P. 1
Fizika - Toplota

Fizika - Toplota

|Views: 3,089|Likes:
Published by Nenad Ilić

More info:

Published by: Nenad Ilić on Oct 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/16/2014

pdf

text

original

Visoka poslovna škola stukovnih studija Blace

Seminarski rad iz predmeta Fizika Tema:

Toplota

Profesor: Sabahudin Mekić

Student: Ilić Nenad 126/08 III-4

.................................................................................11 ENTROPIJA...............................................................10 PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE........4 PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE………………………………….....6 TOPLOTA TOPLJENJA………………………………………………………..............7 LATENTNA TOPLOTA………………………………………………………....5 TEMPERATURA………………………………………………………………...6 KOLIČINA TOPLOTE.13 LITERATURA....................5 TOPLOTNA ENERGIJA………………………………………………………..........................................14 2 ......................4 TOPLOTNO KRETANJE………………………………………………………............................................Sadržaj: UVOD……………………………………………………………………………3 UNUTRAŠNJA ENERGIJA......................................................................................................................11 ZAKLJUČAK.................................................................................................7 SPECIFIČNA TOPLOTA……………………………………………………….........8 TOPLOTNA PROVODLJIVOST…………………………………………….........................................................................11 DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE.................

UVOD Toplota ili toplotna energija je fizička veličina. Kinetička energija je rezultat termičkog kretanja. To je oblik kretanja koji se obično povezuje sa temperaturom tela ili agregatnim stanjem materije. Jedinica za toplotnu energiju u Međunarodnom sistemu jedinica je Džul. vibracije (relativno kretanje atoma unutar molekula ili kristalne rešetke) i rotaciono kretanje. toplota je iznos energije koja se upije ili oslobodi prilikom ostvarivanja hemijskih veza između atoma u molekule koji su rezultat hemijske reakcije. Toplota je uobičajeni naziv za toplotnu energiju tela koja je posledica kretanja atoma i molekula tog tela. Ovaj pojam se često pominje kao „unutrašnja energija“ ili entalpija. Makroskopska manifestacija ovog kretanja je temperatura. 3 . U hemiji. Ova energija se može prenositi između tela i sistema usled razlike u temperaturi. Sa stanovišta kinetičke teorije toplota je statistički zbir kinetičkih energija elementarnih čestica (molekula i atoma). Ovo kretanje može biti translaciono (kretanje molekula i atoma kao celine unutar tela). dok se još povremeno koristi jedinica kalorija. koja predstavlja energiju sadržanu u termodinamičkom sistemu. obično se označava sa Q.

morske struje ili freon u frižideru su dobriprimeri za ovo. na tri moguća načina: kondukcijom.konvekcija: Strujanjem (konvekcijom) se prenosi kod fluida kada se oni kreću pod uticajem neke sile . . Ako je jedno telo toplije (ima višu temperaturu). Postoje tri mehanizma za prenošenje toplote: . i zračenjem. PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE (toplote) Toplota je deo unutrašnje energije koje telo daje ili prima kada je u kontaktu sa drugim telom čija je unutrašnja energija različita. Prenos toplote sa hladnijeg tela prema toplijem nije moguće. Ne postoji transfer toplotne energije. 4 .kondukcija: Provođenjem koje dominira kod tela u čvrstom stanju i to se ostvaruje interakcijom između čestica tela .zračenje: Unutrašnja energija može se preneti i putem elektromagnetnih talasa i to je prenošenje putem zračenja . U principu tela često kombinuju ne jedan već dva ili sva tri mehanizma prenošenja unutrašnje energije. Kod idealnog gasa: svodi se na kinetičku energiju haotičnog translatornog kretanja kretanja njegovih molekula Promena unutrašnje energije sistema može da se ostvari na dva načina: vršenjem rada i toplotnom razmenom. . Proces predaje energije jednog tela drugom bez vršenja rada naziva se toplotnom razmenom. o čemu govori Drugi zakon termodinamike.tako dobijamo energiju Sunca. javlja se transfer toplotne energije od toplijeg ka hladnijem.naprimer zagrevanje toplomera. konvekcijom. Ako dva fizička tela imaju istu temperaturu smatra se da su ona u toplotnoj ravnoteži i u tom slučaju ne utiču jedno na drugo.UNUTRAŠNJA ENERGIJA Energija koja zavisi od strukture i termodinamičkog stanja tela i predstavlja zbir ukupne energije njegovih sastavnih čestica naziva se unutrašnja energija tela.

Ovo je definicija apsolutne temperature. Mnoge pojave potvrđuju da se molekuli neprekidno kreću: mešanje tečnosti i gasova. Unutrašnja energija je zbir kientičke i potencijalne energije uzajamnog delovanja svih molekula (atoma ili drugih čestica) tela. a odgovarajuća energija – unutrašnja energija. 5 . zagrevanje i hlađenje tela. Mikroskopske pojave vezane za toplotno kretanje molekula nazivaju se toplotne pojave. TEMPERATURA Temperature je veličina koja karaktriše unurašnje stanje tela. isparavanje tečnosti i td. pod toplotnim kretanjem se podrazumeva kretanje velikog broja mikročestica u telu bez obzira da li je to telo u stanju mirovanja ili kretanja. U toplotne pojave spadaju topljneje leda. haotično kretanje molekula ili drugih mikročestica naziva se toplono kretanje. isparavanje vode. atoma. Zato se ovo kretanje naziva i unutrašnje kretanje. temperature i količina toplote.TOPLOTNO KRETANJE Neuređeno. Kod svih tih pojava molekuli jedne supstancije prodiru između molekula druge supstancije. zamrzavanje vode. Označava se sa T. Za toplotne pojave karakteristične veličine su: unutrašnja energija. Potencijalna energija uzajamnog delovanja molekula može da se zanemari jer su međumolekulska rastojanja znatno veća u odnosu na rastojanja između molekula kod čvrstih i tečnih tela. Temperature je srazmera srednjoj kineričkoj energiji haotičnog kretanja molekula gasa. Tesno je povezana sa unutrašnjom energijom koja se kod gasova praktično svodi samo na kinetičku energiju molekula. Toplotno kretanje je poseban oblik kretanja koje se vrši u samim telima. Dok se mehaničko kretanje sastoji u kretanju pojedinih čestica ili tela kao celine. topljenje i očvršćavanje metala itd. Ukupna energija tela (sistema tela) sastoji se iz kinetičke i topencijalne energije tela (sistema) kao celine i njegove unutrašnje energije.

Reaumur). protokom (konvekcijom) zračenjem (radijacijom). Temperatura od 0 Kelvina (0 K) jednaka je sa -273. Svako telo poseduje izvesnu količinu unutrašnje energije i ona je vezana sa slučajnim. Rankinovu skalu i Romur skalu. Kada dva tela različitih temperatura dođu u termički kontakt oni međusobno razmenjuju unutrašnju energiju dok se temperatura ne izjednači. Rankine. Kelvinovu skalu.Dakle: T ~ (mv)(mv) /2 Temperaturna skala Objektivna i tačna skala na kojoj se pomoću mjerni instrumenata (terometara) temperatura može utvrditi i očitati. TOPLOTNA ENERGIJA Veza između toplote i energije je slična vezi između rada i energije. Fahrenhajdovu skalu. Ovo se uzima kao najniža moguaa temperatura u prirodi. Fahrenheit.16 °C. Iznos energije koji se prenese je jednak iznosu razmenjene toplote. Toplotna energija se prenosi na tri načina: provodnošću (kondukcijom). Uobičajena zabuna se javlja mešanjem pojmova toplote i unutrašnje energije. nasumičnim. Razlikujemo samo: Celzijevu skalu. ali postoji razlika: izmena unutrašnje energije je jednaka toploti koja iz okoline pređe na telo uvećano za rad koji okolina izvrši nad telom. kretanjem njegovih atoma ili molekula. 6 . KOLIČINA TOPLOTE Kvantitativna mera promene unutrašnje energije pri toplotnoj razmeni naziva se količina toplote Q = cmδT . Apsolutna nulta tačka Nulta taeka od Kelvinove temperaturne skale. Toplota se kreće iz oblasti sa višom temperaturom ka oblasti niže temperature. Kelvin. Ova unutrašnja energija je direktno srazmerna temperaturi tela. (Celsius.

merna jedinica je .Toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo da mu se temperatura promeni za jedan stepen . TOPLOTA TOPLJENJA Toplota topljenja predstavlja kolčinu energije potrebnu da se istopi jedinica mase date supstancije. SPECIFIČNA TOPLOTA Specifična toplota predstavlja energiju potrebnu za podizanje temperature jedinične mase za jedinicu temperature. a da se količina sustance ne menja. 7 . U SI sistemu jedinica Toplote topljenja je J/kg. Q=m*q Q – količina toplote m – masa tela q – toplota topljenja Toplota isparavanja je količina energije koja je potrebna za isparavanje jedinice mase date supstance.kelvinu. uslov sine qua non je to. Dimenzije su energija po masi po stepenu a u SI sistemu se izražava u jedinicama Džul po kilogram. da se proces odigrava pri stalnom pritisku. U SI sistemu jedinica za toplotu isparavanja je J/kg. Molarni toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti mol supstance da mu se temperatura promeni za jedan stepen. Za određivanje karakteristične toploteza datu supstancu. Specifični toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo jedinične mase da mu se temperatura promeni za jedan stepen .

[1][2] Ovaj izraz je prvi pomenuo Džozef Blek oko 1750. pri čemu temperatura supstance ostaje nepromenjena. Na temepraturama bliskim sobnoj ta se zavisnost za većinu primena može zanemariti. 8 .Specifična toplota (c) je veličina koja se koristi za izračunavanje energije potrebne da bi se telu porizvoljne mase podigla temperatura za proizvoljni iznos: Promena unutrašnje energije (ΔE) tela je proporcijalna masi tela (m) i promeni temperature (Δt). pri čemu latinska reč latere znači sakriven. pod uslovom da telo ne menja agregatno stanje ni faazu i da se toplotni kapacitet ne menja znatno u odabranom temperaturkom intervalu. Zato se za važnije materijale saopštavaju specifične toplote na raznim temperaturama ili se daju empirijske jednačine za njihovo izračunavanje. Kod gasova specifična toplota pored vrste gasa (jednoatomski. Primeri ovakvih procesa su topljenje leda i ključanje vode. Ova zakonitost je približno tačna.. kojim se opisuje zavisnost specifične toplote od temperature. Gas na stalnom pritisku vrši rad (jer tada mora da rast zapremina) pa je cp > cv. Pored hemijskog sastava specifična toplota zavisi i od temperature. Na niskim temperaturama za idealne kristale postoje prilično tačne teorije specifične toplote. Za idealne gasove odnos toplotnih kapaciteta je konstanta i iznosi 5/3 LATENTNA TOPLOTA Latentna toplota označava količinu energije koju hemijska supstanca primi ili preda okolini tokom faznog prelaza u drugo agregatno stanje.) zavisi i od toga da li se sa promenom temperature kod gasa održava stalan [pritisak]] ili cp) ili stalna zapremina (cv). dvoatomski. u istraživanjima temperaturska zavisnost se uzima u obzir.. Specifična toplota čvrstih tela osetno pada kada se dostignu temperature bliske apsolutnoj nuli i tada je proporcionalna trećem stepenu temperature. međutim. Ajnštajnova i Debajeva.

5 25. Ovi termini opisuju protok energije kada supstanca menja svoju fazu: čvrsto telo → tečnost → gas.34 -57 -268. što znači da sistem apsorbuje energiju pri promeni od čvrstog stanja ka gasovitom. Tabela latentnih toplota Sledeća tabela sadrži latentne toplote i temperature faznih prelaza nekih često korišćenih gasova i tečnosti: Latentna toplota Supstanca topljenja kJ/kg Etanol Amonijak 108 339 Tačka topljenja °C -114 -75 -78 Latentna toplota isparavanja kJ/kg 855 1369 574 21 Tačka ključanja °C 78.9 351 293 0 2260 (na 100°C) 100 TOPLOTNA PROVODLJIVOST 9 .9 -259 372. U oba slučaja promena je endotermička.6 110.7 13.6 Ugljen dioksid 184 Helijum Vodonik(2) Olovo[3] Azot Kiseonik R134a Toluen Terpentin Voda 334 58 24.Dve najvažnije latentne toplote su latentna toplota topljenja i latentna toplota toplota isparavanja.3 -33.3 -210 -219 -101 -93 455 871 200 213 215. ona je egzotermička (proces oslobađa energiju).93 -253 1750 -196 -183 -26. Ako se promena odvija u suprotnom pravcu.

koja se za vreme t sprovede kroz supstancu na rastojanju L. to se veća količina toplote može preneti kroz isti poprečni presek u istom vremenu.Toplotna provodljivost je u fizici skalarna veličina. Q. u pravcu normalnom na poprečni presek površine S.W/(m K) = W m-1 K-1 (vat kroz metarkelvin). usled temperaturne razlike ΔT. koja opisuje sposobnost supstancije da provodi toplotu. agregatnog stanja kao i temperature. k. u stacionarnim uslovima i kada je prenos toplote uzrokovan isključivo temperaturnom razlikom. Što je toplotna provodljivost veća. Količina toplote. PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE 10 . Količina toplote koja se prenese u jedinici vremena je zavisna od toplotne provodljivosti i u diferencijalnom obliku se može predstaviti gde je: k je konstanta toplotne provodljivosti dT/dx je gradijant temperature S površina kroz koju prolazi toplota Jedinica za toplotnu provodljivost u SI sistemu je . građe. toplotna provodljivost = količina provedene toplote × rastojanje / (površina × temperaturna razlika) Toplotna provodljivost materijala zavisi od njegovog hemijskog sastava.

količina toplote dovedena izolovanom sistemu jednim delom povećava njegovu unutrašnju energiju a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljnih sila Q = δU + A 2. 11 . en. toplota spontano prelazi sa tela koje ima višu temperaturu na telo niže temperature. nemoguće je konstruisati perpetum mobile druge vrste 4. Prelazak toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se vrši samo od sebe 2. U svakom od dva sistema postoji tendenca prema povećanju nereda. Jedan savršeno uređen sistem posjeduje nisku entropiju. tj.mašinu koja bi neprestalno vršila rad bez dovođenja bilo kakvog oblika energije DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE 1. promena unutrašnje energije sistema pri prelasku iz jednog u drugo termodinamičko stanje jednaka je zbiru oslobođene količine toplote i radu spoljnih sila deltaU = Q + A' 3. Ne postoji termodinamički proces u kojem bi jedini rezultat bio pretvaranje unutrašnje toplote u rad 3.1.tropi = pretvaranje. entropija = sadržina pretvaranja. u zatvorenom i izolovanom sistemu entropija može samo da raste dostižući maksimum u stanju termodinamičke ravnoteže ENTROPIJA Grč. kao na primjer povećanje entropije ( drugi glavni zakon u termodinamiki). Riječ izražena u energiji-jedinica po stepenu. Ovo je fizička funkcija čija veličina služi kao mera za verovatnoću datog stanja tela ili sistema tela. Veličina koja prikazuje nered u jednom sistemu. dok neuredan sistem posjeduje visoku entropiju. nemoguće je konstruisati mašinu koju nazivamo perpetum mobile prve vrste. prepupšten samom sebi zatvoren i izolovan sistem prelazi iz manje verovatnog u verovatnije stanje 5.

ovaj zbir entropija ostaje nepromjenjen. Proces koji se može odvijati ravnopravno u oba smera tako da posle njegovog izvođenja prvo u jednom a zatim u suprotnom smeru.Entropija tela ili sistema tela jeste količnik iz zbira povećanja unutrašnje energije i spoljašnjeg izvršnog rada pri širenju toga tela i apsolutne temperature. pomoću kojih se realizuje to makrostanje. Entropija je fizička veličina koja je po smislu analogna redukovanoj količini toplote. ali to pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi vrši se u pravcu povećanja zbira entropija svih tijela koja učestvuju u procesu. 12 . zamišljenom slučaju. Entropija je fizička veličina koja izražava kvantitativnu meru neuređenosti sistema. Prvi princip je nužan za objašnjenje zbivanja u prirodi. u prirodi važi princip povećanja entropije. U graničnom. naziva se reverzibilan proces. telo se. pored principa održanja energije. prelazeći kroz ista međustanja vraća u početno stanje ne izazivajući nikakve promene u okolnoj sredini. za povratni proces. Pri svakom procesu u prirodni zbir energija ostaje stalan. U tu svrhu dopunjuje ga drugi princip. U prirodi svi procesi su nepovratni. Termodinamička verovatnoća datog stanja nekog sistema definiše se brojem kombinacija u rasporedu položaja u prostoru i raspodeli brzine molekula. Nepovratni procesi su procesi koji se nemogu da se desavaju u oba smera bez izazivanja promena u okolini. Otuda. ireverzibilni. ali nije dovoljan.

Vazduh u sobi. Ona može da se ostvari na više načina. Sud sa vodom izložen Sunčevim zracima zagreje se tako što se energija se Sunca prenosi putem zračenja. 13 . Unutrašnja energija menja se provodjejnem. strujanjem i zračenjem.ZAKLJUČAK Toplota je oblik prenošenja i razmene unutrašnje energije među telima. Ovakav način prenošenja unutrašnje energije naziva se provodjenje. koji je zagrejala peć kreće se i prenosi unutrašnju energiju strujanjem. Unutrašnja energija može da se menja i prenosi između dva tela bez vršenja rada. Posuda na ploči štednjaka se zagrava jer se u nepostrednom dodiru dva tela prenosi energija. Razmena unutrašnje energije bez vršenja mehaničkog rada naziva se toplotna razmena.

org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%B0 http://sr. Dragomir Krpić.wikipedia.wikipedia. zavod za udžbenike i nastavna sredsva Beograd.uni-mb.rs/UserFiles/File/programi_i_standardi/Upor_prikaz_O_S_za_predmet_Fizika . Milan Raspopović.dfs.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE %D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82 http://tehnika.pdf 14 .si/projekti/energetika%2005/osnovne_oblike_energije. Bojana Nikić. http://sr.Literatura: 1. Fizika.fnm. Dragiša Ivanković. Jezdimir Tomić.html http://www. 2004.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->