Visoka poslovna škola stukovnih studija Blace

Seminarski rad iz predmeta Fizika Tema:

Toplota

Profesor: Sabahudin Mekić

Student: Ilić Nenad 126/08 III-4

..................................................................................................4 PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE…………………………………..............................................10 PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE.............7 LATENTNA TOPLOTA………………………………………………………..................5 TOPLOTNA ENERGIJA……………………………………………………….............................Sadržaj: UVOD……………………………………………………………………………3 UNUTRAŠNJA ENERGIJA....................................................................11 ZAKLJUČAK..................................................................................................................................5 TEMPERATURA………………………………………………………………................................................................11 DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE...........................14 2 ....4 TOPLOTNO KRETANJE……………………………………………………….........................................8 TOPLOTNA PROVODLJIVOST……………………………………………..11 ENTROPIJA........7 SPECIFIČNA TOPLOTA………………………………………………………....................13 LITERATURA.......................6 TOPLOTA TOPLJENJA……………………………………………………….......................6 KOLIČINA TOPLOTE.......

Jedinica za toplotnu energiju u Međunarodnom sistemu jedinica je Džul.UVOD Toplota ili toplotna energija je fizička veličina. U hemiji. dok se još povremeno koristi jedinica kalorija. toplota je iznos energije koja se upije ili oslobodi prilikom ostvarivanja hemijskih veza između atoma u molekule koji su rezultat hemijske reakcije. Toplota je uobičajeni naziv za toplotnu energiju tela koja je posledica kretanja atoma i molekula tog tela. Ova energija se može prenositi između tela i sistema usled razlike u temperaturi. obično se označava sa Q. Sa stanovišta kinetičke teorije toplota je statistički zbir kinetičkih energija elementarnih čestica (molekula i atoma). Makroskopska manifestacija ovog kretanja je temperatura. koja predstavlja energiju sadržanu u termodinamičkom sistemu. 3 . Ovaj pojam se često pominje kao „unutrašnja energija“ ili entalpija. vibracije (relativno kretanje atoma unutar molekula ili kristalne rešetke) i rotaciono kretanje. Ovo kretanje može biti translaciono (kretanje molekula i atoma kao celine unutar tela). Kinetička energija je rezultat termičkog kretanja. To je oblik kretanja koji se obično povezuje sa temperaturom tela ili agregatnim stanjem materije.

Proces predaje energije jednog tela drugom bez vršenja rada naziva se toplotnom razmenom. .kondukcija: Provođenjem koje dominira kod tela u čvrstom stanju i to se ostvaruje interakcijom između čestica tela . Ne postoji transfer toplotne energije. U principu tela često kombinuju ne jedan već dva ili sva tri mehanizma prenošenja unutrašnje energije. PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE (toplote) Toplota je deo unutrašnje energije koje telo daje ili prima kada je u kontaktu sa drugim telom čija je unutrašnja energija različita. i zračenjem. na tri moguća načina: kondukcijom. Postoje tri mehanizma za prenošenje toplote: .UNUTRAŠNJA ENERGIJA Energija koja zavisi od strukture i termodinamičkog stanja tela i predstavlja zbir ukupne energije njegovih sastavnih čestica naziva se unutrašnja energija tela.konvekcija: Strujanjem (konvekcijom) se prenosi kod fluida kada se oni kreću pod uticajem neke sile . javlja se transfer toplotne energije od toplijeg ka hladnijem.tako dobijamo energiju Sunca. . o čemu govori Drugi zakon termodinamike. Ako dva fizička tela imaju istu temperaturu smatra se da su ona u toplotnoj ravnoteži i u tom slučaju ne utiču jedno na drugo. konvekcijom.zračenje: Unutrašnja energija može se preneti i putem elektromagnetnih talasa i to je prenošenje putem zračenja . Ako je jedno telo toplije (ima višu temperaturu). Prenos toplote sa hladnijeg tela prema toplijem nije moguće. Kod idealnog gasa: svodi se na kinetičku energiju haotičnog translatornog kretanja kretanja njegovih molekula Promena unutrašnje energije sistema može da se ostvari na dva načina: vršenjem rada i toplotnom razmenom. 4 .naprimer zagrevanje toplomera.morske struje ili freon u frižideru su dobriprimeri za ovo.

Kod svih tih pojava molekuli jedne supstancije prodiru između molekula druge supstancije. atoma. isparavanje tečnosti i td. a odgovarajuća energija – unutrašnja energija. Zato se ovo kretanje naziva i unutrašnje kretanje. temperature i količina toplote. zamrzavanje vode. Dok se mehaničko kretanje sastoji u kretanju pojedinih čestica ili tela kao celine. pod toplotnim kretanjem se podrazumeva kretanje velikog broja mikročestica u telu bez obzira da li je to telo u stanju mirovanja ili kretanja. Ukupna energija tela (sistema tela) sastoji se iz kinetičke i topencijalne energije tela (sistema) kao celine i njegove unutrašnje energije. Označava se sa T. TEMPERATURA Temperature je veličina koja karaktriše unurašnje stanje tela. Mikroskopske pojave vezane za toplotno kretanje molekula nazivaju se toplotne pojave. Unutrašnja energija je zbir kientičke i potencijalne energije uzajamnog delovanja svih molekula (atoma ili drugih čestica) tela. Tesno je povezana sa unutrašnjom energijom koja se kod gasova praktično svodi samo na kinetičku energiju molekula. Za toplotne pojave karakteristične veličine su: unutrašnja energija. 5 . isparavanje vode. topljenje i očvršćavanje metala itd. haotično kretanje molekula ili drugih mikročestica naziva se toplono kretanje. Mnoge pojave potvrđuju da se molekuli neprekidno kreću: mešanje tečnosti i gasova. U toplotne pojave spadaju topljneje leda. Temperature je srazmera srednjoj kineričkoj energiji haotičnog kretanja molekula gasa.TOPLOTNO KRETANJE Neuređeno. zagrevanje i hlađenje tela. Ovo je definicija apsolutne temperature. Toplotno kretanje je poseban oblik kretanja koje se vrši u samim telima. Potencijalna energija uzajamnog delovanja molekula može da se zanemari jer su međumolekulska rastojanja znatno veća u odnosu na rastojanja između molekula kod čvrstih i tečnih tela.

Kada dva tela različitih temperatura dođu u termički kontakt oni međusobno razmenjuju unutrašnju energiju dok se temperatura ne izjednači. Ovo se uzima kao najniža moguaa temperatura u prirodi. Fahrenheit. Toplotna energija se prenosi na tri načina: provodnošću (kondukcijom). Uobičajena zabuna se javlja mešanjem pojmova toplote i unutrašnje energije. TOPLOTNA ENERGIJA Veza između toplote i energije je slična vezi između rada i energije. 6 . protokom (konvekcijom) zračenjem (radijacijom). Razlikujemo samo: Celzijevu skalu. nasumičnim. KOLIČINA TOPLOTE Kvantitativna mera promene unutrašnje energije pri toplotnoj razmeni naziva se količina toplote Q = cmδT . Rankinovu skalu i Romur skalu. Temperatura od 0 Kelvina (0 K) jednaka je sa -273. Rankine. Toplota se kreće iz oblasti sa višom temperaturom ka oblasti niže temperature. Apsolutna nulta tačka Nulta taeka od Kelvinove temperaturne skale. Kelvinovu skalu. (Celsius. kretanjem njegovih atoma ili molekula.Dakle: T ~ (mv)(mv) /2 Temperaturna skala Objektivna i tačna skala na kojoj se pomoću mjerni instrumenata (terometara) temperatura može utvrditi i očitati. Reaumur). Fahrenhajdovu skalu. Ova unutrašnja energija je direktno srazmerna temperaturi tela. ali postoji razlika: izmena unutrašnje energije je jednaka toploti koja iz okoline pređe na telo uvećano za rad koji okolina izvrši nad telom. Svako telo poseduje izvesnu količinu unutrašnje energije i ona je vezana sa slučajnim. Iznos energije koji se prenese je jednak iznosu razmenjene toplote.16 °C. Kelvin.

SPECIFIČNA TOPLOTA Specifična toplota predstavlja energiju potrebnu za podizanje temperature jedinične mase za jedinicu temperature. Q=m*q Q – količina toplote m – masa tela q – toplota topljenja Toplota isparavanja je količina energije koja je potrebna za isparavanje jedinice mase date supstance. 7 . U SI sistemu jedinica za toplotu isparavanja je J/kg. Za određivanje karakteristične toploteza datu supstancu. a da se količina sustance ne menja. Dimenzije su energija po masi po stepenu a u SI sistemu se izražava u jedinicama Džul po kilogram. TOPLOTA TOPLJENJA Toplota topljenja predstavlja kolčinu energije potrebnu da se istopi jedinica mase date supstancije.Toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo da mu se temperatura promeni za jedan stepen . U SI sistemu jedinica Toplote topljenja je J/kg. merna jedinica je . da se proces odigrava pri stalnom pritisku. Specifični toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo jedinične mase da mu se temperatura promeni za jedan stepen . uslov sine qua non je to.kelvinu. Molarni toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti mol supstance da mu se temperatura promeni za jedan stepen.

Primeri ovakvih procesa su topljenje leda i ključanje vode. Zato se za važnije materijale saopštavaju specifične toplote na raznim temperaturama ili se daju empirijske jednačine za njihovo izračunavanje. Na niskim temperaturama za idealne kristale postoje prilično tačne teorije specifične toplote. pod uslovom da telo ne menja agregatno stanje ni faazu i da se toplotni kapacitet ne menja znatno u odabranom temperaturkom intervalu... pri čemu latinska reč latere znači sakriven. Specifična toplota čvrstih tela osetno pada kada se dostignu temperature bliske apsolutnoj nuli i tada je proporcionalna trećem stepenu temperature. pri čemu temperatura supstance ostaje nepromenjena. dvoatomski. Za idealne gasove odnos toplotnih kapaciteta je konstanta i iznosi 5/3 LATENTNA TOPLOTA Latentna toplota označava količinu energije koju hemijska supstanca primi ili preda okolini tokom faznog prelaza u drugo agregatno stanje.) zavisi i od toga da li se sa promenom temperature kod gasa održava stalan [pritisak]] ili cp) ili stalna zapremina (cv). međutim.Specifična toplota (c) je veličina koja se koristi za izračunavanje energije potrebne da bi se telu porizvoljne mase podigla temperatura za proizvoljni iznos: Promena unutrašnje energije (ΔE) tela je proporcijalna masi tela (m) i promeni temperature (Δt). kojim se opisuje zavisnost specifične toplote od temperature. Na temepraturama bliskim sobnoj ta se zavisnost za većinu primena može zanemariti. Ova zakonitost je približno tačna. Pored hemijskog sastava specifična toplota zavisi i od temperature. u istraživanjima temperaturska zavisnost se uzima u obzir.[1][2] Ovaj izraz je prvi pomenuo Džozef Blek oko 1750. Kod gasova specifična toplota pored vrste gasa (jednoatomski. 8 . Gas na stalnom pritisku vrši rad (jer tada mora da rast zapremina) pa je cp > cv. Ajnštajnova i Debajeva.

Dve najvažnije latentne toplote su latentna toplota topljenja i latentna toplota toplota isparavanja.93 -253 1750 -196 -183 -26.6 110.9 351 293 0 2260 (na 100°C) 100 TOPLOTNA PROVODLJIVOST 9 . Ovi termini opisuju protok energije kada supstanca menja svoju fazu: čvrsto telo → tečnost → gas.3 -210 -219 -101 -93 455 871 200 213 215.7 13.6 Ugljen dioksid 184 Helijum Vodonik(2) Olovo[3] Azot Kiseonik R134a Toluen Terpentin Voda 334 58 24. što znači da sistem apsorbuje energiju pri promeni od čvrstog stanja ka gasovitom.3 -33. Ako se promena odvija u suprotnom pravcu.9 -259 372. ona je egzotermička (proces oslobađa energiju). Tabela latentnih toplota Sledeća tabela sadrži latentne toplote i temperature faznih prelaza nekih često korišćenih gasova i tečnosti: Latentna toplota Supstanca topljenja kJ/kg Etanol Amonijak 108 339 Tačka topljenja °C -114 -75 -78 Latentna toplota isparavanja kJ/kg 855 1369 574 21 Tačka ključanja °C 78.34 -57 -268. U oba slučaja promena je endotermička.5 25.

W/(m K) = W m-1 K-1 (vat kroz metarkelvin). toplotna provodljivost = količina provedene toplote × rastojanje / (površina × temperaturna razlika) Toplotna provodljivost materijala zavisi od njegovog hemijskog sastava. Količina toplote koja se prenese u jedinici vremena je zavisna od toplotne provodljivosti i u diferencijalnom obliku se može predstaviti gde je: k je konstanta toplotne provodljivosti dT/dx je gradijant temperature S površina kroz koju prolazi toplota Jedinica za toplotnu provodljivost u SI sistemu je . koja opisuje sposobnost supstancije da provodi toplotu. koja se za vreme t sprovede kroz supstancu na rastojanju L. građe. k. PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE 10 . u stacionarnim uslovima i kada je prenos toplote uzrokovan isključivo temperaturnom razlikom. Q. usled temperaturne razlike ΔT. Količina toplote. u pravcu normalnom na poprečni presek površine S. to se veća količina toplote može preneti kroz isti poprečni presek u istom vremenu.Toplotna provodljivost je u fizici skalarna veličina. agregatnog stanja kao i temperature. Što je toplotna provodljivost veća.

mašinu koja bi neprestalno vršila rad bez dovođenja bilo kakvog oblika energije DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE 1. U svakom od dva sistema postoji tendenca prema povećanju nereda. Ne postoji termodinamički proces u kojem bi jedini rezultat bio pretvaranje unutrašnje toplote u rad 3. količina toplote dovedena izolovanom sistemu jednim delom povećava njegovu unutrašnju energiju a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljnih sila Q = δU + A 2. dok neuredan sistem posjeduje visoku entropiju. promena unutrašnje energije sistema pri prelasku iz jednog u drugo termodinamičko stanje jednaka je zbiru oslobođene količine toplote i radu spoljnih sila deltaU = Q + A' 3. u zatvorenom i izolovanom sistemu entropija može samo da raste dostižući maksimum u stanju termodinamičke ravnoteže ENTROPIJA Grč. Veličina koja prikazuje nered u jednom sistemu. Ovo je fizička funkcija čija veličina služi kao mera za verovatnoću datog stanja tela ili sistema tela. kao na primjer povećanje entropije ( drugi glavni zakon u termodinamiki). Jedan savršeno uređen sistem posjeduje nisku entropiju. 11 . toplota spontano prelazi sa tela koje ima višu temperaturu na telo niže temperature.tropi = pretvaranje.1. nemoguće je konstruisati mašinu koju nazivamo perpetum mobile prve vrste. Prelazak toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se vrši samo od sebe 2. tj. prepupšten samom sebi zatvoren i izolovan sistem prelazi iz manje verovatnog u verovatnije stanje 5. entropija = sadržina pretvaranja. en. nemoguće je konstruisati perpetum mobile druge vrste 4. Riječ izražena u energiji-jedinica po stepenu.

Entropija je fizička veličina koja je po smislu analogna redukovanoj količini toplote. Otuda. za povratni proces. Proces koji se može odvijati ravnopravno u oba smera tako da posle njegovog izvođenja prvo u jednom a zatim u suprotnom smeru. zamišljenom slučaju. ali nije dovoljan. Nepovratni procesi su procesi koji se nemogu da se desavaju u oba smera bez izazivanja promena u okolini. ovaj zbir entropija ostaje nepromjenjen. pomoću kojih se realizuje to makrostanje. Pri svakom procesu u prirodni zbir energija ostaje stalan. U tu svrhu dopunjuje ga drugi princip. 12 . pored principa održanja energije. Termodinamička verovatnoća datog stanja nekog sistema definiše se brojem kombinacija u rasporedu položaja u prostoru i raspodeli brzine molekula. Entropija je fizička veličina koja izražava kvantitativnu meru neuređenosti sistema. Prvi princip je nužan za objašnjenje zbivanja u prirodi. naziva se reverzibilan proces. telo se.Entropija tela ili sistema tela jeste količnik iz zbira povećanja unutrašnje energije i spoljašnjeg izvršnog rada pri širenju toga tela i apsolutne temperature. u prirodi važi princip povećanja entropije. prelazeći kroz ista međustanja vraća u početno stanje ne izazivajući nikakve promene u okolnoj sredini. U prirodi svi procesi su nepovratni. ireverzibilni. U graničnom. ali to pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi vrši se u pravcu povećanja zbira entropija svih tijela koja učestvuju u procesu.

Posuda na ploči štednjaka se zagrava jer se u nepostrednom dodiru dva tela prenosi energija. Unutrašnja energija može da se menja i prenosi između dva tela bez vršenja rada. Unutrašnja energija menja se provodjejnem.ZAKLJUČAK Toplota je oblik prenošenja i razmene unutrašnje energije među telima. Razmena unutrašnje energije bez vršenja mehaničkog rada naziva se toplotna razmena. 13 . Ona može da se ostvari na više načina. koji je zagrejala peć kreće se i prenosi unutrašnju energiju strujanjem. Vazduh u sobi. Ovakav način prenošenja unutrašnje energije naziva se provodjenje. Sud sa vodom izložen Sunčevim zracima zagreje se tako što se energija se Sunca prenosi putem zračenja. strujanjem i zračenjem.

dfs.wikipedia. 2004.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE %D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82 http://tehnika.uni-mb. Jezdimir Tomić.rs/UserFiles/File/programi_i_standardi/Upor_prikaz_O_S_za_predmet_Fizika .pdf 14 . Dragiša Ivanković.wikipedia. zavod za udžbenike i nastavna sredsva Beograd.Literatura: 1.si/projekti/energetika%2005/osnovne_oblike_energije. Dragomir Krpić.html http://www. Milan Raspopović.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%B0 http://sr. http://sr.fnm. Fizika. Bojana Nikić.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful