Metodika nastave početnog čitanja i pisanja

4. Problemi nastave početnog čitanja i pisanja Problemi nastave početnog čitanja i pisanja su: 1. Kada početi sa učenjem čitanja i pisanja? Neki teoretičari se zalažu za odlaganje učenja čitanja i pisanja za zrelije godine, a kao argumente navode:  da deca uzrasta prvog razreda ne pokazuju dovoljno interesovanja za učenje čitanja i pisanja;  da treba poštovati princip ’najpre stvari pa reči’;  da je proces analize i sinteze za decu apstraktan;  da deca nisu psihofizički spremna za učenje čitanja i pisanja. MeĎutim, savremeni uslovi života, obrazovanja i vaspitanja, negiraju te argumente. S obzirom na veliku ulogu predškolskog vaspitanja, kao i na razvoj vizuelnih sredstava (radio, film, kompjuteri), nema razloga za odlaganje učenja čitanja i pisanja. Kod nas deca od 7. godine počinju sa učenjem čitanja i pisanja. 2. Redosled učenja slova Ovo je drugi problem kod učenja početnog čitanja i pisanja. Da bi se utvrdio redosled učenja slova, moraju se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:  fonetska struktura glasova,  grafička struktura slova,  učestalost glasova i slova u jeziku,  grafička sličnost slova,  čitljivost slova,  narečje,  izbor metoda i postupaka,  izbor pisma. 3. Kakvim slovima početi? Teoretičari imaju različita mišljenja o tome kojim slovima treba početi učenje čitanja i pisanja- malim ili velikim, pisanim ili štampanim... Potrebno je na početku učenicima objasniti pojam velikog i malog slova, štampanog i pisanog, a kasnije ih naučiti da se imena ljudi, nazivi mesta i ulica pišu velikim početnim slovom, kao i da se na početku rečenice piše veliko slovo. 4. Individualne razlike učenika Znanje koje učenici donose u školu izuzetno je važno za nastavu početnog čitanja i pisanja. Uvid u broj slova koje učenici poznaju, kao i to da li učenik zna da čita i piše, pomaže nastavniku prilikom izbora metoda i postupaka rada.

Poznavajući dobro individualne razlike učenika, nastavnik će kvalitetnije i lakše izvoditi nastavu. Učenicima koji znaju da čitaju pomagaće da usavrše taj proces, a učenicima koji zaostaju pomagaće da brže napreduju... 5. Nastavni plan i program U nastavnim planovima i programima nastava početnog čitanja i pisanja prolazi kroz tri faze:  priprema za čitanje i pisanje,  učenje čitanja i pisanja i  usavršavanje čitanja i pisanja. Uglavnom se ističe slobodan izbor metoda i postupaka. Ali, izbor metoda i postupaka odreĎuje bukvar. Programski zahtevi bi morali više da podstiču istraživačko-eksperimentalnu metodiku rada. 6. Govor učenika i govor nastavnika Govor nastavnika mora biti uzoran, jer utiče na govor učenika. Nastavnik uvek mora govoriti savremenim književnim jezikom, uz jasno i čisto izgovaranje, jer je poznato da učenik imitira nastavnika. 7. Pisanje i levorukost Levoruko dete je, u školi, u znatno težem položaju nego desnoruko dete. Uzrok tome su zahtevi desnoruke populacije. Levoruku decu ne treba prisilno preorijentisati na desnu ruku, treba ih pustiti da uče pisanje levom rukom, a posle navršenih osam godina mogu učiti da pišu i desnom rukom, pritom mu ne treba braniti da obavlja radnje levom rukom. Nastavnik levorukom učeniku treba da posveti posebnu pažnju prilikom učenja novih slova.

5. Fiziološke i psihološke osnove čitanja Čitanje je složena fiziološka aktivnost i sastoji se iz mnoštva operacija. Pri čitanju, oči se ne kreću kontinuirano, već se pomiču i zastaju. Čitamo samo za vreme mirovanja očiju, a ne za vreme njihovog pokretanja. Mirovanje očiju uslovljava prepoznavanje i shvatanje odreĎenog znaka. Oko pravi male ’skokove’ razdvojene fiksacijama. Pokreti očiju su brzi skokovi od jedne fiksacije do druge, ali čitalac to ne primećuje, jer on reč čita kao celinu. Ako je tekst težak, ako ga čitalac prvi put čita, broj fiksacija će biti veći, a to znači sporije čitanje. Učenik u početku fiksira svako slovo posebno, zatim prelazi na indirektno gledanje, kada fiksira samo neka slova, dok druga automatski sliva u jednu celinu. Vremenom se taj proces potpuno automatizuje. Prilikom čitanja dolazi do regresivnih pokreta očiju, odnosno vraćanja na već pročitane reči. Regresivni pokreti su negativna pojava i česti su kod učenika. Psihološke osnove čitanja

- možemo posmatrati: 1. sa stanovišta razvojne psihologije i pitanja kada dete može a uči čitanje, s obzirom na svoje sposobnosti i 2. prema smeru problematike vezane za odredjene mentalne aktivnosti, kao što su mišljenje i govor. Mišljenje o tome kada deca treba da počnu sa učenjem čitanja su podeljena. Neki smatraju da deca mogu uče već od tri godine. Masovno se sa učenjem može početi od 5. ili 6. godine. Mišljenje i govor Deca od 6-7 godina imaju razvijene osnovne operacije dečjeg mišljenja. Mišljenje je više iskustveno nego apstraktno, konkretno logičko mišljenje je sve razvijenije. Dete sa 7 godina ima sve razvijeniju sposobnost analize i sinteze, iako mu se sposobnost apstraktnog mišljenja povećava i opšti pojmovi imaju sve veću ulogu u njegovom mišljenju, ono svoju aktivnost uglavnom zasniva na konkretnim predstavama. Stoga je bitno da u nastavi bude razvijen visok nivo očiglednosti. Škola mnogo utiče na bogaćenje učeničkog rečnika. Nepravilno je nove reči učiti nezavisno od teksta ili govorne situacije, jer reči same za seba ništa ne znače. Nastavniku koji dobro poznaje probleme razvojne psihologije, posebno mišljenje, govor, kao i formiranje pojmova, biće mnogo lakše da savlada odreĎene poteškoće u bukvarskoj nastavi.

6. Lingvističke osnove početnog čitanja i pisanja Govor je proces proizvodnje glasova i glasovnih kompleksa. Govor je širi pojam od jezika i dar je prirode, dok je jezik, kao sistem znakova, društveni proizvod koji se zasniva na dogovoru grupe ljudi. Za govor su potrebni pravilna artikulaija glasova i misaono-emocionalna angažovanost govornika. Osnovne funkcije jezika su komunikaciona i poetska. Komunikaciona je vezana za svakodnevno sporazumevanje, a poetska funkcija jezika vezana je za umetničko književno stvaranje. Jezički znak je jedinstven spoj onog čime se nešto označava i onoga šta se time označava. Oznaka je ime predmeta, pojava ili bića, to je niz glasova, koji ima neko značenje. Smisao i oznaka čine jezički znak, a predmet je ’nejezička’ pojava na koju se jezički znak odnosi. Za formiranje pojmova bitno je razlikovati ove relacije, razlikovati predmet od pojma tog predmeta i od imena tog predmeta. DogaĎa se da učenik prvog razreda ne razlikuje oznaku od označenog, ime od pojma. Npr., ako pitamo dete koja je reč duža-’konj’ ili ’zečić’, dete će reći da je to reč konj, zbog onoga što taj pojam označava. Pojava razumevanja odreĎenih grafema, izraza i rečenica na osnovu konteksta, naziva se redundansa. Nastavnik može da organizuje vežbe prepoznavanja redundantnih glasova i slova, posebno posle obrade novog glasa. Redundansa se može ispoljiti dvostruko:

pravilno se piše ’bratski’. odnosno slovo. Ono stiče svoja iskustva. uči aktivno. Jedan glas se ne izgovara na isti način u različitim rečima.kada su pojedini glasovi u rečima redundantni (jzk..kada rečenica nije gramatički dobro normirana. Još u periodu priprema za pisanje i čitanje. Način života uticao je da se promeni i način saznanja.  na leksičkom nivou. Fonemska struktura srpskog jezika Srpski jezik je po svojoj prirodi fonetski.. npr. Vežbe artikulacije treba što češće primenjivati. Okolina ga podstiče da se samostalno uključuje u proces opismenjavanja.. uči samostalno. učenika treba upoznati sa govornim organima i izvoditi razne vežbe artikulacije. glas m u reči ’mati’ se izgovara kao bilabijalno.) i na sintaksičkom nivou.. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni znak. Alfoni (fonetske varijante) To je razlika u izgovaranju istog glasa u zavisnosti od pozicije u kojoj se nadje u rečima. u nekim primerima se odstupa od fonetskog principa izgovaranja. a u izgovoru se čuje ’bracki’. Okolnosti koje su uslovile pojavu globalnog metoda: . sistemom obrazovanja spolja ’utiskuje’ odreĎena znanja. Npr. da sagleda kako se odreĎenom fonetskom sklopu menja značenje u zavisnosti od učešća fonema u njemu. Idući ulicom. dete se susreće sa mnoštvom objekata savremenog života: nazivi ulica. ’gracki’.. dok se u reči ’tamvaj’ izgovara kao usneno-zubno ’m’. Fonetska struktura glasa. da dobro artikuliše glasove. Fonologija kao nauka o fonemama danas svakom nastavniku može pomoći da pouzdanije sagleda odnose izmeĎu glasa i slova. prodavnica. ali je shvatljiva (mi juče gledati dobar film). Nastavnici uopšte ne obraćaju pažnju na fonemske varijante u nastavi početnog čitanja i pisanja. odnosno dvousno ’m’. artikulacija Metodika nastave početnog čitanja i pisanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje procesa formiranja glasova. Dete samostalno upoznaje odreĎene životne okolnosti. primorano da na odreĎen način uči i pre škole. 7. reklame. živeći u savremenim uslovima. ’gradski’. ne čekajući da mu nastavnik. Globalna metoda Polazište globalnog metoda čini saznanje da je dete. Nasuprot fonemskim varijantama. a ne pasivno. odnosno način učenja. Nastavnik na to mora obratiti pažnju. Takve vežbe mogu biti veoma korisne za učenike.

donekle je sličan metodi normalnih reči. pa ih tako treba i doživljavati. Opravdano je njegovo korišćenje u pripremnom periodu. društvu i mišljenju uvek date kao celina. 5. zatim sliku izgovorene reči.  psihološke (novi elementi u razvojnoj i pedagoškoj psihologiji). ali se ta reč ne rastavlja na manje govorne elemente. Pobornici ovog metoda ističu. Otuda i zahtev da se uči globalno. slogovni metod. Metodom razgovora. Čitanje se uči zapamćivanjem reči i rečenica koje se ne rastavljaju na elemente. 4. Sintetičke metode u nastavi početnog čitanja i pisanja 1. saznavati i učiti. Drugi razlog široke primene globalne metode u engleskom i njemu sličnim jezicima.  jezičke (priroda jezika. pojmovni (fonetički) metod. mogućnost individualizacije nastave početnog čitanja i pisanja.  pedagoške (pojava novih pedagoških ideja i reformi). učenici se upućuju da upamte sliku predmeta. već samo u nekim svojim elementima i u kombinaciji sa drugim metodama. zasnivaju se na činjenici da su pojave u prirodi. 7. 6. već se pomoću naučenih štampanih reči sastavljaju rečenice. je u njihovom etimološkom pravopisu. fonografički metod. Postupak globalnog učenja čitanja. koliko struktura jezika odgovara ovoj metodi). Globalizacija u početnom čitanju počinje posmatranjem predmeta. napiše se ime tog predmeta. njen grafički izgled se prima kao slika. tu reč u štampanom obliku. fonomimički metod. Globalni metod insistira da učenik usvaja čitanje kao što usvaja govor. metod sricanja. Metod sricanja . metod glasanja. odnosno njegove slike. a nekad i preko nje. 9. metod prirodnih glasova. 8. po principu odreĎenih celina. 2. kada se učenici globalizacijom uvode u proces čitanja i pisanja. nastale krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Osnovna jedinica čitanja po ovom metodu jeste reč. 8. Globalni metod se kod nas ne koristi kao čist metod. kao prednost. tj. Metodološke osnove ove metode. već se u svesti učenika fiksiraju kao celine sa odreĎenim značenjem. socijalne (uticaj industrijske revolucije). Ispod slike. metod ščitavanja. 3. učenje čitanja pomoću pisanja.

Metod glasanja Postupak metode glasanja podrazumeva da nastavnik pokrije drugo slovo i tako redom svako sledeće. a treća faza je sinteza cele reči od već naučenih slova. a čim ga otkrije. pa onda dva suglasnika sa samoglasnikom.. U današnjem ščitavanju se koristi jedino postupak dugog izgovaranja (’otezanja’ glasa).. spaja sa sledećim. buki. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje. učenici usvajaju pojedine glasove i slova i spajaju ih u slogove. To je staro sricanje.). a učenici glasno izgovaraju (glasaju). Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. pa se oponašaju u učionici. glasovi se uočavaju u prirodi i okolini. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. Isto je i sa dugim slogom. vjedi. Slogovni metod Ovaj metod prolazi kroz tri faze: u prvoj. Sintetičkim putem se usvaja glas koji se uočava u svom prirodnom kontekstu. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom i obrnuto. da bi se postupno došlo do njegovog pojma. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. čineći tako jednu glasovnu celinu. U drugoj fazi. pa tek onda naglas. odnosno reč. nastavnik bi pokrio u prvom slogu slovo ’i’ dok učenici izgovaraju glas ’z’..az. kod ščitavanja reči zima metodom glasanja. ljudski glasovi iznenaĎenja ’o-o-o-o što . dok se oteže.. dok nastavnik ne otkrije sledeće pokriveno slovo i tada spajaju prvi glas sa drugim u jedan slog. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. novo sricanje. učenici ga glasovno povežu (u slog-’zi’).. ali se glas. tj. celovito shvatanje sloga. Metod prirodnih glasova Polazište ovog metoda je glas kao jedinica čitanja. Npr. Tokom otezanja glas se ne prekida.Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom (nekada su se slova drugačije imenovala. a svi ostali elementi ovog metoda su prevaziĎeni. učenik shvata celi slog odjednom. najbitnija je druga faza. slogova u reči. U celom ovom procesu. tj. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. To mogu biti onomatopejske slikešuštanje lišća (š-š-š-š). Metod ščitavanja (zglašavanja) Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. potom.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. zujanje pčela (z-z-z-z-z) itd.. gde učenici prvo u sebi izgovore slova.

. uzima se kao znak za glas ’O’ i učenici pamte te mimičke pokrete.rad se može pretvoriti u suvišnu igru. izraz lica. Ti glasovi se ne oponašaju samostalno. čuĎenja. uči se čitanje.... fotografija i drugih modela. zabavan i unosi dinamiku. što su njegove prednosti. pa se za način izgovaranja vezuje mimika kao spoljašnji izraz izgovaranja.boli’. Metode u nastavi početnog čitanja i pisanja Sve metode su po prirodi empirijske. . Izgovaranje glasa se vezuje za osećanje straha.  analitičke. glas ’O’ izgovoren u uzbuĎenju. recimo. karakterističan za to uzbuĎenje. Polazi od saznanja do kojih je došla fonetika. ćirilično P-vrata. U našoj literaturi je ustaljena podela na:  sintetičke. preterivanje u traženju glasova. u okviru drugih metoda.. Pojmovni metod Ima za cilj da olakša shvatanje veza izmeĎu glasa i slova. pa tek onda slovo. već uvek u okviru neke priče. Fonografički metod Sastoji se u traženju veza izmeĎu oblika predmeta i oblika slova.). nastavnik objašnjava kako nastaje glas. Fonomimički metod Polazi od načina izgovaranja glasova u raznim životnim situacijama. 10. ’u-u-u-u što je lepo’ i tome slično.. učenicima prvog razreda je preteško da uče anatomiju govornih organa. Ovaj metod je interesantan. Učenje čitanja pomoću pisanja Po ovoj metodi najpre se obraĎivao glas. Danas se ovaj metod koristi samo delimično. dok su nedostaci vezani za njegovu ograničenost. MeĎutim. Učenici uče kako se formira glas. Ovaj metod se danas koristi samo kao etapa u analitičko-sintetičkoj metodi.. Pomoću slika. kakav položaj zauzimaju govorni organi. Tako se slova lakše shvataju (O-obruč. a zatim se sve to pisanjem spajalo u reči. i dok se te reči pišu. Ako je.

Procesu analize i sinteze prethodi formiranje pojmova glas. Podela metoda je izvršena na osnovu osnovnog postupka učenja. Nju koristimo kada učenici slažu slova na slovarici. koliko glasova ima u odreĎenoj reči. Najviši oblici sinteze su ščitavanje i čitanje. MeĎutim. Metoda teksta 2. analitičko-sintetičke i  globalna metoda. radi se o analitičkoj metodi. Ščitavanje II Analitičke metode 1. kada ta slova slažu u reči i reči u rečenice. Metoda sricanja 2. što se radi u pripremnom periodu. pa se analizom doĎe do elemenata. Ukoliko se poĎe od elemenata jezika (glasova i slova). Analiza u početnom čitanju podrazumeva razlaganje ili rastavljanje odreĎenih celina na delove koje ih čine (rečenica na reči. reč.da li učenje počinjemo od elemenata jezika (glasova i slova) ka celini (reči i rečenice) ili od celine ka elementima. normalnih rečenica III Globalna metoda . redosled reči. Učenici uočavaju da glas i slovo sami za sebe ne znače ništa i da značenje dobijaju tek u rečima. M. rečenice i tekst). pa se sintezom doĎe do celine (reči. ukoliko se poĎe od celine. izdvajanje odreĎenog glasa i slova. u pitanju je sintetička metoda. Analizom rečenice utvrĎuje se koliko ima reči u rečenici. Sinteza je suprotna analizi. Metode i postupci u nastavi početnog čitanja i pisanja I Sintetičke metode 1. rečenica. slovo. Cilj savremenih metoda jeste da učenik što jednostavnije. reči na slova). brže i efikasnije nauči da čita i piše.

10.3. prirodnih glasova 6. normalnih slogova IV Analitičko-sintetičke metode 1. Metoda glasanja 4. Slogovna metoda 5. normalnih reči 4. Fonomimička 9. M. Pojmovna 8. M. Fonografička 7. b) grupna obrada slova i c) kompleksni postupak. Glasovna analitičko-sintetička metoda Postupci obrade slova: a) monografski. Faktori koji utiču na izbor metoda i postupaka . Učenje čitanja pomoću pisanja 3. M.

brz tempo života i veoma brze promene u kulturnom životu odreĎene društvene sredine. kao i za globalnu. znatno utiču na izbor metoda i postupaka. 3. proces ščitavanja. 4. Frekventnost slova utiče na redosled obrade slova. zbog koga najviše trpe učenici.1. Koliko smo skloni da se odupremo inovacijama. da li je dete toliko razvijeno za ispunjavanje zahteva učenja čitanja i pisanja. čvrsto držimo pedagoške tradicije. 5. zbog poštovanja pedagoškog nasleĎa. 6. Zatim se postavlja pitanje emocionalne i socijalne zrelosti. Naprednija deca zahtevaju efikasnije postupke rada. tj. ma koliko svesni bili njene sumnjive vrednosti. da prati analitičke i sintetičke vežbe. 2. 8. Struktura jezika Na izbor metoda utiče dužina reči. Spremnost nastavnika . Intelektualne sposobnosti učenika Deca različitih intelektualnih sposobnosti različitim tempom usvajaju glasove i slova. jer se njihova grafička slika brzo pamti i shvata kao celina. Jezici sa kraćim rečima pogodniji su za analitičke metode. Pedagoška tradicija Skloni smo tome da se. Društvena sredina Novi životni uslovi. Pravopis Izbor metoda zavisi i od toga da li je pravopis odreĎenog jezika fonetski ili etimološki. 7. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni slovni znak. Uticaj drugih zemalja Nekritičko prihvatanje metodičko-didaktičkih uticaja iz drugih zemalja može biti riskantno. tj. Uzrast učenika Prvo se postavlja pitanje telesne zrelosti. toliko smo spremni da prihvatamo tuĎe pedagoške tekovine koje ne odgovaraju našem jeziku. TakoĎe se govori o funkcionalnoj zrelosti. da li je učenik sposoban da uočava celine. Naš pravopis je fonetski. Frekvencija pojedinih glasova utiče na izbor metode i postupaka obrade slova. čitanja i razumevanja pročitanog. Otpor prema inovacijama u nastavi neizbežno vodi u pedagoški konzervatizam. može stvoriti teškoće u nastavi.

nastavnik ta znanja mora stvaralački upotrebiti. 6. 9. kao i pedagoška invencija. obično rešava izborom bukvara ili početnice. Redosled učenja slova Kriterijumi koji se moraju poštovati za dobar redosled učenja slova su: 1. ili veći deo slova. Dobar nastavnik će se truditi da primenjuje različite metode i postupke. 4. grafička struktura slova. 11. 3. fonetska struktura glasova. grafička sličnost slova. važni su faktori za izbor metoda i postupaka. 12. dok se monografski smatra neefikasnim. uporednog ili kombinovanog učenja čitanja i pisanja. 10. Faktor racionalizacije i efikasnosti Vreme kojem pripadamo zahteva da učimo racionalnije. Kompleksni postupak obrade slova se smatra najefikasnijim. Prethodna znanja učenika Obzirom da učenici puno toga nauče u predškolskom obrazovanju. 5. Pitanje je. za nastavu početnog čitanja i pisanja. izbor metoda i posupaka i 8. monografski postupak bi bio neefikasan i dosadan. . narečje. Ako većina učenika poznaje sva. meĎutim. frekvencija slova i glasova u jeziku. 7. čitljivost slova. 11. Bukvar ili početnica Pitanje izbora metoda i postupaka se.Stručna sprema nastavnika. U nastavnom planu nije konkretnije razraĎen izbor metoda i postupaka. efikasnije i ekonomičnije. Nastavni plan i program Nastavni planovi i programi su pitanje izbora metode i postupaka prepustili nastavniku. 2. Izbor postupaka je uslovljen izborom odvojenog. izbor pisma. njegovo opšte obrazovanje. da li je u tom izboru presudna volja nastavnika ili naučno verifikovani faktori.

7. 2.1. Prvo ćemo učiti vokale. ali slova koja će se prvo učiti ne treba da budu samo vokali. Frekvencija glasova i slova u jeziku podrazumeva da se u početku uzimaju glasovi. ali izvesne razlike moraju postojati. odnosno da se ne obraĎuju jedno za drugim.  vrsta bukvara ili početnice. Čitljivost slova. u nastavi početnog čitanja i pisanja. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih stoga treba odvojeno obraĎivati. tj. Vokale treba kombinovati sa suglasnicima. 2.  programski stavovi.u radu po monografskom postupku postoji bezbroj modela za redosled slova. jer su najjednostavniji. To diktira njihova grafička struktura. 8. Raspored učenja početnog čitanja i pisanja Čitanje i pisanje.sasvim je opravdano da se slova latinice obraĎuju po jednom redosledu. da bi učenici mogli da grade reči. a slova ćirilice po drugom. 5. 3. 1. U grupnom postupku grupe slova moraju biti usklaĎene sa organizacionim specifičnostima tog postupka. odnosno slova veće frekvencije. odvojeno učenje čitanja i pisanja. Fonetska struktura znači da ćemo prvo učiti glasove koji se lakše izgovaraju. Grafička struktura slova podrazumeva da se prvo obraĎuju slova koja su lakša za pisanje. može se učiti na tri načina: 1. Grafička sličnost slova podrazumeva da se izbegavaju slova slična po obliku. kombinovano učenje čitanja i pisanja. 4.  stav nastavnika.  znanje učenika stečeno pre polaska u školu. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za ovaj način učenja čitanja i pisanja.postoje slova koja svojim oblikom deluju jednostavno i brzo se vizuelno shvataju.  predškolsko obrazovanje i vaspitanje. To pomaže učeniku da ih brže prepozna i čita.redosled učenja slova na ekavskom i ijekavskom jezičkom području ne moraju se suštinski razlikovati. jer ih učenici mogu pomešati. Izbor metoda i postupaka. 12. diktiraju sledeći faktori:  uslovi života.veće učestalosti upotrebe. Koji od ova tri načina će biti primenjen. Izbor pisma. uporedno učenje čitanja i pisanja i 3. Narečje. . 6.

dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. kao i velika i mala slova. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. Zagovornici odvojenog čitanja i pisanja navode sledeće razloge za takav raspored učenja:  štampana slova su grafički jednostavnija od pisanih. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana.  učenici. kao i velika i mala slova. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za odvojeno učenje čitanja i pisanja. Vežbanje čitanja pomaže pisanju i obratno. Učenici ne moraju da nauče da čitaju sva slova da bi prešli na pisanje. a učeći pisanje. Uporedno učenje čitanja i pisanja Učenici istovremeno uče čitanje i pisanje. Kombinovano učenje čitanja i pisanja Neki metodičari smatraju da slabosti odvojenog i uporednog učenja čitanja i pisanja mogu da se prevaziĎu kombinacijom ta dva načina. u početku. Zatim se uči čitanje. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana. . pa ih zato treba obraĎivati posle čitanja. nemaju razvijene sitne mišiće. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih zbog toga treba obraĎivati odvojeno. kako bi se što pre zadovoljila njihova zainteresovanost za čitanje i za pisanje. potrebne za pisanje. Učeći se da čita reči. pa onda da pišu. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. 2. 3. 13. Postoje razni modeli primene kombinovanog učenja čitanja i pisanja i ima bezbroj kombinacija. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova.Prema jednom modelu rada. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. i grafički i u načinu povezivanja u reči. usavršava čitanje. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. Pošto su čitanje i pisanje složene veštine. najpre se izvode predvežbe za čitanje. Zatim uče čitanje. Nakon što učenici nauče da čitaju odreĎen broj slova.  pisana slova su dosta složenija. najpre se izvode predvežbe za čitanje. uče da ih pišu. pa prvo treba naučiti učenike da čitaju. učenik se priprema za pisanje. Prema jednom modelu rada. njihovom uporednom učenju prethode obilne pripreme.

Nastavnik mora da prati učenika. Greške u početnom čitanju su:  nepravilna artikulacija odreĎenih glasova.  usporeno čitanje.  mehaničko čitanje.  otezanje prvog slova u reči. odreĎenom brzinom. 14. grafičku strukturu slova. .  prebrzo čitanje.  izostavljanje glasova na kraju reči. Greške u početnom čitanju Iskusniji nastavnici bi trebalo da znaju koje greške učenici najčešće prave u učenju čitanja.  zapažanje tačke tek kada se do nje doĎe.  sricanje.  nerazumevanje pročitanog. učenicima se ukazuje na odreĎene greške. kao i to kako te greške treba korigovati. predbukvarski period može biti kratak..  ’seckanje’ u toku čitanja.  slogovno čitanje.  loša dikcija. na ovom uzrastu.  izostavljanje pojedinih slova.  nepravilna intonacija.  monotono čitanje. odvojeno učenje čitanja i pisanja pogodnije je za slabije učenike.  nepravilno slivanje reči u rečenici.  učenik ne prepoznaje. njegov razvoj u čitanju. Greške u čitanju.  neuravnotežena dinamika izgovaranja pojedinih glasova u reči.  teško sliva i povezuje slova u celinu. koje nastavnik komentariše i daje uputstva kako da ih prevaziĎu. da vodi evidenciju napredovanja učenika.  unošenje dijalekatskih i lokalnih karakteristika u čitanje.  nepravilno disanje.  iznenadno podizanje i spuštanje glasa.  zamenjivanje slova slične grafičke strukture.  ako se čitanje i pisanje odvojeno uče.  naglašeno i odsečno čitanje reči.  ponavljanje pročitanog. je teško korigovati. da otkriva tipične greške. Na vežbama čitanja.. Korigovanje grešaka je individualan rad.

 usvajanje i razumevanje pojma glasa. učenik se nekontrolisano vraća na pročitane reči ili na samo jednu reč i tako zastaje.  vežbe artikulacije.  upoznavanje učenika sa potrebnim oblicima ponašanja u školi. Pripreme za početno čitanje i pisanje Trajanje priprema za čitanje i pisanje (trajanje predbukvarskog perioda) zavisi od predznanja učenika. Mora se primenjivati što više vežbanja koja treba da budu raznovrsna.  regresivno čitanje (u toku glasnog čitanja.  vežbe disanja.upoznavanje učenika.  izgraĎivanje kolektivnog života.  akustičke vežbe. Treba jednako da čitaju i prozne i poetske tekstove.  snalaženje učenika u školskoj sredini. Od pripremnog perioda zavisi kvalitet učenja čitanja i pisanja. neprirodno čitanje.  subvokalizacija (poluglasno izgovaranje reči u toku tihog čitanja ili čitanja u sebi).  izgraĎivanje kulture slušanja govornika.  opisivanje. . zapinje i isprekidano čita već pročitano).  pričanje i prepričavanje. 15. On treba da traje samo onoliko koliko je potrebno da se učenici pripreme za učenje čitanja i pisanja.  stvaranje odeljenske zajednice.  upoznavanje učenika sa načinom korišćenja pribora i bukvara ili početnice.  posebni:  vizuelne vežbe (vežbe u posmatranju). Zadaci pripremnog perioda:  opšti: . Ne treba učenike terati da jedan tekst čitaju nekoliko puta. jer ga nauče napamet.

’ć’.ovaj proces mora biti postupan. Sintetička vežbanja. fonetska vežbanja vezana za izgovaranje pojedinih glasova. pokreti. Analitička vežbanja. ’dž’.cilj je bogaćenje rečnika učenika i razvijanje osećaja za rečenicu. Vizuelne vežbe. mimika.značajna su jer učenike pripremamo za ščitavanje. reči i glasove u govoru i tekstu.pravilno disanje je bitan uslov za učenje čitanja i pisanja. Pažnja se posebno posvećuje izgovoru glasova ’r’. da uočavaju rečenice.izvode se na usmenom nivou i od velikog su značaja za početno čitanje i pisanje.  globalno čitanje. mora se voditi računa o:  dužini rečenice. da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. jer su oni potrebni za obradu slova. boje. nastavnik je saznao koji učenici nemaju dobru artikulaciju i sa njima izvodi posebne vežbe.  analitička vežbanja. Akustičke vežbe. Prvo učenici opisuju odgovarajući na pitanja nastavnika.vezane su za razvijanje sluha.formiranje ovih pojmova obavezno je u pripremnom periodu. da samostalno sastave rečenicu. Učenici slušaju govor nastavnika. lokalnih i žargonskih karakteristika govora. od konkretnog ka opštem. Kada dete nepravilno diše.prilikom prethodnih ispitivanja. Opis može biti tematski vezan za neku sliku ili motiv u prirodi. Vežbe disanja.  vežbe u otklanjanju dijalekatskih. a potom se osamostaljuju. Kod razvijanja osećaja za rečenicu. Mogu se posebno organizovati morfološka vežbanja. pa se.  motoričke vežbe. Zato se izvode različite vežbe kojima se podstiče pravilno disanje. Suprotno analizi. ali mogu prepričavati i bajke. zatim. Učenici treba da shvate ove pojmove. Opisivanje. Najpre se uočavaju glasovi u različitim pozicijama u reči. položaj nečeg.  sintetička vežbanja.  usvajanje i razumevanje pojma rečenice. Posmatra se najpre u učionici.  leksičko-sintaksička vežbanja... Vizuelno se opažaju oblici. Vežbe artikulacije.nastavnik usmerava učenike da posmatraju svoju okolinu. razne vrste artikulisanih i neartikulisanih zvukova. reč i glas. drugova. Leksičko-sintaksička vežbanja. odnosno čitanje. a zatim i u široj okolini. reči rastavljaju na glasove.  rasporedu reči u rečenici. ’Ď’.. usvajanje i razumevanje pojma reči.ove vežbe počinju slobodnim razgovorom o dogaĎajima iz učenikovog života. ’č’. samim tim nepravilno i čita. crtane filmove. da je analiziraju i uoče da se ona sastoji od reči. Treba obratiti pažnju na zvuke onomatopejskog tipa. odnosno reči. poštujući principe od bližeg ka daljem. stvaranje porodica reči. Pričanje i prepričavanje. . učenici od glasova sastavljaju reči. nepravilno izgovara glasove. a reči od glasova.. u ovim vežbanjima. Razumevanje pojmova rečenica.

jer je učenik opterećen dodatnim aktivnostima i za kraći vremenski period treba da izvrši veći rad. Motoričke vežbe. pojačalo je interesovanje za čitanje knjiga i pismeno komuniciranje. Grupe pisanih slova treba da budu iste kao i grupe štampanih.  znatno se skraćuje vreme učenja čitanja i pisanja.  vrstama reči.  učenici su više angažovani.. odnosno jedno posle drugog. odnosno grupa slova. od lakših ka težim. .  poreklu saznanja rečenice. Zbog toga se više zamara. za oslobaĎanje ruke. Postoji mnogo razloga za ovaj način obrade slova:  bogatija znanja koja učenici donose u školu.  masovno širenje kulture i pismenosti. Treba dati prednost vežbama kojima se utiče na razvoj sitnih mišića. ali jedno po jedno. prstiju i njihova koordinacija u modelovanju. Etape časa su iste kao i kod monografskog postupka.  predškolsko obrazovanje stvara dobru osnovu za brže učenje. Sinhronizovano znači da se sva slova u grupi obrade odjednom.. a da se njihovo utvrĎivanje u celini izvrši na istom času. Iz tog razloga je bitno praviti manje pauze. Merila za formiranje grupe slova su neujednačena.vežbanja pokreta ruke. Grupna obrada slova Grupna obrada slova podrazumeva da se na jednom času obradi više slova.  ubrzan tempo rada. 16. izboru reči. slobodno crtanje. crtanje jednostavnih likova.  misaonoj složenosti rečenice. šake i prstiju. pažnja mu opada. Postoje neka opšta merila: ići od jednostavnijih ka složenijim slovima.  potreba za efikasnijim i ekonomičnijim učenjem.  tematskoj oblasti rečenice.  grupa slova se može obraditi sinhronizovano i kontinuirano. Prilikom grupne obrade slova nastavnik bi trebalo da ima na umu sledeće:  da je grupna obrada slova mnogo teža od monografske. crtanje figura iz narodne ornamentike. Kontinuirana obrada podrazumeva obradu grupe slova na istom času.  intonaciji. Postoje razni tipovi ovih vežbanja: za razvijanje ruke. crtanju i pisanju. šake. jer su oni nosioci osnovnog napora u procesu pisanja.

na istom času se uče četiri znaka. 17. Kroz razgovor. odvojeno ili uporedo. Zbog toga je neophodno svakodnevno organizovati sistematska vežbanja čitanja. ako radimo grupu slova. uvek moramo organizovati razna vežbanja za utvrĎivanje slova. 3. Prvo nastavnik izgovara reči. Treba voditi računa o razumevanju pročitanog. psihološka i jezička priprema učenika za obradu slova. učenici se postupno uvode u sadržaj časa.. a svaka etapa ima odreĎenu funkciju. do izražaja dolaze reči koje sadrže glas planiran za obradu.  pošto ovakva obrada slova znači ubrzano učenje. U monografskom postupku se uvek veliko i malo štampano slovo obraĎuju istovremeno. Čas obrade slova je organizovan po odreĎenim. Isticanje nastavne jedinice Učenik mora biti obavešten o tome šta se radi. a učenici utvrĎuju poziciju glasa. koji se glas uči na odreĎenom času. i to na dva načina.. postupno vezanim etapama.metodom prirodnih glasova (onomatopejske slike) i analizom reči na glasove (kod glasova koji se ne mogu obraĎivati metodom prirodnih glasova). To je intelektualna. 4. tj. Izdvajanje glasa Izdvajanju glasa prethodi priča. 2. u sredini i na kraju reči). uz potpunu zastupljenost svih metodičkih aktivnosti koje doprinose njegovom kvalitetnijem usvajanju. Ukoliko se čitanje i pisanje uče uporedo. na sredini i na kraju reči. Uočavanje glasa u raznim rečima Pronalaze se reči u kojima se novi glas nalazi u sve tri pozicije: na početku. Etape: I Pristup glasu Metodom razgovora se stvara odreĎeno raspoloženje. Metodička struktura časa obrade slova po monografskom postupku Monografski postupak podrazumeva obradu po jednog slova na svakom času (svako slovo predstavlja jednu nastavnu jedinicu). Ovim postupkom se mogu obraĎivati štampana i pisana slova. Slovo se obraĎuje detaljno. razgovor o slici. IzvoĎenje glasa mora teći postupno. to se može odraziti na kvalitet čitanja. Vežbanje izgovora novog glasa . a onda učenici smišljaju reči u kojima se taj glas nalazi (na početku.veliko i malo štampano slovo i veliko i malo pisano slovo. Do pojma glasa dolazi se postupno. pogotovo ako je grupa teža. II Obrada glasa 1.

Te reči se zatim ščitavaju. Zatim učenici pišu slovo u sveskama. Uočavanje slova u raznim rečima Uočava se novo slovo u raznim rečima. . ~ analiza. 1. Kada učenici savladaju slaganje reči. Pokazivanje i učenje novog slova Uvek se najpre skrene pažnja učenicima na to da svaki glas ima svoj odgovarajući znak. Zatim. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje. treba preći na slaganje kraćih rečenica. Da kažu gde su taj glas čuli u prirodi ili životnoj situaciji. Da bi pravilno izgovarali glas. Povezivanje sa glasovima u prirodi Kad god je to moguće. u reč. ~ horsko ščitavanje. 5. Slaganje reči na slovarici Uzimaju se lakše i učenicima poznatije reči. III Obrada slova 1. IV Čitanje Zadatak ove etape je da se vežbanjem razvija veština čitanja odreĎenih rečenica i tekstova.. 4. tj. pa se. Pisanje slova Prvo nastavnik piše slovo na tabli. odnosno u nekoj životnoj situaciji. Ščitavanje reči Pravilno ščitavanje je slivanje glasova. kako je već napomenuto. 6. plastelin. 2. učenici izgovaraju glas. jezika.drvca. bez predaha. u sredini i na kraju reči.Vežbe artikulacije su veoma značajne. ukazujući na položaj usana. potrebno je da nastavnik pokaže kako se glas izgovara. slovo pokaže na slovarici. zatim. Svaki učenik za sebe slaže reči na slovarici. slovo. 5. i to. 3. naučenim slovima. Samostalan rad na oblikovanju slova Učenici oblikuju slovo od raznih materijala. preporučljivo je da učenici samostalno povežu glas koji se obraĎuje sa glasovima u prirodi. Fonografička vežba Podrazumeva traženje veze izmeĎu oblika slova i oblika predmeta... dok nastavnik kontroliše njihov rad i ispravlja eventualne greške.. usmeravajući pažnju učenika na to kako da vuku linije pri ispisivanju tog slova. a onda se komentariše njegova grafička struktura (prvo velikog pa malog slova). UporeĎivanje sa drugim slovima Novo slovo se obično uporeĎuje sa sličnim. zuba. 2. na početku.

~ tiho čitanje (najpre u sebi. ~ čitanje uz kasetu. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova.  tehnički radovi i crtanje. ~ pojedinačno ščitavanje. šta je bilo dobro.~ grupno ščitavanje.  sastavljanje rečenica od zadatih reči. Tekst se može i prepričati. a drugi učenik nastavlja i tako redom).  rad na ’deformisanim’ rečenicama.. V Samostalni i stvaralački rad učenika Primenjuju se različite aktivnosti:  sastavljanje reči od zadatih slova.  nastavni listići.  pisanje reči. ~ naizmenično čitanje (jedan učenik pročita pasus.. Vežbanje čitanja teksta Čitanje se može vežbati na sledeće načine: ~ glasno čitanje... ~ reprodukovanje sadržaja. čitanje rečenica koje su ispisane u vertikalnim nizovima. nakon čitanja se vodi razgovor o tome ko je kako čitao. 4. ~ izražajno čitanje nastavnika.). VI Domaći zadatak Učenicima se može zadati da napišu 1-2 reda novog slova. ~ horsko čitanje (organizuje se u početku). U početku mogu prstom povlačiti rečenicu koja se čita.  pisanje reči/rečenica na osnovu slika. tako što nastavnik postavlja pitanja koja moraju biti jasna i sadržajna.. 3. a šta ne. a nakon toga se vrši analiza pročitanog.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana).  dopunjavanje započete rečenice. Čitanje i interpretacija teksta iz bukvara Najpre nastavnik pročita tekst. rebusi i ukrštene reči.  ispunjalke. da izrežu slova iz novina. Zatim učenici pojedinačno čitaju. ~ fleksibilno čitanje (čitanje reči koje su ispisane u stupcima.. . ~ čitanje sa takmičarskim usmerenjem (nastavnik iz svakog reda odredi po jednog takmičara. pa onda glasno).). dok učenici prate.

uočavanje glasa u raznim rečima. 4. 5. 5. sastavljanje rečenica od zadatih reči. 4. izdvajanje glasa. b) ščitavanje i čitanje zamenjivanjem slova. 5. III Obrada slova 1. ščitavanje novog slova: a) ščitavanje i čitanje dodavanjem i oduzimanjem slova. 3. 3. vežbanje izgovaranja glasa. intelektualna i jezička priprema). vežbanje čitanja teksta: ~ glasno ~ tiho ~ naizmenično ~ sa takmičarskim usmerenjem ~ horsko ~ fleksibilno ~ čitanje uz kasetu ~ interpretativno čitanje. 4. čitanje i interpretacija teksta iz bukvara. fonografička vežba. 2. V Samostalni i stvaralački rad učenika 1. uočavanje slova u raznim rečima. sastavljanje reči od zadatih slova. 3. samostalan rad učenika na oblikovanju slova. pokazivanje i učenje novog slova. II Obrada glasa 1. Metodička struktura časa obrade štampanog slova I Pristup glasu (psihološka. 2. pisanje reči/rečenica na osnovu slika. pisanje slova. . 3. slaganje reči na slovarici. 6.18. uporeĎivanje sa drugim slovima. povezivanje sa glasovima u prirodi. isticanje nastavne jedinice. 2. 4. IV Čitanje 1. pisanje reči. c) ščitavanje i čitanje palindroma ili anagrama. dopunjavanje započete rečenice. 2.

). uporeĎivanje sa sličnim pisanim slovima VI Analiza grafičke strukture slova VII Pisanje slova: 1. kao grafičkim celinama. rebusi i ukrštene reči. 9. u vazduhu i po školskoj klupi. kako slovo počinje... pisanje slova. kako se spaja i kako se završava). pravilno držanje tela. ruke i mentalnih aktivnosti. na savladavanje grafičke strukture slova. najpre štampanog. a zatim pisanog slova. po svojoj grafičkoj strukturi. pokazivanje načina pisanja pisanog slova (bitan je nastavnikov komentar u toku pisanjanastavnik treba da objasni kako se u sistemu linija. 3.  naučiti učenike da pravilno povezuju pisana slova u rečima. na koordinaciju oka. uočavanje slova koje se obraĎuje III Najava nastavne jedinice IV Pokazivanje novog pisanog slova na slovarici V UporeĎivanje novog slova sa istim. kako se vuku linije. 2. pisanje slova u svesci (jedan red). Struktura časa: I Pripremni razgovor. 5. nastavni listići. U pripremnom periodu treba obratiti posebnu pažnju na razvoj motoričkih sposobnosti za pisanje (razvoj sitnih mišića. da bi učenici uočavali sličnosti i razlike. nastavnikovo pisanje.  osposobiti učenike da prepoznaju pisano slovo. 8. Obrada pisanog slova Pisana slova su. jedan učenik piše slovo na tabli. Neophodno je u toku obrade napraviti paralelu sa istim štampanim slovom. rad na ’deformisanim’ rečenicama. a ostali učenici ga prate i iskazuju svoja zapažanja.čitanje teksta. pomoću prsta. VI Domaći zadatak 19. mnogo teža od štampanih i zato se uvek obraĎuju posle njih. 7.6. ispunjalke. zasićenog slovom koje se obraĎuje II Izdvajanje reči u kojima se nalazi slovo koje se obraĎuje. štampanim slovom. Obraditi pisano slovo znači sledeće:  upoznati učenike sa oblikom slova. 4. Redosled učenja pisanih slova zavisi od redosleda učenja štampanih. . tehnički radovi i crtanje.

Važno je da učenici osete granice rečenice. Ciljevi formiranja pojma rečenice:  da učenici uočavaju rečenicu u govoru i tekstu. doći do pojma reči. reči i glasa u nastavi početnog čitanja i pisanja Formiranje ovih pojmova je obavezno u pripremnom periodu.na početku.. Tako se postupa do kraja teksta. odnosno prvu rečenicu.polazi se od pojma reči.6. VIII Čitanje pisanog slova. njen početak i kraj. obraĎuje se naziv tog predmeta.. Pojam reči se formira nakon formiranja pojma rečenice. treba poći od konkretnog predmeta. Pažnju učenika je potrebno usmeriti i na usmeni i na pismeni oblik formiranja rečenice. Pošto učenici nauče neke reči. Najpre se da pojam rečenice. na slovarici slažu ili štampanim slovima pišu rečenice. Pojam rečenice. preko pojma slike tog predmeta. Potom jedan učenik čita prvi red. Pri formiranju pojma reči. polazi se od predmeta. a zatim se ta reč rastavlja na glasove.  da razviju umešnost u samostalnom sastavljanju rečenica. Kod induktivnog. Pojam glasa se može formirati analitičkim i induktivnim putem.  da nauče kako se izgovaraju. zatim. pa se. ’š-š-š-šš-š’-lišće. Pritom. To je najpouzdaniji put formiranja pojma reči.. rastavlja se na reči i. Treba poći od lakših rečenica. taj glas se prepoznaje u raznim rečima. . proces njenog usvajanja je dosta složen i težak. treba imati na umu da usmeni oblik prethodi pismenom. čitanje teksta pisanog pisanim slovima IX Samostalni i stvaralački rad učenika (prepisivanje i diktat) X Domaći zadatak 20. Do pojma rečenice može se doći globalnim i sintetičkim putem. polazi se od oponašanja zvukova u prirodi (’z-z-z-z-z’-pčele.  da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. razgovara se o njemu. Kod analitičkog. bez obzira da li su vezane ili nevezane za gradivo (slovo) koje se obraĎuje na času. ona analizira. na kraju. da osete način izgovaranja. uvrĎuje se da se rečenica sastoji iz reči koje nešto znače. pa. Globalnim putem se sve rečenice. tematski vezanih za životnu okolinu učenika.. Sintetički način. Kako je rečenica za decu apstraktna kategorija. a zatim se utvrdi da je to rečenica i da se kraju rečenice nalazi tačka. čitaju globalno.). u sredini i na kraju reči. pisanje reči i rečenica.

21. svako sopstvenim tempom i redom. tako da svi učenici čitanje i pisanje uče ispočetka. interesovanje učenika za čitanje dečje štampe i za vannastavni program. odnosno nastavlja na nivo znanja stečen u predškolskom periodu. tako da se znanje koje se stiče u školskom periodu nadograĎuje. Postoji posebna tabela u kojoj se registruje i prati napredovanje učenika. već celovito. 22. u proseku. Kompleksni postupak učenja početnog čitanja i pisanja Vrednost kompleksnog postupka se prvenstveno ogleda u njegovoj efikasnosti. Nastavnik. a sa učenicima koji sporije napreduju radi postupno i strpljivo. pokazalo je sledeće:  kompleksni postupak u potpunosti koristi prethodna znanja. Ne postoje jedinstveni zahtevi za sve učenike.  kvalitet čitanja je bolji kod kompleksnog postupka. monografski postupak zanemaruje prethodna znanja.  usvajanje čitanja po kompleksnom postupku je znatno ekonomičnije i. upola skraćuje vreme usvajanja slova i čitanja. Tokom prvog polugodišta. prema ovom postupku. već se svakom učeniku prilazi sa posebnim ciljevima i zadacima. učenici se ne ocenjuju. u skladu sa njegovim tempom rada. Tvorac ovog postupka je Jelena Mioč. S druge strane. Slova se.  kod kompleksnog postupka. bez obzira na nivo znanja. koje je sproveo Muhamed Muradbegović.  zahvaljujući pravilnom korišćenju oblika rada i nastavnih sredstava. Slova se ne usvajaju pojedinačno. učiteljica iz Beograda. Uporedna analiza monografskog i kompleksnog postupka Ispitivanje o efikasnosti monografskog i kompleksnog postupka. učenicima koji brzo napreduju. . sinhronizovano u kontekstu celokupnog života u učionici. u kojima učestvuju svi učenici.  rad po kompleksnom postupku podstiče učitelja na aktivniji odnos prema organizaciji i izvoĎenju nastave. već u neprestanom kontaktu sa svim slovima i deca ih individualno usvajaju. daje dodatne zadatke. kompleksni postupak pruža široke mogućnosti za razvijanje individualnih sposobnosti i napredovanje učenika. u odnosu na monografski postupak. u zavisnosti od njihovog znanja i sposobnosti za napredovanje. je veće. već organizuje zajedničke aktivnosti. Nastavnik ne održava klasičnu nastavu. ne obraĎuju ni pojedinačno ni grupno.

U pripremnom periodu se radi na uspostavljanju veza izmeĎu akustičke slike glasa i njegovog znakovnog predstavljanja. odreĎenu brzinu čitanja.  učeničko zapisivanje štampanim slovima. u nastavi početnog čitanja i pisanja. teško mu je da savlada pisanje. obogaćuje . a navika čitanja je tesno povezana sa navikom pisanja. u bukvarskoj nastavi. U trećoj etapi. usvajanje slova i savladavanje ščitavanja reči i kratkih rečenica. učenici se osposobljavaju za samostalno čitanje sa razumevanjem. slažu reči i rečenice pomoću slovarice i vežbaju ščitavanje. Odnos početnog čitanja i pisanja Pisanje je mnogo složeniji proces od čitanja. Bitno je da učenik shvati šta je pročitao. Osnovni oblici rada su:  zajednička vežbanja sa ilustrovanim slovaricama. izgraĎivanje pravilne tehnike čitanja i razumevanja pročitanog i 4. usavršavanje logičkog čitanja.Početnica za rad po ovom postupku je veoma bogata tekstovima i od početka se insistira na njihovoj umetničkoj vrednosti. MeĎutim. Pisanje doprinosi usavršavanju čitanja. mogu uočiti četiri faze: 1. uočava detalje. sposobnost shvatanja sadržaja. ali se. ne posvećuje se dovoljno pažnje obradi glasa. a ne slovo ili slog. pripremni period.  samostalni rad na slovarici. učenik razvija moć zapažanja.  razna obaveštenja i upućivanje u dečju štampu. Kompleksni postupak zahteva od učenika maksimalno angažovanje i visok stepen samostalnosti. Poštujući didaktički princip ’od lakšeg ka težem’. tačno i tečno čitanje. reči i rečenice. 3. 2. polazi se od jezičkog saznanja da je reč nosilac značenja. primenom ovog postupka. U etapi usvajanja slova. prvo se uči čitanje pa pisanje i prvo se uče štampana pa pisana slova. Usavršavanje čitanja podrazumeva pravilno. Učenici slova usvajaju individualno i po svom izboru. Dok piše. Ako učenik slabo čita. Časovi su veoma raznovrsni po načinu organizacije. obogaćuje svoje predstave o rečenici. Ščitavanje prelazi u čitanje. razvijanje kulture pismenog i usmenog izražavanja. 23. radi se na izgraĎivanju tehnike čitanja. ume da razlikuje bitno od manje bitnog.

Sricanje i ščitavanje Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje.sopstveni rečnički fond. .pisano oformljenje odreĎene informacije. potom. govorom iskazanu.. ~ analiza. ali se glas. ~ horsko ščitavanje. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. pa reči i rečenice shvatamo celovito. u reč. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. dok se oteže. a čitanje je dekodiranje. spaja sa sledećim. Sa lingvističkog aspekta gledano. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom. čineći tako jednu glasovnu celinu. Tokom otezanja glas se ne prekida. Psihološki posmatrano.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. vjeci. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje.lingvističkog i psihološkog. buki. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. U procesu čitanja postiže se automatizam. a potom u rečenicu. Odnos čitanja i pisanja uglavnom možemo posmatrati sa dva aspekta. pisanje je kodiranje.. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. Kroz pisanje se razvija i takmičarski duh (pogotovo kada je reč o lepom pisanju).. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. ~ pojedinačno ščitavanje.az. novo sricanje.proces prevoĎenja jezičkih znakova u. koja se naziva reč. misao ili osećanje. gde učenici prvo u sebi izgovore slova. 24. U pisanju smo veoma svesni radnji koje obavljamo. To je staro sricanje. pa tek onda naglas. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’. bez predaha. slogova u reči. uvežbava mehanizam koordinacije raznih aktivnosti. pisanje je složeniji i apstraktniji proces od čitanja. ~ grupno ščitavanje. Čitanje je vizuelna aktivnost u kojoj učenik odreĎene grafičke znake sliva u jednu celinu. Nekada su se slova drugačije imenovala. Pravilno ščitavanje je slivanje glasova.. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru.

Učenik prvog razreda tek uči kako da piše slova. iz tog razloga. učenik mora da izvrši njihovu analizu.  usavršavanje čitanja.  izražajno čitanje. od naučenog slova do kvalitetnog čitanja. jer.  čitanje. da utvrdi od kojih se glasova sastoji.  razumevanje pročitanog. Povezivanje slova u reči. Prva slova piše mehanički.~ reprodukovanje sadržaja. ne misle na ono što čitaju. u početku. na razumevanje. mora se odvijati postupno. već i način mišljenja i izražavanja. kao i reči u rečenice.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana). prolazi odreĎene faze:  prepoznavanje oblika slova. 25.  ščitavanje. Pišući reči. Učenicima koji brže napreduju treba davati dodatne zadatke. a onda da piše slovo po slovo. već na savladavanje tehnike čitanja prepoznavanjem slova i načinom izgovaranja glasova. tj. preokupiran je samom tehnikom pisanja. Učenik. sa tim učenicima treba organizovati individualan rad. a sa onima koji sporije napreduju treba dodatno raditi na času i van časa. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova.ovladavanje tehnikom čitanja. Pisanje nije samo savladavanje tehnike pisanja. Izvestan broj učenika proces čitanja savlaĎuje veoma sporo i.uvoĎenje u izražajno čitanje. Pomoću vežbanja treba proveriti:  stepen savladanosti tehnike čitanja. a ne sadržinom onoga što piše. dok piše. Prelazak iz faze ščitavanja u fazu čitanja treba da bude lagan. Zbog toga ih je neophodno usmeravati na značenje pročitanog. Karakteristike početnog čitanja i pisanja Čitanje predstavlja viši stepen savladanosti glasova i slova. reči i rečenica. Uvežbavanje čitanja mora biti svakodnevni zadatak.  da li je (ili nije) učenik usvojio odreĎenu instrukciju. Učenik čak i . Učenici. poštujući brzinu napredovanja svakog učenika.

Nastavnik je obavezan da prati razvijanje rukopisa učenika i da utiče na poboljšanje istog. početnik. tokom čitanja. sve dok se pisanje ne automatizuje. a kroz razgovor se proverava da li je i kako učenik razumeo pročitano. ~ pritiskanje na podlogu. svaku operaciju kontroliše svesno. a merilo brzine mora biti stepen razumevanja pročitanog. Neke od grešaka u početnom pisanju: ~ nepravilan položaj tela. 26. 3. ~ suvišni pokreti u toku pisanja. onda se počinje sa vežbama za razvijanje brzine čitanja. Ona podrazumeva i stepen savladanosti tehnike čitanja i razumevanja pročitanog. Dopunjavanje teksta za izborno čitanje . otkrivaju odreĎene rečenice ili reči. Nakon čitanja utvrĎuje se vreme za koje je učenik pročitao tekst. od njegovih psihofizičkih mogućnosti. Tiho čitanje sa ograničenim vremenom Najpre se odredi vreme za koje učenici treba da pročitaju odreĎeni tekst. komentariše ih sa učenicima i daje instrukcije kako da se te greške isprave i prevladaju. dižući olovku sa hartije kada napiše jedan element ili slovo. Nastavnik otkriva greške. Misli i o tome kako drži olovku. Sa učenicima treba prethodno razgovarati o ciljevima ovog čitanja. Učenici čitaju u sebi i pronalaze zadate rečenice i reči. Brzina čitanja mora ići istovremeno sa brzinom shvatanja. ~ pisanje kosim pismom. ako učenik nije razumeo to što je pročitao. Izborno čitanje U okviru odreĎenog teksta. 2. Vežbe za ubrzavanje čitanja: 1. Učenik. Od brzog čitanja nema koristi. ~ nepravilno povezivanje slova. učenicima treba dati da. Vreme se odreĎuje prema dužini i težini teksta. svesku. Brzina čitanja često zavisi od samog učenika. ~ nepravilno držanje pribora za pisanje. savlada tehniku čitanja.slova rastavlja na elemente. ~ nejednaka visina slova. kako sedi. Razvijanje i merenje brzine čitanja Kada učenik. ~ nepravilan oblik slova.

obično. Merenje brzine glasnog čitanja vrši se individualno. 6. kao što su vežbe čitanja. Učenici. sa svakim učenikom posebno. samo što su. bogaćenje rečnika. dok se merenje brzine tihog čitanja može vršiti sa svim učenicima istovremeno. ali se dodaju i programski sadržaji drugih nastavnih područja.. bogaćenje rečnika. 2. Kombinovani tip organizacije časa se može ostvariti na dva načina: 1. sa različitim ubrzanjem Tekst koji se čita na ekranu najpre teče usporeno. Svaka grupa dobija zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i brzini napredovanja. a brzina tihog. za jezik. a onda se polako ubrzava. Ovaj tip organiizacije časa znači uspostavljanje sasvim drugačijeg sistema rada. jednu ispod druge. na kartonima se ispisuju rečenice). 2.1.) osrednji učenici i 3. u pitanju rečenice (dakle. pritom. ali se ostvaruju i programske aktivnosti vezane za usmeno i pismeno izražavanje.) natprosečni učenici. nekoliko sekundi posmatraju kartone. Učenik čita i zapisuje samo reči koje su izostavljene. Merna jedinica brzine čitanja je. ostvaruju se. Na jednom času obrade odreĎenog slova. Vežba brzog prepoznavanja reči OdreĎene reči se ispišu na kartonima manjih formata. Obrada glasa i slova su dominantne aktivnosti. 4. radi i slovo i kultura izražavanja. Brzina glasnog čitanja može se meriti još u prvom razredu. sve aktivnosti koje proističu iz nastavnog plana i programa. čas postaje bogatiji. Čitanje teksta sa video kasete. Brzina čitanja zavisi i od toga da li je to što se čita učeniku poznato ili nepoznato. različiti zadaci. istovremeno. vežbe pisanja. koja nisu uvek merljiva. zanimljiviji i dinamičniji. tematski i programski. a kada se kartoni sklone. na svakom kartonu treba ispisati nekoliko reči. 27.. tek od drugog razreda. Rad na nivoima Izdvajaju se tri nivoa učenika. u ovom slučaju.OdreĎeni tekst se napiše na grafofoliji ili tabli. 1 minut i meri se broj reči pročitanih za taj vremenski period. Naravno. zatim. i ta znanja treba iskoristiti. Kombinovani tip organizacije časa obrade slova Kombinovani tip organizacije časa polazi od saznanja da učenici dolaze u školu sa odreĎenim znanjima. Vežba brzog prepoznavanja rečenica Ova vežba se izvodi na isti način kao i prethodna. Kombinacija tematsko-programskih sadržaja Na času je dominantna obrada glasa i slova. pročitane reči. treba proveriti koliko je reči svaki učenik pročitao i da li je razumeo zadate. 5. ali sa izostavljenim ključnim rečima (umesto tih reči se stave crte).. Na času se. . učenik će brže čitati poznate tekstove nego nepoznate. Na taj način..) grupa koja sporo napreduje. odnosno.

 prepisivanje rečenica. ~ pisanje odgovora na postavljena pitanja. Važno je istaći da učenik mora biti motivisan za rad.  prepisivanje sa dopunjavanjem rečenice. 2) razvijanje smisla za urednost i lepotu rukopisa. Učenik prvo mora dobro da prouči tekst koji prepisuje. Osnovni zadaci prepisivanja su: 1) savladavanje tehnike pisanja. razumljivi i primereni uzrastu učenika.  prepisivanje kraćeg teksta. Oblici prepisivanja:  prepisivanje reči. stiče veru u sebe. jasni. izgraĎuje odreĎene navike.kroz vežbe prepisivanja učenik se osamostaljuje. pravilno držanje olovke.  prepisivanje sa proširivanjem rečenice. Prepisivanje. kao i na primenjivanje gramatičkih i pravopisnih pravila. bogaćenje rečnika. Prepisivanjem se izgraĎuju i navike pisanja.  prepisivanje kraćeg odlomka. ~ diktat. odnosno za diktiranje. potrebna je dobra koncentracija i. 3) razvijanje sposobnosti za tačnost.pravilan položaj tela. uglavnom su usmerene na savladavanje tehnike pisanja. Pismene vežbe mogu biti: ~ prepisivanje. na izgraĎivanje rečenice.  diktat sa predusretanjem grešaka.28. na izgraĎivanje pravilnosti i urednosti rukopisa. Najbitnije je da učenik razume taj tekst.  prepisivanje uzornog rukopisa. Prepisivanje zahteva odreĎeni misaoni napor.  autodiktat. ne treba diktirati kada su učenici premoreni. ~ vežbe sastavljanja rečenica. Oblici diktiranja:  diktat kao jednostavna vežba za unapreĎivanje pisanja.prilikom upotrebe diktata. . Osnovni ciljevi diktiranja su usmereni na savladavanje tehnike pisanja. rečenice i tekstovi koji se diktiraju moraju biti jednostavni. Diktat. razvijanje pravilnih pokreta ruke i šake i način držanja sveske. zbog toga.  prepisivanje štampanog teksta pisanim slovima. preciznost. Pismene vežbe u nastavi početnog čitanja i pisanja Pismene vežbe u ovom periodu.

 pitanje se ispiše na tabli ili grafofoliji. 2) piše samo odgovor na pitanje. Vežbe mogu biti:  sastavljanje rečenica na slovarici.  dopunjavanje rečenica. Pisanje odgovora na postavljena pitanja.  sastavljanje rečenica na osnovu date teme. KOMPJUTERI U NASTAVI POČETNOG ČITANJA I PISANJA .  sastavljanje rečenica na osnovu slike. ANALITIČKI METOD 30. a učenik piše odgovor. 29. a učenik: 1) prepisuje pitanje i odgovara na njega.imaju značajnu ulogu u procesu razvijanja jezičke kulture.  sastavljanje rečenica na osnovu datih reči.osnovno pravilo je da učenik na postavljeno pitanje da odgovor u obliku pune rečenice.  proširivanje rečenica. Ovaj oblik pismenih vežbi se može različito organizovati:  nastavnik usmeno postavlja pitanje. Važno je da učenik shvati da mu je pola odgovora već dato u postavljenom pitanju. izborni diktat. ANALITIČKO-SINTETIČKI METOD 31. UČENJE DRUGOG PISMA 33.  sastavljanje rečenica na osnovu datog predmeta. Vežbe sastavljanja rečenica. ZAHTEVI PRAVILNOG PISANJA 32. PROCES PISANJA.

30 74.3.3./. 04/42.3.40/3489.9 5742:54970-0/9.  /9.570/:8709. :0 4/70 0303.3..43.8:: 03.8.0 -057058.30828.30 57.0397.59.    7.57058..  !7058... ..30 9...308.4247..3.0   57058..57058.8.58.9..30903058.547 & 0357.3...3.3.058..34 /7 ..:247.0 7.30903058.3544 ..8..57024703   834....3070 03.3.425074/: :.302807.07::80-0 7.   ....0 -024:-9 = 57058.   -.574: 90894 57058:0 . /.0 -0:3.30903058.2489.58.3070    57058.:94/9.3085484-3489.3...   57058.0 .3044.89.3284. 03070 3.   57058..304/4.  !82030.8:   8.:70/34890549:7:458./.30:47347:458. ::3.570 .: 038048.....3489  !7058.3 .89:: 03.:3.349089.0   57058.3./..0 -0:4.0/4-7...3057...2..7..  9.:-9 0/3489.5720703:7.98. -494./97.3.9  . /97. 70 03...47..3.../.: 037.30..3489:70/34897:458.3.307.... ./.90..70 03.7:0 .   57058.090894.30270 03.   !82030..3070 03.3058..54 0934 9..2.0..30  = /9.4/70 0328..25..574 7.30270 .03. 3.:209..89.9 57.0 !7058.5489.9. 30970-..    7..: 03247. '..:2.  -4.354709.. 34089.9  = 58.3.. 3/7 .433.308.3428::82070303.307.9.3.   57058.4583 57.9. 3489 570.3.  = .-9 249.  !82030.8.   /9.:0 89 0...480/97. 3.. 57.43..30 54970-3.57203.-9300/.03..0 -08./45:3.7.7.  57058.9089   -. 09089./97.83 7.3..307.30270 03.0 -.90..8::8207033./ 4/34834./4-74/. 57.3.080   834...3./97.

..3070 03.30  '0 -08.3070 03. 2:054..59.3.84.:/.4834.89.89.4/4..   8.: 038..3.47:4-:5:3070 03.0 -8024 0 7..: 035 04/4.08:7....: 03   57058:059..59.473.47.94:5489.30 .4834....3:  . .:3.3070 03.3::4::574.30/.304/4..0 '.3..5489.    5 08.47.4834..:80   8.3...3457.1414 ..3.244/4.304/4....3070 03.03459.   574 7.89.   8.89.03.-7.034259.89.47   59..89.7.909020   /45:3.:/..3.3070 03.3.4834.9  3.9  !8... 9447.4-58203..9..308085 03..94570/209.59...9/..34.40/.3..89.0 0:9:70  '0 -024:-9  8. : 033.3:820345489. 4834.3...3070 03. 340/.70 03...30. -473/9.0 /.     % %   %  $%% %   !# $!$ %'!#' !$  & #& !$   !&%#&$%'! %  %!$  .:/.7.5489.4/4..3. 2.3070 03.970    8.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful