Visoka poslovna škola stukovnih studija Blace

Seminarski rad iz predmeta Fizika Tema:

Toplota

Profesor: Sabahudin Mekić

Student: Ilić Nenad 126/08 III-4

.................11 ENTROPIJA..................................................8 TOPLOTNA PROVODLJIVOST…………………………………………….14 2 .......................................................................................................6 KOLIČINA TOPLOTE....10 PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE..............................6 TOPLOTA TOPLJENJA………………………………………………………................4 PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE………………………………….................11 DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE..5 TEMPERATURA………………………………………………………………...................................7 SPECIFIČNA TOPLOTA………………………………………………………..........................................................................................4 TOPLOTNO KRETANJE………………………………………………………................................................................................................13 LITERATURA..........................................................7 LATENTNA TOPLOTA………………………………………………………......11 ZAKLJUČAK...................................5 TOPLOTNA ENERGIJA………………………………………………………....Sadržaj: UVOD……………………………………………………………………………3 UNUTRAŠNJA ENERGIJA.........................................................

UVOD Toplota ili toplotna energija je fizička veličina. To je oblik kretanja koji se obično povezuje sa temperaturom tela ili agregatnim stanjem materije. dok se još povremeno koristi jedinica kalorija. Sa stanovišta kinetičke teorije toplota je statistički zbir kinetičkih energija elementarnih čestica (molekula i atoma). toplota je iznos energije koja se upije ili oslobodi prilikom ostvarivanja hemijskih veza između atoma u molekule koji su rezultat hemijske reakcije. Makroskopska manifestacija ovog kretanja je temperatura. 3 . obično se označava sa Q. vibracije (relativno kretanje atoma unutar molekula ili kristalne rešetke) i rotaciono kretanje. Toplota je uobičajeni naziv za toplotnu energiju tela koja je posledica kretanja atoma i molekula tog tela. Jedinica za toplotnu energiju u Međunarodnom sistemu jedinica je Džul. Ovo kretanje može biti translaciono (kretanje molekula i atoma kao celine unutar tela). Ovaj pojam se često pominje kao „unutrašnja energija“ ili entalpija. koja predstavlja energiju sadržanu u termodinamičkom sistemu. U hemiji. Kinetička energija je rezultat termičkog kretanja. Ova energija se može prenositi između tela i sistema usled razlike u temperaturi.

Proces predaje energije jednog tela drugom bez vršenja rada naziva se toplotnom razmenom. 4 . . Ne postoji transfer toplotne energije. Postoje tri mehanizma za prenošenje toplote: . . o čemu govori Drugi zakon termodinamike.tako dobijamo energiju Sunca. Ako dva fizička tela imaju istu temperaturu smatra se da su ona u toplotnoj ravnoteži i u tom slučaju ne utiču jedno na drugo. Ako je jedno telo toplije (ima višu temperaturu). javlja se transfer toplotne energije od toplijeg ka hladnijem.kondukcija: Provođenjem koje dominira kod tela u čvrstom stanju i to se ostvaruje interakcijom između čestica tela . U principu tela često kombinuju ne jedan već dva ili sva tri mehanizma prenošenja unutrašnje energije. PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE (toplote) Toplota je deo unutrašnje energije koje telo daje ili prima kada je u kontaktu sa drugim telom čija je unutrašnja energija različita. i zračenjem.UNUTRAŠNJA ENERGIJA Energija koja zavisi od strukture i termodinamičkog stanja tela i predstavlja zbir ukupne energije njegovih sastavnih čestica naziva se unutrašnja energija tela.morske struje ili freon u frižideru su dobriprimeri za ovo. konvekcijom.naprimer zagrevanje toplomera.konvekcija: Strujanjem (konvekcijom) se prenosi kod fluida kada se oni kreću pod uticajem neke sile . na tri moguća načina: kondukcijom.zračenje: Unutrašnja energija može se preneti i putem elektromagnetnih talasa i to je prenošenje putem zračenja . Kod idealnog gasa: svodi se na kinetičku energiju haotičnog translatornog kretanja kretanja njegovih molekula Promena unutrašnje energije sistema može da se ostvari na dva načina: vršenjem rada i toplotnom razmenom. Prenos toplote sa hladnijeg tela prema toplijem nije moguće.

isparavanje vode. zagrevanje i hlađenje tela. Toplotno kretanje je poseban oblik kretanja koje se vrši u samim telima. Tesno je povezana sa unutrašnjom energijom koja se kod gasova praktično svodi samo na kinetičku energiju molekula. Unutrašnja energija je zbir kientičke i potencijalne energije uzajamnog delovanja svih molekula (atoma ili drugih čestica) tela. TEMPERATURA Temperature je veličina koja karaktriše unurašnje stanje tela. U toplotne pojave spadaju topljneje leda. topljenje i očvršćavanje metala itd. Mikroskopske pojave vezane za toplotno kretanje molekula nazivaju se toplotne pojave. Ukupna energija tela (sistema tela) sastoji se iz kinetičke i topencijalne energije tela (sistema) kao celine i njegove unutrašnje energije. pod toplotnim kretanjem se podrazumeva kretanje velikog broja mikročestica u telu bez obzira da li je to telo u stanju mirovanja ili kretanja. isparavanje tečnosti i td. temperature i količina toplote. Temperature je srazmera srednjoj kineričkoj energiji haotičnog kretanja molekula gasa. Ovo je definicija apsolutne temperature. Mnoge pojave potvrđuju da se molekuli neprekidno kreću: mešanje tečnosti i gasova. atoma. Zato se ovo kretanje naziva i unutrašnje kretanje. Označava se sa T. 5 . zamrzavanje vode. a odgovarajuća energija – unutrašnja energija.TOPLOTNO KRETANJE Neuređeno. haotično kretanje molekula ili drugih mikročestica naziva se toplono kretanje. Kod svih tih pojava molekuli jedne supstancije prodiru između molekula druge supstancije. Potencijalna energija uzajamnog delovanja molekula može da se zanemari jer su međumolekulska rastojanja znatno veća u odnosu na rastojanja između molekula kod čvrstih i tečnih tela. Dok se mehaničko kretanje sastoji u kretanju pojedinih čestica ili tela kao celine. Za toplotne pojave karakteristične veličine su: unutrašnja energija.

KOLIČINA TOPLOTE Kvantitativna mera promene unutrašnje energije pri toplotnoj razmeni naziva se količina toplote Q = cmδT . Rankine. TOPLOTNA ENERGIJA Veza između toplote i energije je slična vezi između rada i energije. Apsolutna nulta tačka Nulta taeka od Kelvinove temperaturne skale. Temperatura od 0 Kelvina (0 K) jednaka je sa -273. Kada dva tela različitih temperatura dođu u termički kontakt oni međusobno razmenjuju unutrašnju energiju dok se temperatura ne izjednači. Svako telo poseduje izvesnu količinu unutrašnje energije i ona je vezana sa slučajnim. Toplotna energija se prenosi na tri načina: provodnošću (kondukcijom).Dakle: T ~ (mv)(mv) /2 Temperaturna skala Objektivna i tačna skala na kojoj se pomoću mjerni instrumenata (terometara) temperatura može utvrditi i očitati. Iznos energije koji se prenese je jednak iznosu razmenjene toplote. protokom (konvekcijom) zračenjem (radijacijom). (Celsius. Kelvin. kretanjem njegovih atoma ili molekula. Kelvinovu skalu. Fahrenheit. Ova unutrašnja energija je direktno srazmerna temperaturi tela. Razlikujemo samo: Celzijevu skalu. nasumičnim. Reaumur). ali postoji razlika: izmena unutrašnje energije je jednaka toploti koja iz okoline pređe na telo uvećano za rad koji okolina izvrši nad telom. Uobičajena zabuna se javlja mešanjem pojmova toplote i unutrašnje energije.16 °C. Rankinovu skalu i Romur skalu. Toplota se kreće iz oblasti sa višom temperaturom ka oblasti niže temperature. Fahrenhajdovu skalu. Ovo se uzima kao najniža moguaa temperatura u prirodi. 6 .

Q=m*q Q – količina toplote m – masa tela q – toplota topljenja Toplota isparavanja je količina energije koja je potrebna za isparavanje jedinice mase date supstance.Toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo da mu se temperatura promeni za jedan stepen . a da se količina sustance ne menja. Za određivanje karakteristične toploteza datu supstancu. TOPLOTA TOPLJENJA Toplota topljenja predstavlja kolčinu energije potrebnu da se istopi jedinica mase date supstancije. Specifični toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo jedinične mase da mu se temperatura promeni za jedan stepen . U SI sistemu jedinica za toplotu isparavanja je J/kg. 7 . uslov sine qua non je to. SPECIFIČNA TOPLOTA Specifična toplota predstavlja energiju potrebnu za podizanje temperature jedinične mase za jedinicu temperature.kelvinu. U SI sistemu jedinica Toplote topljenja je J/kg. merna jedinica je . Molarni toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti mol supstance da mu se temperatura promeni za jedan stepen. da se proces odigrava pri stalnom pritisku. Dimenzije su energija po masi po stepenu a u SI sistemu se izražava u jedinicama Džul po kilogram.

dvoatomski. pri čemu temperatura supstance ostaje nepromenjena.) zavisi i od toga da li se sa promenom temperature kod gasa održava stalan [pritisak]] ili cp) ili stalna zapremina (cv). Na niskim temperaturama za idealne kristale postoje prilično tačne teorije specifične toplote. Zato se za važnije materijale saopštavaju specifične toplote na raznim temperaturama ili se daju empirijske jednačine za njihovo izračunavanje.. Primeri ovakvih procesa su topljenje leda i ključanje vode. 8 . međutim. pri čemu latinska reč latere znači sakriven. Ova zakonitost je približno tačna. Pored hemijskog sastava specifična toplota zavisi i od temperature. Za idealne gasove odnos toplotnih kapaciteta je konstanta i iznosi 5/3 LATENTNA TOPLOTA Latentna toplota označava količinu energije koju hemijska supstanca primi ili preda okolini tokom faznog prelaza u drugo agregatno stanje. Kod gasova specifična toplota pored vrste gasa (jednoatomski..[1][2] Ovaj izraz je prvi pomenuo Džozef Blek oko 1750.Specifična toplota (c) je veličina koja se koristi za izračunavanje energije potrebne da bi se telu porizvoljne mase podigla temperatura za proizvoljni iznos: Promena unutrašnje energije (ΔE) tela je proporcijalna masi tela (m) i promeni temperature (Δt). u istraživanjima temperaturska zavisnost se uzima u obzir. Specifična toplota čvrstih tela osetno pada kada se dostignu temperature bliske apsolutnoj nuli i tada je proporcionalna trećem stepenu temperature. pod uslovom da telo ne menja agregatno stanje ni faazu i da se toplotni kapacitet ne menja znatno u odabranom temperaturkom intervalu. Gas na stalnom pritisku vrši rad (jer tada mora da rast zapremina) pa je cp > cv. kojim se opisuje zavisnost specifične toplote od temperature. Na temepraturama bliskim sobnoj ta se zavisnost za većinu primena može zanemariti. Ajnštajnova i Debajeva.

7 13. ona je egzotermička (proces oslobađa energiju). Ako se promena odvija u suprotnom pravcu.Dve najvažnije latentne toplote su latentna toplota topljenja i latentna toplota toplota isparavanja.9 351 293 0 2260 (na 100°C) 100 TOPLOTNA PROVODLJIVOST 9 . Ovi termini opisuju protok energije kada supstanca menja svoju fazu: čvrsto telo → tečnost → gas.3 -210 -219 -101 -93 455 871 200 213 215.6 Ugljen dioksid 184 Helijum Vodonik(2) Olovo[3] Azot Kiseonik R134a Toluen Terpentin Voda 334 58 24.9 -259 372. Tabela latentnih toplota Sledeća tabela sadrži latentne toplote i temperature faznih prelaza nekih često korišćenih gasova i tečnosti: Latentna toplota Supstanca topljenja kJ/kg Etanol Amonijak 108 339 Tačka topljenja °C -114 -75 -78 Latentna toplota isparavanja kJ/kg 855 1369 574 21 Tačka ključanja °C 78.5 25.34 -57 -268.3 -33. U oba slučaja promena je endotermička.93 -253 1750 -196 -183 -26.6 110. što znači da sistem apsorbuje energiju pri promeni od čvrstog stanja ka gasovitom.

koja se za vreme t sprovede kroz supstancu na rastojanju L.Toplotna provodljivost je u fizici skalarna veličina. u stacionarnim uslovima i kada je prenos toplote uzrokovan isključivo temperaturnom razlikom. k. PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE 10 . Q. to se veća količina toplote može preneti kroz isti poprečni presek u istom vremenu. u pravcu normalnom na poprečni presek površine S. toplotna provodljivost = količina provedene toplote × rastojanje / (površina × temperaturna razlika) Toplotna provodljivost materijala zavisi od njegovog hemijskog sastava. Količina toplote. agregatnog stanja kao i temperature.W/(m K) = W m-1 K-1 (vat kroz metarkelvin). Što je toplotna provodljivost veća. Količina toplote koja se prenese u jedinici vremena je zavisna od toplotne provodljivosti i u diferencijalnom obliku se može predstaviti gde je: k je konstanta toplotne provodljivosti dT/dx je gradijant temperature S površina kroz koju prolazi toplota Jedinica za toplotnu provodljivost u SI sistemu je . koja opisuje sposobnost supstancije da provodi toplotu. građe. usled temperaturne razlike ΔT.

Riječ izražena u energiji-jedinica po stepenu. nemoguće je konstruisati mašinu koju nazivamo perpetum mobile prve vrste. Ne postoji termodinamički proces u kojem bi jedini rezultat bio pretvaranje unutrašnje toplote u rad 3. dok neuredan sistem posjeduje visoku entropiju. u zatvorenom i izolovanom sistemu entropija može samo da raste dostižući maksimum u stanju termodinamičke ravnoteže ENTROPIJA Grč. 11 . U svakom od dva sistema postoji tendenca prema povećanju nereda. entropija = sadržina pretvaranja. toplota spontano prelazi sa tela koje ima višu temperaturu na telo niže temperature. kao na primjer povećanje entropije ( drugi glavni zakon u termodinamiki). Veličina koja prikazuje nered u jednom sistemu. nemoguće je konstruisati perpetum mobile druge vrste 4.1. prepupšten samom sebi zatvoren i izolovan sistem prelazi iz manje verovatnog u verovatnije stanje 5. količina toplote dovedena izolovanom sistemu jednim delom povećava njegovu unutrašnju energiju a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljnih sila Q = δU + A 2. Ovo je fizička funkcija čija veličina služi kao mera za verovatnoću datog stanja tela ili sistema tela. Prelazak toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se vrši samo od sebe 2. tj.tropi = pretvaranje. promena unutrašnje energije sistema pri prelasku iz jednog u drugo termodinamičko stanje jednaka je zbiru oslobođene količine toplote i radu spoljnih sila deltaU = Q + A' 3. en.mašinu koja bi neprestalno vršila rad bez dovođenja bilo kakvog oblika energije DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE 1. Jedan savršeno uređen sistem posjeduje nisku entropiju.

zamišljenom slučaju. u prirodi važi princip povećanja entropije. Nepovratni procesi su procesi koji se nemogu da se desavaju u oba smera bez izazivanja promena u okolini. telo se. za povratni proces. U graničnom. Pri svakom procesu u prirodni zbir energija ostaje stalan. ali to pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi vrši se u pravcu povećanja zbira entropija svih tijela koja učestvuju u procesu. pomoću kojih se realizuje to makrostanje. pored principa održanja energije. prelazeći kroz ista međustanja vraća u početno stanje ne izazivajući nikakve promene u okolnoj sredini.Entropija tela ili sistema tela jeste količnik iz zbira povećanja unutrašnje energije i spoljašnjeg izvršnog rada pri širenju toga tela i apsolutne temperature. U tu svrhu dopunjuje ga drugi princip. ireverzibilni. U prirodi svi procesi su nepovratni. ovaj zbir entropija ostaje nepromjenjen. naziva se reverzibilan proces. Prvi princip je nužan za objašnjenje zbivanja u prirodi. Proces koji se može odvijati ravnopravno u oba smera tako da posle njegovog izvođenja prvo u jednom a zatim u suprotnom smeru. Entropija je fizička veličina koja izražava kvantitativnu meru neuređenosti sistema. Entropija je fizička veličina koja je po smislu analogna redukovanoj količini toplote. ali nije dovoljan. Termodinamička verovatnoća datog stanja nekog sistema definiše se brojem kombinacija u rasporedu položaja u prostoru i raspodeli brzine molekula. Otuda. 12 .

Unutrašnja energija može da se menja i prenosi između dva tela bez vršenja rada. Vazduh u sobi.ZAKLJUČAK Toplota je oblik prenošenja i razmene unutrašnje energije među telima. Razmena unutrašnje energije bez vršenja mehaničkog rada naziva se toplotna razmena. strujanjem i zračenjem. Ona može da se ostvari na više načina. Sud sa vodom izložen Sunčevim zracima zagreje se tako što se energija se Sunca prenosi putem zračenja. koji je zagrejala peć kreće se i prenosi unutrašnju energiju strujanjem. Ovakav način prenošenja unutrašnje energije naziva se provodjenje. Unutrašnja energija menja se provodjejnem. Posuda na ploči štednjaka se zagrava jer se u nepostrednom dodiru dva tela prenosi energija. 13 .

Dragiša Ivanković. http://sr.Literatura: 1.pdf 14 . Bojana Nikić.rs/UserFiles/File/programi_i_standardi/Upor_prikaz_O_S_za_predmet_Fizika .fnm.uni-mb. Jezdimir Tomić. Dragomir Krpić.html http://www. zavod za udžbenike i nastavna sredsva Beograd.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE %D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82 http://tehnika.wikipedia.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%B0 http://sr. Milan Raspopović.dfs.si/projekti/energetika%2005/osnovne_oblike_energije.wikipedia. 2004. Fizika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful