Visoka poslovna škola stukovnih studija Blace

Seminarski rad iz predmeta Fizika Tema:

Toplota

Profesor: Sabahudin Mekić

Student: Ilić Nenad 126/08 III-4

..........................................................4 TOPLOTNO KRETANJE……………………………………………………….....................................5 TOPLOTNA ENERGIJA………………………………………………………....................5 TEMPERATURA………………………………………………………………..............4 PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE…………………………………...........................................14 2 ...............................................13 LITERATURA.........11 DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE.................................................6 KOLIČINA TOPLOTE...........................10 PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE...................Sadržaj: UVOD……………………………………………………………………………3 UNUTRAŠNJA ENERGIJA..6 TOPLOTA TOPLJENJA………………………………………………………................11 ZAKLJUČAK.......................................................................................................................................................................................................................................8 TOPLOTNA PROVODLJIVOST……………………………………………........7 SPECIFIČNA TOPLOTA………………………………………………………..............................11 ENTROPIJA......7 LATENTNA TOPLOTA……………………………………………………….....

UVOD Toplota ili toplotna energija je fizička veličina. U hemiji. Ovo kretanje može biti translaciono (kretanje molekula i atoma kao celine unutar tela). toplota je iznos energije koja se upije ili oslobodi prilikom ostvarivanja hemijskih veza između atoma u molekule koji su rezultat hemijske reakcije. vibracije (relativno kretanje atoma unutar molekula ili kristalne rešetke) i rotaciono kretanje. Ovaj pojam se često pominje kao „unutrašnja energija“ ili entalpija. 3 . dok se još povremeno koristi jedinica kalorija. Toplota je uobičajeni naziv za toplotnu energiju tela koja je posledica kretanja atoma i molekula tog tela. Jedinica za toplotnu energiju u Međunarodnom sistemu jedinica je Džul. Kinetička energija je rezultat termičkog kretanja. obično se označava sa Q. Makroskopska manifestacija ovog kretanja je temperatura. Sa stanovišta kinetičke teorije toplota je statistički zbir kinetičkih energija elementarnih čestica (molekula i atoma). Ova energija se može prenositi između tela i sistema usled razlike u temperaturi. To je oblik kretanja koji se obično povezuje sa temperaturom tela ili agregatnim stanjem materije. koja predstavlja energiju sadržanu u termodinamičkom sistemu.

Proces predaje energije jednog tela drugom bez vršenja rada naziva se toplotnom razmenom. PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE (toplote) Toplota je deo unutrašnje energije koje telo daje ili prima kada je u kontaktu sa drugim telom čija je unutrašnja energija različita.naprimer zagrevanje toplomera.morske struje ili freon u frižideru su dobriprimeri za ovo.UNUTRAŠNJA ENERGIJA Energija koja zavisi od strukture i termodinamičkog stanja tela i predstavlja zbir ukupne energije njegovih sastavnih čestica naziva se unutrašnja energija tela. javlja se transfer toplotne energije od toplijeg ka hladnijem. 4 . . o čemu govori Drugi zakon termodinamike.konvekcija: Strujanjem (konvekcijom) se prenosi kod fluida kada se oni kreću pod uticajem neke sile . na tri moguća načina: kondukcijom. . konvekcijom. Ako je jedno telo toplije (ima višu temperaturu). Ne postoji transfer toplotne energije.tako dobijamo energiju Sunca. Prenos toplote sa hladnijeg tela prema toplijem nije moguće. Kod idealnog gasa: svodi se na kinetičku energiju haotičnog translatornog kretanja kretanja njegovih molekula Promena unutrašnje energije sistema može da se ostvari na dva načina: vršenjem rada i toplotnom razmenom.zračenje: Unutrašnja energija može se preneti i putem elektromagnetnih talasa i to je prenošenje putem zračenja . Ako dva fizička tela imaju istu temperaturu smatra se da su ona u toplotnoj ravnoteži i u tom slučaju ne utiču jedno na drugo.kondukcija: Provođenjem koje dominira kod tela u čvrstom stanju i to se ostvaruje interakcijom između čestica tela . Postoje tri mehanizma za prenošenje toplote: . i zračenjem. U principu tela često kombinuju ne jedan već dva ili sva tri mehanizma prenošenja unutrašnje energije.

Mikroskopske pojave vezane za toplotno kretanje molekula nazivaju se toplotne pojave. zamrzavanje vode. topljenje i očvršćavanje metala itd. zagrevanje i hlađenje tela. Ukupna energija tela (sistema tela) sastoji se iz kinetičke i topencijalne energije tela (sistema) kao celine i njegove unutrašnje energije. Mnoge pojave potvrđuju da se molekuli neprekidno kreću: mešanje tečnosti i gasova.TOPLOTNO KRETANJE Neuređeno. 5 . U toplotne pojave spadaju topljneje leda. Temperature je srazmera srednjoj kineričkoj energiji haotičnog kretanja molekula gasa. Ovo je definicija apsolutne temperature. Kod svih tih pojava molekuli jedne supstancije prodiru između molekula druge supstancije. isparavanje tečnosti i td. Potencijalna energija uzajamnog delovanja molekula može da se zanemari jer su međumolekulska rastojanja znatno veća u odnosu na rastojanja između molekula kod čvrstih i tečnih tela. Dok se mehaničko kretanje sastoji u kretanju pojedinih čestica ili tela kao celine. atoma. isparavanje vode. Zato se ovo kretanje naziva i unutrašnje kretanje. a odgovarajuća energija – unutrašnja energija. Unutrašnja energija je zbir kientičke i potencijalne energije uzajamnog delovanja svih molekula (atoma ili drugih čestica) tela. Toplotno kretanje je poseban oblik kretanja koje se vrši u samim telima. pod toplotnim kretanjem se podrazumeva kretanje velikog broja mikročestica u telu bez obzira da li je to telo u stanju mirovanja ili kretanja. haotično kretanje molekula ili drugih mikročestica naziva se toplono kretanje. Za toplotne pojave karakteristične veličine su: unutrašnja energija. Označava se sa T. Tesno je povezana sa unutrašnjom energijom koja se kod gasova praktično svodi samo na kinetičku energiju molekula. temperature i količina toplote. TEMPERATURA Temperature je veličina koja karaktriše unurašnje stanje tela.

16 °C. TOPLOTNA ENERGIJA Veza između toplote i energije je slična vezi između rada i energije. protokom (konvekcijom) zračenjem (radijacijom). Razlikujemo samo: Celzijevu skalu. ali postoji razlika: izmena unutrašnje energije je jednaka toploti koja iz okoline pređe na telo uvećano za rad koji okolina izvrši nad telom. Uobičajena zabuna se javlja mešanjem pojmova toplote i unutrašnje energije. Toplota se kreće iz oblasti sa višom temperaturom ka oblasti niže temperature. kretanjem njegovih atoma ili molekula. Kada dva tela različitih temperatura dođu u termički kontakt oni međusobno razmenjuju unutrašnju energiju dok se temperatura ne izjednači. Fahrenhajdovu skalu. Iznos energije koji se prenese je jednak iznosu razmenjene toplote. Rankinovu skalu i Romur skalu. Reaumur). Kelvin. KOLIČINA TOPLOTE Kvantitativna mera promene unutrašnje energije pri toplotnoj razmeni naziva se količina toplote Q = cmδT . 6 . Apsolutna nulta tačka Nulta taeka od Kelvinove temperaturne skale. Temperatura od 0 Kelvina (0 K) jednaka je sa -273. Ovo se uzima kao najniža moguaa temperatura u prirodi. Ova unutrašnja energija je direktno srazmerna temperaturi tela. (Celsius. Svako telo poseduje izvesnu količinu unutrašnje energije i ona je vezana sa slučajnim. Rankine. Kelvinovu skalu. Fahrenheit.Dakle: T ~ (mv)(mv) /2 Temperaturna skala Objektivna i tačna skala na kojoj se pomoću mjerni instrumenata (terometara) temperatura može utvrditi i očitati. nasumičnim. Toplotna energija se prenosi na tri načina: provodnošću (kondukcijom).

merna jedinica je . SPECIFIČNA TOPLOTA Specifična toplota predstavlja energiju potrebnu za podizanje temperature jedinične mase za jedinicu temperature. 7 . U SI sistemu jedinica Toplote topljenja je J/kg. Q=m*q Q – količina toplote m – masa tela q – toplota topljenja Toplota isparavanja je količina energije koja je potrebna za isparavanje jedinice mase date supstance.kelvinu. Dimenzije su energija po masi po stepenu a u SI sistemu se izražava u jedinicama Džul po kilogram. U SI sistemu jedinica za toplotu isparavanja je J/kg.Toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo da mu se temperatura promeni za jedan stepen . Za određivanje karakteristične toploteza datu supstancu. TOPLOTA TOPLJENJA Toplota topljenja predstavlja kolčinu energije potrebnu da se istopi jedinica mase date supstancije. Molarni toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti mol supstance da mu se temperatura promeni za jedan stepen. uslov sine qua non je to. Specifični toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo jedinične mase da mu se temperatura promeni za jedan stepen . da se proces odigrava pri stalnom pritisku. a da se količina sustance ne menja.

u istraživanjima temperaturska zavisnost se uzima u obzir. pri čemu latinska reč latere znači sakriven. Kod gasova specifična toplota pored vrste gasa (jednoatomski..[1][2] Ovaj izraz je prvi pomenuo Džozef Blek oko 1750. međutim. Ajnštajnova i Debajeva. Na temepraturama bliskim sobnoj ta se zavisnost za većinu primena može zanemariti. 8 . Ova zakonitost je približno tačna. Pored hemijskog sastava specifična toplota zavisi i od temperature. pod uslovom da telo ne menja agregatno stanje ni faazu i da se toplotni kapacitet ne menja znatno u odabranom temperaturkom intervalu.) zavisi i od toga da li se sa promenom temperature kod gasa održava stalan [pritisak]] ili cp) ili stalna zapremina (cv).Specifična toplota (c) je veličina koja se koristi za izračunavanje energije potrebne da bi se telu porizvoljne mase podigla temperatura za proizvoljni iznos: Promena unutrašnje energije (ΔE) tela je proporcijalna masi tela (m) i promeni temperature (Δt). Na niskim temperaturama za idealne kristale postoje prilično tačne teorije specifične toplote. Primeri ovakvih procesa su topljenje leda i ključanje vode. pri čemu temperatura supstance ostaje nepromenjena.. kojim se opisuje zavisnost specifične toplote od temperature. Specifična toplota čvrstih tela osetno pada kada se dostignu temperature bliske apsolutnoj nuli i tada je proporcionalna trećem stepenu temperature. Za idealne gasove odnos toplotnih kapaciteta je konstanta i iznosi 5/3 LATENTNA TOPLOTA Latentna toplota označava količinu energije koju hemijska supstanca primi ili preda okolini tokom faznog prelaza u drugo agregatno stanje. dvoatomski. Zato se za važnije materijale saopštavaju specifične toplote na raznim temperaturama ili se daju empirijske jednačine za njihovo izračunavanje. Gas na stalnom pritisku vrši rad (jer tada mora da rast zapremina) pa je cp > cv.

Tabela latentnih toplota Sledeća tabela sadrži latentne toplote i temperature faznih prelaza nekih često korišćenih gasova i tečnosti: Latentna toplota Supstanca topljenja kJ/kg Etanol Amonijak 108 339 Tačka topljenja °C -114 -75 -78 Latentna toplota isparavanja kJ/kg 855 1369 574 21 Tačka ključanja °C 78.9 -259 372.5 25.34 -57 -268. Ako se promena odvija u suprotnom pravcu.3 -33.3 -210 -219 -101 -93 455 871 200 213 215. U oba slučaja promena je endotermička.7 13.6 Ugljen dioksid 184 Helijum Vodonik(2) Olovo[3] Azot Kiseonik R134a Toluen Terpentin Voda 334 58 24. Ovi termini opisuju protok energije kada supstanca menja svoju fazu: čvrsto telo → tečnost → gas.9 351 293 0 2260 (na 100°C) 100 TOPLOTNA PROVODLJIVOST 9 .Dve najvažnije latentne toplote su latentna toplota topljenja i latentna toplota toplota isparavanja. ona je egzotermička (proces oslobađa energiju).6 110.93 -253 1750 -196 -183 -26. što znači da sistem apsorbuje energiju pri promeni od čvrstog stanja ka gasovitom.

toplotna provodljivost = količina provedene toplote × rastojanje / (površina × temperaturna razlika) Toplotna provodljivost materijala zavisi od njegovog hemijskog sastava. u stacionarnim uslovima i kada je prenos toplote uzrokovan isključivo temperaturnom razlikom. Količina toplote. usled temperaturne razlike ΔT.Toplotna provodljivost je u fizici skalarna veličina. Količina toplote koja se prenese u jedinici vremena je zavisna od toplotne provodljivosti i u diferencijalnom obliku se može predstaviti gde je: k je konstanta toplotne provodljivosti dT/dx je gradijant temperature S površina kroz koju prolazi toplota Jedinica za toplotnu provodljivost u SI sistemu je .W/(m K) = W m-1 K-1 (vat kroz metarkelvin). građe. u pravcu normalnom na poprečni presek površine S. PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE 10 . koja opisuje sposobnost supstancije da provodi toplotu. k. Što je toplotna provodljivost veća. koja se za vreme t sprovede kroz supstancu na rastojanju L. to se veća količina toplote može preneti kroz isti poprečni presek u istom vremenu. Q. agregatnog stanja kao i temperature.

količina toplote dovedena izolovanom sistemu jednim delom povećava njegovu unutrašnju energiju a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljnih sila Q = δU + A 2. 11 . toplota spontano prelazi sa tela koje ima višu temperaturu na telo niže temperature. dok neuredan sistem posjeduje visoku entropiju. kao na primjer povećanje entropije ( drugi glavni zakon u termodinamiki). nemoguće je konstruisati perpetum mobile druge vrste 4. u zatvorenom i izolovanom sistemu entropija može samo da raste dostižući maksimum u stanju termodinamičke ravnoteže ENTROPIJA Grč. nemoguće je konstruisati mašinu koju nazivamo perpetum mobile prve vrste. entropija = sadržina pretvaranja. Jedan savršeno uređen sistem posjeduje nisku entropiju. Ovo je fizička funkcija čija veličina služi kao mera za verovatnoću datog stanja tela ili sistema tela. en. Prelazak toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se vrši samo od sebe 2.mašinu koja bi neprestalno vršila rad bez dovođenja bilo kakvog oblika energije DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE 1. Veličina koja prikazuje nered u jednom sistemu. U svakom od dva sistema postoji tendenca prema povećanju nereda. Ne postoji termodinamički proces u kojem bi jedini rezultat bio pretvaranje unutrašnje toplote u rad 3.tropi = pretvaranje. prepupšten samom sebi zatvoren i izolovan sistem prelazi iz manje verovatnog u verovatnije stanje 5.1. tj. promena unutrašnje energije sistema pri prelasku iz jednog u drugo termodinamičko stanje jednaka je zbiru oslobođene količine toplote i radu spoljnih sila deltaU = Q + A' 3. Riječ izražena u energiji-jedinica po stepenu.

za povratni proces. Proces koji se može odvijati ravnopravno u oba smera tako da posle njegovog izvođenja prvo u jednom a zatim u suprotnom smeru. U tu svrhu dopunjuje ga drugi princip. zamišljenom slučaju. Entropija je fizička veličina koja izražava kvantitativnu meru neuređenosti sistema. U graničnom. ali to pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi vrši se u pravcu povećanja zbira entropija svih tijela koja učestvuju u procesu. Nepovratni procesi su procesi koji se nemogu da se desavaju u oba smera bez izazivanja promena u okolini. Termodinamička verovatnoća datog stanja nekog sistema definiše se brojem kombinacija u rasporedu položaja u prostoru i raspodeli brzine molekula. ovaj zbir entropija ostaje nepromjenjen. U prirodi svi procesi su nepovratni. ireverzibilni. pomoću kojih se realizuje to makrostanje.Entropija tela ili sistema tela jeste količnik iz zbira povećanja unutrašnje energije i spoljašnjeg izvršnog rada pri širenju toga tela i apsolutne temperature. u prirodi važi princip povećanja entropije. pored principa održanja energije. Prvi princip je nužan za objašnjenje zbivanja u prirodi. naziva se reverzibilan proces. prelazeći kroz ista međustanja vraća u početno stanje ne izazivajući nikakve promene u okolnoj sredini. 12 . Entropija je fizička veličina koja je po smislu analogna redukovanoj količini toplote. Otuda. ali nije dovoljan. telo se. Pri svakom procesu u prirodni zbir energija ostaje stalan.

ZAKLJUČAK Toplota je oblik prenošenja i razmene unutrašnje energije među telima. Vazduh u sobi. Ona može da se ostvari na više načina. Razmena unutrašnje energije bez vršenja mehaničkog rada naziva se toplotna razmena. strujanjem i zračenjem. koji je zagrejala peć kreće se i prenosi unutrašnju energiju strujanjem. Unutrašnja energija menja se provodjejnem. Posuda na ploči štednjaka se zagrava jer se u nepostrednom dodiru dva tela prenosi energija. Ovakav način prenošenja unutrašnje energije naziva se provodjenje. Unutrašnja energija može da se menja i prenosi između dva tela bez vršenja rada. 13 . Sud sa vodom izložen Sunčevim zracima zagreje se tako što se energija se Sunca prenosi putem zračenja.

Jezdimir Tomić. http://sr.Literatura: 1. Dragiša Ivanković.dfs.wikipedia.wikipedia.html http://www. zavod za udžbenike i nastavna sredsva Beograd. Fizika.si/projekti/energetika%2005/osnovne_oblike_energije.pdf 14 .org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE %D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82 http://tehnika.uni-mb.fnm.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%B0 http://sr. Milan Raspopović. 2004. Bojana Nikić. Dragomir Krpić.rs/UserFiles/File/programi_i_standardi/Upor_prikaz_O_S_za_predmet_Fizika .