Visoka poslovna škola stukovnih studija Blace

Seminarski rad iz predmeta Fizika Tema:

Toplota

Profesor: Sabahudin Mekić

Student: Ilić Nenad 126/08 III-4

...............11 ENTROPIJA.......................4 TOPLOTNO KRETANJE………………………………………………………................5 TOPLOTNA ENERGIJA……………………………………………………….............................................................7 SPECIFIČNA TOPLOTA………………………………………………………..11 ZAKLJUČAK........................................................................11 DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE............................................4 PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE………………………………….....................................7 LATENTNA TOPLOTA………………………………………………………................Sadržaj: UVOD……………………………………………………………………………3 UNUTRAŠNJA ENERGIJA.....................6 KOLIČINA TOPLOTE.....................................................................8 TOPLOTNA PROVODLJIVOST……………………………………………....................................6 TOPLOTA TOPLJENJA………………………………………………………........................................................................................10 PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE...........................................................5 TEMPERATURA………………………………………………………………...................14 2 ..................................13 LITERATURA.........

Jedinica za toplotnu energiju u Međunarodnom sistemu jedinica je Džul. toplota je iznos energije koja se upije ili oslobodi prilikom ostvarivanja hemijskih veza između atoma u molekule koji su rezultat hemijske reakcije. dok se još povremeno koristi jedinica kalorija. To je oblik kretanja koji se obično povezuje sa temperaturom tela ili agregatnim stanjem materije. Ova energija se može prenositi između tela i sistema usled razlike u temperaturi. Kinetička energija je rezultat termičkog kretanja. Ovo kretanje može biti translaciono (kretanje molekula i atoma kao celine unutar tela). vibracije (relativno kretanje atoma unutar molekula ili kristalne rešetke) i rotaciono kretanje. Ovaj pojam se često pominje kao „unutrašnja energija“ ili entalpija.UVOD Toplota ili toplotna energija je fizička veličina. koja predstavlja energiju sadržanu u termodinamičkom sistemu. Makroskopska manifestacija ovog kretanja je temperatura. Sa stanovišta kinetičke teorije toplota je statistički zbir kinetičkih energija elementarnih čestica (molekula i atoma). 3 . U hemiji. obično se označava sa Q. Toplota je uobičajeni naziv za toplotnu energiju tela koja je posledica kretanja atoma i molekula tog tela.

kondukcija: Provođenjem koje dominira kod tela u čvrstom stanju i to se ostvaruje interakcijom između čestica tela . Proces predaje energije jednog tela drugom bez vršenja rada naziva se toplotnom razmenom. Postoje tri mehanizma za prenošenje toplote: . U principu tela često kombinuju ne jedan već dva ili sva tri mehanizma prenošenja unutrašnje energije.naprimer zagrevanje toplomera. Prenos toplote sa hladnijeg tela prema toplijem nije moguće. . 4 . Ako je jedno telo toplije (ima višu temperaturu).UNUTRAŠNJA ENERGIJA Energija koja zavisi od strukture i termodinamičkog stanja tela i predstavlja zbir ukupne energije njegovih sastavnih čestica naziva se unutrašnja energija tela.morske struje ili freon u frižideru su dobriprimeri za ovo.zračenje: Unutrašnja energija može se preneti i putem elektromagnetnih talasa i to je prenošenje putem zračenja . Kod idealnog gasa: svodi se na kinetičku energiju haotičnog translatornog kretanja kretanja njegovih molekula Promena unutrašnje energije sistema može da se ostvari na dva načina: vršenjem rada i toplotnom razmenom. . PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE (toplote) Toplota je deo unutrašnje energije koje telo daje ili prima kada je u kontaktu sa drugim telom čija je unutrašnja energija različita. konvekcijom. Ako dva fizička tela imaju istu temperaturu smatra se da su ona u toplotnoj ravnoteži i u tom slučaju ne utiču jedno na drugo. javlja se transfer toplotne energije od toplijeg ka hladnijem. na tri moguća načina: kondukcijom. i zračenjem. Ne postoji transfer toplotne energije.konvekcija: Strujanjem (konvekcijom) se prenosi kod fluida kada se oni kreću pod uticajem neke sile . o čemu govori Drugi zakon termodinamike.tako dobijamo energiju Sunca.

topljenje i očvršćavanje metala itd. Dok se mehaničko kretanje sastoji u kretanju pojedinih čestica ili tela kao celine. Kod svih tih pojava molekuli jedne supstancije prodiru između molekula druge supstancije. Mnoge pojave potvrđuju da se molekuli neprekidno kreću: mešanje tečnosti i gasova.TOPLOTNO KRETANJE Neuređeno. Potencijalna energija uzajamnog delovanja molekula može da se zanemari jer su međumolekulska rastojanja znatno veća u odnosu na rastojanja između molekula kod čvrstih i tečnih tela. atoma. zamrzavanje vode. temperature i količina toplote. pod toplotnim kretanjem se podrazumeva kretanje velikog broja mikročestica u telu bez obzira da li je to telo u stanju mirovanja ili kretanja. Ovo je definicija apsolutne temperature. haotično kretanje molekula ili drugih mikročestica naziva se toplono kretanje. Ukupna energija tela (sistema tela) sastoji se iz kinetičke i topencijalne energije tela (sistema) kao celine i njegove unutrašnje energije. Mikroskopske pojave vezane za toplotno kretanje molekula nazivaju se toplotne pojave. Tesno je povezana sa unutrašnjom energijom koja se kod gasova praktično svodi samo na kinetičku energiju molekula. Unutrašnja energija je zbir kientičke i potencijalne energije uzajamnog delovanja svih molekula (atoma ili drugih čestica) tela. Zato se ovo kretanje naziva i unutrašnje kretanje. Toplotno kretanje je poseban oblik kretanja koje se vrši u samim telima. a odgovarajuća energija – unutrašnja energija. 5 . Za toplotne pojave karakteristične veličine su: unutrašnja energija. isparavanje vode. U toplotne pojave spadaju topljneje leda. zagrevanje i hlađenje tela. Označava se sa T. TEMPERATURA Temperature je veličina koja karaktriše unurašnje stanje tela. Temperature je srazmera srednjoj kineričkoj energiji haotičnog kretanja molekula gasa. isparavanje tečnosti i td.

ali postoji razlika: izmena unutrašnje energije je jednaka toploti koja iz okoline pređe na telo uvećano za rad koji okolina izvrši nad telom. Temperatura od 0 Kelvina (0 K) jednaka je sa -273. Rankinovu skalu i Romur skalu. Fahrenheit.Dakle: T ~ (mv)(mv) /2 Temperaturna skala Objektivna i tačna skala na kojoj se pomoću mjerni instrumenata (terometara) temperatura može utvrditi i očitati. Ovo se uzima kao najniža moguaa temperatura u prirodi. Kelvin. KOLIČINA TOPLOTE Kvantitativna mera promene unutrašnje energije pri toplotnoj razmeni naziva se količina toplote Q = cmδT . Razlikujemo samo: Celzijevu skalu. Uobičajena zabuna se javlja mešanjem pojmova toplote i unutrašnje energije. Kada dva tela različitih temperatura dođu u termički kontakt oni međusobno razmenjuju unutrašnju energiju dok se temperatura ne izjednači. (Celsius. Apsolutna nulta tačka Nulta taeka od Kelvinove temperaturne skale. Svako telo poseduje izvesnu količinu unutrašnje energije i ona je vezana sa slučajnim. 6 . Reaumur). Rankine. Iznos energije koji se prenese je jednak iznosu razmenjene toplote. protokom (konvekcijom) zračenjem (radijacijom). Toplota se kreće iz oblasti sa višom temperaturom ka oblasti niže temperature. Kelvinovu skalu. nasumičnim. TOPLOTNA ENERGIJA Veza između toplote i energije je slična vezi između rada i energije. Fahrenhajdovu skalu. Ova unutrašnja energija je direktno srazmerna temperaturi tela. Toplotna energija se prenosi na tri načina: provodnošću (kondukcijom).16 °C. kretanjem njegovih atoma ili molekula.

Q=m*q Q – količina toplote m – masa tela q – toplota topljenja Toplota isparavanja je količina energije koja je potrebna za isparavanje jedinice mase date supstance. U SI sistemu jedinica za toplotu isparavanja je J/kg. Za određivanje karakteristične toploteza datu supstancu. merna jedinica je . da se proces odigrava pri stalnom pritisku.Toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo da mu se temperatura promeni za jedan stepen . uslov sine qua non je to. Dimenzije su energija po masi po stepenu a u SI sistemu se izražava u jedinicama Džul po kilogram. U SI sistemu jedinica Toplote topljenja je J/kg. Molarni toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti mol supstance da mu se temperatura promeni za jedan stepen. a da se količina sustance ne menja. Specifični toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo jedinične mase da mu se temperatura promeni za jedan stepen . TOPLOTA TOPLJENJA Toplota topljenja predstavlja kolčinu energije potrebnu da se istopi jedinica mase date supstancije. SPECIFIČNA TOPLOTA Specifična toplota predstavlja energiju potrebnu za podizanje temperature jedinične mase za jedinicu temperature.kelvinu. 7 .

Specifična toplota (c) je veličina koja se koristi za izračunavanje energije potrebne da bi se telu porizvoljne mase podigla temperatura za proizvoljni iznos: Promena unutrašnje energije (ΔE) tela je proporcijalna masi tela (m) i promeni temperature (Δt). kojim se opisuje zavisnost specifične toplote od temperature. Specifična toplota čvrstih tela osetno pada kada se dostignu temperature bliske apsolutnoj nuli i tada je proporcionalna trećem stepenu temperature. Zato se za važnije materijale saopštavaju specifične toplote na raznim temperaturama ili se daju empirijske jednačine za njihovo izračunavanje. 8 . Na temepraturama bliskim sobnoj ta se zavisnost za većinu primena može zanemariti.[1][2] Ovaj izraz je prvi pomenuo Džozef Blek oko 1750. pri čemu latinska reč latere znači sakriven. Pored hemijskog sastava specifična toplota zavisi i od temperature. Ajnštajnova i Debajeva. Kod gasova specifična toplota pored vrste gasa (jednoatomski.. pod uslovom da telo ne menja agregatno stanje ni faazu i da se toplotni kapacitet ne menja znatno u odabranom temperaturkom intervalu.. Ova zakonitost je približno tačna. međutim. dvoatomski. u istraživanjima temperaturska zavisnost se uzima u obzir. Za idealne gasove odnos toplotnih kapaciteta je konstanta i iznosi 5/3 LATENTNA TOPLOTA Latentna toplota označava količinu energije koju hemijska supstanca primi ili preda okolini tokom faznog prelaza u drugo agregatno stanje. Gas na stalnom pritisku vrši rad (jer tada mora da rast zapremina) pa je cp > cv.) zavisi i od toga da li se sa promenom temperature kod gasa održava stalan [pritisak]] ili cp) ili stalna zapremina (cv). pri čemu temperatura supstance ostaje nepromenjena. Primeri ovakvih procesa su topljenje leda i ključanje vode. Na niskim temperaturama za idealne kristale postoje prilično tačne teorije specifične toplote.

6 Ugljen dioksid 184 Helijum Vodonik(2) Olovo[3] Azot Kiseonik R134a Toluen Terpentin Voda 334 58 24.7 13.3 -210 -219 -101 -93 455 871 200 213 215.93 -253 1750 -196 -183 -26. Tabela latentnih toplota Sledeća tabela sadrži latentne toplote i temperature faznih prelaza nekih često korišćenih gasova i tečnosti: Latentna toplota Supstanca topljenja kJ/kg Etanol Amonijak 108 339 Tačka topljenja °C -114 -75 -78 Latentna toplota isparavanja kJ/kg 855 1369 574 21 Tačka ključanja °C 78. U oba slučaja promena je endotermička.5 25.6 110. što znači da sistem apsorbuje energiju pri promeni od čvrstog stanja ka gasovitom.9 -259 372.34 -57 -268.3 -33. ona je egzotermička (proces oslobađa energiju).9 351 293 0 2260 (na 100°C) 100 TOPLOTNA PROVODLJIVOST 9 . Ako se promena odvija u suprotnom pravcu.Dve najvažnije latentne toplote su latentna toplota topljenja i latentna toplota toplota isparavanja. Ovi termini opisuju protok energije kada supstanca menja svoju fazu: čvrsto telo → tečnost → gas.

to se veća količina toplote može preneti kroz isti poprečni presek u istom vremenu. Q. Što je toplotna provodljivost veća. u pravcu normalnom na poprečni presek površine S. koja se za vreme t sprovede kroz supstancu na rastojanju L. građe. agregatnog stanja kao i temperature. usled temperaturne razlike ΔT. Količina toplote. PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE 10 . k.W/(m K) = W m-1 K-1 (vat kroz metarkelvin). u stacionarnim uslovima i kada je prenos toplote uzrokovan isključivo temperaturnom razlikom. toplotna provodljivost = količina provedene toplote × rastojanje / (površina × temperaturna razlika) Toplotna provodljivost materijala zavisi od njegovog hemijskog sastava. Količina toplote koja se prenese u jedinici vremena je zavisna od toplotne provodljivosti i u diferencijalnom obliku se može predstaviti gde je: k je konstanta toplotne provodljivosti dT/dx je gradijant temperature S površina kroz koju prolazi toplota Jedinica za toplotnu provodljivost u SI sistemu je . koja opisuje sposobnost supstancije da provodi toplotu.Toplotna provodljivost je u fizici skalarna veličina.

tropi = pretvaranje. Jedan savršeno uređen sistem posjeduje nisku entropiju. prepupšten samom sebi zatvoren i izolovan sistem prelazi iz manje verovatnog u verovatnije stanje 5. Ovo je fizička funkcija čija veličina služi kao mera za verovatnoću datog stanja tela ili sistema tela. U svakom od dva sistema postoji tendenca prema povećanju nereda. u zatvorenom i izolovanom sistemu entropija može samo da raste dostižući maksimum u stanju termodinamičke ravnoteže ENTROPIJA Grč. Riječ izražena u energiji-jedinica po stepenu. Ne postoji termodinamički proces u kojem bi jedini rezultat bio pretvaranje unutrašnje toplote u rad 3. tj. nemoguće je konstruisati perpetum mobile druge vrste 4. promena unutrašnje energije sistema pri prelasku iz jednog u drugo termodinamičko stanje jednaka je zbiru oslobođene količine toplote i radu spoljnih sila deltaU = Q + A' 3. kao na primjer povećanje entropije ( drugi glavni zakon u termodinamiki). količina toplote dovedena izolovanom sistemu jednim delom povećava njegovu unutrašnju energiju a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljnih sila Q = δU + A 2. entropija = sadržina pretvaranja. dok neuredan sistem posjeduje visoku entropiju. Prelazak toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se vrši samo od sebe 2.mašinu koja bi neprestalno vršila rad bez dovođenja bilo kakvog oblika energije DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE 1. Veličina koja prikazuje nered u jednom sistemu. nemoguće je konstruisati mašinu koju nazivamo perpetum mobile prve vrste.1. 11 . toplota spontano prelazi sa tela koje ima višu temperaturu na telo niže temperature. en.

telo se. Pri svakom procesu u prirodni zbir energija ostaje stalan. Entropija je fizička veličina koja je po smislu analogna redukovanoj količini toplote. u prirodi važi princip povećanja entropije. ovaj zbir entropija ostaje nepromjenjen. ali nije dovoljan. pomoću kojih se realizuje to makrostanje. 12 . Otuda. U tu svrhu dopunjuje ga drugi princip. Prvi princip je nužan za objašnjenje zbivanja u prirodi. U graničnom. Termodinamička verovatnoća datog stanja nekog sistema definiše se brojem kombinacija u rasporedu položaja u prostoru i raspodeli brzine molekula. Proces koji se može odvijati ravnopravno u oba smera tako da posle njegovog izvođenja prvo u jednom a zatim u suprotnom smeru. za povratni proces. Entropija je fizička veličina koja izražava kvantitativnu meru neuređenosti sistema.Entropija tela ili sistema tela jeste količnik iz zbira povećanja unutrašnje energije i spoljašnjeg izvršnog rada pri širenju toga tela i apsolutne temperature. zamišljenom slučaju. pored principa održanja energije. ireverzibilni. U prirodi svi procesi su nepovratni. ali to pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi vrši se u pravcu povećanja zbira entropija svih tijela koja učestvuju u procesu. prelazeći kroz ista međustanja vraća u početno stanje ne izazivajući nikakve promene u okolnoj sredini. naziva se reverzibilan proces. Nepovratni procesi su procesi koji se nemogu da se desavaju u oba smera bez izazivanja promena u okolini.

Unutrašnja energija menja se provodjejnem. koji je zagrejala peć kreće se i prenosi unutrašnju energiju strujanjem. 13 . Ovakav način prenošenja unutrašnje energije naziva se provodjenje. strujanjem i zračenjem.ZAKLJUČAK Toplota je oblik prenošenja i razmene unutrašnje energije među telima. Unutrašnja energija može da se menja i prenosi između dva tela bez vršenja rada. Posuda na ploči štednjaka se zagrava jer se u nepostrednom dodiru dva tela prenosi energija. Sud sa vodom izložen Sunčevim zracima zagreje se tako što se energija se Sunca prenosi putem zračenja. Razmena unutrašnje energije bez vršenja mehaničkog rada naziva se toplotna razmena. Ona može da se ostvari na više načina. Vazduh u sobi.

http://sr.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%B0 http://sr.wikipedia.rs/UserFiles/File/programi_i_standardi/Upor_prikaz_O_S_za_predmet_Fizika . zavod za udžbenike i nastavna sredsva Beograd. Milan Raspopović. Dragiša Ivanković.Literatura: 1. 2004.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE %D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82 http://tehnika. Dragomir Krpić. Jezdimir Tomić.si/projekti/energetika%2005/osnovne_oblike_energije.pdf 14 .uni-mb. Bojana Nikić.html http://www.fnm.dfs. Fizika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful