Metodika nastave početnog čitanja i pisanja

4. Problemi nastave početnog čitanja i pisanja Problemi nastave početnog čitanja i pisanja su: 1. Kada početi sa učenjem čitanja i pisanja? Neki teoretičari se zalažu za odlaganje učenja čitanja i pisanja za zrelije godine, a kao argumente navode:  da deca uzrasta prvog razreda ne pokazuju dovoljno interesovanja za učenje čitanja i pisanja;  da treba poštovati princip ’najpre stvari pa reči’;  da je proces analize i sinteze za decu apstraktan;  da deca nisu psihofizički spremna za učenje čitanja i pisanja. MeĎutim, savremeni uslovi života, obrazovanja i vaspitanja, negiraju te argumente. S obzirom na veliku ulogu predškolskog vaspitanja, kao i na razvoj vizuelnih sredstava (radio, film, kompjuteri), nema razloga za odlaganje učenja čitanja i pisanja. Kod nas deca od 7. godine počinju sa učenjem čitanja i pisanja. 2. Redosled učenja slova Ovo je drugi problem kod učenja početnog čitanja i pisanja. Da bi se utvrdio redosled učenja slova, moraju se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:  fonetska struktura glasova,  grafička struktura slova,  učestalost glasova i slova u jeziku,  grafička sličnost slova,  čitljivost slova,  narečje,  izbor metoda i postupaka,  izbor pisma. 3. Kakvim slovima početi? Teoretičari imaju različita mišljenja o tome kojim slovima treba početi učenje čitanja i pisanja- malim ili velikim, pisanim ili štampanim... Potrebno je na početku učenicima objasniti pojam velikog i malog slova, štampanog i pisanog, a kasnije ih naučiti da se imena ljudi, nazivi mesta i ulica pišu velikim početnim slovom, kao i da se na početku rečenice piše veliko slovo. 4. Individualne razlike učenika Znanje koje učenici donose u školu izuzetno je važno za nastavu početnog čitanja i pisanja. Uvid u broj slova koje učenici poznaju, kao i to da li učenik zna da čita i piše, pomaže nastavniku prilikom izbora metoda i postupaka rada.

Poznavajući dobro individualne razlike učenika, nastavnik će kvalitetnije i lakše izvoditi nastavu. Učenicima koji znaju da čitaju pomagaće da usavrše taj proces, a učenicima koji zaostaju pomagaće da brže napreduju... 5. Nastavni plan i program U nastavnim planovima i programima nastava početnog čitanja i pisanja prolazi kroz tri faze:  priprema za čitanje i pisanje,  učenje čitanja i pisanja i  usavršavanje čitanja i pisanja. Uglavnom se ističe slobodan izbor metoda i postupaka. Ali, izbor metoda i postupaka odreĎuje bukvar. Programski zahtevi bi morali više da podstiču istraživačko-eksperimentalnu metodiku rada. 6. Govor učenika i govor nastavnika Govor nastavnika mora biti uzoran, jer utiče na govor učenika. Nastavnik uvek mora govoriti savremenim književnim jezikom, uz jasno i čisto izgovaranje, jer je poznato da učenik imitira nastavnika. 7. Pisanje i levorukost Levoruko dete je, u školi, u znatno težem položaju nego desnoruko dete. Uzrok tome su zahtevi desnoruke populacije. Levoruku decu ne treba prisilno preorijentisati na desnu ruku, treba ih pustiti da uče pisanje levom rukom, a posle navršenih osam godina mogu učiti da pišu i desnom rukom, pritom mu ne treba braniti da obavlja radnje levom rukom. Nastavnik levorukom učeniku treba da posveti posebnu pažnju prilikom učenja novih slova.

5. Fiziološke i psihološke osnove čitanja Čitanje je složena fiziološka aktivnost i sastoji se iz mnoštva operacija. Pri čitanju, oči se ne kreću kontinuirano, već se pomiču i zastaju. Čitamo samo za vreme mirovanja očiju, a ne za vreme njihovog pokretanja. Mirovanje očiju uslovljava prepoznavanje i shvatanje odreĎenog znaka. Oko pravi male ’skokove’ razdvojene fiksacijama. Pokreti očiju su brzi skokovi od jedne fiksacije do druge, ali čitalac to ne primećuje, jer on reč čita kao celinu. Ako je tekst težak, ako ga čitalac prvi put čita, broj fiksacija će biti veći, a to znači sporije čitanje. Učenik u početku fiksira svako slovo posebno, zatim prelazi na indirektno gledanje, kada fiksira samo neka slova, dok druga automatski sliva u jednu celinu. Vremenom se taj proces potpuno automatizuje. Prilikom čitanja dolazi do regresivnih pokreta očiju, odnosno vraćanja na već pročitane reči. Regresivni pokreti su negativna pojava i česti su kod učenika. Psihološke osnove čitanja

- možemo posmatrati: 1. sa stanovišta razvojne psihologije i pitanja kada dete može a uči čitanje, s obzirom na svoje sposobnosti i 2. prema smeru problematike vezane za odredjene mentalne aktivnosti, kao što su mišljenje i govor. Mišljenje o tome kada deca treba da počnu sa učenjem čitanja su podeljena. Neki smatraju da deca mogu uče već od tri godine. Masovno se sa učenjem može početi od 5. ili 6. godine. Mišljenje i govor Deca od 6-7 godina imaju razvijene osnovne operacije dečjeg mišljenja. Mišljenje je više iskustveno nego apstraktno, konkretno logičko mišljenje je sve razvijenije. Dete sa 7 godina ima sve razvijeniju sposobnost analize i sinteze, iako mu se sposobnost apstraktnog mišljenja povećava i opšti pojmovi imaju sve veću ulogu u njegovom mišljenju, ono svoju aktivnost uglavnom zasniva na konkretnim predstavama. Stoga je bitno da u nastavi bude razvijen visok nivo očiglednosti. Škola mnogo utiče na bogaćenje učeničkog rečnika. Nepravilno je nove reči učiti nezavisno od teksta ili govorne situacije, jer reči same za seba ništa ne znače. Nastavniku koji dobro poznaje probleme razvojne psihologije, posebno mišljenje, govor, kao i formiranje pojmova, biće mnogo lakše da savlada odreĎene poteškoće u bukvarskoj nastavi.

6. Lingvističke osnove početnog čitanja i pisanja Govor je proces proizvodnje glasova i glasovnih kompleksa. Govor je širi pojam od jezika i dar je prirode, dok je jezik, kao sistem znakova, društveni proizvod koji se zasniva na dogovoru grupe ljudi. Za govor su potrebni pravilna artikulaija glasova i misaono-emocionalna angažovanost govornika. Osnovne funkcije jezika su komunikaciona i poetska. Komunikaciona je vezana za svakodnevno sporazumevanje, a poetska funkcija jezika vezana je za umetničko književno stvaranje. Jezički znak je jedinstven spoj onog čime se nešto označava i onoga šta se time označava. Oznaka je ime predmeta, pojava ili bića, to je niz glasova, koji ima neko značenje. Smisao i oznaka čine jezički znak, a predmet je ’nejezička’ pojava na koju se jezički znak odnosi. Za formiranje pojmova bitno je razlikovati ove relacije, razlikovati predmet od pojma tog predmeta i od imena tog predmeta. DogaĎa se da učenik prvog razreda ne razlikuje oznaku od označenog, ime od pojma. Npr., ako pitamo dete koja je reč duža-’konj’ ili ’zečić’, dete će reći da je to reč konj, zbog onoga što taj pojam označava. Pojava razumevanja odreĎenih grafema, izraza i rečenica na osnovu konteksta, naziva se redundansa. Nastavnik može da organizuje vežbe prepoznavanja redundantnih glasova i slova, posebno posle obrade novog glasa. Redundansa se može ispoljiti dvostruko:

Ono stiče svoja iskustva. da dobro artikuliše glasove. odnosno slovo.. u nekim primerima se odstupa od fonetskog principa izgovaranja. Okolina ga podstiče da se samostalno uključuje u proces opismenjavanja. Dete samostalno upoznaje odreĎene životne okolnosti. Fonologija kao nauka o fonemama danas svakom nastavniku može pomoći da pouzdanije sagleda odnose izmeĎu glasa i slova. Okolnosti koje su uslovile pojavu globalnog metoda: . sistemom obrazovanja spolja ’utiskuje’ odreĎena znanja. Globalna metoda Polazište globalnog metoda čini saznanje da je dete. Fonetska struktura glasa. ’gracki’. Takve vežbe mogu biti veoma korisne za učenike.) i na sintaksičkom nivou. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni znak.. glas m u reči ’mati’ se izgovara kao bilabijalno. a u izgovoru se čuje ’bracki’.kada rečenica nije gramatički dobro normirana.. da sagleda kako se odreĎenom fonetskom sklopu menja značenje u zavisnosti od učešća fonema u njemu. pravilno se piše ’bratski’. prodavnica. Idući ulicom. ali je shvatljiva (mi juče gledati dobar film). učenika treba upoznati sa govornim organima i izvoditi razne vežbe artikulacije. odnosno dvousno ’m’. Fonemska struktura srpskog jezika Srpski jezik je po svojoj prirodi fonetski. Još u periodu priprema za pisanje i čitanje. artikulacija Metodika nastave početnog čitanja i pisanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje procesa formiranja glasova. Nasuprot fonemskim varijantama. reklame. Vežbe artikulacije treba što češće primenjivati. uči samostalno.. živeći u savremenim uslovima.. odnosno način učenja. dok se u reči ’tamvaj’ izgovara kao usneno-zubno ’m’. npr. Nastavnici uopšte ne obraćaju pažnju na fonemske varijante u nastavi početnog čitanja i pisanja. a ne pasivno. ’gradski’.kada su pojedini glasovi u rečima redundantni (jzk. dete se susreće sa mnoštvom objekata savremenog života: nazivi ulica. Nastavnik na to mora obratiti pažnju. uči aktivno. ne čekajući da mu nastavnik. 7.  na leksičkom nivou. Alfoni (fonetske varijante) To je razlika u izgovaranju istog glasa u zavisnosti od pozicije u kojoj se nadje u rečima. Jedan glas se ne izgovara na isti način u različitim rečima. Način života uticao je da se promeni i način saznanja. primorano da na odreĎen način uči i pre škole. Npr.

9. 5.  psihološke (novi elementi u razvojnoj i pedagoškoj psihologiji). Čitanje se uči zapamćivanjem reči i rečenica koje se ne rastavljaju na elemente. tu reč u štampanom obliku. napiše se ime tog predmeta. učenje čitanja pomoću pisanja. Pobornici ovog metoda ističu. 8. Globalni metod se kod nas ne koristi kao čist metod. fonomimički metod. Globalizacija u početnom čitanju počinje posmatranjem predmeta. Metodom razgovora. fonografički metod.  jezičke (priroda jezika. učenici se upućuju da upamte sliku predmeta. već se pomoću naučenih štampanih reči sastavljaju rečenice. Osnovna jedinica čitanja po ovom metodu jeste reč. donekle je sličan metodi normalnih reči. metod ščitavanja. Opravdano je njegovo korišćenje u pripremnom periodu. 2. društvu i mišljenju uvek date kao celina. Globalni metod insistira da učenik usvaja čitanje kao što usvaja govor. Drugi razlog široke primene globalne metode u engleskom i njemu sličnim jezicima. tj. ali se ta reč ne rastavlja na manje govorne elemente. a nekad i preko nje. Postupak globalnog učenja čitanja. metod glasanja. Sintetičke metode u nastavi početnog čitanja i pisanja 1. slogovni metod. je u njihovom etimološkom pravopisu. Metod sricanja . 3. zasnivaju se na činjenici da su pojave u prirodi. po principu odreĎenih celina. Otuda i zahtev da se uči globalno. 8. kao prednost. odnosno njegove slike. 6. njen grafički izgled se prima kao slika. zatim sliku izgovorene reči. mogućnost individualizacije nastave početnog čitanja i pisanja. metod sricanja.  pedagoške (pojava novih pedagoških ideja i reformi). već se u svesti učenika fiksiraju kao celine sa odreĎenim značenjem. metod prirodnih glasova. Metodološke osnove ove metode. 7. pojmovni (fonetički) metod. nastale krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Ispod slike. već samo u nekim svojim elementima i u kombinaciji sa drugim metodama. 4. koliko struktura jezika odgovara ovoj metodi). kada se učenici globalizacijom uvode u proces čitanja i pisanja. saznavati i učiti. socijalne (uticaj industrijske revolucije). pa ih tako treba i doživljavati.

a treća faza je sinteza cele reči od već naučenih slova. učenik shvata celi slog odjednom. najbitnija je druga faza. slogova u reči... U celom ovom procesu. ali se glas. Isto je i sa dugim slogom. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’. potom. celovito shvatanje sloga. novo sricanje. glasovi se uočavaju u prirodi i okolini. dok se oteže. Metod prirodnih glasova Polazište ovog metoda je glas kao jedinica čitanja.. Slogovni metod Ovaj metod prolazi kroz tri faze: u prvoj. U današnjem ščitavanju se koristi jedino postupak dugog izgovaranja (’otezanja’ glasa). tj.. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. gde učenici prvo u sebi izgovore slova. Metod ščitavanja (zglašavanja) Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. a učenici glasno izgovaraju (glasaju). čineći tako jednu glasovnu celinu. dok nastavnik ne otkrije sledeće pokriveno slovo i tada spajaju prvi glas sa drugim u jedan slog. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. ljudski glasovi iznenaĎenja ’o-o-o-o što . Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. da bi se postupno došlo do njegovog pojma. U drugoj fazi. spaja sa sledećim. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje..). tj. nastavnik bi pokrio u prvom slogu slovo ’i’ dok učenici izgovaraju glas ’z’. Sintetičkim putem se usvaja glas koji se uočava u svom prirodnom kontekstu. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. To je staro sricanje. Tokom otezanja glas se ne prekida. pa se oponašaju u učionici. vjedi. učenici ga glasovno povežu (u slog-’zi’). pa onda dva suglasnika sa samoglasnikom.. a svi ostali elementi ovog metoda su prevaziĎeni. zujanje pčela (z-z-z-z-z) itd. To mogu biti onomatopejske slikešuštanje lišća (š-š-š-š). a čim ga otkrije. Metod glasanja Postupak metode glasanja podrazumeva da nastavnik pokrije drugo slovo i tako redom svako sledeće. buki. odnosno reč.Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom (nekada su se slova drugačije imenovala. kod ščitavanja reči zima metodom glasanja. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom i obrnuto. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. Npr.az. pa tek onda naglas. učenici usvajaju pojedine glasove i slova i spajaju ih u slogove.

. pa se za način izgovaranja vezuje mimika kao spoljašnji izraz izgovaranja. i dok se te reči pišu. Fonografički metod Sastoji se u traženju veza izmeĎu oblika predmeta i oblika slova. Metode u nastavi početnog čitanja i pisanja Sve metode su po prirodi empirijske. što su njegove prednosti. kakav položaj zauzimaju govorni organi.). učenicima prvog razreda je preteško da uče anatomiju govornih organa. fotografija i drugih modela.  analitičke. Ovaj metod je interesantan. glas ’O’ izgovoren u uzbuĎenju.. ćirilično P-vrata. nastavnik objašnjava kako nastaje glas. u okviru drugih metoda.. Tako se slova lakše shvataju (O-obruč..rad se može pretvoriti u suvišnu igru.. karakterističan za to uzbuĎenje. Danas se ovaj metod koristi samo delimično. Pojmovni metod Ima za cilj da olakša shvatanje veza izmeĎu glasa i slova.. Ti glasovi se ne oponašaju samostalno. zabavan i unosi dinamiku. Pomoću slika. ’u-u-u-u što je lepo’ i tome slično.. već uvek u okviru neke priče. Izgovaranje glasa se vezuje za osećanje straha. 10. dok su nedostaci vezani za njegovu ograničenost. Ako je. a zatim se sve to pisanjem spajalo u reči. čuĎenja. Polazi od saznanja do kojih je došla fonetika.. izraz lica. Učenje čitanja pomoću pisanja Po ovoj metodi najpre se obraĎivao glas. pa tek onda slovo. MeĎutim. recimo. Učenici uče kako se formira glas. Fonomimički metod Polazi od načina izgovaranja glasova u raznim životnim situacijama. U našoj literaturi je ustaljena podela na:  sintetičke. uči se čitanje. Ovaj metod se danas koristi samo kao etapa u analitičko-sintetičkoj metodi. uzima se kao znak za glas ’O’ i učenici pamte te mimičke pokrete.boli’. preterivanje u traženju glasova.

pa se analizom doĎe do elemenata. kada ta slova slažu u reči i reči u rečenice. ukoliko se poĎe od celine. koliko glasova ima u odreĎenoj reči. MeĎutim. Metoda sricanja 2. Najviši oblici sinteze su ščitavanje i čitanje. Ukoliko se poĎe od elemenata jezika (glasova i slova). Ščitavanje II Analitičke metode 1. izdvajanje odreĎenog glasa i slova. Učenici uočavaju da glas i slovo sami za sebe ne znače ništa i da značenje dobijaju tek u rečima. Cilj savremenih metoda jeste da učenik što jednostavnije.da li učenje počinjemo od elemenata jezika (glasova i slova) ka celini (reči i rečenice) ili od celine ka elementima. Nju koristimo kada učenici slažu slova na slovarici. reč. radi se o analitičkoj metodi. analitičko-sintetičke i  globalna metoda. slovo. Podela metoda je izvršena na osnovu osnovnog postupka učenja. normalnih rečenica III Globalna metoda . M. reči na slova). Metode i postupci u nastavi početnog čitanja i pisanja I Sintetičke metode 1. pa se sintezom doĎe do celine (reči. u pitanju je sintetička metoda. Metoda teksta 2. rečenica. Sinteza je suprotna analizi. Procesu analize i sinteze prethodi formiranje pojmova glas. brže i efikasnije nauči da čita i piše. Analizom rečenice utvrĎuje se koliko ima reči u rečenici. Analiza u početnom čitanju podrazumeva razlaganje ili rastavljanje odreĎenih celina na delove koje ih čine (rečenica na reči. rečenice i tekst). redosled reči. što se radi u pripremnom periodu.

normalnih reči 4. M. 10. Fonografička 7. Glasovna analitičko-sintetička metoda Postupci obrade slova: a) monografski. Faktori koji utiču na izbor metoda i postupaka . M. M. Slogovna metoda 5. prirodnih glasova 6. Fonomimička 9. Pojmovna 8. Metoda glasanja 4. Učenje čitanja pomoću pisanja 3. normalnih slogova IV Analitičko-sintetičke metode 1. b) grupna obrada slova i c) kompleksni postupak.3.

znatno utiču na izbor metoda i postupaka. Uzrast učenika Prvo se postavlja pitanje telesne zrelosti. zbog koga najviše trpe učenici. 5. 4. može stvoriti teškoće u nastavi. Spremnost nastavnika . da prati analitičke i sintetičke vežbe. da li je učenik sposoban da uočava celine. Frekvencija pojedinih glasova utiče na izbor metode i postupaka obrade slova. čvrsto držimo pedagoške tradicije. Otpor prema inovacijama u nastavi neizbežno vodi u pedagoški konzervatizam. da li je dete toliko razvijeno za ispunjavanje zahteva učenja čitanja i pisanja. tj. 8. Frekventnost slova utiče na redosled obrade slova. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni slovni znak. Struktura jezika Na izbor metoda utiče dužina reči. 2. kao i za globalnu. Jezici sa kraćim rečima pogodniji su za analitičke metode. 6. toliko smo spremni da prihvatamo tuĎe pedagoške tekovine koje ne odgovaraju našem jeziku. Zatim se postavlja pitanje emocionalne i socijalne zrelosti.1. proces ščitavanja. brz tempo života i veoma brze promene u kulturnom životu odreĎene društvene sredine. Uticaj drugih zemalja Nekritičko prihvatanje metodičko-didaktičkih uticaja iz drugih zemalja može biti riskantno. 3. Naprednija deca zahtevaju efikasnije postupke rada. Naš pravopis je fonetski. Pravopis Izbor metoda zavisi i od toga da li je pravopis odreĎenog jezika fonetski ili etimološki. 7. Koliko smo skloni da se odupremo inovacijama. Intelektualne sposobnosti učenika Deca različitih intelektualnih sposobnosti različitim tempom usvajaju glasove i slova. Društvena sredina Novi životni uslovi. čitanja i razumevanja pročitanog. jer se njihova grafička slika brzo pamti i shvata kao celina. zbog poštovanja pedagoškog nasleĎa. tj. TakoĎe se govori o funkcionalnoj zrelosti. ma koliko svesni bili njene sumnjive vrednosti. Pedagoška tradicija Skloni smo tome da se.

10. Faktor racionalizacije i efikasnosti Vreme kojem pripadamo zahteva da učimo racionalnije. dok se monografski smatra neefikasnim. nastavnik ta znanja mora stvaralački upotrebiti. njegovo opšte obrazovanje. 3. efikasnije i ekonomičnije. . 11. da li je u tom izboru presudna volja nastavnika ili naučno verifikovani faktori. za nastavu početnog čitanja i pisanja. Pitanje je. 2. kao i pedagoška invencija. važni su faktori za izbor metoda i postupaka. Ako većina učenika poznaje sva. Bukvar ili početnica Pitanje izbora metoda i postupaka se. fonetska struktura glasova. Nastavni plan i program Nastavni planovi i programi su pitanje izbora metode i postupaka prepustili nastavniku. 6. Prethodna znanja učenika Obzirom da učenici puno toga nauče u predškolskom obrazovanju. 9. grafička struktura slova. grafička sličnost slova. uporednog ili kombinovanog učenja čitanja i pisanja. 11. 7. 4. Izbor postupaka je uslovljen izborom odvojenog. monografski postupak bi bio neefikasan i dosadan. čitljivost slova. Redosled učenja slova Kriterijumi koji se moraju poštovati za dobar redosled učenja slova su: 1. 5. frekvencija slova i glasova u jeziku. Dobar nastavnik će se truditi da primenjuje različite metode i postupke.Stručna sprema nastavnika. meĎutim. Kompleksni postupak obrade slova se smatra najefikasnijim. 12. izbor metoda i posupaka i 8. izbor pisma. U nastavnom planu nije konkretnije razraĎen izbor metoda i postupaka. obično rešava izborom bukvara ili početnice. narečje. ili veći deo slova.

odvojeno učenje čitanja i pisanja. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za ovaj način učenja čitanja i pisanja. Grafička struktura slova podrazumeva da se prvo obraĎuju slova koja su lakša za pisanje.redosled učenja slova na ekavskom i ijekavskom jezičkom području ne moraju se suštinski razlikovati.  vrsta bukvara ili početnice. jer su najjednostavniji.  znanje učenika stečeno pre polaska u školu.sasvim je opravdano da se slova latinice obraĎuju po jednom redosledu. u nastavi početnog čitanja i pisanja. 2.u radu po monografskom postupku postoji bezbroj modela za redosled slova. 6. U grupnom postupku grupe slova moraju biti usklaĎene sa organizacionim specifičnostima tog postupka. Vokale treba kombinovati sa suglasnicima. To diktira njihova grafička struktura. 5. Izbor pisma. da bi učenici mogli da grade reči. Fonetska struktura znači da ćemo prvo učiti glasove koji se lakše izgovaraju.  predškolsko obrazovanje i vaspitanje.veće učestalosti upotrebe. Narečje. uporedno učenje čitanja i pisanja i 3. 8. Grafička sličnost slova podrazumeva da se izbegavaju slova slična po obliku. Frekvencija glasova i slova u jeziku podrazumeva da se u početku uzimaju glasovi. 7. ali izvesne razlike moraju postojati.  stav nastavnika.  programski stavovi. odnosno da se ne obraĎuju jedno za drugim. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih stoga treba odvojeno obraĎivati. 4. jer ih učenici mogu pomešati. . 1.1. može se učiti na tri načina: 1. To pomaže učeniku da ih brže prepozna i čita. Koji od ova tri načina će biti primenjen. diktiraju sledeći faktori:  uslovi života. Raspored učenja početnog čitanja i pisanja Čitanje i pisanje. kombinovano učenje čitanja i pisanja. 3. a slova ćirilice po drugom. Prvo ćemo učiti vokale. Izbor metoda i postupaka. Čitljivost slova. ali slova koja će se prvo učiti ne treba da budu samo vokali.postoje slova koja svojim oblikom deluju jednostavno i brzo se vizuelno shvataju. odnosno slova veće frekvencije. tj. 2. 12.

Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. kako bi se što pre zadovoljila njihova zainteresovanost za čitanje i za pisanje. 13. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. njihovom uporednom učenju prethode obilne pripreme. Učeći se da čita reči. Vežbanje čitanja pomaže pisanju i obratno. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. Uporedno učenje čitanja i pisanja Učenici istovremeno uče čitanje i pisanje. kao i velika i mala slova.  pisana slova su dosta složenija. učenik se priprema za pisanje. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. pa prvo treba naučiti učenike da čitaju. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja.Prema jednom modelu rada. usavršava čitanje. 3. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. potrebne za pisanje. a učeći pisanje. uče da ih pišu. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. . najpre se izvode predvežbe za čitanje. Prema jednom modelu rada. Nakon što učenici nauče da čitaju odreĎen broj slova. 2. najpre se izvode predvežbe za čitanje. Zagovornici odvojenog čitanja i pisanja navode sledeće razloge za takav raspored učenja:  štampana slova su grafički jednostavnija od pisanih.  učenici. pa onda da pišu. i grafički i u načinu povezivanja u reči. pa ih zato treba obraĎivati posle čitanja. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih zbog toga treba obraĎivati odvojeno. Zatim uče čitanje. kao i velika i mala slova. nemaju razvijene sitne mišiće. Kombinovano učenje čitanja i pisanja Neki metodičari smatraju da slabosti odvojenog i uporednog učenja čitanja i pisanja mogu da se prevaziĎu kombinacijom ta dva načina. Pošto su čitanje i pisanje složene veštine. Postoje razni modeli primene kombinovanog učenja čitanja i pisanja i ima bezbroj kombinacija. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana. Zatim se uči čitanje. Učenici ne moraju da nauče da čitaju sva slova da bi prešli na pisanje. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za odvojeno učenje čitanja i pisanja. u početku.

 loša dikcija. odreĎenom brzinom.  teško sliva i povezuje slova u celinu. kao i to kako te greške treba korigovati.  iznenadno podizanje i spuštanje glasa. njegov razvoj u čitanju. odvojeno učenje čitanja i pisanja pogodnije je za slabije učenike.  izostavljanje pojedinih slova. predbukvarski period može biti kratak. Korigovanje grešaka je individualan rad.  mehaničko čitanje.  nepravilna intonacija. na ovom uzrastu.  ’seckanje’ u toku čitanja.  ponavljanje pročitanog.  usporeno čitanje.  naglašeno i odsečno čitanje reči. da otkriva tipične greške.  prebrzo čitanje. učenicima se ukazuje na odreĎene greške.  neuravnotežena dinamika izgovaranja pojedinih glasova u reči.. 14.  zapažanje tačke tek kada se do nje doĎe. Na vežbama čitanja.  otezanje prvog slova u reči. grafičku strukturu slova.  nepravilno slivanje reči u rečenici..  monotono čitanje. Nastavnik mora da prati učenika.  sricanje. Greške u čitanju. . koje nastavnik komentariše i daje uputstva kako da ih prevaziĎu.  izostavljanje glasova na kraju reči.  učenik ne prepoznaje.  zamenjivanje slova slične grafičke strukture.  slogovno čitanje.  nerazumevanje pročitanog.  unošenje dijalekatskih i lokalnih karakteristika u čitanje. Greške u početnom čitanju Iskusniji nastavnici bi trebalo da znaju koje greške učenici najčešće prave u učenju čitanja. da vodi evidenciju napredovanja učenika.  nepravilno disanje. Greške u početnom čitanju su:  nepravilna artikulacija odreĎenih glasova. je teško korigovati.  ako se čitanje i pisanje odvojeno uče.

 snalaženje učenika u školskoj sredini.  posebni:  vizuelne vežbe (vežbe u posmatranju).  vežbe disanja.  upoznavanje učenika sa potrebnim oblicima ponašanja u školi.  akustičke vežbe. 15. . jer ga nauče napamet. Ne treba učenike terati da jedan tekst čitaju nekoliko puta. Od pripremnog perioda zavisi kvalitet učenja čitanja i pisanja.  pričanje i prepričavanje. neprirodno čitanje.  opisivanje.  regresivno čitanje (u toku glasnog čitanja.  upoznavanje učenika sa načinom korišćenja pribora i bukvara ili početnice. Zadaci pripremnog perioda:  opšti: . Treba jednako da čitaju i prozne i poetske tekstove.  usvajanje i razumevanje pojma glasa.upoznavanje učenika.  izgraĎivanje kolektivnog života. On treba da traje samo onoliko koliko je potrebno da se učenici pripreme za učenje čitanja i pisanja. učenik se nekontrolisano vraća na pročitane reči ili na samo jednu reč i tako zastaje. Mora se primenjivati što više vežbanja koja treba da budu raznovrsna.  stvaranje odeljenske zajednice.  izgraĎivanje kulture slušanja govornika.  subvokalizacija (poluglasno izgovaranje reči u toku tihog čitanja ili čitanja u sebi). zapinje i isprekidano čita već pročitano).  vežbe artikulacije. Pripreme za početno čitanje i pisanje Trajanje priprema za čitanje i pisanje (trajanje predbukvarskog perioda) zavisi od predznanja učenika.

’Ď’..značajna su jer učenike pripremamo za ščitavanje.  globalno čitanje.prilikom prethodnih ispitivanja.. Pažnja se posebno posvećuje izgovoru glasova ’r’. mora se voditi računa o:  dužini rečenice. a zatim i u široj okolini. . Akustičke vežbe.  rasporedu reči u rečenici. da samostalno sastave rečenicu. pokreti. drugova. nastavnik je saznao koji učenici nemaju dobru artikulaciju i sa njima izvodi posebne vežbe.izvode se na usmenom nivou i od velikog su značaja za početno čitanje i pisanje. Učenici treba da shvate ove pojmove. da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja.  usvajanje i razumevanje pojma rečenice. a reči od glasova. ’č’. Vežbe disanja. odnosno čitanje. ’dž’.formiranje ovih pojmova obavezno je u pripremnom periodu. crtane filmove. Suprotno analizi.  vežbe u otklanjanju dijalekatskih. boje.pravilno disanje je bitan uslov za učenje čitanja i pisanja. fonetska vežbanja vezana za izgovaranje pojedinih glasova. Leksičko-sintaksička vežbanja. odnosno reči. Pričanje i prepričavanje. a potom se osamostaljuju. usvajanje i razumevanje pojma reči. Opis može biti tematski vezan za neku sliku ili motiv u prirodi. ali mogu prepričavati i bajke. pa se. reč i glas. Zato se izvode različite vežbe kojima se podstiče pravilno disanje. položaj nečeg. poštujući principe od bližeg ka daljem.. reči rastavljaju na glasove. Analitička vežbanja. Kada dete nepravilno diše. da je analiziraju i uoče da se ona sastoji od reči.. razne vrste artikulisanih i neartikulisanih zvukova.ove vežbe počinju slobodnim razgovorom o dogaĎajima iz učenikovog života. mimika. Najpre se uočavaju glasovi u različitim pozicijama u reči. Opisivanje.ovaj proces mora biti postupan. lokalnih i žargonskih karakteristika govora. Mogu se posebno organizovati morfološka vežbanja. Učenici slušaju govor nastavnika. Vizuelne vežbe. učenici od glasova sastavljaju reči. Prvo učenici opisuju odgovarajući na pitanja nastavnika. reči i glasove u govoru i tekstu.  sintetička vežbanja. da uočavaju rečenice. ’ć’. Treba obratiti pažnju na zvuke onomatopejskog tipa.vezane su za razvijanje sluha.  motoričke vežbe. Kod razvijanja osećaja za rečenicu. jer su oni potrebni za obradu slova. u ovim vežbanjima. Vežbe artikulacije. samim tim nepravilno i čita. zatim. Posmatra se najpre u učionici.cilj je bogaćenje rečnika učenika i razvijanje osećaja za rečenicu. Sintetička vežbanja. Razumevanje pojmova rečenica.  leksičko-sintaksička vežbanja.nastavnik usmerava učenike da posmatraju svoju okolinu. stvaranje porodica reči. od konkretnog ka opštem. Vizuelno se opažaju oblici.  analitička vežbanja. nepravilno izgovara glasove.

 tematskoj oblasti rečenice. za oslobaĎanje ruke.  znatno se skraćuje vreme učenja čitanja i pisanja. Prilikom grupne obrade slova nastavnik bi trebalo da ima na umu sledeće:  da je grupna obrada slova mnogo teža od monografske. Grupna obrada slova Grupna obrada slova podrazumeva da se na jednom času obradi više slova. . ali jedno po jedno. odnosno grupa slova. crtanje figura iz narodne ornamentike. Zbog toga se više zamara. Sinhronizovano znači da se sva slova u grupi obrade odjednom. Grupe pisanih slova treba da budu iste kao i grupe štampanih. prstiju i njihova koordinacija u modelovanju. šake i prstiju. odnosno jedno posle drugog. Etape časa su iste kao i kod monografskog postupka.. crtanje jednostavnih likova.  masovno širenje kulture i pismenosti. od lakših ka težim. izboru reči. jer su oni nosioci osnovnog napora u procesu pisanja. slobodno crtanje.vežbanja pokreta ruke.  predškolsko obrazovanje stvara dobru osnovu za brže učenje.  intonaciji.  misaonoj složenosti rečenice.. Treba dati prednost vežbama kojima se utiče na razvoj sitnih mišića.  poreklu saznanja rečenice. crtanju i pisanju.  ubrzan tempo rada. Kontinuirana obrada podrazumeva obradu grupe slova na istom času. 16.  učenici su više angažovani. Postoje razni tipovi ovih vežbanja: za razvijanje ruke. Postoje neka opšta merila: ići od jednostavnijih ka složenijim slovima. Iz tog razloga je bitno praviti manje pauze.  grupa slova se može obraditi sinhronizovano i kontinuirano.  potreba za efikasnijim i ekonomičnijim učenjem. Motoričke vežbe. Merila za formiranje grupe slova su neujednačena. pažnja mu opada. Postoji mnogo razloga za ovaj način obrade slova:  bogatija znanja koja učenici donose u školu. pojačalo je interesovanje za čitanje knjiga i pismeno komuniciranje. a da se njihovo utvrĎivanje u celini izvrši na istom času. šake.  vrstama reči. jer je učenik opterećen dodatnim aktivnostima i za kraći vremenski period treba da izvrši veći rad.

17. na sredini i na kraju reči. Isticanje nastavne jedinice Učenik mora biti obavešten o tome šta se radi. psihološka i jezička priprema učenika za obradu slova. koji se glas uči na odreĎenom času. To je intelektualna. a onda učenici smišljaju reči u kojima se taj glas nalazi (na početku. uvek moramo organizovati razna vežbanja za utvrĎivanje slova. Vežbanje izgovora novog glasa .. odvojeno ili uporedo. u sredini i na kraju reči). Do pojma glasa dolazi se postupno. 4. postupno vezanim etapama. Ukoliko se čitanje i pisanje uče uporedo. U monografskom postupku se uvek veliko i malo štampano slovo obraĎuju istovremeno. Ovim postupkom se mogu obraĎivati štampana i pisana slova. Uočavanje glasa u raznim rečima Pronalaze se reči u kojima se novi glas nalazi u sve tri pozicije: na početku. a učenici utvrĎuju poziciju glasa.  pošto ovakva obrada slova znači ubrzano učenje. tj. ako radimo grupu slova. Metodička struktura časa obrade slova po monografskom postupku Monografski postupak podrazumeva obradu po jednog slova na svakom času (svako slovo predstavlja jednu nastavnu jedinicu). 2. Slovo se obraĎuje detaljno. a svaka etapa ima odreĎenu funkciju. do izražaja dolaze reči koje sadrže glas planiran za obradu.veliko i malo štampano slovo i veliko i malo pisano slovo. Čas obrade slova je organizovan po odreĎenim.. uz potpunu zastupljenost svih metodičkih aktivnosti koje doprinose njegovom kvalitetnijem usvajanju. Prvo nastavnik izgovara reči. Etape: I Pristup glasu Metodom razgovora se stvara odreĎeno raspoloženje. II Obrada glasa 1. na istom času se uče četiri znaka. Treba voditi računa o razumevanju pročitanog. Zbog toga je neophodno svakodnevno organizovati sistematska vežbanja čitanja. Kroz razgovor. učenici se postupno uvode u sadržaj časa. razgovor o slici. Izdvajanje glasa Izdvajanju glasa prethodi priča. 3. IzvoĎenje glasa mora teći postupno. to se može odraziti na kvalitet čitanja. pogotovo ako je grupa teža.metodom prirodnih glasova (onomatopejske slike) i analizom reči na glasove (kod glasova koji se ne mogu obraĎivati metodom prirodnih glasova). i to na dva načina.

2.. Zatim učenici pišu slovo u sveskama. dok nastavnik kontroliše njihov rad i ispravlja eventualne greške. Slaganje reči na slovarici Uzimaju se lakše i učenicima poznatije reči. Samostalan rad na oblikovanju slova Učenici oblikuju slovo od raznih materijala. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje. u reč. treba preći na slaganje kraćih rečenica. ~ horsko ščitavanje. preporučljivo je da učenici samostalno povežu glas koji se obraĎuje sa glasovima u prirodi.Vežbe artikulacije su veoma značajne. i to.. potrebno je da nastavnik pokaže kako se glas izgovara. zuba. 6. u sredini i na kraju reči. Te reči se zatim ščitavaju. 4. Fonografička vežba Podrazumeva traženje veze izmeĎu oblika slova i oblika predmeta. IV Čitanje Zadatak ove etape je da se vežbanjem razvija veština čitanja odreĎenih rečenica i tekstova. Uočavanje slova u raznim rečima Uočava se novo slovo u raznim rečima. jezika. III Obrada slova 1. naučenim slovima.. Da bi pravilno izgovarali glas. zatim. Zatim. učenici izgovaraju glas. Da kažu gde su taj glas čuli u prirodi ili životnoj situaciji. slovo. plastelin. bez predaha. Povezivanje sa glasovima u prirodi Kad god je to moguće. ~ analiza. UporeĎivanje sa drugim slovima Novo slovo se obično uporeĎuje sa sličnim. slovo pokaže na slovarici. kako je već napomenuto. odnosno u nekoj životnoj situaciji. tj. 2. 5. Svaki učenik za sebe slaže reči na slovarici. ukazujući na položaj usana. a onda se komentariše njegova grafička struktura (prvo velikog pa malog slova). usmeravajući pažnju učenika na to kako da vuku linije pri ispisivanju tog slova.drvca. 3. Pisanje slova Prvo nastavnik piše slovo na tabli.. Pokazivanje i učenje novog slova Uvek se najpre skrene pažnja učenicima na to da svaki glas ima svoj odgovarajući znak. pa se. 5. Kada učenici savladaju slaganje reči. . 1. na početku. Ščitavanje reči Pravilno ščitavanje je slivanje glasova.

).. Vežbanje čitanja teksta Čitanje se može vežbati na sledeće načine: ~ glasno čitanje.  rad na ’deformisanim’ rečenicama.. tako što nastavnik postavlja pitanja koja moraju biti jasna i sadržajna. ~ naizmenično čitanje (jedan učenik pročita pasus. Čitanje i interpretacija teksta iz bukvara Najpre nastavnik pročita tekst.. dok učenici prate. ~ tiho čitanje (najpre u sebi.  nastavni listići. V Samostalni i stvaralački rad učenika Primenjuju se različite aktivnosti:  sastavljanje reči od zadatih slova.). 3. .  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana). Tekst se može i prepričati. a nakon toga se vrši analiza pročitanog.  pisanje reči.. a šta ne.  tehnički radovi i crtanje..  ispunjalke. ~ čitanje sa takmičarskim usmerenjem (nastavnik iz svakog reda odredi po jednog takmičara.  dopunjavanje započete rečenice. čitanje rečenica koje su ispisane u vertikalnim nizovima. pa onda glasno). ~ izražajno čitanje nastavnika.~ grupno ščitavanje. da izrežu slova iz novina. a drugi učenik nastavlja i tako redom). ~ horsko čitanje (organizuje se u početku). VI Domaći zadatak Učenicima se može zadati da napišu 1-2 reda novog slova. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova. ~ čitanje uz kasetu.. rebusi i ukrštene reči. 4. ~ pojedinačno ščitavanje. nakon čitanja se vodi razgovor o tome ko je kako čitao. Zatim učenici pojedinačno čitaju.  sastavljanje rečenica od zadatih reči. šta je bilo dobro. ~ reprodukovanje sadržaja. U početku mogu prstom povlačiti rečenicu koja se čita.  pisanje reči/rečenica na osnovu slika. ~ fleksibilno čitanje (čitanje reči koje su ispisane u stupcima.

b) ščitavanje i čitanje zamenjivanjem slova. 2. sastavljanje reči od zadatih slova. IV Čitanje 1. povezivanje sa glasovima u prirodi. 3. vežbanje izgovaranja glasa. 4. uočavanje slova u raznim rečima. 2. 3. fonografička vežba. 2. uočavanje glasa u raznim rečima. . 3. 2. 4. Metodička struktura časa obrade štampanog slova I Pristup glasu (psihološka. sastavljanje rečenica od zadatih reči. izdvajanje glasa. ščitavanje novog slova: a) ščitavanje i čitanje dodavanjem i oduzimanjem slova. samostalan rad učenika na oblikovanju slova. slaganje reči na slovarici. 4. intelektualna i jezička priprema). 3. III Obrada slova 1. 5. dopunjavanje započete rečenice. c) ščitavanje i čitanje palindroma ili anagrama. V Samostalni i stvaralački rad učenika 1. isticanje nastavne jedinice. 5. II Obrada glasa 1. pisanje reči. pokazivanje i učenje novog slova. pisanje slova. vežbanje čitanja teksta: ~ glasno ~ tiho ~ naizmenično ~ sa takmičarskim usmerenjem ~ horsko ~ fleksibilno ~ čitanje uz kasetu ~ interpretativno čitanje. 4. uporeĎivanje sa drugim slovima. pisanje reči/rečenica na osnovu slika.18. 5. čitanje i interpretacija teksta iz bukvara. 6.

kako slovo počinje. pisanje slova u svesci (jedan red). uočavanje slova koje se obraĎuje III Najava nastavne jedinice IV Pokazivanje novog pisanog slova na slovarici V UporeĎivanje novog slova sa istim. Obraditi pisano slovo znači sledeće:  upoznati učenike sa oblikom slova. uporeĎivanje sa sličnim pisanim slovima VI Analiza grafičke strukture slova VII Pisanje slova: 1. 8. pisanje slova. 3. nastavni listići. VI Domaći zadatak 19.6. a zatim pisanog slova. U pripremnom periodu treba obratiti posebnu pažnju na razvoj motoričkih sposobnosti za pisanje (razvoj sitnih mišića. rebusi i ukrštene reči. Struktura časa: I Pripremni razgovor. Redosled učenja pisanih slova zavisi od redosleda učenja štampanih. 9. pravilno držanje tela. kao grafičkim celinama. na koordinaciju oka.čitanje teksta. najpre štampanog. rad na ’deformisanim’ rečenicama. pokazivanje načina pisanja pisanog slova (bitan je nastavnikov komentar u toku pisanjanastavnik treba da objasni kako se u sistemu linija. jedan učenik piše slovo na tabli. ruke i mentalnih aktivnosti. 7.  osposobiti učenike da prepoznaju pisano slovo.). tehnički radovi i crtanje. 4.  naučiti učenike da pravilno povezuju pisana slova u rečima. po svojoj grafičkoj strukturi. nastavnikovo pisanje. . Neophodno je u toku obrade napraviti paralelu sa istim štampanim slovom. kako se vuku linije. mnogo teža od štampanih i zato se uvek obraĎuju posle njih. na savladavanje grafičke strukture slova. Obrada pisanog slova Pisana slova su. kako se spaja i kako se završava). štampanim slovom. a ostali učenici ga prate i iskazuju svoja zapažanja. da bi učenici uočavali sličnosti i razlike.. 2. u vazduhu i po školskoj klupi. pomoću prsta. 5. ispunjalke. zasićenog slovom koje se obraĎuje II Izdvajanje reči u kojima se nalazi slovo koje se obraĎuje..

odnosno prvu rečenicu. pisanje reči i rečenica. Treba poći od lakših rečenica. u sredini i na kraju reči. na slovarici slažu ili štampanim slovima pišu rečenice.  da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. Kod analitičkog. To je najpouzdaniji put formiranja pojma reči. Pritom. Kod induktivnog. Kako je rečenica za decu apstraktna kategorija.polazi se od pojma reči.na početku. Globalnim putem se sve rečenice.. njen početak i kraj.. proces njenog usvajanja je dosta složen i težak. polazi se od oponašanja zvukova u prirodi (’z-z-z-z-z’-pčele.).. obraĎuje se naziv tog predmeta. Pošto učenici nauče neke reči.6. Do pojma rečenice može se doći globalnim i sintetičkim putem. a zatim se ta reč rastavlja na glasove. Pri formiranju pojma reči. bez obzira da li su vezane ili nevezane za gradivo (slovo) koje se obraĎuje na času. VIII Čitanje pisanog slova. treba poći od konkretnog predmeta. Pojam glasa se može formirati analitičkim i induktivnim putem. ona analizira. taj glas se prepoznaje u raznim rečima.  da razviju umešnost u samostalnom sastavljanju rečenica. reči i glasa u nastavi početnog čitanja i pisanja Formiranje ovih pojmova je obavezno u pripremnom periodu. preko pojma slike tog predmeta. Tako se postupa do kraja teksta. Pojam rečenice. a zatim se utvrdi da je to rečenica i da se kraju rečenice nalazi tačka.. Najpre se da pojam rečenice. Sintetički način. rastavlja se na reči i. da osete način izgovaranja. zatim. treba imati na umu da usmeni oblik prethodi pismenom. tematski vezanih za životnu okolinu učenika. pa. Pažnju učenika je potrebno usmeriti i na usmeni i na pismeni oblik formiranja rečenice. pa se. Pojam reči se formira nakon formiranja pojma rečenice.  da nauče kako se izgovaraju. čitanje teksta pisanog pisanim slovima IX Samostalni i stvaralački rad učenika (prepisivanje i diktat) X Domaći zadatak 20. Ciljevi formiranja pojma rečenice:  da učenici uočavaju rečenicu u govoru i tekstu. polazi se od predmeta. Važno je da učenici osete granice rečenice. na kraju. uvrĎuje se da se rečenica sastoji iz reči koje nešto znače. čitaju globalno. ’š-š-š-šš-š’-lišće. razgovara se o njemu. . Potom jedan učenik čita prvi red. doći do pojma reči.

u kojima učestvuju svi učenici. Tokom prvog polugodišta.  usvajanje čitanja po kompleksnom postupku je znatno ekonomičnije i. Tvorac ovog postupka je Jelena Mioč.21. učenici se ne ocenjuju. već organizuje zajedničke aktivnosti. interesovanje učenika za čitanje dečje štampe i za vannastavni program. već celovito. monografski postupak zanemaruje prethodna znanja. . S druge strane. u proseku. odnosno nastavlja na nivo znanja stečen u predškolskom periodu. Uporedna analiza monografskog i kompleksnog postupka Ispitivanje o efikasnosti monografskog i kompleksnog postupka. Ne postoje jedinstveni zahtevi za sve učenike. upola skraćuje vreme usvajanja slova i čitanja. u odnosu na monografski postupak. tako da svi učenici čitanje i pisanje uče ispočetka. ne obraĎuju ni pojedinačno ni grupno. već u neprestanom kontaktu sa svim slovima i deca ih individualno usvajaju. Nastavnik. učenicima koji brzo napreduju. sinhronizovano u kontekstu celokupnog života u učionici.  zahvaljujući pravilnom korišćenju oblika rada i nastavnih sredstava. već se svakom učeniku prilazi sa posebnim ciljevima i zadacima. pokazalo je sledeće:  kompleksni postupak u potpunosti koristi prethodna znanja. Slova se ne usvajaju pojedinačno. Slova se. bez obzira na nivo znanja. Kompleksni postupak učenja početnog čitanja i pisanja Vrednost kompleksnog postupka se prvenstveno ogleda u njegovoj efikasnosti. Postoji posebna tabela u kojoj se registruje i prati napredovanje učenika. kompleksni postupak pruža široke mogućnosti za razvijanje individualnih sposobnosti i napredovanje učenika.  kvalitet čitanja je bolji kod kompleksnog postupka. je veće. koje je sproveo Muhamed Muradbegović. daje dodatne zadatke.  rad po kompleksnom postupku podstiče učitelja na aktivniji odnos prema organizaciji i izvoĎenju nastave. prema ovom postupku. učiteljica iz Beograda. 22. Nastavnik ne održava klasičnu nastavu. svako sopstvenim tempom i redom.  kod kompleksnog postupka. u skladu sa njegovim tempom rada. u zavisnosti od njihovog znanja i sposobnosti za napredovanje. tako da se znanje koje se stiče u školskom periodu nadograĎuje. a sa učenicima koji sporije napreduju radi postupno i strpljivo.

odreĎenu brzinu čitanja. ume da razlikuje bitno od manje bitnog. mogu uočiti četiri faze: 1. Osnovni oblici rada su:  zajednička vežbanja sa ilustrovanim slovaricama. Dok piše. usavršavanje logičkog čitanja. obogaćuje svoje predstave o rečenici. Odnos početnog čitanja i pisanja Pisanje je mnogo složeniji proces od čitanja. U etapi usvajanja slova. Učenici slova usvajaju individualno i po svom izboru. a navika čitanja je tesno povezana sa navikom pisanja. 3. reči i rečenice. tačno i tečno čitanje. u nastavi početnog čitanja i pisanja. ali se. u bukvarskoj nastavi. 23. Pisanje doprinosi usavršavanju čitanja. obogaćuje . Časovi su veoma raznovrsni po načinu organizacije. učenici se osposobljavaju za samostalno čitanje sa razumevanjem. ne posvećuje se dovoljno pažnje obradi glasa. 2. Ako učenik slabo čita. izgraĎivanje pravilne tehnike čitanja i razumevanja pročitanog i 4. Kompleksni postupak zahteva od učenika maksimalno angažovanje i visok stepen samostalnosti. Usavršavanje čitanja podrazumeva pravilno. usvajanje slova i savladavanje ščitavanja reči i kratkih rečenica. Poštujući didaktički princip ’od lakšeg ka težem’. U trećoj etapi.  razna obaveštenja i upućivanje u dečju štampu. polazi se od jezičkog saznanja da je reč nosilac značenja. Ščitavanje prelazi u čitanje. MeĎutim. slažu reči i rečenice pomoću slovarice i vežbaju ščitavanje. Bitno je da učenik shvati šta je pročitao. U pripremnom periodu se radi na uspostavljanju veza izmeĎu akustičke slike glasa i njegovog znakovnog predstavljanja.  učeničko zapisivanje štampanim slovima. prvo se uči čitanje pa pisanje i prvo se uče štampana pa pisana slova. a ne slovo ili slog. razvijanje kulture pismenog i usmenog izražavanja. teško mu je da savlada pisanje. uočava detalje.Početnica za rad po ovom postupku je veoma bogata tekstovima i od početka se insistira na njihovoj umetničkoj vrednosti.  samostalni rad na slovarici. sposobnost shvatanja sadržaja. pripremni period. učenik razvija moć zapažanja. radi se na izgraĎivanju tehnike čitanja. primenom ovog postupka.

az.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja.. 24. U pisanju smo veoma svesni radnji koje obavljamo. Kroz pisanje se razvija i takmičarski duh (pogotovo kada je reč o lepom pisanju). Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. Čitanje je vizuelna aktivnost u kojoj učenik odreĎene grafičke znake sliva u jednu celinu. novo sricanje. koja se naziva reč. potom.. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. ~ pojedinačno ščitavanje. Tokom otezanja glas se ne prekida. ~ grupno ščitavanje. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje. uvežbava mehanizam koordinacije raznih aktivnosti. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. govorom iskazanu. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna.sopstveni rečnički fond. Odnos čitanja i pisanja uglavnom možemo posmatrati sa dva aspekta. pa tek onda naglas. Psihološki posmatrano. ali se glas. čineći tako jednu glasovnu celinu. bez predaha. pa reči i rečenice shvatamo celovito. slogova u reči. ~ analiza. buki. U procesu čitanja postiže se automatizam. Sricanje i ščitavanje Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv.pisano oformljenje odreĎene informacije.. pisanje je složeniji i apstraktniji proces od čitanja. a potom u rečenicu. misao ili osećanje. vjeci.proces prevoĎenja jezičkih znakova u. gde učenici prvo u sebi izgovore slova. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. Sa lingvističkog aspekta gledano. spaja sa sledećim. a čitanje je dekodiranje. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje. u reč. Nekada su se slova drugačije imenovala. dok se oteže.lingvističkog i psihološkog. Pravilno ščitavanje je slivanje glasova.. pisanje je kodiranje. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. To je staro sricanje. ~ horsko ščitavanje. . a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’.

Učenik čak i . Pišući reči.  čitanje. već na savladavanje tehnike čitanja prepoznavanjem slova i načinom izgovaranja glasova. a ne sadržinom onoga što piše. a sa onima koji sporije napreduju treba dodatno raditi na času i van časa. tj. dok piše. Pomoću vežbanja treba proveriti:  stepen savladanosti tehnike čitanja. u početku.  ščitavanje. Učenik. a onda da piše slovo po slovo. sa tim učenicima treba organizovati individualan rad. Povezivanje slova u reči. reči i rečenica.ovladavanje tehnikom čitanja. prolazi odreĎene faze:  prepoznavanje oblika slova. da utvrdi od kojih se glasova sastoji. Prelazak iz faze ščitavanja u fazu čitanja treba da bude lagan. već i način mišljenja i izražavanja. ne misle na ono što čitaju. iz tog razloga. Učenicima koji brže napreduju treba davati dodatne zadatke. Učenik prvog razreda tek uči kako da piše slova. Pisanje nije samo savladavanje tehnike pisanja. učenik mora da izvrši njihovu analizu. od naučenog slova do kvalitetnog čitanja.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana).  usavršavanje čitanja. 25. jer. mora se odvijati postupno.  izražajno čitanje. Učenici. poštujući brzinu napredovanja svakog učenika. preokupiran je samom tehnikom pisanja. Karakteristike početnog čitanja i pisanja Čitanje predstavlja viši stepen savladanosti glasova i slova. Izvestan broj učenika proces čitanja savlaĎuje veoma sporo i.  razumevanje pročitanog.uvoĎenje u izražajno čitanje.  da li je (ili nije) učenik usvojio odreĎenu instrukciju. Prva slova piše mehanički. na razumevanje. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova. Uvežbavanje čitanja mora biti svakodnevni zadatak. kao i reči u rečenice. Zbog toga ih je neophodno usmeravati na značenje pročitanog.~ reprodukovanje sadržaja.

Dopunjavanje teksta za izborno čitanje . 26. 3. Sa učenicima treba prethodno razgovarati o ciljevima ovog čitanja. Učenici čitaju u sebi i pronalaze zadate rečenice i reči. početnik. tokom čitanja. Od brzog čitanja nema koristi. ~ pisanje kosim pismom. Vreme se odreĎuje prema dužini i težini teksta. komentariše ih sa učenicima i daje instrukcije kako da se te greške isprave i prevladaju. Učenik. a merilo brzine mora biti stepen razumevanja pročitanog. a kroz razgovor se proverava da li je i kako učenik razumeo pročitano. otkrivaju odreĎene rečenice ili reči. ako učenik nije razumeo to što je pročitao. savlada tehniku čitanja. Ona podrazumeva i stepen savladanosti tehnike čitanja i razumevanja pročitanog. Brzina čitanja često zavisi od samog učenika. ~ nepravilan oblik slova. Nakon čitanja utvrĎuje se vreme za koje je učenik pročitao tekst. sve dok se pisanje ne automatizuje. Neke od grešaka u početnom pisanju: ~ nepravilan položaj tela.slova rastavlja na elemente. Misli i o tome kako drži olovku. Tiho čitanje sa ograničenim vremenom Najpre se odredi vreme za koje učenici treba da pročitaju odreĎeni tekst. Izborno čitanje U okviru odreĎenog teksta. ~ nejednaka visina slova. od njegovih psihofizičkih mogućnosti. Nastavnik otkriva greške. Brzina čitanja mora ići istovremeno sa brzinom shvatanja. ~ nepravilno držanje pribora za pisanje. onda se počinje sa vežbama za razvijanje brzine čitanja. Razvijanje i merenje brzine čitanja Kada učenik. kako sedi. dižući olovku sa hartije kada napiše jedan element ili slovo. 2. Vežbe za ubrzavanje čitanja: 1. ~ pritiskanje na podlogu. ~ nepravilno povezivanje slova. učenicima treba dati da. svaku operaciju kontroliše svesno. Nastavnik je obavezan da prati razvijanje rukopisa učenika i da utiče na poboljšanje istog. svesku. ~ suvišni pokreti u toku pisanja.

dok se merenje brzine tihog čitanja može vršiti sa svim učenicima istovremeno. Brzina čitanja zavisi i od toga da li je to što se čita učeniku poznato ili nepoznato. Učenici. 27. Kombinovani tip organizacije časa obrade slova Kombinovani tip organizacije časa polazi od saznanja da učenici dolaze u školu sa odreĎenim znanjima. 4. obično. samo što su.) natprosečni učenici. Na času se. Kombinacija tematsko-programskih sadržaja Na času je dominantna obrada glasa i slova. vežbe pisanja. Učenik čita i zapisuje samo reči koje su izostavljene. koja nisu uvek merljiva. 5. učenik će brže čitati poznate tekstove nego nepoznate. a onda se polako ubrzava. Vežba brzog prepoznavanja rečenica Ova vežba se izvodi na isti način kao i prethodna. Merenje brzine glasnog čitanja vrši se individualno.) grupa koja sporo napreduje. 2. 6. zatim. sve aktivnosti koje proističu iz nastavnog plana i programa. radi i slovo i kultura izražavanja. u pitanju rečenice (dakle. Ovaj tip organiizacije časa znači uspostavljanje sasvim drugačijeg sistema rada. i ta znanja treba iskoristiti.. Brzina glasnog čitanja može se meriti još u prvom razredu. na kartonima se ispisuju rečenice). odnosno. . bogaćenje rečnika.. sa svakim učenikom posebno. Merna jedinica brzine čitanja je. za jezik. Naravno. različiti zadaci. Rad na nivoima Izdvajaju se tri nivoa učenika. čas postaje bogatiji. sa različitim ubrzanjem Tekst koji se čita na ekranu najpre teče usporeno.. Svaka grupa dobija zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i brzini napredovanja. pritom.OdreĎeni tekst se napiše na grafofoliji ili tabli. u ovom slučaju. ali se dodaju i programski sadržaji drugih nastavnih područja.) osrednji učenici i 3. na svakom kartonu treba ispisati nekoliko reči. Čitanje teksta sa video kasete. 2. nekoliko sekundi posmatraju kartone. 1 minut i meri se broj reči pročitanih za taj vremenski period.1. ali se ostvaruju i programske aktivnosti vezane za usmeno i pismeno izražavanje. Na jednom času obrade odreĎenog slova. bogaćenje rečnika. a kada se kartoni sklone. treba proveriti koliko je reči svaki učenik pročitao i da li je razumeo zadate. tematski i programski.. pročitane reči. kao što su vežbe čitanja. Obrada glasa i slova su dominantne aktivnosti. zanimljiviji i dinamičniji. ostvaruju se. Na taj način. jednu ispod druge. ali sa izostavljenim ključnim rečima (umesto tih reči se stave crte). Kombinovani tip organizacije časa se može ostvariti na dva načina: 1. Vežba brzog prepoznavanja reči OdreĎene reči se ispišu na kartonima manjih formata. istovremeno. tek od drugog razreda. a brzina tihog.

28. na izgraĎivanje pravilnosti i urednosti rukopisa.  prepisivanje uzornog rukopisa.kroz vežbe prepisivanja učenik se osamostaljuje. na izgraĎivanje rečenice. ~ diktat. jasni. Pismene vežbe u nastavi početnog čitanja i pisanja Pismene vežbe u ovom periodu. . potrebna je dobra koncentracija i.  autodiktat.  prepisivanje kraćeg odlomka.  prepisivanje rečenica. razvijanje pravilnih pokreta ruke i šake i način držanja sveske. 3) razvijanje sposobnosti za tačnost. izgraĎuje odreĎene navike. razumljivi i primereni uzrastu učenika. Prepisivanje. bogaćenje rečnika.  prepisivanje sa dopunjavanjem rečenice. stiče veru u sebe. Osnovni ciljevi diktiranja su usmereni na savladavanje tehnike pisanja. ~ vežbe sastavljanja rečenica. Važno je istaći da učenik mora biti motivisan za rad. Učenik prvo mora dobro da prouči tekst koji prepisuje. uglavnom su usmerene na savladavanje tehnike pisanja.  prepisivanje sa proširivanjem rečenice.pravilan položaj tela. ~ pisanje odgovora na postavljena pitanja. Prepisivanje zahteva odreĎeni misaoni napor. pravilno držanje olovke. preciznost. zbog toga. 2) razvijanje smisla za urednost i lepotu rukopisa. Diktat. odnosno za diktiranje. Pismene vežbe mogu biti: ~ prepisivanje. rečenice i tekstovi koji se diktiraju moraju biti jednostavni. Oblici prepisivanja:  prepisivanje reči. ne treba diktirati kada su učenici premoreni. Najbitnije je da učenik razume taj tekst.  diktat sa predusretanjem grešaka. Osnovni zadaci prepisivanja su: 1) savladavanje tehnike pisanja.  prepisivanje kraćeg teksta.  prepisivanje štampanog teksta pisanim slovima.prilikom upotrebe diktata. Prepisivanjem se izgraĎuju i navike pisanja. Oblici diktiranja:  diktat kao jednostavna vežba za unapreĎivanje pisanja. kao i na primenjivanje gramatičkih i pravopisnih pravila.

PROCES PISANJA. a učenik piše odgovor.  sastavljanje rečenica na osnovu slike. 29. KOMPJUTERI U NASTAVI POČETNOG ČITANJA I PISANJA .  sastavljanje rečenica na osnovu datog predmeta. izborni diktat. Vežbe sastavljanja rečenica. 2) piše samo odgovor na pitanje. UČENJE DRUGOG PISMA 33. Pisanje odgovora na postavljena pitanja. ZAHTEVI PRAVILNOG PISANJA 32. ANALITIČKI METOD 30. Ovaj oblik pismenih vežbi se može različito organizovati:  nastavnik usmeno postavlja pitanje.  pitanje se ispiše na tabli ili grafofoliji. Važno je da učenik shvati da mu je pola odgovora već dato u postavljenom pitanju. Vežbe mogu biti:  sastavljanje rečenica na slovarici.  sastavljanje rečenica na osnovu datih reči.  sastavljanje rečenica na osnovu date teme.  dopunjavanje rečenica.osnovno pravilo je da učenik na postavljeno pitanje da odgovor u obliku pune rečenice.imaju značajnu ulogu u procesu razvijanja jezičke kulture. ANALITIČKO-SINTETIČKI METOD 31. a učenik: 1) prepisuje pitanje i odgovara na njega.  proširivanje rečenica.

308.-9 249.570 .0 .8::8207033.9.30270 03.5720703:7.  9...57058.3.30270 . 09089..3.3..  !82030..9. 30970-. .3 .  !82030..9.30 54970-3.3044.3070 03.3...   /9.. :0 4/70 0303..98..8:: 03.3428::82070303.302807..8:   8.: 03247.58.:94/9.3. 57./.30903058.0 !7058.43..8...570/:8709.07::80-0 7..3.30903058. 34089.   57058..4/70 0328.. 04/42..  = .9.8.   57058.307.40/3489.. 3. ...3057.480/97.3.  -4.30 57.7..3.3058.-9300/.3070    57058./97.9089   -./.8.0 -057058..4583 57../. '.0   57058.:0 89 0.3544 .349089.. 3.25.30 9..3085484-3489..89.425074/: :.   57058.433.30903058.. 03070 3.  57058...2./..83 7./97.0 -0:4.4247...3.   !82030.30  = /9.547 & 0357.5489.90....47.  !7058.304/4..57024703   834./4-74/. 57.3. /.3.89.0 7..3.34 /7 .30.0 -.: 037.058.354709.:70/34890549:7:458.574: 90894 57058:0 . 3/7 .. 70 03.0397.90.  /9.70 03.:2.. 3489 570..3.307.57058.03..3..9 57..3489  !7058.54 0934 9.9  ..0..308.9 5742:54970-0/9.:-9 0/3489.30828.0 -0:3./. /97..0/4-7.   .7:0 . ::3.:209.:247..3489:70/34897:458.03.3070 03....7..574 7.3./45:3.3..0 -024:-9 = 57058..0   57058.307..59../ 4/34834..43.8.30 74.0 -08.   -.57203.:3..58.: 038048.090894.3.    7....7.30:47347:458.89:: 03.3...3..    7. -494./97.30270 03..080   834.2..2489.3.3284.9  = 58.   57058.

. 9447.5489.89..3.4834.4/4.   8.03459.3..47:4-:5:3070 03..473.3070 03.08:7..3. 4834.3.0 -8024 0 7.308085 03.47   59....: 035 04/4.: 038.3::4::574.40/.47.3..3.-7.89.0 '.30.:80   8.034259.3070 03.3070 03.84.3070 03.3.89.7..3.....4834.     % %   %  $%% %   !# $!$ %'!#' !$  & #& !$   !&%#&$%'! %  %!$  .970    8.   8.59....0 0:9:70  '0 -024:-9  8.30 .244/4. -473/9.9.30/.94:5489.30  '0 -08.1414 ..89.:/..4/4.9  3.:/.59...4834.:3.94570/209.4-58203. .304/4.4834.:/.3..59.03.. : 033.47.89....   574 7.70 03.7.3070 03.34.9/. 2:054.: 03   57058:059. 340/..3:820345489..    5 08..3457.0 /..5489.3. 2.89..909020   /45:3..89.304/4...3070 03.3:  ...3070 03.9  !8...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful