P. 1
Entomologija-I i II Deo

Entomologija-I i II Deo

5.0

|Views: 7,221|Likes:
Published by Marija Cvetković

More info:

Published by: Marija Cvetković on Oct 17, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/13/2015

pdf

text

original

Sections

  • PARTENOGENEZA /deviĉansko razviće/
  • KALENDAR RAZVIĆA I BIOLOŠKA FORMULA
  • MASOVNO RAZMNOŢAVANJE INSEKATA
  • SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI

MORFOLOGIJA INSEKATA

Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona:

A. Cephalon (glava)
B. Torax (grudi)
C. Abdomen (trbuh)

Cephalon (glava)

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoĉavaju na
embrionu:

1. ACRON – laţni glaveni segment
2. ANTENALNI segment – nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene
3. INTERKALARNI segment
4. MANDIBULARNI segment – nosi mandibule (gornje vilice)
5. MAKSILARNI segment
6. LABIJALNI segment

Na glavi inasekta se nalaze dva otvora:
- usni otvor
- zatiljaĉni otvor (occipetalni)

Na glavi insekta se vide samo šavovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, već samo njihovi delovi
koji su znaĉajni za klasifikaciju inskata:

1. VERTEX - teme
2. FRONS - ĉelo
3. CLYPEUS – glavin štit
4. LABRUM – gornja usna
5. GENAE - obrazi
6. OCCIPUT - zatiljak
7. TEMPORAE - slepooĉnice
8. GULA - guša
9. COLLUM - vrat

Poloţaj glave u odnosu na telo je:
- PROGNATHI – usni otvor je usmeren NAPRED a ĉelo NA GORE (većina insekata ima ovakav poloţaj glave)
- ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a ĉelo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca)
- HYPOGNATHI – usni otvor je podvuĉen POD TELO a ĉelo je usmereno na dole (bubašvabe, lisne vaši)

Oblik glave moţe biti: okrugao, trouglast, eliptiĉan, izduţen...

I - 3

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.
Glava nosi 4 para ekstremiteta:
- 1 par pipaka (Anthenae)
- 3 para usnih ekstremiteta

nalaze se sa gornje strane, najĉešće izmeĊu para sloţenih oĉiju; ĉlankovite su graĊe;

Na antenama se razlikuju tri dela:
1. SCAPUS – bazalni ĉlanak (vezuje antenu za glavinu ĉauru)
2. PEDICULLUS – drţak (na njemu se nalazi ĉulo sluha ili organ za odrţavanje ravnoteţe – Dţonstonov organ)
3. FLAGELLUM – biĉ (sastoji se od 1 do 60 ĉlanaka)

Antene mogu biti:

- Anthenae AEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka manje više iste graĊe
- Anthenae INAEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka razliĉite graĊe

ĈEKINJAST PIPAK svaki ĉlanak je pri osnovi uţi nego pri vrhu, (bubašvabe, rovac, popac, bogomoljka);
KONĈAST PIPAK ĉlanci su manje više iste širine celom svojom duţinom (skakavci, bube listare, striţibube,

bauljari)

BROJANIĈAST PIPAK ĉlanci u biĉu okruglasti, dodirni prostor izmeĊu pojedinih ĉlanaka je jako suţen
(mraĉnjaci)
TESTERAST PIPAK (zubast) – svaki ĉlanak u biĉu je boĉno izvuĉen (sa jedne ili sa obe strane)-skoĉibube
ĈEŠLJAST PIPAK – ĉlanci sa strane takoĊe izvuĉeni, ali više nego kod testerastog tipa
(leptiri, fam. Noctuidae, i to ţenke, a takoĊe i drvotoĉci)
PERAST PIPAK na svakom ĉlanku se nalaze boĉno izvuĉeni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje
razvijeni pipci (fam. Noctuidae - muţjaci, muţjaci lisnih osa)

GLAVIĈAST PIPAK – glavicu gradi nekoliko vršnih ĉlanaka koji su meĊusobno srasli (dnevni leptiri,
bubamare)

GLAVIĈAST PIPAK SA BODLJOM
GLAVIĈAST PIPAK SA PEROM
– došlo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera,

odnosno bodlje (muva ima oba)

KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) – njasliĉniji konĉastom tipu – ĉlanci su iste širine ali su pod odreĊenim
uglom (pĉele, ose, bubamare)
PRELOMLJEN ĈEŠLJAST – ĉlanci u vršnom delu izvuĉeni boĉno, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na

osnovu pipka (jelenak)

PRELOMLJEN GLAVIĈAST – vršni ĉlanci prelomljnog pipka srasli (karalteristiĉan za vrste koje ţive skrovito –
surlaši, sipci drvenari, potkornjaci)
PRELOMLJEN LEPEZAST - ĉlanci su pod odreĊenim uglom, a vršni su jako izduţeni, pa insekt moţe da ih
skupi ili raširi;

ANTENAE INAEQUALLES

ANTENAE AEQUALLES

ANTENAE ( pipci)

TIPOVI ANTENA

EMBRION INSEKTA

Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta:
1) Mandibulae (gornje vilice)
2) Maxillae (donje vilice)
3) Labium (usne)
Smatra se da su se insekti prvo hranili ĉvrstom hranom, te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE. Pored
njega, postoje i:

- usni aparat za BODENJE I SISANJE
- usni aparat za LIZANJE I SRKANJE

su vezane za glavinu ĉauru i mogu se pomerati samo levo-desno; sluţe za
komadanje hrane; jake su i luĉno povijene; kod nekih insekata sluţe muţjacima za borbu oko ţenke (jelenak)

se sastoje iz:
1) CARDO (ĉep) – spaja maksile sa glavinom ĉaurom;
2) STIPES - stablo
3) PALPES MAXILLARES – sastoje se od 3-5 ĉlanaka i nose ĉulo ukusa
4) LOBUS EXTERNUS -kaciga
5) LOBUS INTERNUS – sastoji se od finih zubića za usitnjavanje hrane

se sastoji iz prividno neparnih delova:

1) SUBMENTUM (podbradak)
2) MENTUM (brada)
3) PALPES LABIALES
4) PARAGLOSSA
5) GLOSSA
6) CANIA
7) HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX
8) SPIRITOTROMP (sisaljka, nastala srastanjem kaciga)

LABIUM (usne)

MAXILLAE (donje vilice)

MANDIBULAE (gornje vilice)

USNI EKSTREMITETI INSEKATA

Thorax (grudi)

Grudi se sastoje iz tri segmenta:
1) prednje grudi – PROTHORAX
2) srednje grudi – MESOTHORAX
3) zadnje grudi - METATHORAX

Grudi su izgraĊene od nekoliko ploĉa:
TERGUM (gornja ploĉa) – veoma zadebljala i pektinizirana
STERNUM (donja ploĉa) – takoĊe zadebljala, ali manje
PLEURAE (boĉne ploĉe) – nisu zadebljale
Sve gornje ploĉe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI;
Sve donje ploĉe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI;
Sve boĉne ploĉe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI;
Svi tergiti, sterniti i pleuriti zajedno se zovu – SKLERITI;

I - 4

Znaĉajan deo prednjih grudi je VRATNI ŠTIT (pronotum);

Insekti koji su slabi letaĉi imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu
kapsulu;
Dobri letaĉi imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. PTEROTHORAX;
Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se štitić SCUTELLUM, koji je obiĉno trouglast i koji ĉesto nosi vaţne
karakteristike za determinaciju vrsta.
Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke – KRILA, koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE;

A)

– ĉlankovite, sastoje se iz više delova:

1) COXA – vezan za grudi, snabdeven mišićima za pokretanje
2) TROCHANTER (butni valjak) – sastoji se obiĉno iz jednog ĉlanka
3) FEMUR (but)
4) TIBIA (potkolenica) – na kraju se obiĉno nalaze dve male kandţe OSTRUGAE
5) TARSUS (stopalo) – prvi ĉlanak stopala se naziva METATARSUS, a poslednji PRAETARSUS koji se
završava kandţama (UNGULAE)

PULVILUS – organi za prianjanje (omogućavaju insektima
da se kreću po glatkim i vertikalnim površinama)

Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje
koji se zove AROLIUM ili treći tip EMPODIUM;

Tipovi organa za prianjanje:
- PULVILUS
- AROLIUM
- EMPODIUM

GraĊa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije; razlikuju se
dve osnovne funkcije nogu:
1) funkcije kretanja
2) specijalne funkcije

NOGE ZA KRETANJE

Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje:
1. noge za hodanje
2. noge za trĉanje (karakteristika im je da su izduţene i vitke)
3. noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen)
4. noge za plivanje

NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE

1. noge za kopanje
2. noge za grabljenje
3. noge za sakupljanje polena
4. noge za ĉišćenje (sluţe za ĉišćenje pipaka)

NOGE

EKSTREMITETI GRUDI

B)

O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze:
1. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih škrga
2. PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma, izduţivanjem gornjih ploĉa – laţnih notuma tokom

evolucije;
Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi koji daju ĉvrstoću krilima. Kod
primitivnih insekata postojali su samo uzduţni nervi, dok današnji insekti imaju i uzduţne i popreĉne nerve koji grade
polje – OKCA; svako okce nosi odreĊeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi.

UZDUŢNI NERVI kod primitivnih insekata:
1. COSTA – kostalni nerv, nije se granao;
2. SUBCOSTA – ima dve grane;
3. RADIJUS – radijalni nerv, ima 5 grana;
4. MEDIJUS – medijalni nerv, 3 grane;
5. CUBITUS – dve grane;
6. ANALIS - 3 grane;

NERVATURA KRILA KOD DANAŠNJIH INSEKATA:
1. COSTA - prednja ivica krila;
2. SUBCOSTA – ne grana se;
3. RADIJUS – 5 grana;
4. MEDIJUS – 3 grane;
5. CUBITUS – 2 ogranka;
6. ANALIS – samo 1 nerv;

KRILA INSEKATA

Prema graĊi, krila mogu biti:

- krila iste konzistencije
- krila razliĉite konzistencije

KRILA ISTE KONZINSTENCIJE – prednja krila su od istog materijala kao i zadnja;
razlikuju se dva podtipa:
a) oba para krila istog oblika, veliĉine i graĊe (vilin konji, mreţokrilci)
b) krila iste konzistencije, ali razliĉite veliĉine koja mogu biti:
pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera - leptiri)
gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro
razvijenu nervaturu (red Homoptera)

KRILA RAZLIĈITE KONZINSTENCIJE

a) prednja krila hitinizirana, zadnja opnasta (prednja krila – ELITRAE / pokrioce – sluţe za odreĊivanje pravca
pri letenju; zadnja krila su smotana ispod prednjih) – karakteristika reda Coleoptera
b) prednja krila koţasta, zadnja opnasta

c) prednja krila delimiĉno koţasta, a od pola opnasta, zadnja krila opnasta (k-ĉne za red Heteroptera -

smrdibube)

Abdomen (trbuh)

Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je graĊe (tokom evolucije je doţveo najmanje promene), segmenti su
homonemne graĊe.

Ne nosi ekstremitete, ali se u njemu nalazi najveći broj unutrašnjih organa.

popreĉni presek abdomena (trbušni segmenti imaju 4 ploĉe)

GraĊa trbuha je karakteristiĉna po tome što se izmeĊu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv.
INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koţice koje oogućavaju da se zapremina trbuha menja; to je jedini deo
tela insekta koji moţe da menja svoju zapreminu)

Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je laţni – TELSON.
Od 1. do 7. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI,
8. i 9. segment je GENITALNI
a 10. i 11. su POSTGENITALNI

VEZA TRBUHA SA GRUDIMA

Trbuh moţe biti:

SEDEĆI – prvi trbušni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera, Leopidoptera)
VISEĆI – prvi trbušni segment je povezan sa zadnjim grudnim, a prvi i drugi trbušni segment preko jednog
suţenja u donjem delu (Hymenoptera, fam. Apidae/pĉele, Vespidae/ose)
DRŠKAST (PETELJKAST) – prvi trbušni segment je suţen u dršku (Hymenoptera, fam. Icneumonidae,
FormicidaeKod Hymenoptera 1. trbušni segment je deo grudi.

I - 5

Trbuh nosi razliĉite dodatke kod niţih insekata:
1. Furca – odskoĉna viljuška za skakanje kod
Colembola na 4. trbušnom segmentu.

2. Cerci – parni nastavci poslednjeg trbušnog
segmenta; mogu biti dugi i ĉlankoviti ili
neĉlankoviti, snaţni i povijeni u oliku klešta
(uholaţa); javljaju se kod niţih insekata –
Apterigota, Ephemera, bubašvaba

3. Styli – parni neĉlankoviti didaci trbuha koji se
javljaju sa ventralne strane u razliĉitom broju.

Kod viših insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod muţjaka imaju ulogu u kopulaciji, a
kod ţenki – legalica.

4. OVIPOSITOR /teleskopska legalica – nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod ţenki; sastoji se od
dugih, uzanih segmenata koji se mogu uvlaĉiti, kroz koje ţenke polaţu jaja; javljaju se kod SKAKAVACA, OSA
DRVENARICA, PARAZITNIH VRSTA; (kod nekih socijalnih vrsta /osa, pĉela/ legalica je modifikovana u
ţaoku)

5. ŢAOKA –dodatak koji sluţi za odbranu.

6. TRBUŠNE (LAŢNE) NOGE . – javljaju se kod gusenica i pagusenica;gusenice mogu imati 2-5 pari laţnh
trbušnih nogu, a pagusenice manje od 2 ili više od 5 pari.

Legalica je dodatak trbuha, nastala je od genitalnih segmenata. Sastoji se od VALVI i LAMINA.

ANATOMIJA INSEKATA

Unutrašnjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA)
podeljena na tri šupljine – SINUSA:

1. perikardijalni sinus
2.
visceralni sinus
3.
perineuralni sinus

Svaki od ovih sinusa sadrţi odreĊene organe:

1. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu
gornje septe i koţe; sadrţi srĉani organ (leĊni sud) i
perikardijalne ćelije;

2. VISCERALNI SINUS sadrţi Malpigijeve sudove, organe
za varenje, polni organi

3. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i koţe; sadrţi trbušnu nervnu veriţicu (veći deo
centralnog nervnog sistema)

I - 6

Koţa kod insekata predstavlja spoljašnji skelet (EGZOSKELET) ĉije su osnovne funkcije:
- štiti telo od spoljašnjih povreda
- daje oblik telu insekta
- svi unutrašnji organi su preko mišića povezani sa koţom – egzoskelet
- reguliše vodni reţim tela insekta
- sadrţi brojne ţlezde
Koţa nastaje od spoljašnjeg klicinog lista EKTODERMISA, dakle koţa je ektodermalnog porekla!

Koţa se sastoji iz tri osnovna dela:

I. membrana BASILARIS – tanka jednoćelijska opna sastavljna iz zvezdastih ćelija; odvaja koţu od telesne

šupljine;

II. HIPODERMIS - nalazi se iznad membrane basilarisd i ĉini ga sloj cilindriĉnih krupnih ćelija; na pojedinim
mestima je prekinut trihogenim ćelijama ili ćelijama mnogobrojnih ţlezda;
III. KUTIKULA se obrazuje luĉenjem ćelija hipodermisa; slojevita je i ĉine je :

- ENDOKUTIKULA – najdeblji sloj , sadrţi hitin i ĉine ga horizontalne lamele;
- EGZOKUTIKULA – ĉine ga vertikalne lamele; pored hitina sadrţi i sklerotin (belanĉevinasta
materija) koji daje ĉvrstinu telu insekta; sklerotin je najĉvršći deo koţe;
- EPIKUTIKULA – slojeviti, najtanji deo koţe; ĉine ga 4 sloja
kutikularni sloj
polifenolski sloj
cementni sloj

voštani sloj

Koţa insekata ima brojne dodatke odnosno koţne izraštaje. Oni mogu biti locirani na razliĉitim delovima tela.
DLAĈICE (Tricae ) – modifikovane ćelije hipodermisa
LJUSPICE – modifikovane dlaĉice, nisu ĉvrsto fiksirane za koţu; daju boju telu insekta i to su tzv.

STRUKTURNE BOJE; mogu nositi i mirisne materije; sluţe za zaštitu jajnih legala;
KOŢNE ŢLEZDE mogu biti

jednoćelijske
dvoćelijske
višećelijske
IzgraĊene su od modifikovanih ćelija hipodermisa. Razliĉite su po funkcijama:

DODACI KOŢE

GRAĐA KOŢE INSEKATA

KOŢA INSEKATA

VOŠTANE – luĉe vosak i obiĉno su grupisane po dve zajedno; mogu se naći na 4,5,6 ili 7. trbušnom

segmentu;

OTRIOVNE (Toxophorae)-sluţe za odbranu;
AROMATIĈNE- luĉe mirisne materije (obiĉno neprijatnog mirisa)
SLUZNE ŢLEZDE smeštene su oko analnog otvora i luĉe lepljivi sekret koji sluţi za lepljenje jaja za

podlogu.

PAUĈINASTE ŢLEZDE (Sericteriae)

moţe biti:

pigmentna
strukturna

Pigmentne boje potiĉu od pigmenata smeštenih u koţi i to najĉešće u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i
u endokutikuli; Boje smeštene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginuća insekta

Pigmenti mogu biti smešteni i u

hipodermisu;

krvnim ćelijama;

masnom tkivu;

Boje smeštene u hipodermisu su nepostojane boje (primer – vilin konjic)

Strukturne boje – smeštene su u egzokutikuli; (kada svetlost padne na telo insekta, ona se razlaţe i boje se

prelivaju)

Pigmenti koji daju strukturne boje:
MELANIN – daje tamno smeĊu i ţutu boju;
PURINSKI PIGMENTI – nastaju od mokraćne kiseline i daju krem belu boju;
HLOROFIL – daje zelenu boju
KAROTIN – daje crvenu boju
FLAVONI (ţuta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena, siva)
HEMOGLOBIN (crvena boja, ovaj pigmen se retko sreće kod insekata, sreće se kod muva najĉešće – red
Diptera)
Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature, svetlosti i vlage. Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva
ALBINIZAM;

Funkcija boja je višestruka:

od boje zavisi temperatura tela insekta

odbrana od neprijatelja (kamuflaţa, boje za zastrašivanje)

BOJA INSEKATA

ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal)

Smešteni su u visceralnom sinusu.
Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poĉinje usnim
otvorom a završava se analnim otvorom. Prema funkciji i poreklu

razlikujemo tri dela sistema za varenje:
1. STOMODEUM (prednje crevo)
2. MESENTERON (srednje crevo)
3. PROCTODEUM (zadnje crevo)

ektodermalnog je porekla, diferencirano je i sastoji se iz sledećih delova:

a) usni otvor
b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvaĉne ţlezde sa fermentima za
varenje skroba)

c) ţdrelo (PHARYNX) – oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja
na usnu duplju; ĉine ga snaţni mišići koji potiskuju hranu; na ulazu

u

ţdrelo se nalaze snaţne ĉekinje koje spreĉavaju vraćanje hrane;
d) jednjak (OESOPHAGUS) – oblika jednostavne cevi koja se
nastavlja na ţdrelo; tankih je zidova i ima slabu muskulaturu; sluţi
samo za sprovoĊenje hrane;
e) voljka (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje hrane; kod nekih insekata se po obliku ne
razlikuje od jednjaka; kod insekata koji sišu sokove ona je vidno proširena u vidu mehura i sluţi za sakupljanje
sokova; kod pĉela se u voljci odvija prerada nektara u med;
f) prednji ţeludac (PROVENTRIKULUS) – snabdeven je snaţnim mišićima; sa unutrašnje strane se nalaze
hitinski nabori sa bodljama – sluţi za mrvljenje hrane.
g) kardijaĉni zalistak (VALVULA CARDICA) – poslednji deo prednjeg creva; spreĉava vraćanje hrane iz
srednjeg u prednje crevo; ima snaţnu muskulaturu;

STOMODEUM (prednje crevo)

I - 7

Endodermalnog je porekla;
Oblika je jednostavne cevi pribliţno jednake širine celom duţinom. Osnovna funkcija mu je varenje hrane.

***i uzduţni i kruţni mišići su popreĉno prugaste graĊe;

EPITELIJALNE ĆELIJE imaju više funkcija;
sekretorna uloga (luĉe fermente koji sluţe za varenje

hrane);
apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju
je ćelijama krvi koje hranu prenose kroz organizam)
luĉe i peritrofiĉnu membranu koja štiti epitelijalne
ćelije od ĉestica hrane;

Sekrecija moţe biti:

APOKRINA
MEROKRINA
HOLOKRINA

Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti
slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatiĉni izraštaji
epitelijalnih ćelija u vidu treplju koji uvećavaju apsorpcionu
površinu) i uĉestvuju u varenju hrane;

Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luĉenja fermenata
razara se deo rabdorijuma, pa epitelijelne ćelije takoĊe
uĉestvuju u varenju hrane; deo epitela koji se troši obnavljaju

regenerativne ćelije nakon varenja hrane;

Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luĉenjem fermenata razara se i rabdorijum, i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i
jedra epitela, nakon ĉega regenerativne ćelije obnavljaju ĉitav epitel;
U osnovi epitelnih ćelija nalazi se bazalna membrana, a iza nje kruţni i uzduţni mišići.

Izraštaji na prednjem delu srednjeg creva koji povećavaju površinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke)
i javljaju se kod nekih insrekata; kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi povećanja površine;

Nastavlja se na srednje crevo i završava se analnim otvorom.
Kao i prednje crevo, EKTOdermalnog je porekla, diferencirano je i sastoji se odsledećih delova:
ILLEUM (tanko crevo, postoji kod svih vrsta)
COLLON ()debelo crevo; neke vrste ga nemaju
REKTALNO CREVO (pravo crevo; sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog
otvora
)

FUNKCIJE zadnjeg creva:

tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu, a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum;

kod nekih insekata u tankom crevu ţive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomaţu varenje hrane);

debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu
rektalno crevo – u njemu se vrši ponovna apsorpcija vode; kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj
ampuli; u rektalnom crevu se formiraju karakteristiĉni oblici izmeta za odreĊene vrste;

PROCTODEUM (zadnje crevo)

MESENTERON (srednje crevo)

VARENJE HRANE poĉinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadrţe AMILAZE za razlaganje skroba; Hrana se
zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja; U prednjem ţelucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje
crevo.

U srednjem crevu se luĉe

PROTEAZE
LIPAZE
CELULAZA

CELOBIAZA (ove fermente luĉe epitelijalne ćelije)
U srednjem crevui se vrši apsorpcija najvećeg dela svarene hrane.

Svi insekti nemaju navedene fermente zato što npr. naseljavaju samo drvo bogato belanĉevinama poput vrba i topola
(Cosus cosus), a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr. termiti nemaju celulazu, a varenje celuloze vrše
simbionti.) Kod nekih insekata varenje hrane se vrši van tela insekta, u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva
EKSTRAINTERSTINERNO varenja.

ORGANI ZA DISANJE

Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja, trahejalnih škrga ili preko koţe.
TRAHEJE (trahealne cevi) – promera su 1.5µm, granaju se dihotomo u manje cevĉice TRAHEOLE (‹ 1µm) koje
dovode O2 do svake ţive ćelije;
Traheje su elastiĉne cevi, sa unutrašnje strane ojaĉane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva
tenidijum i koja omogućava da traheje budu stalno otvorene. Traheje su sa spoljašnjom sredinom povezane preko
ţigova (stigme) – specijalnih otvora;

TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih ćelija u organizmu do kojih sprovode kiseonik; slepo se završavaju.
Trahealni sistem nastaje od spoljašnjeg klicinog lista, dakle ektodermalnog je porekla;

Stigme su najĉešće eliptiĉni otvori snabdevenim prstenom
koji omogućava da stigma bude stalno otvorena; stigma se
otvara u jedno proširenje - ATRIUM iz koga polazi uvek
jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim
trahejama.

Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ĉekinjama i raznim
hitinskim naborima koji spreĉavaju ulazak ĉvrstih ĉestica u

traheju (filter)

Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje
prelaza iz stigme u traheju, a sastoji se od mišića
ĉijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili
povećava; njegovauloga je da zadrţi vazduh i
potisne ga u traheju i dalje ka ćelijama.
Zahvaljujući sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi
reguliše se odavanje vode iz organizma, što je
znaĉajno za opstanak naroĉito u suvoj sredini.

I - 8

Stigme su parno raspoređene na grudnim i trbušnim segmentima, a smeštene su boĉno na telu (na pleurama). Broj
stigmi je razliĉit i zavisi od vrste insekta.
Imaga većine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo- i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbušnih segmenata.
Larve imaju razliĉit broj stigmi; kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj
ţive.(npr. larve komaraca ţive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevĉici koaj se nalazi iznad površine vode).
Imaga (bez obzira u kojoj sredini ţive) dišu pomoću traheja. Larve nekih insekata koje ţive u vodi mogu da koriste
kiseonik iz vode pomoću TRAHEALNIH ŠKRGA. Trahealne škrge su ispupĉenja integumenta (koţe) u vidu finih listića
ili opni isprepletanih mreţom trahealnih cevi i traheola, a O2 se usvaja osmozom;

TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen; ĉini ga sistem cevĉica koje se u organizmu spajaju na razliĉite
naĉine.
Kod Pterygota traheje susednih segmenata, kao i u okviru pojedinih segmenata, su povezane uzduţnim i popreĉnim
mostovima u tzv. trahealna stabla .
Trahealni sistem nemaju Colembole, Protura, larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. One dišu preko koţe a
dalji prenos O2 se vrši preko hemolimfe.
Imaga svih insekata, bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne, jedan deo O2 usvajaju preko koţe, do 10%.

Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata.

1. DVOTAKTNO DISANJE1. takt – stigme otvorene, trbuh se širi, kiseonik preko traheja i traheola dolazi do
ćelija; 2. takt – stigme otvorene, trbuh se skuplja, CO2 i vodena para izlaze iz organizma;

2. ĈETVOROTAKTNO DISANJE1. takt - stigme otvorene, trbuh se širi, vazduh ulazi u trhaheje i traheole;
2. takt – stigme su zatvorene, trbuh se skuplja i O2 potiskuje do ćelija gde se vrši tazmena gasova;
3. takt – stigme su zatvorene, trbuh se širi, CO2 i vodena para iz ćelija prelaze u traheole i traheje;
4. takt – stigme otvorene, trbuh se skuplja, CO2 i vodena para izlaze iz organizma

3. DISANJE POMOĆU RAZLIKE U PRITISCIMA

ORGANI KRVOTOKA

Kod insekata krvotok je otvorenog tipa – krv se slobodno razliva
po telesnoj šupljini i ne postoje krvni sudovi, već samo organi krvotoka koji usmeravaju krv.
Organi krvotoka su:

SRĈANI ORGAN (leđni sud) smešten u perikardijalnom sinusu, ima oblik cevi koja se prostire od kraja
trbuha do glave; zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. LeĊni sud je iziferenciran na sledeće delove:

A. AORTA

nediferencirana cev koja se pruţa najĉešće od sredine 1. trbušnog segmenta do glave; najĉešće je
prava a kod ţaokonoša je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete
glave;

B. SRCE

Nalazi se u trbušnom delu
Pulsirajući organ, saĉinjen je od 1-8 komorica; svaka komorica je u vidu meška koji je utisnut na
bokovima gde se nalaze otvori – OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa;
izmeĊu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreĉavaju vraćanje krvi u zadnji deo telai
omogućavaju da se krv kreće ka aorti;

U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uĉestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni,
perikardijalni i perineuralni sinus.

Gornja septa je izgraĊena od vezivnog tkiva, perforirana i uĉestvuje u
cirkulaciji krvi.; nalazi se ispod srĉanog organa;
Donja septa iste je graĊe nije perforirana i takoĊe uĉestvuje u cirkulaciji.
Radijalni mišići priĉvršćuju srce za koţu na leĊnom delu a sa donje strane
za gornju septu.
Krilasti mišići su razapeti po gornjoj dijafragmi, ali je ne pokrivaju u
potpunosti, ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna teĉnost.(ne vezuju
srce)

MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI

Cirkulacija krvi se odvija u dve faze:
faza DIJASTOLE (širenja srĉanih komorica)
faza SISTOLE (sakupljanja srĉanih komorica)

Krv u telu insekta cirkuliše na osnovu razlike u pritiscima.
U momentu otpuštanja radijalnih mišića dolazi do kontrakcije krilastih mišića kioji gornju septu potiskuju na dole i tada
se , usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu, krvna teĉnost kroz perforiranu
gornju septu kreće iz visceralnog u perikardijalni sinus.

Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srĉane komorice na sledeći naĉin:
u fazi dijastole (širenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih srĉanih komorica i perikardijalnog sinusa.
Tada krvna teĉnost kroz ostijume ulazi u srce, a iz srca u aortu. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu, zatim

grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu
trbuha gde je septa prekinuta što omogućava da krv iz perineuralnog sinusa preĊe u viscealni sinus odakle
zapljuskuje unutrašnje organe.
Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom.

I - 9

FUNKCIJE KRVI

odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova)
prenos hranljivih materija do svih organa
transport hormona kroz organizam
kod nekih insekata krv sluţi za odbranu (krv tada sadrţi otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako
izluĉuje na pojedinim delovima tela)
kod nekih insekata krv ima specifiĉne funkcije (npr. neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada
dobijaju novu specifiĉnu funkciju)

Koliĉina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. kod bubašvabe krv ĉini oko 5% telesne mase, a kod pĉele je to 25-
30%) i razliĉita je razliĉitim stadijumima razvića.

SASTAV KRVI

Krv se sastoji od krvne teĉnosti i krvanih zrnaca

HEMOLIMFA (krvna teĉnost) – koloidni ili kristaloidni rastvor razliĉitih materija; najveći deo limfe ĉini voda (oko 3/4)
od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg,
Fe i Ca.
od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanĉevine, skrob, masti, ugljeni hidrati, slobodne
aminokiseline, fermenti, pigmenti, mokraćna kiselina i hormoni
Hemolimfa Moţe biti bezbojna ili obojena pigmentima u ţuto, crveno, smeĊe ili zeleno.
Krvna teĉnost moţe biti:
slabo kisele reakcije – kod gusenica obiĉno
alkalne reakcije – kod većine odraslih insekata

HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla.

Mogu biti razliĉitog oblika i veliĉine (okruglastog, eliptiĉnog, izduţeno vretenastog, ameboidnog...) i uvek imaju
izraţeno jedro!

Hemociti aktivno uĉestvuju u procesu
hidrolize i histogenete u vreme

metamorfoze (presvlaĉenja); u ovom
procesu hemociti uĉestvuju na dva
naĉina:

a) FAGOCITOZA: krvna zrnca
upijaju u sebe delove tkiva i

razlaţu ih pomoću fermenata

b) LIOCITOZA : krvna zrnca

izluĉuju fermente koji razlaţu

tkiva van samih krvnih zrnaca;

Izduţeno vretenasta krvna zrnca luĉe vezivno tkivo;

PERIKARDIJALNE ĆELIJE su krupne ćelije mezodermalnog porekla, nalaze se sa obe strane srca, imaju krupna
jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni – SYNCITIUM. Mogu biti rasporeĊene pojedinaĉno ili u grupama.
Perikardijalne ćelije imaju nefrocitnu ulogu – eliminišu štetne produkte metabolizma iz krvi, ali ih trajno zadrţavaju jer
nemaju vezu sa crevnim kanalom. Ove ćelije imaju i fagocitnu ulogu – u sebe uvlaĉe ĉvrste materijei na taj naĉin
eliminišu njihovo štetno dejstvo.

MASNO TKIVO – Corpus adeposus

Mesodermalnog je porekla; ĉine ga telašca razliĉitog oblika u razliĉitim delovima tela insekta. U njemu se deponuju
hranljive materije,a moţe imati i nefrocitnu ulogu.

U telu insektamasno tkivo je rasporeĊeno u dva sloja:
1. PARIETALNI – nalazi se ispod koţu
2. VISCERALNI – oko nervnog kanala

OENOCYTAE (vinske ćelije)

Nalaze se ispod koţe i imaju krupna jedra, protoplazma im je ruţiĉaste boje i podseća na vino (otuda i naziv)
Funkcija im nije sa sigurnošću utvrĊena. Nataju od spoljašnjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla), pa se
pretpostavlja da uĉestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. da luĉe voštane materije.

NERVNI SISTEM

Kod insekata je ganglioznog tipa. IzgraĊen je od većeg broja nervnih ĉvorića, ganglija, povezanih nervnim vrpcama.

Ektodermalnog je porekla. Deli se na dva dela:
Centralni nervni sistem
Simpatiĉki (utrobni nervni sistem)

CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS)

Najvećim delom je smešten u peeineuralnom sinusu; naziva se još i trbušna nervna veriţica. Postoji više tipova

centralnog nervnog sistema:

LESTVIĈAST NERVNI SISTEM - prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje
su bile meĊusobno povezane popreĉnim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata
uzduţnim vezana / KONEKTIVAMA /. Ovakav tip CNS ima oblik lestvice, pa otuda i naziv.
LANĈAST NERVNI SISTEM – evolucijom dolazi do odreĊenih promena – ganglije pojedinih segmenata se
stapaju, komisure nestaju, a od dve konektive nastaje jedna.

DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – kod viših insekata dolazi do skraćivanja iloi potpunog
išĉezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija.
CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – odlikuje insekte na najvišem stupnju razvoja (MUVE); sve grudne i
trbušne ganglije su spojene u jednu zajedniĉku

I - 10

GANGLIJE su saĉinjene od većeg broja nervnih ćelije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro; iz
svakog neurona polaze dve vrste izraštaja:
DENDRIT – kraći izraštaji koji se granaju; ima ih veći broj na jednom neuronu;
NEURITI (AXON) – duţi izraštaj, samo jedan postoji na svakom neuronu;

Dendritima se nervni impuli prenose do nervne ćelije (neurona), a neuritima od neurona.

Prema funkciji nerve ćelije se dele na tri grupe:
1. SENZITIVNE ĆELIJE – ĉulne ćelije koje primaju nadraţaje iz spoljašnje sredine; rasporeĊene su po površini
tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit); pomoću dendrita primaju nadraţaj iz spoljašnje
sredine a neuritom ga prenose do najbliţe ganglije;
2. ASOCIJATIVNE ĆELIJE – nalaze se u ganglijama; multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit);
dendritima primaju nadraţaj od neurita senzitivne ćelije a dendritima su vezane za motorne ćelije (nervni
impuls=nadraţaj);
3. MOTORNE ĆELIJE – dendritima su povezane za neurit asocijativne ćelije a neuritom za organ koji treba da
odreaguje na nadraţaj. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su;

Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moţe biti:
Glaveni
Grudni

Trbušni
U glavi se nalazi 6 pari ganglija. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad ţdrela / NADŢDRELNE
GANGLIJE / a 3 para ispod ţdrela / PODŢDRELNE GANGLIJE /.

Kod viših insekata nadţdrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. Na mozgu se jasno razlikuju
tri reţnja:

1. PROTOCEREBRUM - nastao spajanjem prvog para ganglija; iz njega polaze nervi koji inervišu sloţene oĉi
(facete) i proste oĉi (ocele)
2. DEUTOCEREBRUM – nastao stapankjem drugog para ganglija on inerviše pipke i antene
3. TRITOCEREBRUM – manjih dimenzija, ali izduţen; gradi okoloţdrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga
sa podţdrelnim ganglijama.
Podţdrelne ganglije se takoĊe spajaju u jednu masu u inervišu usne delove

Grudne ganglije inervišu lokomotorne organe (krila i noge)
Trbušne ganglije inervišu najveći broj unutrašnjih organa koji se nalaze u trbuhu.

SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM (SNS)

Deli se na dva dela:

1. neparni nerv / ventralni deo simpatiĉkog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i pruţa se
duţ centralnog nervnog sistema; inerviše organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta;
2. stomatogastriĉni / dorzalni / deo simpatiĉkog nervnog sistema pruţa se duţ prednjeg creva sa gornje
strane; sastoji se od više ganglija; prva ganglija nalazi se u predelu ĉela i naziva se FRONTALNA; Frontalna
ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se
OCCiPITALNA ganglija. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje

polaze nervne vrpce koje se završavaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane
ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem.

Carpora allata - nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko
druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je
aktivan u stadijumu larve.

Carpora cardiaca - sekretornu ulogu i nervnu funkciju; ona luĉi svoj sopstveni hormon.

Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH
/ Ecdyson /; kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem
aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze

Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira
rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem.

ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA

(najvaţnije endokrine ţlezde i njihovi hormoni)

Carpora allata - nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko
druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je
aktivan u stadijumu larve.

Carpora cardiaca - sekretornu ulogu i nervnu funkciju; ona luĉi svoj sopstveni hormon.

Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH
/ Ecdyson /; kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem
aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze

Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira
rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem

I - 11

MUŠKI POLNI ORGANI

(opis, poloţaj, delovi, funkcije pojedinih delova)

Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla.
1. TESTES (semenici) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni.Sastoje se od većeg broja
semenih cevi na kojima se razlikuje vršni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne ćelije

SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. Spermatocytae se dalje
dele i daju spermatozoide.
2. VAS DEFERENS (parni semenovod) – imaju oblik jednostavne cevi koje sluţe za sprovoĊenje
spermatozoida do neparnog semenovoda. Donji deo je obiĉno proširen i ĉini Vesicula seminales ;
3. VESICULA SEMINALES sluţe za sakupljanje i ĉuvanje spermatozoida do momenta kopulacije; u njih se
ulivaju sekreti specijalnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u vitalnom stanju;

4. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je

snabdevena snaţnim mišićima i sluţi za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije; na donjem delu
neparnog semenovoda nalazi se još više hitiniziran deo – kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima
diferencijalno-dijagnostiĉki karakter; polni otvor kod muţjaka se nalazi na 9. trbušnom segmentu.
5. AKCESORNE ŢLEZDE (dodatne, parne) – luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje spermatozoida u tzv.
SPERMATOFORE / paketiće spermatozoida /

I – 12

ŢENSKI POLNI ORGANI

(opis, poloţaj, delovi, funkcije pojedinih delova)

Ţenski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni

ektodermalnog.

Ţenske polne organe ĉine sledeći delovi:

1. JAJNICI (Ovariumi) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. Sastoje se od jajnih ćelija –
OVARIOLA ; broj ovariola je razliĉit i zavisi od vrste insekta; boţe ih biti od 1 do nekoliko stotina;

Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela:

germarium – vršni (apikalni) deo odnosno klicište; u njemu se nalaze nediferencirane ćelije koje
sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ĆELIJE;U
zavisnosti od toga šta nastaje njihovom deobom, oogoniae se se dele na:
a) PANOISTIĈNI TIP – oogoniae daju samo jajne ćelije deobom, a njihovu ishranu vrši folikularni

epitel.

b) MEROISTIĈNI TIP – oogoinae deobom daju i jajne ćelije i ţumancentne ćelije koje vrše
njihovu ishranu. U zavisnosti od toga gde se nalaze ţumancentne ćelije postoje dva podtipa
meroistiĉnog tipa:

politrofni – ţumancentne ćelije se nalaze iznad svake jajne ćelije
teletrofni – ţumancentne ćelije se nalaze u germariumu a sa jajnim ćelijama su
povezane preko protoplazmatiĉnih kanala preko kojih ih i prehranjuju

vitelarium – bazalni deo ovariole

Prema naĉinu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma:
I. PRAMENAST TIP – sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod
II. ĈEŠLJAST TIP – svaka ovariola uvire posebno u jajovod

OVARIOLA

GERMARIUM

VITELARIUM

sazrevanjem daje oogoniae
koje deobom daju oocytae
OOGONIAE:

MEROISTIĈNI TIP

politrofni
podtip
teletrofni
podtip

PANOISTIĈNI TIP

I – 13

2. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje sluţe za sprovoĊenje jajnih ćelija o9d ovarijuma da
neparnog jajovoda
3. NEPARNI JAJOVOD (Vagina) – ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi; vaginalni otvor
/ ooporus / se nalazi na 9. trbušnom segmentu; kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja sluţi za
polaganje jaja.
Vagina nosi odreĊene dodatke:
A. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) – organ preko koga se vrši kopulacija (sparivanje), ne javlja
se kod svih insekata; ĉesto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije, a zatim se
spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se ĉuvaju dok jaja iz ovarijuma
ne krenu kroz vaginu, kada dolazi do oploĊenja

B. RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) – sluţi za ĉuvanje semena nakon kopulacije do momenta
oploĊenja jajne ćelije; u nju uviru sekreti posebnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u posebnom stanju;
semena kesica ima veliki znaĉak kod insekata koji se pare samo jednom u ţivotu a jaja nose ceo ţivot
(više godina) – kao što su matice socijalnih insekata / pĉele, mravi /

C. ACESORNE ŢLEZDE (dodatne, lepljive ţlezde) - luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje jaja za podlogu ili za
prikrivanje jajnih legala.

RAZMNOŢAVANJE INSEKATA

(naĉini, građa polnih ćelija, oviparitet, viviparitet)

Insekti su organizmi sa razluĉenim polovima, mada su uoĉene i pojave hermafroditizma (svilena buba, gubar, borova)
Njihovo razmnoţavanje se vrši naroĉitim, tzv. POLNIM ĆELIJAMA / jaje i spermatozoid /. Razmnoţavanje polnim
ćelijama moţe biti:

1. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) – u razmnoţavasnju uĉestvuju i jaje i spermatozoid
2. partenogenetsko (PARTENOGENEZA) – insekti se raĊaju iz neoploĊenih jaja

JAJE – predstavlja jednu uvećanu ćeliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra. Protoplazma je spolja
obavijena ţumancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budući embrion.Spolja je
jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM, na kojoj se nalazi veliki broj pora koje sluţe za disanje samog jajeta.
Pored pora, obiĉno se na temenu jajete nalazi nešto veći otvor kanala – mikropile koja polazi kroz ţumancentnu opnu i
sluţi za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliĉita
(okruglasta, eliptiĉna, zvezdasta, izduţena, tanjirasta...) a takoĊe i po boji mogu biti vrlo raznolika.

SPERMATOZOID – mikroskopski sitne ćelije na kojima se jasno razlikuju dva dela:

- glava
- jako pokretljiv rep
U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. Rep omogućava kretanje spermatozoida kroz semenovode. Kod mnogih
insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE – paketiće koje muţjak pri kopulaciji predaje ţenki.

U većini sluĉajeva insekti polaţu jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET.
VIVIPARITET- pojava da se jaja izlegu u telu ţenke i da ona raĊa ţive mladunce. IzmeĊu ovipareiteta i vivipariteta
postoji ĉitav niz prelaza:

OVOVIVIPARITET – embrionalno razviće se odvije u telu ţenke a larva se raĊa neposredno po polaganju jaja

(kod tahinida)

LARVIPARITET – ţenka raĊa ţive mladunce koji se izlegu u telu same ţenke (pojava kod lĉisnih vaši i mnogih

muva)

PUPIPARITET – embrionalno i postembrionalno razviće se odvijaju u telu ţenke a ona raĊa tj. izbacuje gotove

lutke (kod konjske muve)
POLYEMBRIONIA – pojava da se iz jednog jajeta izleţe veći broj larvi. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod
parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta; kod ove ose se iz jednog jajeta
izleţe 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga; karakteristiĉno je da su sva imaga iz istog legla istog pola.

I – 14

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->