MORFOLOGIJA INSEKATA

Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona: A. Cephalon (glava) B. Torax (grudi) C. Abdomen (trbuh)

I-3

Cephalon (glava)

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoĉavaju na embrionu: 1. ACRON – laţni glaveni segment 2. ANTENALNI segment – nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene 3. INTERKALARNI segment 4. MANDIBULARNI segment – nosi mandibule (gornje vilice) 5. MAKSILARNI segment 6. LABIJALNI segment Na glavi inasekta se nalaze dva otvora: - usni otvor - zatiljaĉni otvor (occipetalni) Na glavi insekta se vide samo šavovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, već samo njihovi delovi koji su znaĉajni za klasifikaciju inskata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. VERTEX - teme FRONS - ĉelo CLYPEUS – glavin štit LABRUM – gornja usna GENAE - obrazi OCCIPUT - zatiljak TEMPORAE - slepooĉnice GULA - guša COLLUM - vrat

Poloţaj glave u odnosu na telo je: - PROGNATHI – usni otvor je usmeren NAPRED a ĉelo NA GORE (većina insekata ima ovakav poloţaj glave) - ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a ĉelo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca) - HYPOGNATHI – usni otvor je podvuĉen POD TELO a ĉelo je usmereno na dole (bubašvabe, lisne vaši) Oblik glave moţe biti: okrugao, trouglast, eliptiĉan, izduţen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.
Glava nosi 4 para ekstremiteta: - 1 par pipaka (Anthenae) - 3 para usnih ekstremiteta ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najĉešće izmeĊu para sloţenih oĉiju; ĉlankovite su graĊe; Na antenama se razlikuju tri dela: 1. SCAPUS – bazalni ĉlanak (vezuje antenu za glavinu ĉauru) 2. PEDICULLUS – drţak (na njemu se nalazi ĉulo sluha ili organ za odrţavanje ravnoteţe – Dţonstonov organ) 3. FLAGELLUM – biĉ (sastoji se od 1 do 60 ĉlanaka)

Antene mogu biti: - Anthenae AEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka manje više iste graĊe - Anthenae INAEQUALLES – sastoje se od ĉlanaka razliĉite graĊe ANTENAE AEQUALLES ĈEKINJAST PIPAK svaki ĉlanak je pri osnovi uţi nego pri vrhu, (bubašvabe, rovac, popac, bogomoljka); KONĈAST PIPAK ĉlanci su manje više iste širine celom svojom duţinom (skakavci, bube listare, striţibube, bauljari) BROJANIĈAST PIPAK ĉlanci u biĉu okruglasti, dodirni prostor izmeĊu pojedinih ĉlanaka je jako suţen (mraĉnjaci) TESTERAST PIPAK (zubast) – svaki ĉlanak u biĉu je boĉno izvuĉen (sa jedne ili sa obe strane)-skoĉibube ĈEŠLJAST PIPAK – ĉlanci sa strane takoĊe izvuĉeni, ali više nego kod testerastog tipa (leptiri, fam. Noctuidae, i to ţenke, a takoĊe i drvotoĉci) PERAST PIPAK na svakom ĉlanku se nalaze boĉno izvuĉeni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje razvijeni pipci (fam. Noctuidae - muţjaci, muţjaci lisnih osa) ANTENAE INAEQUALLES GLAVIĈAST PIPAK – glavicu gradi nekoliko vršnih ĉlanaka koji su meĊusobno srasli (dnevni leptiri, bubamare) GLAVIĈAST PIPAK SA BODLJOM GLAVIĈAST PIPAK SA PEROM – došlo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera, odnosno bodlje (muva ima oba) KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) – njasliĉniji konĉastom tipu – ĉlanci su iste širine ali su pod odreĊenim uglom (pĉele, ose, bubamare) PRELOMLJEN ĈEŠLJAST – ĉlanci u vršnom delu izvuĉeni boĉno, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na osnovu pipka (jelenak) PRELOMLJEN GLAVIĈAST – vršni ĉlanci prelomljnog pipka srasli (karalteristiĉan za vrste koje ţive skrovito – surlaši, sipci drvenari, potkornjaci) PRELOMLJEN LEPEZAST - ĉlanci su pod odreĊenim uglom, a vršni su jako izduţeni, pa insekt moţe da ih skupi ili raširi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

usni aparat za BODENJE I SISANJE .USNI EKSTREMITETI INSEKATA Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta: 1) Mandibulae (gornje vilice) 2) Maxillae (donje vilice) 3) Labium (usne) Smatra se da su se insekti prvo hranili ĉvrstom hranom. jake su i luĉno povijene.stablo PALPES MAXILLARES – sastoje se od 3-5 ĉlanaka i nose ĉulo ukusa LOBUS EXTERNUS -kaciga LOBUS INTERNUS – sastoji se od finih zubića za usitnjavanje hrane LABIUM (usne) 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) se sastoji iz prividno neparnih delova: MANDIBULAE (gornje vilice) SUBMENTUM (podbradak) MENTUM (brada) PALPES LABIALES PARAGLOSSA GLOSSA CANIA HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX SPIRITOTROMP (sisaljka.usni aparat za LIZANJE I SRKANJE su vezane za glavinu ĉauru i mogu se pomerati samo levo-desno. STIPES . Pored njega. te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE. postoje i: . sluţe za komadanje hrane. kod nekih insekata sluţe muţjacima za borbu oko ţenke (jelenak) MAXILLAE (donje vilice) 1) 2) 3) 4) 5) se sastoje iz: CARDO (ĉep) – spaja maksile sa glavinom ĉaurom. nastala srastanjem kaciga) .

sterniti i pleuriti zajedno se zovu – SKLERITI. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI. ali manje PLEURAE (boĉne ploĉe) – nisu zadebljale Sve gornje ploĉe segmenata prednjih. srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI. Sve boĉne ploĉe segmenata prednjih. Svi tergiti.METATHORAX Grudi su izgraĊene od nekoliko ploĉa: TERGUM (gornja ploĉa) – veoma zadebljala i pektinizirana STERNUM (donja ploĉa) – takoĊe zadebljala. Sve donje ploĉe segmenata prednjih.I-4 Thorax (grudi) Grudi se sastoje iz tri segmenta: 1) prednje grudi – PROTHORAX 2) srednje grudi – MESOTHORAX 3) zadnje grudi . .

3. Tipovi organa za prianjanje: . sastoje se iz više delova: COXA – vezan za grudi. koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE.EMPODIUM GraĊa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije. 2. snabdeven mišićima za pokretanje TROCHANTER (butni valjak) – sastoji se obiĉno iz jednog ĉlanka FEMUR (but) TIBIA (potkolenica) – na kraju se obiĉno nalaze dve male kandţe OSTRUGAE TARSUS (stopalo) – prvi ĉlanak stopala se naziva METATARSUS. Dobri letaĉi imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. razlikuju se dve osnovne funkcije nogu: 1) funkcije kretanja 2) specijalne funkcije NOGE ZA KRETANJE Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje: 1. Insekti koji su slabi letaĉi imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu kapsulu. noge za plivanje NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE 1. EKSTREMITETI GRUDI NOGE 1) 2) 3) 4) 5) A) – ĉlankovite. Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se štitić SCUTELLUM. noge za trĉanje (karakteristika im je da su izduţene i vitke) 3. a poslednji PRAETARSUS koji se završava kandţama (UNGULAE) PULVILUS – organi za prianjanje (omogućavaju insektima da se kreću po glatkim i vertikalnim površinama) Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje koji se zove AROLIUM ili treći tip EMPODIUM.AROLIUM . Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke – KRILA. noge za kopanje noge za grabljenje noge za sakupljanje polena noge za ĉišćenje (sluţe za ĉišćenje pipaka) .PULVILUS . PTEROTHORAX. 4. koji je obiĉno trouglast i koji ĉesto nosi vaţne karakteristike za determinaciju vrsta. noge za hodanje 2. noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen) 4.Znaĉajan deo prednjih grudi je VRATNI ŠTIT (pronotum).

3 grane. izduţivanjem gornjih ploĉa – laţnih notuma tokom evolucije. 2. . CUBITUS – dve grane. svako okce nosi odreĊeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi.prednja ivica krila. RADIJUS – radijalni nerv. dok današnji insekti imaju i uzduţne i popreĉne nerve koji grade polje – OKCA. ANALIS – samo 1 nerv. MEDIJUS – medijalni nerv. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih škrga 2. Kod primitivnih insekata postojali su samo uzduţni nervi. 5. 4. MEDIJUS – 3 grane. COSTA . 2. 4. 3. Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeĊu kojih se nalaze krilni nervi koji daju ĉvrstoću krilima. 5. RADIJUS – 5 grana. COSTA – kostalni nerv. CUBITUS – 2 ogranka. 3. SUBCOSTA – ima dve grane. ima 5 grana. UZDUŢNI NERVI kod primitivnih insekata: 1. SUBCOSTA – ne grana se. 6. NERVATURA KRILA KOD DANAŠNJIH INSEKATA: 1. ANALIS . PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma. nije se granao. 6.B) KRILA INSEKATA O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze: 1.3 grane.

trbušni segment je deo grudi. FormicidaeKod Hymenoptera 1. i 9.krila razliĉite konzistencije KRILA ISTE KONZINSTENCIJE – prednja krila su od istog materijala kao i zadnja. mreţokrilci) b) krila iste konzistencije. Leopidoptera) VISEĆI – prvi trbušni segment je povezan sa zadnjim grudnim. ali se u njemu nalazi najveći broj unutrašnjih organa. veliĉine i graĊe (vilin konji. to je jedini deo tela insekta koji moţe da menja svoju zapreminu) Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je laţni – TELSON.leptiri)  gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro razvijenu nervaturu (red Homoptera) KRILA RAZLIĈITE KONZINSTENCIJE a) prednja krila hitinizirana. do 7. . ali razliĉite veliĉine koja mogu biti:  pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera . zadnja krila opnasta (k-ĉne za red Heteroptera smrdibube) I-5 Abdomen (trbuh) Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je graĊe (tokom evolucije je doţveo najmanje promene). a od pola opnasta. fam. zadnja opnasta c) prednja krila delimiĉno koţasta. segmenti su homonemne graĊe. 8. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI. popreĉni presek abdomena (trbušni segmenti imaju 4 ploĉe) GraĊa trbuha je karakteristiĉna po tome što se izmeĊu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv. Od 1. INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koţice koje oogućavaju da se zapremina trbuha menja. Icneumonidae. razlikuju se dva podtipa: a) oba para krila istog oblika.Prema graĊi. Vespidae/ose) DRŠKAST (PETELJKAST) – prvi trbušni segment je suţen u dršku (Hymenoptera. a prvi i drugi trbušni segment preko jednog suţenja u donjem delu (Hymenoptera. fam. Apidae/pĉele. i 11. zadnja krila su smotana ispod prednjih) – karakteristika reda Coleoptera b) prednja krila koţasta.krila iste konzistencije . Ne nosi ekstremitete. zadnja opnasta (prednja krila – ELITRAE / pokrioce – sluţe za odreĊivanje pravca pri letenju. su POSTGENITALNI VEZA TRBUHA SA GRUDIMA Trbuh moţe biti: SEDEĆI – prvi trbušni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera. krila mogu biti: . segment je GENITALNI a 10.

2. kroz koje ţenke polaţu jaja. 4. mogu biti dugi i ĉlankoviti ili neĉlankoviti. organe za varenje. TRBUŠNE (LAŢNE) NOGE . 2. trbušnom segmentu. uzanih segmenata koji se mogu uvlaĉiti. Furca – odskoĉna viljuška za skakanje kod Colembola na 4. Legalica je dodatak trbuha. polni organi 3. nastala je od genitalnih segmenata. 6. bubašvaba 3. Kod viših insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod muţjaka imaju ulogu u kopulaciji. VISCERALNI SINUS sadrţi Malpigijeve sudove. OVIPOSITOR /teleskopska legalica – nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod ţenki. javljaju se kod niţih insekata – Apterigota. I-6 ANATOMIJA INSEKATA Unutrašnjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA) podeljena na tri šupljine – SINUSA: 1. – javljaju se kod gusenica i pagusenica. PARAZITNIH VRSTA. (kod nekih socijalnih vrsta /osa. a kod ţenki – legalica. pĉela/ legalica je modifikovana u ţaoku) 5. Cerci – parni nastavci poslednjeg trbušnog segmenta. ŢAOKA –dodatak koji sluţi za odbranu. a pagusenice manje od 2 ili više od 5 pari. visceralni sinus 3. sadrţi srĉani organ (leĊni sud) i perikardijalne ćelije. OSA DRVENARICA. javljaju se kod SKAKAVACA. PERIKARDIJALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu gornje septe i koţe.gusenice mogu imati 2-5 pari laţnh trbušnih nogu. PERINEURALNI SINUS – zauzima prostor izmeĊu donje septe i koţe.Trbuh nosi razliĉite dodatke kod niţih insekata: 1. sadrţi trbušnu nervnu veriţicu (veći deo centralnog nervnog sistema) . perineuralni sinus Svaki od ovih sinusa sadrţi odreĊene organe: 1. Styli – parni neĉlankoviti didaci trbuha koji se javljaju sa ventralne strane u razliĉitom broju. perikardijalni sinus 2. snaţni i povijeni u oliku klešta (uholaţa). Ephemera. sastoji se od dugih. Sastoji se od VALVI i LAMINA.

. slojevita je i ĉine je : .EPIKUTIKULA – slojeviti. mogu nositi i mirisne materije. pored hitina sadrţi i sklerotin (belanĉevinasta materija) koji daje ĉvrstinu telu insekta. sadrţi hitin i ĉine ga horizontalne lamele.reguliše vodni reţim tela insekta . . daju boju telu insekta i to su tzv. sklerotin je najĉvršći deo koţe.svi unutrašnji organi su preko mišića povezani sa koţom – egzoskelet .KOŢA INSEKATA Koţa kod insekata predstavlja spoljašnji skelet (EGZOSKELET) ĉije su osnovne funkcije: . III. ĉine ga 4 sloja kutikularni sloj polifenolski sloj cementni sloj voštani sloj DODACI KOŢE Koţa insekata ima brojne dodatke odnosno koţne izraštaje. membrana BASILARIS – tanka jednoćelijska opna sastavljna iz zvezdastih ćelija. KOŢNE ŢLEZDE mogu biti jednoćelijske dvoćelijske višećelijske IzgraĊene su od modifikovanih ćelija hipodermisa. najtanji deo koţe.daje oblik telu insekta .ENDOKUTIKULA – najdeblji sloj . Razliĉite su po funkcijama: .štiti telo od spoljašnjih povreda . odvaja koţu od telesne šupljine. na pojedinim mestima je prekinut trihogenim ćelijama ili ćelijama mnogobrojnih ţlezda. dakle koţa je ektodermalnog porekla! GRAĐA KOŢE INSEKATA Koţa se sastoji iz tri osnovna dela: I.EGZOKUTIKULA – ĉine ga vertikalne lamele. sluţe za zaštitu jajnih legala. HIPODERMIS . KUTIKULA se obrazuje luĉenjem ćelija hipodermisa. II.sadrţi brojne ţlezde Koţa nastaje od spoljašnjeg klicinog lista EKTODERMISA.nalazi se iznad membrane basilarisd i ĉini ga sloj cilindriĉnih krupnih ćelija. STRUKTURNE BOJE. Oni mogu biti locirani na razliĉitim delovima tela. DLAĈICE (Tricae ) – modifikovane ćelije hipodermisa LJUSPICE – modifikovane dlaĉice. nisu ĉvrsto fiksirane za koţu.

PAUĈINASTE ŢLEZDE (Sericteriae) BOJA INSEKATA moţe biti: pigmentna strukturna Pigmentne boje potiĉu od pigmenata smeštenih u koţi i to najĉešće u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i u endokutikuli.luĉe mirisne materije (obiĉno neprijatnog mirisa) SLUZNE ŢLEZDE smeštene su oko analnog otvora i luĉe lepljivi sekret koji sluţi za lepljenje jaja za podlogu. mogu se naći na 4. HLOROFIL – daje zelenu boju KAROTIN – daje crvenu boju FLAVONI (ţuta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena.5. krvnim ćelijama. sreće se kod muva najĉešće – red Diptera) Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature. trbušnom segmentu. Funkcija boja je višestruka: od boje zavisi temperatura tela insekta odbrana od neprijatelja (kamuflaţa.6 ili 7. ovaj pigmen se retko sreće kod insekata. (kada svetlost padne na telo insekta. siva) HEMOGLOBIN (crvena boja. Boje smeštene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginuća insekta Pigmenti mogu biti smešteni i u hipodermisu. masnom tkivu. ona se razlaţe i boje se prelivaju) Pigmenti koji daju strukturne boje: MELANIN – daje tamno smeĊu i ţutu boju. Boje smeštene u hipodermisu su nepostojane boje (primer – vilin konjic) Strukturne boje – smeštene su u egzokutikuli. OTRIOVNE (Toxophorae)-sluţe za odbranu. AROMATIĈNE. svetlosti i vlage. boje za zastrašivanje) . Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva ALBINIZAM.VOŠTANE – luĉe vosak i obiĉno su grupisane po dve zajedno. PURINSKI PIGMENTI – nastaju od mokraćne kiseline i daju krem belu boju.

ima snaţnu muskulaturu. MESENTERON (srednje crevo) 3. Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poĉinje usnim otvorom a završava se analnim otvorom. na ulazu ţdrelo se nalaze snaţne ĉekinje koje spreĉavaju vraćanje hrane. PROCTODEUM (zadnje crevo) STOMODEUM (prednje crevo) ektodermalnog je porekla. STOMODEUM (prednje crevo) 2. Prema funkciji i poreklu razlikujemo tri dela sistema za varenje: 1. kod nekih insekata se po obliku ne razlikuje od jednjaka. e) voljka (INGLUVIES) – proširenje u kome se nastavlja varenje hrane. diferencirano je i sastoji se iz sledećih delova: a) usni otvor b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvaĉne ţlezde sa fermentima za varenje skroba) c) ţdrelo (PHARYNX) – oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja na usnu duplju. g) kardijaĉni zalistak (VALVULA CARDICA) – poslednji deo prednjeg creva. . kod insekata koji sišu sokove ona je vidno proširena u vidu mehura i sluţi za sakupljanje sokova.I-7 ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal) Smešteni su u visceralnom sinusu. ĉine ga snaţni mišići koji potiskuju hranu. f) prednji ţeludac (PROVENTRIKULUS) – snabdeven je snaţnim mišićima. spreĉava vraćanje hrane iz srednjeg u prednje crevo. tankih je zidova i ima slabu muskulaturu. sluţi samo za sprovoĊenje hrane. d) jednjak (OESOPHAGUS) – oblika jednostavne cevi koja se nastavlja na ţdrelo. sa unutrašnje strane se nalaze hitinski nabori sa bodljama – sluţi za mrvljenje hrane. kod pĉela se u voljci odvija prerada nektara u med.

pa epitelijelne ćelije takoĊe uĉestvuju u varenju hrane. EPITELIJALNE ĆELIJE imaju više funkcija. apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju je ćelijama krvi koje hranu prenose kroz organizam) luĉe i peritrofiĉnu membranu koja štiti epitelijalne ćelije od ĉestica hrane.  debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu  rektalno crevo – u njemu se vrši ponovna apsorpcija vode. nakon ĉega regenerativne ćelije obnavljaju ĉitav epitel. kod nekih insekata u tankom crevu ţive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomaţu varenje hrane). U osnovi epitelnih ćelija nalazi se bazalna membrana. deo epitela koji se troši obnavljaju regenerativne ćelije nakon varenja hrane. Kao i prednje crevo. Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luĉenjem fermenata razara se i rabdorijum. neke vrste ga nemaju REKTALNO CREVO (pravo crevo. EKTOdermalnog je porekla. Oblika je jednostavne cevi pribliţno jednake širine celom duţinom. u rektalnom crevu se formiraju karakteristiĉni oblici izmeta za odreĊene vrste. postoji kod svih vrsta) COLLON ()debelo crevo. kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj ampuli.MESENTERON (srednje crevo) Endodermalnog je porekla. sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog otvora) FUNKCIJE zadnjeg creva:  tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu. kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi povećanja površine. a iza nje kruţni i uzduţni mišići. Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luĉenja fermenata razara se deo rabdorijuma. i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i jedra epitela. . ***i uzduţni i kruţni mišići su popreĉno prugaste graĊe. Sekrecija moţe biti: APOKRINA MEROKRINA HOLOKRINA Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatiĉni izraštaji epitelijalnih ćelija u vidu treplju koji uvećavaju apsorpcionu površinu) i uĉestvuju u varenju hrane. a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum. PROCTODEUM (zadnje crevo) Nastavlja se na srednje crevo i završava se analnim otvorom. sekretorna uloga (luĉe fermente koji sluţe za varenje hrane). diferencirano je i sastoji se odsledećih delova: ILLEUM (tanko crevo. Osnovna funkcija mu je varenje hrane. Izraštaji na prednjem delu srednjeg creva koji povećavaju površinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke) i javljaju se kod nekih insrekata.

. Trahealni sistem nastaje od spoljašnjeg klicinog lista. a varenje celuloze vrše simbionti. u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva EKSTRAINTERSTINERNO varenja. U srednjem crevu se luĉe PROTEAZE LIPAZE CELULAZA CELOBIAZA (ove fermente luĉe epitelijalne ćelije) U srednjem crevui se vrši apsorpcija najvećeg dela svarene hrane. a sastoji se od mišića ĉijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili povećava. Zahvaljujući sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi reguliše se odavanje vode iz organizma. Traheje su sa spoljašnjom sredinom povezane preko ţigova (stigme) – specijalnih otvora. naseljavaju samo drvo bogato belanĉevinama poput vrba i topola (Cosus cosus).) Kod nekih insekata varenje hrane se vrši van tela insekta. njegovauloga je da zadrţi vazduh i potisne ga u traheju i dalje ka ćelijama. I-8 ORGANI ZA DISANJE Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja.5µm. sa unutrašnje strane ojaĉane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva tenidijum i koja omogućava da traheje budu stalno otvorene. Traheje su elastiĉne cevi.ATRIUM iz koga polazi uvek jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim trahejama. što je znaĉajno za opstanak naroĉito u suvoj sredini. granaju se dihotomo u manje cevĉice TRAHEOLE (‹ 1µm) koje dovode O2 do svake ţive ćelije. trahejalnih škrga ili preko koţe. Hrana se zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja. U prednjem ţelucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje crevo. slepo se završavaju. termiti nemaju celulazu. Stigme su najĉešće eliptiĉni otvori snabdevenim prstenom koji omogućava da stigma bude stalno otvorena. a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr. TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih ćelija u organizmu do kojih sprovode kiseonik.VARENJE HRANE poĉinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadrţe AMILAZE za razlaganje skroba. Svi insekti nemaju navedene fermente zato što npr. dakle ektodermalnog je porekla. stigma se otvara u jedno proširenje . Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ĉekinjama i raznim hitinskim naborima koji spreĉavaju ulazak ĉvrstih ĉestica u traheju (filter) Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje prelaza iz stigme u traheju. TRAHEJE (trahealne cevi) – promera su 1.

trbuh se skuplja i O2 potiskuje do ćelija gde se vrši tazmena gasova. a smeštene su boĉno na telu (na pleurama). takt – stigme otvorene. Protura. 2. su povezane uzduţnim i popreĉnim mostovima u tzv. Imaga većine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo.(npr.i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbušnih segmenata. TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen. 1. CO2 i vodena para izlaze iz organizma. ĈETVOROTAKTNO DISANJE – 1. bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne. takt . 2. trbuh se skuplja. Trahealne škrge su ispupĉenja integumenta (koţe) u vidu finih listića ili opni isprepletanih mreţom trahealnih cevi i traheola. Trahealni sistem nemaju Colembole.Stigme su parno raspoređene na grudnim i trbušnim segmentima. trbuh se širi. Kod Pterygota traheje susednih segmenata. ĉini ga sistem cevĉica koje se u organizmu spajaju na razliĉite naĉine. CO2 i vodena para iz ćelija prelaze u traheole i traheje. 4. takt – stigme otvorene. larve komaraca ţive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevĉici koaj se nalazi iznad površine vode). trbuh se skuplja. trbuh se širi. kao i u okviru pojedinih segmenata. One dišu preko koţe a dalji prenos O2 se vrši preko hemolimfe. 3. Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata. Larve nekih insekata koje ţive u vodi mogu da koriste kiseonik iz vode pomoću TRAHEALNIH ŠKRGA. Broj stigmi je razliĉit i zavisi od vrste insekta. kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj ţive. Imaga svih insekata. do 10%. 2. DVOTAKTNO DISANJE – 1. kiseonik preko traheja i traheola dolazi do ćelija. trbuh se širi. . takt – stigme otvorene. a O2 se usvaja osmozom. vazduh ulazi u trhaheje i traheole. takt – stigme su zatvorene. Larve imaju razliĉit broj stigmi. jedan deo O2 usvajaju preko koţe.stigme otvorene. larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. trahealna stabla . CO2 i vodena para izlaze iz organizma DISANJE POMOĆU RAZLIKE U PRITISCIMA 3. Imaga (bez obzira u kojoj sredini ţive) dišu pomoću traheja. takt – stigme su zatvorene.

nalazi se ispod srĉanog organa. usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu. ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna teĉnost. saĉinjen je od 1-8 komorica. ali je ne pokrivaju u potpunosti.(ne vezuju srce) MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI Cirkulacija krvi se odvija u dve faze: faza DIJASTOLE (širenja srĉanih komorica) faza SISTOLE (sakupljanja srĉanih komorica) Krv u telu insekta cirkuliše na osnovu razlike u pritiscima. B. najĉešće je prava a kod ţaokonoša je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete glave. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu trbuha gde je septa prekinuta što omogućava da krv iz perineuralnog sinusa preĊe u viscealni sinus odakle zapljuskuje unutrašnje organe. svaka komorica je u vidu meška koji je utisnut na bokovima gde se nalaze otvori – OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa. Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srĉane komorice na sledeći naĉin: u fazi dijastole (širenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih srĉanih komorica i perikardijalnog sinusa.I-9 ORGANI KRVOTOKA Kod insekata krvotok je otvorenog tipa – krv se slobodno razliva po telesnoj šupljini i ne postoje krvni sudovi. zatim grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. trbušnog segmenta do glave. izmeĊu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreĉavaju vraćanje krvi u zadnji deo telai omogućavaju da se krv kreće ka aorti. krvna teĉnost kroz perforiranu gornju septu kreće iz visceralnog u perikardijalni sinus. perforirana i uĉestvuje u cirkulaciji krvi. U momentu otpuštanja radijalnih mišića dolazi do kontrakcije krilastih mišića kioji gornju septu potiskuju na dole i tada se . Organi krvotoka su:  SRĈANI ORGAN (leđni sud) smešten u perikardijalnom sinusu. Gornja septa je izgraĊena od vezivnog tkiva. već samo organi krvotoka koji usmeravaju krv. Donja septa iste je graĊe nije perforirana i takoĊe uĉestvuje u cirkulaciji. ima oblik cevi koja se prostire od kraja trbuha do glave. SRCE Nalazi se u trbušnom delu Pulsirajući organ. . Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom. LeĊni sud je iziferenciran na sledeće delove: A. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu. Radijalni mišići priĉvršćuju srce za koţu na leĊnom delu a sa donje strane za gornju septu.. U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uĉestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni. Krilasti mišići su razapeti po gornjoj dijafragmi. a iz srca u aortu. Tada krvna teĉnost kroz ostijume ulazi u srce. perikardijalni i perineuralni sinus. zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. AORTA nediferencirana cev koja se pruţa najĉešće od sredine 1.

. fermenti. Mogu biti rasporeĊene pojedinaĉno ili u grupama. slobodne aminokiseline. Mogu biti razliĉitog oblika i veliĉine (okruglastog. od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanĉevine. ugljeni hidrati. PERIKARDIJALNE ĆELIJE su krupne ćelije mezodermalnog porekla. SASTAV KRVI Krv se sastoji od krvne teĉnosti i krvanih zrnaca HEMOLIMFA (krvna teĉnost) – koloidni ili kristaloidni rastvor razliĉitih materija.FUNKCIJE KRVI odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova) prenos hranljivih materija do svih organa transport hormona kroz organizam kod nekih insekata krv sluţi za odbranu (krv tada sadrţi otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako izluĉuje na pojedinim delovima tela)  kod nekih insekata krv ima specifiĉne funkcije (npr. u ovom procesu hemociti uĉestvuju na dva naĉina: a) FAGOCITOZA: krvna zrnca upijaju u sebe delove tkiva i razlaţu ih pomoću fermenata b) LIOCITOZA : krvna zrnca izluĉuju fermente koji razlaţu tkiva van samih krvnih zrnaca. mokraćna kiselina i hormoni Hemolimfa Moţe biti bezbojna ili obojena pigmentima u ţuto. . Ove ćelije imaju i fagocitnu ulogu – u sebe uvlaĉe ĉvrste materijei na taj naĉin eliminišu njihovo štetno dejstvo. kod bubašvabe krv ĉini oko 5% telesne mase. ali ih trajno zadrţavaju jer nemaju vezu sa crevnim kanalom. Fe i Ca. pigmenti.) i uvek imaju izraţeno jedro! Hemociti aktivno uĉestvuju u procesu hidrolize i histogenete u vreme metamorfoze (presvlaĉenja). crveno. izduţeno vretenastog. a kod pĉele je to 2530%) i razliĉita je razliĉitim stadijumima razvića. Perikardijalne ćelije imaju nefrocitnu ulogu – eliminišu štetne produkte metabolizma iz krvi. Krvna teĉnost moţe biti:  slabo kisele reakcije – kod gusenica obiĉno  alkalne reakcije – kod većine odraslih insekata HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla. neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada dobijaju novu specifiĉnu funkciju)     Koliĉina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. eliptiĉnog. imaju krupna jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni – SYNCITIUM. Izduţeno vretenasta krvna zrnca luĉe vezivno tkivo. skrob. nalaze se sa obe strane srca. ameboidnog. najveći deo limfe ĉini voda (oko 3/4) od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg.. smeĊe ili zeleno. masti.

protoplazma im je ruţiĉaste boje i podseća na vino (otuda i naziv) Funkcija im nije sa sigurnošću utvrĊena. PARIETALNI – nalazi se ispod koţu 2. ĉine ga telašca razliĉitog oblika u razliĉitim delovima tela insekta. pa se pretpostavlja da uĉestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj.a moţe imati i nefrocitnu ulogu. VISCERALNI – oko nervnog kanala OENOCYTAE (vinske ćelije) Nalaze se ispod koţe i imaju krupna jedra. da luĉe voštane materije.MASNO TKIVO – Corpus adeposus Mesodermalnog je porekla. Nataju od spoljašnjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla). U telu insektamasno tkivo je rasporeĊeno u dva sloja: 1. U njemu se deponuju hranljive materije. .

LANĈAST NERVNI SISTEM – evolucijom dolazi do odreĊenih promena – ganglije pojedinih segmenata se stapaju. naziva se još i trbušna nervna veriţica. Postoji više tipova centralnog nervnog sistema: LESTVIĈAST NERVNI SISTEM . Deli se na dva dela:  Centralni nervni sistem  Simpatiĉki (utrobni nervni sistem) CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS) Najvećim delom je smešten u peeineuralnom sinusu. DELIMIĈNO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – kod viših insekata dolazi do skraćivanja iloi potpunog išĉezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija.10 NERVNI SISTEM Kod insekata je ganglioznog tipa. Ektodermalnog je porekla. IzgraĊen je od većeg broja nervnih ĉvorića. ganglija. Ovakav tip CNS ima oblik lestvice. a od dve konektive nastaje jedna.prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje su bile meĊusobno povezane popreĉnim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata uzduţnim vezana / KONEKTIVAMA /. CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM – odlikuje insekte na najvišem stupnju razvoja (MUVE). komisure nestaju. povezanih nervnim vrpcama.I . pa otuda i naziv. sve grudne i trbušne ganglije su spojene u jednu zajedniĉku .

Kod viših insekata nadţdrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. pomoću dendrita primaju nadraţaj iz spoljašnje sredine a neuritom ga prenose do najbliţe ganglije. inerviše organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje polaze nervne vrpce koje se završavaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane ţlezde sa unutrašnjim luĉenjem. iz njega polaze nervi koji inervišu sloţene oĉi (facete) i proste oĉi (ocele) 2. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su. ASOCIJATIVNE ĆELIJE – nalaze se u ganglijama. gradi okoloţdrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga sa podţdrelnim ganglijama. sastoji se od više ganglija. 2. iz svakog neurona polaze dve vrste izraštaja:  DENDRIT – kraći izraštaji koji se granaju. Frontalna ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se OCCiPITALNA ganglija. rasporeĊene su po površini tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit). samo jedan postoji na svakom neuronu. prva ganglija nalazi se u predelu ĉela i naziva se FRONTALNA. neparni nerv / ventralni deo simpatiĉkog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i pruţa se duţ centralnog nervnog sistema. 3. TRITOCEREBRUM – manjih dimenzija. SIMPATIĈKI NERVNI SISTEM (SNS) Deli se na dva dela: 1. Dendritima se nervni impuli prenose do nervne ćelije (neurona).  NEURITI (AXON) – duţi izraštaj. multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit). MOTORNE ĆELIJE – dendritima su povezane za neurit asocijativne ćelije a neuritom za organ koji treba da odreaguje na nadraţaj.GANGLIJE su saĉinjene od većeg broja nervnih ćelije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro. SENZITIVNE ĆELIJE – ĉulne ćelije koje primaju nadraţaje iz spoljašnje sredine. Podţdrelne ganglije se takoĊe spajaju u jednu masu u inervišu usne delove Grudne ganglije inervišu lokomotorne organe (krila i noge) Trbušne ganglije inervišu najveći broj unutrašnjih organa koji se nalaze u trbuhu. Na mozgu se jasno razlikuju tri reţnja: 1. . stomatogastriĉni / dorzalni / deo simpatiĉkog nervnog sistema pruţa se duţ prednjeg creva sa gornje strane. Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moţe biti: Glaveni Grudni Trbušni U glavi se nalazi 6 pari ganglija. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad ţdrela / NADŢDRELNE GANGLIJE / a 3 para ispod ţdrela / PODŢDRELNE GANGLIJE /. DEUTOCEREBRUM – nastao stapankjem drugog para ganglija on inerviše pipke i antene 3. dendritima primaju nadraţaj od neurita senzitivne ćelije a dendritima su vezane za motorne ćelije (nervni impuls=nadraţaj).nastao spajanjem prvog para ganglija. 2. ali izduţen. a neuritima od neurona. PROTOCEREBRUM . Prema funkciji nerve ćelije se dele na tri grupe: 1. ima ih veći broj na jednom neuronu.

Carpora cardiaca .nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem. Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. . Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /.Carpora allata .sekretornu ulogu i nervnu funkciju. ona luĉi svoj sopstveni hormon.

nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko druge ţlezde Carpora cardiaca vezana za mozak. kada će doći do luĉenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih ćelija koje putem aktivacionog hormona podstiĉu luĉenje MH posle ĉega dolazi do metamorfoze Protocerebralne ćeluje (aktivacione ćelije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i luĉre aktivacioni hormon koji aktivira rad svih ostalih ţlezda sa unutrašnjim luĉenjem . Carpora allata ima sekretornu ulogu i luĉi juvenilni hormon koji je aktivan u stadijumu larve. Protorakalna ţlezda – nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu – luĉi hormon za metamorfozu MH / Ecdyson /.11 ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA (najvaţnije endokrine ţlezde i njihovi hormoni) Carpora allata . ona luĉi svoj sopstveni hormon.I . Carpora cardiaca .sekretornu ulogu i nervnu funkciju.

parne) – luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje spermatozoida u tzv.I – 12 MUŠKI POLNI ORGANI (opis. poloţaj. polni otvor kod muţjaka se nalazi na 9. funkcije pojedinih delova) Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla. u njih se ulivaju sekreti specijalnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u vitalnom stanju. 3. VESICULA SEMINALES sluţe za sakupljanje i ĉuvanje spermatozoida do momenta kopulacije. delovi. Spermatocytae se dalje dele i daju spermatozoide. na donjem delu neparnog semenovoda nalazi se još više hitiniziran deo – kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima diferencijalno-dijagnostiĉki karakter.Sastoje se od većeg broja semenih cevi na kojima se razlikuje vršni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne ćelije SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. Donji deo je obiĉno proširen i ĉini Vesicula seminales . VAS DEFERENS (parni semenovod) – imaju oblik jednostavne cevi koje sluţe za sprovoĊenje spermatozoida do neparnog semenovoda. TESTES (semenici) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni. 5. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je snabdevena snaţnim mišićima i sluţi za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije. 2. 4. 1. trbušnom segmentu. AKCESORNE ŢLEZDE (dodatne. SPERMATOFORE / paketiće spermatozoida / .

broj ovariola je razliĉit i zavisi od vrste insekta. JAJNICI (Ovariumi) – nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. delovi. PRAMENAST TIP – sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod II. boţe ih biti od 1 do nekoliko stotina. U zavisnosti od toga gde se nalaze ţumancentne ćelije postoje dva podtipa meroistiĉnog tipa:  politrofni – ţumancentne ćelije se nalaze iznad svake jajne ćelije  teletrofni – ţumancentne ćelije se nalaze u germariumu a sa jajnim ćelijama su povezane preko protoplazmatiĉnih kanala preko kojih ih i prehranjuju vitelarium – bazalni deo ovariole OVARIOLA GERMARIUM sazrevanjem daje oogoniae koje deobom daju oocytae OOGONIAE: MEROISTIĈNI TIP politrofni podtip teletrofni podtip PANOISTIĈNI TIP VITELARIUM Prema naĉinu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma: I. Ţenske polne organe ĉine sledeći delovi: 1. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni ektodermalnog.  Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela: germarium – vršni (apikalni) deo odnosno klicište. poloţaj. funkcije pojedinih delova) Ţenski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova. b) MEROISTIĈNI TIP – oogoinae deobom daju i jajne ćelije i ţumancentne ćelije koje vrše njihovu ishranu. oogoniae se se dele na: a) PANOISTIĈNI TIP – oogoniae daju samo jajne ćelije deobom. Sastoje se od jajnih ćelija – OVARIOLA . a njihovu ishranu vrši folikularni epitel.U zavisnosti od toga šta nastaje njihovom deobom. ĈEŠLJAST TIP – svaka ovariola uvire posebno u jajovod .I – 13 ŢENSKI POLNI ORGANI (opis. u njemu se nalaze nediferencirane ćelije koje sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ĆELIJE.

.

ĉesto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije. lepljive ţlezde) . semena kesica ima veliki znaĉak kod insekata koji se pare samo jednom u ţivotu a jaja nose ceo ţivot (više godina) – kao što su matice socijalnih insekata / pĉele. RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) – sluţi za ĉuvanje semena nakon kopulacije do momenta oploĊenja jajne ćelije. Vagina nosi odreĊene dodatke: A. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) – organ preko koga se vrši kopulacija (sparivanje). u nju uviru sekreti posebnih ţlezda koji odrţavaju spermatozoide u posebnom stanju. . a zatim se spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se ĉuvaju dok jaja iz ovarijuma ne krenu kroz vaginu. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje sluţe za sprovoĊenje jajnih ćelija o9d ovarijuma da neparnog jajovoda 3. NEPARNI JAJOVOD (Vagina) – ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi.luĉe sekrete koji sluţe za lepljenje jaja za podlogu ili za prikrivanje jajnih legala. ACESORNE ŢLEZDE (dodatne. kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja sluţi za polaganje jaja.2. vaginalni otvor / ooporus / se nalazi na 9. ne javlja se kod svih insekata. trbušnom segmentu. mravi / C. kada dolazi do oploĊenja B.

partenogenetsko (PARTENOGENEZA) – insekti se raĊaju iz neoploĊenih jaja JAJE – predstavlja jednu uvećanu ćeliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra. Pored pora.pojava da se jaja izlegu u telu ţenke i da ona raĊa ţive mladunce. VIVIPARITET. izduţena. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta. . viviparitet) Insekti su organizmi sa razluĉenim polovima. Kod mnogih insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE – paketiće koje muţjak pri kopulaciji predaje ţenki. obiĉno se na temenu jajete nalazi nešto veći otvor kanala – mikropile koja polazi kroz ţumancentnu opnu i sluţi za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta.Spolja je jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM. oviparitet.glava .jako pokretljiv rep U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. IzmeĊu ovipareiteta i vivipariteta postoji ĉitav niz prelaza:  OVOVIVIPARITET – embrionalno razviće se odvije u telu ţenke a larva se raĊa neposredno po polaganju jaja (kod tahinida)  LARVIPARITET – ţenka raĊa ţive mladunce koji se izlegu u telu same ţenke (pojava kod lĉisnih vaši i mnogih muva)  PUPIPARITET – embrionalno i postembrionalno razviće se odvijaju u telu ţenke a ona raĊa tj. karakteristiĉno je da su sva imaga iz istog legla istog pola. Protoplazma je spolja obavijena ţumancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budući embrion. građa polnih ćelija. tanjirasta. kod ove ose se iz jednog jajeta izleţe 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga. tzv. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) – u razmnoţavasnju uĉestvuju i jaje i spermatozoid 2. eliptiĉna. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliĉita (okruglasta. borova) Njihovo razmnoţavanje se vrši naroĉitim. POLNIM ĆELIJAMA / jaje i spermatozoid /. mada su uoĉene i pojave hermafroditizma (svilena buba. Rep omogućava kretanje spermatozoida kroz semenovode. Razmnoţavanje polnim ćelijama moţe biti: 1..) a takoĊe i po boji mogu biti vrlo raznolika. na kojoj se nalazi veliki broj pora koje sluţe za disanje samog jajeta. U većini sluĉajeva insekti polaţu jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET. zvezdasta. gubar. SPERMATOZOID – mikroskopski sitne ćelije na kojima se jasno razlikuju dva dela: . izbacuje gotove lutke (kod konjske muve) POLYEMBRIONIA – pojava da se iz jednog jajeta izleţe veći broj larvi..I – 14 RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (naĉini.

ovo nije retka pojava i sreće se kod mnogijh insekatskih grupa. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vašiju kod kojih se posle neodreĊenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija. ali pod odreĊenim uslovima kod odreĊenih individua dolazi do partenogeneze (gubar. iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omotaĉ koji larve probijaju i izlaze napolje.I – 16 PARTENOGENEZA /deviĉansko razviće/ (definicija.Ovo se moţe odvijati u pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna cikliĉna partenogeneza. oploĊene ţenke imaga polaţu jaja pod korom drveća iz kojih se razvijaju larve koje će dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna gametogenetska. Vrste koje se ovako razmnoţavaju nemaju muţjake. osa.. ALTERNIRAJUĆA ILI CIKLIĈNA PARTENOGENEZA – vid mešovite partenogeneze kod koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije. Normalna partenogeneze moţe biti: MEŠOVITA PARTENOGENEZA. U sluĉaju da nastaju individue muškog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluĉaju da nastaju individue ţenskog pola THELYTOKIA. Partenogenezom mogu nastati oba pola. ISKLJUĈIVA (ĉista) PARTENOGENEZA – iskljuĉivo razmnoţavanje partenogenetskim putem. javlja se kod štitastih vaši (Coccidae) PEDOGENEZA . vrste partenogeneze sa primerima) Vid razmnoţavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploĊenih jaja. Iz oploĊenih jaja se raĊaju pĉele radilice i matice a iz neoploĊenih samo trutovi. ovaj vid razmnoţavanja je otkriven kod mušice Miaster metroloas kod koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda. što je mnogo ĉešći sluĉaj..nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoţavaju i partenogenezom i gametogenezom. PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa šišaruša (Cynipidae) i biljnih vaši (Chermesidae). jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u samoj ţenki larvi. Partenogeneza moţe biti: sluĉajna (nenormalna) – kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom.) redovna (normalna) – kod nsekata koji se redovno razmnoţavaju na ovaj naĉin.. mrava. već iskljuĉivo ţenke.Primer je domaća pĉela: kod nje matica u toku leta polaţe i oploĊena i neoploĊena jaja. kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i gametogenetske generacije.vid partenogeneze kod koga nezrele ţenke u stadijumu larve vrše akt razmnoţavanja. kasnije ove larve mogu ili da na isti naĉin proizvedu nove mladunce ili da se preobraze u muškog imaga. svilena buba.. ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata – bumbara. .

pa i ceo dan). neke u mirovanju (LEPTIRI). meĊutim. dok muţjaci vilinskog konjica imaju na kraju trbuha klešta kojima ţenku drţe za vrat u toku kopulacije. a kod nekih vrsta ona mogu biti toliko karakteristiĉna da ja na osnovu njih moguće determinisati vrstu. Izbor mesta za polaganje jaja ţenke vrše na osnovu instinkta i vrlo retko greše. neke plivajući. višekratno parenje jednog muţjaka i jedne ţenke se javlja kod TERMITA gde muţjak i ţenka ţive zajedno u istoj komorici i po 15 godina.. Najzaštićenija jaja imaju socijalni insekti – mravi. obiĉno u nekim nenormalnim okolnostima. stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika. pri ĉemu biraju odreĊenu vrstu biljke i njen odreĊeni deo – borov savijaĉ polaţe jaja iskljuĉiva na terminalnimm izbojcima mladih borova npr. Pri polaganju jaja ţenke vode raĉuna o njihovoj zaštiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika.Poloţaj tela pri kopulaciji je takoĊe razliĉit. naprotiv. jaje će ostati sterilno i iz njega se neće razviti nova jedinka (osim u sluĉaju nenormalne partenogeneze). Da bi se kod vrsta koje se razmnoţavaju gametogenezom stvorio novi organozam potrebno je da doĊe do oploĊenja jajeta spermatozoidom. Ţenka HRASTOVOG LITIJAŠA polaţe svoja jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima. ţenka najpre u odreĊenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje će poloţiti jaja.. muţjaci bauljara imaju proširene delove tarzusa koji im sluţe za bolje i lakše prianjanje za ţenku. KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi. kao i duţina trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko ĉasova. . VILINSKI KONJICI. Mesto na kome ţenka poloţi jaja naziva se JAJNO LEGLO. oploĊenje se odvija u telu ţenke nakon kopulacije. Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa: SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) – individue muškog i ţenskog pola se sparuju – kopuliraju i u tom aktu ostaju duţe ili kraće vreme. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika.. Ţenke rovaca i uholaţa ĉuvaju svoja jaja straţareći pored njih u naroĉito iskopanoj jamici. Ima. dlaĉicama i sekretima sa svog trbuha . dok ţenke skakavaca svoja jaja polaţu u ooteke (jedna vrsta ĉaure) u kojima jaja slaţu u pravilne redove. Kod nekih insekata ţenke najpre pripremaju sredinu gde će poloţiti jaja. Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo oĉvrsne na vazduhu. nije redak sluĉaj da muţjak kopulira više puta i to sa istom ţenkom ili više njih – polygamija (POTKORNJACI. Ukoliko oploĊenje izostane. pĉele. Insekti ĉije se larve hrane biljnim delovima polaţu jaja na biljke.U velikom broju sluĉajeva muţjak samo jednom kopulira posle ĉega ugine. ţenke GUBARA. dok druge. Npr. Monogamija tj. sparivanje polova. Npr. spermatozoidi / koje jedinke razliĉitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. Za ĉin kopulacije insekti ĉesto imaju razliĉite dodatke na telu: npr. termiti. svoja jaja polaţu u gomilicama koje pokrivaju ljuspama. LEPTIRI). kod potkornjaka. Npr. cigaraši savijaju listove u specijalne uvojke u koje polaţu jaja. Polyandria je mnogo reĊi sluĉaj. pre svbega dovoljno hrane.). dok grabljive ose ne polaţu jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za buduće larve i tek tada polaţu jaja na prikupljenu hranu. i vrsta ĉije ţenke jaja polaţu bez reda ne vodeći raĉuna o tome kako će se buduće larve razvjati. ŢUTOTRBE i dr. neke danju neke noću. polaganje jaja) Vid razmnoţavanja u kome uĉestvuju oba pola sa specijalnim polnim ćelijama / jaja. MeĊutim. Naĉin kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI.I – 15 GAMETOGENEZA (definicija. PĈELE. KUKAVIĈJA SUZA (Malacosoma neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granĉica u vidu šireg prstena. Kad se radi o štetnim vrstama neophodno je poznavati: naĉin polaganja jaja broj jaja koje poloţi jedna ţenka vreme polaganja i trajanje polaganja jaja mesto polaganja jaja Kod izbora mesta za polaganje jaja ţenka bira paţljivo: najĉešće je to mesto gde će buduće larve imati sve uslove za razvoj. Neke ţenke polaţu jaja bez ikakvog reda. POLAGANJE JAJA – obiĉno brzo nakon kopulacije ţenke poĉinju da polaţu jaja.

. u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak embriona.  nervni sistem i  svi neparni delovi polnih organa. unutrašnji klicin list .  traheje.I – 17 EMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. Od MESODERMA nastaje:  mišićni sistem  cirkulatorni organ – krv  masno tkivo  ostali delovi polnih organa Od ENDODERMA nastaje  samo srednje crevo Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUŢNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom (uleganjem) blastoderma.  prednje i srednje crevo. Od EKTODERMA nastaje:  koţa sa dodacima i ţlezdama. Svaki deo ćelijskog jedra se okruţuje delom protoplazme i na taj naĉin se obrazuju nove ćelije. Ćelije se umnoţavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoćelijski omotaĉ – BLASTODERM. Brazda se proširuje i na taj naĉina se stvaraju dva sloja ćelija od kojih se spoljni naziva EKTODERM (spoljašnji klicin list) a unutrašnji MESODERM (srednji klicin list). Nakon što se ćelije jako umnoţe one migriraju kroz deutoplazmu (ţumance) sve do ţumancentne opne. ĉime se stvara zadebljali region (najĉešće uzduţno ovalan) koji se zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA. Ćelije blastoderma u poĉetku su sve jadenake ali u odreĊenom momentu sa jedne strane jajeta dolazi do izduţivanja ćelija blastoderma. Ovo zadebljanje predstavlja trbušnu stranu budućeg embriona. Proces nastanka embriona poĉinje deobom ćelijskog jedra jajne ćelije.ENDODERM. Istovremeno sa obrazovanjem uzduţne brazde ćelije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poĉinju da se diferenciraju stvarajući tvorevine koje se izduţuju sve dok se ne spoje i formiraju treći. tok. trajanje) Embrionalno razviće je razviće koje se odvija u stadijumu jajeta tj.

cepajući ili progrizajući. Dalji tok embrionalnog razvića sastoji se u segmentaciji klicine trake. larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru. Kraj embrionalnog razvića podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva. U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment. dok će trbušni zakrţljati.     . Na traci se jajvljaju popreĉne brazde koje razdvajaju buduće segmente. Na segmentima nastaju parni kesiĉsti izvrati – osnove budućih ekstremiteta. koja jajnu ljusku napušta probijajući je. s tim što se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim razvićem. Na kraju embrionalnog razvića opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri napuštanju jajne ljuske. Od opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da štiti embrion od spoljašnjih uticaja.Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zaštitne opne koje nastaju naborima i sve više se šire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okruţe klicinu traku formirajući dve opne: SPOLJAŠNJU (serosa) i UNUTRAŠNJU (amnion). naime. Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvića je razliĉito kod razliĉitih vrsta. ali u jajnoj ljusci ostaje do proleća dok ne otopli. Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvića: viša povoljna temperatura ga ubrzava aniţa ga usporava. od njih će se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima. Kod nekih muva ono traje nepun dan kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana kod svica 5-6 nedelja kod gubara 8-9 meseci .

Larve razliĉitih vrsta su razliĉite graĊe i imaju razliĉit naĉin ţivota. ipak ni kod ove grupe insekata preobraţaj nije istog tipa ni jaĉine. Postoje razliĉite klasifikacije tercijarnih larvi. Na osnovu intenziteta i toka procesa metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreĊene grupe: Ametabola . IzmeĊu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji ĉitav niz prelaza. Kod ovih vrsta nakon što larva potpuno izraste. Neuroptera i Trichoptera  larve sa grudnim i trbušnim nogama (od kojih su trbušne laţne. dok se kod drugih potpuno razlikuju. prolazeći iz stadijuma u stadijum. potkornjaci. dobija krila i polono sazreva. a od njega se razlikuju samo po veliĉini i tome što su polno nezreli. kod nekih insekata one liĉe na svoja imaga. Osim toga. ali imaju i mnoge morfološke osobine imaga. insekti iz ove grupe takoĊe prolaze kroz stadijume JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga. kako bi prešla u adultni oblik. .. Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaĉaj ni istu jaĉinu. polne nezrela i beskrilna. ona mora da proĊe kroz još jedan stadijum – stadijum lutke . te posle poslednjeg presvlaĉenja prelazi u adultni oblik IMAGO. PRIMARNE LARVE – larve koje su sliĉne svom imagu. II. Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju. U toku postembrionalnog razvića. tok. striţibube. Njihovo razviće je jednostavno i odvija se kroz prosto rastenje. Dakle.Oni u svom posembrionalnom razviću prolaze sasvim neznatan preobraţaj ili ga uopšte ne prolaze .. trajanje) Postembrionalno razviće podrazumeva razviće insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta prelaska u adultni oblik – stadijum imaga. Na osnovu prisutnosti larvenih organa i sliĉnosti sa imagom. što je posledica razliĉitih sredina i uslova u kojima se razvijaju.I – 18 POSTEMBRIONALNO RAZVIĆE (definicija. kao i tazliĉitog naĉina ishrane. ona raste. komarci) ili sa zakrţljalom glavom (acefalne larve muva). Ovo razviće se odvija razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. one NEMAJU provizorne organe a od imaga se razlikuju po veliĉini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraĊenim genitalnim dodacima. kod lisnih zolja (pagusenice)  larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlaši. Metabola – grupa insekata koji u svom razviću prolaze kroz potpun preobraţaj. stadijuma imaga. insekti iz grupe Holometabola u toku razvića prolaze sledeće stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO STADIJUM LARVE Ovo je stadijum koji nastaje od momenta napuštanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj. prvenstveno beskrilnošću. Kod Holometabola larve koje izaĊu iz jajeta ni malo ne liĉe na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe koji su privremenog karaktera.neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) ĉim izaĊu iz jajne ljuske odmah izgledaju kao njihov imago. krilima. Ove promene morfologije se nazivaju preobraţaj ili metamorfoza. a najjednostavnija je sledeća:  larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom – ovaj tip se sreće kod Coleoptera. Po obliku mogu biti veoma raznolike.neĉlankovite) – gusenice Lepidoptera. pa se ova grupa deli na podgrupe:  Hemimetabola – grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu  Holometabola – grupa insekata koja u svom razviću prolazi kroz potpunu metamorfozu Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podseća na svog imaga. SEKUNDARNE LARVE – imaju provizorne organe. pipcima. III. larve se dele na: I. TERCIJERNE LARVE – imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga. Dakle. ali je manja. tokom razvića ovi insekti prolaze kroz sledeće stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO. a podrazumeva niz morfoloških promena koje dovode do stvaranja imaga.

a broj presvlaĉenja zavisi od vrste i za većinu vrsta on je konstantan. traheja i raznih koţnih ţlezda. Ĉim se nova kutikula formira. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji će se formirati. kod nekih vrsta tokom presvalĉenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih. vodenog cveta 22x. već i po boji. Dakle. RAZLIKE IZMEĐU LARVE I IMAGA (prvenstveno : veliĉina. već i u zameni svih onih organa koji su. ove ćelije se aktiviraju i poĉinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajući odgovarajuće organe imaga. obliku i morfologiji. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke. kada larva prestane da se hrani i kreće. beskrilnost. jer tokom procesa presvlaĉenja ona postaje troma i ne hrani se par dana pred presvlaĉenje i tokom samog presvlaĉenja. stara puca i iz nje larva izlazi sa novom koţom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno veća od stare što larvi omogućva da odjednom naglo poraste. strukturi. Vreme od jednog do drugog presvlaĉenja naziva se stadijum larvenog razvića. pĉele 8x. TakoĊe. Zato se moţe reći da sa starijim stadijumima larvenog razvića štetnost štetne vrste raste. a nalaze se u telu tercijarne larve. npr. dakle. larva ponovo postaje aktivna i poĉinje da se hrani još većim intenzitetom. Zato se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliĉini. Larva sobne muve se do prelaska u lutku presvuĉe 3x. na mestu gde će se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku ĉitavog stadijuma larve. Ono nastupa onda kada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moţe da se širi). kao i koţa. larva tokom svog ţivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih će se formirati organi imaga. Nakon završetka presvlaĉenja. nastali od spoljašnjeg klicinog lista (egzoderma) – zamena hitinske pokoţice prednjeg i zadnjeg creva. polna nezrelost) LARVA IMAGO koţa tanja i mekša deblja i ĉvršća uţe i duţe od imaga. Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAĈENJE tj. Presvlaĉenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koţe. što je posledica razliĉitog naĉina ishrane izmeĊu larve i imaga unutrašnja u graĊi trahealnog sistema. tako da se ishrana larve moţe nazvati i ţdranjem.Ishrana– glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. Larva poĉinje sa intenzivnom ishranom od momenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve više pojaĉava. segmenti jednolike imaju krila. Larva se u toku svog ţivota presvuĉe više puta. Za proces presvlaĉenja larva obiĉno bira neko skrovito mesto. novi sloj kutikule. larva larve organizacija tela koje ţive u vodi imaju trahejalne škrge dok njihova imaga koja ţive u vazduhu imaju normalan trahealni sistem Imaginalni centri – predstavljaju tzv. trbušni segmenti se jasno telesni oblik graĊe razlikuju od grudnih pipci znatno kraći ili ĉak potpuno zakrţljali imago leptira ima aparat za sisanje graĊa i oblik usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira ektremiteta larva ima aparat za krickanje dobro razvijene. nediferenciranih ćelija koje se nalaze na raznim mestima u telu larve (najĉešće pod koţom. skakavca 5x. zbacivanje stare kutikule. IzmeĊu starog i novog sloja specijalne koţne ţlezde luĉe sekret (egzuvijalni sekret) koji pomaţe razdvajanje stare i nove kutikule. tkom kog se dešava i da larva ugine. . Tokom svog ţivota larva hranu pretvara u tkiva koja će kasnije dati razne organe imaga. ĉlankovite noge noge kod larvi su obiĉno rudimentisane imaju krila u graĊi crvnog kanala najĉešće.Tada se ispod stare koţe luĉenjem hipodermisa formira nova koţa tj. presvlaĉenje je jedan komplikovan i za larvu muĉan proces. Kod nekih vrsta broj presvlaĉenja moţe da varira i da zavisi od uslova sredine.

Tako npr. kućice puţeva.STADIJUM LUTKE Lutka je treći stadijum razvića insekata koji imaju tercijernu larvu. ovo je naroĉito zastupljeno kod Diptera. Zato je lutka vrlo ĉesto zaštićena razliĉitim tvorevinama (kokon. puparium / (Diptera) – predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine košuljice.. Histoliza i histogeneza se završavaju veoma brzo . a na njega veliki uticaj imaju spoljašnji uslovi (povoljni ga skraćuju a nepovoljni produţuju). Histoliza poĉinje zapravo pred samo poslednje presvlaĉenje larve. njegova krila su smeţurana i slepljena uz telo. Pissodes. Proces obiĉno poĉinje poslednjim presvlaĉenjem larve i prelaskom u lutku. Postoje tri osnovna tipa lutke:  PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera. usni delovi) odvojeni od tela lutke tj.. Ovaj sluĉaj je najĉešći kod Scolytidae. lutkina kolevka) ili je smeštena na nekakvo skrovito mesto.) gde ĉesto grade lutkine kolevke. Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga. kod potkornjaka tek nastali imago je bledoţute boje. Novi imago se razlikuje od starog. proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE. ona se ne presvlaĉi. Hymenoptera) – odlikuje se time da su na njoj svi ekstremiteti budućeg imaga (noge. obiĉno posle nekoliko dana u lutki su već formirani svi organi imaga. Kod većine insekata ovaj stadijum je period mirovanja pri ĉemu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogućnosti kretanja. pod kamenjem. pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroĉitih hemijskih materija koje se obrazuju u telu lutke. on je mokar i mekan. tog trenutka leptir nije sposoban za let. već se u sopstvenoj koţi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika (libera. U ovom drugom sluĉaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj.. kad imago leptira oizaĊe iz svoje košuljice.  PUPA COARCTATA / buretasta lutka. tu ima izuzetaka kod nekih Diptera. Hylobius. on se osuši i oĉvrsnea krila mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let.. STADIJUM IMAGA Nakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena košuljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago – potpuno formirani insekt.) Stadijum lutke traje razliĉito kod razliĉitih vrsta insekata. I kod većine drugih insekata tek nastali imago se razlikuje od starog. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko ţdranje. ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo ograniĉena i daleko izostaje za pokretljivošću larve. zbog ĉega se ĉesto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ĉije se ćelije intenzivno dele koristeći kao gradivni materijal za svoje razmnoţavanje kašastu masu bastalu histolizom larvenih organa. Prvi naĉin je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju krvne ćelije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoţe. sopstveni izmet.. Preobraţaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa. slobodni. mnoge larve oko sebe izgraĊuju skloništa od raznih materijala (iverje. pred HRIZALIDACIJU. Neuroptera. pipci. . HISTOGENEZA . Drugi naĉin je liocitoza. Npr.  PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) – ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni lutkinom egzuvijom. a tek kasnije postaje tamnomrk ili crn. dok kod drugih vrsta mora da protekne odreĊeno vreme. Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoţavanje ĉim izaĊe iz lutke (leptiri). zrnca peska. Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se dešava i fagocitozom i liocitozom istovremeno. Što se tiĉe nepokretnosti. ali. ubrzo. u zemlji. Tachina itd. nekad i pola godine. Ovim stadijmom završava se proces preobraţaja larve u imago. ĉetine. tako da su već u poĉetnom stadijumu lutke svi organi larve pretvoreni u kašastu masu obavijenu lutkinom košuljicom.poĉinje istovremeno sa histolizom. kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne svoj krajnji stadijum. PROCES HISTOLIZE se moţe odvijati na dva naĉina. Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgraĊuju. obtecta) Zbog ranjivosti i nepokretnosti lĉutke njihove larve se brinu o tome da one budu zaštićene tokom celog preobraţaja: za hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drveća. Lepidoptera i Trichoptera.

termiti).ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obiĉno u masama radi parenja naziva se vreme rojenja. telesna temperatura im zavisi od temperature sredine u kojoj se nalaze. pri ĉemu najĉešće ukupno razviće se odvije u dve kalendarske godine. od jajeta do polno zrelog imaga. u razmnoţavanju. Pissodes. Kako je za celokupno razviće jednog insekta odreĊene vrste potrebna jedna odreĊena koliĉina toplote. te je stoga i vreme trajanja ţivota imaga razliĉito od vrste do vrste. Postoje i vrste ĉije razviće traje više od godine – 2. tj. kišno vreme moţe da odgodi poĉetak rojenja a toplo povoljno vreme da ga preurani. Nepogodno. Sa sruge strane. Od spoljašnjih faktora na trajanje razvića utiĉu: TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ţivotinje.avgusta Gundelj u maju Mrazovci od oktobra do decembra Vrste koje imaju višestruku generaciju roje se više puta godišnje: Borova lisna zolja 2x (april i jul) Neki potkornjaci 3x (april. Vodeni cvet – imago ţivi svega nekoliko sati . moţe se uoĉiti da kod većine vrsta ukupan razvoj traje 12 meseci. TRAJANJE ŢIVOTA IMAGA Funkcija imaga je pre svega u produţetku vrste tj. Pojedini stadijumi razvića. Najduţi ţivot imaju ţenke socijalnih vrstea – matica domaće pĉele ţivi do 5 godina. Razne vrste insekata roje se u razliĉito vreme godine: Neki potkornjaci u rano proleće Gubar jula . tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moţe da traje i celu letnju sezonu Na poĉetak rojenja jako utiĉu vremenski faktori. postoje vrste ĉije razviće traje manje od godinu dana. Postoje i vrste ĉija imaga ţive i više godina tokom kojih više puta kopuliraju – imaga Hylobius. već da u tome znaĉajnu ulogu ima i povoljna vlaţnost vazduha Povoljnost ishrane (dovoljne koliĉine odgovarajuće vrste hrane) Svetlost . kod vrsta koje ne lete rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama. ali je kod većine ukupno vreme oko 12 meseci. neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius). potkornjaci.. mravlja matica do 12 godina a matica termita i do 15 godina. Imaga vrsta koje prezimljavaju ţive znatno duţe – nekoliko meseci . Calosoma. 3 pa i 4 godine. a odbacuju ih odmah nakon kopulacije (mravi. Tu funkciju imaga razliĉitih vrsta obave za razliĉito vreme. neki imaju krila samo u vreme rojenja. Ovo naroĉito vaţi za one štetne vrse ĉije rojenje pada u rano proleće. naravno. TRAJANJE ĈITAVOG RAZVIĆA Ako se posmatra razviće svih sadijuma zajedno. posle ĉega obiĉno uginu. VLAŢNOST – utvrĊeno je da za brţe razvićwe insekata nije dovoljan samo odgovarajuća temperatura sredine.. kod razliĉitih vrsta traju razliĉito. jun i septembar) Trajanje rojenja imaga je takoĊe razliĉito kod razliĉitih vrsta: Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati Kod većine leptira. Insekti koji lete roje se u manjim ili većim oblacima. razumljivo je da će niţa temperatura sredine produţiti period razvića a viša (ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period. tek toliko da se polovi spare i ţenka poloţi jaja Muţjaci leptira Psycha apiformis ţive svega 32 minuta Za većinu insekata ţivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje.

u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine štetoĉina nalazi. razviće se normalno daje odvija bez ikakvih posledica po ţivotinju koja ju je preţivela. Postoje i vrste kod kojih generacija traje više od jedne godine. postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci. to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izašao iz tog jajeta ne postane polno zreo i poĉne sa razmnoţavanjem. odnosno u onim stadijumima kada je insekt najzaštićeniji. nepoznatih razloga i usled koga se produţava normalni period razvića.. koje dugo polaţu jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrštaju (potkornjaci).) Dvostruka generacija – Diprion pini Neke lisne vaši imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju Kod vrsta koje imaju jednogodišnju generaciju. Najduţu. trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom. Latenca moţe da nastupi u bilo kom stadijumu razvića insekta. Ovaj produţetak moţe da bude znatan i da iznosi 2 do 8 puta više od uobiĉajenog vremena razvića. kao i stadijumi u kojima je ona štetna. gde se po mesecima prikazuje sta nje razvoja štetoĉine. Kalendar razvića je stoga vrlo koristan u praktiĉnom radu. Za njih se kaţe da imaju višestruku generaciju godišnje (dvostruku. Najjednostavnije se pravi kalendar razvića za štetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene. pa broj kalendarskih godina moţe da se izraĉuna preko formule: X+1 I-19 KALENDAR RAZVIĆA I BIOLOŠKA FORMULA (definicija. već se proteţe na dve kalendarske godine. TakoĊe. generaciju ima severnoameriĉki cvrĉak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina. Nakon što latenca proĊe. naroĉito ne za one ĉija imaga dugo ţive. Kraće reĉeno. do danas poznatu. Ovakav kalendar sadrţi podatke o trajanju generacije. Najĉešći sluĉaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kaţe da imaju prostu ili jednogodišnju generaciju.LATENCA ili DIJAPAUZA Latenca predstavlja usporavanje u razviću neke vrste odnosno privremeni prekid u razviću neke vrste koji nastaje iz. Latenca moţe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije. Isti je sluĉaj i kod vrsta sa višegodišnjom generacijom . primeri) Kalendar razvića predstavlja šematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele. to je vremeod jajeta do jajeta. MeĊutim. GUBAR – njegova ţenka krajem jula polaţe jaja iz kojih se polno zrele ţivotinje javljaju krajem jula naredne godine..Višegodišnja generacija moţe biti: Dvogodišnja – 24 meseca za ĉitavo razviće Trogodišnju – 36 meseci Ĉetvorogodišnju – 48 meseci . Drugim reĉima. jer brzo pruţa potrebne informacije na osnovu kojih se mogu donositi odluke o merama borbe. ovakve kalendare nije moguće napraviti za sve insekte. za sad. pa se za njih kaţe da imaju višegodišnju generaciju. trostruku. . GENERACIJA Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvića. trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada štetoĉina pravi najveću štetu. Najĉešće se dogaĊa u stadijumu lutke i jajeta. ĉetvorostruku itd.

Pri izradi kalendara razvića koriste se taĉno utvrĊeni simboli: jaje larva larva u kokonu lutka + imago Imago koji polaţe jaja Da bi se u kalendarima vremenski što taĉnije predstavili pojedini stadijumi štetoĉine svaki mesec je podeljen na tri dekade (po 10 dana). Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su: a– prva trećina meseca (anterior) m – druga trećina meseca (medius) p – poslednja trećina u mesecu (posterior) Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajućeg meseca. a njihove oznake se stavljaju u eksponent odgovarajućeg meseca. Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstićem (+). Npr. PRIMER: bioformula borove veštice (Sphinx pinastri)= -89 10. 6a znaĉi prva dekada juna a 5m znaĉi druga dekada maja. U biloškoj formuli meseci se oznaĉavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaĉava januar. a ako piše 712. a u imeniocu stadijumi lutke i imaga. Napravljen kalendar ne mora da vaţi za sve krajeve areala odreĊenog insekta. Izmislio ju je nemaĉki entomolog Rhumbler. U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve. u kom mesecu se koji stadijum nalazi. već se jednostavno reĊaju. to znaĉi od jula do decembra. februara. dok se brojevi 10.3. . ali je praktiĉnija od kalendara zato što se iz nje gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija. onda se vreme jajeta ne unosi u formulu. On ĉak ne mora da se podudara ni za svaku godinu u odreĊenom podruĉju areala. III IV V VI VII VIII IX X XI XII Biološka formula (vita formula) se koristi za šematski prikaz bionomije štetnih insekata.2.). Brojevi od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima. Osnova biloške formule izgleda ovako: Vreme jajeta – vreme larve Vreme lutke + vreme imaga Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga.11. U upotrebi je i podela meseca na nedelje. 1931.12.12.) Npr.5+67 Ovo znaĉi da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja. Ona u vrlo saţetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvića. vlaţnosti vazduha itd. Zarez u formuli oznaĉava prezimljavanje (. 2 februar. 3 mart itd. kad je insekt štetan itd. to znaĉi od jula do januara. To je stoga što razviće zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste) odnosno od temperature sredine. Limantria dispar godina I II 1930. odvajaju taĉkama (.12.4 oznaĉavaju nedelje meseca. ako u formuli piše 7. gde se brojevima 1.

ovakve brojke su nerealne zato što postoji ĉitav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste ţenke. onda je ĉinjenica da u odreĊenoj biocenozi postoji odreĊeni. ti faktori mogu biti biotiĉke prirode (paraziti. Ova pojava samo na izgled deluje sluĉajna.3) 7+78 3+4 ( ) Znak > znaĉi da imago posle polaganja jaja ţivi još neodreĊeno vreme. u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu narednu godinu u stadijumu larve. PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina= -8. pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste propada pod dejstvom tzv redukujućih faktora. ali se ona odvija po odreĊenim zakonitostima./ Pod normalnim uslovima na jedinici površine neke šume ţivi odreĊeni NORMALAN broj razliĉitih vrsta biljaka i ţivotinja. primer) ♂♀ Masovno razmnoţavanje ili kalamite predstavlja enormno uvećanje populacije odreĊene vrste. ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna trećina ♀ od svaka će poloţiti 600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno). meĊutim. da bi u maju treće godine prešla u stadijum lutke iz koje se u junu.6p.10(10. Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraţaj u formulu ne ulazi razlomaĉka crta. Uzrok tome je to što u šumskohj zajednici postoji niz faktora koji uĉestvuju u redukciji potomstva ĉlanova zajednice koji imaju veliku energiju razmnoţavanja. gljive) ili abiotiĉke prirode (nepovoljni uslovi sredine). biocenozi. da bi u junu prešla u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga. tok. Ovaj brooj je razliĉit u zavisnosti od vrste organizma. naredne godine će se javiti 24 000 000 leptira. gusenica ovog leptira javlja se u avgustu. julu pojavljuje imago. 5a + 5m 8 > I – 20 MASOVNO RAZMNOŢAVANJE INSEKATA (uzroci. korisni insekti. uopšte. u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi jedan par . Broj individua odreĊene vrste zavisi od same šumske zajednice / od tipa zajednice. mesec u kome to ĉine stavlja se u zagrade ( ). A. Kod vrsta koje grade kokon. prezimi jednom i ţivi do maja sledeće godine. jer ove vrste nemaju stadjum lutke. vrste gradacija. .Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znaĉi da neki stadijum razvoja traje ĉitavu godinu. 5 (5)34 6+7 Dakle. U šumskoj zajednici. a period kada je insekt štetan štampa se u formuli masnim slovima (boldovanim). PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa = Velikim zagradama u jednom delu biološke formule se oznaĉavajunaredne generacije u toj istoj godini: PRIMER: Diprion pini = 4-56(7) 78 . starosti zajednice. 4 5+67 Ovo znaĉi da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul. kada pravi kokon u kome ostaje u trećoj i ĉetvrtoj nedelji maja. konstantan normalan broj individua razliĉitih vrsta neobiĉna. Ako se uzme u obzir teţnja svih vrsta organizama da se neograniĉeno razmnoţavaju. -8. PRIMER: rovac= 6m 7m . što bi zapravo bilo potomstvo samo jedne ţenke u toku 2 godine. ptice. PRIMER: Limantria dispar (gubar) ♀ gubara poloţi 600 jaja u hrastovoj šumi.8. od geografske širine na kojoj se ona nalazi itd. pored drveća ţivi i veliki broj drugih boljaka i ţivotinja. ako se uzme još jedna godina razmnoţavanja i neka se iz ovih jaja izlegne samo trećina.

kada je populacija u normalnom broju. preko najviše taĉke prenamnoţenja (maksimuma) pa do njegovog prekida. Obijm poremećaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora.Energija razmnoţavanja štetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za razmnoţavanje naglo raste. dolazi do poremećaja u zajednici. ovi faktori mogu biti biotiĉki ili abiotiĉki i sve dok oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoţavanja štetnih insekata. Kao što je reĉeno. od poĉetka povećanja broja individua jedne vrste. do latence . NASTANAK KALAMITETA Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odrţavaju biocenotiĉku .Faktori koji uĉestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoţavanja odrţavaju tzv. Nestanak regulacionih faktora moţe da ima razne uzroke: vremenski uticaji – npr. i šumska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu štetoĉine. insekti se pojavljuju kao sekundarne štetoĉine u prenamnoţenju (kalamitet) i to najĉešće (za navedene uslove) potkornjaci. Stanje štetoĉine izmeĊu dve gradacije. Pod gradacijom se podrazumeva ĉitava pojava prenamnoţenja. striţibube. a najĉešće kroz dva: PROGRADACIJA (PROGRESIJA) – porast populacije štetoĉine do maksimuma RETROGRADACIJA (REGRESIJA) – opadanje brojnosti populacije do minimuma tj. pre svega od koliĉine dostupne hrane i mogućnosti za polaganje jaja. Gradacija neke štetoĉine razvija se u toku više godina postupno. vetroloma ili pri masovnom oboljneju drveća usled golobrsta ili gljivica. prolazeći kroz više stadijuma. uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni) Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje. Zapravo. organsku odnosno biocenotičku ravnotežu u zajednici. kao i od jaĉine razmnoţavanja i mogućnosti širenja štetne vrste. ĉovek – ĉesto moţe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiĉku ravnoteţu (takoĊe. posle sbegoloma. abnormalne temperature mogu da pogoduju štetoĉini a da budu štetne za njihove neprijatelje iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoţavanja – npr. u pojavi kalamiteta postoji odreĊena postupnost zbog ĉega se prenamnoţenje insekata naziva još i GRADACIJA. naziva se LATENCA. dok sa druge strane.

trutova i radilica) ALTERNIRAJUĆI (CIKLIĈNI) – karakteristiĉan za biljne vaši koje mogu imati i do 15 generacija godišnje koje se sve meĊusobno razlikuju FAKULTATIVNI (SLUĈAJNI) primećen kod gnjurca. U ovim sluĉajevima se govori o ’’periodu štetoĉine’’ i tada se kalamiteti javljaju ĉak i na mestima gde se štetoĉina inaĉe retko sreće. gde je potomstvo jednog para meĊusobno razliĉito. Za neke štetoĉine je utvrĊeno da ţarišta njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima – lokalitetima koji imaju predispoziciju za to. Uopšte. Dimorfizam moţe biti: SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue muškog i ţenskog pola razlikuju ne samo po polnim već i po drugim karakteristikama. ALOHTON – nastaje usled masovnog unošenja / ulaska insekata sa strane. Uzrok ovih preleta nije još uvek poznat. . imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja jaja: o gundelj – ţenke imaju jaĉe razcijene pipke o gubar – razlika u boji krila i veliĉini trbuha (ţenke imaju deblji trbuh i svetlija krila) SEZONSKI DIMORFIZAM – pojava da se prolećne i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeĊu dve generacije. kao što nije poznat ni uzrok predispozicije nekog lokaliteta da bude ţarište gradacije. koji se naziva ŢARIŠTE. od koga se brzo u koncentriĉnim krugovima širi. a najpoznatiji takvi sluĉajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ĉija jata za kratko vreme uništavaju sve što im sew naĊe na putu a biljnog je porekla. PRIMER: o jelenak (muţjaci imaju7 izraţene mandibule. Prema poreklu kalamitet moţe biti: AUTOHTON – nastaje na mestu na kome je došlo do poremećaja ravnoteţe i ovakav tip kalamiteta je najĉešći.Gradacija obiĉno poĉinje na nekom ograniĉenom prostoru. koja se bavi prouĉavanjem kretanja brojnosti populacija ţivih organizama u ţivotnim zajednicama. Kalamiteti neikih štetoĉina se javljaju istovremeno na više mesta koja su meĊusobno udaljena. najĉešće posle višegodišnje latence. nemaju ni oĉi ni noge. Polimorfizam moţe biti: SOCIJALNI – oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pĉela – razlika u morfologiji matice. primer su leptiri roda Vanesa) Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u više morfološki razliĉitih oblika. a zapaţeni su i kod nekih potkornjakanone i još nekih vrsta. Razlog za ovo još uvek nije poznat. ţenke izgledaju kao skramice zalepljene za neku biljku. Prouĉavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA. tada obiĉno govorimo o preletu insekata. ţenke ne) o striţibube – muţjaci imaju kratko telo i duţe pipke o štitaši – muţjaci imaju normalnu morfologiju insekata. uzorci pojave gradacije nekog insekta još nisu potpuno razjašnjeni. I – 21 DIMORIZAM I POLIMORFIZAM Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliĉita oblika. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac. ali se pretpostavlja da je osnovni uzrok unutrašnji nagon i teţnja insekata za rasoprostiranjem vrste.

uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor zaraze . pravilno okopavanje. sve je ĉešća upotreba ATRAKTANATA (feromoni).II . dakle – koriste ţiva bića. u ovu grupu mera spadaju: Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala Pravilna sadnja – dovoljno velike sadne jame. zalivanje – pravilna nega biljaka Pravilan izbor vrsta koje će se naći na zelenoj površini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove sredine) Podizanje mešovitih šuma radi stabilnosti odnosno. podizanje heterogenih zelenih površina (sa više razliĉitih vrsta) Mere nege koje obuhvataju sanitarne seĉe. pri tom se korisni organizmi štite kroz zaštitu staništa. insekatskih hormona. C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija protiv štetnih insekata. II DIREKTNE MERE (represivne) Svode se na direktno uništavanje štetne vrste kada se ona prenamnoţi i tako ugrozi šumu ili zelenu površinu. ako se primene u pravo vreme i na pravi naĉin daju odliĉne rezultate. najĉešće metode: SAKUPLJANJE. i to razliĉitih otrovnih materija – sredstava za uništavanje štetoĉina koja se zajedniĉkim imenom nazivaju PESTICIDI. BUBOLOVKE B) biološke mere za uništavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ţivotinjskog i biljnog carstva. kod ove grupe mera akcenat je na primeni bioloških i preventivnih mera. sadnica i zemljišta u kome se vrši sadnja. blagovremene prorede i kresanje donjih grana. U ove mere spadaju: A) fiziĉko mehaniĉke mere svode se na upotrebu sile kako bi se uništili insekti. PREPREKE. prenose na lokalitete gde su potrebni (šlepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama. Pored ovih otrovnih supstanci. što manjeg zagaĊivanja ţivotne sredine. MAMCI. . prepreke širenju pošara) – stabla oslabljena poţarom su laka meta za napade sekundarnih štetoĉina Karantinske mere – spreĉavaju prenošenje štetoĉina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent Predsetveno tretiranje – tretiranje semena. postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama. Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zaštitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloţivih mera borbe u cilju spreĉavanja nastajanja šteta od strane insekata. inhibitora hormona i sl. uklanjanje poseĉenog materijala koji predstavlja izvor zaraze Protivpoţarne mere (pruge. što manjeg remećenja biocenotiĉke ravnoteţe. ĉemu prethodi sakupljanje insekata.1 MERE SUZBIJANJA ŠTETOĈINA ZELENIH POVRŠINA Borba protiv štetoĉina svodi se na primenu dve grupe mera: I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) – imaju za cilj spreĉavanje prenamnoţavanja štetnih insekata putem podizanja zdravih i otpornih biljaka.

vrste mera. Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju. a na stablo dolaze i ♂ zbog ♀. Imaga se mogu sakupljati i pojedinaĉno npr. Gubar polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. kada se ispod drveta postavi platno. a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce obasjava na zalasku. II . tako da se sakupljaju:  JAJA – kod onih kod kojih ♀ polaţe jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima. upletu lišće na grani i tu se smeste. To se postiţe postavljanjem razliĉitih prepreka (barijera). jedinog dnevnog leptira koji je štetan. Njene gusenice se razviju u toku leta. pa ih je sve lako uhvatiti. a one se postavljaju tako da insekti ne mogu da ih proĊu. kada je t niţa i oni ne mogu da lete. koja polaţe jaja oko granĉica u vidu srebrnog prstena i ţutotrbe. znaĉaj) Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehaniĉke i fiziĉke sile za uništavanje insekata. nakon ĉega se uništavaju.. ţutotrbe. naprave lutkina gnezda. On dugo ostavlja lepljivu površinu (najmanje 1 sezonu) i na taj naĉin se hvataju insekti koji gmiţu po stablu npr. Tako je i kod glogovca.  LUTKE – Ovaj metod se primenjuje kod gubara. Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da ispuštaju na zglobovima zadnjih nogu i taj miris privlaĉi sva ostala imaga da zajedno brste. Mogu da se sakupljaju i imaga španske bube. Insekti ulaze u rov i šetaju po njemu dok ne nalete na rupe. Da bi to moglo da se uradi insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate). ali ne moţe da leti nego se penje uz stablo i lako moţe da se uhvati. ligustrum. ĉije su larve ogromne. koja ima i veliku larvu i velikog imaga. . obiĉna borova zolja i ţuta borova zolja. ĉije gusenice ţive zajedno dok se ne razviju i brste.  LEPLJIVE LETVE – Ova metoda se npr. Ovako se lako hvataju smrĉini surlaši i grĉice. kod gubara ♀ ima krila. drvo se protrese.SAKUPLJANJE. . Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja.. Na ovaj naĉin se uništavaju i jaja kukaviĉje suze.MAMCI. bube listare. koja napada fam. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini šume.  IMAGA – Npr. koja povezuje lišće i ţive zajedno. Zatim u zimskim guseniĉnim gnezdima. a imaga padaju na platno. jasen. Ovaj metod treba više koristiti. surlaši. To se ĉesto radi kod gubara u ranim jutarnjim ĉasovima. Oleaceae (maslina. Kada se prenamnoţi gusenice se skupe na 1 mesto i preĊu u lutke.  LEPLJIVI POJASEVI – Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premaţe guseniĉjim lepkom. trese se drvo i sakupljaju se imaga. Zato se oko rasadnika postavljaju letve. a ne lete npr.II . a deo koji viri iz zemlje se premaţe guseniĉjim lepkom. ĉije gusenice u toku leta prave na lišćarima gnezda u vidu pauĉine.PREPREKE. Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale se. grĉica i rovca. . Mogu se sakupljati i u letnjim guseniĉnim gnezdima npr. ♀ mrazovca koje ne mogu da lete. kod dudovca. . polako se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. pa mora da se spreĉi ulazak šumskih insekata u rasadnik. Neke ţive i u kolonijama kao npr. Onda se u ranim jutarnjim ĉasovima razapinje platno. ĉija su jaja na listu i zlatno ţute su boje.3 PREPREKE predstavljaju vid mehaniĉkih mera borbe kojima se insekti fiziĉki spreĉavaju da dospeju do biljaka koje mogu ugroziti. kod velike hrastove striţibube. koje su iskopane u okviru rova i napunjene neĉim da bi se insekti tu udavili.).  ZAŠTITNI JARKOVI (ROVOVI) – Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm).2 FIZIĈKO –MEHANIĈKE MERE BORBE (definicija.  LARVE – One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja. kod nekih leptira npr.BUBOLOVKE SAKUPLJANJE INSEKATA Sakupljaju se insekti u razliĉitim stadijumima. Vrste fiziĉko mehaniĉkih mera koje se primenjuju su: . lako su uoĉljiva i zlatno ţute su boje.

 INFRACRVENIH ZRAKA – isto kao prethodna metoda  RADIOAKTIVNO ZRAĈENJE – Ako je u malim koliĉinama deluje mutageno.  MAMCI ZA ISHRANU – To je na primer hrana koju insekti rado jedu.  VATRE – Fam. Postoji više tipova:  CEVĈICE – ubacuju se u kanale u zemlji. Ovo je dobar metod naroĉito kod jabuka u borbi protiv crva.  VISOKE TEMPERATURE – Insekti mogu da preţive temperature do 49-50 oC. koji se tu skupljaju. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca.  ŢUTE KLOPKE – Ove klopke su jarko ţute boje i zbog toga privlaĉe insekte. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo ka unutra. Npr. a Ċubrivo moţe da se koristi. kao i borovog ĉetnika. a po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i neće da se penju uz nju nego hoće da je zaobiĊu i pri tome upadaju u konzerve. rovci se smrznu. sovica i rovca. MAMCI  OTROVNI MAMCI (o njima opširno u 5.  ULTRAZVUKA (ZVUKA) – po principu mikrotalasne pećnice.. ali je tu opasnost od poţara velika. Ovo je najznaĉajniji metod borbe protiv sipaca: potkornjaka i drvenara. pirinĉu. Tu spadaju lovne motke. U jesen insekti se tu zavlaĉe da prezime. Insekti naleću na vatru. a zatim uništio. Prave se od ţutih kartona koji su isprskani lepkom i kaĉe se npr.  ELEKTRICITETA – Elektriĉna struja se pusti kroz drvo i svi insekti će uginuti. a ako je u velikim ubitaĉno. lovni panjevi i lovna stabla. Koristi se za hvatanje rovca.  MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE – U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim đubrivom. Ovaj metod se najviše primenjuje u rasadnicima u borbi protiv ţiĉanih crva. savije oko stabla i veţe kanapom. Tu se nalazi sabirna boca sa alkoholom. ako se primeni na izolovanim površinama ostrva mogu se skroz likvidirati. u krošnje. koji misle da će tu skupiti nektar. Uništavaju se noćni leptiri (sovice i veštice.BUBOLOVKE To su priliĉno jednostavne zamke za hvatanje buba. Isto za rovca.. Manja koliĉina obiĉno izaziva sterilitet..  MALEZOVA KLOPKA – Izgleda kao šator. Insekti se sakupljaju oko reflektora. Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naĉina oni se fiziĉki uništavaju pomoću:  SVETLOSTI – Na taj naĉin sakupljamo i uništavamo one insekte koje privlaĉi svetlost (svetlosne zamke).  BARBEROVE KLOPKE – Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na površini zemlje. Kada insekt jednom uĊe unutra više ne moţe da izaĊe. Od sargije ili talasastog kartona moţe takoĊe da se nadravi mamac za prezimljavanje. jer se na ovaj naĉin lako skupe na jednom mestu. Postavljaju se baklje. Ima centralni zid i nema boĉne strane. Tako da na primer ţiţka u pasulju. Ovi mamci su idealni za zemljišne insekte. Zatrpamo rupu i obeleţimo mesto. crn je i insekti ga ne vide. Za insekte su potrebne veće doze nego za ĉoveka. Koristi se za umetniĉke slike i razne predmete. Rusi su na ovaj naĉin rešili problem belokrilih vaši u staklarama. ako ozraĉeni ♂ obada oplodi ♀ potomstvo će biti sterilno . U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce. Pomoću ovih zamki sakupljamo insekte za istraţivanje faune. a zatim unište. koje su jako štetne).  MAMCI ZA RAZMNOŢAVANJE – Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo. U toku zime kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo Ċubrivo.. drvenim figurama uništavamo tako što sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30 minuta. Posle se zemljište osuši i spremno je za upotrebu. koji je od dralona.  NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) – Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti će se podaviti. On se iseĉe.. Pyralideae (plamiĉci) jako privlaĉi vatra. koja ih omami i uguši i oni padaju dole. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio što veći broj insekata. udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. a u zimu skidamo karton i uništavamo insekte. o kojih se ovi zadnji danas najĉešće koriste.  VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM – Koristi se u staklarama za uništavanje zemljišnih insekata odnosno sterilizaciju zemljišta. prlje se i ginu. Insekt uleće.

lako su vidljiva jer ih ţenka pokriva ţutim dlaĉicama. SAKUPLJANJE LUTAKA . jajna legla se pri uništavanju zgule sa stabla i spale. dudovac – listovi povezani pauĉinom).4 SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIĈKO UNIŠTAVANJE (primeri. MeĊu leptirima sakupljaju se gusenice ţutotrbe..II . Postoje i ’letnja guseniĉna gnezda’ (npr. .. Kod lisne zolje gusenice ţive zajedno u kolonijama. kukaviĉja suza (Malacosoma neustria) polaţe jaja oko granĉice u vidu srebrnastog prstena ţutotrba (Euproctis chrysorrhoea) polaţe jaja na listu iprekriva ih ţutim dlaĉicama sa stomaka SAKUPLJANJE LARVI je naroĉito korisno u rasadnicima. drvo se protrese i u platno sakupe imaga koja padnu sa drveta. sovice). Protiv vrsta koje ??????? u šumskoj stelji. SAKUPLJANJE JAJA – primenjuje se kod insekata ĉije ţenke polaţu jaja na gomilice. spaljivanjem. Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima. stelja se sakupi na jedno mesto. gundelj ( ). borovog litijaša i glogovca koji grade „zimska guseniĉna gnezda“ u kojima prezimljavaju. gaţenjem. velika hrastova striţibuba. na vidnim i lako dostupnim mestima. SAKUPLJANJE IMAGA podrazumeva sakupljanje pojedinaĉnih imaga kod vrsta koje imaju krupna imaga (npr. Koristi se metoda stresanja – stavi se platno ispod krošnje drveta. Pri obradi zemljišta treba sakupljati larve štetnih insekata koji ţive u zemlji.lutkina gnezda se sakupljaju kod gubara kod koga se gusenice sakupe na jedno mesto – obiĉno u upletenom lišću na grani – i tu prelaze u lutke. znaĉaj) Ovaj metod spada u fiziĉko-mehaniĉke mere borbe. npr. tako brţe truli i propada a štetoĉine u njoj uginu (borova grba. rovac ( ) itd.. Na ovaj naĉin sakupljaju se jaja: gubara (Limantria dispar) koji polaţe jaja od osnove stabla do prsne visine. (kod gubara i španske bube ovo se radi u ranim jutarnjim ĉasovima). utapanjem.). a uništavanje se vrši gnjeĉenjem. ţenke gubara koje ne lete. Gnezda se mogu odsecati i spaljivati zajedno sa gusenicama..

Diplura. VODOZEMCI – hrane se insektima. zveri (lisica. bez njenih prirodnih neprijatelja. papkari (divlja svinja). i insekte love pomoću mreţa (imaga love na taj naĉin) ili su predatori jaja (npr. STONOGE (Myriapoda) – predatori. U biofabrikama masovno se proizvode neke vrste nematoda iz rodova ???????? F. PTICE (klasa Ares) hrane se insektima i veoma su znaĉajne – vrane. senice. jazavac). ĉvorci. Predatori – npr. Najĉešće oboljevaju larve. kod gubara) G.Štetni šumski insekti najĉešće oboljevaju od poliedroze i granuloze. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu i napadaju druge individue. a svi virusi koji ih izazivaju su iz grupe ????? B.odnosno unošenjem korisnih organizama na podruĉja koja se nalaze van areala njihovog prirodnog rasporostranjenja.  gljiva Bouveria basslana Od bakterija se u biofabrikama proizvode i biopesticidi. najĉešće su to daţdevnjaci i ţabe. imaju mali znaĉaj u borbi protiv štetoĉina. B. zebe. naroĉito je poznat bioinsekticid od proteinskog kristala ekstrahovanog iz bakterije B. BAKTERIJE . Postoji veliki broja preparata na bazi gljiva.Odonata (vilinski konjic).ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomobakterioze koje izazivaju smrt insekata. Icneumonidae.  bogomoljki (Mantis). rovĉica). Ima ih više vrsta iz roda Bacillus. insekte usmrćuju otrovom koji se nalazi oko usnog aparata. J. drozdovi.mogu da ţive na insektima izazivajući oboljenja – entomoviroze – ĉija je posledica smrt insekata. 4. najĉešće gušteri (zelembaći) L. je iz Severne Amerike introdukovan kod nas a potom je bilo neophodno introdukovati njegov jajni parazitoid Polynema striaticorne) 3. thuringiensis i njenih varijeteta. ZAŠTITOM KORISNIH ORGANIZAMA – zaštitom njihovih staništa. bubojedi(krtica. produkujući zoospore . ona se brzo razmnoţava i izaziva veće štete nego u svom prirodnom okruţenju gde postoje njeni prirodni neprijatelji. K. PRAŢIVOTINJE (protista) – patogene praţivotinje koje ţive u telima larvi insekata. Kada se štetna vrsta introdukuje na novn stanište. NEMATODE izazivaju smrt i sterilnost kod insekata. GMIZAVCI (klasa Reptilia ) hrane se insektima. VIRUSI (Virales) . Insekti se zaraze jedući zaraţene biljke. kukavice. INSEKTI (klasa Insecta) – predatori koji love druge insekte i njima se hrane ili ţive na raĉun drugih insekata (parazitoidi). ????? od koje oboljevaju larve razlnih vrsta Lepidoptera. rogati cvrĉak Homoptera. kod nekih vrsta lutka i imaga. Npr lepotelka (Calosoma sycophanta) najbrojnija je na lokacijama gde je gubar u retrogradaciji. Zato se na takva staništa veštaĉki introdukuju prirodni neprijatelji štetne vrste (npr.5 BIOLOŠKE MERE BORBE Biološke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja štetnih insekata. Prirodne neprijatelje štetoĉina nazivamo KORISNIM ORGANIZMIMA koji se mogu primeniti na sledeće naĉine: 1. ili njihovih produkata. ali su štetoĉine u progradaciji . Diptera i Coleoptera. I. a zatim ih proţdiru (Naroĉito podklasa Chylopoda) H. Biološka mera: podrazumeva pre svega zaštitu korisnih sisara. GRUPE KORISNIH ORGANIZAMA SU: A.  larve mreţokrilaca iz roda Crysopa. . ali se većina koristi u staklenicima jer je njihova efikasnost veća što su uslovi sredine vlaţniji. pre svega mere edukacije javnosti 2. smanjenjem populacija njihovih neprijatelja. Poznata je vrsta Nosema locustae koja parazitira skakavce na pašnjacima (preparat NOLOC) E. npr. PAUCI (klasa Arachnoidea) većina vrsta su predatori. SISARI (klasa Mammalia) slepi miševi.  bakterije Bacillus thuringiensis. C. INTRODUKCIJOM KORISNIH ORGANIZAMA . Kada parazitiran insekt ugine. Mantodea itd.II . Membracidae. MASOVNA PROIZVODNJA KORISNIH ORGANIZAMA – danas se u biofabrikama masovno gaje korisni organizmi kao što su  jajni parazitoidi iz roda Trichogramma. D. detlići. PRENOŠENJE (ŠLEPOVANJE) KORISNIH ORGANIZAMA sa lokaliteta na kojima ih ima u visokoj brojnosti na staništa gde ih je malo. jeţ. Parazitoidi – npr. GLJIVE (Funghi) – patogene vrste gljiva koje ţive na insektima i izazivaju oboljenja entomomikoze koja izazivaju smrt insekata.

Beauveria itd. (na bazi njenih spora je napravljen biološki insekticid NOLOC) . BACTOSPEINE na Lepidoptera . c) GLJIVICE (Funghi) – mnoge vrste gljiva su entomopatogene. Diptera. npr VIRIN ENSH koji uništava štetoĉinu Limantria dispar. ţive na insektima i izazivaju ENTOMOMIKOZE. thuringiensis var. Entomoviroza kod gusenica gubara je vrlo ĉesta i dovodi do masovnog pomora gusenica. postoje i male bakterije – RIKECIJE koje kod insekata izazivaju ??? ) Za sada nema preparata na bazi rikecija. Euproctis chrysorrhoea.) d) PRAŢIVOTINJE (Protista) – praţivotinje koje ţive kao paraziti na insektima pripadaju redu Zoosporidia. Preparati na bazi virusa se primenjuju kod gubara. Oni su ĉesto glavni faktor u gašenju kalamiteta. Poznat je rod Nosema Najpre su otkrivene vrste ovog roda koje parazitiraju na gusenicama svilene bube. Veliki nedostatak preparata na bazi gljiva je taj što zahtevaju visoku vlaţnost sredine u kojoj se primenjuju. Coleoptera. VIROX uništava Neodiprion sertifer. Tenebrions koji se primenjuje kod Coleoptera ). Kada parazitiran insekt ugine. Kasnije su otkrivene entomopatogene praţivotinje na štetnim insektima. danas se od B. zoospore se raznose u spoljašnju sredinu..II -6 KORISNI PATOGENI MIKROORGANIZMI To su organizmi koji se razvijaju na raznim stadijumima razvoja štetnih insekata. Štetni insekti oboljevaju od poliedroze i granuloze koje izazivaju virusi iz grupe Bacilovirus. odnosno deluju na ciljnu štetoĉinu. Od gljiva ĉesto oboljevaju i larve koje se nalaze u zemljištu ili pod korom. Najvaţnije grupe ovih organizama su: a) VIRUSI (Virales) – izazivaju oboljenja ENTOMOVIROZE od kojih najĉešće oboljevaju larve . kurstaki . Primenjuju se insekticidi na bazi virusa. One se razvijaju u telima larvi gde se umnoţavaju i produkuju zoospore. Preparati se primenjuju kod vrsta iz redova Lepoidoptera i Coleoptera (npr. što predstavlja kraj gradacije gubara. Stoga su najpogodniji za primenu u zemljištu ili u staklarama gde se vlaţnost vazduha moţe kontrolisati. ali i insekti u drugim stadijumima razvića – lutke i imaga. Stilpnotia salicis. (npr. Neodiprion sertifer. i zazivajući njihova oboljenja i na kraju smrt. pa se neke vrste gljiva uspešno koriste u biološkoj borbi protiv štetnih insekata. Patogene vrste gljiva koje se su korisne u borbi protiv štetnih insekata pripadaju rodovima Metarhizium. Danas je poznata Nosema locustae ? koja koja parazitira skakavce u pašnjacima i ratarskim kulturama. osim na Sunĉevo (UV) zraĉenje koje ih brzo ubija. thuringiensis proizvode razni bioinsekticidi ĉija je prednost u tome što su uskospecijalizovani. preparat BOVEROL).. na bazi od B. U primeni su: Bacillus populliae izaziva oboljenja larve Populio japonica (gudelj) Bacillus thuringiensis izaziva oboljenje larvi Lepidoptera. Oboleli insekti obavezno uginu. Verticillium. b) BAKTERIJE – izazivaju ENTOMOBAKTERIOZE od kojih oboljevaju larve insekata. ili NOVODOR baziran na B. Vrlo su otporne. thuringiensis var.

stenice) . oni napadaju insekte koji imaju meku koţu koji probijaju svojom rilicom kroz koju u ţrtvu ubrizgaju otrov. grabljive i obične ose – pored štetnih uništavaju i korisne insekte.  NEUROPTERA (mreţokrilci) – sve vrste su predatori u stadijumu larve.  DIPTERA (dvokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Syrphidae (osolike muve) – njihove larve se hrane lisnim vašima. a naroĉito lisne vaši i lutku gubara. a potom isisavaju svarenu hranu. pa su bitan faktor u odrţavanju biocenotiĉke ravnoteţe. Carabidae (bauljari) – penju se po drveću i uništavaju gusenice i lutke štetnih leptira. preneti.Imaga vilinskih konjica love insekte u vazduhu (u letu).  HYMENOPTERA (opnokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: mravi – hrane se raznim insektima. surlaša i striţibuba Chrysopa vulgaris (zlatooka) – uništava lisne vaši  COLEOPTERA (tvrdokrilci) – najznaĉajnije zoofagne vrste su: Coccinelidae (bubamare) – uništavaju lisne i štitaste vaši. ulovljene insekte odnose u svoja gnezda i njima hrane potomstvo. masovno proizvoditi u biofabrikama. introdukovati. kidajući im delove tela snaţnim vilicama. u nju izluĉuju sokove koji zatim vare napadnutog insekta (varenje van crevnog kanala).II -7 KORISNI INSEKTI PREDATORI Predstavljaju grabljive insekte koji napadaju razne stadijume drugih insekata. Insekti predatori se u biološkoj borbi mogu primeniti na sva ĉetiri naĉina: mogu se zaštititi. stenice)  NEUROPTERA (mreţokrilci)  COLEOPTERA (tvrdokrilci)  HYMENOPTERA (opnokrilci)  DIPTERA (dvokrilci)  ORTHOPTERA (pravokrilci) . svojim šupljim vilicama probadaju ţrtvu. ITALIJANSKI POPAC. Myrmeleon formicarius (mravlji lav) – uništava sitne tvrdokrilce i pauke Rhaphida ophiopsis (kamila) – uništava jaja leptira.  ODONATA (vilinski konjici) – larve vilinskih konjica su akvatiĉne i u vodi love druge organizme. amaĊu njih spadaju ZRIKAVCI.  DERMAPTERA (koţokrilci) – najpoznatija je UHOLAŢA (Forfikula aurikularia) koja je svaštoţder – uništava larve i lutke. najĉešće insekte. .  HEMIPTERA (smrdibube. Asilidae (grabljive muve) – plen hvataju u letu. lako se gaje.  STAPHYLINIDAE (kratkokrilci) – zavlaĉe se u hodnike potkornjaka i uništavaju njihove larve.većina insekata iz ovog reda su mesoţderi. a veliku ulogu i znaĉaj u biološkoj borbi ima velika brojnost kolonija mrava. sisajući teĉnost iz njihovih tela ili ih jednostavno parališu otrovom a zatim proţdiru.manji broj insekata iz ovog reda su zoofagni. larve potkornjaka. bitan su factor za odrţavanje biocenotiĉke ravnoteţe. Najznaĉajnije grupe korisnih insekata predatora su:  ORTHOPTERA (pravokrilci)  DERMAPTERA (koţokrilci)  ODONATA (vilinski konjici)  HEMIPTERA (smrdibube.

Parazitoidi su prisutni i u redovima Coleoptera i Sterpsiptera. Odnosi izmeĊu parazitoida i domaćina mogu biti : a) SOLITARNI PARAZITIZAM b) AGREGARNI PARAZITIZAM c) MULTIPARAZITIZAM d) SUPERPARAZITIZAM e) KLEPTOPARAZITIZAM f) HIPERPARAZITIZAM a) SOLITARNI PARAZITIZAM – larva jedne vrste parazitira jadnog domaćina. a postoje i tercijarni i kvarterni. Iz reda Diptera ovde spadaju familije:  Conopidae.  fam. Mymaridae. b) AGREGARNI PARAZITIZAM . ali su za primenjenu entomologiju najznaĉajnije vrste iz redova Hymenoptera i Diptera. postoje mono. tu spadaju vrste iz fam. imaju jednostavnu generaciju) ili POLIFAGE (parazitiraju više vrsta i ĉesto imaju dvostruku ili višestruku generaciju).II -8 KORISNI INSEKTI PARAZITOIDI Insekat parazitoid ţivi na raĉin domaćina samo do stadijuma larve.parasitičke ose/ Entomophaga . Prema stadijumu domaćina kojeg parazitiraju. to su najsitniji insekti iz familija Trichogrammatidae. dogaĊa se da sve larve stradaju zbog nedovoljne koliĉine hrane. parazitoidi larvi – razvijaju se u ili na telima larvi domaćina. lutke i larve leptira. pa polaţu jaja u domaćina. ovaj odnos naziva se još i sekundarni parazitoid.  fam.  iz reda Hymenoptera ovde spadaju:  Tomicobia seitneri (koja parazitira Ips typographus)  Subordo Terebrantes . mogu biti MONOFAGE (parazitiraju samo jednu vrstu insekata i ugl.u jednom domaćinu mogu da se razviju maksimalno dve larve muve guseniĉarke. i pri tome ga ubija ili ostavlja da umre bez hrane. takoĊe. parazitoidi lutaka – ţive najĉešće unutar domaćina (endoparazitoidi). Evaniidae parazitiraju bubašvabe. grabljive ose i ose drvenarice.i polifage. . Ichnaeumonidae parazitiraju larve lisnih zolja. razlikujemo : parazitoid jaja – ţive u jajima domaćina i ne dozvoljavaju njegov razvoj stadijum larve. Tachinidae (muve guseniĉarke) – polaţu jajau na ili u gusenicu ili na list koji će gusenica pojesti.na ili u telu jednog domaćina polaţu jaja više ţenki jednog solitarnog parazitoida. kada je velika brojnost parazitoida. Skoro da ne postoje insekti koji nemaju svog parazitoida.na raĉun jednom domaćina ţivi više larvi razliĉitih vrsta parazitoida. a kada larva parazitoida završi razviće. pĉele. po pravilu ubija domaćina. e) KLEPTOPARAZITIZAM – jedan insekata koristi hranu koju je ulovio i pripremio drugi insekat. pripadaju familiji Ichneumonidae najĉešće. d) SUPERPARAZITIZAM .više larvi jedne vrste parazitoida ţivi na jednom ili u jednom domaćinu.ose najeznice – vrste koje imaju legalicu. ţiveći u njemu (ENDOPARAZITIZAM) ili na njemu (EKTOPARAZITIZAM). Encyrtidae. f) HIPERPARAZITIZAM – pojava da parazitoid parazitira parazitoida. Ichneumonidae i drugi familija redova Hymenoptera i Diptera. c) MULTIPARAZITIZAM . paraztoidi imaga – najĉešće se razvijaju unutar trbuha domaćina. Bombylidae  fam.

mešaju se dva ili više otrova. MOGUĆNOST MEĐUSOBNOG MEŠANJA – radi suzbijanja više vrsta insekatakoji nisu podjednako osetljivi na isto hemijsko sredstvo. prednosti i nedostaci) Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu hemojskih materija protiv štetnih insekata. pa je rukovanje njima povezano sa merama predostroţnosti. što komplikuje i ograniĉava njihovu primenu TOKSIĈNOST ZA BILJKE. to su uglavnom otrovi kojima se uništavaju štetni insekti. ZAVISNOST OD ATMOSFERSKIH PRILIKA – nepovoljni vremenski uslovi (vetar. MANE PRIMENE PESTICIDA: VISOKA TOKSIĈNOST za ĉoveka i ţivotinje – većina insekticida koji se danas koriste imaju ovu osobinu. materije koje privlaĉe štetne insekte – feromoni. tako štetni insekti stupaju u prenamnoţenje i prave velike štete.primena veće doze aktivne materije od preporuĉene moţe da izazpove oštećenje/uginuće tretiranih biljaka NESELEKTIVNOST – pored štetnih insekata pesticidi ubijaju i korisne organizme. što izazaiva poremećaj biocenotiĉke ravnoteţe. to su uglavnom gotovi preparati koje treba samo ubaciti u aparaturu za aplikaciju ili ih prethodno treba pomešati sa vodom. . kiša) mogu da onemoguće hemijsko suzbijanje štetnih insekata.danas se proizvode insekticidi koji ubitaĉno deluju na štetne insekte u malim dozama. MOGUĆNOST PRIMENE NA VELIKIM POVRŠINAMA. tako da se jednim tretamnom unište svi štetni insekti. Primena hemjskih mera borbe u šumarstvu je praktiĉno poĉela sa pojavom prvih aviona za razbacivanje otrovnih materija po napadnutoj šumi (otrovi u vidu praška) Zajedniĉki naziv za sve materija organskog. neorganskog ili prirodnog porekla koje se koriste za suzbijanje štetoĉina jeste PESTICIDI. pa je moguće u kratkom vremenskom periodu zaštititi šume na velikoj površini RENTABILNOST –danas se proizvode insekticidi koji su relativno jeftini a deluju u malim dozama UNIVERZALNOST DELOVANJA – proizvode se insekticidi koji deluju na veći broj vrsta štetnih insekata i sve stadijume njihovog razvića JEDNOSTAVNOST PRIMENE U PRAKSI – priprema insekticida za primenu je jednostavna i laka. Mogućnost primene hemijskih mera borbe na velikim površinama je istovremeno i mana REZISTENTNOST – stalna upotreba istog insekticida za odreĊenu vrstu štetoĉine dovodi do pojave otpornih jedinki – stvaraju se geni otpornosti na odreĊeni otrov koji se renose na potomstvo. PREDNOSTI PRIMENE PESTICIDA: EFIKASNOST – postiţu se odliĉni rezultati kada se primenjuju protiv insekata koji su stupili u gradaciju. naroĉito ako traju više dana. Poslednjih decenija se kotriste i neke druge materije koje nisu otrovi – vrlo specifiĉne po naĉinu delovanja ĉiji je krajnji ishod uništavanje štetoĉina (atraktanti.II -9 HEMIJSKE MERE BORBE (definicija. ĉime ubrzo vrsta postaje rezistentna. insekatski hormoni itd.

bio efikasan on ne sme da menja ukus hrane inaĉe je insekti neće jesti. grinja.sredstva za uništavanje grinja MOLUSCIDE (LIMACIDE). Da bi se pšostiglo trovanje štetnih insekata truje se njihova prirodna hrana.sredstva za uništavanje štetnih glodara AVICIDE – protiv ptica REPELENTE – sredstva za odbijanje insekata. plodovi.).sredstva za uništavanje crva AKARICIDE. u crevni kanal odakle dolaze u telesnu duplju i krvlju se raznose po celom organizmu. retko više hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju insekticidna svojstva (odnosno ispoljvaju toksiĉnost)  Inertni nosaĉ – ovu grupu materija ĉine jedno ili više jedinjenja koja nemaju insekticidna svojstva ali sluţe za poboljšanje fiziĉko-hemijskih svojstava preparata i da omoguće njegovu lakšu primenu. korova itd) je pesticidi. . Aktivne materije se nalaze u teĉnom i ĉvrstom stanju u formulacijama. bakterija.Pošto ubijaju samo insekte koji se hrane biljkama. koren.sredstva za uništavanje štetnih insekata NEMATOCIDE. pupoljci.sredstva za uništavanje štetnih puţeva RODENTICIDE. insekata.sredstva za uništavanje fitopatogenih gljiva INSEKTICIDE. ptica i glodara ATRAKTANTE. puţeva. odnosno delovi biljke kojima se insekti hrane (liistovi.. nematoda. ne deluju na insekte parazitoide i predatore štetnih insekata.????????? Prema srednjoj letalnoj dozi (LD50) insekticidi se dele na : I grupa – jako otrovni II grupa – srednje otrovni III grupa – slabo otrovni Prema specifiĉnom naĉinu delovanja na insekte prilikom primene dele se na:  digestivni (utrobni) insekticidi  ugušujući insektivcidi (fumiganti)  kontaktni insekticidi  sistematiĉni insekticidi DIGESTIVNI (utrobni) INSEKTICIDI se koriste za trovanje hrane za insekte. organskog ili prirodnog porekla koja se primenjuju za suzbijanje štetnih organizama (virusa. ptica. što je u ekološkom smislu prednost.sredstva za uništavanje fitopatogenih bakterija FUNGICIDE.II -10 PESTICIDI (definicija i podela) Zajedniĉki naziv za sva hemijska jedinjnenja neorganskogf.sredstva za privlaĉenje štetnih organizama prema odreĊenom supstratu HEMOSTERILIZANTE –sredstva za izazivanje steriliteta kod muških Svaki pesticid sastoji se od dve grupe komponenti:  Aktivna materija – ĉini je jedno do dva.. Prema vrsti štetnih organizama koe suzbijaju pesticidi se dele na:             HERBICIDE – sredstva za uništavanje korovskih biljaka BAKTERICIDE .Da bi utrobni insekticid postigao trovanje tj. njih insekti unose u organizam hranom.

simptome i posledice akutnih i hroniĉnih trovanja itd. II -11 DEFINICIJA OTROVA (pojam i vrste doza.7 delova vode treba dodati 0. OTROVA:  Pojam toksiĉnosti je relativan. prah) izraţen u procentima NPR koncentracija od 0.3 dela otrova. hemijski sastav. Oni efikasno deluju protiv insekata koji se hrane biljnim sokovima. mogu rastvarati lipide na površini koţe nakon ĉega slobodno prodiru u organizam. tako da ne postoji taĉna definicija  Švajcarski fiziĉar Paracelsus (1493-1541) je rekao ’’Sve je otrov. odnosno protiv insekata koji imaju aparat za bodenje i sisanje.3% znaĉi da 99.moţe biti ĉisto mehaniĉko (zapušenje stigmi nakon ĉega kiseonik ne moţe da ulazi u telo insekta pa dolazi do gušenja). Doza koju će insekti primiti prilikom aplikacije je znatno manja. Toksikologija prouĉava poreklo otrova. naĉin i mehanizam delovanja... njihova velika prednost je u tome što su izrazito selektivni i ne ubijaju insekte koji su sluĉajno prisutni na biljci koja je trtirana.UGUŠUJUĆI INSEKTIVCIDI (fumiganti) – su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u insekatsko telo dospevaju preko organa za disanje (prodiru u telo preko stigmi a preko traheja i traheola dospevaju do svih organa i ćelija).. mogu prodirati preko nervnih završetaka. Za insekte latentna doza se izraţava u milionitim delovima grama (ppm) POJAM KONCENTRACIJE Koncentracija je odnos aktivne (otrovne) materije i inertnog nosaĉa (voda.doza ĉini supstancu otrovom’’  Otrovi su materije koje u malim koliĉinama deluju na biljne i ţivotinjske organizme hemijski razlaţući njihova tkiva ili inhibirajući po ţivot vaţne fiziološke procese POJAM I VRSTE DOZA  Doza predstavlja odreĊenu koliĉinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odreĊeni efekat u organizmu  Doze koje dovode do simptoma trovanja nazivaju se toksiĉne doze (subletalne doze)  Doze koje izazivaju smrt nazivaju se letalne doze  FIZIOLOŠKA DOZA (graniĉna koliĉina) je koliĉina neke supstance koja još uvek ima neko dejstvo u organizmu  MINIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis minima) . . njihove fiziĉke osobine. KONTAKTNI INSEKTICIDI – deluju na insekte samo kada doĊu u kontakt sa njihovim telom. Fumiganti nisu selektivni. Da bi fumiganti delovali potrebna je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena prostorija da bi se mogla postići odgovarajuća koncentracija pare insekticida. razlika između koncentracije i doze) Toksikologija je nauka koja prouĉava štetne (toksiĉne) efekte hemijskih agenasa na ţive organizme.Ovi insekticidi najĉešće ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (slabo su selektivni) SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI –upijaju se u biljna tkiva i rastvaraju u biljnim sokovima transportujući se u sve biljne organe. Delovanje insekticida moţe biti razliĉito .najmanja koliĉina insekticida koja je dovoljna da prouzrokuje smrt tretiranog insekta  SREDNJA LETALNA DOZA (LD50)– predstavlja minimalnu koliĉinu toksiĉne supstance koja izaziva smrt najmanje 50% tretiranih organizama  MAKSIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis maxima)– najveća koliĉina otrova koja se moţe upotrebiti a da ne dovede do fitotoksiĉnih pojava Doze se najĉešće izraţavaju u mg/kg telesne teţine. DEF.

(ovo je nepoţeljna pojava i zahteva pronalaţenje novih vrsta insekticida) 5. FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA Najvaţnije osobine insekticida : 1) Finoća ĉestica 2) Moć lebdenja 3) Viskoznost 4) Isparljivost 5) Lepljivost 6) Površinski napon (moć kvašenja) FINOĆA ĈESTICA efikasnost insekticida je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice manje (vaţi za emulzije i suspenzije) MOĆ LEBDENJA zavisi od Finoće ĉestica Specifiĉne teţine otrovne materije Moć lebdenja je utoliko veća ukoliko su mu ĉestice sitnijie a specifiĉna teţina manja. ona moţe iznositi nekoliko dana. oni otrovi koji deluju tek posle nekoliko sat ili dana imaju malu inicijalnu toksiĉnost (DDT) 2. Viskoznost utiĉe na lepljivost insekticida.DDT deluje nekoliko nedelja u polju. nedelja pa do nekoliko meseci. 3. Isparljivost insekticida je u obrnutoj srazmeri sa njegovom toksiĉnošću (izuzev kod fumiganata) Kod mineralnih ulja toksiĉnost raste ukoliko se isparljivost smanjuje. preparati na bazi fosfornih estara samo nekoliko dana. PERZISTENTNOST – stabilnost tj. REZISTENTNOST – pojava povećane otpornosti pojedinih vrsta štetnih organizama koji su ranije bili osetljivi na odreĊenu vrstu otrova. preparati sa velikom perzistentnošću se sporo razklaţu na neotrovne materije (dugio se razlaţu na tretiranim biljkama ili u zemljišt gde dospevaju ispiranjem). naroĉito ako se radi tretiranje poljoprivrednih kultura.Izraţava se silom kojom se teĉne materije opiru razdvajanju njihovih molkula. LEPLJIVOST zavisi od Elektriĉnog naboja Adhezije Finoće ĉestica Viskoziteta (kod teĉnih materija) POVRŠINSKI NAPON teĉnosti je sila koja se suprotstavlja promeni oblika koji teĉnost zauzima na slobodnim površinama MOĆ KVAŠENJA utoliko je veća ukoliko je površinski napon manji i obrnuto Sredstva za kvašenje – materije koje sniţavaju površinski napon insekticidne teĉnosti (sapuni. INICIJALNA TOKSIĈNOST (poĉetno delovanje) – je osobina insekticida da deluje brţe ili sporije nakon aplikacije. gasa. VISKOZNOST . KARENCA je najkraće vreme koje obavezno mora da protekne od momenta tretiranja biljaka do njihovog korišćenja u ishrani. proizvoĊaĉ insekticida je duţan da napiše karencu na ambalaţi. paration). sredstva koja ubijaju insekte odmah nakon aplikacije imaju veliku inicijalnu toksiĉnostm (piretrin. viši alkoholi i drugo) . ova osobina nije poţeljna. 4. postojanost insekticida u spoljašnjoj sredini. LINDAN po nekoliko meseci u zatvorenim prostorijama.TOKSIKOLOŠKE OSOBINE PREPARATA 1. REZIDUALNO DELOVANJE – duţina otrovnog delovanja insekticida. ISPARLJIVOST je pojava pri kojoj pesticid (supstanca) iz teĉnog ili ĉvrstog agregatnog stanja stanja prelazi u stanje pare tj. a povećava viskoznost (povezano sa naĉinom delovanja) Isparljivost utiĉe na rezidualno dejstvo insekticida.

zahvaljujući tome što su lako isparljivi i što im je napon pare već na sobnoj temperaturi visok. . Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem. Na. Cijan-vodonik (HCN). Gastoxin. fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. oni lako prodiru u telo.. rastvaraju se u crevnom soku i putem osmoze. zajedno sa hranljivim materijama. PER KUTANO (preko koţe) – deluju kontaktni otrovi(HCN. Dihlor-etan. Etilenoksid (CH2OCH2). Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 1) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 2) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 3) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 4) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. 3. prodirući kroz traheje i stigme. dospevaju u krv koja ih raznosi do tkiva i ćelija.. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. oni preko prednjeg creva zajedno sa hranom dolaze do srednjeg creva.OSTALE FIZIĈKE OSOBINE INSEKTICIDA: Rastvorljivost Izgled (agregatno stanje) Boja Miris Ukus Taĉka topljenja i mrţnjenja Taĉka kljuĉanja Gustina Zapaljivost NAĈIN PRODIRANJA OTROVA U ŢIVE ORGANIZME: 1. Metilbromid. temperatura 15-20 stepeni 6) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2). Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje.. INHALACIONO (preko organa za disanje) – ovako deluju inhalacioni insekticidi.) 5) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%. zaštitna odela. Fosfor-vodonik (PH3). Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. Fumiganti nisu selektivni.. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. na ovaj naĉin dolazi do totalne intoksikacije organizma. 2. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. oni u organizam prodiru ili razarajući koţu ili se rastvaraju u masnim materijama i prodiru do nernih završetaka. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. nematoda. fosforna jedinjenja). PER OS (preko usta) – preko usta deluju utrobni insekticidi (arsenova jedinjenja).

SIMPTOMI TROVANJA KOD INSEKATA
Spoljašnji znaci unutrašnjih promena nastalih pod dejstvom otrovnih materija nazivaju se simptomi trovanja. Simptomi su razliĉiti i zavise od organa koji su pogoĊeni delovanjem otrova, koliĉine unetog otrova i od zdrqvstvenog stanja insekta. Biljni otrovi (nikotin, piretrin), fumiganti (HCN-ubija posle nekoliko sec.) i neka sintetiĉka sredstva (paration) deluju na insekte veoma brzo: otrovane jedinke pokazuju jednu kratku fazu eksitacije kojoj sledi brza paraliza mišića i smrt;ovi otrovi imaju veliku inicijalnu toksiĉnost – simptomi nastupaju veoma brzo i burno, a smrt insekata nastupa u vrlo kratkom vremenskom roku; Drugi insekticidi deluju veoma lagano. NPR delovanje NCH na larve grĉica – izaziva paralizu mišića koji pokreću mandibule, pa insekti ne mogu da uzimaju hranu i prestaju da nanose štete, a mogu da ţive još 2-3 meseca. Ovi otrovi imaju slabu inicijalnu toksiĉnost; mogu izazvati dilemu da li je tretiranje bilo uspešno, pošto insekti još dugo ţive. To je, npr problem kod štitastih vaši ĉije se larve skoro ne kreću, a od ekstremiteta imaju samo sisaljku; dokaz da li je tretiranje bilo uspešno je njihov izmet (’medna rosa’) – ukoliko ga nema, tretiranje je bilo uspešno.

II -12

ĈUVANJE PESTICIDA I MERE PREDOSTROŢNOSTI

Pošto je veliki broj insekticida otrovan za ĉoveka treba ih ĉuvati u posebno izgrađenim prostorijama i udaljenim od objekata za stanovanje. Prostorija treba da bude okrenuta ka severu, suva i mraĉna sa dobrom ventilacijom. Uvek mora da bude zakljuĉana (brava i katanac), vrata sa otvaraju u polje i na njima se postavlja vidljivi znak sa upozorenjem "OTROV". Otrovi se ĉuvaju u kutijama, teglama, kesama (originalnim ambalaţama). Moraju biti uredno poreĊani na policama, po grupama tako da se mogu lako pronaći. Ambalaţa mora da ima originalnu etiketu i mora se sve vreme kontrolisati (rok upotrebe) i zamenjivati novim ako je oštećena. Npr. kod DNOC-a ĉesto dolazi do pucanja limenki usled dotrajalosti tako da otrov isteĉe, a ostatak u konzervi se osuši i postaje jako zapaljiv i eksplozivan. Ako insekticid nema etiketu ne sme da se koristi.

Pravila kojih se treba pridrţavati u radu sa otrovima:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Pre poĉetka rada treba reći radnicima da se radi sa opasnim otrovima i uputiti ih u pravilan naĉin rada. Obavestiti pĉelare i ljude sa stokom i ţivinom. Za vreme rada ne sme da se jede, pije i puši. Rukama ne treba dirati lice, oĉi i usta. Treba izbegavati udisanje para i praha, pa zato spravljanje smeša treba vršiti napolju ili pored otvorenog prozora (obavezno okrenuti leĊa u pravcu strujanja vazduha). Obavezno se nosi odelo koje se posle rada skida. Ako se radi sa kontaktnim insekticidima treba namazati ruke vazelinom ili staviti gumene rukavice. Udaljiti sva nezaposlena lica, naroĉito decu. Praznu ambalaţu treba zakopati duboko u zemlju daleko od vodenih tokova. Za vreme prskanja ne udisati pare ili izmaglicu, ne kvasiti lice i ruke mlazom iz prskalice. LeĊa treba okrenuti ka vetru, a neiskorišćeni otrov ne treba prosuti u blizini reke. Oĉi i lice zaštititi posebnim maskama za oĉi. Posle rada dobro oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom i istuširati se. Zatrovane površine vidno obeleţiti. Uvek treba imati spremljen protivotrov i obezbediti prisustvo lekara (po zakonu ako se koristi HCN lekar mora da bude prisutan). Stalna lekarska kontrola ljudi koji stalno rade sa otrovima zbog mogućnosti hroniĉnog trovanja. Po propisu na ambalaţi postoje i "slike" koje upozoravaju na opasnost. Npr. ako je insekticid otrovan na ambalaţi je narandţasto polje sa crnom mrtvaĉkom glavom i ukrštenim kostima i krupnim slovima piše JAK OTROV

II -13

ZIMSKO PRSKANJE

(definicija, primena, sredstva, znaĉaj)
Prskanje je nanošenje otrovnih materija u teĉnom obliku, kapljicama veliĉine iznad 150 mikrona. Ovaj oblik aplikacije je danas najrašireniji. Prednosti su što se povećava insekticidnost preparata, jer se na ovaj naĉin obezbeĊuje bolji kontakt sa biljkom odnosno njihovom štetoĉinom, sigurniji i precizniji rad, manja zavisnost od vremenskih prilika u odnosu na zapršivanje, manji utrošak materijala i veća ekonomiĉnost. Mane su to što je potrebna velika koliĉina vode, sloţenija, skuplja i za rad komplikovanija aparatura (prskalice). Prskanje se vrši otrovnim materijama u vidu vodenog rastvora, suspenzija i emulzija, a zajedniĉkim imenom ove materije se nazivaju otrovne ĉorbe i obiĉno se spravljaju pred samu upotrebu. One moraju da ispune odreĊene uslove da bi mogle da se koriste. Na prvom mestu je da budu smrtne za insekte, ali da nikako ne oštećuju biljke, zatim moraju dobro da vlaţe list, da se dobro drţe za biljne delove i da lako ne podleţu promenama atmosferskih uticaja. Prema dobu godine kada se vrši prskanje moţe biti: LETNJI i ZIMSKO. Letnje prskanje se vrši kod biljke imaju osetljive organe tj. list. Za ovo prskanje mogu se upotrebiti samo insekticidi, koji ne nanose štete listu i drugim vegetacionim organima.

Zimsko prskanje se primenjuje kod biljaka koje u periodu mirovanja vegetacije (tokom zime, rano proleće,
pozna jesen) odbacuju vegetacione organe. Znaĉi tretiraju se samo listopadne biljke. Insekicidi koji se koriste u ovu svrhu ne smeju da nanose nikakvu štetu kori drveta. Prskanje se izvodi kada je temperatura viša od 5 oC i nije ga preporuĉljivo izvoditi pri niţim temperaturama. Za razliku od letnjeg prskanja, kada kapljice treba da budu što finije, kod zimskog prskanja one treba da budu krupne, da bi biljka mogla praktiĉno da se okupa. Zbog toga zimsko prskanje moţe da se vrši samo na biljkama manjih dimenzija npr. biljke iz rasadnika ili neko niţe drveće u drvoredima. Ako cela biljka nije okupana zaštita nije dobro obavljena. Sredstva koja se koriste za zimsko prskanje nisu selektivna već ubijaju i korisne insekte. Zbog toga se koriste se kao herbicidi i fungicidi. Otrovne ĉorbe se spravljaju pred tretiranje, da bi se povećalo kvašenje dodaje se sapun ili ţelatin, a da bi se povećalo prijanjanje ĉestica dodaje se gumarabika ili dekstrin. Koriste se za suzbijanje svih stadijuma insekata. Kao preparati se koriste: KREOZAN DINOZAN RUMESAN ULJE ŢUTO ULJE MINERALNA ULJA METIDIATION DIAZINON DERIVATI NAFTE KARBOLINEUM PETROLEJ Zimskim prskanjem moţemo uništavati sledeće štetoĉine:  Larve štitastih vaši  Jaja lisnih vaši  Jaja leptira – i to onih koji prezime (kukaviĉja suza, gubar, zeleni hrastov savijaĉ)  Gusenice – topolin gubar prezimi u pukotinama kore, a kada se biljka okupa biće uništen  Imaga mnogih insekata – surlaši, buba listare  Pregljevi – akari  Sitni pauci

II -14

SUZBIJANJE INSEKATA U ZEMLJIŠTU (DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA) (tehnika rada, sredstva, znaĉaj)

U cilju suzbijanja insekata u zemlji kao što su  rovac (Gryllotalpa vulgaris),  ţiĉani crvi (larve skoĉibuba - Elateridae),  larve surlaša, (Curculionidae)  gusenice sovica i grĉica (larve gundelja),  larve Collembola  larve velikih komaraca (fam. Tipulidae)  gusenica sovica (fam Noctuidae)  .... Insekticidi koji se koriste su u vidu granula ili prašine. Postoje 2 osnovne tehnike za zaštitu: 1. Zaštita nepokrivenog zemljišta – totalnim zaprašivajnem prašivo ili granule se razbacuju rukom, omaškom ili pomoću mašine razbacivaĉa; zatim se vrši zaoravanje na dubini od 20 cm; pribliţna potrebna koliĉina je 100 – 200 kg/ha insekticida, ali to zavisi od vrste zemlje i vrste insekata. 2. Zaštita prekrivenog zemljišta – zaštita sadnih jama zidovi jame se zapraše, naspe se jedan sloj zemlje i tek onda se vrši sadnja; ako je zemljište već pokriveno zaštita je skuplja, a dejstvo insekticida slabije, a ako je do šteta već došlo, otrov moţe da deluje i na biljku i da je ošteti. Pre setve zemljište treba pregledati i izvršiti: Tretiranje rovĉice – izmeĊu redova mladih biljaka kopaju se rovovi, dubine 10 – 20 cm, pospe se prašivo ili granule i zemljište se zagrne; rovovi bi trebalo da budu uzduţni mada je poţeljno i nekoliko popreĉnih Tretiranje bušotine – za zaštitu starijih vrednih stabala, koja su posaĊena na većem rastojanju; u bušotine se stavi otrov i zakopa se Sredstva koja se koriste za dezinfekciju zemljišta su:  Al fosfidi – I grupa otrova, utrobni insekticidi (PHOSTOXIN, GASTOXIN)  ORGANSKA JEDINJENJA – METIL – BROMID HCH (LINDAN G3) - utrobni HLORPIKRIN (metil bromidon) FORMALDEHID (40% formalin) KARBOFURAN FENITROTION + MALATION – protiv svih zemljišnih štetoĉina; III grupa otrova (galation G-5) FOKSIM (foksim G-5) HLORPIRIFOS (piricidG-7,5) KARBOFURAN (furadan 350-F) BETA-CIPEMETRIN (arriba 2,1-GR) TERBUFOS (counter G-5)

lisne vaši. pa ima i veću primenu. ali uvek je jedan preovlaĊujući. Materije u TEĈNOM STANJU treba da imaju dobru rastvorljiviost. c) NEUROTROPNO – dovode do paralize nervnih centara i mišića (). 2. ubijaju sve insekte sa kojima doĊu u kontakt (i korisne i štetne). MINERALNA ULJA . prionu uz telo insekta i zadrţe se na njemu. moć kvašenja i rasprostiranja po telu insekta. DERIVATI NAFTE I KATRANA – danas se koriste mineralna ulja ( i to za zimsko prskanje). moraju dobro da prianjaju uz telo insekta. bolje su od praškastih. PIRETRUM koji ima tu prednost da je zanemarljivo toksiĉan za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. ORGANSKI SINTETIĈKI INSEKTICIDI – danas se koriste ENDOSULFAN preparati . tripsi). DDT. kreĉ).THIODAN E-35 TIOSULFAN – protiv gusenica. ali deluju i na one koji se hrane grickanjem (gusenice i druge larve sa tankom koţom). Da bi delovali. Kada je reĉ o PRAŠKASTIM materijalima. sapuni). Kontaktni insekticidi ubijaju insekte samo u neposrednom kontaktu i imaju kratkotrajno dejstvo. DEJSTVO kontaktnih insekticida moţe biti: a) KAUSTIĈNO . NIKOTIN – materija koja se dobija iz biljke duvana. 3. katranska ulja. Upotrebljavaju se samo kad je biljka već jako napadnuta i mana im je što nisu selektivni tj. VOĆNI KARBOLINEUMI.TIONEX E-35 . DNOC. Npr. zatim. BILJNI – materije koje se ekstrahuju iz biljaka i imaju neurotropno dejstvo. moraju da se dobri raspršuju.TIOCID E-35 .II -15 KONTAKTNI INSEKTICIDI Deluju na insekte samo ukoliko doĊu u kontakt sa površinom njihovog tela. DERRIS.razaraju kutikulu insekta (soda. KATRANSKA ULJA. QUASSIN. ali je skoro potpuno izbaĉena iz upotrebe zbog velike toksiĉnosti za ĉoveka. b) MAHANIĈKO – zapušavaju stigme i onemogućavaju disanje insekata (razna mineralna ulja. Najveći broj kontaktnih insekticida deluje na sva tri naĉina. PETROLEJ. PIRETRUM. Prema POREKLU kontaktni insekticidi mogu biti: 1. Kontaktni insekticidi takoĊe su svi: piretroidi mineralna ulja karbamati diflubenzuron skoro svi organofosforni insekticidi i navedeni biljni insekticidi NIKOTIN. Upotrebljavaju se protiv insekata koji imaju tanku koţu i hrane se sisanjem (lisne buve.

najvaţnija jedinjenja. Za primenu fumiganata postoje odreĊena pravila jer su ovo vrlo toksiĉne materije za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje: 7) Fumigaciju mogu da vrše jedino ustanove koje poseduju ovlašćenja od strane drţavnih organa 8) Fumigacija sme da se vrši samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje 200m 9) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati 10) Fumigacija se ne se vršiti bez zaštitne opreme (gas maska. dok je manje toksiĉan hlorpikrin Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K. Na.. naĉin primene) To su otrovi u obliku gasa ili vodene pare koji na insekte deluju smrtonosno. tako što ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i ćelija u tkivima. fumianti se slabije koriste jer je za njihovo uspešno delovanje potrebno da insekt provede odreĊeno vreme u tretiranoj prostoriji. PARADIHLOR-BENZOL TETRAHLOR –UGLJENIK DIHLOR-ETAN METILBROMID Gasoviti insekticidi tzv. TETRAHLOR-UGLJENIK je bezbojna teĉnost. Ovo su jaki otrovi.) 11) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%.. obavezno prisustvo lekara itd. koristi se za suzbijanje insekata u zemljištu a smatra se da je kancerogen. Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku toksiĉnost za ĉoveka.. Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem.II -16 GASOVITI INSEKTICIDI (definicija. opasni za ĉoveka i toplokrvne ţivotinje.) PARADIHLOR – BENZOL je kristalasta materija koja pri obiĉnoj temperaturi na vazduhu lako isparava.. . fitopatogenih mikroorganizama (Haltox preparat) Aluminijum-fosfid – Phostoxin – tablete. Gastoxin. razgraĊuju. temperatura 15-20 stepeni 12) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni Glavni predstavnici fumiganata su: Sumpor-dioksid (SO2) Etilenoksid (CH2OCH2) Cijan-vodonik (HCN) Fosfor-vodonik (PH3) Dihlor-etan Metil-bromid . Gasoviti insekticidi koji se koriste u zaštiti šuma su. Nedostatak im je što se brzo rastvaraju tj. Metil-bromid (I grupa otrova) se najviše koristi kao zemljišni fumigant za suzbijanje insekata. Fumiganti nisu selektivni. pa se za njihovo korišćenje zakonom propisuju pravila (neophodna je gas maska. Svi su vrlo toksiĉni za ĉoveka. slabiji je otrov i koristi se kao zamena za CS2 FUMIGANTI Ugušujući insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje. Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiĉki ili hermetiĉki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi odreĊena koncentracija pare. zaštitna odela. Deluju letalno na sve stadijume razvića insekata. Phostoxin – pelete Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr. nematoda.

najbolje je da se prskaju u rano jutro ili pred veĉe po vedrom i sunĉanom vremenu. osobine. nematocid.sistematiĉni insekticid sa dobrim akaricidnim svojstvima. FOSFAMID DIMETOAT . truje i pĉele. U borbi protiv biljnih vaši ovi insekticidi su se dobro pokazali. brţe deluju kod mlaĊih negp kod starijih biljaka. DIMETOAT . SISTEMIN 40 ŢUPA. zalivanjem ili injektovanjem u seme. ĉime se postiţe unutrašnja zaštita biljaka odnosno endoterapeutsko delovanje. STATIĈNI INSEKTICIDI – ne razlaţu se i trajno ostaju u biljci. FURAZOR KARBOSULFAN – primenjuje se preko zemljišta (zalivanje) ili folijarno za borbu protiv buba listara. primenjuje se i kao sistematiĉni i kao kontaktni insekticid.posle prodiranja u biljku oni se mešaju sa biljnim sokovima i sistemom sprovodnih sudova raznose po svim biljnim organima. Vreme upotrebe sistematiĉnih insekticida zavisi od osobina biljaka. primenjuje se protiv insekata koji sišu sokove. stenica. ENDOMETATOKSIĈNI INSEKTICIDI – nisu toksiĉni u momentu tretiranja. Sistematiĉni insekticidi se nanose prskanjem. i to u proleće i leto. oni postaju otrovni. preparati – ROKSION. Prema naĉinu delovanja dele se na sledeće grupe: 1. jako je otrovan za toplokrvne organizme. preparati – DIMEKRON.ima najširi spektar dejstva. tripsa.. Transpiracijom. Postoje i drugi naĉini primene sistematiĉnih insekticida. translokacioni efekat . preparati ) Sistematiĉni insekticidi su oni insekticidi koji imaju sposobnost da se upiju u biljna tkiva i zatruju biljne sokove. Preparat na bazi ovog insekticida je POSSE FOSFAMIDON .II -17 SISTEMATIĈNI INSEKTICIDI (definicija. a nanosi se zalivanjem ili folijarno. gde se štetoĉine uništavaju sisanjem zatrovanih biljnih sokova. a kasnije u biljnom organizmu se razlaţu na neotrovne komponente 2. ali kada se upiju u biljna tkiva i doĊu u dodir sa biljnim sokovima. ENDOLITIĈKI INSEKTICIDI – u momentu tretiranja su otrovni. zajedno sa vodenom parom. podela. Najĉešći preparati koji su u primeni su: KARBOFURAN – sistematiĉni insekticid. kasnije se razlaţu na neotrovne komponente (nakon isteka aktivnog insekticidnog dejstva) 3. koristi se protiv insekata koji imaju aparat za sisanje i aparat za grickanje. ali biljke ne treb tretirati po suvom vazduhu jer su ovo jako isparljive materije. biljke izbacuju na površinu svojih organa i insekticid stvarajući tako zatrovanu atmosferu u kojoj insekti ne opstaju. preparati . akaricid. Sistematiĉni insekticidi imaju tzv.naĉini inkorporacije.FURADAN.

(dinin.insectin. sistemin 40-EC. Mehanizam njihovog delovanja je dosta dobro prouĉen: deluju na blokiranje fermenta HOLINESTERAZE koji utiĉe na razarenje acetilholina. teĉni su opasniji od praškovitih preparata(basudin.. ksilofaga. diazinon.D. krvnog pritiska i drugih funkcija i nakraju izaziva smrt. Diazion: K. tako da nema većih opasnosti od rezidualnog dejstva.U Jedan od najboljih insekticida. difos. derivati fosforne kis. preko koţe. Dasticid prah.sistematični Imaju širok spektar dejstva. .D. moţe i u domaćinstvu. hermesa. Velike su inicijalne toksiĉnosti. gusation WP-25%raketion WP-25). Za uništavanje lisnih i štitastih vaši.D. preko org. preparati. (fenitrotion 50-EC. monokrotofos 20. U većoj ili manjoj meri se upijaju u biljna tkiva tako da imaju i sistemiĉno dejstvo. ima brzo dejstvo ali kratkotrajno. WSC) derivati ditiofosforne kiseline Malation: K. utrobno. za disanje. nekih sovica. (Etiol prah. deluje preko organa za disanje. Pirimifos K.D (volaton 500-EC) Hlorpirifor K.U (metal-actellic-50) AcefatS (ortheme-75) oksimdemeton-metil S (metasystoxEC) derivati fosforne kis Dihlorvos. derivati tionofosforne kiseline Fention K. Pored staklenika. Deluju na insekte koji sišu sokove i na pregljeve.Ferin). toksiĉnost. ovo najpre izaziva osetljivost i nervnu razdraţljivost. Pogodan je za zatvorene prostorije. materije koja se stvara pri radu nervnih ćelija i koja obezbeĊuje prenos nadraţaja od aktivacione ćelije do nervnih centara. webetin) Monokrotofos (agrofos20% WSC.koristi se za tretiranje zemljišta. primenjuje se protiv staklokrilaca. ( bevepterex.D 9pyrimex 48-EC. chromogor 25-WP. pagusenica.II -18 ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA (opšte osobine. pod dejstvom organofosfornih jedinjenja dolazi do nagomilavanja acetilholina u nervnim centrima. Širokog spektra dejstva. za varenje i inhalatorno. Azinfos.metal( contion 25-WP. preko org.U. Protiv gusenica. kontaktni su insekticidi.D (zorcid EC-50. etiol tecni I ULV) Dimetoat S (perfection. pregljeva. naroĉito aktivan kod muva.D.lisnih vaši. sa aktivnom materijom trihlorfon K. Brzo deluju na insekte: kontaktno. malation E-50. K. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . široka upotreba. Lebaycisd EC-50Fenticid 50-EC) – lisne vaši Fenitrotion K.D. Sa biljke brzo isparavaju. minera. diazinon 20-EC) Foksim K. unosi se sa hranom. zorat EC-40. fosfamidon 40-EC. a kasnije dovodi do teških poremećaja disanja.D otrov..

primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S .sistematični Prvi insekticid iz ove grupe je bio DDT (dihlor –difenil -trihloretan). odnosno njegov gama-izomer koji nosi naziv LINDAN po ĉoveku koji ga je prvi izolovao T. a kako nema gasovitu fazu. kontaktni otrov. Vecina preparata je jako toksicna za ljude. Deluje K i D. Najizraţenije Utrobno delovanje (fumigaciono) pa kontaktno. toksiĉnost. Danas je u upotrebi samo jedna grupa ovih jedinjenja: derivati kamfena i terpentina. Dejstvo mu je D. rovce. ima vrlo veliku inicijalnu toksiĉnost. UtvrĊeno je da je on kumulativni otrov tj. Thiodan E-35 Preparati na bazi tiosufana delujuje protiv Lymantridae. TakoĊe je danas van upotrebe. nema fumigaciono dejstvo. Hlorovani ugljovodonici imaju gasovitu fazu. Za ĉoveka je toksiĉniji od DDT. Hlordan. preparati. da se taloţi u organizmu u lipoidnim tkivima i prenosi se sa roditelja na potomstvo. Deluju na nervni sistem. zbog ĉega svoje insekticidno dejstvo zadrţava dugo nakon aplikacije. Nervni otrov. Hemijski je postojan. Lindenu. Najmanje toksiĉan za ţivotinje od svih preparata u ovoj grupi. ali ima i utrobno dejstvo. veliku inicijalnu toksiĉnost i manje rezidualno dejstvo. Moţe za skakavce. slabo isparljiv i u vodi slabo rastvorljiv. Rastvaraju se u biljnim i ţivotinjskim mastima i uljima. Slabija inicijalna toksiĉnost. . U širokoj upotrebi se nalazio tridesetak godina sve dok nije otkrivena njegova kancerogenost i mutagenost. ali i na ćelije tkiva. DDT je jedna od najjaĉih do danas otkriveih insekticidnih materija. Torticidae. Zbog toga je danas zabranjen za upotrebu. Noctuidae. mrave. Geometridae. U pa K. Njegova toksiĉnost e oko 5x veća od DDT-a. Tiocid E-35.II -19 HLOROVANI UGLJOVODONICI (opšte osobine. 15 do 20 dana (u zatvorenim prostorijama i duţe). kod kojih je aktivna materija ENDOSULFAN a prepatrati su: Tionex E-35. Drugi znaĉajan insektici je HEKSAHLOR-CIKLO-HEKSAN (HCH).

naroĉito DVOKTILCI) Na osnovu graĊe prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi. odnosno drveta Azadirachta indica koji se nalazi u juţnoj Aziji. Nikotin . Koristi se protiv vaši. Deluje na insekte sa aparatom za sisanje (LISNE VAŠI. a naroĉito za insekte. BUVE. gusenica i drugih insekata sa mekom koţom. Za insekte je smrtonosan u malim koliĉinama. toplokrvne ţivotinje i biljke.alkaloid iz biljke Nicotiana sp. Picrasma excelsa i dr. STENICE. Upotrebljava se protiv insekata koji sišu (lisne vaši. dalmatinski pršak na suncu. koja na vazduhu brzo tamni. otrivan je za toplokrvne organizme. ali ima preparata i za suzbijanje štetnih insekata povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru jer je nestabilan na svetlosti. Neki preprati na bazi azadirahtina sa većim procentom ove aktivne materije. belu leptirastu vaš. piretrin . Na biljke ne deluje štetno. . ako je pripremljen u pravoj dozi.jedan od prvih prirodnih insekticida koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke Chrysanthemum cinerariefolium. lisne buve). pagusenica. Zalivanjem zemljišta mogu da se suzbijaju i neke zemljišne štetoĉine.. Aktivna supstanca je Rotenon. pa su po naĉinu djelovanja regulatori razvoja insekata. parališe centralni nervni sistem insekta.II -20 BILJNI INSEKTICIDI (opšte osobine. antraknozu. grupa insekticida širokog spektra delovanja. Piretrini se danas većinom koriste za suzbijanje insekata u domaćinstvu ili u skladištima hrane. Danas je poznato oko 2000 biljnih vrsta koje imaju insekticidno dejstvo. ima oštar i neprijatan miris. rĊu. preparati. Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus. crnu pjegavost. Ĉist nikotin je bezbojna ili slabo ţuta teĉnost. U trgovine dolazi u obliku iveraka od kojih se maceriranjem spravljaju otrovne ĉorbe. njegove para prodiru kroz stigme insekata i dovode do paralize nervnog sistema.sistematični Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka koje se prikupljaju u prirodi ili se namenski gaje. Danas slabo u prometu. sivu truleţ. insekticid inhalacionog (najbolje deluje ovako). suzbijaju prouzrokovaĉe bolesti biljaka. plamenjaĉu. i do 70%. ali i protiv gusenica. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . vazduhu i vlazi gubi svoja insekticidna svojstva i raspada se na neotrovne komponente. Za biljke je potpuno neštetan. djeluju na biljne vaši. a mana mu je kratak period delovanja (brzo se razlaţe pod dejstvom svetlosti i vlage). ali su otrovni za insekte. Koriste se za suzbijanje insekata koji grickaju. Obiĉno se korist kao ĉist ili kao duvanski ekstrakt. Africi i Australiji. otrovan je za insekte dok za toplokrvne organizme nije. pepelnicu. toksiĉnost. a upotrebljava se u vidu praška ili ĉorbi. Quassia – sadrţi alkaloid quassin (gorka materija bez boje i mirisa) koji se dobija iz biljaka vrsta Quassia amara. Na insekte deluje kao fumigant. upotrebljava se protiv lisnih vaši i insekata koji grickaju. u poslednje vreme i kao nikotin sulfat. gusenice leptira i neke druge insekte. sa sadrţajem aktivne materije do 1%. persijski prašak Piretrin je insekticid sa Kontaktnim delovanjem. ne prlja list pa se moţe primenjivati i na ukrasnim vrstama. U malim koncentracijama. Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih delova biljke. utrobnog i kontaktnog delovanja. Osnovna prednsot mu je zanemarljivo mala toksiĉnost za ĉoveka.Preparati na bazi piretrina: dalmatinski prašak (buhaĉ)-sadrţi dve akivne supstance pyretrinI i pyretrinII koji nisu otrovni za toplokrvne organizme. pre svega deluje kao kontaktni insekticid. lako i brzo se rastvara u vodi. Derris – dobija se iz korenja tropskih leguminoza rodova Tephrosia i Derris. stenica. biljnih stenica (sve se hrane grickanjem). deluje kao utrobni i kao kontaktni insekticid. Deluje na insekte sa tankom koţom i latentna doza je već ako ima 1-2 g na 1 litar vode. pošto su jaki insekticidi. ali se namenski gaji samo njih dvadesetak. Jak je otrov i za ţivotinje i za ĉoveka. ali ima i utrobno dejstvo. Insekticidi na bazi azadirahtina ometaju presvlaĉenje insekata.

02g/kg telesne teţine. Otrov prodire u telo preko koţe ili preko organa za disanje. Zemljišna bakterija Saccharopolyspora spinosa pri aerobnoj fermenataciji na hranljivoj podlozi produkuje materiju pod nazvom spinosin. larve dvokrilaca. ali ima visoku otrovnost i nalazi se u I grupi otrova. nalaze se u grupi bioloških insekticida. Abamektin je produkt metabolizma gljive Streptomyces avermitilis. skakavaca. Strobilurini. Koriste se samo za zimska prskanja protiv: vasi.Preparati:  KREOZAN (50% aktivne supstance)  DINOZAN (10% aktivne supstance) – u koncentraciji 6-7% danas se koristi za kvašenje gubarevih legala  RUMESAN Mešavina od 5% ortokrezolnog sredstva i najmanje 72% mineralnih ulja (ili karbolineuma) daju tzv. rastvorljivi u vodi. ali pošto predstavljaju produkte metabolizma organizama. Isušuju tkiva. Neobiĉno za biološke insekticide. U telo prodire preko koţe ili organa za disanje. Produkti metabolizma nekih organizama prije svega gljiva imaju insekticidno. visokog insekticidnog djelovanja. Zapaljivi su. grupa fungicida novije generacije. Nazivaju se i naturaliti. Nalaze se na granici biloških i hemijskih sredstava. Koriste se samo za zimska prskanja.sistematični Dobijaju se iz katrana. preparati. . primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Ima kontaktno i 5-10 puta jaĉe utrobno djelovanje na gusenice leptira. Jako su otrovni za ĉoveka. II -21 DINITROORTOKREZOLI (DNOC) (opšte osobine. Efikasnija su i sa širim spektrom delovanja od DNOC-a. ’’ţuta ulja’’ (poznat preparat je E-5) koja se takoĊe koriste samo za zimska prskanja. Spadaju u Kontaktne insekticide. takoĊe deluju i fungicidno. a potom dodati preostalih 90l. leptira. Deluju na taj naĉin što jako povećavaju oksidaciju u organizmu što izaziva povišenu temperaturu i isušivanje tkiva. danas se slabo korist jer je skup i deluje toksiĉno i na ĉoveka i toplokrvne ţivotinje. Imaju i fungicidno dejstvo. Poznat je preparat Spinosad. ali ne na temperaturama niţim od +5C0. toksiĉnost. Na osnovu njegove strukture sintetisani su hemijski strobilurini razliĉite strukture. grinja. ali i fungicidno delovanje. Letalna doza je 0. Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biološkim sredstvima za zaštitu bilja. Kao sistemiĉni akaroinsekticid namenjen je suzbijanju štetnih grinja i nekih insekata u voćarstvu i povrtarstvu. na insekta deluje usporavajući ili zaustavljajući njihovo disanje. pre svega minera i tripse.Veratrin – alkaloid koji se dobija iz biljaka roda Veratrum. Koriste se u koncentracijama od 1-2% a spravljanje ĉorbe je jednostavno: odmerenu koliĉinu otrova najpre treba rastvoriti u 10l vode .

preparati. danas postoje mnogi gotovi preparati ili se od njih spravljaju emulzije uz dodatak sapuna. za uništavanje jaja raznih štetoĉina (gubara) i mahovina i lišajeva na šumskom drveću. bela ulja. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . Sem toga ove emulzije i kroz traheole prodiru u organizam štetoĉine. Koriste se za suzbijanje lisnih i štitastih vaši. Oni su produkti frakcione destilacije nafte. Mrke teĉnosti.II -21 MINERALNA ULJA (opšte osobine. uz dodatak sapuna. tako što u trahejama stvaraju neku vrstu zapušaĉa koji ne dozvoljava priticaj kiseonika do tkiva i ćelija.sistematični Ovi insekticidi su iz grupe ugljovodonika. toksiĉnost. Emulzija karbolineuma prţi list i neţne biljne delove. . KREZOL I NAFTALIN. PREPARATi: Paration. naroĉito u voćarstvu. Koriste se prvenstveno protiv štitastih vaši. dinoseb. derivati nafte. sve ove emulzije od mineralnih ulja deluju po principu gušenja. kontaktni insekticidi mehaniĉkog dejstva. Aktivne supstance ovih insekticida su su FENOL. Pri mešanju sa vodom stvaraju karakteristiĉne stabilne emulzije. Imaju široku primenu. pa se zbog toga koristi iskljuĉivo za zimsko prskanje. alkalija ili sode. Smatra se da kod insekata nagrizaju koţu i zatvaraju stigme. Karbolinelum (voćni karbolineumi) – Kontaktni insekticidi. koje se dobijaju od katrana kamenog i mrkog uglja.

imenjuje se folijarno protiv gusenica. preparat – FURAN 350F PIRIMIKARB (S) – sistematiĉni insekticid i specifiĉni aficid (deluje na lisne vaši -Aphididae). KARBOFURAN (S) – sistematiĉni insekticid. primenjuje se preko zemljišta i folijarno za suzbijanje stenica. KARBARIL (K.preparat je POSSE.. toksiĉnost. inhibitori holinesteraze i durgih esteraza i po tme su sliĉni organofosfornim jedinjenjima. neotrovan je za toplokrvne ţivotinje. preparat – PIRIMOR FENOKSIKARB – K. preparat INSEGAR WP-25 METOMIL (K. grinje i nematode. ali je za pĉele jako toksiĉan. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . spada u II grupu otrova. D) – nesistematiĉni insekticid. Vrlo su efikasni u suzbijanju:  lisnih vaši  belokrilih vaši  lisnih minera  muva  ţiĉanih crva  rovaca  nematoda  grinja KARBOSULFAN – sistematiĉni insekticid. a deluju i ugušujuće. najviše se koristi kod lisnih vaši.primenjuju se zalivanjem ili prskanjem. generalno... preparati.sistematični Karbamatni insekticidi su derivati karbaminske kisleine. koristi se protiv insekata koji sišu biljne sokove. pa ga zato ne treba primenjivati u vreme cvetanja. buba listara. Toksiĉni su za mnoge insekte. Ovi insekticidi imaju izraţenije utrbono dejstvo od kontaktnog.II -22 KARBAMATI (opšte osobine. DASTIBRIL PRAŠAK.I grupa otrova. koristi se i kao akaricid i nematocid. D) – LANNATE 25-WP . tvrdokrilaca. D. Karbamati su. koristi se još i kao akaricid. preparat – KARBARIL.

Ripokord 20-EC. zbog ĉega se se danas piretroidi ĉesto formulišu sa organofosfatima i karbamatima radi sigurnijeg efekta. Sucip 20-EC. gusenice. meĊutim. tripsi. pagusenice. Simptomi trovanja nastupaju vrlo brzo posle tretiranja. Ovo su K i D insekticidi koji brzo deluju na nervni sistem insekata. gusenice. bube listare  DELTAMETRIN – Scud. pagusenice. tripsi.Talstar 10EC (K. Agrometrin 20-EC. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . bube listare  FENPROPATRIN – Danitol 10-EC  BIFENTRIN .Fastac 20-EC – lisne vaši. Pipkord 20-EC (KD) – protiv savijaĉa. pagusenice. Cipkord 20-EC. ĉesto se dešava da tretman ne dovede do uginuća insekata pa oni preţive. tripsi.5 -EC– lisne vaši. toksiĉnost. ali su od piretrina jeftiniji . gusenice. ĉetinarskih vaši  ALFACIPERMETRIN .  CIPERMETRIN – Cipermetrin 200-EC.sistematični Piretroidi su sintetisani insekticidi koji sadrţe sve pozitivne osobine prirodnih piretrina – visoku inicijalnu toksiĉnost za insekte i malu toksiĉnost za toplokrvne ţivotinje. insekti već posle par minuta ne mogu da se kreću i nisu sposobni za letenje. Decis 2. preparati.II -23 PIRETROIDI (opšte osobine. D) . bube listare  FENVALERAT – Sumicidin 20-EC -– lisne vaši.

Kod B. Pri delovanju ovih insekticida mišići se ne vezuju za koţu i presvuĉena larva ostaje nepokretna. Nekad su se koristile cele spore ove bakterije kao insekticid. hitin insekti luĉe u vreme presvlaĉenja i od njega se formira nova koţa za koju se vezuju svi mišići. iz njega će se samo u sredini odgovarajuće kiselosti izluĉiti toksin i dovesti do smrti insekta.II -24 BENZILOUREA (opšte osobine. Lepidoptera i Diptera. DIFLUBENZURON (U. Preparati: Bactospeine Dipel Novodor Thuricide Biobit Danas se masovno koriste protiv insekata defolijatora preparati na bazi B. ĉime se dobija bioinsekticid.sistematični Za proizvodnju bakterijskih insekticida koriste se samo vrste roda Bacillus iz familije Bacillaceae. Izazivaju masovne pojave bolesti kod insekata. thuringiensis otkriveno je više sojeva koji su specifiĉno toksiĉni za pojedine grupe insekata. . Bolesti koje izazivaju na insektima su entomorikecioze. insekt ili sisar) koji se hrani drugaĉijom hranom od ciljanog insekta. Vrlo su toksiĉni za gusenice raznih leptira. Kako ne deluju na stadijum imaga. Deluje pre svega utrobno (D) a moţe imati i kontaktno (K) dejstvo (na jaja insekata). Neotrovni su za ĉoveka. Prednost je što deluju na ciljanu štetoĉinu. Perzistentna je na lišću. Koriste se kao bioinsekticidi jer se u nepovoljnim uslovima u ćelijama formiraju kristalni proteini (delta endotoksin) koji su toksiĉni za insekte. Kada kristal dospe u organizam insekta. toksiĉnost. toksiĉnost. kurstaki (BTK). Preparati na bazi ove bakterije spadaju u III grupu otrova. spadaju u selektivne insekticide. dok se danas izdvaja samo proteinski kristal kome se doda nosaĉ i stabilizator. Najpoznatija bakterija je Bacilus thuringiensis koja mora biti unešena u organizam domaćina. thuringiensis var. Ova jedinjenja spadaju u III grupu otrova. Npr. Forester II -25 BAKTERIJSKI INSEKTICIDI (opšte osobine. javljaju se kod nekih Coleoptera. preparati. naroĉito gubara.sistematični Benzilourea je derivat uree. Ova bakterija se retko širi u populacijama štetoĉina . preparati. Ako kristal pojede neki predator (ptica. sojevi berliner i kurstaki toksiĉni su za mnoge larve Lepidoptera. Za sada nema preparata na bazi ovih bakterija. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S .. Posebna grupa bakterija – rikecije (veliĉine izmeĊu virusa i bakterije)ţive kao patogeni na ţivotinjama i izazivaju rikecioze. U crevu dolazi do razlaganja kristala koji izazivaju paralizu creva. soj tenebrions za larve nekih Coleoptera. K) – Dimilin SC-48. primena) K – kontaktni D – utrobni (digestivni) U – ugušujući S . usnog aparata ili celog insekta. proteinski kristal prolazi kroz creva bez luĉenja toksina. Ova jedinjenja spreĉavaju sintezu hitina kod insekata.

8. 9. NIKOTIN PIRETRUM DERRIS QUASSIA VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ MINERALNA ULJA KATRANSKA ULJA DNOC → kreozan. 8. METOKSIHLOR . 5. DIHLORETAN 7. 8. KARBOFURAN → furadan. 6. 4. nogos SISTEMIĈNI ŠRADAN (OMPA) → pestox 3 SISTOX METASISTOX DIMEFOX EKATIN DIMETOAT → roksion. 5. 4. FOSFAMIDON → dimekron. URANIJA ZELENO Ca – ARSENAT Pb – ARSENAT Na – ARSENAT Na – ARSENIT ARSENTRIOKSID Zn – FOSFID Al – FOSFID →phostoxin. rumesan ulje. 6. 5. 5. 2. 6. 6. HLOR PIKRIN → metilbromid 6. PARADIHLOR – BENZOL 4. 6. 9. dimeton 7. 2. ZIMSKO PRSKANJE DNOC DIAZINON METIDATION MINERALNA ULJA DINOSEB DERIVATI NAFTE (nepreĉišćena ulja) VOĆNI KARBOLINEUMI PETROLEJ KONTAKTNI 1. MENAZON 10.FUMIGANTI 1. 7.5-P. 1. etiol acar. 4. SUMPORUGLJENIK (CS2) 3. (HCN) → zyklon b 2. DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA Al – FOSFID METILBROMID HCH → lindan HLOR PIKRIN FORMALDEHID → formalin KARBOFURAN FENITROTION FENITROTION + MALATION FORAT → timet UTROBNI 1. 3. CIJANOVODONIĈNA KIS. 7. furazor 1. diazinon 5 FENTION DIHLORVOS → nuvan. 7. 4. sistemin 40 župa. 9. 2. 3. 5. fosfamid 8. žuto ulje 10. 7. 3. 2. 5. posse 25-EC 11. 4. dinazan. malatox DIAZINON → diazinon 2. KARBOSULFAN → posse 1. 2. 2. ENDOTION 9. 3. METILBROMID → haltox 1. DDT 11. 7. 8. 3. FOSFORNI ESTRI TEPP i HEPT PARATION POTASAN HLORTION MALATION → etiol. 8. 4. TETRAHLOR – UGLJENIK 5. gastoksin DIFLUBENZURON 1. 3. 6.