Visoka poslovna škola stukovnih studija Blace

Seminarski rad iz predmeta Fizika Tema:

Toplota

Profesor: Sabahudin Mekić

Student: Ilić Nenad 126/08 III-4

............................11 DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE...................................7 SPECIFIČNA TOPLOTA………………………………………………………..............................................Sadržaj: UVOD……………………………………………………………………………3 UNUTRAŠNJA ENERGIJA...6 KOLIČINA TOPLOTE...5 TEMPERATURA………………………………………………………………................................................10 PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE....................................4 TOPLOTNO KRETANJE………………………………………………………...............................................................................5 TOPLOTNA ENERGIJA………………………………………………………............................................13 LITERATURA...............8 TOPLOTNA PROVODLJIVOST…………………………………………….......................................................4 PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE…………………………………..................................................11 ZAKLJUČAK..........................6 TOPLOTA TOPLJENJA………………………………………………………...........................14 2 ................................................7 LATENTNA TOPLOTA………………………………………………………...11 ENTROPIJA...........................................................................

vibracije (relativno kretanje atoma unutar molekula ili kristalne rešetke) i rotaciono kretanje. U hemiji.UVOD Toplota ili toplotna energija je fizička veličina. Ovaj pojam se često pominje kao „unutrašnja energija“ ili entalpija. toplota je iznos energije koja se upije ili oslobodi prilikom ostvarivanja hemijskih veza između atoma u molekule koji su rezultat hemijske reakcije. To je oblik kretanja koji se obično povezuje sa temperaturom tela ili agregatnim stanjem materije. 3 . dok se još povremeno koristi jedinica kalorija. Ova energija se može prenositi između tela i sistema usled razlike u temperaturi. Toplota je uobičajeni naziv za toplotnu energiju tela koja je posledica kretanja atoma i molekula tog tela. Kinetička energija je rezultat termičkog kretanja. Sa stanovišta kinetičke teorije toplota je statistički zbir kinetičkih energija elementarnih čestica (molekula i atoma). Jedinica za toplotnu energiju u Međunarodnom sistemu jedinica je Džul. obično se označava sa Q. Ovo kretanje može biti translaciono (kretanje molekula i atoma kao celine unutar tela). koja predstavlja energiju sadržanu u termodinamičkom sistemu. Makroskopska manifestacija ovog kretanja je temperatura.

tako dobijamo energiju Sunca. PRENOŠENJE UNUTRAŠNJE ENERGIJE (toplote) Toplota je deo unutrašnje energije koje telo daje ili prima kada je u kontaktu sa drugim telom čija je unutrašnja energija različita.UNUTRAŠNJA ENERGIJA Energija koja zavisi od strukture i termodinamičkog stanja tela i predstavlja zbir ukupne energije njegovih sastavnih čestica naziva se unutrašnja energija tela.zračenje: Unutrašnja energija može se preneti i putem elektromagnetnih talasa i to je prenošenje putem zračenja . javlja se transfer toplotne energije od toplijeg ka hladnijem. Proces predaje energije jednog tela drugom bez vršenja rada naziva se toplotnom razmenom. Ako dva fizička tela imaju istu temperaturu smatra se da su ona u toplotnoj ravnoteži i u tom slučaju ne utiču jedno na drugo.morske struje ili freon u frižideru su dobriprimeri za ovo. . o čemu govori Drugi zakon termodinamike. U principu tela često kombinuju ne jedan već dva ili sva tri mehanizma prenošenja unutrašnje energije. Kod idealnog gasa: svodi se na kinetičku energiju haotičnog translatornog kretanja kretanja njegovih molekula Promena unutrašnje energije sistema može da se ostvari na dva načina: vršenjem rada i toplotnom razmenom. i zračenjem. Ne postoji transfer toplotne energije.kondukcija: Provođenjem koje dominira kod tela u čvrstom stanju i to se ostvaruje interakcijom između čestica tela . konvekcijom.konvekcija: Strujanjem (konvekcijom) se prenosi kod fluida kada se oni kreću pod uticajem neke sile . . na tri moguća načina: kondukcijom. Prenos toplote sa hladnijeg tela prema toplijem nije moguće.naprimer zagrevanje toplomera. 4 . Postoje tri mehanizma za prenošenje toplote: . Ako je jedno telo toplije (ima višu temperaturu).

U toplotne pojave spadaju topljneje leda. Mikroskopske pojave vezane za toplotno kretanje molekula nazivaju se toplotne pojave. TEMPERATURA Temperature je veličina koja karaktriše unurašnje stanje tela. isparavanje vode. Potencijalna energija uzajamnog delovanja molekula može da se zanemari jer su međumolekulska rastojanja znatno veća u odnosu na rastojanja između molekula kod čvrstih i tečnih tela. pod toplotnim kretanjem se podrazumeva kretanje velikog broja mikročestica u telu bez obzira da li je to telo u stanju mirovanja ili kretanja. Kod svih tih pojava molekuli jedne supstancije prodiru između molekula druge supstancije. isparavanje tečnosti i td. Tesno je povezana sa unutrašnjom energijom koja se kod gasova praktično svodi samo na kinetičku energiju molekula. Unutrašnja energija je zbir kientičke i potencijalne energije uzajamnog delovanja svih molekula (atoma ili drugih čestica) tela. zagrevanje i hlađenje tela. temperature i količina toplote. Toplotno kretanje je poseban oblik kretanja koje se vrši u samim telima. Dok se mehaničko kretanje sastoji u kretanju pojedinih čestica ili tela kao celine. zamrzavanje vode.TOPLOTNO KRETANJE Neuređeno. a odgovarajuća energija – unutrašnja energija. Temperature je srazmera srednjoj kineričkoj energiji haotičnog kretanja molekula gasa. Ukupna energija tela (sistema tela) sastoji se iz kinetičke i topencijalne energije tela (sistema) kao celine i njegove unutrašnje energije. Ovo je definicija apsolutne temperature. Za toplotne pojave karakteristične veličine su: unutrašnja energija. atoma. Označava se sa T. haotično kretanje molekula ili drugih mikročestica naziva se toplono kretanje. 5 . Mnoge pojave potvrđuju da se molekuli neprekidno kreću: mešanje tečnosti i gasova. Zato se ovo kretanje naziva i unutrašnje kretanje. topljenje i očvršćavanje metala itd.

Kada dva tela različitih temperatura dođu u termički kontakt oni međusobno razmenjuju unutrašnju energiju dok se temperatura ne izjednači. TOPLOTNA ENERGIJA Veza između toplote i energije je slična vezi između rada i energije. Kelvinovu skalu. Reaumur). Kelvin. Fahrenhajdovu skalu. Razlikujemo samo: Celzijevu skalu. Ova unutrašnja energija je direktno srazmerna temperaturi tela. kretanjem njegovih atoma ili molekula. ali postoji razlika: izmena unutrašnje energije je jednaka toploti koja iz okoline pređe na telo uvećano za rad koji okolina izvrši nad telom.16 °C. Iznos energije koji se prenese je jednak iznosu razmenjene toplote. 6 . KOLIČINA TOPLOTE Kvantitativna mera promene unutrašnje energije pri toplotnoj razmeni naziva se količina toplote Q = cmδT . Temperatura od 0 Kelvina (0 K) jednaka je sa -273. nasumičnim. Apsolutna nulta tačka Nulta taeka od Kelvinove temperaturne skale.Dakle: T ~ (mv)(mv) /2 Temperaturna skala Objektivna i tačna skala na kojoj se pomoću mjerni instrumenata (terometara) temperatura može utvrditi i očitati. Rankinovu skalu i Romur skalu. Rankine. Uobičajena zabuna se javlja mešanjem pojmova toplote i unutrašnje energije. Ovo se uzima kao najniža moguaa temperatura u prirodi. Svako telo poseduje izvesnu količinu unutrašnje energije i ona je vezana sa slučajnim. protokom (konvekcijom) zračenjem (radijacijom). Toplotna energija se prenosi na tri načina: provodnošću (kondukcijom). (Celsius. Toplota se kreće iz oblasti sa višom temperaturom ka oblasti niže temperature. Fahrenheit.

Dimenzije su energija po masi po stepenu a u SI sistemu se izražava u jedinicama Džul po kilogram. uslov sine qua non je to. SPECIFIČNA TOPLOTA Specifična toplota predstavlja energiju potrebnu za podizanje temperature jedinične mase za jedinicu temperature. Za određivanje karakteristične toploteza datu supstancu. 7 . TOPLOTA TOPLJENJA Toplota topljenja predstavlja kolčinu energije potrebnu da se istopi jedinica mase date supstancije.Toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo da mu se temperatura promeni za jedan stepen . a da se količina sustance ne menja. Molarni toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti mol supstance da mu se temperatura promeni za jedan stepen. U SI sistemu jedinica za toplotu isparavanja je J/kg.kelvinu. Specifični toplotni kapacitet brojno je jednak količini toplote koju je potrebno da primi ili odpusti telo jedinične mase da mu se temperatura promeni za jedan stepen . da se proces odigrava pri stalnom pritisku. Q=m*q Q – količina toplote m – masa tela q – toplota topljenja Toplota isparavanja je količina energije koja je potrebna za isparavanje jedinice mase date supstance. merna jedinica je . U SI sistemu jedinica Toplote topljenja je J/kg.

[1][2] Ovaj izraz je prvi pomenuo Džozef Blek oko 1750. kojim se opisuje zavisnost specifične toplote od temperature. dvoatomski. Na niskim temperaturama za idealne kristale postoje prilično tačne teorije specifične toplote. Kod gasova specifična toplota pored vrste gasa (jednoatomski. pri čemu temperatura supstance ostaje nepromenjena.. Za idealne gasove odnos toplotnih kapaciteta je konstanta i iznosi 5/3 LATENTNA TOPLOTA Latentna toplota označava količinu energije koju hemijska supstanca primi ili preda okolini tokom faznog prelaza u drugo agregatno stanje. Specifična toplota čvrstih tela osetno pada kada se dostignu temperature bliske apsolutnoj nuli i tada je proporcionalna trećem stepenu temperature. Ova zakonitost je približno tačna. Na temepraturama bliskim sobnoj ta se zavisnost za većinu primena može zanemariti.) zavisi i od toga da li se sa promenom temperature kod gasa održava stalan [pritisak]] ili cp) ili stalna zapremina (cv). međutim.. pod uslovom da telo ne menja agregatno stanje ni faazu i da se toplotni kapacitet ne menja znatno u odabranom temperaturkom intervalu. Zato se za važnije materijale saopštavaju specifične toplote na raznim temperaturama ili se daju empirijske jednačine za njihovo izračunavanje. Ajnštajnova i Debajeva. 8 .Specifična toplota (c) je veličina koja se koristi za izračunavanje energije potrebne da bi se telu porizvoljne mase podigla temperatura za proizvoljni iznos: Promena unutrašnje energije (ΔE) tela je proporcijalna masi tela (m) i promeni temperature (Δt). Gas na stalnom pritisku vrši rad (jer tada mora da rast zapremina) pa je cp > cv. Pored hemijskog sastava specifična toplota zavisi i od temperature. u istraživanjima temperaturska zavisnost se uzima u obzir. Primeri ovakvih procesa su topljenje leda i ključanje vode. pri čemu latinska reč latere znači sakriven.

što znači da sistem apsorbuje energiju pri promeni od čvrstog stanja ka gasovitom.3 -210 -219 -101 -93 455 871 200 213 215. U oba slučaja promena je endotermička. ona je egzotermička (proces oslobađa energiju).7 13. Ako se promena odvija u suprotnom pravcu.9 -259 372.9 351 293 0 2260 (na 100°C) 100 TOPLOTNA PROVODLJIVOST 9 .5 25.3 -33.Dve najvažnije latentne toplote su latentna toplota topljenja i latentna toplota toplota isparavanja. Tabela latentnih toplota Sledeća tabela sadrži latentne toplote i temperature faznih prelaza nekih često korišćenih gasova i tečnosti: Latentna toplota Supstanca topljenja kJ/kg Etanol Amonijak 108 339 Tačka topljenja °C -114 -75 -78 Latentna toplota isparavanja kJ/kg 855 1369 574 21 Tačka ključanja °C 78.6 Ugljen dioksid 184 Helijum Vodonik(2) Olovo[3] Azot Kiseonik R134a Toluen Terpentin Voda 334 58 24.6 110.93 -253 1750 -196 -183 -26.34 -57 -268. Ovi termini opisuju protok energije kada supstanca menja svoju fazu: čvrsto telo → tečnost → gas.

u pravcu normalnom na poprečni presek površine S. usled temperaturne razlike ΔT. Količina toplote koja se prenese u jedinici vremena je zavisna od toplotne provodljivosti i u diferencijalnom obliku se može predstaviti gde je: k je konstanta toplotne provodljivosti dT/dx je gradijant temperature S površina kroz koju prolazi toplota Jedinica za toplotnu provodljivost u SI sistemu je . agregatnog stanja kao i temperature. Količina toplote. k. građe. Što je toplotna provodljivost veća. toplotna provodljivost = količina provedene toplote × rastojanje / (površina × temperaturna razlika) Toplotna provodljivost materijala zavisi od njegovog hemijskog sastava. to se veća količina toplote može preneti kroz isti poprečni presek u istom vremenu. PRVI PRINCIP TERMODINAMIKE 10 . koja se za vreme t sprovede kroz supstancu na rastojanju L.Toplotna provodljivost je u fizici skalarna veličina.W/(m K) = W m-1 K-1 (vat kroz metarkelvin). koja opisuje sposobnost supstancije da provodi toplotu. Q. u stacionarnim uslovima i kada je prenos toplote uzrokovan isključivo temperaturnom razlikom.

količina toplote dovedena izolovanom sistemu jednim delom povećava njegovu unutrašnju energiju a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljnih sila Q = δU + A 2. kao na primjer povećanje entropije ( drugi glavni zakon u termodinamiki). tj. dok neuredan sistem posjeduje visoku entropiju. nemoguće je konstruisati mašinu koju nazivamo perpetum mobile prve vrste.tropi = pretvaranje. Ne postoji termodinamički proces u kojem bi jedini rezultat bio pretvaranje unutrašnje toplote u rad 3. Ovo je fizička funkcija čija veličina služi kao mera za verovatnoću datog stanja tela ili sistema tela. Riječ izražena u energiji-jedinica po stepenu.mašinu koja bi neprestalno vršila rad bez dovođenja bilo kakvog oblika energije DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE 1. 11 . nemoguće je konstruisati perpetum mobile druge vrste 4. entropija = sadržina pretvaranja. en. Veličina koja prikazuje nered u jednom sistemu. promena unutrašnje energije sistema pri prelasku iz jednog u drugo termodinamičko stanje jednaka je zbiru oslobođene količine toplote i radu spoljnih sila deltaU = Q + A' 3.1. Prelazak toplote sa hladnijeg na toplije telo ne može da se vrši samo od sebe 2. U svakom od dva sistema postoji tendenca prema povećanju nereda. Jedan savršeno uređen sistem posjeduje nisku entropiju. u zatvorenom i izolovanom sistemu entropija može samo da raste dostižući maksimum u stanju termodinamičke ravnoteže ENTROPIJA Grč. toplota spontano prelazi sa tela koje ima višu temperaturu na telo niže temperature. prepupšten samom sebi zatvoren i izolovan sistem prelazi iz manje verovatnog u verovatnije stanje 5.

u prirodi važi princip povećanja entropije. Nepovratni procesi su procesi koji se nemogu da se desavaju u oba smera bez izazivanja promena u okolini. pored principa održanja energije.Entropija tela ili sistema tela jeste količnik iz zbira povećanja unutrašnje energije i spoljašnjeg izvršnog rada pri širenju toga tela i apsolutne temperature. Proces koji se može odvijati ravnopravno u oba smera tako da posle njegovog izvođenja prvo u jednom a zatim u suprotnom smeru. prelazeći kroz ista međustanja vraća u početno stanje ne izazivajući nikakve promene u okolnoj sredini. 12 . za povratni proces. Prvi princip je nužan za objašnjenje zbivanja u prirodi. telo se. Pri svakom procesu u prirodni zbir energija ostaje stalan. Entropija je fizička veličina koja je po smislu analogna redukovanoj količini toplote. Otuda. Termodinamička verovatnoća datog stanja nekog sistema definiše se brojem kombinacija u rasporedu položaja u prostoru i raspodeli brzine molekula. ali nije dovoljan. U graničnom. zamišljenom slučaju. ireverzibilni. naziva se reverzibilan proces. Entropija je fizička veličina koja izražava kvantitativnu meru neuređenosti sistema. pomoću kojih se realizuje to makrostanje. ovaj zbir entropija ostaje nepromjenjen. ali to pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi vrši se u pravcu povećanja zbira entropija svih tijela koja učestvuju u procesu. U prirodi svi procesi su nepovratni. U tu svrhu dopunjuje ga drugi princip.

Ovakav način prenošenja unutrašnje energije naziva se provodjenje. 13 .ZAKLJUČAK Toplota je oblik prenošenja i razmene unutrašnje energije među telima. Razmena unutrašnje energije bez vršenja mehaničkog rada naziva se toplotna razmena. Unutrašnja energija može da se menja i prenosi između dva tela bez vršenja rada. Unutrašnja energija menja se provodjejnem. Ona može da se ostvari na više načina. Sud sa vodom izložen Sunčevim zracima zagreje se tako što se energija se Sunca prenosi putem zračenja. Posuda na ploči štednjaka se zagrava jer se u nepostrednom dodiru dva tela prenosi energija. koji je zagrejala peć kreće se i prenosi unutrašnju energiju strujanjem. strujanjem i zračenjem. Vazduh u sobi.

Fizika. Dragomir Krpić.pdf 14 .Literatura: 1. 2004.si/projekti/energetika%2005/osnovne_oblike_energije.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE %D0%B4%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82 http://tehnika. Dragiša Ivanković.wikipedia. Jezdimir Tomić.dfs. zavod za udžbenike i nastavna sredsva Beograd.org/sr-el/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD %D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%BE %D1%82%D0%B0 http://sr. http://sr.html http://www.wikipedia. Bojana Nikić.fnm.uni-mb. Milan Raspopović.rs/UserFiles/File/programi_i_standardi/Upor_prikaz_O_S_za_predmet_Fizika .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful