MORFOLOGIJA INSEKATA

Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona: A. Cephalon (glava) B. Torax (grudi) C. Abdomen (trbuh)

I-3

Cephalon (glava)

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoĉavaju na embrionu: 1. ACRON – laţni glaveni segment 2. ANTENALNI segment – nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene 3. INTERKALARNI segment 4. MANDIBULARNI segment – nosi mandibule (gornje vilice) 5. MAKSILARNI segment 6. LABIJALNI segment Na glavi inasekta se nalaze dva otvora: - usni otvor - zatiljaĉni otvor (occipetalni) Na glavi insekta se vide samo šavovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, već samo njihovi delovi koji su znaĉajni za klasifikaciju inskata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. VERTEX - teme FRONS - ĉelo CLYPEUS – glavin štit LABRUM – gornja usna GENAE - obrazi OCCIPUT - zatiljak TEMPORAE - slepooĉnice GULA - guša COLLUM - vrat

Poloţaj glave u odnosu na telo je: - PROGNATHI – usni otvor je usmeren NAPRED a ĉelo NA GORE (većina insekata ima ovakav poloţaj glave) - ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a ĉelo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca) - HYPOGNATHI – usni otvor je podvuĉen POD TELO a ĉelo je usmereno na dole (bubašvabe, lisne vaši) Oblik glave moţe biti: okrugao, trouglast, eliptiĉan, izduţen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.
Glava nosi 4 para ekstremiteta: - 1 par pipaka (Anthenae) - 3 para usnih ekstremiteta ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najĉešće izmeĊu para sloţenih oĉiju; ĉlankovite su graĊe; Na antenama se razlikuju tri dela: 1. SCAPUS – bazalni ĉlanak (vezuje antenu za glavinu ĉauru) 2. PEDICULLUS – drţak (na njemu se nalazi ĉulo sluha ili organ za odrţavanje ravnoteţe – Dţonstonov organ) 3. FLAGELLUM – biĉ (sastoji se od 1 do 60 ĉlanaka)

Antene mogu biti: - Anthenae AEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka manje više iste graĊe - Anthenae INAEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka razliĉite graĊe ANTENAE AEQUALLES ĈEKINJAST PIPAK svaki ĉlanak je pri osnovi uţi nego pri vrhu, (bubašvabe, rovac, popac, bogomoljka); KONĈAST PIPAK ĉlanci su manje više iste širine celom svojom duţinom (skakavci, bube listare, striţibube, bauljari) BROJANIĈAST PIPAK ĉlanci u biĉu okruglasti, dodirni prostor izmeĊu pojedinih ĉlanaka je jako suţen (mraĉnjaci) TESTERAST PIPAK (zubast) – svaki ĉlanak u biĉu je boĉno izvuĉen (sa jedne ili sa obe strane)-skoĉibube ĈEŠLJAST PIPAK – ĉlanci sa strane takoĊe izvuĉeni, ali više nego kod testerastog tipa (leptiri, fam. Noctuidae, i to ţenke, a takoĊe i drvotoĉci) PERAST PIPAK na svakom ĉlanku se nalaze boĉno izvuĉeni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje razvijeni pipci (fam. Noctuidae - muţjaci, muţjaci lisnih osa) ANTENAE INAEQUALLES GLAVIĈAST PIPAK – glavicu gradi nekoliko vršnih ĉlanaka koji su meĊusobno srasli (dnevni leptiri, bubamare) GLAVIĈAST PIPAK SA BODLJOM GLAVIĈAST PIPAK SA PEROM – došlo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera, odnosno bodlje (muva ima oba) KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) – njasliĉniji konĉastom tipu – ĉlanci su iste širine ali su pod odreĊenim uglom (pĉele, ose, bubamare) PRELOMLJEN ĈEŠLJAST – ĉlanci u vršnom delu izvuĉeni boĉno, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na osnovu pipka (jelenak) PRELOMLJEN GLAVIĈAST – vršni ĉlanci prelomljnog pipka srasli (karalteristiĉan za vrste koje ţive skrovito – surlaši, sipci drvenari, potkornjaci) PRELOMLJEN LEPEZAST - ĉlanci su pod odreĊenim uglom, a vršni su jako izduţeni, pa insekt moţe da ih skupi ili raširi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE. postoje i: . jake su i luĉno povijene.usni aparat za LIZANJE I SRKANJE su vezane za glavinu ĉauru i mogu se pomerati samo levo-desno. sluţe za komadanje hrane.USNI EKSTREMITETI INSEKATA Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta: 1) Mandibulae (gornje vilice) 2) Maxillae (donje vilice) 3) Labium (usne) Smatra se da su se insekti prvo hranili ĉvrstom hranom.usni aparat za BODENJE I SISANJE .stablo PALPES MAXILLARES – sastoje se od 3-5 ĉlanaka i nose ĉulo ukusa LOBUS EXTERNUS -kaciga LOBUS INTERNUS – sastoji se od finih zubića za usitnjavanje hrane LABIUM (usne) 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) se sastoji iz prividno neparnih delova: MANDIBULAE (gornje vilice) SUBMENTUM (podbradak) MENTUM (brada) PALPES LABIALES PARAGLOSSA GLOSSA CANIA HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX SPIRITOTROMP (sisaljka. Pored njega. nastala srastanjem kaciga) . kod nekih insekata sluţe muţjacima za borbu oko ţenke (jelenak) MAXILLAE (donje vilice) 1) 2) 3) 4) 5) se sastoje iz: CARDO (ĉep) – spaja maksile sa glavinom ĉaurom. STIPES .

sterniti i pleuriti zajedno se zovu – SKLERITI. Svi tergiti. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI.METATHORAX Grudi su izgraĊene od nekoliko ploĉa: TERGUM (gornja ploĉa) – veoma zadebljala i pektinizirana STERNUM (donja ploĉa) – takoĊe zadebljala. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI. Sve boĉne ploĉe segmenata prednjih. .I-4 Thorax (grudi) Grudi se sastoje iz tri segmenta: 1) prednje grudi – PROTHORAX 2) srednje grudi – MESOTHORAX 3) zadnje grudi . Sve donje ploĉe segmenata prednjih. ali manje PLEURAE (boĉne ploĉe) – nisu zadebljale Sve gornje ploĉe segmenata prednjih.

noge za kopanje noge za grabljenje noge za sakupljanje polena noge za ĉišćenje (sluţe za ĉišćenje pipaka) .PULVILUS . noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen) 4. noge za hodanje 2. 4.Znaĉajan deo prednjih grudi je VRATNI ŠTIT (pronotum). Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se štitić SCUTELLUM. noge za trĉanje (karakteristika im je da su izduţene i vitke) 3.EMPODIUM GraĊa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije. a poslednji PRAETARSUS koji se završava kandţama (UNGULAE) PULVILUS – organi za prianjanje (omogućavaju insektima da se kreću po glatkim i vertikalnim površinama) Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje koji se zove AROLIUM ili treći tip EMPODIUM. Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke – KRILA. PTEROTHORAX. koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE. 2. Tipovi organa za prianjanje: . noge za plivanje NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE 1. 3. Dobri letaĉi imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. razlikuju se dve osnovne funkcije nogu: 1) funkcije kretanja 2) specijalne funkcije NOGE ZA KRETANJE Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje: 1.AROLIUM . snabdeven mišićima za pokretanje TROCHANTER (butni valjak) – sastoji se obiĉno iz jednog ĉlanka FEMUR (but) TIBIA (potkolenica) – na kraju se obiĉno nalaze dve male kandţe OSTRUGAE TARSUS (stopalo) – prvi ĉlanak stopala se naziva METATARSUS. EKSTREMITETI GRUDI NOGE 1) 2) 3) 4) 5) A) – ĉlankovite. sastoje se iz više delova: COXA – vezan za grudi. koji je obiĉno trouglast i koji ĉesto nosi vaţne karakteristike za determinaciju vrsta. Insekti koji su slabi letaĉi imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu kapsulu.

2. 6. 3. UZDUŢNI NERVI kod primitivnih insekata: 1. RADIJUS – 5 grana. 5. 3. ima 5 grana. 5. PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma. . SUBCOSTA – ima dve grane. MEDIJUS – medijalni nerv. MEDIJUS – 3 grane. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih škrga 2. CUBITUS – dve grane. 4. 6. Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi koji daju ĉvrstoću krilima. izduţivanjem gornjih ploĉa – laţnih notuma tokom evolucije. Kod primitivnih insekata postojali su samo uzduţni nervi. svako okce nosi odreĊeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi. nije se granao. SUBCOSTA – ne grana se. 2. ANALIS – samo 1 nerv. dok današnji insekti imaju i uzduţne i popreĉne nerve koji grade polje – OKCA. COSTA – kostalni nerv.B) KRILA INSEKATA O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze: 1. 3 grane. 4. NERVATURA KRILA KOD DANAŠNJIH INSEKATA: 1. CUBITUS – 2 ogranka. RADIJUS – radijalni nerv. COSTA .3 grane.prednja ivica krila. ANALIS .

popreĉni presek abdomena (trbušni segmenti imaju 4 ploĉe) GraĊa trbuha je karakteristiĉna po tome što se izmeĊu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv. . to je jedini deo tela insekta koji moţe da menja svoju zapreminu) Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je laţni – TELSON. Leopidoptera) VISEĆI – prvi trbušni segment je povezan sa zadnjim grudnim. i 11. INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koţice koje oogućavaju da se zapremina trbuha menja. zadnja opnasta (prednja krila – ELITRAE / pokrioce – sluţe za odreĊivanje pravca pri letenju. razlikuju se dva podtipa: a) oba para krila istog oblika. i 9. Apidae/pĉele. ali razliĉite veliĉine koja mogu biti:  pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera .krila iste konzistencije . 8. segment je GENITALNI a 10. veliĉine i graĊe (vilin konji. a prvi i drugi trbušni segment preko jednog suţenja u donjem delu (Hymenoptera. mreţokrilci) b) krila iste konzistencije. Vespidae/ose) DRŠKAST (PETELJKAST) – prvi trbušni segment je suţen u dršku (Hymenoptera. ali se u njemu nalazi najveći broj unutrašnjih organa. zadnja krila opnasta (k-ĉne za red Heteroptera smrdibube) I-5 Abdomen (trbuh) Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je graĊe (tokom evolucije je doţveo najmanje promene). a od pola opnasta.krila razliĉite konzistencije KRILA ISTE KONZINSTENCIJE – prednja krila su od istog materijala kao i zadnja. segmenti su homonemne graĊe. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI. zadnja opnasta c) prednja krila delimiĉno koţasta. Od 1. FormicidaeKod Hymenoptera 1. do 7. zadnja krila su smotana ispod prednjih) – karakteristika reda Coleoptera b) prednja krila koţasta. krila mogu biti: . Ne nosi ekstremitete. fam.leptiri)  gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro razvijenu nervaturu (red Homoptera) KRILA RAZLIĈITE KONZINSTENCIJE a) prednja krila hitinizirana.Prema graĊi. trbušni segment je deo grudi. Icneumonidae. su POSTGENITALNI VEZA TRBUHA SA GRUDIMA Trbuh moţe biti: SEDEĆI – prvi trbušni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera. fam.

perineuralni sinus Svaki od ovih sinusa sadrţi odreĊene organe: 1. bubašvaba 3. OVIPOSITOR /teleskopska legalica – nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod ţenki. ŢAOKA –dodatak koji sluţi za odbranu. TRBUŠNE (LAŢNE) NOGE . nastala je od genitalnih segmenata. 2. uzanih segmenata koji se mogu uvlaĉiti. pĉela/ legalica je modifikovana u ţaoku) 5.Trbuh nosi razliĉite dodatke kod niţih insekata: 1. Ephemera. a pagusenice manje od 2 ili više od 5 pari. 4. snaţni i povijeni u oliku klešta (uholaţa). PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i koţe. Cerci – parni nastavci poslednjeg trbušnog segmenta. a kod ţenki – legalica. sastoji se od dugih. 2. trbušnom segmentu. 6. mogu biti dugi i ĉlankoviti ili neĉlankoviti. – javljaju se kod gusenica i pagusenica. sadrţi srĉani organ (leĊni sud) i perikardijalne ćelije. polni organi 3. organe za varenje. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje septe i koţe. Kod viših insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod muţjaka imaju ulogu u kopulaciji. kroz koje ţenke polaţu jaja. sadrţi trbušnu nervnu veriţicu (veći deo centralnog nervnog sistema) . perikardijalni sinus 2.gusenice mogu imati 2-5 pari laţnh trbušnih nogu. Styli – parni neĉlankoviti didaci trbuha koji se javljaju sa ventralne strane u razliĉitom broju. visceralni sinus 3. PARAZITNIH VRSTA. (kod nekih socijalnih vrsta /osa. Sastoji se od VALVI i LAMINA. javljaju se kod SKAKAVACA. Legalica je dodatak trbuha. OSA DRVENARICA. I-6 ANATOMIJA INSEKATA Unutrašnjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA) podeljena na tri šupljine – SINUSA: 1. Furca – odskoĉna viljuška za skakanje kod Colembola na 4. javljaju se kod niţih insekata – Apterigota. VISCERALNI SINUS sadrţi Malpigijeve sudove.

dakle koţa je ektodermalnog porekla! GRAĐA KOŢE INSEKATA Koţa se sastoji iz tri osnovna dela: I. KUTIKULA se obrazuje luĉenjem ćelija hipodermisa.EGZOKUTIKULA – ĉine ga vertikalne lamele.svi unutrašnji organi su preko mišića povezani sa koţom – egzoskelet . KOŢNE ŢLEZDE mogu biti jednoćelijske dvoćelijske višećelijske IzgraĊene su od modifikovanih ćelija hipodermisa. najtanji deo koţe. nisu ĉvrsto fiksirane za koţu.reguliše vodni reţim tela insekta .sadrţi brojne ţlezde Koţa nastaje od spoljašnjeg klicinog lista EKTODERMISA. Razliĉite su po funkcijama: . ĉine ga 4 sloja kutikularni sloj polifenolski sloj cementni sloj voštani sloj DODACI KOŢE Koţa insekata ima brojne dodatke odnosno koţne izraštaje.EPIKUTIKULA – slojeviti. Oni mogu biti locirani na razliĉitim delovima tela. STRUKTURNE BOJE. pored hitina sadrţi i sklerotin (belanĉevinasta materija) koji daje ĉvrstinu telu insekta. sadrţi hitin i ĉine ga horizontalne lamele.ENDOKUTIKULA – najdeblji sloj . daju boju telu insekta i to su tzv. sklerotin je najĉvršći deo koţe. III.daje oblik telu insekta . na pojedinim mestima je prekinut trihogenim ćelijama ili ćelijama mnogobrojnih ţlezda. sluţe za zaštitu jajnih legala. II. DLAĈICE (Tricae ) – modifikovane ćelije hipodermisa LJUSPICE – modifikovane dlaĉice. . .štiti telo od spoljašnjih povreda .nalazi se iznad membrane basilarisd i ĉini ga sloj cilindriĉnih krupnih ćelija. mogu nositi i mirisne materije. membrana BASILARIS – tanka jednoćelijska opna sastavljna iz zvezdastih ćelija.KOŢA INSEKATA Koţa kod insekata predstavlja spoljašnji skelet (EGZOSKELET) ĉije su osnovne funkcije: . HIPODERMIS . odvaja koţu od telesne šupljine. slojevita je i ĉine je : .

Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva ALBINIZAM. Boje smeštene u hipodermisu su nepostojane boje (primer – vilin konjic) Strukturne boje – smeštene su u egzokutikuli.VOŠTANE – luĉe vosak i obiĉno su grupisane po dve zajedno. HLOROFIL – daje zelenu boju KAROTIN – daje crvenu boju FLAVONI (ţuta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena. sreće se kod muva najĉešće – red Diptera) Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature. mogu se naći na 4. OTRIOVNE (Toxophorae)-sluţe za odbranu. svetlosti i vlage. Boje smeštene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginuća insekta Pigmenti mogu biti smešteni i u hipodermisu. PURINSKI PIGMENTI – nastaju od mokraćne kiseline i daju krem belu boju.6 ili 7. ovaj pigmen se retko sreće kod insekata. ona se razlaţe i boje se prelivaju) Pigmenti koji daju strukturne boje: MELANIN – daje tamno smeĊu i ţutu boju. AROMATIĈNE. (kada svetlost padne na telo insekta.luĉe mirisne materije (obiĉno neprijatnog mirisa) SLUZNE ŢLEZDE smeštene su oko analnog otvora i luĉe lepljivi sekret koji sluţi za lepljenje jaja za podlogu. masnom tkivu. trbušnom segmentu. Funkcija boja je višestruka: od boje zavisi temperatura tela insekta odbrana od neprijatelja (kamuflaţa. siva) HEMOGLOBIN (crvena boja. krvnim ćelijama. boje za zastrašivanje) .5. PAUĈINASTE ŢLEZDE (Sericteriae) BOJA INSEKATA moţe biti: pigmentna strukturna Pigmentne boje potiĉu od pigmenata smeštenih u koţi i to najĉešće u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i u endokutikuli.

kod nekih insekata se po obliku ne razlikuje od jednjaka. ima snaţnu muskulaturu. diferencirano je i sastoji se iz sledećih delova: a) usni otvor b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvaĉne ţlezde sa fermentima za varenje skroba) c) ţdrelo (PHARYNX) – oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja na usnu duplju. kod insekata koji sišu sokove ona je vidno proširena u vidu mehura i sluţi za sakupljanje sokova. na ulazu ţdrelo se nalaze snaţne ĉekinje koje spreĉavaju vraćanje hrane.I-7 ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal) Smešteni su u visceralnom sinusu. g) kardijaĉni zalistak (VALVULA CARDICA) – poslednji deo prednjeg creva. MESENTERON (srednje crevo) 3. Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poĉinje usnim otvorom a završava se analnim otvorom. spreĉava vraćanje hrane iz srednjeg u prednje crevo. PROCTODEUM (zadnje crevo) STOMODEUM (prednje crevo) ektodermalnog je porekla. sa unutrašnje strane se nalaze hitinski nabori sa bodljama – sluţi za mrvljenje hrane. Prema funkciji i poreklu razlikujemo tri dela sistema za varenje: 1. f) prednji ţeludac (PROVENTRIKULUS) – snabdeven je snaţnim mišićima. e) voljka (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje hrane. STOMODEUM (prednje crevo) 2. sluţi samo za sprovoĊenje hrane. tankih je zidova i ima slabu muskulaturu. kod pĉela se u voljci odvija prerada nektara u med. . d) jednjak (OESOPHAGUS) – oblika jednostavne cevi koja se nastavlja na ţdrelo. ĉine ga snaţni mišići koji potiskuju hranu.

 debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu  rektalno crevo – u njemu se vrši ponovna apsorpcija vode. apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju je ćelijama krvi koje hranu prenose kroz organizam) luĉe i peritrofiĉnu membranu koja štiti epitelijalne ćelije od ĉestica hrane. sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog otvora) FUNKCIJE zadnjeg creva:  tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu. a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum. Oblika je jednostavne cevi pribliţno jednake širine celom duţinom. kod nekih insekata u tankom crevu ţive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomaţu varenje hrane). EPITELIJALNE ĆELIJE imaju više funkcija. kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi povećanja površine.MESENTERON (srednje crevo) Endodermalnog je porekla. pa epitelijelne ćelije takoĊe uĉestvuju u varenju hrane. EKTOdermalnog je porekla. PROCTODEUM (zadnje crevo) Nastavlja se na srednje crevo i završava se analnim otvorom. Sekrecija moţe biti: APOKRINA MEROKRINA HOLOKRINA Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatiĉni izraštaji epitelijalnih ćelija u vidu treplju koji uvećavaju apsorpcionu površinu) i uĉestvuju u varenju hrane. postoji kod svih vrsta) COLLON ()debelo crevo. U osnovi epitelnih ćelija nalazi se bazalna membrana. kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj ampuli. diferencirano je i sastoji se odsledećih delova: ILLEUM (tanko crevo. nakon ĉega regenerativne ćelije obnavljaju ĉitav epitel. Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luĉenja fermenata razara se deo rabdorijuma. sekretorna uloga (luĉe fermente koji sluţe za varenje hrane). ***i uzduţni i kruţni mišići su popreĉno prugaste graĊe. deo epitela koji se troši obnavljaju regenerativne ćelije nakon varenja hrane. u rektalnom crevu se formiraju karakteristiĉni oblici izmeta za odreĊene vrste. . Kao i prednje crevo. a iza nje kruţni i uzduţni mišići. Osnovna funkcija mu je varenje hrane. i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i jedra epitela. Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luĉenjem fermenata razara se i rabdorijum. neke vrste ga nemaju REKTALNO CREVO (pravo crevo. Izraštaji na prednjem delu srednjeg creva koji povećavaju površinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke) i javljaju se kod nekih insrekata.

TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih ćelija u organizmu do kojih sprovode kiseonik. a varenje celuloze vrše simbionti. Trahealni sistem nastaje od spoljašnjeg klicinog lista. dakle ektodermalnog je porekla. naseljavaju samo drvo bogato belanĉevinama poput vrba i topola (Cosus cosus). Zahvaljujući sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi reguliše se odavanje vode iz organizma. Hrana se zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja. a sastoji se od mišića ĉijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili povećava.ATRIUM iz koga polazi uvek jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim trahejama. U srednjem crevu se luĉe PROTEAZE LIPAZE CELULAZA CELOBIAZA (ove fermente luĉe epitelijalne ćelije) U srednjem crevui se vrši apsorpcija najvećeg dela svarene hrane. Svi insekti nemaju navedene fermente zato što npr. a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr. što je znaĉajno za opstanak naroĉito u suvoj sredini. Traheje su elastiĉne cevi. TRAHEJE (trahealne cevi) – promera su 1.VARENJE HRANE poĉinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadrţe AMILAZE za razlaganje skroba. Traheje su sa spoljašnjom sredinom povezane preko ţigova (stigme) – specijalnih otvora. I-8 ORGANI ZA DISANJE Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja. termiti nemaju celulazu.5µm. stigma se otvara u jedno proširenje . U prednjem ţelucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje crevo. slepo se završavaju. trahejalnih škrga ili preko koţe.) Kod nekih insekata varenje hrane se vrši van tela insekta. Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ĉekinjama i raznim hitinskim naborima koji spreĉavaju ulazak ĉvrstih ĉestica u traheju (filter) Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje prelaza iz stigme u traheju. njegovauloga je da zadrţi vazduh i potisne ga u traheju i dalje ka ćelijama. granaju se dihotomo u manje cevĉice TRAHEOLE (‹ 1µm) koje dovode O2 do svake ţive ćelije. sa unutrašnje strane ojaĉane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva tenidijum i koja omogućava da traheje budu stalno otvorene. Stigme su najĉešće eliptiĉni otvori snabdevenim prstenom koji omogućava da stigma bude stalno otvorena. u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva EKSTRAINTERSTINERNO varenja. .

2. trahealna stabla .stigme otvorene. takt – stigme otvorene. TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen. trbuh se širi. vazduh ulazi u trhaheje i traheole. kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj ţive.i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbušnih segmenata. takt – stigme su zatvorene. a smeštene su boĉno na telu (na pleurama). Imaga svih insekata. Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata. takt – stigme otvorene. ĉini ga sistem cevĉica koje se u organizmu spajaju na razliĉite naĉine. trbuh se skuplja. jedan deo O2 usvajaju preko koţe. kiseonik preko traheja i traheola dolazi do ćelija. larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. DVOTAKTNO DISANJE – 1. takt . . do 10%. su povezane uzduţnim i popreĉnim mostovima u tzv.(npr. Kod Pterygota traheje susednih segmenata. One dišu preko koţe a dalji prenos O2 se vrši preko hemolimfe. 2. larve komaraca ţive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevĉici koaj se nalazi iznad površine vode). Imaga (bez obzira u kojoj sredini ţive) dišu pomoću traheja. trbuh se skuplja. ĈETVOROTAKTNO DISANJE – 1. CO2 i vodena para iz ćelija prelaze u traheole i traheje. a O2 se usvaja osmozom. trbuh se širi. Trahealni sistem nemaju Colembole. 1. Broj stigmi je razliĉit i zavisi od vrste insekta. bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne. 2. kao i u okviru pojedinih segmenata. Imaga većine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo. CO2 i vodena para izlaze iz organizma. trbuh se širi. trbuh se skuplja i O2 potiskuje do ćelija gde se vrši tazmena gasova. takt – stigme su zatvorene.Stigme su parno raspoređene na grudnim i trbušnim segmentima. CO2 i vodena para izlaze iz organizma DISANJE POMOĆU RAZLIKE U PRITISCIMA 3. Larve nekih insekata koje ţive u vodi mogu da koriste kiseonik iz vode pomoću TRAHEALNIH ŠKRGA. Larve imaju razliĉit broj stigmi. Trahealne škrge su ispupĉenja integumenta (koţe) u vidu finih listića ili opni isprepletanih mreţom trahealnih cevi i traheola. Protura. 4. 3. takt – stigme otvorene.

zatim grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srĉane komorice na sledeći naĉin: u fazi dijastole (širenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih srĉanih komorica i perikardijalnog sinusa. Tada krvna teĉnost kroz ostijume ulazi u srce. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu. Krilasti mišići su razapeti po gornjoj dijafragmi. saĉinjen je od 1-8 komorica. Donja septa iste je graĊe nije perforirana i takoĊe uĉestvuje u cirkulaciji.I-9 ORGANI KRVOTOKA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa – krv se slobodno razliva po telesnoj šupljini i ne postoje krvni sudovi. Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom. već samo organi krvotoka koji usmeravaju krv. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu trbuha gde je septa prekinuta što omogućava da krv iz perineuralnog sinusa preĊe u viscealni sinus odakle zapljuskuje unutrašnje organe. Gornja septa je izgraĊena od vezivnog tkiva. usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu. U momentu otpuštanja radijalnih mišića dolazi do kontrakcije krilastih mišića kioji gornju septu potiskuju na dole i tada se . Organi krvotoka su:  SRĈANI ORGAN (leđni sud) smešten u perikardijalnom sinusu. U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uĉestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni. ima oblik cevi koja se prostire od kraja trbuha do glave. najĉešće je prava a kod ţaokonoša je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete glave. AORTA nediferencirana cev koja se pruţa najĉešće od sredine 1. perforirana i uĉestvuje u cirkulaciji krvi. svaka komorica je u vidu meška koji je utisnut na bokovima gde se nalaze otvori – OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa. zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna teĉnost. trbušnog segmenta do glave. SRCE Nalazi se u trbušnom delu Pulsirajući organ. . B. krvna teĉnost kroz perforiranu gornju septu kreće iz visceralnog u perikardijalni sinus. ali je ne pokrivaju u potpunosti. Radijalni mišići priĉvršćuju srce za koţu na leĊnom delu a sa donje strane za gornju septu. a iz srca u aortu. LeĊni sud je iziferenciran na sledeće delove: A. nalazi se ispod srĉanog organa. izmeĊu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreĉavaju vraćanje krvi u zadnji deo telai omogućavaju da se krv kreće ka aorti.(ne vezuju srce) MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI Cirkulacija krvi se odvija u dve faze: faza DIJASTOLE (širenja srĉanih komorica) faza SISTOLE (sakupljanja srĉanih komorica) Krv u telu insekta cirkuliše na osnovu razlike u pritiscima.. perikardijalni i perineuralni sinus.

) i uvek imaju izraţeno jedro! Hemociti aktivno uĉestvuju u procesu hidrolize i histogenete u vreme metamorfoze (presvlaĉenja). crveno. Mogu biti rasporeĊene pojedinaĉno ili u grupama.. mokraćna kiselina i hormoni Hemolimfa Moţe biti bezbojna ili obojena pigmentima u ţuto. Mogu biti razliĉitog oblika i veliĉine (okruglastog. Krvna teĉnost moţe biti:  slabo kisele reakcije – kod gusenica obiĉno  alkalne reakcije – kod većine odraslih insekata HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla. Ove ćelije imaju i fagocitnu ulogu – u sebe uvlaĉe ĉvrste materijei na taj naĉin eliminišu njihovo štetno dejstvo. u ovom procesu hemociti uĉestvuju na dva naĉina: a) FAGOCITOZA: krvna zrnca upijaju u sebe delove tkiva i razlaţu ih pomoću fermenata b) LIOCITOZA : krvna zrnca izluĉuju fermente koji razlaţu tkiva van samih krvnih zrnaca. Perikardijalne ćelije imaju nefrocitnu ulogu – eliminišu štetne produkte metabolizma iz krvi. imaju krupna jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni – SYNCITIUM. kod bubašvabe krv ĉini oko 5% telesne mase.. ameboidnog. najveći deo limfe ĉini voda (oko 3/4) od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg. neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada dobijaju novu specifiĉnu funkciju)     Koliĉina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. a kod pĉele je to 2530%) i razliĉita je razliĉitim stadijumima razvića. smeĊe ili zeleno. ugljeni hidrati. nalaze se sa obe strane srca. . eliptiĉnog. Izduţeno vretenasta krvna zrnca luĉe vezivno tkivo. slobodne aminokiseline. ali ih trajno zadrţavaju jer nemaju vezu sa crevnim kanalom. od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanĉevine. izduţeno vretenastog. masti. skrob. SASTAV KRVI Krv se sastoji od krvne teĉnosti i krvanih zrnaca HEMOLIMFA (krvna teĉnost) – koloidni ili kristaloidni rastvor razliĉitih materija. pigmenti. fermenti. PERIKARDIJALNE ĆELIJE su krupne ćelije mezodermalnog porekla.FUNKCIJE KRVI odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova) prenos hranljivih materija do svih organa transport hormona kroz organizam kod nekih insekata krv sluţi za odbranu (krv tada sadrţi otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako izluĉuje na pojedinim delovima tela)  kod nekih insekata krv ima specifiĉne funkcije (npr. Fe i Ca.

MASNO TKIVO – Corpus adeposus Mesodermalnog je porekla. VISCERALNI – oko nervnog kanala OENOCYTAE (vinske ćelije) Nalaze se ispod koţe i imaju krupna jedra. Nataju od spoljašnjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla). protoplazma im je ruţiĉaste boje i podseća na vino (otuda i naziv) Funkcija im nije sa sigurnošću utvrĊena. ĉine ga telašca razliĉitog oblika u razliĉitim delovima tela insekta. pa se pretpostavlja da uĉestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. U njemu se deponuju hranljive materije.a moţe imati i nefrocitnu ulogu. PARIETALNI – nalazi se ispod koţu 2. . U telu insektamasno tkivo je rasporeĊeno u dva sloja: 1. da luĉe voštane materije.

a od dve konektive nastaje jedna. Deli se na dva dela:  Centralni nervni sistem  Simpatiĉki (utrobni nervni sistem) CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) Najvećim delom je smešten u peeineuralnom sinusu. LANĈAST NERVNI SISTEM – evolucijom dolazi do odreĊenih promena – ganglije pojedinih segmenata se stapaju. pa otuda i naziv.10 NERVNI SISTEM Kod insekata je ganglioznog tipa. povezanih nervnim vrpcama. Ektodermalnog je porekla. ganglija.prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje su bile meĊusobno povezane popreĉnim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata uzduţnim vezana / KONEKTIVAMA /. CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – odlikuje insekte na najvišem stupnju razvoja (MUVE). sve grudne i trbušne ganglije su spojene u jednu zajedniĉku . IzgraĊen je od većeg broja nervnih ĉvorića.I . komisure nestaju. Ovakav tip CNS ima oblik lestvice. DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – kod viših insekata dolazi do skraćivanja iloi potpunog išĉezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija. Postoji više tipova centralnog nervnog sistema: LESTVIĈAST NERVNI SISTEM . naziva se još i trbušna nervna veriţica.

nastao spajanjem prvog para ganglija. prva ganglija nalazi se u predelu ĉela i naziva se FRONTALNA. ASOCIJATIVNE ĆELIJE – nalaze se u ganglijama. 3. dendritima primaju nadraţaj od neurita senzitivne ćelije a dendritima su vezane za motorne ćelije (nervni impuls=nadraţaj). MOTORNE ĆELIJE – dendritima su povezane za neurit asocijativne ćelije a neuritom za organ koji treba da odreaguje na nadraţaj. Frontalna ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se OCCiPITALNA ganglija. sastoji se od više ganglija. SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM (SNS) Deli se na dva dela: 1. 2. iz svakog neurona polaze dve vrste izraštaja:  DENDRIT – kraći izraštaji koji se granaju. Podţdrelne ganglije se takoĊe spajaju u jednu masu u inervišu usne delove Grudne ganglije inervišu lokomotorne organe (krila i noge) Trbušne ganglije inervišu najveći broj unutrašnjih organa koji se nalaze u trbuhu. neparni nerv / ventralni deo simpatiĉkog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i pruţa se duţ centralnog nervnog sistema. . samo jedan postoji na svakom neuronu. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad ţdrela / NADŢDRELNE GANGLIJE / a 3 para ispod ţdrela / PODŢDRELNE GANGLIJE /. 2. Na mozgu se jasno razlikuju tri reţnja: 1. PROTOCEREBRUM .GANGLIJE su saĉinjene od većeg broja nervnih ćelije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro. Prema funkciji nerve ćelije se dele na tri grupe: 1. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su. Kod viših insekata nadţdrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. Dendritima se nervni impuli prenose do nervne ćelije (neurona). pomoću dendrita primaju nadraţaj iz spoljašnje sredine a neuritom ga prenose do najbliţe ganglije. Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moţe biti: Glaveni Grudni Trbušni U glavi se nalazi 6 pari ganglija. gradi okoloţdrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga sa podţdrelnim ganglijama. SENZITIVNE ĆELIJE – ĉulne ćelije koje primaju nadraţaje iz spoljašnje sredine. ima ih veći broj na jednom neuronu. iz njega polaze nervi koji inervišu sloţene oĉi (facete) i proste oĉi (ocele) 2. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje polaze nervne vrpce koje se završavaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem. stomatogastriĉni / dorzalni / deo simpatiĉkog nervnog sistema pruţa se duţ prednjeg creva sa gornje strane. TRITOCEREBRUM – manjih dimenzija. ali izduţen. DEUTOCEREBRUM – nastao stapankjem drugog para ganglija on inerviše pipke i antene 3. inerviše organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta.  NEURITI (AXON) – duţi izraštaj. a neuritima od neurona. rasporeĊene su po površini tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit). multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit).

. Carpora cardiaca . Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /. ona luĉi svoj sopstveni hormon.sekretornu ulogu i nervnu funkciju. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem.Carpora allata .nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak.

Carpora cardiaca . Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. ona luĉi svoj sopstveni hormon.11 ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA (najvaţnije endokrine ţlezde i njihovi hormoni) Carpora allata . Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem .sekretornu ulogu i nervnu funkciju.nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak.I .

na donjem delu neparnog semenovoda nalazi se još više hitiniziran deo – kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima diferencijalno-dijagnostiĉki karakter. VAS DEFERENS (parni semenovod) – imaju oblik jednostavne cevi koje sluţe za sprovoĊenje spermatozoida do neparnog semenovoda. u njih se ulivaju sekreti specijalnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u vitalnom stanju. VESICULA SEMINALES sluţe za sakupljanje i ĉuvanje spermatozoida do momenta kopulacije. SPERMATOFORE / paketiće spermatozoida / . poloţaj. polni otvor kod muţjaka se nalazi na 9. 1. Donji deo je obiĉno proširen i ĉini Vesicula seminales . 3. 5.I – 12 MUŠKI POLNI ORGANI (opis.Sastoje se od većeg broja semenih cevi na kojima se razlikuje vršni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne ćelije SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. 2. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je snabdevena snaţnim mišićima i sluţi za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije. TESTES (semenici) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni. trbušnom segmentu. AKCESORNE ŢLEZDE (dodatne. Spermatocytae se dalje dele i daju spermatozoide. parne) – luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje spermatozoida u tzv. funkcije pojedinih delova) Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla. delovi. 4.

b) MEROISTIĈNI TIP – oogoinae deobom daju i jajne ćelije i ţumancentne ćelije koje vrše njihovu ishranu.I – 13 ŢENSKI POLNI ORGANI (opis. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni ektodermalnog. Ţenske polne organe ĉine sledeći delovi: 1.  Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela: germarium – vršni (apikalni) deo odnosno klicište. Sastoje se od jajnih ćelija – OVARIOLA . funkcije pojedinih delova) Ţenski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova. JAJNICI (Ovariumi) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. a njihovu ishranu vrši folikularni epitel. delovi. oogoniae se se dele na: a) PANOISTIĈNI TIP – oogoniae daju samo jajne ćelije deobom. PRAMENAST TIP – sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod II. u njemu se nalaze nediferencirane ćelije koje sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ĆELIJE.U zavisnosti od toga šta nastaje njihovom deobom. boţe ih biti od 1 do nekoliko stotina. ĈEŠLJAST TIP – svaka ovariola uvire posebno u jajovod . poloţaj. broj ovariola je razliĉit i zavisi od vrste insekta. U zavisnosti od toga gde se nalaze ţumancentne ćelije postoje dva podtipa meroistiĉnog tipa:  politrofni – ţumancentne ćelije se nalaze iznad svake jajne ćelije  teletrofni – ţumancentne ćelije se nalaze u germariumu a sa jajnim ćelijama su povezane preko protoplazmatiĉnih kanala preko kojih ih i prehranjuju vitelarium – bazalni deo ovariole OVARIOLA GERMARIUM sazrevanjem daje oogoniae koje deobom daju oocytae OOGONIAE: MEROISTIĈNI TIP politrofni podtip teletrofni podtip PANOISTIĈNI TIP VITELARIUM Prema naĉinu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma: I.

.

lepljive ţlezde) . u nju uviru sekreti posebnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u posebnom stanju. RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) – sluţi za ĉuvanje semena nakon kopulacije do momenta oploĊenja jajne ćelije. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) – organ preko koga se vrši kopulacija (sparivanje). Vagina nosi odreĊene dodatke: A. .luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje jaja za podlogu ili za prikrivanje jajnih legala. mravi / C. semena kesica ima veliki znaĉak kod insekata koji se pare samo jednom u ţivotu a jaja nose ceo ţivot (više godina) – kao što su matice socijalnih insekata / pĉele. kada dolazi do oploĊenja B. kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja sluţi za polaganje jaja.2. vaginalni otvor / ooporus / se nalazi na 9. ne javlja se kod svih insekata. ĉesto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije. ACESORNE ŢLEZDE (dodatne. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje sluţe za sprovoĊenje jajnih ćelija o9d ovarijuma da neparnog jajovoda 3. a zatim se spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se ĉuvaju dok jaja iz ovarijuma ne krenu kroz vaginu. trbušnom segmentu. NEPARNI JAJOVOD (Vagina) – ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi.

zvezdasta. tzv. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta. tanjirasta. POLNIM ĆELIJAMA / jaje i spermatozoid /. gubar. eliptiĉna.glava . borova) Njihovo razmnoţavanje se vrši naroĉitim. Pored pora. mada su uoĉene i pojave hermafroditizma (svilena buba. izduţena. . Rep omogućava kretanje spermatozoida kroz semenovode. građa polnih ćelija. partenogenetsko (PARTENOGENEZA) – insekti se raĊaju iz neoploĊenih jaja JAJE – predstavlja jednu uvećanu ćeliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) – u razmnoţavasnju uĉestvuju i jaje i spermatozoid 2.Spolja je jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM. VIVIPARITET. oviparitet.I – 14 RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (naĉini. obiĉno se na temenu jajete nalazi nešto veći otvor kanala – mikropile koja polazi kroz ţumancentnu opnu i sluţi za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta. na kojoj se nalazi veliki broj pora koje sluţe za disanje samog jajeta. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliĉita (okruglasta.pojava da se jaja izlegu u telu ţenke i da ona raĊa ţive mladunce. IzmeĊu ovipareiteta i vivipariteta postoji ĉitav niz prelaza:  OVOVIVIPARITET – embrionalno razviće se odvije u telu ţenke a larva se raĊa neposredno po polaganju jaja (kod tahinida)  LARVIPARITET – ţenka raĊa ţive mladunce koji se izlegu u telu same ţenke (pojava kod lĉisnih vaši i mnogih muva)  PUPIPARITET – embrionalno i postembrionalno razviće se odvijaju u telu ţenke a ona raĊa tj. Razmnoţavanje polnim ćelijama moţe biti: 1. kod ove ose se iz jednog jajeta izleţe 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga. SPERMATOZOID – mikroskopski sitne ćelije na kojima se jasno razlikuju dva dela: ... Kod mnogih insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE – paketiće koje muţjak pri kopulaciji predaje ţenki.jako pokretljiv rep U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. izbacuje gotove lutke (kod konjske muve) POLYEMBRIONIA – pojava da se iz jednog jajeta izleţe veći broj larvi. U većini sluĉajeva insekti polaţu jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET.) a takoĊe i po boji mogu biti vrlo raznolika. karakteristiĉno je da su sva imaga iz istog legla istog pola. viviparitet) Insekti su organizmi sa razluĉenim polovima. Protoplazma je spolja obavijena ţumancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budući embrion.

Partenogeneza moţe biti: sluĉajna (nenormalna) – kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vašiju kod kojih se posle neodreĊenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija. već iskljuĉivo ţenke. osa. javlja se kod štitastih vaši (Coccidae) PEDOGENEZA . ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata – bumbara.Primer je domaća pĉela: kod nje matica u toku leta polaţe i oploĊena i neoploĊena jaja. kasnije ove larve mogu ili da na isti naĉin proizvedu nove mladunce ili da se preobraze u muškog imaga. Vrste koje se ovako razmnoţavaju nemaju muţjake.. jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u samoj ţenki larvi. ovaj vid razmnoţavanja je otkriven kod mušice Miaster metroloas kod koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda. Partenogenezom mogu nastati oba pola. ISKLJUĈIVA (ĉista) PARTENOGENEZA – iskljuĉivo razmnoţavanje partenogenetskim putem. ovo nije retka pojava i sreće se kod mnogijh insekatskih grupa. što je mnogo ĉešći sluĉaj.. kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i gametogenetske generacije. PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa šišaruša (Cynipidae) i biljnih vaši (Chermesidae).Ovo se moţe odvijati u pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna cikliĉna partenogeneza. vrste partenogeneze sa primerima) Vid razmnoţavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploĊenih jaja. Normalna partenogeneze moţe biti: MEŠOVITA PARTENOGENEZA. mrava...vid partenogeneze kod koga nezrele ţenke u stadijumu larve vrše akt razmnoţavanja. .) redovna (normalna) – kod nsekata koji se redovno razmnoţavaju na ovaj naĉin.nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoţavaju i partenogenezom i gametogenezom. iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omotaĉ koji larve probijaju i izlaze napolje. U sluĉaju da nastaju individue muškog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluĉaju da nastaju individue ţenskog pola THELYTOKIA. Iz oploĊenih jaja se raĊaju pĉele radilice i matice a iz neoploĊenih samo trutovi. ali pod odreĊenim uslovima kod odreĊenih individua dolazi do partenogeneze (gubar. ALTERNIRAJUĆA ILI CIKLIĈNA PARTENOGENEZA – vid mešovite partenogeneze kod koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije.I – 16 PARTENOGENEZA /deviĉansko razviće/ (definicija. oploĊene ţenke imaga polaţu jaja pod korom drveća iz kojih se razvijaju larve koje će dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna gametogenetska. svilena buba.

Npr. LEPTIRI). cigaraši savijaju listove u specijalne uvojke u koje polaţu jaja. neke u mirovanju (LEPTIRI). Da bi se kod vrsta koje se razmnoţavaju gametogenezom stvorio novi organozam potrebno je da doĊe do oploĊenja jajeta spermatozoidom. neke danju neke noću. VILINSKI KONJICI. Pri polaganju jaja ţenke vode raĉuna o njihovoj zaštiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika. Npr.. dlaĉicama i sekretima sa svog trbuha .. Kad se radi o štetnim vrstama neophodno je poznavati: naĉin polaganja jaja broj jaja koje poloţi jedna ţenka vreme polaganja i trajanje polaganja jaja mesto polaganja jaja Kod izbora mesta za polaganje jaja ţenka bira paţljivo: najĉešće je to mesto gde će buduće larve imati sve uslove za razvoj. KUKAVIĈJA SUZA (Malacosoma neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granĉica u vidu šireg prstena. pri ĉemu biraju odreĊenu vrstu biljke i njen odreĊeni deo – borov savijaĉ polaţe jaja iskljuĉiva na terminalnimm izbojcima mladih borova npr. muţjaci bauljara imaju proširene delove tarzusa koji im sluţe za bolje i lakše prianjanje za ţenku. kao i duţina trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko ĉasova. Ima. Ţenka HRASTOVOG LITIJAŠA polaţe svoja jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima. MeĊutim. Neke ţenke polaţu jaja bez ikakvog reda. dok grabljive ose ne polaţu jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za buduće larve i tek tada polaţu jaja na prikupljenu hranu. Izbor mesta za polaganje jaja ţenke vrše na osnovu instinkta i vrlo retko greše. termiti. . KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi. Insekti ĉije se larve hrane biljnim delovima polaţu jaja na biljke.. oploĊenje se odvija u telu ţenke nakon kopulacije. Ţenke rovaca i uholaţa ĉuvaju svoja jaja straţareći pored njih u naroĉito iskopanoj jamici. ŢUTOTRBE i dr. dok muţjaci vilinskog konjica imaju na kraju trbuha klešta kojima ţenku drţe za vrat u toku kopulacije. pĉele. POLAGANJE JAJA – obiĉno brzo nakon kopulacije ţenke poĉinju da polaţu jaja. a kod nekih vrsta ona mogu biti toliko karakteristiĉna da ja na osnovu njih moguće determinisati vrstu. ţenka najpre u odreĊenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje će poloţiti jaja. neke plivajući. ţenke GUBARA. spermatozoidi / koje jedinke razliĉitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika. Za ĉin kopulacije insekti ĉesto imaju razliĉite dodatke na telu: npr. Npr. nije redak sluĉaj da muţjak kopulira više puta i to sa istom ţenkom ili više njih – polygamija (POTKORNJACI. kod potkornjaka. stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika. Polyandria je mnogo reĊi sluĉaj.I – 15 GAMETOGENEZA (definicija.Poloţaj tela pri kopulaciji je takoĊe razliĉit. Kod nekih insekata ţenke najpre pripremaju sredinu gde će poloţiti jaja. pa i ceo dan). polaganje jaja) Vid razmnoţavanja u kome uĉestvuju oba pola sa specijalnim polnim ćelijama / jaja. Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa: SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) – individue muškog i ţenskog pola se sparuju – kopuliraju i u tom aktu ostaju duţe ili kraće vreme. jaje će ostati sterilno i iz njega se neće razviti nova jedinka (osim u sluĉaju nenormalne partenogeneze). Najzaštićenija jaja imaju socijalni insekti – mravi. višekratno parenje jednog muţjaka i jedne ţenke se javlja kod TERMITA gde muţjak i ţenka ţive zajedno u istoj komorici i po 15 godina. Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo oĉvrsne na vazduhu. i vrsta ĉije ţenke jaja polaţu bez reda ne vodeći raĉuna o tome kako će se buduće larve razvjati. pre svbega dovoljno hrane. Naĉin kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI. dok ţenke skakavaca svoja jaja polaţu u ooteke (jedna vrsta ĉaure) u kojima jaja slaţu u pravilne redove. sparivanje polova. dok druge. PĈELE. obiĉno u nekim nenormalnim okolnostima. svoja jaja polaţu u gomilicama koje pokrivaju ljuspama. Ukoliko oploĊenje izostane. naprotiv.U velikom broju sluĉajeva muţjak samo jednom kopulira posle ĉega ugine.). Monogamija tj. meĊutim. Mesto na kome ţenka poloţi jaja naziva se JAJNO LEGLO.

u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak embriona.  traheje. Nakon što se ćelije jako umnoţe one migriraju kroz deutoplazmu (ţumance) sve do ţumancentne opne.I – 17 EMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. Od MESODERMA nastaje:  mišićni sistem  cirkulatorni organ – krv  masno tkivo  ostali delovi polnih organa Od ENDODERMA nastaje  samo srednje crevo Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUŢNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom (uleganjem) blastoderma. Svaki deo ćelijskog jedra se okruţuje delom protoplazme i na taj naĉin se obrazuju nove ćelije. Istovremeno sa obrazovanjem uzduţne brazde ćelije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poĉinju da se diferenciraju stvarajući tvorevine koje se izduţuju sve dok se ne spoje i formiraju treći. unutrašnji klicin list . Brazda se proširuje i na taj naĉina se stvaraju dva sloja ćelija od kojih se spoljni naziva EKTODERM (spoljašnji klicin list) a unutrašnji MESODERM (srednji klicin list). Proces nastanka embriona poĉinje deobom ćelijskog jedra jajne ćelije. ĉime se stvara zadebljali region (najĉešće uzduţno ovalan) koji se zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA.  prednje i srednje crevo. Ćelije se umnoţavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoćelijski omotaĉ – BLASTODERM. trajanje) Embrionalno razviće je razviće koje se odvija u stadijumu jajeta tj. Ovo zadebljanje predstavlja trbušnu stranu budućeg embriona.ENDODERM. Ćelije blastoderma u poĉetku su sve jadenake ali u odreĊenom momentu sa jedne strane jajeta dolazi do izduţivanja ćelija blastoderma. tok. Od EKTODERMA nastaje:  koţa sa dodacima i ţlezdama. .  nervni sistem i  svi neparni delovi polnih organa.

Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvića je razliĉito kod razliĉitih vrsta. naime. Dalji tok embrionalnog razvića sastoji se u segmentaciji klicine trake.     . s tim što se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim razvićem. Kraj embrionalnog razvića podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva. dok će trbušni zakrţljati. Na traci se jajvljaju popreĉne brazde koje razdvajaju buduće segmente. larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru. Na kraju embrionalnog razvića opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri napuštanju jajne ljuske.Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zaštitne opne koje nastaju naborima i sve više se šire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okruţe klicinu traku formirajući dve opne: SPOLJAŠNJU (serosa) i UNUTRAŠNJU (amnion). Od opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da štiti embrion od spoljašnjih uticaja. U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment. cepajući ili progrizajući. Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvića: viša povoljna temperatura ga ubrzava aniţa ga usporava. Na segmentima nastaju parni kesiĉsti izvrati – osnove budućih ekstremiteta. koja jajnu ljusku napušta probijajući je. od njih će se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima. ali u jajnoj ljusci ostaje do proleća dok ne otopli. Kod nekih muva ono traje nepun dan kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana kod svica 5-6 nedelja kod gubara 8-9 meseci .

Ove promene morfologije se nazivaju preobraţaj ili metamorfoza. SEKUNDARNE LARVE – imaju provizorne organe. Kod Holometabola larve koje izaĊu iz jajeta ni malo ne liĉe na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe koji su privremenog karaktera. Po obliku mogu biti veoma raznolike. ali je manja. Osim toga. PRIMARNE LARVE – larve koje su sliĉne svom imagu.neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) ĉim izaĊu iz jajne ljuske odmah izgledaju kao njihov imago. a podrazumeva niz morfoloških promena koje dovode do stvaranja imaga. polne nezrela i beskrilna.I – 18 POSTEMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. Neuroptera i Trichoptera  larve sa grudnim i trbušnim nogama (od kojih su trbušne laţne. a najjednostavnija je sledeća:  larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom – ovaj tip se sreće kod Coleoptera. striţibube. TERCIJERNE LARVE – imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga. Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaĉaj ni istu jaĉinu. . Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju. Na osnovu intenziteta i toka procesa metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreĊene grupe: Ametabola . larve se dele na: I. insekti iz grupe Holometabola u toku razvića prolaze sledeće stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO STADIJUM LARVE Ovo je stadijum koji nastaje od momenta napuštanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj. kod nekih insekata one liĉe na svoja imaga. ona raste.. Metabola – grupa insekata koji u svom razviću prolaze kroz potpun preobraţaj. Larve razliĉitih vrsta su razliĉite graĊe i imaju razliĉit naĉin ţivota. pipcima. tok. komarci) ili sa zakrţljalom glavom (acefalne larve muva). one NEMAJU provizorne organe a od imaga se razlikuju po veliĉini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraĊenim genitalnim dodacima. prolazeći iz stadijuma u stadijum. ona mora da proĊe kroz još jedan stadijum – stadijum lutke . kako bi prešla u adultni oblik. stadijuma imaga. trajanje) Postembrionalno razviće podrazumeva razviće insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta prelaska u adultni oblik – stadijum imaga.Oni u svom posembrionalnom razviću prolaze sasvim neznatan preobraţaj ili ga uopšte ne prolaze . Na osnovu prisutnosti larvenih organa i sliĉnosti sa imagom. Njihovo razviće je jednostavno i odvija se kroz prosto rastenje. te posle poslednjeg presvlaĉenja prelazi u adultni oblik IMAGO. što je posledica razliĉitih sredina i uslova u kojima se razvijaju. Kod ovih vrsta nakon što larva potpuno izraste. IzmeĊu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji ĉitav niz prelaza. ipak ni kod ove grupe insekata preobraţaj nije istog tipa ni jaĉine.neĉlankovite) – gusenice Lepidoptera. pa se ova grupa deli na podgrupe:  Hemimetabola – grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu  Holometabola – grupa insekata koja u svom razviću prolazi kroz potpunu metamorfozu Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podseća na svog imaga. kod lisnih zolja (pagusenice)  larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlaši. dobija krila i polono sazreva.. dok se kod drugih potpuno razlikuju. Dakle. U toku postembrionalnog razvića. prvenstveno beskrilnošću. Dakle. a od njega se razlikuju samo po veliĉini i tome što su polno nezreli. insekti iz ove grupe takoĊe prolaze kroz stadijume JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga. kao i tazliĉitog naĉina ishrane. III. Ovo razviće se odvija razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. ali imaju i mnoge morfološke osobine imaga. II. krilima. Postoje razliĉite klasifikacije tercijarnih larvi. potkornjaci. tokom razvića ovi insekti prolaze kroz sledeće stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO.

skakavca 5x. već i u zameni svih onih organa koji su. a broj presvlaĉenja zavisi od vrste i za većinu vrsta on je konstantan. . pĉele 8x. Larva poĉinje sa intenzivnom ishranom od momenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve više pojaĉava. ĉlankovite noge noge kod larvi su obiĉno rudimentisane imaju krila u graĊi crvnog kanala najĉešće. Vreme od jednog do drugog presvlaĉenja naziva se stadijum larvenog razvića. dakle. nediferenciranih ćelija koje se nalaze na raznim mestima u telu larve (najĉešće pod koţom. larva tokom svog ţivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih će se formirati organi imaga. tkom kog se dešava i da larva ugine. Zato se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliĉini. Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAĈENJE tj. beskrilnost. traheja i raznih koţnih ţlezda. Ono nastupa onda kada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moţe da se širi). nastali od spoljašnjeg klicinog lista (egzoderma) – zamena hitinske pokoţice prednjeg i zadnjeg creva. IzmeĊu starog i novog sloja specijalne koţne ţlezde luĉe sekret (egzuvijalni sekret) koji pomaţe razdvajanje stare i nove kutikule. stara puca i iz nje larva izlazi sa novom koţom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno veća od stare što larvi omogućva da odjednom naglo poraste.Ishrana– glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. Dakle. što je posledica razliĉitog naĉina ishrane izmeĊu larve i imaga unutrašnja u graĊi trahealnog sistema.Tada se ispod stare koţe luĉenjem hipodermisa formira nova koţa tj. tako da se ishrana larve moţe nazvati i ţdranjem. larva ponovo postaje aktivna i poĉinje da se hrani još većim intenzitetom. vodenog cveta 22x. npr. RAZLIKE IZMEĐU LARVE I IMAGA (prvenstveno : veliĉina. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji će se formirati. a nalaze se u telu tercijarne larve. segmenti jednolike imaju krila. Kod nekih vrsta broj presvlaĉenja moţe da varira i da zavisi od uslova sredine. polna nezrelost) LARVA IMAGO koţa tanja i mekša deblja i ĉvršća uţe i duţe od imaga. kod nekih vrsta tokom presvalĉenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. Ĉim se nova kutikula formira. na mestu gde će se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku ĉitavog stadijuma larve. Zato se moţe reći da sa starijim stadijumima larvenog razvića štetnost štetne vrste raste. novi sloj kutikule. zbacivanje stare kutikule. Larva se u toku svog ţivota presvuĉe više puta. Za proces presvlaĉenja larva obiĉno bira neko skrovito mesto. jer tokom procesa presvlaĉenja ona postaje troma i ne hrani se par dana pred presvlaĉenje i tokom samog presvlaĉenja. obliku i morfologiji. Larva sobne muve se do prelaska u lutku presvuĉe 3x. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke. Presvlaĉenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koţe. larva larve organizacija tela koje ţive u vodi imaju trahejalne škrge dok njihova imaga koja ţive u vazduhu imaju normalan trahealni sistem Imaginalni centri – predstavljaju tzv. kada larva prestane da se hrani i kreće. TakoĊe. trbušni segmenti se jasno telesni oblik graĊe razlikuju od grudnih pipci znatno kraći ili ĉak potpuno zakrţljali imago leptira ima aparat za sisanje graĊa i oblik usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira ektremiteta larva ima aparat za krickanje dobro razvijene. Tokom svog ţivota larva hranu pretvara u tkiva koja će kasnije dati razne organe imaga. kao i koţa. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih. već i po boji. strukturi. ove ćelije se aktiviraju i poĉinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajući odgovarajuće organe imaga. presvlaĉenje je jedan komplikovan i za larvu muĉan proces. Nakon završetka presvlaĉenja.

pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroĉitih hemijskih materija koje se obrazuju u telu lutke. obiĉno posle nekoliko dana u lutki su već formirani svi organi imaga. a tek kasnije postaje tamnomrk ili crn.poĉinje istovremeno sa histolizom. Npr. kućice puţeva.. usni delovi) odvojeni od tela lutke tj. u zemlji.) gde ĉesto grade lutkine kolevke.  PUPA COARCTATA / buretasta lutka. obtecta) Zbog ranjivosti i nepokretnosti lĉutke njihove larve se brinu o tome da one budu zaštićene tokom celog preobraţaja: za hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drveća. pod kamenjem..) Stadijum lutke traje razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. ĉetine. Preobraţaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa. kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne svoj krajnji stadijum.  PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) – ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni lutkinom egzuvijom. proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE. I kod većine drugih insekata tek nastali imago se razlikuje od starog. Neuroptera. Zato je lutka vrlo ĉesto zaštićena razliĉitim tvorevinama (kokon. tu ima izuzetaka kod nekih Diptera. pipci.STADIJUM LUTKE Lutka je treći stadijum razvića insekata koji imaju tercijernu larvu. Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgraĊuju.. tako da su već u poĉetnom stadijumu lutke svi organi larve pretvoreni u kašastu masu obavijenu lutkinom košuljicom. Histoliza poĉinje zapravo pred samo poslednje presvlaĉenje larve. Hylobius. kad imago leptira oizaĊe iz svoje košuljice. mnoge larve oko sebe izgraĊuju skloništa od raznih materijala (iverje. slobodni. Novi imago se razlikuje od starog. sopstveni izmet. Postoje tri osnovna tipa lutke:  PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera. kod potkornjaka tek nastali imago je bledoţute boje. dok kod drugih vrsta mora da protekne odreĊeno vreme. PROCES HISTOLIZE se moţe odvijati na dva naĉina. HISTOGENEZA . ovo je naroĉito zastupljeno kod Diptera. njegova krila su smeţurana i slepljena uz telo. ubrzo. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko ţdranje. Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoţavanje ĉim izaĊe iz lutke (leptiri). lutkina kolevka) ili je smeštena na nekakvo skrovito mesto. Drugi naĉin je liocitoza. Hymenoptera) – odlikuje se time da su na njoj svi ekstremiteti budućeg imaga (noge.. Prvi naĉin je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju krvne ćelije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoţe. puparium / (Diptera) – predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine košuljice. Tako npr. Kod većine insekata ovaj stadijum je period mirovanja pri ĉemu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogućnosti kretanja. STADIJUM IMAGA Nakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena košuljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago – potpuno formirani insekt.. . ona se ne presvlaĉi. pred HRIZALIDACIJU. Proces obiĉno poĉinje poslednjim presvlaĉenjem larve i prelaskom u lutku. on se osuši i oĉvrsnea krila mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let. Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga. već se u sopstvenoj koţi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika (libera. Ovim stadijmom završava se proces preobraţaja larve u imago. Pissodes. on je mokar i mekan. Tachina itd. zrnca peska. zbog ĉega se ĉesto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga. Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se dešava i fagocitozom i liocitozom istovremeno. Ovaj sluĉaj je najĉešći kod Scolytidae. Histoliza i histogeneza se završavaju veoma brzo . ali. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ĉije se ćelije intenzivno dele koristeći kao gradivni materijal za svoje razmnoţavanje kašastu masu bastalu histolizom larvenih organa. Što se tiĉe nepokretnosti. tog trenutka leptir nije sposoban za let. U ovom drugom sluĉaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj. nekad i pola godine. ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo ograniĉena i daleko izostaje za pokretljivošću larve. a na njega veliki uticaj imaju spoljašnji uslovi (povoljni ga skraćuju a nepovoljni produţuju). Lepidoptera i Trichoptera.

posle ĉega obiĉno uginu. potkornjaci. Vodeni cvet – imago ţivi svega nekoliko sati . od jajeta do polno zrelog imaga. Pissodes. naravno. Tu funkciju imaga razliĉitih vrsta obave za razliĉito vreme. neki imaju krila samo u vreme rojenja. kišno vreme moţe da odgodi poĉetak rojenja a toplo povoljno vreme da ga preurani. moţe se uoĉiti da kod većine vrsta ukupan razvoj traje 12 meseci. Najduţi ţivot imaju ţenke socijalnih vrstea – matica domaće pĉele ţivi do 5 godina. neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius). VLAŢNOST – utvrĊeno je da za brţe razvićwe insekata nije dovoljan samo odgovarajuća temperatura sredine. Pojedini stadijumi razvića. Ovo naroĉito vaţi za one štetne vrse ĉije rojenje pada u rano proleće. Postoje i vrste ĉije razviće traje više od godine – 2. kod razliĉitih vrsta traju razliĉito. ali je kod većine ukupno vreme oko 12 meseci. razumljivo je da će niţa temperatura sredine produţiti period razvića a viša (ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period. te je stoga i vreme trajanja ţivota imaga razliĉito od vrste do vrste. Postoje i vrste ĉija imaga ţive i više godina tokom kojih više puta kopuliraju – imaga Hylobius. već da u tome znaĉajnu ulogu ima i povoljna vlaţnost vazduha Povoljnost ishrane (dovoljne koliĉine odgovarajuće vrste hrane) Svetlost . Insekti koji lete roje se u manjim ili većim oblacima. kod vrsta koje ne lete rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama. u razmnoţavanju. telesna temperatura im zavisi od temperature sredine u kojoj se nalaze.. jun i septembar) Trajanje rojenja imaga je takoĊe razliĉito kod razliĉitih vrsta: Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati Kod većine leptira. tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moţe da traje i celu letnju sezonu Na poĉetak rojenja jako utiĉu vremenski faktori. a odbacuju ih odmah nakon kopulacije (mravi.avgusta Gundelj u maju Mrazovci od oktobra do decembra Vrste koje imaju višestruku generaciju roje se više puta godišnje: Borova lisna zolja 2x (april i jul) Neki potkornjaci 3x (april. Razne vrste insekata roje se u razliĉito vreme godine: Neki potkornjaci u rano proleće Gubar jula . tek toliko da se polovi spare i ţenka poloţi jaja Muţjaci leptira Psycha apiformis ţive svega 32 minuta Za većinu insekata ţivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje. Calosoma. mravlja matica do 12 godina a matica termita i do 15 godina.. termiti). Nepogodno. 3 pa i 4 godine.ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obiĉno u masama radi parenja naziva se vreme rojenja. Imaga vrsta koje prezimljavaju ţive znatno duţe – nekoliko meseci . TRAJANJE ŢIVOTA IMAGA Funkcija imaga je pre svega u produţetku vrste tj. Od spoljašnjih faktora na trajanje razvića utiĉu: TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ţivotinje. pri ĉemu najĉešće ukupno razviće se odvije u dve kalendarske godine. Kako je za celokupno razviće jednog insekta odreĊene vrste potrebna jedna odreĊena koliĉina toplote. TRAJANJE ĈITAVOG RAZVIĆA Ako se posmatra razviće svih sadijuma zajedno. Sa sruge strane. tj. postoje vrste ĉije razviće traje manje od godinu dana.

Nakon što latenca proĊe. naroĉito ne za one ĉija imaga dugo ţive. Postoje i vrste kod kojih generacija traje više od jedne godine. Najĉešći sluĉaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kaţe da imaju prostu ili jednogodišnju generaciju. trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom. razviće se normalno daje odvija bez ikakvih posledica po ţivotinju koja ju je preţivela. Isti je sluĉaj i kod vrsta sa višegodišnjom generacijom .. u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine štetoĉina nalazi. nepoznatih razloga i usled koga se produţava normalni period razvića. do danas poznatu. odnosno u onim stadijumima kada je insekt najzaštićeniji. Drugim reĉima. pa broj kalendarskih godina moţe da se izraĉuna preko formule: X+1 I-19 KALENDAR RAZVIĆA I BIOLOŠKA FORMULA (definicija. trostruku.. Za njih se kaţe da imaju višestruku generaciju godišnje (dvostruku.Višegodišnja generacija moţe biti: Dvogodišnja – 24 meseca za ĉitavo razviće Trogodišnju – 36 meseci Ĉetvorogodišnju – 48 meseci . Kalendar razvića je stoga vrlo koristan u praktiĉnom radu. koje dugo polaţu jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrštaju (potkornjaci). gde se po mesecima prikazuje sta nje razvoja štetoĉine. Latenca moţe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije. već se proteţe na dve kalendarske godine. Ovakav kalendar sadrţi podatke o trajanju generacije.LATENCA ili DIJAPAUZA Latenca predstavlja usporavanje u razviću neke vrste odnosno privremeni prekid u razviću neke vrste koji nastaje iz. TakoĊe. kao i stadijumi u kojima je ona štetna. to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izašao iz tog jajeta ne postane polno zreo i poĉne sa razmnoţavanjem. trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada štetoĉina pravi najveću štetu. ĉetvorostruku itd. to je vremeod jajeta do jajeta. MeĊutim.) Dvostruka generacija – Diprion pini Neke lisne vaši imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju Kod vrsta koje imaju jednogodišnju generaciju. primeri) Kalendar razvića predstavlja šematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele. . Latenca moţe da nastupi u bilo kom stadijumu razvića insekta. Najduţu. Najjednostavnije se pravi kalendar razvića za štetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene. postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci. Ovaj produţetak moţe da bude znatan i da iznosi 2 do 8 puta više od uobiĉajenog vremena razvića. GUBAR – njegova ţenka krajem jula polaţe jaja iz kojih se polno zrele ţivotinje javljaju krajem jula naredne godine. pa se za njih kaţe da imaju višegodišnju generaciju. ovakve kalendare nije moguće napraviti za sve insekte. Najĉešće se dogaĊa u stadijumu lutke i jajeta. za sad. generaciju ima severnoameriĉki cvrĉak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina. jer brzo pruţa potrebne informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke o merama borbe. Kraće reĉeno. GENERACIJA Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvića.

4 oznaĉavaju nedelje meseca. On ĉak ne mora da se podudara ni za svaku godinu u odreĊenom podruĉju areala. to znaĉi od jula do januara. Limantria dispar godina I II 1930.12. a njihove oznake se stavljaju u eksponent odgovarajućeg meseca. U biloškoj formuli meseci se oznaĉavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaĉava januar. Osnova biloške formule izgleda ovako: Vreme jajeta – vreme larve Vreme lutke + vreme imaga Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga. kad je insekt štetan itd. Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstićem (+).) Npr. U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve. Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su: a– prva trećina meseca (anterior) m – druga trećina meseca (medius) p – poslednja trećina u mesecu (posterior) Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajućeg meseca. 3 mart itd.12. Zarez u formuli oznaĉava prezimljavanje (. III IV V VI VII VIII IX X XI XII Biološka formula (vita formula) se koristi za šematski prikaz bionomije štetnih insekata. ali je praktiĉnija od kalendara zato što se iz nje gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija.3. odvajaju taĉkama (. . Brojevi od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima. onda se vreme jajeta ne unosi u formulu. 6a znaĉi prva dekada juna a 5m znaĉi druga dekada maja. Npr. Napravljen kalendar ne mora da vaţi za sve krajeve areala odreĊenog insekta. u kom mesecu se koji stadijum nalazi. 2 februar. 1931. to znaĉi od jula do decembra.5+67 Ovo znaĉi da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja. vlaţnosti vazduha itd. dok se brojevi 10. ako u formuli piše 7. PRIMER: bioformula borove veštice (Sphinx pinastri)= -89 10. U upotrebi je i podela meseca na nedelje. Ona u vrlo saţetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvića. gde se brojevima 1. a ako piše 712.Pri izradi kalendara razvića koriste se taĉno utvrĊeni simboli: jaje larva larva u kokonu lutka + imago Imago koji polaţe jaja Da bi se u kalendarima vremenski što taĉnije predstavili pojedini stadijumi štetoĉine svaki mesec je podeljen na tri dekade (po 10 dana).).2. februara.11. To je stoga što razviće zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste) odnosno od temperature sredine. a u imeniocu stadijumi lutke i imaga. Izmislio ju je nemaĉki entomolog Rhumbler. već se jednostavno reĊaju.12.

/ Pod normalnim uslovima na jedinici površine neke šume ţivi odreĊeni NORMALAN broj razliĉitih vrsta biljaka i ţivotinja. ali se ona odvija po odreĊenim zakonitostima. Uzrok tome je to što u šumskohj zajednici postoji niz faktora koji uĉestvuju u redukciji potomstva ĉlanova zajednice koji imaju veliku energiju razmnoţavanja. jer ove vrste nemaju stadjum lutke. ptice. starosti zajednice. Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraţaj u formulu ne ulazi razlomaĉka crta. 5a + 5m 8 > I – 20 MASOVNO RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (uzroci. 4 5+67 Ovo znaĉi da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul. ovakve brojke su nerealne zato što postoji ĉitav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste ţenke. uopšte. a period kada je insekt štetan štampa se u formuli masnim slovima (boldovanim). pored drveća ţivi i veliki broj drugih boljaka i ţivotinja. Broj individua odreĊene vrste zavisi od same šumske zajednice / od tipa zajednice. A. U šumskoj zajednici. PRIMER: rovac= 6m 7m . Ova pojava samo na izgled deluje sluĉajna. PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina= -8. korisni insekti. da bi u maju treće godine prešla u stadijum lutke iz koje se u junu. PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa = Velikim zagradama u jednom delu biološke formule se oznaĉavajunaredne generacije u toj istoj godini: PRIMER: Diprion pini = 4-56(7) 78 . u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu narednu godinu u stadijumu larve. 5 (5)34 6+7 Dakle. -8. konstantan normalan broj individua razliĉitih vrsta neobiĉna. naredne godine će se javiti 24 000 000 leptira. Ako se uzme u obzir teţnja svih vrsta organizama da se neograniĉeno razmnoţavaju.3) 7+78 3+4 ( ) Znak > znaĉi da imago posle polaganja jaja ţivi još neodreĊeno vreme. u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi jedan par . mesec u kome to ĉine stavlja se u zagrade ( ). ti faktori mogu biti biotiĉke prirode (paraziti. . od geografske širine na kojoj se ona nalazi itd. biocenozi. da bi u junu prešla u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga. onda je ĉinjenica da u odreĊenoj biocenozi postoji odreĊeni. prezimi jednom i ţivi do maja sledeće godine. gljive) ili abiotiĉke prirode (nepovoljni uslovi sredine). pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste propada pod dejstvom tzv redukujućih faktora.Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znaĉi da neki stadijum razvoja traje ĉitavu godinu. ako se uzme još jedna godina razmnoţavanja i neka se iz ovih jaja izlegne samo trećina. što bi zapravo bilo potomstvo samo jedne ţenke u toku 2 godine.8. kada pravi kokon u kome ostaje u trećoj i ĉetvrtoj nedelji maja. Ovaj brooj je razliĉit u zavisnosti od vrste organizma. vrste gradacija. Kod vrsta koje grade kokon. meĊutim.6p. primer) ♂♀ Masovno razmnoţavanje ili kalamite predstavlja enormno uvećanje populacije odreĊene vrste. julu pojavljuje imago.10(10. PRIMER: Limantria dispar (gubar) ♀ gubara poloţi 600 jaja u hrastovoj šumi. gusenica ovog leptira javlja se u avgustu. ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna trećina ♀ od svaka će poloţiti 600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno). tok.

abnormalne temperature mogu da pogoduju štetoĉini a da budu štetne za njihove neprijatelje iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoţavanja – npr. posle sbegoloma. ĉovek – ĉesto moţe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiĉku ravnoteţu (takoĊe. od poĉetka povećanja broja individua jedne vrste. kao i od jaĉine razmnoţavanja i mogućnosti širenja štetne vrste. Kao što je reĉeno. ovi faktori mogu biti biotiĉki ili abiotiĉki i sve dok oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoţavanja štetnih insekata.Energija razmnoţavanja štetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za razmnoţavanje naglo raste. vetroloma ili pri masovnom oboljneju drveća usled golobrsta ili gljivica. dok sa druge strane. Nestanak regulacionih faktora moţe da ima razne uzroke: vremenski uticaji – npr. Obijm poremećaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora. Pod gradacijom se podrazumeva ĉitava pojava prenamnoţenja. a najĉešće kroz dva: PROGRADACIJA (PROGRESIJA) – porast populacije štetoĉine do maksimuma RETROGRADACIJA (REGRESIJA) – opadanje brojnosti populacije do minimuma tj. dolazi do poremećaja u zajednici. organsku odnosno biocenotičku ravnotežu u zajednici. u pojavi kalamiteta postoji odreĊena postupnost zbog ĉega se prenamnoţenje insekata naziva još i GRADACIJA. Gradacija neke štetoĉine razvija se u toku više godina postupno. Zapravo. i šumska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu štetoĉine. do latence . Stanje štetoĉine izmeĊu dve gradacije. naziva se LATENCA.Faktori koji uĉestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoţavanja odrţavaju tzv. NASTANAK KALAMITETA Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odrţavaju biocenotiĉku . prolazeći kroz više stadijuma. uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni) Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje. insekti se pojavljuju kao sekundarne štetoĉine u prenamnoţenju (kalamitet) i to najĉešće (za navedene uslove) potkornjaci. preko najviše taĉke prenamnoţenja (maksimuma) pa do njegovog prekida. striţibube. kada je populacija u normalnom broju. pre svega od koliĉine dostupne hrane i mogućnosti za polaganje jaja.

Dimorfizam moţe biti: SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue muškog i ţenskog pola razlikuju ne samo po polnim već i po drugim karakteristikama. koji se naziva ŢARIŠTE. trutova i radilica) ALTERNIRAJUĆI (CIKLIĈNI) – karakteristiĉan za biljne vaši koje mogu imati i do 15 generacija godišnje koje se sve meĊusobno razlikuju FAKULTATIVNI (SLUĈAJNI) primećen kod gnjurca. Razlog za ovo još uvek nije poznat. uzorci pojave gradacije nekog insekta još nisu potpuno razjašnjeni. PRIMER: o jelenak (muţjaci imaju7 izraţene mandibule. Uopšte. Za neke štetoĉine je utvrĊeno da ţarišta njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima – lokalitetima koji imaju predispoziciju za to. ali se pretpostavlja da je osnovni uzrok unutrašnji nagon i teţnja insekata za rasoprostiranjem vrste. najĉešće posle višegodišnje latence. Prouĉavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA. primer su leptiri roda Vanesa) Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u više morfološki razliĉitih oblika. ALOHTON – nastaje usled masovnog unošenja / ulaska insekata sa strane. ţenke ne) o striţibube – muţjaci imaju kratko telo i duţe pipke o štitaši – muţjaci imaju normalnu morfologiju insekata. a zapaţeni su i kod nekih potkornjakanone i još nekih vrsta. gde je potomstvo jednog para meĊusobno razliĉito. nemaju ni oĉi ni noge. Uzrok ovih preleta nije još uvek poznat. koja se bavi prouĉavanjem kretanja brojnosti populacija ţivih organizama u ţivotnim zajednicama. I – 21 DIMORIZAM I POLIMORFIZAM Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliĉita oblika. U ovim sluĉajevima se govori o ’’periodu štetoĉine’’ i tada se kalamiteti javljaju ĉak i na mestima gde se štetoĉina inaĉe retko sreće.Gradacija obiĉno poĉinje na nekom ograniĉenom prostoru. Polimorfizam moţe biti: SOCIJALNI – oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pĉela – razlika u morfologiji matice. . Kalamiteti neikih štetoĉina se javljaju istovremeno na više mesta koja su meĊusobno udaljena. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac. Prema poreklu kalamitet moţe biti: AUTOHTON – nastaje na mestu na kome je došlo do poremećaja ravnoteţe i ovakav tip kalamiteta je najĉešći. od koga se brzo u koncentriĉnim krugovima širi. imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja jaja: o gundelj – ţenke imaju jaĉe razcijene pipke o gubar – razlika u boji krila i veliĉini trbuha (ţenke imaju deblji trbuh i svetlija krila) SEZONSKI DIMORFIZAM – pojava da se prolećne i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeĊu dve generacije. kao što nije poznat ni uzrok predispozicije nekog lokaliteta da bude ţarište gradacije. tada obiĉno govorimo o preletu insekata. a najpoznatiji takvi sluĉajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ĉija jata za kratko vreme uništavaju sve što im sew naĊe na putu a biljnog je porekla. ţenke izgledaju kao skramice zalepljene za neku biljku.

dakle – koriste ţiva bića. što manjeg zagaĊivanja ţivotne sredine. uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor zaraze . i to razliĉitih otrovnih materija – sredstava za uništavanje štetoĉina koja se zajedniĉkim imenom nazivaju PESTICIDI. postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama.II . prenose na lokalitete gde su potrebni (šlepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama. MAMCI. C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija protiv štetnih insekata. pri tom se korisni organizmi štite kroz zaštitu staništa. insekatskih hormona. PREPREKE. kod ove grupe mera akcenat je na primeni bioloških i preventivnih mera. što manjeg remećenja biocenotiĉke ravnoteţe. . pravilno okopavanje. u ovu grupu mera spadaju: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala Pravilna sadnja – dovoljno velike sadne jame. sadnica i zemljišta u kome se vrši sadnja. U ove mere spadaju: A) fiziĉko mehaniĉke mere svode se na upotrebu sile kako bi se uništili insekti. zalivanje – pravilna nega biljaka Pravilan izbor vrsta koje će se naći na zelenoj površini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove sredine) Podizanje mešovitih šuma radi stabilnosti odnosno. inhibitora hormona i sl. najĉešće metode: SAKUPLJANJE. Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zaštitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloţivih mera borbe u cilju spreĉavanja nastajanja šteta od strane insekata.1 MERE SUZBIJANJA ŠTETOĈINA ZELENIH POVRŠINA Borba protiv štetoĉina svodi se na primenu dve grupe mera: I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) – imaju za cilj spreĉavanje prenamnoţavanja štetnih insekata putem podizanja zdravih i otpornih biljaka. ako se primene u pravo vreme i na pravi naĉin daju odliĉne rezultate. BUBOLOVKE B) biološke mere za uništavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ţivotinjskog i biljnog carstva. uklanjanje poseĉenog materijala koji predstavlja izvor zaraze Protivpoţarne mere (pruge. ĉemu prethodi sakupljanje insekata. Pored ovih otrovnih supstanci. podizanje heterogenih zelenih površina (sa više razliĉitih vrsta) Mere nege koje obuhvataju sanitarne seĉe. sve je ĉešća upotreba ATRAKTANATA (feromoni). II DIREKTNE MERE (represivne) Svode se na direktno uništavanje štetne vrste kada se ona prenamnoţi i tako ugrozi šumu ili zelenu površinu. prepreke širenju pošara) – stabla oslabljena poţarom su laka meta za napade sekundarnih štetoĉina Karantinske mere – spreĉavaju prenošenje štetoĉina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent Predsetveno tretiranje – tretiranje semena. blagovremene prorede i kresanje donjih grana.

II . a imaga padaju na platno.3 PREPREKE predstavljaju vid mehaniĉkih mera borbe kojima se insekti fiziĉki spreĉavaju da dospeju do biljaka koje mogu ugroziti. koja polaţe jaja oko granĉica u vidu srebrnog prstena i ţutotrbe. Zato se oko rasadnika postavljaju letve. drvo se protrese. grĉica i rovca. To se postiţe postavljanjem razliĉitih prepreka (barijera). a ne lete npr.BUBOLOVKE SAKUPLJANJE INSEKATA Sakupljaju se insekti u razliĉitim stadijumima.. kada se ispod drveta postavi platno. vrste mera. pa ih je sve lako uhvatiti. Insekti ulaze u rov i šetaju po njemu dok ne nalete na rupe. kada je t niţa i oni ne mogu da lete. ligustrum. Njene gusenice se razviju u toku leta. polako se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. ţutotrbe. koje su iskopane u okviru rova i napunjene neĉim da bi se insekti tu udavili. . Mogu se sakupljati i u letnjim guseniĉnim gnezdima npr. On dugo ostavlja lepljivu površinu (najmanje 1 sezonu) i na taj naĉin se hvataju insekti koji gmiţu po stablu npr. Vrste fiziĉko mehaniĉkih mera koje se primenjuju su: . ĉije gusenice u toku leta prave na lišćarima gnezda u vidu pauĉine. kod velike hrastove striţibube. Mogu da se sakupljaju i imaga španske bube. jedinog dnevnog leptira koji je štetan.2 FIZIĈKO –MEHANIĈKE MERE BORBE (definicija. . a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce obasjava na zalasku. To se ĉesto radi kod gubara u ranim jutarnjim ĉasovima.).II . kod nekih leptira npr. Imaga se mogu sakupljati i pojedinaĉno npr. Ovaj metod treba više koristiti. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini šume. naprave lutkina gnezda. Da bi to moglo da se uradi insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate). ♀ mrazovca koje ne mogu da lete. Oleaceae (maslina. Kada se prenamnoţi gusenice se skupe na 1 mesto i preĊu u lutke. a na stablo dolaze i ♂ zbog ♀.. Tako je i kod glogovca. nakon ĉega se uništavaju.  LEPLJIVI POJASEVI – Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premaţe guseniĉjim lepkom. a deo koji viri iz zemlje se premaţe guseniĉjim lepkom. Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja. Gubar polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine.  ZAŠTITNI JARKOVI (ROVOVI) – Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm).MAMCI.  IMAGA – Npr. kod gubara ♀ ima krila. znaĉaj) Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehaniĉke i fiziĉke sile za uništavanje insekata. Na ovaj naĉin se uništavaju i jaja kukaviĉje suze. pa mora da se spreĉi ulazak šumskih insekata u rasadnik. upletu lišće na grani i tu se smeste. ĉija su jaja na listu i zlatno ţute su boje. Neke ţive i u kolonijama kao npr. ĉije su larve ogromne. koja povezuje lišće i ţive zajedno. tako da se sakupljaju:  JAJA – kod onih kod kojih ♀ polaţe jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima. a one se postavljaju tako da insekti ne mogu da ih proĊu. trese se drvo i sakupljaju se imaga. Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale se. Zatim u zimskim guseniĉnim gnezdima. bube listare. surlaši. . .  LEPLJIVE LETVE – Ova metoda se npr.  LARVE – One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja. jasen. kod dudovca.SAKUPLJANJE. Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju.  LUTKE – Ovaj metod se primenjuje kod gubara.PREPREKE. koja napada fam. Ovako se lako hvataju smrĉini surlaši i grĉice. koja ima i veliku larvu i velikog imaga. obiĉna borova zolja i ţuta borova zolja. Onda se u ranim jutarnjim ĉasovima razapinje platno. lako su uoĉljiva i zlatno ţute su boje. Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da ispuštaju na zglobovima zadnjih nogu i taj miris privlaĉi sva ostala imaga da zajedno brste. ĉije gusenice ţive zajedno dok se ne razviju i brste. ali ne moţe da leti nego se penje uz stablo i lako moţe da se uhvati.

lovni panjevi i lovna stabla.  ELEKTRICITETA – Elektriĉna struja se pusti kroz drvo i svi insekti će uginuti.  MAMCI ZA RAZMNOŢAVANJE – Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo.  ŢUTE KLOPKE – Ove klopke su jarko ţute boje i zbog toga privlaĉe insekte.  BARBEROVE KLOPKE – Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na površini zemlje. koji je od dralona. a u zimu skidamo karton i uništavamo insekte.. sovica i rovca. Od sargije ili talasastog kartona moţe takoĊe da se nadravi mamac za prezimljavanje. Koristi se za hvatanje rovca. Insekti se sakupljaju oko reflektora. Kada insekt jednom uĊe unutra više ne moţe da izaĊe. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo ka unutra.  MALEZOVA KLOPKA – Izgleda kao šator. a ako je u velikim ubitaĉno.. Npr. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio što veći broj insekata.  MAMCI ZA ISHRANU – To je na primer hrana koju insekti rado jedu.  INFRACRVENIH ZRAKA – isto kao prethodna metoda  RADIOAKTIVNO ZRAĈENJE – Ako je u malim koliĉinama deluje mutageno. Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naĉina oni se fiziĉki uništavaju pomoću:  SVETLOSTI – Na taj naĉin sakupljamo i uništavamo one insekte koje privlaĉi svetlost (svetlosne zamke). crn je i insekti ga ne vide. Ima centralni zid i nema boĉne strane. Ovo je najznaĉajniji metod borbe protiv sipaca: potkornjaka i drvenara. kao i borovog ĉetnika.. Tu spadaju lovne motke. Posle se zemljište osuši i spremno je za upotrebu. Koristi se za umetniĉke slike i razne predmete. Za insekte su potrebne veće doze nego za ĉoveka. a zatim uništio. o kojih se ovi zadnji danas najĉešće koriste. Tako da na primer ţiţka u pasulju. Pomoću ovih zamki sakupljamo insekte za istraţivanje faune. Ovi mamci su idealni za zemljišne insekte. U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce. a zatim unište. a Ċubrivo moţe da se koristi. savije oko stabla i veţe kanapom. Ovo je dobar metod naroĉito kod jabuka u borbi protiv crva. Postavljaju se baklje. Insekti naleću na vatru. prlje se i ginu.  VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM – Koristi se u staklarama za uništavanje zemljišnih insekata odnosno sterilizaciju zemljišta. ako se primeni na izolovanim površinama ostrva mogu se skroz likvidirati.  VATRE – Fam.. u krošnje. Rusi su na ovaj naĉin rešili problem belokrilih vaši u staklarama. Insekt uleće. Tu se nalazi sabirna boca sa alkoholom. a po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni. drvenim figurama uništavamo tako što sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30 minuta. Pyralideae (plamiĉci) jako privlaĉi vatra. koji se tu skupljaju.  ULTRAZVUKA (ZVUKA) – po principu mikrotalasne pećnice. Ovaj metod se najviše primenjuje u rasadnicima u borbi protiv ţiĉanih crva.. rovci se smrznu. U toku zime kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo Ċubrivo. U jesen insekti se tu zavlaĉe da prezime. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca. ako ozraĉeni ♂ obada oplodi ♀ potomstvo će biti sterilno . koje su jako štetne). On se iseĉe. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i neće da se penju uz nju nego hoće da je zaobiĊu i pri tome upadaju u konzerve. koja ih omami i uguši i oni padaju dole. Postoji više tipova:  CEVĈICE – ubacuju se u kanale u zemlji. Manja koliĉina obiĉno izaziva sterilitet.  MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE – U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim đubrivom. Isto za rovca. Uništavaju se noćni leptiri (sovice i veštice. udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. jer se na ovaj naĉin lako skupe na jednom mestu.  VISOKE TEMPERATURE – Insekti mogu da preţive temperature do 49-50 oC. Zatrpamo rupu i obeleţimo mesto.BUBOLOVKE To su priliĉno jednostavne zamke za hvatanje buba. pirinĉu. Prave se od ţutih kartona koji su isprskani lepkom i kaĉe se npr.  NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) – Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti će se podaviti. MAMCI  OTROVNI MAMCI (o njima opširno u 5. koji misle da će tu skupiti nektar. ali je tu opasnost od poţara velika.

kukaviĉja suza (Malacosoma neustria) polaţe jaja oko granĉice u vidu srebrnastog prstena ţutotrba (Euproctis chrysorrhoea) polaţe jaja na listu iprekriva ih ţutim dlaĉicama sa stomaka SAKUPLJANJE LARVI je naroĉito korisno u rasadnicima. velika hrastova striţibuba. Koristi se metoda stresanja – stavi se platno ispod krošnje drveta.).. na vidnim i lako dostupnim mestima. rovac ( ) itd.II . gundelj ( ). (kod gubara i španske bube ovo se radi u ranim jutarnjim ĉasovima). Pri obradi zemljišta treba sakupljati larve štetnih insekata koji ţive u zemlji. SAKUPLJANJE IMAGA podrazumeva sakupljanje pojedinaĉnih imaga kod vrsta koje imaju krupna imaga (npr. ţenke gubara koje ne lete. dudovac – listovi povezani pauĉinom). Kod lisne zolje gusenice ţive zajedno u kolonijama. sovice). lako su vidljiva jer ih ţenka pokriva ţutim dlaĉicama. znaĉaj) Ovaj metod spada u fiziĉko-mehaniĉke mere borbe. utapanjem. SAKUPLJANJE LUTAKA . Protiv vrsta koje ??????? u šumskoj stelji. jajna legla se pri uništavanju zgule sa stabla i spale. MeĊu leptirima sakupljaju se gusenice ţutotrbe.. spaljivanjem.4 SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIĈKO UNIŠTAVANJE (primeri. Gnezda se mogu odsecati i spaljivati zajedno sa gusenicama. Postoje i ’letnja guseniĉna gnezda’ (npr. borovog litijaša i glogovca koji grade „zimska guseniĉna gnezda“ u kojima prezimljavaju. drvo se protrese i u platno sakupe imaga koja padnu sa drveta. a uništavanje se vrši gnjeĉenjem.lutkina gnezda se sakupljaju kod gubara kod koga se gusenice sakupe na jedno mesto – obiĉno u upletenom lišću na grani – i tu prelaze u lutke. tako brţe truli i propada a štetoĉine u njoj uginu (borova grba. Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima. Na ovaj naĉin sakupljaju se jaja: gubara (Limantria dispar) koji polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. SAKUPLJANJE JAJA – primenjuje se kod insekata ĉije ţenke polaţu jaja na gomilice. stelja se sakupi na jedno mesto.. gaţenjem.. . npr.

npr. najĉešće su to daţdevnjaci i ţabe. imaju mali znaĉaj u borbi protiv štetoĉina.ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomobakterioze koje izazivaju smrt insekata. kod nekih vrsta lutka i imaga. kukavice. ali su štetoĉine u progradaciji . . drozdovi. Parazitoidi – npr. Kada se štetna vrsta introdukuje na novn stanište. INTRODUKCIJOM KORISNIH ORGANIZAMA . naroĉito je poznat bioinsekticid od proteinskog kristala ekstrahovanog iz bakterije B. najĉešće gušteri (zelembaći) L.Štetni šumski insekti najĉešće oboljevaju od poliedroze i granuloze. Zato se na takva staništa veštaĉki introdukuju prirodni neprijatelji štetne vrste (npr. Diplura. pre svega mere edukacije javnosti 2. PRENOŠENJE (ŠLEPOVANJE) KORISNIH ORGANIZAMA sa lokaliteta na kojima ih ima u visokoj brojnosti na staništa gde ih je malo. a svi virusi koji ih izazivaju su iz grupe ????? B. 4. PAUCI (klasa Arachnoidea) većina vrsta su predatori. smanjenjem populacija njihovih neprijatelja. Najĉešće oboljevaju larve. bubojedi(krtica. VODOZEMCI – hrane se insektima.  bogomoljki (Mantis). GLJIVE (Funghi) – patogene vrste gljiva koje ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomomikoze koja izazivaju smrt insekata. ZAŠTITOM KORISNIH ORGANIZAMA – zaštitom njihovih staništa. Insekti se zaraze jedući zaraţene biljke. ĉvorci. kod gubara) G. PTICE (klasa Ares) hrane se insektima i veoma su znaĉajne – vrane.mogu da ţive na insektima izazivajući oboljenja – entomoviroze – ĉija je posledica smrt insekata. ili njihovih produkata.odnosno unošenjem korisnih organizama na podruĉja koja se nalaze van areala njihovog prirodnog rasporostranjenja. produkujući zoospore . jeţ. Predatori – npr.5 BIOLOŠKE MERE BORBE Biološke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja štetnih insekata. senice.II . ona se brzo razmnoţava i izaziva veće štete nego u svom prirodnom okruţenju gde postoje njeni prirodni neprijatelji. NEMATODE izazivaju smrt i sterilnost kod insekata. ????? od koje oboljevaju larve razlnih vrsta Lepidoptera. je iz Severne Amerike introdukovan kod nas a potom je bilo neophodno introdukovati njegov jajni parazitoid Polynema striaticorne) 3. Prirodne neprijatelje štetoĉina nazivamo KORISNIM ORGANIZMIMA koji se mogu primeniti na sledeće naĉine: 1. BAKTERIJE . Kada parazitiran insekt ugine. rovĉica). GMIZAVCI (klasa Reptilia ) hrane se insektima.  bakterije Bacillus thuringiensis. GRUPE KORISNIH ORGANIZAMA SU: A. Poznata je vrsta Nosema locustae koja parazitira skakavce na pašnjacima (preparat NOLOC) E.  gljiva Bouveria basslana Od bakterija se u biofabrikama proizvode i biopesticidi. Biološka mera: podrazumeva pre svega zaštitu korisnih sisara. J. STONOGE (Myriapoda) – predatori. K. a zatim ih proţdiru (Naroĉito podklasa Chylopoda) H. jazavac). Membracidae. ali se većina koristi u staklenicima jer je njihova efikasnost veća što su uslovi sredine vlaţniji. SISARI (klasa Mammalia) slepi miševi. papkari (divlja svinja). MASOVNA PROIZVODNJA KORISNIH ORGANIZAMA – danas se u biofabrikama masovno gaje korisni organizmi kao što su  jajni parazitoidi iz roda Trichogramma. C. rogati cvrĉak Homoptera. zebe. bez njenih prirodnih neprijatelja. Diptera i Coleoptera. PRAŢIVOTINJE (protista) – patogene praţivotinje koje ţive u telima larvi insekata. Npr lepotelka (Calosoma sycophanta) najbrojnija je na lokacijama gde je gubar u retrogradaciji. insekte usmrćuju otrovom koji se nalazi oko usnog aparata. Ima ih više vrsta iz roda Bacillus. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu i napadaju druge individue. D.Odonata (vilinski konjic). detlići. thuringiensis i njenih varijeteta. B. Icneumonidae. INSEKTI (klasa Insecta) – predatori koji love druge insekte i njima se hrane ili ţive na raĉun drugih insekata (parazitoidi). Mantodea itd.  larve mreţokrilaca iz roda Crysopa. U biofabrikama masovno se proizvode neke vrste nematoda iz rodova ???????? F. VIRUSI (Virales) . Postoji veliki broja preparata na bazi gljiva. zveri (lisica. i insekte love pomoću mreţa (imaga love na taj naĉin) ili su predatori jaja (npr. I.

(na bazi njenih spora je napravljen biološki insekticid NOLOC) . VIROX uništava Neodiprion sertifer. i zazivajući njihova oboljenja i na kraju smrt. c) GLJIVICE (Funghi) – mnoge vrste gljiva su entomopatogene.. postoje i male bakterije – RIKECIJE koje kod insekata izazivaju ??? ) Za sada nema preparata na bazi rikecija. Danas je poznata Nosema locustae ? koja koja parazitira skakavce u pašnjacima i ratarskim kulturama. Od gljiva ĉesto oboljevaju i larve koje se nalaze u zemljištu ili pod korom. osim na Sunĉevo (UV) zraĉenje koje ih brzo ubija. BACTOSPEINE na Lepidoptera . Tenebrions koji se primenjuje kod Coleoptera ). U primeni su: Bacillus populliae izaziva oboljenja larve Populio japonica (gudelj) Bacillus thuringiensis izaziva oboljenje larvi Lepidoptera. Oni su ĉesto glavni faktor u gašenju kalamiteta. Preparati na bazi virusa se primenjuju kod gubara. Primenjuju se insekticidi na bazi virusa. Patogene vrste gljiva koje se su korisne u borbi protiv štetnih insekata pripadaju rodovima Metarhizium. Beauveria itd. thuringiensis var. Stilpnotia salicis. Stoga su najpogodniji za primenu u zemljištu ili u staklarama gde se vlaţnost vazduha moţe kontrolisati. Coleoptera. ili NOVODOR baziran na B. Oboleli insekti obavezno uginu. Vrlo su otporne. Kasnije su otkrivene entomopatogene praţivotinje na štetnim insektima. thuringiensis proizvode razni bioinsekticidi ĉija je prednost u tome što su uskospecijalizovani. Euproctis chrysorrhoea. ali i insekti u drugim stadijumima razvića – lutke i imaga. kurstaki . (npr. preparat BOVEROL). Neodiprion sertifer. Najvaţnije grupe ovih organizama su: a) VIRUSI (Virales) – izazivaju oboljenja ENTOMOVIROZE od kojih najĉešće oboljevaju larve . Veliki nedostatak preparata na bazi gljiva je taj što zahtevaju visoku vlaţnost sredine u kojoj se primenjuju. Štetni insekti oboljevaju od poliedroze i granuloze koje izazivaju virusi iz grupe Bacilovirus.II -6 KORISNI PATOGENI MIKROORGANIZMI To su organizmi koji se razvijaju na raznim stadijumima razvoja štetnih insekata. ţive na insektima i izazivaju ENTOMOMIKOZE. Diptera. Preparati se primenjuju kod vrsta iz redova Lepoidoptera i Coleoptera (npr. na bazi od B. npr VIRIN ENSH koji uništava štetoĉinu Limantria dispar.. thuringiensis var. odnosno deluju na ciljnu štetoĉinu. Entomoviroza kod gusenica gubara je vrlo ĉesta i dovodi do masovnog pomora gusenica.) d) PRAŢIVOTINJE (Protista) – praţivotinje koje ţive kao paraziti na insektima pripadaju redu Zoosporidia. Kada parazitiran insekt ugine. pa se neke vrste gljiva uspešno koriste u biološkoj borbi protiv štetnih insekata. danas se od B. Poznat je rod Nosema Najpre su otkrivene vrste ovog roda koje parazitiraju na gusenicama svilene bube. Verticillium. One se razvijaju u telima larvi gde se umnoţavaju i produkuju zoospore. što predstavlja kraj gradacije gubara. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu. b) BAKTERIJE – izazivaju ENTOMOBAKTERIOZE od kojih oboljevaju larve insekata.

kidajući im delove tela snaţnim vilicama.  STAPHYLINIDAE (kratkokrilci) – zavlaĉe se u hodnike potkornjaka i uništavaju njihove larve.Imaga vilinskih konjica love insekte u vazduhu (u letu). oni napadaju insekte koji imaju meku koţu koji probijaju svojom rilicom kroz koju u ţrtvu ubrizgaju otrov.  HEMIPTERA (smrdibube. grabljive i obične ose – pored štetnih uništavaju i korisne insekte.  DERMAPTERA (koţokrilci) – najpoznatija je UHOLAŢA (Forfikula aurikularia) koja je svaštoţder – uništava larve i lutke. Insekti predatori se u biološkoj borbi mogu primeniti na sva ĉetiri naĉina: mogu se zaštititi. sisajući teĉnost iz njihovih tela ili ih jednostavno parališu otrovom a zatim proţdiru. Najznaĉajnije grupe korisnih insekata predatora su:  ORTHOPTERA (pravokrilci)  DERMAPTERA (koţokrilci)  ODONATA (vilinski konjici)  HEMIPTERA (smrdibube.  NEUROPTERA (mreţokrilci) – sve vrste su predatori u stadijumu larve. amaĊu njih spadaju ZRIKAVCI. Asilidae (grabljive muve) – plen hvataju u letu. .  HYMENOPTERA (opnokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: mravi – hrane se raznim insektima. Myrmeleon formicarius (mravlji lav) – uništava sitne tvrdokrilce i pauke Rhaphida ophiopsis (kamila) – uništava jaja leptira. bitan su factor za odrţavanje biocenotiĉke ravnoteţe.  DIPTERA (dvokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Syrphidae (osolike muve) – njihove larve se hrane lisnim vašima. larve potkornjaka. svojim šupljim vilicama probadaju ţrtvu.II -7 KORISNI INSEKTI PREDATORI Predstavljaju grabljive insekte koji napadaju razne stadijume drugih insekata. surlaša i striţibuba Chrysopa vulgaris (zlatooka) – uništava lisne vaši  COLEOPTERA (tvrdokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Coccinelidae (bubamare) – uništavaju lisne i štitaste vaši. ITALIJANSKI POPAC. a potom isisavaju svarenu hranu. stenice)  NEUROPTERA (mreţokrilci)  COLEOPTERA (tvrdokrilci)  HYMENOPTERA (opnokrilci)  DIPTERA (dvokrilci)  ORTHOPTERA (pravokrilci) .većina insekata iz ovog reda su mesoţderi. stenice) . Carabidae (bauljari) – penju se po drveću i uništavaju gusenice i lutke štetnih leptira. najĉešće insekte. introdukovati.  ODONATA (vilinski konjici) – larve vilinskih konjica su akvatiĉne i u vodi love druge organizme. masovno proizvoditi u biofabrikama. ulovljene insekte odnose u svoja gnezda i njima hrane potomstvo. u nju izluĉuju sokove koji zatim vare napadnutog insekta (varenje van crevnog kanala). lako se gaje. a naroĉito lisne vaši i lutku gubara. a veliku ulogu i znaĉaj u biološkoj borbi ima velika brojnost kolonija mrava. pa su bitan faktor u odrţavanju biocenotiĉke ravnoteţe. preneti.manji broj insekata iz ovog reda su zoofagni.

grabljive ose i ose drvenarice. Ichnaeumonidae parazitiraju larve lisnih zolja. ovaj odnos naziva se još i sekundarni parazitoid. Prema stadijumu domaćina kojeg parazitiraju. imaju jednostavnu generaciju) ili POLIFAGE (parazitiraju više vrsta i ĉesto imaju dvostruku ili višestruku generaciju). parazitoidi lutaka – ţive najĉešće unutar domaćina (endoparazitoidi). ţiveći u njemu (ENDOPARAZITIZAM) ili na njemu (EKTOPARAZITIZAM). Encyrtidae. pa polaţu jaja u domaćina. Evaniidae parazitiraju bubašvabe.  fam. takoĊe. d) SUPERPARAZITIZAM . po pravilu ubija domaćina.više larvi jedne vrste parazitoida ţivi na jednom ili u jednom domaćinu. Skoro da ne postoje insekti koji nemaju svog parazitoida. postoje mono.  iz reda Hymenoptera ovde spadaju:  Tomicobia seitneri (koja parazitira Ips typographus)  Subordo Terebrantes . to su najsitniji insekti iz familija Trichogrammatidae. i pri tome ga ubija ili ostavlja da umre bez hrane. parazitoidi larvi – razvijaju se u ili na telima larvi domaćina.na ili u telu jednog domaćina polaţu jaja više ţenki jednog solitarnog parazitoida.parasitičke ose/ Entomophaga . Mymaridae.na raĉun jednom domaćina ţivi više larvi razliĉitih vrsta parazitoida. e) KLEPTOPARAZITIZAM – jedan insekata koristi hranu koju je ulovio i pripremio drugi insekat. lutke i larve leptira.  fam. kada je velika brojnost parazitoida. Ichneumonidae i drugi familija redova Hymenoptera i Diptera. Tachinidae (muve guseniĉarke) – polaţu jajau na ili u gusenicu ili na list koji će gusenica pojesti. paraztoidi imaga – najĉešće se razvijaju unutar trbuha domaćina. Bombylidae  fam. ali su za primenjenu entomologiju najznaĉajnije vrste iz redova Hymenoptera i Diptera.i polifage.u jednom domaćinu mogu da se razviju maksimalno dve larve muve guseniĉarke. dogaĊa se da sve larve stradaju zbog nedovoljne koliĉine hrane. c) MULTIPARAZITIZAM . tu spadaju vrste iz fam. Parazitoidi su prisutni i u redovima Coleoptera i Sterpsiptera.II -8 KORISNI INSEKTI PARAZITOIDI Insekat parazitoid ţivi na raĉin domaćina samo do stadijuma larve. a postoje i tercijarni i kvarterni.ose najeznice – vrste koje imaju legalicu. Odnosi izmeĊu parazitoida i domaćina mogu biti : a) SOLITARNI PARAZITIZAM b) AGREGARNI PARAZITIZAM c) MULTIPARAZITIZAM d) SUPERPARAZITIZAM e) KLEPTOPARAZITIZAM f) HIPERPARAZITIZAM a) SOLITARNI PARAZITIZAM – larva jedne vrste parazitira jadnog domaćina. razlikujemo : parazitoid jaja – ţive u jajima domaćina i ne dozvoljavaju njegov razvoj stadijum larve. pĉele. f) HIPERPARAZITIZAM – pojava da parazitoid parazitira parazitoida. mogu biti MONOFAGE (parazitiraju samo jednu vrstu insekata i ugl. a kada larva parazitoida završi razviće. pripadaju familiji Ichneumonidae najĉešće. . Iz reda Diptera ovde spadaju familije:  Conopidae. b) AGREGARNI PARAZITIZAM .

pa je moguće u kratkom vremenskom periodu zaštititi šume na velikoj površini RENTABILNOST –danas se proizvode insekticidi koji su relativno jeftini a deluju u malim dozama UNIVERZALNOST DELOVANJA – proizvode se insekticidi koji deluju na veći broj vrsta štetnih insekata i sve stadijume njihovog razvića JEDNOSTAVNOST PRIMENE U PRAKSI – priprema insekticida za primenu je jednostavna i laka. tako štetni insekti stupaju u prenamnoţenje i prave velike štete. prednosti i nedostaci) Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu hemojskih materija protiv štetnih insekata. tako da se jednim tretamnom unište svi štetni insekti. mešaju se dva ili više otrova.danas se proizvode insekticidi koji ubitaĉno deluju na štetne insekte u malim dozama. Poslednjih decenija se kotriste i neke druge materije koje nisu otrovi – vrlo specifiĉne po naĉinu delovanja ĉiji je krajnji ishod uništavanje štetoĉina (atraktanti. PREDNOSTI PRIMENE PESTICIDA: EFIKASNOST – postiţu se odliĉni rezultati kada se primenjuju protiv insekata koji su stupili u gradaciju. pa je rukovanje njima povezano sa merama predostroţnosti. materije koje privlaĉe štetne insekte – feromoni. Primena hemjskih mera borbe u šumarstvu je praktiĉno poĉela sa pojavom prvih aviona za razbacivanje otrovnih materija po napadnutoj šumi (otrovi u vidu praška) Zajedniĉki naziv za sve materija organskog. što komplikuje i ograniĉava njihovu primenu TOKSIĈNOST ZA BILJKE. naroĉito ako traju više dana. što izazaiva poremećaj biocenotiĉke ravnoteţe. ĉime ubrzo vrsta postaje rezistentna. . Mogućnost primene hemijskih mera borbe na velikim površinama je istovremeno i mana REZISTENTNOST – stalna upotreba istog insekticida za odreĊenu vrstu štetoĉine dovodi do pojave otpornih jedinki – stvaraju se geni otpornosti na odreĊeni otrov koji se renose na potomstvo.primena veće doze aktivne materije od preporuĉene moţe da izazpove oštećenje/uginuće tretiranih biljaka NESELEKTIVNOST – pored štetnih insekata pesticidi ubijaju i korisne organizme. insekatski hormoni itd.II -9 HEMIJSKE MERE BORBE (definicija. to su uglavnom gotovi preparati koje treba samo ubaciti u aparaturu za aplikaciju ili ih prethodno treba pomešati sa vodom. MANE PRIMENE PESTICIDA: VISOKA TOKSIĈNOST za ĉoveka i ţivotinje – većina insekticida koji se danas koriste imaju ovu osobinu. to su uglavnom otrovi kojima se uništavaju štetni insekti. ZAVISNOST OD ATMOSFERSKIH PRILIKA – nepovoljni vremenski uslovi (vetar. kiša) mogu da onemoguće hemijsko suzbijanje štetnih insekata. MOGUĆNOST PRIMENE NA VELIKIM POVRŠINAMA. neorganskog ili prirodnog porekla koje se koriste za suzbijanje štetoĉina jeste PESTICIDI. MOGUĆNOST MEĐUSOBNOG MEŠANJA – radi suzbijanja više vrsta insekatakoji nisu podjednako osetljivi na isto hemijsko sredstvo.

.). nematoda. retko više hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju insekticidna svojstva (odnosno ispoljvaju toksiĉnost)  Inertni nosaĉ – ovu grupu materija ĉine jedno ili više jedinjenja koja nemaju insekticidna svojstva ali sluţe za poboljšanje fiziĉko-hemijskih svojstava preparata i da omoguće njegovu lakšu primenu. bakterija.sredstva za privlaĉenje štetnih organizama prema odreĊenom supstratu HEMOSTERILIZANTE –sredstva za izazivanje steriliteta kod muških Svaki pesticid sastoji se od dve grupe komponenti:  Aktivna materija – ĉini je jedno do dva.sredstva za uništavanje grinja MOLUSCIDE (LIMACIDE).sredstva za uništavanje štetnih glodara AVICIDE – protiv ptica REPELENTE – sredstva za odbijanje insekata. njih insekti unose u organizam hranom. Da bi se pšostiglo trovanje štetnih insekata truje se njihova prirodna hrana. puţeva. ne deluju na insekte parazitoide i predatore štetnih insekata. što je u ekološkom smislu prednost. grinja.sredstva za uništavanje fitopatogenih bakterija FUNGICIDE. u crevni kanal odakle dolaze u telesnu duplju i krvlju se raznose po celom organizmu. plodovi. organskog ili prirodnog porekla koja se primenjuju za suzbijanje štetnih organizama (virusa. ptica i glodara ATRAKTANTE. pupoljci.Da bi utrobni insekticid postigao trovanje tj. ptica. Aktivne materije se nalaze u teĉnom i ĉvrstom stanju u formulacijama.sredstva za uništavanje štetnih puţeva RODENTICIDE. Prema vrsti štetnih organizama koe suzbijaju pesticidi se dele na:             HERBICIDE – sredstva za uništavanje korovskih biljaka BAKTERICIDE .II -10 PESTICIDI (definicija i podela) Zajedniĉki naziv za sva hemijska jedinjnenja neorganskogf. bio efikasan on ne sme da menja ukus hrane inaĉe je insekti neće jesti. korova itd) je pesticidi..????????? Prema srednjoj letalnoj dozi (LD50) insekticidi se dele na : I grupa – jako otrovni II grupa – srednje otrovni III grupa – slabo otrovni Prema specifiĉnom naĉinu delovanja na insekte prilikom primene dele se na:  digestivni (utrobni) insekticidi  ugušujući insektivcidi (fumiganti)  kontaktni insekticidi  sistematiĉni insekticidi DIGESTIVNI (utrobni) INSEKTICIDI se koriste za trovanje hrane za insekte. odnosno delovi biljke kojima se insekti hrane (liistovi.sredstva za uništavanje fitopatogenih gljiva INSEKTICIDE. insekata. koren.Pošto ubijaju samo insekte koji se hrane biljkama.sredstva za uništavanje crva AKARICIDE. .sredstva za uništavanje štetnih insekata NEMATOCIDE.

KONTAKTNI INSEKTICIDI – deluju na insekte samo kada doĊu u kontakt sa njihovim telom. II -11 DEFINICIJA OTROVA (pojam i vrste doza. Toksikologija prouĉava poreklo otrova.doza ĉini supstancu otrovom’’  Otrovi su materije koje u malim koliĉinama deluju na biljne i ţivotinjske organizme hemijski razlaţući njihova tkiva ili inhibirajući po ţivot vaţne fiziološke procese POJAM I VRSTE DOZA  Doza predstavlja odreĊenu koliĉinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odreĊeni efekat u organizmu  Doze koje dovode do simptoma trovanja nazivaju se toksiĉne doze (subletalne doze)  Doze koje izazivaju smrt nazivaju se letalne doze  FIZIOLOŠKA DOZA (graniĉna koliĉina) je koliĉina neke supstance koja još uvek ima neko dejstvo u organizmu  MINIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis minima) . hemijski sastav. Doza koju će insekti primiti prilikom aplikacije je znatno manja. OTROVA:  Pojam toksiĉnosti je relativan... mogu prodirati preko nervnih završetaka. DEF.UGUŠUJUĆI INSEKTIVCIDI (fumiganti) – su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u insekatsko telo dospevaju preko organa za disanje (prodiru u telo preko stigmi a preko traheja i traheola dospevaju do svih organa i ćelija). mogu rastvarati lipide na površini koţe nakon ĉega slobodno prodiru u organizam.Ovi insekticidi najĉešće ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (slabo su selektivni) SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI –upijaju se u biljna tkiva i rastvaraju u biljnim sokovima transportujući se u sve biljne organe. naĉin i mehanizam delovanja. tako da ne postoji taĉna definicija  Švajcarski fiziĉar Paracelsus (1493-1541) je rekao ’’Sve je otrov.moţe biti ĉisto mehaniĉko (zapušenje stigmi nakon ĉega kiseonik ne moţe da ulazi u telo insekta pa dolazi do gušenja).najmanja koliĉina insekticida koja je dovoljna da prouzrokuje smrt tretiranog insekta  SREDNJA LETALNA DOZA (LD50)– predstavlja minimalnu koliĉinu toksiĉne supstance koja izaziva smrt najmanje 50% tretiranih organizama  MAKSIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis maxima)– najveća koliĉina otrova koja se moţe upotrebiti a da ne dovede do fitotoksiĉnih pojava Doze se najĉešće izraţavaju u mg/kg telesne teţine. simptome i posledice akutnih i hroniĉnih trovanja itd. . Fumiganti nisu selektivni. Oni efikasno deluju protiv insekata koji se hrane biljnim sokovima. njihove fiziĉke osobine. prah) izraţen u procentima NPR koncentracija od 0.7 delova vode treba dodati 0. Da bi fumiganti delovali potrebna je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena prostorija da bi se mogla postići odgovarajuća koncentracija pare insekticida. odnosno protiv insekata koji imaju aparat za bodenje i sisanje.3 dela otrova.. Delovanje insekticida moţe biti razliĉito .3% znaĉi da 99. razlika između koncentracije i doze) Toksikologija je nauka koja prouĉava štetne (toksiĉne) efekte hemijskih agenasa na ţive organizme. Za insekte latentna doza se izraţava u milionitim delovima grama (ppm) POJAM KONCENTRACIJE Koncentracija je odnos aktivne (otrovne) materije i inertnog nosaĉa (voda. njihova velika prednost je u tome što su izrazito selektivni i ne ubijaju insekte koji su sluĉajno prisutni na biljci koja je trtirana.

REZISTENTNOST – pojava povećane otpornosti pojedinih vrsta štetnih organizama koji su ranije bili osetljivi na odreĊenu vrstu otrova. oni otrovi koji deluju tek posle nekoliko sat ili dana imaju malu inicijalnu toksiĉnost (DDT) 2. nedelja pa do nekoliko meseci. FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA Najvaţnije osobine insekticida : 1) Finoća ĉestica 2) Moć lebdenja 3) Viskoznost 4) Isparljivost 5) Lepljivost 6) Površinski napon (moć kvašenja) FINOĆA ĈESTICA efikasnost insekticida je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice manje (vaţi za emulzije i suspenzije) MOĆ LEBDENJA zavisi od Finoće ĉestica Specifiĉne teţine otrovne materije Moć lebdenja je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice sitnijie a specifiĉna teţina manja.TOKSIKOLOŠKE OSOBINE PREPARATA 1. 3. VISKOZNOST . preparati na bazi fosfornih estara samo nekoliko dana. REZIDUALNO DELOVANJE – duţina otrovnog delovanja insekticida. INICIJALNA TOKSIĈNOST (poĉetno delovanje) – je osobina insekticida da deluje brţe ili sporije nakon aplikacije. sredstva koja ubijaju insekte odmah nakon aplikacije imaju veliku inicijalnu toksiĉnostm (piretrin. ISPARLJIVOST je pojava pri kojoj pesticid (supstanca) iz teĉnog ili ĉvrstog agregatnog stanja stanja prelazi u stanje pare tj. LINDAN po nekoliko meseci u zatvorenim prostorijama. viši alkoholi i drugo) . postojanost insekticida u spoljašnjoj sredini. 4. Viskoznost utiĉe na lepljivost insekticida. (ovo je nepoţeljna pojava i zahteva pronalaţenje novih vrsta insekticida) 5. preparati sa velikom perzistentnošću se sporo razklaţu na neotrovne materije (dugio se razlaţu na tretiranim biljkama ili u zemljišt gde dospevaju ispiranjem). PERZISTENTNOST – stabilnost tj. proizvoĊaĉ insekticida je duţan da napiše karencu na ambalaţi. gasa. naroĉito ako se radi tretiranje poljoprivrednih kultura. ona moţe iznositi nekoliko dana. paration). LEPLJIVOST zavisi od Elektriĉnog naboja Adhezije Finoće ĉestica Viskoziteta (kod teĉnih materija) POVRŠINSKI NAPON teĉnosti je sila koja se suprotstavlja promeni oblika koji teĉnost zauzima na slobodnim površinama MOĆ KVAŠENJA utoliko je veća ukoliko je površinski napon manji i obrnuto Sredstva za kvašenje – materije koje sniţavaju površinski napon insekticidne teĉnosti (sapuni. KARENCA je najkraće vreme koje obavezno mora da protekne od momenta tretiranja biljaka do njihovog korišćenja u ishrani.DDT deluje nekoliko nedelja u polju. ova osobina nije poţeljna. a povećava viskoznost (povezano sa naĉinom delovanja) Isparljivost utiĉe na rezidualno dejstvo insekticida.Izraţava se silom kojom se teĉne materije opiru razdvajanju njihovih molkula. Isparljivost insekticida je u obrnutoj srazmeri sa njegovom toksiĉnošću (izuzev kod fumiganata) Kod mineralnih ulja toksiĉnost raste ukoliko se isparljivost smanjuje.

fosforna jedinjenja). 3. FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. . Etilenoksid (CH2OCH2). Fosfor-vodonik (PH3). Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 1) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 2) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 3) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 4) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. Fumiganti nisu selektivni. rastvaraju se u crevnom soku i putem osmoze. zajedno sa hranljivim materijama. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. zahvaljujući tome što su lako isparljivi i što im je napon pare već na sobnoj temperaturi visok. INHALACIONO (preko organa za disanje) – ovako deluju inhalacioni insekticidi. zaštitna odela.. Na. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. nematoda. prodirući kroz traheje i stigme. Gastoxin. na ovaj naĉin dolazi do totalne intoksikacije organizma. oni lako prodiru u telo. oni preko prednjeg creva zajedno sa hranom dolaze do srednjeg creva.) 5) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. dospevaju u krv koja ih raznosi do tkiva i ćelija. 2. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. Metilbromid. PER OS (preko usta) – preko usta deluju utrobni insekticidi (arsenova jedinjenja).OSTALE FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA: Rastvorljivost Izgled (agregatno stanje) Boja Miris Ukus Taĉka topljenja i mrţnjenja Taĉka kljuĉanja Gustina Zapaljivost NAĈIN PRODIRANJA OTROVA U ŢIVE ORGANIZME: 1. PER KUTANO (preko koţe) – deluju kontaktni otrovi(HCN. Dihlor-etan.. Cijan-vodonik (HCN). Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. temperatura 15-20 stepeni 6) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2). tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. oni u organizam prodiru ili razarajući koţu ili se rastvaraju u masnim materijama i prodiru do nernih završetaka...

SIMPTOMI TROVANJA KOD INSEKATA
Spoljašnji znaci unutrašnjih promena nastalih pod dejstvom otrovnih materija nazivaju se simptomi trovanja. Simptomi su razliĉiti i zavise od organa koji su pogoĊeni delovanjem otrova, koliĉine unetog otrova i od zdrqvstvenog stanja insekta. Biljni otrovi (nikotin, piretrin), fumiganti (HCN-ubija posle nekoliko sec.) i neka sintetiĉka sredstva (paration) deluju na insekte veoma brzo: otrovane jedinke pokazuju jednu kratku fazu eksitacije kojoj sledi brza paraliza mišića i smrt;ovi otrovi imaju veliku inicijalnu toksiĉnost – simptomi nastupaju veoma brzo i burno, a smrt insekata nastupa u vrlo kratkom vremenskom roku; Drugi insekticidi deluju veoma lagano. NPR delovanje NCH na larve grĉica – izaziva paralizu mišića koji pokreću mandibule, pa insekti ne mogu da uzimaju hranu i prestaju da nanose štete, a mogu da ţive još 2-3 meseca. Ovi otrovi imaju slabu inicijalnu toksiĉnost; mogu izazvati dilemu da li je tretiranje bilo uspešno, pošto insekti još dugo ţive. To je, npr problem kod štitastih vaši ĉije se larve skoro ne kreću, a od ekstremiteta imaju samo sisaljku; dokaz da li je tretiranje bilo uspešno je njihov izmet (’medna rosa’) – ukoliko ga nema, tretiranje je bilo uspešno.

II -12

ĈUVANJE PESTICIDA I MERE PREDOSTROŢNOSTI

Pošto je veliki broj insekticida otrovan za ĉoveka treba ih ĉuvati u posebno izgrađenim prostorijama i udaljenim od objekata za stanovanje. Prostorija treba da bude okrenuta ka severu, suva i mraĉna sa dobrom ventilacijom. Uvek mora da bude zakljuĉana (brava i katanac), vrata sa otvaraju u polje i na njima se postavlja vidljivi znak sa upozorenjem "OTROV". Otrovi se ĉuvaju u kutijama, teglama, kesama (originalnim ambalaţama). Moraju biti uredno poreĊani na policama, po grupama tako da se mogu lako pronaći. Ambalaţa mora da ima originalnu etiketu i mora se sve vreme kontrolisati (rok upotrebe) i zamenjivati novim ako je oštećena. Npr. kod DNOC-a ĉesto dolazi do pucanja limenki usled dotrajalosti tako da otrov isteĉe, a ostatak u konzervi se osuši i postaje jako zapaljiv i eksplozivan. Ako insekticid nema etiketu ne sme da se koristi.

Pravila kojih se treba pridrţavati u radu sa otrovima:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Pre poĉetka rada treba reći radnicima da se radi sa opasnim otrovima i uputiti ih u pravilan naĉin rada. Obavestiti pĉelare i ljude sa stokom i ţivinom. Za vreme rada ne sme da se jede, pije i puši. Rukama ne treba dirati lice, oĉi i usta. Treba izbegavati udisanje para i praha, pa zato spravljanje smeša treba vršiti napolju ili pored otvorenog prozora (obavezno okrenuti leĊa u pravcu strujanja vazduha). Obavezno se nosi odelo koje se posle rada skida. Ako se radi sa kontaktnim insekticidima treba namazati ruke vazelinom ili staviti gumene rukavice. Udaljiti sva nezaposlena lica, naroĉito decu. Praznu ambalaţu treba zakopati duboko u zemlju daleko od vodenih tokova. Za vreme prskanja ne udisati pare ili izmaglicu, ne kvasiti lice i ruke mlazom iz prskalice. LeĊa treba okrenuti ka vetru, a neiskorišćeni otrov ne treba prosuti u blizini reke. Oĉi i lice zaštititi posebnim maskama za oĉi. Posle rada dobro oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom i istuširati se. Zatrovane površine vidno obeleţiti. Uvek treba imati spremljen protivotrov i obezbediti prisustvo lekara (po zakonu ako se koristi HCN lekar mora da bude prisutan). Stalna lekarska kontrola ljudi koji stalno rade sa otrovima zbog mogućnosti hroniĉnog trovanja. Po propisu na ambalaţi postoje i "slike" koje upozoravaju na opasnost. Npr. ako je insekticid otrovan na ambalaţi je narandţasto polje sa crnom mrtvaĉkom glavom i ukrštenim kostima i krupnim slovima piše JAK OTROV

II -13

ZIMSKO PRSKANJE

(definicija, primena, sredstva, znaĉaj)
Prskanje je nanošenje otrovnih materija u teĉnom obliku, kapljicama veliĉine iznad 150 mikrona. Ovaj oblik aplikacije je danas najrašireniji. Prednosti su što se povećava insekticidnost preparata, jer se na ovaj naĉin obezbeĊuje bolji kontakt sa biljkom odnosno njihovom štetoĉinom, sigurniji i precizniji rad, manja zavisnost od vremenskih prilika u odnosu na zapršivanje, manji utrošak materijala i veća ekonomiĉnost. Mane su to što je potrebna velika koliĉina vode, sloţenija, skuplja i za rad komplikovanija aparatura (prskalice). Prskanje se vrši otrovnim materijama u vidu vodenog rastvora, suspenzija i emulzija, a zajedniĉkim imenom ove materije se nazivaju otrovne ĉorbe i obiĉno se spravljaju pred samu upotrebu. One moraju da ispune odreĊene uslove da bi mogle da se koriste. Na prvom mestu je da budu smrtne za insekte, ali da nikako ne oštećuju biljke, zatim moraju dobro da vlaţe list, da se dobro drţe za biljne delove i da lako ne podleţu promenama atmosferskih uticaja. Prema dobu godine kada se vrši prskanje moţe biti: LETNJI i ZIMSKO. Letnje prskanje se vrši kod biljke imaju osetljive organe tj. list. Za ovo prskanje mogu se upotrebiti samo insekticidi, koji ne nanose štete listu i drugim vegetacionim organima.

Zimsko prskanje se primenjuje kod biljaka koje u periodu mirovanja vegetacije (tokom zime, rano proleće,
pozna jesen) odbacuju vegetacione organe. Znaĉi tretiraju se samo listopadne biljke. Insekicidi koji se koriste u ovu svrhu ne smeju da nanose nikakvu štetu kori drveta. Prskanje se izvodi kada je temperatura viša od 5 oC i nije ga preporuĉljivo izvoditi pri niţim temperaturama. Za razliku od letnjeg prskanja, kada kapljice treba da budu što finije, kod zimskog prskanja one treba da budu krupne, da bi biljka mogla praktiĉno da se okupa. Zbog toga zimsko prskanje moţe da se vrši samo na biljkama manjih dimenzija npr. biljke iz rasadnika ili neko niţe drveće u drvoredima. Ako cela biljka nije okupana zaštita nije dobro obavljena. Sredstva koja se koriste za zimsko prskanje nisu selektivna već ubijaju i korisne insekte. Zbog toga se koriste se kao herbicidi i fungicidi. Otrovne ĉorbe se spravljaju pred tretiranje, da bi se povećalo kvašenje dodaje se sapun ili ţelatin, a da bi se povećalo prijanjanje ĉestica dodaje se gumarabika ili dekstrin. Koriste se za suzbijanje svih stadijuma insekata. Kao preparati se koriste: KREOZAN DINOZAN RUMESAN ULJE ŢUTO ULJE MINERALNA ULJA METIDIATION DIAZINON DERIVATI NAFTE KARBOLINEUM PETROLEJ Zimskim prskanjem moţemo uništavati sledeće štetoĉine:  Larve štitastih vaši  Jaja lisnih vaši  Jaja leptira – i to onih koji prezime (kukaviĉja suza, gubar, zeleni hrastov savijaĉ)  Gusenice – topolin gubar prezimi u pukotinama kore, a kada se biljka okupa biće uništen  Imaga mnogih insekata – surlaši, buba listare  Pregljevi – akari  Sitni pauci

II -14

SUZBIJANJE INSEKATA U ZEMLJIŠTU (DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA) (tehnika rada, sredstva, znaĉaj)

U cilju suzbijanja insekata u zemlji kao što su  rovac (Gryllotalpa vulgaris),  ţiĉani crvi (larve skoĉibuba - Elateridae),  larve surlaša, (Curculionidae)  gusenice sovica i grĉica (larve gundelja),  larve Collembola  larve velikih komaraca (fam. Tipulidae)  gusenica sovica (fam Noctuidae)  .... Insekticidi koji se koriste su u vidu granula ili prašine. Postoje 2 osnovne tehnike za zaštitu: 1. Zaštita nepokrivenog zemljišta – totalnim zaprašivajnem prašivo ili granule se razbacuju rukom, omaškom ili pomoću mašine razbacivaĉa; zatim se vrši zaoravanje na dubini od 20 cm; pribliţna potrebna koliĉina je 100 – 200 kg/ha insekticida, ali to zavisi od vrste zemlje i vrste insekata. 2. Zaštita prekrivenog zemljišta – zaštita sadnih jama zidovi jame se zapraše, naspe se jedan sloj zemlje i tek onda se vrši sadnja; ako je zemljište već pokriveno zaštita je skuplja, a dejstvo insekticida slabije, a ako je do šteta već došlo, otrov moţe da deluje i na biljku i da je ošteti. Pre setve zemljište treba pregledati i izvršiti: Tretiranje rovĉice – izmeĊu redova mladih biljaka kopaju se rovovi, dubine 10 – 20 cm, pospe se prašivo ili granule i zemljište se zagrne; rovovi bi trebalo da budu uzduţni mada je poţeljno i nekoliko popreĉnih Tretiranje bušotine – za zaštitu starijih vrednih stabala, koja su posaĊena na većem rastojanju; u bušotine se stavi otrov i zakopa se Sredstva koja se koriste za dezinfekciju zemljišta su:  Al fosfidi – I grupa otrova, utrobni insekticidi (PHOSTOXIN, GASTOXIN)  ORGANSKA JEDINJENJA – METIL – BROMID HCH (LINDAN G3) - utrobni HLORPIKRIN (metil bromidon) FORMALDEHID (40% formalin) KARBOFURAN FENITROTION + MALATION – protiv svih zemljišnih štetoĉina; III grupa otrova (galation G-5) FOKSIM (foksim G-5) HLORPIRIFOS (piricidG-7,5) KARBOFURAN (furadan 350-F) BETA-CIPEMETRIN (arriba 2,1-GR) TERBUFOS (counter G-5)

lisne vaši. sapuni). PIRETRUM. 3. PETROLEJ.TIOCID E-35 . moraju dobro da prianjaju uz telo insekta. Npr. Kada je reĉ o PRAŠKASTIM materijalima. QUASSIN. moć kvašenja i rasprostiranja po telu insekta. DNOC. 2.TIONEX E-35 . Materije u TEĈNOM STANJU treba da imaju dobru rastvorljiviost. prionu uz telo insekta i zadrţe se na njemu. Da bi delovali. ali uvek je jedan preovlaĊujući. kreĉ). c) NEUROTROPNO – dovode do paralize nervnih centara i mišića (). MINERALNA ULJA . pa ima i veću primenu. NIKOTIN – materija koja se dobija iz biljke duvana. DEJSTVO kontaktnih insekticida moţe biti: a) KAUSTIĈNO . Upotrebljavaju se samo kad je biljka već jako napadnuta i mana im je što nisu selektivni tj. Kontaktni insekticidi takoĊe su svi: piretroidi mineralna ulja karbamati diflubenzuron skoro svi organofosforni insekticidi i navedeni biljni insekticidi NIKOTIN. Najveći broj kontaktnih insekticida deluje na sva tri naĉina. Upotrebljavaju se protiv insekata koji imaju tanku koţu i hrane se sisanjem (lisne buve.THIODAN E-35 TIOSULFAN – protiv gusenica. moraju da se dobri raspršuju. ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (i korisne i štetne). DDT. Prema POREKLU kontaktni insekticidi mogu biti: 1. DERIVATI NAFTE I KATRANA – danas se koriste mineralna ulja ( i to za zimsko prskanje). bolje su od praškastih. katranska ulja. zatim. tripsi). PIRETRUM koji ima tu prednost da je zanemarljivo toksiĉan za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. Kontaktni insekticidi ubijaju insekte samo u neposrednom kontaktu i imaju kratkotrajno dejstvo. VOĆNI KARBOLINEUMI.razaraju kutikulu insekta (soda. ali je skoro potpuno izbaĉena iz upotrebe zbog velike toksiĉnosti za ĉoveka. KATRANSKA ULJA. BILJNI – materije koje se ekstrahuju iz biljaka i imaju neurotropno dejstvo. DERRIS.II -15 KONTAKTNI INSEKTICIDI Deluju na insekte samo ukoliko doĊu u kontakt sa površinom njihovog tela. ali deluju i na one koji se hrane grickanjem (gusenice i druge larve sa tankom koţom). b) MAHANIĈKO – zapušavaju stigme i onemogućavaju disanje insekata (razna mineralna ulja. ORGANSKI SINTETIĈKI INSEKTICIDI – danas se koriste ENDOSULFAN preparati .

zaštitna odela. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. TETRAHLOR-UGLJENIK je bezbojna teĉnost. obavezno prisustvo lekara itd. pa se za njihovo korišćenje zakonom propisuju pravila (neophodna je gas maska. nematoda. slabiji je otrov i koristi se kao zamena za CS2 FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. Na. Fumiganti nisu selektivni. Ovo su jaki otrovi. koristi se za suzbijanje insekata u zemljištu a smatra se da je kancerogen.II -16 GASOVITI INSEKTICIDI (definicija. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. temperatura 15-20 stepeni 12) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2) Etilenoksid (CH2OCH2) Cijan-vodonik (HCN) Fosfor-vodonik (PH3) Dihlor-etan Metil-bromid . Deluju letalno na sve stadijume razvića insekata. najvaţnija jedinjenja.. opasni za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje.. . Gasoviti insekticidi koji se koriste u zaštiti šuma su. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 7) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 8) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 9) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 10) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. razgraĊuju.) 11) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. PARADIHLOR-BENZOL TETRAHLOR –UGLJENIK DIHLOR-ETAN METILBROMID Gasoviti insekticidi tzv. naĉin primene) To su otrovi u obliku gasa ili vodene pare koji na insekte deluju smrtonosno..) PARADIHLOR – BENZOL je kristalasta materija koja pri obiĉnoj temperaturi na vazduhu lako isparava.. Nedostatak im je što se brzo rastvaraju tj. Gastoxin. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. fumianti se slabije koriste jer je za njihovo uspešno delovanje potrebno da insekt provede odreĊeno vreme u tretiranoj prostoriji. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete.

i to u proleće i leto.ima najširi spektar dejstva. a kasnije u biljnom organizmu se razlaţu na neotrovne komponente 2. primenjuje se i kao sistematiĉni i kao kontaktni insekticid. najbolje je da se prskaju u rano jutro ili pred veĉe po vedrom i sunĉanom vremenu.. preparati . Najĉešći preparati koji su u primeni su: KARBOFURAN – sistematiĉni insekticid.naĉini inkorporacije. Prema naĉinu delovanja dele se na sledeće grupe: 1.FURADAN. Preparat na bazi ovog insekticida je POSSE FOSFAMIDON . brţe deluju kod mlaĊih negp kod starijih biljaka. a nanosi se zalivanjem ili folijarno. U borbi protiv biljnih vaši ovi insekticidi su se dobro pokazali. ĉime se postiţe unutrašnja zaštita biljaka odnosno endoterapeutsko delovanje. akaricid. osobine. preparati – ROKSION. tripsa. ali kada se upiju u biljna tkiva i doĊu u dodir sa biljnim sokovima. Sistematiĉni insekticidi se nanose prskanjem. kasnije se razlaţu na neotrovne komponente (nakon isteka aktivnog insekticidnog dejstva) 3. preparati ) Sistematiĉni insekticidi su oni insekticidi koji imaju sposobnost da se upiju u biljna tkiva i zatruju biljne sokove. zalivanjem ili injektovanjem u seme. SISTEMIN 40 ŢUPA. Postoje i drugi naĉini primene sistematiĉnih insekticida. oni postaju otrovni. zajedno sa vodenom parom. truje i pĉele. gde se štetoĉine uništavaju sisanjem zatrovanih biljnih sokova. Sistematiĉni insekticidi imaju tzv. biljke izbacuju na površinu svojih organa i insekticid stvarajući tako zatrovanu atmosferu u kojoj insekti ne opstaju. ENDOLITIĈKI INSEKTICIDI – u momentu tretiranja su otrovni. stenica. jako je otrovan za toplokrvne organizme. FURAZOR KARBOSULFAN – primenjuje se preko zemljišta (zalivanje) ili folijarno za borbu protiv buba listara. preparati – DIMEKRON.sistematiĉni insekticid sa dobrim akaricidnim svojstvima. DIMETOAT . ENDOMETATOKSIĈNI INSEKTICIDI – nisu toksiĉni u momentu tretiranja. STATIĈNI INSEKTICIDI – ne razlaţu se i trajno ostaju u biljci. translokacioni efekat . ali biljke ne treb tretirati po suvom vazduhu jer su ovo jako isparljive materije. koristi se protiv insekata koji imaju aparat za sisanje i aparat za grickanje.posle prodiranja u biljku oni se mešaju sa biljnim sokovima i sistemom sprovodnih sudova raznose po svim biljnim organima. Vreme upotrebe sistematiĉnih insekticida zavisi od osobina biljaka. FOSFAMID DIMETOAT . primenjuje se protiv insekata koji sišu sokove. nematocid.II -17 SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI (definicija. Transpiracijom. podela.

(Etiol prah. unosi se sa hranom. Protiv gusenica. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . ovo najpre izaziva osetljivost i nervnu razdraţljivost. ima brzo dejstvo ali kratkotrajno. sa aktivnom materijom trihlorfon K. teĉni su opasniji od praškovitih preparata(basudin. Sa biljke brzo isparavaju. za disanje. Velike su inicijalne toksiĉnosti. pagusenica. Mehanizam njihovog delovanja je dosta dobro prouĉen: deluju na blokiranje fermenta HOLINESTERAZE koji utiĉe na razarenje acetilholina. materije koja se stvara pri radu nervnih ćelija i koja obezbeĊuje prenos nadraţaja od aktivacione ćelije do nervnih centara. toksiĉnost. pod dejstvom organofosfornih jedinjenja dolazi do nagomilavanja acetilholina u nervnim centrima. deluje preko organa za disanje. . fosfamidon 40-EC.D (volaton 500-EC) Hlorpirifor K. Pored staklenika. Pogodan je za zatvorene prostorije.D otrov. Deluju na insekte koji sišu sokove i na pregljeve. Lebaycisd EC-50Fenticid 50-EC) – lisne vaši Fenitrotion K.D. Azinfos.D.D. (fenitrotion 50-EC. naroĉito aktivan kod muva. Dasticid prah. Pirimifos K.D 9pyrimex 48-EC.insectin. sistemin 40-EC.sistematični Imaju širok spektar dejstva. malation E-50. utrobno.koristi se za tretiranje zemljišta.D. Brzo deluju na insekte: kontaktno. derivati fosforne kis. preparati. diazinon 20-EC) Foksim K. primenjuje se protiv staklokrilaca. široka upotreba. Diazion: K. etiol tecni I ULV) Dimetoat S (perfection. K. krvnog pritiska i drugih funkcija i nakraju izaziva smrt. minera. Širokog spektra dejstva. monokrotofos 20.D (zorcid EC-50. derivati tionofosforne kiseline Fention K. diazinon.lisnih vaši. hermesa.. ksilofaga. kontaktni su insekticidi.Ferin).metal( contion 25-WP. difos. pregljeva. gusation WP-25%raketion WP-25). zorat EC-40. preko koţe. ( bevepterex.U Jedan od najboljih insekticida.U (metal-actellic-50) AcefatS (ortheme-75) oksimdemeton-metil S (metasystoxEC) derivati fosforne kis Dihlorvos. tako da nema većih opasnosti od rezidualnog dejstva. preko org.II -18 ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA (opšte osobine. webetin) Monokrotofos (agrofos20% WSC. WSC) derivati ditiofosforne kiseline Malation: K. moţe i u domaćinstvu. U većoj ili manjoj meri se upijaju u biljna tkiva tako da imaju i sistemiĉno dejstvo.D.(dinin.U. nekih sovica.. chromogor 25-WP. preko org. za varenje i inhalatorno. Za uništavanje lisnih i štitastih vaši. a kasnije dovodi do teških poremećaja disanja.

rovce. odnosno njegov gama-izomer koji nosi naziv LINDAN po ĉoveku koji ga je prvi izolovao T. Lindenu. 15 do 20 dana (u zatvorenim prostorijama i duţe). Slabija inicijalna toksiĉnost. Najizraţenije Utrobno delovanje (fumigaciono) pa kontaktno. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Zbog toga je danas zabranjen za upotrebu. Dejstvo mu je D. ali i na ćelije tkiva. Drugi znaĉajan insektici je HEKSAHLOR-CIKLO-HEKSAN (HCH).sistematični Prvi insekticid iz ove grupe je bio DDT (dihlor –difenil -trihloretan). DDT je jedna od najjaĉih do danas otkriveih insekticidnih materija. Vecina preparata je jako toksicna za ljude. kontaktni otrov. Danas je u upotrebi samo jedna grupa ovih jedinjenja: derivati kamfena i terpentina. da se taloţi u organizmu u lipoidnim tkivima i prenosi se sa roditelja na potomstvo. kod kojih je aktivna materija ENDOSULFAN a prepatrati su: Tionex E-35. Za ĉoveka je toksiĉniji od DDT. Thiodan E-35 Preparati na bazi tiosufana delujuje protiv Lymantridae. Hlorovani ugljovodonici imaju gasovitu fazu. slabo isparljiv i u vodi slabo rastvorljiv. mrave.II -19 HLOROVANI UGLJOVODONICI (opšte osobine. U pa K. Najmanje toksiĉan za ţivotinje od svih preparata u ovoj grupi. Geometridae. a kako nema gasovitu fazu. TakoĊe je danas van upotrebe. preparati. Deluju na nervni sistem. Nervni otrov. Deluje K i D. Tiocid E-35. nema fumigaciono dejstvo. Njegova toksiĉnost e oko 5x veća od DDT-a. ali ima i utrobno dejstvo. toksiĉnost. Moţe za skakavce. Noctuidae. . UtvrĊeno je da je on kumulativni otrov tj. Hemijski je postojan. Torticidae. U širokoj upotrebi se nalazio tridesetak godina sve dok nije otkrivena njegova kancerogenost i mutagenost. veliku inicijalnu toksiĉnost i manje rezidualno dejstvo. Hlordan. ima vrlo veliku inicijalnu toksiĉnost. Rastvaraju se u biljnim i ţivotinjskim mastima i uljima. zbog ĉega svoje insekticidno dejstvo zadrţava dugo nakon aplikacije.

Danas je poznato oko 2000 biljnih vrsta koje imaju insekticidno dejstvo. BUVE. preparati. ali ima preparata i za suzbijanje štetnih insekata povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru jer je nestabilan na svetlosti. Koristi se protiv vaši. ne prlja list pa se moţe primenjivati i na ukrasnim vrstama. Ĉist nikotin je bezbojna ili slabo ţuta teĉnost.alkaloid iz biljke Nicotiana sp. pepelnicu. Aktivna supstanca je Rotenon. U trgovine dolazi u obliku iveraka od kojih se maceriranjem spravljaju otrovne ĉorbe. Na insekte deluje kao fumigant. antraknozu. Za biljke je potpuno neštetan. . Nikotin . Africi i Australiji. Osnovna prednsot mu je zanemarljivo mala toksiĉnost za ĉoveka. U malim koncentracijama. Obiĉno se korist kao ĉist ili kao duvanski ekstrakt. Danas slabo u prometu.II -20 BILJNI INSEKTICIDI (opšte osobine. otrovan je za insekte dok za toplokrvne organizme nije. plamenjaĉu. Piretrini se danas većinom koriste za suzbijanje insekata u domaćinstvu ili u skladištima hrane. pre svega deluje kao kontaktni insekticid. suzbijaju prouzrokovaĉe bolesti biljaka. pagusenica. ali se namenski gaji samo njih dvadesetak. crnu pjegavost. a upotrebljava se u vidu praška ili ĉorbi. stenica. utrobnog i kontaktnog delovanja. sivu truleţ. ima oštar i neprijatan miris. Koriste se za suzbijanje insekata koji grickaju. grupa insekticida širokog spektra delovanja. dalmatinski pršak na suncu.Preparati na bazi piretrina: dalmatinski prašak (buhaĉ)-sadrţi dve akivne supstance pyretrinI i pyretrinII koji nisu otrovni za toplokrvne organizme. Derris – dobija se iz korenja tropskih leguminoza rodova Tephrosia i Derris. lisne buve). naroĉito DVOKTILCI) Na osnovu graĊe prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi. gusenica i drugih insekata sa mekom koţom.. biljnih stenica (sve se hrane grickanjem). Zalivanjem zemljišta mogu da se suzbijaju i neke zemljišne štetoĉine. ali su otrovni za insekte. a mana mu je kratak period delovanja (brzo se razlaţe pod dejstvom svetlosti i vlage). Upotrebljava se protiv insekata koji sišu (lisne vaši. toplokrvne ţivotinje i biljke. sa sadrţajem aktivne materije do 1%. Jak je otrov i za ţivotinje i za ĉoveka. Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih delova biljke. Deluje na insekte sa tankom koţom i latentna doza je već ako ima 1-2 g na 1 litar vode. deluje kao utrobni i kao kontaktni insekticid. u poslednje vreme i kao nikotin sulfat. STENICE. rĊu. ali i protiv gusenica. Insekticidi na bazi azadirahtina ometaju presvlaĉenje insekata. a naroĉito za insekte. odnosno drveta Azadirachta indica koji se nalazi u juţnoj Aziji. belu leptirastu vaš. koja na vazduhu brzo tamni. insekticid inhalacionog (najbolje deluje ovako). toksiĉnost. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Na biljke ne deluje štetno.jedan od prvih prirodnih insekticida koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke Chrysanthemum cinerariefolium. parališe centralni nervni sistem insekta. Za insekte je smrtonosan u malim koliĉinama. lako i brzo se rastvara u vodi. ali ima i utrobno dejstvo. Picrasma excelsa i dr. njegove para prodiru kroz stigme insekata i dovode do paralize nervnog sistema. persijski prašak Piretrin je insekticid sa Kontaktnim delovanjem. vazduhu i vlazi gubi svoja insekticidna svojstva i raspada se na neotrovne komponente. Neki preprati na bazi azadirahtina sa većim procentom ove aktivne materije. ako je pripremljen u pravoj dozi. i do 70%.sistematični Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka koje se prikupljaju u prirodi ili se namenski gaje. Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus. otrivan je za toplokrvne organizme. pa su po naĉinu djelovanja regulatori razvoja insekata. djeluju na biljne vaši. pošto su jaki insekticidi. gusenice leptira i neke druge insekte. piretrin . upotrebljava se protiv lisnih vaši i insekata koji grickaju. Quassia – sadrţi alkaloid quassin (gorka materija bez boje i mirisa) koji se dobija iz biljaka vrsta Quassia amara. Deluje na insekte sa aparatom za sisanje (LISNE VAŠI.

Koriste se samo za zimska prskanja protiv: vasi. preparati. Isušuju tkiva. . Neobiĉno za biološke insekticide. Na osnovu njegove strukture sintetisani su hemijski strobilurini razliĉite strukture.Preparati:  KREOZAN (50% aktivne supstance)  DINOZAN (10% aktivne supstance) – u koncentraciji 6-7% danas se koristi za kvašenje gubarevih legala  RUMESAN Mešavina od 5% ortokrezolnog sredstva i najmanje 72% mineralnih ulja (ili karbolineuma) daju tzv.sistematični Dobijaju se iz katrana. Ima kontaktno i 5-10 puta jaĉe utrobno djelovanje na gusenice leptira. Jako su otrovni za ĉoveka. Zemljišna bakterija Saccharopolyspora spinosa pri aerobnoj fermenataciji na hranljivoj podlozi produkuje materiju pod nazvom spinosin. U telo prodire preko koţe ili organa za disanje. grupa fungicida novije generacije. ali ne na temperaturama niţim od +5C0. Nazivaju se i naturaliti. II -21 DINITROORTOKREZOLI (DNOC) (opšte osobine. larve dvokrilaca. ali i fungicidno delovanje. Spadaju u Kontaktne insekticide. Otrov prodire u telo preko koţe ili preko organa za disanje. ali ima visoku otrovnost i nalazi se u I grupi otrova. Produkti metabolizma nekih organizama prije svega gljiva imaju insekticidno. Strobilurini. Abamektin je produkt metabolizma gljive Streptomyces avermitilis. visokog insekticidnog djelovanja. Letalna doza je 0. Efikasnija su i sa širim spektrom delovanja od DNOC-a. rastvorljivi u vodi. pre svega minera i tripse. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Nalaze se na granici biloških i hemijskih sredstava.02g/kg telesne teţine. takoĊe deluju i fungicidno. ali pošto predstavljaju produkte metabolizma organizama. Kao sistemiĉni akaroinsekticid namenjen je suzbijanju štetnih grinja i nekih insekata u voćarstvu i povrtarstvu. grinja. toksiĉnost. Imaju i fungicidno dejstvo. a potom dodati preostalih 90l. ’’ţuta ulja’’ (poznat preparat je E-5) koja se takoĊe koriste samo za zimska prskanja. Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biološkim sredstvima za zaštitu bilja. na insekta deluje usporavajući ili zaustavljajući njihovo disanje. danas se slabo korist jer je skup i deluje toksiĉno i na ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. nalaze se u grupi bioloških insekticida. Koriste se u koncentracijama od 1-2% a spravljanje ĉorbe je jednostavno: odmerenu koliĉinu otrova najpre treba rastvoriti u 10l vode . Koriste se samo za zimska prskanja.Veratrin – alkaloid koji se dobija iz biljaka roda Veratrum. Poznat je preparat Spinosad. Zapaljivi su. leptira. skakavaca. Deluju na taj naĉin što jako povećavaju oksidaciju u organizmu što izaziva povišenu temperaturu i isušivanje tkiva.

Sem toga ove emulzije i kroz traheole prodiru u organizam štetoĉine. Emulzija karbolineuma prţi list i neţne biljne delove. preparati. dinoseb. za uništavanje jaja raznih štetoĉina (gubara) i mahovina i lišajeva na šumskom drveću. uz dodatak sapuna. Koriste se prvenstveno protiv štitastih vaši. koje se dobijaju od katrana kamenog i mrkog uglja. bela ulja. alkalija ili sode. Imaju široku primenu. Pri mešanju sa vodom stvaraju karakteristiĉne stabilne emulzije. Aktivne supstance ovih insekticida su su FENOL. Mrke teĉnosti. naroĉito u voćarstvu. Koriste se za suzbijanje lisnih i štitastih vaši. sve ove emulzije od mineralnih ulja deluju po principu gušenja. PREPARATi: Paration. . pa se zbog toga koristi iskljuĉivo za zimsko prskanje. Smatra se da kod insekata nagrizaju koţu i zatvaraju stigme. toksiĉnost. tako što u trahejama stvaraju neku vrstu zapušaĉa koji ne dozvoljava priticaj kiseonika do tkiva i ćelija. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Karbolinelum (voćni karbolineumi) – Kontaktni insekticidi.sistematični Ovi insekticidi su iz grupe ugljovodonika. danas postoje mnogi gotovi preparati ili se od njih spravljaju emulzije uz dodatak sapuna. derivati nafte. kontaktni insekticidi mehaniĉkog dejstva. Oni su produkti frakcione destilacije nafte.II -21 MINERALNA ULJA (opšte osobine. KREZOL I NAFTALIN.

preparat – PIRIMOR FENOKSIKARB – K. koristi se i kao akaricid i nematocid. buba listara. KARBARIL (K. spada u II grupu otrova. primenjuje se preko zemljišta i folijarno za suzbijanje stenica. Karbamati su. preparat INSEGAR WP-25 METOMIL (K. Toksiĉni su za mnoge insekte. toksiĉnost. D) – LANNATE 25-WP . preparati..imenjuje se folijarno protiv gusenica. DASTIBRIL PRAŠAK. D.. tvrdokrilaca. a deluju i ugušujuće. najviše se koristi kod lisnih vaši.primenjuju se zalivanjem ili prskanjem.I grupa otrova.. inhibitori holinesteraze i durgih esteraza i po tme su sliĉni organofosfornim jedinjenjima. KARBOFURAN (S) – sistematiĉni insekticid. pa ga zato ne treba primenjivati u vreme cvetanja. preparat – FURAN 350F PIRIMIKARB (S) – sistematiĉni insekticid i specifiĉni aficid (deluje na lisne vaši -Aphididae). Vrlo su efikasni u suzbijanju:  lisnih vaši  belokrilih vaši  lisnih minera  muva  ţiĉanih crva  rovaca  nematoda  grinja KARBOSULFAN – sistematiĉni insekticid. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . koristi se protiv insekata koji sišu biljne sokove.preparat je POSSE. preparat – KARBARIL. grinje i nematode. generalno. Ovi insekticidi imaju izraţenije utrbono dejstvo od kontaktnog. ali je za pĉele jako toksiĉan. D) – nesistematiĉni insekticid. neotrovan je za toplokrvne ţivotinje.II -22 KARBAMATI (opšte osobine.sistematični Karbamatni insekticidi su derivati karbaminske kisleine. koristi se još i kao akaricid.

zbog ĉega se se danas piretroidi ĉesto formulišu sa organofosfatima i karbamatima radi sigurnijeg efekta. Ovo su K i D insekticidi koji brzo deluju na nervni sistem insekata. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S .5 -EC– lisne vaši.Talstar 10EC (K. pagusenice. preparati.sistematični Piretroidi su sintetisani insekticidi koji sadrţe sve pozitivne osobine prirodnih piretrina – visoku inicijalnu toksiĉnost za insekte i malu toksiĉnost za toplokrvne ţivotinje. bube listare  DELTAMETRIN – Scud. Decis 2. Pipkord 20-EC (KD) – protiv savijaĉa. Cipkord 20-EC.  CIPERMETRIN – Cipermetrin 200-EC. tripsi. D) . Simptomi trovanja nastupaju vrlo brzo posle tretiranja. meĊutim. ĉesto se dešava da tretman ne dovede do uginuća insekata pa oni preţive.II -23 PIRETROIDI (opšte osobine. Ripokord 20-EC. ali su od piretrina jeftiniji . gusenice. bube listare  FENPROPATRIN – Danitol 10-EC  BIFENTRIN . insekti već posle par minuta ne mogu da se kreću i nisu sposobni za letenje. tripsi. Sucip 20-EC. pagusenice. gusenice. ĉetinarskih vaši  ALFACIPERMETRIN . tripsi. toksiĉnost. Agrometrin 20-EC. bube listare  FENVALERAT – Sumicidin 20-EC -– lisne vaši. gusenice.Fastac 20-EC – lisne vaši. pagusenice.

primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Kod B. javljaju se kod nekih Coleoptera. soj tenebrions za larve nekih Coleoptera. Ako kristal pojede neki predator (ptica..sistematični Za proizvodnju bakterijskih insekticida koriste se samo vrste roda Bacillus iz familije Bacillaceae. Ova jedinjenja spadaju u III grupu otrova. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Ova bakterija se retko širi u populacijama štetoĉina . Za sada nema preparata na bazi ovih bakterija. Prednost je što deluju na ciljanu štetoĉinu. hitin insekti luĉe u vreme presvlaĉenja i od njega se formira nova koţa za koju se vezuju svi mišići. Deluje pre svega utrobno (D) a moţe imati i kontaktno (K) dejstvo (na jaja insekata). Neotrovni su za ĉoveka. Forester II -25 BAKTERIJSKI INSEKTICIDI (opšte osobine. Koriste se kao bioinsekticidi jer se u nepovoljnim uslovima u ćelijama formiraju kristalni proteini (delta endotoksin) koji su toksiĉni za insekte. proteinski kristal prolazi kroz creva bez luĉenja toksina. K) – Dimilin SC-48. naroĉito gubara. dok se danas izdvaja samo proteinski kristal kome se doda nosaĉ i stabilizator. Najpoznatija bakterija je Bacilus thuringiensis koja mora biti unešena u organizam domaćina. Vrlo su toksiĉni za gusenice raznih leptira. toksiĉnost. Izazivaju masovne pojave bolesti kod insekata. thuringiensis otkriveno je više sojeva koji su specifiĉno toksiĉni za pojedine grupe insekata. U crevu dolazi do razlaganja kristala koji izazivaju paralizu creva. kurstaki (BTK). Npr.II -24 BENZILOUREA (opšte osobine. Kako ne deluju na stadijum imaga. Lepidoptera i Diptera. usnog aparata ili celog insekta. Posebna grupa bakterija – rikecije (veliĉine izmeĊu virusa i bakterije)ţive kao patogeni na ţivotinjama i izazivaju rikecioze. . insekt ili sisar) koji se hrani drugaĉijom hranom od ciljanog insekta. sojevi berliner i kurstaki toksiĉni su za mnoge larve Lepidoptera. DIFLUBENZURON (U. Preparati: Bactospeine Dipel Novodor Thuricide Biobit Danas se masovno koriste protiv insekata defolijatora preparati na bazi B. thuringiensis var. Perzistentna je na lišću. ĉime se dobija bioinsekticid. Nekad su se koristile cele spore ove bakterije kao insekticid. Preparati na bazi ove bakterije spadaju u III grupu otrova. preparati. Pri delovanju ovih insekticida mišići se ne vezuju za koţu i presvuĉena larva ostaje nepokretna. preparati. iz njega će se samo u sredini odgovarajuće kiselosti izluĉiti toksin i dovesti do smrti insekta. toksiĉnost. spadaju u selektivne insekticide. Kada kristal dospe u organizam insekta.sistematični Benzilourea je derivat uree. Bolesti koje izazivaju na insektima su entomorikecioze. Ova jedinjenja spreĉavaju sintezu hitina kod insekata.

3. 7. DDT 11. sistemin 40 župa. FOSFORNI ESTRI TEPP i HEPT PARATION POTASAN HLORTION MALATION → etiol. 6. 4. 2. 4. DIHLORETAN 7. SUMPORUGLJENIK (CS2) 3. 3. DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA Al – FOSFID METILBROMID HCH → lindan HLOR PIKRIN FORMALDEHID → formalin KARBOFURAN FENITROTION FENITROTION + MALATION FORAT → timet UTROBNI 1. 8. CIJANOVODONIĈNA KIS. nogos SISTEMIĈNI ŠRADAN (OMPA) → pestox 3 SISTOX METASISTOX DIMEFOX EKATIN DIMETOAT → roksion. 4. METOKSIHLOR . 2. 4. 3. 4. furazor 1. 6. 9. ENDOTION 9. 7. 5. 3. ZIMSKO PRSKANJE DNOC DIAZINON METIDATION MINERALNA ULJA DINOSEB DERIVATI NAFTE (nepreĉišćena ulja) VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ KONTAKTNI 1. NIKOTIN PIRETRUM DERRIS QUASSIA VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ MINERALNA ULJA KATRANSKA ULJA DNOC → kreozan. URANIJA ZELENO Ca – ARSENAT Pb – ARSENAT Na – ARSENAT Na – ARSENIT ARSENTRIOKSID Zn – FOSFID Al – FOSFID →phostoxin. 8. posse 25-EC 11. 7. 3. 7. 5. KARBOSULFAN → posse 1. žuto ulje 10. 5. 1. dinazan. 8. 8. 2. MENAZON 10. 6. 5. dimeton 7. 2. 2. 7. 6. malatox DIAZINON → diazinon 2. 3. 8. gastoksin DIFLUBENZURON 1. fosfamid 8. PARADIHLOR – BENZOL 4. FOSFAMIDON → dimekron. rumesan ulje. (HCN) → zyklon b 2. KARBOFURAN → furadan. etiol acar.FUMIGANTI 1. 4. 9. TETRAHLOR – UGLJENIK 5. 6. METILBROMID → haltox 1. HLOR PIKRIN → metilbromid 6. 5.5-P. 5. 9. 2. diazinon 5 FENTION DIHLORVOS → nuvan. 6.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful