Arhimandrit JUSTIN Popovic

ZITIJA SVETIH

2. JANUAR

ZITIJE SVETOG OCA NASEG

SILVESTRA pape rimskog

Sveti Silvestar, u starom Rimu rodjen i u svetoj veri vaspitan, bi ucenik prezvitera Kirina. Od njega
se nauci knjiznoj mudrosti i dobrim obicajima. Kao punoletan, bese veoma gostoljubiv. Iz ljubavi k
Bogu i k bliznjemu on dovodjase strance u svoj dom, i posto bi im oprao noge, ugoscavase ih, i
cinjase im svaku uslugu.
Jednom iz Antiohije dodje u Rim, propovedajuci Evandjelje carstva, episkop Timotej, covek svet i
ispovednik[1] Hristov. Njega Silvestar primi u svoj dom. I dobivsi mnogo duhovne koristi od
njegovog svetog zivota i ucenja, on postade savrsen u vrlinama i veri. A Timotej, ziveci u
Silvestrovom domu godinu i nekoliko meseci, mnoge Rimljane od idolopoklonstva obrati k Bogu.
Zbog toga ga eparh grada[2] Tarkvinije baci u tamnicu, i dugo drzase u okovima. I bi tri puta bijen
sto ne pristade da prinese zrtvu idolima. Zatim mu macem otsekose glavu. A blazeni Silvestar nocu
uze njegove svete mosti, i sahrani ih u domu svom sa odgovarajucim pesmama. Zatim zena jedna
hriscanka, po imenu Teonisija, sa blagoslovom episkopa rimskog Melhiada[3], podize o svom
trosku hram svetom Timoteju, u koji i prenese mosti svetog mucenika.
Eparh grada Tarkvinije dozva Silvestra i trazase od njega imovinu sto je ostala posle Timoteja, i
prisiljavase ga da prinese zrtvu idolima. A kada ovaj ne htede, on mu grozase mukama. Silvestar
pak, providevsi da ce eparh brzo umreti od iznenadne smrti, rece mu evandjelsku rec: Ovu noc
uzece dusu tvoju od tebe (Lk. 12, 20), i neces ostvariti ono sto se hvastas da ces mi uciniti. -
Razgnevi se eparh na ove reci, i naredi da svetoga Silvestra vezu zeleznim verigama i bace u
tamnicu. A sam sede da jede. I kad jedjase ribu, zapade mu riblja kost u grlo, koju nikakvim
nacinom ni lekarijom ne mogase izvaditi. I muceci se od toga sve do ponoci, izdahnu, kao sto
prorece svetitelj. I sutradan rodbina s placem sahrani eparha. A hriscani s radoscu izvedose Silvestra
iz tamnice. I veoma ga postovahu ne samo hriscani nego i nehriscani. Jer mnoge sluge eparhove,
kada videse da se prorostvo Silvestrovo ispuni, udlasise se, i pripadahu k nogama svetiteljevim
bojeci se da se i njima ne desi neko zlo kao njihovom gospodaru; a drugi, ubedjeni tim cudom,
poverovase u Hrista.
Kada sveti navrsi trideset godina, episkop rimski Melhiad proizvede ga za djakona. Zatim, posle
Melhiada Silvestar bi od svih izabran na presto rimskog episkopa, i bese na njemu kao velika sveca
na svetnjaku. I pasase stado Hristovo kao drugi apostol, recju i delom upucujuci ga na spasonosnu
pasu. A kada nadje neke svestenike, koji su cin svoj ostavili i trgovinom se bavili, vrati ih opet
crkvenom sluzenju. I donese kanon da se niko od posvecenih ne sme baviti trgovinom.
Ovaj presveti otac nadenu kod Rimljana imena sedmicnim danima, jer u to vreme, prvi dan
sedmice, koji mi nazivamo nedeljom, Rimljani nazivahu danom sunca, a ostale dane nazivahu
danom Meseca, danom Marsa, danom Merkura, danom Jupitera, danom Venere, danom Saturna[4].
Svetitelju behu odvratna necestiva imena neznabozackih bogova, i naredi da se prvi dan naziva dan
Gospodnji, jer u taj dan Gospod nas slavno vaskrse iz mrtvih, a ostale dane onako kako ih Rimljani
i sada nazivaju. A odredi i ovo: da hriscani poste samo u onu subotu u koju Hristos umre i sidje u ad
da ga razrusi i izvede otuda praoca Adama sa praoiima, a y ostale subote zabrani da se posti.
U to vreme bese u Rimu velika zmija koja je zivela u jednoj dubokoj pecini pod gorom, zvanom
Tarpej. Toj zmiji neznabosci svakog meseca prinosahu zrtve kao bogu. Kad god je izlazila iz pecine,
uvek bi zatrovala vazduh svojim otrovnim dahom, te bivahu mnogi smrtni slucajevi medju ljudima
koji zivljahu u blizini, narocito medju decom. Sveti Silvestar, zeleci i da ljude izbavi od te napasti i
da ih od bezbozja[5] privede istinitom Bogu, sazva hriscane sto zivljahu u gradu, i nalozi im
trodnevni post i molitvu. A sam prednjacase svima u postu i molitvi. I jedne noci javi mu se u
vidjenju sveti apostol Petar, naredjujuci mu da uzme sa sobom neke svestenike i djakone, i da bez
bojazni otide u pecinu gde zmija boravi, da na ulazu pecine otsluzi svetu sluzbu, i da zatim udje
unutra u pecinu, da prizove ime Gospoda Isusa, i tako ucini da zmija nikada vise ne izadje iz pecine.
Svetitelj postupi po apostolovom naredjenju: otide pecini i, posto otsluzi svetu sluzbu, udje u
pecinu, i nasavsi u njoj neka vrata zatvori ih, govoreci: Neka se ova vrata ne otvore do dana drugog
dolaska Hristovog! - I zatvorivsi tako zmiju, ucini da nikada ne izadje. A neznabosci misljahu da ce
tamo zmija pojesti Silvestra i svestenike njegove. No kada videse da izadje nepovredjen, divise se. I
otada ne videse da zmija izidje. I mnogi u tome poznase silu istinitoga Boga, i obratise se veri.
U ono vreme kada carovase Konstantin Veliki, koji jos ne bese prosvecen svetim krstenjem, a bese
otisao iz Rima u rat protiv Likinija, nasta u Rimu u njegovom otsustvu gonjenje na hriscane od
strane rimskog Senata. Primoravahu hriscane da prinose zrtve idolima; i kad ovi odbijahu,
podvrgavahu ih najraznovrsnijim mukama. Zbog toga sveti Silvestar uze svoj klir, izidje iz grada, i
skrivase se u gori zvanoj Soraktes. Posle toga car Konstantin, pobedivsi Likinija, izdade zapovest
(edikt) o prestanku gonjenja hriscana, tako da niko ne sme huliti Hrista niti zlostavljati hriscane. I
podize u carskom domu svom crkvu u ime Spasitelja Hrista. I naredi da se slobodno krste svi koji
zele da budu hriscani, a da bele haljine za krstenje uzimaju iz carskih riznica. I krsti se u to vreme
vrlo mnogo ljudi; i iz dana u dan rastijase i uvecavase se Crkva Hristova, a idolopoklonstvo
opadase. I nastade radost velika kod hriscana, jer ih bese tako mnogo u Rimu da htedose vec da
proteraju iz grada sve koji ne zele da budu hriscani. Ali car zapreti narodu, govoreci: Bog nas ne
zeli da Mu iko pristupa na silu i pod moranjem, nego ako ko dobrovoljno i blagonamerno pristupa
Njemu, taj My je po volji, i On ga milostivo prima. Stoga, neka svaki slobodno veruje kako hoce, i
neka jedan drugoga ne goni. - Takvoj naredbi carevoj ljudi se veoma obradovase, jer dopusta svima
da slobodno zive, svaki u svojoj veri i po svojoj slobodnoj volji.
He samo u Rimu nastade radost kod hriscana, nego i u celom svetu: jer svuda pustahu iz tamnica i
okova hriscane, za Hrista mucene; vracahu se iz progonstva ispovednici Hristovi; slobodno
dolazahu svojim domovima oni sto su se iz straha od mucitelja krili po gorama i pustinjama; i svuda
gonjenje umuce i mucenje prestade.
Ali, djavo, ne moguci da gleda gde se toliko siri crkveni mir i svetlost vere, podstace Jevreje da
otidu slavnoj Jeleni, majci carevoj, koja se tada nalazase u domovini svojoj Vitiniji[6]. I oni joj
ovako govorise: Dobro uradi car, sin tvoj, sto bezbozje napusti i idolske hramove porusi. Ali zlo
ucini sto poverova u Isusa i postuje ga kao Bozjeg Sina i istinitog Boga. A Isus je bio covek Jevrejin
i madjionicar, varao je ljude macionicarskim prividnostima. Njega je Pilat kao zlocinca mucio i na
krstu raspeo. A sto car ozdravi, to nije silom Isusovom, nego blagodacu Boga koji je stvorio nebo i
zemlju. Stoga treba, carice, da odvratis sina svog od takve zablude, da se ne bi visnji Bog razgnevio
i caru se neko zlo desilo.
Kada Jelena ovo cu, izvesti pismom sina svog o tome. A on, procitavsi, napisa svojoj blazenoj majci
da Jevreji, koji tako govore, dodju sa njom u Rim, i neka se pred svima raspravljaju o veri sa
hriscanskim episkopima, pa cija strana pobedi, njena ce vera biti bolja.
Carica izvesti Jevreje o ovom carevom naredjenju. Odmah se skupise mnogi mudri Jevreji, vicni
njihovom zakonu, znalci prorockih reci i upoznati sa jelinskim ucenjem, i gotovi na raspravljanje o
veri. I oni sa caricom Jelenom otputovase u Rim. Medju njima bese i jedan vrlo mudar ravin[7], po
imenu Zamvrije, koji ne samo bese vican i savrsen u jelinskoj mudrosti i u jevrejskim knjigama,
nego bese i preveliki madjionicar. Na njega Jevreji polagahu svu svoju nadu: ako hriscane ne
pobedi recima, nadvladace ih madjionicarskim cudesima.
Kada dodje dan raspravljanja izmedju Jevreja i hriscana, sede car na presto svoj sa celim Senatom. I
izidje pred cara sveti Silvestar sa malom druzinom: nekolicinom episkopa koji su se tada zatekli u
Rimu. Udjose u dvoranu i Jevreji, njih sto i dvadeset. I poce raspravljanje, koje i carica Jelena
zeljase da cuje, zbog cega i sede iza zavese. A car i Senat imali su da presude o onome sto budu
govorile obe strane.
U pocetku Jevreji zahtevahu da od strane hriscana stupe u parbu s njima dvanaest najmudrijih ljudi.
A sveti Silvestar se usprotivi tome, govoreci: Mi se ne uzdamo u mnozinu ljudi Nego u Boga koji
sve ukrepljuje. Njega u pomoc prizivajuci, govorimo: Ustani, Boze, brani stvar svoju. - Jevreji na to
rekose: To je iz naseg Pisma, jer te reci nas prorok napisa. Ti treba iz vaseg Pisma da govoris, a ne
iz naseg. - A Silvestar odgovori: Istina, u pocetku vama bi govoreno Pismo Staroga Zaveta i
propovedi proroka, ali sve to i nama pripada, jer je u njima mnogo sta receno o Hristu Gospodu
nasem. Stoga treba danas o tome da raspravljamo s vama, jer vase knjige postadose nam svoje, a
nase vama su tudje, i vi cete radije verovati svojim knjigama negoli nasim. Zbog toga cemo vam iz
vasih knjiga pokazati istinu kojoj se vi protivite. I pobeda ce biti cudesna i ocigledna, kada je
odnesemo oruzjem koje smo uzeli iz ruku protivnika. - Na to car rece: Pravda je u recima episkopa,
a ne moze joj se protivreciti; jer ako vam, o Jevreji, hriscani iz vaseg Pisma privedu dokaz o Hristu
svome, onda ce nesumnjivo pobeda biti na njihovoj strani, i vi cete biti tuceni od svojih vlastitih
knjiga. - Kada ovo rece car, ceo Senat pohvali sud njegov.
Onda stadose Jevreji govoriti hriscanima ovako: Svedrzitelj Bog nas u Knjizi Ponovljenih zakona
govori: Vidite, vidite da ja jesam, i da nema boga osim mene (5 Mojs. 32, 39), kako onda vi Isusa,
koji bese covek, koga oci nasi raspese, nazivate Bogom, i uvodite tri Boga: Oca, u koga i mi
verujemo; i Isusa, za koga kazete da je Sin Bozji; a trecim bogom nazivate Duha? Verujuci tako, zar
se ne protivite javno Tvorcu svega Bogu, koji uci da nema drugih bogova osim njega? - Na ovo
bogonadahnuti Silvestar odgovori: Ako bez ikakve uzrujanosti i vreve razgledate Pisma, naci cete
da mi nista novo ne uvodimo kada ispovedamo Sina Bozjeg i Svetoga Duha. Jer to nismo mi
izmislili, nego su nam to bozanski proroci objavili. Pre svega David, prorok i car, predskazujuci
pobunu vasih otaca protivu Spasitelja naseg, rece: Zasto se bune narodi, i ljudi pomisljaju uzaludne
stvari na Gospoda i na Hrista (= na Pomazanika) njegovog (Ps. 2, 1-2). Eto dakle, govoreci o
Gospodu i Pomazaniku njegovom, on uvodi ne jedno lice nego dva. A da je Hristos - Sin Bozji, to
objavljuje isti prorok, govoreci: Gospod rece meni: Ti si Sin moj, ja te danas rodih (Ps. 2, 7). Jer je
jedan koji radja, a drugi koji je rodjen.
Na to rekose Jevreji: Posto kazes da Bog rodi, ti time bestrasnog cinis strasnim. I kako to, Sin je
Bog rodjen u vremenu, i postao je u vremenu? Jer rec "danas" oznacava vreme, i ne dopusta da se
veruje da je Bog vecan. - Silvestar odgovori: He kazemo mi, o Jevreji, da je u Bogu rodjenje
strasno, nego ispovedamo da je Bozanstvo bestrasno, a takvo i rodjenje; kao sto se od uma radja
rec. Niti uvodimo vremensko rodjenje Sina od Oca, nego verujemo da je njegovo rocenje vecno
nevremensko, jer znamo da je Sin, zajedno sa Ocem i Duhom, Tvorac vremena. A Tvorac vremena
nije pod vremenom. Ta pak rec: "Ja te danas rodih", oznacava ne gornje i predvecno bozansko
rodjenje, nego rodjenje dole, primljeno u vremenu i u telu radi spasenja naseg. Znao je prorok da je
Hristos Bog pre vekova, zbog cega i kaze: Presto je tvoj, Boze, vecan (Ps. 44, 7). A objavljujuci
unapred Njegovo ovaplocenje koje je imalo biti u poslednje vreme, govori: Ti si Sin moj, ja te
danas rodih. - Ovim dakle recima: "Ti si Sin moj", oznacava ne vremensko nego predvecno rodjenje
Njegovo; a recima: "ja te danas rodih", oznacava Njegovo rodjenje koje se dogodilo u vremenu. A
sto rece: "Ja te rodih", prorok pokaza da i ono rodjenje Sina, koje je imalo biti u vremenu, Otac
pripisuje sebi kao svoje vlastito, jer je imalo biti po Njegovoj volji. No osim toga, ta rec: "ja te
danas rodih", oznacava vecnost rodjenja Bozjeg, u kojoj ne postoji ni proslost ni buducnost, nego je
"danas" svagda sadasnje. - A o Duhu Svetom isti David svedoci, govoreci: Recju Gospodnjom
nebesa se ucvrstise, i Duhom usta njegovih sva vojska njihova (Ps. 32, 6). Ovde dakle spominje
Oca - Gospoda, i Sina koga naziva Recju zbog viseg i bestrasnog rodjenja, i Duha Svetoga. I na
drugom mestu kaze: Svetoga Duha svog nemoj uzeti od mene (Ps. 50, 11). I opet: Kuda bih otisao
od Duha tvoga? (Ps. 138, 7). Ovim recima prorok jasno pokazuje da postoji Duh Sveti, i ispunjuje
sve i sva. I opet govori: Posljes Duha svog, i postaju (Ps. 103, 30). Nije li to sve David rekao? No i
Mojsije Bogovidac u Knjizi Postanja navodi ovakve reci Bozje: Da nacinimo coveka po oblicju
svome i po podobiju (1 Mojs. 1, 26). S kim to onda govorase Bog ako ne priznamo da drugo Lice
bese s Njim? He moze niko reci da je to govorio Bog Nebeskim Silama. Jer same te reci: "po
oblicju svome", ne dopustaju ni da se pomisli na to. Jer nije isto oblicje i podobije Boga i Andjela.
Anceli su nizi po prirodi i po sili. Jedno je priroda Bozja, a drugo andjelska. Morao je dakle neko
drugi biti onaj sa kojim Bog izgovori te reci: "po oblicju svome". I morao je taj drugi biti iste
prirode i oblicja i podobija i istosti sa Bogom koji govori. A ko moze biti takav, ako ne Sin, koji je
sa Ocem jednosustan, jednoslavan i jednomocan, neizmenljivo Oblicje Ocevo? Sta onda mi novo
uvodimo kada verujemo i govorimo da postoji Otac i Sin i Sveti Duh? I ako to neznaboscima
izgleda neverovatno i besmisleno, nije cudnovato, jer ne znaju Sveto Pismo. Ali zasto ne verujete
vi, koji se poucavate recima svetih Proroka, medju kojima nema nijednoga koji nije prorokovao o
Spasitelju nasem?
A kada ovaj bozanstveni otac zeljase da jos govori o Presvetoj Trojici, prekidajuci njegov govor car
rece Jevrejima: Ove reci koje nam episkop navede iz Pisma, o Jevreji, jesu li tako napisane i u
vasim Knjigama? - Oni odgovorise: Jesu.
- Car rece: U ovom raspravljanju o Presvetoj Trojici, mislim, da ste pobedjeni. - A oni odgovorise:
He, dobri care! nikako nas Silvestar pobediti ne moze, ako mi iznesemo protivrazloge koje imamo.
Jer mi imamo mnoge protivrazloge, i gotovi smo da ih odmah iznesemo, ali vidimo da je izlisan
razgovor i uzaludan trud raspravljati o Trojici. Nije sada rec o tome, da li je jedan Bog ili tri, nego o
ovome: da Nazarecanin nije Bog. Jer, ako se i dopusti da postoje tri boga, iz toga ne izlazi da treba
smatrati da je Isus Bog. Isus nije Bog, nego to bese covek, rodjen od ljudi, s gresnicima ziveo, s
carinicima jeo i pio; i kao sto u njegovom Evandjelju pise, bio kusan od djavola, zatim izdan od
ucenika, uhvacen, ismejan, bijen, zucju i octom napojen, razdeven, haljine njegove kockom
podeljene, ia krst prikovan, umro i pogreben, - kako se takav covek moze nazivati Bogom? To je
razlog o care, sto se sada govori protivu hriscana da oni uvode novog boga. Ako dakle o njemu
mogu da sto kazu, i ako imaju kakve dokaze neka nam ih izloze.
Kada oni to rekose, sveti Silvestar poce govoriti: He kazemo mi da su tri Boga, kao sto smatrate vi,
o Jevreji! nego ispovedamo jednoga Boga, koji se u tri Lica ili Ipostasi postuje i obozava od nas. No
trebalo je da vi najpre pokazete da razlozi, koje povodom vaseg prvog pitanja navedoh iz vasih
Knjiga, nisu dobri, pa da onda idemo dalje u raspravljanju. Ali posto se sada otkazujete da o tome
govorite, mi cemo kao sto sami predlazete, porazgovarati o Gospodu nasem Isusu Hristu. Pocecemo
od ovoga: Bog koji je sve priveo u bice, stvorio je coveka; i kada vide da je on postao sklon
svakome zlu, ne prezre stvorenje ruku Svojih koje je propadalo, nego blagovole da Sin Njegov, koji
je nerazdeljivo sa Njim (jer je Bog svuda prisutan), sidje k nama. I On sidje, i rodivsi se od Djeve bi
pod zakonom, da iskupi one koji su pod zakonom (Gal. 4, 4.5). A da se imao roditi od Djeve,
prorece bozanstveni prorok Isaija, govoreci: Eto, devojka ce zatrudneti, i rodice sina, i nadenuce mu
ime Emanuil (Is. 7, 14). A to ime, kao sto i vi znate, oznacava Bozji dolazak k ljudima, i u grckom
prevodu se kaze da Emanuil znaci: s nama Bog. Ovaj prorok dakle pre mnogo vremena unapred
objavi da se Bog ima roditi od Djeve. - A Jevreji rekose: Na nasem jevrejskom jeziku u knjizi
proroka Isaije ne stoji djeva nego devojcica, a vi to iskvariste, jer napisaste u svojim knjigama djeva
mesto devojcica. - Sveti episkop Silvestar odgovori: Ako u vasim knjigama ne stoji djeva nego
devojcica, to nije li devojcica jedno isto sto i djeva? Pogledajmo dalje, kada prorok Isaija, kao od
lica samoga Boga, rece Ahazu: Isti sebi znak od Gospoda Boga svog, isti ozdo iz dubine ili ozgo s
visine. Ahaz rece: Necu iskati, niti cu kusati Gospoda. Tada rece prorok: Zato ce vam sam Gospod
dati znak: eto, devojka ce zatrudneti (Is. 7.10.11. 12.14). Ako pak vi kazete da prorok govori ne o
devojci nego o devojcici i da devojcica nije devojka, onda se i obecani znak ne moze nazvati
znakom, jer da udata devojcica rodi, to nije znak vec prirodni zakon i obicaj. Ali roditi bez veze sa
muskarcem, nije obicna pojava vec znak koji premasa prirodne zakone. Ta devojcica dakle, kao sto
je kod vas napisano, bese devojka, posto Gospod obeca da u njoj da znak, i to takav znak da
natprirodno rodi sina ne poznavsi muza. I mi ne iskvarismo Pismo, napisavsi mesto devojcica
devojka, nego pre ispravismo, da bismo jasnije poznali u njoj taj precudni Bozji znak koji
prevazilazi prirodu ljudsku. Ko se ikada od ljudi rodi bez muskog semena osim Adama sazdanog od
zemlje, i Eve sazdane od rebra njegovog? I gde to rodi zena ne sastavsi se s muzem? Ta Bog ne bi
ni obecavao znak, kada bi ta devojcica zatrudnela, ne na natprirodan nacin nego na prirodan nacin
sastavsi se s muzem. To bi bila obicna prirodna stvar. Ali posto cedna devojka zace bez muza od
Duha Svetoga, zato je to znak Bozji novi i preslavni. I bi s nama Bog, po obecanju, natprirodno
rodjen od Djeve ciste.
Jevreji rekose: No posto rodjeni od Marije ne bi nazvan Emanuil vec Isus, onda to nije onaj koga
Bog obeca preko proroka nego drugi. - Sveti Silvestar odgovori: Obicaj je u Svetom Pismu da se
ponekad mesto imena upotrebljavaju dogadjaji i dejstva, kao ovo: Nadenu mu ime: brz na plen,
hitar na grabez (Is. 8, 3) Iako se niko nikada nije nazivao takvim imenom, ipak posto je Hristos
imao da pobedi neprijatelje i zapleni plen, kao ime mu se smatrahu ta dela njegova koja je imao
uciniti. A sto kaze i o Jerusalimu isti prorok: Nazvaces se grad pravde (Is. 1, 26)? Niko nikada nije
taj grad nazivao gradom pravde, nego ga svi zovu njegovim obicnim imenom: Jerusalim. Ali posto
se tada Jerusalim uzvisio pred Bogom, dato mu je u prorostvu ime grad pravde, zbog onoga sto se u
njemu dogodilo. I jos se u Svetom Pismu moze naci toga da se izvesna dela upotrebljavaju kao
imena.
Da je pak Bog imao ziveti s ljudima, cuj sta o tome prorokuje Varuh: Ovaj Bog nas, kome niko nije
slican, otkri sve puteve znanja, i dade ga sluzi svome Jakovu, i Izrailju koga on ljubi; zatim se javi
na zemlji, i sa ljudima pozive (Varuh. 3, 36. 37.38). A da je imao biti kusan od djavola, prorece
Zaharija: I pokaza mi Gospod Isusa poglavara svestenickog, koji stajase pred andjelom
Gospodnjim, i djavo mu stajase s desne strane da mu se protivi. I rece Gospod djavolu: Gospod
neka ti zapreti, djavole! (Zahar. 3, 1.2). A da je imao biti prodan od svoga ucenika, unapred objavi
psalmopevac: Koji jede hleb moj, podize na me petu (Ps. 40, 10). O hvatanju Njegovom bi
proreceno u knjizi Solomonovoj: Rekose u sebi oni sto pomisljaju nepravo: uhvatimo na prevaru
pravednika, jer nam je nepotreban, i protivi se nasim delima (Prem. Solom. 2, 1.12). I o laznim
svedocima pisano je unapred: Ustase na me lazni svedoci (Ps. 26, 12). A o raspecu Njegovom rece:
Probodose ruke moje i noge moje; izbrojase sve kosti moje (Ps. 21, 17.18). Isti prorok unapred
govori i o deljenju haljina Hristovih: Razdelise haljine moje medju sobom, i za dolamu moju bacise
kocku (Ps. 21, 19). On isti prorece da ce biti napojen octom sa zuci: Dadose mi zuc da jedem, i u
zedji mojoj napojise me octom (Ps. 69, 22). I opet o sahrani Njegovoj pretskaza: Metnuse me u
tamu najdonju (Ps. 87, 7). I vas praotac Jakov, provideci to isto Duhom, rece: Spusti se i leze kao
lav i kao ljuti lavic (1 Mojs. 49, 9).
Ta i vrlo mnoga druga svedocanstva o Gospodu Hristu navodeci iz svetih Proroka, sveti Silvestar
ubedi Jevreje. Jer ustima njegovim govorase Sveti Duh, i on pokaza jasno da je Hristos istiniti Bog,
rodjen od Djeve. A Jevreji rekose: Zasto je bilo potrebno da se Bog rodi u telu ljudskom? Zar nije
mogao drukcije spasti rod ljudski? - Svetitelj odgovori: U Boga je sve moguce. Ali je trebalo da
djavo bude pobedjen od onoga, koji je od njega bio pobedjen. Covek je bi pobedjen od njega, ali
covek rodjen ne na obican prirodni nacin, ne od muskarcevog ucesca, nego covek sazdan od zemlje,
i to od takve zemlje koja je bila kao devojka cista i cedna. Jer tada zemlja jos ne bese prokleta od
Boga, niti je bese oskrnavila krv ubijenoga brata ili neko ubistvo zverova; jos je ne behu poceli
kvariti trulezna tela mrtvaca; niti bese okaljana od nekih necistih i prljavih dela. Od takve zemlje bi
praroditelju sazdano telo, koje bozansko udahnuce ozive. Kada svezlobni djavo pobedi takvoga i
tako rodjenoga coveka, trebalo je stoga da i sam bude pobedjen od takvog istog coveka. A takav je
Gospod nas Isus Hristos, rodjen, ne na obican nacin i po prirodnom zakonu, nego od ciste i svete
devojacke utrobe, kao Adam od cedne zemlje. I kao sto Adam bi ozivljen bozanskim udahnucem,
tako se i Gospod nas Isus Hristos ovaploti dejstvom Duha Svetoga koji je sisao na Presvetu Djevu, i
bese savrseni Bog i savrseni covek po svemu, osim greha, imajuci u jednom licu dve prirode:
bozansku i covecansku. Covecanska priroda dakle postrada za nas, a Bozansgvo ostade nestradalno.
I upotrebi svetitelj ovakvo poredjenje: kao sto se ne seku suncani zraci kada se sece drvo obasjano
suncanim zracima, tako i covecanska priroda Hristova, sjedinjena sa Bozanstvom, mada pretrpe
stradanja, Bozanstvo ipak ne postrada.
Kada to govorase sveti Silvestar, car i ceo Senat pohvalise Silvestra, i priznadose mu da je u ovom
raspravljanju odneo pobedu. A Jevreji ne behu u stanju da ista vise reknu protiv Silvestra.
Tada Zamvrije madjionicar rece caru: Iako nas Silvestar nadvladjuje svojim recima, jer je bogat u
recima i vest u razgovoru, ipak mi necemo otstupiti od svog otackog zakona, niti cemo poci za
covekom koga oci nasi svi slozno predadose na smrt. A da je jedini Bog onaj koga mi postujemo, i
da nema drugoga, ja sam gotov da to pokazem, ne recju kao Silvestar, vec delom. Samo, naredi, o
care, da dovedu ovde velikog i ljutog bika, i odmah ce tvoja carevina i svi prisutni saznati da nema
Boga osim naseg Boga. - A neko od prisutnih rece caru: Ima takav bik u mome stadu, nedaleko od
gradskih zidova; njega ne moze niko u jaram uhvatiti, niti ga rukom pogladiti ili dodirnuti. - I
odmah posla car da tog bika dovedu.
U to vreme razgovarajuci, sveti Silvestar upita Zamvrija: Zbog cega trazis bika? I kada ga dovedu
sta ces mu raditi? - Zamvrije rece: Hocu da pokazem silu imena Boga naseg, koje kada budem
sapnuo biku na uho, odmah ce uginuti. Jer smrtna priroda ne moze da podnese ime Bozje, niti moze
ziv ostati onaj koji cuje to ime. Nasi oci, kada volove dovocahu za zrtvu, ime su to izgovorili na usi
volovima, a ovi su odmah sa silnim rikanjem padali i umirali, i bivali gotovi za zrtvu. - Silvestar
rece: Ako to ime, kao sto kazes, ubija svakoga koji ga cuje, onda kako si ga ti naucio? - Zamvrije
odgovori: Ti ne treba da znas tu tajnu, jer si nas neprijatelj. - Na to car rece Zamvriju: Ako neces da
tu tajnu otkrijes episkopu, onda je kazi nama. - Odgovori Zamvrije: Ni koza, ni hartija, ni drvo, ni
kamen, niti ikakva stvar moze drzati na sebi to ime ako se napise na njoj; jer ce odmah poginuti i
onaj koji pise i unistice se stvar na kojoj se pise. - A car rece: Kazi nam kako si se ti sam naucio
tome imenu? Jer je nemoguce saznati ga, ako se ne izgovara niti pise. - Zamvrije odgovori: Ja
sedam dana postih, o care; onda u nov srebrni umivaonik nalih ciste vode sa izvora, i molih se. Tada
nevidljivi prst ispisa po vodi reci koje me naucise imenu Bozjem. - Na to mudri Silvestar rece: Ako
si se tako naucio imenu tome kao sto pricas, sta onda biva kada to ime govoris nekome na uvo, ne
cujes li ga i sam kao onaj kome ga kazujes? i kako cuvsi to ime, i sam ne umres? - Odgovori
madjionicar: Rekoh ti da ti ne treba da znas ovu tajnu, jer si nas neprijatelj. No nasta reci, kada
treba delom dokazati ono sto se govori! Izaberi jedno od dvoga: Ili ti prizovi ime tvoga
Nazarecanina i umrtvi bika, pa cemo i mi u njega verovati; ili cu mu ja reci na uvo ime Boga naseg,
i na taj ga nacin umrtviti, ali ces tada i ti morati verovati u naseg Boga.
Svi prisutni, kada to cuse, pohvalise Zamvrijev predlog. A hriscani se kolebahu, no sveti episkop ih
uspokoji. Car pak rece Zamvriju: Treba najpre da ti ispunis sto si obecao, jer si obecao da ces
jednom recju ubiti bika. - Madjionicar odgovori: Kada tako naredjujes, o care, pogledaj silu Boga
moga. - I rekavsi to, priblizi se biku, koga vezana cvrstim konopcima snazni ljudi s velikom mukom
jedva drzahu i vodjahu za rogove. I kada pridje biku, sapnu mu nesto na uvo, i bik strasno riknu,
zatrese se, i pade mrtav.
Svi se prisutni veoma udivise tome, a Jevreji, pljeskajuci, povikase: Pobedismo! pobedismo! - Sveti
Silvestar zamoli cara da naredi da se utisaju. A kad nastade tisina, episkop rece Jevrejima: Nije li u
vasim Knjigama napisano ovo sto svemoguci Bog govori: Ja ubijam i ozivljujem; ranim i
isceljujem? (5 Mojs. 32, 39). - A oni odgovorise: Da, tako je napisano. - Silvestar rece: Ako je
Zamvrije imenom Bozjim ubio bika, onda neka ga tim istim imenom i vaskrsne. Jer je Bog
dobrotvor a ne zlotvor; i u Njegovoj je prirodi da cini dobro, a ciniti zlo - protivno je Njegovoj
prirodi. Volja je njegova svagda dobra, svagda hoce da cini dobro; a katkad biva da i po necim zlim
kazni nekoga radi koristi drugih. Ali to biva po nuzdi; i takve stvari ne cini rado, nego primoran
nasim zlocinima. Kada dakle Zamvrije lako ucini ono sto priroda Bozja ne voli, utoliko lakse moze
uciniti ono sto je za Boga prirodno: da ozivi vola onim istim imenom Bozjim kojim ga umrtvi, i ja
cu pristati uz veru njegovu. - A Zamvrije rece caru: Care, Silvestar jos hoce da se prepire recima.
Ali reci nisu potrebne, kada se dogodilo ovako cudesno delo. - A Silvestru rece: Ako imas, o
episkope, kakvu silu, onda ucini i ti neko cudo imenom tvoga Isusa.
- Episkop odgovori: Ako hoces, ja cu ti pokazati silu Hrista mog, kada prizivanjem svetog imena
njegovog vaskrsne bik koga si ti ubio. - Zamvrije rece: Naprazno se hvalis, Silvestre, jer je
nemoguce da bik ozivi. - Car pak rece Zamvriju: Ako dakle to sto ti nazivas nemogucim, episkop
ucini, da li ces onda poverovati u njegovog Boga? - Zamvrije odgovori: Vaistinu ti se zaklinjem, o
care! da cu, ako vidim vaskrslog bika priznati Hrista Boga i primiti Silvestrovu veru. - To isto
rekose i ostali Jevreji.
Tada episkop klece i svesrdno se sa suzama pomoli Bogu. Zatim ustade, podize ruke k nebu, i
govori gromko da svi cuju: Gospode Isuse Hriste Sine Bozji i Boze, Tebi je lako i umrtvljivati i
ozivljavati, raniti i isceliti, blagovoli da prizivanjem presvetog i zivotvornog imena tvog ozivi bik
koga Zamvrije umrtvi prizivanjem djavola, jer je vreme da se jave cudesa tvoja radi spasenja
mnogih. Uslisi me slugu tvoga u ovaj cas, da se proslavi presveto ime tvoje!
Onda pridje biku i rece gromko: Ako je Isus Hristos, rodjeni od Djeve Marije, koga ja propovedam,
istiniti Bog, ustani i stani na noge svoje, i odbacivsi svaku divljinu, budi krotak!
Cim to svetitelj rece, bik odmah ozive i ustade, i stajase krotak. Svetitelj naredi da mu sa rogova
skinu konopce i rece biku: Idi odakle si dosao, i nemoj nikome uditi, nego budi krotak, tako ti
naredjuje Isus Hristos Bog nas. - I otide bik veoma krotak, iako je pre toga bio neukrotivo divalj.
Kad to videse, svi kao jednim ustima povikase: Veliki je Bog koga Silvestar propoveda! - A Jevreji
sa Zamvrijem pritrcase svetitelju, stadose mu cslivati noge, i moljahu ga da se pomoli Bogu za njih
i da ih primi u hriscansku veru. Tada i blazena Jelena trze zavesu iza koje je sedela slusajuci
raspravljanje i gledajuci sta se dogadja, izidje i pade svetitelju pred noge, ispovedi Hrista da je
istiniti Bog i zamoli da je udostoji svetog krstenja. - I krstena bi tada sveta Jelena, tako isto i Jevreji
sa Zamvrijem, i vrlo mnogi ljudi pristupise Bogu i prisajedinise se Hristovoj Crkvi.
Posle toga sveti Silvestar branjase veru pravoslavnu od jeresi arijanske i posla svoje pretstavnike na
I Vaseljenski Sabor u Nikeju. Pozive ostalo vreme svoga zivota u svom uobicajenom trudu i
staranju o Crkvi Hristovoj. I posto je tako dobro pasao svoje razumno stado, u dubokoj starosti
predje ka Gospodu, godine 335. U episkopstvu prozive dvadeset i tri godine i deset meseci. A sada
u beskonacnom zivotu sa Andjelima proslavlja Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednog u Trojici Boga,
kome i od nas neka je slava vavek, amin.

SPOMEN SVETOG SVESTENOMUCENIKA

TEOGENA
episkopa parijskog

Sveti svestenomucenik Teogen bejase episkop u gradu Pariju[8]. Za carovanja Likinija[9] vojnici
uhvatise Teogena u Frigiji[10], i Zalikintije tribun[11] ga silom primoravase na vojnu sluzbu, ali se
ovaj usprotivi tome. Zato bi rasprostrt i vezan za cetiri stuba, i zestoko bijen motkama. Svetitelj
junacki podnosase mucenje i pri tome pretskaza da ce tribunu i opcionu[12] biti polomljena kolena i
da ce Likinije pretrpeti poraz. Posle tog svetitelja zatvorise u tamnicu. Nalazeci se u tamnici,
svetitelj odbi da prima ma kakvu hranu. Kada o tome izvestise Likinija on naredi da ga bace u
more. Tada svetitelj, izmolivsi od izvrsilaca smrtne kazne vreme za molitvu, stade, i okrenut istoku,
sa rukama uzdignutim k nebu moljase se tri sata. Za vreme molive on bi obasjan neobicnom
svetloscu, te se izvrsioci kazne, mornari i vojnici, obratise u hriscansku veru.
Tako Teogon, potopljen na pucini morskoj, predade svoju svetu dusu Gospodu, oko 320 godine.
Docnije hriscani izvadise iz vode njegovo sveto telo i pogrebose blizu gradskih bedema. Od mostiju
svetog Teogona dogadjala su se mnoga cudesa i isceljenja od raznih bolesti.
ZITIJE PREPODOBNOG I BOGONOSNOG OCA NASEG
SERAFIMA SAROVSKOG

Prepodobni Serafim, starac Sarovski, rodio se u gradu Kursku, u Rusiji, od blagocestivih i imucnih
roditelja, Isidora i Agatije. Otac mu je bio trgovac. Rodio se 19 jula 1759 godine, i na svetom
krstenju dobio ime Prohor. Njegov otac imao je veliko usrdje prema hramovima Bozjim, a mati
njegova bila je, vise nego njen muz, postovana zbog svoje poboznosti i dobrotvorstva. U trecoj
godini svojoj Prohor izgubi oca, te mu kao jedina vaspitacica ostade njegova pobozna mati Agatija.
Pod njenim rukovodstvom on odraste u hriscanskoj poboznosti i u ljubavi prema molitvi u hramu
Bozjem.
Od ranog detinjstva nad blazenim se pokazivalo neobicno staranje Bozje, koje je pretskazivalo u
njemu blagodatnog izabranika Bozjeg. Jednom, kada je mati njegova razgledala gradjevinu crkve,
zapocetu jos njenim muzem, ona povede sa sobom sedmogodisnjeg Prohora na sam vrh zvonare
koja se zidala. Nesmotrenoscu dete pade sa zvonare na zemlju. Agatija se u uzasu strca sa zvonare,
misleci da se sin njen razbio namrtvo. No sa cudjenjem i radoscu ona ga ugleda gde stoji na
nogama, citav i nepovredjen. Tako se na blagodatnom detetu ispunise reci Svetog Pisma: Zlo te
nece zadesiti, i udarac nece dosegnuti do tela tvog, jer ce andjelima svojim zapovediti za tebe da te
cuvaju na svima putevima tvojim. Na ruke ce te uzeti da gde ne zapnes za kamen nogom svojom
(Psal. 90, 10-12).
U desetoj godini Prohora pocese uciti pismenosti, i on stade brzo shvatati crkveno pismo,
obelodanjujuci svetli um i pamcenje, i u isto vreme ukrasujuci sebe krotoscu i smirenjem. Ali on se
iznenada tesko razbole, tako da se ukucani njegovi nisu nadali da ce ozdraviti. U to tesko za njega
vreme Prohor vide u snu Presvetu Bogorodicu, koja mu obeca da ce ga posetiti i isceliti od bolesti,
Reci Bogomatere se uskoro zbise. U to vreme dogodi se u Kursku litija, na celu sa cudotvornom
ikonom Znamenske Presvete Bogorodice. Zbog kise i blata, litija, da bi skratila put, uputi se preko
dvorista Prohorove kuce. Blagocestiva Agatija pohita te iznese bolnog sina i prinese ga k
cudotvornoj ikoni Bogomatere, posle cega decko potpuno ozdravi.
Pobozni decak se vrlo marljivo trudjase u ucenju, izucavajuci Sveto Pismo i druge bozanstvene i
dusekorisne knjige, ustremivsi sav um svoj k Bogu, prema kome je ljubavlju plamtela njegova cista
dusa. Medjutim, njegov stariji brat, koji se bavio trgovinom, stade pomalo priucavati Prohora na
nju. Ali ovaj posao ne bese Prohoru po srcu; njegova je dusa zudela da stekne sebi blago netrulezno
i nepotrosljivo. Nemajuci mogucnosti da radnih dana posecuje bozanstvenu liturgiju, Prohor nije
propustao gotovo ni jedan dan a da rano izjutra ne otide u hram Bozji na jutrenje. Nedeljom pak i
praznikom on je narocito voleo da se bavi citanjem duhovnopoucnih knjiga. Pri tome on je ponekad
citao naglas i svojim vrsnjacima, ali je vise voleo da to radi povucen i u tisini. Od majke se
Prohorove nije skrilo cemu stremi dusa njenog sina, no ona se nije protivila njegovoj zelji. I kada
pobozni mladic navrsi sedamnaest godina, on donese cvrstu odluku da sa blagoslovom matere
napusti svet i posveti se monaskom zivotu. Mati mu uz blagoslov pokloni metalni krst, od koga se
on nikada potom nije odvajao.
Ostavivsi svet, blazeni junosa se najpre uputi na bogomolje u Kijevo-Pecersku lavru. Tamo jedan
prozorljivi zatvorenik, po imenu Dositej, providjajuci u Prohoru dobrog podviznika Hristovog,
blagoslovi ga da ide da se spasava u Sarovskoj pustinji[13]. Idi, Cedo Bozje, - govorase prozorljivi
starac mladom podvizniku, - i ostani u Sarovskoj obitelji; to ce ti mesto biti na spasenje; pomocu
Bozjom ti ces tamo zavrsiti i svoje zemno stranstvovanje. Sveti Duh, Riznica dobara, rukovodice
zivot tvoj u svetinji.
Poslusavsi savet prozorljivog starca, Prohor otputova u Sarovsku pustinju. Tamo ga s ljubavlju
primi nastojatelj pustinje, starac Pahomije, monah krotak i smirenomudar, koji se mnogo
podvizavase u postu i molitvi, i bejase primer monasima. Providevsi dobru nameru Prohorovu,
Pahomije ga uvrsti medju poslusnike i predade ga pod rukovodstvo starcu, jeromonahu Josifu,
manastirskom blagajniku. Nalazeci se u kelejnom poslusanju kod starca, Prohor je sa revnoscu
ispunjavao sva manastirska pravila i ustave i razlicna poslusanja bratska: u hlebari, u prosfornici, u
stolarnici. Sem toga on je vrsio u hramu duznost crkvenjaka. Nikad on nije bivao besposlen, nego se
stalnom zaposlenoscu starao da sacuva sebe od mrzovolje, koju je smatrao kao najopasnije
iskusenje za monaha. Bolest ova, govorase on kasnije na osnovu vlastitog iskustva, leci se
molitvom, uzdrzavanjem od praznoslovlja, rukodeljem, citanjem Svetoga Pisma i trpljenjem, zato
sto se mrzovolja i radja iz malodusnosti, nehata i praznoslovlja.
Na crkvena bogosluzenja Prohor je odlazio pre svih, nepokretno otstajajuci celo bogosluzenje, ma
koliko ono bilo dugo. Van crkve on je voleo da se povlaci u svoju keliju. Baveci se rukodeljem ili
ma kojim drugim poslusanjem, on je neprestano imao u pameti i u srcu Isusovu molitvu, silom
njenom savladjujuci razna vrazja iskusenja. He zadovoljavajuci se tisinom i bezmolvijem Sarovske
obitelji, mladi podviznik, ugledajuci se na neke manastirske starce koji se sa nastojateljevim
blagoslovom behu iz manastirske ograde povukli u potpunu samocu u dubini manastirske sume, sa
blagoslovom svoga starca Josifa takodje se u slobodnim casovima povlacio u gustu sumu radi
molitvenog usamljenickog tihovanja. Sa molitvom je on spajao uzdrzanje i post: sredom i petkom
nije uopste jeo, a y druge dane jeo je samo jedanput dnevno. Svi su gajili postovanje i ljubav prema
neobicnom podvizniku, ciji se neprekidni i upadljivi podvizi nisu mogli sakriti, bez obzira na
njegovo duboko smirenje. Narocitu ljubav i poverenje pokazivahu prema njemu, kao prema svome
rodjenom cedu, starci: Pahomije i Josif. Ta ljubav i sveopste postovanje Sarovskih monaha prema
mladom podvizniku Hristovom osobito se jasno obelodanise u sledecem slucaju.
Godine 1780 Prohor se tesko razbole. Celo mu telo otece, i on, trpeci zestoke muke, nepomicno
lezase na svojoj tvrdoj postelji. Lekara nije bilo, i nikakvi lekovi nisu pomagali; kako izgleda, to je
bila vodena bolest. Bolest je trajala tri godine, od kojih je godinu i po pacenik proveo u postelji. I za
sve to vreme iz njegovih usta ne izidje rec roptanja; on svega sebe, i telo i dusu, bese predao
Gospodu, i neprestano se moljase, suzama svojim natapajuci postelju svoju. Njegov duhovni otac i
nastavnik, starac Josif, sluzase mu u vreme bolesti kao obican poslusnik; nastojatelj obitelji, starac
Pahomije, ne odmicase se od njega; starac Isaija i drugi starci i bratija takodje se mnogo starahu oko
njega. Najzad, bojeci se za sam zivot bolesnikov, nastojatelj Pahomije odlucno predlozi bolesniku
da se pozove lekar. Ali blazeni jos odlucnije odbi lekarsku pomoc. Oce sveti, rece on starcu, ja sam
predao sebe istinskom Lekaru dusa i tela, Gospodu nasem Isusu Hristu i Precistoj Materi Njegovoj;
a ako ljubav vasa nadje za dobro, Gospoda radi, snabdite mene ubogog nebeskim lekom (= svetim
Pricescem).
Tada starac Josif, na molbu bolesnika i po svome usrdju, otsluzi svenocno bdenije i liturgiju; na
bogosluzenje se bratija sabrase iz ljubavi da se pomole za stradalnika. Posle liturgije Prohor se na
svom bolesnickom odru ispovedi i pricesti svetim Tajnama Hristovim. I gle, po pricescu, njemu se
javi u neiskazanoj svetlosti Presveta Djeva Marija, pracena svetim apostolima: Jovanom
Bogoslovom i Petrom. Okrenuvsi se svojim bozanskim likom prema Bogoslovu, Ona rece,
ukazujuci prstom na Prohora: "Ovaj je nasega roda". - Potom ona metnu desnu ruku svoju na
Prohorovu glavu, i tog casa tecnost, koja je ispunjavala njegovo telo, stade kuljati kroz otvor koji se
nacini na desnoj slabini. Prohor se ubrzo potpuno isceli, samo oziljci rane, kroz koju tecnost istece,
ostadose zauvek na njegovom telu, kao neki svedok cudesnog isceljenja.
Ubrzo zatim na mestu ovog javljanja Brgomatere, po narocitom promislu Bozjem, bi podignuta
dvospratna crkva sa dva prestola, i kraj nje bolnica, na mestu porusene kelije Prohorove. Prohor je,
po nalogu nastojatelja, skupljao priloge za to gradjenje, i sopstvenim rukama izradio u donjoj
bolnickoj crkvi presto od kiparisovog drveta. Posto je taj presto bio osvecen, prepodobni Serafim se
do kraja zivota svog pricescivao svetim Tajnama prvenstveno u tom hramu, radi neprestanog
secanja na veliko dobrocinstvo Bozje, ukazano mu na tom mestu.
Provevsi u Sarovskoj pustinji osam godina kao poslusnik, Prohor se 18 avgusta 1786 godine, u
dvadeset sedmoj godini zivota udostoji postriga u monaski obraz, pri cemu dobi novo ime -
Serafim. Monaski cin, i samo znacenje novog imena[14], potsecajuci Serafima na cistotu i plameno
sluzenje Andjela Bogu, pojacavahu u njemu sve vise i vise zelju i svetu revnost da sluzi Gospodu.
Serafim udvoji svoje trudove i podvige i stade ziveti jos usamljenickije, roneci u unutarnje
bogomisleno sozercanje.
Na godinu dana i nesto vise posle toga, prepodobni bi proizveden u cin jerodjakona[15]. Od toga
vremena on je oko sest godina gotovo neprekidno sluzio u tom cinu, domecuci trud na trud, podvig
na podvig, goreci duhom i plamteci bozanskom ljubavlju. Noci uoci nedelje i praznika on je
provodio u bdenju i usrdnoj molitvi, bez odmora, stojeci na molitvenom pravilu do same liturgije. A
po zavrsetku sluzbe Bozje on je jos dugo vreme ostajao u hramu, dovodeci u red utvari i starajuci se
o cistoti oltara Gospodnjeg. I pored svega toga, blazeni Serafim gotovo nije osecao trudove, nije se
zamarao, nije se posle njih nuzdavao duzeg odmaranja, cesto puta sasvim zaboravljajuci na hranu i
pice. I kada je odlazio na odmor, on je zalio sto covek ne moze, slicno Andjelima, neprekidno
sluziti Bogu.
Dusa Serafimova je sve vise i vise uzlazila po lestvici vrlina i bogomislenih sozercanja; i kao
odgovarajuci na njegovu plamenu svetu revnost, Gospod ga je y njegovim podvizima tesio i krepio
blagodatnim vidjenjima nebeskim. Sozercavajuci ova, on je osposobio sebe, zbog cistote duse, na
neprekidno uzdrzavanje i postojano uzvisavanje duse k Bogu. Tako je ponekad za vreme
bogosluzenja u crkvi on posmatrao svete Andjele kako u obliku munjenosnih mladica, obucenih u
bele zlatotkane odece, sasluzuju i pevaju sa bratijom. Pevanje njihovo nemoguce je ni recju izraziti,
i ma kakvoj melodiji zemaljskoj usliciti. "I srce se moje topljase kao vosak" (Psal. 21, 15), govorio
je on kasnije recima psalmopevca, secajuci se one neiskazane radosti, koju je osecao pri tim
nebeskim javljanjima. I od te radosti on se tada niceg secao nije. Samo se secao svog ulaska u
crkvu, i izlaska iz nje.
No izuzetno blagodatnog i znacajnog vidjenja prepodobni se udostoji jednom Velike Nedelje za
vreme bozanstvene liturgije, i to na Veliki Cetvrtak. Liturgiju su sluzili bogobojazljivi starci,
Pahomije i Josif, zajedno sa blazenim Serafimom, jer je Pahomije bio duboko zavoleo mladog, no
iskusnog u dobru, monaha, i bozanstvenu sluzbu gotovo je uvek sluzio sa njim. Kada Serafim posle
malog vhoda vozglasi: Gospodi, spasi blagocestivija, i, izisavsi na carske dveri sa recima: i vo vjeki
vjekov, podize ruku sa orarem ka prisutnima, njega iznenada obasja odozgo neobicna svetlost, kao
od suncanih zrakova. Podigavsi oci u pravcu svetlosti, blazeni Serafim ugleda Gospoda Isusa Hrista
u oblicju Sina Covecijeg, koji jace od sunca sijase neiskazanom svetloscu i bese kao rojem pcela
okruzen Nebeskim Silama: andjelima, arhandjelima, heruvimima i serafimima. On idjase od
zapadnih vrata crkvenih, zaustavi se prema amvonu, i, podignuvsi ruke svoje, blagoslovi sluzasce i
prisutne. Zatim On udje u ikonostasnu ikonu pored carskih dveri. - Srce blazenoga prepuni se
neiskazanom radoscu u slatkoj plamenoj ljubavi ka Gospodu, i ozari se bozanskom svetloscu
nebeske blagodati. I od tog tajanstvenog vidjenja on se sam za trenut sav izmeni po izgledu, te ne
mogase se ni maci s mesta ni progovoriti. Mnogi to primetise, ali niko nije znao pravi razlog tome.
Tada, dva jerodjakona odmah pridjose k Serafimu i uvedose ga u oltar. No i posle toga on je oko
dva sata stajao nepomicno na jednom mestu; samo mu se lice svakog casa menjalo: cas ga je
pokrivala neka belina, slicna snegu, cas se razlivalo po njemu neko zivo rumenilo. Sluzascim
starcima, Pahomiju i Josifu, izgledalo je da je Serafimu pripala muka, sto se prirodno moglo
dogoditi njemu na Veliki Cetvrtak, posle dugog posta, narocito kada se ima u vidu ljubav koju je
blazeni Serafim izdavna gajio prema Velikom Postu. Ali su potom shvatili da mu se dogodilo
vidjenje. Kada Serafim dodje k sebi, starci ga upitase sta se to dogodilo s njim. Serafim im krotko,
detinjski poverljivo isprica svoje vidjenje. Opitni u duhovnom zivotu starci slozise u srcu svom
njegovo kazivanje; pa posavetovase Serafima da se ne pogordi i neda u dusi svojoj mesta pagubnoj
misli o nekoj svojoj vrednosti pred Bogom. I niko, sem spomenutih staraca, ne doznade tada kakve
divne posete Bozje bi udostojen blazeni Serafim.
I svetitelj posle ovog blagodatnog nebesnog vidjenja, ne uobrazi se zbog nekih svojih duhovnih
darova, nego se jos vise utvrdi u smirenomudriju. Ogradjen dubokim smirenjem, on se peo iz sile u
silu i, podvizavajuci se neprestano u duhovnom samoponizavanju, on je verno i cvrsto isao carskim
putem Krsta Gospodnjeg. Od toga vremena Serafim stade jos vise iskati bezmolvije i cesce se
udaljavati radi molitve u Sarovsku sumu, gde mu je bila nacinjena pustinjska kelija. Provodeci dane
od jutra do veceri u manastiru sudelovanjem u bogosluzenjima i ispunjavanjem manastirskih pravila
i poslusanja, on se uvece povlacio u pustinjsku keliju radi nocne molitve, a izjutra rano opet se
vracao u manastir radi vrsenja svojih duznosti.
Godine 1793 prepodobni Serafim bi u svojoj trideset petoj godini rukopolozen u cin jeromonaha. I
u tom cinu on je, kao i dotada, ali sa jos vecom ljubavlju, nastavio neprekidno svestenosluzenje,
svakodnevno se sa verom i bogobojazljivoscu pricescujuci svetim Tajnama Hristovim.
Uskoro posle toga prepodobni Serafim uze na sebe jos veci podvig i dobrovoljno se udalji u
pustinju. To on ucini po smrti svog ljubljenog staresine i nastavnika, blazenog starca Pahomija, koji
ga pred svoju koncinu i blagoslovi na ovaj podvig. Sa gorkim placem isprativsi u zemlju telo svoga
nastavnika, i dobivsi blagoslov za taj novi podvig od novog nastojatelja, starca Isaije, svoga
duhovnog oca, Serafim ostavi obitelj radi bezmolvnih, usamljenickomolitvenih podviga u pustinji.
Kelija prepodobnog Serafima nalazila se u neprohodnoj borovoj sumi, na obali reke Sarovke, na
visokom brezuljku, na sest do sedam kilometara daljine od manastira, i sastojala se iz jedne drvene
sobe sa peci. Pokraj kelije prepodobni ustroji malenu gradinu, a potom i pcelinjak koji ogradi
plotom. Nedaleko od prepodobnog Serafima zivljahu u usamljenosti drugi sarovski pustinjaci; i sva
okolina koja se sastojala iz raznih brezuljaka, nacickanih sumom, dzbunjem i pustinjackim
kelijama, podsecala je na izvestan nacin na Svetu Goru Atonsku. Zato prepodobni nazva svoje novo
obitaliste Atonskom Gorom, davsi i drugim, najusamljenijim mestima u sumi, imena raznih svetih
mesta: Jerusalim, Vitlejem, Jordan, Kedronski potok, Golgota, Maslinska Gora, Tavor, eda bi sto
zivlje prestavljao sebi svestene dogadjaje iz zemaljskog zivota Spasiteljevog, kome on konacno
predade svu volju svoju i sav zivot. Neprestano upraznjavajuci citanje svetog Evandjelja, on je
narocito voleo da na ovim mestima cita o evandjelskim dogadjajima koji su odgovarali nazivima
ovih mesta. U svome Vitlejemskom vrtu on je pojao evandjelsko slavoslovlje: Slava na visini Bogu,
i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja (Lk. 2, 14). Na obadi Sarovke, kao na obalama Jordana,
on se secao propovedi svetog Jovana Krstitelja i Spasiteljevog krstenja. Spasiteljevu Propoved na
gori o blazestvima on je slusao na jednoj gori koja se dizala pored Sarovke; a na drugom visu,
nazvanom Gora Preobrazenja, on je, zamisljajuci svete Apostole prisutnima, sozercavao slavu
preobrazivseg se Gospoda. Zavukavsi se u najvecu gustinu neprohodne sume, on se secao
Spasiteljeve molitve u Getsimanskom vrtu i, dirnut do dna duse unutarnjim patnjama njegovim, on
je lio suzne molitve za svoje spasenje. Na takvozvanoj Maslinskoj Gori on je sozercavao slavu
Vaznesenja Hristova na nebo i Njegovo sedenje s desne strane Oca.
Prepodobni Serafim je stalno nosio jednu istu odecu, prostu, stavise ubogu; na glavi - iznosenu
kamilavku, na sebi pohabanu podrasu od belog platna, na rukama - kozne rukavice, na nogama -
kozne carape i opanke; na polukaputu na ledjima uvek mu je visio onaj krst kojim ga je majka
blagoslovila ispracajuci ga iz kuce u svetu obitelj; na ledjima mu je bila torba, u kojoj je
neizostavno nosio sv. Evandjelje, koje ga je potsecalo na spasonosno nosenje blagog jarma i lakog
bremena Hristovog. Revnosnom podvizniku Hristovom sve je vreme prolazilo u neprestanim
molitvama i psalmopjenijima, citanju svestenih knjiga i u telesnim trudovima.
Za vreme hladnih dana prepodobni je skupljao granje i suvarke i svojom sekiricom sekao drva radi
zagrevanja svoje uboge kelije. Leti je radio u svojoj maloj gradini, koju je on sam obradjivao, i
cijim se povrcem prvenstveno hranio. Radi djubrenja zemlje on je u vreme toplih letnjih dana
odlazio u barustinska mesta po mahovinu. U te barustine je ulazio obnazen, samo opasan oko
bedara. Komarci i drugi insekti, kojih je tamo bilo vrlo mnogo, zestoko bi mu izujedali telo, tako da
je ono cesto puta ne samo oticalo nego cak i pomodrilo i krvlju se zalivalo.
Ho podviznik Bozji dobrovoljno je trpeo te mucne rane, Gospoda radi, pa im se cak i radovao, jer,
kao sto je on kasnije govorio, "strasti se istrebljuju stradanjem i mukom, ili proizvoljnom ili
siljanom Promislom". I zato je on, radi potpunog i sigurnog ociscenja duse, uzimao na sebe
dobrovoljna stradanja. Posto bi na takav nacin nakupio mahovinu, ugodnik Bozji je djubrio leje,
sadio seme, zalivao ga, plevio i brao povrce, neprestano slavosloveci Boga i izlivajuci svoju tihu,
svetu radost kroz pevanje svestenih pesama, pomocu kojih je osvezavao i vaspitavao duh svoj usred
jednolikih telesnih poslova. Raspolazuci svetlim pamcenjem, i od detinjstva pobozno pazljiv prema
crkvenim bogosluzenjima, Serafim je znao napamet mnostvo crkvenih pesama. On je voleo da ih
peva za vreme rada, u svojoj bezmolvnoj, usamljenoj pustinji. Pri tome su neki, najblizi
prepodobnome, ljudi primecivali da su mnoge od tih pesama odgovarale mestu i njegovom
usamljenickom monaskom dobrodelanju. Tako, sveti Serafim je narocito voleo da cesto peva:
Vsemirnuju slavu[16] u cast Bogorodice, koju je smatrao Pokroviteljkom svoje pustinje; Pustinjim
neprestanoje bozanstvenoje zelanije bivajet, mira suscim sujetnago kromje[17], antifon koji
izobrazava pustinjacki zivot i okriljuje dusu pustinjakovu ka bozanstvenim predmetima; tako isto i
pesme koje dusu covekovu uznose ka velikom delu ljubavi Bozje, ka stvaranju sveta i coveka, kao:
Ize ot nesuscih vsja privedij, Slovom sozidajemaja, soversajemaja Duhom[18]; Vodruzivij na
nicesomze zemlju poveljenijem tvojim[19], itd.
I tako, usred te trudbenicke molitve, na poslu u gradini, u pcelinjaku, u sumi, prepodobni se
pogruzavase u tako duboko sozercavanje duhovnih tajni, da je, neprimetno za sebe, prekidao rad,
alat mu ispadao iz ruku, ruke se opustale, oci davale licu narociti, blagodatni izraz
samoudubljenosti. Starac se svom dusom pogruzavao u sebe, umom ushodio na nebo i lebdio u
Bogosozercanju. I ako bi se kome u tim trenucima desilo da bude pored prepodobnoga, ili da prodje
pored njega, niko nije smeo narusiti njegovu blagodatnu tisinu i pokoj, i svaki se tiho skrivao od
njega. U svakom predmetu, u svakom radu sveti Serafim je video prikriveni odnos njihov prema
duhovnom zivotu, i iz toga se poucavao, i oci uma svog podizao gope. Tako, pri rubljenju drva,
odrubivsi jedno ili tri, on se udubljivao u sozercanje velike tajne Jednoga Boga, slavljenog u Trojici.
Pored telesnih trudova, prepodobni Serafim, da bi sve vise i vise napredovao u duhovnom
usavrsavanju, predavao se uzvisenim radovima uma i srca i citao mnogo knjiga, narocito - Sveto
Pismo, svetootacka dela i bogosluzbene knjige. Za njega najglavnija knjiga bilo je Sveto
Evandjelje, koje je uvek nosio sa sobom, i nikad se nije rastajao s njim. Podviznicki zivot, cistota
srca, molitveni razgovori s Bogom, duhovna samoudubljenost i ogromna nacitanost u Svetom
Pismu i dusekorisnim knjigama - ozarise njegov um takvom svetloscu, da on jasno pojimase i svom
dusom pronicase u smisao reci Bozjih. U pustinji on postavi sebi kao stalno pravilo: da
svakodnevno procitava i objasnjava sebi po nekoliko odeljaka iz Evandjelja i Apostola. "Dusu treba
snabdevati recju Bozjom, - govorio je on kasnije, - jer je rec Bozja hleb andjelski, kojim se hrane
duse, gladne Boga: Iznad svega treba upraznjavati citanje Novoga Zaveta i Psaltira. Od citanja
Svetoga Pisma biva prosvecenje u razumu, koji se od toga izmenjuje bozanstvenom izmenom.
Treba tako obuciti sebe, da um prosto pliva u zakonu Gospodnjem, pod cijim rukovodstvom treba
ustrojavati i zivot svoj. Vrlo je korisno baviti se citanjem reci Bozje u samoci i procitati celu Bibliju
razumno. Za jedan takav pothvat, osim drugih dobrih dela, Gospod nece ostaviti coveka Svojom
miloscu, nego ce ga ispuniti dara razumevanja". I sveti starac od neprestanog upraznjavanja u
citanju Reci Bozje stece takav blagodatni dar razumevanja, a ujedno s njim mir dusevni i uzviseni
dar umilenja srca. U Svetom Pismu on je trazio ne samo istinu, nego i toplinu duha, i neretko su za
vreme svestenog citanja iz njegovih ociju tekle suze umilenja, od kojih se covek, po vlastitom
priznanju starcevom, sav zagreva i ispunjuje duhovnim darovima, koji na neizreciv nacin nasladjuju
um i srce.
Prepodobni je svakodnevno po Sljedovanoj Psaltiri vrsio monasko molitveno pravilo, prema
propisu najdrevnijih hriscanskih pustinjaka. U svoje vreme on je pevao i citao Prvi, Treci, Sesti i
Deveti cas, vecernje, malo povecerje, molitve pred spavanje; pri cemu je takodje cesto, umesto
vecernjeg pravila, pravio po hiljadu poklona odjedanput; polunocnicu i druge crkvene sluzbe.
Izucivsi sve oblike i stepene molitve, on se uspeo ne samo do podviga takozvane umne molitve,
nego i do najvise na zemlji visine molitvenog sozercanja, kada um i srce bivaju sjedinjeni u molitvi,
pomisli nisu rasejane i srce se zagreva duhovnom toplotom, u kojoj prosijava svetlost Hristova,
ispunjujuci mirom i radoscu celog unutrasnjeg coveka.
Spasavajuci se tako u pustinji u toku nedelje, sveti Serafim je uoci nedelje i praznika dolazio u
Sarovsku obitelj, prisustvovao vecernju, svenocnom bdeniju ili jutrenju, i na ranoj liturgiji
pricescivao se Svetim Tajnama. Posle toga je do vecernja primao bratiju koji su mu dolazili po
raznim nevoljama svojim, pa se zatim, uzevsi sa sobom hleba za nedelju dana, vracao u svoju
pustinjsku keliju. Celu prvu nedelju Velikog Posta on je provodio u manastiru, i u te dane spremao
se za sv. Pricesce, ispovedao se i pricespivao Sv. Tajnama.
Sa molitvenim podvizima blazeni starac sjedinjavase podvige velikog uzdrzanja i posta. U pocetku
svoga pustinjackog, otselnickog zivota on se hranjase tvrdim i suvim hlebom, koji nedeljom
uzimase sa sobom iz manastira za celu sedmicu. No i od te kolicine hleba on je udeljivao dobar deo
pustinjskim zivotinjama i pticama, koje su ga veoma volele i cesto pohodile mesto njegovih
molitvenih podviga. Cak divljim zverovima starac ulivase strahopostovanje. Tako, k njemu cesto
dolazase ogromni medved, koga on hranjase: na njegovu rec medved je odlazio u sumu i potom
ponovo dolazio, i starac ga je hranio, a nekad davao i svojim posetiocima da ga hrane. Docnije
prepodobni Serafim jos vise pojaca svoj post: odrece se hleba, i naviknu sebe na takvo uzdrzanje,
da sebe hranjase, po recima sv. apostola: "radeci svojim rukama" (1 Kor. 4, 12), samo povrcem iz
svoje gradine. U toku pak prve nedelje Velikog Posta on uopste nije uzimao hranu do pricesca
Svetim Tajnama u subotu. Prestavsi potpuno da uzima hleb iz obitelji, on je u toku dve i po godine
ziveo, bez ikakvog izdrzavanja od strane manastira. I bratija behu u nedoumici, cime se to starac
mogao hraniti za sve to vreme, ne samo leti nego i zimi. Tek na kratko vreme pred smrt starac
isprica nekim svojim bliskim licima da se on oko tri godine hranio samo odvarom od trave snic[20],
koju je leti skupljao i susio za zimu.
Medjutim mnogi stadose narusavati bezmolvije, usamljenicko molitveno tihovanje blazenoga
pustinjaka, posecujuci ga radi duhovne pouke i utehe. Mnogi od sarovske bratije dolazahu k njemu
za savete i pouke, ili da ga samo vide. Umejuci da poznaje i razlikuje ljude, starac se od nekih
sklanjase, drzeci se molcanija. One pak kojima stvarno bese potrebna njegova duhovna pomoc, on
rado primase i s ljubavlju ih rukovodjase svojim savetima, poukama i duhovnim razgovorima.
Takvi behu, na primer, njegovi stalni posetioci, shimonah Mark i jerodjakon Aleksandar[21]. No i
oni, zaticuci ponekad starca potpuno pogruzenog u bogomislije, nisu se usudjivali da ga uznemire,
nego su, ili sacekivali kraj njegovih molitvenih podviga, ili, pocekavsi neko vreme, tiho se
udaljavali od njega. Bivalo je kod prepodobnog i stranih posetilaca. Kada bi pak starac, van svoje
pustinjske kelije, neocekivano sreo koga bilo u sumi, on obicno nije stupao u razgovor, nego mu se
smireno klanjao i odlazio dalje. Jer, govorio je on kasnije u svojim poukama, niko se nikada nije
kajao zbog cutanja. No uopste prepodobnom Serafimu posetioci behu teski, jer mu narusavahu
bezmolvije. Narocito mu bese tesko, kada zene dolazahu k njemu; no da im ne da pouke nije
mogao, smatrajuci takav postupak nedragim Bogu. Ali, posto je zenskom polu zabranjen pristup u
Svetu Goru Atonsku, sveti starac resi da tu zabranu prosiri i na svoju goru, koju je on nazvao tim
istim imenom. I jednom, dosavsi u manastir za vreme bozanstvene liturgije, prepodobni zatrazi za
to blagoslov od sarovskog strojitelja starca Isaije, koje, posle izvesnog kolebanja[22], dade mu na to
blagoslov ikonom Bogomatere. Ujedno s tim starac Serafim se plamenom molbom obrati Bogu i
Presvetoj Bogorodici: da mu ispune zelju, i zenama bude zabranjen pristup u njegovu pustinjsku
goru, da ne bi dolazenje zena bilo kamen spoticanja i sablazni za neke od bratije i jos vise za
mirjane. Kao dokaz Bozjeg pristanka na ovu molbu, prepodobni zamoli od Boga ovo znamenje: da
polegnu po stazi grane drveta, pored koga on ima proci, vracajuci se posle Bozicnih praznika iz
Sarova u svoju pustinjsku keliju.
I zaista, kada prepodobni, nocu uoci 26 decembra, podje u Sarov na bozanstvenu liturgiju, i dodje
do mesta gde se zemljiste okomice spusta nanize, on ugleda gde su sa obe strane staze ogromne
grane vekovnih borova zatrpale putanju i zakrcile prolaz ka njegovoj keliji, od cega uoci tog dana
nije bilo ni traga. Tada sveti starac, prepun blagodarnosti Bogu, pade na kolena, ubedivsi se iz
ovoga da je njegova zelja ugodna Gospodu. I sam on pohita te natrpa na stazu klade. I tako od tada
bi potpuno zatvoren pristup k njemu ne samo zenama nego i svima uopste stranim licima.
Videci takve podvige velikoga starca, iskonski vrag roda ljudskog naoruza se protiv njega
svemogucim iskusenjima i zamkama. I stade navoditi na podviznika razne strahote: cas se pred
vratima culo zavijanje kao nekog divljeg zvera; cas je izgledalo da gomila naroda lomi vrata
njegove kelije, izbija dovratnike, baca se drvljem na starca, i tome slicno; pokatkad danju, no
osobito nocu, u vreme molitvenog bdenja starca Serafima, njemu se iznenada pricinjalo da se
njegova kelija rusi, i sa svih strana provaljuju u nju s jarosnim urlanjem strasne zveri; ponekad su se
odjednom pojavljivali pred njim otvoreni grobovi iz kojih ustaju mrtvaci. I kada ga je, kasnije,
jedan mirjanin u prostoti srca svog upitao: "Bacuska, jesi li vidjao zle duhove?" on je s osmehom
odgovorio: "Oni su odvratni. Kao sto je gresnome nemoguce pogledati u svetlost andjela, tako je
uzasno i bese videti, jer su odvratni".
Ho sva ta strasna vidjenja, uzase i iskusenja, pracena ponekad i telesnim stradanjima, blagodatni
starac je nadvladjivao usrdnom molitvom i pobedjivao silom cesnog i zivotvornog Krsta
Gospodnjeg. He jedanput starac Serafim je bio kusan duhom castoljublja, jer je bio biran za
igumana i arhimandrita raznih manastira. Ali je on u takvim slucajevima uvek sa nepokolebljivom
odlucnoscu, prozetom dubokim smirenjem, odbijao ta postavljenja, stremeci ka istinskom
podviznistvu i istuci u monaskom zivotu samo spasenje dusi svojoj i bliznjima.
Videci smirenoumlje svetoga starca, djavo povede protiv njega silan misleni rat, vodeci ga sa
takvom silom, od koje su padali i neki od najvecih podviznika. Tada se starac Serafim, u teskoj
nevolji dusevnoj, obrati srdacnom molitvom Podvigopolozniku nasega spasenja Gospodu Isusu
Hristu i Njegovoj Precistoj Djevi-Materi. I u isto vreme, da bi odstranio i istrebio djavolje zamke,
on odluci da uzme na sebe novi visi molitveni podvig, po ugledu na drevne hriscanske stolpnike. U
dubini neprohodne sume, u nocno doba, ni od kog nevicen, on se peo na visok granitni kamen, da bi
pojacao svoj molitveni podvig, i dugo se, stojeci ili klececi na njemu, molio proiznoseci iz dubine
duse carinikovu molitvu: Boze, milostiv budi meni gresnome!
Ovaj novi stolpnik postavi i u keliji svojoj osrednji kamen, na kome se molio od jutra do mraka. Sa
tog kamena on je silazio samo radi odmora od krajnje iznurenosti ili radi majusnog okrepljenja sebe
ubogom hranom. U tom velikom podvigu prepodobni Serafim provede hiljadu dana i hiljadu noci.
Djavo bi konacno pobedjen, i misleni rat prestade. Ali od takvog neobicnog molitvenog podviga i
skoro trogodisnjeg stajanja na nogama starac krajnje iznuri svoje telo i dobi teske rane na nogama,
koje ga nisu napustale sve do same smrti njegove. I tek tada on prekinu svoj nepodnosljivo teski
podvig stolpnistva, na koji su se i u starini odlucivali samo veoma retki podviznici.
No za zivota starceva niko nije znao za ovaj neobican molitveni podvig njegov, koji je on umeo
sakriti od radoznalog pogleda ljudskog. Igumanu Nifontu, nasledniku starca Isaije, bi od strane
preosvecenog episkopa tambovskrg upuceno poverljivo pismeno pitanje o prepodobnom Serafimu,
na koje nastojatelj sarovski odgovori: "O podvizima i zivotu oca Serafima mi znamo; no o nekim
tajnim delanjima, kao i o stajanju 1000 dana i noci na kamenu, nikome nista nije poznato". - Tek
pred blazenu koncinu svoju prepodobni Serafim, po primeru mnogih drugih podviznika, isprica
nekima od sarovske bratije izmedju ostaloga i o ovom svom divnom podvigu. Jedan od prisutnih
primeti tom prilikom, da taj podvig prevazilazi ljudske sile. Na to sveti starac uzvrati sa smirenjem
vere: "Sveti Simeon Stolpnik stajao je na stubu cetrdeset godina; ta zar su moji trudovi slicni
njegovom podvigu?" A kada sagovornik rece da je starac u to vreme, verovatno, osecao pomoc
blagodati koja ga je krepila, prepodobni odgovori: "Da, inace ljudske sile ne bi bile dovoljne.
Unutrasnje ja sam se krepio i tesio tim nebeskim darom koji silazi odozgo od Oca svetlosti". Zatim,
pocutavsi malo, dodade: "Kada u srcu biva umilenje, onda Bog biva s nama".
Posramljeni djavo stade plesti nove zamke svetome starcu, da bi ga udaljio iz pustinje. On posla na
njega zle ljude. Oni presretose prepodobnog u sumi, i stadose traziti od njega novac koji on toboz
dobija od mirjana - posetilaca. Starac odgovori da on ni od koga ne dobija novac. Ali mu oni ne
poverovase, i jedan od zlocinaca polete na njega, no sam pade. Prepodobni Serafim je raspolagao
telesnom snagom te bi, sa sekirom u rukama, mogao zastititi sebe od triju razbojnika. Ali on se
opomenu Spasiteljevih reci: Svi koji se late noza, od noza ce izginuti (Mt. 26, 52), pa ispustivsi
sekiru, prekrsti ruke na grudi i krotko rece: "Cinite sto vam je potrebno".
Jedan zlocinac, dohvativsi sekiru, tako silno udari starca usicama od sekire po glavi, da svetome
starcu linu krv iz usta i usiju, i on se onesvescen srusi. Zlocinci naetavise da ga jarosno biju usicama
od sekire, cepanicama, rukama i nogama. Najzad, primetivsi da on ne dise, i drzeci da je mrtav, oni
mu konopcima svezase i ruke i noge, sa namerom da ga bace u reku, i na taj nacin sakriju svoj
zlocin, a sami poletese u starcevu keliju po zamisljeni plen. No kada brizljivo pregledase,
poispreturase i polomise sve u keliji, oni nista ne nadjose sem svete ikone i nekoliko krompira. Tada
ih spopade strah i kajanje sto, bez ikakve koristi za sebe, ubise svetog, eiromasnog coveka Bozjeg,
pa se dadose u bekstvo. Medjutim prepodobni Serafim, osvestivsi se i nekako odvezavsi sebi ruke,
uznese Bogu molitvu da oprosti njegovim ubicama, i sa mukom se dovuce do svoje kelije, gde svu
noc provede u strasnim mukama.
Sutradan prepodobni sa najvecim naporom dobaulja do manastira u vreme sv. liturgije. Izgled je
njegov bio strasan: kosa pokvasena krvlju, umrsena i puna prasine i blata; lice i ruke izubijani; usi i
usta sa zasusenom krvlju; nekoliko zuba izbijeno. Na pitanja zaprepascene bratije starac je cutao,
samo je zamolio da mu pozovu nastojatelja, starca Isaiju, i manastirskog duhovnika, te ovoj dvojici
isprica sta mu se desilo. I tako, na zlu radost djavola, prepodobni Serafim bi prinudjen da ostane u
manastiru. U nepodnosljivim mukama on lezase jedva ziv, ne primajuci nikakvu hranu. Tako on
provede osam dana. Tada, uplaseni za njegov zivot, poslase po lekare. Pregledavsi prepodobnoga,
lekari nadjose da mu je glava razbijena, rebra polomnjena, grudi izgazene, celo telo na mnogim
mestima pokriveno smrtonosnim ranama, i divljahu se kako je starac mogao ostati u zivotu posle
takvih batina.
Bratija se sabrase u keliji prepodobnoga na savetovanje sta da se preduzme, da bi se prepodobnome
pomoglo. Poslase i po nastojatelja. I bas u vreme kada javise da nastojatelj dolazi, prepodobni
Serafim se zanese i zaspa tananim, lakim spokojnim snom. U snu vide on divno vidjenje, slicno
onom koje ranije kao poslusnik vide za vreme svoje teske bolesti. K njemu pridje Presveta
Bogorodica, u carskoj porfiri, okruzena nebeskom slavom; za njom idjahu apostoli Petar i Jovan
Bogoslov. Zaustavljajuci se kraj odra, Presveta Djeva prstom desne ruke ukaza na bolesnika i,
obracajuci se precistim licem svojim na stranu gde stajahu lekari, rece: "Sto se mucite?" Zatim,
obracajuci se opet licem k starcu Serafimu izgovori: "Ovaj je od moga roda!"
Posle toga vidjenje, o kome prisutni ni slutili nisu, zavrsi se. A kad nastojatelj udje u keliju,
bolesnik vec bese dosao k sebi. Starac Isaija ga stade uporno i s ljubavlju nagovarati da se koristi
savetima i pomocju lekara. No bolesnik, bez obzira na svoje ocajno stanje, odlucno odgovori da on
sada ne zeli nikakvu pomoc od ljudi, i moljase nastojatelja da mu dopusti da svoj zivot prepusti
Bogu i Presvetoj Bogorodici. Nastojatelj bi prinudjen da ispuni zelju starcu, koji se od divne
bozanstvene posete nalazase u toku nekoliko sati u neiskazanoj, nezemaljskoj radosti. Potom se
sveti starac umiri, bolovi popustise i snaga mu se poce postepeno vracati. Posle kratkog vremena on
vec ustade s postelje, stade pomalo hodati po keliji, i uvece se potkrepi hranom. Od tog istog dana
on se opet stade postepeno predavati duhovnim podvizima.
Od dana oboljenja starac provede u manastiru oko pet meseci. Bolest ga napravi pogrbljenim, sto se
jos i ranije primecivalo kod njega, posto ga jednoga dana, kada je sekao drva, jedno drvo bese
prikljestilo. No, osetivsi ponovo u sebi snage za vodjenje pustinjackog zivota, prepodobni Serafim
se obrati nastojatelju sa molbom da ga otpusti u pustinju. Starac Isaija i bratija moljahu ga da
zauvek ostane u manastiru. Ali prepodobni odlucno odgovori da on ni u sta ne smatra napade, slicne
onom koji mu se desio, i da je gotov po cenu zivota podneti sve nedace koje ga snadju. Tada otac
Isaija blagoslovi njegovu zelju, i prepodobni se vrati u svoju pustinjsku keliju.
Uskoro posle toga razbojnici, koji behu izbili starca, bise pronadjeni. To behu spahijski ljudi nekog
mesnog spahije Tatisceva. Tada prepodobni Serafim, oprostivsi im s ljubavlju, moli nastojatelja i
spahiju da ih ne kaznjavaju, izjavljujuci da ce u protivnom napustiti Sarovsku obitelj i tajno se
udaljiti u druga daleka sveta mesta. Na molbu starca razbojnicima oprostise, ali ix Bog nakaza za
svog ugodnika: uskoro silan pozar potpuno unisti njihove kuce. Tada razbojnici dodjose u
pokajanje, i sa suzama molise prepodobnog Serafima za oprostaj i svete molitve. I po blagoslovu
njegovom oni se vratise na put vrlinskog zivota.
Za svoje visoke podvige i bogougodni zivot sveti starac se udostoji od Boga blagodatnog dara
prozorljivosti. No utoliko vise on je izbegavao slavu ljudsku i stremio ka bezmolviju,
usamljenickom molitvenom podvizavanju. Godine 1806 nastojatelj Sarovske obitelji, starac Isaija,
ukloni se sa staresinstva zbog bolesti i ostarelosti, i bratija jednodusno izabrase na njegovo mesto
prepodobnog Serafima. Ali prepodobni Serafim se ukloni od toga, kako zbog dubokog smirenja
svog, tako i zbog krajnje ljubavi svoje prema pustinji i bezmolviju. Tada za nastojatelja bi izabran
otac Nifont, od detinjstva poznat prepodobnom Serafimu. Medjutim starac Isaija, zbog neduga i
slabih sila svojih, ne bese u stanju da prevaljuje put od sest kilometara do pustinje Prepodobnog
Serafima, i tesi sebe razgovorima sa njim. I to ga veoma zaloscase. Tada bratija stadose iz ljubavi
voziti prestarelog Isaiju k prepodobnom Serafimu, posto obojica behu telesno slabi. No uskoro i
ovaj poslednji od najmilijih prijatelja prepodobnog Serafima po duhovnom zivotu otide ka
Gospodu. Ovaj gubitak duboko ozalosti prepodobnog Serafima, i od toga vremena on stade vise i
cesce razmisljati o truleznosti ovog privremenog zivota, o buducem zivotu i Strasnom sudu
Hristovom. Ujedno s tim on se stade sa narocitim usrdjem moliti za upokojenje dusa dragih mu
srcu: blazenog Pahomija, Josifa i Isaije. I, prolazeci mimo manastirsko groblje, on je uvek na
njihovim grobovima uznosio plamene molitve Svevisnjemu za njih i za druge sarovske starce i
podviznike, nazivajuci ih, po plamenosti i uzvisenosti molitava, "ognjenima od zemlje do neba".
Starac je i drugima zavestavao da ih cesce pominju u molitvama. Tako jednoj poznatoj monahinji,
koja je ne retko bivala u Sarovu i posecivala prepodobnog Serafima, on dade ovakvu zapovest:
"Kada dolazis k meni, svrni na grobove, nacini tri poklona, proseci Boga da upokoji duse slugu
Svojih: Isaije, Pahomija, Josifa, Marka, i ostalih; i potom govori za sebe: prostite, oci sveti, i
pomolite se za mene".
Po smrti starca Isaije prepodobni Serafim ne promeni nacin svog pustinjackog zivota, nego dodade
novu osobenost svome podviznistvu, nalozivsi na sebe teski podvig molcanistva. K njemu u
pustinju dolazahu posetioci, ali on ne izlazase k njima. Je li mu se desilo da sretne koga u sumi, on
je padao nicice na zemlju i nije podizao oci dok doticni ne bi prosao. U takom bezmolviju, u takom
pustinjackom molitvenom podvizavanju prozive on oko tri godine. He dugo do toga on prestade cak
posecivati Sarovsku obitelj nedeljom i praznikom. Jedan brat nosase mu i hranu u pustinjsku keliju
njegovu, osobito zimi, kada u starca ne bese njegovog povrca. Hrana mu je nosena jedanput
sedmicno, i to u nedelju. Kada je brat ulazio u pretsoblje, starac je, rekavsi za sebe: "amin", otvarao
vrata glave oborene k zemlji. I tek posto bi brat otisao, starac je stavljao u sud na stolu parcence
hleba ili malo kupusa, i time davao na znanje bratu sta da mu iduce nedelje donese.
No sve to behu samo spoljasnji znaci molcalnistva, molitvenog cutalastva. Sustina pak
mnogotrudnog podviga starcevog stvarno se sastojala ne u spoljasnjem uklanjanju od opstenja, nego
u bezmolviju uma, u odrecenju od svake zitejske pomisli, radi najcistijeg, najsavrsenijeg posvecenja
sebe Bogu.
Mnogi od bratije veoma zaljahu zbog takvog udaljenja blagodatnog starca od opstenja sa njima i
zbog uzimanja na sebe podviga molcalnistva. A neki ga cak ukoravahu sto se povukao u samocu,
dok bi, opsteci sa bratijom, nazidavao bratiju recju i primerom, ne skodeci blagoustrojenju svoje
duse. No na sve te prekore starac je odgovarao recima prepodobnog Isaka Sirina: "Zavoli
bezmolvije, jer ono vise vredi nego hraniti gladne u svetu", i recima svetog Grigorija Bogoslova:
"Divno je bogoslovstvovati radi Boga, ali je bolje od toga, ako covek ociscuje sebe radi Boga".
Mnogotrudnim podvigom molcalnistva prepodobni Serafim na najsavrseniji nacin ociscavase i
prosvecivase pravednu dusu svoju, i jos je bolje i vise uvodjase u tajne bogosozercanja, potpuno
obezoruzavajuci djavola za borbu sa pustinoziteljem. Kakve plodove duha donosase ovaj podvig
blazenom Serafimu, moze se jasno videti iz pouka svetoga starca o bezmolviju, koje su nesumnjivo
zasnovane i na licnom opitu, "Kada boravimo u molcaniju, - govorio je kasnije prepodobni Serafim,
- onda vrag, djavo, nista ne uspeva protivu tajnoga coveka srca; a ovo treba shvatiti o molcaniju u
razumu. Molcanije radja u dusi molcalnika razne plodove duha. Od usamljenosti i molcanija radjaju
se umilenje i krotost. Sjedinjeno sa drugim delanjima duha, molcalnistvo, molitveno cutalastvo
uzdize coveka k poboznosti. Molcanije priblizuje coveka Bogu i cini ga kao zemnog andjela. Ti
samo sedi u svojoj keliji u strazenju i molcaniju, i staraj se na sve moguce nacine da sebe priblizis
Gospodu, a Gospod je gotov da te od coveka nacini andjelom: Na koga cu pogledati? Samo na
krotkog i molcaljivog i ko drsce od reci mojih (Is. 66, 2). Osim drugih duhovnih tecevina, plodom
molcanija biva mir duse. Molcanije uci bezmolviju i neprekidioj molitvi, a uzdrzanje cini pomisao
nerasejljivom. Najzad, onoga koji stekne molcanije ocekuje mirno raspolozenje". - Tako je
prepodobni Serafim prohodio podvig molcalnistva i, dostizuci najvise duhovne darove, dobijao i
nove blagodatne utehe, osecajuci u srcu neiskazanu "radost u Duhu Svetom" (Rim. 14, 12).
Penjuci se dalje po lestvici vrlina i monaskog podviztistva, prepodobni uze na sebe jos visi podvig:
zatvornistvo. To se dogodi na sledeci nacin. U vreme o kome je rec, nastojatelj sarovski bese otac
Nifont, covek bogobojazljiv, vrlinast, bratoljubiv i veliki revnitelj crkvenog ustava i poretka. A otac
Serafim, od smrti starca Isaije, uzevsi na sebe zavet molcanija, zivljase u svojoj pustinji bezizlazno,
kao u zatvoru. Ranije je on nedeljom i praznikom odlazio u obitelj radi sv. Pricesca. No sada, posle
molitvenog podviga na kamenu, noge ga brljahu, i on nije mogao da ide. Mnoge monahe
sablaznjavase nedoumica, ko prepodobnog Serafima pricescuje Svetim Tajnama. Zbog toga
strojitelj sazva manastirski sabor od najstarijih jeromonaha, i iznese pred njih pitanje o
pricescivanju starca Serafima. Posle vecanja starci resise: predloziti ocu Serafimu da, kao i ranije,
dolazi u manastir radi pricescivanja Svetim Tajnama, ako ga noge sluze; ako ga pak noge ne sluze,
onda da predje i stalno zivi u manastirskoj keliji. Na vecu bi reseno da se ova odluka dostavi starcu
Serafimu preko brata koji mu nedeljom nosi hranu, pa neka izabere sta zeli. Brat tako i uradi, ali mu
prvi put starac ne odgovori ni reci. Bratu bi stavljeno u duznost da iduce nedelje po drugi put
dostavi ocu Serafimu predlog manastirskog sabora. Tada sveti starac, blagoslovivsi brata, zajedno s
njim uputi se peske u manastir. Prnhvativsi drugi predlog manastirskog sabora, prepodobni pokaza
da zbog bolesti nije bio u stanju dolaziti u manastir nedeljom i praznikom, kao sto je to cinio ranije.
Ovo se dogodi 8 maja 1810 godine, kada prepodobnom Serafimu bese pedeset godina.
Povrativsi se u obitelj posle petnaestogodisnjeg boravka u pustinji, otac Serafim se, ne svracajuci u
svoju keliju, uputi u bolnicu. To bi danju, pre pocetka svenocnog bdenija. Kada zazvonise zvona za
bdenije, otac Serafnm se pojavi na svenocnom bdenju u hramu Uspenija Bogorodice. Sva se bratija
veoma zacudise, kada se medju njima u tren oka pronese glas da je otac Serafim resio da se nastani
u manastiru. Sutradan, 9 maja, na dan svetog Nikolaja Cudotvorca, otac Serafim dodje, po obicaju
svom, u bolnicku crkvu na ranu liturgiju, i pricesti se Svetim Tajnama Hristovim. Iz hrama on ode u
keliju strojitelja Nifonta i, uzevsi od njega blagoslov, nastani se u svojoj predjasnjoj manastirskoj
keliji. Tu on nikoga nije primao, nikuda nije izlazio, i ni s kim nije ni reci progovarao, tojest, uzeo
je na sebe nov, veoma tezak podvig zatvorenistva.
O podvizima oca Serafima u zatvoru zna se vrlo malo, jer on nikoga ne pustase k sebi, niti s kim rec
progovori. U keliji svojoj on ne imadjase nista cak ni od najneophodnijih stvari. Ikona Bogomatere,
pred kojom je stalno gorelo kandilo, i jedan panj, koji je zamenjivao stolicu, - to bese sve. Za sebe
pak, strogi podviznik ne upotrebljavase cak ni vatru. U to vreme on nosase pod kosuljom na ledjima
veliki gvozdeni krst, radi umrtvljivanja tela, "da bi se duh spasao" (1 Kor. 5. 5). No verige i kostret
otac Serafim nije nosio nikada, niti je drugima savetovao da ih nose. "Ko nas uvredi recju ili delom,
-govorio je on, - i ako mi evandjelski podnesemo uvrede, - eto nam veriga, eto i kostreti! Ove
duhovne verige i kostret su iznad gvozdenih!" Odecu prepodobni otac nosase istu, koju i u pustinji.
Voda mu bejase jedino pice; a hrana - tucano, nesamleveno brasno od ovsa, i beli rezani kupus
kiseli. Vodu i hranu donosase mu monah Pavle, koji zivljase u njegovom susedstvu. Satvorivsi
molitvu pred kelijom starcevom, brat je ostavljao hranu kod vrata. A zatvornik je, da ga niko ne bi
video, pokrivao sebe velikim platnom i, uzevsi posudu klececi, unosio je u svoju keliju, kao da ju je
primio iz ruku Bozjih. Zatim, potkrepivsi se, on je stavljao posudu na predjasnje mesto, opet
skrivajuci lice svoje platnom, po ugledu na drevne pustinozitelje, koji su kukuljicom skrivali lice
svoje.
Molitveni podvizi oca Serafima u zatvoru behu veoma teski, veliki i raznovrsni. On i ovde, kao i u
pustinji vrsase svoje pravilo i sva svakodnevna bogosluzenja sem bozanstvene liturgije. Pored toga,
on se predavase podvigu umne[23] molitve, govoreci u srcu naizmenicno cas Molitvu Isusovu cas
Bogorodicinu. Ponekad se sveti starac, stojeci na molitvi, pogruzavao u dugotrajno umno
sozercanje Boga: stajao je pred svetom ikonom, ne citajuci nikakvu molitvu i ne praveci poklone,
vec samo umom u srcu sozercavajuci Gospoda.
U toku nedelje otac Serafim je procitavao ceo Novi Zavet, ovim redom: u ponedeonik - Evandjelje
po Mateju, u utorak - po Marku, u sredu - po Luki, u cetvrtak - po Jovanu, u ostale dane - Dela i
Poslanice svetih Apostola. Ponekad se kroz vrata culo kako on, citajuci, tumaci za sebe Evandjelje i
Dela svetih Apostola. Dela sv. Apostola on je tumacio naglas, i to dosta dugo vremena. Mnogi su
dolazili i slusali reci njegove sa nasladom, utehom i duhovnom koriscu. Nekad je on sedeo nad
knjigom, ne prevrcuci listove, sav utonuo u sozercanje ciste uzvisene misli Svetoga Duha. Ni jedan
mu se deo tela nije micao: oci su netremice bile uperene na jedan predmet.
Potpuno samoudubljivanje oca Serafima u evandjelske istine ne ostade neoblagodaceno odozgo.
Najvaznije svedocanstvo o tome jeste to sto on bi udostojen nedokucljive uznesenosti u nebeske
obitelji, slicno sv. apostolu Pavlu, sv. Andreju Jurodivom i prepodobnom Varsanufiju, koji behu
uzneseni do trecega neba.
O tome, neshvatljivom za obican ljudski razum, vidjenju ili otkrivenju, poslusnik Jovan Tihonov
(kasnije jeromonah Joasaf) kazuje ovo: "Jednom, posle izlaska oca Serafima iz zatvorenistva, poseti
me jedan bogoljubivi brat, sa kojim sam obicno delio svaku radost i utesnu rec, izrecenu ocem
Serafimom. U toku razgovora on me iznenada upita, da li mi je otac Serafim otkrio veliku tajnu o
tome kako je bio uznesen u nebeske obitelji. Ja mu odgovorih da nista cuo nisam o toj velikoj
milosti Bozjoj. I stadoh raspitivati brata da mi on sto vise kaze o tome, ali on, pri svoj zelji svojoj,
nije mi mogao nista jasno reci o tome. Isprativsi brata, ja sam s nestrpljenjem cekao da se spusti
vece, pa da otidem k ocu Serafimu i zamolim ga da mi ublazi dusu kazivanjem o toj velikoj milosti
Bozjoj. Ja to ucinih cim pade vece. Starac me doceka kao cedoljubiv otac, i odmah za mnom
zakljuca vrata. Kad sedosmo, i ja taman htedoh da ga zamolim da mi kaze svoju veliku tajnu, on mi
tog trenutka rukom svojom zalusi usta, i rece: "Ogradi sebe cutanjem". I onda mi stade izlagati sa
svojstvenom mu prostotom istoriju Proroka, Apostola, svetih Otaca i Mucenika. Svi Sveti, govorase
on, koje Crkva Hristova proslavlja, ostavili su nam svoj zivot kao primer za podrazavanje; svi su
oni bili podobostrasni nama ljudi, ali su tacnim ispunjenjem zapovesti Hristovih dostigli
savrsenstvo i spasenje, nasli blagodat, udostojili se raznovrsnih darova Svetoga Duha i nasledili
Carstvo Nebesko. A pred Carstvom Nebeskim sva slava ovoga sveta je nista; sve naslade ovoga
sveta nemaju ni senku onoga sto je u nebeskim obiteljima ugotovljeno onima koji Boga ljube; tamo
je vecna radost i slavlje. No da bi nas duh stekao slobodu da se uznosi tamo i hrani preslatkim
razgovorom sa Gospodom, nuzno je smiravati sebe neprestanim bdenjem, molitvom i imanjem na
umu Gospoda. Eto ja, ubogi Serafim, radi toga prelazim Evandjelje svaki dan. U ponedeonik citam
Evandjelje Matejevo od pocetka do kraja; u utorak - Markovo; u sredu - Lukino; u cetvrtak -
Jovanovo; u ostale pak dane procitavam Apostolska Dela i Poslanice; i ni jedan dan ne propustim, a
da ne procitam dnevno Evandjelje i Apostol, i svetome. Time se ne samo dusa moja, nego i samo
telo moje nasladjuje i ozivotvorava; time sto razgovaram sa Gospodom, sto drzim u pameti svojoj
zivot i stradanja Njegova, sto dan i noc slavoslovim, hvalim i blagodarim Iskupitelja mog za sve
milosti Njegove, izlivane na rod ljudski i na mene nedostojnog".
Posle toga starac mi ponova rece: "Radosti moja! molim te, stekni duh mirni, i onda ce se hiljade
dusa spasti oko tebe". I ovo on ponovi jos dva puta. Onda, u neopisivoj radosti, povisenim glasom
starac rece: "Evo, ja cu ti kazati o ubogom Serafimu". Pa spustivsi glas, nastavi: "Miljem mi ispuni
dusu rec Gospoda mog Isusa Hrista: Mnoge su obitelji u domu Oca moga (Jov. 14, 2), tojest za one
koji sluze Njemu i proslavljaju sveto Ime Njegovo. Na ovim recima Hrista Spasitelja zadrzah se ja
ubogi, i pozeleh da vidim te nebeske obitelji. I Gospod ne lisi mene ubogog Svoje milosti, ispuni mi
zelju i molbu: i ja bih uznesen u nebeske obitelji, samo ne znam, sa telom ili osim tela, Bog zna, to
je nedokucljivo. A o toj radosti i sladosti nebesnoj, koju tamo osecah, nemoguce je da ti iskazem"
I sa ovim recima otac Serafim zacuta. U to vreme on se malo naze napred, glava mu se sa
zatvorenim ocima prekloni, i on otvorenu saku desne ruke sasvim polako i ravnomerno kretase
prema srcu. Lice mu se postepeno menjase i izdavase divnu svetlost, i najzad toliko zasija, da je
nemoguce bilo gledati u njega; a na usnama i u celom izrazu njegovom bejase takva radost i
nebesko ushicenje, da ga je zaista moguce bilo u to vreme nazvati zemaljskim andjelom i nebeskim
covekom. Za sve to vreme tajanstvenog cutanja, on kao da je sozercavao nesto sa umilenjem i
slusao nesto sa zaprepascenjem. No cime se upravo ushicavala i nasladjivala dusa pravednikova,
jedini Bog zna.
Pravednik Bozji, po nemoci ljudskog jezika, ne bese u stanju da mi recima objasni cudesno
uznesenje svoje u nebeske obitelji, ali mi to pokaza neobicnom svetloscu lica svoga i tajanstvenim
cutanjem svojim. A ja, ma da sam bejah ocevidac ovog divnog dogadjaja, uvek cu reci jedno isto:
Bog zna kako se sve to odigra.
Posle prilicno dugog cutanja, koje, po mome misljenju, potraja oko po sata, otac Serafim stade
ponova govoriti, i u najradosnijim osecanjima, uzdahnuvsi, sa umilenjem rece: "Ah, premili moj
oce Jovane, kada bi ti znao kakva radost, kakva sladost ocekuje dusu pravednikovu na nebu, ti bi se
onda resio da u ovom privremenom zivotu sa blagodarnoscu podnosis sve muke, gonjenja i klevete,
pa cak kada bi i sama ova kelija nasa (pri tome on ukaza na svoju keliju) bila puna crva, i kada bi
crvi jeli telo nase u toku celog zemaljskog zivota naseg, i onda bi svim srcem trebali pristati na to,
samo da ne budemo liseni one nebeske radosti, koju Bog ugotovi onima koji Ga ljube. Tamo nema
ni bolesti, ni zalosti, ni uzdisanja; tamo je neiskazana sladost i neiskazana radost; tamo ce
pravednicn zasijati kao sunce. No kada tu nebesku slavu i radost nije mogao iskazati ni sam sveti
apostol Pavle (2 Kor. 12, 4), kakav ce onda drugi jezik ljudski biti u stanju da izrazi krasotu
nebeskih naselja, u kojima ce se nastaniti duse pravednih".
U toku svih godina svoga zatvorenistva prepodobni starac se svake nedelje i praznika pricescivase
svetim Tajnama Hristovim, koje mu iz bolnicke crkve donosahu u keliju posle pane liturgije. A da
nikada ne bi zaboravljao na cas smrtni, i da bi ga sto jasnije i neposrednije zamisljao, sveti Serafim
zamoli da mu nacine mrtvacki sanduk i metnu u predsoblje njegove zatvornicke kelije. Zelja
svetoga starca bi ispunjena: u jednom celom celcatom komadu hrastovom izdubise mu mrtvacki
sanduk sa poklopcem, koji neobojen stalno stajase u predsoblju. Tu se starac cesto molio,
spremajuci se za odlazak iz ovog zivota. U razgovorima sa sarovskom bratijom, otac Serafim je
cesto govorio odnosno tog sanduka: "Kada budem umro, molim vas, braco, polozite me u moj
mrtvacki sanduk".
Duhovnim podvizima svojim sveti podviznik je dodavao i telesni rad, osvezujuci ponekad
zamorene staracke grudi svezim vazduhom. Rano pre zore, kad sve jos spava, sveti starac je, tvoreci
Molitvu Isusovu, prenosio izmedju nadgrobnih spomenika neveliku naramicu drva sa jednog mesta
na drugo, blize njegovoj keliji. Kada ga jednom manastirski iskusenik - buditelj - primeti i,
obradovan, baci se preda nj celivajuci mu noge i proseci blagoslov, otac Serafim ga blagoslovi i
rece mu: "Ogradi sebe cutanjem i pazi na sebe".
Provevsi u zatvornistvu oko pet godina, sveti starac potom izmeni u nekoliko spoljasnji izgled
svoga zatvornistva: vrata kelije njegove bise otvorena, i svaki je mogao dolaziti k njemu, ali on nije
odgovarao na pitanja, drzeci se svog zaveta molcanija, i produzujuci svoja duhovna zanimanja.
Tadanji episkop tambovski Jona, koji je cesto posecivao Sarovsku obitelj, zazele jednom da licno
vidi oca Serafima. U tom cilju on dodje k njegovoj keliji; ali prepodobni otac, cvrsto ispunjujuci
svoje zavete pred Bogom i cuvajuci se covekougodnistva, ne narusi ni ovoga puta svoje molcanije i
zatvornistvo. Ocigledno, za prepodobnog Serafima jos ne bese nastupilo vreme da ostavi
zatvornistvo. Tako je to shvatio i preosveceni vladika, koji odbi predlog igumana Nifonta da se
vrata od kelije skinu sa njihovih kuka, rekavsi: "Da nekako ne pogresimo". I ostavi starca na miru.
No ubrzo posle toga za prepodobnog Serafima stvarno nastupi cas da sasvim ostavi podvig svoga
zatvornistva i molcanistva. Sa potpunim samoodrecenjem, trpljenjem, smirenjem i nepostidljivom
verom prolazeci put opstezicnog monaha, pustinjaka, stolpnika, molcalnika i zatvornika, on stece
sebi veliku cistotu dusevnu i udostoji se od Boga visih blagodatnih darova duhovnih. I tada, po volji
Svevisnjega, on morade ostaviti bezmolvije, i produzujuci sav zivot u Bogu i za Boga, zivot
ispunjen najuzvisenijeg odrecenja od sveta, stupiti na sluzenje tom istom svetu - svojom ljubavlju,
bogodanim blagodatnim darovima uciteljstva, prozorljivosti, cudesa i isceljenja, svojim duhovnim
rukovodstvom, molitvom, utehom i savetima. Na taj nacin prepodobni Serafim uze na sebe
previsoki podvig takozvanog starcestva (= starastva)[24], u kome i okonca svoj mnogotrudni i
pravedni zivot.
Ovaj podvig veliki starac otpoce time sto stade stupati u razgovor sa posetiocima, a pre svega sa
monasima. Monasima je savetovao da strogo i revnosno drze sva monaska pravila: da crkvena
bogosluzenja vrse neizostavno po crkvenom ustavu; da nepropustljivo prisustvuju bogosluzenjima u
hramu; da budno prate sva bogosluzenja; da se neprestano bave "umnom" molitvom; da zivo i
usrdno obavljaju sa smirenjem svoja poslusanja; da za trpezom sede sa strahom Bozjim; da bez
opravdanog razloga ne izlaze iz manastira; da se uzdrzavaju od samovolje i samodelanja; da
trpeljivo podnose sva iskusenja; da cuvaju medjusobni mir, itd.
Posle toga sveti starac poce primati i mirjane. Vrata njegove kelije behu otvorena svima - od rane
liturgije do osam sati uvece. Sve je primao rado, svakome davao blagoslov i potrebne kratke pouke.
Posetioce je primio odeven, kao i obicno, u belu podrasu i polumandiju; nedeljom i praznikom imao
je na sebi jos epitrahilj i narukvice, posto se tih dana pricescivao. Sa narocitom je ljubavlju sveti
starac primao one kod kojih je primecivao iskreno i smireno kajanje, i one koji su pokazivali
plameno usrdje za duhovni zivot. Posle razgovora sa takvima, on je na njihove priklonjene glave
stavljao kraj od epitrahilja i svoju desnu ruku i predlagao im da izgovaraju za njim ovu pokajnu
molitvu: "Sagresih ja, Gospode, sagresih dusom i telom, recju i delom, umom i pomislju i svima
svojim culima: vidom, sluhom, mirisanjem, ukusom, pipanjem, voljno i nevoljno, svesno i
nesvesno". Zatim je on sam citao razresnu molitvu od grehova, sto je posetiocima davalo olaksanje
savesti i neku narocitu duhovnu nasladu. Posle toga on je krstovidno pomazivao celo posetiocevo
jelejem iz kandila pred ikonom Bozje Majke, "Umilenje", koju on nazivase: Radost svih radosti. A
ako je to bilo do podne, davao je svetu bogojavljensku vodicu i blagosiljao parcencetom nafore ili
svetog hleba, osvecenog na svenocnom bdeniju. Potom, celivajuci posetioca, govorio je u svako
vreme: Hristos voskrese! i davao da celivaju ikonu Majke Bozje ili krst koji je visio na njegovim
grudima.
Posetioce koji su mu otkrivali neke svoje narocite dusevne muke i patnje, sveti starac je ocinski
tesio i davao im potrebne savete i lekove duhovne. U drugim slucajevima on je predlagao
opstehriscanske pouke, narocito upucivao na neprestano secanje na Boga, na molitvu i
celomudrenost. U svima takvim slucajevima on je osobito zavestavao da se uvek ima na jeziku i u
srcu: molitva Gospodnja - "Oce nas", molitva arhandjelska - "Bogorodice Djevo, raduj se", Simvol
vere i Molitva Isusova: "Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji, pomiluj me gresnoga". U tome neka
bude, govorio je on, sve tvoje bdenje i obucavanje! Isao ili sedeo, odlazio ili dolazio, radio ili u
crkvi stajao pre pocetka bogosluzenja, to imaj neprestano u ustima i u srcu svom. Takvim
prizivanjem imena Bozjeg, ti ces naci pokoj, dostici ces cistotu duhovnu i telesnu, i u tebe ce se
useliti Sveti Duh, izvor svih dobara, n On ce te rukovoditi u svetinji, u svakoj poboznosti i cistoti."
Svetog starca posecivaln su ugledni ljudi, i visoki drzavni cinovnici, i clanovi carske familije. No
narocito mu je mnogo dolazio prost svet, i trazio od njega ne samo pouke nego i zitejske pomoci.
Jer, verujuci u njegovu svetost i prozorljivost, oni su trazili od njega pomoc u cisto zitejskim
nedacama i nevoljama, i on im je usrdno pomagao. Tako, jednom dotrca u manastir prost seljak, sa
kapom u rukama, razbarusene kose, i sav ocajan upita prvog monaha koga srete: "Bacuska! jesi li ti
otac Serafim?" A kada mu pokazase gde je otac Serafim, on polete k njemu, pade mu pred noge, i
ubedljivo mu stade kazivati: "Bacuska! meni su ukrali konja, i ja sam sada bez njega potpuni
ubozjak; ne znam cime cu porodicu hraniti. A kazu da ti pogadjas". Otac Serafim ga umiljato uhvati
za glavu, i privukavsi je k svojoj glavi, rece mu: "Ogradi sebe cutanjem i pohitaj u to i to selo (kaza
mu koje). Kada budes ulazio u njega, ti svrati s puta na desno, zaobidji cetiri kuce, pa ces ugledati
kapidzik; udji na njega, odvezi svoga konja od panja i izvedi cutke". Seljak odmah sa verom i
radoscu potrca prema dobijenom uputstvu, nigde se ne zaustavljajuci. Posle se u Sarovu pronese
glas da je on stvarno nasao konja na ukazanom mestu.
Drugi, slican slucaj, kazivao je otac Pavle, monah Sarovski. "Jednom, govorase on, privedoh k ocu
Serafimu mladog seljaka sa uzdom u rukama, koji je plakao, jer bese izgubio konje, i ostavih ih
same. Posle pak nekog vremena ja opet sretoh tog seljaka i upitah ga: "Sta, dakle? jesi li nasao svoje
konje?" - "Kako da ne, bacuska, nasao sam", odgovori seljak. "Gde i kako? upitah ga ja dalje. A on
odgovori: "Otac Serafim rece mi da idem na trg, pa cu ih tamo videti. Ja odoh, i zaista tamo videh
moje konjice, uzedoh ih i odvedoh svojoj kuci".
Neretko sveti starac je takodje isceljivao neduzne, pomazujuci ih jelejem iz kandila sto je visilo u
njegovoj keliji pred spomenutom ikonom Majke Bozje. No i pored svega toga prepodobni Serafim
jos ne bese potpuno ostavio svoje zatvornistvo. Iako je bio skinuo sa usta pecat molcanija i primao
posetioce, ipak on sam nikuda nije izlazio iz svoje kelije.
Uskoro za prepodobnog Serafima nastupi vreme da potpuno ostavi svoje zatvornistvo. Ali pre no
sto se resi na to, on se molitvom obrati Bogu da mu otkrije Svoju volju po toj stvari. I gle, nocu uoci
25 novembra 1825 godine, njemu se u snovidjenju javi Bozja Mati zajedno sa svetiteljima toga
dana: Klimentom Rimskim i Petrom Aleksandrijskim, i razresi mu da izadje iz zatvora i da posecuje
pustinju. Sutradan, ustavsi od sna i svrsivsi svoje uobicajeno molitveno pravilo, on saopsti svoju
zelju igumanu Nifontu, od koga i dobi blagoslov na to. Od toga vremena prepodobni stade
posecivati svoju pustinjsku keliju i moliti se u njoj.
Sveti starac narocito cesto idjase na takozvani "Bogoslovski izvor". Ovaj se izvor nalazio na dva
kilometra od manastira i postojao je od davnih vremena; ali je bio zapusten: izvoriste mu je bilo
pokriveno nastresnicom od brvana, zasutom zemljom, voda mu je oticala samo kroz jednu cev. U
blizini izvora stajase na stubicu ikona sv. apostola i evandjelista Jovana Bogoslova, od cega je izvor
i dobio svoj naziv. Ovo mesto se veoma dopadalo prepodobnom Serafimu. Po njegovoj zelji izvor
bi rasciscen i obnovljen, nastresnica uklonjena, i mesto nje nacinjen nov trem sa cevi. Tu starac
stade ponajvise provoditi vreme, baveci se bogomislijem i telesnim radovima, jer zbog bolesti on
vec nije mogao da odlazi u predjasnju keliju. Prepodobni skupljase kamicke po reci Sarovki i njima
poplocavase izvor. Nacini kraj izvora i leje za sebe, i tu gajase povrce. Na brezuljku blizu izvora bi
nacinjena za starca malena brvnara bez prozora, pa cak i bez vrata, sa zemljanim ulazom pod malim
zidom. Uvlaceci se u brvnaricu, prepodobni otac se u tom ubogom sklonistu odmarao posle rada,
sklanjajuci se od podnevne zege. Kasnije mu bi napravljena nova kelija sa vratima i peci, ali bez
prozora. Tu, u svojoj pustinji, on provodjase sve radne dane, a uvece se vracase u manastir. To
mesto stadose nazivati donjom pustinjicom oca Serafima, a izvor - studencem oca Serafima.
Dirljivo je bilo videti ovog smirenog, pogrbljenog starca, koji se podupire motikom ili sekirom, u
pustinji, kako sece drva ili obradjuje gradinicu, sa ubogom kamilavkom na glavi, u pohabanoj
mantiji, sa torbom na ledjima u kojoj se nalazilo Evandjelje, i breme od kamenja i peska radi
umrtvljavanja tela. Na pitanja nekih, radi cega on to nosi na ledjima, sveti starac je odgovorio
recima svetog Jefrema Sirina: "Mucim onoga koji mene muci".
Broj posetilaca blagodatnog starca se stade naglo povecavati. Jedni ga ocekivahu u manastiru, drugi
mu dolazahu u pustinju, zeljni da ga vide i dobiju od njega blagoslov i pouku. Potresno je bilo
videti kada se sveti otac vraca u svoju pustinjicu posle svetog Pricesca - u mantiji, epitrahilju i
narukvicama. Gomile naroda su se tiskale oko njega i usporavale mu hod. No u to vreme ni s kim
nije govorio, nikome nije davao blagoslov, i kao da nikoga nije video, sav pogruzen u razmisljanje o
blagodatnoj sili Svete Tajne. Iguman Nifont, koji je duboko postovao i voleo blagodatnog starca,
govorio je povodom mnostva posetilaca svetome Serafimu: "Kada otac Serafim zivljase u pustinji
(prvoj i daljnoj), onda on drvecem zakrci sve prilaze k njemu, da mu narod ne bi dolazio; a sada
stade primati sve, te do ponoci nemam mogucnosti da se manastirska kapija zatvori".
Od tog doba u prepodobnom ocu Serafimu Bog otkri vernima vaistinu veliko i dragoceno blago.
Narocito bese sladak i utesan dusekorisni razgovor blagodatnog starca, prozet nekom osobitom
ljubavlju i prepun neke tihe, zivotvorne vlasti. I celokupno njegovo ophodjenje sa posetiocima
odlikovase se pre svega dubokim smirenjem, i sveprastajucom, delatnom ljubavlju hriscanskom.
Reci njegove zagrevahu srca, cak i ona okorela i hladna, ozaravahu duse duhovnim razumevanjem,
raskravljivahu ih na suzno i skruseno pokajanje, izazivahu radosnu nadu na mogucnost popravke i
spasenja cak i kod okorelih i izgubljenih gresnika, ispunjavahu dusu blagodatnim mirom. Ma ko
dosao k njemu, bednik u ritama ili bogatas u raskosnim haljinama, sa ma kakvim mukama na dusi,
gresima, potrebama i sa ma kakvim savestima, - sve ih on s ljubavlju grljase, svima se do zemlje
klanjase i, blagosiljajuci ih, sam im ruke celivase. Nikoga on surovo ne korase niti strogo
izoblicavase; ni na koga ne nalagase tesko breme, sam noseci krst Hristov sa svima tugama.
Ponekad je on i izoblicavao, ali krotko, razblazujuci rec svoju smirenjem i ljubavlju. Starajuci se da
savetima probudi glas savesti, on je pokazivao put spasenja, i cesto puta tako, da slusalac najpre ni
shvatio nije da je rec o njegovoj dusi; no potom je sila reci, zacinjene blagodacu, neizostavno vrsila
svoj uticaj. Od njega nisu izlazili bez stvarne pouke ni bogati, ni siroti, ni prosti, ni uceni, ni
velikasi, ni obicni ljudi: za sve njih bilo je dosta zive vode, koja je tekla iz usta predjasnjeg
molcalnika, smirenog i ubogog starca. Naroda se svakodnevno sticalo k njemu na hiljade, narocito u
toku poslednjih deset godina njegovog zivota. Svakodnevno je pred njegovom kelijom u Sarovu
bilo oko dve hiljade ljudi, i vise. Njemu to nije bilo tesko, i on je sa svakim nalazio vremena da
porazgovara na korist duse. U nekoliko reci on je objasnjavao svakome ono sto mu je upravo bilo
najpotrebnije, otkrivajuci cesto puta najsakrivenije pomisli posetioceve.
Reci svoje, kao i sav zivot svoj i sva dela svoja, prepodobni otac Serafim svagda zasnivase na
Svetom Pismu, na spisima svetih Otaca i na poucnim primerima iz zivota svetitelja, ugodnika
Bozjih. Pri tome blagodatni starac narocito je uvazavao one svetitelje, koji se pokazase najhrabriji
pobornici i najsjajniji revnitelji pravoslavne vere, kao: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova,
Jovana Zlatousta, Klimenta papu rimskog, Atanasija Velikog, Kirila Jerusalimskog, Amvrosija
Mediolanskog, i njima slicne. Sveti Serafim je sa osobitim zarom cuvao i branio cistotu
Pravoslavlja. Tako, kada ga jednom prilikom upita neki raskolnik - staroobrjadac - koja je vera
bolja, crkvena ili staroobrjadacka, on mu odgovori kao onaj koji vlast ima: "Ostavi svoja buncanja.
Nas zivot je more, nasa sveta Pravoslavna Crkva je ladja, a sam Spasitelj je krmanos. Kada ljudi sa
takim Krmanosem, zbog svoje grehovne nemoci, sa mukom preplivavaju more zivota, i svi se ne
spasavaju od davljenja, kuda ti onda hoces sa svojim camcem, i nacemu zasnivas svoju nadu - da se
spases bez krmanosa?"
Zbog cistote duse dobivsi od Boga dar prozorljivosti, sveti Serafim je cesto davao ponekim
posetiocima pouke koje su odgovarale njihovim najtajnijim osecanjima i najskrivenijim mislima,
iako mu ih nisu otkrili. Evo jednog takvog primera. Jednom prilikom dodje iz radoznalosti u Sarov
generallajtnant L. Razgledavsi manastirska zdanja, on htede da otputuje, ne dobivsi nista za svoju
dusu. No njega zaustavi spahija Prokudjin, nagovarajuci ga da svrati kod zatvornika starca
Serafima. Nadmeni general u pocetku odbijase, ali na uporno navaljivanje Prokudjinovo on
pristade. I cim stupise u keliju, starac Serafim, iduci im u susret, pokloni se generalu do nogu.
Ovakva smirenost porazi gordog generala. A Prokudjin primetivsi da ne treba da ostane u keliji,
izadje u pretsoblje. General pak, okicen ordenjem, ostade oko pola sata u razgovoru sa starcem.
Kroz nekoliko minuta zacu se plac iz starceve kelije: general je plakao kao malo dete. Kroz po sata
otvorise se vrata, i sveti Serafim izvede generala ispod ruke, koji je i dalje plakao, pokrivsi lice
rukama. Ordenje pak i kapu general bese zaboravio u keliji. Otac Serafim mu iznese, i zakaci mu
ordenje na mundir. Kasnije je taj general pricao da je on proputovao celu Evropu, poznaje mnostvo
raznovrsnih ljudi, ali je prvi put u zivotu video onakvu smirenost s kakvom ga je sreo zatvornik
sarovski, i dotle nije znao za takvu prozorljivost s kakvom mu je starac otkrio sav njegov zivot do
najtajnijih pojedinosti. A kada mu je za vreme razgovora sa ocem Serafimom popadalo ordenje sa
grudi, prozorljivi starac mu je rekao: "To je zato sto si ih nezasluzeno dobio".
Ljubav blagodatnog starca bila je prosto sveobuhvatna i bezgranicna. Izgledalo je da on voli sve i
svakoga vise no sto majka voli svoga milog sina jedinca. Nije bilo stradanja, nije bilo nevolje u
bliznjega, a da ih on ne saoseti, ne primi u svoju dusu, i ne nadje odgovarajuce lekove. I na taj nacin
on postade u ocima pravoslavnog ruskog naroda, utociste, duhovni oslonac i uteha svima koji
stradaju i pate, svima koji su natovareni i ozlojedjeni, svima kojima je potrebna milost Bozja i
pomoc blagodatna. Lica svih uzrasta, zvanja i stanja obadva pola, detinjski poverljivo, iskreno i
prostosrdacno otvarali su pred njim svoju dusu i srce, svoje sumnje i nedoumice, svoje duhovne
potrebe i muke, svoje grehe i grehovne pomisli. A da sve to posetilac ispovedi bez ikakvog laznog
stida i prikrivanja, neretko mu je priticao u pomoc sam oblagodaceni starac, prozorljivo citajuci u
dusi njegovoj i naglas mu govoreci njegove grehe i pomisli. I ljubavlju prebogati sveti starac sve je
umirivao i uspokojivao, niko nije odlazio od njega bez olaksanja i dusevnog umirenja, bez stvarne
pouke i blagodatne utehe, - niko: ni bogati, ni siroti, ni prosti, ni uceni, ni ponizeni, ni ugledni. I svi
su osecali njegovu veliku ljubav i njenu blagodatnu silu; i neretko se desavalo da potoci suza grunu
iz ociju ljudi tvrda i okamenjena srca.
Cesto je prepodobni otac Serafim izazivao kod mnogih zavist, prekore ili nedoumice, sto on prima
sve bez razlike, sto svima podjednako cini dobro, sto sve u istoj meri pazljivo saslusava, tesi i
poucava, ne razlikujuci ni pol, ni zvanje, ni imovno stanje, ni moralne odlike svojih posetilaca.
Povodom toga prepodobni otac je ne jedanput govorio: "Pretpostavimo da ja zatvorim vrata svoje
kelije. Posetioci, kojima je potrebna utesna rec, zaklinjace me Bogom da im otvorim vrata, no, ne
dobivsi od mene odgovor, oni ce sa tugom odlaziti svojoj kuci... Kakvo opravdanje ja mogu dati
Bogu na Strasnom sudu Njegovom?
Drugom prilikom kada jedan inok upita starca: "Sto ti sve ucis?" on odgovori: "Ja se drzim ucenja
Crkve koja peva: He skrivaj rec Bozju, vec objavljuj cudesa Njegova"[25].
Tako je sveti starac smatrao za stvar svoje savesti, za duznost svoga zivota, da prima sve koji mu
dolaze, i da ce za to dati odgovor na Strasnom sudu Bozjem. A kada bi primetio da njegovi
posetioci slusaju njegove savete, drze se njegovih pouka, i sa puta greha i propasti stupaju na put
vrline i spasenja, on se nije ushicivao time kao plodom svoje delatnosti, niti je to pripisivao sebi,
nego je blagosiljajuci za sve Dobrotvora - Boga, govorio u takvim slucajevima: "He nama,
Gospode, ne nama, nego imenu Svome daj slavu (Psal. 113, 9). Mi smo duzni udaljavati od sebe
svaku radost zemaljsku sledeci ucenju Gospoda Hrista, koji je rekao: He radujte se tome sto vam se
duhovi pokoravaju, nego se radujte sto su imena vasa napisana na nebesima" (Lk. 10, 20).
Jednom prilikom jednovremeno dodjose k ocu Serafimu u njegovu manastirsku keliju strojitelj
Visokogorske pustinje jeromonah Antonije i jedan trgovac iz Vladimirske gubernije. Otac Serafim
zamoli strojitelja da sedne i priceka, a ca trgovcem stade odmah razgovarati. Milostivo, blago i
nezno izoblicavao je njegove poroke i davao mu savete: "Sve tvoji nedostaci i nevolje, - govorase
mu on, - posledice su tvoga strasnog zivota. Ostavi takav zivot, ispravi puteve svoje". Opsirna rec
starceva o toj stvari bese prozeta tako dirljivom srdacnoscu i toplinom, da i trgovac, na koga se to
odnosilo, i slucajno prisutni otac Antonije, bise dirnuti do suza. A kada trgovac izadje iz kelije, onda
se otac Antonije, dugogodisnji poznanik i postovalac prepodobnog Serafima, usudi reci svetom
starcu: "Bacuska, pred vama je dusa ljudska otkrivena kao lice u ogledalu: na moje oci, jos ne
saslusavsi duhovne potrebe i nevolje ovoga bogomoljca, vi mu vec sve sami kazaste. Sada ja vidim,
da je um vas tako cist, da od njega nista nije sakriveno u srcu bliznjega".
No otac Serafim mu metnu na usta svoju desnu ruku, kao zapusujuci ih, i rece: "He govoris kako
treba, radosti moja. Srce covecje je otkriveno jedino Gospodu, i samo je Bog jedini srceznalac; a
"srce u coveka duboko je" (Ps. 63, 7)".
Otac Antonije ga ponovo upita: "Ta kako vi to, bacuska, ni jednu rec ne upitaste trgovca, a kazaste
mu sve sto mu je potrebno?" Tada mu prepodobni Serafim smireno odgovori: "On je isao k meni,
kao i drugi, kao i ti, isao kao ka sluzi Bozjem; ja, gresni Serafim, tako i mislim da sam ja gresni
sluga Bozji, sto mi naredjuje Gospod kao sluzi Svome, to ja i predajem onome kome treba ono sto
je korisno. Prvu pomisao, koja se pojavi u dusi mojoj, ja smatram kao ukazanje Bozje, ne znajuci
sta je na dusi u moga sagovornika, vec samo verujuci da mi tako ukazuje volja Bozja radi
sagovornikove koristi. Kao gvozce kovacu, tako sam ja predao sebe i svoju volju Gospodu Bogu:
kako je Njemu ugodno, tako i radim; svoje volje nemam, nego sto je Bogu ugodno, to i predajem"
Medjutim, ova blagodatna prozorljivost prepodobnog oca Serafima bila je uistinu neobicna.
Dobijajuci pisma, on je cesto, ne otvarajuci ih, znao njihovu sadrzinu i davao odgovore: "Evo, reci
ovo od ubogog Serafima", itd. Posle blazene koncine njegove nadjeno je mnogo takvih neotvorenih
pisama, na koja je on U svoje vreme odgovorio. Duhom je sveti starac bio u zajednici sa mnogim
podviznicima, koje nikada nije vidjao i koji su ziveli na hiljade kilometara daleko od njega. Kada se
u zatvorniku Zadonskog Bogorodicnog manastira Georgiju pojavi misao, da promeni svoje
obitaliste i povuce se u jos usamljenije, i niko sem njega nije znao o tome, odjednom k njemu dodje
nekakav stranik[26] iz Sarovske pustinje od oca Serafima i rece mu: "Otac Serafim mi je naredio,
da ti kazem: Toliko godina boravis u zatvornistvu, sramota je da te savladjuju djavolje pomisli - da
ostavis svoje mesto. Nikuda ne odlazi! Presveta Bogorodica zapoveda ti da tu ostanes". - Rekavsi
to, stranik se pokloni i ode. A kada ga stadose traziti, ne mogose ga naci ni u manastiru ni oko
manastira.
Dok se jos nista nije znalo o ugodniku Bozjem Mitrofanu, prvom episkopu Voroneskom, i o
njegovom predstojecem proslavljenju, posto jos nije bilo nikakvih otkrivenja ni znamenja,
prepodobni Serafim je sa nekoliko svojerucno napisanih reci cestitao preosvecenom arhiepiskopu
voroneskom Antoniju otkrivanje svetih mostiju ugodnika Bozjeg Mitrofana.
Jednom mirjaninu, nekom A. G. Vorotilovu, sveti starac je ne jedanput govorio, da ce na Rusiju
ustati tri drzave i mnogo je iznuriti; ali ce je i Gospod zbog Pravoslavlja pomilovati i sacuvati. U to
vreme ove su reci bile nepojmljive; no kasnije su dogadjaji objasnili, da je starac govorio o
Krimskom ratu.
Od 1831 godine prepodobni otac je mnogima govorio o pretstojecoj gladi, i Sarovska ce obitelj po
njegovom savetu, snabdela hranom za sest godina, te blagodareci tome u njoj nije bilo gladi. Kada
ce y Rusiji prvi put pojavila kolera, prepodobni je otvoreno izjavljivao da nje nece biti ni u Sarovu
ni u Divjejevu, sto ce y potpunosti obistinilo, jer od prve kolere nije umro nijedan covek ni u
Sarovu ni u Divjejevu.
Po svome blagodatnom daru prozorljivosti sveti starac je podjednako video i proslost i buducnost,
sa nekoliko reci ocrtavao predstojeci zivot coveku, i govorio reci i davao savete, koji su izgledali
cudni, ali su ih kasniji dogadjaji opravdali, i time ih obelodanili kao pune duha prozorljivosti.
Svojim darom prozorljivosti sveti Serafim je donosio raznovrsne koristi bliznjima. Tako, jednom
doputova iz Penze u Sarov pobozna udovica djakona, po imenu Evdokija. Zeleci da uzme blagoslov
od prepodobnog oca, ona ga sa mnostvom naroda doprati iz bolnicke crkve, i stade pozadi svih,
podaleko od njegove kelije, cekajuci svoj red. Medjutim, sveti starac, ostavivsi sve, odjednom je
viknu: "Evdokija! hodi ovamo brze!" Evdokija se veoma zacudi sto je on zovnu po imenu, kada je
nikad nije bio video. I pridje mu sa osecanjem strahopostovanja i trepeta. Otac Serafim je
blagoslovi, dade joj svetu naforu i rece joj: "Treba da pozuris kuci, da bi sina zatekla kod kuce".
Evdokija pozuri, i stvarno jedva zatece sina svog kod kuce: u njenom odsustvu uprava Penzenske
seminarije izabrala je njenog sina za studenta Kijevske Duhovne Akademije, i posto je Kijev daleko
od Penze, trebalo ga je sto pre ispratiti. I ovaj njen sin, po zavrsetku Akademije, zamonasi se
dobivsi ime Irinarh; zatim je bio nastavnik po seminarijama, rektor i najzad episkop.
Blagocestiva udovica Pelagija Ivanovna Skarina, ziteljka grada Arzamasa, jos izmalena imala je
zelju da stupi u monastvo. No otac Serafim, na pet godina do svoje koncine, pretskaza joj da ce biti
sirota, da ce se udati, da ce imati sedmoro dece, - pri cemu ih prozorljivi starac nazva sve po imenu,
- i da ce zatim izgubiti muza. Mada su ova predskazanja rano izrecena, ona su se sva u potpunosti
ispunila.
Varosanki Balahni Zajajevoj prepodobni otac je savetovao da neizostavno stupi u manastir; ali ona
je odbijala. On joj kaza i razlog zasto joj to savetuje. "Bices nesrecna u braku, - rece joj, - imaces
mnogo dece; ali ces muza izgubiti, i ostaces udovica; i trpeces jos vecu oskudicu nego pri muzu". -
Zajajeva ne poslusa starcev savet, udade se, i posle je gorko zalila: jer se sve reci oca Serafima
ispunise na njoj.
Nadezda Teodorovna Ostrovska kazivase sledece: Moj rodjeni brat, potpukovnik V. T. Ostrovski, po
poruci nase tetke, koja je imala veliku veru prema ocu Serafimu, ode u Sarovsku pustinju k tome
prozorljivom starcu. Otac Serafim primi moga brata vrlo milostivo i, izmedju ostalih pouka,
odjednom mu rece: "Ah, brate Vladimire, kakav ces ti biti pijanica!" - Ove reci silno ogorcise i
ozalostise moga brata. On je imao od Boga mnoge darove, i sve ih je upotrebljavao na slavu Boziju;
prema ocu Serafimu gajio je duboku odanost, a prema potcinjenima bio je kao nezni otac. Zato je
on sebe smatrao veoma udaljenim od pijanstva, koje ne dolikuje njegovom zvanju i nacinu zivota.
Prozorljivi starac, primetivsi njegovu smucenost, rece mu i ovo: "Uostalom nemoj da se smucujes, i
nemoj se zalostiti: Gospod ponekad popusta da ljudi usrdni k Njemu zapadnu u uzasne poroke, i to
radi toga da oni ne bi zapali u jos veci greh - visokoumlje, uobrazenost. Tvoje ce iskusenje proci,
miloscu Bozjom, i ti ces smireno provoditi ostale dane svoga zivota; samo ne zaboravljaj svoj
greh". - Ovo cudno pretskazanje starca Bozjeg stvarno se potom i zbi. Zbog raznih rdjavih okolnosti
moj brat zapade u tu nesrecnu strast - pijanstvo i, na opstu zalost svih srodnika, on provede nekoliko
godina u tom nesrecnom stanju. No najzad, zbog molitava oca Serafima i zbog svoje
prostosrdacnosti, on bi pomilovan od Gospoda: ne samo on ostavi svrj predjasnji porok, nego i sav
nacin svoga zivota potpuno izmeni, starajuci se da zivi po evandjelskim zapovestima, kao sto
hriscaninu dolikuje.
Godine 1832 neki spahija Bogdanov udostoji se videti prepodobnog oca Serafima u Sarovskoj
pustinji. U razgovoru, pored osgaloga, Bogdanov upita blazenog podviznika, sta bi mu on nalozio
da cita. Sveti podviznik odgovori: "Evandjelje po cetiri glave dnevno, od svakog evandjelista po
jednu, i jos zivot pravednoga Jova. Jer, iako mu govorase zena da je bolje da umre, on ipak sve
trpljase i spase se. Usto, nemoj zaboravljati da saljes darove onima koji ti nepravdu nanese".
Na pitanje Bogdanova, treba li se leciti u bolestima, i kako uopste provoditi zivot, bogomudri
podviznik odgovori: "Bolest ociscuje grehe. Ipak, kako ti je volja. Idi srednjim putem; ne uzimaj na
sebe ono sto je iznad tvojih moci - pasces, i djavo ce ti se nasmejati; ako si mlad, uzdrzavaj se.
Jednom djavo predlozi nekom pravedniku da skoci u provaliju, na sto ovaj pristade, ali ga Grigorije
Bogoslov zadrza. Evo sta da radis: kada te ruze - ne ruzi; kada te gone - trpi; kada te sramote -
hvali; osudjuj sam sebe, pa te Bog nece osuditi; potcinjavaj volju svoju volji Gospodnjoj; nikada ne
laskaj; znaj sta je dobro i zlo u tebi, - blazen covek koji to zna; ljubi bliznjega svog, bliznji tvoj je -
delo tvoje. Ako zivis po telu, pogubices i dusu i telo; ako pak po Bogu, spasces ih obadvoje. Ovi su
podvizi veci nego ici na bogomolju u Kijev, ili i dalje". - Poslednje reci oca Serafima odnosile su se
na moju zelju da otputujem na bogomolju u Kijev i dalje, ako on blagoslovi. No, stvar je u tome, sto
ja ovu svoju zelju nisam bio saopstio ocu Serafimu, a on je saznao za nju jedino darom
prozorljivosti, koji je imao po blagodati Bozjoj.
Sem dara prozorljivosti Gospod bese obdario prepodobnog Serafima blagodacu isceljivanja telesnih
neduga i bolesti. Jos ranije, u 1823 godini, pre nego sto on konacno ostavi svoj zatvor, on ucini
jedno porazavajuce cudo: isceli od neizlecive bolesti susednog zemljoposednika M. V. Mantorova.
Kada bolest ovoga uze pretece razmere, te mu parceta kostiju stadose ispadati iz nogu, i svaka nada
u pomoc medicine bese izgubljena, rodjaci i poznanici posavetovase Mantorovu da otide k ocu
Serafimu, o cijem se svetom zivotu slava vec bese pronela sirom cele Rusije. I Mantorova, cije
imanje bese udaljeno cetrdeset kilometara od Sarova, odvezose k ocu Serafimu u Sarov. Sa velikom
mukom Mantorov bi unesen pod trem kelije blagodatnog zatvornika, koga sa suzama stade moliti
da ga isceli od uzasnog neduga. Tada ga starac sa ocinskom ljubavlju i srdacnim saucescem upita,
da li on veruje u Boga. I kada mu bolesnik trokratno ispovedi svoju cvrstu i potpunu veru u Boga,
prepodobni mu umilno rece: "Radosti moja! ako ti tako verujes, onda veruj i u to, da je sve moguce
od Boga onome koji veruje, pa stoga veruj da ce Gospod i tebe isceliti, a ja, ubogi Serafim,
pomolicu se .
Posle toga on se povuce u svoju keliju i, kratko vreme zatim, on izadje otuda sa svetim jelejem iz
kandila pred ikonom Bozje Matere "Umilenje", naredi Mantorovu da obnazi noge, i on pomaza
bolesna mesta. I tog casa, kraste od rana sto pokrivahu telo, za tren oka otpadose, i Mantorov dobi
iscelenje, i bez icije pomoci sam izadje iz kelije sarovskog cudotvorca. A kada se Mantorov, osetivsi
da je isceljen, od radosti baci prepodobnome pred noge, celivajuci ih i blagodareci za iscelenje,
starac ga podize i strogo mu rece: "Zar je Serafimovo delo da umrtvljuje i ozivljuje, nizvodi u pakao
i izvodi, - sta je tebi, prijatelju? To je delo Jedinog Gospoda, koji ispunjuje volju onih koji Ga se
boje i slusa molitvu njihovu. Gospodu svemogucem i Precistoj Materi Njegovoj odaj blagodarnost".
- Sa tim recima smirenomudri ugodnik Bozji otpusti Mantorova.
He manje porazavajuce iscelenje izvrsi sveti starac 1827 godine nad nekrm zenom Aleksandrom
Lebedjevom. Ona je vise od godine dana patila od nekih strasnih neobjasnjivih nastupa, pracenih
bljuvanjem, skrgutom zuba, grcenjem celoga tela, posle cega je ona bivala potpuno onesvescena.
Takvi nastupi desavali su joj se svakodnevno. Lekovi lekarski nisu nista pomagali. Jedan iskusan,
verujuci i cestit lekar, koji vrlo zauzimljivo i usrdno upotrebi sve svoje znanje i umenje najzad joj
dade savet da se osloni na volju Svevisnjega i da od Njega iste pomoc i zastitu, jer je niko od ljudi
izleciti ne moze. To izazva duboku tugu kod bolesnicinih srodnika, a nju baci u ocajanje. No jedne
noci k njoj se javi jedna nepoznata zena, veoma stara, i kada prestravljena bolesnica stade citati
molitvu svetome Krstu, zena joj rece: "He plasi se mene; i ja sam takvo isto ljudsko bice, samo sada
nisam iz ovoga sveta, vec sam iz carstva mrtvih. Ustani sa postelje svoje i pohitaj sto brze u
Sarovsku obitelj k ocu Serafimu: on te sutra ocekuje kod sebe i iscelice te". Bolesnica se usudi da je
upita: "A ti ko si i otkuda si?" Starica odgovori: "Ja sam iz Divjejevskog manastira, prva
nastojateljica - Agatija".
Sutradan rodjaci povezose bolesnicu u Sarov, pri cemu ona putem dobi strahovite nastupe i grceve.
U Sarov stigose posle kasnije liturgije u vreme trapeze bratije, kada se prepodobni otac Serafim
zatvarao i nikoga nije primao. No priblizivsi se k njegovoj keliji, bolesnica jos ne bese uspela da
satvori uobicajenu molitvu, a starac izidje k njoj, uze je za ruku i uvede u svoju keliju. U keliji joj
metnu epitrahilj na glavu, tiho izgovori molitve Gospodu i Presvetoj Bogorodici, zatim je napoji
bogojavljenskom vodom, dade joj parcence nafore i tri dvopeka, i rece joj: "Svaki dan uzimaj po
dvopek sa svetom vodom; a otidi u Divjejevo na grob sluskinje Bozje Agatije, uzmi sebi zemlje i
napravi koliko mozes poklona: Agatija te sazaljeva i zeli ti isceljenje". Onda dodade: "Kada ti bude
tesko, ti se pomoli Bogu i reci: Oce Serafime, pomeni me na molitvi i pomoli se za mene gresnu, da
ne bih opet zapala u ovu bolest od protivnika i neprijatelja Bozjeg". Tada od bolesnice otide nedug
primetno sa velikim sumom. I bolest joj se vise nije vracala. I posle toga ona rodi cetiri sina i pet
kceri.
Septembra 1831 godine doputova iz Simbirske i Nizegorodske gubernije spahija Nikolaj Motovilov,
sav bolestan, i bi cudesno isceljen molitvama oca Sarafima. U svojoj zabelesci, koja se cuva u
Divjejevskom manastiru, on ovako pise o svom isceljenju: "Veliki starac Serafim isceli me od
teskih i neverovatnih, velikih reumaticnih i drugih bolova i bolesti: celo mi telo bese oduzeto, noge
zgrcene i u kolenima otecene, na ledjima i slabinama rane; od svega toga neizlecivo sam patio
preko tri godine. Moje isceljenje dogodi se na sledeci nacin. Petog septembra 1831 godine ja bih
dovezen u Sarovsku pustinju; 7 i 8 septembra, na dan Rozdestva Bozje Matere, bih udostojen dvaju
razgovora sa bacuskom ocem Serafimom u njegovoj manastirskoj keliji, ali isceljenje jos ne dobih.
A 9 septembra mene odvezose k njemu u obliznju pustinjicu njegovu, u blizini njegovog studenca, i
cetiri coveka koji me na rukama nosahu a peti mi podrzavase glavu, prinesose me k njemu,
okruzenom masom posetilaca sa kojima je on razgovarao; moji nosioci me smestise na njegovoj
livadici pored jednog ogromnog i vrlo debelog bora na obali reke Sarovke. Na moju molbu, da mi
pomogne i isceli me, on mi rece: "Pa ja nisam doktor; treba doktorima ici kada ko hoce da se leci od
kakvih bilo bolesti". Ja mu onda podrobno ispricah moje patnje, i kako sam oprobao sve glavne
nacine lecenja, ali iscelenje ne dobih. Meni vec ni u cemu nema spasa, a nemam druge nade na
isceljenje od mojih bolesti osim blagodati Bozje. Ali posto sam gresan i sam nemam slobode ka
Gospodu Bogu, to prosim njegove svete molitve, da bi me Gospod iscelio. On me onda upita: "A
verujete li Vi u Gospoda Isusa Hrista da je On Bogocovek, i u Njegovu Precistu Boziju Mater da je
Ona Prisnodjeva?" Ja odgovorih: "Verujem". "A verujes li, - nastavi on da me pita, - da Gospod,
koji je ranije sve neduge po ljudima isceljivao trenutno i jednom recju svojom ili dodirom svojim,
moze i sada tako isto lako i trenutno isceliti jednom recju svojom one sto trebaju Njegovu pomoc, i
da je zauzimanje za nas Bozje Matere pred Njim svemocno, i da Vas na Njeno zauzimanje Gospod
Isus Hristos moze i sada isto tako trenutno i jednom recju potpuno isceliti?" Ja odgovorih, da svemu
tome istinski od sve duse i srca verujem i da, kad ne bih verovao, ne bih ni naredio da me dovezu
ovde kod njega. "Ako dakle verujete, - zavrsi on, - onda ste Vi vec zdravi!" "Kako zdrav, - upitah ja,
kada me moji ljudi i Vi drzite na rukama?" He, - rece mi on, - vi ste sada svim telom svojim vec
potpuno zdravi najzad". I on naredi ljudima koji me drzahu na svojim rukama da otstupe od mene, a
on me sam uze za ramena, podize me sa zemlje i postavivsi me na noge, rece mi: "Sigurnije stojte,
cvrsce se drzite nogama na zemlji! eto tako! ne plasite se, vi ste sada potpuno zdravi". I zatim
dodade, radosno me posmatrajuci: "Eto, vidite li kako vi sada dobro stojite". Ja odgovorih: "Hteo ne
hteo ja dobro stojim, zato sto me Vi dobro i cvrsto drzite". Tada on, odvojivsi svoje ruke od mene,
rece: "E pa eto, sada vas vec i ja ne drzim, a vi i bez mene cvrsto stojite. Hodajte smelo, bacuska
moj, Gospod vas isceli; hajde krenite se s mesta". I uzevsi me za ruku jednom svojom rukom a
drugom me pomalo gurkajuci sledja, on me povede po travi i po neravnoj zemlji oko velikog bora
govoreci: "Eto, vase bogoljublje, kako ste vi dobro krenuli!" Ja odgovorih: "Zato sto me vi izvolite
dobro voditi". "He, - rece mi on na to, odvojivsi od mene svoju ruku: "Sam Gospod je izvoleo da
vas potpuno isceli, i sama Bozja Majka Ga umoli za to. Vi cete i bez mene sada krenuti, i svagda
cete dobro ici; hajde, krenite se..." I stade me gurati, da bih ja isao. "Ta tako cu pasti i povrediti se
..." "He, - protivrecase mi on, - necete se povrediti nego cete cvrsto poci..." I kada ja osetih u sebi
nekakvu silu koja Me tu oseni odozgo, ohrabrih se malo i podjoh sigurnim korakom. On me onda
odjednom zaustavi i rece Mi: "Dosta je!". Pa me upita: Sta dakle, jeste li se sada uverili da vas
Gospod isceli u svemu, i to potpuno? Uze Gospod bezakonja vasa i grehe vase ocisti. Vidite li
kakvo cudo Gospod ucini s vama. Stoga nesumnjivo verujte svagda u Njega - Hrista Spasitelja
naseg, i cvrsto se uzdajte u Njegovo milosrdje prema vama; zavolite Ga svim srcem, priljubite se uz
Njega svom dusom Svojom, i vazda se nepokolebljivo nadajte u Njega, i blagodarite Caricu
Nebesku za Njenu veliku milost prema vama. No posto vas je vase trogodisnje stradanje silno
iznurilo, to vi Sada nemojte naglo da hodite po mnogo, nego postepeno: malo po malo navikavajte
se na idenje i cuvajte svoje zdravlje kao dragoceni dar Bozji..." I jos dosta porazgovaravsi sa mnom,
on me otpusti u gostoprimnicu potpuno zdrava. A posto mnogi bogomoljci behu sa mnom pri
isceljenju mom, i behu se pre mene vratili u manastir, to oni vec behu razglasili svima o velikom
cudu ovom".
Posle svog isceljenja Motovilov postade vrlo cest posetilac manastira. Za vreme jednog svog
razgovora sa starcem Serafimom krajem novembra 1831. on je imao srecu da vidi svetoga starca
ozarenog Blagodacu i obasjanog svetloscu. Tada mu je starac rekao da zivot hriscanina treba da
bude zivot u Svetom Duhu.
Evo sta prica Nikola Motovilov u svojoj zabelesci, koja se cuva u arhivi manastira Divjejeva, a koju
je zabelesku objavila 1903. godine njegova udovica Jelena Motovilova[27].
Dan je bio oblacan, prica Motovilov; zemlja bese pokrivena debelim snegom, koji je stalno padao,
kada me otac Serafim postavi da sednem pored njega na jedno oboreno stablo. Gospod mi je otkrio,
rece mi, da ste vi u detinjstvu zeleli da saznate koji je cilj hriscanskog zivota. Vama su savetovali da
posecujete crkvu, da se molite, da cinite dobra dela, jer se u tome, govorili su, sastoji cilj
hriscanskog zivota. Ali vas taj odgovor nije mogao da zadovolji. Stvarno, molitva, post, nocna
bdenja kao i svi drugi hriscanski podvizi, dobri su kao takvi; ali cilj naseg zivota nije da samo to
ispunjavamo, jer su to samo sredstva. Pravi cilj hriscanskog zivota je da zadobijemo Duha Svetoga.
Morate znati da samo ono dobro delo donosi plodove Duha Svetog, koje je ucinjeno iz ljubavi
prema Hristu. Prema tome, zadobijanje ovog Duha je cilj naseg zivota. - U kom smislu vi govorite
da treba zadobiti Duha Svetog, zapitah oca Serafima; ja to dobro ne razumem. - Zadobiti znaci
steci, rece mi on. Vi sigurno znate sta znaci steci novac. To isto vazi i za Svetog Duha. Cilj
zemaljskog zivota za obicnog coveka je da zaradi novac, ili da stekne pocasti, odlikovanja i
nagrade. Sveti Duh je takodje kapital, i to veciti kapital i jedino blago koje nikada ne prestaje.
Svako delo ucinjeno iz ljubavi prema Hristu donosi blagodat Svetoga Duha; u svakom slucaju,
molitvom se to najlakse postize, jer je ona orudje kojim uvek raspolazemo. Moze se dogoditi da
biste hteli da idete u crkvu, ali da crkva nije blizu, ili da je sluzba svrsena. Ili imate zelju da udelite
prosjaku, ali njega nema; ili zelite da budete neporocni, ali zato nemate snage. Ali molitva, za nju
uvek ima mogucnosti, ona je dostupna kako bogatom tako i siromahu, kako ucenom tako i prostom,
jakom kao i slabom, zdravom kao i bolesnom, pravednom kao i gresnom. Snaga molitve je
ogromna i, vise nego sve drugo, ona daje Duha Svetoga. - Oce, rekoh, vi sve vreme govorite o
blagodati Duha Svetoga, koju treba zadobiti, ali kako i gde je mogu videti? Dobra dela su vidljiva, a
zar Duh Sveti moze biti vidljiv? Kako mogu znati da li je On sa mnom ili nije? - Blagodat Svetoga
Duha, koja nam je data prilikom Krstenja, sija u nasem srcu uprkos nasim gresima i tami koja nas
okruzuje. Ona se pojavljuje u neiskazanoj svetlosti onima preko kojih Gospod najavljuje svoju
prisutnost. Sveti Apostoli su opipljivo osetili prisutnost Duha Bozjeg. - Zapitah ga: Kako bih ja
licno mogao da postanem svedok? - Tada otac Serafim obavi ruku oko mene i rece mi: Prijatelju, mi
smo sada obojica u Duhu, ti i ja. Zasto ne gledas u mene? - Oce, ne mogu da vas gledam, jer je vase
lice postalo svetlije od sunca i oci su mi zasenjene. - He plasite se, vase Bogoljubije, jer ste i vi sada
postali svetli kao i ja. I vi ste sada ispunjeni Duhom Svetim, inace ne bi vam bilo moguce da me
vidite takvim. - I nagnuvsi se prema meni, sapnu mi blago na uvo: Svim srcem molio sam Gospoda
da vas udostoji da vidite, telesnim ocima, ovaj silazak Njegovog Duha. I evo, uzvisena milost
utesila je vase srce kao sto majka tesi svoju decu. Dakle, prijatelju, zasto me ne pogledate? He bojte
se nicega, Gospod je sa vama! - Ja ga tada pogledah i sav pretrnuh. Zamislite: u sredini sunce, pri
njegovom najsjajnijem blistanju podnevnog lucezarja vidite lice coveka koji sa vama razgovara.
Vidite pokrete njegovih usana, izraz njegovih ociju, cujete njegov glas, osecate da jedna njegova
ruka lezi na vasem ramenu, ali ne vidite ni tu ruku, ni to lice, vec jedino tu zaslepljujucu svetlost
koja se rasprostire svuda oko vas, i koja obasjava svojim sjajem snezni pokrivac kojim je pokriven
proplanak, kao i snezne pahuljice koje padaju poput belog praha. - Sta osecate? zapita otac Serafim.
- Tisinu i mir koje ne mogu izraziti, rekoh. - Sta jos osecate? pitase on. - Neiskazanu radost koja
ispunjava moje srce, odgovorih. - Ta radost koju osecate nistavna je kada se uporedi sa onom
radoscu za koju je receno "da oko jos ne vide, i uho ne cu, i u srce coveku ne dodje, sto ugotovi Bog
onima, koji ga ljube" (I Kor. 2, 9). Nama su dati samo nagovestaji ove radosti, ali sta kazati o pravoj
radosti? Sta jos osecate, vase Bogoljubije? - Neiskazanu toplotu, rekoh ja. - Kakvu, prijatelju! Mi
smo u sumi, sada je zima i svuda je sneg oko nas... Kakva je to toplota koju osecate? - Odgovorih:
Kao kada bih se kupao u toploj vodi. Osecam takodje miris, kakav nikad do sada nisam osetio. -
Znam, znam, rece on, ja vas hotimicno pitam. Taj miris koji osecate je blagouhanije Duha Bozijeg.
A ta toplota o kojoj govorite nije u vazduhu, vec u nama. Zagrejani njom, pustinjaci se nisu bojali
zime, jer su bili odeveni blagodatnom haljinom, koja im je zamenjivala odelo. Carstvo Bozije nalazi
se unutra u nama. Stanje u kome smo sada dokaz je za to. Eto sta znaci biti ispunjen Svetim
Duhom. - Da li cu se secati ove milosti koja nas je danas posetila? zapitah ja. - Verujem da ce vam
Gospod pomoci da sacuvate ovo u svom srcu, jer to nije dato samo radi vas jednoga, vec preko vas,
ostalom svetu. Idite s mirom i neka Gospod i Njegova Presveta Majka budu sa vama! - Kada sam ga
napustio, zavrsava Motovilov, vidjenje nije prestajalo: starac je bio u istom polozaju koji je imao u
pocetku razgovora i neiskazana svetlost koju sam video svojim ocima, produzavala je da ga i dalje
obasjava".
Besomucnike prepodobni otac Serafim isceljivase svojim prisustvom, krstom i molitvom. Ja bejah
svedok, - kazivao je seljak Lihacevski, koji je radio u Sarovu, - kada nekolicina ljudi privedose ka
tremu pustinjske kelije oca Serafima jednu besomucnu zenu, koja se celim putem odupirala a pred
samim tremom pala i, zabacivsi glavu nazad, vikala: "Sazeci ce, sazeci ce!" Otac Serafim izadje iz
kelije i, posto zena ne htede da otvori usta, on joj silom sunu nekoliko kapljica svete vode. Ja, i svi
mi ugledasmo gde tog trenutka iz njenih usta izadje kao nekakav oblak od dima. A kad je starac
odmah zatim ogradi krsnim znakom i sa blagoslovom satvori nad njom svetu molitvu, besomucnica
se osvesti i sama se stade moliti. Docnije, ugledavsi je u sarovskoj sabornoj crkvi potpuno zdravu,
ja je upitah, sta ona sada oseca. "Hvala Bogu, odgovori ona, sada ne osecam predjasnju bolest".
Mnogo raznih cudesa ucini prepodobni Serafim nad teskim bolesnicima; mnoga su od njih
zapisana, a mnoga su ostala urezana samo na tablicama srca isceljenih. Mi smo samo neka
spomenuli. I u svim tim slucajevima oblagodaceni starac imao je obicaj da bolesnike pomazuje
uljem iz kandila, koje je gorelo pred njegovom kelejnom ikonom Bogomatere "Umilenje". I kada su
ga pitali, zasto on to radi, on je odgovorio: "Mi citamo u Svetom Pismu da su apostoli mazali uljem
mnoge bolesnike i isceljivali ih. A mi, kome cemo sledovati ako ne apostolima?" I bolesnici,
pomazivani prepodobnim, dobijahu isceljenje.
Vreme, koje prepodobnom ocu nasem Serafimu ostajase od sna i poslovanja sa posetiocima, on
provodjase u molitvi. Vrseci sa svom tacnoscu i usrdjem molitveno pravilo radi spasenja svoje duse,
on bese u isto vreme veliki molitvenik i posrednik pred Bogom za sve zive i pokojne pravoslavne
hriscane. Radi toga je on pri citanju Psaltira na svakoj Slavi nepropustljivo uznosio od sveg srca
sledece molitve:
1. Za zive: "Spasi, Gospode, i pomiluj sve pravoslavne hriscane i one koji na svakom mestu
vladavine Tvoje zive pravoslavno; podaj im, Gospode, dusevni mir i telesno zdravlje i prosti im
svaki greh voljni i nevoljni; i svetim molitvama njihovim pomiluj i mene jadnog".
2. Za pokojne: "Upokoj, Gospode, duse preminulih slugu Tvojih: praotaca, otaca i brace nase koji
ovde pocivaju i svuda preminule pravoslavne hriscane; podaj im, Gospode, carstvo i ucesce u Tvom
beskonacnom i blazenom zivotu, i prosti im, Gospode, svaki greh voljni i nevoljni".
U molitvi za pokojne i za zive kod prepodobnog oca Serafima narociti znacaj imadjahu vostane
svece, koje u njegovoj keliji gorahu pred svetinjom. To objasni novembra meseca 1831 godine sam
sveti podviznik otac Serafim u razgovoru sa Nikolajem Motovilovim. Motovilov kazivase: "Videvsi
kod bacuske oca Serafima mnoga kandila, narocito mnoge gomile vostanih sveca, i velikih i malih,
na raznim okruglim posluzavnicima, na kojima se od mnogogodisnjeg kapanja sveca behu
obrazovali citavi vostani brezuljcici, ja pomislih u sebi: zasto li to bacuska otac Serafim pali tako
mnogo sveca i kandila, te stvara u svojoj keliji nepodnosljivu vrucinu? A on, kao primoravajuci
moje pomisli da umuknu, rece mi: "Vi zelite znati, vase bogoljublje, zbog cega ja palim tako mnogo
kandila i sveca pred svetim ikonama Bozjim. Evo dakle zbog cega. Ja imam, kao sto je i vama
poznato, mnogo osoba koje su raspolozene prema meni i cine mnoga dobra vodenicnim siroticama
mojim[28]. Oni mi donose zejtin i svece i mole da se pomolim za njih. I kada citam ovoje pravilo,
ja ih u pocetku pomenem jedanput. A posto je mnogo imena, i ja ne mogu da ih ponavljam na
svakom mestu pravila gde treba, i vremena bi mi nedostalo za vrsenje moga pravila, to ja i palim
sve te svece za njih na zrtvu Bogu, za svakoga po jednu svecu, za neke pak po jednu veliku svecu
za nekoliko njih, za neke opet stalno prisluzujem kandila; i gde treba na pravilu da ih pomenem, ja
govorim: Gospode, pomeni sve te ljude, sluge Tvoje, za cije duse ja ubogi pripalih Tebi ove svece, i
kandila. A da to nije moj izum, ljudski izum ubogog Serafima, ili prosto neka moja revnost, ni na
cemu bozanstvenom nezasnovana, ja cu vam kao potvrdu navesti reci Bozanstvenoga Pisma. U
Bibliji se kaze da Mojsije cu glas Gospoda koji mu govorase: Mojsije, Mojsije! reci bratu svom
Aronu, da pali preda mnom kandila i danju i nocu, jer mi je to po volji, i ta mi je zrtva
blagoprijatna. - Eto, vase bogoljublje, zbog cega je sv. Crkva Bozja primila kao obicaj da se u sv.
hramovima i u domovima hriscanskim pale kandila pred svetim ikonama Gospoda, Bozje Majke,
svetih Andjela i svetih ljudi koji su ugodili Bogu".
Jednom je veliki molitvenik, prepodobni otac nas Serafim, primecen gde za vreme molitve stoji u
vazduhu. O tome knjeginja E. S. S. kazuje ovo. K njoj doputova iz Petrograda njen bolesni bratanac
G. J. He oklevajuci dugo, ona ga odveze u Sarov k ocu Serafimu. Mladi covek je patio od takvog
neduga i slabosti, da su ga na krevetu uneli u manastirsko dvoriste. U to vreme otac Serafim stajase
na vratima svoje manastirske kelije, kao ocekujuci da sretne raslabljenog. I odmah naredi da
bolnika unesu u njegovu keliju. I obrativsi se bolesniku, on mu rece: "Ti se, radosti moja, moli; i ja
cu se moliti za tebe; samo pazi, lezi kako lezis, i na drugu stranu se ne okreci". Bolnik dugo lezase,
pokoravajuci se recima starca. No trpljenje mu oslabi, i radoznalost ga potstace da pogleda sta
starac radi. I on, osvrnuvsi se, ugleda oca Serafima gde stoji na vazduhu u molitvenom stavu, i od
neocekivanosti i neobicnosti onoga sto vide on vrisnu. Posto zavrsi molitvu, otac Serafim mu pridje
i rece: "Eto, ti ces sada svima pricati da je otac Serafim - svetac, moli se na vazduhu... Gospod ce te
pomilovati... No ti pazi, ogradi sebe cutanjem i ne pricaj to nikome do dana moga prestavljenja,
inace ce ti se bolest tvoja opet vratiti". G. J. stvarno ustade sa postelje i, mada oslanjajuci se na
druge, ipak on na svojim nogama izadje iz kelije. U manastirskoj gostoprimnici ga sa svih strana
saletahu pitanjima, kako je i sta radio otac Serafim, i sta je govorio. Ali on, na cudjenje svih, ne rece
ni reci. I mladi covek, iscelivsi se potpuno, otputova u Petrograd. A posle izvesnog vremena on opet
doputova kod svoje tetke, kneginje E. S. S. Tu saznade da se blazeni starac otac Serafim upokojio
od trudova svojih. I tada isprica o njegovom moljenju na vazduhu.
A o "Bogoslovskom izvoru", koji dobi naziv "Serafimov studenac", sveti starac pricase kasnije: "Ja
se molih da ova voda u studencu isceljuje od bolesti". - I tada voda ovog izvora dobi narocita,
neobicna i celebna svojstva, koja se i do danas odrzavaju. Ta se voda ne kvari, makar godinama
stajala u nezatvorenim sudovima. Njome se u svako doba godine, cak i za vreme najjacih mrazeva,
polivaju i umivaju bolesni i zdravi, i to im koristi. Mnogima koji su patili od strasnih rana
prepodobni Serafim je naredjivao da se omiju vodom iz tog studenca, - i svi su od toga dobijali
isceljenje. Neki su, umivsi se ovom vodom, progledali; drugi su, pijuci od nje, brzo se isceljivali od
unutrasnjih neduga i sa odra teskih bolesti ustajali zdravi i cili.
Za vreme kolere tridesetih godina proslog stoleca sticalo se na "Serafimov studenac" ne malo
vernih, cak iz najudaljenijih pokrajina, i po veri svojoj dobijali od njegove celebne vode olaksanje i
isceljenje, Tako i konjicki kapetan Teplov, cije se imanje nalazilo u Ekaterinoslavskoj guberniji, gde
je kolera stala kositi, opomenu se da mu je prepodobni Serafim ranije, kao uzgred, govorio: "Kada
te bude snasla neka nevolja, ti navrati k ubogom Serafimu u keliju; on ce se pomoliti za tebe". I ovo
secanje potstace ga da se sa svojom zenom iz daljine obrate starcu Serafimu, da ih izbavi od
pagubne bolesti. I gle, iduce noci sveti starac se javi u snu zeni Teplova i naredi joj da se uputi na
Bogoslovski izvor, da uzme vode sa njega, pa da se napije od nje i omije njome ona, njen muz,
ukucani i sva posluga. Sa potpunom verom u moc molitvenog zastupnistva ugodnika Bozjeg
Serafima Teplovi otputovase na izvor, napise se vode i umise, pa vodom napunise citavo bure i
odvezose na svoje imanje. I stvarno, oboleli ljudi na imanju Teplova, od kojih mnogi vec behu na
samrti, cudesno se iscelise, upotrebivsi ovu vodu, i otada niko vise ne umre od kolere na imanju
Teplova.
Uticaj blagodatnog starca nije se ogranicio samo na Sarovsku pustinju. Izuzetni znacaj on je imao
za razvice mesnog zenskog monastva. Narocito su dirljivi bili odnosi prepodobnog Serafima prema
Divjejevskom sestrinstvu, osnovanom oko 1780 spahinicom, udovicom pukovnika, Agatijom
Meljgunovom. Ostavsi udovica u mladim godinama, ona poce gajiti nameru da svoj zivot posveti
Bogu. Sa tim ciljem ona obidje mnoga sveta mesta. I gle, odmarajuci se na dvaestak kilometara od
Sarovske obitelji u selu Divjejevu, ona u polusnu vide Majku Bozju, koja joj nalozi da ostane na
tom mestu i podigne hram u cast Kazanske cudotvorne ikone Njene. Kasnije se Meljgunovoj, koja
primi monastvo sa imenom Aleksandra, pridruzise i druge podviznice, te tako bi polozen pocetak
Divjejevskoj obitelji, sa kojom je neodvojivo vezano ime prepodobnog Serafima Sarovskog. Jos
sama osnivacica Divjejevske obitelji, umiruci, poveri buducu sudbu sestara prepodobnom Serafimu,
tada jerodjakonu. I blazeni starac Pahomije, iguman sarovski, ostavljajuci ovaj svet, poveri ocu
Serafimu staranje o Divjejevskoj zajednici. Prepodobni Serafim se starase o njoj sa pravom
ocinskom ljubavlju i brigom. Divjejevske sestre su odlazile k njemu za blagoslov i pomoc u raznim
teskocama i nedoumicama. Starac im je starateljski davao dobre i dusekorisne savete, svom dusom
se unoseci u njihov zivot i poredak.
Molitvama prepodobnog i sredstvima dobrotvora, isceljenih prepodobnim, Divjejevsko je
sestrinstvo raslo. Ujedno sa tim, sveti Serafim razdeli obitelj na dve polovine, no pod zajednickom
upravom i rukovodstvom, tako da se na izvesnom rastojanju, pod zasebnom ogradom, podizahu
nove kelije sa posebnim hramom, te se pojavi kao novi manastircic. "Ovo je, govorase prepodobni,
po volji Gospoda i Bozje Matere". Tako uradi ugodnik Bozji, jer je smatrao da je nezgodno i
neprobitacno la ciste deve zive zajedno sa udovicama, koje su neko vreme provele u braku. Po
ukazanju Presvete Bogorodice starac izabra za ovo jedno mesto, nedaleko od Kazanske Divjejevske
crkve, na poklonjenom imanju. I tu podize vodenicu za Divjejevske sestre. Na taj nacin prepodobni
otac Serafim obrazova narocito, takozvano Serafimovsko-Divjejevsko sestrinstvo, odvojeno od
predjasnjeg, koje osnova gorespomenuta Agatija Meljgunova,
Brinuci se o sestrama Divjejevskim, narocito o "svojim vodenicnim sestrama", kako je obicno
prepodobni Serafim nazivao sestre nove odvojene zajednice, on ih je neumorno tesio i bodrio u
svima teskocama i nevoljama mnogotrudnog monaskog zivota. No, blagodareci blagodatnom
uticaju prepodobmog oca, Divjejevska obitelj stade privlaciti k sebi sve vise i vise sestara, koje su
pod ocinskim rukovodstvom svetoga starca trazile bogougodan monaski zivot. Neke su posvecivale
svoj zivot Bogu u Divjejevskoj obitelji iz zahvalnosti za isceljenje, dobijeno molitvama svetoga
starca. Druge pak on je, po svojoj prozorljivosti, od detinjstva kao predodredjivao za ovo, i izrana ih
rukovodio ka stupanju u manastir. A kada bi sestre, bojeci se za buducnost, stale tugovati zbog
materijalne nezbrinutosti i neosiguranosti manastira, on ih je tesio govoreci im da je ovo mesto
izabrala za njih sama Carica Nebeska, i Ona ce ih u svemu pomoci, tako da ce u njih biti i svoj hleb,
i svoje crkve, i svoj ustav crkveni, kao u Sarovu. I dodavao je, da ce i on, "ubogi Serafim", svagda
preklanjati za njih kolena na molitvu. Sestre Divjejevske obitelji behu u potpunom poslusanju
prepodobnom Serafimu. Bez starcevog blagoslova one nista nisu preduzimale. Kada bi koja sestra
na izvesno vreme odlazila iz manastira, ona se i pred odlazak iz obitelji i po povratku u obitelj
javljala prepodobnom po blagoslov.
Starica Divjejevske obitelje Matrona Pljescejeva kazivala je o sledecem cudesnom dogadjaju.
"Stupivsi u Divjejevski manastir, ja sam, po blagoslovu oca Serafima, imala kao poslusanje, da
sestrama spremam hranu. Jednom, zbog slabunjavosti i zbog vrazjeg iskusenja ja zapadoh u takav
dusevni nemir i utucenost, da se resih da necujno i bez blagoslova napustim manastir, - toliko mi se
ucinilo tesko i nepodnosljivo ovo poslusanje. Bez sumnje otac Serafim je provideo moje iskusenje,
jer me je iznenada pozvao da otidem do njega. Ja podjoh k njemu treceg dana po Petrovu dne, i sav
put preplakah. Dosavsi do njegove sarovske kelije, ja pred vratima satvorih, po obicaju, molitvu.
Odgovorivsi: "amin", starac me srete kao cadoljubiv otac i, uhvativsi me za obe ruke, uvede me u
keliju. Onda rece: "Eto, radosti moja, ja te ocekivah celoga dana". Ja mu sa suzama odgovorih:
Bacuska, tebi je poznato kakvo je moje poslusanje; ranije mi je bilo nemoguce doci; i cim sestrama
izdadoh obed, ja odmah krenuh k tebi, i sav put preplakah. - Tada mi otac Serafim svojom
maramicom ubrisa suze, govoreci: "Matuska, suze tvoje ne kaplju uzalud na pod". Pa zatim
privodeci me ka ikoni Carice Nebeske "Umilenje", rece mi: "Pokloni se, matuska, i celivaj, Carica
Nebeska utesice te". Ja nacinih poklon i celivah svetu ikonu, i osetih takvu radost na dusi, da prosto
potpuno oziveh. Posle toga otac Serafim mi rece: "Nu, matuska, sada idi u gostoprimnicu, a sutra
dodji u daljnu pustinjicu". No ja mu na to primetih: Bacuska, ja se bojim da sama idem u daljnu
pustinjicu. - A otac Serafim na to rece: "Ti, matuska, putem do pustinjice citaj naglas neprestano:
Gospode, pomiluj!" I pritom sam otpevusi nekoliko puta: Gospode, pomiluj!
"Ja tako i uradih: sutradan sam celim putem govorila naglas: Gospode, pomiluj! I ne samo nisam
osecala nikakav strah, nego sam stavise osecala u srcu najvecu radost, po molitvama oca Serafima.
Prilazeci k daljnoj pustinjici, odjednom ugledah gde otac Serafim sedi blizu svoje kelije na panju i
pored njega stoji uzasno veliki medved. Ja premreh od straha i povikah na sav glas: Bacuska,
umrecu! - i padoh. Otac Serafim, cuvsi moj glas, udari medveda i mahnu mu rukom. Medved, kao
neki razumni stvor, odmah podje u gustu sumu na onu stranu kuda mu otac Serafim pokaza rukom.
A ja, videci sve to, drhtah od uzasa; i cak kad mi otac Serafim pridje sa recima: "He uzasavaj se! ne
boj se!" ja produzih da vicem: Jaoj, umrecu! - Na to mi starac rece: "He, matuska, neces umreti;
smrt je daleko od tebe; a ovo je radost". I onda me odvede k onom istom panju na kome je malocas
sedeo, pa, pomolivsi se Bogu, posadi me na njega, i sam sede. No tek sto sedosmo, a ono odjednom
se iz guste sume pojavi onaj isti medved, pa prisavsi k ocu Serafimu leze kraj njegovih nogu. Ja
pak, nalazeci se u blizini tako strasnog zvera, spocetka bejah u najvecem uzasu i trepetu. No zatim,
videci da se otac Serafim ophodi sa njim bez ikakvog straha kao sa krotkim jagnjetom, pa ga cak iz
svojih ruku hrani hlebom, ja se postepeno smirih i zivahnuh verom. Tada mi narocito cudesno
izgledase lice velikog oca mog: ono bese svetlo i radosno kao u andjela.
"Naposletku, kada se potpuno smirih, a starac vec bese skoro citav hleb dao medvedu, on mi pruzi
preostali komad hleba i nalozi mi da ja sama pohranim medveda. No ja mu odgovorih: Bojim se,
bacuska, on ce mi i ruku odgristi. - A otac Serafim, pogledavsi na mene, osmehnu se i rece: "He,
matuska, veruj da ti on nece odgristi ruku". Tada ja uzeh pruzeni mi komad hleba, i pohranih njime
medveda sa takvim uzivanjem, da bih zelela jos da ga hranim, jer zver bese krotak i prema meni
gresnoj, zbog molitve oca Serafima. Videci me spokojnom, otac Serafim mi rece: "Secas li se,
matuska, prepodobnom Gerasimu na Jordanu sluzio je lav, a ubogom Serafimu sluzi medved. Eto, i
zverovi nas slusaju, a ti si, matuska, klonula duhom. Ta zbog cega da mi padamo duhom? Evo, da
sam poneo makaze, ja bih ga sad i ostrigao". - Tada ja u prostoti svojoj rekoh: Bacuska, kada bi
ovog medveda videle sestre, one bi umrle od straha. - No on odgovori: "He, matuska, sestre ga nece
videti". Ja onda rekoh: A ako ga neko zakolje, meni ce ga biti zao. Starac odgovori: "He, nece ga ni
zaklati; sem tebe niko ga nece videti". Ja jos razmisljah kako cu ispricati sestrama o ovom strasnom
cudu. A otac Serafim odgovori na moje misli: "He, matuska, do jedanaest godina posle moje smrti ti
nikome ne pricaj o ovome. A onda ce ti volja Bozja otkriti kome ces kazati".
Posle dosta vremena starica Matrona dodje nekim poslom u keliju gde se, sa blagoslovom oca
Serafima, bavio zivopisom seljak Efim Vasiljev, poznat po svojoj odanosti i ljubavi prema
blazenom starcu. I videci da on zivopise oca Serafima, odjednom mu rece: "Bilo bi zgodno da tu
namalas oca Serafima sa medvedom". Efim Vasiljev je upitao, zbog cega ona tako misli. I ona
njemu prvome isprica o onome cudesnom dogadjaju. A tada se bas bese navrsilo jedanaest godina
od starceve smrti. Za sestre Divjejevske obitelji prepodobni otac Serafim ostavi narocito molitveno
pravilo, i dade im potrebna uputstva o cuvanju riznice i crkvene imovine. Spocetka sestre
"vodenicne zajednice" ne imadjahu posebni hram, sto im pricinjavase znacajne teskoce. Ali kad
ugodnik Bozji cudesno isceli gorespomenutog Mantorova, onda ovaj iz blagodarnosti prema
cudotvornom starcu, i po savetu njegovom, prodade svoje imanje i dade sve na zidanje velikog
kamenog hrama za "vodenicne" sestre. Hram bi podignut sa dva prestola: jedan u ime Rozdestva
Hristova, drugi u ime Rozdestva Presvete Bogorodice, i osvecen 1829 godine.
Sto se tice rada prepodobni otac Serafim je, sem vodenicnih poslova, zavestao Divjejevskim
sestrama da se bave radom koji je svojstven prostim ljudima. A crtanje, sijenje svilom i zlatom, i
druga slicna poslovanja, koja zahtevaju udubljivanje umno i spadaju u umetnost, on nije hteo
dopustiti. Svagda veran svome nacelu, on je ovakvo zavestanje zasnivao na pravilima sv. Vasilija
Velikog i sv. Grigorija Bogoslova, koji preporucuje da se u manastiru bave samo poslovima koji
zadovoljavaju manastirske potrebe. No pri svima radovima otac Serafim je savetovao drzati se
strogo pravila: "Posao u rukama, molitva u ustima".
Sva ova starceva zavestanja strogo su ispunjavana u Divjejevskom sestrinstvu. A skretanja od njih
obicno su povlacila za sobom neprijatne posledice po obitelj; no sveti Serafim ju je cuvao od
nevolja i beda. Tako, prepodobni je bio zavestao da u podignutom hramu Rozdestva Hristova, gde
se stalno imao citati psaltir, gori neugasiva sveca pred ikonom Spasitelja a pred ikonom Bozje
Majke - neugasivo kandilo. I pritom je dodao, da, ako se ovo njegovo zavestanje bude ispunjavalo
tacno, Divjejevsko sestrinstvo nece trpeti nevolje i bede, i da za ovu svrhu nece nedostati ulja. Ali
jednom crkvenica, kada svi behu izasli iz hrama, ugleda da se kandilo ugasilo i zejtin sav izgoreo, a
medjutim to je bio poslednji zejtin. Tada se ona seti zavestanja prepodobnog Serafima, i pomisli da
se, eto, reci njegove nisu ispunile, i da stoga ni drugim pretskazivanjima njegovim ne treba
poklanjati vere. Vera u prozorljivost blagodatnog starca stade je napustati. No odjedanput ona cu
prasak i, podigavsi glavu, ona vide da se kandilo upalilo, da je puno zejtina, i da u njemu plove dve
male novcanice. Zbunjena, ona pohita k starici Jeleni Mantorovoj, kod koje bese na poslusanju, i
isprica joj sta se dogodilo. Na putu je srete seljak i dade joj 300 rubalja u novcanicama za zejtin u
neugasivom kandilu za pokoj dusa njegovih roditelja.
He ogranicavajuci se na zavestanja, data Divjejevskim monahinjama, prepodobni Serafim ode
mnogo dalje: jos za zivota svog on spremi mesto za zidanje saborne crkve, posto su tada, kao i
ranije, sestre koristile parohijski hram za bogosluzenja. "U nas ce, matuska, - govorio je on jednoj
divjejevskoj starici teseci je, - biti i saborna crkva. Na nasoj zemlji bice i nasa stada, i ovcice, i
volovi. Zasto onda, matuska, tugovati? Sve ce u nas biti nase. Sestre ce i orati, i zito sejati."
Tako prepodobni otac nas Serafim obrazova zasebno, takozvano Serafimsko-Divjejevsko
sestrinstvo, odvojeno od predjasnjeg, osnovano gorespomenutom Agatijom Meljgunovom. Ali po
duhu on nije odvajao vodenicno sestrinstvo od Divjejevskog, i kao osnivaca obojih smatrao je
monahinju Agatiju, ciju je uspomenu duboko postovao. Pokroviteljkom pak novoobrazovane
zajednice sveti podviznik je priznavao Presvetu Majku Boziju. "Eto, matuska, znajte, - govorase on
jednoj starici, - ovo mesto izabra sama Carica Nebeska za proslavljanje Njenog imena: Ona ce vam
biti bedem i zastita".
Sa istom takom brigom i ljubavlju prepodobni Serafim se starao jos i o Ardatovskoj obitelji i o
Zelengorskom sestrinstvu, ispunjavajuci blagodatni zavet Bogomatere, koja mu u divnom vidjenju
poveri ove tri zenske obitelji na rukovodstvo i uredjenje.
Pri kraju svoga zemaljskog zivota sveti podvizmik se udostoji od Boga neobicno divnih darova
bdagodati. Sva licnost njegova odisala je svetom krotoscu i smirenoumljem. Njegove reci, pouke,
saveti, razgovori u svojoj cudesnoj prostoti vrsili su neodoljiv uticaj: i neuki i uceni, i bogati i
siromasi, i mirjani i monasi dobijali su od dodira i razgovora sa njim velike duhovne koristi i utehe.
Cak su se i neverni i maloverni obracali na put spasonosnog pokajanja. Dar prozorljivosti i
cudotvorstva rastao je u blagodatnom starcu sve vise i vise. On je citao u dusi svojih posetilaca
pitanja, pre no sto su ih ovi izrekli, i davao na njih odgovore. Dusa ljudska bila je otkrivena pred
njim kao lice u ogledalu.
Neiscrpna isceljenja lila su se iz svetog podviznika. Kada su neki na to ukazivali, on je sa
smirenjem odgovarao da to cini ne on, "ubogi", vec molitveno posredovanje Presvete Bogomajke i
svetih Apostola Hristovih. Svi koji su pili i umivali se sa "Serafimovog studenca", isceljivali su se
od svojih neduga. Jednome monahu kome ruke behu potpuno oduzete, sveti starac dade sud sa
svetom vodom i rece mu: "Uzmi i pij!" Ovaj popi vodu i isceli se. Zena nekog Vorotilova bese na
samrti. Muz njen, gajeci veliku veru k prepodobnome, obrati mu se sa suzama da pomogne
njegovoj bolesnoj zeni; no prepodobni izjavi da njegova zena mora umreti. Tada Vorotilov, sav u
suzama, pripade k nogama njegovim preklinjuci ga da se pomoli da zeni njegovoj budu vraceni
zivot i zdravlje. Prepodobni se pogruzi na desetak minuta u "umnu" molitvu; zatim otvori oci,
podize Vorotilova na noge, i radosno mu rece: "Nu, radosti moja. Gospod daruje supruzi tvojoj
zivot. Idi s mirom domu svom". Vorotilov s radoscu pohita doma, i tamo saznade da je njegovoj
zeni nastupilo olaksanje upravo u onim trenucima kada se prepodobni Serafim nalazio u
molitvenom podvigu. Ubrzo zatim zena potpuno ozdravi.
Nekima je sveti starac pretskazivao blisku smrt, zeleci da oni ne bi presli u vecnost bez hriscanske
pripreme; drugima je pak pretskazivao smrt, da bi ih pobudio na pokajanje, jer ih bez pokajanja i
ispravljenja zivota ocekuje kazna Bozja u onom svetu.
Priblizavajuci se kraju svoga mnogotrudnog zivota, ovaj slavni borac Hristov ne samo ne umanji
svoje trudbenistvo, nego predjasnjim podvizima dodade nove trudove i podvige. Poslednjih godina
svoga zivota on je spavao sedeci na patosu, naslonjenih ledja uza zid i ispruzenih nogu; a ponekad
je priklanjao glavu na kamen ili na prerubljeni panj, ili se opruzio na vrecu, na cigle, na cepanice,
koje su se nalazile u njegovoj keliji. Priblizavajuci se pak casu svoga odlaska iz ovoga sveta, on se
spustao na kolena i spavao nicice k patosu na laktovima, podrzavajuci glavu rukama. Hranu je
uzimao jedanput na dan, uvece; odecu je nosio ubogu i bednu. Na pitanje jednog bogatog coveka,
zasto nosi takve dronjke, blazeni starac odgovori: "Joasaf carevic smatrao je mantiju, koju mu dade
pustinjak Varlaam, uglednijom i dragocenijom od carske porfire".
Prepodobni Serafim, iako vec bese potpuno umro za svet, ipak ne prestajase da u isto vreme sa
bezgranicnom ljubavlju molitveno posreduje pred Bogom za one sto zive u svetu. Nebo mu postade
sasvim srodno. Kada posetioci iz Kurska pitahu oca Serafima, nema li sto da poruci svojim
rodjacima, on, ukazujuci na likove Spasitelja i Bogomajke, s osmejkom rece: "Evo mojih rodjaka, a
za zive moje rodjake ja sam vec zivi mrtvac".
Na godinu i devet meseci pred svoju koncinu prepodobni Serafim bi udostojen posete od strane
Presvete Bogomatere. To se dogodi rano izjutra na Blagovesti, 25 marta 1831 godine. "Na dva dana
ranije, - kazivase starica divjejevskog sestrinstva Evpraksija, - bacuska mi naredi da dodjem kod
njega za taj dan. Kada ja dodjoh, bacuska objavi: "Imamo vidjenje Bozje Matere". I poklopivsi me
nicice, on me prekri svojom mandijom i citase nada mnom po knjizi. Potom, podigavsi me, rece:
"Nu, sada se drzi za mene i nicega se ne boj". U to vreme nastade huka, slicna huci sume od velikog
vetra. Kad se huka utisa, zacu se pevanje, slicno crkvenom. Onda se vrata od kelije sama otvorise,
postade svetlo, svetlije od dana, i miomir ispuni keliju, slican najlepsoj izmirni. Bacuska stajase na
kolenima, sa rukama k nebu podignutim. Ja se uplasih. Bacuska ustade i rece: "He plasi se, cedo;
ovo nije opasnost, nego nam se od Boga salje milost. Evo, Preslavna, Precista Vladicica nasa
Presveta Bogorodica ide k nama!" - Napred idjahu dva andjela, drzeci, jedan u desnoj a drugi u
levoj ruci, po grancicu sa tek rascvetalim cvetovima. Kosa im bese zlatastozuta, i padase im po
ramenima. Oni stadose napred. Za njima idjahu sv. Jovan Preteca i sv. Jovan Bogoslov. Haljine na
njima behu bele, blistave od cistote. Za njima idjase Bogomater, a za Njom dvanaest deva. Carica
Nebeska imadjase na sebi mandiju, slicnu onoj koja se vidja na ikoni Tuzne Bozje Majke; mandija
bese blistava, ali kakve boje - ne umem reci, neiskazano lepa; zakopcana ispod grla velikom
okruglom kopcom, trakom ukrasenom divnim cudesno ukrasenim krsticima, ali cime ukrasena ne
znam, samo se secam da je sijala neobicnom svetloscu. Riza, preko koje bejase mandija, bese
zelena, visoko prepasana pojasom. Preko mandije bese kao epitrahilj, a na rukama narukvice, koje
kao i epitrahilj, behu ukrasene krstovima. Rastom Ona izgledase visa od svih deva. Na glavi Joj
bese uzvisena kruna, raznoliko ukrasena krsticima, predivna, cudesna, a blistala je takom svetloscu
da je nemoguce bilo gledati ocima u nju, isto kao i u kopcu, traku i u samo lice Carice Nebeske.
Kosa joj bese raspustena po plecima i bese duza i lepsa nego u andjela. Deve idjahu za Njom po dve
i dve, u vencima, u haljinama razne boje; behu raznoga rasta, raznih lica i razne boje kose, koja im
se spustala takodje po plecima; sve behu velike lepote; i one stadose u krug oko sviju nas. Carica
Nebeska bejase u sredini. Kelija postade prostrana i vrh se sav ispuni plamena kao od gorecih
sveca. Bese svetlije nego u podne; svetlost bese narocita, neslicna dnevnoj svetlosti; bese svetlije i
vidnije nego od suncane svetlosti. Ja se uplasih i padoh. Carica Nebeska pridje k meni i, dodirnuvsi
me desnom rukom, izvoli mi reci: "Ustani, device, i ne boj se nas. Takve deve, kao sto si ti, dodjose
ovde sa mnom". Ja ne osetih kako ustadoh. Carica Nebeska izvoli ponoviti: "He boj se; mi smo
dosli da vas posetimo". Otac Serafim vec ne stajase na kolenima nego na nogama pred Presvetom
Bogorodicom, i Ona govorase s njim tako umiljato, kao sa svojim bliskim. Obuzeta velikom
radoscu, ja upitah oca Serafima, gde smo mi. Mislila sam da vec nisam ziva. Potom kada ga
zapitah: Ko su ovo? Precista Bogorodica naredi mi da pridjem k devama i da ih sama upitam. One
stajahu sa obe strane po redu kako su i dosle: na prvim mestima stajahu sv. velikomucenica Varvara
i Ekaterina, na drugim - sv. prvomucenici Tekla i sv. velikomucenica Marina, na trecim - sv.
velikomucenica carica Irina i prepodobna Evpraksija, na cetvrtim - sv. velikomucenica Pelagija i
Doroteja, na petim - prepodobna Makrina i mucenica Justina, na sestim - velikomucenica Julijana i
mucenica Anisija. Ja prilazih svakoj od njih, i svaka mi kazivase svoje ime i podvige mucenistva i
zivota Hrista radi, shodno onome sto je napisano o njima u Zitijama svetih; sve govorahu: "Nije
nam Bog tek onako darovao ovu slavu, nego za stradanje i ponizenje. I ti ces postradati".
Presveta Bogorodica je mnogosta govorila ocu Serafimu sto ucesnica u vidjanju nije mogla cuti. A
evo sta cu: "He ostavljaj moje deve" (divjejevske). Otac Serafim odgovori: "O, Vladicice! ja ih
prikupljam, ali ne mogu sam od sebe da ih rukovodim". Na to mu Carica Nebeska rece: "Ja cu ti,
ljubimce moj, u svemu pomagati. Nalozi im poslusanje; ako ga izvrse, onda ce biti s tobom i blizu
mene; a ako izgube mudrost, onda ce se lisiti udela ovih bliznjih deva mojih; ni mesta, ni venca
takvog nece biti. Ko im ucini nepravdu, bice porazen od mene; ko im posluzi Gospoda radi, bice
pomenut pred Bogom". Zatim, obracajuci se meni, rece mi: "Eto, pogledaj na ove moje deve i na
vence njihove: neke od njih ostavise zemaljsko carstvo i bogatstvo, zazelevsi carstvo vecno i
nebesno; zavolese dobrovoljno siromastvo; zavolese Jedinog Gospoda; i zato se, vidis, udostojise
ovakve slave i casti. Kako je bilo ranije, tako je i sada. Samo su predjasnje mucenice stradale javno,
a sadasnje - tajno, mukama srca, i nagrada ce im biti takva ista".
Vidjenje se zavrsi time sto Presveta Bogorodica rece ocu Serafimu: "Skoro ces, ljubimce moj, biti s
nama", i blagoslovi ga. Oprostise se sa njim i svi sveti: sv. Jovan Preteca i Jovan Bogoslov
blagoslovise ga, a deve se celivase s njim ruka u ruku. Meni bi receno: Ovo vidjenje tebi je dato
radi molitava oca Serafima, Marka, Nazarija i Pahomija. I potom u tren oka sve postade nevidljivo.
Vidjenje je trajalo ne jedan sat. Bacuska, obracajuci se posle toga meni, rece: "Eto, matuska, kakve
blagodati udostoji Gospod nas uboge. Meni je na ovakav nacin bilo vec dvanaest javljanja od Boga.
Gospod udostoji i tebe. Eto kakvu radost dozivesmo! Imamo razloge zbog kojih treba da imamo
veru i nadu u Gospoda. Pobedjuj neprijatelja djavola, i budi u svemu mudra protivu njega: Gospod
ce ti pomoci u svemu. Prizivaj sebi u pomoc Gospoda i Mater Boziju, svetitelje, i mene ubogog
pominji. Pamti i govori u molitvi: Gospode, kako cu umreti? Kako cu, Gospode, na strasni sud
doci? Kako cu, Gospode, odgovor dati za dela svoja? Carice Nebeska, pomozi mi!
Uzlazeci sve vise i vise po lestvici vrlina i podviga monaskih, prepodobni otac Serafim se, najzad
priblizi k odlasku svom iz ovoga sveta. Jos na godinu dana pre smrti on oseti krajnju iznemoglost.
U to vreme on napuni sedamdeset i dve godine. U svoju pustinjicu on vec ne odlazase cesto; bese
mu cak teretno da u Sarovu prima mnogobrojne posetioce. Noge ga strasno boljahu, sto bese
posledica neprestanih bdenja njegovih, hiljadudnevnog molitvenog podviga njegovog, i
premlacenosti od strane razbojnika. Iz rana na nogama neprestano je curio neki sok. Ali u licu
prepodobni je ostajao svetao i radostan, osecajuci duhom onu nebesku radost i slavu, koje ugotovi
Bog onima koji Ga ljube.
Isceljujuci kao i ranije mnoge verne, i cudesnim darom prozorljivosti pomazuci mnoge u njihovom
preporodu i spasenju, prepodobni otac nas stade pocesce pretskazivati svoju blisku koncinu. Dajuci
nekima poslednje pouke, on je uporno tvrdio: "Mi se vise necemo videti". Nekim monasima, a i
mirjanima, preporucivao je da se ubuduce sami brinu o svome spasenju, primecujuci da se oni
nikada vise nece videti, i prastajuci se sa njima molio ih je da se mole za njega. Cesto su vidjali
svetog starca gde stoji kraj svog mrtvackog sanduka, razmisljajuci o zagrobnom zivotu, i pokatkad
gorko placuci. Nekim divjejevskim sestrama je otvoreno govorio: "Sile moje malaksavaju; zivite
sada same, ostavljam vas ... Gospodu i Precistoj Materi Njegovoj". Neki su trazili od njega
blagoslov da ga iduceg Velikog Posta posete u Sarovu, no on je odgovarao: "Tada ce se vrata moja
zatvoriti, vi me necete videti".
I po telesnom izgledu stalo se primecivati da se zivot svetog podviznika brzo gasi, ali je duhom bio
jos bodriji nego ranije. Nagovestavao je on o bliskoj koncini svojoj i najblizim prijateljima i
sapodviznicima svojim, na primer, blazenom jeromonahu Timonu, vernom uceniku svom, koji se
podvizavao u Nadjejevskoj pustinji. Pri tome mu je dao i poslednje dusekorisne pouke: "Sej, oce
Timone, sej danu ti psenicu. Sej na dobroj zemlji, sej i na pesku i na kamenu, sej kraj puta, sej i u
trnju, da bi negde proklijala, i uzrasla, i rod donela, makar i ne brzo. I dani ti talant ne skrivaj u
zemlji, da ne bi bio istjazavan od Gospodara tvog, nego ga podaj trgovcima, neka trguju njime".
Svome kelejniku prepodobni je ne jedanput govorio, ciljajuci na svoju blisku koncinu: "Skoro ce
biti koncina!" Jednome od sarovskih staraca, davsi mu pouku, on naredi da dune u svecu; i kada se
ona ugasi, on rece: "Eto, tako cu se i ja ugasiti". A nekima je od bratije govorio: "Zivot se moj
skracuje; duhom, kao da sam se ovog trenutka rodio, a telom sam po svemu mrtav".
Videci istinski podviznicki zivot prepodobnog Serafima, jedan od sarovske bratije, pouke radi, upita
svetoga podviznika na kratko vreme pred njegovu blazenu koncinu: "Zasto, bacuska, mi ne
provodimo onako strogi zivot; kakav su provodili drevni podviznici blagocesca?" "Zato, - odgovori
sveti starac, - sto nemamo odlucnosti. Kada bismo imali odlucnosti, onda bismo ziveli kao i Oci
koji u starini prosijase podvizima i poboznoscu: jer je blagodat i pomoc Bozja k vernima i onima
koji svim srcem traze Gospoda i sada ista kakva je i ranije bila; jer, po reci Bozjoj, Isus Hristos je
juce i danas onaj isti i vavek (Jevr. 13, 8)". - Ova duboka i sveta istina, koju je otac Serafim shvatio
na osnovu svog vlastitog iskustva zivotnog, bese, takoreci, zakljucna rec njegovih usta i pecat
njegovih podviga.
Pred pocetak 1833 godine prepodobni izmeri sebi grob sa strane oltara Uspenske crkve. Na nedelju
dana do svog prestavljenja, na Bozic 1832 godine, otac Serafim bese na svetoj liturgiji i pricesti se
svetim Tajnama Hristovim. Posle liturgije razgovarao je sa igumanom, ocem Nifontom. Izmedju
ostalog on ga je molio da se stara o bratiji, narocito o mladjima. Tom prilikom mu ostavi zavestanje
da ga sahrane u grob koji je on sebi spremio. U nedelju, prvog januara 1833 godine sveti starac
dodje poslednji put u bolnicku Zosimo-Savatijevsku crkvu, celiva sve ikone i svuda pripali svece,
pa se potom, po obicaju svom, pricesti Svetim Tajnama. Po zavrsetku liturgije on se oprosti sa svom
prisutnom u crkvi bratijom, sve ih blagoslovi i celiva, i teseci ih govorase im: "Spasavajte se; ne
padajte duhom; bdite; danas vam se venci spremaju". Posto se oprosti sa svima, sveti starac celiva
Krst i ikonu Bogomatere; zatim obilazeci oko svetog prestola, on ucini uobicajeni poklon, i izidje iz
oltara na severne dveri.
Toga dana brat Pavle, sused blagodatnom starcu po keliji, koji je cesto vrsio duznost njegovog
kelejnika i donosio mu hranu, primeti gde sveti otac tri puta odlazase na spremljeni mu grob i dugo
ostajase gledajuci u zemlju. Uvece taj isti monah cu kako starac u svojoj keliji peva uskrsnje pesme,
proslavljajuci Vaskrsenje Hristovo.
Sutradan, drugog januara, otac Pavle u sest sati izjutra izadje iz svoje kelije za ranu liturgiju i u
tremu blizu kelije oca Serafima oseti miris dima. U keliji bogougodnog starca uvek je gorelo mnogo
sveca; upozoravan da od toga moze nastati pozar, on je obicno odgovarao: "Dok sam ja ziv, pozara
nece biti; a kad umrem, moja ce koncina biti objavljena pozarom". Tako i bi. Otac Pavle, satvorivsi
uobicajenu molitvu, zakuca na vrata starceve kelije, no odgovor ne dobi, a vrata behu iznutra
zabravljena. On onda, drzeci da je starac otisao u svoju pustinju i da u njegovoj keliji nesto gori,
pozva bratiju. Kada otvorise vrata, videse da vatre nema, samo su knjige lezale na klupi kraj vrata u
neredu i neke platnene stvari koje su mnogi posetioci donosili starcu. Ove su stvarcice tinjale,
verovatno od iskre sa svece, ciji je podsvetnjak tu stajao, ali vatre nije bilo. Stvari sto su tinjale,
ugasise. Napolju je jos bio mrak, praskozorje je tek pocinjalo, a i u keliji je bilo mracno, te ni oca
Serafima nisu mogli primetiti. Utom bratija, obavestena o svemu, naidjose sa rane liturgije. Upalivsi
svecu, oni ugledase oca Serafima gde gologlav u svojoj obicnoj beloj podrasi, kleci na kolenima na
svagdasnjem mestu svojih molitvenih podviga pred ikonom Bozje Matere "Umilenje". O vratu mu
je visio metalni krst sa Raspecem; ruke su mu bile prekrstene na grudima; na analoju pred ikonom
lezala je otvorena knjiga po kojoj je on vrsio svoje molitveno pravilo pred ikonom Bogomatere.
Misleci da je starac zaspao, monasi ga stadose oprezno buditi, no odgovora ne bi: starac je zavrsio
svoj podviznicki zivot na zemlji. Oci su mu bile zatvorene, lice ozivljeno i oduhovljeno
bogomislijem i molitvom, telo jos toplo, kao da je tog casa duh njegov napustio svoje zemno
obitaliste.
Sa blagoslovom nastojatelja, igumana Nifonta, bratija na rukama prenese telo blazenog starca
Serafima i polozise u susednoj keliji jeromonaha Evstatija. Tu mu omise celo i kolena, odenuse ga
po monaskom cinu, i polozise u vec poznati nam hrastov mrtvacki sanduk, i odmah prenesose u
sabornu crkvu.
Vest o koncini svetog starca brzo se pronese, i naglo se stece u manastir sva okolina. Svi su tugovali
i gorko plakali zbog smrti prepodobnog pravednika, narocito sestre Divjejevske, jer su u njemu
gubile svog duhovnog oca i staraoca. Njihov je plac bio utoliko neutesniji, sto nije bilo coveka koji
bi bio u stanju da njega zameni kao duhovnog rukovodioca.
U noc blazene koncine prepodobnog Serafima jeromonah Filaret, koji se podvizavao u Glinskoj
pustinji, izlazeci sa jutrenja iz hrama, ukaza bratiji na neobicnu svetlost na nebu i rece: "Eto kako
duse pravednih uzlaze na nebo! Sada se dusa oca Serafima uznosi na nebo".
Osam dana stajalo je telo prepodobnog Serafima u sabornoj crkvi Uspenja. Grobnicu blazenom
starcu spremise na onom mestu koje on sam davno bese izabrao. Sarovska obitelj bese jos pre dana
sahrane preplavljena hiljadama i hiljadama naroda, koji se sticase sa svih strana, iz susednih
pokrajina i gubernija. Svi su jednodusno oplakivali koncinu svetoga starca, i svaki se tiskao da
celiva velikog ugodnika Bozjeg. Na sam dan sahrane, na zaupokojnoj liturgiji bese tako mnogo
naroda u crkvi, da su se svece na svetnjacima oko pokojnika gasile od zapare. Sahranu izvrsi
iguman sarovski otac Nifont, uz sasluzenje mnogobrojne bratije. Telo prepodobnoga bi sahranjeno
sa desne strane oltara saborne crkve, pokraj groba Marka zatvornika. Kasnije nad grobom bi
podignut metalni spomenik u obliku grobnice, sa natpisom: "Ziveo u slavu Boziju 72 godine, 6
meseci i 12 dana".
I posle blazenog prestavljenja svog prepodobni Serafim davao je razna isceljenja i cudotvorenja
svima koji mu se sa verom obracaju. On je produzio da i iz onog sveta pokazuje ljudima svoju
cudesnu samilosnu ljubav, koju je neprestano pokazivao za zivota svog na zemlji, kada se svakome,
po neiskazanoj dobroti svojoj, obracao sa recima: "radosti moja". Narocito se on cesto javljao
sarovskim i divjejevskim sestrama radi njihovog isceljivanja i utehe.
Tako, na sest meseci posle blazene koncine oca Serafima jedna sestra Divjejevske obitelji razbole se
od besomucnosti. I jedne noci ona u snu vidi kao da se nalazi u Divjejevskoj crkvi, gde i
prepodobni Serafim; starac je, sa jos jednom sestrom koja se takodje nalazi tu, uzima za ruke, uvodi
u oltar, obilazi sa njom oko prestola, i ona se odjednom oseti dobro i lako. Probudivsi se, ona se
prekrsti i potpuno dodje k sebi; probudi se ona potpuno zdrava, i od tada vise nikada nije imala
nastupe besomucnosti.
Druga sestra Divjejevske obitelji razbole se silno od ociju. Uoci Nove 1835 godine vidi ona ovakav
san: kao nalazi se ona u crkvi Tihvinske Bozje Majke, iz carskih dveri izlazi u beloj rizi prepodobni
Serafim, daje joj vozduh i naredjuje da njime obrise oci; ona ga pita: "Jesi to ti, bacuska?" a on joj
odgovara: "radosti moja, kako si ti neverujuca! Sama si me molila, a ne verujes. Ta ja kod vas
liturgiju sluzim". Posle toga starac postade nevidljiv. - Od toga vremena monahinju prestadose
boleti oci.
Poznati i od svih postovani ruski podviznik sa Atona jeromonah Serafim, u shimi Sergije, poznat
pod imenom "Svetogorac", u svojim kelejnim zabeleskama saopstava sledece: "Godine 1849. ja se
razboleh. Bolest moja bese ubitacna; ja nisam mislio da cu ostati u zivotu. Nikakva mi sredstva ne
mogahu povratiti snagu i zdravlje. Bejah u ocajanju. No kasno uvece na Novu godinu 1850 g.
odjednom neko mi tiho govori: "Sutra je dan koncine oca Serafima, sarovskog starca; otsluzi za
njega zaupokojnu liturgiju i parastos, i on ce te isceliti". Ovo me silno utesi. Iako nisam licno znao
oca Serafima, ali sam 1838 godine, boraveci u Sarovu, stekao prema njemu ljubav i veru. Ova se
osecanja jos jace ucvrstise u meni kada 1839 godine sanjah kako od sve duse sluzim molepstvije
ocu Serafimu i gromko pevam: "Prepodobni oce Serafime moli Boga za nas!" Samo, kada mu je
posle seste pesme valjalo citati Evandjelje, i ja ne znadjah koje, da li Evandjelje prepodobnome ili
koje drugo, odjednom neko mi govori: citaj trideset i sesto zacalo od Mateja. Pri ovim recima
tajanstvenog glasa ja se probudih. Od tog doba, i sada, ja iskreno verujem da je otac Serafim veliki
ugodnik Bozji. No da se vratim na moju bolest u 1849 godini. Prema tajanstvenom nagovestenju,
koje mi je preporucivalo pomen ocu Serafimu, ja zamolih, posto sam ne bejah u stanju, da se za
njega otsluzi liturgija i parastos. I cim to uradih - bolest me prodje: ja osetih neobicno spokojstvo,
izbavih se od nasilja zlog. I od toga vremena sve do sada ja sam blagodacu Bozjom zdrav".
U sredu pete nedelje Velikog Posta 1858 godine divjejevska monahinja Evdokija, zajedno sa
drugim sestrama, punjase ledom ogromnu lednicu, koja bese duboka tri metra. No okliznuvsi se
iznenada, ona pade na samo dno lednice, gde behu nekoliko gomila ostroga komaca leda. Od silnog
pada ona i ne jauknu. Jedva je izvukose onesvescenu. Videci da je jos ziva, poslase u selo po lekara.
Kada posle nekoliko casova dodje k sebi, duhovnik je ispovedi i pricesti. Jadnica se zaljase na
samrtne muke u slabini i glavi, na kojoj bese mnogo modrica. Od najmanjeg dodira ona je padala u
nesvest. Dosavsi, lekar nadje da je njeno stanje vrlo opasno. Posle dve nedelje, u toku kojih ona
gotovo nije spavala od bolova, u ponoc na Veliki Cetvrtak ona zaspa povrsnim snom u kome vidi
ovo: prepodobni otac Serafim udje k njoj u keliju i rece joj: "Dosao sam da posetim moje sirotice;
odavno nisam bio ovde"; ona mu gorko placuci rece: "O, bacuska, kako me boli slabina!" Starac
onda, sastavivsi tri prsta desne ruke, prekrsti triput povredjeno mesto, govoreci: "Stavljam ti flaster
i zavoj". Posle toga on postade nevidljiv. Evdokija se probudi i otvori oci, - u keliji bese savrsena
tisina, i ona ponovo zaspa. Probudivsi se u pet sati izjutra, ona vide da lezi na bolesnom kuku ne
osecajuci nikakav bol. Prisetivsi se javljenja njoj bacuske Serafima, ona rece: "Dugo sam osecala
kao da flaster stoji na pozledjenom mestu". I tog dana ona sama, bez icije pomoci, ustade sa kreveta
i isprica svima o svome cudesnom isceljenju.
Mnogima je prepodobni davao isceljenje, savetujuci im da piju vodu sa njegovog studenca i da se
omiju njome. Tako, dve godine posle koncine blazenog starca, jedna sestra Divjejevske obitelji
tesko se razbole od tifusa i bese na samrti; pritom joj se potpuno oduze jedna ruka. I gle, ona vidi u
snu prepodobnog oca Serafima, koji je pita, zasto ona ne dodje k njemu na studenac; i uzevsi je za
bolesnu ruku, podize je, naredjujuci joj da to neizostavno ucini. - Probudivsi se, monahinja oseti da
joj je ruka isceljena. A kada je sestre odvezose u Sarov na "Serafimov studenac" i oblise vodom iz
njega, ona dobi potpuno isceljenje.
Konjicki kapetan Teplov, koji gajase osobito postovanje prema prepodobnom ocu Serafimu, dodje
1834 godine u Sarov sa trogodisnjom cerkom koja bolovase od nogu. Otsluzivsi parastos na
starcevom grobu, ponese dete na Serafimov studenac, cvrsto verujuci da ce se Gospod radi
starcevih molitava smilovati na nju. Napojivsi devojcicu vodom sa studenca i omivsi joj noge, oni
ponese vode u manastir sa namerom da nad njom otsluze molepstvije sa vodoosvecenjem. No pri
ulazu u manastir devojcica se otrze iz dadiljinih ruku i otrca napred kao zdrava, i dobi potpuno
isceljenje.
U 1856 godini jedinac sin vicegubernatora Kostromske gubernije A. A. Borzko, osmogodisnji
decko, stade patiti od grceva u stomaku. To ce pretvori u strasnu bolest, sa uzasnim iznurujucim
napadima, tako da se roditelji stadose bojati za zivot svoga jedinceta. U to vreme rasoforna
monahinja Kostromskog zenskog manastira S. D. Davidova pokloni materi bolesnog decaka Opis
zivota i podviga Serafima Sarovskog. Ovaj Opis stadose citati decakovi i otac i majka, diveci se
dejstvima blagodati Bozje, koja se projavila u prepodobnom. Jedne noci decko vide u snu
Spasitelja, okruzenog Andjelima, koji mu obeca isceljenje, ako on izvrsi ono sto mu bude naredio
starac koji ce doci k njemu. Potom mu se javi starac, koji mu kaza da se zove Serafim, i rece mu:
"Ako hoces da ozdravis, uzmi vode sa studenca koji se nalazi u Sarovskoj sumi i zove se
"Serafimov", pa njome tri dana izjutra i uvece omivaj glavu, grudi, ruke i noge; i pij od nje".
Izjutra decko isprica svoj san roditeljima; i rni behu u nedoumici kako da nabave tu vodu; i
tugovahu zbog toga. Sutradan izjutra decko isprica roditeljima drugi san: javi mu se okruzena
Andjelima Bozja Mati, i sa ljubavlju mu naredjivase da postupi po starcevim recima. - Tog bas dana
vrati se sa puta u Sarov gospoca Davidova, i roditelji je decakovi zamolise da im da malo vode sa
Serafimovog studenca. Ona im odmah posla bocu te vode. I kada decko postupi po uputstvu
starcevom, on se stade postepeno oporavljati, i potpuno ozdravi.
Neke je prepodobni Serafim spasavao od razbojnika i lopova, na cudesan nacin javljajuci se i
preteci ovima. Tako, jednom je neka bogomoljka isla Muromskom sumom. Cuvsi na jednom
zabacenom mestu zapomaganje i viku, ona izvadi ikonicu prepodobnog Serafima koju je pri sebi
imala, pa zakrsti njome sebe i ono mesto otkuda je dolazilo zapomaganje. Uskoro su nedaleko
pronadjena dva izmrcvarena coveka, koji ispricase kako su ih razbojnici hteli ubiti, ali su se
odjednom razbegli. Uhvaceni kasnije, ovi razbojnici kajuci se za razbojnistvo u Muromskoj sumi,
kazivahu ovo: kada su se spremali da svojim zrtvama zadadu poslednji udarac, odjedared istrca iz
sume sed, pogrbljen, u pohabanoj kamilavci i beloj podrasi monah, koji preteci prstom viknu: "Sad
cu vam ja pokazati!" A za njim trcase gomila naroda sa motkama. - Kada ovim razbojnicima
pokazase ikonicu prepodobnog Serafima, uzetu od one bogomoljke, oni izjavise da je to onaj
monah.
Mlada seljanka iz Rjazanske gubernije i sreza Olga I. dobi nastupe neke strasne bolesti, koji behu
praceni stucanjem, zevanjem, pomracenjem vida i besnilom. Ona je kidala sebe, vikala, pokazivala
neprirodnu snagu i cepala u paramparce haljine na sebi. Njena stradanja produzavala su se osam
godina. Godine 1858 ona sa trima bogomoljkama-skitacicama krenu u Sarov i Divjejevo. Putem je
ponekad osecala nastupe, ali je jos mogla ici. Ukoliko se vise priblizavala Sarovu, utoliko su se
nastupi pojacavali. A kad ugleda Sarov, ona leze na put, i niposto nije htela dalje. Jedva su je sa
najvecim naporom doveli u Sarov. Posle molepstvija Carici Nebeskoj i parastosa za oca Serafima,
ona se sa svojim saputnicima uputi na njegov studenac. No tu napad bese izuzetno strahovit; ona se
drala: "Sto me ti davis! ja sam jak, sto ti mene vezujes? Izaci cu, izaci cu!" Nekoliko puta ju je
udarilo o zemlju na mrtvo; dva sata ona bese slepa i nema. Najzad zli duh povika: "Tri izadjose,
jedan ostade". Posle dvadeset i cetiri sata ona ce y Sarovu pricesti Svetim Tajnama i krenu u
Divjejevo. Ali na pola kilometra do manastira ona pade na zemlju. Nekoliko puta putem nju je
okretalo kao tocak. Sa velikim naporom dovedose bolesnicu do gostoprimnice pred vece. Svu noc
ona provede u nemiru, i pobegla bi da je nisu drzali. Izjutra, ne kazujuci joj, povedose je u crkvu
Preobrazenja Gospodnja, gde je pustinjica prepodobnog oca Serafima, pretvorena u sveti oltar i
cuva se sva njegova odeca. Kada su je vukli u crkvu, neprirodna snaga protivljase se snazi
nekolicine ljudi. Zao duh derase se: "Izaci cu, izaci cu! Cutacu!" Sa rasprostrtim rukama i nogama, i
sa nabreklim vratom i stomakom odvukose je do kamena Serafimovog. Polozivsi je na njega, oni je
pokrise mandijom, metnuse na nju epitrahilj svetoga starca: bolesnica se stalno derala; a kada joj na
ruke navukose rukavice oca Serafima, ona postade kao mrtva. Malo po malo vrat, stomak i ostali
delovi tela stadose se vracati u normalno stanje; provevsi sat i po y nesvesti, bolesnica dodje k sebi
potpuno, i moljase se sa suzama, i blagodarase Gospoda i ugodnika Njegovog za svoje isceljenje.
No posto bese veoma iznurena, ona nije mogla govoriti mnogo; njene saputnice su pricale o njoj, a
ona je potvrdjivala; tvrdila je to, da joj nikada nije bilo tako lako i prijatno kao sada. Nastojateljnica
obitelji blagoslovi je na put slikom oca Serafima i parcencetom od njegovog kamena. Iduceg dana,
otstojavsi liturgiju, molepstvije i parastos, ona otputova u Moskvu.
Isceljenje muromskog trgovca Ivana Zasuhina, sina njegovog i kceri opisano je u casopisu
"Grazdanin" za oktobar 1884 godine. Muromski trgovac Ivan Ivanov Zasuhin 21 marta 1882 godine
doputova iz Urjupina kuci svojoj u Murom tesko bolestan. U Urjupinu se on razboleo od trbusnog
tifusa. Mesni doktor u Urjupinu unekoliko mu olaksa bolest, ali mu savetova da ide u svoje rodno
mesto, sto on i ucini. Putovanje veoma zamori bolesnika i on doputova u Murom vrlo slab. Bi
pozvan doktor Stabrovski. I on ga stade leciti od trbusnog tifusa. Bolest popusti, temperatura spade
od 40, 1° na 37, 5°. He prodje mnogo dana i bolesnik se stade popravljati. Ali se za vreme bolesti
kod njega pojavi otok za usima, pa zatim na vrhu desne noge. Lekar nadje za potrebno da se otok
rasece, da bi izasla tecnost koja se tamo nakupila. Ali rasecanje ne ispade dobro, jer tecnost nije
izlazila, a otok stade rasti sve vise i vise. Ni Stabrovski, ni drugi lekar u ovoj bolesti ne pomogose.
Tada oni predlozise bolesniku da otputuje u Petrograd, smatrajuci da ce mu mozda tamo moci
pomoci pomocu operacije. Bolesnik otputova u Petrograd. Konzilijum petrogradskih profesora,
Bogdanovskog i Multanovskog, nadje da je operacija nemoguca, i oni posavetovase bolesniku da se
vrati kuci. Po povratku u Murom, u Zasuhinovoj bolesti nastade novi zaplet: on dobi zapalenje
plucne maramice i rastrojstvo stomaka. Bolesnik oslabi konacno. Pozvase i druge lekare; oni
ustanovise da je bolesnikovo stanje beznadezno, pa mu cak i dan smrti odredise. Posle takve izjave
lekara, bolesnik se stade pripremati za smrt. Bi pozvan svestenik, kao duhovni lekar. On zatece
bolesnika veoma slabim, ali pri svesti. Kao pravi hriscanin, Zasuhin se iskreno ispovedi i udostoji
svetog Pricesca. He prodje mnogo dana, opet pozvase svestenika. Svestenik dodje i zatece
bolesnika pri svesti, ali potpuno oslabelog. I procita mu molitvu na ishod duse. No treceg dana
bolesniku bi bolje. Stvar bese u ovome: susedka, ugledna gospodja M. T. Bickova, zaleci veoma sto
tako rano umire dobar sused, donese bolesnikovoj zeni vode, zahvacene sa studenca oca Serafima i
zamoli je da samrtniku da od te vode. Zena prinese muzu vodu, ali on vec ne bese u stanju ni usta
otvoriti; zena je jedva uspela da mu kasicicom spusti u usta nekoliko kapi, a ostalu vodu ona mu izli
na glavu. Od tog trenutka, bolesnik se potpuno umiri, tako da zena pomisli ne umire li vec, i stade
pazljivo motriti. No bolesnik, na njeno cudjenje, zaspa tihim snom; i spavase nekoliko sati.
Probudivsi se, bolesnik potrazi nesto da popije. Ovaj neocekivani zahtev potpuno zbuni zenu, te ona
nije znala sta da mu da, a da mu ne bi skodilo. Pade joj na pamet misao, da mu da mleko; i ona to
ucini. Ali se potom seti da mu je mleko zabranjeno, stoga stade strepiti od rdjavih posledica. Popivsi
mleko, bolesnik oseti da mu je dobro. Stomak je poceo da radi, i nema onoga sto se ranije desavalo.
Od tih trenutaka (16 novembra) njemu bi bolje. Sutradan lekar pregleda grudi Zasuhinu i nadje
poboljsanje. No kuk je i dalje ostao bolestan i podnadut, rane se nisu zatvarale. Tada bolesnik, ne
obaziruci se na svoju krajnju iznemoglost od bolesti, izjavi da zeli da sam licno otputuje u Sarov i
pokloni se ovom ugodniku Bozjem. Spremajuci se za, put, zena njegova uze sa sobom, za svaki
slucaj, sve sto je potrebno za sahranu. Bise povedena i deca, da bi bolesnik, u slucaju zalosnog
ishoda, video svoju decu u poslednjim trenucima svoga zivota. Polozaj bolesnikov bese vrlo tezak:
sedeti u kolima on nije mogao, posto mu bolesna noga bese savijena, a truckanje kola pricinjavalo
mu je nepodnosljive bolove. Pri svakom zadrzavanju, njega su na rukama iznosili iz kola. U takvom
bolesnom stanju Zasuhin stize u Serafimovsko-Divjejevski manastir. Tu je bolesnik imao nameru da
malo odahne od teskog putovanja i provede dvadeset i cetiri sata. To je bilo petoga juna, na sam dan
Duhova. Nastupi vreme svenocnog bdenija, i bolesnik se resi da bude na bogosluzenju, bez obzira
na silne bolove. Zena i njegove sluge prenese ga na nosilima iz gostoprimnice do crkve, i skoro ga
na rukama unese u crkvu. Kada posle velicanija sav narod pristupase i celivase ikonu Svete Trojice,
podje s velikim naporom i bolesnik na svojim stakama, uz pomoc zene i drugih, da se pokloni
praznicnoj ikoni i da ga pomazu svetim jelejem. Kada celiva ikonu i dobi pomazanje, on nehotice
baci pogled na svetu ikonu Bozje Majke u ikonostasu, koja je ranije bila u keliji starca Serafima i
pred kojom se on tako plameno molio, i u tom trenutku oseti kako mu noga cvrsto stade na patos i
prestade bol. On ostavi svoje stake i bez njih, na cudjenje svih prisutnih ode na svoje mesto. Kada
sesluzba zavrsi, Zasuhin ustade smelo na noge i izadje iz crkve, gde su ga sluge ocekivale sa
nosilima. No, posto mu njihova pomoc nije bila potrebna, on im predade cak i svoje stake, pa bez
icije pomoci prodje put, oko cetvrt kilometra, do gostoprimnice. Sutradan on opet peske ode u
crkvu, gde se i pricesti svetim Tajnama. Tog istog dana on pohita i u Sarov, i tamo na grobu oca
Serafima otsluzi parastos. Sutradan izjutra, posle bogosluzenja, on pozuri na celebni studenac,
cijom vodom bi on onako cudesno spasen od smrti. Studenac je udaljen od manastira oko dva
kilometra. No bolesnik lako predje taj put. Putem je razmisljao, da li da sa bolesnog mesta izvuce
drenazu ili ne. Mnogi mu savetovahu da to ne cini; i on ih poslusa. Kad dodje do studenca, on se
skinu nag, pridje pod sami studenac, i cim oseti na sebi hladnu vodu njegovu - kroz njegovo telo
prostruja kao neka prijatna vrelina i nova snaga. Izisavsi, on vide da jedne drenaze nema na otoku, a
drugu onda izvuce sam. Iduceg dana on se na sv. liturgiji pricesti Svetim Hristovim Tajnama. Zatim
Zasuhin postade potpuno zdrav.
U sina g. Zasuhina, malisana od osam godina, sva glava bese pokrivena krastama, i silno ga boljase.
Vodili su ga poznatom profesoru za kozne bolesti, g. Polotebnovu. Pregledavsi malisana, on izjavi
da se njegova bolest mora leciti najmanje dve godine. Zasuhin povede malisana u Sarov. Na putu u
Sarovsku pustinju, petog juna, na Svetu Trojicu, oni se zaustavise da se odmore u Serafimsko-
Divjejevskoj obitelji. Tu doznase od monahinja da po zapovesti blazenog starca treba sa umnom
molitvom prolaziti po jarku, koji sestre iskopase po njegovom uputstvu, po kome je, prema
njegovim recima, prosla sama Mati Bozja. Zasuhini podjose sa celom porodicom da ispune
zapovest svetoga starca. Bolesni malisan, po savetu monahinje koja ga vodjase, spustao se na dno
jarka, kidao travu i cvece i stavljao ih sve vreme na svoju bolesnu glavu. Dosavsi u Sarov, on se
okupa u Serafimovom studencu. I kada se 15 juna vratise doma, u grad Murom, glava se
malisanova ne samo bese potpuno ocistila, nego i obrasla divnom gustom kosom. - Trece cudo
milosrdja Bozjeg desilo se sa cerkom Zasuhina, kojoj povredjeni prst bi isceljen jelejem iz kandila
nad grobom oca Serafima.
Mnogo i drugih cudesnih znamenja i isceljenja cinjase prepodobni otac nas Serafim posle svog
blazenog prestavljenja. Od dana njegove koncine neprestano se desavaju isceljenja na onima koji
mu pribegavaju sa molitvom i verom za njegovo posredovanje pred Gospodom. U godini 1891 nad
grobnicom prepodobnog Serafima bi podignuta kapela.
Uspomena na uzviseni podviznicki zivot starca i vera u moc njegovog molitvenog posredovanja, u
toku vremena ne samo nije oslabila, nego je sve vise i vise rasla i utvrdjivala se kod svih slojeva
pravoslavnog naroda. Potpuno deleci tu narodnu veru u svetost starca Serafima, Sveti Sinod Ruske
Crkve je vec nekoliko puta priznao kao potrebu da se preduzmu potrebne mere za proslavljenje
ugodnika Bozjeg. Godine 1895 preosveceni vladika Tambovski podneo je Svetom Sinodu izvestaj
sa materijalom narocite komisije koja je ispitala dvadeset i cetiri slucaja cudesnih znamenja i
isceljenja, ucinjenih molitvama starca Serafima. Posle toga preosveceni vladika Tambovski podneo
je Svetom Sinodu, pocetkom i krajem 1897 godine, dve zbirke kopija pismenih izjava raznih lica o
cudesnim znamenjima i isceljenjima, koja su se zbila na molitve svetoga oca Serafima. Najzad 1902
godine 19 jula, na rodjendan starca Serafima, Njegovo Velicanstvo car Nikolaj Aleksandrovic,
imajuci u vidu molitvene podvige blazenopocivseg ugodnika Bozjeg i svenarodno usrdje prema
uspomeni njegovoj, izrazi zelju da se privede kraju Svetim Sinodom vec zapoceta stvar o
proslavljenju bogougodnog podviznika. U pocetku 1903 godine Sveti Sinod, potpuno ubedjen u
istinitost i tacnost cudesa, koja se zbivaju na molitve starca Serafima, donese odluku da ga prizna u
liku Svetih, blagodacu Bozjom proslavljenih, a svecane ostatke njegove - svetim mostima. Za svete
mosti bi napravljen o trosku cara i carice kivot od srebra i pozlacen. Svecano proslavljenje
novojavljenog ugodnika Bozjeg bi izvrseno devetnaestog jula 1903 godine u prisustvu cara, carice i
drugih clanova carske familije, i mnogohiljadne mase naroda. Tom prilikom se desise mnogobrojna
isceljenja na molitveno posredovanje prepodobnog Serafima Sarovskoga cudotvorca. Molitvama
njegovim neka Gospod Bog sacuva i nas od svake bede i nevolje! A Bogu, divnome u Svetima
Njegovim, neka je svaka cast, slava i poklonjenje - svagda, sada i uvek, i kroza sve vekove, amin.

STRADANjE SVETOG NOVOMUCENIKA

3OR3IJA

Jos u detinjstvu ovaj blazeni Zorzije bi kupljen kao rob od jednog Turcina, koji ga poturci. No posle
izvesnog vremena ovaj aga umre, a Zorzije ostade u muslimanskoj veri do svoje sedamdesete
godine; i nije se zenio. Zivljase Zorzije povuceno u svojoj radnji, kupujuci i prodajuci razne stvari.
Sem turskog jezika on nije znao drugi. Ho y starosti svojoj on jednog dana ustade i iz svoje radnje
ode pravo k mesnom sudiji, skide sa sebe turban i dade ga sudiji rekavsi mu: Hriscanin sam se
rodio, hriscanin imam da umrem. - Sudija se zacudi takvoj promeni kod njega u starosti, i rece mu:
Sali[29], sta je s tobom? Ta ti si, brate, s uma sisao! - Blazeni mu odgovori: Hriscanin sam,
hriscanin hocu da umrem. - Sudija ga dugo ispitivase zbog kakvih razloga on to cini. A blazeni na
sve to odgovarase samo: Hriscanin sam. - Najzad ga zatvorise u jednu odaju da bude sam, i da bi
dosao k sebi.
Sutradan Zorzije bi ponovo izveden pred sudiju na ispitivanje. Ispitivan od sudije, blazeni Zorzije
jasno i glasno ispovedi pred sudijom svoju veru u Hrista. A kad mu sudija stade pretiti mukama,
blazeni na to nista ne odgovarase sem: Hriscanin sam. - Blazeni starac bio je uopste po prirodi
cutljiv.
Treceg dana sudija ponovo izvede Zorzija na sud. I kada se i ovoga puta uveri da Zorzije ostaje
nepokolebljiv u svojoj hriscanskoj veri, on ga osudi na smrt, i predade ga janicarima da presudu
izvrse. Na putu ka gubilistu janicari nemilosrdno bijahu blazenog starca. No blagosloveni junak
Hristov podnosase to cutke i s radoscu. A kad stigose na jedan trg, mucitelji stavise muceniku
zamku oko vrata, pa ga primoravahu da izgovori salavati, tojest ispovedanje muslimanske vere. Ali
blazeni ne otvori usta, niti izgovori koju rec. Tada ga mucitelji pocese biti, muciti, ismevati i vuci
po celome trgu, da bi mu se sto vise narugali pred svetom. Zatim ga odvedose na gubiliste, pa ga
stadose bosti nozevima, trazeci od njega da izgovori salavati; no blazeni starac ne hte to uciniti. Oni
ga onda ponovo stadose bezdusno tuci i gaziti. Potom ga podigose na vesala, pa opet skinuse, eda bi
se mucenik predomislio. Ali blazeni starac ostade cvrst i nepokolebljiv u svojoj hriscanskoj veri.
Posto uvidese da ni na koji nacin ne mogu uspeti u svojoj nameri, mucitelji podigose neustrasivog
mucenika na vesala i obesise. Tako blazena dusa svetog Zorzija uzidje na nebo, i dobi venac
mucenistva od Gospoda Hrista, koji molitvama svetog mucenika Zorzija neka i nas udostoji Carstva
Nebeskog. Amin[30].

SPOMEN SVETOG TEOPEMPTA

U miru se prestavio.

SPOMEN SVETE
TEODOTE

Ova sveta bese majka prvog para svetih bezsrebrenika Kozme i Damjana, koji se slave 1.
novembra.

SPOMEN PREPODOBNOG MARKA GLUVOG

U miru se upokojio.

SPOMEN SVETOGA MUCEHIKA

SERGIJA

Posle mucenja zbog vere u Hrista, ovaj sveti mucenik bi macem posecen u Kesariji Kapadokijskoj,
304. godine.

SPOMEN SVETOG OCA NASEG

KOZME I,
patrijarha Carigradskog

Onaj sveti patrijarh bese ukrasen mnogim vrlinama; patrijarhovao bogomudro u drugoj polovini
jedanaestog stoleca, posle patrijarha Jovana Ksifilina, a za vreme careva Mihaila VII Duke (1071-
1078) i Nicifora III (1078-1081).

SPOMEN SVETOG MUCENIKA

TEOPISTA

Za svoju veru u Gospoda Hrista sveti Teopist skoncao kamenjem zasut.

SPOMEN SVETE PRAVEDNE

JULIJANIJE
Rodjena u blizini grada Muroma od bogatih i poboznih roditelja, plemica. U sestoj godini ostala
siroce. Sav zivot provela u molitvi, postu, i milostinji. Bila uvek blaga i puna ljubavi prema svojim
slugama, i prema ljudima uopste. Njena dobra dela neizbrojna. Spavala na daskama samo dva sata u
toku dvadeset i cetiri sata. Upokojila se 2 januara 1604. Posle 10 godina mosti joj otkrivene netljene
i mirotocive, i cudotvorne.

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NASEG

SILVESTRA PECERSKOG

Prepodobni Silvestar ziveo u dvanaestom stolecu; produzio letopis Nestora Letopisca i napisao
devet zitija svetih Pecerskih ugodnika Bozjih. Imao od Boga dar izgoniti djavole. Svete mosti
njegove pocivaju u Kijevskim pesterama prepodobnog Antonija.

NAPOMENE:
1. Ispovednicima se nazivali u staroj Crkvi hriscani, koji su u vreme gonjenja javno objavili,
ispovedili da su hriscani i zbog toga pretrpeli mucenje, ali su ostali u zivotu.
2. Eparh grada = upravnik grada, gradonacelnik.
3. Sveti Melhiad - papa rimski od 311. do 314. godine.
4. Sve su to bili bogovi, koje su neznabozni Rimljani smatrali za pokrovitelje doticnih dana.
5. Neznabosci su postovali mnoge bogove, ali istinitog Boga nisu poznavali; zato ih sveti
Pavle naziva bezboznima (Ef. 2, 12).
6. Severozapadna pokrajina Male Azije.
7. Ravin - pocasna titula u Palestini, davana istaknutim uciteljima i tumacima starozavetnog
zakona.
8. Parij - grad kraj Dardanela, u Miziji, severozapadnoj pokrajini Male Azije.
9. Likinije - rimski car, sacarovao Konstantinu Velikom; upravljao istocnom polovinom
carevine od 304 do 320 godine.
10. Frigija - velika oblast Male Azije, obuhvata sav srednji deo zapadne polovine Male Azije.
11. Tribun - glavnokomandujuci nad vojskom pokrajine.
12. Opcion - pomocnik centuriona; centurion - staresina vojnog odreda od sto ljudi.
13. Sarovska pustinja nalazi se u Tambovskoj guberniji, srez Temnikovski, udaljena od grada
Temnikova 40 kilometara, na uvoru reke Sarovke u reku Satis. Ovo mesto bilo je jos ranije
osvestano podvizima vrlinskih podviznika: najpre inoka Teodosija i zatim Gerasima. Oni su
imali blagodatna vidjenja i pretskazali buduci znacaj ove pustinje. Sarovska se pustinja
odavno slavila strogam drzanjem monaskih ustanova i podviznickim zivotom svojih
pustinjaka. U njoj se nalazi sedam hramova; znamenita riznica, puna prekrasnih i
izvanrednih bogosluzbenih prinadleznosti.
14. Jevrejska rec "Serafim" znaci: plamen, gorenje. Ustvari, ovo je ime andjelsko, kojim se
nazivaju svetli duhovi nebeski, koji pripadaju jednome od najblizih Bogu cinova Nebeske
jerarhije i zauzimaju pred prestolom Svevisnjega prvo mesto u prvom liku.
15. To je bilo u decembru 1787. godine.
16. Dogmatik prvoga glasa.
17. Voskresni antifon prvoga glasa, na jutrelju.
18. Irmos trece pesme Kanona, voskresnog, treceg glasa.
19. Irmos trece pesme Kanona voskresnog, osmog glasa.
20. Trava snitь rasprostranjena je u Rusiji; pusta mnogo korenja u zemlju; narod je upotrebljava
kao lek za neke bolesti; mlado lisce se ponekad upotrebljava kao povrce u corbi.
21. Mark je bivao kod starca dvaput mesecno, a Aleksandar jedanput. Sa njima je prep. Serafim
rado razgovarao o dusespasonosnim predmetima.
22. Blagosiljajuci prepodobnog Serafima, Isaija primeti u nedoumici: "Ta kako mogu ja sa pet
kilometara daljine paziti da tamo ne pristupaju zene?" No prep. Serafim odgovori na to sa
verom i ubedjenjem: "Vi samo blagoslovite, pa nijedna od njih nece uzici na moju goru".
23. Umnom molitvom se kod podviznika naziva sozercajna bogomislena molitva, kada se
podviznik u bezmolviju svom dusom pogruzava u nju.
24. Starastvo prestavlja jedan od najuzvisenijih podviga monastva, za koji su sposobni samo
malobrojni izabranici. To je duhovno rukovodstvo i lecenje od strane starca sviju monaha i
dolaznika, kojima je potrebna duhovna uteha i savet. Dobrovoljni ucenici, dolazeci k starcu,
otvaraju pred njim svu svoju dusu i predaju mu se na potpuno poslusanje, a starac uzima na
sebe preteski podvig ljubavi hriscanske i veliku odgovornost pred Bogom za njihove duse.
25. Stihira na Gospodi vozvah na vecernju utornika Strasne sedmice.
26. Stranik je skitac verski, koji sa izvesnih razloga verskih stalno putuje od jednog svetog
mesta do drugog, od jedne svetinje do druge.
27. Tu zabelesku je stampao pisac Sergije Nil u "Moskovskim Vjedomostima" od jula 1903. g.
28. Tako je sv. Serafim nazivao sestre Serafimo-Divjejevskog manastira.
29. Sali je bilo njegovo tursko ime.
30. Sveti Zorzije postrada u Mitilini 1770. godine.