Metodika nastave početnog čitanja i pisanja

4. Problemi nastave početnog čitanja i pisanja Problemi nastave početnog čitanja i pisanja su: 1. Kada početi sa učenjem čitanja i pisanja? Neki teoretičari se zalažu za odlaganje učenja čitanja i pisanja za zrelije godine, a kao argumente navode:  da deca uzrasta prvog razreda ne pokazuju dovoljno interesovanja za učenje čitanja i pisanja;  da treba poštovati princip ’najpre stvari pa reči’;  da je proces analize i sinteze za decu apstraktan;  da deca nisu psihofizički spremna za učenje čitanja i pisanja. MeĎutim, savremeni uslovi života, obrazovanja i vaspitanja, negiraju te argumente. S obzirom na veliku ulogu predškolskog vaspitanja, kao i na razvoj vizuelnih sredstava (radio, film, kompjuteri), nema razloga za odlaganje učenja čitanja i pisanja. Kod nas deca od 7. godine počinju sa učenjem čitanja i pisanja. 2. Redosled učenja slova Ovo je drugi problem kod učenja početnog čitanja i pisanja. Da bi se utvrdio redosled učenja slova, moraju se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:  fonetska struktura glasova,  grafička struktura slova,  učestalost glasova i slova u jeziku,  grafička sličnost slova,  čitljivost slova,  narečje,  izbor metoda i postupaka,  izbor pisma. 3. Kakvim slovima početi? Teoretičari imaju različita mišljenja o tome kojim slovima treba početi učenje čitanja i pisanja- malim ili velikim, pisanim ili štampanim... Potrebno je na početku učenicima objasniti pojam velikog i malog slova, štampanog i pisanog, a kasnije ih naučiti da se imena ljudi, nazivi mesta i ulica pišu velikim početnim slovom, kao i da se na početku rečenice piše veliko slovo. 4. Individualne razlike učenika Znanje koje učenici donose u školu izuzetno je važno za nastavu početnog čitanja i pisanja. Uvid u broj slova koje učenici poznaju, kao i to da li učenik zna da čita i piše, pomaže nastavniku prilikom izbora metoda i postupaka rada.

Poznavajući dobro individualne razlike učenika, nastavnik će kvalitetnije i lakše izvoditi nastavu. Učenicima koji znaju da čitaju pomagaće da usavrše taj proces, a učenicima koji zaostaju pomagaće da brže napreduju... 5. Nastavni plan i program U nastavnim planovima i programima nastava početnog čitanja i pisanja prolazi kroz tri faze:  priprema za čitanje i pisanje,  učenje čitanja i pisanja i  usavršavanje čitanja i pisanja. Uglavnom se ističe slobodan izbor metoda i postupaka. Ali, izbor metoda i postupaka odreĎuje bukvar. Programski zahtevi bi morali više da podstiču istraživačko-eksperimentalnu metodiku rada. 6. Govor učenika i govor nastavnika Govor nastavnika mora biti uzoran, jer utiče na govor učenika. Nastavnik uvek mora govoriti savremenim književnim jezikom, uz jasno i čisto izgovaranje, jer je poznato da učenik imitira nastavnika. 7. Pisanje i levorukost Levoruko dete je, u školi, u znatno težem položaju nego desnoruko dete. Uzrok tome su zahtevi desnoruke populacije. Levoruku decu ne treba prisilno preorijentisati na desnu ruku, treba ih pustiti da uče pisanje levom rukom, a posle navršenih osam godina mogu učiti da pišu i desnom rukom, pritom mu ne treba braniti da obavlja radnje levom rukom. Nastavnik levorukom učeniku treba da posveti posebnu pažnju prilikom učenja novih slova.

5. Fiziološke i psihološke osnove čitanja Čitanje je složena fiziološka aktivnost i sastoji se iz mnoštva operacija. Pri čitanju, oči se ne kreću kontinuirano, već se pomiču i zastaju. Čitamo samo za vreme mirovanja očiju, a ne za vreme njihovog pokretanja. Mirovanje očiju uslovljava prepoznavanje i shvatanje odreĎenog znaka. Oko pravi male ’skokove’ razdvojene fiksacijama. Pokreti očiju su brzi skokovi od jedne fiksacije do druge, ali čitalac to ne primećuje, jer on reč čita kao celinu. Ako je tekst težak, ako ga čitalac prvi put čita, broj fiksacija će biti veći, a to znači sporije čitanje. Učenik u početku fiksira svako slovo posebno, zatim prelazi na indirektno gledanje, kada fiksira samo neka slova, dok druga automatski sliva u jednu celinu. Vremenom se taj proces potpuno automatizuje. Prilikom čitanja dolazi do regresivnih pokreta očiju, odnosno vraćanja na već pročitane reči. Regresivni pokreti su negativna pojava i česti su kod učenika. Psihološke osnove čitanja

- možemo posmatrati: 1. sa stanovišta razvojne psihologije i pitanja kada dete može a uči čitanje, s obzirom na svoje sposobnosti i 2. prema smeru problematike vezane za odredjene mentalne aktivnosti, kao što su mišljenje i govor. Mišljenje o tome kada deca treba da počnu sa učenjem čitanja su podeljena. Neki smatraju da deca mogu uče već od tri godine. Masovno se sa učenjem može početi od 5. ili 6. godine. Mišljenje i govor Deca od 6-7 godina imaju razvijene osnovne operacije dečjeg mišljenja. Mišljenje je više iskustveno nego apstraktno, konkretno logičko mišljenje je sve razvijenije. Dete sa 7 godina ima sve razvijeniju sposobnost analize i sinteze, iako mu se sposobnost apstraktnog mišljenja povećava i opšti pojmovi imaju sve veću ulogu u njegovom mišljenju, ono svoju aktivnost uglavnom zasniva na konkretnim predstavama. Stoga je bitno da u nastavi bude razvijen visok nivo očiglednosti. Škola mnogo utiče na bogaćenje učeničkog rečnika. Nepravilno je nove reči učiti nezavisno od teksta ili govorne situacije, jer reči same za seba ništa ne znače. Nastavniku koji dobro poznaje probleme razvojne psihologije, posebno mišljenje, govor, kao i formiranje pojmova, biće mnogo lakše da savlada odreĎene poteškoće u bukvarskoj nastavi.

6. Lingvističke osnove početnog čitanja i pisanja Govor je proces proizvodnje glasova i glasovnih kompleksa. Govor je širi pojam od jezika i dar je prirode, dok je jezik, kao sistem znakova, društveni proizvod koji se zasniva na dogovoru grupe ljudi. Za govor su potrebni pravilna artikulaija glasova i misaono-emocionalna angažovanost govornika. Osnovne funkcije jezika su komunikaciona i poetska. Komunikaciona je vezana za svakodnevno sporazumevanje, a poetska funkcija jezika vezana je za umetničko književno stvaranje. Jezički znak je jedinstven spoj onog čime se nešto označava i onoga šta se time označava. Oznaka je ime predmeta, pojava ili bića, to je niz glasova, koji ima neko značenje. Smisao i oznaka čine jezički znak, a predmet je ’nejezička’ pojava na koju se jezički znak odnosi. Za formiranje pojmova bitno je razlikovati ove relacije, razlikovati predmet od pojma tog predmeta i od imena tog predmeta. DogaĎa se da učenik prvog razreda ne razlikuje oznaku od označenog, ime od pojma. Npr., ako pitamo dete koja je reč duža-’konj’ ili ’zečić’, dete će reći da je to reč konj, zbog onoga što taj pojam označava. Pojava razumevanja odreĎenih grafema, izraza i rečenica na osnovu konteksta, naziva se redundansa. Nastavnik može da organizuje vežbe prepoznavanja redundantnih glasova i slova, posebno posle obrade novog glasa. Redundansa se može ispoljiti dvostruko:

. Vežbe artikulacije treba što češće primenjivati. Ono stiče svoja iskustva. živeći u savremenim uslovima.kada rečenica nije gramatički dobro normirana. Još u periodu priprema za pisanje i čitanje. Takve vežbe mogu biti veoma korisne za učenike. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni znak. Jedan glas se ne izgovara na isti način u različitim rečima. Fonetska struktura glasa. 7.  na leksičkom nivou.. primorano da na odreĎen način uči i pre škole. ’gracki’. ali je shvatljiva (mi juče gledati dobar film).) i na sintaksičkom nivou.. a ne pasivno. sistemom obrazovanja spolja ’utiskuje’ odreĎena znanja.. Nastavnici uopšte ne obraćaju pažnju na fonemske varijante u nastavi početnog čitanja i pisanja.kada su pojedini glasovi u rečima redundantni (jzk. Okolina ga podstiče da se samostalno uključuje u proces opismenjavanja. pravilno se piše ’bratski’. ’gradski’. Fonologija kao nauka o fonemama danas svakom nastavniku može pomoći da pouzdanije sagleda odnose izmeĎu glasa i slova. reklame. odnosno dvousno ’m’. Idući ulicom. uči samostalno. dete se susreće sa mnoštvom objekata savremenog života: nazivi ulica. odnosno način učenja.. Nasuprot fonemskim varijantama. prodavnica. Globalna metoda Polazište globalnog metoda čini saznanje da je dete. Način života uticao je da se promeni i način saznanja. npr. uči aktivno. dok se u reči ’tamvaj’ izgovara kao usneno-zubno ’m’. Alfoni (fonetske varijante) To je razlika u izgovaranju istog glasa u zavisnosti od pozicije u kojoj se nadje u rečima. Npr. u nekim primerima se odstupa od fonetskog principa izgovaranja. Fonemska struktura srpskog jezika Srpski jezik je po svojoj prirodi fonetski. Dete samostalno upoznaje odreĎene životne okolnosti. odnosno slovo. Okolnosti koje su uslovile pojavu globalnog metoda: . a u izgovoru se čuje ’bracki’. da sagleda kako se odreĎenom fonetskom sklopu menja značenje u zavisnosti od učešća fonema u njemu. Nastavnik na to mora obratiti pažnju. ne čekajući da mu nastavnik. artikulacija Metodika nastave početnog čitanja i pisanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje procesa formiranja glasova. učenika treba upoznati sa govornim organima i izvoditi razne vežbe artikulacije. glas m u reči ’mati’ se izgovara kao bilabijalno. da dobro artikuliše glasove.

8. metod ščitavanja. saznavati i učiti. društvu i mišljenju uvek date kao celina. učenje čitanja pomoću pisanja. već samo u nekim svojim elementima i u kombinaciji sa drugim metodama. tj. pojmovni (fonetički) metod. donekle je sličan metodi normalnih reči. Opravdano je njegovo korišćenje u pripremnom periodu. socijalne (uticaj industrijske revolucije). odnosno njegove slike.  jezičke (priroda jezika. fonografički metod. pa ih tako treba i doživljavati. Metodološke osnove ove metode. Globalizacija u početnom čitanju počinje posmatranjem predmeta. 9. Postupak globalnog učenja čitanja. napiše se ime tog predmeta. već se u svesti učenika fiksiraju kao celine sa odreĎenim značenjem. Drugi razlog široke primene globalne metode u engleskom i njemu sličnim jezicima. zatim sliku izgovorene reči. 7. slogovni metod. 6. Osnovna jedinica čitanja po ovom metodu jeste reč. fonomimički metod. je u njihovom etimološkom pravopisu. 5. zasnivaju se na činjenici da su pojave u prirodi. koliko struktura jezika odgovara ovoj metodi).  pedagoške (pojava novih pedagoških ideja i reformi). 2. nastale krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. po principu odreĎenih celina. Otuda i zahtev da se uči globalno. 8. metod glasanja. kao prednost. Čitanje se uči zapamćivanjem reči i rečenica koje se ne rastavljaju na elemente. 4. Metod sricanja . ali se ta reč ne rastavlja na manje govorne elemente. mogućnost individualizacije nastave početnog čitanja i pisanja. već se pomoću naučenih štampanih reči sastavljaju rečenice. Globalni metod insistira da učenik usvaja čitanje kao što usvaja govor. Pobornici ovog metoda ističu. njen grafički izgled se prima kao slika. Sintetičke metode u nastavi početnog čitanja i pisanja 1. a nekad i preko nje. metod sricanja. Ispod slike.  psihološke (novi elementi u razvojnoj i pedagoškoj psihologiji). kada se učenici globalizacijom uvode u proces čitanja i pisanja. Metodom razgovora. učenici se upućuju da upamte sliku predmeta. Globalni metod se kod nas ne koristi kao čist metod. 3. metod prirodnih glasova. tu reč u štampanom obliku.

Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. kod ščitavanja reči zima metodom glasanja. Tokom otezanja glas se ne prekida. nastavnik bi pokrio u prvom slogu slovo ’i’ dok učenici izgovaraju glas ’z’. Sintetičkim putem se usvaja glas koji se uočava u svom prirodnom kontekstu. Slogovni metod Ovaj metod prolazi kroz tri faze: u prvoj. vjedi. buki. slogova u reči. pa se oponašaju u učionici. ali se glas. To je staro sricanje.Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom (nekada su se slova drugačije imenovala. U današnjem ščitavanju se koristi jedino postupak dugog izgovaranja (’otezanja’ glasa). tj.az.. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao.. zujanje pčela (z-z-z-z-z) itd. Metod prirodnih glasova Polazište ovog metoda je glas kao jedinica čitanja. Metod ščitavanja (zglašavanja) Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. ljudski glasovi iznenaĎenja ’o-o-o-o što .. učenik shvata celi slog odjednom. a učenici glasno izgovaraju (glasaju). učenici ga glasovno povežu (u slog-’zi’). celovito shvatanje sloga. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. spaja sa sledećim. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. dok nastavnik ne otkrije sledeće pokriveno slovo i tada spajaju prvi glas sa drugim u jedan slog. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. Npr. učenici usvajaju pojedine glasove i slova i spajaju ih u slogove. potom. Isto je i sa dugim slogom. dok se oteže. novo sricanje. a čim ga otkrije. a treća faza je sinteza cele reči od već naučenih slova.. da bi se postupno došlo do njegovog pojma. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’.. čineći tako jednu glasovnu celinu. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom i obrnuto. U drugoj fazi. Metod glasanja Postupak metode glasanja podrazumeva da nastavnik pokrije drugo slovo i tako redom svako sledeće.). gde učenici prvo u sebi izgovore slova. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i.. pa onda dva suglasnika sa samoglasnikom. glasovi se uočavaju u prirodi i okolini. odnosno reč. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. tj. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. a svi ostali elementi ovog metoda su prevaziĎeni. U celom ovom procesu. pa tek onda naglas. najbitnija je druga faza. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. To mogu biti onomatopejske slikešuštanje lišća (š-š-š-š).

dok su nedostaci vezani za njegovu ograničenost. i dok se te reči pišu. Ako je. karakterističan za to uzbuĎenje. uči se čitanje.. Danas se ovaj metod koristi samo delimično. Izgovaranje glasa se vezuje za osećanje straha.. Fonografički metod Sastoji se u traženju veza izmeĎu oblika predmeta i oblika slova. Fonomimički metod Polazi od načina izgovaranja glasova u raznim životnim situacijama. U našoj literaturi je ustaljena podela na:  sintetičke. Metode u nastavi početnog čitanja i pisanja Sve metode su po prirodi empirijske. recimo.. što su njegove prednosti. već uvek u okviru neke priče.rad se može pretvoriti u suvišnu igru. Ovaj metod je interesantan. a zatim se sve to pisanjem spajalo u reči. Ti glasovi se ne oponašaju samostalno. kakav položaj zauzimaju govorni organi.. zabavan i unosi dinamiku. ćirilično P-vrata. pa se za način izgovaranja vezuje mimika kao spoljašnji izraz izgovaranja. Pojmovni metod Ima za cilj da olakša shvatanje veza izmeĎu glasa i slova. . u okviru drugih metoda. MeĎutim. fotografija i drugih modela.. izraz lica. Učenje čitanja pomoću pisanja Po ovoj metodi najpre se obraĎivao glas. Tako se slova lakše shvataju (O-obruč. uzima se kao znak za glas ’O’ i učenici pamte te mimičke pokrete. Učenici uče kako se formira glas. Pomoću slika. ’u-u-u-u što je lepo’ i tome slično. Ovaj metod se danas koristi samo kao etapa u analitičko-sintetičkoj metodi.). čuĎenja. 10..  analitičke.boli’. nastavnik objašnjava kako nastaje glas. Polazi od saznanja do kojih je došla fonetika. glas ’O’ izgovoren u uzbuĎenju. pa tek onda slovo.. preterivanje u traženju glasova. učenicima prvog razreda je preteško da uče anatomiju govornih organa.

Metode i postupci u nastavi početnog čitanja i pisanja I Sintetičke metode 1. Metoda sricanja 2. pa se analizom doĎe do elemenata. kada ta slova slažu u reči i reči u rečenice. Cilj savremenih metoda jeste da učenik što jednostavnije. Analizom rečenice utvrĎuje se koliko ima reči u rečenici. brže i efikasnije nauči da čita i piše. MeĎutim. Analiza u početnom čitanju podrazumeva razlaganje ili rastavljanje odreĎenih celina na delove koje ih čine (rečenica na reči. što se radi u pripremnom periodu.da li učenje počinjemo od elemenata jezika (glasova i slova) ka celini (reči i rečenice) ili od celine ka elementima. rečenica. rečenice i tekst). Sinteza je suprotna analizi. Podela metoda je izvršena na osnovu osnovnog postupka učenja. izdvajanje odreĎenog glasa i slova. ukoliko se poĎe od celine. normalnih rečenica III Globalna metoda . redosled reči. reč. M. analitičko-sintetičke i  globalna metoda. Ukoliko se poĎe od elemenata jezika (glasova i slova). pa se sintezom doĎe do celine (reči. Metoda teksta 2. radi se o analitičkoj metodi. slovo. Procesu analize i sinteze prethodi formiranje pojmova glas. u pitanju je sintetička metoda. Učenici uočavaju da glas i slovo sami za sebe ne znače ništa i da značenje dobijaju tek u rečima. koliko glasova ima u odreĎenoj reči. Nju koristimo kada učenici slažu slova na slovarici. Najviši oblici sinteze su ščitavanje i čitanje. Ščitavanje II Analitičke metode 1. reči na slova).

10.3. M. Slogovna metoda 5. Pojmovna 8. M. Fonomimička 9. Faktori koji utiču na izbor metoda i postupaka . Učenje čitanja pomoću pisanja 3. M. b) grupna obrada slova i c) kompleksni postupak. normalnih slogova IV Analitičko-sintetičke metode 1. Glasovna analitičko-sintetička metoda Postupci obrade slova: a) monografski. prirodnih glasova 6. Metoda glasanja 4. Fonografička 7. normalnih reči 4.

Uzrast učenika Prvo se postavlja pitanje telesne zrelosti. tj. Jezici sa kraćim rečima pogodniji su za analitičke metode. da li je učenik sposoban da uočava celine. Intelektualne sposobnosti učenika Deca različitih intelektualnih sposobnosti različitim tempom usvajaju glasove i slova. znatno utiču na izbor metoda i postupaka.1. čvrsto držimo pedagoške tradicije. ma koliko svesni bili njene sumnjive vrednosti. TakoĎe se govori o funkcionalnoj zrelosti. 4. 2. zbog koga najviše trpe učenici. 3. proces ščitavanja. jer se njihova grafička slika brzo pamti i shvata kao celina. Naprednija deca zahtevaju efikasnije postupke rada. toliko smo spremni da prihvatamo tuĎe pedagoške tekovine koje ne odgovaraju našem jeziku. Struktura jezika Na izbor metoda utiče dužina reči. čitanja i razumevanja pročitanog. 5. Frekventnost slova utiče na redosled obrade slova. Zatim se postavlja pitanje emocionalne i socijalne zrelosti. Spremnost nastavnika . 6. Naš pravopis je fonetski. 7. da li je dete toliko razvijeno za ispunjavanje zahteva učenja čitanja i pisanja. može stvoriti teškoće u nastavi. Uticaj drugih zemalja Nekritičko prihvatanje metodičko-didaktičkih uticaja iz drugih zemalja može biti riskantno. Otpor prema inovacijama u nastavi neizbežno vodi u pedagoški konzervatizam. da prati analitičke i sintetičke vežbe. Pedagoška tradicija Skloni smo tome da se. Društvena sredina Novi životni uslovi. tj. kao i za globalnu. zbog poštovanja pedagoškog nasleĎa. Koliko smo skloni da se odupremo inovacijama. brz tempo života i veoma brze promene u kulturnom životu odreĎene društvene sredine. Frekvencija pojedinih glasova utiče na izbor metode i postupaka obrade slova. Pravopis Izbor metoda zavisi i od toga da li je pravopis odreĎenog jezika fonetski ili etimološki. 8. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni slovni znak.

6. Faktor racionalizacije i efikasnosti Vreme kojem pripadamo zahteva da učimo racionalnije. za nastavu početnog čitanja i pisanja. Pitanje je. Nastavni plan i program Nastavni planovi i programi su pitanje izbora metode i postupaka prepustili nastavniku. 10. . 12. 11. U nastavnom planu nije konkretnije razraĎen izbor metoda i postupaka. obično rešava izborom bukvara ili početnice. efikasnije i ekonomičnije. važni su faktori za izbor metoda i postupaka. grafička struktura slova. narečje. 3.Stručna sprema nastavnika. Redosled učenja slova Kriterijumi koji se moraju poštovati za dobar redosled učenja slova su: 1. Prethodna znanja učenika Obzirom da učenici puno toga nauče u predškolskom obrazovanju. čitljivost slova. meĎutim. fonetska struktura glasova. da li je u tom izboru presudna volja nastavnika ili naučno verifikovani faktori. uporednog ili kombinovanog učenja čitanja i pisanja. Ako većina učenika poznaje sva. Izbor postupaka je uslovljen izborom odvojenog. izbor pisma. frekvencija slova i glasova u jeziku. ili veći deo slova. 9. Bukvar ili početnica Pitanje izbora metoda i postupaka se. 4. Kompleksni postupak obrade slova se smatra najefikasnijim. Dobar nastavnik će se truditi da primenjuje različite metode i postupke. dok se monografski smatra neefikasnim. izbor metoda i posupaka i 8. 5. 7. kao i pedagoška invencija. monografski postupak bi bio neefikasan i dosadan. grafička sličnost slova. nastavnik ta znanja mora stvaralački upotrebiti. 11. 2. njegovo opšte obrazovanje.

5.  stav nastavnika. Prvo ćemo učiti vokale. u nastavi početnog čitanja i pisanja. ali izvesne razlike moraju postojati. odvojeno učenje čitanja i pisanja. 3. Narečje.postoje slova koja svojim oblikom deluju jednostavno i brzo se vizuelno shvataju. Grafička struktura slova podrazumeva da se prvo obraĎuju slova koja su lakša za pisanje. 8. 1. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih stoga treba odvojeno obraĎivati. Fonetska struktura znači da ćemo prvo učiti glasove koji se lakše izgovaraju. da bi učenici mogli da grade reči. 12. 2. Raspored učenja početnog čitanja i pisanja Čitanje i pisanje. To pomaže učeniku da ih brže prepozna i čita.  znanje učenika stečeno pre polaska u školu.u radu po monografskom postupku postoji bezbroj modela za redosled slova.veće učestalosti upotrebe. To diktira njihova grafička struktura. diktiraju sledeći faktori:  uslovi života.  predškolsko obrazovanje i vaspitanje. tj.  programski stavovi. 7. odnosno slova veće frekvencije.redosled učenja slova na ekavskom i ijekavskom jezičkom području ne moraju se suštinski razlikovati. 4. jer su najjednostavniji. uporedno učenje čitanja i pisanja i 3. U grupnom postupku grupe slova moraju biti usklaĎene sa organizacionim specifičnostima tog postupka. jer ih učenici mogu pomešati. Koji od ova tri načina će biti primenjen. Izbor pisma. Vokale treba kombinovati sa suglasnicima. Frekvencija glasova i slova u jeziku podrazumeva da se u početku uzimaju glasovi. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za ovaj način učenja čitanja i pisanja. Grafička sličnost slova podrazumeva da se izbegavaju slova slična po obliku. može se učiti na tri načina: 1. Izbor metoda i postupaka. Čitljivost slova. odnosno da se ne obraĎuju jedno za drugim. a slova ćirilice po drugom. 6. ali slova koja će se prvo učiti ne treba da budu samo vokali. 2.sasvim je opravdano da se slova latinice obraĎuju po jednom redosledu.1. .  vrsta bukvara ili početnice. kombinovano učenje čitanja i pisanja.

dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. 3. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. njihovom uporednom učenju prethode obilne pripreme. a učeći pisanje. najpre se izvode predvežbe za čitanje. i grafički i u načinu povezivanja u reči. uče da ih pišu. Zatim se uči čitanje. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. pa prvo treba naučiti učenike da čitaju. usavršava čitanje. kako bi se što pre zadovoljila njihova zainteresovanost za čitanje i za pisanje. Postoje razni modeli primene kombinovanog učenja čitanja i pisanja i ima bezbroj kombinacija. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. najpre se izvode predvežbe za čitanje. . u početku. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za odvojeno učenje čitanja i pisanja. Vežbanje čitanja pomaže pisanju i obratno. Nakon što učenici nauče da čitaju odreĎen broj slova. Pošto su čitanje i pisanje složene veštine. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. Prema jednom modelu rada. pa onda da pišu. Učenici ne moraju da nauče da čitaju sva slova da bi prešli na pisanje. Kombinovano učenje čitanja i pisanja Neki metodičari smatraju da slabosti odvojenog i uporednog učenja čitanja i pisanja mogu da se prevaziĎu kombinacijom ta dva načina. Zatim uče čitanje.  učenici. nemaju razvijene sitne mišiće. kao i velika i mala slova.Prema jednom modelu rada.  pisana slova su dosta složenija. Zagovornici odvojenog čitanja i pisanja navode sledeće razloge za takav raspored učenja:  štampana slova su grafički jednostavnija od pisanih. 2. pa ih zato treba obraĎivati posle čitanja. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana. Uporedno učenje čitanja i pisanja Učenici istovremeno uče čitanje i pisanje. potrebne za pisanje. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih zbog toga treba obraĎivati odvojeno. 13. Učeći se da čita reči. kao i velika i mala slova. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. učenik se priprema za pisanje.

Nastavnik mora da prati učenika.  mehaničko čitanje.  iznenadno podizanje i spuštanje glasa.  ’seckanje’ u toku čitanja. Korigovanje grešaka je individualan rad. grafičku strukturu slova.  teško sliva i povezuje slova u celinu. učenicima se ukazuje na odreĎene greške. odvojeno učenje čitanja i pisanja pogodnije je za slabije učenike..  ponavljanje pročitanog. Greške u čitanju.  nerazumevanje pročitanog. predbukvarski period može biti kratak. njegov razvoj u čitanju. Greške u početnom čitanju Iskusniji nastavnici bi trebalo da znaju koje greške učenici najčešće prave u učenju čitanja. na ovom uzrastu.  zamenjivanje slova slične grafičke strukture. Greške u početnom čitanju su:  nepravilna artikulacija odreĎenih glasova. koje nastavnik komentariše i daje uputstva kako da ih prevaziĎu.  loša dikcija. je teško korigovati. odreĎenom brzinom.  sricanje.  nepravilno slivanje reči u rečenici.  neuravnotežena dinamika izgovaranja pojedinih glasova u reči.  nepravilna intonacija. da otkriva tipične greške.  zapažanje tačke tek kada se do nje doĎe.  izostavljanje pojedinih slova. .  unošenje dijalekatskih i lokalnih karakteristika u čitanje.  otezanje prvog slova u reči.  usporeno čitanje.  slogovno čitanje. Na vežbama čitanja. 14.  prebrzo čitanje.  izostavljanje glasova na kraju reči. da vodi evidenciju napredovanja učenika.  monotono čitanje.  učenik ne prepoznaje.  nepravilno disanje.  naglašeno i odsečno čitanje reči. kao i to kako te greške treba korigovati..  ako se čitanje i pisanje odvojeno uče.

učenik se nekontrolisano vraća na pročitane reči ili na samo jednu reč i tako zastaje.  izgraĎivanje kulture slušanja govornika.upoznavanje učenika. Zadaci pripremnog perioda:  opšti: . neprirodno čitanje.  vežbe artikulacije.  opisivanje.  izgraĎivanje kolektivnog života. zapinje i isprekidano čita već pročitano).  upoznavanje učenika sa načinom korišćenja pribora i bukvara ili početnice. . On treba da traje samo onoliko koliko je potrebno da se učenici pripreme za učenje čitanja i pisanja. 15. Od pripremnog perioda zavisi kvalitet učenja čitanja i pisanja.  snalaženje učenika u školskoj sredini. Ne treba učenike terati da jedan tekst čitaju nekoliko puta.  usvajanje i razumevanje pojma glasa.  akustičke vežbe.  vežbe disanja.  upoznavanje učenika sa potrebnim oblicima ponašanja u školi. jer ga nauče napamet. Mora se primenjivati što više vežbanja koja treba da budu raznovrsna. Treba jednako da čitaju i prozne i poetske tekstove. Pripreme za početno čitanje i pisanje Trajanje priprema za čitanje i pisanje (trajanje predbukvarskog perioda) zavisi od predznanja učenika.  pričanje i prepričavanje.  regresivno čitanje (u toku glasnog čitanja.  subvokalizacija (poluglasno izgovaranje reči u toku tihog čitanja ili čitanja u sebi).  stvaranje odeljenske zajednice.  posebni:  vizuelne vežbe (vežbe u posmatranju).

 globalno čitanje. mora se voditi računa o:  dužini rečenice. Učenici treba da shvate ove pojmove. da samostalno sastave rečenicu. Leksičko-sintaksička vežbanja. nastavnik je saznao koji učenici nemaju dobru artikulaciju i sa njima izvodi posebne vežbe. mimika. Vizuelne vežbe.  rasporedu reči u rečenici. Kod razvijanja osećaja za rečenicu. Vežbe disanja.  analitička vežbanja.formiranje ovih pojmova obavezno je u pripremnom periodu. usvajanje i razumevanje pojma reči. položaj nečeg. a potom se osamostaljuju. Vizuelno se opažaju oblici. ’ć’.značajna su jer učenike pripremamo za ščitavanje. fonetska vežbanja vezana za izgovaranje pojedinih glasova. Mogu se posebno organizovati morfološka vežbanja.vezane su za razvijanje sluha... Razumevanje pojmova rečenica. drugova. reč i glas. Treba obratiti pažnju na zvuke onomatopejskog tipa.  motoričke vežbe. Opisivanje.izvode se na usmenom nivou i od velikog su značaja za početno čitanje i pisanje.nastavnik usmerava učenike da posmatraju svoju okolinu. Kada dete nepravilno diše. . Sintetička vežbanja. boje.ovaj proces mora biti postupan. Posmatra se najpre u učionici. crtane filmove. reči rastavljaju na glasove. pa se. a reči od glasova. pokreti.. od konkretnog ka opštem.cilj je bogaćenje rečnika učenika i razvijanje osećaja za rečenicu. u ovim vežbanjima. da uočavaju rečenice.. da je analiziraju i uoče da se ona sastoji od reči. reči i glasove u govoru i tekstu. da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. samim tim nepravilno i čita. Prvo učenici opisuju odgovarajući na pitanja nastavnika. lokalnih i žargonskih karakteristika govora.  leksičko-sintaksička vežbanja. ’dž’. nepravilno izgovara glasove. odnosno čitanje. razne vrste artikulisanih i neartikulisanih zvukova. učenici od glasova sastavljaju reči. a zatim i u široj okolini.ove vežbe počinju slobodnim razgovorom o dogaĎajima iz učenikovog života. Vežbe artikulacije. zatim.  sintetička vežbanja.  vežbe u otklanjanju dijalekatskih. ali mogu prepričavati i bajke. Najpre se uočavaju glasovi u različitim pozicijama u reči. Pričanje i prepričavanje. Učenici slušaju govor nastavnika. Analitička vežbanja. stvaranje porodica reči. Pažnja se posebno posvećuje izgovoru glasova ’r’. odnosno reči. ’č’.  usvajanje i razumevanje pojma rečenice. Suprotno analizi. Akustičke vežbe. ’Ď’. Zato se izvode različite vežbe kojima se podstiče pravilno disanje.pravilno disanje je bitan uslov za učenje čitanja i pisanja. Opis može biti tematski vezan za neku sliku ili motiv u prirodi.prilikom prethodnih ispitivanja. poštujući principe od bližeg ka daljem. jer su oni potrebni za obradu slova.

slobodno crtanje. Postoje razni tipovi ovih vežbanja: za razvijanje ruke.  masovno širenje kulture i pismenosti. za oslobaĎanje ruke. pažnja mu opada. Grupna obrada slova Grupna obrada slova podrazumeva da se na jednom času obradi više slova. Zbog toga se više zamara.  grupa slova se može obraditi sinhronizovano i kontinuirano.  predškolsko obrazovanje stvara dobru osnovu za brže učenje. crtanje figura iz narodne ornamentike. Iz tog razloga je bitno praviti manje pauze.  vrstama reči. jer je učenik opterećen dodatnim aktivnostima i za kraći vremenski period treba da izvrši veći rad. Sinhronizovano znači da se sva slova u grupi obrade odjednom.. šake i prstiju. šake. Postoji mnogo razloga za ovaj način obrade slova:  bogatija znanja koja učenici donose u školu. Treba dati prednost vežbama kojima se utiče na razvoj sitnih mišića. crtanje jednostavnih likova. odnosno grupa slova.  učenici su više angažovani.  ubrzan tempo rada. Postoje neka opšta merila: ići od jednostavnijih ka složenijim slovima.  znatno se skraćuje vreme učenja čitanja i pisanja. od lakših ka težim.  poreklu saznanja rečenice. ali jedno po jedno. Etape časa su iste kao i kod monografskog postupka.vežbanja pokreta ruke. a da se njihovo utvrĎivanje u celini izvrši na istom času. jer su oni nosioci osnovnog napora u procesu pisanja.  tematskoj oblasti rečenice. .. Grupe pisanih slova treba da budu iste kao i grupe štampanih. Merila za formiranje grupe slova su neujednačena. 16. Prilikom grupne obrade slova nastavnik bi trebalo da ima na umu sledeće:  da je grupna obrada slova mnogo teža od monografske.  misaonoj složenosti rečenice. Motoričke vežbe. prstiju i njihova koordinacija u modelovanju. pojačalo je interesovanje za čitanje knjiga i pismeno komuniciranje. odnosno jedno posle drugog. izboru reči.  potreba za efikasnijim i ekonomičnijim učenjem.  intonaciji. Kontinuirana obrada podrazumeva obradu grupe slova na istom času. crtanju i pisanju.

Izdvajanje glasa Izdvajanju glasa prethodi priča. IzvoĎenje glasa mora teći postupno. Čas obrade slova je organizovan po odreĎenim. razgovor o slici. učenici se postupno uvode u sadržaj časa.  pošto ovakva obrada slova znači ubrzano učenje. Isticanje nastavne jedinice Učenik mora biti obavešten o tome šta se radi. Metodička struktura časa obrade slova po monografskom postupku Monografski postupak podrazumeva obradu po jednog slova na svakom času (svako slovo predstavlja jednu nastavnu jedinicu). to se može odraziti na kvalitet čitanja. odvojeno ili uporedo. 4. Prvo nastavnik izgovara reči. Do pojma glasa dolazi se postupno. na istom času se uče četiri znaka.veliko i malo štampano slovo i veliko i malo pisano slovo. koji se glas uči na odreĎenom času. a svaka etapa ima odreĎenu funkciju. a onda učenici smišljaju reči u kojima se taj glas nalazi (na početku.. pogotovo ako je grupa teža. Kroz razgovor. uvek moramo organizovati razna vežbanja za utvrĎivanje slova.. Zbog toga je neophodno svakodnevno organizovati sistematska vežbanja čitanja. Treba voditi računa o razumevanju pročitanog. ako radimo grupu slova. 17. na sredini i na kraju reči. Ukoliko se čitanje i pisanje uče uporedo. 3. psihološka i jezička priprema učenika za obradu slova.metodom prirodnih glasova (onomatopejske slike) i analizom reči na glasove (kod glasova koji se ne mogu obraĎivati metodom prirodnih glasova). To je intelektualna. Ovim postupkom se mogu obraĎivati štampana i pisana slova. Slovo se obraĎuje detaljno. 2. tj. i to na dva načina. do izražaja dolaze reči koje sadrže glas planiran za obradu. u sredini i na kraju reči). postupno vezanim etapama. Vežbanje izgovora novog glasa . uz potpunu zastupljenost svih metodičkih aktivnosti koje doprinose njegovom kvalitetnijem usvajanju. Uočavanje glasa u raznim rečima Pronalaze se reči u kojima se novi glas nalazi u sve tri pozicije: na početku. a učenici utvrĎuju poziciju glasa. II Obrada glasa 1. Etape: I Pristup glasu Metodom razgovora se stvara odreĎeno raspoloženje. U monografskom postupku se uvek veliko i malo štampano slovo obraĎuju istovremeno.

. kako je već napomenuto.. 5.. UporeĎivanje sa drugim slovima Novo slovo se obično uporeĎuje sa sličnim. i to. bez predaha. Zatim. slovo pokaže na slovarici.drvca. Ščitavanje reči Pravilno ščitavanje je slivanje glasova. treba preći na slaganje kraćih rečenica. na početku. 1. u sredini i na kraju reči. zatim. potrebno je da nastavnik pokaže kako se glas izgovara.Vežbe artikulacije su veoma značajne. Uočavanje slova u raznim rečima Uočava se novo slovo u raznim rečima. a onda se komentariše njegova grafička struktura (prvo velikog pa malog slova). učenici izgovaraju glas. 2. 6.. Fonografička vežba Podrazumeva traženje veze izmeĎu oblika slova i oblika predmeta. III Obrada slova 1. zuba. usmeravajući pažnju učenika na to kako da vuku linije pri ispisivanju tog slova. 5. Pokazivanje i učenje novog slova Uvek se najpre skrene pažnja učenicima na to da svaki glas ima svoj odgovarajući znak. naučenim slovima. IV Čitanje Zadatak ove etape je da se vežbanjem razvija veština čitanja odreĎenih rečenica i tekstova. Kada učenici savladaju slaganje reči. tj. ~ horsko ščitavanje. Samostalan rad na oblikovanju slova Učenici oblikuju slovo od raznih materijala. dok nastavnik kontroliše njihov rad i ispravlja eventualne greške. Te reči se zatim ščitavaju. pa se. Zatim učenici pišu slovo u sveskama. Pisanje slova Prvo nastavnik piše slovo na tabli. 2. plastelin. u reč. ~ analiza. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje. odnosno u nekoj životnoj situaciji. ukazujući na položaj usana. preporučljivo je da učenici samostalno povežu glas koji se obraĎuje sa glasovima u prirodi. slovo. Svaki učenik za sebe slaže reči na slovarici. Da bi pravilno izgovarali glas. Da kažu gde su taj glas čuli u prirodi ili životnoj situaciji. Povezivanje sa glasovima u prirodi Kad god je to moguće. 3. jezika. 4.. Slaganje reči na slovarici Uzimaju se lakše i učenicima poznatije reči.

~ pojedinačno ščitavanje.).~ grupno ščitavanje. nakon čitanja se vodi razgovor o tome ko je kako čitao. rebusi i ukrštene reči.  dopunjavanje započete rečenice. Zatim učenici pojedinačno čitaju. V Samostalni i stvaralački rad učenika Primenjuju se različite aktivnosti:  sastavljanje reči od zadatih slova.. Vežbanje čitanja teksta Čitanje se može vežbati na sledeće načine: ~ glasno čitanje. a šta ne. dok učenici prate.). čitanje rečenica koje su ispisane u vertikalnim nizovima.. ~ horsko čitanje (organizuje se u početku). ~ reprodukovanje sadržaja.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana). ~ čitanje uz kasetu.. ~ tiho čitanje (najpre u sebi. Tekst se može i prepričati.  sastavljanje rečenica od zadatih reči.  nastavni listići. Čitanje i interpretacija teksta iz bukvara Najpre nastavnik pročita tekst. da izrežu slova iz novina.  pisanje reči. 3... 4. ~ naizmenično čitanje (jedan učenik pročita pasus. a nakon toga se vrši analiza pročitanog..  rad na ’deformisanim’ rečenicama. pa onda glasno).  ispunjalke. ~ izražajno čitanje nastavnika. šta je bilo dobro. tako što nastavnik postavlja pitanja koja moraju biti jasna i sadržajna.  pisanje reči/rečenica na osnovu slika. . U početku mogu prstom povlačiti rečenicu koja se čita. ~ čitanje sa takmičarskim usmerenjem (nastavnik iz svakog reda odredi po jednog takmičara. a drugi učenik nastavlja i tako redom). ~ fleksibilno čitanje (čitanje reči koje su ispisane u stupcima. VI Domaći zadatak Učenicima se može zadati da napišu 1-2 reda novog slova. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova.  tehnički radovi i crtanje.

čitanje i interpretacija teksta iz bukvara. samostalan rad učenika na oblikovanju slova. pisanje slova. IV Čitanje 1. 3. izdvajanje glasa. isticanje nastavne jedinice. 5. 4. 2. b) ščitavanje i čitanje zamenjivanjem slova. 6.18. III Obrada slova 1. 5. 2. 4. dopunjavanje započete rečenice. II Obrada glasa 1. povezivanje sa glasovima u prirodi. fonografička vežba. vežbanje izgovaranja glasa. sastavljanje rečenica od zadatih reči. 3. Metodička struktura časa obrade štampanog slova I Pristup glasu (psihološka. 4. vežbanje čitanja teksta: ~ glasno ~ tiho ~ naizmenično ~ sa takmičarskim usmerenjem ~ horsko ~ fleksibilno ~ čitanje uz kasetu ~ interpretativno čitanje. 2. uporeĎivanje sa drugim slovima. uočavanje slova u raznim rečima. c) ščitavanje i čitanje palindroma ili anagrama. sastavljanje reči od zadatih slova. 5. ščitavanje novog slova: a) ščitavanje i čitanje dodavanjem i oduzimanjem slova. pokazivanje i učenje novog slova. 3. uočavanje glasa u raznim rečima. intelektualna i jezička priprema). pisanje reči/rečenica na osnovu slika. 2. 3. 4. V Samostalni i stvaralački rad učenika 1. slaganje reči na slovarici. pisanje reči. .

a zatim pisanog slova. u vazduhu i po školskoj klupi. uporeĎivanje sa sličnim pisanim slovima VI Analiza grafičke strukture slova VII Pisanje slova: 1. pomoću prsta.. . po svojoj grafičkoj strukturi. uočavanje slova koje se obraĎuje III Najava nastavne jedinice IV Pokazivanje novog pisanog slova na slovarici V UporeĎivanje novog slova sa istim.. nastavni listići. pokazivanje načina pisanja pisanog slova (bitan je nastavnikov komentar u toku pisanjanastavnik treba da objasni kako se u sistemu linija. Neophodno je u toku obrade napraviti paralelu sa istim štampanim slovom. 8.). kao grafičkim celinama. da bi učenici uočavali sličnosti i razlike. 3. U pripremnom periodu treba obratiti posebnu pažnju na razvoj motoričkih sposobnosti za pisanje (razvoj sitnih mišića.6. pravilno držanje tela. ispunjalke. pisanje slova. kako slovo počinje. nastavnikovo pisanje. 5. rad na ’deformisanim’ rečenicama. 7. štampanim slovom. rebusi i ukrštene reči. Struktura časa: I Pripremni razgovor. 4.  osposobiti učenike da prepoznaju pisano slovo. kako se spaja i kako se završava). Obraditi pisano slovo znači sledeće:  upoznati učenike sa oblikom slova.  naučiti učenike da pravilno povezuju pisana slova u rečima. ruke i mentalnih aktivnosti. najpre štampanog. zasićenog slovom koje se obraĎuje II Izdvajanje reči u kojima se nalazi slovo koje se obraĎuje. kako se vuku linije. na koordinaciju oka. jedan učenik piše slovo na tabli. Obrada pisanog slova Pisana slova su. 2. Redosled učenja pisanih slova zavisi od redosleda učenja štampanih. pisanje slova u svesci (jedan red). VI Domaći zadatak 19.čitanje teksta. na savladavanje grafičke strukture slova. a ostali učenici ga prate i iskazuju svoja zapažanja. tehnički radovi i crtanje. mnogo teža od štampanih i zato se uvek obraĎuju posle njih. 9.

pisanje reči i rečenica. reči i glasa u nastavi početnog čitanja i pisanja Formiranje ovih pojmova je obavezno u pripremnom periodu.  da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja.. VIII Čitanje pisanog slova. tematski vezanih za životnu okolinu učenika. Pošto učenici nauče neke reči. razgovara se o njemu. Treba poći od lakših rečenica. polazi se od predmeta. Globalnim putem se sve rečenice. u sredini i na kraju reči. proces njenog usvajanja je dosta složen i težak... polazi se od oponašanja zvukova u prirodi (’z-z-z-z-z’-pčele. čitanje teksta pisanog pisanim slovima IX Samostalni i stvaralački rad učenika (prepisivanje i diktat) X Domaći zadatak 20. Pažnju učenika je potrebno usmeriti i na usmeni i na pismeni oblik formiranja rečenice. zatim. ’š-š-š-šš-š’-lišće. na slovarici slažu ili štampanim slovima pišu rečenice. njen početak i kraj. taj glas se prepoznaje u raznim rečima. Pojam rečenice. a zatim se utvrdi da je to rečenica i da se kraju rečenice nalazi tačka. treba poći od konkretnog predmeta.6. obraĎuje se naziv tog predmeta. čitaju globalno. uvrĎuje se da se rečenica sastoji iz reči koje nešto znače. doći do pojma reči. . Pritom. Tako se postupa do kraja teksta.). Pojam reči se formira nakon formiranja pojma rečenice. Potom jedan učenik čita prvi red. bez obzira da li su vezane ili nevezane za gradivo (slovo) koje se obraĎuje na času. a zatim se ta reč rastavlja na glasove.. Ciljevi formiranja pojma rečenice:  da učenici uočavaju rečenicu u govoru i tekstu. rastavlja se na reči i.na početku. Kod induktivnog. na kraju.polazi se od pojma reči. To je najpouzdaniji put formiranja pojma reči. Kako je rečenica za decu apstraktna kategorija. Kod analitičkog. Najpre se da pojam rečenice.  da razviju umešnost u samostalnom sastavljanju rečenica. pa se. pa. Važno je da učenici osete granice rečenice. ona analizira. Pojam glasa se može formirati analitičkim i induktivnim putem. preko pojma slike tog predmeta. Sintetički način. da osete način izgovaranja. odnosno prvu rečenicu. treba imati na umu da usmeni oblik prethodi pismenom. Pri formiranju pojma reči.  da nauče kako se izgovaraju. Do pojma rečenice može se doći globalnim i sintetičkim putem.

učenici se ne ocenjuju. tako da se znanje koje se stiče u školskom periodu nadograĎuje. daje dodatne zadatke. odnosno nastavlja na nivo znanja stečen u predškolskom periodu. već celovito.  rad po kompleksnom postupku podstiče učitelja na aktivniji odnos prema organizaciji i izvoĎenju nastave. 22. Slova se. monografski postupak zanemaruje prethodna znanja.  usvajanje čitanja po kompleksnom postupku je znatno ekonomičnije i. u odnosu na monografski postupak. pokazalo je sledeće:  kompleksni postupak u potpunosti koristi prethodna znanja.  zahvaljujući pravilnom korišćenju oblika rada i nastavnih sredstava. Postoji posebna tabela u kojoj se registruje i prati napredovanje učenika. prema ovom postupku. učiteljica iz Beograda. u zavisnosti od njihovog znanja i sposobnosti za napredovanje. u kojima učestvuju svi učenici. interesovanje učenika za čitanje dečje štampe i za vannastavni program. Tokom prvog polugodišta. Slova se ne usvajaju pojedinačno. već u neprestanom kontaktu sa svim slovima i deca ih individualno usvajaju. sinhronizovano u kontekstu celokupnog života u učionici. S druge strane. već se svakom učeniku prilazi sa posebnim ciljevima i zadacima. upola skraćuje vreme usvajanja slova i čitanja. je veće. Ne postoje jedinstveni zahtevi za sve učenike. koje je sproveo Muhamed Muradbegović. Nastavnik ne održava klasičnu nastavu. kompleksni postupak pruža široke mogućnosti za razvijanje individualnih sposobnosti i napredovanje učenika. u skladu sa njegovim tempom rada. tako da svi učenici čitanje i pisanje uče ispočetka.21. svako sopstvenim tempom i redom. Kompleksni postupak učenja početnog čitanja i pisanja Vrednost kompleksnog postupka se prvenstveno ogleda u njegovoj efikasnosti. a sa učenicima koji sporije napreduju radi postupno i strpljivo. bez obzira na nivo znanja. Uporedna analiza monografskog i kompleksnog postupka Ispitivanje o efikasnosti monografskog i kompleksnog postupka. već organizuje zajedničke aktivnosti. Nastavnik. . u proseku. učenicima koji brzo napreduju.  kvalitet čitanja je bolji kod kompleksnog postupka. Tvorac ovog postupka je Jelena Mioč. ne obraĎuju ni pojedinačno ni grupno.  kod kompleksnog postupka.

razvijanje kulture pismenog i usmenog izražavanja. učenik razvija moć zapažanja.  razna obaveštenja i upućivanje u dečju štampu. radi se na izgraĎivanju tehnike čitanja. reči i rečenice. sposobnost shvatanja sadržaja. Časovi su veoma raznovrsni po načinu organizacije. Bitno je da učenik shvati šta je pročitao. Ščitavanje prelazi u čitanje. prvo se uči čitanje pa pisanje i prvo se uče štampana pa pisana slova. učenici se osposobljavaju za samostalno čitanje sa razumevanjem. usvajanje slova i savladavanje ščitavanja reči i kratkih rečenica.Početnica za rad po ovom postupku je veoma bogata tekstovima i od početka se insistira na njihovoj umetničkoj vrednosti. ume da razlikuje bitno od manje bitnog. U trećoj etapi. Ako učenik slabo čita. Kompleksni postupak zahteva od učenika maksimalno angažovanje i visok stepen samostalnosti. Usavršavanje čitanja podrazumeva pravilno.  samostalni rad na slovarici. Dok piše. tačno i tečno čitanje. a navika čitanja je tesno povezana sa navikom pisanja. obogaćuje . Učenici slova usvajaju individualno i po svom izboru. Odnos početnog čitanja i pisanja Pisanje je mnogo složeniji proces od čitanja. teško mu je da savlada pisanje. mogu uočiti četiri faze: 1. u nastavi početnog čitanja i pisanja. 2. usavršavanje logičkog čitanja. a ne slovo ili slog. U etapi usvajanja slova. 3. primenom ovog postupka. ne posvećuje se dovoljno pažnje obradi glasa. MeĎutim. u bukvarskoj nastavi. uočava detalje. U pripremnom periodu se radi na uspostavljanju veza izmeĎu akustičke slike glasa i njegovog znakovnog predstavljanja. obogaćuje svoje predstave o rečenici. Pisanje doprinosi usavršavanju čitanja. izgraĎivanje pravilne tehnike čitanja i razumevanja pročitanog i 4. odreĎenu brzinu čitanja. polazi se od jezičkog saznanja da je reč nosilac značenja. Poštujući didaktički princip ’od lakšeg ka težem’. Osnovni oblici rada su:  zajednička vežbanja sa ilustrovanim slovaricama. slažu reči i rečenice pomoću slovarice i vežbaju ščitavanje. 23. ali se. pripremni period.  učeničko zapisivanje štampanim slovima.

lingvističkog i psihološkog. uvežbava mehanizam koordinacije raznih aktivnosti. buki. U procesu čitanja postiže se automatizam. koja se naziva reč. 24. ~ analiza. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje.pisano oformljenje odreĎene informacije. Sa lingvističkog aspekta gledano. čineći tako jednu glasovnu celinu. Psihološki posmatrano. a čitanje je dekodiranje. vjeci. a potom u rečenicu. ali se glas. bez predaha. pisanje je složeniji i apstraktniji proces od čitanja..Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. gde učenici prvo u sebi izgovore slova. slogova u reči. Sricanje i ščitavanje Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom.. ~ pojedinačno ščitavanje. ~ grupno ščitavanje. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. Nekada su se slova drugačije imenovala. novo sricanje.proces prevoĎenja jezičkih znakova u.sopstveni rečnički fond. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. Tokom otezanja glas se ne prekida.az. ~ horsko ščitavanje. Odnos čitanja i pisanja uglavnom možemo posmatrati sa dva aspekta. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. To je staro sricanje. pa tek onda naglas. U pisanju smo veoma svesni radnji koje obavljamo. spaja sa sledećim. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’. dok se oteže. pisanje je kodiranje. Kroz pisanje se razvija i takmičarski duh (pogotovo kada je reč o lepom pisanju). . Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. pa reči i rečenice shvatamo celovito. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje. govorom iskazanu. u reč.. Čitanje je vizuelna aktivnost u kojoj učenik odreĎene grafičke znake sliva u jednu celinu. Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru.. misao ili osećanje. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. Pravilno ščitavanje je slivanje glasova. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. potom.

Pomoću vežbanja treba proveriti:  stepen savladanosti tehnike čitanja. Prva slova piše mehanički. Zbog toga ih je neophodno usmeravati na značenje pročitanog. Uvežbavanje čitanja mora biti svakodnevni zadatak.  izražajno čitanje. preokupiran je samom tehnikom pisanja. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova. Učenik. iz tog razloga. Pisanje nije samo savladavanje tehnike pisanja. Učenik prvog razreda tek uči kako da piše slova. prolazi odreĎene faze:  prepoznavanje oblika slova.~ reprodukovanje sadržaja. već i način mišljenja i izražavanja. a sa onima koji sporije napreduju treba dodatno raditi na času i van časa. a onda da piše slovo po slovo.uvoĎenje u izražajno čitanje. tj.  usavršavanje čitanja. na razumevanje. već na savladavanje tehnike čitanja prepoznavanjem slova i načinom izgovaranja glasova. Pišući reči.  razumevanje pročitanog. Učenici. reči i rečenica. od naučenog slova do kvalitetnog čitanja.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana). 25. Prelazak iz faze ščitavanja u fazu čitanja treba da bude lagan. učenik mora da izvrši njihovu analizu. jer. Karakteristike početnog čitanja i pisanja Čitanje predstavlja viši stepen savladanosti glasova i slova. a ne sadržinom onoga što piše. Učenicima koji brže napreduju treba davati dodatne zadatke. u početku.  da li je (ili nije) učenik usvojio odreĎenu instrukciju.  čitanje. Izvestan broj učenika proces čitanja savlaĎuje veoma sporo i. mora se odvijati postupno. Povezivanje slova u reči. ne misle na ono što čitaju. da utvrdi od kojih se glasova sastoji.  ščitavanje. dok piše. Učenik čak i . sa tim učenicima treba organizovati individualan rad. kao i reči u rečenice. poštujući brzinu napredovanja svakog učenika.ovladavanje tehnikom čitanja.

Dopunjavanje teksta za izborno čitanje . Brzina čitanja često zavisi od samog učenika. sve dok se pisanje ne automatizuje. Vreme se odreĎuje prema dužini i težini teksta. Tiho čitanje sa ograničenim vremenom Najpre se odredi vreme za koje učenici treba da pročitaju odreĎeni tekst. onda se počinje sa vežbama za razvijanje brzine čitanja. svaku operaciju kontroliše svesno. Vežbe za ubrzavanje čitanja: 1. Izborno čitanje U okviru odreĎenog teksta. 26. od njegovih psihofizičkih mogućnosti. savlada tehniku čitanja. 3. Učenik. Nastavnik otkriva greške. ~ nepravilan oblik slova. početnik. Od brzog čitanja nema koristi. ~ nejednaka visina slova. Razvijanje i merenje brzine čitanja Kada učenik. ~ nepravilno povezivanje slova. otkrivaju odreĎene rečenice ili reči. a kroz razgovor se proverava da li je i kako učenik razumeo pročitano. komentariše ih sa učenicima i daje instrukcije kako da se te greške isprave i prevladaju. kako sedi. Učenici čitaju u sebi i pronalaze zadate rečenice i reči. 2. ~ suvišni pokreti u toku pisanja. ako učenik nije razumeo to što je pročitao. ~ pisanje kosim pismom. tokom čitanja. a merilo brzine mora biti stepen razumevanja pročitanog. ~ pritiskanje na podlogu. Nakon čitanja utvrĎuje se vreme za koje je učenik pročitao tekst. Ona podrazumeva i stepen savladanosti tehnike čitanja i razumevanja pročitanog. Brzina čitanja mora ići istovremeno sa brzinom shvatanja. Misli i o tome kako drži olovku. Neke od grešaka u početnom pisanju: ~ nepravilan položaj tela. ~ nepravilno držanje pribora za pisanje. Nastavnik je obavezan da prati razvijanje rukopisa učenika i da utiče na poboljšanje istog.slova rastavlja na elemente. Sa učenicima treba prethodno razgovarati o ciljevima ovog čitanja. dižući olovku sa hartije kada napiše jedan element ili slovo. svesku. učenicima treba dati da.

sve aktivnosti koje proističu iz nastavnog plana i programa. Vežba brzog prepoznavanja rečenica Ova vežba se izvodi na isti način kao i prethodna. treba proveriti koliko je reči svaki učenik pročitao i da li je razumeo zadate. tematski i programski. Merna jedinica brzine čitanja je. 5.) osrednji učenici i 3. ali se ostvaruju i programske aktivnosti vezane za usmeno i pismeno izražavanje.. Svaka grupa dobija zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i brzini napredovanja. bogaćenje rečnika. radi i slovo i kultura izražavanja. 2. Ovaj tip organiizacije časa znači uspostavljanje sasvim drugačijeg sistema rada. ali se dodaju i programski sadržaji drugih nastavnih područja.) natprosečni učenici. 27. istovremeno. za jezik. Na času se. a brzina tihog. Učenik čita i zapisuje samo reči koje su izostavljene. tek od drugog razreda. a kada se kartoni sklone. 6. na svakom kartonu treba ispisati nekoliko reči. zanimljiviji i dinamičniji.OdreĎeni tekst se napiše na grafofoliji ili tabli. učenik će brže čitati poznate tekstove nego nepoznate. u ovom slučaju. pritom. pročitane reči. 1 minut i meri se broj reči pročitanih za taj vremenski period. Rad na nivoima Izdvajaju se tri nivoa učenika.. Kombinacija tematsko-programskih sadržaja Na času je dominantna obrada glasa i slova. Kombinovani tip organizacije časa se može ostvariti na dva načina: 1. nekoliko sekundi posmatraju kartone. . u pitanju rečenice (dakle. kao što su vežbe čitanja. Vežba brzog prepoznavanja reči OdreĎene reči se ispišu na kartonima manjih formata. dok se merenje brzine tihog čitanja može vršiti sa svim učenicima istovremeno. Učenici. odnosno. obično. koja nisu uvek merljiva. na kartonima se ispisuju rečenice). Merenje brzine glasnog čitanja vrši se individualno. Brzina glasnog čitanja može se meriti još u prvom razredu. Na taj način. 2. Brzina čitanja zavisi i od toga da li je to što se čita učeniku poznato ili nepoznato. čas postaje bogatiji. Kombinovani tip organizacije časa obrade slova Kombinovani tip organizacije časa polazi od saznanja da učenici dolaze u školu sa odreĎenim znanjima.. samo što su.1. zatim. ali sa izostavljenim ključnim rečima (umesto tih reči se stave crte). i ta znanja treba iskoristiti. Čitanje teksta sa video kasete. ostvaruju se. a onda se polako ubrzava. sa različitim ubrzanjem Tekst koji se čita na ekranu najpre teče usporeno.. 4. sa svakim učenikom posebno. jednu ispod druge. različiti zadaci. Naravno. bogaćenje rečnika.) grupa koja sporo napreduje. Na jednom času obrade odreĎenog slova. Obrada glasa i slova su dominantne aktivnosti. vežbe pisanja.

prilikom upotrebe diktata. Diktat. potrebna je dobra koncentracija i. izgraĎuje odreĎene navike. odnosno za diktiranje.  autodiktat. ~ diktat. Oblici diktiranja:  diktat kao jednostavna vežba za unapreĎivanje pisanja. Pismene vežbe mogu biti: ~ prepisivanje.  prepisivanje sa dopunjavanjem rečenice.28. Prepisivanjem se izgraĎuju i navike pisanja. Osnovni zadaci prepisivanja su: 1) savladavanje tehnike pisanja. uglavnom su usmerene na savladavanje tehnike pisanja. pravilno držanje olovke. razvijanje pravilnih pokreta ruke i šake i način držanja sveske. Važno je istaći da učenik mora biti motivisan za rad.  prepisivanje sa proširivanjem rečenice. ne treba diktirati kada su učenici premoreni. preciznost.pravilan položaj tela. Osnovni ciljevi diktiranja su usmereni na savladavanje tehnike pisanja. zbog toga.  prepisivanje uzornog rukopisa.kroz vežbe prepisivanja učenik se osamostaljuje.  diktat sa predusretanjem grešaka. 3) razvijanje sposobnosti za tačnost. Prepisivanje. 2) razvijanje smisla za urednost i lepotu rukopisa. rečenice i tekstovi koji se diktiraju moraju biti jednostavni.  prepisivanje kraćeg odlomka. kao i na primenjivanje gramatičkih i pravopisnih pravila. . ~ vežbe sastavljanja rečenica. Pismene vežbe u nastavi početnog čitanja i pisanja Pismene vežbe u ovom periodu. Najbitnije je da učenik razume taj tekst. jasni. na izgraĎivanje rečenice.  prepisivanje rečenica. Učenik prvo mora dobro da prouči tekst koji prepisuje.  prepisivanje štampanog teksta pisanim slovima. Oblici prepisivanja:  prepisivanje reči. bogaćenje rečnika. razumljivi i primereni uzrastu učenika. ~ pisanje odgovora na postavljena pitanja. na izgraĎivanje pravilnosti i urednosti rukopisa. stiče veru u sebe. Prepisivanje zahteva odreĎeni misaoni napor.  prepisivanje kraćeg teksta.

 proširivanje rečenica. a učenik: 1) prepisuje pitanje i odgovara na njega.  sastavljanje rečenica na osnovu slike. ANALITIČKO-SINTETIČKI METOD 31. ANALITIČKI METOD 30. 29. Pisanje odgovora na postavljena pitanja.  sastavljanje rečenica na osnovu datih reči. Vežbe sastavljanja rečenica. PROCES PISANJA.  sastavljanje rečenica na osnovu datog predmeta. Vežbe mogu biti:  sastavljanje rečenica na slovarici. izborni diktat.osnovno pravilo je da učenik na postavljeno pitanje da odgovor u obliku pune rečenice. 2) piše samo odgovor na pitanje. ZAHTEVI PRAVILNOG PISANJA 32. KOMPJUTERI U NASTAVI POČETNOG ČITANJA I PISANJA . UČENJE DRUGOG PISMA 33.imaju značajnu ulogu u procesu razvijanja jezičke kulture. a učenik piše odgovor.  pitanje se ispiše na tabli ili grafofoliji.  sastavljanje rečenica na osnovu date teme.  dopunjavanje rečenica. Ovaj oblik pismenih vežbi se može različito organizovati:  nastavnik usmeno postavlja pitanje. Važno je da učenik shvati da mu je pola odgovora već dato u postavljenom pitanju.

57058.9 57..30903058../97.304/4.3. ..30270 ..3044.9  ...:209.308.5720703:7.0 -057058.7. '.8:: 03.3489  !7058..4247...3544 .3./.   57058.5489. 3.3..30 74.   ..:3..34 /7 ...0 7..   -.30 57.3428::82070303.3.2489.574: 90894 57058:0 .0 -.8:   8. 09089.:0 89 0.354709.3 .9 5742:54970-0/9.58.349089.58.89:: 03.307.9.    7.3070 03. /..080   834.3.302807. 57..-9300/.308.. 70 03.4/70 0328..30270 03...30903058. ::3..3..8.98.3070    57058..   /9.8::8207033.0.7.0   57058.9..3.0   57058../.570 .30903058..   57058.  -4.  !82030. 3. /97.-9 249..8.90..307.570/:8709...  !7058.547 & 0357.  9.3./4-74/.3...  = ..: 038048..3.4583 57.574 7./97.9.9  = 58...2.8./45:3.30:47347:458.:94/9.: 03247.3.3284.30 54970-3.7.57058.   !82030.425074/: :.40/3489.3489:70/34897:458. 34089.... 3/7 ..9.07::80-0 7. 30970-.0/4-7.03.30. 57...2.57203./ 4/34834.59.: 037.090894..9089   -.25.30  = /9.0 -024:-9 = 57058.058.83 7.   57058.3.. 03070 3..3.    7..3085484-3489.  /9. -494./.:70/34890549:7:458.30270 03...:-9 0/3489..307.3..433. .30828. :0 4/70 0303...3058.43.3057.0 -0:4....3070 03.3.0 -0:3..3.03.54 0934 9.0 .3././.7:0 .   57058. 04/42.90./97..480/97.:247.0 -08.43..:2.0 !7058.3..30 9.  57058.....0397..70 03. 3489 570.89.3..8.  !82030.89.57024703   834.47.3..

   8..0 -8024 0 7.4834.: 035 04/4.3..03459.0 /.   574 7...40/... .304/4.   8. 2.:3.47:4-:5:3070 03.89..     % %   %  $%% %   !# $!$ %'!#' !$  & #& !$   !&%#&$%'! %  %!$  .5489.:/.47   59.3:  .9  3.4-58203. 4834..1414 .3070 03..3457...4/4.9  !8.....: 038...94570/209.30  '0 -08.3.34.30/.84.9/.3070 03.0 0:9:70  '0 -024:-9  8.-7.3.30 .9.89.4834.59..4834.. 340/. 9447...7..89.3.:/.: 03   57058:059..970    8. 2:054.03.47.3070 03.94:5489..3..    5 08.89.4/4..59..89.89. : 033....3.909020   /45:3. -473/9.89..3070 03..59.3070 03.30.3:820345489..3070 03.70 03.:/.:80   8.08:7.473.3.304/4.0 '.5489....308085 03..3..4834.7.3.47.034259.244/4.3.3070 03.3::4::574.