MORFOLOGIJA INSEKATA

Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona: A. Cephalon (glava) B. Torax (grudi) C. Abdomen (trbuh)

I-3

Cephalon (glava)

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoĉavaju na embrionu: 1. ACRON – laţni glaveni segment 2. ANTENALNI segment – nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene 3. INTERKALARNI segment 4. MANDIBULARNI segment – nosi mandibule (gornje vilice) 5. MAKSILARNI segment 6. LABIJALNI segment Na glavi inasekta se nalaze dva otvora: - usni otvor - zatiljaĉni otvor (occipetalni) Na glavi insekta se vide samo šavovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, već samo njihovi delovi koji su znaĉajni za klasifikaciju inskata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. VERTEX - teme FRONS - ĉelo CLYPEUS – glavin štit LABRUM – gornja usna GENAE - obrazi OCCIPUT - zatiljak TEMPORAE - slepooĉnice GULA - guša COLLUM - vrat

Poloţaj glave u odnosu na telo je: - PROGNATHI – usni otvor je usmeren NAPRED a ĉelo NA GORE (većina insekata ima ovakav poloţaj glave) - ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a ĉelo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca) - HYPOGNATHI – usni otvor je podvuĉen POD TELO a ĉelo je usmereno na dole (bubašvabe, lisne vaši) Oblik glave moţe biti: okrugao, trouglast, eliptiĉan, izduţen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.
Glava nosi 4 para ekstremiteta: - 1 par pipaka (Anthenae) - 3 para usnih ekstremiteta ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najĉešće izmeĊu para sloţenih oĉiju; ĉlankovite su graĊe; Na antenama se razlikuju tri dela: 1. SCAPUS – bazalni ĉlanak (vezuje antenu za glavinu ĉauru) 2. PEDICULLUS – drţak (na njemu se nalazi ĉulo sluha ili organ za odrţavanje ravnoteţe – Dţonstonov organ) 3. FLAGELLUM – biĉ (sastoji se od 1 do 60 ĉlanaka)

Antene mogu biti: - Anthenae AEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka manje više iste graĊe - Anthenae INAEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka razliĉite graĊe ANTENAE AEQUALLES ĈEKINJAST PIPAK svaki ĉlanak je pri osnovi uţi nego pri vrhu, (bubašvabe, rovac, popac, bogomoljka); KONĈAST PIPAK ĉlanci su manje više iste širine celom svojom duţinom (skakavci, bube listare, striţibube, bauljari) BROJANIĈAST PIPAK ĉlanci u biĉu okruglasti, dodirni prostor izmeĊu pojedinih ĉlanaka je jako suţen (mraĉnjaci) TESTERAST PIPAK (zubast) – svaki ĉlanak u biĉu je boĉno izvuĉen (sa jedne ili sa obe strane)-skoĉibube ĈEŠLJAST PIPAK – ĉlanci sa strane takoĊe izvuĉeni, ali više nego kod testerastog tipa (leptiri, fam. Noctuidae, i to ţenke, a takoĊe i drvotoĉci) PERAST PIPAK na svakom ĉlanku se nalaze boĉno izvuĉeni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje razvijeni pipci (fam. Noctuidae - muţjaci, muţjaci lisnih osa) ANTENAE INAEQUALLES GLAVIĈAST PIPAK – glavicu gradi nekoliko vršnih ĉlanaka koji su meĊusobno srasli (dnevni leptiri, bubamare) GLAVIĈAST PIPAK SA BODLJOM GLAVIĈAST PIPAK SA PEROM – došlo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera, odnosno bodlje (muva ima oba) KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) – njasliĉniji konĉastom tipu – ĉlanci su iste širine ali su pod odreĊenim uglom (pĉele, ose, bubamare) PRELOMLJEN ĈEŠLJAST – ĉlanci u vršnom delu izvuĉeni boĉno, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na osnovu pipka (jelenak) PRELOMLJEN GLAVIĈAST – vršni ĉlanci prelomljnog pipka srasli (karalteristiĉan za vrste koje ţive skrovito – surlaši, sipci drvenari, potkornjaci) PRELOMLJEN LEPEZAST - ĉlanci su pod odreĊenim uglom, a vršni su jako izduţeni, pa insekt moţe da ih skupi ili raširi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

sluţe za komadanje hrane.usni aparat za LIZANJE I SRKANJE su vezane za glavinu ĉauru i mogu se pomerati samo levo-desno. te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE. postoje i: .stablo PALPES MAXILLARES – sastoje se od 3-5 ĉlanaka i nose ĉulo ukusa LOBUS EXTERNUS -kaciga LOBUS INTERNUS – sastoji se od finih zubića za usitnjavanje hrane LABIUM (usne) 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) se sastoji iz prividno neparnih delova: MANDIBULAE (gornje vilice) SUBMENTUM (podbradak) MENTUM (brada) PALPES LABIALES PARAGLOSSA GLOSSA CANIA HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX SPIRITOTROMP (sisaljka. nastala srastanjem kaciga) . Pored njega. jake su i luĉno povijene. STIPES . kod nekih insekata sluţe muţjacima za borbu oko ţenke (jelenak) MAXILLAE (donje vilice) 1) 2) 3) 4) 5) se sastoje iz: CARDO (ĉep) – spaja maksile sa glavinom ĉaurom.usni aparat za BODENJE I SISANJE .USNI EKSTREMITETI INSEKATA Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta: 1) Mandibulae (gornje vilice) 2) Maxillae (donje vilice) 3) Labium (usne) Smatra se da su se insekti prvo hranili ĉvrstom hranom.

ali manje PLEURAE (boĉne ploĉe) – nisu zadebljale Sve gornje ploĉe segmenata prednjih. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI. Sve donje ploĉe segmenata prednjih. Sve boĉne ploĉe segmenata prednjih.I-4 Thorax (grudi) Grudi se sastoje iz tri segmenta: 1) prednje grudi – PROTHORAX 2) srednje grudi – MESOTHORAX 3) zadnje grudi . Svi tergiti. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI.METATHORAX Grudi su izgraĊene od nekoliko ploĉa: TERGUM (gornja ploĉa) – veoma zadebljala i pektinizirana STERNUM (donja ploĉa) – takoĊe zadebljala. sterniti i pleuriti zajedno se zovu – SKLERITI. .

a poslednji PRAETARSUS koji se završava kandţama (UNGULAE) PULVILUS – organi za prianjanje (omogućavaju insektima da se kreću po glatkim i vertikalnim površinama) Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje koji se zove AROLIUM ili treći tip EMPODIUM. koji je obiĉno trouglast i koji ĉesto nosi vaţne karakteristike za determinaciju vrsta. Dobri letaĉi imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se štitić SCUTELLUM. razlikuju se dve osnovne funkcije nogu: 1) funkcije kretanja 2) specijalne funkcije NOGE ZA KRETANJE Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje: 1. Insekti koji su slabi letaĉi imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu kapsulu. 3. noge za hodanje 2. koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE. PTEROTHORAX.Znaĉajan deo prednjih grudi je VRATNI ŠTIT (pronotum). noge za plivanje NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE 1.AROLIUM . sastoje se iz više delova: COXA – vezan za grudi.EMPODIUM GraĊa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije. Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke – KRILA. noge za kopanje noge za grabljenje noge za sakupljanje polena noge za ĉišćenje (sluţe za ĉišćenje pipaka) . EKSTREMITETI GRUDI NOGE 1) 2) 3) 4) 5) A) – ĉlankovite. 2. Tipovi organa za prianjanje: . 4. noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen) 4. snabdeven mišićima za pokretanje TROCHANTER (butni valjak) – sastoji se obiĉno iz jednog ĉlanka FEMUR (but) TIBIA (potkolenica) – na kraju se obiĉno nalaze dve male kandţe OSTRUGAE TARSUS (stopalo) – prvi ĉlanak stopala se naziva METATARSUS.PULVILUS . noge za trĉanje (karakteristika im je da su izduţene i vitke) 3.

SUBCOSTA – ima dve grane. CUBITUS – 2 ogranka. SUBCOSTA – ne grana se. 2. 5. 3. nije se granao. 3 grane. ANALIS – samo 1 nerv. RADIJUS – radijalni nerv. Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi koji daju ĉvrstoću krilima. ima 5 grana. NERVATURA KRILA KOD DANAŠNJIH INSEKATA: 1. dok današnji insekti imaju i uzduţne i popreĉne nerve koji grade polje – OKCA. 4. Kod primitivnih insekata postojali su samo uzduţni nervi.prednja ivica krila.B) KRILA INSEKATA O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze: 1. 6. MEDIJUS – medijalni nerv. svako okce nosi odreĊeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi. COSTA – kostalni nerv. ANALIS . 3. 6. 5. 2. COSTA .3 grane. . CUBITUS – dve grane. izduţivanjem gornjih ploĉa – laţnih notuma tokom evolucije. MEDIJUS – 3 grane. RADIJUS – 5 grana. 4. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih škrga 2. UZDUŢNI NERVI kod primitivnih insekata: 1. PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma.

Od 1. zadnja krila opnasta (k-ĉne za red Heteroptera smrdibube) I-5 Abdomen (trbuh) Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je graĊe (tokom evolucije je doţveo najmanje promene).krila iste konzistencije . krila mogu biti: . INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koţice koje oogućavaju da se zapremina trbuha menja. a prvi i drugi trbušni segment preko jednog suţenja u donjem delu (Hymenoptera. trbušni segment je deo grudi. veliĉine i graĊe (vilin konji. a od pola opnasta. popreĉni presek abdomena (trbušni segmenti imaju 4 ploĉe) GraĊa trbuha je karakteristiĉna po tome što se izmeĊu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv. zadnja opnasta (prednja krila – ELITRAE / pokrioce – sluţe za odreĊivanje pravca pri letenju. fam. segment je GENITALNI a 10. i 9. Apidae/pĉele. FormicidaeKod Hymenoptera 1. zadnja krila su smotana ispod prednjih) – karakteristika reda Coleoptera b) prednja krila koţasta. fam. . zadnja opnasta c) prednja krila delimiĉno koţasta. Icneumonidae. do 7. su POSTGENITALNI VEZA TRBUHA SA GRUDIMA Trbuh moţe biti: SEDEĆI – prvi trbušni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera. razlikuju se dva podtipa: a) oba para krila istog oblika.leptiri)  gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro razvijenu nervaturu (red Homoptera) KRILA RAZLIĈITE KONZINSTENCIJE a) prednja krila hitinizirana. mreţokrilci) b) krila iste konzistencije.krila razliĉite konzistencije KRILA ISTE KONZINSTENCIJE – prednja krila su od istog materijala kao i zadnja. Leopidoptera) VISEĆI – prvi trbušni segment je povezan sa zadnjim grudnim. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI.Prema graĊi. 8. to je jedini deo tela insekta koji moţe da menja svoju zapreminu) Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je laţni – TELSON. i 11. ali razliĉite veliĉine koja mogu biti:  pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera . Ne nosi ekstremitete. ali se u njemu nalazi najveći broj unutrašnjih organa. segmenti su homonemne graĊe. Vespidae/ose) DRŠKAST (PETELJKAST) – prvi trbušni segment je suţen u dršku (Hymenoptera.

visceralni sinus 3. uzanih segmenata koji se mogu uvlaĉiti. 2.gusenice mogu imati 2-5 pari laţnh trbušnih nogu. 4. OSA DRVENARICA. Styli – parni neĉlankoviti didaci trbuha koji se javljaju sa ventralne strane u razliĉitom broju. VISCERALNI SINUS sadrţi Malpigijeve sudove. I-6 ANATOMIJA INSEKATA Unutrašnjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA) podeljena na tri šupljine – SINUSA: 1. Legalica je dodatak trbuha. PARAZITNIH VRSTA. nastala je od genitalnih segmenata. ŢAOKA –dodatak koji sluţi za odbranu. trbušnom segmentu. perikardijalni sinus 2. Ephemera. (kod nekih socijalnih vrsta /osa. 2.Trbuh nosi razliĉite dodatke kod niţih insekata: 1. Cerci – parni nastavci poslednjeg trbušnog segmenta. perineuralni sinus Svaki od ovih sinusa sadrţi odreĊene organe: 1. sadrţi trbušnu nervnu veriţicu (veći deo centralnog nervnog sistema) . javljaju se kod niţih insekata – Apterigota. mogu biti dugi i ĉlankoviti ili neĉlankoviti. polni organi 3. kroz koje ţenke polaţu jaja. sadrţi srĉani organ (leĊni sud) i perikardijalne ćelije. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje septe i koţe. 6. pĉela/ legalica je modifikovana u ţaoku) 5. Furca – odskoĉna viljuška za skakanje kod Colembola na 4. a kod ţenki – legalica. snaţni i povijeni u oliku klešta (uholaţa). sastoji se od dugih. OVIPOSITOR /teleskopska legalica – nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod ţenki. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i koţe. Kod viših insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod muţjaka imaju ulogu u kopulaciji. organe za varenje. bubašvaba 3. a pagusenice manje od 2 ili više od 5 pari. Sastoji se od VALVI i LAMINA. TRBUŠNE (LAŢNE) NOGE . javljaju se kod SKAKAVACA. – javljaju se kod gusenica i pagusenica.

odvaja koţu od telesne šupljine. nisu ĉvrsto fiksirane za koţu. . Oni mogu biti locirani na razliĉitim delovima tela. KUTIKULA se obrazuje luĉenjem ćelija hipodermisa. membrana BASILARIS – tanka jednoćelijska opna sastavljna iz zvezdastih ćelija. daju boju telu insekta i to su tzv. ĉine ga 4 sloja kutikularni sloj polifenolski sloj cementni sloj voštani sloj DODACI KOŢE Koţa insekata ima brojne dodatke odnosno koţne izraštaje.reguliše vodni reţim tela insekta .KOŢA INSEKATA Koţa kod insekata predstavlja spoljašnji skelet (EGZOSKELET) ĉije su osnovne funkcije: . dakle koţa je ektodermalnog porekla! GRAĐA KOŢE INSEKATA Koţa se sastoji iz tri osnovna dela: I.EGZOKUTIKULA – ĉine ga vertikalne lamele. III. DLAĈICE (Tricae ) – modifikovane ćelije hipodermisa LJUSPICE – modifikovane dlaĉice. Razliĉite su po funkcijama: . najtanji deo koţe.ENDOKUTIKULA – najdeblji sloj . na pojedinim mestima je prekinut trihogenim ćelijama ili ćelijama mnogobrojnih ţlezda.nalazi se iznad membrane basilarisd i ĉini ga sloj cilindriĉnih krupnih ćelija. II.EPIKUTIKULA – slojeviti. mogu nositi i mirisne materije. STRUKTURNE BOJE. slojevita je i ĉine je : .daje oblik telu insekta . KOŢNE ŢLEZDE mogu biti jednoćelijske dvoćelijske višećelijske IzgraĊene su od modifikovanih ćelija hipodermisa. sluţe za zaštitu jajnih legala.sadrţi brojne ţlezde Koţa nastaje od spoljašnjeg klicinog lista EKTODERMISA.svi unutrašnji organi su preko mišića povezani sa koţom – egzoskelet . . sklerotin je najĉvršći deo koţe. pored hitina sadrţi i sklerotin (belanĉevinasta materija) koji daje ĉvrstinu telu insekta.štiti telo od spoljašnjih povreda . sadrţi hitin i ĉine ga horizontalne lamele. HIPODERMIS .

mogu se naći na 4. ovaj pigmen se retko sreće kod insekata. Boje smeštene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginuća insekta Pigmenti mogu biti smešteni i u hipodermisu. PURINSKI PIGMENTI – nastaju od mokraćne kiseline i daju krem belu boju. masnom tkivu. (kada svetlost padne na telo insekta.5. svetlosti i vlage. Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva ALBINIZAM. Boje smeštene u hipodermisu su nepostojane boje (primer – vilin konjic) Strukturne boje – smeštene su u egzokutikuli. PAUĈINASTE ŢLEZDE (Sericteriae) BOJA INSEKATA moţe biti: pigmentna strukturna Pigmentne boje potiĉu od pigmenata smeštenih u koţi i to najĉešće u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i u endokutikuli.luĉe mirisne materije (obiĉno neprijatnog mirisa) SLUZNE ŢLEZDE smeštene su oko analnog otvora i luĉe lepljivi sekret koji sluţi za lepljenje jaja za podlogu. krvnim ćelijama.6 ili 7. ona se razlaţe i boje se prelivaju) Pigmenti koji daju strukturne boje: MELANIN – daje tamno smeĊu i ţutu boju. OTRIOVNE (Toxophorae)-sluţe za odbranu. sreće se kod muva najĉešće – red Diptera) Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature. Funkcija boja je višestruka: od boje zavisi temperatura tela insekta odbrana od neprijatelja (kamuflaţa. boje za zastrašivanje) . trbušnom segmentu.VOŠTANE – luĉe vosak i obiĉno su grupisane po dve zajedno. siva) HEMOGLOBIN (crvena boja. HLOROFIL – daje zelenu boju KAROTIN – daje crvenu boju FLAVONI (ţuta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena. AROMATIĈNE.

e) voljka (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje hrane. PROCTODEUM (zadnje crevo) STOMODEUM (prednje crevo) ektodermalnog je porekla. STOMODEUM (prednje crevo) 2. kod insekata koji sišu sokove ona je vidno proširena u vidu mehura i sluţi za sakupljanje sokova. kod nekih insekata se po obliku ne razlikuje od jednjaka. kod pĉela se u voljci odvija prerada nektara u med. d) jednjak (OESOPHAGUS) – oblika jednostavne cevi koja se nastavlja na ţdrelo. Prema funkciji i poreklu razlikujemo tri dela sistema za varenje: 1. spreĉava vraćanje hrane iz srednjeg u prednje crevo.I-7 ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal) Smešteni su u visceralnom sinusu. . Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poĉinje usnim otvorom a završava se analnim otvorom. MESENTERON (srednje crevo) 3. ĉine ga snaţni mišići koji potiskuju hranu. f) prednji ţeludac (PROVENTRIKULUS) – snabdeven je snaţnim mišićima. sluţi samo za sprovoĊenje hrane. g) kardijaĉni zalistak (VALVULA CARDICA) – poslednji deo prednjeg creva. tankih je zidova i ima slabu muskulaturu. na ulazu ţdrelo se nalaze snaţne ĉekinje koje spreĉavaju vraćanje hrane. ima snaţnu muskulaturu. sa unutrašnje strane se nalaze hitinski nabori sa bodljama – sluţi za mrvljenje hrane. diferencirano je i sastoji se iz sledećih delova: a) usni otvor b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvaĉne ţlezde sa fermentima za varenje skroba) c) ţdrelo (PHARYNX) – oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja na usnu duplju.

. neke vrste ga nemaju REKTALNO CREVO (pravo crevo. sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog otvora) FUNKCIJE zadnjeg creva:  tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu.MESENTERON (srednje crevo) Endodermalnog je porekla. i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i jedra epitela. Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luĉenja fermenata razara se deo rabdorijuma. sekretorna uloga (luĉe fermente koji sluţe za varenje hrane). postoji kod svih vrsta) COLLON ()debelo crevo. Izraštaji na prednjem delu srednjeg creva koji povećavaju površinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke) i javljaju se kod nekih insrekata. kod nekih insekata u tankom crevu ţive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomaţu varenje hrane). EKTOdermalnog je porekla. diferencirano je i sastoji se odsledećih delova: ILLEUM (tanko crevo. kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj ampuli. PROCTODEUM (zadnje crevo) Nastavlja se na srednje crevo i završava se analnim otvorom. Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luĉenjem fermenata razara se i rabdorijum. Oblika je jednostavne cevi pribliţno jednake širine celom duţinom. deo epitela koji se troši obnavljaju regenerativne ćelije nakon varenja hrane. u rektalnom crevu se formiraju karakteristiĉni oblici izmeta za odreĊene vrste. Sekrecija moţe biti: APOKRINA MEROKRINA HOLOKRINA Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatiĉni izraštaji epitelijalnih ćelija u vidu treplju koji uvećavaju apsorpcionu površinu) i uĉestvuju u varenju hrane. ***i uzduţni i kruţni mišići su popreĉno prugaste graĊe. EPITELIJALNE ĆELIJE imaju više funkcija. nakon ĉega regenerativne ćelije obnavljaju ĉitav epitel. a iza nje kruţni i uzduţni mišići. pa epitelijelne ćelije takoĊe uĉestvuju u varenju hrane. Osnovna funkcija mu je varenje hrane. a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum. kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi povećanja površine.  debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu  rektalno crevo – u njemu se vrši ponovna apsorpcija vode. Kao i prednje crevo. apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju je ćelijama krvi koje hranu prenose kroz organizam) luĉe i peritrofiĉnu membranu koja štiti epitelijalne ćelije od ĉestica hrane. U osnovi epitelnih ćelija nalazi se bazalna membrana.

TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih ćelija u organizmu do kojih sprovode kiseonik. naseljavaju samo drvo bogato belanĉevinama poput vrba i topola (Cosus cosus). što je znaĉajno za opstanak naroĉito u suvoj sredini. dakle ektodermalnog je porekla. trahejalnih škrga ili preko koţe.VARENJE HRANE poĉinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadrţe AMILAZE za razlaganje skroba. Zahvaljujući sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi reguliše se odavanje vode iz organizma.ATRIUM iz koga polazi uvek jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim trahejama. Traheje su sa spoljašnjom sredinom povezane preko ţigova (stigme) – specijalnih otvora. Stigme su najĉešće eliptiĉni otvori snabdevenim prstenom koji omogućava da stigma bude stalno otvorena. Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ĉekinjama i raznim hitinskim naborima koji spreĉavaju ulazak ĉvrstih ĉestica u traheju (filter) Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje prelaza iz stigme u traheju. njegovauloga je da zadrţi vazduh i potisne ga u traheju i dalje ka ćelijama. a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr.5µm. Hrana se zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja. Svi insekti nemaju navedene fermente zato što npr. a sastoji se od mišića ĉijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili povećava. TRAHEJE (trahealne cevi) – promera su 1. . termiti nemaju celulazu. I-8 ORGANI ZA DISANJE Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja. sa unutrašnje strane ojaĉane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva tenidijum i koja omogućava da traheje budu stalno otvorene. Trahealni sistem nastaje od spoljašnjeg klicinog lista. granaju se dihotomo u manje cevĉice TRAHEOLE (‹ 1µm) koje dovode O2 do svake ţive ćelije. U prednjem ţelucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje crevo. Traheje su elastiĉne cevi. U srednjem crevu se luĉe PROTEAZE LIPAZE CELULAZA CELOBIAZA (ove fermente luĉe epitelijalne ćelije) U srednjem crevui se vrši apsorpcija najvećeg dela svarene hrane. stigma se otvara u jedno proširenje . slepo se završavaju. a varenje celuloze vrše simbionti. u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva EKSTRAINTERSTINERNO varenja.) Kod nekih insekata varenje hrane se vrši van tela insekta.

kao i u okviru pojedinih segmenata. a smeštene su boĉno na telu (na pleurama). larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. trbuh se širi. trbuh se širi. Protura. a O2 se usvaja osmozom. TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen. takt – stigme otvorene. trbuh se skuplja. kiseonik preko traheja i traheola dolazi do ćelija. 1. CO2 i vodena para izlaze iz organizma DISANJE POMOĆU RAZLIKE U PRITISCIMA 3. do 10%. 2. 4. CO2 i vodena para izlaze iz organizma. su povezane uzduţnim i popreĉnim mostovima u tzv.stigme otvorene. trbuh se širi. trahealna stabla . 3. bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne. takt – stigme su zatvorene.Stigme su parno raspoređene na grudnim i trbušnim segmentima. Imaga svih insekata. vazduh ulazi u trhaheje i traheole. Larve imaju razliĉit broj stigmi. jedan deo O2 usvajaju preko koţe. Kod Pterygota traheje susednih segmenata. ĉini ga sistem cevĉica koje se u organizmu spajaju na razliĉite naĉine. takt . takt – stigme otvorene. One dišu preko koţe a dalji prenos O2 se vrši preko hemolimfe. takt – stigme su zatvorene. Larve nekih insekata koje ţive u vodi mogu da koriste kiseonik iz vode pomoću TRAHEALNIH ŠKRGA. larve komaraca ţive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevĉici koaj se nalazi iznad površine vode). takt – stigme otvorene. trbuh se skuplja.i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbušnih segmenata. Trahealni sistem nemaju Colembole. trbuh se skuplja i O2 potiskuje do ćelija gde se vrši tazmena gasova. . 2. Trahealne škrge su ispupĉenja integumenta (koţe) u vidu finih listića ili opni isprepletanih mreţom trahealnih cevi i traheola. ĈETVOROTAKTNO DISANJE – 1. Broj stigmi je razliĉit i zavisi od vrste insekta. DVOTAKTNO DISANJE – 1. Imaga većine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo. Imaga (bez obzira u kojoj sredini ţive) dišu pomoću traheja. Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata. 2.(npr. kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj ţive. CO2 i vodena para iz ćelija prelaze u traheole i traheje.

. Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srĉane komorice na sledeći naĉin: u fazi dijastole (širenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih srĉanih komorica i perikardijalnog sinusa. B. trbušnog segmenta do glave. a iz srca u aortu. saĉinjen je od 1-8 komorica. LeĊni sud je iziferenciran na sledeće delove: A. zatim grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. Organi krvotoka su:  SRĈANI ORGAN (leđni sud) smešten u perikardijalnom sinusu. već samo organi krvotoka koji usmeravaju krv. izmeĊu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreĉavaju vraćanje krvi u zadnji deo telai omogućavaju da se krv kreće ka aorti. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu. Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom. nalazi se ispod srĉanog organa. krvna teĉnost kroz perforiranu gornju septu kreće iz visceralnog u perikardijalni sinus. U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uĉestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni. perikardijalni i perineuralni sinus. usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu. svaka komorica je u vidu meška koji je utisnut na bokovima gde se nalaze otvori – OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa. SRCE Nalazi se u trbušnom delu Pulsirajući organ. zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. . Krilasti mišići su razapeti po gornjoj dijafragmi. perforirana i uĉestvuje u cirkulaciji krvi.(ne vezuju srce) MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI Cirkulacija krvi se odvija u dve faze: faza DIJASTOLE (širenja srĉanih komorica) faza SISTOLE (sakupljanja srĉanih komorica) Krv u telu insekta cirkuliše na osnovu razlike u pritiscima. Radijalni mišići priĉvršćuju srce za koţu na leĊnom delu a sa donje strane za gornju septu.I-9 ORGANI KRVOTOKA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa – krv se slobodno razliva po telesnoj šupljini i ne postoje krvni sudovi. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu trbuha gde je septa prekinuta što omogućava da krv iz perineuralnog sinusa preĊe u viscealni sinus odakle zapljuskuje unutrašnje organe. Gornja septa je izgraĊena od vezivnog tkiva. ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna teĉnost. Tada krvna teĉnost kroz ostijume ulazi u srce. ima oblik cevi koja se prostire od kraja trbuha do glave. Donja septa iste je graĊe nije perforirana i takoĊe uĉestvuje u cirkulaciji. U momentu otpuštanja radijalnih mišića dolazi do kontrakcije krilastih mišića kioji gornju septu potiskuju na dole i tada se . AORTA nediferencirana cev koja se pruţa najĉešće od sredine 1. najĉešće je prava a kod ţaokonoša je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete glave. ali je ne pokrivaju u potpunosti.

Izduţeno vretenasta krvna zrnca luĉe vezivno tkivo. skrob. PERIKARDIJALNE ĆELIJE su krupne ćelije mezodermalnog porekla. slobodne aminokiseline. najveći deo limfe ĉini voda (oko 3/4) od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg.FUNKCIJE KRVI odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova) prenos hranljivih materija do svih organa transport hormona kroz organizam kod nekih insekata krv sluţi za odbranu (krv tada sadrţi otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako izluĉuje na pojedinim delovima tela)  kod nekih insekata krv ima specifiĉne funkcije (npr. crveno. SASTAV KRVI Krv se sastoji od krvne teĉnosti i krvanih zrnaca HEMOLIMFA (krvna teĉnost) – koloidni ili kristaloidni rastvor razliĉitih materija. ugljeni hidrati. mokraćna kiselina i hormoni Hemolimfa Moţe biti bezbojna ili obojena pigmentima u ţuto. Mogu biti rasporeĊene pojedinaĉno ili u grupama. kod bubašvabe krv ĉini oko 5% telesne mase.. od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanĉevine. . u ovom procesu hemociti uĉestvuju na dva naĉina: a) FAGOCITOZA: krvna zrnca upijaju u sebe delove tkiva i razlaţu ih pomoću fermenata b) LIOCITOZA : krvna zrnca izluĉuju fermente koji razlaţu tkiva van samih krvnih zrnaca. a kod pĉele je to 2530%) i razliĉita je razliĉitim stadijumima razvića. Mogu biti razliĉitog oblika i veliĉine (okruglastog. neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada dobijaju novu specifiĉnu funkciju)     Koliĉina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. ali ih trajno zadrţavaju jer nemaju vezu sa crevnim kanalom. nalaze se sa obe strane srca. ameboidnog. Perikardijalne ćelije imaju nefrocitnu ulogu – eliminišu štetne produkte metabolizma iz krvi. masti. izduţeno vretenastog. Fe i Ca.) i uvek imaju izraţeno jedro! Hemociti aktivno uĉestvuju u procesu hidrolize i histogenete u vreme metamorfoze (presvlaĉenja). eliptiĉnog. pigmenti. smeĊe ili zeleno. fermenti. Ove ćelije imaju i fagocitnu ulogu – u sebe uvlaĉe ĉvrste materijei na taj naĉin eliminišu njihovo štetno dejstvo. Krvna teĉnost moţe biti:  slabo kisele reakcije – kod gusenica obiĉno  alkalne reakcije – kod većine odraslih insekata HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla.. imaju krupna jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni – SYNCITIUM.

U njemu se deponuju hranljive materije. U telu insektamasno tkivo je rasporeĊeno u dva sloja: 1. Nataju od spoljašnjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla). da luĉe voštane materije.a moţe imati i nefrocitnu ulogu. PARIETALNI – nalazi se ispod koţu 2. pa se pretpostavlja da uĉestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. protoplazma im je ruţiĉaste boje i podseća na vino (otuda i naziv) Funkcija im nije sa sigurnošću utvrĊena.MASNO TKIVO – Corpus adeposus Mesodermalnog je porekla. VISCERALNI – oko nervnog kanala OENOCYTAE (vinske ćelije) Nalaze se ispod koţe i imaju krupna jedra. ĉine ga telašca razliĉitog oblika u razliĉitim delovima tela insekta. .

CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – odlikuje insekte na najvišem stupnju razvoja (MUVE). pa otuda i naziv. povezanih nervnim vrpcama. Postoji više tipova centralnog nervnog sistema: LESTVIĈAST NERVNI SISTEM . DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – kod viših insekata dolazi do skraćivanja iloi potpunog išĉezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija. Deli se na dva dela:  Centralni nervni sistem  Simpatiĉki (utrobni nervni sistem) CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) Najvećim delom je smešten u peeineuralnom sinusu.I . Ovakav tip CNS ima oblik lestvice. komisure nestaju. sve grudne i trbušne ganglije su spojene u jednu zajedniĉku . IzgraĊen je od većeg broja nervnih ĉvorića. naziva se još i trbušna nervna veriţica. a od dve konektive nastaje jedna. LANĈAST NERVNI SISTEM – evolucijom dolazi do odreĊenih promena – ganglije pojedinih segmenata se stapaju.10 NERVNI SISTEM Kod insekata je ganglioznog tipa.prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje su bile meĊusobno povezane popreĉnim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata uzduţnim vezana / KONEKTIVAMA /. Ektodermalnog je porekla. ganglija.

Na mozgu se jasno razlikuju tri reţnja: 1. iz svakog neurona polaze dve vrste izraštaja:  DENDRIT – kraći izraštaji koji se granaju. pomoću dendrita primaju nadraţaj iz spoljašnje sredine a neuritom ga prenose do najbliţe ganglije. MOTORNE ĆELIJE – dendritima su povezane za neurit asocijativne ćelije a neuritom za organ koji treba da odreaguje na nadraţaj. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad ţdrela / NADŢDRELNE GANGLIJE / a 3 para ispod ţdrela / PODŢDRELNE GANGLIJE /.nastao spajanjem prvog para ganglija. DEUTOCEREBRUM – nastao stapankjem drugog para ganglija on inerviše pipke i antene 3. ima ih veći broj na jednom neuronu. neparni nerv / ventralni deo simpatiĉkog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i pruţa se duţ centralnog nervnog sistema. Dendritima se nervni impuli prenose do nervne ćelije (neurona).GANGLIJE su saĉinjene od većeg broja nervnih ćelije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro. 2. samo jedan postoji na svakom neuronu. iz njega polaze nervi koji inervišu sloţene oĉi (facete) i proste oĉi (ocele) 2. . rasporeĊene su po površini tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit). prva ganglija nalazi se u predelu ĉela i naziva se FRONTALNA. Frontalna ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se OCCiPITALNA ganglija. 3. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje polaze nervne vrpce koje se završavaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem. 2. ali izduţen. sastoji se od više ganglija. ASOCIJATIVNE ĆELIJE – nalaze se u ganglijama.  NEURITI (AXON) – duţi izraštaj. PROTOCEREBRUM . dendritima primaju nadraţaj od neurita senzitivne ćelije a dendritima su vezane za motorne ćelije (nervni impuls=nadraţaj). Kod viših insekata nadţdrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. stomatogastriĉni / dorzalni / deo simpatiĉkog nervnog sistema pruţa se duţ prednjeg creva sa gornje strane. Podţdrelne ganglije se takoĊe spajaju u jednu masu u inervišu usne delove Grudne ganglije inervišu lokomotorne organe (krila i noge) Trbušne ganglije inervišu najveći broj unutrašnjih organa koji se nalaze u trbuhu. gradi okoloţdrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga sa podţdrelnim ganglijama. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su. Prema funkciji nerve ćelije se dele na tri grupe: 1. Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moţe biti: Glaveni Grudni Trbušni U glavi se nalazi 6 pari ganglija. a neuritima od neurona. TRITOCEREBRUM – manjih dimenzija. SENZITIVNE ĆELIJE – ĉulne ćelije koje primaju nadraţaje iz spoljašnje sredine. SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM (SNS) Deli se na dva dela: 1. multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit). inerviše organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta.

sekretornu ulogu i nervnu funkciju.Carpora allata . kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem.nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Carpora cardiaca . . ona luĉi svoj sopstveni hormon. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve.

Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /. Carpora cardiaca . kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem .I .nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve.sekretornu ulogu i nervnu funkciju. ona luĉi svoj sopstveni hormon.11 ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA (najvaţnije endokrine ţlezde i njihovi hormoni) Carpora allata .

VESICULA SEMINALES sluţe za sakupljanje i ĉuvanje spermatozoida do momenta kopulacije.I – 12 MUŠKI POLNI ORGANI (opis. 5. VAS DEFERENS (parni semenovod) – imaju oblik jednostavne cevi koje sluţe za sprovoĊenje spermatozoida do neparnog semenovoda. 4. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je snabdevena snaţnim mišićima i sluţi za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije. u njih se ulivaju sekreti specijalnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u vitalnom stanju. funkcije pojedinih delova) Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla. SPERMATOFORE / paketiće spermatozoida / . polni otvor kod muţjaka se nalazi na 9. 1. 3. parne) – luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje spermatozoida u tzv.Sastoje se od većeg broja semenih cevi na kojima se razlikuje vršni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne ćelije SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. poloţaj. Donji deo je obiĉno proširen i ĉini Vesicula seminales . trbušnom segmentu. TESTES (semenici) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni. AKCESORNE ŢLEZDE (dodatne. Spermatocytae se dalje dele i daju spermatozoide. delovi. 2. na donjem delu neparnog semenovoda nalazi se još više hitiniziran deo – kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima diferencijalno-dijagnostiĉki karakter.

JAJNICI (Ovariumi) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. ĈEŠLJAST TIP – svaka ovariola uvire posebno u jajovod . oogoniae se se dele na: a) PANOISTIĈNI TIP – oogoniae daju samo jajne ćelije deobom. b) MEROISTIĈNI TIP – oogoinae deobom daju i jajne ćelije i ţumancentne ćelije koje vrše njihovu ishranu. delovi.U zavisnosti od toga šta nastaje njihovom deobom. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni ektodermalnog. broj ovariola je razliĉit i zavisi od vrste insekta. U zavisnosti od toga gde se nalaze ţumancentne ćelije postoje dva podtipa meroistiĉnog tipa:  politrofni – ţumancentne ćelije se nalaze iznad svake jajne ćelije  teletrofni – ţumancentne ćelije se nalaze u germariumu a sa jajnim ćelijama su povezane preko protoplazmatiĉnih kanala preko kojih ih i prehranjuju vitelarium – bazalni deo ovariole OVARIOLA GERMARIUM sazrevanjem daje oogoniae koje deobom daju oocytae OOGONIAE: MEROISTIĈNI TIP politrofni podtip teletrofni podtip PANOISTIĈNI TIP VITELARIUM Prema naĉinu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma: I. PRAMENAST TIP – sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod II. funkcije pojedinih delova) Ţenski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova.  Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela: germarium – vršni (apikalni) deo odnosno klicište. boţe ih biti od 1 do nekoliko stotina. Sastoje se od jajnih ćelija – OVARIOLA . Ţenske polne organe ĉine sledeći delovi: 1. a njihovu ishranu vrši folikularni epitel. poloţaj.I – 13 ŢENSKI POLNI ORGANI (opis. u njemu se nalaze nediferencirane ćelije koje sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ĆELIJE.

.

ĉesto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije.2. ne javlja se kod svih insekata. NEPARNI JAJOVOD (Vagina) – ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi. a zatim se spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se ĉuvaju dok jaja iz ovarijuma ne krenu kroz vaginu. mravi / C. RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) – sluţi za ĉuvanje semena nakon kopulacije do momenta oploĊenja jajne ćelije.luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje jaja za podlogu ili za prikrivanje jajnih legala. kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja sluţi za polaganje jaja. ACESORNE ŢLEZDE (dodatne. Vagina nosi odreĊene dodatke: A. trbušnom segmentu. vaginalni otvor / ooporus / se nalazi na 9. . semena kesica ima veliki znaĉak kod insekata koji se pare samo jednom u ţivotu a jaja nose ceo ţivot (više godina) – kao što su matice socijalnih insekata / pĉele. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje sluţe za sprovoĊenje jajnih ćelija o9d ovarijuma da neparnog jajovoda 3. kada dolazi do oploĊenja B. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) – organ preko koga se vrši kopulacija (sparivanje). u nju uviru sekreti posebnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u posebnom stanju. lepljive ţlezde) .

mada su uoĉene i pojave hermafroditizma (svilena buba. . izbacuje gotove lutke (kod konjske muve) POLYEMBRIONIA – pojava da se iz jednog jajeta izleţe veći broj larvi. Kod mnogih insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE – paketiće koje muţjak pri kopulaciji predaje ţenki. gubar. tzv. VIVIPARITET. građa polnih ćelija. viviparitet) Insekti su organizmi sa razluĉenim polovima. U većini sluĉajeva insekti polaţu jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET. SPERMATOZOID – mikroskopski sitne ćelije na kojima se jasno razlikuju dva dela: . tanjirasta.. Razmnoţavanje polnim ćelijama moţe biti: 1. borova) Njihovo razmnoţavanje se vrši naroĉitim. na kojoj se nalazi veliki broj pora koje sluţe za disanje samog jajeta. Pored pora. izduţena. karakteristiĉno je da su sva imaga iz istog legla istog pola.. Protoplazma je spolja obavijena ţumancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budući embrion.) a takoĊe i po boji mogu biti vrlo raznolika.pojava da se jaja izlegu u telu ţenke i da ona raĊa ţive mladunce. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta. oviparitet. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliĉita (okruglasta. zvezdasta. Rep omogućava kretanje spermatozoida kroz semenovode. obiĉno se na temenu jajete nalazi nešto veći otvor kanala – mikropile koja polazi kroz ţumancentnu opnu i sluţi za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) – u razmnoţavasnju uĉestvuju i jaje i spermatozoid 2.jako pokretljiv rep U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma.glava . kod ove ose se iz jednog jajeta izleţe 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga. IzmeĊu ovipareiteta i vivipariteta postoji ĉitav niz prelaza:  OVOVIVIPARITET – embrionalno razviće se odvije u telu ţenke a larva se raĊa neposredno po polaganju jaja (kod tahinida)  LARVIPARITET – ţenka raĊa ţive mladunce koji se izlegu u telu same ţenke (pojava kod lĉisnih vaši i mnogih muva)  PUPIPARITET – embrionalno i postembrionalno razviće se odvijaju u telu ţenke a ona raĊa tj.I – 14 RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (naĉini.Spolja je jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM. partenogenetsko (PARTENOGENEZA) – insekti se raĊaju iz neoploĊenih jaja JAJE – predstavlja jednu uvećanu ćeliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra. eliptiĉna. POLNIM ĆELIJAMA / jaje i spermatozoid /.

već iskljuĉivo ţenke. iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omotaĉ koji larve probijaju i izlaze napolje. osa. ali pod odreĊenim uslovima kod odreĊenih individua dolazi do partenogeneze (gubar..nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoţavaju i partenogenezom i gametogenezom. kasnije ove larve mogu ili da na isti naĉin proizvedu nove mladunce ili da se preobraze u muškog imaga. ALTERNIRAJUĆA ILI CIKLIĈNA PARTENOGENEZA – vid mešovite partenogeneze kod koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije.I – 16 PARTENOGENEZA /deviĉansko razviće/ (definicija. kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i gametogenetske generacije.. javlja se kod štitastih vaši (Coccidae) PEDOGENEZA . što je mnogo ĉešći sluĉaj.vid partenogeneze kod koga nezrele ţenke u stadijumu larve vrše akt razmnoţavanja. . ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata – bumbara. mrava. jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u samoj ţenki larvi. svilena buba..) redovna (normalna) – kod nsekata koji se redovno razmnoţavaju na ovaj naĉin.. vrste partenogeneze sa primerima) Vid razmnoţavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploĊenih jaja.Primer je domaća pĉela: kod nje matica u toku leta polaţe i oploĊena i neoploĊena jaja. ISKLJUĈIVA (ĉista) PARTENOGENEZA – iskljuĉivo razmnoţavanje partenogenetskim putem. oploĊene ţenke imaga polaţu jaja pod korom drveća iz kojih se razvijaju larve koje će dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna gametogenetska. ovaj vid razmnoţavanja je otkriven kod mušice Miaster metroloas kod koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vašiju kod kojih se posle neodreĊenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija. Iz oploĊenih jaja se raĊaju pĉele radilice i matice a iz neoploĊenih samo trutovi. U sluĉaju da nastaju individue muškog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluĉaju da nastaju individue ţenskog pola THELYTOKIA.Ovo se moţe odvijati u pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna cikliĉna partenogeneza. Normalna partenogeneze moţe biti: MEŠOVITA PARTENOGENEZA. Partenogeneza moţe biti: sluĉajna (nenormalna) – kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom. ovo nije retka pojava i sreće se kod mnogijh insekatskih grupa. PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa šišaruša (Cynipidae) i biljnih vaši (Chermesidae). Vrste koje se ovako razmnoţavaju nemaju muţjake. Partenogenezom mogu nastati oba pola.

naprotiv. Npr. pa i ceo dan). stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika. pĉele. Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo oĉvrsne na vazduhu. kao i duţina trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko ĉasova. Kod nekih insekata ţenke najpre pripremaju sredinu gde će poloţiti jaja. Ţenke rovaca i uholaţa ĉuvaju svoja jaja straţareći pored njih u naroĉito iskopanoj jamici. cigaraši savijaju listove u specijalne uvojke u koje polaţu jaja. ţenka najpre u odreĊenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje će poloţiti jaja. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika. Insekti ĉije se larve hrane biljnim delovima polaţu jaja na biljke. PĈELE.. dok muţjaci vilinskog konjica imaju na kraju trbuha klešta kojima ţenku drţe za vrat u toku kopulacije. spermatozoidi / koje jedinke razliĉitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. KUKAVIĈJA SUZA (Malacosoma neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granĉica u vidu šireg prstena. Pri polaganju jaja ţenke vode raĉuna o njihovoj zaštiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika. Za ĉin kopulacije insekti ĉesto imaju razliĉite dodatke na telu: npr. Izbor mesta za polaganje jaja ţenke vrše na osnovu instinkta i vrlo retko greše. LEPTIRI). kod potkornjaka. Ukoliko oploĊenje izostane. sparivanje polova. Da bi se kod vrsta koje se razmnoţavaju gametogenezom stvorio novi organozam potrebno je da doĊe do oploĊenja jajeta spermatozoidom. dlaĉicama i sekretima sa svog trbuha .I – 15 GAMETOGENEZA (definicija. oploĊenje se odvija u telu ţenke nakon kopulacije. Polyandria je mnogo reĊi sluĉaj.. Npr.. neke u mirovanju (LEPTIRI). Naĉin kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI. višekratno parenje jednog muţjaka i jedne ţenke se javlja kod TERMITA gde muţjak i ţenka ţive zajedno u istoj komorici i po 15 godina. KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi. pri ĉemu biraju odreĊenu vrstu biljke i njen odreĊeni deo – borov savijaĉ polaţe jaja iskljuĉiva na terminalnimm izbojcima mladih borova npr. termiti. POLAGANJE JAJA – obiĉno brzo nakon kopulacije ţenke poĉinju da polaţu jaja. Kad se radi o štetnim vrstama neophodno je poznavati: naĉin polaganja jaja broj jaja koje poloţi jedna ţenka vreme polaganja i trajanje polaganja jaja mesto polaganja jaja Kod izbora mesta za polaganje jaja ţenka bira paţljivo: najĉešće je to mesto gde će buduće larve imati sve uslove za razvoj. Neke ţenke polaţu jaja bez ikakvog reda. jaje će ostati sterilno i iz njega se neće razviti nova jedinka (osim u sluĉaju nenormalne partenogeneze). dok grabljive ose ne polaţu jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za buduće larve i tek tada polaţu jaja na prikupljenu hranu. VILINSKI KONJICI. Mesto na kome ţenka poloţi jaja naziva se JAJNO LEGLO. obiĉno u nekim nenormalnim okolnostima. Najzaštićenija jaja imaju socijalni insekti – mravi. MeĊutim. dok ţenke skakavaca svoja jaja polaţu u ooteke (jedna vrsta ĉaure) u kojima jaja slaţu u pravilne redove.). meĊutim. nije redak sluĉaj da muţjak kopulira više puta i to sa istom ţenkom ili više njih – polygamija (POTKORNJACI. . Monogamija tj. ŢUTOTRBE i dr. Ima. polaganje jaja) Vid razmnoţavanja u kome uĉestvuju oba pola sa specijalnim polnim ćelijama / jaja. dok druge. Npr. ţenke GUBARA. a kod nekih vrsta ona mogu biti toliko karakteristiĉna da ja na osnovu njih moguće determinisati vrstu. i vrsta ĉije ţenke jaja polaţu bez reda ne vodeći raĉuna o tome kako će se buduće larve razvjati. Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa: SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) – individue muškog i ţenskog pola se sparuju – kopuliraju i u tom aktu ostaju duţe ili kraće vreme. svoja jaja polaţu u gomilicama koje pokrivaju ljuspama. neke plivajući. muţjaci bauljara imaju proširene delove tarzusa koji im sluţe za bolje i lakše prianjanje za ţenku.Poloţaj tela pri kopulaciji je takoĊe razliĉit. pre svbega dovoljno hrane. neke danju neke noću. Ţenka HRASTOVOG LITIJAŠA polaţe svoja jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima.U velikom broju sluĉajeva muţjak samo jednom kopulira posle ĉega ugine.

Ćelije blastoderma u poĉetku su sve jadenake ali u odreĊenom momentu sa jedne strane jajeta dolazi do izduţivanja ćelija blastoderma. Nakon što se ćelije jako umnoţe one migriraju kroz deutoplazmu (ţumance) sve do ţumancentne opne. . trajanje) Embrionalno razviće je razviće koje se odvija u stadijumu jajeta tj. tok. u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak embriona. Brazda se proširuje i na taj naĉina se stvaraju dva sloja ćelija od kojih se spoljni naziva EKTODERM (spoljašnji klicin list) a unutrašnji MESODERM (srednji klicin list). ĉime se stvara zadebljali region (najĉešće uzduţno ovalan) koji se zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA. Proces nastanka embriona poĉinje deobom ćelijskog jedra jajne ćelije.  prednje i srednje crevo.  nervni sistem i  svi neparni delovi polnih organa. Ćelije se umnoţavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoćelijski omotaĉ – BLASTODERM. Svaki deo ćelijskog jedra se okruţuje delom protoplazme i na taj naĉin se obrazuju nove ćelije. unutrašnji klicin list . Ovo zadebljanje predstavlja trbušnu stranu budućeg embriona. Od MESODERMA nastaje:  mišićni sistem  cirkulatorni organ – krv  masno tkivo  ostali delovi polnih organa Od ENDODERMA nastaje  samo srednje crevo Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUŢNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom (uleganjem) blastoderma.I – 17 EMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. Istovremeno sa obrazovanjem uzduţne brazde ćelije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poĉinju da se diferenciraju stvarajući tvorevine koje se izduţuju sve dok se ne spoje i formiraju treći. Od EKTODERMA nastaje:  koţa sa dodacima i ţlezdama.ENDODERM.  traheje.

U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment. s tim što se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim razvićem. cepajući ili progrizajući. ali u jajnoj ljusci ostaje do proleća dok ne otopli. larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru. Na traci se jajvljaju popreĉne brazde koje razdvajaju buduće segmente.Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zaštitne opne koje nastaju naborima i sve više se šire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okruţe klicinu traku formirajući dve opne: SPOLJAŠNJU (serosa) i UNUTRAŠNJU (amnion). Od opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da štiti embrion od spoljašnjih uticaja. Kod nekih muva ono traje nepun dan kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana kod svica 5-6 nedelja kod gubara 8-9 meseci . Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvića: viša povoljna temperatura ga ubrzava aniţa ga usporava.     . od njih će se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima. Na segmentima nastaju parni kesiĉsti izvrati – osnove budućih ekstremiteta. Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvića je razliĉito kod razliĉitih vrsta. Na kraju embrionalnog razvića opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri napuštanju jajne ljuske. Dalji tok embrionalnog razvića sastoji se u segmentaciji klicine trake. naime. koja jajnu ljusku napušta probijajući je. dok će trbušni zakrţljati. Kraj embrionalnog razvića podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva.

Ovo razviće se odvija razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. II. kod nekih insekata one liĉe na svoja imaga. kao i tazliĉitog naĉina ishrane. prvenstveno beskrilnošću. . dok se kod drugih potpuno razlikuju. ali je manja. Kod Holometabola larve koje izaĊu iz jajeta ni malo ne liĉe na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe koji su privremenog karaktera. one NEMAJU provizorne organe a od imaga se razlikuju po veliĉini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraĊenim genitalnim dodacima. III. te posle poslednjeg presvlaĉenja prelazi u adultni oblik IMAGO. TERCIJERNE LARVE – imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga. Larve razliĉitih vrsta su razliĉite graĊe i imaju razliĉit naĉin ţivota. Na osnovu intenziteta i toka procesa metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreĊene grupe: Ametabola . Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju. U toku postembrionalnog razvića. IzmeĊu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji ĉitav niz prelaza. trajanje) Postembrionalno razviće podrazumeva razviće insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta prelaska u adultni oblik – stadijum imaga. Po obliku mogu biti veoma raznolike. komarci) ili sa zakrţljalom glavom (acefalne larve muva).. pa se ova grupa deli na podgrupe:  Hemimetabola – grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu  Holometabola – grupa insekata koja u svom razviću prolazi kroz potpunu metamorfozu Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podseća na svog imaga. stadijuma imaga..Oni u svom posembrionalnom razviću prolaze sasvim neznatan preobraţaj ili ga uopšte ne prolaze . Na osnovu prisutnosti larvenih organa i sliĉnosti sa imagom. ipak ni kod ove grupe insekata preobraţaj nije istog tipa ni jaĉine. Osim toga. Ove promene morfologije se nazivaju preobraţaj ili metamorfoza. striţibube. Metabola – grupa insekata koji u svom razviću prolaze kroz potpun preobraţaj. ona mora da proĊe kroz još jedan stadijum – stadijum lutke . Dakle. pipcima. ona raste. insekti iz grupe Holometabola u toku razvića prolaze sledeće stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO STADIJUM LARVE Ovo je stadijum koji nastaje od momenta napuštanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj. dobija krila i polono sazreva. a podrazumeva niz morfoloških promena koje dovode do stvaranja imaga. Njihovo razviće je jednostavno i odvija se kroz prosto rastenje.neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) ĉim izaĊu iz jajne ljuske odmah izgledaju kao njihov imago. tok. što je posledica razliĉitih sredina i uslova u kojima se razvijaju. Neuroptera i Trichoptera  larve sa grudnim i trbušnim nogama (od kojih su trbušne laţne. PRIMARNE LARVE – larve koje su sliĉne svom imagu. krilima. polne nezrela i beskrilna. insekti iz ove grupe takoĊe prolaze kroz stadijume JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga. kako bi prešla u adultni oblik. Dakle. Postoje razliĉite klasifikacije tercijarnih larvi. Kod ovih vrsta nakon što larva potpuno izraste.neĉlankovite) – gusenice Lepidoptera. potkornjaci. kod lisnih zolja (pagusenice)  larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlaši.I – 18 POSTEMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. SEKUNDARNE LARVE – imaju provizorne organe. a od njega se razlikuju samo po veliĉini i tome što su polno nezreli. prolazeći iz stadijuma u stadijum. larve se dele na: I. tokom razvića ovi insekti prolaze kroz sledeće stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO. a najjednostavnija je sledeća:  larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom – ovaj tip se sreće kod Coleoptera. Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaĉaj ni istu jaĉinu. ali imaju i mnoge morfološke osobine imaga.

kada larva prestane da se hrani i kreće. Larva poĉinje sa intenzivnom ishranom od momenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve više pojaĉava. Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAĈENJE tj. već i po boji. presvlaĉenje je jedan komplikovan i za larvu muĉan proces. kod nekih vrsta tokom presvalĉenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. već i u zameni svih onih organa koji su. skakavca 5x. stara puca i iz nje larva izlazi sa novom koţom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno veća od stare što larvi omogućva da odjednom naglo poraste. jer tokom procesa presvlaĉenja ona postaje troma i ne hrani se par dana pred presvlaĉenje i tokom samog presvlaĉenja. ove ćelije se aktiviraju i poĉinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajući odgovarajuće organe imaga. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke. Zato se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliĉini. Vreme od jednog do drugog presvlaĉenja naziva se stadijum larvenog razvića. larva tokom svog ţivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih će se formirati organi imaga. nastali od spoljašnjeg klicinog lista (egzoderma) – zamena hitinske pokoţice prednjeg i zadnjeg creva. Dakle. Presvlaĉenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koţe. pĉele 8x. zbacivanje stare kutikule. Larva sobne muve se do prelaska u lutku presvuĉe 3x.Ishrana– glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih. segmenti jednolike imaju krila. IzmeĊu starog i novog sloja specijalne koţne ţlezde luĉe sekret (egzuvijalni sekret) koji pomaţe razdvajanje stare i nove kutikule. Za proces presvlaĉenja larva obiĉno bira neko skrovito mesto. . vodenog cveta 22x. traheja i raznih koţnih ţlezda. RAZLIKE IZMEĐU LARVE I IMAGA (prvenstveno : veliĉina. npr. što je posledica razliĉitog naĉina ishrane izmeĊu larve i imaga unutrašnja u graĊi trahealnog sistema. larva larve organizacija tela koje ţive u vodi imaju trahejalne škrge dok njihova imaga koja ţive u vazduhu imaju normalan trahealni sistem Imaginalni centri – predstavljaju tzv. na mestu gde će se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku ĉitavog stadijuma larve. kao i koţa. beskrilnost. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji će se formirati. TakoĊe. nediferenciranih ćelija koje se nalaze na raznim mestima u telu larve (najĉešće pod koţom. larva ponovo postaje aktivna i poĉinje da se hrani još većim intenzitetom. ĉlankovite noge noge kod larvi su obiĉno rudimentisane imaju krila u graĊi crvnog kanala najĉešće.Tada se ispod stare koţe luĉenjem hipodermisa formira nova koţa tj. Ĉim se nova kutikula formira. Tokom svog ţivota larva hranu pretvara u tkiva koja će kasnije dati razne organe imaga. tako da se ishrana larve moţe nazvati i ţdranjem. Kod nekih vrsta broj presvlaĉenja moţe da varira i da zavisi od uslova sredine. Zato se moţe reći da sa starijim stadijumima larvenog razvića štetnost štetne vrste raste. strukturi. obliku i morfologiji. Ono nastupa onda kada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moţe da se širi). a nalaze se u telu tercijarne larve. trbušni segmenti se jasno telesni oblik graĊe razlikuju od grudnih pipci znatno kraći ili ĉak potpuno zakrţljali imago leptira ima aparat za sisanje graĊa i oblik usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira ektremiteta larva ima aparat za krickanje dobro razvijene. polna nezrelost) LARVA IMAGO koţa tanja i mekša deblja i ĉvršća uţe i duţe od imaga. dakle. tkom kog se dešava i da larva ugine. Nakon završetka presvlaĉenja. Larva se u toku svog ţivota presvuĉe više puta. a broj presvlaĉenja zavisi od vrste i za većinu vrsta on je konstantan. novi sloj kutikule.

tog trenutka leptir nije sposoban za let. kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne svoj krajnji stadijum. Hylobius. Zato je lutka vrlo ĉesto zaštićena razliĉitim tvorevinama (kokon.. U ovom drugom sluĉaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj. Tako npr. kad imago leptira oizaĊe iz svoje košuljice. tako da su već u poĉetnom stadijumu lutke svi organi larve pretvoreni u kašastu masu obavijenu lutkinom košuljicom. PROCES HISTOLIZE se moţe odvijati na dva naĉina. Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga. zrnca peska. Što se tiĉe nepokretnosti. već se u sopstvenoj koţi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika (libera. u zemlji. Tachina itd. dok kod drugih vrsta mora da protekne odreĊeno vreme. Hymenoptera) – odlikuje se time da su na njoj svi ekstremiteti budućeg imaga (noge. pred HRIZALIDACIJU. Lepidoptera i Trichoptera. tu ima izuzetaka kod nekih Diptera. slobodni. I kod većine drugih insekata tek nastali imago se razlikuje od starog. Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoţavanje ĉim izaĊe iz lutke (leptiri). njegova krila su smeţurana i slepljena uz telo.. kućice puţeva. HISTOGENEZA . proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE. ona se ne presvlaĉi. kod potkornjaka tek nastali imago je bledoţute boje. zbog ĉega se ĉesto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga. Ovim stadijmom završava se proces preobraţaja larve u imago. a tek kasnije postaje tamnomrk ili crn. Neuroptera. obiĉno posle nekoliko dana u lutki su već formirani svi organi imaga. obtecta) Zbog ranjivosti i nepokretnosti lĉutke njihove larve se brinu o tome da one budu zaštićene tokom celog preobraţaja: za hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drveća. a na njega veliki uticaj imaju spoljašnji uslovi (povoljni ga skraćuju a nepovoljni produţuju). ĉetine. Kod većine insekata ovaj stadijum je period mirovanja pri ĉemu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogućnosti kretanja. on se osuši i oĉvrsnea krila mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let. ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo ograniĉena i daleko izostaje za pokretljivošću larve.STADIJUM LUTKE Lutka je treći stadijum razvića insekata koji imaju tercijernu larvu. Preobraţaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa. ovo je naroĉito zastupljeno kod Diptera. pipci. Proces obiĉno poĉinje poslednjim presvlaĉenjem larve i prelaskom u lutku.  PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) – ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni lutkinom egzuvijom. nekad i pola godine. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko ţdranje. Drugi naĉin je liocitoza.) Stadijum lutke traje razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. ubrzo. Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgraĊuju. lutkina kolevka) ili je smeštena na nekakvo skrovito mesto. Ovaj sluĉaj je najĉešći kod Scolytidae. Histoliza i histogeneza se završavaju veoma brzo . Histoliza poĉinje zapravo pred samo poslednje presvlaĉenje larve. pod kamenjem. Postoje tri osnovna tipa lutke:  PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera. sopstveni izmet. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ĉije se ćelije intenzivno dele koristeći kao gradivni materijal za svoje razmnoţavanje kašastu masu bastalu histolizom larvenih organa. usni delovi) odvojeni od tela lutke tj. . ali.) gde ĉesto grade lutkine kolevke. STADIJUM IMAGA Nakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena košuljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago – potpuno formirani insekt. pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroĉitih hemijskih materija koje se obrazuju u telu lutke. mnoge larve oko sebe izgraĊuju skloništa od raznih materijala (iverje..  PUPA COARCTATA / buretasta lutka. Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se dešava i fagocitozom i liocitozom istovremeno. puparium / (Diptera) – predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine košuljice. Npr. Prvi naĉin je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju krvne ćelije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoţe.. Novi imago se razlikuje od starog. on je mokar i mekan.. Pissodes.poĉinje istovremeno sa histolizom.

razumljivo je da će niţa temperatura sredine produţiti period razvića a viša (ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period. Pissodes. Calosoma. postoje vrste ĉije razviće traje manje od godinu dana. ali je kod većine ukupno vreme oko 12 meseci. 3 pa i 4 godine. kod vrsta koje ne lete rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama. naravno. Najduţi ţivot imaju ţenke socijalnih vrstea – matica domaće pĉele ţivi do 5 godina. Pojedini stadijumi razvića. od jajeta do polno zrelog imaga. Sa sruge strane.. u razmnoţavanju. jun i septembar) Trajanje rojenja imaga je takoĊe razliĉito kod razliĉitih vrsta: Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati Kod većine leptira. TRAJANJE ĈITAVOG RAZVIĆA Ako se posmatra razviće svih sadijuma zajedno. termiti). potkornjaci. telesna temperatura im zavisi od temperature sredine u kojoj se nalaze. već da u tome znaĉajnu ulogu ima i povoljna vlaţnost vazduha Povoljnost ishrane (dovoljne koliĉine odgovarajuće vrste hrane) Svetlost . kod razliĉitih vrsta traju razliĉito. Ovo naroĉito vaţi za one štetne vrse ĉije rojenje pada u rano proleće. Od spoljašnjih faktora na trajanje razvića utiĉu: TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ţivotinje. tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moţe da traje i celu letnju sezonu Na poĉetak rojenja jako utiĉu vremenski faktori. VLAŢNOST – utvrĊeno je da za brţe razvićwe insekata nije dovoljan samo odgovarajuća temperatura sredine. TRAJANJE ŢIVOTA IMAGA Funkcija imaga je pre svega u produţetku vrste tj. neki imaju krila samo u vreme rojenja. neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius).avgusta Gundelj u maju Mrazovci od oktobra do decembra Vrste koje imaju višestruku generaciju roje se više puta godišnje: Borova lisna zolja 2x (april i jul) Neki potkornjaci 3x (april. te je stoga i vreme trajanja ţivota imaga razliĉito od vrste do vrste. Tu funkciju imaga razliĉitih vrsta obave za razliĉito vreme.. tj.ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obiĉno u masama radi parenja naziva se vreme rojenja. a odbacuju ih odmah nakon kopulacije (mravi. Postoje i vrste ĉije razviće traje više od godine – 2. Razne vrste insekata roje se u razliĉito vreme godine: Neki potkornjaci u rano proleće Gubar jula . Kako je za celokupno razviće jednog insekta odreĊene vrste potrebna jedna odreĊena koliĉina toplote. Vodeni cvet – imago ţivi svega nekoliko sati . posle ĉega obiĉno uginu. Postoje i vrste ĉija imaga ţive i više godina tokom kojih više puta kopuliraju – imaga Hylobius. tek toliko da se polovi spare i ţenka poloţi jaja Muţjaci leptira Psycha apiformis ţive svega 32 minuta Za većinu insekata ţivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje. Imaga vrsta koje prezimljavaju ţive znatno duţe – nekoliko meseci . Nepogodno. pri ĉemu najĉešće ukupno razviće se odvije u dve kalendarske godine. Insekti koji lete roje se u manjim ili većim oblacima. kišno vreme moţe da odgodi poĉetak rojenja a toplo povoljno vreme da ga preurani. mravlja matica do 12 godina a matica termita i do 15 godina. moţe se uoĉiti da kod većine vrsta ukupan razvoj traje 12 meseci.

gde se po mesecima prikazuje sta nje razvoja štetoĉine. nepoznatih razloga i usled koga se produţava normalni period razvića. Ovaj produţetak moţe da bude znatan i da iznosi 2 do 8 puta više od uobiĉajenog vremena razvića. GENERACIJA Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvića. TakoĊe. pa broj kalendarskih godina moţe da se izraĉuna preko formule: X+1 I-19 KALENDAR RAZVIĆA I BIOLOŠKA FORMULA (definicija. koje dugo polaţu jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrštaju (potkornjaci). ĉetvorostruku itd. naroĉito ne za one ĉija imaga dugo ţive. postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci. Za njih se kaţe da imaju višestruku generaciju godišnje (dvostruku. to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izašao iz tog jajeta ne postane polno zreo i poĉne sa razmnoţavanjem. Ovakav kalendar sadrţi podatke o trajanju generacije. generaciju ima severnoameriĉki cvrĉak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina. Najduţu. Kalendar razvića je stoga vrlo koristan u praktiĉnom radu. Latenca moţe da nastupi u bilo kom stadijumu razvića insekta. GUBAR – njegova ţenka krajem jula polaţe jaja iz kojih se polno zrele ţivotinje javljaju krajem jula naredne godine.LATENCA ili DIJAPAUZA Latenca predstavlja usporavanje u razviću neke vrste odnosno privremeni prekid u razviću neke vrste koji nastaje iz. Najĉešći sluĉaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kaţe da imaju prostu ili jednogodišnju generaciju. Postoje i vrste kod kojih generacija traje više od jedne godine. za sad. MeĊutim. odnosno u onim stadijumima kada je insekt najzaštićeniji. kao i stadijumi u kojima je ona štetna. do danas poznatu. u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine štetoĉina nalazi. to je vremeod jajeta do jajeta. Isti je sluĉaj i kod vrsta sa višegodišnjom generacijom . Najĉešće se dogaĊa u stadijumu lutke i jajeta. Drugim reĉima. trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada štetoĉina pravi najveću štetu. razviće se normalno daje odvija bez ikakvih posledica po ţivotinju koja ju je preţivela. Latenca moţe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije.. trostruku. primeri) Kalendar razvića predstavlja šematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele. pa se za njih kaţe da imaju višegodišnju generaciju. već se proteţe na dve kalendarske godine. Kraće reĉeno. trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom. . Nakon što latenca proĊe.Višegodišnja generacija moţe biti: Dvogodišnja – 24 meseca za ĉitavo razviće Trogodišnju – 36 meseci Ĉetvorogodišnju – 48 meseci . ovakve kalendare nije moguće napraviti za sve insekte. Najjednostavnije se pravi kalendar razvića za štetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene. jer brzo pruţa potrebne informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke o merama borbe..) Dvostruka generacija – Diprion pini Neke lisne vaši imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju Kod vrsta koje imaju jednogodišnju generaciju.

III IV V VI VII VIII IX X XI XII Biološka formula (vita formula) se koristi za šematski prikaz bionomije štetnih insekata. Limantria dispar godina I II 1930. Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstićem (+). 1931. U biloškoj formuli meseci se oznaĉavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaĉava januar. onda se vreme jajeta ne unosi u formulu. 2 februar. To je stoga što razviće zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste) odnosno od temperature sredine. Osnova biloške formule izgleda ovako: Vreme jajeta – vreme larve Vreme lutke + vreme imaga Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga. ako u formuli piše 7.12.5+67 Ovo znaĉi da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja.3. a u imeniocu stadijumi lutke i imaga. u kom mesecu se koji stadijum nalazi. dok se brojevi 10. Izmislio ju je nemaĉki entomolog Rhumbler.12. Ona u vrlo saţetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvića.Pri izradi kalendara razvića koriste se taĉno utvrĊeni simboli: jaje larva larva u kokonu lutka + imago Imago koji polaţe jaja Da bi se u kalendarima vremenski što taĉnije predstavili pojedini stadijumi štetoĉine svaki mesec je podeljen na tri dekade (po 10 dana). februara. On ĉak ne mora da se podudara ni za svaku godinu u odreĊenom podruĉju areala.12. gde se brojevima 1. a ako piše 712. . to znaĉi od jula do januara. U upotrebi je i podela meseca na nedelje. ali je praktiĉnija od kalendara zato što se iz nje gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija. Zarez u formuli oznaĉava prezimljavanje (. kad je insekt štetan itd. PRIMER: bioformula borove veštice (Sphinx pinastri)= -89 10. Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su: a– prva trećina meseca (anterior) m – druga trećina meseca (medius) p – poslednja trećina u mesecu (posterior) Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajućeg meseca. to znaĉi od jula do decembra. a njihove oznake se stavljaju u eksponent odgovarajućeg meseca. već se jednostavno reĊaju. 3 mart itd.) Npr. Napravljen kalendar ne mora da vaţi za sve krajeve areala odreĊenog insekta.).11. Npr.4 oznaĉavaju nedelje meseca.2. U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve. 6a znaĉi prva dekada juna a 5m znaĉi druga dekada maja. vlaţnosti vazduha itd. odvajaju taĉkama (. Brojevi od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima.

PRIMER: rovac= 6m 7m . 5a + 5m 8 > I – 20 MASOVNO RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (uzroci. naredne godine će se javiti 24 000 000 leptira. mesec u kome to ĉine stavlja se u zagrade ( ). Broj individua odreĊene vrste zavisi od same šumske zajednice / od tipa zajednice.6p. onda je ĉinjenica da u odreĊenoj biocenozi postoji odreĊeni. ako se uzme još jedna godina razmnoţavanja i neka se iz ovih jaja izlegne samo trećina. Kod vrsta koje grade kokon. u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi jedan par . gusenica ovog leptira javlja se u avgustu. 4 5+67 Ovo znaĉi da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul. vrste gradacija. od geografske širine na kojoj se ona nalazi itd. Ovaj brooj je razliĉit u zavisnosti od vrste organizma. gljive) ili abiotiĉke prirode (nepovoljni uslovi sredine). pored drveća ţivi i veliki broj drugih boljaka i ţivotinja./ Pod normalnim uslovima na jedinici površine neke šume ţivi odreĊeni NORMALAN broj razliĉitih vrsta biljaka i ţivotinja. što bi zapravo bilo potomstvo samo jedne ţenke u toku 2 godine. Ova pojava samo na izgled deluje sluĉajna. korisni insekti. PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa = Velikim zagradama u jednom delu biološke formule se oznaĉavajunaredne generacije u toj istoj godini: PRIMER: Diprion pini = 4-56(7) 78 . meĊutim. tok.8. primer) ♂♀ Masovno razmnoţavanje ili kalamite predstavlja enormno uvećanje populacije odreĊene vrste. jer ove vrste nemaju stadjum lutke. PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina= -8.10(10. uopšte. da bi u maju treće godine prešla u stadijum lutke iz koje se u junu. . -8. U šumskoj zajednici. julu pojavljuje imago. 5 (5)34 6+7 Dakle. ovakve brojke su nerealne zato što postoji ĉitav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste ţenke. kada pravi kokon u kome ostaje u trećoj i ĉetvrtoj nedelji maja. ti faktori mogu biti biotiĉke prirode (paraziti. konstantan normalan broj individua razliĉitih vrsta neobiĉna. Uzrok tome je to što u šumskohj zajednici postoji niz faktora koji uĉestvuju u redukciji potomstva ĉlanova zajednice koji imaju veliku energiju razmnoţavanja. starosti zajednice. a period kada je insekt štetan štampa se u formuli masnim slovima (boldovanim). ptice. A. u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu narednu godinu u stadijumu larve. PRIMER: Limantria dispar (gubar) ♀ gubara poloţi 600 jaja u hrastovoj šumi. Ako se uzme u obzir teţnja svih vrsta organizama da se neograniĉeno razmnoţavaju. ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna trećina ♀ od svaka će poloţiti 600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno). ali se ona odvija po odreĊenim zakonitostima. biocenozi.Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znaĉi da neki stadijum razvoja traje ĉitavu godinu. da bi u junu prešla u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga. prezimi jednom i ţivi do maja sledeće godine. Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraţaj u formulu ne ulazi razlomaĉka crta. pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste propada pod dejstvom tzv redukujućih faktora.3) 7+78 3+4 ( ) Znak > znaĉi da imago posle polaganja jaja ţivi još neodreĊeno vreme.

uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni) Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje. dok sa druge strane. Stanje štetoĉine izmeĊu dve gradacije. Pod gradacijom se podrazumeva ĉitava pojava prenamnoţenja. pre svega od koliĉine dostupne hrane i mogućnosti za polaganje jaja. abnormalne temperature mogu da pogoduju štetoĉini a da budu štetne za njihove neprijatelje iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoţavanja – npr. od poĉetka povećanja broja individua jedne vrste. insekti se pojavljuju kao sekundarne štetoĉine u prenamnoţenju (kalamitet) i to najĉešće (za navedene uslove) potkornjaci. Obijm poremećaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora. ovi faktori mogu biti biotiĉki ili abiotiĉki i sve dok oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoţavanja štetnih insekata. vetroloma ili pri masovnom oboljneju drveća usled golobrsta ili gljivica. Nestanak regulacionih faktora moţe da ima razne uzroke: vremenski uticaji – npr. NASTANAK KALAMITETA Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odrţavaju biocenotiĉku . kao i od jaĉine razmnoţavanja i mogućnosti širenja štetne vrste. do latence . Kao što je reĉeno. posle sbegoloma.Energija razmnoţavanja štetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za razmnoţavanje naglo raste. preko najviše taĉke prenamnoţenja (maksimuma) pa do njegovog prekida. prolazeći kroz više stadijuma.Faktori koji uĉestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoţavanja odrţavaju tzv. i šumska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu štetoĉine. organsku odnosno biocenotičku ravnotežu u zajednici. ĉovek – ĉesto moţe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiĉku ravnoteţu (takoĊe. naziva se LATENCA. Zapravo. u pojavi kalamiteta postoji odreĊena postupnost zbog ĉega se prenamnoţenje insekata naziva još i GRADACIJA. kada je populacija u normalnom broju. Gradacija neke štetoĉine razvija se u toku više godina postupno. a najĉešće kroz dva: PROGRADACIJA (PROGRESIJA) – porast populacije štetoĉine do maksimuma RETROGRADACIJA (REGRESIJA) – opadanje brojnosti populacije do minimuma tj. striţibube. dolazi do poremećaja u zajednici.

a najpoznatiji takvi sluĉajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ĉija jata za kratko vreme uništavaju sve što im sew naĊe na putu a biljnog je porekla. a zapaţeni su i kod nekih potkornjakanone i još nekih vrsta. tada obiĉno govorimo o preletu insekata. uzorci pojave gradacije nekog insekta još nisu potpuno razjašnjeni. kao što nije poznat ni uzrok predispozicije nekog lokaliteta da bude ţarište gradacije. Kalamiteti neikih štetoĉina se javljaju istovremeno na više mesta koja su meĊusobno udaljena. nemaju ni oĉi ni noge. ţenke izgledaju kao skramice zalepljene za neku biljku. ALOHTON – nastaje usled masovnog unošenja / ulaska insekata sa strane. najĉešće posle višegodišnje latence. Uopšte. PRIMER: o jelenak (muţjaci imaju7 izraţene mandibule. koji se naziva ŢARIŠTE. primer su leptiri roda Vanesa) Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u više morfološki razliĉitih oblika. Prema poreklu kalamitet moţe biti: AUTOHTON – nastaje na mestu na kome je došlo do poremećaja ravnoteţe i ovakav tip kalamiteta je najĉešći. Za neke štetoĉine je utvrĊeno da ţarišta njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima – lokalitetima koji imaju predispoziciju za to. trutova i radilica) ALTERNIRAJUĆI (CIKLIĈNI) – karakteristiĉan za biljne vaši koje mogu imati i do 15 generacija godišnje koje se sve meĊusobno razlikuju FAKULTATIVNI (SLUĈAJNI) primećen kod gnjurca. ali se pretpostavlja da je osnovni uzrok unutrašnji nagon i teţnja insekata za rasoprostiranjem vrste. Polimorfizam moţe biti: SOCIJALNI – oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pĉela – razlika u morfologiji matice.Gradacija obiĉno poĉinje na nekom ograniĉenom prostoru. Razlog za ovo još uvek nije poznat. imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja jaja: o gundelj – ţenke imaju jaĉe razcijene pipke o gubar – razlika u boji krila i veliĉini trbuha (ţenke imaju deblji trbuh i svetlija krila) SEZONSKI DIMORFIZAM – pojava da se prolećne i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeĊu dve generacije. . I – 21 DIMORIZAM I POLIMORFIZAM Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliĉita oblika. Dimorfizam moţe biti: SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue muškog i ţenskog pola razlikuju ne samo po polnim već i po drugim karakteristikama. gde je potomstvo jednog para meĊusobno razliĉito. od koga se brzo u koncentriĉnim krugovima širi. ţenke ne) o striţibube – muţjaci imaju kratko telo i duţe pipke o štitaši – muţjaci imaju normalnu morfologiju insekata. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac. Prouĉavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA. Uzrok ovih preleta nije još uvek poznat. koja se bavi prouĉavanjem kretanja brojnosti populacija ţivih organizama u ţivotnim zajednicama. U ovim sluĉajevima se govori o ’’periodu štetoĉine’’ i tada se kalamiteti javljaju ĉak i na mestima gde se štetoĉina inaĉe retko sreće.

blagovremene prorede i kresanje donjih grana. dakle – koriste ţiva bića. što manjeg zagaĊivanja ţivotne sredine. postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama. II DIREKTNE MERE (represivne) Svode se na direktno uništavanje štetne vrste kada se ona prenamnoţi i tako ugrozi šumu ili zelenu površinu. . U ove mere spadaju: A) fiziĉko mehaniĉke mere svode se na upotrebu sile kako bi se uništili insekti. ako se primene u pravo vreme i na pravi naĉin daju odliĉne rezultate. podizanje heterogenih zelenih površina (sa više razliĉitih vrsta) Mere nege koje obuhvataju sanitarne seĉe. ĉemu prethodi sakupljanje insekata. prepreke širenju pošara) – stabla oslabljena poţarom su laka meta za napade sekundarnih štetoĉina Karantinske mere – spreĉavaju prenošenje štetoĉina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent Predsetveno tretiranje – tretiranje semena. najĉešće metode: SAKUPLJANJE. pri tom se korisni organizmi štite kroz zaštitu staništa. u ovu grupu mera spadaju: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala Pravilna sadnja – dovoljno velike sadne jame. i to razliĉitih otrovnih materija – sredstava za uništavanje štetoĉina koja se zajedniĉkim imenom nazivaju PESTICIDI. uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor zaraze . sve je ĉešća upotreba ATRAKTANATA (feromoni). sadnica i zemljišta u kome se vrši sadnja.II . inhibitora hormona i sl. MAMCI. pravilno okopavanje.1 MERE SUZBIJANJA ŠTETOĈINA ZELENIH POVRŠINA Borba protiv štetoĉina svodi se na primenu dve grupe mera: I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) – imaju za cilj spreĉavanje prenamnoţavanja štetnih insekata putem podizanja zdravih i otpornih biljaka. kod ove grupe mera akcenat je na primeni bioloških i preventivnih mera. što manjeg remećenja biocenotiĉke ravnoteţe. uklanjanje poseĉenog materijala koji predstavlja izvor zaraze Protivpoţarne mere (pruge. C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija protiv štetnih insekata. insekatskih hormona. prenose na lokalitete gde su potrebni (šlepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama. zalivanje – pravilna nega biljaka Pravilan izbor vrsta koje će se naći na zelenoj površini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove sredine) Podizanje mešovitih šuma radi stabilnosti odnosno. BUBOLOVKE B) biološke mere za uništavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ţivotinjskog i biljnog carstva. Pored ovih otrovnih supstanci. PREPREKE. Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zaštitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloţivih mera borbe u cilju spreĉavanja nastajanja šteta od strane insekata.

II .3 PREPREKE predstavljaju vid mehaniĉkih mera borbe kojima se insekti fiziĉki spreĉavaju da dospeju do biljaka koje mogu ugroziti. a na stablo dolaze i ♂ zbog ♀. . a ne lete npr. Njene gusenice se razviju u toku leta. Oleaceae (maslina. koja povezuje lišće i ţive zajedno. Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja. ĉija su jaja na listu i zlatno ţute su boje. jasen. nakon ĉega se uništavaju. naprave lutkina gnezda. Na ovaj naĉin se uništavaju i jaja kukaviĉje suze. kod nekih leptira npr. Vrste fiziĉko mehaniĉkih mera koje se primenjuju su: .  LUTKE – Ovaj metod se primenjuje kod gubara. a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce obasjava na zalasku. kada se ispod drveta postavi platno. vrste mera. To se ĉesto radi kod gubara u ranim jutarnjim ĉasovima.  ZAŠTITNI JARKOVI (ROVOVI) – Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm). Da bi to moglo da se uradi insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate). jedinog dnevnog leptira koji je štetan. obiĉna borova zolja i ţuta borova zolja. Imaga se mogu sakupljati i pojedinaĉno npr.. Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale se. a one se postavljaju tako da insekti ne mogu da ih proĊu. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini šume. ligustrum. lako su uoĉljiva i zlatno ţute su boje.  IMAGA – Npr. ĉije gusenice u toku leta prave na lišćarima gnezda u vidu pauĉine. Zato se oko rasadnika postavljaju letve. Gubar polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine.BUBOLOVKE SAKUPLJANJE INSEKATA Sakupljaju se insekti u razliĉitim stadijumima. upletu lišće na grani i tu se smeste. Mogu da se sakupljaju i imaga španske bube. pa mora da se spreĉi ulazak šumskih insekata u rasadnik. a imaga padaju na platno. Mogu se sakupljati i u letnjim guseniĉnim gnezdima npr. Kada se prenamnoţi gusenice se skupe na 1 mesto i preĊu u lutke. ali ne moţe da leti nego se penje uz stablo i lako moţe da se uhvati.  LEPLJIVI POJASEVI – Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premaţe guseniĉjim lepkom. . znaĉaj) Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehaniĉke i fiziĉke sile za uništavanje insekata. ţutotrbe. . kod dudovca.PREPREKE. koja polaţe jaja oko granĉica u vidu srebrnog prstena i ţutotrbe. Ovako se lako hvataju smrĉini surlaši i grĉice. Zatim u zimskim guseniĉnim gnezdima.  LEPLJIVE LETVE – Ova metoda se npr. .SAKUPLJANJE. koje su iskopane u okviru rova i napunjene neĉim da bi se insekti tu udavili. pa ih je sve lako uhvatiti. koja napada fam. Tako je i kod glogovca. trese se drvo i sakupljaju se imaga. Insekti ulaze u rov i šetaju po njemu dok ne nalete na rupe. To se postiţe postavljanjem razliĉitih prepreka (barijera).MAMCI. ĉije su larve ogromne. kada je t niţa i oni ne mogu da lete. ♀ mrazovca koje ne mogu da lete. a deo koji viri iz zemlje se premaţe guseniĉjim lepkom. Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju. Ovaj metod treba više koristiti.  LARVE – One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja.II . Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da ispuštaju na zglobovima zadnjih nogu i taj miris privlaĉi sva ostala imaga da zajedno brste.2 FIZIĈKO –MEHANIĈKE MERE BORBE (definicija. ĉije gusenice ţive zajedno dok se ne razviju i brste. kod gubara ♀ ima krila. Onda se u ranim jutarnjim ĉasovima razapinje platno. Neke ţive i u kolonijama kao npr.). drvo se protrese. bube listare. surlaši. grĉica i rovca. On dugo ostavlja lepljivu površinu (najmanje 1 sezonu) i na taj naĉin se hvataju insekti koji gmiţu po stablu npr. polako se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. koja ima i veliku larvu i velikog imaga. tako da se sakupljaju:  JAJA – kod onih kod kojih ♀ polaţe jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima. kod velike hrastove striţibube..

. Ovi mamci su idealni za zemljišne insekte. Uništavaju se noćni leptiri (sovice i veštice. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i neće da se penju uz nju nego hoće da je zaobiĊu i pri tome upadaju u konzerve. Od sargije ili talasastog kartona moţe takoĊe da se nadravi mamac za prezimljavanje. koji se tu skupljaju. On se iseĉe. Za insekte su potrebne veće doze nego za ĉoveka. U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce. Pomoću ovih zamki sakupljamo insekte za istraţivanje faune. Koristi se za hvatanje rovca. Manja koliĉina obiĉno izaziva sterilitet.. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca. a u zimu skidamo karton i uništavamo insekte. a Ċubrivo moţe da se koristi. Posle se zemljište osuši i spremno je za upotrebu. a zatim unište. udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. Isto za rovca. koja ih omami i uguši i oni padaju dole. ako ozraĉeni ♂ obada oplodi ♀ potomstvo će biti sterilno .  VATRE – Fam. Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naĉina oni se fiziĉki uništavaju pomoću:  SVETLOSTI – Na taj naĉin sakupljamo i uništavamo one insekte koje privlaĉi svetlost (svetlosne zamke). Postoji više tipova:  CEVĈICE – ubacuju se u kanale u zemlji. a po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni.  MAMCI ZA RAZMNOŢAVANJE – Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo. a zatim uništio. drvenim figurama uništavamo tako što sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30 minuta. Kada insekt jednom uĊe unutra više ne moţe da izaĊe. a ako je u velikim ubitaĉno. Tako da na primer ţiţka u pasulju. sovica i rovca. Rusi su na ovaj naĉin rešili problem belokrilih vaši u staklarama. ali je tu opasnost od poţara velika. u krošnje. pirinĉu. Ovo je dobar metod naroĉito kod jabuka u borbi protiv crva. Insekt uleće. koji je od dralona. koji misle da će tu skupiti nektar. Tu spadaju lovne motke. Pyralideae (plamiĉci) jako privlaĉi vatra.  VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM – Koristi se u staklarama za uništavanje zemljišnih insekata odnosno sterilizaciju zemljišta.  BARBEROVE KLOPKE – Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na površini zemlje. ako se primeni na izolovanim površinama ostrva mogu se skroz likvidirati. U toku zime kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo Ċubrivo.  ŢUTE KLOPKE – Ove klopke su jarko ţute boje i zbog toga privlaĉe insekte. lovni panjevi i lovna stabla. koje su jako štetne). Npr.  VISOKE TEMPERATURE – Insekti mogu da preţive temperature do 49-50 oC.  MALEZOVA KLOPKA – Izgleda kao šator. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio što veći broj insekata. Ovo je najznaĉajniji metod borbe protiv sipaca: potkornjaka i drvenara. Ovaj metod se najviše primenjuje u rasadnicima u borbi protiv ţiĉanih crva. Zatrpamo rupu i obeleţimo mesto.  MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE – U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim đubrivom. U jesen insekti se tu zavlaĉe da prezime. MAMCI  OTROVNI MAMCI (o njima opširno u 5. rovci se smrznu..  NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) – Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti će se podaviti.  ULTRAZVUKA (ZVUKA) – po principu mikrotalasne pećnice. crn je i insekti ga ne vide. Postavljaju se baklje.. Insekti naleću na vatru. o kojih se ovi zadnji danas najĉešće koriste. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo ka unutra.BUBOLOVKE To su priliĉno jednostavne zamke za hvatanje buba. Prave se od ţutih kartona koji su isprskani lepkom i kaĉe se npr. Koristi se za umetniĉke slike i razne predmete. Tu se nalazi sabirna boca sa alkoholom. jer se na ovaj naĉin lako skupe na jednom mestu. savije oko stabla i veţe kanapom. prlje se i ginu. Insekti se sakupljaju oko reflektora. Ima centralni zid i nema boĉne strane.  ELEKTRICITETA – Elektriĉna struja se pusti kroz drvo i svi insekti će uginuti.  MAMCI ZA ISHRANU – To je na primer hrana koju insekti rado jedu..  INFRACRVENIH ZRAKA – isto kao prethodna metoda  RADIOAKTIVNO ZRAĈENJE – Ako je u malim koliĉinama deluje mutageno. kao i borovog ĉetnika.

tako brţe truli i propada a štetoĉine u njoj uginu (borova grba. Postoje i ’letnja guseniĉna gnezda’ (npr. Koristi se metoda stresanja – stavi se platno ispod krošnje drveta. na vidnim i lako dostupnim mestima. utapanjem. a uništavanje se vrši gnjeĉenjem. borovog litijaša i glogovca koji grade „zimska guseniĉna gnezda“ u kojima prezimljavaju. kukaviĉja suza (Malacosoma neustria) polaţe jaja oko granĉice u vidu srebrnastog prstena ţutotrba (Euproctis chrysorrhoea) polaţe jaja na listu iprekriva ih ţutim dlaĉicama sa stomaka SAKUPLJANJE LARVI je naroĉito korisno u rasadnicima. gaţenjem. MeĊu leptirima sakupljaju se gusenice ţutotrbe.II . znaĉaj) Ovaj metod spada u fiziĉko-mehaniĉke mere borbe.). SAKUPLJANJE JAJA – primenjuje se kod insekata ĉije ţenke polaţu jaja na gomilice. velika hrastova striţibuba.. rovac ( ) itd.4 SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIĈKO UNIŠTAVANJE (primeri.. SAKUPLJANJE IMAGA podrazumeva sakupljanje pojedinaĉnih imaga kod vrsta koje imaju krupna imaga (npr.lutkina gnezda se sakupljaju kod gubara kod koga se gusenice sakupe na jedno mesto – obiĉno u upletenom lišću na grani – i tu prelaze u lutke. Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima. Protiv vrsta koje ??????? u šumskoj stelji. (kod gubara i španske bube ovo se radi u ranim jutarnjim ĉasovima). Kod lisne zolje gusenice ţive zajedno u kolonijama. gundelj ( ). SAKUPLJANJE LUTAKA . Na ovaj naĉin sakupljaju se jaja: gubara (Limantria dispar) koji polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. spaljivanjem. ţenke gubara koje ne lete. jajna legla se pri uništavanju zgule sa stabla i spale. sovice). Pri obradi zemljišta treba sakupljati larve štetnih insekata koji ţive u zemlji.. npr. . lako su vidljiva jer ih ţenka pokriva ţutim dlaĉicama.. dudovac – listovi povezani pauĉinom). drvo se protrese i u platno sakupe imaga koja padnu sa drveta. Gnezda se mogu odsecati i spaljivati zajedno sa gusenicama. stelja se sakupi na jedno mesto.

B. npr. rovĉica). ZAŠTITOM KORISNIH ORGANIZAMA – zaštitom njihovih staništa. 4. ona se brzo razmnoţava i izaziva veće štete nego u svom prirodnom okruţenju gde postoje njeni prirodni neprijatelji. drozdovi. PTICE (klasa Ares) hrane se insektima i veoma su znaĉajne – vrane. STONOGE (Myriapoda) – predatori.Štetni šumski insekti najĉešće oboljevaju od poliedroze i granuloze. kod gubara) G. Kada se štetna vrsta introdukuje na novn stanište. najĉešće gušteri (zelembaći) L. INTRODUKCIJOM KORISNIH ORGANIZAMA . ????? od koje oboljevaju larve razlnih vrsta Lepidoptera. Diplura. NEMATODE izazivaju smrt i sterilnost kod insekata. Postoji veliki broja preparata na bazi gljiva. Najĉešće oboljevaju larve. bez njenih prirodnih neprijatelja.II . SISARI (klasa Mammalia) slepi miševi. Membracidae. MASOVNA PROIZVODNJA KORISNIH ORGANIZAMA – danas se u biofabrikama masovno gaje korisni organizmi kao što su  jajni parazitoidi iz roda Trichogramma.  gljiva Bouveria basslana Od bakterija se u biofabrikama proizvode i biopesticidi. zebe. PRENOŠENJE (ŠLEPOVANJE) KORISNIH ORGANIZAMA sa lokaliteta na kojima ih ima u visokoj brojnosti na staništa gde ih je malo. jeţ.mogu da ţive na insektima izazivajući oboljenja – entomoviroze – ĉija je posledica smrt insekata. je iz Severne Amerike introdukovan kod nas a potom je bilo neophodno introdukovati njegov jajni parazitoid Polynema striaticorne) 3. jazavac). Mantodea itd.  bogomoljki (Mantis).ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomobakterioze koje izazivaju smrt insekata. senice. Parazitoidi – npr. GRUPE KORISNIH ORGANIZAMA SU: A. najĉešće su to daţdevnjaci i ţabe. produkujući zoospore . Predatori – npr. imaju mali znaĉaj u borbi protiv štetoĉina. Kada parazitiran insekt ugine. detlići. kukavice. D. PAUCI (klasa Arachnoidea) većina vrsta su predatori. . zoospore se raznose u spoljašnju sredinu i napadaju druge individue. Diptera i Coleoptera. INSEKTI (klasa Insecta) – predatori koji love druge insekte i njima se hrane ili ţive na raĉun drugih insekata (parazitoidi). a svi virusi koji ih izazivaju su iz grupe ????? B. bubojedi(krtica. GLJIVE (Funghi) – patogene vrste gljiva koje ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomomikoze koja izazivaju smrt insekata.5 BIOLOŠKE MERE BORBE Biološke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja štetnih insekata. zveri (lisica. Zato se na takva staništa veštaĉki introdukuju prirodni neprijatelji štetne vrste (npr. J. VIRUSI (Virales) . VODOZEMCI – hrane se insektima. Biološka mera: podrazumeva pre svega zaštitu korisnih sisara. C. kod nekih vrsta lutka i imaga. U biofabrikama masovno se proizvode neke vrste nematoda iz rodova ???????? F. GMIZAVCI (klasa Reptilia ) hrane se insektima. a zatim ih proţdiru (Naroĉito podklasa Chylopoda) H. Poznata je vrsta Nosema locustae koja parazitira skakavce na pašnjacima (preparat NOLOC) E. K. Insekti se zaraze jedući zaraţene biljke. Ima ih više vrsta iz roda Bacillus. BAKTERIJE .  larve mreţokrilaca iz roda Crysopa. papkari (divlja svinja). Prirodne neprijatelje štetoĉina nazivamo KORISNIM ORGANIZMIMA koji se mogu primeniti na sledeće naĉine: 1. smanjenjem populacija njihovih neprijatelja. ĉvorci.odnosno unošenjem korisnih organizama na podruĉja koja se nalaze van areala njihovog prirodnog rasporostranjenja. ali su štetoĉine u progradaciji . ali se većina koristi u staklenicima jer je njihova efikasnost veća što su uslovi sredine vlaţniji. PRAŢIVOTINJE (protista) – patogene praţivotinje koje ţive u telima larvi insekata. rogati cvrĉak Homoptera. Icneumonidae. ili njihovih produkata. I. thuringiensis i njenih varijeteta. naroĉito je poznat bioinsekticid od proteinskog kristala ekstrahovanog iz bakterije B. Npr lepotelka (Calosoma sycophanta) najbrojnija je na lokacijama gde je gubar u retrogradaciji. i insekte love pomoću mreţa (imaga love na taj naĉin) ili su predatori jaja (npr. pre svega mere edukacije javnosti 2.  bakterije Bacillus thuringiensis.Odonata (vilinski konjic). insekte usmrćuju otrovom koji se nalazi oko usnog aparata.

Entomoviroza kod gusenica gubara je vrlo ĉesta i dovodi do masovnog pomora gusenica. na bazi od B.) d) PRAŢIVOTINJE (Protista) – praţivotinje koje ţive kao paraziti na insektima pripadaju redu Zoosporidia. U primeni su: Bacillus populliae izaziva oboljenja larve Populio japonica (gudelj) Bacillus thuringiensis izaziva oboljenje larvi Lepidoptera. Danas je poznata Nosema locustae ? koja koja parazitira skakavce u pašnjacima i ratarskim kulturama. Kasnije su otkrivene entomopatogene praţivotinje na štetnim insektima. b) BAKTERIJE – izazivaju ENTOMOBAKTERIOZE od kojih oboljevaju larve insekata. postoje i male bakterije – RIKECIJE koje kod insekata izazivaju ??? ) Za sada nema preparata na bazi rikecija. (na bazi njenih spora je napravljen biološki insekticid NOLOC) . VIROX uništava Neodiprion sertifer. danas se od B. Kada parazitiran insekt ugine. Štetni insekti oboljevaju od poliedroze i granuloze koje izazivaju virusi iz grupe Bacilovirus. Tenebrions koji se primenjuje kod Coleoptera ). One se razvijaju u telima larvi gde se umnoţavaju i produkuju zoospore. Primenjuju se insekticidi na bazi virusa. (npr. Oni su ĉesto glavni faktor u gašenju kalamiteta.. Neodiprion sertifer. thuringiensis var. odnosno deluju na ciljnu štetoĉinu. Patogene vrste gljiva koje se su korisne u borbi protiv štetnih insekata pripadaju rodovima Metarhizium. ali i insekti u drugim stadijumima razvića – lutke i imaga. Diptera. i zazivajući njihova oboljenja i na kraju smrt. ili NOVODOR baziran na B. Od gljiva ĉesto oboljevaju i larve koje se nalaze u zemljištu ili pod korom. Stilpnotia salicis. thuringiensis var. npr VIRIN ENSH koji uništava štetoĉinu Limantria dispar. preparat BOVEROL). Beauveria itd. Euproctis chrysorrhoea. c) GLJIVICE (Funghi) – mnoge vrste gljiva su entomopatogene. kurstaki . Vrlo su otporne. što predstavlja kraj gradacije gubara. Preparati se primenjuju kod vrsta iz redova Lepoidoptera i Coleoptera (npr.II -6 KORISNI PATOGENI MIKROORGANIZMI To su organizmi koji se razvijaju na raznim stadijumima razvoja štetnih insekata. osim na Sunĉevo (UV) zraĉenje koje ih brzo ubija. Najvaţnije grupe ovih organizama su: a) VIRUSI (Virales) – izazivaju oboljenja ENTOMOVIROZE od kojih najĉešće oboljevaju larve . pa se neke vrste gljiva uspešno koriste u biološkoj borbi protiv štetnih insekata. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu. ţive na insektima i izazivaju ENTOMOMIKOZE. Coleoptera. Poznat je rod Nosema Najpre su otkrivene vrste ovog roda koje parazitiraju na gusenicama svilene bube. Oboleli insekti obavezno uginu. Verticillium. BACTOSPEINE na Lepidoptera . Veliki nedostatak preparata na bazi gljiva je taj što zahtevaju visoku vlaţnost sredine u kojoj se primenjuju.. thuringiensis proizvode razni bioinsekticidi ĉija je prednost u tome što su uskospecijalizovani. Stoga su najpogodniji za primenu u zemljištu ili u staklarama gde se vlaţnost vazduha moţe kontrolisati. Preparati na bazi virusa se primenjuju kod gubara.

Carabidae (bauljari) – penju se po drveću i uništavaju gusenice i lutke štetnih leptira. introdukovati. stenice) . ulovljene insekte odnose u svoja gnezda i njima hrane potomstvo.većina insekata iz ovog reda su mesoţderi. sisajući teĉnost iz njihovih tela ili ih jednostavno parališu otrovom a zatim proţdiru. u nju izluĉuju sokove koji zatim vare napadnutog insekta (varenje van crevnog kanala).II -7 KORISNI INSEKTI PREDATORI Predstavljaju grabljive insekte koji napadaju razne stadijume drugih insekata.  NEUROPTERA (mreţokrilci) – sve vrste su predatori u stadijumu larve. svojim šupljim vilicama probadaju ţrtvu. ITALIJANSKI POPAC. Asilidae (grabljive muve) – plen hvataju u letu. bitan su factor za odrţavanje biocenotiĉke ravnoteţe. stenice)  NEUROPTERA (mreţokrilci)  COLEOPTERA (tvrdokrilci)  HYMENOPTERA (opnokrilci)  DIPTERA (dvokrilci)  ORTHOPTERA (pravokrilci) . lako se gaje. Myrmeleon formicarius (mravlji lav) – uništava sitne tvrdokrilce i pauke Rhaphida ophiopsis (kamila) – uništava jaja leptira. preneti. a naroĉito lisne vaši i lutku gubara. Insekti predatori se u biološkoj borbi mogu primeniti na sva ĉetiri naĉina: mogu se zaštititi. a potom isisavaju svarenu hranu. pa su bitan faktor u odrţavanju biocenotiĉke ravnoteţe.Imaga vilinskih konjica love insekte u vazduhu (u letu).  DERMAPTERA (koţokrilci) – najpoznatija je UHOLAŢA (Forfikula aurikularia) koja je svaštoţder – uništava larve i lutke.  ODONATA (vilinski konjici) – larve vilinskih konjica su akvatiĉne i u vodi love druge organizme. amaĊu njih spadaju ZRIKAVCI.  HEMIPTERA (smrdibube. larve potkornjaka. oni napadaju insekte koji imaju meku koţu koji probijaju svojom rilicom kroz koju u ţrtvu ubrizgaju otrov.manji broj insekata iz ovog reda su zoofagni.  DIPTERA (dvokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Syrphidae (osolike muve) – njihove larve se hrane lisnim vašima.  HYMENOPTERA (opnokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: mravi – hrane se raznim insektima. surlaša i striţibuba Chrysopa vulgaris (zlatooka) – uništava lisne vaši  COLEOPTERA (tvrdokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Coccinelidae (bubamare) – uništavaju lisne i štitaste vaši.  STAPHYLINIDAE (kratkokrilci) – zavlaĉe se u hodnike potkornjaka i uništavaju njihove larve. najĉešće insekte. a veliku ulogu i znaĉaj u biološkoj borbi ima velika brojnost kolonija mrava. grabljive i obične ose – pored štetnih uništavaju i korisne insekte. masovno proizvoditi u biofabrikama. Najznaĉajnije grupe korisnih insekata predatora su:  ORTHOPTERA (pravokrilci)  DERMAPTERA (koţokrilci)  ODONATA (vilinski konjici)  HEMIPTERA (smrdibube. . kidajući im delove tela snaţnim vilicama.

Ichnaeumonidae parazitiraju larve lisnih zolja. Prema stadijumu domaćina kojeg parazitiraju. Odnosi izmeĊu parazitoida i domaćina mogu biti : a) SOLITARNI PARAZITIZAM b) AGREGARNI PARAZITIZAM c) MULTIPARAZITIZAM d) SUPERPARAZITIZAM e) KLEPTOPARAZITIZAM f) HIPERPARAZITIZAM a) SOLITARNI PARAZITIZAM – larva jedne vrste parazitira jadnog domaćina. tu spadaju vrste iz fam. po pravilu ubija domaćina. a postoje i tercijarni i kvarterni.  iz reda Hymenoptera ovde spadaju:  Tomicobia seitneri (koja parazitira Ips typographus)  Subordo Terebrantes . Bombylidae  fam. razlikujemo : parazitoid jaja – ţive u jajima domaćina i ne dozvoljavaju njegov razvoj stadijum larve.  fam. pĉele. ţiveći u njemu (ENDOPARAZITIZAM) ili na njemu (EKTOPARAZITIZAM). dogaĊa se da sve larve stradaju zbog nedovoljne koliĉine hrane.parasitičke ose/ Entomophaga . c) MULTIPARAZITIZAM . takoĊe.u jednom domaćinu mogu da se razviju maksimalno dve larve muve guseniĉarke.i polifage. Ichneumonidae i drugi familija redova Hymenoptera i Diptera. .više larvi jedne vrste parazitoida ţivi na jednom ili u jednom domaćinu.  fam. pa polaţu jaja u domaćina. pripadaju familiji Ichneumonidae najĉešće. Tachinidae (muve guseniĉarke) – polaţu jajau na ili u gusenicu ili na list koji će gusenica pojesti. lutke i larve leptira. Encyrtidae. Skoro da ne postoje insekti koji nemaju svog parazitoida. d) SUPERPARAZITIZAM . b) AGREGARNI PARAZITIZAM . Mymaridae. ovaj odnos naziva se još i sekundarni parazitoid. mogu biti MONOFAGE (parazitiraju samo jednu vrstu insekata i ugl. e) KLEPTOPARAZITIZAM – jedan insekata koristi hranu koju je ulovio i pripremio drugi insekat. grabljive ose i ose drvenarice. parazitoidi lutaka – ţive najĉešće unutar domaćina (endoparazitoidi). ali su za primenjenu entomologiju najznaĉajnije vrste iz redova Hymenoptera i Diptera. Iz reda Diptera ovde spadaju familije:  Conopidae. Parazitoidi su prisutni i u redovima Coleoptera i Sterpsiptera. kada je velika brojnost parazitoida. a kada larva parazitoida završi razviće. i pri tome ga ubija ili ostavlja da umre bez hrane. imaju jednostavnu generaciju) ili POLIFAGE (parazitiraju više vrsta i ĉesto imaju dvostruku ili višestruku generaciju). to su najsitniji insekti iz familija Trichogrammatidae.II -8 KORISNI INSEKTI PARAZITOIDI Insekat parazitoid ţivi na raĉin domaćina samo do stadijuma larve.na ili u telu jednog domaćina polaţu jaja više ţenki jednog solitarnog parazitoida. postoje mono.na raĉun jednom domaćina ţivi više larvi razliĉitih vrsta parazitoida. f) HIPERPARAZITIZAM – pojava da parazitoid parazitira parazitoida.ose najeznice – vrste koje imaju legalicu. parazitoidi larvi – razvijaju se u ili na telima larvi domaćina. Evaniidae parazitiraju bubašvabe. paraztoidi imaga – najĉešće se razvijaju unutar trbuha domaćina.

pa je rukovanje njima povezano sa merama predostroţnosti. pa je moguće u kratkom vremenskom periodu zaštititi šume na velikoj površini RENTABILNOST –danas se proizvode insekticidi koji su relativno jeftini a deluju u malim dozama UNIVERZALNOST DELOVANJA – proizvode se insekticidi koji deluju na veći broj vrsta štetnih insekata i sve stadijume njihovog razvića JEDNOSTAVNOST PRIMENE U PRAKSI – priprema insekticida za primenu je jednostavna i laka. ĉime ubrzo vrsta postaje rezistentna. kiša) mogu da onemoguće hemijsko suzbijanje štetnih insekata. ZAVISNOST OD ATMOSFERSKIH PRILIKA – nepovoljni vremenski uslovi (vetar. neorganskog ili prirodnog porekla koje se koriste za suzbijanje štetoĉina jeste PESTICIDI. Poslednjih decenija se kotriste i neke druge materije koje nisu otrovi – vrlo specifiĉne po naĉinu delovanja ĉiji je krajnji ishod uništavanje štetoĉina (atraktanti.primena veće doze aktivne materije od preporuĉene moţe da izazpove oštećenje/uginuće tretiranih biljaka NESELEKTIVNOST – pored štetnih insekata pesticidi ubijaju i korisne organizme. to su uglavnom otrovi kojima se uništavaju štetni insekti. MOGUĆNOST PRIMENE NA VELIKIM POVRŠINAMA. što izazaiva poremećaj biocenotiĉke ravnoteţe. Primena hemjskih mera borbe u šumarstvu je praktiĉno poĉela sa pojavom prvih aviona za razbacivanje otrovnih materija po napadnutoj šumi (otrovi u vidu praška) Zajedniĉki naziv za sve materija organskog. što komplikuje i ograniĉava njihovu primenu TOKSIĈNOST ZA BILJKE. PREDNOSTI PRIMENE PESTICIDA: EFIKASNOST – postiţu se odliĉni rezultati kada se primenjuju protiv insekata koji su stupili u gradaciju.danas se proizvode insekticidi koji ubitaĉno deluju na štetne insekte u malim dozama. tako da se jednim tretamnom unište svi štetni insekti. . to su uglavnom gotovi preparati koje treba samo ubaciti u aparaturu za aplikaciju ili ih prethodno treba pomešati sa vodom. MOGUĆNOST MEĐUSOBNOG MEŠANJA – radi suzbijanja više vrsta insekatakoji nisu podjednako osetljivi na isto hemijsko sredstvo. Mogućnost primene hemijskih mera borbe na velikim površinama je istovremeno i mana REZISTENTNOST – stalna upotreba istog insekticida za odreĊenu vrstu štetoĉine dovodi do pojave otpornih jedinki – stvaraju se geni otpornosti na odreĊeni otrov koji se renose na potomstvo. tako štetni insekti stupaju u prenamnoţenje i prave velike štete. MANE PRIMENE PESTICIDA: VISOKA TOKSIĈNOST za ĉoveka i ţivotinje – većina insekticida koji se danas koriste imaju ovu osobinu. materije koje privlaĉe štetne insekte – feromoni. mešaju se dva ili više otrova.II -9 HEMIJSKE MERE BORBE (definicija. naroĉito ako traju više dana. insekatski hormoni itd. prednosti i nedostaci) Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu hemojskih materija protiv štetnih insekata.

Da bi se pšostiglo trovanje štetnih insekata truje se njihova prirodna hrana.. plodovi. puţeva.sredstva za uništavanje štetnih glodara AVICIDE – protiv ptica REPELENTE – sredstva za odbijanje insekata. retko više hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju insekticidna svojstva (odnosno ispoljvaju toksiĉnost)  Inertni nosaĉ – ovu grupu materija ĉine jedno ili više jedinjenja koja nemaju insekticidna svojstva ali sluţe za poboljšanje fiziĉko-hemijskih svojstava preparata i da omoguće njegovu lakšu primenu.sredstva za uništavanje fitopatogenih gljiva INSEKTICIDE.Da bi utrobni insekticid postigao trovanje tj. što je u ekološkom smislu prednost.II -10 PESTICIDI (definicija i podela) Zajedniĉki naziv za sva hemijska jedinjnenja neorganskogf. insekata.). ptica. bio efikasan on ne sme da menja ukus hrane inaĉe je insekti neće jesti..sredstva za uništavanje štetnih insekata NEMATOCIDE. koren. grinja. pupoljci. ptica i glodara ATRAKTANTE. korova itd) je pesticidi.sredstva za privlaĉenje štetnih organizama prema odreĊenom supstratu HEMOSTERILIZANTE –sredstva za izazivanje steriliteta kod muških Svaki pesticid sastoji se od dve grupe komponenti:  Aktivna materija – ĉini je jedno do dva. odnosno delovi biljke kojima se insekti hrane (liistovi. organskog ili prirodnog porekla koja se primenjuju za suzbijanje štetnih organizama (virusa. nematoda. Aktivne materije se nalaze u teĉnom i ĉvrstom stanju u formulacijama. bakterija. Prema vrsti štetnih organizama koe suzbijaju pesticidi se dele na:             HERBICIDE – sredstva za uništavanje korovskih biljaka BAKTERICIDE . .????????? Prema srednjoj letalnoj dozi (LD50) insekticidi se dele na : I grupa – jako otrovni II grupa – srednje otrovni III grupa – slabo otrovni Prema specifiĉnom naĉinu delovanja na insekte prilikom primene dele se na:  digestivni (utrobni) insekticidi  ugušujući insektivcidi (fumiganti)  kontaktni insekticidi  sistematiĉni insekticidi DIGESTIVNI (utrobni) INSEKTICIDI se koriste za trovanje hrane za insekte. njih insekti unose u organizam hranom.sredstva za uništavanje štetnih puţeva RODENTICIDE.sredstva za uništavanje crva AKARICIDE.sredstva za uništavanje fitopatogenih bakterija FUNGICIDE. ne deluju na insekte parazitoide i predatore štetnih insekata.sredstva za uništavanje grinja MOLUSCIDE (LIMACIDE). u crevni kanal odakle dolaze u telesnu duplju i krvlju se raznose po celom organizmu.Pošto ubijaju samo insekte koji se hrane biljkama.

Delovanje insekticida moţe biti razliĉito . . naĉin i mehanizam delovanja. njihove fiziĉke osobine..doza ĉini supstancu otrovom’’  Otrovi su materije koje u malim koliĉinama deluju na biljne i ţivotinjske organizme hemijski razlaţući njihova tkiva ili inhibirajući po ţivot vaţne fiziološke procese POJAM I VRSTE DOZA  Doza predstavlja odreĊenu koliĉinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odreĊeni efekat u organizmu  Doze koje dovode do simptoma trovanja nazivaju se toksiĉne doze (subletalne doze)  Doze koje izazivaju smrt nazivaju se letalne doze  FIZIOLOŠKA DOZA (graniĉna koliĉina) je koliĉina neke supstance koja još uvek ima neko dejstvo u organizmu  MINIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis minima) . Fumiganti nisu selektivni... hemijski sastav. Da bi fumiganti delovali potrebna je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena prostorija da bi se mogla postići odgovarajuća koncentracija pare insekticida. Toksikologija prouĉava poreklo otrova. tako da ne postoji taĉna definicija  Švajcarski fiziĉar Paracelsus (1493-1541) je rekao ’’Sve je otrov. Za insekte latentna doza se izraţava u milionitim delovima grama (ppm) POJAM KONCENTRACIJE Koncentracija je odnos aktivne (otrovne) materije i inertnog nosaĉa (voda. mogu rastvarati lipide na površini koţe nakon ĉega slobodno prodiru u organizam. KONTAKTNI INSEKTICIDI – deluju na insekte samo kada doĊu u kontakt sa njihovim telom. OTROVA:  Pojam toksiĉnosti je relativan. odnosno protiv insekata koji imaju aparat za bodenje i sisanje.UGUŠUJUĆI INSEKTIVCIDI (fumiganti) – su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u insekatsko telo dospevaju preko organa za disanje (prodiru u telo preko stigmi a preko traheja i traheola dospevaju do svih organa i ćelija).moţe biti ĉisto mehaniĉko (zapušenje stigmi nakon ĉega kiseonik ne moţe da ulazi u telo insekta pa dolazi do gušenja). simptome i posledice akutnih i hroniĉnih trovanja itd. razlika između koncentracije i doze) Toksikologija je nauka koja prouĉava štetne (toksiĉne) efekte hemijskih agenasa na ţive organizme. njihova velika prednost je u tome što su izrazito selektivni i ne ubijaju insekte koji su sluĉajno prisutni na biljci koja je trtirana. II -11 DEFINICIJA OTROVA (pojam i vrste doza. prah) izraţen u procentima NPR koncentracija od 0.3% znaĉi da 99. mogu prodirati preko nervnih završetaka.najmanja koliĉina insekticida koja je dovoljna da prouzrokuje smrt tretiranog insekta  SREDNJA LETALNA DOZA (LD50)– predstavlja minimalnu koliĉinu toksiĉne supstance koja izaziva smrt najmanje 50% tretiranih organizama  MAKSIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis maxima)– najveća koliĉina otrova koja se moţe upotrebiti a da ne dovede do fitotoksiĉnih pojava Doze se najĉešće izraţavaju u mg/kg telesne teţine.7 delova vode treba dodati 0.Ovi insekticidi najĉešće ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (slabo su selektivni) SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI –upijaju se u biljna tkiva i rastvaraju u biljnim sokovima transportujući se u sve biljne organe. Doza koju će insekti primiti prilikom aplikacije je znatno manja. DEF.3 dela otrova. Oni efikasno deluju protiv insekata koji se hrane biljnim sokovima.

ISPARLJIVOST je pojava pri kojoj pesticid (supstanca) iz teĉnog ili ĉvrstog agregatnog stanja stanja prelazi u stanje pare tj. nedelja pa do nekoliko meseci. preparati na bazi fosfornih estara samo nekoliko dana. 3. preparati sa velikom perzistentnošću se sporo razklaţu na neotrovne materije (dugio se razlaţu na tretiranim biljkama ili u zemljišt gde dospevaju ispiranjem). FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA Najvaţnije osobine insekticida : 1) Finoća ĉestica 2) Moć lebdenja 3) Viskoznost 4) Isparljivost 5) Lepljivost 6) Površinski napon (moć kvašenja) FINOĆA ĈESTICA efikasnost insekticida je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice manje (vaţi za emulzije i suspenzije) MOĆ LEBDENJA zavisi od Finoće ĉestica Specifiĉne teţine otrovne materije Moć lebdenja je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice sitnijie a specifiĉna teţina manja. LINDAN po nekoliko meseci u zatvorenim prostorijama. paration). ona moţe iznositi nekoliko dana. LEPLJIVOST zavisi od Elektriĉnog naboja Adhezije Finoće ĉestica Viskoziteta (kod teĉnih materija) POVRŠINSKI NAPON teĉnosti je sila koja se suprotstavlja promeni oblika koji teĉnost zauzima na slobodnim površinama MOĆ KVAŠENJA utoliko je veća ukoliko je površinski napon manji i obrnuto Sredstva za kvašenje – materije koje sniţavaju površinski napon insekticidne teĉnosti (sapuni. (ovo je nepoţeljna pojava i zahteva pronalaţenje novih vrsta insekticida) 5. oni otrovi koji deluju tek posle nekoliko sat ili dana imaju malu inicijalnu toksiĉnost (DDT) 2.Izraţava se silom kojom se teĉne materije opiru razdvajanju njihovih molkula. REZIDUALNO DELOVANJE – duţina otrovnog delovanja insekticida. 4. gasa. a povećava viskoznost (povezano sa naĉinom delovanja) Isparljivost utiĉe na rezidualno dejstvo insekticida. Viskoznost utiĉe na lepljivost insekticida. KARENCA je najkraće vreme koje obavezno mora da protekne od momenta tretiranja biljaka do njihovog korišćenja u ishrani. viši alkoholi i drugo) . ova osobina nije poţeljna. naroĉito ako se radi tretiranje poljoprivrednih kultura. VISKOZNOST .DDT deluje nekoliko nedelja u polju. proizvoĊaĉ insekticida je duţan da napiše karencu na ambalaţi.TOKSIKOLOŠKE OSOBINE PREPARATA 1. INICIJALNA TOKSIĈNOST (poĉetno delovanje) – je osobina insekticida da deluje brţe ili sporije nakon aplikacije. sredstva koja ubijaju insekte odmah nakon aplikacije imaju veliku inicijalnu toksiĉnostm (piretrin. PERZISTENTNOST – stabilnost tj. REZISTENTNOST – pojava povećane otpornosti pojedinih vrsta štetnih organizama koji su ranije bili osetljivi na odreĊenu vrstu otrova. Isparljivost insekticida je u obrnutoj srazmeri sa njegovom toksiĉnošću (izuzev kod fumiganata) Kod mineralnih ulja toksiĉnost raste ukoliko se isparljivost smanjuje. postojanost insekticida u spoljašnjoj sredini.

Etilenoksid (CH2OCH2). Fumiganti nisu selektivni. dospevaju u krv koja ih raznosi do tkiva i ćelija. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. na ovaj naĉin dolazi do totalne intoksikacije organizma. Metilbromid. rastvaraju se u crevnom soku i putem osmoze.. Cijan-vodonik (HCN). Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K.OSTALE FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA: Rastvorljivost Izgled (agregatno stanje) Boja Miris Ukus Taĉka topljenja i mrţnjenja Taĉka kljuĉanja Gustina Zapaljivost NAĈIN PRODIRANJA OTROVA U ŢIVE ORGANIZME: 1. prodirući kroz traheje i stigme. 2.. oni preko prednjeg creva zajedno sa hranom dolaze do srednjeg creva.) 5) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. Dihlor-etan. INHALACIONO (preko organa za disanje) – ovako deluju inhalacioni insekticidi. FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 1) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 2) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 3) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 4) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. nematoda. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. fosforna jedinjenja). PER KUTANO (preko koţe) – deluju kontaktni otrovi(HCN. zajedno sa hranljivim materijama. PER OS (preko usta) – preko usta deluju utrobni insekticidi (arsenova jedinjenja).. zahvaljujući tome što su lako isparljivi i što im je napon pare već na sobnoj temperaturi visok. temperatura 15-20 stepeni 6) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2). . oni lako prodiru u telo.. oni u organizam prodiru ili razarajući koţu ili se rastvaraju u masnim materijama i prodiru do nernih završetaka. 3. Fosfor-vodonik (PH3). Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. Na. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. Gastoxin. zaštitna odela.

SIMPTOMI TROVANJA KOD INSEKATA
Spoljašnji znaci unutrašnjih promena nastalih pod dejstvom otrovnih materija nazivaju se simptomi trovanja. Simptomi su razliĉiti i zavise od organa koji su pogoĊeni delovanjem otrova, koliĉine unetog otrova i od zdrqvstvenog stanja insekta. Biljni otrovi (nikotin, piretrin), fumiganti (HCN-ubija posle nekoliko sec.) i neka sintetiĉka sredstva (paration) deluju na insekte veoma brzo: otrovane jedinke pokazuju jednu kratku fazu eksitacije kojoj sledi brza paraliza mišića i smrt;ovi otrovi imaju veliku inicijalnu toksiĉnost – simptomi nastupaju veoma brzo i burno, a smrt insekata nastupa u vrlo kratkom vremenskom roku; Drugi insekticidi deluju veoma lagano. NPR delovanje NCH na larve grĉica – izaziva paralizu mišića koji pokreću mandibule, pa insekti ne mogu da uzimaju hranu i prestaju da nanose štete, a mogu da ţive još 2-3 meseca. Ovi otrovi imaju slabu inicijalnu toksiĉnost; mogu izazvati dilemu da li je tretiranje bilo uspešno, pošto insekti još dugo ţive. To je, npr problem kod štitastih vaši ĉije se larve skoro ne kreću, a od ekstremiteta imaju samo sisaljku; dokaz da li je tretiranje bilo uspešno je njihov izmet (’medna rosa’) – ukoliko ga nema, tretiranje je bilo uspešno.

II -12

ĈUVANJE PESTICIDA I MERE PREDOSTROŢNOSTI

Pošto je veliki broj insekticida otrovan za ĉoveka treba ih ĉuvati u posebno izgrađenim prostorijama i udaljenim od objekata za stanovanje. Prostorija treba da bude okrenuta ka severu, suva i mraĉna sa dobrom ventilacijom. Uvek mora da bude zakljuĉana (brava i katanac), vrata sa otvaraju u polje i na njima se postavlja vidljivi znak sa upozorenjem "OTROV". Otrovi se ĉuvaju u kutijama, teglama, kesama (originalnim ambalaţama). Moraju biti uredno poreĊani na policama, po grupama tako da se mogu lako pronaći. Ambalaţa mora da ima originalnu etiketu i mora se sve vreme kontrolisati (rok upotrebe) i zamenjivati novim ako je oštećena. Npr. kod DNOC-a ĉesto dolazi do pucanja limenki usled dotrajalosti tako da otrov isteĉe, a ostatak u konzervi se osuši i postaje jako zapaljiv i eksplozivan. Ako insekticid nema etiketu ne sme da se koristi.

Pravila kojih se treba pridrţavati u radu sa otrovima:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Pre poĉetka rada treba reći radnicima da se radi sa opasnim otrovima i uputiti ih u pravilan naĉin rada. Obavestiti pĉelare i ljude sa stokom i ţivinom. Za vreme rada ne sme da se jede, pije i puši. Rukama ne treba dirati lice, oĉi i usta. Treba izbegavati udisanje para i praha, pa zato spravljanje smeša treba vršiti napolju ili pored otvorenog prozora (obavezno okrenuti leĊa u pravcu strujanja vazduha). Obavezno se nosi odelo koje se posle rada skida. Ako se radi sa kontaktnim insekticidima treba namazati ruke vazelinom ili staviti gumene rukavice. Udaljiti sva nezaposlena lica, naroĉito decu. Praznu ambalaţu treba zakopati duboko u zemlju daleko od vodenih tokova. Za vreme prskanja ne udisati pare ili izmaglicu, ne kvasiti lice i ruke mlazom iz prskalice. LeĊa treba okrenuti ka vetru, a neiskorišćeni otrov ne treba prosuti u blizini reke. Oĉi i lice zaštititi posebnim maskama za oĉi. Posle rada dobro oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom i istuširati se. Zatrovane površine vidno obeleţiti. Uvek treba imati spremljen protivotrov i obezbediti prisustvo lekara (po zakonu ako se koristi HCN lekar mora da bude prisutan). Stalna lekarska kontrola ljudi koji stalno rade sa otrovima zbog mogućnosti hroniĉnog trovanja. Po propisu na ambalaţi postoje i "slike" koje upozoravaju na opasnost. Npr. ako je insekticid otrovan na ambalaţi je narandţasto polje sa crnom mrtvaĉkom glavom i ukrštenim kostima i krupnim slovima piše JAK OTROV

II -13

ZIMSKO PRSKANJE

(definicija, primena, sredstva, znaĉaj)
Prskanje je nanošenje otrovnih materija u teĉnom obliku, kapljicama veliĉine iznad 150 mikrona. Ovaj oblik aplikacije je danas najrašireniji. Prednosti su što se povećava insekticidnost preparata, jer se na ovaj naĉin obezbeĊuje bolji kontakt sa biljkom odnosno njihovom štetoĉinom, sigurniji i precizniji rad, manja zavisnost od vremenskih prilika u odnosu na zapršivanje, manji utrošak materijala i veća ekonomiĉnost. Mane su to što je potrebna velika koliĉina vode, sloţenija, skuplja i za rad komplikovanija aparatura (prskalice). Prskanje se vrši otrovnim materijama u vidu vodenog rastvora, suspenzija i emulzija, a zajedniĉkim imenom ove materije se nazivaju otrovne ĉorbe i obiĉno se spravljaju pred samu upotrebu. One moraju da ispune odreĊene uslove da bi mogle da se koriste. Na prvom mestu je da budu smrtne za insekte, ali da nikako ne oštećuju biljke, zatim moraju dobro da vlaţe list, da se dobro drţe za biljne delove i da lako ne podleţu promenama atmosferskih uticaja. Prema dobu godine kada se vrši prskanje moţe biti: LETNJI i ZIMSKO. Letnje prskanje se vrši kod biljke imaju osetljive organe tj. list. Za ovo prskanje mogu se upotrebiti samo insekticidi, koji ne nanose štete listu i drugim vegetacionim organima.

Zimsko prskanje se primenjuje kod biljaka koje u periodu mirovanja vegetacije (tokom zime, rano proleće,
pozna jesen) odbacuju vegetacione organe. Znaĉi tretiraju se samo listopadne biljke. Insekicidi koji se koriste u ovu svrhu ne smeju da nanose nikakvu štetu kori drveta. Prskanje se izvodi kada je temperatura viša od 5 oC i nije ga preporuĉljivo izvoditi pri niţim temperaturama. Za razliku od letnjeg prskanja, kada kapljice treba da budu što finije, kod zimskog prskanja one treba da budu krupne, da bi biljka mogla praktiĉno da se okupa. Zbog toga zimsko prskanje moţe da se vrši samo na biljkama manjih dimenzija npr. biljke iz rasadnika ili neko niţe drveće u drvoredima. Ako cela biljka nije okupana zaštita nije dobro obavljena. Sredstva koja se koriste za zimsko prskanje nisu selektivna već ubijaju i korisne insekte. Zbog toga se koriste se kao herbicidi i fungicidi. Otrovne ĉorbe se spravljaju pred tretiranje, da bi se povećalo kvašenje dodaje se sapun ili ţelatin, a da bi se povećalo prijanjanje ĉestica dodaje se gumarabika ili dekstrin. Koriste se za suzbijanje svih stadijuma insekata. Kao preparati se koriste: KREOZAN DINOZAN RUMESAN ULJE ŢUTO ULJE MINERALNA ULJA METIDIATION DIAZINON DERIVATI NAFTE KARBOLINEUM PETROLEJ Zimskim prskanjem moţemo uništavati sledeće štetoĉine:  Larve štitastih vaši  Jaja lisnih vaši  Jaja leptira – i to onih koji prezime (kukaviĉja suza, gubar, zeleni hrastov savijaĉ)  Gusenice – topolin gubar prezimi u pukotinama kore, a kada se biljka okupa biće uništen  Imaga mnogih insekata – surlaši, buba listare  Pregljevi – akari  Sitni pauci

II -14

SUZBIJANJE INSEKATA U ZEMLJIŠTU (DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA) (tehnika rada, sredstva, znaĉaj)

U cilju suzbijanja insekata u zemlji kao što su  rovac (Gryllotalpa vulgaris),  ţiĉani crvi (larve skoĉibuba - Elateridae),  larve surlaša, (Curculionidae)  gusenice sovica i grĉica (larve gundelja),  larve Collembola  larve velikih komaraca (fam. Tipulidae)  gusenica sovica (fam Noctuidae)  .... Insekticidi koji se koriste su u vidu granula ili prašine. Postoje 2 osnovne tehnike za zaštitu: 1. Zaštita nepokrivenog zemljišta – totalnim zaprašivajnem prašivo ili granule se razbacuju rukom, omaškom ili pomoću mašine razbacivaĉa; zatim se vrši zaoravanje na dubini od 20 cm; pribliţna potrebna koliĉina je 100 – 200 kg/ha insekticida, ali to zavisi od vrste zemlje i vrste insekata. 2. Zaštita prekrivenog zemljišta – zaštita sadnih jama zidovi jame se zapraše, naspe se jedan sloj zemlje i tek onda se vrši sadnja; ako je zemljište već pokriveno zaštita je skuplja, a dejstvo insekticida slabije, a ako je do šteta već došlo, otrov moţe da deluje i na biljku i da je ošteti. Pre setve zemljište treba pregledati i izvršiti: Tretiranje rovĉice – izmeĊu redova mladih biljaka kopaju se rovovi, dubine 10 – 20 cm, pospe se prašivo ili granule i zemljište se zagrne; rovovi bi trebalo da budu uzduţni mada je poţeljno i nekoliko popreĉnih Tretiranje bušotine – za zaštitu starijih vrednih stabala, koja su posaĊena na većem rastojanju; u bušotine se stavi otrov i zakopa se Sredstva koja se koriste za dezinfekciju zemljišta su:  Al fosfidi – I grupa otrova, utrobni insekticidi (PHOSTOXIN, GASTOXIN)  ORGANSKA JEDINJENJA – METIL – BROMID HCH (LINDAN G3) - utrobni HLORPIKRIN (metil bromidon) FORMALDEHID (40% formalin) KARBOFURAN FENITROTION + MALATION – protiv svih zemljišnih štetoĉina; III grupa otrova (galation G-5) FOKSIM (foksim G-5) HLORPIRIFOS (piricidG-7,5) KARBOFURAN (furadan 350-F) BETA-CIPEMETRIN (arriba 2,1-GR) TERBUFOS (counter G-5)

Upotrebljavaju se samo kad je biljka već jako napadnuta i mana im je što nisu selektivni tj.THIODAN E-35 TIOSULFAN – protiv gusenica.TIONEX E-35 . b) MAHANIĈKO – zapušavaju stigme i onemogućavaju disanje insekata (razna mineralna ulja. PETROLEJ. moć kvašenja i rasprostiranja po telu insekta. pa ima i veću primenu. lisne vaši. PIRETRUM koji ima tu prednost da je zanemarljivo toksiĉan za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. katranska ulja. 2.TIOCID E-35 . ORGANSKI SINTETIĈKI INSEKTICIDI – danas se koriste ENDOSULFAN preparati . Kontaktni insekticidi ubijaju insekte samo u neposrednom kontaktu i imaju kratkotrajno dejstvo. VOĆNI KARBOLINEUMI. Materije u TEĈNOM STANJU treba da imaju dobru rastvorljiviost. kreĉ). Kontaktni insekticidi takoĊe su svi: piretroidi mineralna ulja karbamati diflubenzuron skoro svi organofosforni insekticidi i navedeni biljni insekticidi NIKOTIN. c) NEUROTROPNO – dovode do paralize nervnih centara i mišića ().II -15 KONTAKTNI INSEKTICIDI Deluju na insekte samo ukoliko doĊu u kontakt sa površinom njihovog tela.razaraju kutikulu insekta (soda. moraju da se dobri raspršuju. bolje su od praškastih. PIRETRUM. DNOC. DDT. BILJNI – materije koje se ekstrahuju iz biljaka i imaju neurotropno dejstvo. QUASSIN. Najveći broj kontaktnih insekticida deluje na sva tri naĉina. moraju dobro da prianjaju uz telo insekta. prionu uz telo insekta i zadrţe se na njemu. ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (i korisne i štetne). Upotrebljavaju se protiv insekata koji imaju tanku koţu i hrane se sisanjem (lisne buve. ali deluju i na one koji se hrane grickanjem (gusenice i druge larve sa tankom koţom). KATRANSKA ULJA. Prema POREKLU kontaktni insekticidi mogu biti: 1. DEJSTVO kontaktnih insekticida moţe biti: a) KAUSTIĈNO . NIKOTIN – materija koja se dobija iz biljke duvana. Kada je reĉ o PRAŠKASTIM materijalima. Npr. ali je skoro potpuno izbaĉena iz upotrebe zbog velike toksiĉnosti za ĉoveka. 3. MINERALNA ULJA . DERIVATI NAFTE I KATRANA – danas se koriste mineralna ulja ( i to za zimsko prskanje). DERRIS. Da bi delovali. ali uvek je jedan preovlaĊujući. zatim. sapuni). tripsi).

Na. razgraĊuju. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. slabiji je otrov i koristi se kao zamena za CS2 FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. nematoda.. Gasoviti insekticidi koji se koriste u zaštiti šuma su. PARADIHLOR-BENZOL TETRAHLOR –UGLJENIK DIHLOR-ETAN METILBROMID Gasoviti insekticidi tzv. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. koristi se za suzbijanje insekata u zemljištu a smatra se da je kancerogen. temperatura 15-20 stepeni 12) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2) Etilenoksid (CH2OCH2) Cijan-vodonik (HCN) Fosfor-vodonik (PH3) Dihlor-etan Metil-bromid . Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. pa se za njihovo korišćenje zakonom propisuju pravila (neophodna je gas maska. Deluju letalno na sve stadijume razvića insekata. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka.) 11) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. obavezno prisustvo lekara itd.. Fumiganti nisu selektivni. TETRAHLOR-UGLJENIK je bezbojna teĉnost. Nedostatak im je što se brzo rastvaraju tj. Ovo su jaki otrovi..) PARADIHLOR – BENZOL je kristalasta materija koja pri obiĉnoj temperaturi na vazduhu lako isparava. naĉin primene) To su otrovi u obliku gasa ili vodene pare koji na insekte deluju smrtonosno.. Gastoxin.II -16 GASOVITI INSEKTICIDI (definicija. fumianti se slabije koriste jer je za njihovo uspešno delovanje potrebno da insekt provede odreĊeno vreme u tretiranoj prostoriji. opasni za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. najvaţnija jedinjenja. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. . Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 7) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 8) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 9) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 10) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. zaštitna odela.

i to u proleće i leto. SISTEMIN 40 ŢUPA. ali kada se upiju u biljna tkiva i doĊu u dodir sa biljnim sokovima. Postoje i drugi naĉini primene sistematiĉnih insekticida. Preparat na bazi ovog insekticida je POSSE FOSFAMIDON . brţe deluju kod mlaĊih negp kod starijih biljaka. Sistematiĉni insekticidi se nanose prskanjem. gde se štetoĉine uništavaju sisanjem zatrovanih biljnih sokova. zalivanjem ili injektovanjem u seme. ENDOLITIĈKI INSEKTICIDI – u momentu tretiranja su otrovni. Transpiracijom. tripsa. stenica.II -17 SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI (definicija. Vreme upotrebe sistematiĉnih insekticida zavisi od osobina biljaka. osobine. najbolje je da se prskaju u rano jutro ili pred veĉe po vedrom i sunĉanom vremenu. preparati ) Sistematiĉni insekticidi su oni insekticidi koji imaju sposobnost da se upiju u biljna tkiva i zatruju biljne sokove. a nanosi se zalivanjem ili folijarno.sistematiĉni insekticid sa dobrim akaricidnim svojstvima. primenjuje se protiv insekata koji sišu sokove. preparati – DIMEKRON.. ali biljke ne treb tretirati po suvom vazduhu jer su ovo jako isparljive materije. STATIĈNI INSEKTICIDI – ne razlaţu se i trajno ostaju u biljci.FURADAN. ĉime se postiţe unutrašnja zaštita biljaka odnosno endoterapeutsko delovanje. jako je otrovan za toplokrvne organizme. Sistematiĉni insekticidi imaju tzv. ENDOMETATOKSIĈNI INSEKTICIDI – nisu toksiĉni u momentu tretiranja. Najĉešći preparati koji su u primeni su: KARBOFURAN – sistematiĉni insekticid. translokacioni efekat . podela. truje i pĉele.ima najširi spektar dejstva. U borbi protiv biljnih vaši ovi insekticidi su se dobro pokazali. oni postaju otrovni. preparati – ROKSION. biljke izbacuju na površinu svojih organa i insekticid stvarajući tako zatrovanu atmosferu u kojoj insekti ne opstaju. FOSFAMID DIMETOAT . a kasnije u biljnom organizmu se razlaţu na neotrovne komponente 2. preparati . DIMETOAT . akaricid. primenjuje se i kao sistematiĉni i kao kontaktni insekticid.naĉini inkorporacije. nematocid.posle prodiranja u biljku oni se mešaju sa biljnim sokovima i sistemom sprovodnih sudova raznose po svim biljnim organima. Prema naĉinu delovanja dele se na sledeće grupe: 1. koristi se protiv insekata koji imaju aparat za sisanje i aparat za grickanje. zajedno sa vodenom parom. FURAZOR KARBOSULFAN – primenjuje se preko zemljišta (zalivanje) ili folijarno za borbu protiv buba listara. kasnije se razlaţu na neotrovne komponente (nakon isteka aktivnog insekticidnog dejstva) 3.

etiol tecni I ULV) Dimetoat S (perfection.lisnih vaši. kontaktni su insekticidi. webetin) Monokrotofos (agrofos20% WSC.sistematični Imaju širok spektar dejstva. derivati tionofosforne kiseline Fention K.D.Ferin). Velike su inicijalne toksiĉnosti. fosfamidon 40-EC. chromogor 25-WP. nekih sovica.U. pregljeva. deluje preko organa za disanje. diazinon. Deluju na insekte koji sišu sokove i na pregljeve. a kasnije dovodi do teških poremećaja disanja. za varenje i inhalatorno.(dinin. diazinon 20-EC) Foksim K.D (volaton 500-EC) Hlorpirifor K. za disanje.D (zorcid EC-50. Dasticid prah.. preko koţe. široka upotreba. tako da nema većih opasnosti od rezidualnog dejstva. derivati fosforne kis. preko org.D 9pyrimex 48-EC. ( bevepterex. Širokog spektra dejstva.D. sa aktivnom materijom trihlorfon K. Diazion: K.D otrov.D.U (metal-actellic-50) AcefatS (ortheme-75) oksimdemeton-metil S (metasystoxEC) derivati fosforne kis Dihlorvos. Protiv gusenica. Lebaycisd EC-50Fenticid 50-EC) – lisne vaši Fenitrotion K. difos. Sa biljke brzo isparavaju. (Etiol prah. Za uništavanje lisnih i štitastih vaši.D. naroĉito aktivan kod muva. hermesa. ovo najpre izaziva osetljivost i nervnu razdraţljivost. ksilofaga. moţe i u domaćinstvu. utrobno. gusation WP-25%raketion WP-25).D. preko org. Pirimifos K. materije koja se stvara pri radu nervnih ćelija i koja obezbeĊuje prenos nadraţaja od aktivacione ćelije do nervnih centara. Pored staklenika.insectin.U Jedan od najboljih insekticida. Azinfos. pod dejstvom organofosfornih jedinjenja dolazi do nagomilavanja acetilholina u nervnim centrima. Pogodan je za zatvorene prostorije. toksiĉnost. Brzo deluju na insekte: kontaktno.II -18 ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA (opšte osobine.koristi se za tretiranje zemljišta. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . teĉni su opasniji od praškovitih preparata(basudin. pagusenica. preparati. . (fenitrotion 50-EC. zorat EC-40. WSC) derivati ditiofosforne kiseline Malation: K. malation E-50. sistemin 40-EC. primenjuje se protiv staklokrilaca. monokrotofos 20. ima brzo dejstvo ali kratkotrajno. krvnog pritiska i drugih funkcija i nakraju izaziva smrt. minera. K.metal( contion 25-WP. Mehanizam njihovog delovanja je dosta dobro prouĉen: deluju na blokiranje fermenta HOLINESTERAZE koji utiĉe na razarenje acetilholina. U većoj ili manjoj meri se upijaju u biljna tkiva tako da imaju i sistemiĉno dejstvo.. unosi se sa hranom.

Za ĉoveka je toksiĉniji od DDT. nema fumigaciono dejstvo. Najizraţenije Utrobno delovanje (fumigaciono) pa kontaktno. Torticidae. Noctuidae. Najmanje toksiĉan za ţivotinje od svih preparata u ovoj grupi. Deluje K i D. ali i na ćelije tkiva. 15 do 20 dana (u zatvorenim prostorijama i duţe). kontaktni otrov. preparati.sistematični Prvi insekticid iz ove grupe je bio DDT (dihlor –difenil -trihloretan). Njegova toksiĉnost e oko 5x veća od DDT-a. da se taloţi u organizmu u lipoidnim tkivima i prenosi se sa roditelja na potomstvo. UtvrĊeno je da je on kumulativni otrov tj. rovce. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Vecina preparata je jako toksicna za ljude. slabo isparljiv i u vodi slabo rastvorljiv. Deluju na nervni sistem. a kako nema gasovitu fazu. Dejstvo mu je D. toksiĉnost. Moţe za skakavce. Geometridae. Thiodan E-35 Preparati na bazi tiosufana delujuje protiv Lymantridae. Rastvaraju se u biljnim i ţivotinjskim mastima i uljima. Zbog toga je danas zabranjen za upotrebu. odnosno njegov gama-izomer koji nosi naziv LINDAN po ĉoveku koji ga je prvi izolovao T. Hlordan. Nervni otrov. mrave. U pa K. zbog ĉega svoje insekticidno dejstvo zadrţava dugo nakon aplikacije. Hemijski je postojan. Danas je u upotrebi samo jedna grupa ovih jedinjenja: derivati kamfena i terpentina. kod kojih je aktivna materija ENDOSULFAN a prepatrati su: Tionex E-35. Drugi znaĉajan insektici je HEKSAHLOR-CIKLO-HEKSAN (HCH). Hlorovani ugljovodonici imaju gasovitu fazu.II -19 HLOROVANI UGLJOVODONICI (opšte osobine. ima vrlo veliku inicijalnu toksiĉnost. DDT je jedna od najjaĉih do danas otkriveih insekticidnih materija. Tiocid E-35. Lindenu. veliku inicijalnu toksiĉnost i manje rezidualno dejstvo. TakoĊe je danas van upotrebe. U širokoj upotrebi se nalazio tridesetak godina sve dok nije otkrivena njegova kancerogenost i mutagenost. . ali ima i utrobno dejstvo. Slabija inicijalna toksiĉnost.

koja na vazduhu brzo tamni.Preparati na bazi piretrina: dalmatinski prašak (buhaĉ)-sadrţi dve akivne supstance pyretrinI i pyretrinII koji nisu otrovni za toplokrvne organizme. insekticid inhalacionog (najbolje deluje ovako). sa sadrţajem aktivne materije do 1%. U trgovine dolazi u obliku iveraka od kojih se maceriranjem spravljaju otrovne ĉorbe. Na biljke ne deluje štetno.alkaloid iz biljke Nicotiana sp. deluje kao utrobni i kao kontaktni insekticid. ima oštar i neprijatan miris. ali su otrovni za insekte. Zalivanjem zemljišta mogu da se suzbijaju i neke zemljišne štetoĉine. ali ima i utrobno dejstvo. utrobnog i kontaktnog delovanja. Africi i Australiji. Quassia – sadrţi alkaloid quassin (gorka materija bez boje i mirisa) koji se dobija iz biljaka vrsta Quassia amara. ali i protiv gusenica. Danas je poznato oko 2000 biljnih vrsta koje imaju insekticidno dejstvo. a mana mu je kratak period delovanja (brzo se razlaţe pod dejstvom svetlosti i vlage). Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus. gusenica i drugih insekata sa mekom koţom. lako i brzo se rastvara u vodi. pre svega deluje kao kontaktni insekticid. grupa insekticida širokog spektra delovanja. Osnovna prednsot mu je zanemarljivo mala toksiĉnost za ĉoveka.. piretrin . Jak je otrov i za ţivotinje i za ĉoveka. stenica. belu leptirastu vaš. pa su po naĉinu djelovanja regulatori razvoja insekata. antraknozu. pagusenica. gusenice leptira i neke druge insekte. otrovan je za insekte dok za toplokrvne organizme nije. plamenjaĉu. STENICE. Piretrini se danas većinom koriste za suzbijanje insekata u domaćinstvu ili u skladištima hrane. Upotrebljava se protiv insekata koji sišu (lisne vaši. .II -20 BILJNI INSEKTICIDI (opšte osobine. i do 70%. Aktivna supstanca je Rotenon. Za insekte je smrtonosan u malim koliĉinama. dalmatinski pršak na suncu. ali se namenski gaji samo njih dvadesetak. Deluje na insekte sa tankom koţom i latentna doza je već ako ima 1-2 g na 1 litar vode.sistematični Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka koje se prikupljaju u prirodi ili se namenski gaje. BUVE. a upotrebljava se u vidu praška ili ĉorbi. ako je pripremljen u pravoj dozi.jedan od prvih prirodnih insekticida koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke Chrysanthemum cinerariefolium. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Koriste se za suzbijanje insekata koji grickaju. Deluje na insekte sa aparatom za sisanje (LISNE VAŠI. naroĉito DVOKTILCI) Na osnovu graĊe prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi. Koristi se protiv vaši. Nikotin . U malim koncentracijama. preparati. crnu pjegavost. rĊu. persijski prašak Piretrin je insekticid sa Kontaktnim delovanjem. Insekticidi na bazi azadirahtina ometaju presvlaĉenje insekata. Na insekte deluje kao fumigant. upotrebljava se protiv lisnih vaši i insekata koji grickaju. odnosno drveta Azadirachta indica koji se nalazi u juţnoj Aziji. sivu truleţ. Neki preprati na bazi azadirahtina sa većim procentom ove aktivne materije. Picrasma excelsa i dr. Derris – dobija se iz korenja tropskih leguminoza rodova Tephrosia i Derris. Obiĉno se korist kao ĉist ili kao duvanski ekstrakt. pepelnicu. otrivan je za toplokrvne organizme. njegove para prodiru kroz stigme insekata i dovode do paralize nervnog sistema. Danas slabo u prometu. djeluju na biljne vaši. pošto su jaki insekticidi. Za biljke je potpuno neštetan. toksiĉnost. suzbijaju prouzrokovaĉe bolesti biljaka. u poslednje vreme i kao nikotin sulfat. Ĉist nikotin je bezbojna ili slabo ţuta teĉnost. ne prlja list pa se moţe primenjivati i na ukrasnim vrstama. biljnih stenica (sve se hrane grickanjem). parališe centralni nervni sistem insekta. lisne buve). ali ima preparata i za suzbijanje štetnih insekata povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru jer je nestabilan na svetlosti. a naroĉito za insekte. toplokrvne ţivotinje i biljke. Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih delova biljke. vazduhu i vlazi gubi svoja insekticidna svojstva i raspada se na neotrovne komponente.

grinja. a potom dodati preostalih 90l.sistematični Dobijaju se iz katrana. larve dvokrilaca. Nazivaju se i naturaliti. toksiĉnost. pre svega minera i tripse. skakavaca. Na osnovu njegove strukture sintetisani su hemijski strobilurini razliĉite strukture. Koriste se samo za zimska prskanja protiv: vasi. na insekta deluje usporavajući ili zaustavljajući njihovo disanje. ali i fungicidno delovanje. danas se slabo korist jer je skup i deluje toksiĉno i na ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. II -21 DINITROORTOKREZOLI (DNOC) (opšte osobine. rastvorljivi u vodi. Koriste se u koncentracijama od 1-2% a spravljanje ĉorbe je jednostavno: odmerenu koliĉinu otrova najpre treba rastvoriti u 10l vode . Isušuju tkiva. Jako su otrovni za ĉoveka. Deluju na taj naĉin što jako povećavaju oksidaciju u organizmu što izaziva povišenu temperaturu i isušivanje tkiva. Abamektin je produkt metabolizma gljive Streptomyces avermitilis. Spadaju u Kontaktne insekticide. takoĊe deluju i fungicidno. preparati.Preparati:  KREOZAN (50% aktivne supstance)  DINOZAN (10% aktivne supstance) – u koncentraciji 6-7% danas se koristi za kvašenje gubarevih legala  RUMESAN Mešavina od 5% ortokrezolnog sredstva i najmanje 72% mineralnih ulja (ili karbolineuma) daju tzv. Produkti metabolizma nekih organizama prije svega gljiva imaju insekticidno. Koriste se samo za zimska prskanja. Zapaljivi su. Poznat je preparat Spinosad. Letalna doza je 0. Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biološkim sredstvima za zaštitu bilja.Veratrin – alkaloid koji se dobija iz biljaka roda Veratrum. leptira. Strobilurini. nalaze se u grupi bioloških insekticida. ali pošto predstavljaju produkte metabolizma organizama. Kao sistemiĉni akaroinsekticid namenjen je suzbijanju štetnih grinja i nekih insekata u voćarstvu i povrtarstvu. ali ima visoku otrovnost i nalazi se u I grupi otrova. Zemljišna bakterija Saccharopolyspora spinosa pri aerobnoj fermenataciji na hranljivoj podlozi produkuje materiju pod nazvom spinosin. . grupa fungicida novije generacije. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . ali ne na temperaturama niţim od +5C0. Ima kontaktno i 5-10 puta jaĉe utrobno djelovanje na gusenice leptira. visokog insekticidnog djelovanja. Neobiĉno za biološke insekticide. Otrov prodire u telo preko koţe ili preko organa za disanje.02g/kg telesne teţine. U telo prodire preko koţe ili organa za disanje. Nalaze se na granici biloških i hemijskih sredstava. ’’ţuta ulja’’ (poznat preparat je E-5) koja se takoĊe koriste samo za zimska prskanja. Imaju i fungicidno dejstvo. Efikasnija su i sa širim spektrom delovanja od DNOC-a.

Imaju široku primenu. uz dodatak sapuna. KREZOL I NAFTALIN. Aktivne supstance ovih insekticida su su FENOL. Pri mešanju sa vodom stvaraju karakteristiĉne stabilne emulzije. dinoseb. Sem toga ove emulzije i kroz traheole prodiru u organizam štetoĉine. pa se zbog toga koristi iskljuĉivo za zimsko prskanje. Smatra se da kod insekata nagrizaju koţu i zatvaraju stigme. Koriste se za suzbijanje lisnih i štitastih vaši. Mrke teĉnosti. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . preparati. PREPARATi: Paration. za uništavanje jaja raznih štetoĉina (gubara) i mahovina i lišajeva na šumskom drveću.sistematični Ovi insekticidi su iz grupe ugljovodonika. Emulzija karbolineuma prţi list i neţne biljne delove. toksiĉnost. Karbolinelum (voćni karbolineumi) – Kontaktni insekticidi. . Koriste se prvenstveno protiv štitastih vaši. kontaktni insekticidi mehaniĉkog dejstva.II -21 MINERALNA ULJA (opšte osobine. alkalija ili sode. sve ove emulzije od mineralnih ulja deluju po principu gušenja. derivati nafte. naroĉito u voćarstvu. Oni su produkti frakcione destilacije nafte. tako što u trahejama stvaraju neku vrstu zapušaĉa koji ne dozvoljava priticaj kiseonika do tkiva i ćelija. bela ulja. danas postoje mnogi gotovi preparati ili se od njih spravljaju emulzije uz dodatak sapuna. koje se dobijaju od katrana kamenog i mrkog uglja.

buba listara. Vrlo su efikasni u suzbijanju:  lisnih vaši  belokrilih vaši  lisnih minera  muva  ţiĉanih crva  rovaca  nematoda  grinja KARBOSULFAN – sistematiĉni insekticid. preparat – PIRIMOR FENOKSIKARB – K. Toksiĉni su za mnoge insekte. DASTIBRIL PRAŠAK. D) – nesistematiĉni insekticid.preparat je POSSE.I grupa otrova. primenjuje se preko zemljišta i folijarno za suzbijanje stenica. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . tvrdokrilaca. koristi se protiv insekata koji sišu biljne sokove. KARBOFURAN (S) – sistematiĉni insekticid. Ovi insekticidi imaju izraţenije utrbono dejstvo od kontaktnog.imenjuje se folijarno protiv gusenica. grinje i nematode. najviše se koristi kod lisnih vaši. ali je za pĉele jako toksiĉan... pa ga zato ne treba primenjivati u vreme cvetanja.II -22 KARBAMATI (opšte osobine. koristi se još i kao akaricid.sistematični Karbamatni insekticidi su derivati karbaminske kisleine. spada u II grupu otrova. generalno.primenjuju se zalivanjem ili prskanjem. toksiĉnost. koristi se i kao akaricid i nematocid. KARBARIL (K. D) – LANNATE 25-WP . a deluju i ugušujuće. preparat INSEGAR WP-25 METOMIL (K. preparat – KARBARIL. preparat – FURAN 350F PIRIMIKARB (S) – sistematiĉni insekticid i specifiĉni aficid (deluje na lisne vaši -Aphididae). D.. Karbamati su. inhibitori holinesteraze i durgih esteraza i po tme su sliĉni organofosfornim jedinjenjima. neotrovan je za toplokrvne ţivotinje. preparati.

Talstar 10EC (K. tripsi. Ovo su K i D insekticidi koji brzo deluju na nervni sistem insekata. tripsi.Fastac 20-EC – lisne vaši. preparati. Ripokord 20-EC.5 -EC– lisne vaši. gusenice. bube listare  FENVALERAT – Sumicidin 20-EC -– lisne vaši. Decis 2. gusenice. tripsi. Agrometrin 20-EC. ĉetinarskih vaši  ALFACIPERMETRIN . pagusenice. zbog ĉega se se danas piretroidi ĉesto formulišu sa organofosfatima i karbamatima radi sigurnijeg efekta. meĊutim. D) . pagusenice. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S .  CIPERMETRIN – Cipermetrin 200-EC. Pipkord 20-EC (KD) – protiv savijaĉa. Simptomi trovanja nastupaju vrlo brzo posle tretiranja. ali su od piretrina jeftiniji . gusenice. ĉesto se dešava da tretman ne dovede do uginuća insekata pa oni preţive.sistematični Piretroidi su sintetisani insekticidi koji sadrţe sve pozitivne osobine prirodnih piretrina – visoku inicijalnu toksiĉnost za insekte i malu toksiĉnost za toplokrvne ţivotinje. bube listare  FENPROPATRIN – Danitol 10-EC  BIFENTRIN . pagusenice. Cipkord 20-EC.II -23 PIRETROIDI (opšte osobine. Sucip 20-EC. bube listare  DELTAMETRIN – Scud. toksiĉnost. insekti već posle par minuta ne mogu da se kreću i nisu sposobni za letenje.

javljaju se kod nekih Coleoptera. sojevi berliner i kurstaki toksiĉni su za mnoge larve Lepidoptera. toksiĉnost. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . preparati. usnog aparata ili celog insekta. Perzistentna je na lišću. Npr. Nekad su se koristile cele spore ove bakterije kao insekticid.sistematični Benzilourea je derivat uree. Kod B. Koriste se kao bioinsekticidi jer se u nepovoljnim uslovima u ćelijama formiraju kristalni proteini (delta endotoksin) koji su toksiĉni za insekte.sistematični Za proizvodnju bakterijskih insekticida koriste se samo vrste roda Bacillus iz familije Bacillaceae. ĉime se dobija bioinsekticid. Lepidoptera i Diptera. toksiĉnost. dok se danas izdvaja samo proteinski kristal kome se doda nosaĉ i stabilizator.. Najpoznatija bakterija je Bacilus thuringiensis koja mora biti unešena u organizam domaćina. Neotrovni su za ĉoveka. U crevu dolazi do razlaganja kristala koji izazivaju paralizu creva. Ova bakterija se retko širi u populacijama štetoĉina . thuringiensis otkriveno je više sojeva koji su specifiĉno toksiĉni za pojedine grupe insekata. soj tenebrions za larve nekih Coleoptera. insekt ili sisar) koji se hrani drugaĉijom hranom od ciljanog insekta. thuringiensis var.II -24 BENZILOUREA (opšte osobine. Izazivaju masovne pojave bolesti kod insekata. Bolesti koje izazivaju na insektima su entomorikecioze. . naroĉito gubara. iz njega će se samo u sredini odgovarajuće kiselosti izluĉiti toksin i dovesti do smrti insekta. spadaju u selektivne insekticide. preparati. Kako ne deluju na stadijum imaga. Vrlo su toksiĉni za gusenice raznih leptira. Preparati: Bactospeine Dipel Novodor Thuricide Biobit Danas se masovno koriste protiv insekata defolijatora preparati na bazi B. DIFLUBENZURON (U. kurstaki (BTK). Ova jedinjenja spadaju u III grupu otrova. Za sada nema preparata na bazi ovih bakterija. Prednost je što deluju na ciljanu štetoĉinu. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Deluje pre svega utrobno (D) a moţe imati i kontaktno (K) dejstvo (na jaja insekata). Ako kristal pojede neki predator (ptica. Kada kristal dospe u organizam insekta. Posebna grupa bakterija – rikecije (veliĉine izmeĊu virusa i bakterije)ţive kao patogeni na ţivotinjama i izazivaju rikecioze. K) – Dimilin SC-48. Ova jedinjenja spreĉavaju sintezu hitina kod insekata. Pri delovanju ovih insekticida mišići se ne vezuju za koţu i presvuĉena larva ostaje nepokretna. Forester II -25 BAKTERIJSKI INSEKTICIDI (opšte osobine. proteinski kristal prolazi kroz creva bez luĉenja toksina. Preparati na bazi ove bakterije spadaju u III grupu otrova. hitin insekti luĉe u vreme presvlaĉenja i od njega se formira nova koţa za koju se vezuju svi mišići.

2. 1.FUMIGANTI 1. 2. 6. DIHLORETAN 7. 2. 8. 3. dimeton 7. posse 25-EC 11. 6. DDT 11. PARADIHLOR – BENZOL 4. nogos SISTEMIĈNI ŠRADAN (OMPA) → pestox 3 SISTOX METASISTOX DIMEFOX EKATIN DIMETOAT → roksion. 3. 6. furazor 1. 7. 9. 7. sistemin 40 župa. 5. 8. SUMPORUGLJENIK (CS2) 3. rumesan ulje. 2.5-P. 8. NIKOTIN PIRETRUM DERRIS QUASSIA VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ MINERALNA ULJA KATRANSKA ULJA DNOC → kreozan. 4. 8. 4. 4. 7. 6. CIJANOVODONIĈNA KIS. 4. DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA Al – FOSFID METILBROMID HCH → lindan HLOR PIKRIN FORMALDEHID → formalin KARBOFURAN FENITROTION FENITROTION + MALATION FORAT → timet UTROBNI 1. METILBROMID → haltox 1. 4. 9. ZIMSKO PRSKANJE DNOC DIAZINON METIDATION MINERALNA ULJA DINOSEB DERIVATI NAFTE (nepreĉišćena ulja) VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ KONTAKTNI 1. FOSFORNI ESTRI TEPP i HEPT PARATION POTASAN HLORTION MALATION → etiol. 7. KARBOFURAN → furadan. 5. 5. MENAZON 10. 6. žuto ulje 10. 3. HLOR PIKRIN → metilbromid 6. 6. diazinon 5 FENTION DIHLORVOS → nuvan. ENDOTION 9. 9. METOKSIHLOR . malatox DIAZINON → diazinon 2. 4. gastoksin DIFLUBENZURON 1. 5. 3. 2. 3. KARBOSULFAN → posse 1. 5. TETRAHLOR – UGLJENIK 5. 2. dinazan. FOSFAMIDON → dimekron. 3. 7. 8. (HCN) → zyklon b 2. etiol acar. 5. URANIJA ZELENO Ca – ARSENAT Pb – ARSENAT Na – ARSENAT Na – ARSENIT ARSENTRIOKSID Zn – FOSFID Al – FOSFID →phostoxin. fosfamid 8.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful