P. 1
II Kolokvijum Iz Tekstilnih Vlakana

II Kolokvijum Iz Tekstilnih Vlakana

|Views: 2,759|Likes:
Published by Rade Nikolicic

More info:

Published by: Rade Nikolicic on Oct 21, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/24/2013

pdf

text

original

Konstitucioni prikaz makivniuiekuic celuloze (si.

6) je uprošćen prstcnuvi glukoze ■■ ulukupiraii'-j/ni niMenovi; u pruituru nisu ra--

1. PRIRODNE TEKSTILNE SIROVINE 1.1. BILJNA VLAKNA Od prirodnih vlakana biljna vlakna su u najvećoj meri zastupljena u podmirenju većeg dela potreba tekstilne industrije. Ova vlakna mogu imati oblik dugačke cevćice, vretena ili tračice i fnogu biti i/građena od jedne ćelije (jednoćelijska vlakna) ili iz više elementarnih ćelija međusobno stepljenih u višećelijska vlakna (tehnička vlakna). Vlakna -,i semena i plodova biljaka dobijaju se relativno jednostavno u odnosu na dobijanje vlakana iz like (kore) i iz lišća biljaka, koje je prilično složeno. Glavni sastojak biljnih vlakana je celuloza. Sadržaj iste u vlaknima je različit jer vlakna pored celuloze sadrže u manjoj ili većoj meri prateće materije celuloze (hemicelulozu, pektin. lignin, belanćevine, voštane materije, mineralne materije, pigmentne materije). Sadržaj pratećih materija utiče na osobina celuloze kao i na osobino vlakana na bazi ceiuloze. pa se zbog toga celuloza kao i vlakna na bazi celuloze različitog porekla razlikuju međusobno po osobinama kao i po boji. Zbog sadržaja pratećih materija biljna vlakna su retko bele boje, već su žućkasta, zelenkasta, crvenkasta ili smeđa. Od svih biljnih vlakana kod nas se najviše upotrebljava pamuk, lan i konoplja. Rede se upotrebljavaju kokosova vlakna, manila, sizai, novozelandski lan. rafija, žtika i slična vlakna; dok se gotovo ne upotrebljavaju ananas vlakna, piasava. kopriva i njima slična vlakna. CELULOZA Celuloza je jedna od najrasprostranjenijih materija, koja se u prirodi javlja kao proizvod biljnog sveta. Osnovna je materija od koje se izgrađena biljna vlakna i drvo. Meka biljna vlakna predstavljaju gotovo čistu celulozu. Elementarna analiza pokazuje da se celuloza sastoji iz 44,4% ug-ijenika, 6,2% vodonika i 49.4% kiseonika. Prema ovom sastavu mogfa bi se molekularna formula celuloze napisati C^H-oO.; iz koje proizilazi molekulska težina 162. Međutim, pri praktičnom određivanju molekulske težine pokazivala se mnogo većom (čak i 1,000,000). To navodi na zaključak da je celuioza jedinjenje ugljenika. vodonika i kiseonika, ali makromoiekulskog tipa, pa se makromolekule ceiuloze sastoje iz većeg broja osnovno-* saćinitelia GH-.O: koji su međusobno lančasto povezani. Prema tome, formula celuloze može se prikazati kao (CiHioO.O.- . u kojoj »n« pokazuje broj osnovnih saćinitelja CiHioO.i u makromoleku-lama. Ovaj broj se naziva stepen polimerizacije i nije jednak kod svih makromolekula celuloze. Zbog toga, kada je reć o stepenu polimerizacije, misli se uvek na prosečn stepen polimerizacije celuloze, koji je opet različit kod celuloza razl Čuog porekla. Množenjem stepena polimerizacije sa 162 dobija se pro-:'.ćna molekulska težina celuloze, Stepen polimerizacije kod celuloze u pamuku može iznositi oko 10.000, kod beljenos pamuka oko 3.000, kod lanenog vlakna oko 36.000 kod ramije oko 12.&00 a kod regenerisane celuloze oko 600. Možemo reći da se svakom hemijskom obradom smanjuje stepen polimerizacije celuloze a to dovodi do pogoršanja kvalitetnih osobina celuloze, jer i od stepena polimerizacije, odnosno od dužine makromolekula celuloze, zavise njene osobine a samim tim i osobine vlakana na bazi celuloze. Skraćenje makromolekulskih lanaca celuloze, a time i znatna pramena njenih osobina, mogu na. tati hidrolizom, oksidacijom, termičkim uticajem. mehaničkim uticajem i l'utohemijskom reakcijom. Hidrolizom celuloze poiv.jcu Slika J —Prikaz konstilakih kiselina dobija se glukoza: tucione formule glukoze ■ CiH , O 0 i - n HaO-KisRiTivA- - n (C<H.,O «0 Međutim, pažljivom i postepenom hidrolizom celuloze dobija se , elobioza čije se molekule sastoji od dva ostatka glukoze. U stvari dve A — D glukopiranoze čine celob'.ozu a povezane su :^—31:4 glukozid-nom vezom. Na osnovu prednjeg mogli bismo reći da se makromolekule celuloze sastoje iz .>n« ostataka glukoze, odnosno iz «n2« ostataka celobio/.e Bolje rečeno, makromolekula ..eiuloze .vistojj iz -n« osnovnih -„■inioea C H--0= koji su međusobnu povt/.ani i :J glukozidnum vezom.
:

r / H H

OH
S;:ka -> — Prikaz konstiiuciotie \ formule celubii»?e Siikri 5 — fConsiuuciom i;nkaz osnovnog einioei ■iduloze

20

1

c

c -c 0 W
U —Ostat I gl-jkoz*

W

H

,c—0^ ,-0- /?—
i

........l"

.

Postojanje hidroksilnih grupa omoeućava prema lome specifičnu strukturnu građu celuloze. Struktura celuloze Du»o se smatralo da je celuloza amorfna materija tj. da su makromolekuli'celuloze raspoređeni bez ikakvog reda. Međutim, danas zahvaljujući rentgenografskim ispitivanjima raspolažemo saznanjem da se u celuloznoj materiji nalaze ne samo amorfna već i kristahntčna područja. Uopšte gledano, makromolekuU ceiuloze pokazuju oblik tračica (si 9», Makromolekuli celuloze, koji su paralelni i blizu jedan uz drugog

Slika 6 — Prikaz konscitucione formule celuloze poređeni u ravni, već tako da imaju najmanje napregnuti oblik i položaj, pa bi se isti šematski mogli prikazati oblikom »sedla«.

međusobno i time se sprečava rastvorljivost celuloze u vodi.

HH HH

HH

Slika 7 — Najmanje napregnuti oblik »sedla« makro mole kule celuloze Ako se uzme da je steper. polimerizacije 10.000, nalaziće se u ma-kromolekulama celuloze upola manje ostataka celobtoze tj, 5.000. Kako je promer ostatka ceiuloze 1,C3 [nm], (1 nm = 10~r■■) (vidi si. 8), što je rentgenografskim ispitivanjem celuloze utvrđeno, dužina makromole-Kule celuloze će iznositi: 5.000r. 1,03 [nm] = 5,15 [ um]. Objekat ovakve veličine bi se mogao videti posmatranjem preko optičkog mikroskopa, ali se makromolekula celuloze ne može videti zbog njenih suviše 1maQ,SSnm-A __, lih drugih dimenzija. L^i[^ l Svaki osnovni sačinitelj (izuzev ^•^^A I krajnih sačinitelja) makromolekule

r

Slika 9 — Makro- Slika 10 — Združivanje Slika II Združivanje molekula ceiuloze makromolekula celuloze lamela u miceli (Krntu obliku iračice u lamelu (Krackv) kvi (Kratkv)

na odstojanju od

celuloze, sadrži po 3 hidroksilne grupe, koje se ponašaju kao alkoholne grupe i to jedna kao primarna a dve kao sekundarne. To su u stvari funkcionalne grupe u celulozi i one se _\£21nm esterifikovati, mogu eterifikovati ili oksidisati, pri čemu celuloza menja svoje osobine. Hidroksilne grupe su hidrofilnog karaktera i otuda celuloza lako upija vlagu, %Atomi međutim, iako bi se celuloza velikom ugljenika OAtomi prema trebalo da broju ovih grupa rastvara u vodi, ipak je Slika 8 Model celobioze nerastvorljiva. k/seon/ka Veliki broj hidroksilnih grupa nije slobodan već je povezan vodonićni'i vezama (vodoničnim mostovima). Ove vodoničhe veze se uspostavljaju između hidroksilnih grupa istog makromolekula (intramolekulske veze) ili između dva susedna makromolekula celuloze. Takođe sc uspostavljaju i između hidroksilne erupe i kiseonika. Na ovaj način mokromolekule se učvršćuju tj, povezuju
1.05 [nm] (si, 12). Molekuli celuloze nisu po celoj svojoj dužini u masi celuloze kristalinićno raspoređeni. U ovom po-redku postoje periodični prekidi, pa >u kristalni poredani jedan pored drugog i jedan iznad drugog na izvesnim odstojanjima (si. U). Međukristalinična područja predstavljaju imermic^elarnu, odnosno amori-nu oblast. Kristaliti nisu podjednake veličine, niti su oštro ograničeni. Makromolekuli su delom duži od kristalita pa r/.ilaze iz istog, prolaze kroz amorfnu oblast i ulaze opet u sledeći kristalit. Nra ovaj način kristaliti su međusobno povezani pojedinim makromolekulama celuloze. Ovako su ustvari izgrađene mikrolibrile celuloze koje su vidljive preko elektronskog mikroskopa. One se dalje arupišu u grublje fibrile. a ove u svežnjeve fibrila koji su u elementarnim vlaknima (ćelijama) biljnog porekla nasla- Siika I3 _ Sematski prikaz eani u koncentrične slojeve uz orijenta- fine strukture fibrila celuloze: čiju u pravcu ose vlakna pod određenim Amorfna oblast (A), kristatlt U"Iom ( '^'' međumicelarna " (M)

0,27—U,6 [nm], međusobno se povezuju i/.v. Van der Vals-ovim silama, a ako se nalaze na međusobnom odstojanju manjem od 0 27 [nm] povezuju se međusobno vodoničnim vezama (vodoničnim mostovima), koje su znatno jače od Van der Vals-ovih sila. Na ovaj način se između makromolekula celuloze uspostavlja privlačnost i zatezanje uz paralelno i gusto pa-kovanje (slaganje) istih, tako da to vodi ka jačem učvršćivanju. Ovako gusto pakovani makromolekuli čine lamele (si. 10). Međusobno povezane lamele čine nicele (si. II), pa se stvara strogo uređena struktura kristalita u celulozi. Elementarni kristalit nastaje priliubIjivanjem tri makromolekula celutoze i to po dužini od samo Zavisno od stepena polimerizacije, Slika 12 — Elementarni kristalu celuloze (Mever, Misch) od zastupljenosti kristalita i amorfnih područja kao i od orijentacije makromolekula, micela i fibrila, celuloza čc pokazivati različite osobine. Ukoliko su makromotekuli više orijentisani paralelno osi vlakna i ukoliko je stepen polimerizacije veći a kristalinićnost vise izražena, utoliko će jačina na kidanje vlakana biti veća. Pri dejstvu sile kidanja biće onda veći broj molekula opterećen, pa će kohezione sile doći do izražaja zbo& yn^i'..g i usm:renog pakovanja makromolekuL vlckno će pokazati veću jačinu. Vlakno će se uvek prekinuti uz onom mestu gde ima najmanji broj paralelizovanih makromolekula sa pravcem ose vlakna, odnosno dejstva sile kidanja. Celuloza sa većom kristaliničnošcu absorbovaće manju količinu vlaiie. manje će bubreti. teže će se obojavati i biće nešto otpornija na dejstvo raznih agenasa jer će ovi takotte teže prodirati u celulozna vlakna. Uticaj fizičkih i hemijskih agenasa na celulozu Normalna temperatura ne deiuje štetnu na celulozu, međutim na povećanoj temperaturi celuloza gubi viagu, postaje krta i lomljiva (pi-roceluloza) pa se da lako smrviti u prah. Na temperaturi iznad 393,15 [K] (120°C) počinje da se razlaže. Zapravo, otpornost celuloze na povećanoj temperaturi zavisi od vremena dejstva povećane temperature,_pa pri kratkotrajnom delovanju može izdržati temperaturu od 398,1a — 423,15 [K] (125-!50°O. Voda ne rastvara celulozu ali je celuloza jako higroskopna i lako upija vlagu i vodu. Celuloza različitog porekia će zbog različite struk-:urne građe pokazivati različito izraženu higroskopnost.

oblast

2

23

c

Upijanje vlage i vode vrši se od strane amorfnih i intermicelarnih oblasti. Tom prilikom stvara se neka vrsta hidrata između makromolekula celuloze i vode. Zapravo, prema hidroksilnim grupama makromolekula celuloze u amorfnoj oblasti orijentišu se vodonikovi atomi iz molekula vode. Uvtrđeno je da oko 40"- hidroksilnih grupa reaguje sa vodom, dok ostalih 60".-« ne reaguje jer se nalaze u kristalinićnim oblastima. Ipak voda može prodreti i u kristalite ali pod drastičnim delova-njem jakih hidratacionih sredstava kao što su koncentrovane alkalije. neke organske baze i neke soli, jer ovi agensi vrše povećano bubrenje celuloze. Pri upijanju vlage iz vazduha ili pri upijanju vode celuloza bubri. UopŠte uzev, razlikujemo izotropno i anizotropno bubrenje. U slučaju podjednakog bubrenja u svim pravcima, imali bismo slučaj izo-tropnog bubrenja. Međutim, kod celuloznih vlakana imamo slučaj ani-zotropnog bubrenja jer se pojavljuje izrazito bubrenje po prećniku vlakna. Anizotropno bubrenje se pojavljuje kao posledica usmerenosti makromolekula, micela i fibrila u pravcu ose vlakna. Vlakna sa jako izraženom orijentacijom, pri bubrenju postaju deblja a po dužini se skraćuju, dok vlakna sa manje izraženom orijentacijom postaju takođe deblja ali se u izvesnoj meri i izdužuju. Nadalje razlikujemo intermicelarno bubrenje celuloze koje nastaje .^ada molekule vode prodru u međumicelarna područja i intramicelar-no bubrenje kada molekule vode, pod đejstvom jakih hidratacionih sredstava, prodru u same micele. ZA rastvora može se celuloza ponovo tstaložiti delovanjem sa kiselinama, ali-je-stepen polimerizacije istaložene celuloze manji. Mineralne kiseline deluju negativno na celulozu. Putem hidrolize smanjuju joj stepen polimerizacije pa nastaje hidroceluloza.Kao^ prođu-kat totalne hidrolize javlja se dglukoza, međutim, kod blage hidrolize nastaje hidroceluloza različitog sastava Što zavisi do koje mere je hidroliza išla. Ako su se nagradili molekuli sa stepenom polimerizacije do 6, produkti su oligosaharidi. a sa stepenom polimerizacije od 7 pa do 60 produkti su celodekstrini. Hidroliza prouzrokuje kod celuloznih vlakana smanjenje jačine, povećanu rastvorljivost u alkalijama i povećanu redukcionu moć. Sem toga vlakna postaju krta i trljanjem se mogu smrviti. Povećana temperatura ubrzava više hidrolizu nego povećana koncentracija kiselina. Razblaženi rastvori kiselina na hladno ne deluju negativno na celulozu, ali ako se stajanjem ova koncentriše isparava-njem vode, doći će do hidrolize celuloze, Azotna kiselina, pod određenim ustovima reaguje sa celulozom i stvara celulozni nitrat. Koncentrovana sumporna kiselina na hladno ili razblažena na oo-većanoj temperaturi izaziva bubrenje celuloze a zatim je rastvara, dok koncentrovana kiselina pri zagrevanju potpuno dehidratiše celulozu i konačno je ugljeniše. Hlorovodonićna kiselina i fosforna kiselina reaguju sa celulozom slično kao sumporna kiselina. , Organske kiseline ne deluju jako agresivno, Najnegativnije deluje oksalna kiselina. Negativno dejstvo ostalih organskih kiselina opada po sledećem redosledu: vinska,limunska, mlećna. Ova zadnja se' već može upotrebiti za oživljavanje celuloze. Aktivne hidroksilne grupe pod određenim uslovima mogu reago-vati sa kiselinama i tom prilikom se stvara ester celuloze, pri čemu celuloza menja svoje osobine. Ovakve reakcije na celulozu, kao i još neke druge, vrše se kod izrade veštačkih vlakana o čemu će biti govora na drugom mestu. Rastvori nekih soli takođe mogu delovati agresivno na celulozu. Izvesne alkalne i zemnoalkalne soli izazivaju bubrenje a delimićno i rastvaranje celuioze. Slično delovanje imaju i neke soli teških metala npr. hlorid cinka. Rastvor kiselih soli koje se hidroliziraju pri zagrevanju, npr. AlCb deluju slično kao kiseline. Uticaj redukcionih sredstava na celulozu nije negativan. Oksidaciona sredstva zavisno od koncentracije, temperature, vremena delovanja i pH vrednosti izazivaju hemijske promene na celulozi koja prelazi u oksicelulozu različitog sastava. Tom prilikom dolazi do oksidacije hidroksilnih grupa, kao i do prekidanja makromolekulskih lanaca uz pojavu ketonskih, aldehidnih ili čak karboksilnih grupa. Stepen polimerizacije se smanjuje pa celuloza postaje slabija, a zbog prisustva ketonskih i aldehidnih grupa deluje redukujuće, odnosno zbog sadržaja karboksilnih grupa reaguje kiselo. U procesu bojenja oksiceluloza će se zbog toga obojavati različito, zavisno od stepena oksidacije. Oksiceluloza se rastvara u alkalijama. Proces oksidacije takođe ide brže u alkalnoj sredini jer u nabubreloj celulozi lakše prodiru oksidaciona sredstva. Takođe u prisustvu metala Mn, Fe, Co, Cu i drugih, oksidacijs je intenzivnija. Megativno delovanje oksidackvih sredstava se najpre odrazi u amorfnim oblastima celuloze. Ukoliko se kod celuloze oksidiM. samo primarne hidroksilne grupe, stvara se monokarboksiceluloza od koje se priprema gaza. Ova oksidacija se Sprovodi gasovitim azotdioksidom.

Pri jednostavnom potapanju celuloze u vodu kristaliti ostaju ne-promenjeni, pa čak i pri rastvaranju celuloze u bakaroksidamonijaćnom rastvoru, jer se isti u rastvoru pojavljuju kao koloidne čestice U vreloj vodi na 373,15 [K] (100°C) celuloza jače bubri. Duže dejstvo vodene pare izaziva slabljenje celuloznih vlakana ier stvara oksiceluloza. Alkalije izazivaju jače bubrenje celuloze i celuloza prelazi u tzv. hidrat celuloze. Stepen bubrenja zavisi od stepena hidratacije, odnosno od veličine vodenog omotača pojedinih vrsta jona alkalnih metala. Najveće bubrenje izazivaju joni Li, manje bubrenje joni Na i K. a još manje joni Rb i Cs. Rastvorljivost celuloze u alkalijama je neznatno izražena. Prirodna celuloza sa velikim stepenom polimerizacije praktično je nerastvorljiva. dok se regenerisana celuloza sa manjim stepenom polimerizacije i drukčijom strukturnom građom može rastvoriti i do 15''.'a u zavisnosti od temperature t koncentracije rastvora alkalija. Hemiceluloza se pak uglavnom rastvara. Rastvori alkalija i pri kuvanju ne deluju negativno na alta celulozu. Međutim, ako se kuvanje izvodi u prisustvu kiseonika iz \azduha, celuloza će prelaziti u oksicelulozu. Bakaroksidamonijaćni rastvor (Svajcerov reagens) izaziva kod svake vrste celuloze jako bubrenje, reaguje sa istom i rastvara je. Iz ovog

Pod dejstvom sunčeve svetlosti, usled apsorbovanja svetlosne ener-iijc, nastupa fotohemijska promena u makromolekulama celuloze. Ukoliko se za aktivirane grupe celuloze veže kiseonik iz vazduha. nastupala je fotooksidacija; a ukoliko na vlaknu nastanu samo površinske promene, nastupila je fotoliza. Soli teških metala ubrzavaju fotooksidaciju. U prisustvu vlage, pod dejst fom sunčeve svetlosti i kiseonika iz vazduha stvara sa izvesna količina vodonik-peroksida, koji kao oksidans deluje negativno na celulozu. Kao posledica fotooksidacije javlja se smanjenje jačine celuloznih vlakana. UV-zraci deluju najaktivnije, ali fotooksidaciji doprinosi vlažnost, prisustvo kiseonika iz vazduha i temperatura sredine. Dejstvo gljiva i bakterija na celulozu je negativno. Ukoliko ceiu-iuza sadrži vlagu iznad 9V a relativna vlažnost vazduha iznosi 75—35°■>. može c'oći do razgradnje celuloze pod dejstvom gljiva (plesni) i bakterija. Negativno dejstvo gljiva manifesiuje se u obliku mrlja različitog obojenja, zavisno od vrste gljiva koje su delovale, dok se negativno dejstvo bakterija manifestuje razaranjem vlakana. Pod dejstvom bakterija (aerobnih i anaerobnih) celuloza hidrolizi-ra do glukoze a zatim se i ona razgrađuje pa se kao produkti razlaganja stvaraju ugljendioksid, metan i voda. Prema tome celuloza koja~je pretrpela izvesno oštećenje pod dejstvom mikroorganizama izgubiće na iežini. Dejstvo encima može biti negativno na celulozu. Neki encimi, npr. celuloza, razgrađuju celulozu. Hemijsko povezivanje makro mole kula celuloze Celuloza ima osobinu da reaguje i na drugi način pri dejstvu drugih hemikalija, pri čemu joj se m»njaju osobine u pozitivnom smislu. Postoji čitav niz hemikalija čijom obradom dolazi do povezivanja međusobno susednih makromolekula. Molekule agensa povezuju makro-"nolckule celuloze preko hidroksilnih grupa. Npr. obradom sa formal-aehidom stvaraju se metilenske veze između pojedinih makromolekula -oluloze:

Makromolekula celuloze

Makromolekula celuloze

~

w
OH
2

9
0 Makromolekula celuloze

Makromolekula celuloze

Slika 14 — Hrika?. povezivanja makromolekula celuloze mcuier.skim f -CHr- ) vezama PRATEĆE MATERIJE CELULOZE Hemiceluloza je materija po građi slična celulozi ali se pod utica-jem razblaženih kiselina lako hidrolizuje. U 17,5".'.> rastvoru natrijum-hidroksida, na 293,15 [K] (20°C) ;. za vreme od dva časa hemiceluloza se rastvara, dok alfa-celuloza ostaje nerastvorena,

3

23

c

Kod hemiceluloze razlikujemc beta i gama celulozu. Beta celuloza se taloži kiselinom iz alkainog rastvora, dok gama celuloza ostaje u rastvoru. Takođe se razlikuje i treća vrsta hemiceluloze ali ova ne hidro-lizuje lako niti se rastvara u alkalijama. Pektin spada u grupu ugljenih hidrata. To je visokomolekularna želatinozna materija koja se u hladnoj vodi ne rastvara, dok je u vreloj vodi rasrvorijiva i prelazi u hidratopektin. Pektin slepljuje celulozna vlakanca a nalazi se i u intermicelarnim prostorima. U celulozi dr-veta ima ga malo jer je najvećim deiom prešao u lienin zbog starenja biljke. Lignin je takođe komplikovanog sastava i spada u grupu aromatičnih jedinjenja. Lignin je u stvari smeša makromolekulskih jedinjenja. Očvršćava biljno tkivo oa ima mehaničku funkciju. Lignina ima u vlaknima iz like. Juta ga sadrži oko 11%, dok ga druga vlakna sadrže manje. Tvrda vlakna takođe sadrže lignina u većim količinama, dok ga celuloza u pamučnom vlaknu gotovo ne sadrži. Belančevine sa prosećnim sadržajem azota u iznosu od 16% ulaze u sastav protoplazme, pa se u osušenim vlaknima nalaze u ostacima protoplazme u lumenu elementarnih ćelija. Takođe se nalaze u malim količinama i na površinskom sloju nekih vlakana. Vosak se nalazi na omotaču po kožice, tj. na površinskom sloju vlakana. Mineralne materije predstavljaju glavni sadržaj pepela u kome se nalaze soli natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i mangana sa kiselinama silicijumovom, ugljenom, so.nom, sumpornom i fosfornom. Takođe se nalaze i oksidi gvožđa i aluminijuma. Od svih pomenutih soli kalcijumove i natrijumove soli su zastupljene sa oko 95%. Pigmentne materije su obojene materije koje pored ostalih pratećih materija doprinose prirodnom obojenju celuloze u vlaknima. Smatra se da se pigmentne materije javljaju kao produkat raspadanja be-lanćevina. 1.1.1, VLAKNA SA SEMENA VAakna sa semena su značajna za tekstilnu industriju. To su jednoćelijska vlakna koja izrastaju na pokožici semena, pa kao takva nisu ^eljiva. , Ukoliko je ćelija duža i tanja, a uz to ima i povoljnu jačinu kao i pozitivno istaknute druge osobine, vlakna će biti bolja.

i.1.1,1. PAMUK Postojbina pamuka je Indija. Poznat je još pre naše ere, ali u našoj eri njegovo gajenje i prerada imaju veći zahvat. Međutim, za prvu upotrebu pamuka u industrijskom pogledu može se smatrati godina 1792, kada je Eli Vitnej pronašao mašinu za egreniranje pamuka. Biljka se javlja u tri oblika i to u obliku jednogodišnje zeljaste biljke, koja je najvažnija, u obliku višegodišnjeg žbuna, koji raste u Americi i u obliku višegodišnjeg drveta, koje nema važnost za dobijanje pamuka. Jednogodišnja zeljasta biljki cveta 80 — 110 dana posle setve. Cvet brzo preeveta i na njegovo mesto stvara se ćaura, koja kada pot'; puno sazri prska i na prskotinama se pojavi pamuk. Od cvetanja do A-, ~ prsfvanja caure potiebno je 3>-80 dana. Berba pamuka Vlakna pamuka su svojim jednim krajem pričvršćena za seme koje se nalazi u unutrašnjost čaure. Pojedino seme može nositi do 20.000 vlakana, jedna čaura 150.000 vlakana, a jedna stabljika može dati do 1.000 [mkg] vlakana. Prilikom berbe skidaju se vlakna zajedno sa semenom. Od ukupne obrane količine 1/4 do 1/3 su vlakna. Branje se vrši ručno ili mašinski. Kod mašinskog branja pamuk sadrži više stranih primesa. Posle branja vrši se sušenje pamuka bilo na suncu ili u hladu ili u sušarama, tako da pamuk sadrži manje od 12% vlage.
n

fa)

;„ " Slika ,asprsla -auraJ A semenka sa15 — Pamuk. Grančica sa cvetom (b) vlaknima ic'

4

23

Vrste pripreme pamuka _ Pri egreniranju pamuka, u zavisnosti od vrste pamuka i njegovih kvalitetnih osobina kao i od samog procesa egreniranja. može se do-Diii pamuk sa grupisanim vlaknima u obliku zamršenih skupova kuji sadrže i onečišćenja (seme i si.), pa kažemo da je pamuk »grubo pripremljen«, ili se dobije pamuk ujednačenog izgleda sa nezamršenim vlaknima, pa kažemo da je »meko pripremljen«." Osnovne karakteristike grubo pripremljenog pamuka su Čvorići i čupice koje umanjuju kvalitet pamuka.

Slika 16 — Ručno branje pamuka

Slika 17 — MaSinsko branje pamuka

Egreniranje pamuka Skidanje pamučnih vlakana od semena vrši se egreniranjem. Pamuk koji se egrenira ne srne da sadrži deiove čaura i lišće, pa se zbog ioea prc egreniranja čisti od ovih primesa. Razlikujemo dve vrste mašina za egreniranje pamuka i to Eli Vitnejevu t Makartijevu mašinu. Eli Vitnejeva mašina je sa nazubljenim pločama -testerama« i upotrebljava se za kraći i grublji pamuk. Sematski prikaz ove mašine je dat na si. 18. Pamuk se sipa u komoru (1) i on pada na transporter (2). Na kraju transportne trake nalazi se valjak sa zupcima (3) koji zahvata pamuk i prebacuje u komoru (5). Višak zahvaćenog pamuka skida skidać (4), Pregrada između komore (5) i druge strane mašine je daska sa prorezima (D) kroz koje proviruju cirkularne nazubljene ploče (lustere) (6). Nazubljenosi testera s\\k& — 18 Eh Vitnejeva mašina za egreniranje jtr tako podešena da one pamuka Transportna traka (2). komora (1), ne seku vlakna već ih za- valjak sa zupcima (3). skidać (4) komora (5), , razubhene tesiere (6), valjak skidać (8), otvor hvataju i nose kroz pro- .a jSpa ,j an j e icmena (7). perforirani bubanj reze. Semcnke ne mogu ventilator (I0>, valjak nabijač (11). skidać (12) proći kroz ove proreze, pa se vlakna kidaju na 2—3 mm od semeti:. Otkinuto seme pada kroz rešetku (7), dok vlakna sa testera skida vl ljak (S) i baca ih na pod odvodnog kanala. Na kraju kanala nalazi s^ perforirani valjak (9) iz koga se ventilatorom (10) izvlači vazduh, pa s. vlakna priljubljuju na valjak. Valjak (ft) vrši sabijanje priljubljenih 'jakana i formira grubu traku koja se skidačem (12) skida sa valjka Makartijeva mašina (si. 19) je sa valjkom i pogodna je za egreniranje dugovlaknastog i finijeg pamuka. Pri egreniranju pamuk ubacuje u komoru (1) i pada na transportnu traku [2). Na kraju transportne trake nalazi se valjak (3) koji reguliše transport pamuka dodavaču (4) kojim se gura pamuk do valjka (5) presvučenog kožom. Uz sami valjak nalaze se dve ploče (noževi). Gornji nož (6) je nepokretan i nalazi se vrlo blizu valjka1, tako da sprečava prolaz semena, dok vlakna zahvaćena hrapavom kožom na valjku prolaze. Tom prilikom se seme otkida i pada u komoru (SV Pokretan nož (7) kreće se gore dole j pomaže da se Slika 19 — Makartijeva maSina za egreniranje seme lakše otkine. Parnu- Pamuka Transportna -rako <n .komom C )
.,„, „ U L ., „_ „ I ,-j„-

recuUtor količine pjmiu.a uia vlakna se skidaju sa druge sirane valjka skidačem (9). iS). skidać '9V

(J>

poluga - valjak &Men kretan nož

hfapavoin k0ion:

ci očuva., ,5). nc-v ■ '6), pokretan nož (7i. komora . seme

U oba slučaja važno je da vlakna budu otkinuta što bliže semenu ali se obično kidaju na odstojanju od 2—3 mm od semena pa seme ostaje maljavo. Ovaj deo vlakna koji zaostaje na semenu zove se lin-ters i predstavlja važnu sirovinu za dobijanje veštačkih vlakana kao i drugih proizvoda. Linters se skida sa semena mehanički na mašinama iinterima ili hemijskim postupkom.

5

Cvorići su mali, zamršeni prepletaji vlakana koji se uočavaju kao tačke kada se tanak sloj pamuka stavi na tamnu podlogu ili se posmat-ra prema svetlosti. U daljoj prersci pamuka ćvorići se vrlo teško odstranjuju i manifestuju se kao greške u pređi ili tkanini. Pri procesu bojenja ćvorići ostaju nedovoljno obojeni, Stvaranje ćvorića se naročito manifestuje kod dužeg i finijeg pamuka, utoliko više ukoliko ima nezrelih vlakana. Nasuprot čvorićima ćupice se manifestuju kao veći prepleteni pramenovi ili'kao zamršena masa vlakana, pa pamuk zadobije gromuljast izgled. Cupice se naročito stvaraju kada se egrenira zelen ili nedovoljno osušen pamuk. Ipak ove ne umanjuju kvalitet pamuka u toj meri kao ćvorići. Pakovanje egreniranog pamuka Egrenirani pamuk se pakuje u bale cilindričnog ili paralelopiped-nog oblika i to na jakim presama. Sabijeni pamuk se zavije jutanom tkaninom i stegne obručima. Masa jednog kubnog metra bale mora da iznosi najmanje 200 kg, a tara najviše 4% od bruto mase bale. U cilindričnim baiama je pregledniji kvalitet pamuka, ali su para-lelopipedne bale pogodnije za transport pa se više tako i pakuje. Ukoliko drukčije nije predviđeno, na svakoj bali mora biti označeno s'edeće: naziv ili znak isporučioca kao i stanice za egreniranje, godina berbe, oznaka lota (partije), broj bale, masa bruto u kg i oznaka kvaliteta. Proizvođači pamuka Glavni proizvođači pamuka su Amerika, Indija. SSSR, Egipat, Kina i Brazil. U našoj zemlji pamuk se gaji u Makedoniji (Strumica, Devđelija, Valandovo i Radoviš), zatim na području Skadarskog jezera, u dolini reke Zete, u okolini Bara, Herceg-Novog i Kotora, u okolini Stoca, Ljubuškog, Ljubinje, Trebi.nja, Čapljine i Mostara. Proizvedene količine pamuka u našoj zemlji ne zadovoljavaju potrebe naše tekstilne industrije pa uvozimo znatne količine pamuka.

nu. Vlakno je tada cilindrično, odnosno u poprečnom preseku je kružno (si. 20) i po spoljnoj strani ima tanku opnu — kutikulu. U unutrašnjosti je vlakno ispunjeno proto-plazmom. Ako bi se iz bilo kog razloga prekinulo dalje razviće vlakna, ovo bi predstavljalo mrtvo vla-. kno. Mrtva viakna sadrže sasvim neznatno celulozu, jer se ona počinje da stvara slažući se po unutrašnjoj strani kutikule tek u dvadesetom danu razviea vlakana. Međutim, ako se vlakno i dalje razvija, ono saz-reva; sloj celuloze će biti sa sazrevanjem sve deblji, pa će i zidovi vlakna biti deblji, dok će unutrašnji sloj sa protoplazmom (lumen) postajati sve manji. Celuloza, koja se stvara, slaže se u obliku fibrila u koncentričnim slojevima. Spoljni oblik vlakna se ne menja sve dok se ona razvijaju tj. sa-/revanju, ali kada se oboru i osuše, zbog otparavanja protoptazmičnog soka i u zavisnosti od stepena zrelosti spljoštiće se više ili manje i zadobiti oblik tračice, koja zadobija karakteristične spiralne uvoje (sem ako je mrtvo, sasvim nezrelo ili prezrelo vlakno). Mrtva vlakna pamuka su sasvim tanke tračice. Posmatrana preko mikroskopa sasvim su providna i pokazuju izgled (A) prikazan na slici 21. Spiralni uvoji ne postoje na traćici, ali ista može biti nepravilno zafaltovana. Poprečni prcsek je sasvim spljošten (si. 21).

RAZVICE I OBLIK PAMUČNOG VLAKNA Vlakna pamuka su jednoćelična pa svako vlakno za sebe predstavlja jednu elementarnu ćeliju, koja počinje da izrasta iz pokožice semena odmah posle precvetanja i razvija se 45— 60 dana. Upravo razlikujemo period rasta i period sazrevanja vlakana.

Vlakno najpre raste po dužini i posle 2'4 dana dostiže najveću duži-

Nezrela vlakna imaju takode sasvim tanke zidove. Uvoji na tračici su jedva izraženi (4. si. 22). Poprečni presek je spljošten (B. si. 221, dok se u sredini istoe primecuje lumen u obliku crte. Debljina tračice iznosi 0,5 [nm]. Mrtva i nezrela vlakna zbog neznatnog sadržaja celuloze nemaju afinitet prema bojama. Slika 2'J — Poprečni prcsek Nedovoljno zrela vlakna pamuka imaju debljinu zida vlakna pamuka u periodu rasta. Kutikula (A), proto plazma (B) oko l [nm], kao i manji broj spiralnih uvoja. Zrela vlakna imaju deblje zidove i veći broj spiralnih uvoja, ali zavisno od stepena zrelosti, porekla i vrste pamuka različit broj uvoja. Poprečni presek vlakana može biti bubrežastog, pasuljastog ili jajastog oblika, zavisno od stepena zrelosti fsl. 23). Celo vlakno pokazuje izgled spiralno uvijene tračice (oko 100—300 uvoja) sa naizmeničnim smerom uvijanja s leva na desno i s desna na levo. Negde na sredini tračica je najšira. Vrh vlakana je zaobljen dok je donji deo nepravilno rastrgan jer je na tom mestu prekinuto pri egreniranju. Ovakav oblik zrelih pamučnih vlakana čini da ista imaju veliku moć upredanja. Zadovoljavajuće zreo pamuk je onaj čija vlakna su dostigla razviće i jedrinu i pokazuju pozitivno istaknute osobine značajne za tekstilnu tehnologiju. Poseduju zadovoljavajuću jačinu i lako se prerađuju. Sem toga lepo se obojavaju i daju "rio kvalitetne tekstilne proizvode.

Slika 21 — Mikroskopski izgled mrtvih pamučnih vlakana; po dužini (A), poprečni presek 03)

Slika 22 — Mikroskopski izgled nedovoljno zrelih pamučnih vlakana; po dužini (A), po poprečnom preseku (B)

Kod ovakvih vlakana pamuka primećuju se pri mikroskopiranju nabubrele ivice. Prezrela vlakna su skoro u potpunosti ispunjena celulozom pa im je poprečni presek i posle sušenja kružno ovalnog oblika, a lumen se manifestuje kao tačka u sredini preseka. Po dužini vlakna nemaju uvoje i nisu pogodna za preradu.

Strukturna građa zrelog pamučnog vlakna Vlakno pamuka iako je j;dnoćelično nije jednostavne građe, već se sastoji iz više koncentričnih slojeva pa u poprečnom preseku (si. :4) razlikujemo kutikulu (1), primarni ,'.id i2). sekundarni zid (.3). sera-l-jrni zid U) i lumen (5). Kutikula je u stvari vrlo tanak -poljašni sloj pamučnog vlakna, a ■as toj i se od voštanih i mastima sličnih materija (lipoida). Ima prirodnu ulogu da štiti vlakno od spo-Ijnih uticaja. Može biti glatka ili sa manje izraženom glatkoćom. Slika 24 — Sematski prikaz Njeno prisustvo pozitivno utiče na proces preseka irelog pamučno« vlakna. Ku liku I a (U. predenja lskuvavanjem se kmikub u primarni zid (2), seKimd.irpotpunosti skida. ni zid ti). iercijer:ti zid (41 Primarni zid koji jedebeo samo 0,1 lumeniii [nm] sastoji se iz celuloze 54"", belanćevina !4V pektina T - , voska i masti 8^, mineralnih materija 311", gutina i suterina - V ' o .

Slika 23 — Mikroskopski izgled zrelih vlakana pamuka; po dužini (A), poprečni preseci (B), vrh vlakna (C)
6 31

Celuloza u primarnom zidu nije kristalinićna. Fibrile celuloze su isprepletene rešetkasto ali već u unutrašnjem sloju primarnog zida nalaze se i fibrile koje se spiralno obavijaju u viaknu pod uglom 20—35 [ ] u odnosu na osu vlakna. Sekundarni zid je najvažniji deo vlakna. Sastoji se iz oko 95" 1-'" čiste celuloze, naslagane u koncentričnim slojevima, kojih može biti oko 60. U ovim slojevima postoji uređenost makromoiekula celuloze pa se mogu razlikovati lamele, miceie, fibrile i svežnjevi fibrila. Fibrile su., spiralno postavljene u odnosu na osu vlakna ali ne onako kako je po-menuto za fibrile u donjem delu primarnog zida već pod uglom uvi Jani a od 0— 60°, kako u kom sloju. Stepen polimerizacije ceiuloze u ovom sloju je veliki. Pektinu slična materija u količini od 5% raspoređena je i/među fibrila. Tercijerni zid opkoljava lumen. Sadrži samo neznatno celuloze koja je jako impregnirana belanćevinama i protoplazmom. Lumen je središni deo vlakna koji je, dok je vlakno u razviću, ispunjen protoplazmom. U osušenom vlaknu nalaze se u lumenu ostaci protoplazme. Lumen je 34

različitog oblika i promera što zavidi od stepena zrelosti. Kod osušenih nezrelih vlakana manifestuje se kao crta. dok kod normalno zrelih vlakana ima oblik u poprečnom preseku kao i samo vlakno. Kod prezrelih vlakana lumen se manifestuje u poprečnom preseku kao taćka. Primarni zid, sekundarni zid i lumen sa ostacima protoplazme mogu se jasno raspoznavati ukoliko se načini mikroskopski preparat zrelih pamučnih vlakana sa nekoliko kapi bakar-oksid-amonijaka (Svajce-rovog reagensa). Vlakna se najpre plavo oboje a zatim karakteristično bubre (si. 25). Cista celuloza sekundarnog zida počinje naglo da bubri i razara teško bubreći primarni zid sa kutikulom koji prska i zbora se u gužvice (1). Sekundarni zid se posle jakog bubrenja (2) konačno raspara, dok lumen sa tercijernim zidom, koji takode ne bubri, prede u laiasav oblik (3), jer se vlakno pri nabubrivanju skraćuje.

J

1

7

ćiti oblik poprečnog preseka, različitu jačinu, finoću, elastičnost i druge osobine, Npr. pamuk sa razHćiV.m stepenom zrelosti obojavaće se različitom dubinom tona. Na osnovu stepena zrelosti oojedinih vlakana određuje se zrelost pamuka, koja karakteriše kvalitec pamuka, Polazeći od mikroskopskog izgleda mrtvog pamučnog vlakna, pa idući redom sve do jako prezrelog vlakna, može se reći da svaki stepen zrelosti daje karakterističan mikroskopski izgled, koje prema Sovjetskoj klasifikaciji prikazujemo šematski na si. 27. Mrtva vlakna se obeleža-vaju koeficijentom zrelosti »O«, dok se jako prezrela vlakna obeleža-vaju koeficijentom 5. Razlikujemo ukupno 11 oblika zrelosti od kojih svaki redom dobija odgovarajući koeficijent a kako sledi: 0, 0,5; 1,5; 2; 2,5; 3; 3,5; 4; 4,5; 5. Vlakna sa koeficijentom zrelosti 5 (jako prezrela vlakna) nisu dovoljno gipka i gruba su pa kao takva ne zadovoljavaju potrebe odnosno Slika 25 — Bubrenje vrelih vlakana pamuka u Svajcerovom reagensu (posmatrano preko mikroskooa); primarni zid (1), sekundarni zid (2), lumen (3) Slika 26 — Model pamučnih vlakana, Kucikula (1), primarni zid {213), sloj .svežnjeva fibrila (4), svežanj fibnsa (51, fibrile (6)

I z ovog se može zaključiti da se pamučno vlakno sastoji iz jednog unutrašnjeg sloja, koji jako bubri i spoljašnjeg sloja tj. primarnog zida, koji teško bubri. Ovakvo karakteristično bubrenje se neće pojaviti kod mrtvih ili nezrelih vlakana, jer ova nemaju formirani sekundarni zid, NTa osnovu zapažanja fine strukture pamučnih vlakana preko elektronskog mikroskopa pri vrlo velikim uvećanjima, na osnovu hemij-skih analiza i rentgcnografskih ispitivanja, mogla bi se struktura parničnog vlakna dati šematskim prikazom (si. 26). Na istom su prikazani sledeći strukturni sačinitelji: kutikula (1), primarni zid (2 i 3), sekundarni zid (4. 5, 6) i to sloj svežnjeva fibrila (4), svežanj fibrila (5) i fibrile (6). Jedno pamučno vlakno širine 20 [ |im], zavisno od debljine, odnosno od stepena zrelosti, može da sadrži oko 400.000—1,000.000 fibrila. U jednoj fibrili može biti 4,000 do 5.000 micela, dok su 100—200 fibrila povezane u svežnjeve fibrila. Debljina pojedinih elemenata može iznositi: — micele . . . . 6 [nm], — fibrile...........................do 15 [nm], — svežanj fibrila . . do 0,2 [um]. Umeđu micela u fibrilama i između pojedinih fibrila nalaze se prostori i kada u iste prodre voda. vlakna bubre. U veće međuftbrilne prostore mogu prodreti i veće molekule boje pri bojenju pamuka. Iz napred iznetos sasledava se da je stepen zrelosti pamuka vrlo značajan, jer vlakna sa različitim stepenom zrelosti imaće različiti sadržaj celuloze različiti promer lumena, različitu debljinu zidova, razli-

0

0,5

1

15

2

2,5

3

35

4

15

5

Slika 27 — Sernatski prikaz izgled-, pamučnih vlakana sa oznakom koeficijenta zrelosti: mrtvo (CM, potpuno nezrelo (0,5). nezrelo (l). skoro nedo-zrelo (1,5), nedozrelo (2), jedva zrelo (2.5), zrelo (3). potpuno zreio (3,5), jedva prezrelo (4), prezrelo (4.5). j*-ko prezrelo (5)
23hteve tekstilne industrije. Takođe vlakna sa niskim stepenom zrelosti ne zadovoljavaju jer su slaba, .v -ože se reći da vlakna sa koeficijentom zrelosti 3,5 i 4 karakterišu pamuk sa

dobro istaknutim osobinama značajnih za tekstilnu tehnologiju. Hemljski sastav pamuka

Analiziranjem pojedinih slojeva u pamučnom vlaknu sagledava se da isti nisu istog hemijskog sastava. Takođe iz prethodnih izlaganja sagledava se da je sadržaj celuloze u vlaknima zavisan od zrelosti vlakana. Moglo bi se reći da potpuno zrela vlakna pamuka sadrže i preko 37

8

84% celuloze, zrela vlakna 77—84% a potpuno nezrela vlakna ispod 60%. Pored celuloze vlakna sadrže i druge materije kao vosak i masnoće, pektin, belančevine, mineralne materije, pigmentne materije i još neke druge materije u neznatnim količinama. / Celuloze ..............................

Vode .................................... U svakom slučaju navedeni iznosi procentnog komponenata nisu apsolutni.

Hemiceluloze i pektina . masnoće . . . , Belančevina............... Mineralnih materija

.

Voska

i 83 5

% \ 0,6 '„

učešća

(pepela) «*„ 1, 5 pojedinih 8.4

1.4

Pektina ima oko l^V Zapravo zrela vlakna pamuka mogu sadržavati pektina od 0,6 do 1,2% i to najviše u primarnom zidu vlakana. Belančevine se nalaze uglavnom u lumenu, primarnom i tercijer-nom zidu vlakana. Pigmentne materije koje se nalaze u vlaknu uglavnom zavise od količine azota, odnosno belančevinastih materija u vlaknu. Smatra se da pigmentne materije nastaju kao produkt raspadanja belančevina. Od'mineralnih materija naročito ima kalijumovih soli (preračunato na ka'lijumoksid 34%). Vosak i masne materije nalaze'se na površini vlakana i imaju korisnu ulogu pri predenju vlakana, jer vlakna bolje klize. Odstranjivanje voska vrši se tek posle procesa predenja a pređa posle toga zadobija veću jačinu. Odstranjivanje neceluloznih materija i2 pamuka postiže se iskuva-vanjem u alkalijama i beljenjem. OSOBINE PAMUČNIH VLAKANA Dužina pamučnih vlakana sa gledišta predenja ima važnu ulogu pa se istoj poklanja posebna pažnja pri određivanju kvaliteta pamuka. Dužina vlakana pamuka je neujednačena pa se vlakna međusobno razlikuju po dužini. Zbog toga se dužina pamuka izražava srednjom prosečnom dužinom kao i pokazateljima ravnomernosti dužine svih vlakana u masi pamuka. Dužina pojedinačnih vlakana može iznositi 10—60 [mm]. Prema dužini vlakana pamuk se može okarakterisati kao dugovlak-nasti sa dužinom preko 35 [mm], srednjevlaknasti sa dužinom 28 — 35 [mm] i kao kratkovlaknasti sa dužinom do 28 [mm]. Upotrebna vrednost pamuka zavisi u prvom redu od stepena ravnomernosti dužine. Sasvim kratka vlakna se pre predenja moraju pred-hodnim operacijama odstraniti, kako bi se dobila ravnomernija pređa koja će istovremeno pokazati i veću jačinu. Pored ovog načina sagledavanja srednje dužine i stepena rasipanja postoje i drugi načini. Dužina pamuka okarakterisana je još: Modalnom dužinom, koja predstavlja srednju dužinu vlakana u klasi dužine sa najvećim brojem vlakana; medialnom dužinom, koja predstavlja dužinu vlakana u sredini ležećeg Štapela; trgovačkom dužinom (nazivnom dužinom), koja predstavlja srednju dužinu najdužih vlakana; maksimalnom dužinom; minimalnom dužinom; velikom efektivnom dužinom; malom efektivnom dužinom itd. Pamuk veće dužine je obično finiji i pokazuje veću specifičnu ja činu, pa je kao takav dragoceniji za potrebe tekstilne industrije, pošto se od istog može izraditi tinija pređa veće jačine. Prema srednjoj dužini vlakana pamuk se deli na dužinske stepene od 1 [mm]: 27/28, 28/29, 29/30, 30/31, 31 32. 32.33, 33/34 itd. Međutim, ovakva podela nije unificirana i skoro svaka zemlja proizvođač pamuka, ima svoj način razvrstavanja pamuka na dužinske stepene. Finoća pamučnih vlakana je u. korelaciji sa dužinom vlakana. Sto su vlakna duža, to su i finija i obratno. Pamučna vlakna su tračice koje su najšire na sredinu. Strina tračnica npr. može irrositi: 15—17 p-m kod Sea Island pamuka dužine 36—46 mm 15—19 [im kod Egipatskog pamuka dužine 33—39 mm 19—21 um kod brazilijansKog pamuka dužine 26—33 mm 17—21 'im kod američkog pamuka dužine 21—30 mm 20—24 um kod istočno indijskog pamuka dužine 19—26 mm. Debljina tračica je zavisna od Mikroner Kategorizacija pamuka indeks zrelosti vlakana. Finoća vlakana se iskazuje i do 3 Najfinija vlakna pamuka relativnim pokazateljima, npr. mikroner 3 ~ 3,9 Vrlo fina vlakna pamuka brojem (indeksom) ili militexima, pa se 4 — 4,9 Srednje (ina vlakna pamuka prema istim takode vrši kategorizacija. 5 - 5,9 Manje fina vlakna pamuka iznad 6 Gruba vlakna pamuka

Prosečni hemijski sastav zrelih vlakana pamuka mogao bi se prikazati sledećim učešćem pojedinih važnijih komponenata: Sagledavanje srednje dužine pamuka kao i-učešće vlakana pojedinih dužina može se postići pravljenjem ležećeg štapela iz reprezentativnog uzorka tako što se izvlače vlakna po dužini, najpre najduža a zatim kraća i slažu se na ravnu podlogu jedna pored drugih u sloju iste debljine. Pri tome se vodi računa da im jedni krajevi budu u istoj ravni. Mikroner indeks (broj) pokazuje približno masu vlakna dužine 25,4 [mm] u [nkg]; (1 nkg = 10-» kg). Od finijih vlakana će se moći izraditi pređa veće finoće i veće jačine, ali finoća vlakana utiče nekada i negativno, jer suviše velika finoća izaziva stvaranje ćvorića u pređi. Jačina pamučnih vlakana varira zavisno od vrste pamuka, stepena zrelosti i oštećenosti vlakana. Apsolutna prekidna sila vlakana iznosi ^■49—10,78 [cN], dok srednja (prosečna) prekidna sila iznosi 4,4— 5,9 [cN]. Relativna prekidna sila (Fr) iznosi 24,5—44 [cN/tix]. U mokrom stanju pokazuje — Ležeći štapel Slika 28 pamuk za 20—25% veću.: jačinu na kidanje. pamuka Izduženje do prekida obično iznosi 5—7%. Povećanjem vlage u pamuku, povećava se i jačina. Porast jačine vlakana znatan ;e sa povećanjem relativne vlažnosti vazduha do 80%. Kada se vlažnost vazduha povećava iznad 80".a, jačina takode raste ali porast jačine JE . manji. Međutim, izduženje do trenutka prekida raste naročito posle povećanja relativne vlažnosti vazduha iznad 80%, tako da pri 92% relativnoj vlažnosti vazduha postiže svoj maksimum od 50%. Jačina pamuka se može izraziti i preko Presslev indeksa koji se dobija, kada se izvrši određivanje jačine vlakana pamuka u Pressley Pamuk se razvrstava kao: indeks snopu, ista izrazi u [lb] U lb = 0,45359 iznad 91 Pamuk odlične jač/ne kg) i po-deli masom snopa koji je kidan izraženom u [p-kg]. 86 — 91 Pamuk vrlo dobre jačine Dužina epruvete snopa vlakana 76 — 80 Pamuk prosečna jačine koja se kida iznosi 3,2 mm. ispod 76 Pamuk slabe jačine Specifična težina pamučnih vlakana obično iznosi 1,47—1,55, pa se za obračune uzima da iznosi 1,5. Poroznost pamučnih vlakana je prilično izražena kao posledica postojanja međufibrilnih prostora i lumena. Ipak može se reći da lumen zauzima negde oko trećinu praznog prostora u vlaknu pamuka. Usled izražene poroznosti, kod pamuka su izražene kapilarne pojave. Opip pamuka može biti mek, blag i svilast. Ukoliko je pamuk boljeg kvaliteta, utoliko će opip biti prijatnije izražen. Opip pamuka zavisi od stepena zrelosti, čistoće i vrste samog pamuka. Čistoća pamuka je vrlo važna, jer povećani sadržaj stranih mate lija pogoršava kvalitet pamuka. Pod čistoćom pamuka se podrazumeva procentni sadržaj Čistih pamučnih vlakana. Analogno ovome pod onečišćenjem pamuka podrazumeva se procentni sadržaj stranih materija u pamuku. Onečišćenje pamuka (prisustvo stranih primesa) proizilazi iz sadržaja delića lišća, čaura, cveta, semena, trunja, peska, zemlje i si. Takođe se pod onečišćenjem tretira sadržaj gomilica zamršenih nezrelih vlakana. Prljaviji pamuk trpi u toku prerade duži proces prečišćavanja, čime se oštećuju i sama vlakna. Prema tome, ovakav pamuk ne samo što će iziskivati veće koštanje prerade, već će izrađeni artikli od istog biti lošijeg kvaliteta. Zbog toga sve primese, koje nisu mogle biti odstranjene egreniranjem pamuka, uticaće na razvrstavanje pamuka. Pamuk će se razvrstati sa najboljim stepenom čistoće ako sadrži najviše 1,5% stranih primesa. Sa većim sadržajem stranih primesa razvrstaće se u niže stepene, koji sadrže procenat onečišćenja po sledećem redo-sledu: 1,6%; 2,2%; 3,1%; 4,5%, 5,8**; 7,8% itd. Ukoliko pamuk nekog kvaliteta sadrži nešto više stranih primesa nego Što je stepenom čistoće određeno, pri kupoprodaji svrstaće se takav pamuk u niži kvalitet. Boja pamuka može biti različita. Retko je potpuno beo. Obično je žućkast, crvenkast, plavičast ili mrk. Najviše se ceni beli pamuk, zatim crvenkast, plavičast, žućkast i konačno mrk. Međutim, u razvrstavanju pamuk po boji delimo na beo, žut, siv i mrljav. Ipak moramo naglasiti da ovakva podela nije unificirana, pa je kategorizacija pamuka po boji od različitih proizvođača drukčija. Pigmentne materije koje daju obojenje pamuku nalaze se u ostacima protoplazme, u kutikuli i primarnom zidu vlakana. Osnovna boja pamuka koju on poseduje u trenutku otvaranja čaura može biti izmenjena do trenutka prerade. Npr. ukoliko beo pamuk bude izlagan duže vremena nevremenu i dejstvu mikroorganizama, po-staće nešto tamniji. Ukoliko je razviće pamuka bilo zaustavljeno sušom ili drugim uticajem, zadobiće žutu boju različite dubine. Pod uticajem insekata, plesni, zaprljanja od zemlje ili od drugih materija, gubi pamuk osnovnu boju i postaje mrljav. Uopšte, pamuk svih boja pod uticajem atmosferilija postaje nešto tamniji. Iz tog razloga ceni se uvek više pamuk koji je po boji svetliji. Beo pamuk se prema stepenu beline deli na naročito beo, koji ima i svilasti sjaj, na beo sa blago žućkasto-krem nijansom i na taman, koji je nešto tamniji od predhodnog. 2ut pamuk je onaj koji je u celini žućkasto obojen i u kome se nalaze tamno smeđe obojene pruge ili drukčije površine.

Siv pamuk obično ne poseduje sjaj. Vlakna su postala siva usled delovanja atmosfere ili dužeg lagerovanja. Razlikuje se svetio siv, koji je nešto bolji i siv, koji je lošiji. Mrljav pamuk je takav pamuk po kome se nalaze mrlje raznog stepena obojenosti i to bilo žuto ili sivo. Prema veličini mrlja i intenzitetu njihovog obojenja razvrstava se mrljav pamuk na malo mrljav i mrljav. U SSSiR-u se gaji pamuk koji ima prirodno zelenu ili roza boju. Ovo prirodrio obojenje je veoma otporno na dejstvo sunčeve svetlosti i atmosferilijš. Međutim od ovih vlakana se nemogu raditi artikli koji bi se bojili u iiežnim nijansama te zbog toga nemaju prednost. Ipak prirodno obojena vlakna otpornija su od belih vlakana na dejstvo atmosferilija i sunčeve svetlosti. Sjaj pamučnog vlakna zavisi od količine voštane materije po površini vlakna,, od strukture kutikule kao i od oblika poprečnog preseka vlakna. Površina kutikule može biti glatka, zrnasta ili hrapava. Logično je da će glatka površina pokazivati veći sjaj. Takođe je sjaj više izražen kod onih vlakana koja: imaju više kružni poprečni presek, iz Čega proizilazi da će pamuk sa većim stepenom zrelosti pokazivati veći sjaj. Ako se sa »R« označi odn*;s najvećeg i najmanjeg promera poprečnog preseka (R = /b) e .znatno biti veći kod SJika 29 _ Prika2 naj, vlakana kod kojih je taj odnos manji. većeg (a)-i. najmanjeg (b) Najveći sjaj će biti kada je taj odnos prečnika pamučnog viakna jednak jedinici, tj. kada su vlakna kružnog preseka. Ipak, može se reći da izgled spoljašnje površine vlakana ima presudan uticaj na sjaj, a da je oblik poprečnog(preseka drugorazrednog značaja. * Pamuk sa prijatno izraženim sjajem je cenjen, međutim, sjaj pamuka ne može biti presudan za kvalitet, jer .postoji pamuk dobrog kvaliteta ali je bez sjaja. Obično dugovlaknasti i finiji pamuk ima veći sjaj, ah može biti i suprotno tj. da ovakav pamuk bude bez sjaja. Potrebno je takođe naglasiti da mrtva vlakna koja su jako spljoštena pokazuju jaki staklasti odsjaj, Predivost pamučnih vlakana je izvanredno izražena i to zahvaljujući tome što su vlakna dovoljno dugačka i fina, što imaju spiralne za-yoje i završavaju se vrhovima koji su dugi i tanki ali i zaobljeni. Takođe predivosti doprinosi postojanje kutikule kao i vretenast oblik vlakna. Od pamuka je moguće izraditi pređu finoće 2,4 [texj. Vlažnost pamuka je takođe od značaja, jer promenom vlažnosti menjaju mu se osobine (jačina, izduženje, elastičnost itd.). Makromo-lekule celuloze u pamuku sadrže hidroksilne grupe, koje su hidrofimog karaktera pa jako privlače molekule vode i povezuju se preko vodoni-ka i z molekula vode. Pored toga razlikujemo i kapilarnu vodu koja je p r i v u č e n a k a p i l a r n o š ć vlakana. pamučnih u Pamuk može iz vazduha da primi d o 20% vlage a da se to opipom i ne oseti. Uglavnom prijem vlage iz vazduha zavisi od relativne vlažnosti vazduha i temperature. Pri 65% relativne vlažnosti vazduha i 293,15 [K] (20°C) pamuk primi 8,5% vlage, dok pri 100% relativnoj vlažnosti primi 25—27°.-o vlage. Repriza, procenat vlage za obračun trgovačke mase iznosi S,5° a . " Kod sirovog pamuka u balama ne srne da bude veći sadržaj vlage od 10,5%. U normalnim prilikama vlaga i voda ne deluju negativno na pamuk, ali ako bi se kuvao u vodi pod povećanim pritiskom, smanjivao bi se stepen polimerizacije celuloze i pamuk bi postao slabiji. Pamuk potopljen u vodi bubri, ali je to bubrenje u vodi ograničeno. Poprečni presek se povećava 45—50%, a dužina l—2%-, što nam ukazuje na anizotropno bubrenje, zbor, usmerenosti makromolekula celuloze, odnosno fibrila u pravcu ose viakna. Termostabilnost pamuka je dovoljno izražena. Normalna temperatura ne škodi pamuku, dok veća temperatura zbog odstranjivanja vlage iz pamuka utiče negativno na jačinu. Na temperaturi preko 393,15 [K] (120°C) počinje da se razlaže, izrazitije na temperaturi 423,15 [K] (150°C). Ipak pamuk može da se pegla uobičajenim postupkom iz razloga što može izdržati povećanu temperaturu bez ikakvog oštećenja, ako ona deluje kratkotrajno, Pamučna vlakna se lako zapale otvorenim plamenom, i kad se zapale sagorevaju svetlim plamenom uz ostavljanje sivkasto-belog pepela. Takođe može doći i do samozapaljivanja pamuka, ako je isti pa-kovan u bale sa većim sadržajem semena. Ulje iz semena je podložno vremenskoj oksidaciji, usled čega dolazi do zagrevanja i konačno do paljenja pamuka. Kratka vlakna, koja lete kada se pamuk prerađuje, predstavljaju takcđe veliku opasnost jer u nekim slučajevima i najmanja varnica može izazvati požar. Plastičnost pamuka je relativno malo izražena, ali ipak u priličnoj meri tako da se vlakna pod pritiskom mogu oblikovati. Plastičnost pamuka je izraženija ako se na njega deluje vlagom i toplotcm. Vlaga (voda) u pamuku može se tretirati kao plastifikator, jer potpuno suvo vlakno pamuka nije plastično. Elastičnost pamuka nije izražena posle istezanja vlakna se ne mogu vratiti na svoju prvobitnu dužinu. Smatra se da se pri istezaniu vlakna najpre ispravljaju fibrile a onda nastupa i istezanje samih fibrila. Po rasterećenju vlakna smanjiće se izduženje koje je proisteklo istezanjem samih fibrila. Pri istezanju pamuka od 5% elastičnost iznosi samo 45%. ElektrostatiČko naelektrisanje pamučnih vakana koje se javlja prilikom trenja vlakana o delove mašina tokom prerade je znatno, ali se isto lako odstranjuje visokom vlažnošću vlakana, što se postiže održavanjem visoke relativne vlažnosti vazduha u prostorijama gde se pamuk prerađuje. Pamuk se elektrostatički naelektrisava pozitivno. Otpornost na dejstvo svetlosti kod pamuka nije izražena pa pod-leže uticaju svetlosti, Što se odražava r.a jačinu vlakana koja opada, a sem toga vlakno postaje žućkasto oboj-mo. Ova negativna delovanja svetlosti, naročito UV svetlosti, posebno dolaze do izražaja na povećanoj temperaturi i u prisustvu vlage kao i kiseonika iz vazduha. Beljeni pamuk je manje otporan na dejstvo sunčeve svetlosti i uticaj atmosferilija. Ako bi se pamuk izložio deistvu 4-3

" t ' T*? ( -?.ifJ

42

direktnih sunčevih zrakova tokom cd oko 400 [h] došlo bi do gubitka jačine vlakana pamuka čak za 50% pa i više. Toplotna izolaciona moć nije izražena kod pamuka. Moć obojavanja pamuka je dobro izražena. Afinitet pamučnih vlakana prema određenim bojama naročito dolazi do izražaja ako je pamuk dobro očišćen i izbeljen a veličina čestica boja iznosi 0,01 [ura]. Pamuk se može bojiti raznim bojama u raznim tonovirna i nijansama. Ipak efikasnost bojenja kao i ravnomernost obojenja različita je kod pamuka različitog porekla. Takođe efikasnost zavisi i od stepena zrelosti vlakana kao i od ravnomernosti zrelosti vlakana u masi pamuka, Ukoliko se vlakna pamuka prethodno obrade rastvorom alkalija, intenzitet prijema boje se znatno povećava. ; Postojanost obojenja je zavisna od vrste boje koja je upotreblje-na za bojenje. Može se podvući da postoje boje koje daju sasvim zadovoljavajuće postojanosti obojenja pamuka, Uticaj hemijskih agenasa na pamuk Sve ono Što je predhodno rečeno o uticaju hemijskiji agenasa na celulozu važilo bi i za pamučna vlakna jer se ista sastojeMiglavnom od celuloze, dok su iskuvana i izbeljena vlakna pamuka gotovo čista celuloza. Ipak pamučna vlakna su zbog svoje specifične strukturne građe, nešto otpornija na agresivne hemijske agense, jer isti teže prodi-raju u unutrašnjost vlakna, a u nekim slučajevima pamuk pokazuje svojstveno ponašanje pa se to koristi u hemijskoj dbradi vlakana. Ukoliko agens prodre u međufibrilne prostore, pojaviće se bubrenje vlakana pamuka. Ako prodre u same fibrile, bubreće i same fibrile pa će se pojaviti veće bubrenje vlakana. Međutim, ako agens prodre i između makromolekula celuloze i raskine veze između istih, doćiće do izrazitog bubrenja i rastvaranja pamučnih vlakana. Iz prednjeg proizilazi da imamo agense koji mogu izazvati bubrenje pamučnih vlakana pa čak i rastvaranje celuloze. Međutim postoje i agensi koji izazivaju degradaciju makromolekula celuloze kao i agensi koji će reagovati sa aktivnim hidroksilnim grupama. U ovom zadnjem slučaju postoji mogućnost npr. esterifika-cije ili eterifikacije celuloze, pa ova menja svoje osobine ali oblik vlakna ^ostaje nepromenjen. i Ipak, način delovanja jednog agensa ne bi mogao da se svrsta apsolutno u jednu od pomenutih grupa, jer uvek nastaju i promene koje bi pretežno nastupile delovanjem nekog drugog agensa. Prema tome kada govorimo o dejstvu nekog agensa, ističemo one promene koje uglavnom nastaju. Đejstvom bilo kog agensa koji izaziva izvesne promene na celulozi možemo očekivati da će se u izvesnoj meri smanjiti i stepen polimerizacije, što će se odraziti na smanjenje jačine vlakana. Od ovog možemo izuzeti agense koji svojim delovanjem po vezuju makromolekule pa vlakno kao takvo postaje jače, kao i delova-nje alkalija pod određenim uslovima kada dolazi do promene unutrašnje strukture u vlaknu, što se odražava pozitivno na jačinu vlakna. Cista voda pored toga što izaziva bubrenje i povećava plastičnost vlakana vrši rastvaranje neorganskdh soli i azotnih jedinjenja. Ukoliko je voda topla, rastvaranje može iznositi i preko 4%. Mineralne kiseline, r ladne i razblažene, ne deluju štetno na celulozu već intenzivnije od vode rastvaraju kalcijumove, magnezijumove i druge soli. Međutim, razbhžene kiseline posle obrade treba otkloniti sa pamuka, jer stajanjem može doći do odparavanja vode, koncentracije kiselina a time i do oštećenja pamuka, pošto koncentrovane mineralne kiseline deluju razorno i to utoliko razornije ukoliko su koncentrovanije i toplije. Takođe razorno deluju i razblažene kiseline na povećanoj temperaturi. Koncentrovana sumporna kiselina na povećanoj temperaturi razara vrlo brzo vlakna. Ona oduzima najpre pamučnim vlaknima vlagu a zatim razara celulozu pri čemu zaostaje samo ugljenik. Vlakna postaju najpre mrka, zatim pocrne i postaju trošna. Koncentrovana hlo-rovodonična kiselina kao i fosforna kiselina deluju slično kao sumporna kiselina. Sumporna kiselina od 51—54° Be deluje pergamentirajuće na pamuk, ali pri vrlo kratkom delovanju i na nižim temperaturama. Pri tome se povećava prozračnost pamuka. Koncentrovana azotn* kiselina kod vrlo kratkog delovanja rea-guje sa pamukom i ovaj postaje »nalik na vunu« tj. zadobija oštar i topao opip. Ako se sa azotnom kiselinom veće koncentracije od 65% deluje na gotove proizvode od pamuka, kratko vreme i na sobnoj temperaturi, zadobiće veću jačinu i veću otpornost na habanje. Koncentrovana azotna kiselina sa malim dodatkom sumporne kiseline prevodi celulozu pamuka u nitrocelulozu a pri tome se ne menja ni oblik ni boja pamuka. Kuvanjem pamuka u azotnoj kiselini dolazi do oksidacije pri čemu se delom stvara oksalna kiselina koja je rastvorljiva, dok se drugi deo koji ostaje nerastvorljiv lako rastvara u alkalijama. Mravlja i sirćetna kiselina ne izazivaju oštećenje pamuka, dok druge organske kiseline zavisno od koncentracije i temperature deluju manje ili više razorno: — Vinska kiselina prouzrokuje mali gubitak jačine. — Oksalna kiselina prouzrokuje veliki gubitak jačine. — Umunska kiselina izaziva degradaciju pamuka i to naročito pri zagrevanju. Jačina pamuka drastično opada i povećava mu se ra-stvorljivost u alkalijama, Dok kiseline prema svojoj prirodi, koncentraciji i temperaturi deluju u manjem ili većem stepenu Štetno na pamuk, dotle alkalije ne deluju pod određenim uslovima negativno na pamuk. Cak, đejstvom alkalija zadobija pamuk još bolje osobine. Razblaženi rastvor alkalija, bez prisustva kiseonika iz vazduha ne deluje razorno na pamuk, Čak ni pri kuvanju. Tom prilikom vlakna samo nabubre i sa njih se skida kutikula,

odnosno voštane i masne .materije. Međutim, ako se pamuk kuva u prisustvu vazduha uz meša-nje, gubice na jačini jer celuloza prelazi u oksicelulozu pri čemu se javlja i smanjenje stepena polimerizacije celuloze, 45

t r iju r n h id r o k s id a ) , n a t e m p e r a t u r i n e v e ć o j o d 2 9 1 ,1 5 [ K ] ( 1 8 ° C ) z a
vrlo kratko vreme pamučna vlakna jako nabubre, zaoble seli skrate, gube svoje spiralne uvoje, a ako je potapanje izvršeno u zategnutom stanju (slučaj tkanine), pa se posle toga izvrši neutralizacija uz prethodno ispiranje, pamuk se neće skratiti ali će zadobiti još veći sjaj. Ova osobina je iskorišćena pa na toj osnovi postoji i tehnološka obrada pamučnih tkanina, koja se po Merceru naziva mercerizacija. Mercerizovani pamuk pokazuje veću jačinu, više bubri i| intenzivnije se boji ali lakše hldrolizira pod uticajem kiselina.. Mercerizacijom dolazi do promene unutrašnje fine strukturne grade celuloze u vlaknima pamuka, pri Čemu dolazi i do oslobađanja većeg broja hidroksilnih grupa, koje su inače bile povezane preko vo-doničnih mostova. Krečno mleko (kalcijumhidroksid) deluje slično kao kalijum i natrijumhidroksid. ( Hladni rastvor amonijaka ne deluje štetno na pamučno vlakno ali se kuvanjem dobija jedan derivat celuloze koji sadrži azot. Alkalni karbonati i sapuni ne deluju štetno. Bakaroksidamonijačni rastvor naoubruje karakteristično vlakno uz potpuno rastvaranje celuloze. Hlor razara vlakna pamuka, ali hipohloriti ne dejstvuju energično. Perborati deluju negativno jer celulozu prevode u oksicelulozu. Drugi hemijski agensi, koji deluju negativno na celulozu, delovaće negativno i na pamučna vlakna, pa se o tome mora voditi računa. Konačno, u tehnologiji prerade i obrade vlakana pamuka koriste se i agensi koji deluju negativno na celulozu (npr. vodonikperoksid) ali se isti moraju upotrebljavati u određenoj koncentraciji, za određeno vreme, na određenoj temperaturi i pri određenoj pH vrednosti kako ne bi došlo do oštećenja vlakana. Uticaj mikroorganizama (bakterija, plesni i si): Pri povoljnim us-lovima za njihovo razviće mogu delovati degradirajuće na pamučna vlakna. Idealni uslovi za razvijanje plesni su vlažnost pamuka 8—20%, relativna vlaga vazduha 80%, i temperatura 304,15— 305,15 [K] (31—32°). Karakter pamuka Pod; karakterom pamuka podrazumevaju se sve osobine koje nisu obuhvaćene bojom, čistoćom, pripremom (gruba, meka) i dužinom vlakana a utiču na njegovu preradu i upotrebnu vrednost. Moglo bi se reći da karakter pamuka određuje odstupanje očekivanih osobina i fo u pogledu zrelosti, jačine, elastičnosti, gipkosti, finoće, posedovanju spiralnih uvoia; glatkoći i ujednačenosti dužine. Razlikujemo pamuk sa dobrim karakterom koji ne pokazuje po-m e n u Odstupanja u osobinama i pamuk sa slabim karakterom koji pokazuje pomenut?. odstupanja. KVALITET PAMUKA, PODELA I VRSTE Kvalitet pamuka je određen njegovim osobinama (boja, čistoća, priprema ;gruba ili meka, dužina i ujednačenost dužine, jačina, elastič46 nost, zrelost, gipkost, posedovanje zavoja, glatkoća). Međutim, može se reći da svaki proizvođač tj. svako tržište određene vrste pamuka prema poreklu vrši razvrstavanje pamuka na kvalitete na svoj način, ali svaki kvalitet ima svoju oznaku koja karakteriše pamuk i garantuje osobine koje su uzete u obzir pri određivanju kvaliteta. Kvalitetno razvrstavanje pamuka može biti samo prema nekim osobinama npr.: — prema boji, količini stranih primesa i pripremi, — prema koeficijentu zrelosti i jačini, — prema boji, dužini, pripremi itd. Razvrstavanje neregularnog pamuka Ukoliko pamuk nije regularan, razvrstava se na isti način, tj. po svim elementima kao regularan pamuk ali njegova neregularnost mora biti označena posebnim terminom: — pamuk u čaurama je pamuk bran kada sve čaure nisu bile otvorene i nisu bile izdvojene pre- egreniranja. Kao posiedica egrenirani pamuk sadrži veliku količinu onečišćenja. — reegrenlran pamuk je takav pamuk koji je skidan sa semena ponovljenim procesom egreniranja, pa je kao takav oštećen. — repakovan pamuk je prepakovan, pa postoji mogućnost meša-nja pamuka različitih kvaliteta. — mešano pakovan pamuk je on.aj koji je pakovan uz mešanje kvaliteta. — pamuk sa Štetnim primesama biće svaki pamuk koji sadrži pri-mese koje se ne mogu odstraniti (asfalt, bitumen, obojena vlakna i si.). — pamuk sa stranim primesama biće pamuk koji sadrži strane primese u velikim količinama pa se ne može zbog toga svrstati po drugim osobinama u odgovarajući kvalitet. Podela 1 vrste pamuka Kako se pamuk najviše gaji u Americi, Africi i Aziji, razlikujemo američki pamuk, afrički pamuk i azijski pamuk. Amerlftki pamuk se deli na severaoamerički, srednjeamerički i južnoamerički pamuk. Svaki od njih se razlikuje po osobinama. Severnoamerički pamuk: Najvažnije veste ovog pamuka dolaze na tržište pod nazivom Si ajlend (Sea Island) sa dužinom od 46—56 mm i pod nazivom Aplend (Upland) sa nešto manjom dužinom. Boja ovog pamuka može biti beličasta, žućkasta ili plavičasta. Mestimično je malo zaprljan. Spiralni zavoji su veoma dobro izraženi. Pokazuje dužinu kidanja 40 km.,. Severnoamerički pamuk.se razlikuje i po poreklu, jer skoro a svake pokrajine pamuk pokazuje specifične svoje osobine. Niže navodimo nazive za razne vrste po poreklu za severnoamerički pamuk uz naznaku dužine u [mm]: Severna Karolina (19—25, 26—28), Južna Karolina, Virdžinija, Florida, Georgija (20—25—26), Memphis (25—30, Missouri (25—30), Lo-uisiana (25—30), Mississipi (25 —30), Tennessee, Alabama (22—26), Texas

U koncentrovanom rastvoru kalijumhidroksida 28—32° Be (ili na-

4 7

ta

'19—30), Okiahoma (22—28), Arkansas (25—30), Californija (do 30), Anzona (do 30), New Mexico (do 30), USA American (Egvptian — Su-?ima) (36— 40). Srednjeamerički pamuk znatno zaostaje po kvalitetu izuzimajući Sea Island pamuk koji je pomenut kao severnoamerićki. poznatije vrste po poreklu su: Mexicali (26—28 mm), Severna i Južna'Sonora (25— 27 mm), Laguana/Toreon (25—27 mm), Matamoros (25—27 mm). Gua1 ■emala 25—27 mm), Haiti (26—31 mm). Južno američki pamuk je po kvalitetu dobar i vrlo dobar. Boja mu je bela do žućkasta, delimično je sjajan. Poznatije vrste po poreklu su-. Peru Tanguis (32—38 mm), Pima Blanco (40—46 mm), Prfru-Pima-Cre-ma (40-^6 mm), Peru-Karnak (40—42 mm), Matta (22—27 mm), Ceara ^26—27 mm), Sertao (26—31 mm), Serido (27—33 mm), Sao Paulo (23 —36 mm), Choco, Formoza (23—36 mm), Corientes (23—26 mm). Severnoamerićki pamuk se dobavlja po sledećim standardnim k val he tima: 1, Middling fair sa oznakom . . . MF 2. Strictgoodmiddling sa oznakom SGM J. Goodmiddling sa oznakom . . . GM 4. StrictmiddUng sa oznakom . . SM 5. Middling sa oznakom..................... M 6. StrictJovvmiddling sa oznakom SLM 7. Lowmiddting sa oznakom . . . LM 8. Strictgoodordinarv sa oznakom SGO 9. Goodordinary sa oznakom . . . GO 10..........................................Ordinarv sa oinakom O ; Srednji kvalitet je Middling, pa se na aukcijama određuje njegova cena, a na osnovu ove određuju se i cene ostalim kvalitetima; Svaki od ovih kvaliteta se razvrstava prema boji; Good colour, Tingend, High coloured, Stained itd, zatim prema dužini vlakana na: Very short staple (vrlo kratka vlakna): 19,05 i 20,64 [mm], Short Staple (kratka vlakna): 22,22; 23,02; 23,81 i 24,60 [mm]. Međium staple (srednje duga vlakna); 25,4; 26,99; 27,78; 28,57 [mm]. . Long staple (duga vlakna): 29,37; 30,16; 30,95; 31,75; 32,54 [mm]. Extra staple (posebno duga vlakna): 38,10; 39,69; 41,27; 44,45 [mm]. Razvrstavanje američkog pamuka se vrši i prema drugim pokazateljima, npr. prema debljini, odnosno širini vlakana, prema mikroner broju kao i prema stepenu zrelosti: Kod južnoaroeričkog pamuka razlikuju se sledeći stepeni zrelosti: Vrlo zreo (very mature) sa sadržajem zrelih vlakana preko 84/o. Zreo (mature) sa sadržajem zrelih vlakana 77—84%. Srednje zreo (average) sa sadržajem zrelih vlakana 68—76 Nezreo (immature) sa sadržajem zrelih vlakana 60-~61°lo-Vrlo nezreo (very immature) sa sadržajem zrelih vlakana ispod 60 odsco. Međutim, kao Što je poznato, sva tržišta se ne pridržavaju pome-nutih razvrstavanja. Afrički pamuk može biti vrlo dobar, dobar i slab. Najbolji je egipatski pamuk pod imenom Mako. Imabledo mrku ili crvenkastu boju. poseduje vrlo dobar sjaj i pokazuje relativnu prekidnu silu do 44,2

[cN/tex], Ima vrlo dobro izražene spiralne zavoje. Ipak, u zavisnosti od pokrajine razlikuje se po dužini. Prema poreklu razlikuje se sledeći egipatski pamuk: Karnak (38— 40 mm), Ashmouni (26—28 mm), Giza 30 (oko 35 mm), Menoufi (36-—38 mm). Kod egipatskog pamuka se takođe razlikuju trgovački kvaliteti i to: Fair, Fully fair, Good fair to fully good fair, Fully good fair, Fully good fair to good, Good, Good to fullv good. Fully good, Fully good to e.\tra, E.\:ra. Takođe od pamuka iz Afrike pominjemo sudanski i to Gezira Sa-kel (31—40 mm), Uganda pamuk AR (27—28 mm), Uganda pamuk BR (20—27 mm). Pamuk iz Konga poznat je pod nazivom Savvginend sa dužinom vlakana 23—26 i 26—27 [mm]. Takođe je poznat na tržištu i pamuk Kenija sa dužinom 26—27 [mm]. Azijski pamuk zaostaje za kvalitetima predhodno pomenutih vrsta pamuka. Razlikujemo indijski, pakistanski i kineski pamuk. Indijski pamuk je poznat pod nazivom »Surat«, koji je dosta slab žućkast, je i sadrži nečistoća 4B/o. Dužina vlakana je od 16—28 [mm], ali je srednja dužina do 20 [mm]. S obzirom da se gaji u razne krajeve Indije, razlikujemo po poreklu: Oomra Dese, Mathia, Bengal Desi, Assam, Kalagin, Jarilla, Dholerah, svi sa dužinom ispod 20 mm. Kod indijskog pamuka razlikujemo kvalitetne klase; Choise, Su-perfine, Fine, Fully good, Good. Takođe razlikujemo kod pakistanskog pamuka sledeće vrste po poreklu: Punjab American Seed (20—27 mm), Sind Desi (12—15 mm), Pu-njab Bengal (11—15 mm), Comilla (27—29 mm). Kineski pamuk je grub i jak ali se ne odlikuje nekim naročitim osobinama. Poznat je pod nazivom nankinška vuna. Prema poreklu razlikujemo kod kineskog pamuka sledeće: Tientisin, Sangaj, Taiehong, Tungchovv, — svi jedva dostižu dužinu od 19 [mm]. Kod kineskog pamuka razlikujemo trgovačke kvalitetne klase: Su-per choise, Shoise, Super fine, Fine, Fullv good, Good, Fully good fair, Good fair, Takođe je poznat ruski, turski i grčki pamuk. Kod ruskog pamuka ima više kvaliteta, naročito je forsiran pamuk dobiven od američkog i egipatskog semena. Glavni kvaliteti su: Tip per-vij i Tip otbornij. Dužina vlakana iznosi 26—28 [mm]. Bele je boje. Tip pervij je mat, dok tip otbornij ima svilast sjaj. Kod ruskog pamuka se za svaki kvalitet razlikuju klase po dužini vlakana sa razlikom od 2 [mm]. Turski pamuk je poznat po nazivima: Izmir Acala (25—28 mm). Adana Acala (24 —26 mm), Hatay Acala (25—26 mm). Grčki pamuk poznat je pod nazivom Acala 4—12 sa dužinom vlakana 27—29 [mm] i pod nazivom 2 Gama (24—26 mm). Ptovera kvaliteta pamuka pri prijemu pošiljke Provera kvaliteta pri prijemu pošiljke sledi organoleptički i laboratorijskim ispitivanjima. Kod organoleptičkih ispitivanja služi se eta4 49

13

Ion uzorcima. Tom prilikom se obraća naročito pažnja na boju, vrstu

p r i p r e m e { g r u b a , m e k a ) , d u ž i n u v l a k a n a , s a d r ž a j p r i m e s a i n a k a r a kegreniranog pamuka te r
pamuka. Laboratorijskim ispitivanjima se utvrđuje sadržaj stranih primesa, stepen zrelosti, jačina, finoća, dužina i ravnomernost dužine kao i oštećenost vlakana. Takođe se obraća pažnja i na vlažnost pamuka i ista proverava zbog utvrđivanja težine pošiljke. Razvrstavanje domaćeg pamuka Pod domaćim pamukom podrazumevamo pamuk koji je gajen u našoj zemlji. Odmah posle berbe razvrstava se pamuk na četiri klase (tabela 1). Čime se već predodređuje njegova upotrebna vrednost. Razvrstavanje se vrši prema boji, Čistoći (sadržaju primesa) i karakteru. Razvrstavanje domaćeg pamuka Klasa Naziv I Odličan II III IV Vrlo dobar Dobar zadovoljavajući Tabela 1 Karakteristike Izrazito beie boje ili bele boje, voluminozan (rastresen po celoj površini). Potiče iz potpuno otvorenih čaura. Bele i sive boje. NeSto manje voluminozan. Mogu biti mesta slabo žućkaste boje. Malo mrljav. Potiče iz zrelih i normalno otvorenih čaura. ; Bele, žute ili sive boje. Mrljav. Manje voluminozan. Prisutna su mesta slabo žućkaste boje. Potiče iz zrelih i otvorenih čaura. Bele, Žute ili sive boje. Mrljav. Neujednačeno spljeskan. Neujednačeno voluminozan. Mrljava mesta preovlađuju od nedovoljno zrelih i nepotpuno otvorenih Čaura. Ističu se pregrade kao posebne jedinice. '

Sadržaj stranih primesa za svaku klasu u najvećem procentnom iznosu koji srne da bude sadržan zavisan je od načina berbe (ručno bran, mašinski bran): I klasa, ručno bran 3,2%, mašinski bran . . . 10%, II klasa, ručno bran 4,2%, mašinski bran . . . 12%, III klasa, ručno bran 5,4%, mašinski bran . . . 14%, IV klasa, ručno bran 7 %, mašinski bran, iznad 14%. Ukoliko se pamuk može razvrstati po svojim osobinama u jednu klasu, ali sadrži više stranih materija od najveće dozvoljene količine za tu klasu, svrstaće se u nižu vrednu klasu. Međutim, za izračunavanje trgovačke težine bez razlike da li je bran ručno ili mašinski, priznaje se sadržaj stranih primesa po klasama kako sledi: I klasa 1%, II klasa 2%, III klasa 2,5% i IV klasa 3,5V Pri tome, strane primese u iznosu iznad priznatog sadržaja ne uzimaju se u obzir prilikom obračunavanja trgovačke mase. Ako pak sirovi pamuk sadrži strane primese manje od priznatog iznosa za izračunavanje trgovačke mase, onda se razlika do procenta koji se priznaje za obračun uzima u obzir pri izračunavanju trgovačke mase. Ukoliko je pamuk razvrstan po svojim osobinama u jednu klasu, ali je po boji, čistoći i karakteru bolji za pola klase, onda se pored oznake klase stavlja »+« kao oznaka bolje međuklase. Ukoliko je pak pamuk po boji, čistoći i karakteru slabiji za pola klase, stavlja se pored oznake klase »—« kao oznaka poluklase nižeg kvaliteta. Razvrstavanje domaćeg pamuka prema zrelosti, vrši se prema indeksima kaustične zrelosti. Razvrstavanje prema jačini vrši se prema Presslev indeksima. Razvrstavanje prema finoći vrši se prema Mikroner indeksima. Prema srednjoj dužini vlakana vrši se razvrstavanje na 18 grupa i to: Ako je srednja dužina ispod 18 [mm], razvrstava se u grupu 18 [mm]), ako je srednja dužina 18,1—19 [mm], razvrstava se u grupu 18/19, ako je srednja dužina 19,1—20 [mm] razvrstava se u grupu 19/20 itd., s tim što se pamuk kod koga je srednja dužina iznad 34 [mm] razvrstava u grupu »iznad 34 [mm]«. Na osnovu dužine mogao bi se domaći pamuk podeliti na:

— kratkovlaknasti sa dužinom 19 —24,6 [mm], — srednjevlaknasti sa dužinom 25,4—28,6 [mm], — dugovlaknasti sa dužinom 29,4—34,9 [mm].
Propisani procenat vlage »Repriza« za izračunavanje trgovačke težine iznosi 8,5°/o, ali dozvoljeni sadržaj vlage po klasama pamuka je sledeći: 10,5% za pamuk I klase, 11,0% za pamuk II klase, 12,0% za pamuk III klase i 13,0% za pamuk IV klase. Ukoliko pamuk jedne klase sadrži više vlage nego što je za tu klasu dozvoljeno, razvrstaće se u prvu klasu niže kvalitetne vrednosti. Takođe sirovi pamuk jedne klase može sadržavati i vlakna koja po svojim osobinama odgovaraju nižoj kvalitetnoj klasi, ali ne više od 10%. Ukoliko je sadržaj veći od 10%, razvrstaće se u nižu kvalitetnu klasu. ___ __ _

Finoća vlakana se sagledava preko mikroner indeksa, a jačina pre ko Presslev Na osnovu boje, čistoće, indeksa. pripreme i karaktera razvrstava se Prema srednjoj dužini domaći egrenirani pamuk na 6 vlakana vrši se razvrstavanje klasa (tabela 2). domaćeg pamuka na 18 grupa i to: ako je srednja dužina ispod Razvrstavanje domaćeg 18,1 [mm] razvrstava se u grupu egreniranog pamuka »ispod 18 [mm]«, ako je srednja dužina 18,1—19 [mm], razvrstava se u grupu 18/19 itd., s tim Što se Tabela 2 pamuk dužine iznad 34 [mm] Klasa Naziv Karakteristika razvrstava u grupu »iznad 34 [mm]«. Izrazito bele boje'ili bele boje : I ODLIČAN Voliminozan (rastresen), klizav opip. : Bele boje sa krem nijansom. Upotreba pamuka Klizav II VRLO DOBAR opip, malo mrljav. Bele ili krem boje sa izolovanim III DOBAR Pamuk je relativno jevtin i mestima slabo žućkaste boje. Mrljav. sa Manje voluminozan, ma dobrim osobinama pa nalazi svestranu primenu u izradi IV DOVOLJNO DOBAR Boja belosiva sa izrazito izolo žutim mestima. Bez sjaja, malo proizvoda i to kako tekstilnih voluminozan, malo klizav optp, mrljav. u mešavini sa sam, tako Bele i žutosive boje. Preovla-đu[uisto i ZADOVOLJAVAV drugim vlaknima, mrljava izolovana mesta žuto sive boje. posebno sa JUĆI Mrljav. Spljes-kan, nije voluminozan. hemijskim vlaknima, pri čemu Bele i žutosive boje. Preovlađu-ju pokriva nedovoljno pozitivno VI SLAB mrljava mesta žutosive boje. Mrljav. izražene osobine hemijskih Spljeskan. Nije volumi vlakana. Pamuk pokazuje dobre I u ovom slučaju, ako osobine pri upotrebi. Tkanine pamuk odgovara po svim odaju prijatan opip i osećaj pri osobinama za jednu klasu ali je neposrednom dodiru sa kožom sadržaj stranih primesa veći od ćoveka. Absor-buju vlagu (znoj) propisanog, svrstava se u niže ali istovremeno vrše i desopciju vrednu klasu. vlage spotjnom stranom, tako da Za izračunavanje trgovačke to omogućuje disanje kože težine, priznaje se po klasama Ćoveka i kod slučaja najgušćih sledeći procentni sadržaj stranih tkanina. primesa: Visoka jačina pamuka u I klasa 1,5%, II klasa iznad mokrom stanju omogućuje 1,5—2,5%, III klasa iznad 2,5— upotrebu istog za izradu artikala koji će se često prati ili kvasiti. 3,5%, IV klasa iznad 3,5—4,5%, V klasa iznad 4,5—5,5%, VI klasa Tkanine od pamuka mogu biti stabilizovane u dimenzijama iznad 5,5—6,5%. (san-forizovane tkanine) tako da Ako je klasa pamuka se pri praktičnoj upotrebi označena još sa »+« a sadrži strane pojavljuje minimalno skupljanje primese ispod najmanjeg procenta tkanine od 1%. za odgovarajuću klasu, razvrstava Ukratko, pamuk se može se u kvalitetniju klasu. upotrebiti za izradu svakog tipa odeće i tkanina potrebnih za Karakter domaćeg domaćinstvo. Takođe se egreniranog pamuka upotrebljava za izradu korda i niz Ukoliko su vlakna zrela, drugih tehničkih tkanina. Sistem dobre jačine, ujednačene dužine i predenja pamuka zavisi od dužine finoće, pamuk je dobrog karaktera. vlakana, pa se zato prvenstveno Ukoliko su vlakna slabe jačine i obraća pažnja toj osobini vlakana. neelastična, nezrela, neujednačene Dugovlaknasti pamuk dužine i finoće, pamuk je slabog legipatski, američki, indijski) karaktera. služi za izradu čarapa, finih Zadovoljavajući karakter će tkanina velik-j Širine, gusto pamuk imati ako pokazuje osobine tkanih tkanina i jakog konca. između osobina pamuka dobrog Srednjevlaknasti pamuk ..uslabog^.karaktera. (američki, sovjetski) upotrebljava se za izradu najrazličitijih tekstilnih proizvoda. Kratko vlaknast i pamuk (indijski, kineski, turski, francuski, irački, turkestanski, južnoevropski, južnoafrički) upotrebljava se za izradu tkanina Stepen zrelosti se ocenjuje slabijeg kvaliteta, za izradu prema indeksima kaustične pamučnih ćebadi i uopšte za tzrad zrelosti. Prema istom pamuk se J niz tekstilnih proizvoda od deli na pet grupa: mešavine pamuka sa drugim — potpuno zreo pamuk sa vlaknima. indeksom iznad 84%, Nabrajamo neke artikle od — zreo pamuk sa pamučnih vlakana: tkanine za indeksom 77—84%, posteljinu, stoljnjake, maramice, —■ srednje zreo pamuk sa peškire, košulje, postave, indeksom 68—76%, presvlake za na-meštaj, radna — nezreo pamuk sa odela, donji veš itd, zatim razni indeksom 60—67%, trikotažerski artikli (čarape, donji — potpuno nezreo pamuk veš itd). sa indeksom ispod 60%. Godine 1970. proizvedeno Proizvodnja pamuka u je pamuka u svetu 11,600.000 [t]; svetu godine 1975. proizvedeno je I pored sve većeg povećanja 11,800.000 [t], a predviđa se proizvodnje raznih hemijskih proizvodnja u 1980. godini oko vlakana u svetu, proizvodnja 13,000.000 [tj. pamuka se još uvek povećava jer se pokazao kao odličan za izradu niz Trenutno skoro 2/3 svetske potrošnje vlakana u svetu tekstilnih artikala a sem toga podmiruje se pamučnim vlaknima. uspešno se prerađuje u mešavini sa raznim hemijskim vlaknima. Razvrstavanje domaćeg

14

Najveći svetski proizvođači pamuka su USA, Indija, Egipat, SSSR, Kina, Brazil. 1.1.1,2. KAPOK VLAKNA Kapok vlakna se dobijaju iz čaura u kojima se pored semena nalaze fina vlakna koja izrastaju iz pokožice čaure sa unutrašnje strane i opkoljavaju seme. Postoje više vrsta biljaka koje daju vlakna ovakve vrste, ali je uobičajeno da se sva nazivaju kapok, mada je kapok naziv za drvo koje raste na Javi, odakle se i dobijaju najveće količine najboljeg kvaliteta ovih vlakana.

Akon vlakna se drukčije nazivaju biljna svila. Zavičaji biljaka koje daju ova vlakna su Amerika i Afrika. Međutim, slična vlakna daiu i biljke u drugim zemljama, na primer vrba i topola kod nas. Međutim • sva ova vlakna nemaju neki naročiti značaj. Jednoćelijska su ali mogu biti i dvo-ćelijska. Izrastaju sa semena, ali samo sa jedne strane semena i to na uskoj traci, pa čine izgled perjanice. Vlakna su obično bela ali su na donjem delu obojena. Dužina im je 20— 60 [mm], a debljina 30 —60 [ um], Postoje vlakna koja su kraća, kao i vlakna koja su tanja. Lumen je nepravilnog oblika pa me-stimična debljina zidova ćelija iznosi 1,5 [um], ali može iznositi i 1/3 preseka. (SI. 32, A — uzdužni izgled, B — poprečni presek)'. Vlakno je u celini posmatra-no kupasto. Upotrebas nije značajna. Uglavnom 'ika ]2 ~ Mikroskopski izi . j *!ed akon vlakna: po duzini Služe Za izradu Vate. (A), poprečni presek {Bi

Slika 30 — Prsnuta Ćaura kapoka Slika 31 — Mikroskopski izgled vlakana kapoka; po dužini (A), poprečni presek (B) Zrele čaure daju bolja vlakna i ista se lakše odvajaju od čaure i semena. Vlakna se pakuju u bale pod pritiskom koji nesme biti previsok jer su nedovoljno zrela vlakna vrlo lomljiva. Vlakna su jednoćelična, ali mogu biti i dvoćelična. Koren ćelije je smežuran ili je trbušast. Debljina vlakna nije ravnomerna. Od korena prema vrhu se sužava i prelazi u kupu (si. 3J). Poprečni presek je kružnog oblika. Lumen zauzima 3/4 preseka a ispunjen je vazduhom i ostacima protoplazme. Zid ćelija može iznositi samo 1—3 Om], pa su zbog toga vlakna vrlo slaba. Zrela vlakna kapoka su vrlo sjajna, lepa i čista. Retko su bele boje već su žućkasta, mrkožućkasta ili sivomrka. Dužina vlakana iznosi 10—40 [mm], a debljina 20—30 — (50) [um]. Specifična težina je kod ovih vlakana 1,4 ali zbog jako izraženog lumena plivaju po vodi. Vlakna sadrže lignina i pentozana i preko 30%, pa se sa hlorcin-kjodnim rastvorom obojavaju žuto. Posle sagorevanja u pepelu se nalazi oko 2,4% gvožđa, pa je zato pepeo crvenkasto mrke boje. Celulozu sadrže oko 64%. Nezrela vlakna su izrazito slabog kvaliteta. Slaba su, nemaju sjaj, tamnije su obojena i lako su lomljiva. Kapok vlakna se upotrebljavaju za izradu vate, za punjenje poja-seva za spašavanje koji plivaju po vodi, za punjenje nameštaja, za izradu krovne lepenke itd., ali se za izradu prediva vrlo malo upotrebljavaju. 1.1.1.3, AKON VLAKNA

15

1.1.2. VLAKNA IZ LIKE (KORE) BILJAKA Ova vlakna su mnogobrojna a po važnosti za tekstilnu industriju zauzimaju drugo mesto iz grupe biljnih vlakana, a zapravo odmah iza : vlakana sa semena. Potiču iz kore zeljastih biljaka i iz like šibljika. Nasuprot pamuku, koji biljka daje u obliku slobodnih jednoćeličnih vlakana, ova vlakna se sastoje iz većeg broja elementarnih ćelija koje su međusobno povezane biljnim lepkom (pektinom), odnosno međulamelama od pektina i tako Čine tehnička vlakna veće dužine i debljine. Tehnička vlakna su takođe vezana lepljivom pektinskom materijom za ostali deo kore (like), koja je nešto manje otpornija na spolj-ne agense. Da bi se tehnička vlakna oslobodila, mora se spoljni pektinski sloj razoriti što se postiže biološkom metodom močenja, pri Čemu deluju bakterije ili gljive, zavisno od toga kako se postupak izvodi. Razaranje pektinskog lepka je moguće i pomoću hemikalija. Posle razaranja lepka vlakna se izdvajaju mehaničkim postupkom trlenja i grebenanja, U

Zidovi elementarnih ćelija su sastavljeni uglavnom od celuloze ali mogu sadržavati u većoj ili manjoj meri i necelulozne materije. Hemijski sastav vlakana iz like (kore) pojedinih biljaka se međusobno razlikuje i to uglavnom zbog različitog učešća hemiceluloze, pektina i lignina. Ipak najveće učešće ima celuloza. Zidovi elementarnih ćelija se sastoje iz slojeva pa razlikujemo primarni sloj (si. 38-P) koji je uz međulamelu (ML) dok je sekundarni

Slika 33 — Poprečni presek stabljike lana: kutikula (K), epidermis (E), kora (R), svežnjevi vlakana (V), kambijuni (KB). drvenasti sloj (D), srče-vina (S), prazan prostor (S) 34 — Presek nekim slučajevima moguće je izdvajanje vlakna i bez Slika vlakna u kori (1), štabljike: kora prethodnog postupka, razgradnje spoljnih lepljivih materija. U (2), drvenasti deo (3), srćevina (4), šupljina (5) ovom slučaju sprovodi se odmah trlenje i grebenanje, alt to utiče negativno na kvalitet vlakana. U preseku stabljike (si. 33), primećuje se spoljni sloj epidermis I.E) koji je presvučen tankom kutikulom (K) sastavljenom uglavnom od voska. Glatka kutikula ima ulogu da spreći isparavanje vode iz stabljike. Ipak ona sadrži male otvore s t o m a t e, koji služe biljci za disanje. Pri močenju stabljika kroz ove otvore prodiru bakterije u sloj kore (R) u kojoj su sme.šteni svežnjevi vlakana podetjeni u grupe (V). Tehnička vlakna u tkivu kore usmerena su u pravcu ose stabljike. Tkivo kore se sastoji iz parenhimnih ćelija koje sadrže hlorofila, "azne vrste šećera, štavskih i drugih materija. Sastav kore nije jedinstven, tako se prema spoljnoj strani nalazi škrob a prema unutrašnjoj strani belančevinaste materije. Prema unutrašnjosti stabljike, tkivo kore se graniči sa vrlo finim ■slojem kambijuma (KB). Ispod kambijuma se nalazi drvenast sloj (D) (pozder), koji zauzima najviše prostora. Ovaj sloj se sastoji iz veoma odrvenjenih ćelija sa jakim zidovima i prelazi u srčevinu (S). Sasvim u sredini nalazi se prazan prostor (šupljina) (S) koji se proteže kroz veći deo stabljike i to kod nekih biljaka kontinuirano a kod nekih isprekidano. Svežnjevi vlakana u tkivu kore imaju mehaničku ulogu u stabljici. Oni imaju veliku jačinu i elastičnost pa štite stabljiku od lomljenja pri savijanju. Velika jačina na kidanje i elastičnost sve-žnjeva vlakana u tkivu kore, kao i dobijenih tehničkih vlakana, proizilazi zbog usmerenosti elementarnih ćelija u pravcu ose svežnja (si. 35, ML-međulamela; C — elementarna ćelija), kao i spiralnog usmeravanju fibrila celuloze u elementarnim ćelijama, koje je različito kod vlakana iz različitih biljaka, a takođe je različito i u pojedinim slojevima elementarnih ćelija (si. 36 kod lana; si. 37 kod konoplja). Elementarne ćelije, iz kojih se sastoji tehničko vlakno, mogu biti bez lumena, što je redi slučaj, i sa lumenom različitog bolika i veličine. Elementarne ćelije su kod pojedinih biljaka Slika 35 — takođe različite po obliku i veličini. Sematski pri kaz : Krajev ićelija mogu bit . šiljasti (lan), usmerenosti elemen-tnrnih zatupljeni (konoplja, juta) račvasti (konoplja, ćelija (ć) u ramija), kao glava ćiode (ramija). Poprečni presek svežnju; ćelija može biti peto-ugaoni ili Šestougaoni (lan), međulameia {ML} ovalan ili okrugap (konoplja), nepravilno Slika 36 — pljosnar (ramija). Usme-renost

fibrila u će- Slika 3" — Usme-renost lijama lana fibrila u ćelijama konoplja

^16

3/

sloj (S) postavljen prema unutrašnjosti ćelije. Ukoliko ćelija ima lumen, onda je bn opkoljen tankim tercijernim slojem (T). Međulamele se sastoje uglavnom od pektina. Međutim, pektin je raspoređen i prema unutrašnjosti ćelija i to u slojevima. Prema Ulbricbtu raspored pektina u elementarnim ćelijama lana (si. 39) raspoređen je slojevito više u unutrašnjosti, dok je u ćelijama konoplja raspoređen više u spoljnim slojevima (si. 40).

Lan je jednogodišnja zeljasta biljka. Postoje razne vrste lana i svaka od njih zahteva posebne klimatske uslove. Kako se vlakna nalaze u kori stabljike, seje se gusto kako ni se dobile dugačke i tanke stabljike. Ovako zasejan lan dostiže visinu 60—120 [cm]. Žetva lana usleđuje na oko 100 dana posle sejanja. Majboija vlakna će se dobiti ako se čupaju stabljike odmah posle cvetanja a zapravo kada donji deo stabljike počne da žuti. Kasnijom žetvom dobiće se vlakna u većoj količini ali će ista biti grublja. Razlikuju se četiri staćtijuma žetve u različitim stepenima zrelosti stabljike, i to: Zelena zrelost kada se stabljike beru odmak posle cvetanja. Stabljike *>u zelene boje i sa istih se dobijaju tanka i meka vlakna ali im je jačina nedovoljno izražena. Rana žuta zrelost kada se stabljike beru 14—21 dan posle svetanja. Stabljike su zelenožute boje i sa njih se dobijaju meka vlakna sa dovoljno izraženom jačinom. Kasna žuta zrelost kada se stabljike beru 21—30 dana posle cvetanja. Žute su do svetio mrke boje, čaure su svetio mrke, seme mrko i tvrdo. Sa istih se dobijaju grublja vlakna koja su jaka ali su i tvrda. Potpuna zrelost kada se stabljike beru 30—35 dana posle cvetanja. Mrke su boje i lišće im je opalo a seme je tvrdo. Sa njih se dobijaju gruba, prilično odrvenjena, manje elastična i kruta vlakna. Iz prednjeg se sagledava da je boja stabljike važna u sagledavanju kvaliteta vlakana koji se može očekivati ukoliko se sprovedu ispravno sve operacije i procesi u dobijanju vlakana. Najtraženije su stabljike žutozelene boje, i to bez primesa drugih boja, odnosno mrlja po stabljici, jer bi to bio znak oštećenja stabljike dejstvom gljiva, pa bi i sama vlakna

Prema rasporedu vlakana u tkivu kore mogu se biljke svrstati u tri grupe.

Slika 38 — Sematski prikaz preseka elementarne ćelije: međulamela (MU, primarni sloj (P), sekundarni sloj (S), lercijerni sloj (T). lumen (u sredini)

/Slika 39 — Slojevita pigmentaci'i pektina pek-tina u ćelijama lana (Ulbricht) (Ulbricht)

Slika 40 — Slojevita pigmentacija u ćelijama konoplja

Kod prve grupe složena su elementarna vlakna debelih zidova u obliku zatvorenog prstena. Takav slučaj imamo kod lana (si. 41).;

Kod druge grupe elementarna vlakna više tanjih zidova složena su u svežnjeve koji čine više labavo zatvoren prsten. Takav slučaj imamo kod konoplja (si. 4 2 ) , Kod treće grupe elementarna vlakna su labavo složena i ne čine nikakvo čvrsto udruživanje.

bila oštećena. Od stabljika zelene zrelosti dobijeni lan se posebno ceni, iako nema izraženu jačinu za izradu određenih artikala npr. za izradu Čipaka. Stabljike su obično glatke sa trouglastim ožiijcima na mestima gde je bilo lišće. Poprečni presek je okrugao, a debljina je zavisna od vrste lana, gustine sejanja i vremena branja.

Takav slučaj imamo kod koprive (si. 43) Osobine tehničkih vlakana dobivenih iz like (kore) biljaka zavise od osobina i dimenzija elementarnih ćelija, od karaktera veza ovih u snopu i od oblika snopa koji čini tehničko vlakno. Zatim osobine zavise od odnosa pratećih materija celuloze, od stepena čistoće i od celo-kupnog postupka dobija- Slika 43 — Raspored vlakana u preseku kore nja. Ukoliko vlakna sadr- koprive že lignina, ona su odrve-njena i kao takva tvrda. Lignin se naročito nalazi u međumicelarne prostore kao i u međulamelama, pa zidovi ćelija postaju Čvršći ali kao takvi manje bubre. Tehnička vlakna bubre anizotropno. Vlakna iz like se prerađuju i u našoj zemlji ali će sa razvojem proizvodnje hemijskih vlakana procentno učešće istih opadati u podmirenju potreba naše tekstilne industrije. Najvažnija vlakna iz like (kore) biljaka su: lan, konoplja, juta i ramija. Od istih najviše se u svetu proizvodi juta, ali ova vlakna nisu po kvalitetu i najbolja. 1.1.2.1. LAN Lan se može označiti kao najstarre tekstilno vlakno koje su ijudi upotrebljavali za izradu tkanina za odevanje kao i za druge potrebe. U antičkom vremenu Egipat je bio klasična zemlja proizvodnje lanenog vlakna. U grobnicama u Egiptu pronađena su lanena vlakna i lanene tkanine koje potiču još od 3.000 godina pre naše ere. Danas se laneno vlakno proizvodi u Evropi, Americi, Australiji, čgiptu i Indiji. Od evropskih proizvođača možemo pomenuti kao značajne SSSR, Irsku, Francusku, Holandiju i Belgiju. U Nemačkoj, Ce-hoslovaćkoj i Jugoslaviji se takođe gaji ali u manjoj meri. Najveći svetski proizvođač lanenog vlakna je SSSR sa svojih 85°« svetske proizvodnje, ali najbolji lan, zahvaljujući klimatskim uslovima, daju Belgija, Holandija i Irska.

Slika 41 — Raspojfd vlaknnn u preseku kore lana

Slika 42 — Raspored vlakana u preteku kure konoplju

Sortiranje stabljika se vrši posle žetve i to po debljini, dužini i boji. Oštećene stabljike se moraju izdvojiti. Sortiranje je neophodno potrebno da bi se sledeći proces tj. močenje moglo pravilno izvesti i tako dobio lan određenog kvaliteta. Zbog' značaja ove operacije sortiranje se ne vrši samo pri žetvi, već se nastavlja pri svakoj daljoj operaciji sve do trenutka močenja, a zapravo pri slaganju stabljika u rukoveti radi sušenja, pri odklanjanju semena i lišća, pri odklanjanju gornjeg dela stabljike i korena i konačno pri slaganju istih u veće rukoveti koje će se močiti. Prema boji. dužini i debljini razlikujemo kvalitetne klase stabljika. Ukoliko je korisna dužina stabljika 30 [cm], a debljina 1,5 [mm] svrstaće se u ekstra I klasu. Ako su samo kraće za 5 [cm], svrstaće se u 1 klasu. Još kraće stabljike svrstaće se u nižu klasu. Prema Hercogu stabljike se razvrstavaju na kvalitete uglavnom prema debljini. Stabljike će se tretirati kao: — vrlo fine ako su debele do 1,5 [mm], — fine ako su debele 1,6—2.0 [mm], — grube ako su debele 2,1—2,5 [mm] i kao — vrlo grube ako su debele preko 2,5 [mm]. Možemo reći da ;e najbolje stabljike karakterišu sledećim osobinama: boja žuta do žutozelena; debljina 1,3 do 1,7 [mm]; dužina 70— 120 [cm]; vitkost srednja; korisna dužina 90—95% od ukupne dužine; . grananje slabo izraženo; Čaure malo zastupljene; izgled prav. Sadržaj vlakana u stabljici može biti do 18%>. Snopići vlakana u kori stabljike se nalaze u odvojenim naslagama koje mogu biti gušće ili rede, pa će od toga uglavnom i zavisiti prinos vlakana. Sadržaj vlakana se može sagledati ako se načini poprečni presek stabljike i izvrši mikroskopsko posmatranje. Dobijanje tehničkih vlakana lana Počupane lanene stabljike, kojima je korenje odsečeno, ili košene stabljike vežu se u rukoveti i izlažu sušenju u polju. Sušenje može trajati do 14 dana. Posle toga se pristupa odvajanju semena i Ušća ručnim provlačenjem gornjeg dela stabljika kroz grebene (si. 46) ili mašin-skim putem na mašini sa rebrastim valjcima.

17

Slika 45 — Sušenje stabljika lana Močenje stabljika

Slika -16 — Čišćenje lanenih stabljika od liića i semena

' Pre no što se pristupi mehaničkom odvajanju vlakana od stabljika potrebno je razoriti tkivo kore. koje opkoljava vlakna, kao i prektinske

18

m a t e r i j e k o j e s lsnopove jtehničkih vlakana sa tkivom kore i tako osloboditi e p lju u

{

vlakna. To se postiže obično biološkim procesom močenja za određeno vreme i pod određenim uslovima. Od procesa močenja zavisi-će kvalitet tehničkih vlakana. Ukoliko se lan premoči, vlakna će imati manju jačinu. U ovom slučaju može se dogoditi da budu razorene i pek-tinske materije koje slepljuju međusobno elementarna vlakanca, pa se dobije lan u obliku elementarnih ćelija. Ukoliko su stabljike lana deblje, proces močenja biće kraći. Zelene stabljike se u odnosu na žute moraju močiti duže vremena. Bolesne (oštećene) stabljike lana se uvek posebno moče. Ako bi se močile nesortirane lanene stabljike, bile bi samo neke pravilno močene, dok bi jedne bile nedomočene a neke opet premočene. i Vrste 1 postupci močenja Razlikujemo prirodno i veštačko močenje. Kod prirddnog močenja imamo močenje lana na rosi, močenje u vodi i kombinovano močenje. Kod vešta'Čkog moćenja imamo močenje u vrućoj vodi, obradu parom i hemijsko močenje. Močenje lana u vodi i na rosi je biološki proces i sastoji se u tome što se stabljike izlažu pogodnim uslovima za razvijanje bakterija, algi i gljiva, koje postepeno razaraju stabljike. Mikroorganizmi se nalaze već na samoj stabljici koji se pod pogodnim uslovima naglo razvijaju i prodiru kroi stomate u unutrašnjost kore stabljika razarajući je uz oslobađanje vlakana, koja seposle toga lako odvajaju mehaničkim putem od drvenastog dela stabljike. ' Kod močenja na rosi proces traje 21—56 dana, pri čemu deluju alge i gljive i to zavisno od uslova (temperatura i vlažnost) delovace određene vrste. Lan koji; je močen na-rosi daje vlakna veće mekoće t bolje se upreda. ; Močenje | se sprovodi na livadama koje i preko dana imaju vlage tj. na livadama pored nekog potoka ili reke, Kod močenja stabljika u vodi proces traje zavisno od temperature vode Tako u hladnoj vodi proces traje 21—56 dana, a na temperaturi 303,15—308,15 [K] (30—35°C) samo 65 Oj. Kod močenja u vodi deluju bakterije i to se u procesu močenja vrši smena istih, zavisno od uslova ishrane i prisustva vazduha. Bakterije mogu biti aerobne i anaerobne. Iz samih naziva se razume da je za život i razviće aerobnih bakterija potreban vazduh, dok nasuprot ovima anaerobne bakterije se u prisustvu vazduha ne razvijaju. Proces se može voditi i tako da deluju samo aerobne bakterije pri čemu se neprekidno treba vršiti doziranje vazduha u močilo. Ceo tok močenja u vodi se može podeliti u tri faze i to na pred-hodnu ili fizičku fazu, početnu biološku fazu i završnu ili glavnu biološku fazu. Predhodna (fizička) faza: Potapanjem u vodi temperature 298,15 [K] (25°C) stabljike će gubiti na težini, ;ako da će posle 12 fh] taj gubitak iznositi oko 12% .Ukoliko je temperatura vode veća, biće ovaj proces brži. Pri tome voda izlučuje iz stabljika materije od kojih voda postaje zlatno žuta obojena. Stabljike lana bubre i ispuštaju mehuriće vazduha koji voda potiskuje prodirući ti unutrašnjost stabljika. Na ovaj način su stvoreni .uslovi da se bakterije razvijaju i razmnožavaju. Izlučene materije su jedinjenja ugljenika koja predstavljaju hranu za bakterije. Početna biološka faza: Bakterije razaraju rastvorene materije i razmnožavaju se. Ovom prilikom raspadaju se glukoza i druge šećerne materije koje Iako previru, pa se stvara klobučanje usled stvaranja ug-ljendioksida i vodonika. Temperatura vode treba da iznosi 299,15 — 300,15 [K] (26—27°C). Završna biološka faza nastaje kada bakterije razore sve rastvorene materije pa napadaju stabljiku i počinju da razaraju pektinske materije. Na površini močila izbija bela pena, koja postepeno postaje mrka i obrazuje koru koja odvaja močilo od vazduha. U ovom trenutku nastupaju anaerobne bakterije. Pri završnoj fazi močenja mora se vršiti kontrola kako se ne bi lan premoćio. Završetak močenja se utvrđuje tako što se vade stabljike i lome na rastojanju od 20 cm, pa se vadi drvenasti deo. Ako se isti lako odvaja od vlakana i Iako izvlači močenje je završeno. Drugi način kontrole je da se stabljika lupa po površini vode, pa ako se vlakna izdvoje, močenje je dovoljno trajalo i prekida se. Pri močenju u vodi treba dovoditi svezu vodu kako se močilo ne bi zagrejalo do nepoželjne temperature kada bi se stvarale kiseline, koje bi nepovoljno delovale na vlakna. Temperatura vode iznosi 309,15 [K] (36°C) ali se ne srne dozvoliti da pred kraj moćenja pređe 313,15 TK] (40°C).

Postupak močenja lana na rosi Lan sa koga je odstranjeno seme razastre se po livadi i tako ostavlja dok se proces "močenja ne završi tj. dok se drvenasti deo ne odvaja lako od vlakana. Najkraće trajanje ovakvog močenja iznosi 3 nedelje, S vremena na vreme potrebno je stabljike prevrtati. Postoji i mogućnost da se stabljike posle žetve odmah moče na rosi, pa da se tek posle završetka močenja izdvaja seme. Postupak močenja u stajaćim vodama je najprimitivniji način. Vrši se u iskopanim ili prirodnim ulegnućima u zemlji u kojima se skuplja

62

19

atmosferska voda. Voda je u ovakvim ulegnućima toplija nego u rečnoj vodi pa je proces močenja brži. Međutim, lanena vlakna su slabijeg kvaliteta jer su zaprljana i zatvo-renije boje. Postupak močenja u tekućim vodama se sastoji u potapanju stabljika uz opterećenje kamenjem u plićacima reka. U plićacima se vrši potapanje jer je tu voda toplija i proces močenja se za kraće vreme završi. Ukoliko se želi lan boljeg stajaćim vodama kvaliteta, stabljike lana se uspravno slože u rešetkaste sanduke koji se još oblože (barama) jutom, kako bi se sprečilo zaprlja-nje lana od nanosa reka, pa se potapanje vrši na odgovarajuće dubine. Pri temperaturi vode od 295,15 [K] (22°C) posle tri dana vrši se prva proba o završetku močenja. Osim ovakvog jednostavnog močenja lana u vodi ili na rosi postoji i kombinovano močenje lana u vodi a zatim na rosi. * Flandrijsko plavo močenje se sastoji u tome što se posle žetve i odstranjivanju semena odmah sutradan stabljike slože u jarke i zatrpaju se muljem koji je izvađen iz jaraka. Na ovaj način se močenje vrši bez prisustva vazduha. Dužina močenja traje zavisno od temperature, ali obično traje oko 8 dana. Posle toga stabljike se operu vodom i do-moče na rosi. Ovako močen lan ima plavu boju i dobro izraženi sjaj. Močenje u morskoj vodi je takođe moguće. Najpogodnija temperatura vode je 293,15—295,15 [K] (20—22°C). U vodi se stabljike svakodnevno okreću. Proces je gotov kroz 8—10 dana. Posle toga se stabljike rasprostru po livadi da se osuše i čeka se da ih barem jedna kiša opere od soli. U protivnom lan bi zbog sadržaja soli bio jako higroskopan i apsorbovao bi suviše mnogo vlage, sem toga gubio bi na jačini i postao bi krut. Ovako močeni lan ;e jasno bele boje ali je češće jasno žute boje. Postupci veslačkog močenja Preko postupaka veštaćkog močenja proces se obavi za kraće vreme. Posebno se primenjuje postupak sa toplom vodom 301,15—303,15 [K] (28—30°C) pri čemu se proces završava kroz nekoliko dana. Kod ovakvih savremenijih postupaka močenje se vrši u bazenima različite konstrukcije. Proces se odvija dejstvom aerobnih ili anaerobnih bakterija, Kod dejstva aerobnih bakterija vrši se permanentno doziranje vazduha, Takođe se mogu ubacivati u močilo i odgovarajuće povoljno delujuće hemikalije, Moguće je i tačno regulisanje pridolaska sveže vode i dodavanja sredstava (bikarbonat, dolomit, kreda) koja vrše neutralizaciju kiselina sirćetne, buterne, valerijanske, ka-pronske, propionske i mravlje, koje se stvaraju pri vrenju delovanjem bakterija. Postupak sa vodenom parom se takođe primenjuje. U ovom slučaju nemamo biološku razgradnju kore i pektina, već vrela para razlaže //j•i/' lepljive materije, Međutim, para deluje negativno «i na boju i izgled vlakana, Slika a48. — Močenje Postupak hemijskog močenja se sastoji u stabljika u bazenu po delovanju alkalija ili razblažene sumporne kiseline. Schineider-u. Sanduci Metoda traje samo nekoliko časova i do-bija se sa stabljikama (Ki, K.., dobar lan ali oslabljen. Razblažena 0,5—0,9% sumporna kiselina deluje hidrolitički na pektin i razlaže ga pri temperaturi između 363,15 i 373,15 [K] (90 i 100°C). Posle tročasovne obrade vrši se ispiranje i neutralizacija sodom i ponovo brižljivo ispiranje. Sem ovog postupka postoje i niz drugih hemijskih postupaka, ali je močenje po njima skupije, pa nisu uzeli veći zahvat. Postupak sa petroleumom bi se mogao tretirati kao jevtiniji postupak, ali u odnosu na biološke postupke je skuplji. Sastoji se u tome što se stabljike stavljaju u autoklav u kome se nauje 4% petroleuma u odnosu na težinu stabljika, i kuva se pod pritiskom od 1,96.x IO5 [Pa]. Posle kuvanja rastvor se ispusti a lan se dobro ispere vodom. Petroleum u ovom slučaju rastvara pektinske materije. Mehanički postupak dobijanja vlakana U slučaju da je potrebno brzo dobijanje lana iz nemoćenih stabljika primenjuju se čisto mehanički postupci ili se ovi kombinuju sa he-mijskim postupcima. Vlakna koja su dobivena često mehaničkim postupkom, lošijeg su kvaliteta jersadrže više. pektinskih materija pa su kruta i neelastična. Takođe sadrže dosta sitnih komadića drvenastog dela stabljike.

Po jednoj metodi stabljike se zagrevaju nekoliko časova u komori koja sadrži vazduh 70% relativne vlažnosti, na temperaturi! 323,15 — 343,15 [K] (50—70°C). Zatim se vlaga snižava polako do 3%, pa se stabljike trle. i Po drugoj metodi stabljike se suše i odmah trle, pa se dobiveni produkt izlaže dejstvu hemikalija kako bi se vlakna oslobodila suvišnog sadržaja pektina.

64

20

Jedna mogućnost je da se posle sušenja i crlenja drže vlakna u zagrejanom rastvoru sapunice određeno vreme. Posle toga vrši se ispiranje i sušenje. Sušenje stabljika lana posle močenja Posle močenja stabljike se suše prirodno na otvorenom prostoru ili u' sušnicama. Pri prirodnom sušenju, kada je lepo vreme, stabljike se osuše sasvim ravnomerno. Proces sušenja se sprovodi tako što se stabljike naslažu u obliku kupa i s vremena na vreme se okreću. Kod sušenja u sušnicama nikada ne dolazi do ravnomernog sušenja pa se stabljike posle sušenja ostavljaju na otvorenom prostoru ili pod krov kako bi se vlaga u svim delovima stabljika izjednačila. Najbolje sušenje je izvršeno ako vlakna posle sušenja stabljika sadrže 17% vlage, jer će u tom slučaju biti gipka, meka i otporna i lako če se obaviti proces trlenja. Kod sušenja lana u sušarama temperatura je zavisna od relativne vlažnosti vazduha. Ukoliko je relativna vlažnost vazduha manja od 60%, temperatura ne srne biti veća od 338,15 [K] (65°C). Trlenje

Trlenje je mehanička operacija kojom se odvajaju vlakna od drvenastog dela stabljike (pozdera). Ova operacija bi se najbolje izvodila kada bi vlakna sadržavala 17% vlage dok bi drvenasti deo bio suv. Trlenje se obavlja ručno ili mašinski. Kod ručnog trlenja koriste se ručne trlice različitog oblika. Najprimitivnija trlica se sastoji iz tupog drvenog noža, fcojim se stabljike lana udaraju podmetnute jednom rukom na najobičniji koritasto udubljeni panj (si. 49). Tom prilikom se pozder smrvi, Na si. 50 prikazana je trlica sa noževima u dva reda. Donji noževi (A) su nepokretni, dok su gornji noževi (B) pokretni, koji se pri radu odižu ručicom (R). RuNa si. 52 prikazana je belgijska ručna trlica. Kod ove trlice se levom rukom kroz izrez na dasci (A) ulože lanene stabljike. Desnom rukom se spušta nož (C) pored daske (B) i on udara lan koji štrči izvan izreza. Nož se zaustavlja na konopac (D) koji je razapet između daske (B) i kolca (K). Sa izlomljenih stabljika vlakna se lako izdvajaju jer smrvljeni pozder lako ispada, ali da bi se sasvim odstranio vrši se obrada na ručnoj istresaćici (si. 53) i provlačenje vlakana kroz grebene (si. 54). Gre-benanjem se takođe dugačka vlakna postavljaju paralelno, grublja vlakna se cepanjem stanjuju a kratka i zamršena vlakna se odstranjuju. Zbog toga postoje više vrsta grebena. Grublji imaju manji broj dužih zubaca, a finiji veći broji kraćih zubaca. Grebenanje se vrši'najpre na najgrubljim- grebenima a onda na finijim.

Siika 49 — Primitivna trtica. Drveni nož-brijač (A), užljebtjeni panj (B)

Slika 50 — Ručna trlica. Pokretni nož (B), nepokretni nož-nazubljenje (A), rućtca noža (R), rukovat stabljike (S)

kovet lanenih stabljika (S) meće se jednom rukom, vrhom napred na donje noževe, dok se drugom rukom odiže gornji nož i pušta pa svojim udarom lomi stabljike. Kad se ponovo nož podigne, rukovet se pomeri. Obnavljanjem ovih operacija izvrši se mrvljenje drvenastog dela stabljika.

Slika 32 — Belgijska ručna trlica sa daskom. Stabljika (A), daska (B), noi bijać (C), zategnuti konopac (D) kolac (K)

6341 istre-sanje pozdera

Slika 53 — Ručno

Slika 54 — Greben

Mašinsko trlenje i grebenanje Kod mašinskog trlenja lana vrši se najpre lomljenje stabljika (mrvljenje pozdera) na mašinama sa valjcima kojih može biti i preko 30 pari u jednoj mašini. Valjci mogu biti piramidasto ozubljeni (A), kori tašto ozubljeni (B) ili mogu biti glatki (C) si. 55.

luka: sa piramidasiim ozubljenjem (A), sa koritastim ozubljenjem (B), sa glatkom površinom (C) Kod valjaka sa piramidastim ozubljenjem, zupci gornjeg valjka ulaze među zupce donjeg valjka i lome stabljiku koja među njima zapadne. Kod valjaka sa koritastim ozubljenjem

66

21

nastupa gnječenje i lomljenje stabljika kad se ivice zubaca približe. Kod (ravnih) glatkih valjaka lanene stabljike se zgnječe i poz-der smrvi pa je odvajanje vlakana najlakše, aii vlakna mogu i da se o-štete. Rastojanje valjaka kod sva tri slučaja se reguliše. Postoje mašine i sa kombinova-nim rasporedom pomenutih valjaka, ali se najviše kombinacija izvodi tako da prvi valjci budu sa grubljim zubcima a sledeći sa finijim. Smrvljene stabljike se prebacuju na mehaničku trlicu-istresačicu (si. 57) da bi se pozder odstranio i vlakna izdvojila. Ovakva trlica je opremljena perajima na vencu kojih ima više na jednoj pogonskoj osovini. Dodavanje stabljika se vrši ručno. Pored ovakve trlice postoje i Slika 57 - Mehanička trlica sa drukčije kao Hazeova, Etrichova i perajima turbinske trlice. Na si. 58 Šematski prikazujemo jedno rešenje. Paoci su tako raspoređeni da sa jednog doboša ulaze pri okretanju u međuprostor paoka sa dru gog doboša. Doboši se okreću suprotnim smerom i na svakom se nalaze po tri paoka. Smrvljena stabljika kao i tehnička vlakna izložena su naižmeničnim udarima paoka sa obe strane, pa je efikasnost istresa-nja pozdera vrlo velika. Takođe su vrlo efikasne turbinske trlice kod kojih je moguće trlenje i neosuŠenih stabljika. iMašine su sastavljene od dva agregata za trljenje od kojih jedan (si. 59) trli stabljike prema korenu a drugi ka vrhu.

Slika 58 — Mehanička istresačica sa paocima Svaki agregat mora imati zaseban pogon, jer se obrću različitom brzinom. Trljenje je naizmenićno, prvo se istrli jedna strana pa onda druga strana. Kod operacije trlenja mora se voditi računa o vlazi i temperaturi. Ako je vazduh suv, trlenje se izvodi lakše ali dobiju više kratka tehnička vlakna koja su i zamršena (kučina) dok su povesma (dugačka tehnička vlakna) manje Čista i iršava su. Najbolji uslovi za rad su kada je relativna vlažnost 65°/°, a temperatura vazduha 293,15 [K] (20°C). Pri trlenju se obično dobijaju 2/3 dugačkih i 1/3 kratkih vlakana. Povesma (si. 60) sadrže i ostatke pozdera pa se grebenaju čime se oslobađaju sadržaja pozdera i kratkih vlakana. Sem toga dugačka vlakna se više paralelizuju i razde-liuju na finija vlakna.

Slika 60 — Pcvesma lanenih vlakana

66

22

MaŽirisko grebenanje se vrši na grebenaljki čiji vertikalni presek prikazujemo šematski na (si. 61). Dva povesma se u raširenom stanju učvrste na srednjem delu u štipaljci (2). Kola (1) se mogu dizati i spuštati. Kad se povesma-učvrste u Štipaljci, kola se spuste pa polovina povesma zapadne između zubaca dva vertikalna beskrajna stola (3). Zubci ovih stolova se kreću odozgo naniže, zabadaju se u povesma, izgrebenavaju kratka vlakna i ostatke pozdera. Ro* tirajuće četke (4) oduzmu kratka vlakna koja prihvataju nazubljeni valjci Slika 61 ,'— Grebenaljka: kola (1), Scipaljka (2), beskrajna polja " sa ■ (5). Sa ovih valjaka traku grebenima (3), rotirajuća četka (4), kučine skidaju grabuljice nazubljeni valjci (5), grabuljica (6). (6) i slažu je u sudove (7) kučina (7^ pozder (8), izgrebenano koji se nalaze ispod njih. povesmo (9), polja grebenanja (c, b) Pozder koji se pri grebenanju oslobađa pada slobodno u sud (8). Na si. 61 prikazano je šematski jedno polje grebenanja. Takvih polja na mašini ima 6—7—12. Prvo polje grebenanja ima najgrublje i najređe grebene, a naredna polja sve linije i gušće grebene. Kad je grebenanje završeno na jednom polju, kola (1) se podignu, povesmo se izvuče iz polja grebenanja i prebaci se na sledeće polje grebenanja. i Kad je završeno grebenanje povesma sa jedne strane, okrene se ručno ili automatski, pa se grebena i sa druge strane potpunoj na isti način. " ; Kučina koja nastaje prilikom trlenja i grebenanja predstavlja jev-tiniji materijal, koji sadrži više ili manje pozdera. To su vlakna različite dužine a neujednačena su i po debljini. Pozder se odstranjuje :iz kučine istresanjem i preradom, na niz mašina (lomilica, trlica, istresačica). Grebenanje kučine se vrši na grebe-naljkama koje su slične grebenalj-kama u preradi vune. i I kučina i povesma predstavljaju tehnička vlakna lana, samo se ista po kvalitetu znatno rtkuju. Kučina se mogu tretirati kao odpa-dak u proizvodnji povesma tj. dugo-vlaknastog lana. Povesma se pakuju u bale 64 x x 75 x 105 cm, mase 250 [kg] ili u

Osobine lanenih vlakana Tehnička lanena vlakna se karakterišu dužinom 300 do 900 [mm] i debljinom 100 —400 [um]. Kao dobar lan smatra se onaj čija je srednja dužina oko 500 [mm] a ne poseduje vlakna kraća od 300 [mm]. Debljina tehničkih vlakana zavisi od močenja i stepena grebenanja. Posmatrajući tehničko vlakno po dužini debljina mu je prilično ne-ravnomerna. Takođe je debljina ili bolje rečeno finoća neravnomerna idući od vlakna na vlakno. Posiedica ovog je i neravnomerna pređa koja se dobija upredanjem lanenih vlakana. "

Slika 62 — smrvljenih stabljika \m Povesmo

b a l5e 5 x 5 0 xc m 0 m a s [e k1 0 0] . 5 , g

Slika 63 — Povesmo lana obrađeno na istresačici sa paocima Strukturna građa lanenih vlakana Lanena vlakna se javljaju kao tehnička vlakna koja su sastavljena iz velikog broja elementarnih ćelija međusobno povezanih međutame-lama. Spoljne međulamele (pektin A) su manje otporne na dejstvo hemikalija nego unutrašnje (pektin B). Ipak i pektin B ne može izdržati agresivnost nekih hemikalija pa o tome treba voditi računa pri obradi lana. Npr. osetljiv je na dejstvo jakih alkalija i na dejstvo hlora. U poprečnom preseku elementarnih ćelija se razlikuje primarni zid, sekundarni zid, tercijerni zid i lumen (si. 38). Primarni zid je vrlo tanak i u njemu se nalaze umrežene fibrile. Sekundarni zid se sastoji iz više slojeva celuloze koja je naslagana u obliku spiralno uvijenih fibrila (si. 36). Pojedini slojevi celuloze su slepljeni pektinom kojeg ima više idući ka unutrašnjosti ćelije (si. 39) Tercijerni zid je vrlo tanak i on opkoljava lumen pa je veoma impregniran protoplazmom. U lumenu se nalaze ostaci protoplazme koji mogu biti zrnasti. Spiralna uvijenost fibrila u sekundarnom zidu se proteže pod ug-lom od 5—10 [°] u odnosu na osu elementarnog vlakanca, pa je zastupljena velika sređenost, orijentacija makromolekula celuloze u pravcu ose vlakna kao i kristaliničnost.

Slika 64 — Povesmo izgrebenanih lanenih vlakana

23

Elementarne ćelije su duge 20—50 [mm], dok su debele 12—50 mnogougaonih prizmi. Specifična težina lanenih vlakana iznosi 1,5.

[

LI

m]. Imaju oblik

zid bubri jače, dok sekundarpi zid bubri teže i neravnomerno. Zid lumeha ne bubri. Vlakno se pri bubrenju skraćuje pa se lumen nabora (si. 66). Slično bubrenje će pokazati elementarna ćelija i u rastvoru natrijumhidroksida od 19 Be. Hemfjski sastav lanenih vlakna i dejstvo hemikalija na vlakna U zavisnosti od stepena čistoće lanena vlakna mogu sadržavati i do 89"., celuloze. Pored celuloze sadrži pektina do 3,8% kao i ligninskih materija do 2,5%, dok belančevinskih materija i voska može biti od 2 do 6"-.. Osim pomenutih materija, koje su u sastavu bitne lan može sadržati manje kčlićine škroba, Šećera i Štavne materije. Sadržaj pepela koji uglavnom potiče od međulamela iznosi 0,5-1,3' ■ Dejstvo hemikalija Jake mineralne kiseline razgrađuju vlakna i potpuno ih rastvaraju. Ipak lanena vlakna su na .dejstvo kiselina nešto otpornija od pamučnih vlakana.

Jačina izražena preko relativne prekidne sile iznosi 39,2 — 58,8 [cN/tejc] ali se kod grebenanog lana smanjuje na 34—44 [cN/tex], zavisno od stepena grebenanja. U odnosu na jačinu lana u suvom stanju jačina u mokrom stanju je veća za 30—40%, ali dužim stajanjem na većoj vlazi lan postaje slabiji. Izduženje do prekida iznosi 2—4%. Elastičnost nije pozitivno izražena kod tehničkih vlakana. Plastičnost je jako izražena pa se artikli od lana vrlo lako gužvaju. Pri peglanju se vlakna spljošte i zadobijaju svilast sjaj. Repriza za lan iznosi 12%, inače vlakna lana mogu apsorbovati i 20% vlage a da se to opipom ne oseti. Čistoća vlakana zavisi od močenja, trlenja i stepena grebenanja. Opip takođe zavisi od istih činioca, pa ukoliko je lan dobro močen, iepo izgrebenan i ne sadrži uopšte pozdera, pokazivače opip mek, gladak i hladan. Povećana temperatura deluje slično kao na pamučna vlakna. Vlakna lana sagorevaju brzo i lako ostavljajući za sobom beo i lak pepeo koji se lako rastura, Međutim, iako je lan dovoljno otporan, na povećanoj temperaturi gubi vlagu pa gubi i na fizičkim osobinama i postaje lomljiv. Takođe temperature niže od 273,15 [K] (0°C) kada je lan vlažan, mogu delovati negativno. Kada je lan smrznut, lomi se pri savijanju. Afinitet prema bojama nije dobro izražen. Vlakna lana ne primaju ravnomerno boju kao pamuk i obojen,a nemaju živost. Međutim ako se lan predhodno beli pa onda boji, nedostaci u pogledu obojavanja se odkianjaju, ali lan gubi pri belenju na težini do 20%, a na jačini do 30 odsto. Predivost je prilično izražena zahvaljujući dužini i priličnoj finoći tehničkih vlakana, ali kako su vlakna neravnomerne debljine, odraziće se to i na ravnomernost pređe. Na sposobnost predenja utiču i pektin-ske materije (međulamele). Da bi se dobila tanka pređa, moraju se pek-tinske materije omekšati, što se postiže polumokrim ili mokrim postupkom predenja. Sadržaj pektinskih materija deluje pozitivno na jačinu vlakana, jer međulamele (pektin) povezuju elementarne ćelije. Prema tome razgradnja pektina između elementarnih ćelija odraziće se negativno na jačinu i to utoliko negativnije ukoliko je razgradnja veća. Pri potpunoj razgradnji dobile bi se slobodne elementarne ćelije. Boja lana uglavnom zavisi od vremena berbe i postupka močenja, Može biti bledožućkasta, žućkastosiva, beloplavičasta. srebrnasto siva.. čelično siva i zelenkasta. Zelenu boju ima nedo-moćeni ili. na rosi močeni lan kao i zeleno brani lan. Tamnije mrku boju ili prljavo zelenu boju nma premoćeni lan. Sjaj pravilno močenog i dobro_ izgrebenanog lana je svetlast. Premoćeni Uu/ nema sjaj. Mikroskopski izgled vlakana (si. 65) pokazuje karakteristične kose poprečne ili ukr-štene p^uge. Po dužini vlakana vidi se lumen u obliku linije. Struktura se bolje raspoznaje ako se vlakna oboje sa hlor-cinkjodnim rastvorom. Krajevi vlakna su oštri. Na poprečnom preseku še zapažaju petougao-nici ili Šestougaonici, koji predstavljaju ' presek ćelija. U sredini ovih se zapaža mali lumen.

Slika 65 — Mikroskopski izgled vlakana lana; po dužini (A), poprečni pretek (B), kraj ćelija (C)

Elementarno vlakno (ćelija) potopljeno u bakaroksidamonijačnom rastvoru će bubre-ti, ali pri tome primarni

24

Slika 66 — Bubrenje elementarne ćelije lana u bakaroksidam onijačnom

Alkalije nabubruju vlakna. U vrelim rastvorima alkalija razgrađuje se pektin pa se oslobađaju elementarne ćelije. Organski rastvarači namenjeni za hemijsko čišćenje tekstila, ne deluju negativno na lanena vlakna. Dejstvo mikroorganizama može biti veoma negativno i vlakna mogu biti razgrađena ukoliko se izlože uslovima povoljnim za razvoj i razmnožavanje istih. Sasvim suva vlakna su potpuno otporna. Slika 67 — Biljka konoplja Slika 68 — Oblici poprečnih preseka stabljike konoolja: pri vrhu (1), pri dnu (5)

Upotreba lana Lanena vlakna upijaju dosta vode i postaju mekša pa su kao takva pogodna za izradu brisača za posuđe, peškira za brisanje ruku itd. Takođe su našla primenu u izradi posteljine, stolnjaka, maramica, radnih odela,; konca za šivenje. Zatim se upotrebljavaju za izradu pleteni-na i tehničkih tkanina za rance, jedra, šatore itd. Osobina da lan deluje hladno na kožu čoveka, koristi se u izradi letnjih odela, naročito u tropskim krajevima. Sjaj lana daje takvim artiklima posebnu vred-nost. Međutim cena lanenih vlakana je prilično visoka, što im ograničava upotrebu. 1.1.2.2. KONOPLJA Postojbina konoplja je severna Azija. Danas se gaji u Aziji, Evropi, Africi i Južnoj Americi. Zeljasta je jednogodišnja biljka i raste do .3 m visine, što zavisi od uslova. To je ustvari dvodoma biljka, pa imamo stabljike koje daju seme (crnojke) i stabljike koje ne daju seme (belojke). Crnojka je razgranatija i daje lošije vlakno, međutim, ako se gušće zaseje, nema grane i lišće, sem pri vrhu, U prošeku sadržaj vlakana u stabljikama iznosi 18%. Iako stabljike crnojke sadrže 16% vlakana a belojke 26%, za dobijanje vlakana su važnije crnojke jer ih uvek ima više, pa se 70% vlakana dobija sa istih. Dok je biljka mlada, stabljika je više zeljasta, a docnije odrveni. Berba se vrši 90— 180 dana posle setve i to zavisno od klimatskih uslova i kvaliteta vlakana koji se želi dobiti. Za dobijanje finijih vlakana berba se vrši ranije, ali je tada prinos vlakana manji. Berba se vrši čupanjem uz odsecanje korena ili košenjem. Sortiranje stabljika se vrši prema debljini i dužini i pri tome se posebno izdvajaju sve stabljike koje su oštećene vremenskim nepogodama ili su bile napadnute mikroorganizmima i insektima. Od celokupne dužine stabljike koristi se za dobijanje vlakana samo deo stabljike bez grana. — Stabljika nije okrugla, niti je ravnomer-ne debljine. Debljina stabljike iznosi 6— 20 [mm] i smanjuje se idući od korena prema vrhu. Poprečni presek stabljika je Šestougao sa vari-

jacijom pri dnu gde je okrugao i pri vrhu gde je nepravilnog obiiks (st. 68). U sredini stabljike naiazi se srćevina, a kod zrelih stabljika prazan prostor koga nema periodično na odstojanju 10—40 [cm] i to na mestima. gde je bilo lišće. Na tim mestima stabljika je malo zadebljana. Na poprečnom preseku stabljike, negde na sredini dužine, razlikuje se idući ka unutrašnjosti; kutikula, epidermis, primarna kora, snopići vlakana podeljeni u grupe, sekundarna kora, kambijum, drvenasti deo, srčevina i prazan prostor. Raspored vlakana u tkivu kore je različit u zavisnosti od visine mesta na stabljici. Najveću kohčinu vlakana sadrži donji deo stabljike, dok gornji-deo pri vrhu sadrži najmanje vlakna. Iz ovog razloga se vrh sa grančicama, lišćem i eventualno semenom otseca.

/

25

Slika 69 — Sušenje staoljika

Močenje konopljinih stabljika se vrši posle čišćenja, sortiranja i sušenja stabljika i to na isti način kao kod lana, samo za razliku proces traje nešto duže jer je kora grublja, Sušenje močenih sta bi j i ka i trlenje izvodi se takođe istom tehnologijom o kojoj je bilo govora u našim izlaganjima o lanu, s tom razlikom Što su trlice jače. I kod konoplja se do bijaiu dugačka vlakna u obliku povesma kao i krat ka vlakna (kučina). Dobivena tehnička vlakna sadrže dosta konopljinih pektina i lignina (10" *») pa imaju tvrd (grub) opip. Zbog toga se vlakna podvrgavaju operaciji omekšavanja.

Slika 72 '— Prikaz maišne za kidanje tehničkih vlakana konoplja. Povesmo IP), olućeni točkovi (a, b), teg (T), toeak za raskidanje (F), radijalno postavljeni ekseri kidaći (e) Radnik..prinosi povesmo lp) mestu »h«. Olučeni točkovi (a. b) ga zahvate i'nose do mesta »hi«. Gornji točak (a), pritisnut je uz donji točak (b) 'tegom preko poluge, pa zahvaćeno povesmo drže točkovi Čvrsto. U meštu »hi« povesmo dolazi pod udar točka (F) za raskidanje koji po svom obimu ima radijalno postavljenje eksere (e), koji k.idaju^ povesmo na određene dužine. Posle raskidanja vrši se sortiranje pojedinih delova prema dužini. Postupak grebenanja konopljinih vlakana je istovetan greoenanju lana. Zamršena vlakna i kučina uz prethodno omekšavanje prerađuju se na isti način kao lanena kučina.

Omekšavanje vlakana konoplja Najpre se tehnička vlakna sortiraju prema bojici mekoći pa se :'iuim pristupa omekšavanju. Primitivan naćin omekšavanja se sastoji L : ručnom lupanju vlakana drvenim tupim lupačima u naročitim žlje-bovima. Međutim, u industrijskim razmeruma omekšavanje vlakana se vrši na specijalnim mašinama, Razlikujemo dva tipa ovakvih mašina i 10 jedna je sa rebrastim valjcima, a druga sa rotirajućim konusima. _ Prva mašina ima do 12 pari u polukrug smeštenih rebrastih valjaka (si. 70). Valjci su podeljeni u grupe. Prva grupa valjaka je grubo rebrasta, a zatim su valjci kod sledećih grupa postupno finiji. Rebra gornjih valjaka zalaze u rebra donjih valjaka i to pod pritiskom opruga. Valjci se kreću tako ^ čine dva okreta napred. jedan okretaj natrag i tako naizmenićno Vlakna se propuštaju kroz mašinu jedanput, dvaputa ili više puta, j zapravo sve donde dok se ne dobije željena mekoća. Druga mašina sa konusnim valjcima prikazana je sematski na si. 71. Ovo je stariji tip mašine, ali se takođe dosta upotrebljava! Vlakna konoplja se Siika 70 — Sematski prika2 omekšavanja vlakana konoplja na mašini sa rebrastim razastru po dnu korita preko valjcima; nenmek-^ana vlakna U), kojih se kotrljaju konusni omekšana vlakna il) valjci gonjeni motornim pogonom preko zupčanika. Vitice konoplja su ravnomerno razastrte i u toku rada mašina se češće zaustavlja da bi se prevrnule. Zaustavljanje mašine se vrši kada se vlakna ugreju. Kidanje vlakana Vlakna konoplja su suviše dugačka pa da bi se mogla dalje prerađivati (upredati), kidaju se na dužine do 650 [mm]. Mašina za raskidavanje vlakana (si. 72) je dvostruka tj. raskidanje se vrši sa obe strane (A, B). Radi jasnije predstave dat je sematski Slika 7l _ omekšavanje vlakana koprikaz mašine u dve projekcije. noplja sa konusnim valjcima

26

Struktuna gračta vlakana konoplja Tehničko vlakno je sastavljeno iz elementarnih ćelija međusobno povezanih međulamelama (srednjim lamelama) koje se uglavnom sastoje iz pektina. Krajevi elementarnih ćelija su zatupljenT'ili račvasti (si. 73, C) a poprečni presek može

Otpornost na povećanoj temperaturi je izražena kao kod lanenih vlakana. Dejstvo hemikalija se održava na konopljina vlakna slično kao na lanena vlakna. U bakteroksidamonijačnom rastvoru (Svajcerovom reagensu) bubre, ali sporije od lanenih vlakana. Tom prilikom međulamele načine karakterističan »harmonikast« izgled. Takođe se u izvesnoj meri mosni primeniti slične pojave, ali ne tako izražene kao kod bubrenja pamuka J F si. 74). Upotreba vlakana konoplja Upredanje konopljinih vlakana se vrši po suvom, polumokrom i mokrom postupku. S obzirom da su vlakna jaka i izdržljiva upotrebljavaju se uglavnom za izradu užarskih proizvoda kao i tehničkih tkanina za pakovanje, za izradu Šatorskih krila, jedra, transportnih traka i gurtni, za izradu širokih creva za potrebe mlinarstva itd. Zbog slabo, izražene finoće i elastičnosti vlakna nisu pogodna za izradu tkanina namenjenih za ode-ću. Ipak negde se pristupa i izradi tkanina za odevanje, ali je dobijanju i pripremi tih vlakana za predenje poklonjena posebna pažnja. Sve.ska proizvodnja: Najveći svetski proizvođač konoplja je SSSR. reagensu U bakaroksidamonijaku ne pokazuju karakteristično bubrenje kao pamuk, lan i konoplja.

---------—■— biti ovalan ili okrugao (si. 73, B). Vlakna konoplja posmatrana preko mikroskopa u uzdužnom izgledu imaju karakteristične poprečne pruge koje se razlikuju od pruga kod lana. Ove imaju izvesnu sličnost sa prstenovima na štapovima od trske. Obično su na tim mestima vlakna nešto zadebljana. Ovo se naročito primećuie na vlaknima obrađenim klorcinkjodnim rastvorom (si. 73, A). Lumen u elementarnim vlakrai[Mr _fTrrrriWBIIB||BWII|,l,ll t ,„,„, nirna se vidi kao crta ili kao tariSUka ?3 Mikroskopsk i iZg!ed ki kanahć, koji se pn kraju ćelije vlakana konoplja. Po dužini (A), račva. U poprečnom preseku lumen poprečni presek (B), kraj ćelije ovalan ili nepravilno trouglast. ja (C) Hemijski sastav vlakana konoplja Vlakna se uglavnom sastoje od celuloze (do 78%), zatim sadrže pektina i lignina do 10%, voska i masnoće oko 1%, zatim sadrže nešto hemiceluloze i pentozana. Svi procenti su računati na težinu vlakana sa sadržajem vlage od 10%. Sadržaj lignina povećava otpornost vlakana na dejstvo sile pritiska ali smanjuje njihovu elastičnost i otvornost na dejstvo sile kidanja. Sa zrelijih stabljika vlakna su više odrvenjena pa sadrže i nešto bastoze. Takođe vlakna sadrže i nešto mineralnih materija. Osobine vlakana konoplja Kod određivanja kvaliteta konoplja obraća se posebna pažnja na boju, finoću, sjaj i Čistoću. Dužina tehničkih vlakana može iznositi do 3 [m] pa i više, ali je u prerađenom stanju manja jer se vlakna zbog mogućnosti predenja prethodno kidaju n adužinu, obično do 650 [mm] ali nekada i na dužine do 800 [mm]. Dužina elementarnih ćelija iznosi 15—30 [mm]), ali one mogu imati i dužinu od 55'[mm]. Debljina ćelija je 16—-25 [um] u izuzetnim slučajevima 5—50 [um]. Finoća tehničkih vlakna nije znatno izražena. Vlakna su uglavnom grublja od lanenih vlakana i njihova finoća zavisi od stepena grebenanja. Međutim sa grebenanjem se ne može preterivati, jer vlakna postaju slabija. Neravnomerne su debljine. Boja vlakana konoplja zavisi od porekla i načina močenja. Može biti žućkasto-bela, srebrnasto-siva, žućkasto-siva ili zelenkasta. Ukoliko je svetiija utoliko je cenjenija. Sjaj zavisi od porekla, načina močenja i stepena grebenanja. Nedovoljno močena ili premočena konoplja nemaju izraženi sjaj. Čistoća vlakana zavisi od grebenanja. Dobro izgrebenana vlakna ne smeju sadržavati čestice pozdera i kratka vlakna. Da bi se dobila potpuno Čista vlakna mora se voditi računa i o procesu močenja, da ne bi došlo do zaprljanja istih. Opip vlakana zavisi od stepena obrade na mašinama za omekšavanje, kao i'od čistoće i stepena grebenanja. Neomekšana vlakna su tvrda. Jačina vlakna je pozitivno izražena. Konoplja predstavljaju jaka vlakna. Jačina vlakana izražena preko relativne prekidne sile iznosi 39,2 — 78,4 [cN/tex], Sa stepenom grebenanja jačina opada. U mokrom stanju jačina se povećava za 30—40%. Izduženje do kidanja nije dobro izraženo i iznosi 2—4%. Elastičnost vlakana je nedovoljno izražena, ali se vlakna takođe plastično ^oblikuju uz zadržavanje oblika. Higrbskopnost vlakana je izražena. Vlakna mogu primiti i 30% vlage a da se opipom to ne oseti. Propisana repriza iznosi 12%-, Vlakna su zadovoljavajuće otporna na dejstvo vlage i povećanjem sadržaja vlage postaju jača. Vrlo teško trule, sem u slučaju povoljne temperature za razmnožavanje mikroorganizama kada vlakna podležu uticaju istih i raspadaju se na elementarne ćelije. Specifična težina vlakana konoplja iznosi 1,48—1,50.

S„^»a$S

Kiseline takođe negativno deluju na vlakna, razlazu ih do elementarnih ćelija i celulozu prevode u hidrocelulozu. Ukoliko je koncentracija kiseline veća i temperatura veća, biće i razornija moć veća. Samo sumporna kiselina pri kratkom delovanju beli vlakna. Pri dužem delo-vanju takođe deluje negativno i razara vlakna. Oksidaciona sredstva pri procesu beJenja deluju takođe negativno što se odražava na smanjenje jačine ionako nedovoljno jakih vlakana. Ipak u nekim slučajevima juta se beli. Afinitet prema bojama je dobro izražena kod bojenja baznim bojama. Međutim obojenja nisu postojana. Upotreba jute Juta nije kvalitetno vlakno i jevtina je pa se upotrebljava u izradi jevtinih artikala. Upotrebljava se u izradi tkanina za pakovanje, za izradu džakova i slamarica, zatim kao osnova u izradi linoleuma i jevti-nijih tepiha. Bolje vrste jute upotrebljavaju se za izradu jevtinih dekorativnih tkanina. 1.2,4. RAMIJA Ramija vlakna su poznata još pre 5.000—6.000 godina. Dobijaju se iz kore stabljike biljke ramije, koja spada u porodicu kopriva.; Po zavičaju se često naziva kineska kopriva, koja za razliku od našej koprive ne žari pri dodiru. Najvažnije oblasti odgajivanja su Kina, Japan, Indija, Amerika, Afrika, Sicilija i Spanija. Postoje više vrsta biljaka, ali su najpoznatije: bela ili kineska i zelena ili indijska ramija. : Stabljike biljke se počinju brati u trećoj godini i to posle cvetanja. U toku godine režu se i nekoliko puta. Dužina stabljike iznosi 2 [m] i više. Dobijanje vlakana je prilično teško i u najviše slučajeva vrši se ručno, međutim, u novije vreme vrši se i mašinski. i Stabljike se prelome po sredini i ručno se sljušti kora koja sadrži vlakna ili se prethodno stabljike izlupaju drvenim maljevima kako bi se kora odvojila od drvenastog dela. Odvojena kora se moči n*ekoliko sati, lupa maljevima i vrši obrada noževima pri Čemu se skidaju delovi kore i lepljive materije. Mašinski postupak skidanja kore i vlakana od drvenastog dela stabljike znatno snižava cenu proizvodnje ovog vlakna. Ovako dobijeni materijal predstavlja sirova tehnička vlakna, koja su dugačka do 2 [m] pa i više, debela su (gruba) i tvrda i u obliku trake. Kao takva mogu se upotrebiti samo 2a izradu najgrublje užarije, ali ne za izradu pređe i tkanine. Elementarne ćelije kod ramije su veoma dugačke. Dužina im iznosi 50—250 [mm], pa da bi se dobila pogodna vlakna za izradu pređe i tkanina, vrši se oslobađanje elementarnih ćelija kuvanjem tehničkih strovih vlakana u rastvoru sapunice i alkalija (ceđ od drvenog pepela), pri čemu se rastvaraju lepljive pektinske materije, koje međusobno slepljuju ćelije. Posle kuvanja vrši se pranje uz dodatak sredstava za pranje, a ukoliko se žele dobiti izvanredno bela i sjajna vlakna, vrši se i proces belenja. Konačno vlakna se suše, obrađuju na mašini za omekšavanje i vrši rastresanje istih. Ovako dobijena vlakna sadrEe oko 60% dužih elementarnih vlakana i 40% kraćih vlakana, a sastoje se uglavnom od celuloze tako da pokazuju hemijski sastav: Celuloze oko 80%, pektoze 6%, masti i voska 4%, vode 10%. Osobine vlakana Vlakna su glatka, boje sive do bele sa izraženim sjajem. Debljina elementarnih ćelija iznosi 30—50 [pm]. Specifična težina im je 1,51—1,52. Jačina na kidanje izražena preko relativne prekidne sile iznosi 49 —88,2 [cN/tex]. U mokrom stanju se povećava jačina ža 30—50%. Ovakvom jačinom predstavljaju najjača vlakna prirodnog porekla. Velika jačina vlakana dolazi zbog velike usmerenosti

27

79

fibrila celuloze u pravcu ose vlakna kao i zbog velikog stepena polimerizacije celuloze, koji iznosi oko 12.000. Higroskopnost vlakana je prilično izražena. Mogu apsorbovati vlagu i 20% a da se to opipom ne oseti. P,epriza je 12%. Prema povećanoj temperaturi ponašaju se kao pamučna vlakna. Pri sago revan ju gore burno svetlim plamenom uz ostavljanje neznatne količine pepela koji ostaje izvesno vreme užaren. Vlakna su prilično otporna na dejstvo atmosferilija. Takođe su otporna na dejstvo mikroorganizama.

Dobro se bele i imaju izražen afinitet prema bojama, pa se uspe-šno obojavaju. Izduženje do kidanja je malo i iznosi samo 2—4%. Elastičnost je takođe malo izražena. Nisu otporna na gužvanje. Posmatrana pod mikroskopom elementarna vlakna ramije su trakastog oblika sa najvećom širinom po sredini. Ćelije se završavaju tupim vrhovima. Vlakna imaju Širok ili uzan lumen." Po dužini se prime-ćuje veći broj linija a na pojedinim mestima vlakna imaju i poprečne pruge (si. 77, A). Poprečni presek je nepravilno ovalan ili poligonalan sa fupim (zaokrugljenim) ćoškovirr.a. (si. 77, B). Upotreba: Elementarna vlakna ramije služe za izradu pređe i tkanina, za izradu zavesa, stolnjaka, čipaka, mreža, vatrogasnih i gumi33

Slika 77 — Mikroskopski izgled vlakana ramije. Po dužini (A), po prećni presek (B)

28

79

Drugi važni proizvođači su Italija, Indija i Jugoslavija. Međutim u sao.asnpm godinama proizvodnja u J u g o s l a v i j i s e s m a n j u j e , s o b z i r o m da je mnogo rentabilnija proizvodnja drugih industrijskih biljaka. Takođe povećanje proizvodnje veslačkih i sintetičkih vlakana u našoj zemlji uticaće na smanjenje proizvodnje konoplja. 1.1.2.3. JUTA Juta je naziv za vlakna iz like više vrsta biljaka koje rastu u tropskim krajevima. Gaji se u Indiji, Kini, Nepalu, Pakistanu, Iranu, Brazilu, Kongu itd. i u većim količinama se u tim zemljama i prerađuje. U Jugoslaviji se juta prerađuje u manjim količinama. Biljke su jednogodišnje, ali se mogu gajiti i dva puta godišnje, samo su onda vlakna slabijeg kvaliteta. Stabljike biljaka rastu u visini do 5 [m]. Debljina stabljike iznosi 12— 20 [mm], Najpoznatije vrste biljaka jesu gorku juta i slatka juta. Najbolje vreme žetve je kada cvetovi pre-cvetaju i zametne se plod. Prinos vlakana je lada dobar a sem toga vlakna nisu onda jako odrvenjena, čista su i jaka. Ipak finija vlakna se dobijaju ako se žetva vrši ranije, Stabljike se žanju srpom. Suše se do 2 dana ali ne na direktnu sunčevu svetlost. Posle toga se odstrani lišće, vrhovi odseku i vrši močenje na isti način kao konoplja, koje je u zavisnosti od vrste močenja traje 10—20 dana. Posle moćenja lupaju se stabljike pri dnu drvenim nožem, da bi se vlakna razdvojila od pozdera; obuhvataju se šakom i sljušte, i od- Slika 75 — Jula- bllJka mah ispiraju bistrom tekućom vodom. Po završenom ispiranju vrši se blago grebanje i sušenje u hladu. Konačno vrši se sortiranje po kvalitetu, pakuju i izvoze na tržište. Po kvalitetu se razlikuju: Diamond, Red, First, Dacca, Lightrgq; Mango, Heart, Diasse, Tossa, Rejection i Cutting kvalitet. Cutting je najslabiji kvalitet i predstavlja otpadak. 't Tehnička vlakna jute mogu biti dugačka 1,5—4 [m] pa! se zbog predenja kidaju na određene dužine. Debljina im iznosi 30—140 [ nm]. Sastavljena su od elementarnih ćelija dužine 1,5—^4 [mm] i( debljine !5—25 [ p-m]. lumen elementarnih ćelija je nejednake Širine, što je glavna odlika ovih vlakana u raspoznavanju (si. 76, A). Poprečni presek elementarnih ćelija je višeugaonik, najčešće petougaonik ili še-rtougaonik (si. 76, B). Krajevi ćelija su više tupi ili tupošilj^sti. Tehničko vlakno pri posmatranju preko mikroskopa pod manjim uvećanjem ima izgled trake sa puno linija nejednake debljine i dijžine. Poprečnih pruga nema kao kod lana ili konoplja (si. 76, C). Vlakna jute su jako odrvenjena i sadrže preko 11% lignina. Sa-uržaj celuloze je oko 60%. Vlakna sadrže prilično i bastoze i u ^neznat-

,■0 nim količinama, mineralnih materija, v o š t a nmaterija i dr. Kao takva vlakna su tvrda, pa ih da bi se mogla upredati najpre se obrađuju na mašini za lomljenje (omekšavanje) jute a zatim se kvase emulzijom ulja u vodi i tako slažu u kade, gde odleže dva dana. Ovako obrađena vlakna jute su mekša i mogu se lakše upredati. Osobine vlakana jute Boja jute može biti otvoreno belo ružičasta, žućkasto mrka, crvenkasto mrka, srebrno siva pa čak i zelenkasta. Pod dejstvom sunčane svetlosti juta zadobije tamniji ton obojenja, Sem toga pod dejstvom sunčeve svetlosti vlakna postaju slabija a pri dužem delovanju svetosti i atmosferilija vlakna postaiu neotporna i trošna. Može se zaključiti da im je otpornost na vremenske uticaje vrlo malo izražena. Sjaj je kod boljih vrsta prilično jak i uglavnom zavisi od pravilnog vođenja procesa močenja. Ukoliko je močilo bilo kiselo, sjaj će izostati. Jačina na kidanje nije izražena, manja je Čak i za 50% od konop-Ijinih vlakana, pa izražena preko relativne prekidne sile iznosi 19,6 — 29,4 [cN/tex]. Izduženje do kidanja iznos' 1,3—2,5%. Elastičnost je još manje izražena nego kod konoplja. Specifična težina vlakana iznosi 1,41—1,48. Higroskopnost je jako izražena. Juta može primili i 34% vlage a da se to opipom ne oseti. Vlagu lako prima ali je lako i otpušta. Repriza je 13,75%. Voda ne deluje negativno, ali na temperaturi 433,15 [K] (160°C) u autoklavu pod pritiskom vlakna hidroliziraju i razaraju se. Povećana temperatura deluje slično kao na vlakna konoplja ili lana. Juta sagoreva brzo ostavljajući siv pepeo koji ostaje izvesno vreme užaren. Bakterije'razaraju jutu ukoliko je ista vlažna, Zbog toga se juta mora pakovati suva i čuvati od vlage pri transportu. Alkalije ukoliko su razblažene, deluju neznatno razorno, šta više omekšavaju jutu. Međutim, pri dužem kuvanju razblažene alkalije razaraju vlakna, dok koncentrovane alkalije vrše razaranje već na temperaturi preko 293,15 [K] (20°C) Na hladno pak izazivaju bubrenje i skraćivanje vlakana. U prisustvu alkalija i vazduha vlakna se obojavaju mrko i gube sjaj, S i

t
ranih creva, za izradu posteljine, konca za šivenje, lakih odela, presvlaka za nameštaj, transportnih traka itd. Sirova tehnička vlakna ramije upotrebljavaju se samo' za izradu grube i jake užarije. 1.1.2.5. 2UKA (BRNISTRA) Zuka ili brnistra je tipična biljka dalmatinskog krasa. Samoniklo uspeva oko Boke Kotorske, Splita i Šibenika. Biljka je višegodišnja u obliku grma sa tankim šibljikama. U kori šibljika se nalaze vlakna koja se koriste u domaćoj radinosti za izradu grubog platna. Inače vlakna bi se mogla prerađivati kao konoplja, Dužina tehničkih vlakana iznosi oko 80 Slika 76 — Mikroskopski izgled vla[cm]. Ona su sastavljena iz elementarnih ćelija kana jute1, elementarne ćelije po dužine 3—5 [mm] i debljine 11—23 [um]. Krajevi dužini (A), tehničko vlakno po dužini ćelija su tupi a lumen je veoma uzan i isprekidan. (C), presek tehničkog vlakna (Bi Boja vlakna je beličasta i svetlija od jute. U procesu dobijanja vlakana šiblje se seče, obično u mesecu julu, prosuši se i moči u morskoj vodi. Posle 14 dana močenje je završeno, Šiblje se vadi iz morske vode dobro ispere rečnom vodom, osuši i obrađuje trljanjem po hrapavoj kamenoj podlozi da bi se vlakna još više razlabavila. Odvajanje viakana vrši se ručno, Vlakna žuke bi po svom kvalitetu mogla u potpunosti da zame-ne jutu. 1.1.2.6. KOPRIVA Vlakna koprive se dobijaju iz kore stabljika biljke koprive koja raste svuda izuzimajući polarne i neke tropske oblasti. Kopriva ne predstavlja važnu tekstilnu sirovinu jer stabljika sadrži 3—5% vlakana pa nije rentabilna proizvodnja. Međutim našla je znatnu primenu za vreme I i II Svetskog rata i to u Nemačkoj. Vlakna se dobijaju na isti način kao konoplja. Proces moćenja je kratkotrajan. Stabljika nabubri, vlakna se olabave i lako se odvajaju od drvenastog dela. Tehničko vlakno je dueo do 90 [cm], u obliku traćice širine 40—125 [um]. Elementarne ćelije su dugačke 50—70 [mm] i debele 10—40 [um]. Ćelije nisu međusobno čvrsto slepljene pa je moguće da se oslobode mehaničkom obradom. Sposobnost predenja viakana koprive je dobro izražena pa se može izrađivati i finija pređa. Boja vlakana je otvoreno siva, mrka ili sivo-zelena, Vlakna pokazuju svilasti sjaj. Vitka su i meka. Prerađuju se sama ili u mešavini sa drugim vlaknima.

1.1.2.7. SUN VLAKNA Sun vlakna su poznata i pod nazivima indijska, madraska i bom-bajska konoplja, ali su najviše poznata kao indijska konoplja. Vlakna potiču od raznih biljaka. Stabljike se moče u vodi i daju vlakna bledo žuta, meka i sjajna, ali su male jačine. Vlakna su dugačka 75—105 [cm], pljosnata su i široka 20—350 [nm]. Sastavljena su od elementarnih ćelija dužine 0,5—0,9 [mm] i debljine 20—42 [um]. Vlakna su neravnomerne debljine. Najviše se prerađuju u Indiji za izradu grubljih artikala. Upotrebljavaju se i u mešavini sa jutom. KOTONIZACIJA BILJNIH TEHNIČKIH VLAKANA Ukoliko se proces močenja ne prekine na vreme, bakterije bi de-lovale dalje razarajući međulamele preko kojih su elementarne ćelije slepljene, pa bi se tehnička vlakna raspala na elementarne ćelije, odnosno na vlakna koja bi bila sastavljena iz nekoliko elementarnih ćelija. Produkat koji se ovako dobija je kotonina, a sam proces naziva se kolonizacija. Pomenuti način kotonizacije koji se izvodi dejstvom bakterija je biološki. Međutim, postoje i hemijski postupci kotonizacije kao i čisto mehanički. Iz prednjeg se može zaključiti da bi izvođenje kotonizacije bilo sigurno samo kod tehničkih vlakana koja imaju elementarne ćelije toliko duge da se mogu dalje prerađivati tj. upredati (tabela 3), Pregled pogodnih vlakana Naziv vlakna Ramija Kopriva Lan Konoplja za kotonizaciju Tabela 3 Dužina ćelije u [mm] Debljina ćelije u [i »m] 50 - 250 50 - 70 20 30 - 50 10 — 40 50 15 - 30 12 - 15 5 - 50

Ramija, kao što je poznato, obavezno se mora kotonizirati, da bi se mogla upotrebiti za izradu pređe i tkanina, što se postiže hemijskom obradom alkalijama. Tehnička vlakna koprive se mogu mehaničkim postupcima raščlaniti na elementarne ćelije, odnosno na vlakna koja se sastoje od po nekoliko elementarnih ćelija. Lan i konoplja se takođe mogu kotonizirati, biološkim ili hemij-skim postupkom, ali pri tome se mora voditi računa da proces ne ide do kraja, jer bi se dobila vlakr.a prilično kratka. Vlakna kotonine imaju obično vretenast oblik i glatku površinu, Pokazuju slabo izraženu moć upredanja, pa se obično mešaju sa drugim vlaknima (pamukom, vunom) i to najviše sa 50% učešća. Iz OVOJ| razloga nikada se ne kotoniziraju zdrava vlakna (izuzimajući slučaj kod ramije), već se kotoniziraju zamršena ili oštećena tehnička vlakna kao i kučina. Ipak, može se reći da se kotonizacija, s ciljem dobijanja tekstilne sirovine za

izradu pređe, sprovodi samo u periodu nestašice vlakana. Tako se ista sprovodila u većem zahvatu za vreme II svetskog rata. Hemijskih metoda ima vise: — po jednoj metodi vrši se kuvanje tehničkih vlakana u 2—2,5 0,o rastvoru natrijumhidroksida. — po drugoj m e t o d i v r š i s e o b r a d a u s l a b i m k i nje, la n a m s e i zatim obrada sa alkalijama, — po trećoj metodi vrši se najpre obrada razblaženom hlorovodo-ničnom kiselinom, zatim hloriranje nlomom vodom i konačno kuvanje u rastvoru natrij umni droksida, — po četvrtoj metodi vrši se najpre obrada natrijumhloritom u kiseloj sredini a zatim kuvanje u rastvoru alkalija. Takoiđe se kotonizacija može sprovoditi enzimatičnim delovanjem u kombinaciji enzima proteaze, amilaze i pektinaze, ili što je još bolje, enzimatičkim delovanjem uz završnu obradu alkalijama. i TVRDA VLAKNA Vlakha koja se dobijaju iz plodova biljaka kao i iz lišća biljaka ubrajaju se u tvrda vlakna. Ova vlakna su tvrda i upotrebljavaju se obično za izradu grublje užarije, zastirača, asura i si. Svrstavanje vlakana u grupu tvrdih vlakana nije strogo definisano, pa se i neka vlakna iz like mogu svrstati takođe u istu grupu, i 1.1.3. VLAKNA IZ PLODOVA Vlakna iz plodova nemaju veliku važnost za tekstilnu industriju jer su gruba i tvrda, Predstavnik ovih vlakana su kokosova vlakna. 1.1.3.1. KOKOSOVA VLAKNA Ova vlakna dobijaju iz plodova kokosove palme tj. iz kokosovih oraha. Glavne oblasti gajenja nalaze se u Indiji, Cejlonu, Indoneziji, Malaji, Maroku, Madagaskaru, i na Filipinima. Vlakna koja se dobijaju iz nezrelih ili jedva zrelih oraha su mnogo boljeg kvaliteta, dok su vlakna iz zrelih oraha veoma tvrda. Kokosov orah ima spolja čvrstu ljusku ispod koje se nalazi nekoliko santimetara debeo vlaknasti sloi. U središnom delu oraha nalazi se jezgro sa mlekom. Vlakna se dobijaju tako što se ljuska sa vlaknima skida sa jezgra i potapa se u vodu. Močenje može trajati i više meseci. Posle močenja mlate se ljuske Štapovima i konačno se vlakna ručno odvajaju. U novije vreme ljuske sa vlaknima se moče nekoliko dana, pa se odvaiaSlika. 78 — Kokosova palma pre- nje vlakana vrši maŠinskim putem, fek kokosovog oraha (Bi Pri potapanju u rečnoj vodi vlaknn su svetlija, ako se pak potapanje vrši u morskoj vodi, vlakna su zatvorenije (tamnije) boje. Tehnička vlakna su dugačka 150—300 [mm], dok im je debljina 100—1.500 [nm]. Po sredini su najdeblja. Poprečni presek tehničkog vlakna je eliptičan ili okrugao a elementarne ćelije su tako grupisane da se po sredini tehničkog vlakna nalazi prazan prostor (si. 79) koji je ispunjen vazduhom (ph). Elementarne ćelije su duge 0,4—1 [mm], dok im debljina iznosi 12—20 ( nm]. U svakoj ćeliji se nalazi širok lumen. U poprečnom preseku su mnogougaonici sa Slika 79 — Poprečni presek tehničkog kolupim uglovima. U poprečnom kosovog vlakna. Prazan prostor (ph). elepreseku .tehničko* vlakna se «^trahe,de ■ J mogu pnmetm karakteristične .. ,l;1.n sklerenhimne ćelije kao i traheje i traheide sa zadebljanjima u obliku zavoja (x). Zbog postojanja praznog prostora u sredini tehničkog vlakna i širokih lumena u elementarnim ćelijama tehničko vlakno pliva po vodi. Vlakna su otporna na dejstvo vode i bakterija, dok se prema kiselinama ponašaju kao ostala vlakna biljnog porekla. Vlakna sadrže: celuloze oko 44%, lignina 45%, pektina 3%. i u vodi rastvorljive materije 8^°. Boja vlakana je žuta do crvenkasto mrka. Jačina vlakana, izražena preko relativne prekidne site iznosi 7,3 —19,6 [cN/tex], dok su izđuženja do kidanja i elastičnost neznatno izražena.

Vlakna se teško prljaju. Boju primaju dobro. Zapaljiva su i iako gore svetlim plamenom. Pepeo ostaje užaren izvesno vreme i tamne je boje. Upotreba Upotrebljavaju se za izradu četaka, obične j lađarske užarije, odbojnika za brodove, k u v akanapa, zastirača, vreća za uealj, tapeta, brisača za nose, itd. 1.1.4. VLAKNA IZ LISCA Vlakna iz lišća su mnogobrojna i imaju prilični značaj za tekstilnu industriju. Dobijaju se iz lišća raznih biljaka,

a uz

1.1.4.1 . MANILA VLAKNA Manila vlakna se dobijaju iz lišća više vrsta srodnih biljaka. Najkvalitetnija vlakna se izvoze preko luke Manila pa su po njoj i dobila svoj naziv. Kultivižu se na Filipinima, Sumatri, Javi, u sevemom Celebesu i srednjoj Americi. , Najbolja vrsta vlakana se dobija od biljke banane. '. Vlakna se dobijajU iz onih de-lova lišća koji grade prividno stablo koje izrasta do 4 [m] ^visine a debelo je 180 [mm]. Slobodno lišće takođe daje vlakna ali znatno manje jačine. Biljke se režu kada su stare 1.5—3 godine i to u vremenu pre cvetanja ili u samom cvetanju, kada se dobijaju najbolja* vlakna, ali se ipak u najviše slučajeva Čeka da sazri plod. Da bi se iz prividnog stabla dobila vlakna, može se vršiti močenje istih, ali se to u novjje vreme ne čini, već se stabla ostave da stoje 2—3 dana, pa se onda pristupa mehaničkom ili ručnom odvajanju vlakana. Najpre se seku dugačke trake po celoj dužini prividnog stabla širine 50—80 [mm]. Ove trake se provlače ispod pritisnutog noža preko Slika 80 — Palma banana grede sve dotle dok se ne odvoje vlakna od tkiva. Povesmo vlakana zaostaje u ruci. Kada se radi ozubljenim nožem i sa manjim pritiskom, dobiju se vlakna u većoj količini ali slabijeg kvaliteta. Nasuprot ovome, kada se radi glatkim nožem, vlakna su ćišća, mekša i kvalitetnija, ali se dobijaju u manjoj količini. Uglavnom se razlikuju tri kvaliteta: Bandala, Lupiš i Tupos kvalitet. Banjdala kvalitet pretstavlja vlakna koja se dobijaju iz kajiševa sa spoljnje'g dela prividnog stabla. Lupiš kvalitet predstavlja vlakna koja su dobivena iz kajiševa izvađenih iz srednjeg sloja prividnog stabla. Tupos kvalitet po redosledu je najbolji kvalitet. Vlakna ovog kvaliteta su najfinija a izvađena su iz kajiševa iz unutrašnjeg dela prividnog stabla. Sortiranje se vrši i prema boji jer se po njoj razlikuju. Posle dobijanja vlakna se isperu i osuše a zatim sledi obrada oštro nazubljenim noževima da bi se ista razvlaknila tj. da bi se dobio fino razdeljeni vlaknasti materijal. 83 Tehnička vlakna su dugačka 3—4 [m] a debela su 200—1000 (u-mj Sastavljena su od elementarnih ćelija dužine 3—12 [mm] i debljine 16—32 [nm]. Krajevi ćelija su Šiljasti (st. 81, A) dok lumen zauzima 2/3 ćelije. Poprečni presek ćelija može biti ovalan ili mnogougaonik sa tupim uglovima (si. 81, B). Slika 81 — Mikroskopski izgled manila vlakana. Krajevi (A) poprečni presek (B) Vlakna su približno ravnomerne debljine i imaju jak svilast sjaj. Boja vlakana može biti krečasto bela, svetio žuta ili svetio mrka. Specifična težina vlakna je 1,4. Relativna prekidna sila vlakana iznosi 39,2—58,8 [cN/tex]. Vlakna su jako higroskopna, Glavni sastojak vlakana je celuloza, Vlakna brzo sagorevaju i ostavljaju pepeo grao boje. U pepelu se mogu sagledati stegmate kristali (si. 82). Upotreba: Upotreba manila vlakana je raznovrsna. Ona se upotrebljavaju za izradu užarskih proizvoda, za izradu tkanina, Šalova, šešira za žene itd. Slika 82 — Kristali slegmate u pepelu Otpaci su dragocena sirovina za izradu hartije. sagorelih manila vlakana 1.1,4.2. NOVOZELANDSKI LAN Biljka iz Čijeg se lišća dobija ovo vlakno otkrivena je na Novom Zelandu. Međutim, slična vlakna daju više srodnih biljaka, pa se dobijaju vlakna i iz drugih krajeva sveta, npr. iz Indije, Nepala, Australije itd. ali se međusobno ipak razlikuju po kvalitetu.

Biljke daju kopljasto lišće Široko nekoliko santimetara, a dugačko do 2,5 [cm], Vlakna se mogu dobiti na više načina. Po starom načinu lišće i-e kratkotrajno moči a zatim se izvlače vlakna i dalje obrađuju. U Australiji se lišće kuva 5 [h] u sapunici, dok se na Novom Zelandu skida sa lišća epidermis i ostali sastojci struganjem. Dobivena vlakna se isperu, osuše i češljaju. Mašinsko dobijanje vlakana iz lišća je takođe moguće. Tehnička vlakna novozelandskog lana su dugačka 80—100 [cm]. Debljina im iznosi 42—120 [um]. Elementarne ćelije su dugačke 3 — 15 {mm] i široke 8—25 [n m]. Poprečni presek elementarnih ćelija je mnogougaonik sa tupim uglovima, ali može biti i okrugao ili ovalan. Vrh ćelija je oštro koničan. Lumen zauzima 1/4 do 1/2 širine ćeliie (si. 84). $ 9

manja od 60 [cm] vrste D vlakna su zamršena.

i

boje

su

svetio

žute

i bele. Kod Slika 87 — Prikaz kristala kalcijuin-

oksal3ta Kantala vlakna Gaji se u većim količinama u Indiji kao i na Filipinima. Vlakno je beliie i ravnomernije od Sisala, ali je i skuplje. U postupku dobi-janja lišće-se .moči dok se ne raspadne, pa se vlakna ručno odvoje. Tehnička'vlakna mogu biti dugačka do 2 [m] i idući od dna prema vrhu sve su tanja. Elementarne ćelije su duge 1,5—2,6 [mm]. Vlakna su prilično bela, vitka i meka. Upotrebljavaju se za izradu finije užarije, za izradu mreža za Ijuljaške i si. kao i za posebne vrste tkanina.

Henikin vlakna Najviše se proizvode u Meksiku. Lišće je dugo do 2,5 {tri]. Posle berbe moči se u vodi i vlakna izdvajaju ručno. Vlakna se <:atim potope u rastvor sapunice i tako stoje 2 dana, isperu se vodom, suše na suncu pri čemu zaaobiju žućkasti ton. Da bi vlakna zadobila bolji sjaj, vrši se Četkanje. I ova tehnička vlakna su sve tanja prema vrhu, ali finoća im nije ravnomerna. Ipak, vlakna bolje vrste su meka i vitka i bele su boje. Gora vlakna su tvrda, krta i žućkasta. mnogo slučajeva su prilično odrveSlika 83 - Novozelandski lan. njena Neotporna su na duže dejstbiljka vo vode. Sagorevaiu lako i ostavl.iaiu tamno siv pepeo. Boja vlakna može biti belo žuLa do mrka. Razlikuju se Četiri kvaliteta novozelandskog lana, i to: 1) Good fair, 2) High poirits fair, 3) Fair i 4) Commpn. Upotreba: Vlakna su jevtinija od Manila vlakana pa se dodaju istim, jer su po! izgledu slična, radi falsifikovanja. Najviše se upotrebljavaju za užarsku robu, ali se od finijih vlakana izrađuju i tkanine. i. 1.4.3. AGAVA VLAKNA Agava vlakna se dobijaju iz raznih vrsta agava. Jedna vrsta agave uspeva i kod nas u Dalmaciji, ali se gaji samo kao ukrasna biljka. Poznata vlakna, koja se dobijaju iz lišća agave, su Sisal, Kantala i Henikin. Sisal vlakna Ova vlakna su dobila naziv po luci Sisal u Jukatanu. Danas se proizvode u Meksiku, Brazilu, Kubi, Haitiju, Zapadnoj i Istočnoj Africi, Indoneziji i na Filipinima. Lišće dostiže dužinu do 1,8 [m] i širinu 140 [mm]. Ono se bere kad dostigne veći ugao od 45 [°] prema vertikali i to nekoliko puta godišnje. Iz'lišća se vlakna dobijaju bez predhodnog močenja i to mašin-skim putem. Posle toga se vlakna dobro isperu i osuše. Zatim se mašinski četkaju da bi zadobila sjaj. Vlakna su lomljiva pa se pakuju u sanduke u horizontalnom položaju tj. u ispruženom položaju. Dužina teh1.1.4.4. ANANAS VLAKNA Ananas vlakna se dobijaju iz lišća biljke ananas. Proizvode se u Južnoj Americi, Kini, Indiji i na Filipinima. Struganjem lista oslobađaju sc vlakna, koja se isperu vodom, osuše i bele na suncu. Posle toga .e vlakna češljaju. Vlakna moeu biti tanka • i meka, ali isto tako i kruta. " U trgovini se pojavljuju ova vlakna i pod drugim nazivima. Upotrebljavaju se, zavisno od finoće, za izradu užarije i prediva. Poznata je vrsta tkanine »ananas batist«. l 1.4.5. RAF I JA Rafija se dobija iz lišća rafija palme svlačenjem pokožice lista. List se zaseće pri dnu i sljušti mu se pokožica. Skinuta vlakna su pri vrhu usukana a pri dnu imaju širinu do 2,5 [cm]. Po dužini se cepaju p?. se mogu dobiti prilično tanka vlakna. Dužina tehničkih vlakana iznosi do 1.85 [m]. Vlakna su laka, otvorene kremčaste boje, ali mogu biti i tamnije obojena ako su lošijeg kvaliteta. Rafija vlakna se upotrebljavaju za vezivanje u poljoprivredi (u vinogradarstvu), ali i kao materijal za razna pletenja, za izradu Šešira kao i za izradu posebne vrste tkanina. 1.1.4.6. PIJASAVA VLAKNA Pijasava vlakna se dobijaju iz peteljki lišća nekih palmi.| Peteljke se moče pre odvajanja vlakana. Vlakna su kruta i najviše se ^upotrebljavaju u ćetkarskoj industriji, mada se bolje vrste upotrebljavaju za izradu asura i grublje užarije. Uglavnom se razlikuju brazilska pijasava i afrička pijasava. Brazilska pijasava se deli na vrste pa razlikujemo vlakna parapijasavu i bahijapijasavu. 1.1.4.7. MAURICIJUS KONOPLJA Mauricijus konoplja se dobija iz lišća biljaka sličnih agavi. Glav1 ni proizvođači su ostrva iVfauricijus i Reunion. Lišće biljke je dugo 60—200 [cm]. Vlakna koja se dobijaju su lina, meka i lako deljiva u tanja vlakna. Imaju prijatnu belo-žućkastu boju, Glatka su i sjajna. Dobijaju se kao i druga vlakna iz lišća'. 1.1.4.8. OSTALA VLAKNA .IZ LISCA Esparto vlakna se dobijaju iz posebnih vrsta esparto trava. Vlakna su duga 100— 400 [mm]. Kraća vlakna su tanja, zelenkasto žute boje, bez sjaja, pod prstima hrapava i vrlo gruba. Upotrebljavaju se za izradu ambalažne grube tkanine. Posidonija vlakna potiču iz lišća trave posidonije, koja raste na morskom dnu. U zalivu Spense morsko dno je pokriveno blatom u kome se nalaze posidonija vlakna, jer ova zaostaju posle trulenja lišća. Blato se vadi, vlakna odvajaju i ispiraju. Dužina vlakana je 30—130 [mm]. Vlakna se sastoje od 4—12 združenih elementarnih ćelija. Upotrebljavaju se za izradu vreća i grubih tkanina. Rotang vlakna se dobijaju iz lišća rotang palme. Upotrebljavaju se za izradu užarskih proizvoda. Arenga vlakna se dobijaju iz nerava lista arenga palme. Vlakna su duga, mrke boje i zadovoljavajuće postojana na dejstvo vode i bakterija. Upotrebljavaju se za izradu užarskih proizvoda. Juka vlakna se mašinskim putem izvlače iz lišća biljke. Posle toga se isperu i suše. Tehnička vlakna su duga 40—80 [cm]. Relativna prekidna sila vlakana može iznositi: 44 [cN/tex]. Vlakna su slična Sisal vlaknima ali su nešto mekša. Upotrebljavaju se za izradu tkanina za pakovanje. Pored pomenutih vlakana iz lišća postoje i druga ali ona nisu od nekog značaja za tekstilnu industriju.

Slika 86 — Mikroskopski izgied sisa! vlakana po dužini (l). vrh ćelija (2), poprečni presek tehničkog Slika 85 — Sisal agava

vlakna {3)

ničkih vlakana iznosi 100—180 [cm]. Širina im je oko 200—400 [um]. Prema vrhovima (krajevima) su uža. Elementarne ćelije su duge 2—5 [mm] i debele 14—25 [pm]. U preseku su nepravilni petougaonict i šestougaonici. Lumen je uzan (si. 86). Kraj ćelija je zaobljen." Vlakna su jako odrvenjena, žućkasto bele boje. Sagorevaju brzo i u pepelu se mogu naći kristali kalcijumoksalata (si. 87). Jako su tvrda a jačina izražena preko relativne prekidne sile iznosi 34,3—38,2 [cN/tex]. Specifična težina im iznosi 1,4. Razlikujemo nekoliko vrsta Sisal vlakna koja se obeležavaju slovima A, B, C, D. Kod vrste A dužina vlakana je najmanje 90 [cm] i vlakna su bele boje. Kod vrste B dužina je najmanja 60 [cm]. Kod vrste C dužina vlakana je

90

32

1.2. ŽIVOTINJSKA VLAKNA Životinjska vlakna podmiruju svetsku potrošnju tekstilnih sirovina samo sa oko 10%, pa ip?k po značaju zauzimaju vidno mesto, pošto poseduju pozitivno istaknute osobine pa su kao takva pogodna za izradu velikog broja vrednijih tekstilnih proizvoda. Ipak zbog visoke cene ne predviđa se u budućnosti znatnije povećanje njihove proizvodnje, pa će njihovo procentno učešće vremenom opadati u podmirenju potreba tekstilne industrije. Životinjska vlakna delimo na dve grupe. Vlakna koja izrastaju na koži životinja svrstavamo u grupu d 1 a-k a, dok vlakna koja predstavljaju sekrete (izlučene) materije iz tela životinja svrstavamo u grupu svila. Dlake su ograničene dužine (štapelna vlakna), dok su svile vrlo dugačke niti (»beskrajno duga vlakna«). Životinjska vlakna su od belančevina različitog hemijskog sastava i različite strukturne građe, pa im osobine neće biti istovetne. Tako npr, kod dlaka razlikujemo vlakna kod kojih su veoma izražene pozitivne osobine i vlakna koja su manje vredna. Ova prva predstavljaju vrlo vrednu tekstilnu sirovinu i označavamo ih nazivom vuna. Fizičke i hemijske osobine životinjskih vlakana zavisiće od osobina belančevina od kojih su izgrađena. BELANČEVINE (PROTEINI) Belančevine koje izgrađuju životinjska vlakna su: keratin za dlake (i vunu) i flbroin za prirodnu svilu.

Ove praktično

belančevine

su

v o d i,

n e r a s t v o r l j iu e v z a d o v o lja v a juće su

DIAMINOCH^-NH2
NH CH,—NH—C=

-N

postojane na dejstvo kiselina, ali su vrlo osetljive na dejstvo alkalija. Elementarni sastav pomenutih belančevina kao i drugih, koje su. značajne za izradu veštaćkih vlakana (kazein, zein, .ardein), može se prikazati sa graničnim učešćem pojedinih elemenata: Ugljenika 50—55%, kiseonika 21—24%, azota 15— 18%, vodonika 6,5—7,3% i sumpora 0—4%. Belančevine su makromolekulska jedinjenja i imaju prilično veliku molekulsku težinu (više desetina hiljada pa do nekoliko stotina hiljada). Makromolekule belanćevina su izgrađene od aminokiselina koje mogu biti: monoaminomonokarbonske, diaminomonokarbonske, mo-noaminodikarbonske i aminokiseline koje sadrže sumpora. MONOAMINOI

MONOKARB ONSKE KISELINE: CH,
CH, I

CHj
I CH3 I

CH«
i

CH 1 i CH— \ / NH,M
NH COOH
I

CH—NH2 CH—NH COOH 1 CH—NH, COOH

CH
NH

CH
\/

(Lisin)

COOH

(Histidinl MONOAMINOlAucinin) DIKARBONSKE KISELINE: (Triptofan)

HOOC—CHj-CH—COOH HOOC-CH —CH,—CH -COOH
i

COO H CH,—NHj CH, CH,

MONOKARBONS KE KISELINE:

CHj-OH CH,

C H,
I

CH,

CH—NH, CH—H H , i
!

ĆH ,I NH, CH (Asparaginska kiselina) (Glulaminska kiselina) AMINOKISELIN E KOJE SADRŽE SUMPORA: CHr-S-CH, - CH, CH, - S - S CH, S CH, CH—NH, CH-NH, H,N-CH ! i COOH HOOC COOH HOOC COOH (Metionin) (Cistin)
\ / NH CH—COOH

C H-

i NH,

CH-CH,

CHCOOH CH, (! H—

COOH

CH—
NH, I COOH

CHj CH— OH I CH—

NH5 COOH
CH, CH-NH, ČOOH CH, H.N-CH I

(glicerin) (alanin) CH, -<—~>-OH > -<Z: 1 i ĆH—NHj CH—NH, i
CH

(serin)

(leucin)

CHr ĆH—NH,
I

CH,

I

COOH COOH (tirosin) (izcjleucin) (l'enilalanin)

(nurleucin) (treoain)

CH-CH, CH—NH,

-CHCH, !

COOH (valin)

(prolin)
33

90

iLamionin) Analizirajući učešće aminokiselina u fibroinu i keratinu može se zaključiti da su u fibroinu zastupljene iste aminokiseline kao i u keratinu, izuzimajući samo diaminomonokarbonsku kiselinu triptofan i aminokiseline koje sadrže sumpora. Prema tome fibroin ne sadrži sumpora. Pregled % učešća aminokiselina Aminokiselina Clicin Alanin Valin Leucin i izoleucin As paradi ns ka kiselina Clutaminska kiselina Histidin

Argjnin Lisin Prolin Triptofan Fenilalanin Tirosin Serin Treonin Cistin Metionin Lantionin Procentualno učešće pojedinih aminokiselina u fibroinu i keratinu različito je i dok su u fibroinu u većoj meri u belanćevinama U keratinu %zastupljene aminokiseline glicin, alanin i tirosin, dotle su u keratinu zastupljene u većoj meri aminokiseline leucin i izoleucin, arginin, serin, sistin i glutaminska kiselina. Zbog ove razlike protstiću i izvesne razlike u osobinama fibroina i keratina, odnosno svilenog vlakna i vune.

STR UKT URA FIBR OIN A

90

34

t
Aminokiseline su u keratinu i fibroinu povezane međusobno pep-Lidnom vezom tj. kiselinsko amidnom grupom (-CO-NH-) gradeći poli-peptidne lance tj. makromolekule belančevina.

Niže prikazujemo stvaranje polipeptidnog lanca sjedinjavanjem molekula najednostavnije aminokiseline glicina:
HjN—CHi—COOH -h HiN—CH-j—COOH----------------> H,N—CHjCONHCHi—COOH (dipeptid)

(glicin) (dipeptid)

(glicin) (glicin)

HiNCH*CONHCH)COOH- + H,NCH,COOH

HjN—CHjCONHCH-CONHCHjCOOH (tripeptid)

Pepticlne veze (-CO-NH-) su osetljiva mesta u polipeptidnim lancima, što se; mora imati u obzir pri obradi i preradi vlakana od belančevina (vuna, svila itd.). Ukoliko dođe do kidanja ovih veza, smanjiće se polipeptidnji lanci, pa se kao posledice toga manifestuju promene u osobinama belančevina, i to kako u fizičkom, tako isto i u hemijskom smislu, što se odražava negativno na kvalitet vlakana. Međutim, polipeptidni lanci nisu u ,CH,-OH Ser -(CH,) » 2C -NH svojoj građi tako jednostavni, kako to -CH-OH CHj rhr NHj -CCH,),proizilazi iz gornjeg pri-mera stvaranja polipeptidnog lanca iz glicina, iz razloga što ■CH,-@-OH u gradnji polipeptidnih lanaca učestvuje više Tyr aminokiselina čije su molekule komO NH - C - CH, plikovanije građe pa iz istih (kod pet -CH,-SH CH aminokiselina) izilaze bočne jonske grupe i NH CH (kod osam aminokiselina) polarne grupe. ,CH2 His Ove grupe prikazujemo šematski (si. 88). l SI Punom linijom je prikazan polipeptidni lanac iz kojeg levo štrče Asp anjonske i katjonske grupe a desno štrče bočni lanci sa hidroksilnim, e -CH, disulfidnim, tioeternim i karbona• CHi-CH,-ch,-ch,-C0NH, midnim grupama. _ S -CH, ®05 c ,-cHr Met -CH
r

°5c

Iz ovog proizilazi mogućnost stvaranja više vrsta bočnih veza (mostova) između Slika 88 — Sematski prikaz aktivnih pojedinih polipeptidnih lanaca, grupa kod polipeptidnih lanaca u od kojih će neki biti objašnjeni u keratinu kasnijim izlaganjima. Makromolekule belančevina sadrže i slobodne amino i karboksil-ne grupe koje se ponašaju u hemijskom smislu reagovanja slično kao amino i karboksilne grupe kod aminokiselina. Poznato je da se aminokiseline ponašaju amfoterno pa sa kiselinama i
■CH, -CONH, Asn GLu

Gln

bazama grade soli na primer glicin: i i CHa—NH3 CHj—NHj ćoo COOH Cl" (sa kiselinom) (sa bazom)

Na

Amfoterna osobina je od posebnog značaja za proces bojenja i drugih hemijskih obrada viakana od belančevina. Od broja zastupljenih baznih, odnosno kiselih grupa u belančevinama, zavisiće vezivanje kiselina i baza, odnosno kiselih i baznih boja. Usled prisustva amino i karboksilnih grupa molekule belančevina biće naelektrisane, pri Čemu veličina i vrsta naelektrisanja zavise od koncentracije vodonikovih jona tj. od pH vrednosti medijuma u kome se nalaze. Ako se postigne karakteristična vrednost za pH, takozvana izoelek-trična tačka koja je različita za svaku belančevinu i zavisna je od vrste aminokiselina, tj. od broja amino i karboksilnih grupa, belančevina će reagovati neutralno. Tom prilike,m grade se unutrašnje soli tj. zasićuju se međusobno kisele i bazne grupe koje su u neposrednoj blizini u belančevini. Pri pH vrednostima nižim od izoelektrične tačke, belančevina će se ponašati kao katjon i biće pozitivno naelektrisana; a pri pH vrednostima višim od izoelektrične tačke, belančevina će se ponašati kao anjon i biće negativno naelektrisana. Na osnovu ovakvog ponašanja moguće je belančevinasta vlakna bojiti u rastvorima kiselih ili baznih boja, s tim što treba samo voditi računa o pH vrednosti banje za bojenje. U izoelektričnoj tački proce* bojenja se neće odvijati, jer belančevina reaguje tada neutralno. R—NH3+ R—NHaR—NHa i ,.' i i COO —' COOH COO (Pri izoelektričnoj vred- (Pri pH vrednosti nižoj (Pri pH vrednosti većoj nostt reaguje neutral- od izoelektrične tačke od izoelektrične tačke no) reaguje kao katjon) reaguje kao anjon) Izoelektrična tačka za vunu je pH 4,9 a za svilu pH 5, dok je za čist keratin pH 6,2, a za belančevinu kazein pH 4,6. U izoelektričnoj tački belančevina najmanje bubri, pa tada postoji i najmanja mogućnost oštećenja iste dejstvom spoljnih agenasa. Ovo je vrlo važno kod hemijske obrade belančevinastih vlakana. Karboksilne i amino grupe ne samo da svojim prisustvom regu-lišu naelektrisanje belančevina. već od njihovog prisustva i broja zavisi bubrenje, odnosno rastvorijivost belančevina. Amino grupe se vezuju sa teškim metalima koordinativno, dok karboksilne grupe grade soli sa raznim metalima. Ukoliko rastvorima belančevina dodajemo razne soli (elektrolite), smanjuje se rastvorijivost i pri određenoj koncentraciji nastupa koagulacija i taloženje belančevina. Ova pojava se naziva iseljavanje belančevina.

96

7

35

1.2.

DLAKE (KERATINSKA VLAKNA) tkanina; velika jačina i elastičnost vlakana, slabo sprovođenje toplote, otpornost na dejstvo vlage, mekoća, dobar afinitet prema bojama, prijatan sjaj itd, Negativna osobina vune da se može zafilcavati ipak proširuje njenu primenu u izradi fil-ceva i drugih artikala. Ovca je poznata još u preistorijsko doba, kada je čovek najve-rovatnije koristio kožu ovce zajedno sa runom za zaštitu svog tela od vremenskih nepogoda. Kasnije čovek koristi i sama vunena vlakna za izradu ogrtača, i odela. U srednjoj Evropi je pronađena vunena odeća koja potiče iz vremena 2.000 godina pre naše ere. Ovca sa plemenitijom vunom pojavljuje se na oko 3.000 godina pre nove ere i to u Maloj Aziji. Međutim, ovca sa vrlo plemenitom vunom počinje da se gaji mnogo kasnije, a zapravo u XVIII veku i to u Spa-niji, gde je preneta ovca iz Afrike odgajena u tzv. svilorunu merino ovcu. Zahvaljujući izvanrednim klimaiskim uslovima u Spaniji je gajenje ovaca bilo sistematizovano i tako obimno da je Spanija tada bila glavni izvoznik plemenite vune. Izvoz ovrvca iz španije bio je zabranjen pod pretnjom smrtne kazne, sve do 1723. godine kada je skinuta zabra

Tcla gotovo svih životinja sisara pokrivena su dlakama koje rastu iz i ubijenja na koži (si. 39). Na samom dnu ovog udubljenja u obliku kesice, nalazi se papila u obliku bradavice na koju naleže koren dlake, odnosno obuhvata je i od nje prima hranu. Koren dlake je jajasto zaobljen. Dlaka se iznad korena sužava u tzv. vrat, da po izlasku iz kože zadobija ponovo svoju debljinu. Pored kesica za dlake u koži se nalaze lojne žlezde koje izlučuju masne materije, kao i znojne žlezde koje izlučuju znoj. IzluČevine ovih žlezda dospevaju na dlake gde se zadržavaju. Dlake sa različitih životinja se međušo': no razlikuju po svojim osobinama, od koji' posebno istaknute pozitivne osobine imaju dlake sa ovaca tj. vuna. Uopšte uzev, razlikujemo tri oblika dlaka sa životinja, i to: Čekinje koje su debele, prave, kratke i krute. Siiks 89 — Presek kože. Olakr (1), vrat Osjajte koje su duže i 2natno tanje od čekinja. dlake (2), ioin:^bo valovite. >lczda (3), papila (4) Najčešće su pratili s su tanke, mekane, talasave i kovrdžave. Puhaste koje Po načinu upotrebe sve dlake se dele na dlake za tekstilnu preradu, za izradu klobučine, za proizvodnju četaka i za purtjenje nameštaja. Prve dve grupe su važne za tekstilnu industriju i u iste spadaju: vuna, kozja dlaka, kamilja dlaka i zečja dlaka, zatim dlaka alpake, vikunje, lame i slične dlake od drugih životinja.

Morfološka strukturna građa dlaka Sve dlake, uključujući i vunena vlakna, pokazuju karakterističnu strukturnu građu. Poprečni presek upravo na osu vlakna je okrugao, ^ rede ovalan i na istom se razlikuju više slojeva (si. 90) i to epidcrmikula (1), subepider-mikula (2), korteks (3) i srž (4). Epidermikula se sastoji iz tankih pločastih ćelija, koje su raspoređene po vlaknu i naležu jedna na drugu dajući izgled poredanih krljušti kod riba ili poredanih crepova nepravilnog oblika na krovu, ili uloženih levaka jedan u drugi. Uobičajeno je da se ove pločaste ćelije nazivaju krljušti. One mogu imati najrazličitije oblike, — Sli pa kod pojedinih vrsta dlaka mogu biti ovalne, šiljaste, prikaz morfološke duguljaste, pločaste, levkaste; dok im gornji rub mostrukture Sematski u dlake ka

preseku: epidermikula (1). su-bepidermikula (2), korteks (31. srž (4)

Siika 91 — Mikroskopski izgledi dlaka sa različitim obiicima krljušti (ćelijama epidermikule) že biti prosto zaobljen, valovit ili nazubljen. Na si, 91. prikazane su krljušti kod raznih dlaka. Epidermikula (»krljušti«) naleže na tanak sloj (opnu) koji se naziva suoepidermikula. Treći sloj je korteks i on pretstavlja najvažniji deo dlake, dok se srećišni deo pojavljuje samo kod grubljih vlakana i naziva se srž. 0 svim ovim slojevima biće više govora u izlaganjima o morfološkoj strukturnoj građi vunenog vlakna. 1.2,1.1. VUNA Ovćja vuna je najvažnija tekstilna sirovina životinjskog porekla, pa zajedno sa pamukom koji je najvažnija tekstilna sirovina biljnog porekla, predstavljaju najvažnije tekstilne sirovine prirodnog porekla. Velika važnost vune proizilazi iz njenih pozitivno istaknutih osobina kao što su finoća, koja omogućava da se od vunenih vlakana može ispresti fina pređa i izatka fina

36

7*

99

na. Od ovog vremena merino ovca se prenosi u mnoge zemlje gde se takođe uspešno gaji, a naročito u Južnoj Africi, Australiji, Americi i na Novom Zelandu. Poznato je, da je koža kao i meso od merino ovaca lošijeg kvaliteta pa dolazi do ukrštavanja ove vrste sa drugim vrstama ovaca, kako bi se na uštrb kvaliteta vune dobilo u kvalitetu mesa i \ioie. Obrnuto postajala je i težnja da se ovce sa slabom vunom oplemene u pogledu poboljšanja kvaliteta vune. Iz ovog razloga danas postoje iviše rasa ovaca koje su dobijene raznim kombinacijama ukrštavanja. :
1 Vrste vlakana vune Na samoj ovci mogu biti zastupljena vlakna raznog oblika i kvaliteta pa ih svrstavamo u puh, prelazna, osjasta i mrtva vlakna. Puh vkkna su fina tj. male debljine koja se kreće!do 40 [um]. Kod ovih vlakana jedna ili dve krljusci obavijaju vlakno. Vlakna su kovrdžava i kovrdže su sitne. Vuna sa merino ovaca se sastoji uglavnom od puhastih. vlakana. Prelazna vlakna su po obliku na1 sredini izmeau puhastih i osjastih vlakana. Deblja su od puhastih vlakana, a u nekim je izražen tanki i isprekidani sržni kanal. Kovrdžavost je slabije izražana. Osjasta vlakna su gruba vlakna sa tanjim ili debljim sržnim kanalom. Veći broj krljušti poput crepova na krovu obavijaju vlakno. Debljina vlakana se kreće od 40—200 [um]. Vlakna su duga, potpuno prava i kruta. Mrtva vlakna su sasvim kratka i debela, krta su i imaju jako izraženu srž. Slabog su sjaja i nemaju afinitet prema bojama.

Slika 93 — Nizinska Linkoln ovca U nizijske ovce spadaju: engleska i škotska Cheviot ovca (Leicester, Lincoln, Teesvvater i Romnev ovca), Shetland ovca, holand-ska marš ovca, sovjetske ovce itd, U u k r š t e n e ovce spadaju: Crossbred i druge ovce. Poznat? vuna ovih ovaca je australijska, Kapska i vuna La piala. Danas postoji veliki broj rasa kultiviranih ovaca, ali su za proizvodnju vune od osobitog značaja tri rase ovaca i to: Merino visinske ovce, Cheviot nizijske ovce i Crossbred ukrštene ovce.

Vrste ovaca Razlikujemo divlje i pripitomljene (kultivirane) ovce. Kod divljih ovaca razlikujemo divlju evropsku ovcu — muflon i divlju azijskui američku ovcu — argali.. \ Vuna sa divljih ovaca kvalitetno jako zaostaje za vunom koju daju stolećima kultivirane ovce. 'Prema vrsti vlakana vune koja preovlađuju na ovci dele se ovce na ovce :sa puhom, ovce sa mesanom vunom i ovce sa osjastom dlakom. Ovce sa puhom daju meku, kovrdžavu i finu vunu koja služi za izradu pređe i finih tkanina kao i boljih klobućina. Ovce sa mešanom vunom daju vunu kod koje pojedine osjaste dlake izbijaju iz sloja tanke i kraće, manje ili više kovrdžave vune. Pri preradi osjaste dlake se odstranjuju i mogu se takođe upotrebiti za izradu određenih artikala. Mesana (prelazna) vuna se upotrebljava pretežno za izradu pređe za pletenje, za izradu ćebadi, klobućine i izradu grubljih tkanina. Ovce sa osjastom dlakom daju vunu koja nema dovoljno izražene pozitivne osobine i ne može se upotrebljavati za Izradu finijih proizvoda od vune. Grublja vuna ove vrste se upotrebljava 2a izradu grubljih tkanina-pokrivača, klobućine i si. dok se finija vuna ove vrste upotrebljava za izradu grubljih tkanina za odevanje. Ovce se takođe mogu -jodeliti i prema nadmorskoj visini mesta odgoja na visinske, nizijske ukrštene ovce, jer se vuna sa istih kva litetno razlikuje. Visinske ovce daju vunu sa vlaknima dužine 25—80 pa i do 1-0 [mm]. Vuna je gusta, fina. meka i jako kovrdžava. Naročito je poaesn. 2a izradu vlačenog prediva, odnosno vlačene pređe. Nizijske ovce daju vunu sa vlaknima dužine 150—500 [mm]. Vuna je slabo kovrdžava i sjajna. Naročito je podesna za izradu češljane pređe. Ukrštene ovce daju vunu sa vlaknima srednje dužine i sa kovrdžama izraženim u većoj ili manjoj meri. U visinske ovco spadaju: španska merino ovca, saksonska Electoral ovca, austrijska Negret ovca, nemačka ovca, engleska Southdown ovca, francuska Rambouillel, Askani Rambouillet ovca itd. ■'■"■<W

&8! Slika 92 —merino ovca Visinska

37

Slika 94 — u'kršiena ovca

/.Ierino ovce daju vunu dužine do 150 [mm]. Vlakna su fina i iebljir.a im iznosi 12— 37 [um]. Vuna je jaka i Kovrdžava, meka i pri-ntnog opipa. Cheviot ovce daju vunu dužine do 500 [min]. Vlakna su jaka i pokazuju debljinu 30 —60 [um]. Slabo je kovrdžava. Crossbred ovce daju vunu dužine 120—250 [mm]. Jačina i finoga vlakana je negde na sredini između jačine i finoće vlakana vune Cheviot i merino ovce. Kovrdžavost je zastupljena i pravilno izražena. Ima vrlo dobre osobine i nalazi veliku primenu u tekstilnoj industriji. 4a teritoriji Jugoslavije ima više vrsta domaćih ovaca i to pra-menk-i, cigaja, paška i solčavsko-jezerska ovca. Takođe se gaji i .merino ''"-vca, ali ona više služi za ukrštavanje sa domaćim ovcama. ^ramenke ima nekoliko sojeva kao što su sjenički, šarplaninski, iipsk krivovirski, svrljiški, ovčepoljski itd. Ove ovce daju grubu vunu, često pomešanu sa finom vunom. Vuna je na ovci izdeljena na pramenove koji čine otvoreno runo. Debljina vlakana se kreće od 30—70 [ um". Kao takva može se upotrebiti za izradu grubljih pređa i tkanina. Cigaja ovca daje finiju vunu debljine oko 36 [um]. Solčavsko jezerska ovca daje vunu sličnu vuni cigaie. 0:1 pomenutih doma-- i h -*vaca najveći značaj :-nar: pramenke, jer su .lajviše zastupljene. Najfiniju vunu imaju sojevi -vrliiški, pirotski, sjenički, ? arp!aninski i ovčepoljski. Međutim, ova vuna ne zadovoljava za izradu finijih artikala, pa da bi se oplemenila, vršeno je više rodina ukrštavanje sa merino rasom, tako da danas u našoj zemlji imamo veliki broj ovaca meleza koje daju vunu dosta dobrog kvaliteta za izradu određenih tekstilnih artikala. Dobijanje vune Vlakna vune izbijaju iz kože ovaca u malim grupama, međusobno su isprepletena i Čine snopiće i pramenćiće a ovi pramenove, koji čine ;'u"o. Vuna se skida sa ovaca, ovnova i jagnjadi striženjem koje se obavila makazama ili Šišanjem mašinom za šišaniv. Iskusan radnik oši.^a ovcu za 2,5 [min] Ovce se šišaju jedanput godišnje i to pred kraj proleća pa se dobija duža vuna, ili se Šišaju dva puta i to u jesen i u proleće pa se dobije kraća vuna, ali za oko 20% veća količina vune. U ovom drugom slučaju dobija se zimska vuna, koja je gušća i finija, i letnja vuna koja je nešto reda. Vuna sa jagnjadi se skida u vremenu kada imaju 6—12 meseci života i naziva se j a r i n a. Vuna sa šiljeza skida se u desetom pa do

ne. Na ovaj način, zavisno od stepena kupanja, sadržaj nečistoće se može smanjiti i na ispod 25%. Vlakna skinuta kao runo sa živih, zdravih i doSlika 97 — Kupanje ovaca pre sisama

>

. osamnaestog meseca starosti, dok se vuna sa ovnova skida u drugo i godini starosti i docnije. Zahvaljujući kovrdžavosti vlakana i sadržaju masnoće vuna zadržava pri Šišanju i skidanju sa ovce svoju celinu, pa je moguće dobiti čitavo neraskinuto runo. Logično, ovo nije moguće postići kod skidanja vune čija vlakna nemaju kovrdže i dovoljno masnoće tj. kod onih ovaca koje daju otvoreno pramenasto runo. Skidanje celog runa je značajno, jer se celo runo lakše klasira i sortira u pogledu izdvajanja vune određenih kvaliteta. U slučaju da se runo raspadne u pramenove, klasiranje je nemoguće, a sortiranje pojedinih pramenova otežano. Vuna sa Chetland ovce se ne skida šišanjem, već se vrši isčešlja-vanje sa samih ovaca. U novije vreme vrše se eksperimenti skidanja vune sa ovaca bez sisanja, Zapravo ovcama se intravenozno ubrizgava ili im se daje preko hrane preparat' »Cvclophosarnid«. Nedelju dana kasnije vuna se skida sa ovaca Čupanjem. Godišnji prinos vune sa jedne ovce iznosi 1—5 [kg] masne nepra-ne vune, Prinos zavisi od rase i starosti ovce, od klime, ishrane i zdravstvenog stanja ovce. Zapravo, prinos vune se penje do šeste godine života a kasnije opada. Kvalitet vune se takođe pogoršava kod starijih ovaca. Pre no što se ovce Šišaju, vrši se dva do tri dana ranije kupanje ovaca, kako bi se najgrublje nečistoće odstranile iz vu-

Slika 96 — Šišanje ovce

38

bro hranjenih ovaca predstavljaju r u n s k u vunu najboljeg kvaliteta. U ovom slučaju vuna pokazuje pozitivno izraženi »ja.f^ vlakna su veće dužine i imaju ravnomernu debljinu po celoj dužini. Vuna. Jobijena sa bolesne ovca, odnosno ovce koja je bolovala ili je slabo hrar.jepa. neće imati ovakve osobine i vlakna će biti neravnomerne debljine- pa će biti slaba i kidljiva. Ovakva vuna će onda biti označena defektna (si. 98). Vuna skidana sa zaklanih ovaca, a naročito sa uginui.\ ovaca je '■o^ijeg kvaliteta .............. Vlakna vune sa jagnjadi (jarina) su tanka i nedovoljne jačine kao i sa nedovoljno razvijenim krlj ustima (ćelijama epidermikute). Vrhovi ovih vlakana su nežni i šiljasti (si. 99).

r3
i'nka 9$ — Mikroskopski izgled viaka-

■vi defektne "une
ti-

SlH-v 99 — Mikroskopski izgled vlakana vune sa jagnjadi (jarine)

Slika 100 — Oblik pramenova: grube vune (a), srednje grube (bi, srednje fine (c), fine vune (dl \ lakana koja spadaju li tip puha sr ih vlak.im sa pravilno bra/enonkovrdžnvošću. Vlakna pokazuju prijatan :sjai. ravnomerne mi ..t- i debljine. Os jasta i mrtva vlakna nisu zasiupl iena Ovakva ■i.in.-. da 1 :

vV -

Oblik pramenova u runu Oblik pramenova u runu može vjzlicu što zavisi od finoće vune, Obično su pramenovi grube vune oićasti (si. 100, a). Kod srednje •.irube vune vrhovi pramenova su izraženi, ali nisu duži od 1/3 dužine cc'.og pramena (b). Kod srednje fine vune vrhovi pramena su manje izraženi pa nisu .:uži od 1 '5 Južine ^uiog pramena (c). Kod fine vune pramenovi su ilinririćni jer <.u vlakna iste dužine (si 100. d). Različiti izgled pramenova olakšava kk^iranjc runa ! sortiranje vunu iz runa. Klasiranje runa Posle skidanja runa sa ovaca pristupa se čišćenju i klasiraniu istih. Čišćenjem se izdvajaju crni pramenovi, ulepljenl pramenovi kao i čitava runa ukoliko imaju mnogo osjastih vlakana Sem f.oan "u*,.: ■ no se izdvajaju pramenovi sa trbuha, glave, nogu i repa, jer su vla» kna na tim mestima ili kratka ili su jako zaprljana, a često izmešona sa oštrom dlakom, pa su kao takva slabijeg kvaliteta od ostale vune u runu. Klasiranje runa vrši se prema kvalitetu vune koja u njemu preo-vlađuje. Tom prilikom se obraća pažnja i na dužinu vlakana kako bi se runo moglo preopredeliti za preradu po odgovarajućem sistemu predenja. Podela runa na kvalitetne klase nije unificirana već je prepuštena svakom B odgajivaću. I iz jedne iste rase ovaca runa mogu-biti različita po kvalitetu zastupljenih vlakana. U tom smislu običnu -,c razvrstavanje runa na Slika 101 — Očišćenu vuno prvoklasna runa. runa sredr.ics kvaliteta i na runa na stolu. slabijeg kvaliteta. Prvoklasna runa sa finom vunom odliku ju .-.e malom dubi jinom

:39 J

plemenite ovce (merino i ukrštene ovce). Runa srednjeg kvalite-ia sadrže pojugrubu vunu koja je po -svojim osobinama između osobina fine i grube vune. Pramenovi sadrže duža i kraća vlakna pa nije zastupljena ravnomernost dužine. Kovrdžavost je slabo izražena. Vlakna su obično bez srži ili se srž ispolja-va u isprekidanom obliku. Ovakvu vunu daju engleske rase sa dugom vunom (Linkoln, Kouvil) i ovce sa kratkom vunom (»hemšajr«, »strop-Šajr« i »sjufokl«)- U evu grupu se mogu ub-roj i ti" i naše ovce cigaja, jezersko-solčavska kao i neki sojevi pramenke sa finijom vunom. Runa slabijeg kvaliteta poseduju grubu vunu. U svom sastavu pored ouha imaju osjasta, prelazna i mrtva vlakna. Odnos zastupljenosti pojedinih vrsta vlakana varira kod pojedinih grla i sojeva ovaca. Ukoliko runa sadrže više debljih vlakana, tretiraće se'runo* kao gruba vuna. Srednji kvalitet ovakvih runa mogao bi se prikazati procentnim sadržajem puhastih vlakana 40%, prelaznih vlakana 40%, osjastih 15% 1 mrtvih vlakana 5%. Broj sojeva ovaca koje daju ovakvu vunu vrlo je veliki. Ukoliko čišćenje i klasiranje runa nije obavljeno od strane odga-jivača ovaca, onda se to obavlja u samim tekstilnim fabrikama ili u preduzećima specijalizovanim za ovu delatnost. Klasiranje runa je od velike koristi jer je to prvo namensko opredeljivanje vune. s. Prema polu i starosti grla, deli se vuna na ovčiju, jagnjeću, vunu sa Šiljeza i vunu sa ovnova. Svaka od ovih se posebno izdvaja i posebno pakuje. Takođe se posebno pakuje i vuna sa ovaca raznih rasa i sojeva. Pakovanje vune Pri pakovanju se svako runo zavije (si. 103) i naročitim presama pakuje se u bale mase 100—300 [kg], nekada i teže. Bale se umotavaju jutanom sargijom ili drugim am-balažntm materijalom i stegnu žicom ili trakama. ! Na balama mora biti označeno: oznaka *T* ^s!*isporučioca, oznaka korisnika, oznaka kvaliSlika 103 — Uvijeno runo teta — klasa vune, broj partije isporuke, broj bale i bruto masa bale u trenutku otpreme. Sortiranje vune iz runa na kvalitetne klase S obzirom da se vlakna vune razlikuju po kvalitetu na pojedinim mestima u runu, vrši se posle klasiranja runa izdvajanje [sortiranje) pojedinih deiova runa. Npr. vuna sa plećaka je uvek najboljeg kvaliteta. Sortiranje vune iz runa znatno povećava upotrebnu vrednost vune jer je moguće da se svaka isortirana klasa upotrebi najsvrsishod-nije. Isortirana vuna je jednakomerna u kvalitetu dok nesortirana vuna tj. vuna u runu predstavlja mešavinu vlakana različitih po dužini i finoći. Pri sortiranju se najpre utvrdi da li runo po sadržaju vlakana pri pada tipu vune koja odgovara za izradu vlačenog ili češljanog prediva Pri tome se, kao i pri samom sortiranju, obavezno uzimaju -u obzir du žina i finoća vlakana, ali se uzimaju u obzir i drugi., utiedjni Činioci Pri sortiranju se runo deli u kvalitetne zone i ukoliko ivuna odgovara za izradu vlačenog prediva, odnosno vlačene pređe, sortiranje se može izvršiti na tri kvalitetne klase, pa se runo deli na tri kvalitetne zone. Međutim, kod slučajeva vune za izradu Češljanog prediva obraća se veća pažnja, pa se sortiranje vrši na 6—7 kvaliteta, mada je moguće izvršiti i sortiranje na veći broj kvaliteta. Na si. 104 dat je pri-mer sortiranja vune iz runa na šest klasa (I, 11, III, IV, V, VI), I klasa predstavlja vunu iz runa sa plećaka (M) i bokova (I-k). Ovaj deo runa daje najfiniju, najmekšu i očuvanu vunu sa ujednačenom dužinom. Pri preciznijem sortiranju vuna sa plećaka predstavlja vrednija vlakna, II klasa predstavlja vunu sa hrpta (Ili) i strane vrata (Ud). III klasa predstavlja vunu sa leđa. (Illg) i između plećaka (III f). Vuna je na ovom delu runa najduža, ali je i prilično krta zbog vremenskog u-ticaja, pa se iz tog razlo-ea sortira u III klasu. IV klasa predstavlja vunu sa deiova repa (IVh)

i deiova trbuha (IV m). Vuna* je zamršena i mlita-

io4 — šcinuiski prikaz podele runa na 6. odnosno na 13 kvalitetnih zona

Slika 102

— Pregled runa pri klasiranju

40

107

va. Vuna sa trbuha je zaprljana zbog ležanja ovaca po stajama, a sem tog?, negativnim dejstvom mokraće smanjena joj je jačina. V klasa predstavlja vunu sa vrata (Vc) prsa (Ve) t butova (Vn). Ovaj deo runa često ima osjasta vlakna. VI klasa predstavlja vunu sa deiova glave (VIb), nogu (VIp), i sa unutrašnjih strana nogu tj. butova (Vio). Vuna je znatno slabijeg kvaliteta i može sadržati veću količinu osjastih vlakana. Međutim, ovo sortiranje na prikazane klase nije jedinstveno, jer kvaliteti vune nisu jednakomerno ra- ~ < ^ j> spoređeni kod svih vrsta ovaca. Sortiranje može biti i na 14 klasa, kako je to na si. 104 označeno slovima 1. i, k, d. f, g, h, m, c, e, n, b, p, o. Međutim kod plemenitih vrsta ovaca broj kvalitetnih klasa može biti manji, jer je bogatije kvalitetnim vlaknima koja su ravnomernije zastupljena u runu.

Slika 107 — Kvalitetne zone vune na Slika 108 — Kvaliteme zone vune runu. Podela na Četiri kvalitetno klase runu. Podela na tri klase prema prema propisima JUS-a pisima JUS-a

!■. pr:

Slika 106 — Kvalitetne zonc vune na runu

Slika slikama 105 i 106 dati su crteži iz kojih se sagledava — Kvalitetne zone 105 podela runa na vune na više odgovara kod sortiranja vune namenjene za 4 klase koja o ovci izradu vlačenog prediva.
Prema jugoslovenskom standardnom propisu sortira se vuna iz vuna sa c'omaćih rasa i sojeva na 4 kvaliteta (si. 107) a sa merino i polumerino (meleza) ovaca na 3 kvaliteta (si. 108). U prvom slućaiu razlikujemo sledeće kvalitete; I kvalitet: Vuna sa plećke, bokova i sa strane vrata (1) si. 107. II kvalitet: Vuna sa gornjeg dela leđa (2) si. 107. III kvalitet: Vuna sa eornjea dela butova i sa donjee dela vrata (3) si. 107. IV kvalitet: Vuna sa glave, deiova nogu i sa repa (4) si. 107. :ur.r pre Masiranja. Takođe mogu doći u obzir i odbačeni pramenovi ;a t: ave, jako zaprljani pramenovi balegom, vuna sa tenderom i suviš-nom količinom! čičaka. Ovakva vuna se pri preradi radi pojevtinjenja kao radi ojacanja meša sa drugim vlaknima (veštaĆkim, sintetičkim ■ i i vunenim regeneratima), Vuna sa vrata, trbuha i repa klasira se po pravilu odvojeno. Klasifikacije vune Postoje više raznih klasifikacija vune, a pojedine zemlje imaju po Jve i više. Poznatije klasifikacije su: bradfordska, saksonska, Lehma-■1.0va, Berdhardova, VVinsonova, SAD po krvi, italijanska, belgijska itd. Ud svih klasifikacija nije prihvaćena ni jedna kao međunarodna. Ipak najviše se koristi bradfordska, saksonska, SAD po krvi. Kod nas se koristi klasifikacija po jugoslovenskim standardnim propisima, ali u trgovini se koristi i bradfordska klasifikacija. Zadnjih godina pojavljuje se niz uporednih pregleda na osnovu .kojih bi se trebalo da sagleda kojoj klasi iz jedne klasifikacije odgovara klasa iz druge klasifikacije. Međutim, do danas nije nijedna međunarodno priznata. Nastojanja da se klasifikacija vune vrši prema finoći vlakana takođe nisu urodila plodom što je i opravdano, jer kvalitet vune ne zavisi samo od finoće i dužine vlakana, već mnogi drugi faktori utiču na i?ti. Kvalitetne'osobine vune su veoma različite kod vune po pojedinim zemljama i oblastima proizvodnje, pa ne bi ni bilo moguće po jednoj bilo kojoj klasifikaciji da se izvrši klasiranje vune različitog porekla. Iz* ovog razloga svaki proizvođač ili svako tržište prirnenjuje svoju klasifikaciju, s tim što svaka klasa za sobom povlači odleđene osobine je je karakterišu. Bradfordska klasifikacija se zasniva na teorijskoj granici upotrebljivosti vune i izražava se brojevima koji označavaju broj kanura po 512 [m] koje se mogu ispresti po engleskom sistemu predenja od vune mase 453,6 [mkg]. Oznake su sledeće: 100 s, 90 s, 80
KO

Na

Kod sortiranja vune iz runa domaćih polumerino i merino ovaca razlikujemo: I kvalitet: Vuna sa prednjeg dela trupa. (1) si. 108. II kvalitet: Vuna sa zadnjeg dela trupa (2) si. 108. III kvalitet: Vuna sa glave, donjih deiova nogu, oko repa i sa trbuha (3) si. 108. Posle izdvajanja vune po kvalitetima vrši se mešanje vune određenih kvaliteta u određenim odnosima, kako bi se dobila najpogodnija mešavina za izradu određenih tekstilnih proizvoda. Ovo mešanje ima za svrhu i dobijanje jevtinije vune na taj način što se skupljem kvalitetu dodaje 10—15% vune jevtinijeg kvaliteta; odnosno dobiianie boljeg kvaliteta kada se lošijem kvalitetu dodaje 10—50% vune bolji? kvaliteta. Pri sortiranju vune, odnosno pripremanju mešavina predhodno tsortiranih vuna mora se uzeti u obzir i mašinski park na kome će se vuna dalje prerađivati, kao i proizvodi koji će se izrađivati. Za češljanje po engleskom sistemu vrši se izdvajanje vune sa dužinom vlakana 80 [mm] pa naviše, Koeficijent varijacije dužine ov= vune posle Češljanja ne srne biti veći od 42%. Za predenje po kontinentalnom francuskom s:stemu upotrebljava se vuna sa kraćim škapelom i to od 45—55 [min], a koeficijent varijacije posle češliama ne srne biti veći od 47%. * Za izradu vlaćenog prediva, može doći u obzir i obična vuna dužine 25—45 [mm] kao i odpaci i okrajci koji se odvajaju pri ćišćeruu s, 70 s, 64/70 s, 64 s, 60 s, 58 s, 56 s, 50/56 s, 50 s, 48/50 s, 46/48 s, 46 s, 44 s, 40/44 s, JO s, 36 s, 32 s, 28 s. Oznaka 100 s predstavlja najfiniju vunu, a oznaka 28 s najgrublju, Kod razlomka u brojitelju je oznaka kvaliteta koji daje pretežni karakter vune, a u imenitelju oznaka manje zastupljene vune, Merino vuna se obično razvrstava u klase od 60 s—100 s, meŠa-ne vune u klase od 36 s — 60 s, a gruba vuna i vuna pogodna za izradu ■?piha u klasama ispod 44 s. Saksonska klasifikacija deli vunu na klase koje se označavaju slovima od A do F. Kod preciznije klasifikacije upotrebljavaju se razlomci, npr. AAA/AA Što znači da je vuna više karaktera klase AAA i da je .:* njoj zastupljena u manjoj količini vuna klase AA. Saksonska klasifikacija za svaku klasu ima finoću vune izraženu u mikronima. Najfinija vuna je označena sa AAAA, a zatim slede grublje vune po redosle-ckr AAA AA A, B, C I, C TI, D I, D II, E, EE, EEE. Takođe postdje i međuklase: AA/3A, 3A/2A, 2A/A, A/B, C I/C II, C II/D I.D I/D II,'. DII/E, EE/EEE.

Prikaz učešća vlakana prema finoći po klasama: 6

Tabela

V VLAKNA FINOĆE U(iim|GRUPA VUNEKLASA VUNEdo 2 25do30 do 4030,1 i više40,1 i više50,1 i vise60.1 i više I IMAJU UČEŠĆE U %NAJMANJENAJVIŠE:I FINAekstra I N N IA I B ' 70 66 4586 82 74 65—14 18 26 351,5 2,0 3,0 4.02—II SRED. FINAIIA IIB——78 70—22 302,5 3,5—III SRED. GRUBA .III A IIIB——59 44—4t 563,5 4,51 2IV GRUBAIVA IVB——35 26—65 74126 1 1

41

Jugoslovenska klasifikacija razvrstava domaću vunu na grupe; Fina, srednje fina, srednje gruba i gruba vuna uz razlikovanje vune i po dužini vlakana pa u svakoj grupi razlikujemo tri podgrupe: kratka, srednje duga i duga vuna. Takođe se prema finoći vune, izražene u mikronima svaka grupa deli u klase kojih ima ukupno deset: Ekstra, I, IA. IB, IIA, IIB, IIIA, IIIB, IVA i IVB. Dajemo tabelarni pregled. Razvrstavanje domaće vune po JUS-u GRUPA KLASA Sred. finoFINA: I merino prelazne t ukrštene SREDNJE UO ekstra I IA1B
11

FINA II SREDNJE GRUBA III III A III B 37,00—40,20 40,21—4330 IV A IV B 43,31-46,50 preko 46,50 iznad 60 dc 80 iznad 80 do 100

do 80 iznad 80 do 100 iznad 100 do 150

80 iznad 100 iznad 150

Tabela 5 Dužina vlakana u [mm] Kratka iznad 30 tio 40 iznad 40 do 60 Srednja iznad 40 do 60 iznad 60 Duga iznad 60 iznad

GRUBA IV

AUB

ća u i*m do 22.04 22,05—24,94 24.95—27.84 2 ,'.85—30,99 31,00—33.99 34,00—37,00

Ukoliko srednja vrednost finoće vlakana vune odgovara prema tabeli 5 za određenu klasu, uočava se iz tabele 6 da li je zastupljeno pro-centno učešće vlakana odgovarajuće finoće za ovu klasu. Ukoliko to nije slučaj, svrstaće se vuna u nižu klasu tj. u klasu manje finoće prema tabeli 5.

42

V u n a ć e s e o k a r a k t e r i s a t i d a j e n a m e n j e n a z a i z r a d u č e š l j a n e p r e .Znojenjem ili »potparivanjem« dobijena vuna sa koža je boljeg kvaliteta od vune
cte ako joj je dužina: i iznad 45 pa do 120 [mm] za slučaj merino vune,; iznad 50 pa do 150 [mm] za slučaj prelazne i ukršt'ene vune, iznad 80 pa do 300 [mm] za slučaj srednje fine, srednje grube i grube vune. Prema propisima jugoslovenskog standarda strane, vune se mogu razvrstati u stepene finoće prema tabeli 7. Razvrstavanje strane vune na stepene finoće

dobijene luženjem i premazivanjem. Proces se mora izvoditi pažljivo da ne bi došlo do oštećenja koža. Kod nas se ovaj postupak koristi u preduzeai »Dragoš« u Pirotu. Inače najpoznatija mesta u inostranstvu za dobijanje tabačke vune po ovom postupku su Mazamet u Francuskoj, Veriev u Belgiji i Tilbug u Holandiji. Po mestu Maza-met ova vuna se naziva »mazame vuna«. Ovaj postupak je u stvari biološki postupak a zasniva se na stvaranju pogodnih uslova za razvijanje određenih mikroorganizama, K O M razaraju sluzni deo kože, a time i koren dlake pa se vuna lako skine

Interval finoće u tim
ispod 17,7 17.70—19,14 19,15—20,59 20,60—22,04 22,05—23,49 23,50—24,94 24,95—26,39 26.40—27,84 27.85—29,29 2930—30,99 31.00—32,69 32,70—34,39

Standardna devijacija najveća
izn.

Tabela 7 Oznak a finoće

3,5 9 4,0 9 4,5 9 5,1 9 5,8 9 6,4 9 7,0 9
SISTEM KLASIFIKACIJE Engleski Francuski Nemački
100's 90'S 80'5 74's 70's 66 ,s 64's 60's 150/160 140/145 125/130 125 120 115 no 100/105

80' s 80' s 70' s 64' s 62' s 60' s 58' s

Uporedni pregled raznih sistema klasifikac. za merino i Crossberd vune: Tabela 8

VESTA VUNE
MERINO

Super electa Super electa Electa Prima Secunda Tertia Ouarta Ouinta Sexta

AAAA AAA/AAAA AAA AA/AAA AA A/AA A A/B B B/C
c,

15—16 16—17 17—18

Raspo n finoće u [n m]

lfi—19
19—20 20—22 22—24 24—26 26—28 28—32

UKRŠTENE CROSSBRED

58'5 56's 54's 50's 48's

PrimeXee I I/II II
m

C./C,
(VDi

*

44's 40's 32'S

IV/V V/VI VI/VII

T>7 E EE

35—37 37—39

Srednja finoća vlakana pojedinih klasa ne uklapa se u potpunosti u navedene raspone finoće. VUNA SKINUTA SA KOZA — TABAČKA VUNA Tabačka vuna se dobija skidanjem sa koža pre štavljenja istih. J ovom slučaju glavna je težnja da se dobije što bolja koža, dok je <-io-bijanje vune drugorazredno. Kože potiču od zaklanih i uginulih ovaca, a skidanje vune sa istih može uslediti na više načina i to: striženjem, luženjem, premazivanjem i znojenjem. Striženje vune sa kože vrši se na isti način kao striženje vune sa žive ovce. Ovaj postupak nije zgodan jer postoji mogućnost da se koža ošteti pa se zbog toga izbegava. Luženjem se vuna skida sa koža na taj način što se koža potopi u krečno mleko i ostavi u istom da stoji dok koža nabubri i dok se tkivo korena dlake razori. Tom prilikom veza između kože i dlake olabavi i dlaka se može lako iščupati. Vuna dobijena na ovaj način sadrži do 15% kreča. Epidermikula na vlaknu je prilično oštećena. Opip vlakna je suv i tvrd. Vlakno je izgubilo na jačini, izduženju do trenutka prekida i na elastičnosti. Da bi se odstranio kreć sa vlakana, mora se vuna pre pranja obrađivati sa rastvorom n/10 hlorovodonićne kiseline koja se dodaje 8% na težinu vune. Posle ove kisele obrade, vuna se dobro ispira vodom pa se tek onda pere uobičajenim postupkom pranja. Ovako dobijena tabačka vuna nije pogodna za mešanje sa runskom vunom za izradu pređe ili tkanina koje će se kao takve bojiti, jer bi se vlakna tabaćke vune obojavals dubljim tonom što bi stvaralo mrlje po tkanini. Ukratko, ovakva vuna je lošeg kvaliteta. Premazivanjem koža sa unutrašnje strane kašom od kreća i natn-juma sulfida dobija se tabačka vuna boljeg kvaliteta, neoštećena je i ne sadrži kreća, a i ukoliko ga sadrži onda je to u neznatnoj meri. Ipak, opip ove vune je nešto suvlji od opipa vune skinute striženjem. Namazane kože ostavljaju se da stoje izvesno vreme, a zapravo donde dok se koren! dlaka dejstvom sulfida ne razlabave pa se vuna skida čupanjem. Vuna skinuta sa ivice kože posebno se izdvaja jer je prilično zamazana kašom. Po ovom postupku skinuta vuna može sadržati kreća oko 2%.

-upanjem. Proces treba pravovremeno prekinuti da ne bi došlo do oštećenja kože a i same vune. U postupku rada kože se predhodno sortiraju, kvase se vrućom vodom pa se na mašini sa valjkom koji ima tupe noževe izloži vuna roti-•'Aiućem dejstvu tupih noževa i jakog mlaza vode. Na ovaj način se odbrane zemlja, prašina i druge nečistoće. Posle toga se kože ponovo potapaju u vodu, vade i izlažu dejstvu »znojenja« u posebnim komorama na određenoj temperaturi pri čemu se razvijaju i deluju bakterije koje se nalaze na samoj koži. Po obavljenom procesu razlabavljivanja vlakana vuna se čupanjem kida sa kože, istovremeno se sortira, odmah suši i pakuje. Ovako dobivena vuna ima slične osobine striženoj vuni, pa se može upotrebni i za izradu Češljane pređe pri čemu daje manje »čima« jer je duža od strižene vune. Pri bojenju se ne pojavljuju vidljive razlike u tonu obojenja. Jz prednjeg proizilazi da tabačka vuna u zavisnosti od postupka cobijanja može biti različitog kvaliteta i da može biti u izvesnom stepe-nu oštećena. Iz ovog razloga jugoslovenskim standardnim propisom predviđeno je da pri isporuci tabačke vune treba biti obeležen: — procenat zdravih vlakana, — procenat oslabljenih vlakana. Dozvoljava se najviše 20% oslab-:;enje od jačine vlakana pre skidanja sa kože. — procenat kidljivih vlakana (Vlakna koja su 40% oslabljena od jačine vlakana pre skidanja sa kože). Oslabljenih vlakana vune srne biti najviše 15% od mase isporuke. Kidljivih vlakana srne biti najviše do 30% od mase isporuke. U pogledu sadržaja biljnih primesa tabačka vuna će se okarakte-i i sat i kao vuna: — bez biljnih primesa ako ih sadrži samo u tragovima, — sa neznatnim sadržajem biljnih primesa ako ih sadrži najviše 2%; :

VUNA IZ VUNENIH ODPADAKA I VUNENI REGENERAT Vuna iz vunenih odpadaka i vuneni regenerat imaju važnost u vunarskoj industriji jer se uspesno upotrebljavaju i zamenjuju svezu vunu u izradi određenih tekstilnih artikala. Vuna iz, vunenih odpadaka se dobija iz raznih odpadaka koji nastaju pri Šišanju ovaca, pri klasiranju i sortiranju vune i pri svim fazama prerade sve do izrade gotovih tkanina. Svaka vrsta odpadka zahteva različite obrade, pa u zavisnosti od toga, od vrste i stepena zaprljanosti, dobijaju se različiti kvaliteti vune iz vunenih odpadaka. Isčešak, koji nastaje kao odpadak pri preradi vune postupkom češljanja, smatra se vrlo kvalitetnim odpadkom i upotrebljava se u meša-vini sa svezom vunom Čak i do 50%, ali za izradu određenih artikala. U postupku dobijanja vune iz vunenih odpadaka koji su zaprljani, a sadrže i čičak, za odstranjivanje prašine i čičaka služi vuk mašina za Čupanje i lupanje (si. 110). Glavni radni delovi na ovoj mašini su tri

— sa biljnim primesama ako ih sadrži iznad 2 do 6%; — za karbonizaciju ako sadrži biljne primese iznad 6%.
Tabačka vuna se takođe razvrstava prema stepenu finoće koji se određuje na osnovu debljine u mikronima i dozvoljene devijacije u određivanju finoće. Mikroskopski izgled vlakana tabačke vune dat je na si. 109. Uočava se na jednom kraju vlakna osta"tak kore na dlake, koji ne postoji :<oa vlakana vune šišanjem ili striženjem. skinute sa . koža SUka [Q9 Mikroskopski korena vlakana tabaćke vune f j2g|cd

Slika 110 — Vuk mašina za Čupanje i lupanje. Dovodna transportna traka (]), dovodni rebrasti valjci (2), bubanj sa rogovima za lupanje {3), rešetka [■',), ventilator (5), sitasti bubanj (6) bubnja s rogovima, koji energično izlupaju vuneni odpadak, koji pridolazi u mašinu transportnom dovodnom trakom preko dovodnih rebrastih valjaka. Ispod bubnjeva za 'upanje, nalaze se rešetke kroz koje ispadaju nečistoće. Pri izlazu iz mašine nailazi izlupani materijal na sitasti bubanj koji ga presuje na transportnu izlaznu traku. Iz ovog bubnja se ventilatorom isisava prašina, Ukoliko je sadržaj čičaka kao i drugih onečišćenja veći, od kojih su vlakna zamršena ili su slepljena u grudvice, vrši se obrada na vuk mašini za odstranjivanje Čičaka, lupanje i istresanje (si. 111). Ova mašina je obskrbljena valjcima i bubnjevima sa bodljama i zubima, koji izrežu nečistoće, temeljito ih rastresu i izdvoje od vlakana, koja su zaštićena jer upadaju u međuprostore između zuba. Ukoliko se čičak i ostale biljne primese ne mogu odstraniti ni na ovaj način, vrši se karbonizacija, pa se posle toga izvrši obrada u mašini za čupanje i lupanje.

8*

115

Sodi vuneni regenerat je najboljeg kvaliteta. Dobija se od trikota-žerskih krpa, odnosno odpadaka kao i od starih trikotažerskih vunenih artikala, izrađenih od češljane prede. Dužina vlakana ovog regenerata kreće se do 50 [mm] pa i više. Vlakna nisu oštećena u većoj meri. Upotrebljava se za izradu pređe za potku i bez dodataka drugih svežih vlakana, ali je u svakom slučaju bolje ako se načini mešavina sa svežim vunenim vlaknima ili sa odgovarajućim hemijskim vlaknima. Pri tome dužina ovihy vlakana treba da bude veća od najdužih vlakana u regeneratu. Tibet vuneni regenerat se dobija od stranih vunenih nevaljanih tkanina (krpa) izrađenih od češljane pređe. Dužina vlakana ovog regenerata iznosi 20—30 [mm], i ista su nešto više mehanički oštećena, Upotrebljavaju se za izradu pređe za potku uz dodatak svežih vlakana i to po postupku izrade vlaćene pređe. Mungo vuneni regenerat dobija se od starih vunenih valjanih tkanina (krpa). Razvlaknjivanje ovakvog materijala je vrlo teško i vlakna se kidaju pa im je dužina mala i može iznositi 5—20 [mm]. Upotrebljava se u mešavini sa svezom vunom za izradu grublje pređe za potku po vlačenom postupku. Ekstrakt vuneni regenerat se dobija od poluvunenih krpa tj. od starih tkanina koje nisu bile izrađene od čistih vunenih vlakana, već od mešavine sa drugim vlaknima. Ukoliko je mešavina bila od vune i ce-luloznih vlakana bilo kakvog porekla, a želi da se dobije Čist vuneni regenerat, onda se vrši odstranjivanje celuloznih vlakana postupkom karbonizacije. Dužina vlakana ovog regenerata može biti različita. Vlakna su oštećena u manjoj ili većoj meri, što zavisi od vrste krpa i postupka rege-nerisanja, kao i od eventualno izvršene karbonizacije. Ipak ovaj regenerat u mnogo slučajeva može biti bolji od regenerata mungo. Pređa koja sadrži vuneni regenerat ima manju jačinu i elastičnost, a sem toga maljava je, jer sadrži veći broj kratkih vlakana. Međutim, glavni nedostatak regenerata je što obično sadrži vlakna najraziičiiiji.h finoća, a to pričinjava poteškoće u izradi pređe. Ipak, ako se regenerat pravilno pripremi, može se ubaciti i do 50% u svezu vunu, pa će tkanine koje se izrade od ovakve mešavine biti sasvim dobrog kvaliteta. Ukoliko se pri izradi mešavine doda i odgovarajuća količina sintetičkih vlakana radi ojačanja, dobiće se pređa i tkanina zadovoljavajuće jačine. Postupak dobijanja vunenog regenerata U postupku dobijanja vunenog regenerata iz krpa, moraju se krpe najpre pripremiti. Sa njih se odstrane kopče, dugmeta i si. Zatim se odstranjuju oni deiovi koji su izrađeni od drugih vlakana. Krpe se zatim isecaju na manje komade i vrši se sortiranje na poluvunene i vunene, valjane, nevaljane i trikotažerske. Sortiranje se vrši i prema boji, zaprljanosti, debljini (finoći vlakana) od kojih su izrađene, pa se odvojeno podvrgavaju obradi. Rastrgavanje, čupanje i razvlaknjivanje se vrši korak po korak na niz različitih specijalnih mašina od kojih svaka vrši određenu operaciju. Kombinacija redosleda pojedinih tipova mašina zavisi od vrste materijala koji će se trgati i razvlaknjivati. Kao primer navodi se jedna kombinacija. ^ Najpre se vrši isprašivanje krpa u mašini za lupanje krpa (ispra-Sivać krpa). Jedan tip ovakve mašine prikazan je na si. 112, Glavni radni deo mašine je bubanj s nastavcima za lupanje. Na unutrašnjem obodu komore nalaze se grabuljasti nastavci koji uvećavaju efikasnost nastavaka za lupanje na bubnju. Donji deo komore ima rešetku kroz koju ispadaju eventualne krupnije strane materije, dok prašinu iz ovog dela komore ispod rešettke kao i iz komore u kojoj se nalazi radni bubanj, izvlači ekshaustor (ventilator). Snabdevanje radne komore sa krpama i odstranjivanje nečistoća nakupljenih u komori, vrši se posebnim mehanizmom. Isprašene krpe se prskaju emulzijom ulia u vodi, pri čemu količina ulja na težinu krpa može

• m Slika Ul — Vuk mašina za odstranjivanje Čičaka, lupanje i i istresanje

dobija rastrgavanjem i rasćupavanjem, a zatim razvlaJcnjivanjem starih pletenina i tkanina (krpa), kako vunenih tako i po-luvunenih, kao i odpadaka pri krojenju u krojać-nicama konfekcija itd. U zavisnosti od vrste polaznog materijala koji će se rastrgavati i razvlaknjjvati, razlikuju se više kvaliteta ali su značajniji: sodi, tibet, mungo i ekstrakt.

Vuneni

re g e n e ra t

se

't*VJlWfl3.W/w\'-

//// \V\ f f j ilik^riRT^

Slika 112 — Isprasivać krpa. Otvor sa pokloc rem f 1), bubanj (2). nastavci na bubnju (ji. grabuljasti nastavci u komori (41. rešetka i '51. \tmilator <6)

45

iznositi 3—15%. Kada je materijal pletenina dodaje se manje uhaJ jer J se isti lakše rastrgava. Poprskane krpe odleže izvesno vreme a onda se trgaju na mašini ?a grubo trganje krpa. Jedan tip ovakve mašine prikazan je na si 113 Ova mašma ima jedan veći i brzo rotirajući bubanj sa oštrim šiljcima.

između svojih zuba i zuba prenosnog valjka. Odmah zatim zubi velikog rotirajućeg bubnja preuzimaju materijal i nose ga do radnih valjaka kojih može biti 6—11 postavljenih u red. Njihov zadatak je da zajedno sa bubnjem izvrše glavno otvaranje materijala. Površine ovih'valjaka su presvučene testerastom oblogom ali je pravac ?uba suprotno okrenut u odnosu na smer okretanja svakog valjka. Njihova brzina okretanja je mala pa materijal prelazi sa bubnja na radne valjke i obratno. Iza njih se nalazi valjak podizač sa dugačkim čeličnim iglama koje zalaze u zube bubnja i podižu materijal na površinu teste-raste obloge bubnja, kako bi ga sledeći valjak sa testerastom oblogom (penjer) preuzeo. Brzina penjera je mala a pravac zuba njegove obloge je suprotan njegovom okretanju pa vlaknasti materijal lako prelazi sa ?.uba velikog bubnja na zube penjera. Tom prilikom se na zubcima penjera obrazuje vlaknasta koprena koju skida oscilirajuća grabuljica. D a b i s e r a i v l a k n j e n i m a t e rsigurnošću upotrebiti za sa i j a l m o g a o izradu mešavina sa svezom vunom ili drugim vlaknima, obrađuje se u mašini za otvaranje do pojedinačnih vlakana, koja se naziva druzeta (slika 116).

% 113 — Gruba irgalica. Dovodni pokretni sto (1), nazubljeni valjci ^rža-: 2 i . _ vitao (3), brzo rotirajući bubanj sa oštrim šiljcima (4). kanui f.S), ormarić (6), perforirani glatki valjci (7). izlazni valjci (S), odvodna traka «)! . ' M ! iiator (10) Krpe se u pravcu osnove ili potke redaju na pokretni sto koji ih prenosi i predaje piru nazubljenih valjaka držača, koji su pritisnuti jedan uz drugog odgovarajućim opterećenjem, pa drže čvrsto krpe potiskujući ih polako napred prema rotirajućim šiljcima na bubnju,; kojim oivaju zahvaćene i trgane na deliće pređe. Međutim, izvesni delovi krpa

5,lika 116 — Druz«ta. Dovodna traka (1), uvodni valjci (2), valjak za pred-oivaranje (3), valjak čistac (4), tupi nož (5). prenosni valjak (6), drugi valjak za predotvaranje (7), garnitura za viačenje (I, II, III, IV), tambur (8). gra-buljica skidač (9), odvodna traka (10) Razvlaknjeni materijal sa garnete u obliku tankog sloja, prebacuje se na beskrajnu prenosnu traku druzete i ova ga prinosi uvodnim valjcima sa testerastom oblogom. Vlaknasti sloj koji izlazi iz uvodnih valjaka zahvataju testerasti zubi prvog valjka za predotvaranje koji se okreče prema dole. Ispod donjeg uvodnog valjka nalazi se valjak koji čisti uvodni valjak i prenosi zaostala vlakna na prvi valjak za predotvaranje. Ispod valjaka za predotvaranje nalazi se širok tupi nož. koji skida krupnije deliće sa zupčaste obloge valjaka za predotvaranje. Prenosni valjak, koji se nalazi iznad prvog valjka za predotvaranje, oduzima od ovog vlaknasti materijal i predaje ga drugom valjku za predotvaranje. Prenosni valjak ima veću brzinu od prvoe, a manju brzinu od drugog valjka za predotvaranje. pa između njega i drugoe valjka za predotvaranje postoji viačenje vlaknastog materijala. Iznad drugog valjka-za predotvaranje nalazi se garnitura za viačenje koja se sastoji od jednog valjka sa testerastom oblogom koji vrši viačenje i preuzimanje materijala sa testeraste obloge drugog valjka za predotva-ran je i predaje ga drugom radnom valjku sa igličastim grebenima, koji ima veliku brzinu i čije iglice imaju pravac u smeru njegovog okretanja. Pošto ovaj radni valjak ima veću brzinu od predhodnog radnog valjka i drugog valjka za predotvaranje, to se vlaknasti materijal na ovom putu razvuče u veoma tanku koprenu koju preuzima prenosni valjak, svojom igličastom oblogom, i predaje je glavnom tamburu (ve likom valjku sa igličastim grebenima). Pravac iglica tambura je suprotan njegovom okretanju. Pošto tambur ima manju brzinu od 117 — prenosnog valjka to se između njih vrši Slika izgled zgušnjavanje vlaknaste koprene pri prelasku na MikrosKopsKi tambur. Ovaj proces se obnavlja na drugoj, krajeva vlakana vune iz regenerata trećoj i četvrtoj radnoj garnituri. Posle obrade materijala na po-slednjoj radnoj garnituri, skida se "trti sa tambura grabuljicom i isti pada na odvodnu beskrajnu traku koja ga iznosi iz mašine u obliku korena. .. . Pri posmatranju vlakana vune iz regenerata preko mikroskopa, može se uočiti da su krljušti slabije izražene, ali glavm karakteristika za identifikovanie vunenih vlakana iz regenerata jesu krajevi vlakana koji su usled kidanja vlakana rastrgani pa imaju izgled prikazan na si. 117. SJERA — vunena masnoća (vuneni vosak] Vuna skinuta sa ovaca sadrži manju ili veću količinu onečišćenja, koja se pre prerade u procesu izrade nređe moraju odstraniti. Sadržaj nevlaknastih primesa potiče od izlučivanja lojnih i znojnih zle-zda, kao i od stranih materija koje dospevaju na vunu iz same sredine cde ovca živi. Obično se ove primese nazivaiu s j e ra. a vuna koja fh sadrži s j e r a v a vuna, Količina siere varira, a učešće pojedinih :<om-

olika 114 — Fina trgalica. Dovodni pokretni sto (1), nazubljni valjci držači i - ) . brzo rotirajući bubanj sa finijim igličastim poljem (3), perforirani ■^atki valjci (4), izlazni valjci i'5). ventilator (6), odvodna traka (7) ostaju nedovoljno rastrgani pa se centrifugalnom silom odbacuju vizije do odvodnog kanala, pa se na njima proces trganja obnavlja dok se lcpo rastrgani delići (komadići pređe) pneumatski odnose i priljubljuju uz glatku površinu perforiranih valjaka čineći sloj određene debljine, koji se presuje između glatkih izlaznih valjaka i izbacuje iz mašine. Ovako grubo rastrgani materi;al se po potrebi propušta još jedanput kroz istu grubu trgalicu, ili se odmah obrađuje u mašini za fino trganje (si. 114} koja je vrlo slična predhodnoj ali za razliku od nje, kod ove mašine je prečnik rotirajućeg bubnja mnogo veći a igličasto polje na njemu je finije pa je broj igala veći, i bubanj se suprotno okreće. Kao produkat trganja na finoj trgalici dobijaju se pramenovi vlakana i pojedinačna vlakna. Da bi se pramenovi razviaknili prebacuje se dalje materijal na mašinu za razvlaknjivanje, koja je poznata pod nazivom garneta (si. 115).

Slika 115 — Carnet mašina. Dovodna traka (1), uvodni valjci (2), uvodni valjci sa testerastom žicom (3}, valjak predotvarac (4), prenosni valjak (5). bubanj sa zupcima (6), radni valjci (7), valjak podizač (8). valjak Čistač 19), penjer (10). grabuljica skidać (II) Materijal dospeva na pokretni sto koji ga dovodi do dva para uvodnih valjaka. Prvi par valjaka ima ižljebljenu površinu a drugi je obložen testerastom žicom. Pritisak gornjih valjaka na donje je podešen tako da se u slučaju većeg zatezanja vlakno izvlači iz uklještenja ali se ne kida. Sa uvodnih valjaka materijal preuzima valjak sa testerastom oblogom (predotvarac) koji vrši predotvaranje pramenova, a istovremeno vrši i vlaćenje

46

Masnoća sjere (vunena masnoća) ie mešavina estera viših alkohola sličnih vosku sa višim masnim kiselinama, viših ^'kohola i nekih uglio-vodonika, Najviše je zastupljen es'er kerotinske kiseline i alkohola ho-lesterina. Takođe su zastupljene i slobodne masne kiseline kao palmitin-ska (C14H31COOH), stearinska (Ci7H-,5COOH). mirestinska (Ci3H27 COOH), karnaubinska i kerotinska kiselina. Od alkohola koji imaju učešće po-minjemo ceril, karnaubil i holesterin. Masnoća sjere je neosapunjiva delimično a zapravo 40—45V pa se zbog toga često naziva vuneni vosak. U sjeri se takođe nalaze soli kalijuma. natrijuma, kalciiuma. mag-nezijuma, gvožđa i amonijuma, bilo kao sulfati, hloridi, fosfati ili kao soli organskih kiselina. Od biljnih primesa sjerava vuna sadrži Čičak, slamu, seme biljaka itd. Takođe je zastupljena i balega. Sjera sadrži i izumrle ćelije epi-, dermisa kože ovce (peruO. Masnoća sjere je podložna promenama pod đejstvom atmosferiiija. vazduha i sunčeve svetlosti. Jasnoća je pri L - orcnu vtakna belićasta ni svetio žućkasta i više je masna at\ nije lepliiva. Idući vrhu vlakna . boja masnoće prelazi u lamnijt ton, dok jc lepljivost sve izraženiin. Ove promene na masnoći prouzrokovane su uglavnom procesom oksida

47

čije. Pri potpunoj oksidaciji sjera se usmoljavi, pa gubi osobine masnoće jer je očvrsla pa kao takva niti masti niti lepi prste pri dodiru. Boja ovakve masnoće je sasvim tamna. Sadržaj masnoće utiče pozitivno na vunena vlakna jer ih štiti od s_poljnih uticaja sunčeve svetlosti. vazduha i atmosferilija, međutim, prisustvo usmoljavene masnoće može se oceniti samo negativno, jerj se ona ne može odstraniti uobičajenim postupkom pranja a vunena vlak-r.a su postala krta i neelastična. Sadržaj masnoće je uvek veći kod vune sa plemenitih ovaca Kod menno vune masnoća može iznosili i 30", od ukupne težine vune dok kod nekih grubih vuna može iznositi oko 5°... Količina masnoće na vuni zavisi od vrste i sojeva ovaca, od klimatskih uslova, izhrane i nege ovaca. Ovce, koje se gaji; u stajama i hrane suvom hranom, obično daju vunu sa većim sadržajem masnoće. Vuna sa butova, rebara, trbuha i iirbta, takođe sadrži više masnoće. Odstranjivanje sjere sa vune vrši se obično pranjem vune, ali'se ;>n tome vodi računa da se iz vlakana ne odstrani masnoća u potpunosti jer bi ista postala krta. Obično kod finije vune posle pranja t!re-.ia da zaostane masnoća 0,5—1%, a kod grublje vune 1,5% pa i više. Prema sadržaju sjere u vuni razlikujemo: Masnu ili nepranu — sirovu vunu, koja sadrži sjeru u potpunost(. Kupanu — delimićno pranu vunu, koja sadrži samo dozvoljeni ■»adržaj sjere (masnoću i u vodi rastvorljivih materija). Vlačarska vuna sadrži 1,5%, a češljarska 1%. Iz otpadnih voda posle procesa pranja vune izvlači se vunena masnoća, prećišćava i korisno koristi za razne svrhe, posebno u kozmetici i'farmaceutskoj industriji. Poznata je pod nazivom lanolin. Randman vune Pod randmanom vune podrazumeva se procentni sadržaj mase čiste vune, sa dozvoljenim propisanim dodacima, u masi neprane vune ili delimično prane vune. Randman je u stvari trgovačka veličina i potrebno ga je odrediti kako bi se mogla izračunati trgovačka masa vune. Randman, vune veoma varira a zavisan je od vrste ovaca i predela u kome se ovce gaje. Ukoliko ovce žive u predelima sa velikim atmosferskim talogom, randman će biti veći, jer se gro prljavština sa vlakana >kida pri padanju kiše. Nasuprot, ukoliko ovce žive u prljavim krajevima, zaprljanost vune će biti veća, pa će randman vune biti manji. Vuna koja je šišana sa predhodno kupane ovce pokazivače veći randman. Randman vune na primer može iznositi samo 30%, ali isto tako \i\oic biti i znatno veći, pa može iznositi 60%, 70% pa i više. Oštećena vuna — greške i defekti na vuni UopŠte uzpv vuna ne bi smela biti oštećena bolešću ili gladovanjem ovce, insektima, vlagom, bakterijama, visokom temperaturom, mokraćom i balegom, masnim bojama, hemikalijamn itd, niti pak sjera (vunena masnoća) srne biti usmoljavena. Zbog toga se pri klasiranju i sortiranju vune po kvalitetima mora voditi računa o više faktora koji utiču na kvalitet, mogućnost i način prerade. Pored uočavanja finoće, dužine, čvrstoće, boje, sjaja, kovrdzavosti, prisustva stranih materija, obraća se naročita pažnja u pogledu zastupljenosti pojedinih elemenata koji karakterišu vunu kao vunu sa greškama ili kao vunu sa defektima. Ukoliko je vuna sa greškama ili je defektna, prodavač moralo naznačiti. Označavanje se vrši posebnim slovima i znacima, s tim što svako slovo ili svaki znak ima svoje značenje u pogledu vrste oštećenja ili prisustva defekta na vuni. Ova obeležavanja nisu unificirana pa svaki proizvođač vune ima svoj način obeležavanja. Vuna sa greškama će se tretirati ukoliko su u većoj meri no Što se smatra normalnim zastupljene biljne primese — čičak, semenje, ostaci hrane i si. Takođe će se smatrati vuna sa greškom ukoliko ne sadrži uobičajenu količinu masnoće, ukoliko ima delimično odstupanje u boji Što može biti smetnja u procesu bojenja u nežnim nijansama. Vuna sa greškom će se tretirati i ona vuna koja je karbonizirana ili ukoliko je zbog bilo kojih njenih osobina potrebno primeniti poseban proces prerade, kao na primer vršenje karbonizacije u komadu. Vuna sa defektima se karakteriše zastupljenim negativnim elementima koji joj menjaju očekivane osobine tj, utiču na jačinu, elastičnost i dužinu, pa je kao takva manje vredna i ne može se upotrebljavati normalno u svim uobičajenim primenama, već samo za određene svrhe, gde se ovakvi nedostaci vune mogu tolerisati. Defekti na vuni se manifestuju na više načina: Vlakna su po svojoj dužini na jednom mestu ili na više mesta stanjena zbog gladovanja ili bolesti ovaca i kažemo da je zastupljen »tender«. Ovakva vlakna su slaba i dolazi do kidanja na stanjenim mestima; Vlakna koja su na jednom mestu ili na više mesta krta i lomljiva; Vlakna su u manjem ili većem stepenu zaEilcana pa će se u procesu prerade kidati; Prisutna su mrtva vlakna koja se ne mogu upredati niti obojavati (ovakva vuna se može upotrebiti za izradu specijalnih artikala npr. tkanina »Hariss Tvveed*};

Vlakna ne pokazuju očekivanu kovrdžavost i prisutne su karakteristične dlake bez kovrdzavosti koje podsećaju po izgledu na pseću dlaku, Ovakva vlakna imaju veliku debljinu, veliki sjaj i nisu elastična. Pri izradi tkanine ovakva vlakna izbijaju (štrče) na površinu; Prisutni su pramenovi zamazani masnom bojom ili drugim materijama, koje se ne mogu odstraniti procesom pranja; Prisutna je usmoljavena masnoća. Prema propisima jugoslovenskog standarda smatra se da je vuna oštećena ako je neujednačene debljine po dužini vlakana, ako je smanjene jačine, umanjenog sjaja, umanjene gipkosti i elastičnosti i ako sadrži obojenja, odnosno mrlje od masnih boja.

48

i a k o j e s k i n u t a s a o v a c a z d r a v i h i d o b r o h r a n j e nsrne .biti š t e ć e n a m a s a vune i h O
najviše 5%. Ako je vuna oslabljena bilo kojim spoljnim ili drueim faktorima pa joj procenat mase vune koji je oslabljen iznosi do 10%, tretiraće se kao oslabljena. Ako pak procenat oštećene mase vune iznosi 10—20%, vuna će se tretirati kao kidljava. Domaća vuna ćs se tretirati sa neznatnim sadržajem čičaka ako sadrži najviše 2% čičaka i biljnih primesa. Ako domaća vuna sadrži više od 2% čičaka, tretiraće se kao vuna sa čičkom. KARAKTER — STIL VUNE Ukoliko su ujednačeni svi elementi kvaliteta koji obezbećtuju maksimalnu upotrebljivost vune, kaže se dn ie vuna dobrog stila (dobrog karaktera). U ovom smislu razlikuje se više- raznih stilova pa će se vuna tretirati kao: Vuna u ekstra super stilu ako je bez biljnih primesa, zdrava, bela, svilastog sjaja i najvećeg stepena ujednačenosti svih elemenata kvaliteta. Vuna u super predioničarskom stilu ako ima sve karakteristike kao i predhodna samo pokazuje niži sti?nen ujednačenosti elemenata kvaliteta a sadržaj biljnih čestica iznosi do 1%. Prinos pri češljanju je nešto manji nego Što se pokazuje kod vune u ekstra super stilu. Vuna u dobrom do super stilu ako je zdrava i zadovoljavajuće dužine. Može biti oslabljena ali najviše 5\. od mase. Runa su delimiČno otvorena. Ukoliko je vuna u komadima, uslovi kvaliteta su nešto niži. Biljnih primesa sadrži do 2% i daje niži prinos pri Češljanju od vune predhodnog stila. Vuna u dobrom stilu ako pokazuje niže kvalitete od vune predhodnog stila. Beb je boje i zdrava. Sadrži oshbljenu vunu u iznosu većem od 5%. Pramenovi imaju šiljast oblik. Sadržaj nečistoće i stranih .primesa (pesak- zemlja, biljne primese) nešto veći od 3%. Dužina'vune 'nešto manja. ; Vuna u dobrom do prosećnom stilu ako pokazuje veće odstupanje u svim elementima kvaliteta nego što je to slučaj kod vune u predhod-nom_ stilu. Može biti delimićno kidljiva. izmenjene boje i sa većim sadržajem biljnih primesa od sadržaja predhodnog stila. Vuna u prosećnom stilu ako je kvalitet neujednačen pa ima. izrazito izmenjenu boju u odnosu na normalnu boju ispravne vune. Pokazuje neujednačenu dužinu, veoma je kidljiva i ima veću količinu oslabljenih vlakana. Ovakva vunu se dobija sa loše gajenih ovaca, Vuna u inferiornom stilu ako pokazuje najniži kvalitet po svim elementima kvaliteta. Sadrži neograničenu količinu biljnih primesa pa se ne može svrstati u nijedan od predhodno pomenutih stilova. i OZNAČAVANJE SADRŽAJA BILJNIH PRIMESA U VUNL Sadržaj biljnih primesa (čičak, slama, lišće i dr.) smanjuje vred-nost vune pa se istom poklanja posebna pažnja. U pogledu sadržaja biljnih primesa razlikujemo; Vunu bez biljnih primesa, vunu praktično bez biljnih primesa koja sadrži iste do IV vunu sa neznatnim sadržajem biljnih primesa koja sadrži iste do 2%, i vunu sa biljnim primesama. U zadnjem slučaju razlikujemo tri stepena čičkavosti kod kojih se procentualno učešće pojedinih vrsta primesa označava slovima: B, C, D za čičak a slovima S, L za ostale biljne primese uključujući i seme. I stepen čičkavosti nosi oznake B i S koje imaju značenje: slučaj merino runske vune, prosečne do dobre dužine, oznaka B znači da sadrži najviše 3% čičaka, a oznaka S da sadrži najviše 2% semena i drugih biljnih primesa. 2. Za slučaj merino ninske, vune srednje do kratke dužine, oznaka B znači da sadrži najviše 2% čičaka, a oznaka S da sadrži najviše 2% semena i drugih biljnih primesa. 3. Za slučaj merino vune u komadima, srednje do dobre dužine, oznaka B znači da sadrži najviše 4% Čičaka, a oznaka S da sadrži najviše 4% semena i drugih biljnih primesa. 4. Za slučaj merino vune u komadima kratke dužine oznaka B znači da sadrži najviše 3% čičaka, a oznaka S da sadrži najviše 3% semena i drugih biljnih primesa.

Domaća vuna se sagledava kao z d r a v a ako je dobro očuvana

3. Za slučaj merino vune u komadima, srednje do dobre dužine, oznaka D znači da sadrži 8—12% biljnih primesa.
!2 5

1. Za

II stepen čičkavosti nosi oznake C i L koje imaju značenje: slučaj merino runske vune, prosečne do dobre dužine, oznaka C znači da sadrži 3—6% čičaka, a oznaka L da sadrži 3—6% semena i drugih biljnih primesa. 2. Za slučaj merino runjke vune, srednje do kratke dužine i za vunu sa tenderom oznaka C znaci da sadrži 2—5% ćičaka, a oznaka L da sadrži 2—5% semena i drug.-h biljnih primesa. 3. Za slučaj merino vune u komadima, srednje do dobre dužine oznaka C znači da sadrži 4—8% čičaka, a oznaka L da sadrži 4—S% semena i drugih primesa. 4. Za slučaj merino vune u komadima kao i za jarinu namenjenu češljanju, oznaka C znači da sadrži 3—6% čičaka, a oznaka L da sadrži 3—6% semena i drugih biljnih primesa. III stepen čičkavosti obeležava se u pojedinim slučajevima na sledeći način: 1. Za slučaj merino zdrave vune, prosećno dobre dužine, oznaka D znači da sadrži 6—12% čičaka ili mešavine čičaka i semena i drugih biljnih primesa ili samo semena ili samo drugih biljnih primesa. 2. Za slučaj merino runske vune, srednje do kratke dužine ili za runsku vunu sa tenderom, oznaka D znači da sadrži 0—10".. ćičaka i semena tj. biljnih primesa.

1. Za

49

4. Za slučaj merino vune u komadima, kratke dužine ali za izradu češljane prede, oznaka D znači da sadrži 6—10% biljnih primesa. : Ukoliko je vuna sa većim sadržajem čičaka pa je namenjena kar-'ionizaciji označavanje se vrši slovima K, Y, YC koja imaju značenje: 1. Za slučaj runske vune oznaka K znači 12—26% čičaka, semena ; drugih biljnih primesa. 2. Za slučaj vune u komadima oznaka Y znači da sadrži 12—26% čičaka, semena i drugih biljnih primesa. 3. Za slučaj runske vune i vune u komadima, oznaka YC znači da sadrži iznad 26% čičaka, semena i drugih biljnih primesa. Pored navedenih označavanja mogu biti i drukčije oznake ali sva■'.o tržište daje objašnjenje svojih oznaka. FUNKCIJA ČISTINA U GRAĐI KERATINA I VUNENOG VLAKNA (Cistinski i vodonični mostovi i elektrostatičke sone veze u povezivanju makromolekula keratina) Aminokiselina cistin koja ulazi u sastav keratina i ima dve karboksilne i dve aminogrupe, ima važnu ulogu u povezivanju makromolekula keratina čime se čvrsto stabilizuju, iako se veze preko čistina, odnosno preko cistinskih disulfidnih mostova (— C H I —S—S—C H —) mo-;u lako raskinuti, jer se pod određenim okolnostima mogu ponovo us-; ?s?aviti. Cistin može povezati do 4 polipeptidna lanca, ali može povezati i pojedine delove jednog te istog polipeptidnog lanca velike dužine. « Zavisno od sadržaja čistina imaće u vunenim vlaknima manji ili ■ ■ - C i broj cistinskih mostova što će uticati pretežno na fizičke osobine - ■ i m i h vlakana. Na slici 118 data su četiri slučaja povezivanja polipeptidnih lanala čistinom:
2

R—CH?—SOH----------------------------> R—C = 0 +
1

HOS

H Međutim, reakcija teče dalje pa aldehid reaguje sa cisteinom: R—C = 0 + R—CH3SH--------------------> R—CH?—S — CH2—R
1
H

Kod oksidacionog cepanja (oksidaciona sredstva, na primer peroksid, kalijumpermanganat itd.) cistinske grupe se razlazu i prevode preko sulfoksida i sulfona u sulfonsku kiselinu: R—CH?—S-r-S—CH2—R ----------— >2 R—CH>—SOH Kod redukcionog cepanja redukciona sredstva razgrađuju cistinske mostove, ali već oksidacijom na vazduhu, reakcija teče suprotno pa se cistinske veze ponovo uspostavljaju; R—CH?—S—S—CH2—R + 2H 7 "^2 R-CH^— SH U povezivanju polipeptidnih lanaca ne učestvuju samo cistinski mostovi, već i elektrostatičke — jonske veze kao i vodonični mostovi.

-----------------------C H- S - S - p-................................ 0K ? ^ ~ ~ C- H - S - C H^ 9 S 2~

C ru
h i
s
1

CH
k 1
-s

2

H2N - C 2HC 0 0 H S11

krt 118 — Prikaz povezivanja polipeptidnih lanaca cistinskim mostovima U prvom slučaju povezivanja povezana su dva polipeptidna lanca svojim krajevima

(1). U drugom slučaju povezana su četiri polipeptidna lanca svojim krajevima preko disulfidnog mosta (2). U trećem slučaju cistinskim (disulfidnim) mostom povezana su dva polipeptidna lanca negde na sredini (3). U četvrtom slučaju cistin je svojim jednim krajem vezan za jedan polipeptidni lanac, dok je na drugom njegovom kraju slobodna amino i karboksilna grupa (4). Cepanje (kidanje) cistinskih mostova se može izvršiti hidrolizom, oksidacijom i redukcijom. Kod hidroHtičkog cepanja alkalije, kiseline i voda na povećanoj temperaturi razgrađuju disulfidne veze, ali pri dejstvu alkalija može doći i do kidanja veze između sumpora i ugljenika. Ukoliko je proces drastičniji, vuna će biti znatno oštećena, jer se cistin razgrađuje i sumpor odlazi u obliku gasa H2S. Proces se može objasniti na sledeći način: Hidrolizom se čepa most (—S— S—) i nastaje cistein i sulfonska kiselina: R—CHa—S—S—CH2—R -------------> R.—CH^SH + R—CH2—SOH hidroliza (cistein) (sulfonska kis.) Sulfonska kiselina je veoma reaktivna pa pri daljem zagrevanju prelazi u aldehid i pri tome se razvija gas HaS;

50

Elektrostatičke — jonske veze (sone veze) uspostavljaju se između (—COOH) i (— NH?) grupe iz dva polipeptidna lanca ili jednog lanca, kada su blizu jedna drugoj i kada ?e naelektrišu prelaskom vodonika (_COOH) grupe na susednu KH^ ; C00 (—NHj) grupu. Zapravo ove veze se C00™ HH,+ uspostavljaju između kisele, ne.•i«iRMi»«««»M «ii-A»*M« gativno naelektrisane (—COO'~) i bazne, pozitivno naelektrisane (—NH34") Slika 119 - Prikaz povezivanja ma- gmpe i to u potpunosti pri pHvredkromolekula elektrostatičkim jonskim nosti medijuma koja predstavlja IZOvezama električnu tačku. Za vunena vlakna je izoelektrična tačka pH 4,9. Ove veze se mogu raskinuti đejstvom kiseline, alkalija i vodene pare, ali se mogu ponovo uspostaviti. Vodonični mostovi su u stvari protonske veze koje se mogu uspostaviti između: karbonilne i imidne grupe, karbonilne i hidroksilne grupe, fenolne i imino grupe, amino i karbonilne grupe i između dve kar-boksilne grupe (tabela 9). Vodonični mostovi se mogu raskinuti đejstvom vode zagrevanjem, đejstvom alkalije i raznim hemikatijama (mokraćevinom, fenolom, for-rnaldehidom itd,). Takođe se mogu raskinuti mehaničkom silom pri većem istezanju vlakana.
s

uspostavljenih između polipeptidnih lanaca. Polipeptidni lanci (makromolekule keratina) prikazani su pravim punim linijama, međutim u stvarnosti osnovni polipeptidni lanci keratina su prostorno spiralno zavijeni, 0 čemu će još biti govora.

Sve navedene veze između polipeptidnih lanaca su od velikog uticaja ne samo na mehaničko-elastične, već i na druge osobine vunenih vlakana. Zbog ovakve povezanosti makromolekula pojavljuje se samo ograničeno bubrenje vunenih vlakana.
Pri istezanju vlakna poprečne veze pružaju otpor pa doprinose elastičnim osobinama .vlakna. Ukoliko se razore veze, nastaće" olakšano istezanje vlakana. Pri vrednosti pH 4,9 istezanje vunenih vlakana je .otežano, jer onda dolaze do izražaja i elektrostatičke sone veze. Međutim pri *pH vrednostima manjim od 4,9 kao i većim sone veze se raskidaju, a uticajem povećane temperature preko dejstva vodene pare ili vrele vode dolazi do raskidanja svih veza pa je istezanje vlakana olakšano. U takvim okolnostima bubrenje vlakana je povećano. 1 Razbijanje poprečnih veza pomoću vode na povećanoj temperaturi koristi se u mnogim obradama vune, a posebno kada se vunenom artiklu želi dati određeni oblik, odnosno vunenim vlaknima određeni položaj. Posle odstranjivanja vode tj. sušenja i ohlađenja mostovi se ponovo uspostavljaju pa se tako izvrši fiksiranje datog oblika. Ovo se koristi kod dekatiranja, peglanja tkanine itd. Zapravo, ako se za kratko vreme izloži dejstvu pare istegnuto vuneno vlakno, pa se odmah oslobodi nategnutosti, izvršiće se sakupljanje istog. Međutim, ako se vrši parenje duže vremena, vlakno će zadržati izduženje jer je izraženo fiksiranje istog preko stvaranja poprečnih veza na drugim mestima. Rentgenografska strukturna analiza keratina Rendgenografskim ispitivanjem dolazi se do saznanja 0 finoj strukturi keratina. Dokazano je da keratin u vunenom vlaknu figuriše u dve izomerne modifikacije i to u obliku alfa keratina i u obliku beta keratina. Istezanjem vlakna, keratin iz alfa oblika prelazi u beta oblik. Do-30% istezanja preovlađuje oblik alfa keratina, a iznad 70% istezanja preovlađuje beta keratin. (Veće istezanje vunenih vlakana postiže se u

Pregled uspostavljanja vodoničnih mostova Tabela 9 >,vw-. o = c< 1. Između karbonilne i imidne grupe: 2. Između karbonilne i hidroksilne grupe: 3. Između fenolne i imino , C-O H. -NH > C = <? grupe: 4. Između amino i karbonilne grupe: 5. Između dve karboli silne grupe: Na si. 120 dat je sematski prikaz di-sulfidnih cistinskih mostova, sonih veza i vodoničnih mostova h—S-S-© —S-S 7

9

e-

— H-0~ CH, HjC0 0—
—s-s-

-CH, H,C -9 e—

-H0--SS-

_ —0-H—I -N-H—

-e ©--s-

I -S-S-

Slika 120 ■- Prikaz veza između polipeptidnih lanaca. Cistinski most (1), jonska veza 129 (2),

s—S-S -i -H-

51

Ova novija objašnjenja podudaraju se donekle sa ranijom mice-larnom teorijom o micelarnoj strukturi keratina, koja takođe kaže da micele u stvari obuhvataju kristalinićne oblasti i da su micele obuhvaćene jednom supstancom koja je amorfna i predstavlja nižemoleku-larnu belančevinu umreženu cistinskim mostovima. Morfološka struktura i mikroskopski izgled vunenog vlakna Vuna skinuta sa ovce sadrži više ili manje masnoće kao i prljav-štine. Zbog ovih primesa, naslaganih na površini vlakana, nije moguće preko mikroskopa raspoznati spoljni strukturni oblik vunenog vlakna. Međutim, posle pranja i odmašćivanja vunenog vlakna pogodnim ra-stvaraćem dobija se na mikroskopu jasan lik sa krljušnom strukturom. Raspored i veličina krljušti je različit na vlaknima raznih vuna. Primećuje se da su kod finijih vlakana vune sa plemenitijih ovaca, krljušti oblika levka i da jedna krljušt obavija vlakno (si. 126, A) i nasuprot kod polugrube vune jedna krljušt nigde ne obavija vlakno, već su zastupljene krljušti poredane u obliku krljušti kod ribe (B), dok su kod vlakna grube vune krljušti više nepravilno crepastog oblika (C). Na -dužini od jednog milimetra vunenog vlakna mogu biti zastupljene i do 100 krljušti. Pločaste ćelije krljušti su duge do 39 [um], široke oko 36 [p- m], a debele su 0,5 [pm]. Gornja ivica krljušti je nešto deblja. Od oblika i rasporeda! krljušti u mnogome zavise izvesne osobine vune (npr. sjaj, apsorpcijske sposobnosti, prijem boje i moć Slika filcanja). Težinsko učešće Mikroskopski izgledi vunenih 126 dužini. vlakana po dužini. Fina vlakna (A), krljušti (ćelija epidermikule) u F: polugruba vlakna (B), gruba odnosu na težinu vlakna iznosi vlakna 2—10%. (C) Krljušti, odnosno ćelije epidermikule, nisu jednostavne, već se sastoje iz tri sloja i to: epikutikule, eksokutikule i endokutikule. Epikutikula je spoljni sloj (si. 127, A) u obliku najfinije opne debljine 2—25 [nm]). U pogledu težine, ima 1% učešća u težini krljušti. Otporna je na dejstvo hlora, natrijumbisulfita i kiselina. Drukčijeg je sastava nego što je belančevina koja izgrađuje unutrašnji deo vlakna. U epikutikuli nije otkrivena ćeliji ka struktura, ali se naslućuje prisustvo nitina i vunenog voska, eventualno i ugljenih hidrata. Ne sadrži ni tirozin ni histidin. Glatka je i kruta i lako se povredi mehaničkim dejstvom. Hemijski je otpornija od keratina koji izgrađuje unutrašnji deo među-opha, koja je bezbojna i naziva se subepidermikula. Debela je oko 0,3 ( nm]. U njoj egzistiraju dugačke ćelije, između kojih se nalaze mali otvori koji imaju važnu ulogu pri procesu bojenja jer boja prodire kroz iste u unutrašnjost vlakna. Subepidermikula je otporna na dejstvo hemikalija. Ista deluje kao omotač unutrašnjeg sloja vlakna (korteksa), pa se smatra da je izgrađena od vretenastih ćeiija koje su gušće pakovane nego u korteksu i tako daju izgled opne. K o r t e k s predstavlja glavni deo vunenog vla'kna i u težini-, ima učešće oko 90%. On je sastavljen iz vretenastih ćelija međusobno povezanih toriofibrilama (si. 129), Dužina vretenastih ćelija iznosi oko 90 [pm] a debljina 4—6 [nm], pa su vidljive i preko običnog svetlosnog mikroskopa. Vretenaste ćelije se mogu razložiti na svež-njeve fibrila duzine 0,2—0,3 (nm] i debljine 100 —300 [nm] koje su sastavljene od mikrofibrila, a ove od protofibrila (osnovnih fibrila) različitih dužina (0,01—0,04 [um].

Slika 128 — MikroskopSlika 127 — Sematski prikaz slojeva na ćelijama ski izgled vunenog vlakna epidermikule: epikutikula (ft), eksokutikuia (B). endokutikula obrađenog bromnom (C) vodom vlakna. Oštećenjem epikutikule proizilazi i oštećenje vlakna jer je onda omogućeno lakše prodiranje reagenasa koji u vlaknu izazivaju promene. Postojanje epikutikule potvrđuje sc obradom vunenog vlakna u bromnoj vodi. U ovom slučaju ukoliko je epikutikula neoštećena, poja-viće se na površini vlakna proširenja u obliku mehura (si. 128). Vremenski mehuri se povećavaju, što nam dokazuje da se epikutikula može rastegnuti. Ispod epikutikule nalazi se sloj belančevinaste materije Woja predstavlja eksokutikulu (si, 127. B). Konačno, endokutikula predstavlja treći sloj iz modificirane beiančevine, koji je otporan a obradom sa formaldehidom postaje veoma tvrd (si. 127, C). 1 Subepidermikula: Ćelije epidermikule (krljušti) ne naiežu neposredno na vretenaste ćelije korreksa, već se između njih nalazi

132

Slika 129 Vretenaste ćeiije povezane tonofibri-,

133

mokrom stanju i na povećanoj temperaturi). Tom prilikom pri prelasku alfa keratina u beta keratin dolazi do kidanja postojećih vodoničnih mostova, ali se ovi uspostavljaju i to u većoj meri kada je keratin u beta obliku, jer su onda, prema micelainoj teoriji, micele keratina mnogo bliže jedna drugoj. Međutim, u beta keratinu, koji se oblikuje istezanjem, napregnute su druge bočne vez; (cistinski mostovi) pa ukoliko ovi nisu raskinuti i uspostavljeni na nova mesta, ponašaće se vlakno elastično. S obzirom da su prema micelarnoj teoriji micele gušće pakovane u beta keratinu, može se ovaj tretirati kao kristaliničan, dok bi se alfa keratin tretirao kao amorfni keratin u kome takođe figurišu vodonični mostovi ali ne u tolikoj meri kao kod beta keratina. Prema Paulingu micele alfa keratina se sastoje od polipeptidnih lanaca zafaltovanih (sematski prikaz dat na si. 121) dok se u beta ke ratinu sastoje iz cik-cak istegnutih polipeptidnih lanaca koji su međusobno povezani vodoničnim mostovima.

polipeptidni lanci iz iste prelazeći u oblik beta keratina, dok se spiralno uvijeni kablovi ela-stičo izdužuju.

Slika 121 — lematski prikaz alfa i Slika 122 — Sematski prikaz alfa i beta oblika polipeptidnih lanaca ker- beta oblika polipeptidnih lanaca kcratUina PREMA PAULLMGU tin? prema Atsburvu Prema Astburyu su polipeptidni lanci kod alfa keratina spiralno zavijeni i zavoji su fiksirani vodoničnim mostovima (si. 122) dok su u beta keratinu ispruženi. Po drugim autorima su polipeptidni lanci opet drukčije prikazani. Tako po Khory-u sematski prikaz zavojnice alfa keratina dat je na si. 123 na kojoj se vide i uspostavljeni vodonični mostovi. Novijim istraživanjima potvrđeno je da i u neistegnutom vlaknu vune takođe, ali u manjim delovima, figuriše i beta keratin i da se alfa keratin manifestuje periodično po dužini vlakna. Prema; Speakman-u fizičke osobine vunenih vlakana zavise od ude-la amorfnih i kristaliničnih oblasti, dok sadržaj čistina reguliše ove oblasti. Prema Paulingu i Khory-u makromolekule keratina u vunenom vlaknu se mogu prikazati kao spirale sa visinom zavoja 0,51 [nm] (si. 124), s tim što međusobno mogu biti združene po tri. Frser i Leno* daju model mikrofibrile keratina (si. 125). Protafibrila se prikazuje kao trožilni kabl spiralnih polipeptidnih lanaca. Jedanaest ovakvih proto-fibrila je združeno u mikrofibrilu. Međutim, kako cistin svojim disulfidnim vezama sprečava stvaranje spiralnih kablova, jer bočno povezuje poJipeptidne lance, daje se tumačenje da postoje spiralne kristaliniče oblasti i nespiralne amorfne oblasti u kojima preovlađuju cistinski mostovi. Prema tome kristaliti su okruženi amorfnom materijom i pri istezaivju vlakna isprutuju se samo

Slika 125 — Model mikrori-brile (M), po Fraseru i Lc-nox.u. Protofibula (P), trožilni kabl polipeptidnih lanaca (K)

Slika 123 — Prikaz polipep-tidnog lanca u obliku spirale u alfa keratinu (Khory)

53

131

Slika 124 — Spiralni oblik makromolekula

Ultrazvukom se mogu svežnjevi fibrila razložiti čak do proto fibrila. Protofibrile, mikrofibrile, svežnjevi fibrila i vretenaste ćelije sa tonofibrilama zauzimaju prema osi vlakna paralelan položaj. Zbog ovakvog usmeravanja elemenata strukturne građe vuneno vlakno pokazuje veću otpornost na dejstvo sile kidanja koja deluje u pravcu ose vlakna, a manju otpornost na podužno cepanje. Elastičnost kao i druge fizičke osobine vunenih vlakana proizllaze iz strukturne građe istih. Svaka vretenasta ćelija ima svoju membranu i svaka je okružena međućelijskom materijom (tonofibrilama) u kojoj uglavnom figu-rišu sone i disuifidne (cistinske) veze. U ovoj masi sadržaj sumpora iznosi 14% i makromolekule belančevina su kraće. Sama masa je amorfna ali vrlo elastična. Isto takva masa se nalazi i između mikrofi-brila a eventualno i između protofibrila. Na si. 130 prikazan je model vunenog vlakna, Iz istog se sagledava: epidermikula, subepidermikula, korteks i srž U novije vreme otkrivena je kod vlakana merino vune bilateralna struktura korteksa. Zapravo, korteks je sastavljen iz dva polucilindra cd kojih jedan predstavlja ortokorteks (si. 131, 0) a drugi parakorteks (si. 131, P). Smatra se da je zbog postojanja ortokorteksa i parakorteksa kod merino vune zastupljena izrazita kovrdžavost, jer ovakva bilateralna struktura nije mogla biti otkrivena kod moher vlakana ili drugih vlakana koja nemaju kovrdže. Primećeno je da je kod spoljašnjeg dela kovrdže uvek zastupljen ortokorteks (S-segment), _ dok je kod unutrašnjeg dela kovrdže zastupljen padeTvunenog vlakrakorteks (H-segment). Ortokorteks sadrži 4% šumna pora, dok parakorteks sadrži 5,3% sumpora, pa se kaže da je ovaj više keratiniziran. Sem toga u parakorteksu su vretenaste ćelije više vretenastog oblika i zbijene su, dok su u ortokorteksu vretenaste ćelije više nepravilnog oblika i veće su, Parakorteks slabije bubri u alkalijama i slabije se

obojava (npr. Metilenblau bojom). Na si. 133 uporedo su prikazani izgledi vretenastih ćelija u ortokorteksu i parakorteksu. Takođe je dat i izgled poprečnih preseka.

S r ž se ne pojavljuje kod finijih vlakana, već samo kod grubljih i to obično kod onih čija je debljina preko 60 [ um]. Međutim, srž može biti zastupljena i kod finijih vlakana vune. Srž je mikroskopski vidljiva i; nalazi se u sredini vlakana vune u obliku crtica ili kao tračica. Debljina srži može biti različita ali je najveća kod mrtvih vunenih vlakana (si. 134). Slika 133 — l2gled vre-lenastih ćelija, kod ortokorteksa (o), kod parakorteksa (p) Srž se sastoji od izumrlih ćelija korteksa između kojih se nalazi vazduh. Takođe su zastupljene i neke materije slične masnoći koje su boaate pigmentnim materijama. Ovih pigmentnih materija ima i u sre-dišnom delu korteksa, dok je ostali deo korteksa bez sadržaja istih. Ukoliko je srž izraženija, jačina vlakana je manja. Poprečni presek vunenih vlakana je kod fine vune okrugao ili je ovalnog oblika (si. 135), dok kod grube vune može biti i hepravil-noe oblika. Hemijski sastav vune Po hemijskom sastavu ' vuneno vlakno je belančevina keratin sa malim sadržajem pigmentnih i mineralnih materija. Pri sa-2o"revanju sadržaj pepela iznosi 0,5—3%, koji se sastoji iz kalijuma, natrijuma, kaići juma, gvožđa, silicijumdioksida i dr. Hemijski sastav vune po elementima je sledeći: Ugljenika 50%, vodomka 7%, kiseonika 22%, azota 18% i sum pora 3**.

Slika 135 — Poprečni presek vunenih Slika 134 — vlakana Mikroskopski izgledi vlakana vune sa različito izraženom srži Slika 131 — Prikaz ortokorteksa (0) i paSlika 132 — Pnkaz bilateralnog rukorteksa (P) kod vlakana merino vune rasporeda ortokorteksa (Oj i parakorteksa (?)

54

Azot se sadrži u vuni prosečno 18% dok sumpora može biti i do 5 9 °. Sumpora ima više pri vrhovima vlakana. Finija vuna sadrži takođe više sumpora. Može se reći da sadržaj sumpora zavisi od rase, starosti ovce i načina ishrane. Takođe neprerađena vuna pokazuje uvek veći sadržaj sumpora. OSOBINE VUNE Finoća vune Pod finoćom vune podrazumeva se prosečna srednja debljina vlakana izražena u mikronima, do koje se dolazi merenjem debljine većeg i određenog broja vlakana iz prosečnog uzorka. Finoća vunenih vlakana je jedan od najvažnijih faktora pri klasifikaciji vune i u praktičnoj preradi u dobijanju pređe određenih osobina. Debljina vlakana vune veoma varira i kreće se od 13—60 [ H-m], ali se može reći da je prosečna finoća vune 30 [ u-m]. Pod finom vunom podrazumeva se ona vuna Čija su vlakna debela 13—25 [u,m], pod srednjom finom ona vuna čija su vlakna debela 25 —32 [ u-m] i pod grubom vunom čija su vlakna debela 32-^46 [ u-m]. Vuna čija su vlakna debela više od 46 [um] i dostižu 65 [p-m], smatra se da je loša. Međutim u ovoj podeli m postoji jedinstveno mišljenje pa je posebnim propisima za svaku vrstu vune određeno koja će se tretirati kao fiina, srednje fina ili gruba. ' Ravnomernost debljine vunenih vlakana je vrlo važna i ona zajedno sa ravnomernom kovrdžavošću i ravnomernom dužinom predstavlja karakteristiku dobre vune. Neravnomernost ishrane i bolest ovaca, izaziva neravnomernost debljine. Dužina vune Vunena vlakna su različite dužine i to kako kod različitih sojeva ovaca, tako isto i na jednoj samoj ovci, S obzirom da je vuna više ili manje kovrdžava, razlikujemo dve dužine i to dužinu vlakana u prirodnom skovrdžanom obliku i dužinu vlakur.a u ispruženom obliku. Obično se pri tretiranju dužine misli na prosečnu srednju vrednost ispružene (ispravljene) dužine koja u zavisnosti od vrste vune može iznositi 25— 500 [mm]. Fina merino vuna ima dužinu 25—80 [mm]. Prostija merino i fina ukrštena vuna ima dužinu 80—120 [mm]. Prosta ukrštena vuna ima dužinu 120—300 [mm], Cheviot sjajna duga vuna ima dužinu 300—500 [mm]. Vuna sa dužinom ispod 40 [mm] tretira se kao kratkoŠtapelna, ja dužinom 40—90 [mm] kao srednještapelna i sa dužinom iznad 90 [mm] kao đugoštapelna. Međutim ovakva podela nije unificirana, pa postoje i drukčije pođele. Dužina vlakana je vrlo značajna u određivanju postupka prerade vune. KratkoŠtapelna vuna služi za izradu vlačene pređe, a vuna veće dužine za izradu češljane pređe. 136 Oblik kovrdža je normalan kada je visina kovrdže jednaka osno-ici (širini) kovrdže. Visoke su one kod kojih je visina veća od osnovice, dok su niske one kod kojih je visim manja od osnovice. Razvučene kovrdže su jedva primetne. Duplckružne (prekovrdžane) kovrdže su u stvari visoke kovrdže i pojavi juju se kod vune kod koje je suviše izražena kovrdžavost. Merino vuna ima norma.ne i visoke kovrdže pri čemu uključujemo i prekovrdžane kovrdže. Kod grublje vune zastupljene su riske i razvučene kovrdže. Zahvaljujući kovrdžama stvaraju se u pređi i tkanini prostori ispunjeni vazduhom, pa pošto je vazduh slab provodnik toplote, vunena :kanina predstavlja još bolji toplotni izolator. Kovrdže takođe doprinose mekoći tj. opipu tekstilnih artikala kao i procesu valjanja (filcanja). Kovrdžavija vuna je podesna za izradu vlačene pređe, dok je vuna sa manje izraženom kovrdžavošću podennija za izradu češljane pređe. Sposobnost zafilcavanja (klobučanja, valjanja) vune Vuna ima istaknutu moć zafilcavanja.

Engleski sistem predenja zahteva vunu najmanje dužine 80 [mm], dok francuski sistem koristi vunu dužine 45—55 [mm]. U međunarodnom prometu vune izražava se dužina terminima: dugačka vuna, vuna srednje dužine, vuna dobre dužine, vuna dobre do prosečne dužine, vuna prosečne dužine do kratka, kratka vuna. Kovrdžavost vune Vunena vlakna po svojoj dužini imaju veći ili manji broj vijuga (kovrdža). Broj i oblik kovrdža je različit kod raznih tipova vune i predstavlja činioc pri određivanju kvaliteta vune i njene upotrebne vrednosti tj. namene.

Slika 136 — Prikaz prostiranja kuvr- Slika 137. — Prikaz prostir|anja kovrdža u jednoj ravni dža u dve ravni

;

Usvojeno je ■ mišljenje među tekstilnim stručnjacima da je bolji kvalitet vune ukoliko ima više kovrdža na jedinici dužine, ukoy> /~\ r\ liko su ove ravnomerno raspoređene po du- ^ ^ & zini vlakana i ukoliko se kreću u jednoj ravni (si. 136). Prostiranje kovrdža u više ravf**\ ft f\ ni smatra se negativnim (si. 137). Praksa po- ( i l / I J t <> kazuje da finija vuna ima veći broj kovrdža, ^ \J v ali je isto tako poznato u nekim slučajevima ukrŠtanja ovaca da grublja vlakna u odnosu na finija vlakna neke druge vune imaju veći broj kovrdža. Zavisno, od vrste vune može biti na dužini vlakna od 1' [cm] i do 12 kovrdža. —— Kovrdžavost vune se može izraziti različitim veličinama npr. brojem kovrdža po jedinici'dužine, stepenom kovrdžavosti (odnosom ispravljene dužine i skovrdzane dužine vlakna)! itd. Oblik kovrdža je različit. Mogu biti sitne Slika 138 Oblik kovrdža ili krupne, a po obliku (si. 138) normalne (a), kod. vunemh vlakana Nor■ i /i_, - i / \ x fj\ ■ j i malne (a), visoke (b), mvisoke (b), niske (c), razvučene (d) i duplo- ske ,c)> uvučene t i ) , nrckružne .tj. prekovrdžane (e). kovruzane te)
r

137 Ukoliko se vuna u vodenoj sredini izloži mehaničkoj obradi udaranja, trljarija i povlačenja, nastupa prepletanje i zamršavanje vlakna iako da se dobije jedna masa u kojoj su vlakna tako Čvrsto povezana, ;ia se ona pre kidaju pri pokušaju izvlačenja nego Što bi se odvojila, odnosno izvukla. Moć zafilcavanja vune je odavno poznata ali u nekim .vojedinos tima nije potpuno razjašnjena. Možemo reći da zafilcavanje .une proizilazi iz njenih specifičnih osobina. U svakom slučaju možemo 'e~i da na zafilcavanje utiču kovrdžavost, dužina, debljina, površinska <rijušna struktura, unutrašnja strukturne građa i elastfcnost vune. Vunena vlakna sa slabo izraženom kovrdžavošću, sa manjom dužinom, većom debljinom ili sa slabo izraženom krljuŠtnom strukturom ie teže zafilcavaju i obrnuto, finija vlakna iii vlakna sa većom kovrdža-ošću i izraženijim krljuštima zafilcavaju se mnogo brže i bolje. Na osobinu zafilcavanja utiče i sama voda, jer su pokušaji da se • u na u suvom stanju ili u sredini neke druge tečnosti zafilca ostali bezuspešni.

Primećeno. je da se vlakna pri udarima pokreću u jednom pravcu : lo donjim delom (korenom) napred. U razjašnjenju zafilcavanja vune uzima se i njena moć istezanja, irena velika elastičnost kao i moć raskidanja vođoničnih mostova, elek-. ! rosiatičkih sonih veza pa i cistinskih mostova. U jako kiseloj sredini sposobnost zaf.lcavanja vune je najveća, u izoelektričnoj oblasti (pH = 4,9) najmanja, dok u alkalnoj oblasti ponovo raste, Procesom beljenja smanjuje se moć zafilcavanja vune, dok posle obrade hlorom u vlažnom stanju, vuna gubj moć z:\\\U avanja. Osobina zafilcavanja vune smatra se pozitivnom kod izrade odre-Jcmii artikala od kojih se traži da budu gusti i zatvoreni (velur), ali isto tako tretira se negativnom kod izrade artikala druge vrste, npr. tri-kotažerskih artikala. Boja vune Vuna može biti bela, jednobojna ili mešanih boja. Kod bele vune razlikujemo sivo belu i žućkasto belu vunu. Kod jednobojne vune razlikujemo smeđu i crnu vunu. Kod vune sa mešanim bojama razlikujemo suru, sedu i šarenu vunu. Potpuno bela vuna može biti zastupljena kod grublje vune, dok plemenitija vuna ima žućkastu nijansu. Kod sede vune izmešana su crna i bela vlakna i nemoguće je izdvajanje jednih od drugih Smeđa vuna se rede pojavljuje i ona je kao i seda i crna vuna manje vredna. Pod šarenom vunom se podrazumeva runo koje pojedine pramenove ima bele a pojedine crne ili smeđe. Ova vuna je takođe manje cenjena jer je otežano sortiranje. Izbeljivanje vune je moguće, što se obično radi kod sivo bele i žućkasto bele vune. Hlorna jedinjenja se ne smeju upotrebljavati za be-ljenje vune. Sjaj vune Na sjaj vune utiču finoća vlakana, oblik i veličina zastupljenih krljušti. Fina vuna ima blag i prijatan sjaj, dok grublja vuna pokazuje jači sjaj, Međutim, postoji vuna bez sjaja. Obično vuna koja je skinuta sa uginulih ovaca nema sjaj. Sjaj vune se može okarakterisati kao svi-last, srebrnast, staklast i mutan. Najbolji je svilast sjaj, dok se staklasti sjaj, tretira kao negativan. Afinitet prema bojama je izvanredno izražen, pa zbog amfoternog karaktera'vune može se bojiti i kiselim i baznim bojama. Sem toga postoje i druge vrste boja kojim bi se vunena vlakna mogla bojiti. Mekoća vune je zavisna od finoće i kovrdzavosti. Tkanina od vune poseduje vrlo prijatan opip koji se može okarakterisati kao: mekan, blag, tvrd, oštar, svilast itd. Specifična težina vune je manja od specifične težine pamuka i iznosi 1,32 (1,26— 1,34). Jačina vlakana vune, izražena preko relativne prekidne sile iznosi 9,8—19,6 [cN/tex]. U mokrom stanju jačina opada za 10—20*6. Vlakna sa izraženom srži pokazuju manju jačinu kao i vlakna neravnomeme debljine ili bilo kojim agensom oštećena vlakna. Prema jačini može se vuna razvrstati na vunu: vrlo jaku. dobre jačine, prosečne jačine i oslabljenu vunu. Izduženje- do prekida Finija vlakna pokazuju veće izduženje, dok grublja vlakna i vlakna sa sržnim kanalom pokazuju manje izduženje do prekida. Pri normalnim (standardnim) uslovima izduženje može da iznosi ^25—40 V u mokrom stanju iznosi do 60%, a u ključaloj vodi 70 —100'«. Elastičnost je kod vunenih vlakana izvanredno izražena. Pri izdu-ženju vune od 20% pojavljuje se visoka elastičnost od preko 60%. Međutim, kod suve vruće obrade vuna gubi ovakvu osobinu i postaje plastična. Zapravo, ako s e izduženje vrši uz suvo zagrevanje, vlakno će

zadržati izduženi oblik. Ako posle izduženja u pari vlakno ostane mokro a rastereti se, pokazivače tendenciju vraćanja u prvobitni oblik tj. prvobitne dimenzije. Plastičnost vunenih vlakana se koristi u obradama vunenih artikala. Ako se na vunena vlakna deluje vrućom vodom ili parom, ona postaju plastična. Ako se tada na plastična vlakna deluje pritiskom i pod istim osuše, zadržaće onaj oblik koji im je dat pritiskom (peglanje). Provodijlvost toplote Za vunu se kaže da je topla. Pokazuje slabu provodljivost toplote. Uticaj povećane temperature na vunu i sagorljivost vune Na! temperaturi iznad 373,15 [K] (100°C) posle ispuštanja vlage vuna postaje tvrda, krta i lomljiva i gubi na jačini. Na većim temperaturama od 383,15 [K] (U0°C) vuna požuti i raspada se pri čemu se ose-ća miris rožine. Kad se upali, sagoreva lagano sa plamenom koji treperi i ostavlja crveni čvrst šljakast pepeo, koji kad se mrvi pod prstima, daje utisak peska. Potpuno čista vuna teže gori, jer ne sadrži masnoće. Vlažna vuna se ne srne ostavljati na gomilu, jer dolazi do samo-zagrevanja, što izaziva oštećenje vune ili potpuno uništenje samozapa-Ijivanjeni. Pri sušenju vune nastoji se uvek da se vlaga iz nje ne odstrani 100%, jer bi to već prouzrokovalo oštećenje na vlaknima vune. Uticaj sunčeve svetlosti J Pod uticajem sunčeve svetlosti keratin se razgrađuje pa vlakno menja boju, gubi ni jačini, postaje oštro i gubi afinitet prema bojama. Električna provodljivost i statičko naelektrisanje SuVa vunena vlakna ne provode elektricitet i jako se statički nae-lektrisavaju što pričinjava poteškoće u izvesnim fazama prerade i obrade vune. Otklanjanje statičkog elektriciteta vrši se održavanjem vlažnosti vazduha, pri čemu i sama vlakna vune sadrže ravnotežni sadržaj vlage. Higroskopnost vune Može da upije i 40% vlage a da se opipom to ne oseti. Pri standardnim uslovima prima vlagu 16—18°". Repriza iznosi 17%. Pri navlaživa-nju vlakana vune oslobađa se toplota. Sorpcija vlage od strane vunenih vlakana je veća od sorpcije celuloznih vlakana. Uticaj vode i vodene pare na vunu I pored toga Što je vuna praktično otporna na dejstvo vode, dolazi do izvesnih promena u vlaknu, naročito ako se izlaže dejstvu vode i to na povećanoj temperaturi. Vuna potopljena u vodi bubri, ali je to bubrenje zbog postojanja međumolekulskih bočnih veza ograničeno. Može se reći da je bubrenje vune zavisno od pH vrednosti i manje je u izoelektričnoj oblasti. Vuna je praktično nerastvorljiva u vodi ali pri kuvanju dolazi do izvesnog rastvaranja jer se u vodi pokazuje pozitivna reakcija na sadržaj aminokiselina. Kao Što je poznato, pri kuvanju se razgrađuju cistinski mostovi i vuna gubi na jačini i elastičnosti. Pri dužem kuvanju zadobija vuna mr-kožućkasto obojenje, dolazi do promena na krljuštima i vuna gubi sja 1 . Kritična temperatura do koje vuna izdržava bez znatnih promena je 328,15 [K] (55°C). Na 353,15 [K] (80°C) u vodi dolazi do unutrašnjih promena u vlaknu, zapravo kidaju se cistinski mostovi, dok na 373,15 [K] (100°C) dolazi već do hidrolitičke razgradnje koja je utoliko jača ukoliko je temperatura veća. Pri kuvanju vuna gubi na težini oko 1,5%. Na dejstvo vodene pare vuna je još osetljivija. Ako se vuna zagreva u atmosferi vodene pare pod pritiskom na temperaturi od 403,15 £K] (130°C), nastaju promene u istoj i vlakna postaju krta i slaba, dok na temperaturi 423,15 [K] (150°C) nastupa totalna hidroliza do slobodnih aminokiselina. Uticaj kiselina na vunu Na dejstvo kiselina vuna je prilično otporna, ali u vlaknima nastaju promene, Vuneno vlakno putem apsorbcije i difuzije upija kiselinu ; sa jednim delom hemijski reaguje. Istovremeno nastupa razgradnja poprečnih veza, hidrolitička razgradnja cistinskih mostova, bubrenje vlakna i smanjenje jačine. Obim ovih procesa zavisi od pH vrednosti i temperature kao i od vrste vune. Veće koncentracije kiselina, pogotovo na većim temperaturama, oštećuju vunu. Bazne grupe iz aminokiselina reaguju sa kiselinom i nagradi se neka vrsta soli: R—N H 3 * - O O C — R-fHCl------------------R— NH3^ "Cl -f- R—COOH Ako bi se delovalo razblaženom kiselinom, pa se posle toga vrši ispiranje vodom, reakcija bi tekla suprotno i kiselina bi se isprala. Vezivanje baznih grupa vi. ne sa kiselinom raste smanjenjem pH vrednosti. Pri pH = 1 masa vune od 100 [mkgj veže 0,085 [mkg] ekvivalent kiseline. Oblast pH vrednosti u kojoj se vuna ponaša kao baza i veže kiselinu jeste 1—4,9. Sumporna kiselina kada je razblažena, ne deluje negativno na vuneno vlakno. Koncentracije veće od 9% izazivaju smanjenje jačine i gubitak u težini. Koncentrovanija sumporna kiselina izaziva veće bubrenje, pri čemu se vlakna vune želatinizuju a zatim razore. Pri tome sc razaraju i peptidne veze. Sona kiselina deluje na isti način kao sumporna kiselina. Vec n/10 HC1 kida peptidne, sone i vodonične mostove, dok cistinski mostovi izdržavaju ovu koncentraciju.

57

Fosforna kiselina kada je koncentrovana, već na hladno rastvara polako vunu u zatvoreno mrku tečnost pri čemu se oseća miris na SO:. Azotna kiselina specifične težine 1,02 daje sa vunom ksantoprote-:nsku reakciju, pri Čemu se vuna oboji žuto. Vuna se polako rastvara u razblaženoj azotnoj kiselini pri zagi'tvanju. Azotasta kiselina vrši dezaminiranje vune pri čemu se razvija azot: R—NHj + HNO; = R—OH + Na + H20 Sem toga azotasta kiselina vrši hidrolitičku razgradnju keratina. Sumporasta kiselina vrsi beljenje vune, pri čemu najverovatnije SO? reaguje sa pigmentnim materijama gradeći sa njima rastvorljive materije koje se isperu, Vuna obrađena sumporastom kiselinom prokazuje uvećani afinitet za bazne boje a smanjeni za kisele boje. Organske kiseline pokazuju blaže dejstvo na vunu. Koncentrovane organske kiseline deluju na vunu kao razblažene mineralne kiseline. Međutim, od ovakve definicije postoje odstupanja. Npr. koncentrovana sirćetna kiselina izaziva bubrenje i lagano rastvaranje vune. Konačno, moglo bi se reći da se kod delovanja svih kiselina smanjuje sadržaj azota u vuni i nastupa smanjenje jačine vlakana vune. Uticaj alkalija na vunu Alkalije deluju vrlo agresivno na vunu, naročito^ na povećanoj temperaturi. Agresivno delovanje je nekoliko puta jače nego delovanje kiselina. Povećanjem pH vrednosti povećava se i reagovanje alkalija sa vunom. Alkalije razgrađuju vodonićne mostove i vrše hidrolitičko ce-oanje cistinskih mostova, pa vunena vlakna intenzivnije bubre. Iznad pH 11 vuna veoma bubri, a pri pH 13 je najveće bubrenje i vlakna počinju da se rastvaraju jer se kidaju i peptidne veze. Karboksilne grupe iz vune reaguju sa alkalijama i grade se soli: R_\jH3^ •■-OOC—R-fNaOH --------------------- R—NHa + R—COO" ■ +Na + H20 istovremeno se vrši suzbijanje disocijacije aminogrupe iz vune. Vrlo razblažene alkalije raskidaju sone veze, ali se ispiranjem vodom postiže jsuprotna reakcija. Pri razgradnji peptidnih veza stvaraju se soli aminokiselina. Štetno delovanje alkalija se najpre odražava na epidermikutu, pri čemu se razaraju pločaste ćelije (krljušti). Natrijumhidroksid deluje vrlo agresivno i već lu/o rastvor na običnoj temperaturi oštećuje vlakno. U 3% rastvoru natrijumhidroksida pri kratkotrajnom kuvanju rastvara se vuna. Međutim, ako se vunena pređa tretira koncentrovanijira rastvorom natrijumhidroksida pri nižim temperaturama i kratko vreme, doćiće do povećanja jačine pređe, što proizilazi iz želatiniziranja površine vlakana vune čime se uspostavlja veća kohezija vlakana u pređi. Bez znatnog oštećenja može se vuna obraditi u n/10 NaOH ili u razblaženijim rastvorima. Soda deluje takođe štetno na vunu ali ne tako agresivno kao nat-rijumhidroksid, pa se iz tog razloga i upotrebljava pri pranju vune. Bez znatnog oštećenja može se vuna obrađivati u n/2 rastvora sode. Amonijumhidroksid pri umerenoj koncentraciji i na srednjim temperaturama ne deluje agresivno, ali pri jakoj koncentraciji i pri zagre-vanju izaziva nabore na vlaknima vune. Pri dužem delovanju vuna se razgrađuje. Sapun deluje štetno na vunena vlakna ako sadrži slobodne alkalije. Rastvor kreča čini vunena vlakna tvrdim i lomljivim. Negativno delovanje alkalija može se ublažiti obradom vune sa posebnim hemijskim materijama koje sa vunom grade slabo kisela jedinjenja. Pri pranju vune može se upotrebiti rastvor sode 0,5—2 [mkg/1], ali ne na većoj temperaturi od 318,15 [K] (45°C). Kod bojenja vune kip-nim bojama upotrebljava se rastvor amonijaka 0,5—1 [mkg/1] ali ne na većoj temperaturi od 338,15 [K] (65°C). Uticaj redukcionih i oksidacionih sredstava na vunu Redukciona i oksidaciona siedstva koja se upotrebljavaju za bojenje vune ne deluju u običajentm koncentracijama i pri određenim uslovima naročito štetno na vunu. Ipak redukciona sredstva ne izazivaju trajne promene u vlaknima. Redukciona sredstva raskidaju cistinske mostove ali se ovi oksidacijom (stajanjem obrađene vune na vazduhu) ponovo uspostavljaju: R—CH]—S—S—CH:f—R 2 R—CH;—SH
1

Ipak mora se voditi računa 0 koncentraciji redukcionih sredstava, pošto jače koncentracije izazivaju nabore. Negativno delovanje oksidacionih sredstava (vodonik-superoksid, ozon, kalijumbihromat) naročito pri većim koncentracijama i pri većim temperaturama odražava se na vunena vlakna preko smanjenja jačine, gubitka težine, nepovratne razgradnje cistinskih mostova pri čemu se smanjuje sadržaj sumpora u vuni. Ovakva vuna postaje lakše rastvor-ljiva u alkalijama a osetljiva je čak i na pranje sapunom. Vlakna vune pri oksidacionom oštećenju zadobijaju crvenkasto mrko obojenje. Ipak proces beljenja vune oksidacionim sredstvima se može tako podesiti, da dođe do odstranjenja pigmentnih materija a da ne dođe do vidnog oštećenja vlakana. Uticaj hlora i hlornih jedinjenja na vunu Suvi hlor gotovo ne deluje agresivno na suvu vunu. Međutim, sa malim procentom vlage obojava vunu bledo žuto. Tom prilikom stvara se HCl koji deluje negativno na vunu pa se pojavljuje i gubitak mase. U v o d e n o m r a s t v o r u h l o r a m o i e vune, pri ćemu zadobija se izvršiti hloriranje sjaj svile ali je pod prstima tvrda i gubi sposobnost za-filcavanja. Hlorirana vuna lako bubri u amonijaku, fenolu i hlorhidra-tu i prima mnogo lakše boju. Jačina joj je umanjena. Hlorna jedinjenja (hipohloriti) koja se upotrebljavaju za beljenje pamuka, ne mogu se upotrebiti za beljenje vune, jer ona reaguje sa aminogrupama u vuni i tom prilikom se stvaraju hloramini. "Uticaj rormaldehida, benzohinona i tiogllkolne kiseline na vunu F o r m a l d e h i d ima značajni uticaj na vuneno vlakno. Amino-grupe reaguju sa formaldehidom i stvaraju jedinjenja u kojima su dva atoma azota sa susednih makromolekula keratina vezana CHj (metilen-skom) grupom. R—NH + CHa + HN-R------------------ R—NH—CH»—NH—R + HOH
— i — - u --------------i —

I H

H l

0

Ovakvom obradom povećava se jačina vunenih vlakana jer se između polipeptidnih lanaca stvaraju metilenske veze. Reakcija najbolje teče pri pH 6—7. Benzohinon takođe povezuje aminogrupe. U ovom slučaju reakcija najbolje teče pri pH 4,7—5.

H
Tioglikolna kiselina deluje redukujuće na cistinsku vezu: R_CHr-S—S—CH3R+ 2 HSCHr-COOH=2 RCHaCH+ 2 SCHr-COOH Stvoreni cistein može reagovati sa dihalogenim jedinjenjima, pri čemu se stvaraju nove bočne veze:
R_CH,SH +8r—CHr-Br + HSH,C—R -------------------------* R—CHjS—CHj—S—CHj—R!+ 2 HBr

Novo nastale veze (—S—CHa—S—) ili (—S—(CHj)n—S—); su jače i otpornije nego disulfidna-cistinska veza (—S—S—). Ovako obrađena vuna je manje rastvorljiva u alkalijama. Uticaj mikroorganizama i tnsekata na vunu je vrlo agresivan. Vuna nije otporna na dejstvo bakterija, plesni i moljaca, ali se može pogodnim preparatima obraditi i na taj način ublažiti agresivnost pomenutih štetočina, Larve moljaca napadaju vunu baš na onim mestima gde u vuni ima više sumpora. Vuna obrađena Eulanom ili Mitinom je otporna na agresivnost larvi moljaca. ODSTRANJIVANJE ONEČIŠĆENJA IZ VUNE Da bi se vuna mogla prerađivati potrebno je iz iste odstraniti sva onečišćenja, što se postiže pranjem i karbonizacijom kao i izvesnim mehaničkim obradama. Pranjem se uglavnom odstranjuju onečišćenja kao zemlja, prašina, pesak, balega, perut, izlučevine lojnih žlezda i ostaci mokraće i znoja, ali se pri tome vodi računa da se iz vlakana ne odstrani masnoća u potpunosti jer bi vlakna postala krta, što bi se odrazilo negativno u daljoj preradi kao i upotrebi gotovih proizvoda. Zaostatak masnoće u vuni posle pranja treba da iznosi kod fine vune 0,5—1%, a kod grube vune 1,5%.

142

58

Karbonizacijom se odstranjuju biljne primese (čičak i druge), ukoliko to nije postignuto pranjem i mehaničkim obradama istresanja. Pripremanje vune za pranje Vuna je posle sortiranja u obliku većih komada runa, pa ako bi se takvi komadi vune prali bila bi otežana difuzija banje za pranje oko samih vlakana i efekat pranja bio bi slab. Posle otvaranja bala, skidanja obruča i odstranjivanja ambalaže, potrebno je da sjerava vuna odleži barem 24 [h] u prostoriji koja je zagrejana na 323,15—333,15 [K] (50 —60JC) kako bi se vunena masnoća zagrejala i opustila slepljenost vlakana. Ova operacija se naziva ođgre-vanje vune i potrebno je istu sprovesti da bi se lakše i bez oštećenja vlakana, razbili komadi runa u manje pramenove. Ova operacija razbijanja vune u pramenove, naziva se otvaranje vune i može se vršiti ručno, ali se to u industriji vrši na mašini otvaraču vune. Tom prilikom ispadaju iz vune i najgrublja onečišćenja. Postoje više tipova otvarača vune, od kojih je svaki najpogodniji za određenu vrstu vune, ali postoji i univerzalni otvarač koji se može podesiti za svaku vrstu vune. Univerzalni otvarač vune (si. 139) poseduje dovodnu i odvodnou traku. Odstojanje između ovih traka se može menjati pa Sl a se time mašina podešava * ^ univerzalni otvarač vune. Do^odna
A

Kod mašine pogodne za otvaranje dugovlaknaste vune (si, 141), takođe postoje dva rotirajuća bubnja ali se na prvom iza uvodnih valjaka, koji je veći, nalaze zakrivljeni Čelični šiljci. Takođe je kod ove mašine smer okretanja oba bubnja drugačiji. Šiljci sa većeg bubnja zahvataju vunu od uvodnih valjaka i tu se vrši prvo otvaranje. Drugi bubanj je manji i okreće se većom brzinom, pa svojim šiljcima zahvata pramenove sa prvog bubnja i još jednom ih otvara. Ovako dobijeni manji pramenovi, izbacuju se iz mašine dejstvom centrifugalne sile i strujanjem vazduha koji nastaje dejstvom kožnih traka postavljenih uz zubce drugog (manjeg) bubnja. Uređaji za industrijsko pranje vune Industrijsko pranje vune vrši se u specijalnim uređajima tzv. le-vijatanima. Ovaj uređaj se sastoji od 3—6 kada koje su međusobno pc vezane u nizu. Pojedinačna dužina svake kade iznosi do 6 [m], a širina do 1,4 [m]. Između pojedinih kada se nalazi uređaj za ižimanje (ceđe-nje) vune, čime se efikasnost pranja povećava. Ispred prve kade se obično postavlja uređaj za otvaranje vune, a iza zadnje kade, posle uređaja za ižimanje, postavlja se sušara pa se čitav postupak, tj. otvaranje, pranje, ceđenje i sušenje vune odvija kontinualno. Valjci za ižimanje (ceđenje), koji se obično nalaze posle kade za potapanje, posle zadnje kade za pranje i posle kade za ispiranje koja je zadnja u nizu, izrađeni su od livenog gvožđa ali je gornji valjak obložen tvrdom gumom ili namotajima užeta od konoplja sa kvadratnim poprečnim presekom. U zadnjem slučaju se obično obloga prekriva namotajima češljane vunene trake, da bi se onemogućilo eventualno od-padanje vlakana konoplja i mešanje istih sa vunom koja se pere. Gornji valjak je pod pritiskom tegova ili čelične opruge pa se može doterati tako da je ceđenje vune efikasno. Obično prva kada u nizu služi za potapanje (kvašenje) vune, ali se u njoj vrši i ispiranje soli koje su izlučivane znojem ili mokraćom, kao i gruba onečišćenja (zemlja, balega, pesak i si.), dok zadnja kada služi za ispiranje vune. Međutim u ovome mogu postojati različite kombinacije, pa se može reći da jedna do dve prvih kada služe za potapanje (kvašenje), jedno do tri narednih kada, za pranje, i jedna do dve zadnjih kada za ispiranje. Kakva će kombinacija biti zavisi od metode pranja. Kod pranja vune u levijatanima vrlo važnu ulogu imaju uređaji za pokretanje vune kroz banju za pranje i uređaji za prebacivanje vune iz jedne kade u drugu. Ovi uređaji moraju imati miran hod da bi se izbe-glo mršenje (zafilcavanje) vunenih vlakana. Uglavnom postoje dva različita sistema pokretanja i transportovanja vune kroz kade i to kontinentalni i engleski sistem. Kod kontinentalnog sistema potapanja vune u banju prve kade može se vršiti preko komore za potapanje koja je zagnjurena u banju ili pomoću bubnja sa perajima, dok dalji transport vune kroz banju u

traka (l), odvodna traka (2), valjci zz uvođeza otvaranje duže ili kra- nje (3)j s!obodni rotirajući valjak (4), grubi ćeće vune. šljevi (5), izlazni valjci pritiskivači f6) Komadi runa se stavljaju na dovodnu traku koja ih prenosi, i pre-daie valjcima za uvođenje čije su površine obložene zakrivljenim čeličnim zubima. Gornji uvodni valjak je elastično opterećen pa to omogućava elastično uklještenje komada runa između oba uvodna valjka, Ispred uvodnih valjaka a iznad dovodne trake, nalaze se slobodno rotirajući valjak koji svojim pritiskom smanjuje zapreminu vune na traci sa se omogućuje bolje zahvatanje iste od strane uvodnih valjaka.. Otvaranje komada runa na manje pramenove vrše četiri gruba češlja sa pravim čeličnim zubima, koji se između dovodne i odvodne .:rake kreću gotovo translatorno. Poteškoća u radu je što se u :samoj mašini nakuplja masnoća pa je potrebno Češće čišćenje iste.
; Otvarač za kratku i srednje dugu vunu (slika 140) vrši otvaranje vune pomoću dva rotirajuća bubnja na kojima se nalaze po četiri reda tupih i pravih Čeličnih Šiljaka. Ovi šiljci sa bubnja koji se nalazi odmah iza uvodnih valjaka preuzimaju komade vune otvarajući ih delimično. Kad ovi komadi naiđu na Šiljke dru-tjos bubnja dolazi do još ■ednog otvaranja tj. do Slika 140 — Otvarač za kratku i razbijanja istih na manje pramenove, srednje dugu vunu: rotirajući bubanj (3), slobodni koji se centrifugalnom silom iz- (1. 2), čelični šiljcigrubi ČeSlje-vi rotirajući valjak (4), bacuju iz mašine. Gruba nečistoća (5), izlazni valjci pritiskivaći (6) koja ispada iz vune, odstranjuje se preko rešetke koja se nalazi ispod rotirajućih valjaka.

*

-i-

i

142

Slika 141 — Otvarač za dugovtaknastu vunu. Uvodni valja (1) rotirajući \eći bubanj sa Šiljcima (2), rotirajući manji bubanj sa Mjcima (3), vdiftii šiljci (5), kožne trake (6), dovodna beskrajna traka (7), valjak sabijač (8). i-klop mašine (9), otvor (10)

59

kadi vrše vile sa pravim i tupim šiljcima, Vile su postavljene po dve u paru i međusobno su pomerene za ugao 180 [u] na istoj kolenastoj osovini. Vrhovi vila imaju eliptično kretanje, pri čemu isti lučno ulaze u bubnju i pokreću vunu od ulaza ka izlazu kade. Broj parova vila u jednoj kadi može biti do 6 i tako su raspoređene da se zone njihovog dejstva preklapaju. Na izlazu kada nalaze se po tri vile sa povijenim šiljcima. Iste su smeštene na zajedničku rotirajuću trokraku poiugu pa se naizmenično uronjavaju u banju, zahvataju vunu, iznose je iz banje i stavljaju na odvodnu traku koja je prenosi u sledeću kadu. od

no a kreću se horizontalno pravolinijski kroz banju napred i iznad banie natrag. Svaka kada ima po jednu ovakvu grabulju (drljaču) koja svojom zonom dejstva pokriva celu površinu banje. Na kraju kada nalazi se manja grabutja sa šiljcima povijenim u pravcu kretanja vune, koja ima koso translatorno kretanje i ima ulogu zahvatanja vune i prenošenje iste do valjka za ižimanje, odnosno do odvodne trake (si. 145).

Slika 142 — Uređaj za potapanje vune u prvom levijatanu

Slika 145 — Izbacivanje vune iz kade levijatana pomoću vila (A), pomoću drljače (B) i ceđenje između valjaka

Sve kade imaju perforirano lažno dno kroz koje prodire grublja nečistoća i skuplja se na dno kade, odakle se injektorima ili pužastim transporterom izbacuje iz kade. Zagrevanje banje u toku pranja, vrši se posredno preko zijaste cuvi, koja je postavljena ispod lažnog dna, dok se zagrevanje nove banje, kada se vuna ne nalazi u istoj, obično vrši neposrednim uvođenjem vodene pare. Slika 143 — Kada levijatana za kontmualno pranje uz pokretanje vune vilama nosno predaje je valjci ma za ižimanje. Ovakav sistem pokretanja nije podesan za fine vune, jer se stvara izvesna turbulencija banje koja prouzrokuje izvesno zafilcavanje vlakana. Za fine vune je podesnih engleski sistem pok1 retanja vune kroz banju, po kome pokretanje vune vrše specijalne grabulje CD koje po svom obliku podsećaju na izgled drljače {si. 144). Ove grabulje imaju veći broj pravih i vertikalno postavljenih šiIjaka, koji ulaze u banju i izlaze iz banje verttkalSlika 144. — Pokretanje vune kroz banju u kadi levijatana pomoću drljače

Slika 146 — Pokretanje vune kroz banju u kadi levijatana pomoću beskraj-nog stola Sredstva za pranje i postupak pranja Pranje vune se vrši u vrućoj vodi uz dodatak sredstava i pomoćnih sredstava za pranje, koja se odlikuju velikom površinskom aktivnošću, dispergirujućem i emulgirajućem dejstvu. Sva sredstva za pranje

148

60

Veoma važna oblast primene vlakana iz like je svakako automobilska industrija. Četrdeset godina prošlog veka Henri Ford je konstruisao i izradio automobil na bazi konoplje i "bioplastike", mada se za početak primene ovih vlakana u automobilskoj industriji uzima 1994./95. godina kada su u unutrašnjost Mercedesa E klase ugrađeni paneli na bazi vlakana jute. Posle toga, upotreba kompozita na bazi prirodnih vlakana za opremanje unutrašnjosti automobila, umesto kompozita na bazi staklenih vlakana, prihvaćena je od svih evropskih proizvođača automobila, zbog niza prednosti: manja masa odgovarajućih delova za 10 - 30%, dobra mehanička svojstva, dobra prerađivost, odsustvo toksičnih isparenja pri žagrevanju, mogućnost recikliranja, niža cena u odnosu na konvencionalne konstrukcije (0,3 - 0,4 £/kg. u odnosu na 5.50£/kg.). Potrošnja prirodnih vlakana (lan, konoplja, juta, kenaf i sisal) u evropskoj automobilskoj industriji iznosila je u 1996. godini 4.000 - 5.000 tona, a 1999. godine više od 21.000 tona, pri čemu je 70% ove količine poticalo iz Istočne Evrope i Azije. S obzirom na sadašnje stanje tehnologije, omogućava ugradnju 5-10 kg. prirodnih vlakana po automobilu, a da je 2001. godine svetska proizvodnja automobila i lakih kamiona bila oko 55 miliona komada, očekuje se nagli rast potrošnje vlakana iz like, a samim tim i konoplje, u automobilskoj industriji za izradu kompozita. Posle tekstilne i automobilske industrije, sledeća po značaju je primena vlakana iz like, prvenstveno kratkih vlakana lana i konoplje, za ekološke termoizolacione materijale. Očekuje se da će posle 2005. godine nivo njihove potrošnje biti nekoliko desetina hiljada tona. Specijalne pulpe su nekada bile najznačajnija oblast primene kratkih vlakana lana i konoplje. Od kada je u drevnoj Kini otkriveno umeće pravljenja papira od konoplje, papir se sve do sredine devetnaestog veka izrađivao od konoplje, kada je otpočelo korišćenje drvene pulpe. Drveće je jeftinija sirovina, ali računato na period od 20 godina i istu površinu, konoplja će dati četiri puta više papira. Danas se samo specijalne vrste papira izrađuju od konoplje. Papir na bazi konoplje ima niz izuzetnih svojstava, veoma je pogodan za arhiviranje, korišćenje u slikarstvu i štampanje knjiga. Očekuje se da će učešće pulpe na bazi agroceluloznih sirovina, pri čemu kada je u pitanju proizvodnja najkvalitetnijeg papira konoplja zauzima značajno mesto, dostići 2010. godine 15% od ukupne proizvodnje pulpe koja se procenjuje na 480 miliona tona. Konoplja gajena bez dodataka herbicida i pesticida, a čije seme ima visok sadržaj: proteina (sadrži svih osam esencijalnih amino kiselina), nezasićenih masnih kiselina (prvenstveno linoleinska kiselina) i minerala, idealna je sirovina za proizvodnju zdrave hrane. Sličan tržišni potencijal imaju i farmaceutski i kozmetički preparati na bazi ulja i voskova konoplje. Lišće konoplje i nedozrelo seme, koji čine oko 16% biomase konoplje, kao i ostaci uljne pogače, idealne su sirovine za stočnu hranu. S obzirom na mnogobrojne primese semena, vlakna i pozdera, kao i mogućnost dobijanja dobrog prinosa bez korišćenja pesticida i herbicida, može se smatrati da će konoplja, zajedno sa pšenicom i sojom biti kultura XXI veka. Konoplja se koristi i za proizvodnju termoplastike. Konvencionalna plastika se karakteriše velikom Čvrstinom i otpornošću, ali nije lako biorazgradiva. Zabeleženo je da se korišćenje "STEX" sorte konoplje u mnogim tipovima biorazgradive plastike rezultiralo povećanju jačine ovih materijala. Primena konoplje Vlakna konoplje zahvaljujući izuzetnim svojstvima, kao što su: velika jaćina (stepen polimerizacije 2,5 - 3 puta veći nego kod pamuka), odsustvo statičnog naelektrisanja (mali površinski električni otpor), izuzetna sorpciona svojstva (brzo sorbuju vlagu, ali se brzo i suše), postojanost na dejstvo sunčeve svetlosti i procese pranja, predstavljaju odličnu sirovinu za izradu odevnih tkanina (za letnju i radnu odeću), dekorativnih tkanina, tkanina u domaćinstvo i niz tehničkih proizvoda. Prema sadašnjim prognozama, 2050. godine potrebe za Motofilnim štapelnim vlaknima dostići će nivo od 38 miliona tona, što u odnosu na realne mogućnosti proizvodnje pamuka u svetu pretpostavlja potrebu da se obezbedi između 15 i 20 miliona tona ovih vlakana (uglavnom prirodnih i hemijskih celuloznih). Konoplja bi mogla da bude jedan od značajnih izvora visokohidrofilnog vlakna za tekstilne i tehničke namene, a istovremeno značajan dodatak sirovinskim resursima za hemijsku industriju, hranu i energiju, kozmetiku i farmaceutiku. Da bi vlakna konoplje mogla da se prerađuju na savremenim mašinama za predenje, samostalno ili u mešavini sa drugim vlaknima, moraju biti čistija, kraća, finija i mekša. U tom smislu poseban značaj imaju novi postupci kotonizovanja: - ultrazvučni - ekspanzijom vodene pare - oksidacija u mokrom stanju i - hidrotermički tretman. Poslednja dostignuća u oblasti selekcije, proizvodnje i prerade proširila se u oblasti primene vlakana iz konoplje u oblasti odevnog tekstila i tekstila za domaćinstvo u sledećem smislu: - tkanine od 100% konoplje, ili u mešavini sa pamukom, svilom ili viskozom, od prozračnih do punih, - posteljina od 100% konoplje, - tepisi na bazi 100% konoplje, - džins odeća izrađena od konoplje, - odeća na bazi lana i konoplje, kao i njihovih mešavina, koja obezbeđuje izuzetan komfor, higijeničnost, zaštitu od UV-zračenja i odsustvo statičkog naelektrisanja, - odeća za sport i razonodu na bazi mešavine konoplja-juta, - obuća na bazi mešavine konoplja/lan, i sL

r.bog njihove velike površinske aktivnosti imaju visoku moć kvašenja* i ^robijanja između površina vunenih vlakana i nečistoće i na taj način ih odvajaju jedno od drugog. Osnovna karakteristika svih sredstava za pranje je što njihove molekule sadrže hidrofilni i hidrofobni deo. Hidrofilni deo molekula se ■■njentiše prema vodi, dok se hidrofobni deo orijentiše prema nečistoći :a taj način se okružene čestice nečistoće odvajaju od vune i prevode u stabilnu suspenziju, odnosno ukoliko su čestice nečistoće u tečnom stanju, u stabilnu emulziju. Suspendirane ili emulgirane nečistoće ostaju '* rastvoru banje sve do promene iste a ižimanjem i ispiranjem vune u zadnjoj kadi levijatana odstranjuju se skoro u potpunosti sa vune. Najstarije sredstvo za pranje vune je natrijumov ili kalijumov sapun koji se i danas upotrebljavaju, ali pored istih u sve većoj primeni su sintetička sredstva. Sredstva' za pranje vune mogu biti anjonaktivna ili nejonogena. tmpun je anjojnaktivno sredstvo, dok sintetičkih sredstava ove vrste ima mnogo koja se na tržištu pojavljuju pod različitim nazivima. Sapun je blago delujuće sredstvo i efikasno pere uz dodatak pomoćnih sredstava kalcinirane sode (Na;C03), ili potaše (KjCO.i). Sapun takođe uspešno pere i u kombinaciji sa sintetičkim sredstvima za pranje. Međutim, sapun pokazuje i nedostatke. Pre svega zahteva upotrebu meke vode bez sadržaja soli kalcijuma i magnezijuma. Ukoliko bi se pralo sapunom u tvrdoj vodi, nagradili bi se nerast-• orijivi i lepljivi sapuni kalcijuma i magnezijuma, koj4 bi se nataložili :ia vlakna i ista međusobno slepili. Kako se ovi sapuni ne mogu sa vlakana isprati, kao posledica bilo bi otežano predenje a obojeni tekstilni artikli ne bi imali postojano obojenje na trenje. Takođe pri pranju sapunom i u mekoj vodi, mogu se u izvesnoj meri stvarati sapuni kalcijuma i magnezijuma jer soli kalcijuma i magnezijuma pridolaze sa sjeravom vunom koja se pere. Nadalje, molekuli rastvora sapuna u vodi disociraju na jone i tom prilikom se stvaraju slobodni molekuli NaOH, koji kao jaka baza mogu deiovati negativno na vunu. Ukoliko se posle pranja sapunima vlakna ne isperu dobro od sapuna, pri sušenju se isti mogu raspadati uz oslobađanje slobodnih molekula NaOH koji bi na povećanoj temperaturi svakako delovali negativno na vunena vlakna. Vuna bi bila oštećena, ali bi se to moglo prime titi tek u kasnijim fazama prerade ili pri upotrebi gotovih tekstilnih artikala. Sapun se upotrebljava uglavnom 2,5—4°'n na težinu vune koja 5€ pere. Kalcinirana soda potpomaže efikasnost pranja sapunom, ali može i" negativno delovati jer hidrolizuje u vodenom rastvoru i tom prilikom se stvara NaOH koji može oštetiti vlakna, naročito ako se posle pranja ne isperu dobro. Međutim nagrađeni NaOH i50 Može se reći da je upotreba sapuna ekonomičnija, ali ako se ne raspolaže sa mekom vodom bolje je izbaciti sapun iz upotrebe jer svakih 1.000 [1] vode za svaki stepen nemačke tvrdoće talože približno 200 [mkg] sapuna koji nije efikasan u pranju i može biti štetan ukoliko se u obliku kalcijumovog ili magnezij urno vog sapuna nataloži na vlakna. Efikasno pranje vune se postiže pri protivstrujnom kretanju tj. banja za pranje se kreće suprotno od smera kretanja vune, pri čemu se sredstva i pomoćna sredstva za pranje dodaju kontinualno u banju odgovarajućih kada levijatana. Sveza voda stalno pridolazi u poslednju kadu gde se vrši ispiranje vune, dok iz prve kade, gde se vrši potapanje vune, otiče iskorišćena i masnoćom zasićena banja, koja se može sakupljati u poseban rezervoar i iz iste separator centrifugama izvući masnoću iz koje se daljim prečišćavanjem dobija lanolin i druge masne materije, koje se korisno upotrebljavaju u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. ; Po izdvajanju masnoća, otpadna voda sa sadržajem rastvorenih sapuna može se ponovo ubaciti u kade levijatana u kojima se vrši pranje, pa će se postići efikasnije pranje, ušteda u sredstvima za pranje i vuna će biti zaštićena od oštećenja. U ovim prvim dvema kadama za pranje (druga i treća kada) odstranjuju se masne materije koje se mogu lako osapuniti, pa je ovde od velikog značaja pravilno dodavanje sode. Obično se u, prvoj kadi za pranje (druga kada po redu u levijatanu) dodaje više sode^nego s,apuna ili bilo kog drugog sredstva za pranje, dok se u narednoj kadi ža pranje pridodaju više sredstva za pranje. U narednim kadama za pranje (eventualno peta kada u levijatanu) pridodaju se pretežno sredstva za; pranje koja dobro suspendiraju i emulgiraju strane materije odstranjene od vune. Dodavanje svih ovih sredstava, kao što je već naglašeno, mora biti kontinualno, jer ako se dodaju periodično, vuna neće biti ravnomerno prana. Pranje vune može biti u alkalnoj banji, neutralnoj i kiseloj banji. Najbolje bi bilo kada bi se vuna prala pri vrednosti za pH 4,9 koja predstavlja izoelektričnu tačku vune, međutim može se reći da su neškodljiva područja za pranje vune u oblasti pH 4—8.

reaguje sa mastima i masnim kiselinama iz vune i gradi sapune koji efikasno peru. Praksa je pokazala da stara banja, kada se iz nje odstrane nerastvorljivi sastojci, bolje pere vunu nego novo pripremljena banja sa svezom vodom. Prema tome, kalcinirana soda deluje korisno pri pranju, a njeno Štetno delovanje može se ublažiti ako se proces pranja vodi pravilno i ista se dodaje u količinama koje su potrebne (zavisno od tvrdoće vode i vrste vune) i ako se na kraju pranja izvrši detaljno ispiranje vune, a zbog veće sigurnosti izvrši još i kisela obrada slabim rastvorom sirćet-ne kiseline. Kalcinirana soda takođe prevodi rastvorljive soli kalcijuma i magnezijuma u nerastvorljive karbonate pa time odstranjuje nekarbonatnu tvrdoću vode, a ako se vuna pere u mekoj vodi, nedozvoljava povećanje tvrdoće vode u banji za pranje usled pridotaska soli kalcijuma i magnezijuma sa vunom koja se pere. Kalcinirana soda se prema potrebi dodaje u količini 0,5—2 [mkg/1] banje ali je preporučljivo da se ne pere na većoj temperaturi od 318,15 — 323,15 [K] (45—50°C) kako bi se vuna zaštitila od negativnog delo-vanja iste. Potaša ima isto delovanje kao kalcinirana soda. Amonijumhidroksid se takođe upotrebljava kao pomoćno sredstvo ali više za regulisanje pH vrednosti banje. Od elektrolita koji se dodaju da bi se sprečila disocijacija odrede nih sredstava za pranje i smanjio njihov utrošak, upotrebljavaju se obično glauberova so ili kuhinjska so. Sintetička sredstva koja se sve više upotrebljavaju za pranje vune ne pokazuju negativne osobine sapuna. Takođe dodatak ovih sredstava pri pranju sapunom odstranjuje u velikoj meri negativnosti koje se pojavljuju kada se pere samo sapunom. Ova sredstva fino dispergiraju skinuta onečišćenja kao i sam sapun, pa se vuna u zadnjoj kadi lepo ispere ne zadržavajući na sebi ostatke sapuna. Ukoliko se vuna pere samo sintetičkim sredstvima, dodaju se ista l—2 [mkg/1] banje, a ukoliko se pere u kombinaciji sa sapunom i sodom dodaju se u manjoj količini, dok se u banju prve i druge kade levijatana uopšte ne dodaju. Preporučuje se dodavanje ovih sredstava u banju za ispiranje 0.2 —0,3 [mkg/1], Čime se sprečava eventualno taloženje finih čestica onečišćenja ili sapuna na vlakna. Voda ima vrlo važnu ulogu u pranju. Od tvrdoće vode zavisiće dodavanje sredstava za pranje kao i metod pranja. Razlikujemo pranje vune u mekoj i tvrdoj vodi. Kod pranja u mekoj vodi uz upotrebu sapuna, uloga pomoćnih sredstava za pranje nije od takve važnosti kao pri pranju u tvrdoj vodi. Kod eventualne upotrebe vode tvrdoće 10 stepena nemaćke tvrdoće, koja inače za pranje ne odgovara, količine sapuna se zamenjuju pomoćnim i sintetičkim sredstvima za pranje, koja su postojana prema sastojcima tvrde vode. 151 Pranje vune u alkalnoj sredini je do danas najviše primenjivano i obavlja se uz dodatak sode. Pri tome se dodaju i anjonaktivna sredstva za pranjd koja vrlo efikasno peru u alkalnoj sredini (sapun ili sintetička sredstlva), ali se mora paziti da pH vrednost ne prekorači 11, sem u slučaju ako su pridodata nejonogena sredstva za pranje, kada se ne srne dozvoliti prekoračenje pH 11. Pranje vune u neutralnoj sredini se uspešno primenjuje kod vuna koje su malo zaprljane i koje su osetljive na spoljne agense. Tom prilikom dodaju se nejonogena sredstva za pranje na bazi polietilenoksida. Pranje vune u kiseloj sredini se obično obavlja pri pH 4,9 (izo-električno pranje) uz dodatak nejonogenog sredstva za pranje. Međutim pri ovakvom pranju ne-odstranjuje se masnoća efikasno a i kade bi morale biti otporne na dejstvo kisele banje, ali se vuna ne zafilcava i boja ostaje nepromenjena. Konačno jedinstven recept za pranje svih vuna ne bi se mogao dati jer je praksa pokazala svaka vrsta vune, naročito zbog različitosti sadržaja onečišćenja zahteva posebnu metodu pranja. Npr. australijska vuna se ne može prati kao novozelandska itd. Masne materije- iz vune se mogu odstraniti i pomoću sredstava za ekstrahiranje masnoće, ali u tem slučaju vuna pretrpi izvesna oštećenja što se jako odražava na kvalitet vune. Tabačka vuna koja sadrži ostatke krečn, mora se posebno tretirati pri pranju. Pre svega sa vlakana vune potrebno je odstraniti kreć Što se postiže obradom vune u banji koja sadrži 8% sone kiseline od 20° Bć izračunato na težinu vune. Posle 15 minuta se vrši kontrola na kiselost banje lakmus papirom. Ukoliko lakmus papir ostaje olav, dodaje se rastvor sone kiseline dok lakmus papir ne pocrveni. Posle toga se vuna dobro ispere pa se pere u neutralnoj banji ili u slabo kiseloj banji uz dodatak 2—5 [ml/l] sone kiseline od 20° Be. Pri tome se dodaju nejonogena sredstva za pranje. Na kraju možemo reći da metod pranja vune zavisi od: — porekla i vrste vune, — količine i vrste onečišćenja vune. — sastava vode za pranje tj. od tvrdoće vode, — sredstva za pranje sa kojim će se prati, — uređaja za pranje, broja kada i veličina kada i načina pokretanja vune kroz kade,

— temperature banje koja se može povećavati samo do određenih granica.
Granična površinska aktivnost i proces pranja Materije koje se nagomilavaju na jednoj graničnoj površini i ak-tivno se ponašaju, nazivaju se površinski aktivne materije. Granična površina npr. može biti: — između gasne i tečne faze, npr. vazduh/voda, — između tečne i tečne faze, npr. ulje/voda, — između Čvrste i tečne faze, npr. tekstilno vlakno/voda. U sistemu voda/sapun orijentisaće se hidrofobni delovi molekula sapuna ka vazđuhu na površini rastvora, a svojim hidrofilnim delovima ka vodi. Na ovaj način dolazi do orijentacije molekula i nastaje smanjenje površinskog napona na graničnoj površini voda/vazduh, Što omogućuje lakše kvašenje. Na graničnoj površini voda/sapun ili voda/mast, hidrofilni deo molekula rastvorenog aktivnog pomoćnog sredstva orijentiše se prema vodi a hidrofobni prema ulju, odnosno prema masti. Ovo dovodi do smanjenja napona na graničnim površinskim fazama pa je olakšan prelaz ulja ili masti (sa vlakna) u vodenu fazu. Na isti način odstranjuju se i delići drugih onečišćenja jer se hidrofobni deo molekula, površinski ak-

.nog sredstva, orijentiše prema delićima prijavštine' a hidrofilni pre-■j. vodi. S obzirom da postoji pokretanje tečnosti a i same vune pri ".nju, čestice prijavštine će biti ponete sa tekstilnog vlakna (vune) jer hidrofobni delovi molekula sredstva za pranje nose sa sobom. Na ovaj način se stvaraju stabilne suspenzije i emulzije. Kod pranja pri dodatku aktivnog sredstva (za pranje), prvo nas-smanjenje površinskog napona na graničnim površinama voda/vaz-izrneđu vode tj. banje i vazduha koji se nalazi na vlaknima vune, n je olakšano kvašenje odnosno prodiranje banje u materijal koji se ere (vunu), * Penušavost nije odlučujuća za sposobnost pranja jednog sredstva pranje, jer postoje sredstva koja jako penušaju ali imaju slabiju pranja. Ipak može se reći da pena olakšava proces pranja jer se njavšcina obično sakuplja u peni. Iz gornjeg objašnjenja proističe da dodatak alkalnih sredstava lije neophodan pri pranju. Danas postoje sredstva koja uspešno peru u v -.;tralnoj pa i u kiseloj sredini. Ipak neka sintetička sredstva zahtevaju ^.v'sne dodatke, Pranje sa alkalijama bazira takođe na snižavanju površinskog na-iona, a sem toga alkalije osapune masnoće i masne kiseline (mineralna :!ja ne osapunjuju), pa nagrađeni sapuni imaju dejstvo kako je preduJ .no objašnjeno, Ako bi se pralo sa katjonaktivntm sredstvima delići prijavštine bi snmali pozitivno naeiektrisanje. Kako je, pak, vlakno negativno naelek-irisaoo, dolazi do poteškoća oko skidanja čestica prijavštine, pa zbog :ogf. katjonaktivna sredstva ne dolaze u obzir za pranjej, - L' slučaju pranja sa sintetičkim aktivnim sredstvima mora se vo-"... računa o pH vrednosti banje. Ukoliko se upotrebi za pranje vune anjofiaktivno sredstvo i pere se sa njime u kiseloj sredini, vuna će biti naelektrisana pozitivno a čestice prijavštine negativno pa nećemo moći ODrati vunu. Ako peremo vunu sa katjonaktivnim sredstvom u kiseloj sredini, :-pod pH 3, biće i vlakna i čestice prijavštine pozitivno naelektrisane na će proces pranja biti moguć, ali neće biti ekonomičan. Kod upotrebe nejonogenih preparata za pranje pojava naelektrisanja je od manjeg '.'tnčaja za proces pranja, pa je pranje sa ovim sredstvima nezavisnije ,. pH vrednosti banje. SuSenje vune Mokra vuna ne srne stajati pa se posle pranja odstranjuje voda i - L .više vlada iz iste. Ovo se postiže ceđenjem koje se vrši između valja-- ?. po izlasku vune iz kade za ispiranje, i sušenjem koje odmah usleđuje J specijalnim sušarama. Sušenju se poklanja posebna pažnja kako ne bi došlo do pogoršanja kvaliteta vune. Vuna se ne srne presušiti i iz nje ne bi trebalo ■ istraniti i vlagu koju ona normalno uvek sadrži i koja je zavisna ,od ;*žnosti vazduha a donekle i od temperature vazduha. Svako presušivanje vune dovodi do nepotrebnog trošenja toplotne energije i do pogoršanja osobina vune koja postaje krta i lomljiva. Sadržaj vlage u v u n i p o s l e S u š e n j a t r e b a d oko i10%, ali ne barem a z n o s i manje od 9°/o. U opranoj vuni voda se nalazi na površini vlakana, između istih u pramenovima i u samim vlaknima. Voda koja se nalazi na spoljnoj površini vlakana može se odstraniti isisavanjem, centrifugiranjem i ižima-njem tj. ceđenjem između valjaka rod određenim pritiskom. Ovaj zadnji način se obično i sprovodi u kontinualnom procesu pranja. Odstranjivanje celokupne količine vode sušenjem zagrejanim vaz-duhom nije preporučljivo jer se negativno odražava na kvalitet vune, a sem toga i koštalo bi mnogo više, čak i do 100 puta više. Znači sušenje vune će biti ekonomičnije i vuna će biti zaštićenija od oštećenja ako se ceđenjem odstrani u većoj meri površinska voda. Sušenje se sastoji u obradi vlažne vune vrućim vazduhom pod određenim uslovima, koji se predhodno zagreje provođenjem istog preko specijalnog grejnog tela (kalorifera), koji se neprekidno zagreva pregre-janom ili zasićenom parom. Pri tome se u kontinualnom sušenju vuna kreće, ali se zagrejani vazduh kreće intenzivnije prolazeći kroz vunu i odnoseći sa nje vlažnost. Turbulentno kretanje vazduha bi efikasnije sušilo vunu, ali se takvo kretanje ne srne dozvoliti jer bi se vlažna vuna zafilcavala. Vazduh se preko kalorifera zagreva do umerene temperature 323,15 —343,15 [K] (50—70°C) kako ne bi došlo do pregrevanja i termičkog oštećenja vune. Ukoliko je vazduh za sušenje vlažniji, temperatura zagrevanja is-stog može biti nešto veća. Važno je napomenuti da suv i vruć vazduh deluje negativno naročito na suva vlakna. Uređaji za sušenje (sušare) mogu biti konstruisane na različite načine sa različitim pravcem i smerom kretanja vrućeg vazduha u odnosu na kretanje vune kroz sušaru. Transportovanje vune kroz sušaru je različito kod različitih tipova sušara ali isto mora takođe biti mirno da ne bi dolazilo do zamršavanja i zafilcavanja pramenova vune, Vruć vazduh može imati isti pravac i smer kretanja kao vuna i pri tome bi bio slučaj istosmernog sušenja. Ukoliko se vruć vazduh u odnosu na kretanje vune kreće suprotnim smerom, bio bi slučaj supro-tnosmemog sušenja. Ukoliko se pak vazduh kreće upravo na pravac kretanja vune, bio bi slučaj sušenja sa upravnim protokom vazduha. Kod modernih sušara Slike 147 — Prikaz smerova kretanja lp,.n ;p komhinnvano suvune i ^esto je komrjinovano su vazduha pri sušenju vune. fciosmerno protnosmerno i upravno krelanje i'ai. suprotnosmernu kruianj« (b), kretanje vazduha, pa se u upravno kretanje (c). supi'utnusrmnno upravno .-avari vazduh kreće po nekretanje (d>

K

4

64

f c o 7. a v o j n i c i i i m a m o s l u č a jsuprotnosmemim a j s u š e n j a s spiralnim

kretanjem vrućeg vazduha. Kretanje vazduha u sušarama se postiže potisnim ventilatorima, kod slučaja produvavanja (potiskivanja) vazduha, i usisnim eksh^ustorima kod slučaja izvlačenja (usisavanja) vazduha, ili kombinacijom oba uređaja. _ Kod istosmernog sušenja imali bismo slučaj da najtopliji ;i naj-suvlji vazduh dolazi u kontakt sa najvlažnijom vunom, da pri kraju sušenja dolazi vuna u kontakt sa ohlađenim i vlagom zasićenim vazdu-hom i vuna bi bila zaštićena od toplotnog oštećenja, ali postupak m bi bio dovoljno ekonomičan, jer ohlađeni i vlagom zasićeni vazduh ne bi mogao da odstranjuje efikasno vlagu iz vune, Čak i ako bi se usputno ponovo zagrevao. Kod suprotnosmernog sušenja, što je najčešće i primenjeni postupak, imamo slučaj da zagrejani i suvi vazduh dolazi najpre u kontakt sa skoro osušenom vunom pa može doći do presušivanja vune,'čak i do termičkog oštećenja ako bi vazduh bio jako zagrejan. Iz tog razloga liri ovakvom sušenju se upotrebljava umerena temperatura, ali je samo sušenje efikasno i obavi se za kratko vreme. / Ukoliko bi vazduh na početku pri dodiru sa vunom imao sasvim umerenu temperaturu a u kasnijem svom toku veću, onda bi to bilo idealno izvedeno sušenje. Pribegavajući ovome došlo se do konstrukcije sušara sa suprotnosmemim i upravnim kretanjem vazduha sa suprotnosmemim spiralnim kretanjem. Na svom putu, vazduh se preko kalorifera sve više zagreva, pa nijvreliji vazduh dolazi u kontakt sa najvlažnijom vunom. U praksi se najviše upotrebljavaju sušare sa kosim bubnjem, etažne sušare, i sušare sa perforiranim bubnjevima. Na si, 148. prikazana je sematski sušara sa kosim bubnjem. Ventilator pri dnu sušare potiskuje hladan vazduh preko kalorifera i zagrejani vazduh dalje u sušaru. Gornji ventilator (ekshaustor) isisava zasićen vazduh iz sušare i izbacuje ga u atmosferu. Strujanje vazduha koje čine oba ventilatora ima suprotan smer od smera krctanja vune kroz sušaru. Vuna se dovodi u koso postavljeni bubanj sušare preko dovodne beskrajne trake. Kosi bubanj ima sitasti omotač na kome se sa unutrašnje

je to na slici prikazano, i ne spadaju sa istih pri transportovanju. Obično je za svaki bubanj predviđen po jedan ventilator.

Sliku \ M — Sušara sa pertoriranim bubnjevima. Kaloriferi (l), transportne trake (2), perforirani bubnjevi (3) Vazduh se najpre zagreva pri dnu sušare kaloriferom, prolazi kroz .unu i oduzima joj vlagu, ponovo se zagreva preko gornjeg kalorifera, i.:azi L I komoru prolazeći po drugi put kroz vunu, Pre ulaska u sušaru, vuna mora biti dobro oceđena između valjaka, protivnom padala bi sa sitastih bubnjeva pri transportovanju iste roz sušaru. - Karbonizacija vune Kada i posle pranja, vuna sadrži biljne primese (ćićak, slama i ."i nije moguće iste odstraniti mehaničkim obradama, podvrgava . ^arbonizaciji i to odmah posle pranja i ceđenja. (0 mehaničkom odstranjivanju biljnih primesa bilo je govora kod dobijanja vune iz vunenih otpadaka). Međutim, ne treba shvatiti da je neophodno potrebno uvek vršiti - ■ rbonizaciju. U mnogo slučajeva, vuna se dalje prerađuje pa se tek u ..■oliku tkanina podvrgava karbonizaciji, naročito kada su biljne primese zastupljene u manjoj količini i njihovo prisustvo neće remetiti jobićajenu preradu iste. Karbonizacijom se odstranjuju biljne primese u potpunosti, ali . ^. tom prilikom i vunena vlakna oštećuju u izvesnoj meri, pa je i iz ^vog razloga treba izbegavati kad god je to moguće. Posle karbonizacije vuna pokazuje oštriji opip, manju jačinu i smanjenu elastičnost, i zadobija žućkasto obojenje, Karbonizacija je u stvari hemijski proces razgradnje celuloze (pre-■. ocenje iste u hidrocelulozu) biljnih čestica, đejstvom određenih agenasa pri određenim uslovima, pa se ove razore postajući lako mrvljive u prah koji se lako mehanički istrese. Razlikuje se suva i mokra karbonizacija. Kod suve karbonizacije se vrši obrada vune gasovitim hlorovž-conikom u sredini vodene pare. Ovaj postupak zahteva skupe uređaje pa se retko upotrebljava. Kod mokre karbonizacije se vrši obrada (kvašenje) vune rastvorom sumporne kiseline od 3 stepena Be ili rastvorom aluminijum hlo-rida (AlCLj-6H 30) od 6 stepena Be. Da bi se kvašenje vune bolje i rav-nomernije izvršilo (odnosno kvašenje biljnih čestica) dodaje se pome-nutim rastvorima i aktivno sredstvo za kvašenje u kiseloj sredini. Ipak, Češće se primenjuje postupak sa sumpornom kiselinom koji se u celosti sastoji u sledećem: Pri kvašenju se vuna zadržava u rastvoru sumporne kiseline 20 — 25 [min]. Posle toga vrši se ceđenje vune, obično u kontinualnom procesu, između valjaka, a u diskontinualnom procesu u centrifugi. Zatim usleđuje topla obrada u sušari zagrejanoj na 383,15 [K] (110°C) u vremenu od 10 do 15 [min]. Posle ove obrade vrši se istresanje (otprašivanje) vune u najuobičajenim uređajima za otprašivanje ili u vuk isprašivaču. Da bi se izvršila neutralizacija zaostale sumporne kiseline na vlaknima, vrši se odmah posle otprašivanja obrada vune rastvorom sode od 2°Be na hladno, pa se posle toga pristupa ispiranju vune čistom vodom, ceđenju i uobičajenom sušenju. Uređaj za obradu vune rastvorom sumporne kiseline u kontinualnom procesu podseća svojim izgledom na kadu levijatana za pranje vune. RAZVRSTAVANJE VUNE U TRGOVINI Razvrstavanje vune u trgovini može biti sa raznih tačaka gledišta: Prema poreklu: La Plata vuna, kapska vuna, australijska vuna, novozelandska vuna, španska vuna, italijanska vuna itd. Prema delu tela ovce: vuna sa pleća, vuna sa bokova, vuna sa strane vrata, vuna sa leđa i gornjeg dela vrata, vuna sa butova i donjeg dela vrata, vuna sa grudi, vuna sa glave, vuna sa trbuha itd. Prema starosti i polu životinja: ovčja vuna, ovnovska vuna, jarina, vuna sa Šiljeza. Prema rasi ovaca: Merino, Crossbred, Cheviot itd. Prema načinu dobijanja: runska vuna, tabačka vuna, vuneni regenerat itd. Prema nameni u tekstilnoj industriji: vlačarska vuna, češljarska vuna, vuna za tepihe itd. Prema sadržaju masnoće i nečistoće: sjerava neprana vuna, kupana vuna na ovci, industrijski prana sa sadržajem masnoće 1,5%, vuna ekstrahirana,. čičkava vuna itd. Prema vrsti vlakana: puhasta, prelazna, osjasta. Prema finoći: fina vuna, srednje fina, gruba vuna, loša vuna.

Slika 148 — Sušara sa kosim bubnjem. Dovodna traka (<•), odvodna traka (I). ventilator (a), kalorifer (b), ventilator ekshaustor fc), sitasti omotač bubnja sa šiljcima (d)
strane nalazi veći broj čeličnih siljaka koji <u pravilno raspoređeni. Šiljci zahvataju pramenove vlažne vune i obr-innjcm bubnja ođizi.i ili iinvKn p„ ko*,!.) punuiji. Kml pnimninvi '\n-.\*\ u gornji položaj otkače sc od šiljaka i padaju vcrtlkulhu naniže tlu mi mih šiljaka na donjem delu cilindra, koji ih opet zahvate i odižu u vis po kosoj putanji. Ovo se naizmenično ponavlja sve dok pramenovi ne izađu iz sušare, odnosno iz kosog bubnja. Kod sušenja vune u ovakvoj sušari, proces je kontinualan i efikasan, ali nije preporučljivo sušenje fine vune jer hod kretanja vune nije iniran pa dolazi do zafilcavanja. Prema tome ovakve sušare bi se mogle koristiti za grublje vune.

Slika 149 — Etažna suSara. Vntilator (I), kalorifer (2), etaže (a ,b, c, d, e), ventilator ekshaustor (3), predgrejać vune (4) Kod etažne sušare (si. 149) je hod prolaska vune mnogo mirniji pa je ova sušara pogodna za sušenje i finih vuna. Broj etaža može biti različit. Na slici je prikazana sušara sa 5 etaža. Vlažna vuna pridolazi na najvišlju etažu, dok najniža etaža, na kojoj se sušenje završava, izbacuje vunu iz komore sušare. Kretanje vrućeg vazduha i kod ove sušare se postiže jednim potisnim ventilatorom i ekshaustorima. Izbacujući zasićen vazduh, ali još uvek topao, ekshaustori potiskuju isti do uređaja za predgrevanje vune čime se postiže efikasnije sušenje. Dovod vlažne vune do najviše etaže vrši koso postavljena beskrajna traka sa igličastim poljem. Treća vrsta sušare prikazana je sematski na si. 150.. To je sušara sa sitastim bubnjevima koji lagano rotiraju u komori sušare. Bubnjeva može biti u komori i više, ali se obično povezuju po dva. Sušenje je vrlo efikasno i vuna se osuši za 1—2 (min), ali ova sušara više odgovara za grublju vunu. Vruć vazduh se pokreće kroz sušaru jakim ventilatorima sa jakom moći usisavanja, pa pramenovi vune naležu na si-taste bubnjeve, kako

K

4

65

Prema vremenskom razmaku striga: jednogodišnji strig, dvogodišnji strig, šestomesečni, zimski i letnji strig itd. Prema celini runa: neočišćeno (neokrajčano), delimično okrajčano, neraskinuto, raskinuto. Prema dužini vlakana: kratkoŠtapelna, srednještapelna i dugošta-pelna vuna.

K

4

66

Kod naše domaće vune prema propisima JUS-a razlikuje se vuna

p r e m a v r e m e n u s t r i g a : n o rrazmakui od t r imeseci; prvi u m a l n s 12 g

Trenutno se u Jugoslaviji prerađuje vuna oko 30.000 tona godišnje, dok svetska proizvodnja vune iznosi oko 1,8 miliona tona godišnje. Svetski proizvođači vune Najveći svetski proizvođači plemenite vune su AUSTRALIJA i NOVI ZELAND i zajedno daju 1/3 svetske proizvodnje. Drugi proizvođači u Opadajućem redosledu po količini su Sovjetski Savez, Argentina. Južna Afrika (Kapska vuna), SAD, Urugvaj (La Plata vuna). Velika Britanija, Indija sa Pakistanom, španija, Kina, Turska, Brazil, Čile. Francuska, Italija, Jugoslavija, Rumunija, Iran, Bugarska, Irak, Irska, Ne-mačka, Avganistan. 1.2.1,2. KOZJA DLAKA (KOZINA, KOSTRET) Postoje nekoliko rasa koza, čije se dlake zbog njihove finoće i zna čaja za tekstilnu industriju označavaju kao vuna. Tu spadaju uglavnom' angorska, kašmirska i tibetska ko^ za. Balkanske i naše domaće koze, Čiji je broj u našoj zemlji smanjen posle drugog svetskoe rata na najmanju meru, daju vrlo gruba, prava vlakna, koja nemaju dobre osobine, pa se od njih mogu izrađivati grublje tkanine — zastirači. Boja kozine balkanskih i uopšte evropskih koza može biti bela, žućkasta ili mrko-crna. Deb'jina vlakana može biti i 0,1 [mm] dok im je dužina do 20 [cm]. Međutim, ukoliko koza živi slobodno, daje preko zime finije osnovne puhaste dlake koje se jedva razlikuju od vune. Ipak nešto su tvrđe i pokazuju veći sjaj. Debljina ovih puhastih dlaka iznosi oko 15 [u.m]. U proleće ova vlakna ispadaju pa se mogu sa koza skinuti čupanjem ili isčešljavanjem, Ista se mogu upotrebiti u mešavini sa vunom, Na si. 151 dat je uzdužni izgled puhastog vlakna (A) i grubljeg vlakna (B) kao i izgled poprečnih preseka (C). 1.2.1.3. MOHER Moher vlakna potiču od angorske koze koja je nazvana po turskoj pokrajini Angori, gde se uspešno gaji. Danas se ova koza gaji i u Americi, Južnoj Africi, Australiji i Sovjetskom Savezu. Koza živi u siobodi u velikim krdima. Pri jednogodišnjem strigu dobija se sa jedna koze oko 2 [kg] vune. Dlake su valovite, dugačke 15 — 30 [cm], debele 30 — 60 [u m], mekane su i glatke, svilasto sjajne, po boji žućkasto bele, rede si\e ili mrke bolje. Međutim, boja može biti zaprljana, čak i crna. Beo inoher ima najveću vrednost, Krljušti su slabije izražene, pa je otuda vlakno glatko i sjajno. Poneka krljušt obavija celo vlakno ali su obično krljušti razbacane be/,
II

strig 18 meseci, drugi strig avgusta ili septembra a zapravo 4 meseca posle normalnog ili prvog striga, treći strig do 4 meseca posle drugog striga, 2/3 striga do 8 meseci posle prvog redovnog striga u proleće. f UTVRĐIVANJE KVALITETA VUNE Utvrđivanje kvaliteta vune kao i provera kvaliteta vrši se prema propisima JUS-a, organoleptički — vizuelno i laboratorijskim ispitivanjem. Organoleptičkim ispitivanjem se utvrđuje: — poreklo, vrsta i tip vune, — stil vune (opšti utisak o svim osobinama vune), — stepen finoće, dužina vlakana, čvrstoća, jačina, sadržaj oslabljenih vlakana, procenat tendera, — boja vune, sadržaj biljnih primesa i drugih nečistoća, ispravnost pakovanja, stanje ambalaže, oštećenost bala. Laboratorijskim ispitivanjem se utvrđuje: — randman vune, finoća vlakana (srednja finoća, standardna devijacija} stepen finoće), — dužina vlakana, kovrdžavost, vrsta i oblik krljušti, oblik prese-ka vlakana, jačina, izduženje do prekida, elastičnost, oštećenje vlakana itd. UPOTREBA VUNE Zahvaljujući svojim visokovrednim osobinama vuna nalazi višestranu primenu. Međutim, zbog njene visoke cene upotrebljava se danas više u izradi vrednijih artikala za izradu tkanina za odevanje, za izradu irikotažerskih artikala, za izradu vrednijih prekrivača i tepiha. Takođe zbog visoke cene vune prerađuje se u većim količinama u mešavini sa drugim vlaknima. Velike količine vune se upotrebljavaju za izradu kvalitetnog filca za razne potrebe. Kratkovlaknasta vuna ili vuna od otpadaka upotrebljava se i za punjenje nameitaja kao i dušeka, dok se odpadak vune u obliku prašine upotrebljava za izradu toplotnoizolacionog materijala. Ukratko rečeno svako vlakno vune, bez razlike na dužinu i uopšte na kvalitet, može se svrsishodno upotrebiti. Vuna se uspešno prerađuje u pređu po sistemu vlačenja i po sistemu češljanja. VlaČena pređa se uglavnom upotrebljava za izradu tkanina koje će se valjati (zafilcavati), dok se od Češljane pređe izrađuju prvorazredne tkanine i pletenine za odevanje. Hemijska vlakna su potisnula vunu samo u izradi određenih artikala, ali u pogledu izrade tkanina za odevanje vuna ima važnu ulogu. 160

ići

Vi!

\I 6

/vi

f r
i—

A
r

\

Slika 151 — Mikroskopski izaleć-kozje dlake. Uzdužni izgled puha-slog vlakna (A), grubljeg vlakna* (B), poprečni presek (C)

5 §

ikakvog pravilnog reda. Grublje dlake mogu imati srž, Gornji kraj vlakna je gladak i oštar. Mikroskopski izgled' moher vlakana kao. i izgled poprečnog presek?. je dat na si. 152. Finoća vlakana je dobra do Četvrte godine starosti koza. Docnije su sve" grublje da se moher sa koza vfarih 7 godina potovo ne može m ■^potrebiti jer debljina može iznosili do 150 [p-m]. Moher nije sklon zafrkavanju, pa je pogodan za izradu češljane pređe, odnosno za izra Ju pliša, veštačkog krzna itd. Najbolji moher se dobija iz Tur ske i prodaje se po raznim stepe nima finoće ili nesortiran. Odlikuje se izvanrednom mekoćom i le pim sjajem. Moher iz Amerike i Ju .me Afrike striže se dva puta godišnje, pa su vlakna kraća i nemaju mekoću turskog mohera. Sem toga veći broj vlakana se teško boji. Repriza za moher iznosi 13%. Slika 152 — Mikroskopski izgled vlakna mohera. Po Poznati kvaliteti turskog mohera su: Fine, dužini (A), poprečni presek Castambul, Bevbarar, Fa-ir Aver čije (B) karakteristike dajemo u tabelarnom pregledu: Dui ; na u mm Deb'.iina u [ !>m] S j a j Jednokamernost Čist-oća 3o;a O D 1 ^ 152,5—205 152,5—178 203—254 190.3— 63,542.25 228.5 31,75 dosta dobar 42,25 10 vrlo veliki veliki TABELA srednja dosta dostadobra dobra vrlo ćist dobra dobar ćist vrlo čist dosta mek dobraa vrlo dobra sveti dosta ćist vrlo mek mek

PREGLED KVALITETA TURSKOG MOHERA NAZIV KVALITETA FINE CASTAMBUL BEYBARAR FAIR AVER . 26 [ nm]. Po svojoj površini imaju izražene krljušti ali tako da jedna krljušt obavija celo vlakno (si. 153). Puhasta vlakna se Čupaju ili isčeš-Ijavaju sa koze u proleće i ista su obično bela, ali mogu biti delimično siva i sivo-crna. Međutim, pored puhastih dlaka koza daje i prava, kruta, dugačka i gruba vlakna, čija debljina iznosi 60 — 90 [ nm]) a dužina do 14 [cm], koja pričinjavaju veliku poteškoću pri odvajanju pu-haste dlake. Artikli izrađeni od puhastih vlakana su laki i veoma topli. Kašmirska vuna se prerađuje i u mešavini sa vunom i to uglavnom za izradu Šalova. Nedostatak kašmirske vune je mala elastičnost. Posle gužvanja oporavljanje vlakana je sporo. Veoma su osetljiva na alkalije, čak i na natrijumkarbonat kao i na kiseline. Napadaju je bakterije u alkalnoj sredini, pa se zbog toga u završnoj obradi obrađuju artikli sirćetnotn kiselinom. Kašmirska vuna se takođe upotrebljava za izradu odeće visokog kvaliteta i artikli su obeleženi izrazom »Pure Cashmere«, za razliku od falsifikata koji su izrađeni od najfinije ovčje vune. Vuna koja se dobija sa koza iz Tibeta nije tako fina kao kašmirska vuna, pa zaostaje po kvalitetu, U klasa: Dužina 3 — 6 [cm], potpuno bela, nezafilcana i bez stranih primesa. III klasa: Dužina do 3 [cm], potpuno bela, nezafilcana i bez stranih primesa. y Zatim se razlikuje na tržištu: Filc I: čist i bez stranih primesa. Filc II: zaprljan prosečan sa sadržajem čestica slame, sena i si. i.2.1.6. KAMILJA DLAKA (VUNA) Dobija se od jednogrbe i dvo-grbe kamile. Telo kamile je pokriveno dvojakom dlakom, jedna se tretira kao vuna jer je veoma fina (14—28uim) i dugačka do 10 cm. Kovrdžava jc, žuta, crvenkasta ili mrka po boji. Druga vrsta koja se tretira kao dlaka je gruba (do 75u-m) i dugačka je samo 5—6 [cm]. Nije kovrdžava. Kamilja dlaka se upotrebljava čista ili pomešana sa vunom za izradu ćebadi, tkanina za zimske kapute itd, Karakteristika tkanina je što su lake i tople. Slika 153 — Mikroskopski Vlakna kamilje vune nemaju srž, po izgled kamilje dlake. Puhasto vlakno (A), grubo dužini su prugasta. Obavijena su cilindričnim, vlakno (B), poprečni presek po ivici slabo nazubljenim i jedva vidljivim (C) krljuŠtima. Kod dlaka koje su osjaste razlikuje se srž (sL 155). Poprečni presek vlakana je kružni ili ovalni. U porodici kamila spadaju i životinje: Lama, Alpaka, Vikunja i Guanako Čija se dlaka takođe upotrebljava u tekstilnoj industriji, a poznata je pod nazivom: lama, alpaka, vikunja i guanako vuna. 1.2.1.7. LAMA VUNA Dobija se od životinje lame koja živi u stepama Bolivije i Perua. To je domaća životinja veličine jelena. Daje vlakna crna, bela, sivo mrka ili crvenkasta. Vlakna su duga ali prilično tvrda pa se upotrebljavaju za izradu grubljih tkanina. Puhasta vlakna su debela 20 — 30 [irni], međutim, kod grubljih vlakana debljina iznosi i do 150 [u,m]. Krljušti su jedva vidljive. Grublja vlakna imaju isprekidanu srž. Pigmentne materije koje daju obojenje vlaknu, nalaze se u centralnom delu vlakna. 1.2.1.8. ALPAKA VUNA Dobija se od domaće životinje alpake koja se najviše gaji u Peruu i Čileu. Vuna je bela, crvenkasta, mrka ili mrko-crvena. Dosta je zaprljana, Godišnje životinja daje 3 do 4 [kg] vune, čija su vlakna duga 15—25 cm a debela 10—20—(30) [ u-m]. Prilično su prava ali su meka-i imaju svilast sjaj. Upotrebljavaju se u mešavini sa kamiljom dlakom i;i sa ovčjom vunom za izradu tkanina. Finija vlakna su bez srži i obavijena su krljuŠtima cilindričnog oblika po ivici malo nazubljenim, dok se kod grubljih vlakana pojavljuje, srž. Debljina ovih vlakana iznosi 35 — 70 fj> m). Pigmentne materije su raspoređene kao prsten, pa ih u spoljnjem i unutrašnjem središnom delu,* vlakna ima manje. Kod finih vlakana krljušti su jedva primetne.

!.:,;.4. KAŠMIRSKA VUNA Kašmirska vuna se dobija od kašmirske koze čija je postojbina Tibet. Koza živi na padinama Himalaja, Koze se gaje kao domaće životinje u Kašmiru i Tibetu, ipak koza iz Kašmira daje finija vlakna od '■;ojih se izrađuju poznati kašmirski Šalovi. Koza daje puhasta vlakna, godišnje 300 —500 [mkg] koje se odlikuju izvanrednom finoćom. Mogu biti dugačke do 9 [cm] i debele 8 — 1.2.1.5, ANGORSKA VUNA

dobra mek

kašmirske vune. Zečja dlaka se dobija od divljeg i pitomog izgled vlakna (A), gruba zeca. Oba imaju puhas-tu i osjastu dlaku. Divlji Puhasta(B), poprečni presek vlakna zec ima dlaku žućkasto-mrke do sive boje. (C) Dlaka je pogodna za valjanje. Pitomi zec daje dlaku bele i sive do crne boje, Dugačka je 3 do 4 [cm] i debela 20 [nm]. Prilično je mekana. Zečja dlaka je cenjena za izradu šešira, ali se može mešati sa pamukom i vunom, pa se od dobijene pređe izrađuju tkanine za ženske haljine. Naročitu vrstu dlake daje angorski zec koja je poznata pod na-rivom »angorska vuna«. Angorski zec potiče iz Angore. Daje dugu, vrlo finu i puhastu dlaku u količini do 0,5 [kg] godišnje. Dlaka se skida šišanjem, čupanjem ili isčešljavanjem. Fina dlaka angorske vune je debela 12 — 14 [ u m ] i poseduje uljno masnu površinu. Lako se naelektriše statičkim elektricitetom, pa reumatičari nose rado veš od ovih vlakana. Dužina ovih vlakana iznosi do 12 [cm]. Posmatrana preko mikroskopa pokazuju ova vlakna izgled dat na si. 154. U grubljim vlaknima se vide sržne ćelije, karakteristično za ova vlakna u obliku perii poredanih u 1 do 4 reda. Krljušti imaju oblik nepravilnog crepa na krovu kuća. Osim finih vlakana angorski zec daje i grublje, osjaste dlake debljine 34 — 45 ( ura). Poprečni presek vlakna je ovalan, ali može biti i pravougaon. Angorska vuna je vrlo laka i tkanine izrađene od nje su za upola pa i više lakše od tkanina izrađenih od ovčje vune. Upotrebljava se sama ili u mešavini sa vunom. Naročito se Slika 154,— Mikroskopski upotrebljava za izradu toplih triko.tažerskih izgled vlakana angorske artikala (rukavica, pulovera, šalova itd.). vune. Puhasto vakno (A), Angorska vuna se sortira takođe pa razlikujemo grubo vlakno (B), poprečni presek (C) sledeće kvalitete: I klasa: Dužina preko 6 [cm] potpuno bela nezafilcana i bez stranih primesa.

Slika 153 — Mikroskopski

11*

163

1.2.1.9. VIKUNJA VUNA Dobija se od životinje vikunje koja živi u Peruu, Boliviji i Južnom Ekvadoru. Vuna joj je na gorniem delu tela crvenkasto-žma, mrka ili oma, a na drugom delu tela svetlije boje. Vlakna pokazuju lep sjaj, dugačka su 3 — 8 [cm] t debela 10 — 20 [um]. Vikunja vuna se upotrebljava za izradu skupocenih prekrivača : trikotažerskih artikala. Krljušti su poptuno cilindrične. Grublja vlakna su bela i imaju srž. ! 2.1.10. GUANAKO VUNA Dobija se od životinje guanako koja živi na visoravnima Anda i na Patagonskim ravnicama. Gornji deo tela je pokriven mrko-crvenkastim vlaknima, dok donji deo tein nosi bela vlakna. Vlakna na glavi su crne boje. Vlakna su meka i dugačka 10— 12 [cm]. Obično se prerađuju u mešavini sa alpaka vunom. 1.2.1.11. KONJSKA DLAKA U trgovini dolazi kao dlaka sa repa i sa grive. Može bici različite dužine pa se sortira na dužine 10—20; 20—45 i preko 45 [cm]. Dlaka sa

11*

163

:,pa dostiže dužinu i do 87 [cm]. Debljina dlake je 80—100 [dml ■H.gu om bele, mrke, crne ili sive boje. Crne i bele dlake su vrednije. Upotrebljava se za izradu sita-tkanine za krojački pribor. r i M . GOVEDA DLAKA . Dobija se čupanjem ili šišanjem krava. I pored velike krutosti m^e se upotrebni u industriji filca. Finija vlakna se mogu upotrebni 1 sa radu ređ e * ? , u "lavini sa vunom za izradu tepiha. Goveđa dlaka K se dooro valja (zafilcava), : 2 SVILE (FIBROINSKA VLAKNA) \ Svile su sekreti izlučene materije iz tela životinja i po svojoj du-i moj strukturi, fizičkim osobinama, a donekle i hemijskim osobinama razlikuju se od dlaka. U ovu vrstu vlakana spadaju: pitoma svi-'••. c:iv!-ie »tusa« svile, morska svila, paukova svila i svila od mrava u značaja za tekstilnu industriju je pitoma svila i to za izradu odre-đemn artikala, jer je u izradi mnogih artikala potisnuta upotrebom ■emijskih vlakana. Svetska proizvodnja svile pokriva samo 0 2% od :.Kupne količine tekstilnih sirovina koje prerađuje tekstilna industrija ■ J rerna lome svile nemaju kvantitativan značaj. 1.2.2.1. PITOMA SVTT.A Pitomu svilu daje sviloprelja »Bombyx mori«, čija je postojbina Kina gde je bila poznata još pre 5-000 godina. Danas se sviloprelja »Bombyx mori« gaji i u Evropi i to u onim zemljama koje gravitiraju 5redozemnom moru. Međutim he-mijska vlakna je zamenjuju u izradi niz tekstilnih artikala koji su se ranije izrađivali od svile, pa njena Sh.<a 156 - Leptir Bombyx mori proizvodnja opada. Več danas se svila tretira kao luksuzno vlakno prilično je skupo) za izradu svilenih čarapa i poznatog kineskog krepa. Gajenje svilobube »Bombyx mori« Leptirića »Bombyx mori« položi 300—500 jaja a zatim ugine. Jaja se Dakuju u specijalne kutije i čuvaju 5—6 meseci, u početku pri normalnoj temperaturi a zatim na 283,15—285,15 [K) (10—12°C), u zimsko -vreme na 275,15—277,15 [K] (2—4°C). U proleće kada beli dud počne da olistava, vrši se oživljavanje plo-'da u jajima. Prostorije moraju biti potpuno čiste i dezinfikovane sumpor dioksidom ili Lizolom. Oživljavanje ploda počinje na temperaturi 283,15—285,15 [K] (10— 12đC). Temperatura se zatim podiže na 295,15—296,15 [K] (22—23°C). Vlažnost vazduha mora biti određena. U početku je zastupljena 70°''. 166 relativna vlažnost. Kroz 2—3 dana počinju larve da izlaze. Relativna vlažnost vazduha se povećava na 75% a temperatura koja se održava u prostorijama iznosi 291,15 —293,15 [K] (18—20°C). Ukoliko ne postoji uređaj za klimatiziranje, prostorija, održavanje relativne vlažnosti se postiže kvašenjem zidova ili sipanjem vode u široke plitke sudove razastrte po podu prostorije. Larve su jedva dugačke 3 [mm]. Iznad samih kutijica sa jajima postavi se mreža sa sitno iseckanim dudovim lišćem na koje larve prelaze da bi se hranile. Lišće sa larvama se prenosi u drugo odelenje koje takođe mora biti čisto, sa određenom temperaturom i vlagom. Lišće se menja 2—3 puta dnevno, na taj način što se preko starog lišća postavlja mreža sa novim lišćem, pa larve pređu same na njega. Staro lišće se izbacuje. Nekoliko dana kasnije, kada su se larve razvile u gu-senicu, lišće se ne secka, već se stavlja celo dudovo Ušće. Gusenica naglo raste i presvlači svoju košuljicu petog, desetog, šesnaestog i dvadeset trećeg dana. Posle 30 dana buba dostigne toliko razviće da je 50.000 puta teža od larve, a njena dužina iznosi 8—10 [cm], Što znači da se povećala za oko 30 puta. Kada nastupi trideset i drugi dan u odgajivanju, gusenica prestaje da jede, podiže glavu i traži zgodnu grančicu, gde se popne i počne da se razvija. Gusenica ispušta tečnost iz dva otvora, koja se odmah stvrdnjava na vazduhu (fibroin). Dve niti, koje se stvaraju iz ove izlučene tečnosti, predstavljaju svilena dvostruka fibroinska vlakna koja gusenica još obavija zaštitnim omotačem sericinom i slepljuje ih međusobno. Ispuštanje fibroina i sericina nije ravnomerno, već se vrši u kap-ljicama, koje se istežu, pa je vlakno sastavljeno iz velikog broja fibrila koje naležu jedna na drugu. Ove

fibrile se kod neke svile odvajaju, pa je svila neznatno maljava, što se u procesu tekstilne prerade mora odstraniti. Pomoću ovog beskrajnog i dubliranog vlakna, gusenica se najpre pričvrsti za grančicu a zatim čini pokrete glavom slične osmici (si. 157} i na taj način od beskrajnog vlakna, koje sama proizvodi, stvara gužvi« koje slaže oko sebe i načini Čauru. Takvih gužvica može biti 60.000, a svaka gužvica sadrži po 10—20 »osmica«. Za vreme zavijanja vlakno se ne prekida i raspoređeno je po Čauri ravnomerno ali je sve tanje i tanje jer se buba iznuruje.. Zavijanje traje 2 —3 dana, Dužina dvostruke svilene niti iznosi 3.000—3.500 [m]. Na kraju .gusenica isprede sebi gustu tanku posteljicu (tetet). pretvara se u lutku i umiri se, Posle 20 dana lutka dobija krila i noge i pretvori se u leptira koji pusta sok iz otvora na glavi, kojim buši čauru i konačno kroz otvor izađe. Ako je ženka, po
ts7 —Gu oplođenju položi jaja i ugine. Međutim, u procesu dobi- senfca » niti-janja svile ne srne se dozvoliti da svi leptiri izađu Iz ma SViie u 0b-ćaura, već samo iz onih Čaura koje su ostavljene za do- liku osmice

Fibroina 72 — 81%, sericina 19 — 28%, masti 0,5 do 1%, pig-mentnih i mineralnih materija 1 — 1,4%. Sadržaj masti daje svili veći elasticitet i Štiti vlakna od vlage. Sericin koji slepljuje fibroinska vlakna je malo otporna belančevina, koja se već u rastvoru sapuna kuvanjem može odstraniti (degumi-ranje svile). Sericin se u stvari sastoji iz dve komponente i to iz sericina A i sericina B. Iz vodenog rastvora sericina lako se može pomoću elektrolita, npr. (NH-OiSO*, istaložiti sericin B dok sericin A ostaje u rastvoru. Svilena vlakna koja u stvari predstavljaju tekstilna vlakna su sastavljena od fibroina, koji pokazuje sledeći prosečni elementarni sastav: Ugljenika 48%, vodonika 6.0%. azota 18.3%. kiseonika 27,7%. Razlaganjem fibroina putem hidrolize oslobađaju se aminokiseline. Međutim u većoj količini nego kod vune, zastupljene su aminokiseline gHcin, alanin i tirozln (po nekim autorima i serin) koje uglavnom zajedno izgrađuju fibroin sa oko 70%. Druge aminokiseline su zastupljene u manjim ili neznatnim procentualnim odnosima. Razlika pak između fibroina i sericina ie samo u različitom procentualnom učešću pojedinih aminokiselina, ali su obe belančevine izgrađene od istih aminokiselina s tom razlikom što u sericinu nije zastupljena samo aminokiselina fen'ilalanin.

167

Degumiranje svile Sirova svila je zbog prisustva sericina obojena, tvrda i lomljiva i bez prijatnog sjaja, pa se isti mora odstraniti Što se ^postiže degumiranjem. tj. obradom sirove svile sapunskom penom, odnosno rastvorom sapuna. Posle odstranjivanju sericina svila je lakša za oko 23% u prošeku. Takođe deeumirapa svila nokazuje smanjenu jačinu, čak i za 20%. ali je fina. meka, bela i 1 veoma prijatnog sjaja. Degumiranje se praktično izvodi tako Što se sirova svila obrađuje u sapunskoj peni koja se stvara u/ vođenjem vodene pare u rastvor sapuna 150 [mkg/1], koji se nalazi u kotlu pri dnu a zapravo ispod svile koja je okačena na Štapove. Između svile i rastvora sapuna se nalazi Ia-*no dno (perforirana pregrada). Razvijena pena prožme svilu i polako skida sericin. Ako se isti na ovaj način ne odstrani potpuno, vrši se naknadna obrada uz pokretanje svile u rastvoru sapuna 3 [mkg/11 pri temperaturi 333,15 do 353,15 [K]. (60—S0°C) Slika 165 — Degumiranje svile. Rastvor sapuna (R), Ukoliko se ne raspolaže sa uređajem za pena sapuna (Rpl, dovod razvijanje pene, degumiranje se može izvršiti pare (P), svila (S) obradom svile uz ručno pokretanje iste preko stapova u rastvoru sapuna 20 [msg/'l]. Obrada traje 60—90 [min], pri temperaturi 333,15—

70

173

353,15 [K] vc'O—S0°C). Ako se u ovom slučaju nije odstranio sericin u potpunosti, prebacuje se svila u svezi slabi rastvor sapuna (5 mkg/1) u kome se, takođe uz pokretanje, obrađuje 60 minuta. I u prvom i drugom postupku degumiranja, vrši se na kraju ispiranje vrućom vodom uz eventualni dodatak 0,5 [mkg/l] sode i konačno dobro ispiranje čistom hladnom vodom. Otežavanje svile Da bi se nadoknadio gubitak u težini zbog degumiranja, vrši se otežavanje degumirane svile. Svila ima osobinu da iz rastvora soli ka-laja, aluminijuma, gvožđa, fosforne kiseline, silicijumove kiseline, specijalnih sredstava kao što je monopolcmo itd, apsorbuje iste i da na taj način postane teža. To se iskorišćava pa se obradom svile u pomenutim agensima vrši nadoknada izgubljene težine. Međutim, nekada se otezanje izvrši i više, a nekada i u manjoj meri pa se razlikuje otezanje pari, nadpari i podpari. Ako se npr, od 100 [kg] sirove svile posle degumiranja i otežavanja dobije 100 [kg], kaže se da je otezanje pari. Kad bi se dobilo 130 [kg], bilo bi otezanje 30% nadpari, a kad bi se dobilo 90 [kg], bilo bi otezanje 10% podpari. Otežavanje se obično sprovodi na tkaninama i tom prilikom se osobine tkanine menjaju. Suviše veliko otežavanje deluje negativnojer se tkanine lome. Ukoliko će se svileni konac upotrebljavati za šive1 nje, ne vrši se otežavanje istog, Pri umerenom otežavanju, tkanina postaje gušća i pad pri nošenju je bolji. Niže navodimo jedan postupak otežavanja svile. Degumirana svila se na običnoj temperaturi obrađuje 60—90 [mm] u rastvoru soli kalaja (SnCl« + 5 HiO ) jačine 30 stepena Be. Zatim se svila dobro iscedi i ispere hladnom vodom. Ponovo se iscedi oa se obrađuje 60 [min] u rastvoru natrijumovog fosfata (Na2HP04 ■ 12 H;0) koncentracije 150 — 200 [mkg/1] Pn temperaturi 323,15—333,15 [ K ] (50—60°C). Posle toga se svila cedi i ispere svezom vodom. Ovakve obrade se mogu ponoviti nekoliko puta, zapravo dok se ne postigne željeni efekat otežavanjj, Kad se postigne potrebno otežavanje svila se završno obrađuje 60 minj.ta, pri temperaturi 333,15 [K] (60°C) u rastvoru vodenog stakla, koncentracije 1 — 5 stepena Be. Konačno svila se dobro ispere vodom, cedi i suši. Otežavanje svile namenjene osnovi obično se vrši 30% nadpari; na-menjene potki 50%; a svile namenjene za izradu kravata 70% nadpari. Strukturna građa i mikroskopski izgled svilenog vlakna Poprečni presek svilene niti odmotane sačauresviloprelje »Bombvx« mori« prikazao je Mohara šematskim prikazom dat na si. 166. Po ovome

STRUKTURA SVILE

Hemijiski sastav svile Vise od sedam decenija se istraživači mnogih zemalja bave proučavanjem hemijskog sastava svile. Iz ovih istraživanja proizilazi da se fibroinski molekul sastoji iz 16 ili 17 amino-kiselma medjusobno povezanih peptidnim vezama u molekul biopolimera. Izmedju navedenog broja amino-kiselina u najvećem stepenu su zastupljeni glicin, alanin, serin i tirozin. Prve tri kiseline čine preko 90% svih amino kiselina fibroina. Takodje je i relativno mali sadržaj čistina, glutaminske i asparaginske kiseline. Ostaci obe ove kiseline češće se sreću u obliku slobodnih kiselina nego u obliku amida. Noviji rezultati istraživanja aminokiselinskog sastava fibroina i sericina prikazani su u tablici 37 iz kojih proizilazi da je u fibroinu dokazano 17 aminokiselina.
Tablica 3.7. Aminokiselimki sastav fibroina i sericina Bombix mori L, mohkl %

U molekulu fibroina relativno je mali sadržaj ostataka baznih aminokiselina (lizina, histidina i arginina). Otuda je relativno mala sposobnost svile za apsorpciju kako kiselina tako i baza. Zahvaljujući velikom sadržaju kiselina sa malim bočnim ostacima molekuli fibroina se medjusobno gusto slažu i lako orijentišu u podužnom pravcu. Otuda vodonikove veze imaju veliku ulogu u uspostavljanju konformacije molekula fibroina.

AminokiselinaFibroinSericin ukupnoH-lanacL-lanac

72

173

0

Hemijski sastav sirove svile zavisi od rase svilobuba,ishrane,klime I drugih uslova gajenja. Pri ishrani Uscem belog duda gusenice domaće svilobube iskoristte oko 65% aminokiselina iz kojih u toku biosinteze nastaje fibroin I sericin. Osnovna komponenta fibroina je glicin,alanin,serin,tirozin.Sericin svile je bogat serinom,glicinom, glutaminskom i asparaginskom kiselinom. Molekili sericina su sklupčanog oblika i po strukturi pripadaju globulastim proteinima.Molekuli sericina su vise od dva puta kraci od molekula fibriona.Osim po sadržaju kiseonika sericin se razlikuje od fibriona i po visokom sadržaju serina, dikarbonskih kiselina i cistina.Sericin je nepostojano jedinjenje pa se njegova fiziko-mehanička svojstva menjaju sa promenom uslova čuvanja i obrade kokona. Dobra rastvoriljivost sericina u vodenim rastvorima akalija i kiselina,pa i u vodi, je moguća zbog postojanja velikog sadržaja polarnih,većinom hidratisucih grupa, u makromolekulima sericina. Brzina rastvaranja sericina ima značajan uticaj na uslove odmotavanja kokona.

174

73

dimenzijama: a=0,968 [nm], b=0,7 [nm], c=0,88 [nm], (* =75° 50'. Model je prikazan na si. 168. Pod predpostavkom da su makromolekule u kristalu izgrađene od ostataka glicina i alanina koje su polikondenzovane i polipeptidne lan

Slika 166 — Sematski prikaz preseka nedegumiranog svilenog vlakna: koža (1), korteks (2). spoljni omotač fibriona (3), kora .sa fibrilnom .strutkuram f4), centralna zona vlak na (5)

Slika 167 — Mikroskopski izgled nedegumirane svile (A), degumirane po duzini (B), poprečni presek degumiranog vlakna ( C )

spoljni omotač (sericin) sastoji se iz dva sloja:

Slika 168 — Model građe elementarnog kristala fibroina ' (Meyer-Mark)

kože (1) i korteksa (2). Dva fibroinska vlakna imaju za sebe strukturnu gradu pa se razlikuju tri sloja i to spoljni omotač (3), kora sa fibrilnom strukturom (4) i centralna zona strukture vlakna. Kada se posmatra sirovo svileno vlakno preko običnog svetlosnog mikroskopa sagledava se u uzdužnom izgledu grubo, hrapavo vlakno sa neravnomerno debelim omotačem sericina (si. 167, A). Posle degumiranja svile tj. posle odstranjenja sericina pod mikroskopom se vide dva fina vlakna (B), Na poprečnom preseku degumiranih vlakana zapa, ža se špicasto ovalan više trouglast ; izgled (C). Ako se posmatra debljina ', jednog istog vlakna, ali na razlici- , tim mestima, uočiće se da ona vari- : ra za oko 20%. Kod posmatranja svilenog vlak- , na preko elektronskog mikroskopa, . pri uvećanju od 12.000 puta, mogu se primetiti mikrofibrile. One obu- > hvataju širinu od oko'10 [nm], što , odgovara slaganju 20—30 makromolekula fibroina jednog uz drugi. PreČnik svežnjeva fibrila iznosi oko 1 100 [nm] a dužina im je veća od 250 [nm]. Iz rendgenskih dijagrama dolazi se do saznanja da je vlakno svile sastavljeno iz amorfnih i kristali-ničnih faza. U centralnoj zoni vlakna usmerenost fibrila je veća. Meyer i Mark su na osnovu rendgenskih pokazatelja i na osnovu he-mijskih reakcija tj. analiza dali model elementarne građe kristala fibroina u obliku paralelopipeda sa

0

aljeni 0,44 i 0,48 [nm]. Iz molekularne ce, može elementarno udruživanje biti od 4 težine ostataka glicina i alanina i iz elicin — alanin ostataka (si. 169). CH zapremine paralelopipeda I n2 izračunava se gustina z 0 ti fibroina (teorijska) u pr 3 " & ti kristalu i ona iznosi 1,46. os č\ Kada se pak praktično 1 to I A 'X ti izvrši određivanje rn ti. og 0stafak\0stata gustine fibroina, dobija m k I glicina 1 se rezultat 1,33 — 1,46. alanina Moglo bi se zaključiti da amorfnu oblast u vlaknu svile od predstavljaju makromolekule koje su izgrađene od ostalih amino el Slika 169 — Prikaz kiselina koje izgrađuju fibroini, što količinski približno iznosi 1/3. 4 giia udruživanja cin-alanin Prema tome u svilenom vlaknu su zastupljene u većoj meri kristalne m ostatka micele koje se slažu u fibrile različite širine 2—30 [nm]. U ovom slučaju ne postoji umol režavanje makromolekula bočnim lancima, kao što je to slučaj kod keratina u vunenom ek vlaknu, ali su makromolekule gušće pakovane i povezane su vodonicnim mostovima. uStepen orijentisanosti makromolekula iznosi 40—60%. la sl ed OSOBINE SVILE i Dužina svilenog vlakna u čauri iznosi u prošeku 3.000—3.500 metara. Međutim, du od toga se uspešno mož^ odmotati do 900 metara, dok se ostatak prerađuje kao odpadak. ži Finoća svile izražena u militeksima iznosi za pojedina fibroinska vlakna 111 — na 166. Ukoliko bi se finoća svilene niti htela sagledati preko debljine, može se reći da ista gli GLy42,948,89,513,5Ala30,032,414,76,0Ser12,210,48,533,4Tyr4,84,04,02,6 iznosi 8 — 15 [ pm]. Debljina vlakana zavisi od porekla (japanska svila 12—15 [ JA m]), Val2,51,86.52,8Asp/Asn1,90,514,916,7Glu/GlnM0,58,74,4Tnr0,90,43,30,53 ci Phe0,670,43,20,53Ileu0,640,17,20,72Leu0,550,047,51,1Arg0,510,24,33,1Pr 0,40,04Cya0,03---Cm-CysH—0,031,4-CysH---0,15 o0,450,22,50,68Lys0,380,051,23,3His0,190,032,31,3Mst0,1(kineska svila 8—10 [inn]); uslova gajenja svilobube i od toga sa kog dela Čaure je nskinuto vlakno. Sto se ide ka unutrašnjosti čaure, svileno vlakno je tanje tj. finije. Taal kođe je vlakno finije koje je odmotano od čaure mužjaka. an S obzirom da svila nije ravnomerne finoće potrebno je kod spregnutih niti in naznačiti variranje titra, na primer: Tt = 3,7/4 [tex]. os tat Jačina na kidanje kod svilenog vlakna je pozitivno istaknuta i izražena preko ka relativne prekidne sile iznosi 39,2 [cN/tex]. U mokrom stanju jačina opada i smanjuje se 0, za oko 15%. 7 Izduženje do prekida iznosi do 25%, a u mokrom stanju je nešto veće pa iznosi [n oko 32%. m Elastičnost svile je povoljno izražena. Kao takva pogodna je za izradu raznih ]. gajtana, padobranskih platna itd. Međutim, kada se svila oteža, ne pokazuje povoljno O izraženu elastičnost. ds Specifična težina degumirane svile imosi 1,27 — 1,38, dok je specifična težina toj sirove svile 1,37 — 1,44. an je iz m eđ u pe pti dni h ve za je 0, 35 [n m ]. Po lip ep tid ni la nc i su ra st eg nu ti po ci kc ak lin iji ; m eđ us ob no su ud
1

174

75

Morfologija svilene niti

Struktura površine sirove svile je veoma nepravilna, i najbolje se može videti posmatranjem svile pod mikroskopom. Nakon udaljavanja sericinskog sloja može se videti prava slika svilene niti koja ima ravnu i glatku površinu. -------------^a poprečnom preseku sirove svile razlikuju se pod

SEKUNDARNE NITI w*m* $1. 3J&. Model nadmolakutske struktura sirova i dagumlrana svile

mikroskopom dve fibroinske niti trougaonog preseka, koje su medjusobno spojene sericinom. Model strukture sirove svilene niti je prikazan na slici 329. U procesu degumiranja svile (udaljavanja lepka) sericin se rastvara, a fibroin ostaje skoro netaknut tako da se na svilenoj niti jasno razlikuju dve elementarne fibroinske niti od kojih se svaka sastoji iz tri optički različita sloja: 1. centalnog sloja ili jezgra 2. korteksa kore ili vlaknastog sloja koji se sastoji iz gusto složenih dobro orjentisanih fibrila 3. kore u kojoj su fibrili slabo orjentisani.
Sposobnost izolacije je dobro izražena, pa se može reći da je svila loš provodnik elektriciteta i loš provodnik toplote. Termo stabilnost svile je bolje izražena nego što je slučaj kod vune. Može izdržati bez oštećenja temperaturu od 413,15 [K] (140°C). Na 443,15 [K] (170°C) se razlaže. Ipak svilu treba peglati vlažnu i to pri umerenoj temperaturi. Uticaj sunčeve svetlosti je vrlo negativan. Sunčeva svetlost ubrzava procese koje izaziva kiseonik iz vazduha. Svila žuti i postaje slabija. Pn lagerovanju svile o ovome se mora voditi računa. Dejstvo insekata: Moljci koji napadaju vunu, ne napadaju svilu, uli je napadaju larve drugih insekata. Čistoća vlakana svile je besorekorna. Opip sirove svile je prilično krut i oštar zbog sloja sericina. Posle degumiranja svila je meka i prijatnog opipa. Prijatna je za nošenje-i pn nošenju odaje Šuštanje koje je karakteristično samo za prirodnu degumiranu svilu. Obradom svile razblaženim rastvorom kiseline, osobina šuštanja se povećava. Takve kiseline su sirćetna i vinska.

0

Boja sirove svile (greža) može biti bela ili žuta, rede crvenkasta, plavičasta, zelenkasta. Pigmentne materije se nalaze u sericinu pa se posle uklanjanja ovog dobijaju fibroinska vlakna koja su uvek beličas-ta, odnosno bezbojna. Sjaj sirove svile je neprijatan. Međutim, kada se odstrani sericin, fibroinska vlakna pokazuju sjaj koji je vrlo prijatan i lepši je od sjaja bilo kog drugog vlakna. Otuda i izraz »svilast sjaj«. Međutim, svileno vlakno može biti i bez sjaja. Higroskopnost je veoma izražena. Može da primi i 30% vlage a da se to opipom ne oseti. Pri standardnim uslovima prrma 10% vlage. Repriza za svilu je 11%. Uticaj vode na degumiranu svilu Hladna ili umereno topla voda nema na svilu nikakav uticaj. Međutim, svila ne podnosi duže kuvauje u vodi, jer gubi sjaj i jačinu. Ukoliko je voda tvrda, onda svila upija rastvorene soli iz vode, pa postaje tvrda i lomljiva. U vodi svila može da nabubri 30 — 40%. Afinitet prema bojama je dobro izražen, naročito prema baznim bojama, jer je svila više kiselog karaktera, pa se ovim bojama obojava na nižim temperaturama, što je u svakom slučaju korisno za samo vlakno. Izbeljivanje svile, ukoliko je potrebno, može se sprovesti sa peroksidima ili sumporastom kiselinom i to pažljivo. Beljenje sa hipohlori-tima se ne srne sprovoditi jer bi se nagradili hloramini, što bi svilu oštetilo. Afinitet svile prema rastvorenim solima metala je veoma izražen, pa se ta osobina koristi za otežavanje svile. Svila već iz hladnog rastvora upija soli gvozda, aluminijuma, bakra, hroma, olova a naročito kalaja. Uticaj kiselina i baza na svilu Svila kao fibroinsko vlakno pokazuje amfoterni karakter pa se može jediniti i sa kiselinama i sa bazama. Ipak u odnosu na vunu, svila veže manje kiselinu iz razloga što sadrži manje amino grupa pošto u izgradnji polipeptidnih lanaca fibroina manje učestvuju diaminokarbon-ske kiseline. Izoelektrična tačka za svilu je pH 5. U pogledu hemijskog vezivanja baza, može se reći da svila veže skoro iste količine baze kao vuna. Razblažene kiseline i kad su tople ne razaraju svilu, već joj daju mekši opip, veći sjaj, i povećavaju šuštavost. Svila prethodno obrađena razblaženim rastvorima odgovarajućih kiselina veže bolje boju pri procesu bojenja. Međutim, vreli rastvori kao i koncentrovani hladni rastvori kiselina, veoma oštećuju svilu. Koncentrovana sumporna kiselina rastvara svilu vrlo brzo (za 2—3 minuta). : Može se konstatovati da je svila manje otporna na dejstvo kiselina nego vuna. Sumpor dioksid (suraporasta kiselina) ne deluje negativno /pri kratkom trajanju, već samo razara pigmentne materije, pa se može upotrebiti za belenje svile. Azotasta kiselina izaziva dezaminiranje fibroina: R—NHj + ONOH = R—OH + N2 + HjO Azotna kiselina izaziva žuto obojenje na svili. Nasuprot ovome fibroinska vlakana svile su nešto otpornija na dejstvo alkalija nego što to pokazuje vuna. Ipak na povećanoj temperaturi svila se rastvara u alkalijama. 5% rastvor natrij umhidroksida pri kratkotrajnom kuvanju rastvara svilu, ali je potrebno nešto duže vre-i me nego kod slučaja rastvaranja vune. Veća otpornost svile na dejstvo alkalija u odnosu na vunu može se objasniti što fibroin nema cistinske mostove koji se pod uticajem alkalija odmah razaraju. Slabiji rastvori alkalija izazivaju bubrenje kod svilenog vlakna, ali ipak manje nego Što je slučaj kod vune. Bubrenje je funkcionalno vezano za pH vrednosti rastvora, temperaturu i vreme izlaganja dejstvu rastvora. Na nižim temperaturama, bubrenje je sporije. ; Iznad pH 11 nastupa jako bubrenje, pri Čemu se kidaju i polipeptidni lanci i nastupa rastvaranje. Alkalni karbonati deluju manje agresivno na svileno vlakno. Pri dužem delovanju ili na povećanoj temperaturi, svila gubi sjaj i postaje krta. Sapun ukoliko sadrži slobodne alkalije deluje slično kao alkalni karbonati. Amonijumhidroksid ne deluje agresivno na svilu. Formaldehld deluje na svileno vlakno slično kao što deluje na vuneno vlakno. Svili se povećava jačina i otpornost prema alkalijama. U rastvorima soli cinkhlorida, alkainih tiocijanata, bakaroksiđamo-uijaka itd. svila se rastvara. Konačno, važno je napomenuti da se i svilena vlakna isto kao i vunena pri kvašenju zagrevaju zbog nastale hidratacije. Iz ovog razloga nakvašena svila se ne srne stavljati na gomilu.

Upotreba svile Zahvaljujući svojim dobrim osobinama, svila se može upotrebiti za izradu raznoraznih tkanina i to od najlakših pa do najtežih. Međutim ,zbog toga Što je skupa potiskuje se iz upotrebe raznim hemijskim vlaknima, Potrošnja svile u svetu opada. Proizvođači svile Glavne zemlje proizvođači svile su Kina, Japan, SSSR; Italija, Indija, Koreja, Brazil, Turska i Iran. Na tržištu se pojavljuju sledeće svile: Azijske svile: Svila iz Kine, Japana, Indije i Indokine. Levantske svile: Svile iz Persije, Kavkaza, Turkestana, Sirije, Grčke, Bugarske i Turske. Evropske svile: Svila iz Spanije, Francuske, Italije, Mađarske, Svaj-carske i Jugoslavije, Glavno tržište za svilene čaure u Evropi je Milano u Italiji. 1.2.2.2. DIVLJE SVILE Pored sviloprelje »Bombyx mori«, koja se gaji radi dobijanja svile, postoje i divlje sviloprelje koje daju svileno vlakno. Njihov broj je veliki. Postoje razne vrste koje žive u Kini, Japanu, Indiji, Africi i Sovjetskom Savezu. Hrane se hrastovim, grabovim i drugim lišćem, zavisno od vrsta buba. Svila koja se dobija od njihovih Čaura naziva se divlja svila. y Poznatije divlje svile su japanska, kineska i indijska TUSA svila, afrička Anaphe svila itd. Naročito se odlikuje boljim kvalitetom japanska svila koja potiče od bube Antheraea Yama-mai, ali se u najvećoj količini dobiiaiu Tusa svile.

174

77

0

Vlakna tusa svile su oko tri puta grublja od vlakana pitome svile. Sem toga nisu ravnomerno sjajna i nisu tako mekana i elastična kao vlakna pitome svile. Tamno su obojena, pa se u nekim slučajevima ni belenjem ne mogu odstraniti pigmentne materije. Caure divljih sviloprelja su veće i neke dostižu veličinu jajeta od kokoši. Takođe su teže, ali su vrlo neujednačene po veličini i masi. Neke vrste se vrlo teško odmotavaju, pa se najčešće prerađuju rastr-gavanjem. Posmatrana preko mikroskopa vlakna tusa svile imaju prugast izgled i valovito promenljivu debljinu. Slika 170 — Mikroskopski Više su spljoštene, pa im je poprečni presek po izgled vlakna tusa svile. Po izgledu najčešće klinast (si. 170).

duzini (A), poprečni presek (B)
OTPADAKA SVILE

prljav, dodaje se i soda ili se pribegava procesu »trulenja« tj. višednevnom močenju u toploj vodi kojoj se doda nešto sode. Posle pranja materijal se ispere, centrifugira i suši, pa se prebacuje u mašinu za lupanje i istresanje u kojoj se, materijal dobro izlupa drvenim lopaticama mašine. Konačno, materijal se prebacuje u mašini za otvaranje — čupanje čaura u kojoj se to postiže preko jakih zubaca na bubnju koji rotira. Dobijeno grubo runo rastrganog i raščupanog materijala obrađuje se dalje na »Filing« mašini za iščešljavanje. Na igličastim nastavcima ove mašine na samom bubnju naslaže se debeli sloj vlakana u obliku pelca i kada isti bude određene debljine, mašina se zaustavi, pelc se' preseče i skine sa bubnja pa se namota na motku. Dalja prerada se sastoji po postupku češljanja uz prethodno rezanje pelca na određene dužine (150—500 [mm]), Pri češljanju se izdvajaju kraća vlakna koja se upotrebljavaju za izradu lošijeg prediva » b u r e t « , dok se od dužih i češljanjem para-lelizovanih vlakana izrađuje predivo » š a p « . S a p predivo se upotrebljava za izradu potke u proizvodnji polu-vunenih tkanina, zatim za izradu konca za pletenje i šivenje. Grublji š a p se upotrebljava za izradu gajtana. B u r e t predivo se upotrebljava za izradu potke u proizvodnji tkanina za ženske haljine, zatim za izradu pređe i konca za proizvodnju tepiha, zavesa, pokrivača, tkanina za letnja odela itd. Svileni regenerat Svileni regenerat se dobija rastrgavanjem i rasčupavljivanjem svilenih krpa. Ovako dobijeni regenerat se naziva s v i l e n i s o d i , a upotrebljava se za izradu prediva i to u mešavini sa svilenim vlaknima dobijenih od svilenih odpadaka, Od sasvim kratkih svilenih vlakana izrađuje se svilena vata koja se upotrebljava u izradi zimskih odela (kao unutrašnja obloga) jer je vrlo topla i pogodna za te svrhe. 12*

DfJBIJANJE VLAKANA SVILE IZ

Srednji sloj čaura koji se ne odmota pri procesu odmotavanja, gomji sloj i unutrašnji sioj čaura, probušene čaure iz kojih su izašli leptiri i. sve Čaure sa manama (Skarto) predstavljaj.! otpatke iz kojih se svila'ne može dobiti odmotavanjem, pa se prerađuju posebnim pos-» tup kom.Caure divljih sviloprelja se takođe u najčešće slučajeva prerađuju na isti način. Pored sericina odpaci sadrže prijavštine, uginule lutke ili njihove deliće. Zbog toga se materijal najpre sortira, pa se onda pere u čistoj toploj vodi ili uz dodatak sapuna uz stalno lupanje materijala drvenim lupačima. Ukoliko je materijal veoma prljav, onda se on pre normalnog procesa pranja iskuvava u vodi uz dodatak sapuna, a u izuzetnim slučajevima, kada je materijal suviše 178

174

79

SK 3.3S. Sami prostornog potoiafa bočnih grupi i t/šgtnfs moltkula u fibm/nu mUt po MvcfHJ, Cor*yu f PauHng-u

Ovako dobro orjentisana konformacija fibroina ne sreće se samo u svili vec i u fibroinskim filmovima izradjenim iz fibroinskih vodenih rastvora koji se rade pod različitim uslovima. Obe konformacije svile i svile I i svile II su stabilne pri zagrevanju i rastvaranju. Medjutim pod uticajem mehaničkih sila, konformacija proteina se menja. Prelaz slučajne spirale u beta-konformaciju ili svilu II dogadja se i u rastvoru i u čvrstom stanju prilikom tretiranja hidrofilnih organskih rastvaraca. Istezanjem sveze formiranih filmova konformacija slučajne spirale se pretvara u dobro orjenisanu beta-konformaciju. A isto tako se probrazaj dešava i pri zagrevanju fibroinskog filma iznad 180 dok se parenjem, slučajna spirala, koja izgradjuje amorfna područja, pretvara u smesu konformacija alfa i beta oblika, tj. svilu I i svilu II.

Struktura fibroina

U svili preovladava beta-naborana struktura, mada se sreće i alfa-spiralna, poluglicin II i konformacija slična kolagenu. Osobenost hemijskig sastava fibriona je da se njegovi molekuli sastoje iz dva nejednaka dela u kojima manji deo sadrži oko 10% tzv. ostalih amino kiselina a drugi,veći, cini oko 90% mase fibroina i sastoji se iz 4-5 amino kiselina i to glicina,alanina,serina i tirozina.Od ovih su prve tri N-terminalne kiseline a prve dve su pored tirozina istovremeno i C-terminalne amino kiseline u koje spadaju i treonin, valin i prolin. One odredjuju ne samo konformaciju molekula fibroina vec i njegovu iiadmolekulsku strukturu. Stoga je fibroin vrlo orjentisan kao i kristalni polimer čija su kristalna područja fibrilnog karaktera. Rendgenografska ispitivanja su pokazala da se polipeptidni lanci medjusobno rasporedjuju tako da se Gly iz jednog niza "slaze" sa Gly iz drugog niza, a isto tako i Ala, odnosno Ser, pa su na taj način rastojanja izmedju nizova naizmenicno rasporedjena. U tako trta pravilnom sloju glomazni bočni ostaci se lociraju u amorfiiim ::>viif područjima. Na taj načinje istegljivost fibroina direktno proporcionalna sadržaju amorfnih deiova molekula, pa se u ovim »ri podrucijima lociraju razne soli koje se koriste za otežavanje svile, kao i drugi agensi koji se koriste za njeno oplemenjivanje.

1.3. MINERALNA VLAKNA 1.3.1. AZBEST Pod azbestom se podrazumevaju vise vrsta izkristalisanih minerala koji se mogu razbiti u vlakna podogna za predenje. Azbest nastaje u prirodi raspadanjem i razlaganjem silikatnog kamenja amfibola, serpentina olivina i liskuna, pa zbog toga i imamo azbest različitog hemijskog sastava. Svaki azbest se ne može upotrebiti za tekstilne svrhe iz razloga što poseduje različite osobine. Neki azbest je kratko vlaknasti, neki je opet krt i mrvi se itd. Međutim, svaki azbest nalazi svoju primenu jer je dobar elektro i termoizolator. Azbest se nalazi u zemlji, obično u pukotinama stena (si. 171) u kojima vlakna mogu biti postavljena nasumice (A) ili mogu biti sređena poprečno (B) ili uzdužno u pukotini između stena (C). Kada se naslage azbesta — azbestna ruda izvadi, grubo se lomi i ručno se izdvajaju viševred-niji komadi sa dugovlak-nastim azbestom, a zatim se od jalovine mašinsklm putem izdvaja kratkovlak-nasti azbest. Uglavnom se razlikuje dugovlaknasti, kratkovlaknasti azbest i azbest za izradu kartona. Iskopani i grubo ručno sortirani materijal se dalje sortira Slika 171 — Mogućnosti slaganja i čisti od škriljaca, kvarca i ostalog azbesta u pukotinama stena. Nasumice kamenog materijala. Prečišćene (A), poprečno (B), uzdužno (C) grudve az-besdLse pakuju u vreće i otpremaju se na dalju preradu. Posebnim načinom rada se grudve otvaraju i izdvajaju duža vlakna azbesta koja se dalje prerađuju u tekstilnoj industriji specijalizovanoj" za predenje i tkanje azbesta Proces otvaranja grudvi započinje u žrvnju, mašini za usitnjavanje. Žrvnjevi mogu biti različiti po konstrukciji. Dok se kod jednih okreću cilindrični valjci i kreću kružno po šolji u kojoj je azbest, dotle se kod drugih valjci okreću po fiksiranoj osovini dok se Šolja kreće kružno. Postoji i treća konstrukcija kod koje se šolja kreće u jednom, a točkovi sa osovinama u drugom smeru. Kad se materijal dovoljno razbije otvaraju se vratanca na šolji i usitnjeni materijal pada na transportnu traku. Nedostatak žrvnja je što se vlakanca azbesta prilično skrate. Zbog toga je bolji postupak razbijanja grudvi u mlinu čekićaru, a još bolji rezultati se dobijaju ako se grudve razbiju jakim strujanjem vazduha u cilindričnoj komori, jer se vlakna poštede kidanja. kanal (3), peraja (4), rešetka (5), dovod ni kanal (6) Fil.ia vlakna azbesta se upredaju na mašinama sa krilcima, dok $*! grublja upredaju na prstenastim predilicama. Ukoliko;, se vrši upredanje Čistih azbestnih vlakana, izrađuje se obično pređa Tt 142,9—200 180

Dalje razbijanje azbesta na finija vlakna a ujedno i čišćenje od pe ska i zemlje vrši se u krajgton (Crig-hton) otvaraču, koji se primenjuje i kod otvaranja i čišćenja pamuka. Obično se povezuju dva kraigton otvarača. Dalja prerada azbesta spada u tehnološki proces predenja. Upredanje azbesta se obično vršilo u mešavini sa drugim celuloz* nim vlaknima koja su kasnije odstranjivana spaljivanjem. Danas se vrši i upredanje Čistog azbesta na taj način Što se najpre. vrši kuvanje azbesta uz gnjećerije, pri čemu se , vlakanca sasvim odvoje. Na sledećoj ' odgovarajućoj mašini vlakanca se sasvim paralelizuju i dobija se Široki flor, koji se dalje prerađuje uobičajenim postupkom u pređu.

Slika 172 — Krajgton (Crichton) otvarač: motor (1). spojnica {Ti, odvodni
[vez] ukoliko se upreda mešavina sa može se ispre;

drugim vlaknima, dati pređa do Tt 50 [tex]. Hemiiski sastav i struktura azbesta

cijev-magnezijev silikat ili magnezijevhtdrosi-alije, a u mnogo slučajeva je magnezijum Azbest je u stvari kal likat koji može sadržati : zamenjen gvožđem. Izgradnja vlakana najverovatnije nastaje preko lančanog povezivanja molekula ono-suicii umove kiseline (H<SiO<) koji se mogu Sematski prikazati ) tetaedrima u kojima se u središnom delti' nalazi atom silicij u ma okružen sa oetiri atoma kiseonika (si. 173). Pojedini tetraedri su međusobno povezani jakim valentnim vezama. Međutim postoji i bočno povezivanje ovakvih nizova elektrostatičkim vezama preko pozitivno naelek-

Slika 173 — Prikaz lančanog povezivanja orcosilicijumove kiseline

A A AAAA
PrevocV V V

ĆCa Čtog OCa ĆMg CCo

V

V

V

cgfiflaČoc0

VVV^ v
Slika 174 — Prika2 bočnog povezivanja lanaca oiioKillcV'iimove kiseline 181

82

183

msanib jctna kalajuma, magnezijuma, i drugih elemenata (si. 174). Ove bočne veze su slabije pa se azbest koji je u masi može razvlakniti mehaničkim udarima. Cepanje, tj. razvlaknilvanje azbesta može ići toliko da ise dobivena vlakanca ne mogu videti golim okom, pa čak ni preko običnog svetiosnog mikroskopa. Logično u praksi se sa razvlaknjt-vanjem ide do određene mere i kad je reč o vlaknima azbesta, misli se na tehnička vlakna koja su sastavljena od ogromnog broja »elementarnih« vlakanaca međusobno povezanih bočnim elektrostatičkim vezama, Vrste azbesta Uglavnom postoje dve vrste azbesta i to serpentinski i amfibolni i svaka od ovih vrsta sadrži azbest različitog hemijskog sastava i različitih osobina. Za tekstilnu industriju je važniji serpentinski azbest, ali je isto tako važan i neki amfibolni azbest. Serpentinski azbest Serpentinski azbest je nastao raspadanjem olivina. Ima znatne količine kristalno vezane vode, koja se može u potpunosti odstraniti za-grevanjem do belog usijanja. Žarenjem gubi vodu i može se spražiti. Pri dodiru daje mastan opip. Specifična težina mu iznosi 2,3 — 2,8. Topi se na temperaturi od 1823,15 [K] (1550°C). Otporan je na dejstvo alkalija, ali nije otporan na dejstvo,kiselina. Rastvara se pri zagrevanju već u 5% rastvoru sone kiseline (HC1). Obično je belo-sive boje. , Razlikujemo hrizolit i pikrolit. / i Hrizolit podmiruje 95% svetske potrošnje. Ima ga u većim količinama u Kanadi, SSSR-u i južnoj Africi. Procentualni hemiiski sastav serpentinskog azbesta je sledeći: oko 40% silicijumove kiseline (SiO)s , 40% magnezijuma (MgO) ■ 15% vode (H/J) i ■ male količine gline i oksida gvožđa. Amfibolni azbest Kod ovog azbesta magnezijum može biti zamenjen ekvivalentnim količinama kalcijuma, gvožđa i dr. elemenata, pa otuda razlikujemo vise vrsta amfibolnog azbesta: amfibolni azbest bez kreća: antofilit, amosit amfibolni azbest sa krečom: tremotit, aktinolit f amfibolni azbest sa alkalijama: krokldoHt. Od svih ovih za tekstilnu industriju imaju značaj amosit i krokidolit. Specifična težina amfibolnog azbesta je 2,3—3,0. Topi se na 1.773,15 [K] (150°C). Otporan je na dejstvo kiseline. Vlakna su mu dugačka i mogu se razbiti u vrlo fina vlakna. Boje ie bele do sive, zelenkaste, pla-vičaste do mrke. Siaj ima svilast ili staklast. Azbest plave boje sadrži veće količine ferosilikata; vlakna su mu pogodna za predenje, ali se raspada pod uticajem toplote i atmosferilija usled oksidacije ferosilikata. Dužina vlakana azbesta u rudi može iznositi do 300 [mm], dok je dužina vlakana u razvlaknjenom azbestu manja i može iznositi 30—40 [mm], nekada i više. Finoća vlakana azbesta je različita, jer svako tehničko vlakno predstavlja snop elementarnih vrlo tankih vlakanaca. Debljina tehničkih vlakana se obično kreće između 0,75 do 9 [ | A m ] , dok je debljina elementarnih vlakana manja od 0,1 [ m]. Apsorpcija vlage pri 65% .-elativnoj vlažnosti vazduha i pri temperaturi od 293,15 [K] (20°C) je različita kod pojedinih azbesta, ali maksimalno iznosi 1,85%. To je u stvari površinska apsorpcija vlage. Povećanjem temperature azbest gubi kristalnu vodu, dolazi do promene strukture, pa gubi na jačini. Amfibolni azbest gubi kristalnu vodu na 673,15 [K] (400°C), dok serpentinski azbest na ovoj temperaturi gubi samo oko 15% kristalne vode. Amfibolni azbest na 673,15 [K] (400°C) gubi na jačini 70%, dok serpentinski azbest izgubi na jačin" 70% tek na temperaturi od oko 1073.15 [K] (800°C). Iz ovog se sagledala da je serpentinski azbest otporniji od amfibolnog azbesta na povećanoj temperaturi. Jačina vlakana izrađena preko relativne prekidne sile iznosi pri normalnim uslovima 21,56 — 34,3 [cN/te*]. Zavisno od hemijskog sastava azbest može biti više ili manje otporan na dejstvo raznih hemikalija. Na dejstvo atmosferilija je otporan, ali isto tako postoji azbest koji podleže uticaju atmosferilija. pri čemu menja boju i zadobija mrko obojenje, gubi na jačini i postale trošan (amfibolni azbest). Posmatrano preko mikroskopa uočava se veliki broj linija koje grade tehničko vlakno. Svaka crta pred-slavlja za sebe takođe vlakno (si. 175).' Upotreba azbesta: Azbest se u-glavnom upotrebljava za izradu artikala od kojih se traži otpornost na povećanoj temperaturi. Služi za izradu tkanina, namenjenih za zaštitnu odeću u vatrogastvu, za izradu pozorišnih zavesa, zaštitnih rukavica 1 kecelja za radni-

gvožđa

ke u livnicama itd. Zatim se mrogo upotrebljava u izradi obloga kočnice i spojnice kod motornih vozila kao i za izradu raznih zaptivač? s,ika 17S _ Mikroskopski ' Mltera. vlakana azbesta

izeled

84

1 8

ir

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->