamo KORISNIM ORGANIZMIMA koji se mogu primeniti na sledeće naĉine: 1.  larve mreţokrilaca iz roda Crysopa. smanjenjem populacija njihovih neprijatelja. Poznata je vrsta Nosema locustae koja parazitira skakavce na pašnjacima (preparat NOLOC) E.II .  gljiva Bouveria basslana Od bakterija se u biofabrikama proizvode i biopesticidi. C. jazavac). imaju mali znaĉaj u borbi protiv štetoĉina. ili njihovih produkata. ĉvorci. PRENOŠENJE (ŠLEPOVANJE) KORISNIH ORGANIZAMA sa lokaliteta na kojima ih ima u visokoj brojnosti na staništa gde ih je malo. . PAUCI (klasa Arachnoidea) većina vrsta su predatori. Predatori – npr. a svi virusi koji ih izazivaju su iz grupe ????? B. NEMATODE izazivaju smrt i sterilnost kod insekata. STONOGE (Myriapoda) – predatori. rovĉica). ????? od koje oboljevaju larve razlnih vrsta Lepidoptera.5 BIOLOŠKE MERE BORBE Biološke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja štetnih insekata. GMIZAVCI (klasa Reptilia ) hrane se insektima. MASOVNA PROIZVODNJA KORISNIH ORGANIZAMA – danas se u biofabrikama masovno gaje korisni organizmi kao što su  jajni parazitoidi iz roda Trichogramma. naroĉito je poznat bioinsekticid od proteinskog kristala ekstrahovanog iz bakterije B.

II -6 KORISNI PATOGENI MIKROORGANIZMI To su organizmi koji se razvijaju na raznim stadijumima razvoja štetnih insekata. (npr.) d) PRAŢIVOTINJE (Protista) – praţivotinje koje ţive kao paraziti na insektima pripadaju redu Zoosporidia. pa se neke vrste gljiva uspešno koriste u biološkoj borbi protiv štetnih insekata. thuringiensis proizvode razni bioinsekticidi ĉija je prednost u tome što su uskospecijalizovani. thuringiensis var. Coleoptera. kurstaki . Patogene vrste gljiva koje se su korisne u borbi protiv štetnih insekata pripadaju rodovima Metarhizium. Diptera. Od gljiva ĉesto oboljevaju i larve koje se nalaze u zemljištu ili pod korom. danas se od B. thuringiensis var. b) BAKTERIJE – izazivaju ENTOMOBAKTERIOZE od kojih oboljevaju larve insekata. U primeni su: Bacillus populliae izaziva oboljenja larve Populio japonica (gudelj) Bacillus thuringiensis izaziva oboljenje larvi Lepidoptera. Primenjuju se insekticidi na bazi virusa. BACTOSPEINE na Lepidoptera . Oboleli insekti obavezno uginu. Beauveria itd. Vrlo su otporne. odnosno deluju na ciljnu štetoĉinu. Stilpnotia salicis. postoje i male bakterije – RIKECIJE koje kod insekata izazivaju ??? ) Za sada nema preparata na bazi rikecija. i zazivajući njihova oboljenja i na kraju smrt. preparat BOVEROL).. Preparati se primenjuju kod vrsta iz redova Lepoidoptera i Coleoptera (npr. na bazi od B. One se razvijaju u telima larvi gde se umnoţavaju i produkuju zoospore. Euproctis chrysorrhoea. Veliki nedostatak preparata na bazi gljiva je taj što zahtevaju visoku vlaţnost sredine u kojoj se primenjuju. c) GLJIVICE (Funghi) – mnoge vrste gljiva su entomopatogene. Tenebrions koji se primenjuje kod Coleoptera ). osim na Sunĉevo (UV) zraĉenje koje ih brzo ubija. Poznat je rod Nosema Najpre su otkrivene vrste ovog roda koje parazitiraju na gusenicama svilene bube. Kada parazitiran insekt ugine. ali i insekti u drugim stadijumima razvića – lutke i imaga. npr VIRIN ENSH koji uništava štetoĉinu Limantria dispar. Štetni insekti oboljevaju od poliedroze i granuloze koje izazivaju virusi iz grupe Bacilovirus. Entomoviroza kod gusenica gubara je vrlo ĉesta i dovodi do masovnog pomora gusenica. Najvaţnije grupe ovih organizama su: a) VIRUSI (Virales) – izazivaju oboljenja ENTOMOVIROZE od kojih najĉešće oboljevaju larve . Preparati na bazi virusa se primenjuju kod gubara. ţive na insektima i izazivaju ENTOMOMIKOZE. što predstavlja kraj gradacije gubara. Danas je poznata Nosema locustae ? koja koja parazitira skakavce u pašnjacima i ratarskim kulturama. Oni su ĉesto glavni faktor u gašenju kalamiteta. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu. (na bazi njenih spora je napravljen biološki insekticid NOLOC) . VIROX uništava Neodiprion sertifer. Kasnije su otkrivene entomopatogene praţivotinje na štetnim insektima.. Verticillium. ili NOVODOR baziran na B. Neodiprion sertifer. Stoga su najpogodniji za primenu u zemljištu ili u staklarama gde se vlaţnost vazduha moţe kontrolisati.

masovno proizvoditi u biofabrikama. najĉešće insekte. stenice)  NEUROPTERA (mreţokrilci)  COLEOPTERA (tvrdokrilci)  HYMENOPTERA (opnokrilci)  DIPTERA (dvokrilci)  ORTHOPTERA (pravokrilci) . svojim šupljim vilicama probadaju ţrtvu.manji broj insekata iz ovog reda su zoofagni.  DERMAPTERA (koţokrilci) – najpoznatija je UHOLAŢA (Forfikula aurikularia) koja je svaštoţder – uništava larve i lutke.  HEMIPTERA (smrdibube. grabljive i obične ose – pored štetnih uništavaju i korisne insekte.većina insekata iz ovog reda su mesoţderi. Carabidae (bauljari) – penju se po drveću i uništavaju gusenice i lutke štetnih leptira.  DIPTERA (dvokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Syrphidae (osolike muve) – njihove larve se hrane lisnim vašima.  NEUROPTERA (mreţokrilci) – sve vrste su predatori u stadijumu larve. sisajući teĉnost iz njihovih tela ili ih jednostavno parališu otrovom a zatim proţdiru.Imaga vilinskih konjica love insekte u vazduhu (u letu). preneti. bitan su factor za odrţavanje biocenotiĉke ravnoteţe. stenice) .  HYMENOPTERA (opnokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: mravi – hrane se raznim insektima. larve potkornjaka. lako se gaje.  STAPHYLINIDAE (kratkokrilci) – zavlaĉe se u hodnike potkornjaka i uništavaju njihove larve. Najznaĉajnije grupe korisnih insekata predatora su:  ORTHOPTERA (pravokrilci)  DERMAPTERA (koţokrilci)  ODONATA (vilinski konjici)  HEMIPTERA (smrdibube.II -7 KORISNI INSEKTI PREDATORI Predstavljaju grabljive insekte koji napadaju razne stadijume drugih insekata. Insekti predatori se u biološkoj borbi mogu primeniti na sva ĉetiri naĉina: mogu se zaštititi. pa su bitan faktor u odrţavanju biocenotiĉke ravnoteţe. a veliku ulogu i znaĉaj u biološkoj borbi ima velika brojnost kolonija mrava. Myrmeleon formicarius (mravlji lav) – uništava sitne tvrdokrilce i pauke Rhaphida ophiopsis (kamila) – uništava jaja leptira. a naroĉito lisne vaši i lutku gubara. introdukovati. ulovljene insekte odnose u svoja gnezda i njima hrane potomstvo. oni napadaju insekte koji imaju meku koţu koji probijaju svojom rilicom kroz koju u ţrtvu ubrizgaju otrov. kidajući im delove tela snaţnim vilicama. amaĊu njih spadaju ZRIKAVCI. Asilidae (grabljive muve) – plen hvataju u letu. a potom isisavaju svarenu hranu.  ODONATA (vilinski konjici) – larve vilinskih konjica su akvatiĉne i u vodi love druge organizme. surlaša i striţibuba Chrysopa vulgaris (zlatooka) – uništava lisne vaši  COLEOPTERA (tvrdokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Coccinelidae (bubamare) – uništavaju lisne i štitaste vaši. . ITALIJANSKI POPAC. u nju izluĉuju sokove koji zatim vare napadnutog insekta (varenje van crevnog kanala).

i polifage. Bombylidae  fam. dogaĊa se da sve larve stradaju zbog nedovoljne koliĉine hrane. pripadaju familiji Ichneumonidae najĉešće. Encyrtidae. paraztoidi imaga – najĉešće se razvijaju unutar trbuha domaćina. Skoro da ne postoje insekti koji nemaju svog parazitoida. grabljive ose i ose drvenarice. d) SUPERPARAZITIZAM .II -8 KORISNI INSEKTI PARAZITOIDI Insekat parazitoid ţivi na raĉin domaćina samo do stadijuma larve.više larvi jedne vrste parazitoida ţivi na jednom ili u jednom domaćinu.  fam. parazitoidi lutaka – ţive najĉešće unutar domaćina (endoparazitoidi).parasitičke ose/ Entomophaga . po pravilu ubija domaćina. kada je velika brojnost parazitoida. to su najsitniji insekti iz familija Trichogrammatidae. parazitoidi larvi – razvijaju se u ili na telima larvi domaćina. Tachinidae (muve guseniĉarke) – polaţu jajau na ili u gusenicu ili na list koji će gusenica pojesti. e) KLEPTOPARAZITIZAM – jedan insekata koristi hranu koju je ulovio i pripremio drugi insekat. Mymaridae. ovaj odnos naziva se još i sekundarni parazitoid. pĉele. . lutke i larve leptira. imaju jednostavnu generaciju) ili POLIFAGE (parazitiraju više vrsta i ĉesto imaju dvostruku ili višestruku generaciju). ali su za primenjenu entomologiju najznaĉajnije vrste iz redova Hymenoptera i Diptera. f) HIPERPARAZITIZAM – pojava da parazitoid parazitira parazitoida.  iz reda Hymenoptera ovde spadaju:  Tomicobia seitneri (koja parazitira Ips typographus)  Subordo Terebrantes . postoje mono. pa polaţu jaja u domaćina. Odnosi izmeĊu parazitoida i domaćina mogu biti : a) SOLITARNI PARAZITIZAM b) AGREGARNI PARAZITIZAM c) MULTIPARAZITIZAM d) SUPERPARAZITIZAM e) KLEPTOPARAZITIZAM f) HIPERPARAZITIZAM a) SOLITARNI PARAZITIZAM – larva jedne vrste parazitira jadnog domaćina.ose najeznice – vrste koje imaju legalicu. a kada larva parazitoida završi razviće. takoĊe. Prema stadijumu domaćina kojeg parazitiraju. a postoje i tercijarni i kvarterni. ţiveći u njemu (ENDOPARAZITIZAM) ili na njemu (EKTOPARAZITIZAM). Parazitoidi su prisutni i u redovima Coleoptera i Sterpsiptera. Ichneumonidae i drugi familija redova Hymenoptera i Diptera. Evaniidae parazitiraju bubašvabe. Ichnaeumonidae parazitiraju larve lisnih zolja. tu spadaju vrste iz fam.na raĉun jednom domaćina ţivi više larvi razliĉitih vrsta parazitoida.  fam. c) MULTIPARAZITIZAM . i pri tome ga ubija ili ostavlja da umre bez hrane.na ili u telu jednog domaćina polaţu jaja više ţenki jednog solitarnog parazitoida.u jednom domaćinu mogu da se razviju maksimalno dve larve muve guseniĉarke. mogu biti MONOFAGE (parazitiraju samo jednu vrstu insekata i ugl. Iz reda Diptera ovde spadaju familije:  Conopidae. razlikujemo : parazitoid jaja – ţive u jajima domaćina i ne dozvoljavaju njegov razvoj stadijum larve. b) AGREGARNI PARAZITIZAM .

prednosti i nedostaci) Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu hemojskih materija protiv štetnih insekata.danas se proizvode insekticidi koji ubitaĉno deluju na štetne insekte u malim dozama. Mogućnost primene hemijskih mera borbe na velikim površinama je istovremeno i mana REZISTENTNOST – stalna upotreba istog insekticida za odreĊenu vrstu štetoĉine dovodi do pojave otpornih jedinki – stvaraju se geni otpornosti na odreĊeni otrov koji se renose na potomstvo. PREDNOSTI PRIMENE PESTICIDA: EFIKASNOST – postiţu se odliĉni rezultati kada se primenjuju protiv insekata koji su stupili u gradaciju. . ZAVISNOST OD ATMOSFERSKIH PRILIKA – nepovoljni vremenski uslovi (vetar. tako da se jednim tretamnom unište svi štetni insekti. pa je moguće u kratkom vremenskom periodu zaštititi šume na velikoj površini RENTABILNOST –danas se proizvode insekticidi koji su relativno jeftini a deluju u malim dozama UNIVERZALNOST DELOVANJA – proizvode se insekticidi koji deluju na veći broj vrsta štetnih insekata i sve stadijume njihovog razvića JEDNOSTAVNOST PRIMENE U PRAKSI – priprema insekticida za primenu je jednostavna i laka. mešaju se dva ili više otrova. insekatski hormoni itd. materije koje privlaĉe štetne insekte – feromoni. naroĉito ako traju više dana. MANE PRIMENE PESTICIDA: VISOKA TOKSIĈNOST za ĉoveka i ţivotinje – većina insekticida koji se danas koriste imaju ovu osobinu. pa je rukovanje njima povezano sa merama predostroţnosti.primena veće doze aktivne materije od preporuĉene moţe da izazpove oštećenje/uginuće tretiranih biljaka NESELEKTIVNOST – pored štetnih insekata pesticidi ubijaju i korisne organizme.II -9 HEMIJSKE MERE BORBE (definicija. Primena hemjskih mera borbe u šumarstvu je praktiĉno poĉela sa pojavom prvih aviona za razbacivanje otrovnih materija po napadnutoj šumi (otrovi u vidu praška) Zajedniĉki naziv za sve materija organskog. Poslednjih decenija se kotriste i neke druge materije koje nisu otrovi – vrlo specifiĉne po naĉinu delovanja ĉiji je krajnji ishod uništavanje štetoĉina (atraktanti. tako štetni insekti stupaju u prenamnoţenje i prave velike štete. to su uglavnom gotovi preparati koje treba samo ubaciti u aparaturu za aplikaciju ili ih prethodno treba pomešati sa vodom. što komplikuje i ograniĉava njihovu primenu TOKSIĈNOST ZA BILJKE. neorganskog ili prirodnog porekla koje se koriste za suzbijanje štetoĉina jeste PESTICIDI. ĉime ubrzo vrsta postaje rezistentna. to su uglavnom otrovi kojima se uništavaju štetni insekti. MOGUĆNOST PRIMENE NA VELIKIM POVRŠINAMA. MOGUĆNOST MEĐUSOBNOG MEŠANJA – radi suzbijanja više vrsta insekatakoji nisu podjednako osetljivi na isto hemijsko sredstvo. što izazaiva poremećaj biocenotiĉke ravnoteţe. kiša) mogu da onemoguće hemijsko suzbijanje štetnih insekata.

organskog ili prirodnog porekla koja se primenjuju za suzbijanje štetnih organizama (virusa.). nematoda.II -10 PESTICIDI (definicija i podela) Zajedniĉki naziv za sva hemijska jedinjnenja neorganskogf.????????? Prema srednjoj letalnoj dozi (LD50) insekticidi se dele na : I grupa – jako otrovni II grupa – srednje otrovni III grupa – slabo otrovni Prema specifiĉnom naĉinu delovanja na insekte prilikom primene dele se na:  digestivni (utrobni) insekticidi  ugušujući insektivcidi (fumiganti)  kontaktni insekticidi  sistematiĉni insekticidi DIGESTIVNI (utrobni) INSEKTICIDI se koriste za trovanje hrane za insekte. bio efikasan on ne sme da menja ukus hrane inaĉe je insekti neće jesti. odnosno delovi biljke kojima se insekti hrane (liistovi.sredstva za uništavanje fitopatogenih bakterija FUNGICIDE.Pošto ubijaju samo insekte koji se hrane biljkama. ptica. insekata. bakterija. pupoljci. .sredstva za uništavanje štetnih glodara AVICIDE – protiv ptica REPELENTE – sredstva za odbijanje insekata. što je u ekološkom smislu prednost.sredstva za uništavanje štetnih insekata NEMATOCIDE.sredstva za uništavanje grinja MOLUSCIDE (LIMACIDE). grinja. retko više hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju insekticidna svojstva (odnosno ispoljvaju toksiĉnost)  Inertni nosaĉ – ovu grupu materija ĉine jedno ili više jedinjenja koja nemaju insekticidna svojstva ali sluţe za poboljšanje fiziĉko-hemijskih svojstava preparata i da omoguće njegovu lakšu primenu. ptica i glodara ATRAKTANTE.sredstva za uništavanje štetnih puţeva RODENTICIDE. korova itd) je pesticidi. njih insekti unose u organizam hranom. u crevni kanal odakle dolaze u telesnu duplju i krvlju se raznose po celom organizmu. puţeva. Da bi se pšostiglo trovanje štetnih insekata truje se njihova prirodna hrana. plodovi.sredstva za privlaĉenje štetnih organizama prema odreĊenom supstratu HEMOSTERILIZANTE –sredstva za izazivanje steriliteta kod muških Svaki pesticid sastoji se od dve grupe komponenti:  Aktivna materija – ĉini je jedno do dva. Prema vrsti štetnih organizama koe suzbijaju pesticidi se dele na:             HERBICIDE – sredstva za uništavanje korovskih biljaka BAKTERICIDE ...sredstva za uništavanje crva AKARICIDE.Da bi utrobni insekticid postigao trovanje tj.sredstva za uništavanje fitopatogenih gljiva INSEKTICIDE. koren. Aktivne materije se nalaze u teĉnom i ĉvrstom stanju u formulacijama. ne deluju na insekte parazitoide i predatore štetnih insekata.

Da bi fumiganti delovali potrebna je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena prostorija da bi se mogla postići odgovarajuća koncentracija pare insekticida.najmanja koliĉina insekticida koja je dovoljna da prouzrokuje smrt tretiranog insekta  SREDNJA LETALNA DOZA (LD50)– predstavlja minimalnu koliĉinu toksiĉne supstance koja izaziva smrt najmanje 50% tretiranih organizama  MAKSIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis maxima)– najveća koliĉina otrova koja se moţe upotrebiti a da ne dovede do fitotoksiĉnih pojava Doze se najĉešće izraţavaju u mg/kg telesne teţine. Doza koju će insekti primiti prilikom aplikacije je znatno manja. Fumiganti nisu selektivni. prah) izraţen u procentima NPR koncentracija od 0.UGUŠUJUĆI INSEKTIVCIDI (fumiganti) – su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u insekatsko telo dospevaju preko organa za disanje (prodiru u telo preko stigmi a preko traheja i traheola dospevaju do svih organa i ćelija). razlika između koncentracije i doze) Toksikologija je nauka koja prouĉava štetne (toksiĉne) efekte hemijskih agenasa na ţive organizme. Za insekte latentna doza se izraţava u milionitim delovima grama (ppm) POJAM KONCENTRACIJE Koncentracija je odnos aktivne (otrovne) materije i inertnog nosaĉa (voda.doza ĉini supstancu otrovom’’  Otrovi su materije koje u malim koliĉinama deluju na biljne i ţivotinjske organizme hemijski razlaţući njihova tkiva ili inhibirajući po ţivot vaţne fiziološke procese POJAM I VRSTE DOZA  Doza predstavlja odreĊenu koliĉinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odreĊeni efekat u organizmu  Doze koje dovode do simptoma trovanja nazivaju se toksiĉne doze (subletalne doze)  Doze koje izazivaju smrt nazivaju se letalne doze  FIZIOLOŠKA DOZA (graniĉna koliĉina) je koliĉina neke supstance koja još uvek ima neko dejstvo u organizmu  MINIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis minima) . Toksikologija prouĉava poreklo otrova. odnosno protiv insekata koji imaju aparat za bodenje i sisanje. hemijski sastav. mogu prodirati preko nervnih završetaka. simptome i posledice akutnih i hroniĉnih trovanja itd. tako da ne postoji taĉna definicija  Švajcarski fiziĉar Paracelsus (1493-1541) je rekao ’’Sve je otrov.3% znaĉi da 99.3 dela otrova. naĉin i mehanizam delovanja. Delovanje insekticida moţe biti razliĉito . KONTAKTNI INSEKTICIDI – deluju na insekte samo kada doĊu u kontakt sa njihovim telom. njihove fiziĉke osobine. OTROVA:  Pojam toksiĉnosti je relativan.7 delova vode treba dodati 0.Ovi insekticidi najĉešće ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (slabo su selektivni) SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI –upijaju se u biljna tkiva i rastvaraju u biljnim sokovima transportujući se u sve biljne organe.moţe biti ĉisto mehaniĉko (zapušenje stigmi nakon ĉega kiseonik ne moţe da ulazi u telo insekta pa dolazi do gušenja). Oni efikasno deluju protiv insekata koji se hrane biljnim sokovima. DEF. njihova velika prednost je u tome što su izrazito selektivni i ne ubijaju insekte koji su sluĉajno prisutni na biljci koja je trtirana. II -11 DEFINICIJA OTROVA (pojam i vrste doza.. . mogu rastvarati lipide na površini koţe nakon ĉega slobodno prodiru u organizam...

preparati na bazi fosfornih estara samo nekoliko dana. naroĉito ako se radi tretiranje poljoprivrednih kultura. (ovo je nepoţeljna pojava i zahteva pronalaţenje novih vrsta insekticida) 5. ona moţe iznositi nekoliko dana. KARENCA je najkraće vreme koje obavezno mora da protekne od momenta tretiranja biljaka do njihovog korišćenja u ishrani. sredstva koja ubijaju insekte odmah nakon aplikacije imaju veliku inicijalnu toksiĉnostm (piretrin. a povećava viskoznost (povezano sa naĉinom delovanja) Isparljivost utiĉe na rezidualno dejstvo insekticida. oni otrovi koji deluju tek posle nekoliko sat ili dana imaju malu inicijalnu toksiĉnost (DDT) 2. 3.Izraţava se silom kojom se teĉne materije opiru razdvajanju njihovih molkula.DDT deluje nekoliko nedelja u polju. REZIDUALNO DELOVANJE – duţina otrovnog delovanja insekticida. paration). viši alkoholi i drugo) .TOKSIKOLOŠKE OSOBINE PREPARATA 1. nedelja pa do nekoliko meseci. postojanost insekticida u spoljašnjoj sredini. LEPLJIVOST zavisi od Elektriĉnog naboja Adhezije Finoće ĉestica Viskoziteta (kod teĉnih materija) POVRŠINSKI NAPON teĉnosti je sila koja se suprotstavlja promeni oblika koji teĉnost zauzima na slobodnim površinama MOĆ KVAŠENJA utoliko je veća ukoliko je površinski napon manji i obrnuto Sredstva za kvašenje – materije koje sniţavaju površinski napon insekticidne teĉnosti (sapuni. PERZISTENTNOST – stabilnost tj. preparati sa velikom perzistentnošću se sporo razklaţu na neotrovne materije (dugio se razlaţu na tretiranim biljkama ili u zemljišt gde dospevaju ispiranjem). proizvoĊaĉ insekticida je duţan da napiše karencu na ambalaţi. FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA Najvaţnije osobine insekticida : 1) Finoća ĉestica 2) Moć lebdenja 3) Viskoznost 4) Isparljivost 5) Lepljivost 6) Površinski napon (moć kvašenja) FINOĆA ĈESTICA efikasnost insekticida je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice manje (vaţi za emulzije i suspenzije) MOĆ LEBDENJA zavisi od Finoće ĉestica Specifiĉne teţine otrovne materije Moć lebdenja je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice sitnijie a specifiĉna teţina manja. LINDAN po nekoliko meseci u zatvorenim prostorijama. REZISTENTNOST – pojava povećane otpornosti pojedinih vrsta štetnih organizama koji su ranije bili osetljivi na odreĊenu vrstu otrova. 4. Isparljivost insekticida je u obrnutoj srazmeri sa njegovom toksiĉnošću (izuzev kod fumiganata) Kod mineralnih ulja toksiĉnost raste ukoliko se isparljivost smanjuje. Viskoznost utiĉe na lepljivost insekticida. ova osobina nije poţeljna. gasa. ISPARLJIVOST je pojava pri kojoj pesticid (supstanca) iz teĉnog ili ĉvrstog agregatnog stanja stanja prelazi u stanje pare tj. INICIJALNA TOKSIĈNOST (poĉetno delovanje) – je osobina insekticida da deluje brţe ili sporije nakon aplikacije. VISKOZNOST .

zajedno sa hranljivim materijama. zaštitna odela. Dihlor-etan. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. Cijan-vodonik (HCN). Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. . INHALACIONO (preko organa za disanje) – ovako deluju inhalacioni insekticidi. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 1) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 2) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 3) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 4) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. Fosfor-vodonik (PH3). Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. Fumiganti nisu selektivni. Etilenoksid (CH2OCH2). Na. oni lako prodiru u telo. na ovaj naĉin dolazi do totalne intoksikacije organizma.. PER KUTANO (preko koţe) – deluju kontaktni otrovi(HCN. 2. prodirući kroz traheje i stigme.. rastvaraju se u crevnom soku i putem osmoze. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. PER OS (preko usta) – preko usta deluju utrobni insekticidi (arsenova jedinjenja). fosforna jedinjenja). Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. oni preko prednjeg creva zajedno sa hranom dolaze do srednjeg creva. Metilbromid.. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. oni u organizam prodiru ili razarajući koţu ili se rastvaraju u masnim materijama i prodiru do nernih završetaka. dospevaju u krv koja ih raznosi do tkiva i ćelija. Gastoxin. nematoda.. zahvaljujući tome što su lako isparljivi i što im je napon pare već na sobnoj temperaturi visok. 3.) 5) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. temperatura 15-20 stepeni 6) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2).OSTALE FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA: Rastvorljivost Izgled (agregatno stanje) Boja Miris Ukus Taĉka topljenja i mrţnjenja Taĉka kljuĉanja Gustina Zapaljivost NAĈIN PRODIRANJA OTROVA U ŢIVE ORGANIZME: 1.

SIMPTOMI TROVANJA KOD INSEKATA
Spoljašnji znaci unutrašnjih promena nastalih pod dejstvom otrovnih materija nazivaju se simptomi trovanja. Simptomi su razliĉiti i zavise od organa koji su pogoĊeni delovanjem otrova, koliĉine unetog otrova i od zdrqvstvenog stanja insekta. Biljni otrovi (nikotin, piretrin), fumiganti (HCN-ubija posle nekoliko sec.) i neka sintetiĉka sredstva (paration) deluju na insekte veoma brzo: otrovane jedinke pokazuju jednu kratku fazu eksitacije kojoj sledi brza paraliza mišića i smrt;ovi otrovi imaju veliku inicijalnu toksiĉnost – simptomi nastupaju veoma brzo i burno, a smrt insekata nastupa u vrlo kratkom vremenskom roku; Drugi insekticidi deluju veoma lagano. NPR delovanje NCH na larve grĉica – izaziva paralizu mišića koji pokreću mandibule, pa insekti ne mogu da uzimaju hranu i prestaju da nanose štete, a mogu da ţive još 2-3 meseca. Ovi otrovi imaju slabu inicijalnu toksiĉnost; mogu izazvati dilemu da li je tretiranje bilo uspešno, pošto insekti još dugo ţive. To je, npr problem kod štitastih vaši ĉije se larve skoro ne kreću, a od ekstremiteta imaju samo sisaljku; dokaz da li je tretiranje bilo uspešno je njihov izmet (’medna rosa’) – ukoliko ga nema, tretiranje je bilo uspešno.

II -12

ĈUVANJE PESTICIDA I MERE PREDOSTROŢNOSTI

Pošto je veliki broj insekticida otrovan za ĉoveka treba ih ĉuvati u posebno izgrađenim prostorijama i udaljenim od objekata za stanovanje. Prostorija treba da bude okrenuta ka severu, suva i mraĉna sa dobrom ventilacijom. Uvek mora da bude zakljuĉana (brava i katanac), vrata sa otvaraju u polje i na njima se postavlja vidljivi znak sa upozorenjem "OTROV". Otrovi se ĉuvaju u kutijama, teglama, kesama (originalnim ambalaţama). Moraju biti uredno poreĊani na policama, po grupama tako da se mogu lako pronaći. Ambalaţa mora da ima originalnu etiketu i mora se sve vreme kontrolisati (rok upotrebe) i zamenjivati novim ako je oštećena. Npr. kod DNOC-a ĉesto dolazi do pucanja limenki usled dotrajalosti tako da otrov isteĉe, a ostatak u konzervi se osuši i postaje jako zapaljiv i eksplozivan. Ako insekticid nema etiketu ne sme da se koristi.

Pravila kojih se treba pridrţavati u radu sa otrovima:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Pre poĉetka rada treba reći radnicima da se radi sa opasnim otrovima i uputiti ih u pravilan naĉin rada. Obavestiti pĉelare i ljude sa stokom i ţivinom. Za vreme rada ne sme da se jede, pije i puši. Rukama ne treba dirati lice, oĉi i usta. Treba izbegavati udisanje para i praha, pa zato spravljanje smeša treba vršiti napolju ili pored otvorenog prozora (obavezno okrenuti leĊa u pravcu strujanja vazduha). Obavezno se nosi odelo koje se posle rada skida. Ako se radi sa kontaktnim insekticidima treba namazati ruke vazelinom ili staviti gumene rukavice. Udaljiti sva nezaposlena lica, naroĉito decu. Praznu ambalaţu treba zakopati duboko u zemlju daleko od vodenih tokova. Za vreme prskanja ne udisati pare ili izmaglicu, ne kvasiti lice i ruke mlazom iz prskalice. LeĊa treba okrenuti ka vetru, a neiskorišćeni otrov ne treba prosuti u blizini reke. Oĉi i lice zaštititi posebnim maskama za oĉi. Posle rada dobro oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom i istuširati se. Zatrovane površine vidno obeleţiti. Uvek treba imati spremljen protivotrov i obezbediti prisustvo lekara (po zakonu ako se koristi HCN lekar mora da bude prisutan). Stalna lekarska kontrola ljudi koji stalno rade sa otrovima zbog mogućnosti hroniĉnog trovanja. Po propisu na ambalaţi postoje i "slike" koje upozoravaju na opasnost. Npr. ako je insekticid otrovan na ambalaţi je narandţasto polje sa crnom mrtvaĉkom glavom i ukrštenim kostima i krupnim slovima piše JAK OTROV

II -13

ZIMSKO PRSKANJE

(definicija, primena, sredstva, znaĉaj)
Prskanje je nanošenje otrovnih materija u teĉnom obliku, kapljicama veliĉine iznad 150 mikrona. Ovaj oblik aplikacije je danas najrašireniji. Prednosti su što se povećava insekticidnost preparata, jer se na ovaj naĉin obezbeĊuje bolji kontakt sa biljkom odnosno njihovom štetoĉinom, sigurniji i precizniji rad, manja zavisnost od vremenskih prilika u odnosu na zapršivanje, manji utrošak materijala i veća ekonomiĉnost. Mane su to što je potrebna velika koliĉina vode, sloţenija, skuplja i za rad komplikovanija aparatura (prskalice). Prskanje se vrši otrovnim materijama u vidu vodenog rastvora, suspenzija i emulzija, a zajedniĉkim imenom ove materije se nazivaju otrovne ĉorbe i obiĉno se spravljaju pred samu upotrebu. One moraju da ispune odreĊene uslove da bi mogle da se koriste. Na prvom mestu je da budu smrtne za insekte, ali da nikako ne oštećuju biljke, zatim moraju dobro da vlaţe list, da se dobro drţe za biljne delove i da lako ne podleţu promenama atmosferskih uticaja. Prema dobu godine kada se vrši prskanje moţe biti: LETNJI i ZIMSKO. Letnje prskanje se vrši kod biljke imaju osetljive organe tj. list. Za ovo prskanje mogu se upotrebiti samo insekticidi, koji ne nanose štete listu i drugim vegetacionim organima.

Zimsko prskanje se primenjuje kod biljaka koje u periodu mirovanja vegetacije (tokom zime, rano proleće,
pozna jesen) odbacuju vegetacione organe. Znaĉi tretiraju se samo listopadne biljke. Insekicidi koji se koriste u ovu svrhu ne smeju da nanose nikakvu štetu kori drveta. Prskanje se izvodi kada je temperatura viša od 5 oC i nije ga preporuĉljivo izvoditi pri niţim temperaturama. Za razliku od letnjeg prskanja, kada kapljice treba da budu što finije, kod zimskog prskanja one treba da budu krupne, da bi biljka mogla praktiĉno da se okupa. Zbog toga zimsko prskanje moţe da se vrši samo na biljkama manjih dimenzija npr. biljke iz rasadnika ili neko niţe drveće u drvoredima. Ako cela biljka nije okupana zaštita nije dobro obavljena. Sredstva koja se koriste za zimsko prskanje nisu selektivna već ubijaju i korisne insekte. Zbog toga se koriste se kao herbicidi i fungicidi. Otrovne ĉorbe se spravljaju pred tretiranje, da bi se povećalo kvašenje dodaje se sapun ili ţelatin, a da bi se povećalo prijanjanje ĉestica dodaje se gumarabika ili dekstrin. Koriste se za suzbijanje svih stadijuma insekata. Kao preparati se koriste: KREOZAN DINOZAN RUMESAN ULJE ŢUTO ULJE MINERALNA ULJA METIDIATION DIAZINON DERIVATI NAFTE KARBOLINEUM PETROLEJ Zimskim prskanjem moţemo uništavati sledeće štetoĉine:  Larve štitastih vaši  Jaja lisnih vaši  Jaja leptira – i to onih koji prezime (kukaviĉja suza, gubar, zeleni hrastov savijaĉ)  Gusenice – topolin gubar prezimi u pukotinama kore, a kada se biljka okupa biće uništen  Imaga mnogih insekata – surlaši, buba listare  Pregljevi – akari  Sitni pauci

II -14

SUZBIJANJE INSEKATA U ZEMLJIŠTU (DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA) (tehnika rada, sredstva, znaĉaj)

U cilju suzbijanja insekata u zemlji kao što su  rovac (Gryllotalpa vulgaris),  ţiĉani crvi (larve skoĉibuba - Elateridae),  larve surlaša, (Curculionidae)  gusenice sovica i grĉica (larve gundelja),  larve Collembola  larve velikih komaraca (fam. Tipulidae)  gusenica sovica (fam Noctuidae)  .... Insekticidi koji se koriste su u vidu granula ili prašine. Postoje 2 osnovne tehnike za zaštitu: 1. Zaštita nepokrivenog zemljišta – totalnim zaprašivajnem prašivo ili granule se razbacuju rukom, omaškom ili pomoću mašine razbacivaĉa; zatim se vrši zaoravanje na dubini od 20 cm; pribliţna potrebna koliĉina je 100 – 200 kg/ha insekticida, ali to zavisi od vrste zemlje i vrste insekata. 2. Zaštita prekrivenog zemljišta – zaštita sadnih jama zidovi jame se zapraše, naspe se jedan sloj zemlje i tek onda se vrši sadnja; ako je zemljište već pokriveno zaštita je skuplja, a dejstvo insekticida slabije, a ako je do šteta već došlo, otrov moţe da deluje i na biljku i da je ošteti. Pre setve zemljište treba pregledati i izvršiti: Tretiranje rovĉice – izmeĊu redova mladih biljaka kopaju se rovovi, dubine 10 – 20 cm, pospe se prašivo ili granule i zemljište se zagrne; rovovi bi trebalo da budu uzduţni mada je poţeljno i nekoliko popreĉnih Tretiranje bušotine – za zaštitu starijih vrednih stabala, koja su posaĊena na većem rastojanju; u bušotine se stavi otrov i zakopa se Sredstva koja se koriste za dezinfekciju zemljišta su:  Al fosfidi – I grupa otrova, utrobni insekticidi (PHOSTOXIN, GASTOXIN)  ORGANSKA JEDINJENJA – METIL – BROMID HCH (LINDAN G3) - utrobni HLORPIKRIN (metil bromidon) FORMALDEHID (40% formalin) KARBOFURAN FENITROTION + MALATION – protiv svih zemljišnih štetoĉina; III grupa otrova (galation G-5) FOKSIM (foksim G-5) HLORPIRIFOS (piricidG-7,5) KARBOFURAN (furadan 350-F) BETA-CIPEMETRIN (arriba 2,1-GR) TERBUFOS (counter G-5)

tripsi). moć kvašenja i rasprostiranja po telu insekta. prionu uz telo insekta i zadrţe se na njemu. ali deluju i na one koji se hrane grickanjem (gusenice i druge larve sa tankom koţom). BILJNI – materije koje se ekstrahuju iz biljaka i imaju neurotropno dejstvo. ali uvek je jedan preovlaĊujući.razaraju kutikulu insekta (soda. DEJSTVO kontaktnih insekticida moţe biti: a) KAUSTIĈNO . PIRETRUM. zatim. Kontaktni insekticidi takoĊe su svi: piretroidi mineralna ulja karbamati diflubenzuron skoro svi organofosforni insekticidi i navedeni biljni insekticidi NIKOTIN. NIKOTIN – materija koja se dobija iz biljke duvana. PIRETRUM koji ima tu prednost da je zanemarljivo toksiĉan za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. DERRIS. Da bi delovali. PETROLEJ.II -15 KONTAKTNI INSEKTICIDI Deluju na insekte samo ukoliko doĊu u kontakt sa površinom njihovog tela. Prema POREKLU kontaktni insekticidi mogu biti: 1. 2. MINERALNA ULJA . ali je skoro potpuno izbaĉena iz upotrebe zbog velike toksiĉnosti za ĉoveka. moraju dobro da prianjaju uz telo insekta. 3. Upotrebljavaju se protiv insekata koji imaju tanku koţu i hrane se sisanjem (lisne buve.TIOCID E-35 . sapuni). katranska ulja. Upotrebljavaju se samo kad je biljka već jako napadnuta i mana im je što nisu selektivni tj. c) NEUROTROPNO – dovode do paralize nervnih centara i mišića (). ORGANSKI SINTETIĈKI INSEKTICIDI – danas se koriste ENDOSULFAN preparati . QUASSIN. DNOC. bolje su od praškastih.THIODAN E-35 TIOSULFAN – protiv gusenica. Kontaktni insekticidi ubijaju insekte samo u neposrednom kontaktu i imaju kratkotrajno dejstvo.TIONEX E-35 . DERIVATI NAFTE I KATRANA – danas se koriste mineralna ulja ( i to za zimsko prskanje). Materije u TEĈNOM STANJU treba da imaju dobru rastvorljiviost. b) MAHANIĈKO – zapušavaju stigme i onemogućavaju disanje insekata (razna mineralna ulja. KATRANSKA ULJA. VOĆNI KARBOLINEUMI. kreĉ). pa ima i veću primenu. Kada je reĉ o PRAŠKASTIM materijalima. moraju da se dobri raspršuju. Najveći broj kontaktnih insekticida deluje na sva tri naĉina. Npr. DDT. ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (i korisne i štetne). lisne vaši.

. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. temperatura 15-20 stepeni 12) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2) Etilenoksid (CH2OCH2) Cijan-vodonik (HCN) Fosfor-vodonik (PH3) Dihlor-etan Metil-bromid . Fumiganti nisu selektivni. Deluju letalno na sve stadijume razvića insekata. razgraĊuju. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K.. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. najvaţnija jedinjenja. Na. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. Gastoxin. koristi se za suzbijanje insekata u zemljištu a smatra se da je kancerogen.. Ovo su jaki otrovi. nematoda.. slabiji je otrov i koristi se kao zamena za CS2 FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. PARADIHLOR-BENZOL TETRAHLOR –UGLJENIK DIHLOR-ETAN METILBROMID Gasoviti insekticidi tzv. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 7) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 8) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 9) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 10) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska.II -16 GASOVITI INSEKTICIDI (definicija. naĉin primene) To su otrovi u obliku gasa ili vodene pare koji na insekte deluju smrtonosno. obavezno prisustvo lekara itd.. TETRAHLOR-UGLJENIK je bezbojna teĉnost. opasni za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje.) PARADIHLOR – BENZOL je kristalasta materija koja pri obiĉnoj temperaturi na vazduhu lako isparava.) 11) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. fumianti se slabije koriste jer je za njihovo uspešno delovanje potrebno da insekt provede odreĊeno vreme u tretiranoj prostoriji. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. pa se za njihovo korišćenje zakonom propisuju pravila (neophodna je gas maska. Nedostatak im je što se brzo rastvaraju tj. Gasoviti insekticidi koji se koriste u zaštiti šuma su. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. zaštitna odela. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima.

DIMETOAT . truje i pĉele. ali biljke ne treb tretirati po suvom vazduhu jer su ovo jako isparljive materije. Sistematiĉni insekticidi se nanose prskanjem. FOSFAMID DIMETOAT . Najĉešći preparati koji su u primeni su: KARBOFURAN – sistematiĉni insekticid. najbolje je da se prskaju u rano jutro ili pred veĉe po vedrom i sunĉanom vremenu.naĉini inkorporacije. preparati . a kasnije u biljnom organizmu se razlaţu na neotrovne komponente 2.posle prodiranja u biljku oni se mešaju sa biljnim sokovima i sistemom sprovodnih sudova raznose po svim biljnim organima. kasnije se razlaţu na neotrovne komponente (nakon isteka aktivnog insekticidnog dejstva) 3. podela. Transpiracijom. brţe deluju kod mlaĊih negp kod starijih biljaka. primenjuje se protiv insekata koji sišu sokove. osobine. Prema naĉinu delovanja dele se na sledeće grupe: 1. primenjuje se i kao sistematiĉni i kao kontaktni insekticid. i to u proleće i leto. oni postaju otrovni. Vreme upotrebe sistematiĉnih insekticida zavisi od osobina biljaka. stenica. ĉime se postiţe unutrašnja zaštita biljaka odnosno endoterapeutsko delovanje. preparati – ROKSION. Postoje i drugi naĉini primene sistematiĉnih insekticida. FURAZOR KARBOSULFAN – primenjuje se preko zemljišta (zalivanje) ili folijarno za borbu protiv buba listara. preparati ) Sistematiĉni insekticidi su oni insekticidi koji imaju sposobnost da se upiju u biljna tkiva i zatruju biljne sokove. Sistematiĉni insekticidi imaju tzv. ENDOLITIĈKI INSEKTICIDI – u momentu tretiranja su otrovni.II -17 SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI (definicija.FURADAN. gde se štetoĉine uništavaju sisanjem zatrovanih biljnih sokova. STATIĈNI INSEKTICIDI – ne razlaţu se i trajno ostaju u biljci.ima najširi spektar dejstva. tripsa. koristi se protiv insekata koji imaju aparat za sisanje i aparat za grickanje. SISTEMIN 40 ŢUPA.sistematiĉni insekticid sa dobrim akaricidnim svojstvima. nematocid. zajedno sa vodenom parom. jako je otrovan za toplokrvne organizme. preparati – DIMEKRON.. zalivanjem ili injektovanjem u seme. translokacioni efekat . biljke izbacuju na površinu svojih organa i insekticid stvarajući tako zatrovanu atmosferu u kojoj insekti ne opstaju. akaricid. ENDOMETATOKSIĈNI INSEKTICIDI – nisu toksiĉni u momentu tretiranja. U borbi protiv biljnih vaši ovi insekticidi su se dobro pokazali. Preparat na bazi ovog insekticida je POSSE FOSFAMIDON . a nanosi se zalivanjem ili folijarno. ali kada se upiju u biljna tkiva i doĊu u dodir sa biljnim sokovima.

Pirimifos K.U Jedan od najboljih insekticida. pregljeva.sistematični Imaju širok spektar dejstva. preparati.insectin. Pored staklenika. unosi se sa hranom. Protiv gusenica. U većoj ili manjoj meri se upijaju u biljna tkiva tako da imaju i sistemiĉno dejstvo.D. Za uništavanje lisnih i štitastih vaši. zorat EC-40.D. preko org.U (metal-actellic-50) AcefatS (ortheme-75) oksimdemeton-metil S (metasystoxEC) derivati fosforne kis Dihlorvos.metal( contion 25-WP.(dinin. krvnog pritiska i drugih funkcija i nakraju izaziva smrt. a kasnije dovodi do teških poremećaja disanja. chromogor 25-WP. ovo najpre izaziva osetljivost i nervnu razdraţljivost.koristi se za tretiranje zemljišta. (fenitrotion 50-EC. derivati tionofosforne kiseline Fention K. teĉni su opasniji od praškovitih preparata(basudin. pod dejstvom organofosfornih jedinjenja dolazi do nagomilavanja acetilholina u nervnim centrima. Azinfos. ( bevepterex. moţe i u domaćinstvu. K. etiol tecni I ULV) Dimetoat S (perfection. Velike su inicijalne toksiĉnosti.D (volaton 500-EC) Hlorpirifor K. diazinon. primenjuje se protiv staklokrilaca. fosfamidon 40-EC. Deluju na insekte koji sišu sokove i na pregljeve. kontaktni su insekticidi. nekih sovica. webetin) Monokrotofos (agrofos20% WSC. diazinon 20-EC) Foksim K. tako da nema većih opasnosti od rezidualnog dejstva. Diazion: K.D 9pyrimex 48-EC. ksilofaga.D (zorcid EC-50. gusation WP-25%raketion WP-25). deluje preko organa za disanje.D. sa aktivnom materijom trihlorfon K.D. derivati fosforne kis.D otrov. pagusenica.. sistemin 40-EC. preko koţe. za disanje. ima brzo dejstvo ali kratkotrajno. toksiĉnost. preko org. Dasticid prah.U. . Mehanizam njihovog delovanja je dosta dobro prouĉen: deluju na blokiranje fermenta HOLINESTERAZE koji utiĉe na razarenje acetilholina. Širokog spektra dejstva. Sa biljke brzo isparavaju.Ferin). primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . široka upotreba. utrobno. difos.D. Brzo deluju na insekte: kontaktno. materije koja se stvara pri radu nervnih ćelija i koja obezbeĊuje prenos nadraţaja od aktivacione ćelije do nervnih centara. za varenje i inhalatorno. Pogodan je za zatvorene prostorije.II -18 ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA (opšte osobine. Lebaycisd EC-50Fenticid 50-EC) – lisne vaši Fenitrotion K. naroĉito aktivan kod muva.. WSC) derivati ditiofosforne kiseline Malation: K. malation E-50. (Etiol prah. monokrotofos 20.lisnih vaši. minera. hermesa.

primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Za ĉoveka je toksiĉniji od DDT. Slabija inicijalna toksiĉnost. da se taloţi u organizmu u lipoidnim tkivima i prenosi se sa roditelja na potomstvo. Hlorovani ugljovodonici imaju gasovitu fazu. Torticidae. Tiocid E-35. kod kojih je aktivna materija ENDOSULFAN a prepatrati su: Tionex E-35. Thiodan E-35 Preparati na bazi tiosufana delujuje protiv Lymantridae. Drugi znaĉajan insektici je HEKSAHLOR-CIKLO-HEKSAN (HCH). ali ima i utrobno dejstvo. DDT je jedna od najjaĉih do danas otkriveih insekticidnih materija. a kako nema gasovitu fazu. Nervni otrov. veliku inicijalnu toksiĉnost i manje rezidualno dejstvo. Lindenu. U širokoj upotrebi se nalazio tridesetak godina sve dok nije otkrivena njegova kancerogenost i mutagenost.II -19 HLOROVANI UGLJOVODONICI (opšte osobine. 15 do 20 dana (u zatvorenim prostorijama i duţe). Najmanje toksiĉan za ţivotinje od svih preparata u ovoj grupi. preparati. Zbog toga je danas zabranjen za upotrebu. Noctuidae. Dejstvo mu je D. Njegova toksiĉnost e oko 5x veća od DDT-a. Deluje K i D. Danas je u upotrebi samo jedna grupa ovih jedinjenja: derivati kamfena i terpentina. Deluju na nervni sistem. U pa K. toksiĉnost. Najizraţenije Utrobno delovanje (fumigaciono) pa kontaktno. ali i na ćelije tkiva. TakoĊe je danas van upotrebe. Hlordan. Moţe za skakavce.sistematični Prvi insekticid iz ove grupe je bio DDT (dihlor –difenil -trihloretan). ima vrlo veliku inicijalnu toksiĉnost. . Rastvaraju se u biljnim i ţivotinjskim mastima i uljima. Geometridae. UtvrĊeno je da je on kumulativni otrov tj. odnosno njegov gama-izomer koji nosi naziv LINDAN po ĉoveku koji ga je prvi izolovao T. Hemijski je postojan. kontaktni otrov. nema fumigaciono dejstvo. zbog ĉega svoje insekticidno dejstvo zadrţava dugo nakon aplikacije. mrave. Vecina preparata je jako toksicna za ljude. slabo isparljiv i u vodi slabo rastvorljiv. rovce.

Nikotin . antraknozu. toksiĉnost. Jak je otrov i za ţivotinje i za ĉoveka. suzbijaju prouzrokovaĉe bolesti biljaka. U malim koncentracijama. Aktivna supstanca je Rotenon. crnu pjegavost. Upotrebljava se protiv insekata koji sišu (lisne vaši. i do 70%. odnosno drveta Azadirachta indica koji se nalazi u juţnoj Aziji. Deluje na insekte sa tankom koţom i latentna doza je već ako ima 1-2 g na 1 litar vode. Osnovna prednsot mu je zanemarljivo mala toksiĉnost za ĉoveka. biljnih stenica (sve se hrane grickanjem). Picrasma excelsa i dr.alkaloid iz biljke Nicotiana sp. Africi i Australiji. ako je pripremljen u pravoj dozi. plamenjaĉu. dalmatinski pršak na suncu.sistematični Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka koje se prikupljaju u prirodi ili se namenski gaje. piretrin . otrovan je za insekte dok za toplokrvne organizme nije. sivu truleţ. pagusenica. ali ima i utrobno dejstvo. a naroĉito za insekte. Quassia – sadrţi alkaloid quassin (gorka materija bez boje i mirisa) koji se dobija iz biljaka vrsta Quassia amara. u poslednje vreme i kao nikotin sulfat. otrivan je za toplokrvne organizme. Za biljke je potpuno neštetan. ali ima preparata i za suzbijanje štetnih insekata povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru jer je nestabilan na svetlosti. grupa insekticida širokog spektra delovanja. pošto su jaki insekticidi. Deluje na insekte sa aparatom za sisanje (LISNE VAŠI. Za insekte je smrtonosan u malim koliĉinama.jedan od prvih prirodnih insekticida koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke Chrysanthemum cinerariefolium. Zalivanjem zemljišta mogu da se suzbijaju i neke zemljišne štetoĉine. vazduhu i vlazi gubi svoja insekticidna svojstva i raspada se na neotrovne komponente. Na insekte deluje kao fumigant. ali i protiv gusenica. Koristi se protiv vaši. pre svega deluje kao kontaktni insekticid. Derris – dobija se iz korenja tropskih leguminoza rodova Tephrosia i Derris. njegove para prodiru kroz stigme insekata i dovode do paralize nervnog sistema. ima oštar i neprijatan miris. a upotrebljava se u vidu praška ili ĉorbi.Preparati na bazi piretrina: dalmatinski prašak (buhaĉ)-sadrţi dve akivne supstance pyretrinI i pyretrinII koji nisu otrovni za toplokrvne organizme. Ĉist nikotin je bezbojna ili slabo ţuta teĉnost. ali su otrovni za insekte. Danas je poznato oko 2000 biljnih vrsta koje imaju insekticidno dejstvo. Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih delova biljke.. gusenica i drugih insekata sa mekom koţom. stenica. Danas slabo u prometu. naroĉito DVOKTILCI) Na osnovu graĊe prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi. lisne buve). upotrebljava se protiv lisnih vaši i insekata koji grickaju. Koriste se za suzbijanje insekata koji grickaju. ali se namenski gaji samo njih dvadesetak. persijski prašak Piretrin je insekticid sa Kontaktnim delovanjem. STENICE. BUVE. Na biljke ne deluje štetno. rĊu. koja na vazduhu brzo tamni. Piretrini se danas većinom koriste za suzbijanje insekata u domaćinstvu ili u skladištima hrane. Neki preprati na bazi azadirahtina sa većim procentom ove aktivne materije. insekticid inhalacionog (najbolje deluje ovako). Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus. deluje kao utrobni i kao kontaktni insekticid. U trgovine dolazi u obliku iveraka od kojih se maceriranjem spravljaju otrovne ĉorbe. belu leptirastu vaš. lako i brzo se rastvara u vodi. pepelnicu. pa su po naĉinu djelovanja regulatori razvoja insekata. parališe centralni nervni sistem insekta. djeluju na biljne vaši. preparati.II -20 BILJNI INSEKTICIDI (opšte osobine. a mana mu je kratak period delovanja (brzo se razlaţe pod dejstvom svetlosti i vlage). utrobnog i kontaktnog delovanja. gusenice leptira i neke druge insekte. sa sadrţajem aktivne materije do 1%. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . ne prlja list pa se moţe primenjivati i na ukrasnim vrstama. Insekticidi na bazi azadirahtina ometaju presvlaĉenje insekata. . Obiĉno se korist kao ĉist ili kao duvanski ekstrakt. toplokrvne ţivotinje i biljke.

skakavaca. preparati. Strobilurini. .sistematični Dobijaju se iz katrana. takoĊe deluju i fungicidno. Spadaju u Kontaktne insekticide. danas se slabo korist jer je skup i deluje toksiĉno i na ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. Produkti metabolizma nekih organizama prije svega gljiva imaju insekticidno. ali ima visoku otrovnost i nalazi se u I grupi otrova. Kao sistemiĉni akaroinsekticid namenjen je suzbijanju štetnih grinja i nekih insekata u voćarstvu i povrtarstvu. Otrov prodire u telo preko koţe ili preko organa za disanje. na insekta deluje usporavajući ili zaustavljajući njihovo disanje. pre svega minera i tripse.Veratrin – alkaloid koji se dobija iz biljaka roda Veratrum. Koriste se samo za zimska prskanja protiv: vasi.Preparati:  KREOZAN (50% aktivne supstance)  DINOZAN (10% aktivne supstance) – u koncentraciji 6-7% danas se koristi za kvašenje gubarevih legala  RUMESAN Mešavina od 5% ortokrezolnog sredstva i najmanje 72% mineralnih ulja (ili karbolineuma) daju tzv. ali ne na temperaturama niţim od +5C0. rastvorljivi u vodi. Poznat je preparat Spinosad. Na osnovu njegove strukture sintetisani su hemijski strobilurini razliĉite strukture. Zapaljivi su. grinja. grupa fungicida novije generacije. Efikasnija su i sa širim spektrom delovanja od DNOC-a. II -21 DINITROORTOKREZOLI (DNOC) (opšte osobine. Koriste se u koncentracijama od 1-2% a spravljanje ĉorbe je jednostavno: odmerenu koliĉinu otrova najpre treba rastvoriti u 10l vode . Jako su otrovni za ĉoveka. Isušuju tkiva. Koriste se samo za zimska prskanja. leptira. ali i fungicidno delovanje. Nalaze se na granici biloških i hemijskih sredstava. nalaze se u grupi bioloških insekticida. Ima kontaktno i 5-10 puta jaĉe utrobno djelovanje na gusenice leptira. ali pošto predstavljaju produkte metabolizma organizama. Letalna doza je 0. toksiĉnost. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . ’’ţuta ulja’’ (poznat preparat je E-5) koja se takoĊe koriste samo za zimska prskanja. visokog insekticidnog djelovanja. Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biološkim sredstvima za zaštitu bilja. Imaju i fungicidno dejstvo. Zemljišna bakterija Saccharopolyspora spinosa pri aerobnoj fermenataciji na hranljivoj podlozi produkuje materiju pod nazvom spinosin. Nazivaju se i naturaliti. Deluju na taj naĉin što jako povećavaju oksidaciju u organizmu što izaziva povišenu temperaturu i isušivanje tkiva. a potom dodati preostalih 90l. U telo prodire preko koţe ili organa za disanje. Abamektin je produkt metabolizma gljive Streptomyces avermitilis. larve dvokrilaca.02g/kg telesne teţine. Neobiĉno za biološke insekticide.

II -21 MINERALNA ULJA (opšte osobine. Imaju široku primenu. Koriste se za suzbijanje lisnih i štitastih vaši. Karbolinelum (voćni karbolineumi) – Kontaktni insekticidi. uz dodatak sapuna. sve ove emulzije od mineralnih ulja deluju po principu gušenja. PREPARATi: Paration. Pri mešanju sa vodom stvaraju karakteristiĉne stabilne emulzije. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Smatra se da kod insekata nagrizaju koţu i zatvaraju stigme. Oni su produkti frakcione destilacije nafte. Emulzija karbolineuma prţi list i neţne biljne delove. Aktivne supstance ovih insekticida su su FENOL. KREZOL I NAFTALIN. derivati nafte. .sistematični Ovi insekticidi su iz grupe ugljovodonika. preparati. toksiĉnost. Koriste se prvenstveno protiv štitastih vaši. Mrke teĉnosti. koje se dobijaju od katrana kamenog i mrkog uglja. bela ulja. pa se zbog toga koristi iskljuĉivo za zimsko prskanje. za uništavanje jaja raznih štetoĉina (gubara) i mahovina i lišajeva na šumskom drveću. danas postoje mnogi gotovi preparati ili se od njih spravljaju emulzije uz dodatak sapuna. Sem toga ove emulzije i kroz traheole prodiru u organizam štetoĉine. kontaktni insekticidi mehaniĉkog dejstva. naroĉito u voćarstvu. dinoseb. alkalija ili sode. tako što u trahejama stvaraju neku vrstu zapušaĉa koji ne dozvoljava priticaj kiseonika do tkiva i ćelija.

spada u II grupu otrova. koristi se protiv insekata koji sišu biljne sokove. grinje i nematode. preparat – PIRIMOR FENOKSIKARB – K.. primenjuje se preko zemljišta i folijarno za suzbijanje stenica.I grupa otrova. toksiĉnost. koristi se i kao akaricid i nematocid. najviše se koristi kod lisnih vaši. preparati. D) – LANNATE 25-WP . ali je za pĉele jako toksiĉan. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S .II -22 KARBAMATI (opšte osobine. Karbamati su.imenjuje se folijarno protiv gusenica. preparat INSEGAR WP-25 METOMIL (K. DASTIBRIL PRAŠAK. koristi se još i kao akaricid. inhibitori holinesteraze i durgih esteraza i po tme su sliĉni organofosfornim jedinjenjima. Vrlo su efikasni u suzbijanju:  lisnih vaši  belokrilih vaši  lisnih minera  muva  ţiĉanih crva  rovaca  nematoda  grinja KARBOSULFAN – sistematiĉni insekticid.preparat je POSSE. tvrdokrilaca. preparat – FURAN 350F PIRIMIKARB (S) – sistematiĉni insekticid i specifiĉni aficid (deluje na lisne vaši -Aphididae). D. D) – nesistematiĉni insekticid. generalno. neotrovan je za toplokrvne ţivotinje. Toksiĉni su za mnoge insekte. preparat – KARBARIL. KARBARIL (K.. pa ga zato ne treba primenjivati u vreme cvetanja. buba listara.. a deluju i ugušujuće.primenjuju se zalivanjem ili prskanjem. Ovi insekticidi imaju izraţenije utrbono dejstvo od kontaktnog.sistematični Karbamatni insekticidi su derivati karbaminske kisleine. KARBOFURAN (S) – sistematiĉni insekticid.

Talstar 10EC (K.Fastac 20-EC – lisne vaši. pagusenice.  CIPERMETRIN – Cipermetrin 200-EC. tripsi. Agrometrin 20-EC.5 -EC– lisne vaši. ĉesto se dešava da tretman ne dovede do uginuća insekata pa oni preţive. bube listare  FENPROPATRIN – Danitol 10-EC  BIFENTRIN . insekti već posle par minuta ne mogu da se kreću i nisu sposobni za letenje. Cipkord 20-EC. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . pagusenice. tripsi. Ripokord 20-EC. tripsi.sistematični Piretroidi su sintetisani insekticidi koji sadrţe sve pozitivne osobine prirodnih piretrina – visoku inicijalnu toksiĉnost za insekte i malu toksiĉnost za toplokrvne ţivotinje. bube listare  DELTAMETRIN – Scud. Pipkord 20-EC (KD) – protiv savijaĉa. gusenice. pagusenice. D) . gusenice. Sucip 20-EC. toksiĉnost. preparati. Decis 2. bube listare  FENVALERAT – Sumicidin 20-EC -– lisne vaši.II -23 PIRETROIDI (opšte osobine. ĉetinarskih vaši  ALFACIPERMETRIN . meĊutim. Ovo su K i D insekticidi koji brzo deluju na nervni sistem insekata. Simptomi trovanja nastupaju vrlo brzo posle tretiranja. gusenice. ali su od piretrina jeftiniji . zbog ĉega se se danas piretroidi ĉesto formulišu sa organofosfatima i karbamatima radi sigurnijeg efekta.

Ova bakterija se retko širi u populacijama štetoĉina . Ova jedinjenja spadaju u III grupu otrova. Nekad su se koristile cele spore ove bakterije kao insekticid. Npr. insekt ili sisar) koji se hrani drugaĉijom hranom od ciljanog insekta. toksiĉnost. Prednost je što deluju na ciljanu štetoĉinu. Lepidoptera i Diptera. preparati. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Preparati na bazi ove bakterije spadaju u III grupu otrova. ĉime se dobija bioinsekticid. kurstaki (BTK). proteinski kristal prolazi kroz creva bez luĉenja toksina. Kako ne deluju na stadijum imaga. Forester II -25 BAKTERIJSKI INSEKTICIDI (opšte osobine. DIFLUBENZURON (U.sistematični Benzilourea je derivat uree. Bolesti koje izazivaju na insektima su entomorikecioze.sistematični Za proizvodnju bakterijskih insekticida koriste se samo vrste roda Bacillus iz familije Bacillaceae. hitin insekti luĉe u vreme presvlaĉenja i od njega se formira nova koţa za koju se vezuju svi mišići. Kada kristal dospe u organizam insekta. Preparati: Bactospeine Dipel Novodor Thuricide Biobit Danas se masovno koriste protiv insekata defolijatora preparati na bazi B. dok se danas izdvaja samo proteinski kristal kome se doda nosaĉ i stabilizator. toksiĉnost. preparati. K) – Dimilin SC-48. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Za sada nema preparata na bazi ovih bakterija. thuringiensis otkriveno je više sojeva koji su specifiĉno toksiĉni za pojedine grupe insekata. usnog aparata ili celog insekta. Izazivaju masovne pojave bolesti kod insekata. Ako kristal pojede neki predator (ptica. U crevu dolazi do razlaganja kristala koji izazivaju paralizu creva. Ova jedinjenja spreĉavaju sintezu hitina kod insekata. spadaju u selektivne insekticide. Koriste se kao bioinsekticidi jer se u nepovoljnim uslovima u ćelijama formiraju kristalni proteini (delta endotoksin) koji su toksiĉni za insekte. thuringiensis var. naroĉito gubara.. Najpoznatija bakterija je Bacilus thuringiensis koja mora biti unešena u organizam domaćina. Kod B. Neotrovni su za ĉoveka.II -24 BENZILOUREA (opšte osobine. sojevi berliner i kurstaki toksiĉni su za mnoge larve Lepidoptera. Posebna grupa bakterija – rikecije (veliĉine izmeĊu virusa i bakterije)ţive kao patogeni na ţivotinjama i izazivaju rikecioze. . javljaju se kod nekih Coleoptera. Vrlo su toksiĉni za gusenice raznih leptira. iz njega će se samo u sredini odgovarajuće kiselosti izluĉiti toksin i dovesti do smrti insekta. Pri delovanju ovih insekticida mišići se ne vezuju za koţu i presvuĉena larva ostaje nepokretna. soj tenebrions za larve nekih Coleoptera. Deluje pre svega utrobno (D) a moţe imati i kontaktno (K) dejstvo (na jaja insekata). Perzistentna je na lišću.

DIHLORETAN 7. posse 25-EC 11. 2. FOSFORNI ESTRI TEPP i HEPT PARATION POTASAN HLORTION MALATION → etiol. ZIMSKO PRSKANJE DNOC DIAZINON METIDATION MINERALNA ULJA DINOSEB DERIVATI NAFTE (nepreĉišćena ulja) VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ KONTAKTNI 1. 1. 6. 5. 6. 3. DDT 11. 8. rumesan ulje. DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA Al – FOSFID METILBROMID HCH → lindan HLOR PIKRIN FORMALDEHID → formalin KARBOFURAN FENITROTION FENITROTION + MALATION FORAT → timet UTROBNI 1. furazor 1. 7. KARBOSULFAN → posse 1. 8. 7. URANIJA ZELENO Ca – ARSENAT Pb – ARSENAT Na – ARSENAT Na – ARSENIT ARSENTRIOKSID Zn – FOSFID Al – FOSFID →phostoxin. 8. 2. nogos SISTEMIĈNI ŠRADAN (OMPA) → pestox 3 SISTOX METASISTOX DIMEFOX EKATIN DIMETOAT → roksion. 7. HLOR PIKRIN → metilbromid 6. 8. 2. 2. 7. 5. METILBROMID → haltox 1. KARBOFURAN → furadan. dimeton 7. sistemin 40 župa. fosfamid 8. 4. CIJANOVODONIĈNA KIS. malatox DIAZINON → diazinon 2. 3. 4. etiol acar. 7. 5. 9. 6. dinazan. 4. 2. (HCN) → zyklon b 2. 5. 5. 9. ENDOTION 9. PARADIHLOR – BENZOL 4. 3. 3. žuto ulje 10. 3. 6. METOKSIHLOR . 3. NIKOTIN PIRETRUM DERRIS QUASSIA VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ MINERALNA ULJA KATRANSKA ULJA DNOC → kreozan. 4. SUMPORUGLJENIK (CS2) 3. 2. TETRAHLOR – UGLJENIK 5. 5. 4. 6. FOSFAMIDON → dimekron. 8.FUMIGANTI 1. 9. 6. MENAZON 10. gastoksin DIFLUBENZURON 1. 4. diazinon 5 FENTION DIHLORVOS → nuvan.5-P.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful