MORFOLOGIJA INSEKATA

Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona: A. Cephalon (glava) B. Torax (grudi) C. Abdomen (trbuh)

I-3

Cephalon (glava)

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoĉavaju na embrionu: 1. ACRON – laţni glaveni segment 2. ANTENALNI segment – nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene 3. INTERKALARNI segment 4. MANDIBULARNI segment – nosi mandibule (gornje vilice) 5. MAKSILARNI segment 6. LABIJALNI segment Na glavi inasekta se nalaze dva otvora: - usni otvor - zatiljaĉni otvor (occipetalni) Na glavi insekta se vide samo šavovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, već samo njihovi delovi koji su znaĉajni za klasifikaciju inskata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. VERTEX - teme FRONS - ĉelo CLYPEUS – glavin štit LABRUM – gornja usna GENAE - obrazi OCCIPUT - zatiljak TEMPORAE - slepooĉnice GULA - guša COLLUM - vrat

Poloţaj glave u odnosu na telo je: - PROGNATHI – usni otvor je usmeren NAPRED a ĉelo NA GORE (većina insekata ima ovakav poloţaj glave) - ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a ĉelo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca) - HYPOGNATHI – usni otvor je podvuĉen POD TELO a ĉelo je usmereno na dole (bubašvabe, lisne vaši) Oblik glave moţe biti: okrugao, trouglast, eliptiĉan, izduţen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.
Glava nosi 4 para ekstremiteta: - 1 par pipaka (Anthenae) - 3 para usnih ekstremiteta ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najĉešće izmeĊu para sloţenih oĉiju; ĉlankovite su graĊe; Na antenama se razlikuju tri dela: 1. SCAPUS – bazalni ĉlanak (vezuje antenu za glavinu ĉauru) 2. PEDICULLUS – drţak (na njemu se nalazi ĉulo sluha ili organ za odrţavanje ravnoteţe – Dţonstonov organ) 3. FLAGELLUM – biĉ (sastoji se od 1 do 60 ĉlanaka)

Antene mogu biti: - Anthenae AEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka manje više iste graĊe - Anthenae INAEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka razliĉite graĊe ANTENAE AEQUALLES ĈEKINJAST PIPAK svaki ĉlanak je pri osnovi uţi nego pri vrhu, (bubašvabe, rovac, popac, bogomoljka); KONĈAST PIPAK ĉlanci su manje više iste širine celom svojom duţinom (skakavci, bube listare, striţibube, bauljari) BROJANIĈAST PIPAK ĉlanci u biĉu okruglasti, dodirni prostor izmeĊu pojedinih ĉlanaka je jako suţen (mraĉnjaci) TESTERAST PIPAK (zubast) – svaki ĉlanak u biĉu je boĉno izvuĉen (sa jedne ili sa obe strane)-skoĉibube ĈEŠLJAST PIPAK – ĉlanci sa strane takoĊe izvuĉeni, ali više nego kod testerastog tipa (leptiri, fam. Noctuidae, i to ţenke, a takoĊe i drvotoĉci) PERAST PIPAK na svakom ĉlanku se nalaze boĉno izvuĉeni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje razvijeni pipci (fam. Noctuidae - muţjaci, muţjaci lisnih osa) ANTENAE INAEQUALLES GLAVIĈAST PIPAK – glavicu gradi nekoliko vršnih ĉlanaka koji su meĊusobno srasli (dnevni leptiri, bubamare) GLAVIĈAST PIPAK SA BODLJOM GLAVIĈAST PIPAK SA PEROM – došlo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera, odnosno bodlje (muva ima oba) KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) – njasliĉniji konĉastom tipu – ĉlanci su iste širine ali su pod odreĊenim uglom (pĉele, ose, bubamare) PRELOMLJEN ĈEŠLJAST – ĉlanci u vršnom delu izvuĉeni boĉno, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na osnovu pipka (jelenak) PRELOMLJEN GLAVIĈAST – vršni ĉlanci prelomljnog pipka srasli (karalteristiĉan za vrste koje ţive skrovito – surlaši, sipci drvenari, potkornjaci) PRELOMLJEN LEPEZAST - ĉlanci su pod odreĊenim uglom, a vršni su jako izduţeni, pa insekt moţe da ih skupi ili raširi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

postoje i: .stablo PALPES MAXILLARES – sastoje se od 3-5 ĉlanaka i nose ĉulo ukusa LOBUS EXTERNUS -kaciga LOBUS INTERNUS – sastoji se od finih zubića za usitnjavanje hrane LABIUM (usne) 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) se sastoji iz prividno neparnih delova: MANDIBULAE (gornje vilice) SUBMENTUM (podbradak) MENTUM (brada) PALPES LABIALES PARAGLOSSA GLOSSA CANIA HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX SPIRITOTROMP (sisaljka. jake su i luĉno povijene.USNI EKSTREMITETI INSEKATA Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta: 1) Mandibulae (gornje vilice) 2) Maxillae (donje vilice) 3) Labium (usne) Smatra se da su se insekti prvo hranili ĉvrstom hranom. Pored njega. sluţe za komadanje hrane.usni aparat za BODENJE I SISANJE . te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE. kod nekih insekata sluţe muţjacima za borbu oko ţenke (jelenak) MAXILLAE (donje vilice) 1) 2) 3) 4) 5) se sastoje iz: CARDO (ĉep) – spaja maksile sa glavinom ĉaurom.usni aparat za LIZANJE I SRKANJE su vezane za glavinu ĉauru i mogu se pomerati samo levo-desno. STIPES . nastala srastanjem kaciga) .

ali manje PLEURAE (boĉne ploĉe) – nisu zadebljale Sve gornje ploĉe segmenata prednjih. Sve donje ploĉe segmenata prednjih. Sve boĉne ploĉe segmenata prednjih.METATHORAX Grudi su izgraĊene od nekoliko ploĉa: TERGUM (gornja ploĉa) – veoma zadebljala i pektinizirana STERNUM (donja ploĉa) – takoĊe zadebljala. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI. Svi tergiti. sterniti i pleuriti zajedno se zovu – SKLERITI. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI. .I-4 Thorax (grudi) Grudi se sastoje iz tri segmenta: 1) prednje grudi – PROTHORAX 2) srednje grudi – MESOTHORAX 3) zadnje grudi .

Tipovi organa za prianjanje: . noge za hodanje 2.PULVILUS .Znaĉajan deo prednjih grudi je VRATNI ŠTIT (pronotum). 2. noge za plivanje NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE 1. sastoje se iz više delova: COXA – vezan za grudi. a poslednji PRAETARSUS koji se završava kandţama (UNGULAE) PULVILUS – organi za prianjanje (omogućavaju insektima da se kreću po glatkim i vertikalnim površinama) Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje koji se zove AROLIUM ili treći tip EMPODIUM. Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke – KRILA.AROLIUM . Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se štitić SCUTELLUM.EMPODIUM GraĊa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije. EKSTREMITETI GRUDI NOGE 1) 2) 3) 4) 5) A) – ĉlankovite. 3. koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE. 4. noge za kopanje noge za grabljenje noge za sakupljanje polena noge za ĉišćenje (sluţe za ĉišćenje pipaka) . Dobri letaĉi imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. razlikuju se dve osnovne funkcije nogu: 1) funkcije kretanja 2) specijalne funkcije NOGE ZA KRETANJE Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje: 1. snabdeven mišićima za pokretanje TROCHANTER (butni valjak) – sastoji se obiĉno iz jednog ĉlanka FEMUR (but) TIBIA (potkolenica) – na kraju se obiĉno nalaze dve male kandţe OSTRUGAE TARSUS (stopalo) – prvi ĉlanak stopala se naziva METATARSUS. noge za trĉanje (karakteristika im je da su izduţene i vitke) 3. noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen) 4. Insekti koji su slabi letaĉi imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu kapsulu. koji je obiĉno trouglast i koji ĉesto nosi vaţne karakteristike za determinaciju vrsta. PTEROTHORAX.

RADIJUS – radijalni nerv. 6. ANALIS – samo 1 nerv. izduţivanjem gornjih ploĉa – laţnih notuma tokom evolucije. RADIJUS – 5 grana. MEDIJUS – 3 grane. 3. 2. UZDUŢNI NERVI kod primitivnih insekata: 1. Kod primitivnih insekata postojali su samo uzduţni nervi. NERVATURA KRILA KOD DANAŠNJIH INSEKATA: 1. 4. COSTA .3 grane. MEDIJUS – medijalni nerv. svako okce nosi odreĊeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi. ima 5 grana. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih škrga 2. Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi koji daju ĉvrstoću krilima. CUBITUS – dve grane. nije se granao. PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma. CUBITUS – 2 ogranka. 6. ANALIS . SUBCOSTA – ima dve grane. 4. 3. 3 grane.B) KRILA INSEKATA O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze: 1. 5. .prednja ivica krila. dok današnji insekti imaju i uzduţne i popreĉne nerve koji grade polje – OKCA. 5. COSTA – kostalni nerv. SUBCOSTA – ne grana se. 2.

to je jedini deo tela insekta koji moţe da menja svoju zapreminu) Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je laţni – TELSON. do 7. razlikuju se dva podtipa: a) oba para krila istog oblika. 8. Od 1. Apidae/pĉele. zadnja opnasta c) prednja krila delimiĉno koţasta. segment je GENITALNI a 10. veliĉine i graĊe (vilin konji.leptiri)  gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro razvijenu nervaturu (red Homoptera) KRILA RAZLIĈITE KONZINSTENCIJE a) prednja krila hitinizirana.Prema graĊi. ali razliĉite veliĉine koja mogu biti:  pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera . su POSTGENITALNI VEZA TRBUHA SA GRUDIMA Trbuh moţe biti: SEDEĆI – prvi trbušni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera. mreţokrilci) b) krila iste konzistencije. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI. Leopidoptera) VISEĆI – prvi trbušni segment je povezan sa zadnjim grudnim.krila iste konzistencije . a prvi i drugi trbušni segment preko jednog suţenja u donjem delu (Hymenoptera. Vespidae/ose) DRŠKAST (PETELJKAST) – prvi trbušni segment je suţen u dršku (Hymenoptera. . trbušni segment je deo grudi. zadnja krila su smotana ispod prednjih) – karakteristika reda Coleoptera b) prednja krila koţasta. segmenti su homonemne graĊe. i 11. FormicidaeKod Hymenoptera 1. zadnja opnasta (prednja krila – ELITRAE / pokrioce – sluţe za odreĊivanje pravca pri letenju. popreĉni presek abdomena (trbušni segmenti imaju 4 ploĉe) GraĊa trbuha je karakteristiĉna po tome što se izmeĊu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv. Ne nosi ekstremitete. INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koţice koje oogućavaju da se zapremina trbuha menja. ali se u njemu nalazi najveći broj unutrašnjih organa. i 9. zadnja krila opnasta (k-ĉne za red Heteroptera smrdibube) I-5 Abdomen (trbuh) Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je graĊe (tokom evolucije je doţveo najmanje promene). Icneumonidae. fam. fam. a od pola opnasta.krila razliĉite konzistencije KRILA ISTE KONZINSTENCIJE – prednja krila su od istog materijala kao i zadnja. krila mogu biti: .

perikardijalni sinus 2. kroz koje ţenke polaţu jaja. OSA DRVENARICA.gusenice mogu imati 2-5 pari laţnh trbušnih nogu. a pagusenice manje od 2 ili više od 5 pari. snaţni i povijeni u oliku klešta (uholaţa). mogu biti dugi i ĉlankoviti ili neĉlankoviti. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i koţe. javljaju se kod niţih insekata – Apterigota.Trbuh nosi razliĉite dodatke kod niţih insekata: 1. Ephemera. 6. visceralni sinus 3. 2. pĉela/ legalica je modifikovana u ţaoku) 5. sastoji se od dugih. Sastoji se od VALVI i LAMINA. sadrţi srĉani organ (leĊni sud) i perikardijalne ćelije. I-6 ANATOMIJA INSEKATA Unutrašnjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA) podeljena na tri šupljine – SINUSA: 1. 2. – javljaju se kod gusenica i pagusenica. trbušnom segmentu. sadrţi trbušnu nervnu veriţicu (veći deo centralnog nervnog sistema) . javljaju se kod SKAKAVACA. Styli – parni neĉlankoviti didaci trbuha koji se javljaju sa ventralne strane u razliĉitom broju. Cerci – parni nastavci poslednjeg trbušnog segmenta. OVIPOSITOR /teleskopska legalica – nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod ţenki. Legalica je dodatak trbuha. perineuralni sinus Svaki od ovih sinusa sadrţi odreĊene organe: 1. ŢAOKA –dodatak koji sluţi za odbranu. nastala je od genitalnih segmenata. Furca – odskoĉna viljuška za skakanje kod Colembola na 4. uzanih segmenata koji se mogu uvlaĉiti. TRBUŠNE (LAŢNE) NOGE . bubašvaba 3. Kod viših insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod muţjaka imaju ulogu u kopulaciji. polni organi 3. organe za varenje. a kod ţenki – legalica. PARAZITNIH VRSTA. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje septe i koţe. 4. (kod nekih socijalnih vrsta /osa. VISCERALNI SINUS sadrţi Malpigijeve sudove.

reguliše vodni reţim tela insekta . membrana BASILARIS – tanka jednoćelijska opna sastavljna iz zvezdastih ćelija. slojevita je i ĉine je : . KUTIKULA se obrazuje luĉenjem ćelija hipodermisa. ĉine ga 4 sloja kutikularni sloj polifenolski sloj cementni sloj voštani sloj DODACI KOŢE Koţa insekata ima brojne dodatke odnosno koţne izraštaje. STRUKTURNE BOJE. odvaja koţu od telesne šupljine.daje oblik telu insekta . na pojedinim mestima je prekinut trihogenim ćelijama ili ćelijama mnogobrojnih ţlezda.štiti telo od spoljašnjih povreda . sluţe za zaštitu jajnih legala.sadrţi brojne ţlezde Koţa nastaje od spoljašnjeg klicinog lista EKTODERMISA. pored hitina sadrţi i sklerotin (belanĉevinasta materija) koji daje ĉvrstinu telu insekta.EPIKUTIKULA – slojeviti.svi unutrašnji organi su preko mišića povezani sa koţom – egzoskelet . . II. DLAĈICE (Tricae ) – modifikovane ćelije hipodermisa LJUSPICE – modifikovane dlaĉice. mogu nositi i mirisne materije. KOŢNE ŢLEZDE mogu biti jednoćelijske dvoćelijske višećelijske IzgraĊene su od modifikovanih ćelija hipodermisa. daju boju telu insekta i to su tzv. sklerotin je najĉvršći deo koţe. sadrţi hitin i ĉine ga horizontalne lamele. Oni mogu biti locirani na razliĉitim delovima tela. HIPODERMIS . III. najtanji deo koţe. Razliĉite su po funkcijama: . . nisu ĉvrsto fiksirane za koţu. dakle koţa je ektodermalnog porekla! GRAĐA KOŢE INSEKATA Koţa se sastoji iz tri osnovna dela: I.nalazi se iznad membrane basilarisd i ĉini ga sloj cilindriĉnih krupnih ćelija.ENDOKUTIKULA – najdeblji sloj .EGZOKUTIKULA – ĉine ga vertikalne lamele.KOŢA INSEKATA Koţa kod insekata predstavlja spoljašnji skelet (EGZOSKELET) ĉije su osnovne funkcije: .

5.VOŠTANE – luĉe vosak i obiĉno su grupisane po dve zajedno. boje za zastrašivanje) . svetlosti i vlage. AROMATIĈNE. (kada svetlost padne na telo insekta. ovaj pigmen se retko sreće kod insekata. OTRIOVNE (Toxophorae)-sluţe za odbranu. Funkcija boja je višestruka: od boje zavisi temperatura tela insekta odbrana od neprijatelja (kamuflaţa. Boje smeštene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginuća insekta Pigmenti mogu biti smešteni i u hipodermisu. mogu se naći na 4. Boje smeštene u hipodermisu su nepostojane boje (primer – vilin konjic) Strukturne boje – smeštene su u egzokutikuli. masnom tkivu. PURINSKI PIGMENTI – nastaju od mokraćne kiseline i daju krem belu boju. HLOROFIL – daje zelenu boju KAROTIN – daje crvenu boju FLAVONI (ţuta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena. trbušnom segmentu. sreće se kod muva najĉešće – red Diptera) Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature. ona se razlaţe i boje se prelivaju) Pigmenti koji daju strukturne boje: MELANIN – daje tamno smeĊu i ţutu boju.6 ili 7. krvnim ćelijama.luĉe mirisne materije (obiĉno neprijatnog mirisa) SLUZNE ŢLEZDE smeštene su oko analnog otvora i luĉe lepljivi sekret koji sluţi za lepljenje jaja za podlogu. PAUĈINASTE ŢLEZDE (Sericteriae) BOJA INSEKATA moţe biti: pigmentna strukturna Pigmentne boje potiĉu od pigmenata smeštenih u koţi i to najĉešće u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i u endokutikuli. siva) HEMOGLOBIN (crvena boja. Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva ALBINIZAM.

sa unutrašnje strane se nalaze hitinski nabori sa bodljama – sluţi za mrvljenje hrane. f) prednji ţeludac (PROVENTRIKULUS) – snabdeven je snaţnim mišićima. e) voljka (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje hrane. diferencirano je i sastoji se iz sledećih delova: a) usni otvor b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvaĉne ţlezde sa fermentima za varenje skroba) c) ţdrelo (PHARYNX) – oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja na usnu duplju. spreĉava vraćanje hrane iz srednjeg u prednje crevo.I-7 ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal) Smešteni su u visceralnom sinusu. ima snaţnu muskulaturu. sluţi samo za sprovoĊenje hrane. ĉine ga snaţni mišići koji potiskuju hranu. d) jednjak (OESOPHAGUS) – oblika jednostavne cevi koja se nastavlja na ţdrelo. STOMODEUM (prednje crevo) 2. MESENTERON (srednje crevo) 3. Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poĉinje usnim otvorom a završava se analnim otvorom. na ulazu ţdrelo se nalaze snaţne ĉekinje koje spreĉavaju vraćanje hrane. kod pĉela se u voljci odvija prerada nektara u med. Prema funkciji i poreklu razlikujemo tri dela sistema za varenje: 1. g) kardijaĉni zalistak (VALVULA CARDICA) – poslednji deo prednjeg creva. . kod insekata koji sišu sokove ona je vidno proširena u vidu mehura i sluţi za sakupljanje sokova. PROCTODEUM (zadnje crevo) STOMODEUM (prednje crevo) ektodermalnog je porekla. kod nekih insekata se po obliku ne razlikuje od jednjaka. tankih je zidova i ima slabu muskulaturu.

Oblika je jednostavne cevi pribliţno jednake širine celom duţinom. a iza nje kruţni i uzduţni mišići. EKTOdermalnog je porekla. . ***i uzduţni i kruţni mišići su popreĉno prugaste graĊe. apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju je ćelijama krvi koje hranu prenose kroz organizam) luĉe i peritrofiĉnu membranu koja štiti epitelijalne ćelije od ĉestica hrane. Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luĉenja fermenata razara se deo rabdorijuma. Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luĉenjem fermenata razara se i rabdorijum. Izraštaji na prednjem delu srednjeg creva koji povećavaju površinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke) i javljaju se kod nekih insrekata. PROCTODEUM (zadnje crevo) Nastavlja se na srednje crevo i završava se analnim otvorom. sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog otvora) FUNKCIJE zadnjeg creva:  tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu. i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i jedra epitela. a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum. postoji kod svih vrsta) COLLON ()debelo crevo. u rektalnom crevu se formiraju karakteristiĉni oblici izmeta za odreĊene vrste. kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj ampuli. pa epitelijelne ćelije takoĊe uĉestvuju u varenju hrane. kod nekih insekata u tankom crevu ţive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomaţu varenje hrane).MESENTERON (srednje crevo) Endodermalnog je porekla. EPITELIJALNE ĆELIJE imaju više funkcija. U osnovi epitelnih ćelija nalazi se bazalna membrana. sekretorna uloga (luĉe fermente koji sluţe za varenje hrane). deo epitela koji se troši obnavljaju regenerativne ćelije nakon varenja hrane. kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi povećanja površine. Osnovna funkcija mu je varenje hrane. neke vrste ga nemaju REKTALNO CREVO (pravo crevo.  debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu  rektalno crevo – u njemu se vrši ponovna apsorpcija vode. Sekrecija moţe biti: APOKRINA MEROKRINA HOLOKRINA Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatiĉni izraštaji epitelijalnih ćelija u vidu treplju koji uvećavaju apsorpcionu površinu) i uĉestvuju u varenju hrane. Kao i prednje crevo. diferencirano je i sastoji se odsledećih delova: ILLEUM (tanko crevo. nakon ĉega regenerativne ćelije obnavljaju ĉitav epitel.

Trahealni sistem nastaje od spoljašnjeg klicinog lista. U srednjem crevu se luĉe PROTEAZE LIPAZE CELULAZA CELOBIAZA (ove fermente luĉe epitelijalne ćelije) U srednjem crevui se vrši apsorpcija najvećeg dela svarene hrane.) Kod nekih insekata varenje hrane se vrši van tela insekta. a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr.5µm. TRAHEJE (trahealne cevi) – promera su 1. Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ĉekinjama i raznim hitinskim naborima koji spreĉavaju ulazak ĉvrstih ĉestica u traheju (filter) Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje prelaza iz stigme u traheju. Svi insekti nemaju navedene fermente zato što npr. Traheje su sa spoljašnjom sredinom povezane preko ţigova (stigme) – specijalnih otvora. trahejalnih škrga ili preko koţe. Stigme su najĉešće eliptiĉni otvori snabdevenim prstenom koji omogućava da stigma bude stalno otvorena. U prednjem ţelucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje crevo. Traheje su elastiĉne cevi.ATRIUM iz koga polazi uvek jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim trahejama. granaju se dihotomo u manje cevĉice TRAHEOLE (‹ 1µm) koje dovode O2 do svake ţive ćelije. termiti nemaju celulazu.VARENJE HRANE poĉinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadrţe AMILAZE za razlaganje skroba. dakle ektodermalnog je porekla. TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih ćelija u organizmu do kojih sprovode kiseonik. u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva EKSTRAINTERSTINERNO varenja. Zahvaljujući sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi reguliše se odavanje vode iz organizma. a sastoji se od mišića ĉijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili povećava. . što je znaĉajno za opstanak naroĉito u suvoj sredini. sa unutrašnje strane ojaĉane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva tenidijum i koja omogućava da traheje budu stalno otvorene. slepo se završavaju. Hrana se zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja. naseljavaju samo drvo bogato belanĉevinama poput vrba i topola (Cosus cosus). njegovauloga je da zadrţi vazduh i potisne ga u traheju i dalje ka ćelijama. stigma se otvara u jedno proširenje . I-8 ORGANI ZA DISANJE Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja. a varenje celuloze vrše simbionti.

CO2 i vodena para izlaze iz organizma. 2.stigme otvorene. trbuh se skuplja. takt – stigme otvorene. Imaga većine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo.i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbušnih segmenata. takt – stigme otvorene.Stigme su parno raspoređene na grudnim i trbušnim segmentima.(npr. Imaga (bez obzira u kojoj sredini ţive) dišu pomoću traheja. larve komaraca ţive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevĉici koaj se nalazi iznad površine vode). DVOTAKTNO DISANJE – 1. kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj ţive. 4. 3. trbuh se širi. Protura. ĉini ga sistem cevĉica koje se u organizmu spajaju na razliĉite naĉine. Larve nekih insekata koje ţive u vodi mogu da koriste kiseonik iz vode pomoću TRAHEALNIH ŠKRGA. One dišu preko koţe a dalji prenos O2 se vrši preko hemolimfe. 2. takt – stigme otvorene. ĈETVOROTAKTNO DISANJE – 1. trbuh se širi. larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. trbuh se skuplja. . kiseonik preko traheja i traheola dolazi do ćelija. trahealna stabla . a O2 se usvaja osmozom. bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne. Broj stigmi je razliĉit i zavisi od vrste insekta. do 10%. Larve imaju razliĉit broj stigmi. trbuh se širi. a smeštene su boĉno na telu (na pleurama). su povezane uzduţnim i popreĉnim mostovima u tzv. trbuh se skuplja i O2 potiskuje do ćelija gde se vrši tazmena gasova. jedan deo O2 usvajaju preko koţe. takt – stigme su zatvorene. 1. Trahealne škrge su ispupĉenja integumenta (koţe) u vidu finih listića ili opni isprepletanih mreţom trahealnih cevi i traheola. takt . CO2 i vodena para iz ćelija prelaze u traheole i traheje. kao i u okviru pojedinih segmenata. TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen. takt – stigme su zatvorene. Trahealni sistem nemaju Colembole. 2. Kod Pterygota traheje susednih segmenata. CO2 i vodena para izlaze iz organizma DISANJE POMOĆU RAZLIKE U PRITISCIMA 3. Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata. vazduh ulazi u trhaheje i traheole. Imaga svih insekata.

izmeĊu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreĉavaju vraćanje krvi u zadnji deo telai omogućavaju da se krv kreće ka aorti. Tada krvna teĉnost kroz ostijume ulazi u srce. B. svaka komorica je u vidu meška koji je utisnut na bokovima gde se nalaze otvori – OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa. zatim grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. nalazi se ispod srĉanog organa. Krilasti mišići su razapeti po gornjoj dijafragmi. ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna teĉnost. trbušnog segmenta do glave. Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srĉane komorice na sledeći naĉin: u fazi dijastole (širenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih srĉanih komorica i perikardijalnog sinusa. ali je ne pokrivaju u potpunosti.(ne vezuju srce) MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI Cirkulacija krvi se odvija u dve faze: faza DIJASTOLE (širenja srĉanih komorica) faza SISTOLE (sakupljanja srĉanih komorica) Krv u telu insekta cirkuliše na osnovu razlike u pritiscima. već samo organi krvotoka koji usmeravaju krv. Radijalni mišići priĉvršćuju srce za koţu na leĊnom delu a sa donje strane za gornju septu. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu. saĉinjen je od 1-8 komorica. U momentu otpuštanja radijalnih mišića dolazi do kontrakcije krilastih mišića kioji gornju septu potiskuju na dole i tada se .I-9 ORGANI KRVOTOKA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa – krv se slobodno razliva po telesnoj šupljini i ne postoje krvni sudovi. Organi krvotoka su:  SRĈANI ORGAN (leđni sud) smešten u perikardijalnom sinusu. U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uĉestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni. Gornja septa je izgraĊena od vezivnog tkiva.. SRCE Nalazi se u trbušnom delu Pulsirajući organ. . ima oblik cevi koja se prostire od kraja trbuha do glave. Donja septa iste je graĊe nije perforirana i takoĊe uĉestvuje u cirkulaciji. Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom. AORTA nediferencirana cev koja se pruţa najĉešće od sredine 1. usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu. zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu trbuha gde je septa prekinuta što omogućava da krv iz perineuralnog sinusa preĊe u viscealni sinus odakle zapljuskuje unutrašnje organe. najĉešće je prava a kod ţaokonoša je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete glave. perforirana i uĉestvuje u cirkulaciji krvi. a iz srca u aortu. perikardijalni i perineuralni sinus. krvna teĉnost kroz perforiranu gornju septu kreće iz visceralnog u perikardijalni sinus. LeĊni sud je iziferenciran na sledeće delove: A.

ameboidnog. Krvna teĉnost moţe biti:  slabo kisele reakcije – kod gusenica obiĉno  alkalne reakcije – kod većine odraslih insekata HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla. fermenti. pigmenti. SASTAV KRVI Krv se sastoji od krvne teĉnosti i krvanih zrnaca HEMOLIMFA (krvna teĉnost) – koloidni ili kristaloidni rastvor razliĉitih materija. ali ih trajno zadrţavaju jer nemaju vezu sa crevnim kanalom. najveći deo limfe ĉini voda (oko 3/4) od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg. PERIKARDIJALNE ĆELIJE su krupne ćelije mezodermalnog porekla. . eliptiĉnog.) i uvek imaju izraţeno jedro! Hemociti aktivno uĉestvuju u procesu hidrolize i histogenete u vreme metamorfoze (presvlaĉenja). neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada dobijaju novu specifiĉnu funkciju)     Koliĉina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. ugljeni hidrati. mokraćna kiselina i hormoni Hemolimfa Moţe biti bezbojna ili obojena pigmentima u ţuto. crveno. u ovom procesu hemociti uĉestvuju na dva naĉina: a) FAGOCITOZA: krvna zrnca upijaju u sebe delove tkiva i razlaţu ih pomoću fermenata b) LIOCITOZA : krvna zrnca izluĉuju fermente koji razlaţu tkiva van samih krvnih zrnaca. Perikardijalne ćelije imaju nefrocitnu ulogu – eliminišu štetne produkte metabolizma iz krvi. Mogu biti rasporeĊene pojedinaĉno ili u grupama. masti. Fe i Ca. imaju krupna jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni – SYNCITIUM. smeĊe ili zeleno. a kod pĉele je to 2530%) i razliĉita je razliĉitim stadijumima razvića. slobodne aminokiseline.FUNKCIJE KRVI odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova) prenos hranljivih materija do svih organa transport hormona kroz organizam kod nekih insekata krv sluţi za odbranu (krv tada sadrţi otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako izluĉuje na pojedinim delovima tela)  kod nekih insekata krv ima specifiĉne funkcije (npr. kod bubašvabe krv ĉini oko 5% telesne mase. Mogu biti razliĉitog oblika i veliĉine (okruglastog. nalaze se sa obe strane srca. skrob.. izduţeno vretenastog. Ove ćelije imaju i fagocitnu ulogu – u sebe uvlaĉe ĉvrste materijei na taj naĉin eliminišu njihovo štetno dejstvo.. Izduţeno vretenasta krvna zrnca luĉe vezivno tkivo. od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanĉevine.

VISCERALNI – oko nervnog kanala OENOCYTAE (vinske ćelije) Nalaze se ispod koţe i imaju krupna jedra. .a moţe imati i nefrocitnu ulogu. U njemu se deponuju hranljive materije. Nataju od spoljašnjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla). PARIETALNI – nalazi se ispod koţu 2. da luĉe voštane materije. pa se pretpostavlja da uĉestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. U telu insektamasno tkivo je rasporeĊeno u dva sloja: 1. protoplazma im je ruţiĉaste boje i podseća na vino (otuda i naziv) Funkcija im nije sa sigurnošću utvrĊena.MASNO TKIVO – Corpus adeposus Mesodermalnog je porekla. ĉine ga telašca razliĉitog oblika u razliĉitim delovima tela insekta.

komisure nestaju. Ektodermalnog je porekla. Ovakav tip CNS ima oblik lestvice.10 NERVNI SISTEM Kod insekata je ganglioznog tipa. sve grudne i trbušne ganglije su spojene u jednu zajedniĉku . LANĈAST NERVNI SISTEM – evolucijom dolazi do odreĊenih promena – ganglije pojedinih segmenata se stapaju.prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje su bile meĊusobno povezane popreĉnim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata uzduţnim vezana / KONEKTIVAMA /. a od dve konektive nastaje jedna. povezanih nervnim vrpcama. ganglija. Deli se na dva dela:  Centralni nervni sistem  Simpatiĉki (utrobni nervni sistem) CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) Najvećim delom je smešten u peeineuralnom sinusu.I . pa otuda i naziv. naziva se još i trbušna nervna veriţica. CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – odlikuje insekte na najvišem stupnju razvoja (MUVE). IzgraĊen je od većeg broja nervnih ĉvorića. Postoji više tipova centralnog nervnog sistema: LESTVIĈAST NERVNI SISTEM . DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – kod viših insekata dolazi do skraćivanja iloi potpunog išĉezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija.

Na mozgu se jasno razlikuju tri reţnja: 1. iz njega polaze nervi koji inervišu sloţene oĉi (facete) i proste oĉi (ocele) 2. neparni nerv / ventralni deo simpatiĉkog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i pruţa se duţ centralnog nervnog sistema. Kod viših insekata nadţdrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. 2. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad ţdrela / NADŢDRELNE GANGLIJE / a 3 para ispod ţdrela / PODŢDRELNE GANGLIJE /. pomoću dendrita primaju nadraţaj iz spoljašnje sredine a neuritom ga prenose do najbliţe ganglije. stomatogastriĉni / dorzalni / deo simpatiĉkog nervnog sistema pruţa se duţ prednjeg creva sa gornje strane.nastao spajanjem prvog para ganglija. Prema funkciji nerve ćelije se dele na tri grupe: 1. SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM (SNS) Deli se na dva dela: 1. rasporeĊene su po površini tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit).  NEURITI (AXON) – duţi izraštaj. Dendritima se nervni impuli prenose do nervne ćelije (neurona). prva ganglija nalazi se u predelu ĉela i naziva se FRONTALNA. samo jedan postoji na svakom neuronu. gradi okoloţdrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga sa podţdrelnim ganglijama. multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit). PROTOCEREBRUM . TRITOCEREBRUM – manjih dimenzija. ali izduţen. 2. iz svakog neurona polaze dve vrste izraštaja:  DENDRIT – kraći izraštaji koji se granaju. MOTORNE ĆELIJE – dendritima su povezane za neurit asocijativne ćelije a neuritom za organ koji treba da odreaguje na nadraţaj.GANGLIJE su saĉinjene od većeg broja nervnih ćelije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro. ima ih veći broj na jednom neuronu. dendritima primaju nadraţaj od neurita senzitivne ćelije a dendritima su vezane za motorne ćelije (nervni impuls=nadraţaj). inerviše organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta. 3. sastoji se od više ganglija. . DEUTOCEREBRUM – nastao stapankjem drugog para ganglija on inerviše pipke i antene 3. ASOCIJATIVNE ĆELIJE – nalaze se u ganglijama. Podţdrelne ganglije se takoĊe spajaju u jednu masu u inervišu usne delove Grudne ganglije inervišu lokomotorne organe (krila i noge) Trbušne ganglije inervišu najveći broj unutrašnjih organa koji se nalaze u trbuhu. Frontalna ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se OCCiPITALNA ganglija. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje polaze nervne vrpce koje se završavaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem. Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moţe biti: Glaveni Grudni Trbušni U glavi se nalazi 6 pari ganglija. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su. SENZITIVNE ĆELIJE – ĉulne ćelije koje primaju nadraţaje iz spoljašnje sredine. a neuritima od neurona.

sekretornu ulogu i nervnu funkciju. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /. .nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak.Carpora allata . Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. Carpora cardiaca . ona luĉi svoj sopstveni hormon. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem.

nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak.sekretornu ulogu i nervnu funkciju. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /. Carpora cardiaca . ona luĉi svoj sopstveni hormon.I .11 ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA (najvaţnije endokrine ţlezde i njihovi hormoni) Carpora allata . kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem . Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve.

Sastoje se od većeg broja semenih cevi na kojima se razlikuje vršni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne ćelije SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. trbušnom segmentu. 3. 4. 1. na donjem delu neparnog semenovoda nalazi se još više hitiniziran deo – kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima diferencijalno-dijagnostiĉki karakter. funkcije pojedinih delova) Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla. parne) – luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje spermatozoida u tzv. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je snabdevena snaţnim mišićima i sluţi za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije. Spermatocytae se dalje dele i daju spermatozoide. VAS DEFERENS (parni semenovod) – imaju oblik jednostavne cevi koje sluţe za sprovoĊenje spermatozoida do neparnog semenovoda. SPERMATOFORE / paketiće spermatozoida / . Donji deo je obiĉno proširen i ĉini Vesicula seminales .I – 12 MUŠKI POLNI ORGANI (opis. polni otvor kod muţjaka se nalazi na 9. 2. u njih se ulivaju sekreti specijalnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u vitalnom stanju. 5. TESTES (semenici) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni. AKCESORNE ŢLEZDE (dodatne. VESICULA SEMINALES sluţe za sakupljanje i ĉuvanje spermatozoida do momenta kopulacije. poloţaj. delovi.

U zavisnosti od toga šta nastaje njihovom deobom. Ţenske polne organe ĉine sledeći delovi: 1. delovi.  Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela: germarium – vršni (apikalni) deo odnosno klicište. Sastoje se od jajnih ćelija – OVARIOLA . boţe ih biti od 1 do nekoliko stotina. a njihovu ishranu vrši folikularni epitel. PRAMENAST TIP – sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod II. funkcije pojedinih delova) Ţenski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni ektodermalnog.I – 13 ŢENSKI POLNI ORGANI (opis. U zavisnosti od toga gde se nalaze ţumancentne ćelije postoje dva podtipa meroistiĉnog tipa:  politrofni – ţumancentne ćelije se nalaze iznad svake jajne ćelije  teletrofni – ţumancentne ćelije se nalaze u germariumu a sa jajnim ćelijama su povezane preko protoplazmatiĉnih kanala preko kojih ih i prehranjuju vitelarium – bazalni deo ovariole OVARIOLA GERMARIUM sazrevanjem daje oogoniae koje deobom daju oocytae OOGONIAE: MEROISTIĈNI TIP politrofni podtip teletrofni podtip PANOISTIĈNI TIP VITELARIUM Prema naĉinu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma: I. oogoniae se se dele na: a) PANOISTIĈNI TIP – oogoniae daju samo jajne ćelije deobom. broj ovariola je razliĉit i zavisi od vrste insekta. b) MEROISTIĈNI TIP – oogoinae deobom daju i jajne ćelije i ţumancentne ćelije koje vrše njihovu ishranu. poloţaj. JAJNICI (Ovariumi) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. ĈEŠLJAST TIP – svaka ovariola uvire posebno u jajovod . u njemu se nalaze nediferencirane ćelije koje sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ĆELIJE.

.

2. vaginalni otvor / ooporus / se nalazi na 9. ACESORNE ŢLEZDE (dodatne. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) – organ preko koga se vrši kopulacija (sparivanje). RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) – sluţi za ĉuvanje semena nakon kopulacije do momenta oploĊenja jajne ćelije. kada dolazi do oploĊenja B. semena kesica ima veliki znaĉak kod insekata koji se pare samo jednom u ţivotu a jaja nose ceo ţivot (više godina) – kao što su matice socijalnih insekata / pĉele. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje sluţe za sprovoĊenje jajnih ćelija o9d ovarijuma da neparnog jajovoda 3. trbušnom segmentu. ne javlja se kod svih insekata. Vagina nosi odreĊene dodatke: A. . a zatim se spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se ĉuvaju dok jaja iz ovarijuma ne krenu kroz vaginu. ĉesto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije. mravi / C. kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja sluţi za polaganje jaja. u nju uviru sekreti posebnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u posebnom stanju. lepljive ţlezde) . NEPARNI JAJOVOD (Vagina) – ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi.luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje jaja za podlogu ili za prikrivanje jajnih legala.

borova) Njihovo razmnoţavanje se vrši naroĉitim.) a takoĊe i po boji mogu biti vrlo raznolika. Protoplazma je spolja obavijena ţumancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budući embrion. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliĉita (okruglasta. partenogenetsko (PARTENOGENEZA) – insekti se raĊaju iz neoploĊenih jaja JAJE – predstavlja jednu uvećanu ćeliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) – u razmnoţavasnju uĉestvuju i jaje i spermatozoid 2.. Rep omogućava kretanje spermatozoida kroz semenovode.glava . izduţena. obiĉno se na temenu jajete nalazi nešto veći otvor kanala – mikropile koja polazi kroz ţumancentnu opnu i sluţi za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta.pojava da se jaja izlegu u telu ţenke i da ona raĊa ţive mladunce. Razmnoţavanje polnim ćelijama moţe biti: 1.jako pokretljiv rep U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. karakteristiĉno je da su sva imaga iz istog legla istog pola. viviparitet) Insekti su organizmi sa razluĉenim polovima. Kod mnogih insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE – paketiće koje muţjak pri kopulaciji predaje ţenki. VIVIPARITET.I – 14 RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (naĉini. IzmeĊu ovipareiteta i vivipariteta postoji ĉitav niz prelaza:  OVOVIVIPARITET – embrionalno razviće se odvije u telu ţenke a larva se raĊa neposredno po polaganju jaja (kod tahinida)  LARVIPARITET – ţenka raĊa ţive mladunce koji se izlegu u telu same ţenke (pojava kod lĉisnih vaši i mnogih muva)  PUPIPARITET – embrionalno i postembrionalno razviće se odvijaju u telu ţenke a ona raĊa tj. . eliptiĉna. tzv. Pored pora. građa polnih ćelija. zvezdasta. izbacuje gotove lutke (kod konjske muve) POLYEMBRIONIA – pojava da se iz jednog jajeta izleţe veći broj larvi. na kojoj se nalazi veliki broj pora koje sluţe za disanje samog jajeta. mada su uoĉene i pojave hermafroditizma (svilena buba. oviparitet.Spolja je jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta. gubar. SPERMATOZOID – mikroskopski sitne ćelije na kojima se jasno razlikuju dva dela: . kod ove ose se iz jednog jajeta izleţe 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga. tanjirasta.. POLNIM ĆELIJAMA / jaje i spermatozoid /. U većini sluĉajeva insekti polaţu jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET.

vrste partenogeneze sa primerima) Vid razmnoţavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploĊenih jaja. već iskljuĉivo ţenke. oploĊene ţenke imaga polaţu jaja pod korom drveća iz kojih se razvijaju larve koje će dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna gametogenetska. Iz oploĊenih jaja se raĊaju pĉele radilice i matice a iz neoploĊenih samo trutovi.. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vašiju kod kojih se posle neodreĊenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija. osa. kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i gametogenetske generacije. ovo nije retka pojava i sreće se kod mnogijh insekatskih grupa. mrava.. javlja se kod štitastih vaši (Coccidae) PEDOGENEZA . ALTERNIRAJUĆA ILI CIKLIĈNA PARTENOGENEZA – vid mešovite partenogeneze kod koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije.. svilena buba. . što je mnogo ĉešći sluĉaj. iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omotaĉ koji larve probijaju i izlaze napolje.vid partenogeneze kod koga nezrele ţenke u stadijumu larve vrše akt razmnoţavanja. U sluĉaju da nastaju individue muškog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluĉaju da nastaju individue ţenskog pola THELYTOKIA. Vrste koje se ovako razmnoţavaju nemaju muţjake. ali pod odreĊenim uslovima kod odreĊenih individua dolazi do partenogeneze (gubar. kasnije ove larve mogu ili da na isti naĉin proizvedu nove mladunce ili da se preobraze u muškog imaga. ISKLJUĈIVA (ĉista) PARTENOGENEZA – iskljuĉivo razmnoţavanje partenogenetskim putem. ovaj vid razmnoţavanja je otkriven kod mušice Miaster metroloas kod koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda.) redovna (normalna) – kod nsekata koji se redovno razmnoţavaju na ovaj naĉin.I – 16 PARTENOGENEZA /deviĉansko razviće/ (definicija. ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata – bumbara.Ovo se moţe odvijati u pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna cikliĉna partenogeneza. jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u samoj ţenki larvi. Normalna partenogeneze moţe biti: MEŠOVITA PARTENOGENEZA. Partenogenezom mogu nastati oba pola. Partenogeneza moţe biti: sluĉajna (nenormalna) – kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom.Primer je domaća pĉela: kod nje matica u toku leta polaţe i oploĊena i neoploĊena jaja.nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoţavaju i partenogenezom i gametogenezom. PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa šišaruša (Cynipidae) i biljnih vaši (Chermesidae)..

I – 15 GAMETOGENEZA (definicija. Naĉin kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI. Pri polaganju jaja ţenke vode raĉuna o njihovoj zaštiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika. Izbor mesta za polaganje jaja ţenke vrše na osnovu instinkta i vrlo retko greše. i vrsta ĉije ţenke jaja polaţu bez reda ne vodeći raĉuna o tome kako će se buduće larve razvjati. LEPTIRI). Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo oĉvrsne na vazduhu. oploĊenje se odvija u telu ţenke nakon kopulacije. dok druge. dok ţenke skakavaca svoja jaja polaţu u ooteke (jedna vrsta ĉaure) u kojima jaja slaţu u pravilne redove. Polyandria je mnogo reĊi sluĉaj. muţjaci bauljara imaju proširene delove tarzusa koji im sluţe za bolje i lakše prianjanje za ţenku. a kod nekih vrsta ona mogu biti toliko karakteristiĉna da ja na osnovu njih moguće determinisati vrstu. Npr. Ţenke rovaca i uholaţa ĉuvaju svoja jaja straţareći pored njih u naroĉito iskopanoj jamici. nije redak sluĉaj da muţjak kopulira više puta i to sa istom ţenkom ili više njih – polygamija (POTKORNJACI.). stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika. Da bi se kod vrsta koje se razmnoţavaju gametogenezom stvorio novi organozam potrebno je da doĊe do oploĊenja jajeta spermatozoidom. Monogamija tj. Npr. višekratno parenje jednog muţjaka i jedne ţenke se javlja kod TERMITA gde muţjak i ţenka ţive zajedno u istoj komorici i po 15 godina. POLAGANJE JAJA – obiĉno brzo nakon kopulacije ţenke poĉinju da polaţu jaja. termiti. Ima. VILINSKI KONJICI. KUKAVIĈJA SUZA (Malacosoma neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granĉica u vidu šireg prstena.. KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi. spermatozoidi / koje jedinke razliĉitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. Kod nekih insekata ţenke najpre pripremaju sredinu gde će poloţiti jaja. Za ĉin kopulacije insekti ĉesto imaju razliĉite dodatke na telu: npr. polaganje jaja) Vid razmnoţavanja u kome uĉestvuju oba pola sa specijalnim polnim ćelijama / jaja. ţenka najpre u odreĊenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje će poloţiti jaja. dok grabljive ose ne polaţu jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za buduće larve i tek tada polaţu jaja na prikupljenu hranu. dok muţjaci vilinskog konjica imaju na kraju trbuha klešta kojima ţenku drţe za vrat u toku kopulacije. neke u mirovanju (LEPTIRI). naprotiv.. ŢUTOTRBE i dr. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika. Neke ţenke polaţu jaja bez ikakvog reda. neke danju neke noću. pre svbega dovoljno hrane. Insekti ĉije se larve hrane biljnim delovima polaţu jaja na biljke. meĊutim. Ţenka HRASTOVOG LITIJAŠA polaţe svoja jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima. Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa: SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) – individue muškog i ţenskog pola se sparuju – kopuliraju i u tom aktu ostaju duţe ili kraće vreme. sparivanje polova. pĉele. ţenke GUBARA. neke plivajući. obiĉno u nekim nenormalnim okolnostima. kod potkornjaka. . Npr. PĈELE. Ukoliko oploĊenje izostane. cigaraši savijaju listove u specijalne uvojke u koje polaţu jaja. pa i ceo dan). Najzaštićenija jaja imaju socijalni insekti – mravi. pri ĉemu biraju odreĊenu vrstu biljke i njen odreĊeni deo – borov savijaĉ polaţe jaja iskljuĉiva na terminalnimm izbojcima mladih borova npr.Poloţaj tela pri kopulaciji je takoĊe razliĉit.U velikom broju sluĉajeva muţjak samo jednom kopulira posle ĉega ugine. Kad se radi o štetnim vrstama neophodno je poznavati: naĉin polaganja jaja broj jaja koje poloţi jedna ţenka vreme polaganja i trajanje polaganja jaja mesto polaganja jaja Kod izbora mesta za polaganje jaja ţenka bira paţljivo: najĉešće je to mesto gde će buduće larve imati sve uslove za razvoj. kao i duţina trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko ĉasova. MeĊutim. jaje će ostati sterilno i iz njega se neće razviti nova jedinka (osim u sluĉaju nenormalne partenogeneze). Mesto na kome ţenka poloţi jaja naziva se JAJNO LEGLO.. dlaĉicama i sekretima sa svog trbuha . svoja jaja polaţu u gomilicama koje pokrivaju ljuspama.

unutrašnji klicin list . u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak embriona.  nervni sistem i  svi neparni delovi polnih organa. Od EKTODERMA nastaje:  koţa sa dodacima i ţlezdama. Istovremeno sa obrazovanjem uzduţne brazde ćelije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poĉinju da se diferenciraju stvarajući tvorevine koje se izduţuju sve dok se ne spoje i formiraju treći. .ENDODERM. Ćelije se umnoţavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoćelijski omotaĉ – BLASTODERM.  traheje. tok. Brazda se proširuje i na taj naĉina se stvaraju dva sloja ćelija od kojih se spoljni naziva EKTODERM (spoljašnji klicin list) a unutrašnji MESODERM (srednji klicin list). Ćelije blastoderma u poĉetku su sve jadenake ali u odreĊenom momentu sa jedne strane jajeta dolazi do izduţivanja ćelija blastoderma. Svaki deo ćelijskog jedra se okruţuje delom protoplazme i na taj naĉin se obrazuju nove ćelije. ĉime se stvara zadebljali region (najĉešće uzduţno ovalan) koji se zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA.I – 17 EMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. Proces nastanka embriona poĉinje deobom ćelijskog jedra jajne ćelije.  prednje i srednje crevo. Ovo zadebljanje predstavlja trbušnu stranu budućeg embriona. Od MESODERMA nastaje:  mišićni sistem  cirkulatorni organ – krv  masno tkivo  ostali delovi polnih organa Od ENDODERMA nastaje  samo srednje crevo Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUŢNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom (uleganjem) blastoderma. trajanje) Embrionalno razviće je razviće koje se odvija u stadijumu jajeta tj. Nakon što se ćelije jako umnoţe one migriraju kroz deutoplazmu (ţumance) sve do ţumancentne opne.

larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru. ali u jajnoj ljusci ostaje do proleća dok ne otopli. Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvića je razliĉito kod razliĉitih vrsta. Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvića: viša povoljna temperatura ga ubrzava aniţa ga usporava. Na traci se jajvljaju popreĉne brazde koje razdvajaju buduće segmente.     . Kod nekih muva ono traje nepun dan kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana kod svica 5-6 nedelja kod gubara 8-9 meseci . Od opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da štiti embrion od spoljašnjih uticaja. Kraj embrionalnog razvića podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva. koja jajnu ljusku napušta probijajući je.Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zaštitne opne koje nastaju naborima i sve više se šire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okruţe klicinu traku formirajući dve opne: SPOLJAŠNJU (serosa) i UNUTRAŠNJU (amnion). cepajući ili progrizajući. Na segmentima nastaju parni kesiĉsti izvrati – osnove budućih ekstremiteta. dok će trbušni zakrţljati. naime. s tim što se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim razvićem. Na kraju embrionalnog razvića opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri napuštanju jajne ljuske. Dalji tok embrionalnog razvića sastoji se u segmentaciji klicine trake. od njih će se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima. U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment.

Oni u svom posembrionalnom razviću prolaze sasvim neznatan preobraţaj ili ga uopšte ne prolaze . pipcima. III. Dakle. kod lisnih zolja (pagusenice)  larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlaši. ipak ni kod ove grupe insekata preobraţaj nije istog tipa ni jaĉine. tokom razvića ovi insekti prolaze kroz sledeće stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO. ona mora da proĊe kroz još jedan stadijum – stadijum lutke . Osim toga. Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaĉaj ni istu jaĉinu. Po obliku mogu biti veoma raznolike. Ove promene morfologije se nazivaju preobraţaj ili metamorfoza. Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju. ali je manja. larve se dele na: I.I – 18 POSTEMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. IzmeĊu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji ĉitav niz prelaza.neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) ĉim izaĊu iz jajne ljuske odmah izgledaju kao njihov imago. insekti iz ove grupe takoĊe prolaze kroz stadijume JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga. polne nezrela i beskrilna. potkornjaci. trajanje) Postembrionalno razviće podrazumeva razviće insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta prelaska u adultni oblik – stadijum imaga. PRIMARNE LARVE – larve koje su sliĉne svom imagu. a najjednostavnija je sledeća:  larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom – ovaj tip se sreće kod Coleoptera. Njihovo razviće je jednostavno i odvija se kroz prosto rastenje. U toku postembrionalnog razvića. Postoje razliĉite klasifikacije tercijarnih larvi. Na osnovu intenziteta i toka procesa metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreĊene grupe: Ametabola . prvenstveno beskrilnošću. Larve razliĉitih vrsta su razliĉite graĊe i imaju razliĉit naĉin ţivota. prolazeći iz stadijuma u stadijum.neĉlankovite) – gusenice Lepidoptera. kao i tazliĉitog naĉina ishrane. ona raste. dobija krila i polono sazreva. tok. SEKUNDARNE LARVE – imaju provizorne organe. a od njega se razlikuju samo po veliĉini i tome što su polno nezreli.. pa se ova grupa deli na podgrupe:  Hemimetabola – grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu  Holometabola – grupa insekata koja u svom razviću prolazi kroz potpunu metamorfozu Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podseća na svog imaga. TERCIJERNE LARVE – imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga. što je posledica razliĉitih sredina i uslova u kojima se razvijaju. te posle poslednjeg presvlaĉenja prelazi u adultni oblik IMAGO. Kod ovih vrsta nakon što larva potpuno izraste. kako bi prešla u adultni oblik. ali imaju i mnoge morfološke osobine imaga. krilima. a podrazumeva niz morfoloških promena koje dovode do stvaranja imaga. . insekti iz grupe Holometabola u toku razvića prolaze sledeće stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO STADIJUM LARVE Ovo je stadijum koji nastaje od momenta napuštanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj. striţibube. stadijuma imaga. dok se kod drugih potpuno razlikuju. Na osnovu prisutnosti larvenih organa i sliĉnosti sa imagom. one NEMAJU provizorne organe a od imaga se razlikuju po veliĉini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraĊenim genitalnim dodacima. Neuroptera i Trichoptera  larve sa grudnim i trbušnim nogama (od kojih su trbušne laţne. Ovo razviće se odvija razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. komarci) ili sa zakrţljalom glavom (acefalne larve muva). Kod Holometabola larve koje izaĊu iz jajeta ni malo ne liĉe na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe koji su privremenog karaktera. Dakle. II. Metabola – grupa insekata koji u svom razviću prolaze kroz potpun preobraţaj. kod nekih insekata one liĉe na svoja imaga..

već i u zameni svih onih organa koji su. Ĉim se nova kutikula formira. tako da se ishrana larve moţe nazvati i ţdranjem. na mestu gde će se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku ĉitavog stadijuma larve. vodenog cveta 22x. beskrilnost.Ishrana– glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. Tokom svog ţivota larva hranu pretvara u tkiva koja će kasnije dati razne organe imaga. nastali od spoljašnjeg klicinog lista (egzoderma) – zamena hitinske pokoţice prednjeg i zadnjeg creva. Zato se moţe reći da sa starijim stadijumima larvenog razvića štetnost štetne vrste raste. Larva sobne muve se do prelaska u lutku presvuĉe 3x. Presvlaĉenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koţe. obliku i morfologiji. trbušni segmenti se jasno telesni oblik graĊe razlikuju od grudnih pipci znatno kraći ili ĉak potpuno zakrţljali imago leptira ima aparat za sisanje graĊa i oblik usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira ektremiteta larva ima aparat za krickanje dobro razvijene.Tada se ispod stare koţe luĉenjem hipodermisa formira nova koţa tj. strukturi. ove ćelije se aktiviraju i poĉinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajući odgovarajuće organe imaga. RAZLIKE IZMEĐU LARVE I IMAGA (prvenstveno : veliĉina. već i po boji. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih. npr. kada larva prestane da se hrani i kreće. segmenti jednolike imaju krila. pĉele 8x. TakoĊe. kod nekih vrsta tokom presvalĉenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. Za proces presvlaĉenja larva obiĉno bira neko skrovito mesto. Kod nekih vrsta broj presvlaĉenja moţe da varira i da zavisi od uslova sredine. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke. polna nezrelost) LARVA IMAGO koţa tanja i mekša deblja i ĉvršća uţe i duţe od imaga. larva ponovo postaje aktivna i poĉinje da se hrani još većim intenzitetom. a broj presvlaĉenja zavisi od vrste i za većinu vrsta on je konstantan. IzmeĊu starog i novog sloja specijalne koţne ţlezde luĉe sekret (egzuvijalni sekret) koji pomaţe razdvajanje stare i nove kutikule. nediferenciranih ćelija koje se nalaze na raznim mestima u telu larve (najĉešće pod koţom. tkom kog se dešava i da larva ugine. Dakle. a nalaze se u telu tercijarne larve. traheja i raznih koţnih ţlezda. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji će se formirati. Larva poĉinje sa intenzivnom ishranom od momenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve više pojaĉava. Nakon završetka presvlaĉenja. ĉlankovite noge noge kod larvi su obiĉno rudimentisane imaju krila u graĊi crvnog kanala najĉešće. Zato se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliĉini. što je posledica razliĉitog naĉina ishrane izmeĊu larve i imaga unutrašnja u graĊi trahealnog sistema. kao i koţa. Vreme od jednog do drugog presvlaĉenja naziva se stadijum larvenog razvića. Larva se u toku svog ţivota presvuĉe više puta. . larva larve organizacija tela koje ţive u vodi imaju trahejalne škrge dok njihova imaga koja ţive u vazduhu imaju normalan trahealni sistem Imaginalni centri – predstavljaju tzv. skakavca 5x. zbacivanje stare kutikule. dakle. stara puca i iz nje larva izlazi sa novom koţom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno veća od stare što larvi omogućva da odjednom naglo poraste. larva tokom svog ţivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih će se formirati organi imaga. presvlaĉenje je jedan komplikovan i za larvu muĉan proces. jer tokom procesa presvlaĉenja ona postaje troma i ne hrani se par dana pred presvlaĉenje i tokom samog presvlaĉenja. novi sloj kutikule. Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAĈENJE tj. Ono nastupa onda kada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moţe da se širi).

već se u sopstvenoj koţi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika (libera. Zato je lutka vrlo ĉesto zaštićena razliĉitim tvorevinama (kokon. Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgraĊuju. STADIJUM IMAGA Nakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena košuljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago – potpuno formirani insekt. sopstveni izmet..  PUPA COARCTATA / buretasta lutka. ubrzo. pod kamenjem.) Stadijum lutke traje razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. dok kod drugih vrsta mora da protekne odreĊeno vreme. nekad i pola godine. Neuroptera. Kod većine insekata ovaj stadijum je period mirovanja pri ĉemu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogućnosti kretanja. kad imago leptira oizaĊe iz svoje košuljice. usni delovi) odvojeni od tela lutke tj.) gde ĉesto grade lutkine kolevke. lutkina kolevka) ili je smeštena na nekakvo skrovito mesto. ĉetine. Preobraţaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa. zbog ĉega se ĉesto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga. HISTOGENEZA . Lepidoptera i Trichoptera. kod potkornjaka tek nastali imago je bledoţute boje. pipci. . on se osuši i oĉvrsnea krila mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let. tu ima izuzetaka kod nekih Diptera. Postoje tri osnovna tipa lutke:  PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera. obiĉno posle nekoliko dana u lutki su već formirani svi organi imaga. Histoliza poĉinje zapravo pred samo poslednje presvlaĉenje larve. Tako npr. puparium / (Diptera) – predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine košuljice.STADIJUM LUTKE Lutka je treći stadijum razvića insekata koji imaju tercijernu larvu. Drugi naĉin je liocitoza. njegova krila su smeţurana i slepljena uz telo. ali. U ovom drugom sluĉaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj.poĉinje istovremeno sa histolizom. tog trenutka leptir nije sposoban za let. obtecta) Zbog ranjivosti i nepokretnosti lĉutke njihove larve se brinu o tome da one budu zaštićene tokom celog preobraţaja: za hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drveća. a tek kasnije postaje tamnomrk ili crn. ona se ne presvlaĉi. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ĉije se ćelije intenzivno dele koristeći kao gradivni materijal za svoje razmnoţavanje kašastu masu bastalu histolizom larvenih organa... Histoliza i histogeneza se završavaju veoma brzo . Hymenoptera) – odlikuje se time da su na njoj svi ekstremiteti budućeg imaga (noge. pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroĉitih hemijskih materija koje se obrazuju u telu lutke. PROCES HISTOLIZE se moţe odvijati na dva naĉina. Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se dešava i fagocitozom i liocitozom istovremeno. Ovim stadijmom završava se proces preobraţaja larve u imago. on je mokar i mekan. ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo ograniĉena i daleko izostaje za pokretljivošću larve. u zemlji. kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne svoj krajnji stadijum. Hylobius. Novi imago se razlikuje od starog. Prvi naĉin je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju krvne ćelije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoţe. Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoţavanje ĉim izaĊe iz lutke (leptiri). Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga. tako da su već u poĉetnom stadijumu lutke svi organi larve pretvoreni u kašastu masu obavijenu lutkinom košuljicom.. mnoge larve oko sebe izgraĊuju skloništa od raznih materijala (iverje. proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE.  PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) – ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni lutkinom egzuvijom. Ovaj sluĉaj je najĉešći kod Scolytidae. a na njega veliki uticaj imaju spoljašnji uslovi (povoljni ga skraćuju a nepovoljni produţuju). kućice puţeva. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko ţdranje. Proces obiĉno poĉinje poslednjim presvlaĉenjem larve i prelaskom u lutku. Tachina itd. I kod većine drugih insekata tek nastali imago se razlikuje od starog. Što se tiĉe nepokretnosti. slobodni. pred HRIZALIDACIJU.. Pissodes. zrnca peska. Npr. ovo je naroĉito zastupljeno kod Diptera.

tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moţe da traje i celu letnju sezonu Na poĉetak rojenja jako utiĉu vremenski faktori. Postoje i vrste ĉije razviće traje više od godine – 2. te je stoga i vreme trajanja ţivota imaga razliĉito od vrste do vrste. Imaga vrsta koje prezimljavaju ţive znatno duţe – nekoliko meseci . Od spoljašnjih faktora na trajanje razvića utiĉu: TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ţivotinje. neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius). ali je kod većine ukupno vreme oko 12 meseci. od jajeta do polno zrelog imaga. tj. potkornjaci. mravlja matica do 12 godina a matica termita i do 15 godina. kod razliĉitih vrsta traju razliĉito. postoje vrste ĉije razviće traje manje od godinu dana. TRAJANJE ĈITAVOG RAZVIĆA Ako se posmatra razviće svih sadijuma zajedno.ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obiĉno u masama radi parenja naziva se vreme rojenja. 3 pa i 4 godine. kišno vreme moţe da odgodi poĉetak rojenja a toplo povoljno vreme da ga preurani.. Pissodes. moţe se uoĉiti da kod većine vrsta ukupan razvoj traje 12 meseci. u razmnoţavanju. Pojedini stadijumi razvića. kod vrsta koje ne lete rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama. Nepogodno. Calosoma. TRAJANJE ŢIVOTA IMAGA Funkcija imaga je pre svega u produţetku vrste tj. VLAŢNOST – utvrĊeno je da za brţe razvićwe insekata nije dovoljan samo odgovarajuća temperatura sredine. naravno. već da u tome znaĉajnu ulogu ima i povoljna vlaţnost vazduha Povoljnost ishrane (dovoljne koliĉine odgovarajuće vrste hrane) Svetlost . neki imaju krila samo u vreme rojenja. posle ĉega obiĉno uginu. Ovo naroĉito vaţi za one štetne vrse ĉije rojenje pada u rano proleće. telesna temperatura im zavisi od temperature sredine u kojoj se nalaze. Kako je za celokupno razviće jednog insekta odreĊene vrste potrebna jedna odreĊena koliĉina toplote. a odbacuju ih odmah nakon kopulacije (mravi. Postoje i vrste ĉija imaga ţive i više godina tokom kojih više puta kopuliraju – imaga Hylobius. Najduţi ţivot imaju ţenke socijalnih vrstea – matica domaće pĉele ţivi do 5 godina. Sa sruge strane.avgusta Gundelj u maju Mrazovci od oktobra do decembra Vrste koje imaju višestruku generaciju roje se više puta godišnje: Borova lisna zolja 2x (april i jul) Neki potkornjaci 3x (april. tek toliko da se polovi spare i ţenka poloţi jaja Muţjaci leptira Psycha apiformis ţive svega 32 minuta Za većinu insekata ţivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje. Razne vrste insekata roje se u razliĉito vreme godine: Neki potkornjaci u rano proleće Gubar jula . jun i septembar) Trajanje rojenja imaga je takoĊe razliĉito kod razliĉitih vrsta: Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati Kod većine leptira. Vodeni cvet – imago ţivi svega nekoliko sati . pri ĉemu najĉešće ukupno razviće se odvije u dve kalendarske godine.. razumljivo je da će niţa temperatura sredine produţiti period razvića a viša (ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period. Tu funkciju imaga razliĉitih vrsta obave za razliĉito vreme. Insekti koji lete roje se u manjim ili većim oblacima. termiti).

trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom. postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci.LATENCA ili DIJAPAUZA Latenca predstavlja usporavanje u razviću neke vrste odnosno privremeni prekid u razviću neke vrste koji nastaje iz. koje dugo polaţu jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrštaju (potkornjaci). primeri) Kalendar razvića predstavlja šematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele.) Dvostruka generacija – Diprion pini Neke lisne vaši imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju Kod vrsta koje imaju jednogodišnju generaciju. . Najduţu. Najĉešće se dogaĊa u stadijumu lutke i jajeta. Najĉešći sluĉaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kaţe da imaju prostu ili jednogodišnju generaciju. trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada štetoĉina pravi najveću štetu. to je vremeod jajeta do jajeta. Latenca moţe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije. jer brzo pruţa potrebne informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke o merama borbe. TakoĊe. ovakve kalendare nije moguće napraviti za sve insekte. odnosno u onim stadijumima kada je insekt najzaštićeniji. pa se za njih kaţe da imaju višegodišnju generaciju. GUBAR – njegova ţenka krajem jula polaţe jaja iz kojih se polno zrele ţivotinje javljaju krajem jula naredne godine. to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izašao iz tog jajeta ne postane polno zreo i poĉne sa razmnoţavanjem. trostruku. kao i stadijumi u kojima je ona štetna. Isti je sluĉaj i kod vrsta sa višegodišnjom generacijom . Kraće reĉeno. ĉetvorostruku itd. GENERACIJA Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvića. razviće se normalno daje odvija bez ikakvih posledica po ţivotinju koja ju je preţivela. Ovakav kalendar sadrţi podatke o trajanju generacije. za sad.Višegodišnja generacija moţe biti: Dvogodišnja – 24 meseca za ĉitavo razviće Trogodišnju – 36 meseci Ĉetvorogodišnju – 48 meseci . Nakon što latenca proĊe.. Latenca moţe da nastupi u bilo kom stadijumu razvića insekta. Kalendar razvića je stoga vrlo koristan u praktiĉnom radu. već se proteţe na dve kalendarske godine.. Za njih se kaţe da imaju višestruku generaciju godišnje (dvostruku. Ovaj produţetak moţe da bude znatan i da iznosi 2 do 8 puta više od uobiĉajenog vremena razvića. Najjednostavnije se pravi kalendar razvića za štetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene. nepoznatih razloga i usled koga se produţava normalni period razvića. pa broj kalendarskih godina moţe da se izraĉuna preko formule: X+1 I-19 KALENDAR RAZVIĆA I BIOLOŠKA FORMULA (definicija. u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine štetoĉina nalazi. gde se po mesecima prikazuje sta nje razvoja štetoĉine. MeĊutim. naroĉito ne za one ĉija imaga dugo ţive. generaciju ima severnoameriĉki cvrĉak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina. Postoje i vrste kod kojih generacija traje više od jedne godine. do danas poznatu. Drugim reĉima.

). Npr.12.) Npr.12.12. U biloškoj formuli meseci se oznaĉavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaĉava januar. ali je praktiĉnija od kalendara zato što se iz nje gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija. Brojevi od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima. dok se brojevi 10. odvajaju taĉkama (. to znaĉi od jula do januara. To je stoga što razviće zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste) odnosno od temperature sredine. U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve. već se jednostavno reĊaju. Osnova biloške formule izgleda ovako: Vreme jajeta – vreme larve Vreme lutke + vreme imaga Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga.Pri izradi kalendara razvića koriste se taĉno utvrĊeni simboli: jaje larva larva u kokonu lutka + imago Imago koji polaţe jaja Da bi se u kalendarima vremenski što taĉnije predstavili pojedini stadijumi štetoĉine svaki mesec je podeljen na tri dekade (po 10 dana). kad je insekt štetan itd. onda se vreme jajeta ne unosi u formulu. a u imeniocu stadijumi lutke i imaga. vlaţnosti vazduha itd.3. Limantria dispar godina I II 1930. to znaĉi od jula do decembra. U upotrebi je i podela meseca na nedelje. 3 mart itd. Ona u vrlo saţetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvića. III IV V VI VII VIII IX X XI XII Biološka formula (vita formula) se koristi za šematski prikaz bionomije štetnih insekata. Izmislio ju je nemaĉki entomolog Rhumbler. u kom mesecu se koji stadijum nalazi. Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su: a– prva trećina meseca (anterior) m – druga trećina meseca (medius) p – poslednja trećina u mesecu (posterior) Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajućeg meseca. On ĉak ne mora da se podudara ni za svaku godinu u odreĊenom podruĉju areala.11. PRIMER: bioformula borove veštice (Sphinx pinastri)= -89 10. 1931. a ako piše 712. 6a znaĉi prva dekada juna a 5m znaĉi druga dekada maja.4 oznaĉavaju nedelje meseca. ako u formuli piše 7. a njihove oznake se stavljaju u eksponent odgovarajućeg meseca. februara. 2 februar.2. Napravljen kalendar ne mora da vaţi za sve krajeve areala odreĊenog insekta. . gde se brojevima 1. Zarez u formuli oznaĉava prezimljavanje (.5+67 Ovo znaĉi da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja. Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstićem (+).

da bi u maju treće godine prešla u stadijum lutke iz koje se u junu. pored drveća ţivi i veliki broj drugih boljaka i ţivotinja. 5 (5)34 6+7 Dakle.10(10. naredne godine će se javiti 24 000 000 leptira. 4 5+67 Ovo znaĉi da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul. prezimi jednom i ţivi do maja sledeće godine. Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraţaj u formulu ne ulazi razlomaĉka crta. onda je ĉinjenica da u odreĊenoj biocenozi postoji odreĊeni.3) 7+78 3+4 ( ) Znak > znaĉi da imago posle polaganja jaja ţivi još neodreĊeno vreme.6p.8. u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi jedan par ./ Pod normalnim uslovima na jedinici površine neke šume ţivi odreĊeni NORMALAN broj razliĉitih vrsta biljaka i ţivotinja. gljive) ili abiotiĉke prirode (nepovoljni uslovi sredine). pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste propada pod dejstvom tzv redukujućih faktora. ovakve brojke su nerealne zato što postoji ĉitav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste ţenke. ako se uzme još jedna godina razmnoţavanja i neka se iz ovih jaja izlegne samo trećina. A. Ova pojava samo na izgled deluje sluĉajna. vrste gradacija. konstantan normalan broj individua razliĉitih vrsta neobiĉna. biocenozi. kada pravi kokon u kome ostaje u trećoj i ĉetvrtoj nedelji maja. primer) ♂♀ Masovno razmnoţavanje ili kalamite predstavlja enormno uvećanje populacije odreĊene vrste. a period kada je insekt štetan štampa se u formuli masnim slovima (boldovanim). PRIMER: Limantria dispar (gubar) ♀ gubara poloţi 600 jaja u hrastovoj šumi. ptice. korisni insekti. ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna trećina ♀ od svaka će poloţiti 600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno). tok. PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina= -8. U šumskoj zajednici. PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa = Velikim zagradama u jednom delu biološke formule se oznaĉavajunaredne generacije u toj istoj godini: PRIMER: Diprion pini = 4-56(7) 78 . što bi zapravo bilo potomstvo samo jedne ţenke u toku 2 godine. Uzrok tome je to što u šumskohj zajednici postoji niz faktora koji uĉestvuju u redukciji potomstva ĉlanova zajednice koji imaju veliku energiju razmnoţavanja. 5a + 5m 8 > I – 20 MASOVNO RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (uzroci. da bi u junu prešla u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga. -8. Broj individua odreĊene vrste zavisi od same šumske zajednice / od tipa zajednice. Kod vrsta koje grade kokon. . Ako se uzme u obzir teţnja svih vrsta organizama da se neograniĉeno razmnoţavaju.Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znaĉi da neki stadijum razvoja traje ĉitavu godinu. gusenica ovog leptira javlja se u avgustu. uopšte. ali se ona odvija po odreĊenim zakonitostima. Ovaj brooj je razliĉit u zavisnosti od vrste organizma. ti faktori mogu biti biotiĉke prirode (paraziti. meĊutim. u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu narednu godinu u stadijumu larve. starosti zajednice. od geografske širine na kojoj se ona nalazi itd. mesec u kome to ĉine stavlja se u zagrade ( ). julu pojavljuje imago. jer ove vrste nemaju stadjum lutke. PRIMER: rovac= 6m 7m .

Stanje štetoĉine izmeĊu dve gradacije. Obijm poremećaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora. do latence . preko najviše taĉke prenamnoţenja (maksimuma) pa do njegovog prekida. Kao što je reĉeno. uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni) Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje. abnormalne temperature mogu da pogoduju štetoĉini a da budu štetne za njihove neprijatelje iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoţavanja – npr. kao i od jaĉine razmnoţavanja i mogućnosti širenja štetne vrste. Nestanak regulacionih faktora moţe da ima razne uzroke: vremenski uticaji – npr. ĉovek – ĉesto moţe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiĉku ravnoteţu (takoĊe. vetroloma ili pri masovnom oboljneju drveća usled golobrsta ili gljivica. NASTANAK KALAMITETA Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odrţavaju biocenotiĉku .Energija razmnoţavanja štetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za razmnoţavanje naglo raste. dolazi do poremećaja u zajednici. ovi faktori mogu biti biotiĉki ili abiotiĉki i sve dok oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoţavanja štetnih insekata. a najĉešće kroz dva: PROGRADACIJA (PROGRESIJA) – porast populacije štetoĉine do maksimuma RETROGRADACIJA (REGRESIJA) – opadanje brojnosti populacije do minimuma tj. dok sa druge strane. striţibube. od poĉetka povećanja broja individua jedne vrste. Pod gradacijom se podrazumeva ĉitava pojava prenamnoţenja. Gradacija neke štetoĉine razvija se u toku više godina postupno. organsku odnosno biocenotičku ravnotežu u zajednici. posle sbegoloma. Zapravo. kada je populacija u normalnom broju. prolazeći kroz više stadijuma.Faktori koji uĉestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoţavanja odrţavaju tzv. insekti se pojavljuju kao sekundarne štetoĉine u prenamnoţenju (kalamitet) i to najĉešće (za navedene uslove) potkornjaci. u pojavi kalamiteta postoji odreĊena postupnost zbog ĉega se prenamnoţenje insekata naziva još i GRADACIJA. pre svega od koliĉine dostupne hrane i mogućnosti za polaganje jaja. naziva se LATENCA. i šumska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu štetoĉine.

uzorci pojave gradacije nekog insekta još nisu potpuno razjašnjeni. primer su leptiri roda Vanesa) Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u više morfološki razliĉitih oblika. kao što nije poznat ni uzrok predispozicije nekog lokaliteta da bude ţarište gradacije. Za neke štetoĉine je utvrĊeno da ţarišta njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima – lokalitetima koji imaju predispoziciju za to. tada obiĉno govorimo o preletu insekata. imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja jaja: o gundelj – ţenke imaju jaĉe razcijene pipke o gubar – razlika u boji krila i veliĉini trbuha (ţenke imaju deblji trbuh i svetlija krila) SEZONSKI DIMORFIZAM – pojava da se prolećne i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeĊu dve generacije. koja se bavi prouĉavanjem kretanja brojnosti populacija ţivih organizama u ţivotnim zajednicama. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac. najĉešće posle višegodišnje latence. gde je potomstvo jednog para meĊusobno razliĉito. ali se pretpostavlja da je osnovni uzrok unutrašnji nagon i teţnja insekata za rasoprostiranjem vrste. . Prouĉavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA. a zapaţeni su i kod nekih potkornjakanone i još nekih vrsta. Dimorfizam moţe biti: SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue muškog i ţenskog pola razlikuju ne samo po polnim već i po drugim karakteristikama. koji se naziva ŢARIŠTE. trutova i radilica) ALTERNIRAJUĆI (CIKLIĈNI) – karakteristiĉan za biljne vaši koje mogu imati i do 15 generacija godišnje koje se sve meĊusobno razlikuju FAKULTATIVNI (SLUĈAJNI) primećen kod gnjurca. Polimorfizam moţe biti: SOCIJALNI – oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pĉela – razlika u morfologiji matice. PRIMER: o jelenak (muţjaci imaju7 izraţene mandibule. ţenke izgledaju kao skramice zalepljene za neku biljku. ţenke ne) o striţibube – muţjaci imaju kratko telo i duţe pipke o štitaši – muţjaci imaju normalnu morfologiju insekata. ALOHTON – nastaje usled masovnog unošenja / ulaska insekata sa strane. Uzrok ovih preleta nije još uvek poznat. Razlog za ovo još uvek nije poznat. Uopšte. od koga se brzo u koncentriĉnim krugovima širi. Kalamiteti neikih štetoĉina se javljaju istovremeno na više mesta koja su meĊusobno udaljena. nemaju ni oĉi ni noge. a najpoznatiji takvi sluĉajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ĉija jata za kratko vreme uništavaju sve što im sew naĊe na putu a biljnog je porekla.Gradacija obiĉno poĉinje na nekom ograniĉenom prostoru. I – 21 DIMORIZAM I POLIMORFIZAM Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliĉita oblika. Prema poreklu kalamitet moţe biti: AUTOHTON – nastaje na mestu na kome je došlo do poremećaja ravnoteţe i ovakav tip kalamiteta je najĉešći. U ovim sluĉajevima se govori o ’’periodu štetoĉine’’ i tada se kalamiteti javljaju ĉak i na mestima gde se štetoĉina inaĉe retko sreće.

i to razliĉitih otrovnih materija – sredstava za uništavanje štetoĉina koja se zajedniĉkim imenom nazivaju PESTICIDI. ako se primene u pravo vreme i na pravi naĉin daju odliĉne rezultate. sve je ĉešća upotreba ATRAKTANATA (feromoni). C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija protiv štetnih insekata. MAMCI. II DIREKTNE MERE (represivne) Svode se na direktno uništavanje štetne vrste kada se ona prenamnoţi i tako ugrozi šumu ili zelenu površinu. PREPREKE.1 MERE SUZBIJANJA ŠTETOĈINA ZELENIH POVRŠINA Borba protiv štetoĉina svodi se na primenu dve grupe mera: I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) – imaju za cilj spreĉavanje prenamnoţavanja štetnih insekata putem podizanja zdravih i otpornih biljaka. prenose na lokalitete gde su potrebni (šlepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama. dakle – koriste ţiva bića. BUBOLOVKE B) biološke mere za uništavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ţivotinjskog i biljnog carstva. . inhibitora hormona i sl.II . postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama. Pored ovih otrovnih supstanci. insekatskih hormona. pravilno okopavanje. Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zaštitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloţivih mera borbe u cilju spreĉavanja nastajanja šteta od strane insekata. sadnica i zemljišta u kome se vrši sadnja. ĉemu prethodi sakupljanje insekata. uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor zaraze . prepreke širenju pošara) – stabla oslabljena poţarom su laka meta za napade sekundarnih štetoĉina Karantinske mere – spreĉavaju prenošenje štetoĉina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent Predsetveno tretiranje – tretiranje semena. kod ove grupe mera akcenat je na primeni bioloških i preventivnih mera. blagovremene prorede i kresanje donjih grana. što manjeg remećenja biocenotiĉke ravnoteţe. podizanje heterogenih zelenih površina (sa više razliĉitih vrsta) Mere nege koje obuhvataju sanitarne seĉe. u ovu grupu mera spadaju: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala Pravilna sadnja – dovoljno velike sadne jame. pri tom se korisni organizmi štite kroz zaštitu staništa. što manjeg zagaĊivanja ţivotne sredine. uklanjanje poseĉenog materijala koji predstavlja izvor zaraze Protivpoţarne mere (pruge. U ove mere spadaju: A) fiziĉko mehaniĉke mere svode se na upotrebu sile kako bi se uništili insekti. najĉešće metode: SAKUPLJANJE. zalivanje – pravilna nega biljaka Pravilan izbor vrsta koje će se naći na zelenoj površini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove sredine) Podizanje mešovitih šuma radi stabilnosti odnosno.

naprave lutkina gnezda. Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja.  LUTKE – Ovaj metod se primenjuje kod gubara. Ovaj metod treba više koristiti. Na ovaj naĉin se uništavaju i jaja kukaviĉje suze. ligustrum. Ovako se lako hvataju smrĉini surlaši i grĉice. trese se drvo i sakupljaju se imaga. obiĉna borova zolja i ţuta borova zolja.MAMCI. a imaga padaju na platno.  ZAŠTITNI JARKOVI (ROVOVI) – Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm). koja napada fam. . .BUBOLOVKE SAKUPLJANJE INSEKATA Sakupljaju se insekti u razliĉitim stadijumima. kada je t niţa i oni ne mogu da lete. ţutotrbe. a na stablo dolaze i ♂ zbog ♀.  LEPLJIVI POJASEVI – Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premaţe guseniĉjim lepkom. Onda se u ranim jutarnjim ĉasovima razapinje platno. koja ima i veliku larvu i velikog imaga. ĉija su jaja na listu i zlatno ţute su boje. znaĉaj) Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehaniĉke i fiziĉke sile za uništavanje insekata..II . ĉije gusenice u toku leta prave na lišćarima gnezda u vidu pauĉine. pa ih je sve lako uhvatiti. vrste mera. Mogu da se sakupljaju i imaga španske bube. Zatim u zimskim guseniĉnim gnezdima. a ne lete npr.PREPREKE.. On dugo ostavlja lepljivu površinu (najmanje 1 sezonu) i na taj naĉin se hvataju insekti koji gmiţu po stablu npr. bube listare. Neke ţive i u kolonijama kao npr. a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce obasjava na zalasku. Kada se prenamnoţi gusenice se skupe na 1 mesto i preĊu u lutke. ĉije gusenice ţive zajedno dok se ne razviju i brste. Mogu se sakupljati i u letnjim guseniĉnim gnezdima npr. kod dudovca. Vrste fiziĉko mehaniĉkih mera koje se primenjuju su: . Tako je i kod glogovca. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini šume. jasen. ♀ mrazovca koje ne mogu da lete. II . Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale se. a deo koji viri iz zemlje se premaţe guseniĉjim lepkom. Gubar polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. polako se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. To se ĉesto radi kod gubara u ranim jutarnjim ĉasovima.SAKUPLJANJE. tako da se sakupljaju:  JAJA – kod onih kod kojih ♀ polaţe jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima.3 PREPREKE predstavljaju vid mehaniĉkih mera borbe kojima se insekti fiziĉki spreĉavaju da dospeju do biljaka koje mogu ugroziti. ĉije su larve ogromne. Njene gusenice se razviju u toku leta. a one se postavljaju tako da insekti ne mogu da ih proĊu. jedinog dnevnog leptira koji je štetan. grĉica i rovca. kod gubara ♀ ima krila. Da bi to moglo da se uradi insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate). surlaši. nakon ĉega se uništavaju. drvo se protrese.  LARVE – One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja. To se postiţe postavljanjem razliĉitih prepreka (barijera). ali ne moţe da leti nego se penje uz stablo i lako moţe da se uhvati. Imaga se mogu sakupljati i pojedinaĉno npr.2 FIZIĈKO –MEHANIĈKE MERE BORBE (definicija. Oleaceae (maslina. pa mora da se spreĉi ulazak šumskih insekata u rasadnik.  IMAGA – Npr. lako su uoĉljiva i zlatno ţute su boje. koja povezuje lišće i ţive zajedno. koje su iskopane u okviru rova i napunjene neĉim da bi se insekti tu udavili. kod nekih leptira npr.  LEPLJIVE LETVE – Ova metoda se npr. Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju. Insekti ulaze u rov i šetaju po njemu dok ne nalete na rupe. upletu lišće na grani i tu se smeste.). kod velike hrastove striţibube. kada se ispod drveta postavi platno. Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da ispuštaju na zglobovima zadnjih nogu i taj miris privlaĉi sva ostala imaga da zajedno brste. . . koja polaţe jaja oko granĉica u vidu srebrnog prstena i ţutotrbe. Zato se oko rasadnika postavljaju letve.

 BARBEROVE KLOPKE – Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na površini zemlje. Ovo je dobar metod naroĉito kod jabuka u borbi protiv crva.  MALEZOVA KLOPKA – Izgleda kao šator.. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo ka unutra.  INFRACRVENIH ZRAKA – isto kao prethodna metoda  RADIOAKTIVNO ZRAĈENJE – Ako je u malim koliĉinama deluje mutageno. Ovo je najznaĉajniji metod borbe protiv sipaca: potkornjaka i drvenara. koja ih omami i uguši i oni padaju dole.BUBOLOVKE To su priliĉno jednostavne zamke za hvatanje buba. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i neće da se penju uz nju nego hoće da je zaobiĊu i pri tome upadaju u konzerve. Tako da na primer ţiţka u pasulju. Pyralideae (plamiĉci) jako privlaĉi vatra. rovci se smrznu. Zatrpamo rupu i obeleţimo mesto. koji je od dralona. Manja koliĉina obiĉno izaziva sterilitet. Insekt uleće. Ovi mamci su idealni za zemljišne insekte.. a u zimu skidamo karton i uništavamo insekte. kao i borovog ĉetnika. Rusi su na ovaj naĉin rešili problem belokrilih vaši u staklarama. koji misle da će tu skupiti nektar. koji se tu skupljaju. Tu spadaju lovne motke.. ali je tu opasnost od poţara velika. sovica i rovca. drvenim figurama uništavamo tako što sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30 minuta. Prave se od ţutih kartona koji su isprskani lepkom i kaĉe se npr. Npr. Posle se zemljište osuši i spremno je za upotrebu. a Ċubrivo moţe da se koristi. Koristi se za umetniĉke slike i razne predmete. Ovaj metod se najviše primenjuje u rasadnicima u borbi protiv ţiĉanih crva. Uništavaju se noćni leptiri (sovice i veštice. a po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni. pirinĉu. U toku zime kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo Ċubrivo. o kojih se ovi zadnji danas najĉešće koriste.. lovni panjevi i lovna stabla. Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naĉina oni se fiziĉki uništavaju pomoću:  SVETLOSTI – Na taj naĉin sakupljamo i uništavamo one insekte koje privlaĉi svetlost (svetlosne zamke). Za insekte su potrebne veće doze nego za ĉoveka. Insekti naleću na vatru. Postavljaju se baklje. prlje se i ginu.  VATRE – Fam.  NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) – Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti će se podaviti. Ima centralni zid i nema boĉne strane. On se iseĉe. Kada insekt jednom uĊe unutra više ne moţe da izaĊe. Od sargije ili talasastog kartona moţe takoĊe da se nadravi mamac za prezimljavanje. ako se primeni na izolovanim površinama ostrva mogu se skroz likvidirati.  ULTRAZVUKA (ZVUKA) – po principu mikrotalasne pećnice.  ELEKTRICITETA – Elektriĉna struja se pusti kroz drvo i svi insekti će uginuti.. koje su jako štetne). crn je i insekti ga ne vide. U jesen insekti se tu zavlaĉe da prezime. a zatim uništio. Koristi se za hvatanje rovca.  VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM – Koristi se u staklarama za uništavanje zemljišnih insekata odnosno sterilizaciju zemljišta.  MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE – U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim đubrivom. Postoji više tipova:  CEVĈICE – ubacuju se u kanale u zemlji. u krošnje. U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce. ako ozraĉeni ♂ obada oplodi ♀ potomstvo će biti sterilno .  MAMCI ZA ISHRANU – To je na primer hrana koju insekti rado jedu. Tu se nalazi sabirna boca sa alkoholom.  VISOKE TEMPERATURE – Insekti mogu da preţive temperature do 49-50 oC.  MAMCI ZA RAZMNOŢAVANJE – Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo. jer se na ovaj naĉin lako skupe na jednom mestu. a zatim unište. MAMCI  OTROVNI MAMCI (o njima opširno u 5. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio što veći broj insekata. Pomoću ovih zamki sakupljamo insekte za istraţivanje faune. udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. Insekti se sakupljaju oko reflektora. Isto za rovca. a ako je u velikim ubitaĉno.  ŢUTE KLOPKE – Ove klopke su jarko ţute boje i zbog toga privlaĉe insekte. savije oko stabla i veţe kanapom.

4 SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIĈKO UNIŠTAVANJE (primeri. gundelj ( ). na vidnim i lako dostupnim mestima. dudovac – listovi povezani pauĉinom).).II . gaţenjem.. jajna legla se pri uništavanju zgule sa stabla i spale. rovac ( ) itd. ţenke gubara koje ne lete. drvo se protrese i u platno sakupe imaga koja padnu sa drveta.. lako su vidljiva jer ih ţenka pokriva ţutim dlaĉicama. borovog litijaša i glogovca koji grade „zimska guseniĉna gnezda“ u kojima prezimljavaju. a uništavanje se vrši gnjeĉenjem. stelja se sakupi na jedno mesto. Na ovaj naĉin sakupljaju se jaja: gubara (Limantria dispar) koji polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. Postoje i ’letnja guseniĉna gnezda’ (npr. SAKUPLJANJE IMAGA podrazumeva sakupljanje pojedinaĉnih imaga kod vrsta koje imaju krupna imaga (npr.. znaĉaj) Ovaj metod spada u fiziĉko-mehaniĉke mere borbe. npr. Koristi se metoda stresanja – stavi se platno ispod krošnje drveta. Protiv vrsta koje ??????? u šumskoj stelji. Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima.lutkina gnezda se sakupljaju kod gubara kod koga se gusenice sakupe na jedno mesto – obiĉno u upletenom lišću na grani – i tu prelaze u lutke. utapanjem. tako brţe truli i propada a štetoĉine u njoj uginu (borova grba. velika hrastova striţibuba. SAKUPLJANJE JAJA – primenjuje se kod insekata ĉije ţenke polaţu jaja na gomilice.. Kod lisne zolje gusenice ţive zajedno u kolonijama. SAKUPLJANJE LUTAKA . Pri obradi zemljišta treba sakupljati larve štetnih insekata koji ţive u zemlji. Gnezda se mogu odsecati i spaljivati zajedno sa gusenicama. spaljivanjem. kukaviĉja suza (Malacosoma neustria) polaţe jaja oko granĉice u vidu srebrnastog prstena ţutotrba (Euproctis chrysorrhoea) polaţe jaja na listu iprekriva ih ţutim dlaĉicama sa stomaka SAKUPLJANJE LARVI je naroĉito korisno u rasadnicima. sovice). . (kod gubara i španske bube ovo se radi u ranim jutarnjim ĉasovima). MeĊu leptirima sakupljaju se gusenice ţutotrbe.

K. Diplura. GLJIVE (Funghi) – patogene vrste gljiva koje ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomomikoze koja izazivaju smrt insekata. Predatori – npr. Membracidae. kod nekih vrsta lutka i imaga. bez njenih prirodnih neprijatelja. smanjenjem populacija njihovih neprijatelja. je iz Severne Amerike introdukovan kod nas a potom je bilo neophodno introdukovati njegov jajni parazitoid Polynema striaticorne) 3.II . VODOZEMCI – hrane se insektima. MASOVNA PROIZVODNJA KORISNIH ORGANIZAMA – danas se u biofabrikama masovno gaje korisni organizmi kao što su  jajni parazitoidi iz roda Trichogramma. imaju mali znaĉaj u borbi protiv štetoĉina. PAUCI (klasa Arachnoidea) većina vrsta su predatori. SISARI (klasa Mammalia) slepi miševi. Biološka mera: podrazumeva pre svega zaštitu korisnih sisara.  bogomoljki (Mantis).mogu da ţive na insektima izazivajući oboljenja – entomoviroze – ĉija je posledica smrt insekata. Npr lepotelka (Calosoma sycophanta) najbrojnija je na lokacijama gde je gubar u retrogradaciji. ili njihovih produkata. drozdovi.  bakterije Bacillus thuringiensis. rovĉica). ĉvorci. a svi virusi koji ih izazivaju su iz grupe ????? B. kod gubara) G.5 BIOLOŠKE MERE BORBE Biološke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja štetnih insekata. Insekti se zaraze jedući zaraţene biljke. jeţ. Ima ih više vrsta iz roda Bacillus. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu i napadaju druge individue. a zatim ih proţdiru (Naroĉito podklasa Chylopoda) H. Zato se na takva staništa veštaĉki introdukuju prirodni neprijatelji štetne vrste (npr. papkari (divlja svinja). J. zebe. PRENOŠENJE (ŠLEPOVANJE) KORISNIH ORGANIZAMA sa lokaliteta na kojima ih ima u visokoj brojnosti na staništa gde ih je malo. thuringiensis i njenih varijeteta. rogati cvrĉak Homoptera. najĉešće su to daţdevnjaci i ţabe.  gljiva Bouveria basslana Od bakterija se u biofabrikama proizvode i biopesticidi. kukavice. Najĉešće oboljevaju larve. ZAŠTITOM KORISNIH ORGANIZAMA – zaštitom njihovih staništa. GMIZAVCI (klasa Reptilia ) hrane se insektima. Icneumonidae. STONOGE (Myriapoda) – predatori. BAKTERIJE . ????? od koje oboljevaju larve razlnih vrsta Lepidoptera. najĉešće gušteri (zelembaći) L. npr. NEMATODE izazivaju smrt i sterilnost kod insekata. I. bubojedi(krtica. detlići.Odonata (vilinski konjic). ali se većina koristi u staklenicima jer je njihova efikasnost veća što su uslovi sredine vlaţniji. VIRUSI (Virales) . Kada se štetna vrsta introdukuje na novn stanište.ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomobakterioze koje izazivaju smrt insekata. Diptera i Coleoptera. insekte usmrćuju otrovom koji se nalazi oko usnog aparata. naroĉito je poznat bioinsekticid od proteinskog kristala ekstrahovanog iz bakterije B. ona se brzo razmnoţava i izaziva veće štete nego u svom prirodnom okruţenju gde postoje njeni prirodni neprijatelji. PTICE (klasa Ares) hrane se insektima i veoma su znaĉajne – vrane. pre svega mere edukacije javnosti 2. Parazitoidi – npr. jazavac). INSEKTI (klasa Insecta) – predatori koji love druge insekte i njima se hrane ili ţive na raĉun drugih insekata (parazitoidi). D. B. zveri (lisica. produkujući zoospore . senice. Kada parazitiran insekt ugine. C. . Poznata je vrsta Nosema locustae koja parazitira skakavce na pašnjacima (preparat NOLOC) E. i insekte love pomoću mreţa (imaga love na taj naĉin) ili su predatori jaja (npr. GRUPE KORISNIH ORGANIZAMA SU: A.Štetni šumski insekti najĉešće oboljevaju od poliedroze i granuloze.odnosno unošenjem korisnih organizama na podruĉja koja se nalaze van areala njihovog prirodnog rasporostranjenja.  larve mreţokrilaca iz roda Crysopa. U biofabrikama masovno se proizvode neke vrste nematoda iz rodova ???????? F. PRAŢIVOTINJE (protista) – patogene praţivotinje koje ţive u telima larvi insekata. Postoji veliki broja preparata na bazi gljiva. Mantodea itd. INTRODUKCIJOM KORISNIH ORGANIZAMA . 4. ali su štetoĉine u progradaciji . Prirodne neprijatelje štetoĉina nazivamo KORISNIM ORGANIZMIMA koji se mogu primeniti na sledeće naĉine: 1.

Stoga su najpogodniji za primenu u zemljištu ili u staklarama gde se vlaţnost vazduha moţe kontrolisati. preparat BOVEROL). Coleoptera. BACTOSPEINE na Lepidoptera . U primeni su: Bacillus populliae izaziva oboljenja larve Populio japonica (gudelj) Bacillus thuringiensis izaziva oboljenje larvi Lepidoptera. Primenjuju se insekticidi na bazi virusa. na bazi od B. (na bazi njenih spora je napravljen biološki insekticid NOLOC) . thuringiensis var. Oboleli insekti obavezno uginu. b) BAKTERIJE – izazivaju ENTOMOBAKTERIOZE od kojih oboljevaju larve insekata. Preparati se primenjuju kod vrsta iz redova Lepoidoptera i Coleoptera (npr. Veliki nedostatak preparata na bazi gljiva je taj što zahtevaju visoku vlaţnost sredine u kojoj se primenjuju. Najvaţnije grupe ovih organizama su: a) VIRUSI (Virales) – izazivaju oboljenja ENTOMOVIROZE od kojih najĉešće oboljevaju larve . Entomoviroza kod gusenica gubara je vrlo ĉesta i dovodi do masovnog pomora gusenica. što predstavlja kraj gradacije gubara. i zazivajući njihova oboljenja i na kraju smrt. pa se neke vrste gljiva uspešno koriste u biološkoj borbi protiv štetnih insekata. Vrlo su otporne. Oni su ĉesto glavni faktor u gašenju kalamiteta. npr VIRIN ENSH koji uništava štetoĉinu Limantria dispar.. Štetni insekti oboljevaju od poliedroze i granuloze koje izazivaju virusi iz grupe Bacilovirus. Preparati na bazi virusa se primenjuju kod gubara.) d) PRAŢIVOTINJE (Protista) – praţivotinje koje ţive kao paraziti na insektima pripadaju redu Zoosporidia. Kasnije su otkrivene entomopatogene praţivotinje na štetnim insektima.II -6 KORISNI PATOGENI MIKROORGANIZMI To su organizmi koji se razvijaju na raznim stadijumima razvoja štetnih insekata. ţive na insektima i izazivaju ENTOMOMIKOZE. (npr.. Euproctis chrysorrhoea. osim na Sunĉevo (UV) zraĉenje koje ih brzo ubija. kurstaki . odnosno deluju na ciljnu štetoĉinu. VIROX uništava Neodiprion sertifer. danas se od B. ili NOVODOR baziran na B. Neodiprion sertifer. Kada parazitiran insekt ugine. ali i insekti u drugim stadijumima razvića – lutke i imaga. Patogene vrste gljiva koje se su korisne u borbi protiv štetnih insekata pripadaju rodovima Metarhizium. Verticillium. Tenebrions koji se primenjuje kod Coleoptera ). thuringiensis var. Beauveria itd. Danas je poznata Nosema locustae ? koja koja parazitira skakavce u pašnjacima i ratarskim kulturama. Diptera. Stilpnotia salicis. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu. postoje i male bakterije – RIKECIJE koje kod insekata izazivaju ??? ) Za sada nema preparata na bazi rikecija. One se razvijaju u telima larvi gde se umnoţavaju i produkuju zoospore. thuringiensis proizvode razni bioinsekticidi ĉija je prednost u tome što su uskospecijalizovani. c) GLJIVICE (Funghi) – mnoge vrste gljiva su entomopatogene. Od gljiva ĉesto oboljevaju i larve koje se nalaze u zemljištu ili pod korom. Poznat je rod Nosema Najpre su otkrivene vrste ovog roda koje parazitiraju na gusenicama svilene bube.

larve potkornjaka. masovno proizvoditi u biofabrikama.  HEMIPTERA (smrdibube. a naroĉito lisne vaši i lutku gubara. sisajući teĉnost iz njihovih tela ili ih jednostavno parališu otrovom a zatim proţdiru. amaĊu njih spadaju ZRIKAVCI. Najznaĉajnije grupe korisnih insekata predatora su:  ORTHOPTERA (pravokrilci)  DERMAPTERA (koţokrilci)  ODONATA (vilinski konjici)  HEMIPTERA (smrdibube.  HYMENOPTERA (opnokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: mravi – hrane se raznim insektima. bitan su factor za odrţavanje biocenotiĉke ravnoteţe. stenice) . . stenice)  NEUROPTERA (mreţokrilci)  COLEOPTERA (tvrdokrilci)  HYMENOPTERA (opnokrilci)  DIPTERA (dvokrilci)  ORTHOPTERA (pravokrilci) .  STAPHYLINIDAE (kratkokrilci) – zavlaĉe se u hodnike potkornjaka i uništavaju njihove larve. surlaša i striţibuba Chrysopa vulgaris (zlatooka) – uništava lisne vaši  COLEOPTERA (tvrdokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Coccinelidae (bubamare) – uništavaju lisne i štitaste vaši.Imaga vilinskih konjica love insekte u vazduhu (u letu). grabljive i obične ose – pored štetnih uništavaju i korisne insekte.  DIPTERA (dvokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Syrphidae (osolike muve) – njihove larve se hrane lisnim vašima.manji broj insekata iz ovog reda su zoofagni. ulovljene insekte odnose u svoja gnezda i njima hrane potomstvo. preneti. a veliku ulogu i znaĉaj u biološkoj borbi ima velika brojnost kolonija mrava.većina insekata iz ovog reda su mesoţderi.  NEUROPTERA (mreţokrilci) – sve vrste su predatori u stadijumu larve. ITALIJANSKI POPAC. u nju izluĉuju sokove koji zatim vare napadnutog insekta (varenje van crevnog kanala).II -7 KORISNI INSEKTI PREDATORI Predstavljaju grabljive insekte koji napadaju razne stadijume drugih insekata. Asilidae (grabljive muve) – plen hvataju u letu.  ODONATA (vilinski konjici) – larve vilinskih konjica su akvatiĉne i u vodi love druge organizme.  DERMAPTERA (koţokrilci) – najpoznatija je UHOLAŢA (Forfikula aurikularia) koja je svaštoţder – uništava larve i lutke. pa su bitan faktor u odrţavanju biocenotiĉke ravnoteţe. Carabidae (bauljari) – penju se po drveću i uništavaju gusenice i lutke štetnih leptira. introdukovati. najĉešće insekte. a potom isisavaju svarenu hranu. lako se gaje. oni napadaju insekte koji imaju meku koţu koji probijaju svojom rilicom kroz koju u ţrtvu ubrizgaju otrov. Myrmeleon formicarius (mravlji lav) – uništava sitne tvrdokrilce i pauke Rhaphida ophiopsis (kamila) – uništava jaja leptira. svojim šupljim vilicama probadaju ţrtvu. Insekti predatori se u biološkoj borbi mogu primeniti na sva ĉetiri naĉina: mogu se zaštititi. kidajući im delove tela snaţnim vilicama.

Skoro da ne postoje insekti koji nemaju svog parazitoida. tu spadaju vrste iz fam. takoĊe.i polifage. Mymaridae. parazitoidi lutaka – ţive najĉešće unutar domaćina (endoparazitoidi). b) AGREGARNI PARAZITIZAM . ovaj odnos naziva se još i sekundarni parazitoid. Encyrtidae. Odnosi izmeĊu parazitoida i domaćina mogu biti : a) SOLITARNI PARAZITIZAM b) AGREGARNI PARAZITIZAM c) MULTIPARAZITIZAM d) SUPERPARAZITIZAM e) KLEPTOPARAZITIZAM f) HIPERPARAZITIZAM a) SOLITARNI PARAZITIZAM – larva jedne vrste parazitira jadnog domaćina. razlikujemo : parazitoid jaja – ţive u jajima domaćina i ne dozvoljavaju njegov razvoj stadijum larve. po pravilu ubija domaćina.parasitičke ose/ Entomophaga . pĉele. kada je velika brojnost parazitoida. c) MULTIPARAZITIZAM . dogaĊa se da sve larve stradaju zbog nedovoljne koliĉine hrane. mogu biti MONOFAGE (parazitiraju samo jednu vrstu insekata i ugl.na raĉun jednom domaćina ţivi više larvi razliĉitih vrsta parazitoida. e) KLEPTOPARAZITIZAM – jedan insekata koristi hranu koju je ulovio i pripremio drugi insekat.II -8 KORISNI INSEKTI PARAZITOIDI Insekat parazitoid ţivi na raĉin domaćina samo do stadijuma larve. pripadaju familiji Ichneumonidae najĉešće. a postoje i tercijarni i kvarterni.  fam. lutke i larve leptira. Parazitoidi su prisutni i u redovima Coleoptera i Sterpsiptera. . Ichneumonidae i drugi familija redova Hymenoptera i Diptera. i pri tome ga ubija ili ostavlja da umre bez hrane.  iz reda Hymenoptera ovde spadaju:  Tomicobia seitneri (koja parazitira Ips typographus)  Subordo Terebrantes . parazitoidi larvi – razvijaju se u ili na telima larvi domaćina. f) HIPERPARAZITIZAM – pojava da parazitoid parazitira parazitoida.  fam. Bombylidae  fam. d) SUPERPARAZITIZAM . Tachinidae (muve guseniĉarke) – polaţu jajau na ili u gusenicu ili na list koji će gusenica pojesti. Iz reda Diptera ovde spadaju familije:  Conopidae. ali su za primenjenu entomologiju najznaĉajnije vrste iz redova Hymenoptera i Diptera. postoje mono.na ili u telu jednog domaćina polaţu jaja više ţenki jednog solitarnog parazitoida. to su najsitniji insekti iz familija Trichogrammatidae. Ichnaeumonidae parazitiraju larve lisnih zolja.u jednom domaćinu mogu da se razviju maksimalno dve larve muve guseniĉarke. grabljive ose i ose drvenarice. a kada larva parazitoida završi razviće.ose najeznice – vrste koje imaju legalicu. Prema stadijumu domaćina kojeg parazitiraju. ţiveći u njemu (ENDOPARAZITIZAM) ili na njemu (EKTOPARAZITIZAM). imaju jednostavnu generaciju) ili POLIFAGE (parazitiraju više vrsta i ĉesto imaju dvostruku ili višestruku generaciju).više larvi jedne vrste parazitoida ţivi na jednom ili u jednom domaćinu. pa polaţu jaja u domaćina. paraztoidi imaga – najĉešće se razvijaju unutar trbuha domaćina. Evaniidae parazitiraju bubašvabe.

što izazaiva poremećaj biocenotiĉke ravnoteţe. neorganskog ili prirodnog porekla koje se koriste za suzbijanje štetoĉina jeste PESTICIDI. PREDNOSTI PRIMENE PESTICIDA: EFIKASNOST – postiţu se odliĉni rezultati kada se primenjuju protiv insekata koji su stupili u gradaciju.II -9 HEMIJSKE MERE BORBE (definicija. ZAVISNOST OD ATMOSFERSKIH PRILIKA – nepovoljni vremenski uslovi (vetar. što komplikuje i ograniĉava njihovu primenu TOKSIĈNOST ZA BILJKE. to su uglavnom gotovi preparati koje treba samo ubaciti u aparaturu za aplikaciju ili ih prethodno treba pomešati sa vodom. . Primena hemjskih mera borbe u šumarstvu je praktiĉno poĉela sa pojavom prvih aviona za razbacivanje otrovnih materija po napadnutoj šumi (otrovi u vidu praška) Zajedniĉki naziv za sve materija organskog. kiša) mogu da onemoguće hemijsko suzbijanje štetnih insekata. insekatski hormoni itd. MOGUĆNOST MEĐUSOBNOG MEŠANJA – radi suzbijanja više vrsta insekatakoji nisu podjednako osetljivi na isto hemijsko sredstvo. ĉime ubrzo vrsta postaje rezistentna. Poslednjih decenija se kotriste i neke druge materije koje nisu otrovi – vrlo specifiĉne po naĉinu delovanja ĉiji je krajnji ishod uništavanje štetoĉina (atraktanti. pa je rukovanje njima povezano sa merama predostroţnosti. Mogućnost primene hemijskih mera borbe na velikim površinama je istovremeno i mana REZISTENTNOST – stalna upotreba istog insekticida za odreĊenu vrstu štetoĉine dovodi do pojave otpornih jedinki – stvaraju se geni otpornosti na odreĊeni otrov koji se renose na potomstvo. prednosti i nedostaci) Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu hemojskih materija protiv štetnih insekata. tako da se jednim tretamnom unište svi štetni insekti.danas se proizvode insekticidi koji ubitaĉno deluju na štetne insekte u malim dozama. tako štetni insekti stupaju u prenamnoţenje i prave velike štete. mešaju se dva ili više otrova. MOGUĆNOST PRIMENE NA VELIKIM POVRŠINAMA. to su uglavnom otrovi kojima se uništavaju štetni insekti. materije koje privlaĉe štetne insekte – feromoni. MANE PRIMENE PESTICIDA: VISOKA TOKSIĈNOST za ĉoveka i ţivotinje – većina insekticida koji se danas koriste imaju ovu osobinu.primena veće doze aktivne materije od preporuĉene moţe da izazpove oštećenje/uginuće tretiranih biljaka NESELEKTIVNOST – pored štetnih insekata pesticidi ubijaju i korisne organizme. pa je moguće u kratkom vremenskom periodu zaštititi šume na velikoj površini RENTABILNOST –danas se proizvode insekticidi koji su relativno jeftini a deluju u malim dozama UNIVERZALNOST DELOVANJA – proizvode se insekticidi koji deluju na veći broj vrsta štetnih insekata i sve stadijume njihovog razvića JEDNOSTAVNOST PRIMENE U PRAKSI – priprema insekticida za primenu je jednostavna i laka. naroĉito ako traju više dana.

ptica i glodara ATRAKTANTE.Pošto ubijaju samo insekte koji se hrane biljkama. što je u ekološkom smislu prednost.sredstva za uništavanje štetnih glodara AVICIDE – protiv ptica REPELENTE – sredstva za odbijanje insekata. bakterija. puţeva.II -10 PESTICIDI (definicija i podela) Zajedniĉki naziv za sva hemijska jedinjnenja neorganskogf.). koren.sredstva za uništavanje fitopatogenih gljiva INSEKTICIDE. korova itd) je pesticidi. . u crevni kanal odakle dolaze u telesnu duplju i krvlju se raznose po celom organizmu. grinja. Aktivne materije se nalaze u teĉnom i ĉvrstom stanju u formulacijama. retko više hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju insekticidna svojstva (odnosno ispoljvaju toksiĉnost)  Inertni nosaĉ – ovu grupu materija ĉine jedno ili više jedinjenja koja nemaju insekticidna svojstva ali sluţe za poboljšanje fiziĉko-hemijskih svojstava preparata i da omoguće njegovu lakšu primenu. organskog ili prirodnog porekla koja se primenjuju za suzbijanje štetnih organizama (virusa.sredstva za uništavanje štetnih insekata NEMATOCIDE. odnosno delovi biljke kojima se insekti hrane (liistovi.Da bi utrobni insekticid postigao trovanje tj.sredstva za uništavanje štetnih puţeva RODENTICIDE.sredstva za uništavanje fitopatogenih bakterija FUNGICIDE. njih insekti unose u organizam hranom. bio efikasan on ne sme da menja ukus hrane inaĉe je insekti neće jesti. nematoda. ptica. plodovi. insekata. ne deluju na insekte parazitoide i predatore štetnih insekata.. pupoljci.sredstva za privlaĉenje štetnih organizama prema odreĊenom supstratu HEMOSTERILIZANTE –sredstva za izazivanje steriliteta kod muških Svaki pesticid sastoji se od dve grupe komponenti:  Aktivna materija – ĉini je jedno do dva.sredstva za uništavanje crva AKARICIDE.????????? Prema srednjoj letalnoj dozi (LD50) insekticidi se dele na : I grupa – jako otrovni II grupa – srednje otrovni III grupa – slabo otrovni Prema specifiĉnom naĉinu delovanja na insekte prilikom primene dele se na:  digestivni (utrobni) insekticidi  ugušujući insektivcidi (fumiganti)  kontaktni insekticidi  sistematiĉni insekticidi DIGESTIVNI (utrobni) INSEKTICIDI se koriste za trovanje hrane za insekte.. Da bi se pšostiglo trovanje štetnih insekata truje se njihova prirodna hrana.sredstva za uništavanje grinja MOLUSCIDE (LIMACIDE). Prema vrsti štetnih organizama koe suzbijaju pesticidi se dele na:             HERBICIDE – sredstva za uništavanje korovskih biljaka BAKTERICIDE .

Ovi insekticidi najĉešće ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (slabo su selektivni) SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI –upijaju se u biljna tkiva i rastvaraju u biljnim sokovima transportujući se u sve biljne organe.7 delova vode treba dodati 0.. Delovanje insekticida moţe biti razliĉito . mogu prodirati preko nervnih završetaka. mogu rastvarati lipide na površini koţe nakon ĉega slobodno prodiru u organizam. tako da ne postoji taĉna definicija  Švajcarski fiziĉar Paracelsus (1493-1541) je rekao ’’Sve je otrov. odnosno protiv insekata koji imaju aparat za bodenje i sisanje..moţe biti ĉisto mehaniĉko (zapušenje stigmi nakon ĉega kiseonik ne moţe da ulazi u telo insekta pa dolazi do gušenja). Toksikologija prouĉava poreklo otrova. Oni efikasno deluju protiv insekata koji se hrane biljnim sokovima. hemijski sastav. . njihove fiziĉke osobine. Za insekte latentna doza se izraţava u milionitim delovima grama (ppm) POJAM KONCENTRACIJE Koncentracija je odnos aktivne (otrovne) materije i inertnog nosaĉa (voda. njihova velika prednost je u tome što su izrazito selektivni i ne ubijaju insekte koji su sluĉajno prisutni na biljci koja je trtirana. Fumiganti nisu selektivni. KONTAKTNI INSEKTICIDI – deluju na insekte samo kada doĊu u kontakt sa njihovim telom.3% znaĉi da 99. Doza koju će insekti primiti prilikom aplikacije je znatno manja.doza ĉini supstancu otrovom’’  Otrovi su materije koje u malim koliĉinama deluju na biljne i ţivotinjske organizme hemijski razlaţući njihova tkiva ili inhibirajući po ţivot vaţne fiziološke procese POJAM I VRSTE DOZA  Doza predstavlja odreĊenu koliĉinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odreĊeni efekat u organizmu  Doze koje dovode do simptoma trovanja nazivaju se toksiĉne doze (subletalne doze)  Doze koje izazivaju smrt nazivaju se letalne doze  FIZIOLOŠKA DOZA (graniĉna koliĉina) je koliĉina neke supstance koja još uvek ima neko dejstvo u organizmu  MINIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis minima) . OTROVA:  Pojam toksiĉnosti je relativan. naĉin i mehanizam delovanja. prah) izraţen u procentima NPR koncentracija od 0. Da bi fumiganti delovali potrebna je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena prostorija da bi se mogla postići odgovarajuća koncentracija pare insekticida. simptome i posledice akutnih i hroniĉnih trovanja itd. II -11 DEFINICIJA OTROVA (pojam i vrste doza. DEF..najmanja koliĉina insekticida koja je dovoljna da prouzrokuje smrt tretiranog insekta  SREDNJA LETALNA DOZA (LD50)– predstavlja minimalnu koliĉinu toksiĉne supstance koja izaziva smrt najmanje 50% tretiranih organizama  MAKSIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis maxima)– najveća koliĉina otrova koja se moţe upotrebiti a da ne dovede do fitotoksiĉnih pojava Doze se najĉešće izraţavaju u mg/kg telesne teţine. razlika između koncentracije i doze) Toksikologija je nauka koja prouĉava štetne (toksiĉne) efekte hemijskih agenasa na ţive organizme.UGUŠUJUĆI INSEKTIVCIDI (fumiganti) – su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u insekatsko telo dospevaju preko organa za disanje (prodiru u telo preko stigmi a preko traheja i traheola dospevaju do svih organa i ćelija).3 dela otrova.

nedelja pa do nekoliko meseci.DDT deluje nekoliko nedelja u polju. VISKOZNOST . FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA Najvaţnije osobine insekticida : 1) Finoća ĉestica 2) Moć lebdenja 3) Viskoznost 4) Isparljivost 5) Lepljivost 6) Površinski napon (moć kvašenja) FINOĆA ĈESTICA efikasnost insekticida je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice manje (vaţi za emulzije i suspenzije) MOĆ LEBDENJA zavisi od Finoće ĉestica Specifiĉne teţine otrovne materije Moć lebdenja je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice sitnijie a specifiĉna teţina manja. ona moţe iznositi nekoliko dana. preparati sa velikom perzistentnošću se sporo razklaţu na neotrovne materije (dugio se razlaţu na tretiranim biljkama ili u zemljišt gde dospevaju ispiranjem). preparati na bazi fosfornih estara samo nekoliko dana. PERZISTENTNOST – stabilnost tj. paration). oni otrovi koji deluju tek posle nekoliko sat ili dana imaju malu inicijalnu toksiĉnost (DDT) 2. (ovo je nepoţeljna pojava i zahteva pronalaţenje novih vrsta insekticida) 5. sredstva koja ubijaju insekte odmah nakon aplikacije imaju veliku inicijalnu toksiĉnostm (piretrin. ISPARLJIVOST je pojava pri kojoj pesticid (supstanca) iz teĉnog ili ĉvrstog agregatnog stanja stanja prelazi u stanje pare tj. viši alkoholi i drugo) . REZISTENTNOST – pojava povećane otpornosti pojedinih vrsta štetnih organizama koji su ranije bili osetljivi na odreĊenu vrstu otrova.TOKSIKOLOŠKE OSOBINE PREPARATA 1. gasa. INICIJALNA TOKSIĈNOST (poĉetno delovanje) – je osobina insekticida da deluje brţe ili sporije nakon aplikacije. 3. postojanost insekticida u spoljašnjoj sredini. Isparljivost insekticida je u obrnutoj srazmeri sa njegovom toksiĉnošću (izuzev kod fumiganata) Kod mineralnih ulja toksiĉnost raste ukoliko se isparljivost smanjuje. 4. LEPLJIVOST zavisi od Elektriĉnog naboja Adhezije Finoće ĉestica Viskoziteta (kod teĉnih materija) POVRŠINSKI NAPON teĉnosti je sila koja se suprotstavlja promeni oblika koji teĉnost zauzima na slobodnim površinama MOĆ KVAŠENJA utoliko je veća ukoliko je površinski napon manji i obrnuto Sredstva za kvašenje – materije koje sniţavaju površinski napon insekticidne teĉnosti (sapuni. REZIDUALNO DELOVANJE – duţina otrovnog delovanja insekticida. LINDAN po nekoliko meseci u zatvorenim prostorijama. Viskoznost utiĉe na lepljivost insekticida. a povećava viskoznost (povezano sa naĉinom delovanja) Isparljivost utiĉe na rezidualno dejstvo insekticida. proizvoĊaĉ insekticida je duţan da napiše karencu na ambalaţi. KARENCA je najkraće vreme koje obavezno mora da protekne od momenta tretiranja biljaka do njihovog korišćenja u ishrani.Izraţava se silom kojom se teĉne materije opiru razdvajanju njihovih molkula. naroĉito ako se radi tretiranje poljoprivrednih kultura. ova osobina nije poţeljna.

. oni u organizam prodiru ili razarajući koţu ili se rastvaraju u masnim materijama i prodiru do nernih završetaka. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. prodirući kroz traheje i stigme. Cijan-vodonik (HCN). na ovaj naĉin dolazi do totalne intoksikacije organizma.. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka.. Gastoxin. nematoda. Etilenoksid (CH2OCH2). dospevaju u krv koja ih raznosi do tkiva i ćelija. Metilbromid. INHALACIONO (preko organa za disanje) – ovako deluju inhalacioni insekticidi. zajedno sa hranljivim materijama. Dihlor-etan. Na. 3. Fosfor-vodonik (PH3).OSTALE FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA: Rastvorljivost Izgled (agregatno stanje) Boja Miris Ukus Taĉka topljenja i mrţnjenja Taĉka kljuĉanja Gustina Zapaljivost NAĈIN PRODIRANJA OTROVA U ŢIVE ORGANIZME: 1. zahvaljujući tome što su lako isparljivi i što im je napon pare već na sobnoj temperaturi visok. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. Fumiganti nisu selektivni. rastvaraju se u crevnom soku i putem osmoze. zaštitna odela. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. PER OS (preko usta) – preko usta deluju utrobni insekticidi (arsenova jedinjenja). oni lako prodiru u telo. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 1) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 2) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 3) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 4) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. 2. oni preko prednjeg creva zajedno sa hranom dolaze do srednjeg creva.. . Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. temperatura 15-20 stepeni 6) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2). FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. PER KUTANO (preko koţe) – deluju kontaktni otrovi(HCN. fosforna jedinjenja).) 5) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%.

SIMPTOMI TROVANJA KOD INSEKATA
Spoljašnji znaci unutrašnjih promena nastalih pod dejstvom otrovnih materija nazivaju se simptomi trovanja. Simptomi su razliĉiti i zavise od organa koji su pogoĊeni delovanjem otrova, koliĉine unetog otrova i od zdrqvstvenog stanja insekta. Biljni otrovi (nikotin, piretrin), fumiganti (HCN-ubija posle nekoliko sec.) i neka sintetiĉka sredstva (paration) deluju na insekte veoma brzo: otrovane jedinke pokazuju jednu kratku fazu eksitacije kojoj sledi brza paraliza mišića i smrt;ovi otrovi imaju veliku inicijalnu toksiĉnost – simptomi nastupaju veoma brzo i burno, a smrt insekata nastupa u vrlo kratkom vremenskom roku; Drugi insekticidi deluju veoma lagano. NPR delovanje NCH na larve grĉica – izaziva paralizu mišića koji pokreću mandibule, pa insekti ne mogu da uzimaju hranu i prestaju da nanose štete, a mogu da ţive još 2-3 meseca. Ovi otrovi imaju slabu inicijalnu toksiĉnost; mogu izazvati dilemu da li je tretiranje bilo uspešno, pošto insekti još dugo ţive. To je, npr problem kod štitastih vaši ĉije se larve skoro ne kreću, a od ekstremiteta imaju samo sisaljku; dokaz da li je tretiranje bilo uspešno je njihov izmet (’medna rosa’) – ukoliko ga nema, tretiranje je bilo uspešno.

II -12

ĈUVANJE PESTICIDA I MERE PREDOSTROŢNOSTI

Pošto je veliki broj insekticida otrovan za ĉoveka treba ih ĉuvati u posebno izgrađenim prostorijama i udaljenim od objekata za stanovanje. Prostorija treba da bude okrenuta ka severu, suva i mraĉna sa dobrom ventilacijom. Uvek mora da bude zakljuĉana (brava i katanac), vrata sa otvaraju u polje i na njima se postavlja vidljivi znak sa upozorenjem "OTROV". Otrovi se ĉuvaju u kutijama, teglama, kesama (originalnim ambalaţama). Moraju biti uredno poreĊani na policama, po grupama tako da se mogu lako pronaći. Ambalaţa mora da ima originalnu etiketu i mora se sve vreme kontrolisati (rok upotrebe) i zamenjivati novim ako je oštećena. Npr. kod DNOC-a ĉesto dolazi do pucanja limenki usled dotrajalosti tako da otrov isteĉe, a ostatak u konzervi se osuši i postaje jako zapaljiv i eksplozivan. Ako insekticid nema etiketu ne sme da se koristi.

Pravila kojih se treba pridrţavati u radu sa otrovima:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Pre poĉetka rada treba reći radnicima da se radi sa opasnim otrovima i uputiti ih u pravilan naĉin rada. Obavestiti pĉelare i ljude sa stokom i ţivinom. Za vreme rada ne sme da se jede, pije i puši. Rukama ne treba dirati lice, oĉi i usta. Treba izbegavati udisanje para i praha, pa zato spravljanje smeša treba vršiti napolju ili pored otvorenog prozora (obavezno okrenuti leĊa u pravcu strujanja vazduha). Obavezno se nosi odelo koje se posle rada skida. Ako se radi sa kontaktnim insekticidima treba namazati ruke vazelinom ili staviti gumene rukavice. Udaljiti sva nezaposlena lica, naroĉito decu. Praznu ambalaţu treba zakopati duboko u zemlju daleko od vodenih tokova. Za vreme prskanja ne udisati pare ili izmaglicu, ne kvasiti lice i ruke mlazom iz prskalice. LeĊa treba okrenuti ka vetru, a neiskorišćeni otrov ne treba prosuti u blizini reke. Oĉi i lice zaštititi posebnim maskama za oĉi. Posle rada dobro oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom i istuširati se. Zatrovane površine vidno obeleţiti. Uvek treba imati spremljen protivotrov i obezbediti prisustvo lekara (po zakonu ako se koristi HCN lekar mora da bude prisutan). Stalna lekarska kontrola ljudi koji stalno rade sa otrovima zbog mogućnosti hroniĉnog trovanja. Po propisu na ambalaţi postoje i "slike" koje upozoravaju na opasnost. Npr. ako je insekticid otrovan na ambalaţi je narandţasto polje sa crnom mrtvaĉkom glavom i ukrštenim kostima i krupnim slovima piše JAK OTROV

II -13

ZIMSKO PRSKANJE

(definicija, primena, sredstva, znaĉaj)
Prskanje je nanošenje otrovnih materija u teĉnom obliku, kapljicama veliĉine iznad 150 mikrona. Ovaj oblik aplikacije je danas najrašireniji. Prednosti su što se povećava insekticidnost preparata, jer se na ovaj naĉin obezbeĊuje bolji kontakt sa biljkom odnosno njihovom štetoĉinom, sigurniji i precizniji rad, manja zavisnost od vremenskih prilika u odnosu na zapršivanje, manji utrošak materijala i veća ekonomiĉnost. Mane su to što je potrebna velika koliĉina vode, sloţenija, skuplja i za rad komplikovanija aparatura (prskalice). Prskanje se vrši otrovnim materijama u vidu vodenog rastvora, suspenzija i emulzija, a zajedniĉkim imenom ove materije se nazivaju otrovne ĉorbe i obiĉno se spravljaju pred samu upotrebu. One moraju da ispune odreĊene uslove da bi mogle da se koriste. Na prvom mestu je da budu smrtne za insekte, ali da nikako ne oštećuju biljke, zatim moraju dobro da vlaţe list, da se dobro drţe za biljne delove i da lako ne podleţu promenama atmosferskih uticaja. Prema dobu godine kada se vrši prskanje moţe biti: LETNJI i ZIMSKO. Letnje prskanje se vrši kod biljke imaju osetljive organe tj. list. Za ovo prskanje mogu se upotrebiti samo insekticidi, koji ne nanose štete listu i drugim vegetacionim organima.

Zimsko prskanje se primenjuje kod biljaka koje u periodu mirovanja vegetacije (tokom zime, rano proleće,
pozna jesen) odbacuju vegetacione organe. Znaĉi tretiraju se samo listopadne biljke. Insekicidi koji se koriste u ovu svrhu ne smeju da nanose nikakvu štetu kori drveta. Prskanje se izvodi kada je temperatura viša od 5 oC i nije ga preporuĉljivo izvoditi pri niţim temperaturama. Za razliku od letnjeg prskanja, kada kapljice treba da budu što finije, kod zimskog prskanja one treba da budu krupne, da bi biljka mogla praktiĉno da se okupa. Zbog toga zimsko prskanje moţe da se vrši samo na biljkama manjih dimenzija npr. biljke iz rasadnika ili neko niţe drveće u drvoredima. Ako cela biljka nije okupana zaštita nije dobro obavljena. Sredstva koja se koriste za zimsko prskanje nisu selektivna već ubijaju i korisne insekte. Zbog toga se koriste se kao herbicidi i fungicidi. Otrovne ĉorbe se spravljaju pred tretiranje, da bi se povećalo kvašenje dodaje se sapun ili ţelatin, a da bi se povećalo prijanjanje ĉestica dodaje se gumarabika ili dekstrin. Koriste se za suzbijanje svih stadijuma insekata. Kao preparati se koriste: KREOZAN DINOZAN RUMESAN ULJE ŢUTO ULJE MINERALNA ULJA METIDIATION DIAZINON DERIVATI NAFTE KARBOLINEUM PETROLEJ Zimskim prskanjem moţemo uništavati sledeće štetoĉine:  Larve štitastih vaši  Jaja lisnih vaši  Jaja leptira – i to onih koji prezime (kukaviĉja suza, gubar, zeleni hrastov savijaĉ)  Gusenice – topolin gubar prezimi u pukotinama kore, a kada se biljka okupa biće uništen  Imaga mnogih insekata – surlaši, buba listare  Pregljevi – akari  Sitni pauci

II -14

SUZBIJANJE INSEKATA U ZEMLJIŠTU (DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA) (tehnika rada, sredstva, znaĉaj)

U cilju suzbijanja insekata u zemlji kao što su  rovac (Gryllotalpa vulgaris),  ţiĉani crvi (larve skoĉibuba - Elateridae),  larve surlaša, (Curculionidae)  gusenice sovica i grĉica (larve gundelja),  larve Collembola  larve velikih komaraca (fam. Tipulidae)  gusenica sovica (fam Noctuidae)  .... Insekticidi koji se koriste su u vidu granula ili prašine. Postoje 2 osnovne tehnike za zaštitu: 1. Zaštita nepokrivenog zemljišta – totalnim zaprašivajnem prašivo ili granule se razbacuju rukom, omaškom ili pomoću mašine razbacivaĉa; zatim se vrši zaoravanje na dubini od 20 cm; pribliţna potrebna koliĉina je 100 – 200 kg/ha insekticida, ali to zavisi od vrste zemlje i vrste insekata. 2. Zaštita prekrivenog zemljišta – zaštita sadnih jama zidovi jame se zapraše, naspe se jedan sloj zemlje i tek onda se vrši sadnja; ako je zemljište već pokriveno zaštita je skuplja, a dejstvo insekticida slabije, a ako je do šteta već došlo, otrov moţe da deluje i na biljku i da je ošteti. Pre setve zemljište treba pregledati i izvršiti: Tretiranje rovĉice – izmeĊu redova mladih biljaka kopaju se rovovi, dubine 10 – 20 cm, pospe se prašivo ili granule i zemljište se zagrne; rovovi bi trebalo da budu uzduţni mada je poţeljno i nekoliko popreĉnih Tretiranje bušotine – za zaštitu starijih vrednih stabala, koja su posaĊena na većem rastojanju; u bušotine se stavi otrov i zakopa se Sredstva koja se koriste za dezinfekciju zemljišta su:  Al fosfidi – I grupa otrova, utrobni insekticidi (PHOSTOXIN, GASTOXIN)  ORGANSKA JEDINJENJA – METIL – BROMID HCH (LINDAN G3) - utrobni HLORPIKRIN (metil bromidon) FORMALDEHID (40% formalin) KARBOFURAN FENITROTION + MALATION – protiv svih zemljišnih štetoĉina; III grupa otrova (galation G-5) FOKSIM (foksim G-5) HLORPIRIFOS (piricidG-7,5) KARBOFURAN (furadan 350-F) BETA-CIPEMETRIN (arriba 2,1-GR) TERBUFOS (counter G-5)

TIOCID E-35 . 2.razaraju kutikulu insekta (soda. c) NEUROTROPNO – dovode do paralize nervnih centara i mišića (). DEJSTVO kontaktnih insekticida moţe biti: a) KAUSTIĈNO . tripsi).TIONEX E-35 . b) MAHANIĈKO – zapušavaju stigme i onemogućavaju disanje insekata (razna mineralna ulja. moraju da se dobri raspršuju. Materije u TEĈNOM STANJU treba da imaju dobru rastvorljiviost. pa ima i veću primenu. prionu uz telo insekta i zadrţe se na njemu. ali uvek je jedan preovlaĊujući. kreĉ). katranska ulja. zatim. Npr. Kada je reĉ o PRAŠKASTIM materijalima. ORGANSKI SINTETIĈKI INSEKTICIDI – danas se koriste ENDOSULFAN preparati . Kontaktni insekticidi takoĊe su svi: piretroidi mineralna ulja karbamati diflubenzuron skoro svi organofosforni insekticidi i navedeni biljni insekticidi NIKOTIN. PETROLEJ. Najveći broj kontaktnih insekticida deluje na sva tri naĉina.II -15 KONTAKTNI INSEKTICIDI Deluju na insekte samo ukoliko doĊu u kontakt sa površinom njihovog tela. BILJNI – materije koje se ekstrahuju iz biljaka i imaju neurotropno dejstvo. Kontaktni insekticidi ubijaju insekte samo u neposrednom kontaktu i imaju kratkotrajno dejstvo. NIKOTIN – materija koja se dobija iz biljke duvana. Da bi delovali. DDT. moć kvašenja i rasprostiranja po telu insekta. DERRIS. Prema POREKLU kontaktni insekticidi mogu biti: 1. KATRANSKA ULJA. VOĆNI KARBOLINEUMI. ali deluju i na one koji se hrane grickanjem (gusenice i druge larve sa tankom koţom). bolje su od praškastih. DERIVATI NAFTE I KATRANA – danas se koriste mineralna ulja ( i to za zimsko prskanje). PIRETRUM koji ima tu prednost da je zanemarljivo toksiĉan za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. lisne vaši. 3. sapuni). PIRETRUM. ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (i korisne i štetne). MINERALNA ULJA . Upotrebljavaju se samo kad je biljka već jako napadnuta i mana im je što nisu selektivni tj. Upotrebljavaju se protiv insekata koji imaju tanku koţu i hrane se sisanjem (lisne buve. moraju dobro da prianjaju uz telo insekta.THIODAN E-35 TIOSULFAN – protiv gusenica. DNOC. QUASSIN. ali je skoro potpuno izbaĉena iz upotrebe zbog velike toksiĉnosti za ĉoveka.

) PARADIHLOR – BENZOL je kristalasta materija koja pri obiĉnoj temperaturi na vazduhu lako isparava. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. TETRAHLOR-UGLJENIK je bezbojna teĉnost. obavezno prisustvo lekara itd. zaštitna odela. slabiji je otrov i koristi se kao zamena za CS2 FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje.. opasni za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje..) 11) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem.II -16 GASOVITI INSEKTICIDI (definicija. nematoda. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. Na. Fumiganti nisu selektivni. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. Gasoviti insekticidi koji se koriste u zaštiti šuma su. pa se za njihovo korišćenje zakonom propisuju pravila (neophodna je gas maska. Nedostatak im je što se brzo rastvaraju tj. razgraĊuju. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 7) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 8) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 9) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 10) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska.. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. Ovo su jaki otrovi. . Deluju letalno na sve stadijume razvića insekata. koristi se za suzbijanje insekata u zemljištu a smatra se da je kancerogen. fumianti se slabije koriste jer je za njihovo uspešno delovanje potrebno da insekt provede odreĊeno vreme u tretiranoj prostoriji. naĉin primene) To su otrovi u obliku gasa ili vodene pare koji na insekte deluju smrtonosno. PARADIHLOR-BENZOL TETRAHLOR –UGLJENIK DIHLOR-ETAN METILBROMID Gasoviti insekticidi tzv. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr.. najvaţnija jedinjenja. Gastoxin. temperatura 15-20 stepeni 12) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2) Etilenoksid (CH2OCH2) Cijan-vodonik (HCN) Fosfor-vodonik (PH3) Dihlor-etan Metil-bromid . dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K.

FOSFAMID DIMETOAT . brţe deluju kod mlaĊih negp kod starijih biljaka. gde se štetoĉine uništavaju sisanjem zatrovanih biljnih sokova. a nanosi se zalivanjem ili folijarno. Sistematiĉni insekticidi imaju tzv.FURADAN. nematocid. preparati . ĉime se postiţe unutrašnja zaštita biljaka odnosno endoterapeutsko delovanje.. FURAZOR KARBOSULFAN – primenjuje se preko zemljišta (zalivanje) ili folijarno za borbu protiv buba listara. truje i pĉele. Sistematiĉni insekticidi se nanose prskanjem. oni postaju otrovni. zajedno sa vodenom parom. tripsa. podela. koristi se protiv insekata koji imaju aparat za sisanje i aparat za grickanje.II -17 SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI (definicija. translokacioni efekat . primenjuje se i kao sistematiĉni i kao kontaktni insekticid.sistematiĉni insekticid sa dobrim akaricidnim svojstvima. STATIĈNI INSEKTICIDI – ne razlaţu se i trajno ostaju u biljci. ali biljke ne treb tretirati po suvom vazduhu jer su ovo jako isparljive materije. i to u proleće i leto. ENDOLITIĈKI INSEKTICIDI – u momentu tretiranja su otrovni. biljke izbacuju na površinu svojih organa i insekticid stvarajući tako zatrovanu atmosferu u kojoj insekti ne opstaju. preparati – DIMEKRON. ali kada se upiju u biljna tkiva i doĊu u dodir sa biljnim sokovima. osobine. jako je otrovan za toplokrvne organizme. U borbi protiv biljnih vaši ovi insekticidi su se dobro pokazali. akaricid.naĉini inkorporacije. Postoje i drugi naĉini primene sistematiĉnih insekticida. preparati – ROKSION. Najĉešći preparati koji su u primeni su: KARBOFURAN – sistematiĉni insekticid. Prema naĉinu delovanja dele se na sledeće grupe: 1. ENDOMETATOKSIĈNI INSEKTICIDI – nisu toksiĉni u momentu tretiranja. stenica. primenjuje se protiv insekata koji sišu sokove. zalivanjem ili injektovanjem u seme. najbolje je da se prskaju u rano jutro ili pred veĉe po vedrom i sunĉanom vremenu.posle prodiranja u biljku oni se mešaju sa biljnim sokovima i sistemom sprovodnih sudova raznose po svim biljnim organima. Preparat na bazi ovog insekticida je POSSE FOSFAMIDON . SISTEMIN 40 ŢUPA. preparati ) Sistematiĉni insekticidi su oni insekticidi koji imaju sposobnost da se upiju u biljna tkiva i zatruju biljne sokove. Vreme upotrebe sistematiĉnih insekticida zavisi od osobina biljaka. a kasnije u biljnom organizmu se razlaţu na neotrovne komponente 2.ima najširi spektar dejstva. DIMETOAT . kasnije se razlaţu na neotrovne komponente (nakon isteka aktivnog insekticidnog dejstva) 3. Transpiracijom.

unosi se sa hranom. moţe i u domaćinstvu. krvnog pritiska i drugih funkcija i nakraju izaziva smrt. Lebaycisd EC-50Fenticid 50-EC) – lisne vaši Fenitrotion K. pod dejstvom organofosfornih jedinjenja dolazi do nagomilavanja acetilholina u nervnim centrima. široka upotreba. diazinon 20-EC) Foksim K.D. webetin) Monokrotofos (agrofos20% WSC. hermesa. Azinfos. Diazion: K. etiol tecni I ULV) Dimetoat S (perfection. U većoj ili manjoj meri se upijaju u biljna tkiva tako da imaju i sistemiĉno dejstvo. ksilofaga.. za varenje i inhalatorno. derivati tionofosforne kiseline Fention K. naroĉito aktivan kod muva. materije koja se stvara pri radu nervnih ćelija i koja obezbeĊuje prenos nadraţaja od aktivacione ćelije do nervnih centara. tako da nema većih opasnosti od rezidualnog dejstva.D 9pyrimex 48-EC. (fenitrotion 50-EC. diazinon.U (metal-actellic-50) AcefatS (ortheme-75) oksimdemeton-metil S (metasystoxEC) derivati fosforne kis Dihlorvos. nekih sovica. zorat EC-40.D. minera. .Ferin). sistemin 40-EC. preparati.D. chromogor 25-WP. Pored staklenika. Širokog spektra dejstva. derivati fosforne kis. utrobno. pagusenica.insectin. Za uništavanje lisnih i štitastih vaši.U Jedan od najboljih insekticida. primenjuje se protiv staklokrilaca. kontaktni su insekticidi.D (volaton 500-EC) Hlorpirifor K. preko org. a kasnije dovodi do teških poremećaja disanja. ima brzo dejstvo ali kratkotrajno. ovo najpre izaziva osetljivost i nervnu razdraţljivost.D.metal( contion 25-WP. Sa biljke brzo isparavaju.II -18 ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA (opšte osobine. Mehanizam njihovog delovanja je dosta dobro prouĉen: deluju na blokiranje fermenta HOLINESTERAZE koji utiĉe na razarenje acetilholina.lisnih vaši. Pirimifos K. deluje preko organa za disanje.D (zorcid EC-50. preko org. fosfamidon 40-EC.U. teĉni su opasniji od praškovitih preparata(basudin. ( bevepterex. difos. za disanje. Velike su inicijalne toksiĉnosti. WSC) derivati ditiofosforne kiseline Malation: K.D. monokrotofos 20. toksiĉnost.koristi se za tretiranje zemljišta.(dinin. Dasticid prah. Protiv gusenica. malation E-50.D otrov. Deluju na insekte koji sišu sokove i na pregljeve. Pogodan je za zatvorene prostorije. K. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . sa aktivnom materijom trihlorfon K. preko koţe. gusation WP-25%raketion WP-25). pregljeva.sistematični Imaju širok spektar dejstva.. (Etiol prah. Brzo deluju na insekte: kontaktno.

Hlorovani ugljovodonici imaju gasovitu fazu. da se taloţi u organizmu u lipoidnim tkivima i prenosi se sa roditelja na potomstvo. ali i na ćelije tkiva. ali ima i utrobno dejstvo. Deluju na nervni sistem. toksiĉnost. Thiodan E-35 Preparati na bazi tiosufana delujuje protiv Lymantridae. Moţe za skakavce. kod kojih je aktivna materija ENDOSULFAN a prepatrati su: Tionex E-35. odnosno njegov gama-izomer koji nosi naziv LINDAN po ĉoveku koji ga je prvi izolovao T. DDT je jedna od najjaĉih do danas otkriveih insekticidnih materija. Torticidae.II -19 HLOROVANI UGLJOVODONICI (opšte osobine. nema fumigaciono dejstvo. kontaktni otrov. ima vrlo veliku inicijalnu toksiĉnost. zbog ĉega svoje insekticidno dejstvo zadrţava dugo nakon aplikacije.sistematični Prvi insekticid iz ove grupe je bio DDT (dihlor –difenil -trihloretan). rovce. Zbog toga je danas zabranjen za upotrebu. preparati. slabo isparljiv i u vodi slabo rastvorljiv. Deluje K i D. Za ĉoveka je toksiĉniji od DDT. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . UtvrĊeno je da je on kumulativni otrov tj. Tiocid E-35. 15 do 20 dana (u zatvorenim prostorijama i duţe). Danas je u upotrebi samo jedna grupa ovih jedinjenja: derivati kamfena i terpentina. Slabija inicijalna toksiĉnost. TakoĊe je danas van upotrebe. Dejstvo mu je D. Geometridae. . Rastvaraju se u biljnim i ţivotinjskim mastima i uljima. Hemijski je postojan. veliku inicijalnu toksiĉnost i manje rezidualno dejstvo. Nervni otrov. Njegova toksiĉnost e oko 5x veća od DDT-a. Najizraţenije Utrobno delovanje (fumigaciono) pa kontaktno. Najmanje toksiĉan za ţivotinje od svih preparata u ovoj grupi. Hlordan. Lindenu. a kako nema gasovitu fazu. mrave. U pa K. Noctuidae. Vecina preparata je jako toksicna za ljude. Drugi znaĉajan insektici je HEKSAHLOR-CIKLO-HEKSAN (HCH). U širokoj upotrebi se nalazio tridesetak godina sve dok nije otkrivena njegova kancerogenost i mutagenost.

Na insekte deluje kao fumigant. crnu pjegavost. U malim koncentracijama. stenica. pagusenica. Za insekte je smrtonosan u malim koliĉinama. toplokrvne ţivotinje i biljke.. ne prlja list pa se moţe primenjivati i na ukrasnim vrstama. persijski prašak Piretrin je insekticid sa Kontaktnim delovanjem. pa su po naĉinu djelovanja regulatori razvoja insekata. a naroĉito za insekte. Zalivanjem zemljišta mogu da se suzbijaju i neke zemljišne štetoĉine. dalmatinski pršak na suncu. Picrasma excelsa i dr. njegove para prodiru kroz stigme insekata i dovode do paralize nervnog sistema. Na biljke ne deluje štetno. Obiĉno se korist kao ĉist ili kao duvanski ekstrakt. ali ima i utrobno dejstvo. u poslednje vreme i kao nikotin sulfat. biljnih stenica (sve se hrane grickanjem). Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih delova biljke. Aktivna supstanca je Rotenon. preparati. upotrebljava se protiv lisnih vaši i insekata koji grickaju. U trgovine dolazi u obliku iveraka od kojih se maceriranjem spravljaju otrovne ĉorbe. insekticid inhalacionog (najbolje deluje ovako). Koristi se protiv vaši. . Koriste se za suzbijanje insekata koji grickaju. Neki preprati na bazi azadirahtina sa većim procentom ove aktivne materije. deluje kao utrobni i kao kontaktni insekticid. parališe centralni nervni sistem insekta. pre svega deluje kao kontaktni insekticid. Insekticidi na bazi azadirahtina ometaju presvlaĉenje insekata. koja na vazduhu brzo tamni. antraknozu. sa sadrţajem aktivne materije do 1%. djeluju na biljne vaši. utrobnog i kontaktnog delovanja. Deluje na insekte sa aparatom za sisanje (LISNE VAŠI. a upotrebljava se u vidu praška ili ĉorbi. i do 70%. a mana mu je kratak period delovanja (brzo se razlaţe pod dejstvom svetlosti i vlage). BUVE. plamenjaĉu. Derris – dobija se iz korenja tropskih leguminoza rodova Tephrosia i Derris. sivu truleţ. ali se namenski gaji samo njih dvadesetak.sistematični Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka koje se prikupljaju u prirodi ili se namenski gaje. Danas slabo u prometu. odnosno drveta Azadirachta indica koji se nalazi u juţnoj Aziji. lisne buve). rĊu. ali ima preparata i za suzbijanje štetnih insekata povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru jer je nestabilan na svetlosti. gusenice leptira i neke druge insekte. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . STENICE. Upotrebljava se protiv insekata koji sišu (lisne vaši. ali i protiv gusenica.Preparati na bazi piretrina: dalmatinski prašak (buhaĉ)-sadrţi dve akivne supstance pyretrinI i pyretrinII koji nisu otrovni za toplokrvne organizme. Osnovna prednsot mu je zanemarljivo mala toksiĉnost za ĉoveka. ali su otrovni za insekte. Quassia – sadrţi alkaloid quassin (gorka materija bez boje i mirisa) koji se dobija iz biljaka vrsta Quassia amara. Deluje na insekte sa tankom koţom i latentna doza je već ako ima 1-2 g na 1 litar vode. gusenica i drugih insekata sa mekom koţom. lako i brzo se rastvara u vodi. ima oštar i neprijatan miris. pošto su jaki insekticidi. Danas je poznato oko 2000 biljnih vrsta koje imaju insekticidno dejstvo.jedan od prvih prirodnih insekticida koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke Chrysanthemum cinerariefolium. grupa insekticida širokog spektra delovanja. toksiĉnost. Piretrini se danas većinom koriste za suzbijanje insekata u domaćinstvu ili u skladištima hrane.alkaloid iz biljke Nicotiana sp. ako je pripremljen u pravoj dozi. belu leptirastu vaš. Ĉist nikotin je bezbojna ili slabo ţuta teĉnost. Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus. Za biljke je potpuno neštetan. suzbijaju prouzrokovaĉe bolesti biljaka. otrivan je za toplokrvne organizme. naroĉito DVOKTILCI) Na osnovu graĊe prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi. Africi i Australiji. pepelnicu. piretrin . otrovan je za insekte dok za toplokrvne organizme nije. Jak je otrov i za ţivotinje i za ĉoveka. vazduhu i vlazi gubi svoja insekticidna svojstva i raspada se na neotrovne komponente. Nikotin .II -20 BILJNI INSEKTICIDI (opšte osobine.

danas se slabo korist jer je skup i deluje toksiĉno i na ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biološkim sredstvima za zaštitu bilja. Produkti metabolizma nekih organizama prije svega gljiva imaju insekticidno. Deluju na taj naĉin što jako povećavaju oksidaciju u organizmu što izaziva povišenu temperaturu i isušivanje tkiva. Letalna doza je 0. Neobiĉno za biološke insekticide. Efikasnija su i sa širim spektrom delovanja od DNOC-a. Koriste se u koncentracijama od 1-2% a spravljanje ĉorbe je jednostavno: odmerenu koliĉinu otrova najpre treba rastvoriti u 10l vode . Isušuju tkiva. Abamektin je produkt metabolizma gljive Streptomyces avermitilis.02g/kg telesne teţine. U telo prodire preko koţe ili organa za disanje.sistematični Dobijaju se iz katrana. Kao sistemiĉni akaroinsekticid namenjen je suzbijanju štetnih grinja i nekih insekata u voćarstvu i povrtarstvu. Koriste se samo za zimska prskanja protiv: vasi. Na osnovu njegove strukture sintetisani su hemijski strobilurini razliĉite strukture. Imaju i fungicidno dejstvo. pre svega minera i tripse. ali i fungicidno delovanje. grinja. Zemljišna bakterija Saccharopolyspora spinosa pri aerobnoj fermenataciji na hranljivoj podlozi produkuje materiju pod nazvom spinosin. II -21 DINITROORTOKREZOLI (DNOC) (opšte osobine. ali ne na temperaturama niţim od +5C0. Spadaju u Kontaktne insekticide. leptira. visokog insekticidnog djelovanja. a potom dodati preostalih 90l. Otrov prodire u telo preko koţe ili preko organa za disanje. Koriste se samo za zimska prskanja. Ima kontaktno i 5-10 puta jaĉe utrobno djelovanje na gusenice leptira. Nalaze se na granici biloških i hemijskih sredstava. ali pošto predstavljaju produkte metabolizma organizama. skakavaca. . Zapaljivi su. Strobilurini. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Nazivaju se i naturaliti. preparati. nalaze se u grupi bioloških insekticida. ’’ţuta ulja’’ (poznat preparat je E-5) koja se takoĊe koriste samo za zimska prskanja. rastvorljivi u vodi. ali ima visoku otrovnost i nalazi se u I grupi otrova. toksiĉnost. na insekta deluje usporavajući ili zaustavljajući njihovo disanje. Jako su otrovni za ĉoveka.Preparati:  KREOZAN (50% aktivne supstance)  DINOZAN (10% aktivne supstance) – u koncentraciji 6-7% danas se koristi za kvašenje gubarevih legala  RUMESAN Mešavina od 5% ortokrezolnog sredstva i najmanje 72% mineralnih ulja (ili karbolineuma) daju tzv. larve dvokrilaca. Poznat je preparat Spinosad. grupa fungicida novije generacije.Veratrin – alkaloid koji se dobija iz biljaka roda Veratrum. takoĊe deluju i fungicidno.

Smatra se da kod insekata nagrizaju koţu i zatvaraju stigme. Koriste se prvenstveno protiv štitastih vaši. derivati nafte. alkalija ili sode. toksiĉnost. kontaktni insekticidi mehaniĉkog dejstva. Aktivne supstance ovih insekticida su su FENOL. Sem toga ove emulzije i kroz traheole prodiru u organizam štetoĉine. pa se zbog toga koristi iskljuĉivo za zimsko prskanje.sistematični Ovi insekticidi su iz grupe ugljovodonika. naroĉito u voćarstvu. preparati. Karbolinelum (voćni karbolineumi) – Kontaktni insekticidi. Emulzija karbolineuma prţi list i neţne biljne delove. danas postoje mnogi gotovi preparati ili se od njih spravljaju emulzije uz dodatak sapuna. dinoseb. PREPARATi: Paration. KREZOL I NAFTALIN. za uništavanje jaja raznih štetoĉina (gubara) i mahovina i lišajeva na šumskom drveću. Pri mešanju sa vodom stvaraju karakteristiĉne stabilne emulzije. bela ulja. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . tako što u trahejama stvaraju neku vrstu zapušaĉa koji ne dozvoljava priticaj kiseonika do tkiva i ćelija.II -21 MINERALNA ULJA (opšte osobine. Oni su produkti frakcione destilacije nafte. Mrke teĉnosti. koje se dobijaju od katrana kamenog i mrkog uglja. uz dodatak sapuna. Imaju široku primenu. sve ove emulzije od mineralnih ulja deluju po principu gušenja. Koriste se za suzbijanje lisnih i štitastih vaši. .

primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S .. preparat – FURAN 350F PIRIMIKARB (S) – sistematiĉni insekticid i specifiĉni aficid (deluje na lisne vaši -Aphididae). Vrlo su efikasni u suzbijanju:  lisnih vaši  belokrilih vaši  lisnih minera  muva  ţiĉanih crva  rovaca  nematoda  grinja KARBOSULFAN – sistematiĉni insekticid.I grupa otrova. KARBOFURAN (S) – sistematiĉni insekticid. preparat – PIRIMOR FENOKSIKARB – K. Toksiĉni su za mnoge insekte.primenjuju se zalivanjem ili prskanjem..preparat je POSSE. najviše se koristi kod lisnih vaši. a deluju i ugušujuće. Ovi insekticidi imaju izraţenije utrbono dejstvo od kontaktnog. inhibitori holinesteraze i durgih esteraza i po tme su sliĉni organofosfornim jedinjenjima. D) – nesistematiĉni insekticid. tvrdokrilaca.II -22 KARBAMATI (opšte osobine. preparat INSEGAR WP-25 METOMIL (K. koristi se protiv insekata koji sišu biljne sokove. ali je za pĉele jako toksiĉan.sistematični Karbamatni insekticidi su derivati karbaminske kisleine. toksiĉnost.imenjuje se folijarno protiv gusenica. grinje i nematode. koristi se i kao akaricid i nematocid. koristi se još i kao akaricid. KARBARIL (K. primenjuje se preko zemljišta i folijarno za suzbijanje stenica. Karbamati su. spada u II grupu otrova. neotrovan je za toplokrvne ţivotinje. D) – LANNATE 25-WP . buba listara. generalno. pa ga zato ne treba primenjivati u vreme cvetanja.. preparati. preparat – KARBARIL. D. DASTIBRIL PRAŠAK.

Pipkord 20-EC (KD) – protiv savijaĉa. Ovo su K i D insekticidi koji brzo deluju na nervni sistem insekata. Cipkord 20-EC. Decis 2. toksiĉnost. bube listare  FENVALERAT – Sumicidin 20-EC -– lisne vaši. pagusenice. gusenice.5 -EC– lisne vaši. meĊutim. pagusenice. bube listare  DELTAMETRIN – Scud. tripsi.Talstar 10EC (K.II -23 PIRETROIDI (opšte osobine. Simptomi trovanja nastupaju vrlo brzo posle tretiranja. insekti već posle par minuta ne mogu da se kreću i nisu sposobni za letenje. Ripokord 20-EC.  CIPERMETRIN – Cipermetrin 200-EC. ali su od piretrina jeftiniji . Agrometrin 20-EC. gusenice. ĉetinarskih vaši  ALFACIPERMETRIN . bube listare  FENPROPATRIN – Danitol 10-EC  BIFENTRIN . tripsi. D) .Fastac 20-EC – lisne vaši. ĉesto se dešava da tretman ne dovede do uginuća insekata pa oni preţive. preparati. gusenice. zbog ĉega se se danas piretroidi ĉesto formulišu sa organofosfatima i karbamatima radi sigurnijeg efekta.sistematični Piretroidi su sintetisani insekticidi koji sadrţe sve pozitivne osobine prirodnih piretrina – visoku inicijalnu toksiĉnost za insekte i malu toksiĉnost za toplokrvne ţivotinje. pagusenice. Sucip 20-EC. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . tripsi.

Lepidoptera i Diptera. Deluje pre svega utrobno (D) a moţe imati i kontaktno (K) dejstvo (na jaja insekata). .sistematični Benzilourea je derivat uree. Nekad su se koristile cele spore ove bakterije kao insekticid. Prednost je što deluju na ciljanu štetoĉinu. sojevi berliner i kurstaki toksiĉni su za mnoge larve Lepidoptera. Ova jedinjenja spadaju u III grupu otrova. Za sada nema preparata na bazi ovih bakterija. Vrlo su toksiĉni za gusenice raznih leptira. Ako kristal pojede neki predator (ptica. naroĉito gubara. dok se danas izdvaja samo proteinski kristal kome se doda nosaĉ i stabilizator. iz njega će se samo u sredini odgovarajuće kiselosti izluĉiti toksin i dovesti do smrti insekta. Bolesti koje izazivaju na insektima su entomorikecioze. Izazivaju masovne pojave bolesti kod insekata. U crevu dolazi do razlaganja kristala koji izazivaju paralizu creva. javljaju se kod nekih Coleoptera. kurstaki (BTK). preparati. Perzistentna je na lišću. usnog aparata ili celog insekta. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Kako ne deluju na stadijum imaga. toksiĉnost. Forester II -25 BAKTERIJSKI INSEKTICIDI (opšte osobine. toksiĉnost. Kod B. Koriste se kao bioinsekticidi jer se u nepovoljnim uslovima u ćelijama formiraju kristalni proteini (delta endotoksin) koji su toksiĉni za insekte. insekt ili sisar) koji se hrani drugaĉijom hranom od ciljanog insekta. Kada kristal dospe u organizam insekta. Preparati: Bactospeine Dipel Novodor Thuricide Biobit Danas se masovno koriste protiv insekata defolijatora preparati na bazi B. spadaju u selektivne insekticide.sistematični Za proizvodnju bakterijskih insekticida koriste se samo vrste roda Bacillus iz familije Bacillaceae.. Preparati na bazi ove bakterije spadaju u III grupu otrova. Neotrovni su za ĉoveka. Ova bakterija se retko širi u populacijama štetoĉina . proteinski kristal prolazi kroz creva bez luĉenja toksina. ĉime se dobija bioinsekticid. Najpoznatija bakterija je Bacilus thuringiensis koja mora biti unešena u organizam domaćina.II -24 BENZILOUREA (opšte osobine. Pri delovanju ovih insekticida mišići se ne vezuju za koţu i presvuĉena larva ostaje nepokretna. hitin insekti luĉe u vreme presvlaĉenja i od njega se formira nova koţa za koju se vezuju svi mišići. preparati. DIFLUBENZURON (U. thuringiensis var. Npr. soj tenebrions za larve nekih Coleoptera. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Posebna grupa bakterija – rikecije (veliĉine izmeĊu virusa i bakterije)ţive kao patogeni na ţivotinjama i izazivaju rikecioze. Ova jedinjenja spreĉavaju sintezu hitina kod insekata. thuringiensis otkriveno je više sojeva koji su specifiĉno toksiĉni za pojedine grupe insekata. K) – Dimilin SC-48.

nogos SISTEMIĈNI ŠRADAN (OMPA) → pestox 3 SISTOX METASISTOX DIMEFOX EKATIN DIMETOAT → roksion. 7. 4. 2. 6. gastoksin DIFLUBENZURON 1. TETRAHLOR – UGLJENIK 5. 9. 7. DIHLORETAN 7. 5. 6. 4. FOSFAMIDON → dimekron. etiol acar. 3. 3. 1. diazinon 5 FENTION DIHLORVOS → nuvan. 6. fosfamid 8. sistemin 40 župa. 2.5-P. 6. dinazan. 5. 8. ZIMSKO PRSKANJE DNOC DIAZINON METIDATION MINERALNA ULJA DINOSEB DERIVATI NAFTE (nepreĉišćena ulja) VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ KONTAKTNI 1. 5. METOKSIHLOR . 4. 4. (HCN) → zyklon b 2. SUMPORUGLJENIK (CS2) 3. KARBOSULFAN → posse 1. malatox DIAZINON → diazinon 2. 7. METILBROMID → haltox 1. 8. 3. 7. rumesan ulje. 4. 6. furazor 1. 5. 5. 7. žuto ulje 10. posse 25-EC 11. PARADIHLOR – BENZOL 4.FUMIGANTI 1. NIKOTIN PIRETRUM DERRIS QUASSIA VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ MINERALNA ULJA KATRANSKA ULJA DNOC → kreozan. 6. 8. FOSFORNI ESTRI TEPP i HEPT PARATION POTASAN HLORTION MALATION → etiol. 9. 3. KARBOFURAN → furadan. ENDOTION 9. 3. URANIJA ZELENO Ca – ARSENAT Pb – ARSENAT Na – ARSENAT Na – ARSENIT ARSENTRIOKSID Zn – FOSFID Al – FOSFID →phostoxin. DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA Al – FOSFID METILBROMID HCH → lindan HLOR PIKRIN FORMALDEHID → formalin KARBOFURAN FENITROTION FENITROTION + MALATION FORAT → timet UTROBNI 1. 4. HLOR PIKRIN → metilbromid 6. 8. dimeton 7. 9. 8. 2. 5. 2. 2. CIJANOVODONIĈNA KIS. 2. MENAZON 10. 3. DDT 11.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful