Metodika nastave početnog čitanja i pisanja

4. Problemi nastave početnog čitanja i pisanja Problemi nastave početnog čitanja i pisanja su: 1. Kada početi sa učenjem čitanja i pisanja? Neki teoretičari se zalažu za odlaganje učenja čitanja i pisanja za zrelije godine, a kao argumente navode:  da deca uzrasta prvog razreda ne pokazuju dovoljno interesovanja za učenje čitanja i pisanja;  da treba poštovati princip ’najpre stvari pa reči’;  da je proces analize i sinteze za decu apstraktan;  da deca nisu psihofizički spremna za učenje čitanja i pisanja. MeĎutim, savremeni uslovi života, obrazovanja i vaspitanja, negiraju te argumente. S obzirom na veliku ulogu predškolskog vaspitanja, kao i na razvoj vizuelnih sredstava (radio, film, kompjuteri), nema razloga za odlaganje učenja čitanja i pisanja. Kod nas deca od 7. godine počinju sa učenjem čitanja i pisanja. 2. Redosled učenja slova Ovo je drugi problem kod učenja početnog čitanja i pisanja. Da bi se utvrdio redosled učenja slova, moraju se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:  fonetska struktura glasova,  grafička struktura slova,  učestalost glasova i slova u jeziku,  grafička sličnost slova,  čitljivost slova,  narečje,  izbor metoda i postupaka,  izbor pisma. 3. Kakvim slovima početi? Teoretičari imaju različita mišljenja o tome kojim slovima treba početi učenje čitanja i pisanja- malim ili velikim, pisanim ili štampanim... Potrebno je na početku učenicima objasniti pojam velikog i malog slova, štampanog i pisanog, a kasnije ih naučiti da se imena ljudi, nazivi mesta i ulica pišu velikim početnim slovom, kao i da se na početku rečenice piše veliko slovo. 4. Individualne razlike učenika Znanje koje učenici donose u školu izuzetno je važno za nastavu početnog čitanja i pisanja. Uvid u broj slova koje učenici poznaju, kao i to da li učenik zna da čita i piše, pomaže nastavniku prilikom izbora metoda i postupaka rada.

Poznavajući dobro individualne razlike učenika, nastavnik će kvalitetnije i lakše izvoditi nastavu. Učenicima koji znaju da čitaju pomagaće da usavrše taj proces, a učenicima koji zaostaju pomagaće da brže napreduju... 5. Nastavni plan i program U nastavnim planovima i programima nastava početnog čitanja i pisanja prolazi kroz tri faze:  priprema za čitanje i pisanje,  učenje čitanja i pisanja i  usavršavanje čitanja i pisanja. Uglavnom se ističe slobodan izbor metoda i postupaka. Ali, izbor metoda i postupaka odreĎuje bukvar. Programski zahtevi bi morali više da podstiču istraživačko-eksperimentalnu metodiku rada. 6. Govor učenika i govor nastavnika Govor nastavnika mora biti uzoran, jer utiče na govor učenika. Nastavnik uvek mora govoriti savremenim književnim jezikom, uz jasno i čisto izgovaranje, jer je poznato da učenik imitira nastavnika. 7. Pisanje i levorukost Levoruko dete je, u školi, u znatno težem položaju nego desnoruko dete. Uzrok tome su zahtevi desnoruke populacije. Levoruku decu ne treba prisilno preorijentisati na desnu ruku, treba ih pustiti da uče pisanje levom rukom, a posle navršenih osam godina mogu učiti da pišu i desnom rukom, pritom mu ne treba braniti da obavlja radnje levom rukom. Nastavnik levorukom učeniku treba da posveti posebnu pažnju prilikom učenja novih slova.

5. Fiziološke i psihološke osnove čitanja Čitanje je složena fiziološka aktivnost i sastoji se iz mnoštva operacija. Pri čitanju, oči se ne kreću kontinuirano, već se pomiču i zastaju. Čitamo samo za vreme mirovanja očiju, a ne za vreme njihovog pokretanja. Mirovanje očiju uslovljava prepoznavanje i shvatanje odreĎenog znaka. Oko pravi male ’skokove’ razdvojene fiksacijama. Pokreti očiju su brzi skokovi od jedne fiksacije do druge, ali čitalac to ne primećuje, jer on reč čita kao celinu. Ako je tekst težak, ako ga čitalac prvi put čita, broj fiksacija će biti veći, a to znači sporije čitanje. Učenik u početku fiksira svako slovo posebno, zatim prelazi na indirektno gledanje, kada fiksira samo neka slova, dok druga automatski sliva u jednu celinu. Vremenom se taj proces potpuno automatizuje. Prilikom čitanja dolazi do regresivnih pokreta očiju, odnosno vraćanja na već pročitane reči. Regresivni pokreti su negativna pojava i česti su kod učenika. Psihološke osnove čitanja

- možemo posmatrati: 1. sa stanovišta razvojne psihologije i pitanja kada dete može a uči čitanje, s obzirom na svoje sposobnosti i 2. prema smeru problematike vezane za odredjene mentalne aktivnosti, kao što su mišljenje i govor. Mišljenje o tome kada deca treba da počnu sa učenjem čitanja su podeljena. Neki smatraju da deca mogu uče već od tri godine. Masovno se sa učenjem može početi od 5. ili 6. godine. Mišljenje i govor Deca od 6-7 godina imaju razvijene osnovne operacije dečjeg mišljenja. Mišljenje je više iskustveno nego apstraktno, konkretno logičko mišljenje je sve razvijenije. Dete sa 7 godina ima sve razvijeniju sposobnost analize i sinteze, iako mu se sposobnost apstraktnog mišljenja povećava i opšti pojmovi imaju sve veću ulogu u njegovom mišljenju, ono svoju aktivnost uglavnom zasniva na konkretnim predstavama. Stoga je bitno da u nastavi bude razvijen visok nivo očiglednosti. Škola mnogo utiče na bogaćenje učeničkog rečnika. Nepravilno je nove reči učiti nezavisno od teksta ili govorne situacije, jer reči same za seba ništa ne znače. Nastavniku koji dobro poznaje probleme razvojne psihologije, posebno mišljenje, govor, kao i formiranje pojmova, biće mnogo lakše da savlada odreĎene poteškoće u bukvarskoj nastavi.

6. Lingvističke osnove početnog čitanja i pisanja Govor je proces proizvodnje glasova i glasovnih kompleksa. Govor je širi pojam od jezika i dar je prirode, dok je jezik, kao sistem znakova, društveni proizvod koji se zasniva na dogovoru grupe ljudi. Za govor su potrebni pravilna artikulaija glasova i misaono-emocionalna angažovanost govornika. Osnovne funkcije jezika su komunikaciona i poetska. Komunikaciona je vezana za svakodnevno sporazumevanje, a poetska funkcija jezika vezana je za umetničko književno stvaranje. Jezički znak je jedinstven spoj onog čime se nešto označava i onoga šta se time označava. Oznaka je ime predmeta, pojava ili bića, to je niz glasova, koji ima neko značenje. Smisao i oznaka čine jezički znak, a predmet je ’nejezička’ pojava na koju se jezički znak odnosi. Za formiranje pojmova bitno je razlikovati ove relacije, razlikovati predmet od pojma tog predmeta i od imena tog predmeta. DogaĎa se da učenik prvog razreda ne razlikuje oznaku od označenog, ime od pojma. Npr., ako pitamo dete koja je reč duža-’konj’ ili ’zečić’, dete će reći da je to reč konj, zbog onoga što taj pojam označava. Pojava razumevanja odreĎenih grafema, izraza i rečenica na osnovu konteksta, naziva se redundansa. Nastavnik može da organizuje vežbe prepoznavanja redundantnih glasova i slova, posebno posle obrade novog glasa. Redundansa se može ispoljiti dvostruko:

odnosno dvousno ’m’. sistemom obrazovanja spolja ’utiskuje’ odreĎena znanja. uči samostalno. a ne pasivno.kada su pojedini glasovi u rečima redundantni (jzk. prodavnica. ali je shvatljiva (mi juče gledati dobar film). Okolnosti koje su uslovile pojavu globalnog metoda: . ’gradski’.) i na sintaksičkom nivou. primorano da na odreĎen način uči i pre škole. Vežbe artikulacije treba što češće primenjivati. reklame. Nasuprot fonemskim varijantama. Okolina ga podstiče da se samostalno uključuje u proces opismenjavanja.kada rečenica nije gramatički dobro normirana. Način života uticao je da se promeni i način saznanja. 7. Dete samostalno upoznaje odreĎene životne okolnosti... Npr. ’gracki’. pravilno se piše ’bratski’. Fonemska struktura srpskog jezika Srpski jezik je po svojoj prirodi fonetski. Alfoni (fonetske varijante) To je razlika u izgovaranju istog glasa u zavisnosti od pozicije u kojoj se nadje u rečima.. učenika treba upoznati sa govornim organima i izvoditi razne vežbe artikulacije. Fonologija kao nauka o fonemama danas svakom nastavniku može pomoći da pouzdanije sagleda odnose izmeĎu glasa i slova. Nastavnik na to mora obratiti pažnju. Još u periodu priprema za pisanje i čitanje. a u izgovoru se čuje ’bracki’. npr. živeći u savremenim uslovima. Takve vežbe mogu biti veoma korisne za učenike. Nastavnici uopšte ne obraćaju pažnju na fonemske varijante u nastavi početnog čitanja i pisanja. glas m u reči ’mati’ se izgovara kao bilabijalno. odnosno slovo. Jedan glas se ne izgovara na isti način u različitim rečima. da sagleda kako se odreĎenom fonetskom sklopu menja značenje u zavisnosti od učešća fonema u njemu. Globalna metoda Polazište globalnog metoda čini saznanje da je dete. Fonetska struktura glasa. ne čekajući da mu nastavnik. da dobro artikuliše glasove. odnosno način učenja. u nekim primerima se odstupa od fonetskog principa izgovaranja.. artikulacija Metodika nastave početnog čitanja i pisanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje procesa formiranja glasova.  na leksičkom nivou. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni znak.. Ono stiče svoja iskustva. dete se susreće sa mnoštvom objekata savremenog života: nazivi ulica. Idući ulicom. dok se u reči ’tamvaj’ izgovara kao usneno-zubno ’m’. uči aktivno.

po principu odreĎenih celina. Sintetičke metode u nastavi početnog čitanja i pisanja 1. 8. odnosno njegove slike. Metod sricanja . društvu i mišljenju uvek date kao celina. već samo u nekim svojim elementima i u kombinaciji sa drugim metodama. je u njihovom etimološkom pravopisu. Drugi razlog široke primene globalne metode u engleskom i njemu sličnim jezicima. fonomimički metod. Postupak globalnog učenja čitanja. fonografički metod. 8. zasnivaju se na činjenici da su pojave u prirodi. Otuda i zahtev da se uči globalno.  psihološke (novi elementi u razvojnoj i pedagoškoj psihologiji). socijalne (uticaj industrijske revolucije). 2. napiše se ime tog predmeta. donekle je sličan metodi normalnih reči. ali se ta reč ne rastavlja na manje govorne elemente. zatim sliku izgovorene reči. 7. Globalni metod insistira da učenik usvaja čitanje kao što usvaja govor.  jezičke (priroda jezika. metod sricanja. njen grafički izgled se prima kao slika. metod prirodnih glasova. Globalni metod se kod nas ne koristi kao čist metod. Čitanje se uči zapamćivanjem reči i rečenica koje se ne rastavljaju na elemente. Metodološke osnove ove metode. nastale krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. tu reč u štampanom obliku. tj. Globalizacija u početnom čitanju počinje posmatranjem predmeta. 5. Pobornici ovog metoda ističu. Opravdano je njegovo korišćenje u pripremnom periodu. metod ščitavanja. 6. koliko struktura jezika odgovara ovoj metodi). već se pomoću naučenih štampanih reči sastavljaju rečenice. pa ih tako treba i doživljavati. a nekad i preko nje. Metodom razgovora. 3. metod glasanja. slogovni metod. mogućnost individualizacije nastave početnog čitanja i pisanja. učenje čitanja pomoću pisanja. saznavati i učiti. kada se učenici globalizacijom uvode u proces čitanja i pisanja. 9. kao prednost.  pedagoške (pojava novih pedagoških ideja i reformi). pojmovni (fonetički) metod. Osnovna jedinica čitanja po ovom metodu jeste reč. 4. već se u svesti učenika fiksiraju kao celine sa odreĎenim značenjem. učenici se upućuju da upamte sliku predmeta. Ispod slike.

da bi se postupno došlo do njegovog pojma. najbitnija je druga faza. gde učenici prvo u sebi izgovore slova. a svi ostali elementi ovog metoda su prevaziĎeni.Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom (nekada su se slova drugačije imenovala. To je staro sricanje. a treća faza je sinteza cele reči od već naučenih slova. U celom ovom procesu. učenik shvata celi slog odjednom. kod ščitavanja reči zima metodom glasanja. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. čineći tako jednu glasovnu celinu. a učenici glasno izgovaraju (glasaju). Slogovni metod Ovaj metod prolazi kroz tri faze: u prvoj. nastavnik bi pokrio u prvom slogu slovo ’i’ dok učenici izgovaraju glas ’z’. vjedi.. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. ali se glas. buki. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom i obrnuto. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. novo sricanje. glasovi se uočavaju u prirodi i okolini. To mogu biti onomatopejske slikešuštanje lišća (š-š-š-š). Metod prirodnih glasova Polazište ovog metoda je glas kao jedinica čitanja. zujanje pčela (z-z-z-z-z) itd. Sintetičkim putem se usvaja glas koji se uočava u svom prirodnom kontekstu. celovito shvatanje sloga. dok se oteže. Metod glasanja Postupak metode glasanja podrazumeva da nastavnik pokrije drugo slovo i tako redom svako sledeće. potom. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. spaja sa sledećim. učenici ga glasovno povežu (u slog-’zi’). odnosno reč. ljudski glasovi iznenaĎenja ’o-o-o-o što . dok nastavnik ne otkrije sledeće pokriveno slovo i tada spajaju prvi glas sa drugim u jedan slog. U drugoj fazi. tj. Isto je i sa dugim slogom. tj.az.. pa tek onda naglas. Npr. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv.. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje. učenici usvajaju pojedine glasove i slova i spajaju ih u slogove..). Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. Tokom otezanja glas se ne prekida. pa onda dva suglasnika sa samoglasnikom. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja... Metod ščitavanja (zglašavanja) Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. slogova u reči. U današnjem ščitavanju se koristi jedino postupak dugog izgovaranja (’otezanja’ glasa). pa se oponašaju u učionici.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’. a čim ga otkrije.

karakterističan za to uzbuĎenje. učenicima prvog razreda je preteško da uče anatomiju govornih organa. Ovaj metod je interesantan. Ovaj metod se danas koristi samo kao etapa u analitičko-sintetičkoj metodi.  analitičke.rad se može pretvoriti u suvišnu igru..boli’. izraz lica. Učenici uče kako se formira glas. Izgovaranje glasa se vezuje za osećanje straha.. uči se čitanje. Polazi od saznanja do kojih je došla fonetika.. Fonomimički metod Polazi od načina izgovaranja glasova u raznim životnim situacijama. 10. kakav položaj zauzimaju govorni organi.. . U našoj literaturi je ustaljena podela na:  sintetičke.. čuĎenja. Pojmovni metod Ima za cilj da olakša shvatanje veza izmeĎu glasa i slova. i dok se te reči pišu. Danas se ovaj metod koristi samo delimično. što su njegove prednosti. ćirilično P-vrata. uzima se kao znak za glas ’O’ i učenici pamte te mimičke pokrete. MeĎutim. nastavnik objašnjava kako nastaje glas. recimo. pa se za način izgovaranja vezuje mimika kao spoljašnji izraz izgovaranja. u okviru drugih metoda. glas ’O’ izgovoren u uzbuĎenju. Učenje čitanja pomoću pisanja Po ovoj metodi najpre se obraĎivao glas.). Metode u nastavi početnog čitanja i pisanja Sve metode su po prirodi empirijske. Tako se slova lakše shvataju (O-obruč. Ako je. Pomoću slika.. ’u-u-u-u što je lepo’ i tome slično. već uvek u okviru neke priče. dok su nedostaci vezani za njegovu ograničenost. preterivanje u traženju glasova. a zatim se sve to pisanjem spajalo u reči. zabavan i unosi dinamiku. Fonografički metod Sastoji se u traženju veza izmeĎu oblika predmeta i oblika slova. fotografija i drugih modela. pa tek onda slovo.. Ti glasovi se ne oponašaju samostalno.

Sinteza je suprotna analizi. rečenice i tekst). Metode i postupci u nastavi početnog čitanja i pisanja I Sintetičke metode 1. pa se analizom doĎe do elemenata. Procesu analize i sinteze prethodi formiranje pojmova glas. reči na slova). brže i efikasnije nauči da čita i piše. Ščitavanje II Analitičke metode 1. Najviši oblici sinteze su ščitavanje i čitanje. Metoda sricanja 2. Nju koristimo kada učenici slažu slova na slovarici. Ukoliko se poĎe od elemenata jezika (glasova i slova). normalnih rečenica III Globalna metoda . Metoda teksta 2. Analiza u početnom čitanju podrazumeva razlaganje ili rastavljanje odreĎenih celina na delove koje ih čine (rečenica na reči. analitičko-sintetičke i  globalna metoda. pa se sintezom doĎe do celine (reči. MeĎutim. izdvajanje odreĎenog glasa i slova. Učenici uočavaju da glas i slovo sami za sebe ne znače ništa i da značenje dobijaju tek u rečima. reč. redosled reči. rečenica. kada ta slova slažu u reči i reči u rečenice. radi se o analitičkoj metodi. što se radi u pripremnom periodu. M. Analizom rečenice utvrĎuje se koliko ima reči u rečenici. u pitanju je sintetička metoda.da li učenje počinjemo od elemenata jezika (glasova i slova) ka celini (reči i rečenice) ili od celine ka elementima. Podela metoda je izvršena na osnovu osnovnog postupka učenja. slovo. koliko glasova ima u odreĎenoj reči. Cilj savremenih metoda jeste da učenik što jednostavnije. ukoliko se poĎe od celine.

Fonografička 7. M. M. normalnih slogova IV Analitičko-sintetičke metode 1. Glasovna analitičko-sintetička metoda Postupci obrade slova: a) monografski. Slogovna metoda 5. normalnih reči 4. Faktori koji utiču na izbor metoda i postupaka . Učenje čitanja pomoću pisanja 3. Fonomimička 9. prirodnih glasova 6.3. M. Pojmovna 8. b) grupna obrada slova i c) kompleksni postupak. 10. Metoda glasanja 4.

može stvoriti teškoće u nastavi. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni slovni znak. 6. 5. Spremnost nastavnika . Pravopis Izbor metoda zavisi i od toga da li je pravopis odreĎenog jezika fonetski ili etimološki. da prati analitičke i sintetičke vežbe. Društvena sredina Novi životni uslovi. ma koliko svesni bili njene sumnjive vrednosti. Struktura jezika Na izbor metoda utiče dužina reči. da li je dete toliko razvijeno za ispunjavanje zahteva učenja čitanja i pisanja. 7. brz tempo života i veoma brze promene u kulturnom životu odreĎene društvene sredine. kao i za globalnu.1. Frekvencija pojedinih glasova utiče na izbor metode i postupaka obrade slova. 3. tj. Frekventnost slova utiče na redosled obrade slova. čitanja i razumevanja pročitanog. Intelektualne sposobnosti učenika Deca različitih intelektualnih sposobnosti različitim tempom usvajaju glasove i slova. TakoĎe se govori o funkcionalnoj zrelosti. zbog koga najviše trpe učenici. Zatim se postavlja pitanje emocionalne i socijalne zrelosti. znatno utiču na izbor metoda i postupaka. proces ščitavanja. Naprednija deca zahtevaju efikasnije postupke rada. čvrsto držimo pedagoške tradicije. Naš pravopis je fonetski. Jezici sa kraćim rečima pogodniji su za analitičke metode. tj. Uzrast učenika Prvo se postavlja pitanje telesne zrelosti. Pedagoška tradicija Skloni smo tome da se. 4. jer se njihova grafička slika brzo pamti i shvata kao celina. Uticaj drugih zemalja Nekritičko prihvatanje metodičko-didaktičkih uticaja iz drugih zemalja može biti riskantno. 2. Koliko smo skloni da se odupremo inovacijama. toliko smo spremni da prihvatamo tuĎe pedagoške tekovine koje ne odgovaraju našem jeziku. 8. da li je učenik sposoban da uočava celine. zbog poštovanja pedagoškog nasleĎa. Otpor prema inovacijama u nastavi neizbežno vodi u pedagoški konzervatizam.

izbor metoda i posupaka i 8. za nastavu početnog čitanja i pisanja. 6. 11. Redosled učenja slova Kriterijumi koji se moraju poštovati za dobar redosled učenja slova su: 1. Faktor racionalizacije i efikasnosti Vreme kojem pripadamo zahteva da učimo racionalnije. da li je u tom izboru presudna volja nastavnika ili naučno verifikovani faktori. narečje. Dobar nastavnik će se truditi da primenjuje različite metode i postupke. grafička sličnost slova. njegovo opšte obrazovanje. monografski postupak bi bio neefikasan i dosadan. nastavnik ta znanja mora stvaralački upotrebiti. Nastavni plan i program Nastavni planovi i programi su pitanje izbora metode i postupaka prepustili nastavniku. uporednog ili kombinovanog učenja čitanja i pisanja. Kompleksni postupak obrade slova se smatra najefikasnijim. kao i pedagoška invencija. grafička struktura slova. 2. važni su faktori za izbor metoda i postupaka. 4. čitljivost slova. efikasnije i ekonomičnije. izbor pisma. Pitanje je. obično rešava izborom bukvara ili početnice. dok se monografski smatra neefikasnim. 3. Prethodna znanja učenika Obzirom da učenici puno toga nauče u predškolskom obrazovanju. ili veći deo slova. 5. fonetska struktura glasova. 10. frekvencija slova i glasova u jeziku. 7.Stručna sprema nastavnika. 11. 12. Bukvar ili početnica Pitanje izbora metoda i postupaka se. meĎutim. Ako većina učenika poznaje sva. . 9. Izbor postupaka je uslovljen izborom odvojenog. U nastavnom planu nije konkretnije razraĎen izbor metoda i postupaka.

Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za ovaj način učenja čitanja i pisanja. odnosno slova veće frekvencije. 1. ali slova koja će se prvo učiti ne treba da budu samo vokali. 6. U grupnom postupku grupe slova moraju biti usklaĎene sa organizacionim specifičnostima tog postupka.  predškolsko obrazovanje i vaspitanje. Grafička sličnost slova podrazumeva da se izbegavaju slova slična po obliku. To pomaže učeniku da ih brže prepozna i čita. 12. Čitljivost slova.postoje slova koja svojim oblikom deluju jednostavno i brzo se vizuelno shvataju. a slova ćirilice po drugom. Vokale treba kombinovati sa suglasnicima. Izbor pisma. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih stoga treba odvojeno obraĎivati. 2. 5.1.sasvim je opravdano da se slova latinice obraĎuju po jednom redosledu. odnosno da se ne obraĎuju jedno za drugim. tj. jer su najjednostavniji.  znanje učenika stečeno pre polaska u školu. odvojeno učenje čitanja i pisanja.  vrsta bukvara ili početnice. 3. Grafička struktura slova podrazumeva da se prvo obraĎuju slova koja su lakša za pisanje. To diktira njihova grafička struktura. uporedno učenje čitanja i pisanja i 3.veće učestalosti upotrebe. Narečje.redosled učenja slova na ekavskom i ijekavskom jezičkom području ne moraju se suštinski razlikovati.u radu po monografskom postupku postoji bezbroj modela za redosled slova. 8. Izbor metoda i postupaka. 7. kombinovano učenje čitanja i pisanja.  programski stavovi. 4. . da bi učenici mogli da grade reči. Fonetska struktura znači da ćemo prvo učiti glasove koji se lakše izgovaraju. 2. jer ih učenici mogu pomešati. ali izvesne razlike moraju postojati. može se učiti na tri načina: 1. Koji od ova tri načina će biti primenjen. u nastavi početnog čitanja i pisanja. diktiraju sledeći faktori:  uslovi života. Frekvencija glasova i slova u jeziku podrazumeva da se u početku uzimaju glasovi. Prvo ćemo učiti vokale.  stav nastavnika. Raspored učenja početnog čitanja i pisanja Čitanje i pisanje.

ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih zbog toga treba obraĎivati odvojeno. najpre se izvode predvežbe za čitanje. uče da ih pišu. Vežbanje čitanja pomaže pisanju i obratno. Pošto su čitanje i pisanje složene veštine. u početku. Uporedno učenje čitanja i pisanja Učenici istovremeno uče čitanje i pisanje. Postoje razni modeli primene kombinovanog učenja čitanja i pisanja i ima bezbroj kombinacija. pa ih zato treba obraĎivati posle čitanja. . Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za odvojeno učenje čitanja i pisanja. Nakon što učenici nauče da čitaju odreĎen broj slova. Zatim se uči čitanje. kako bi se što pre zadovoljila njihova zainteresovanost za čitanje i za pisanje. najpre se izvode predvežbe za čitanje. Učenici ne moraju da nauče da čitaju sva slova da bi prešli na pisanje. 13. Učeći se da čita reči. Zatim uče čitanje. potrebne za pisanje.Prema jednom modelu rada. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično.  pisana slova su dosta složenija. kao i velika i mala slova. 3. Zagovornici odvojenog čitanja i pisanja navode sledeće razloge za takav raspored učenja:  štampana slova su grafički jednostavnija od pisanih. pa prvo treba naučiti učenike da čitaju. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana. nemaju razvijene sitne mišiće. pa onda da pišu. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. a učeći pisanje. 2. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. njihovom uporednom učenju prethode obilne pripreme. usavršava čitanje. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. i grafički i u načinu povezivanja u reči. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. učenik se priprema za pisanje. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. kao i velika i mala slova. Kombinovano učenje čitanja i pisanja Neki metodičari smatraju da slabosti odvojenog i uporednog učenja čitanja i pisanja mogu da se prevaziĎu kombinacijom ta dva načina. Prema jednom modelu rada. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana.  učenici.

  ako se čitanje i pisanje odvojeno uče.  nepravilna intonacija.  izostavljanje glasova na kraju reči. 14..  ’seckanje’ u toku čitanja. grafičku strukturu slova.  neuravnotežena dinamika izgovaranja pojedinih glasova u reči.  ponavljanje pročitanog.  iznenadno podizanje i spuštanje glasa.  unošenje dijalekatskih i lokalnih karakteristika u čitanje.  učenik ne prepoznaje. njegov razvoj u čitanju.  nepravilno slivanje reči u rečenici. predbukvarski period može biti kratak. da vodi evidenciju napredovanja učenika.  naglašeno i odsečno čitanje reči. Na vežbama čitanja. je teško korigovati. učenicima se ukazuje na odreĎene greške. Korigovanje grešaka je individualan rad.  otezanje prvog slova u reči.  izostavljanje pojedinih slova. da otkriva tipične greške.  zamenjivanje slova slične grafičke strukture.  mehaničko čitanje.  nerazumevanje pročitanog.  teško sliva i povezuje slova u celinu.  monotono čitanje. odreĎenom brzinom.  prebrzo čitanje. na ovom uzrastu. Greške u početnom čitanju Iskusniji nastavnici bi trebalo da znaju koje greške učenici najčešće prave u učenju čitanja.  sricanje.  loša dikcija. kao i to kako te greške treba korigovati. odvojeno učenje čitanja i pisanja pogodnije je za slabije učenike. Greške u početnom čitanju su:  nepravilna artikulacija odreĎenih glasova.  zapažanje tačke tek kada se do nje doĎe.. Greške u čitanju.  usporeno čitanje. koje nastavnik komentariše i daje uputstva kako da ih prevaziĎu.  nepravilno disanje.  slogovno čitanje. . Nastavnik mora da prati učenika.

Zadaci pripremnog perioda:  opšti: .  subvokalizacija (poluglasno izgovaranje reči u toku tihog čitanja ili čitanja u sebi).  vežbe disanja. Treba jednako da čitaju i prozne i poetske tekstove.  stvaranje odeljenske zajednice.  posebni:  vizuelne vežbe (vežbe u posmatranju). neprirodno čitanje. . Ne treba učenike terati da jedan tekst čitaju nekoliko puta. jer ga nauče napamet.  upoznavanje učenika sa potrebnim oblicima ponašanja u školi.  vežbe artikulacije.upoznavanje učenika.  pričanje i prepričavanje.  izgraĎivanje kulture slušanja govornika. učenik se nekontrolisano vraća na pročitane reči ili na samo jednu reč i tako zastaje.  izgraĎivanje kolektivnog života. Pripreme za početno čitanje i pisanje Trajanje priprema za čitanje i pisanje (trajanje predbukvarskog perioda) zavisi od predznanja učenika.  upoznavanje učenika sa načinom korišćenja pribora i bukvara ili početnice. On treba da traje samo onoliko koliko je potrebno da se učenici pripreme za učenje čitanja i pisanja. zapinje i isprekidano čita već pročitano). Mora se primenjivati što više vežbanja koja treba da budu raznovrsna.  usvajanje i razumevanje pojma glasa.  regresivno čitanje (u toku glasnog čitanja.  akustičke vežbe.  opisivanje. Od pripremnog perioda zavisi kvalitet učenja čitanja i pisanja. 15.  snalaženje učenika u školskoj sredini.

pravilno disanje je bitan uslov za učenje čitanja i pisanja. Posmatra se najpre u učionici.ove vežbe počinju slobodnim razgovorom o dogaĎajima iz učenikovog života. reči i glasove u govoru i tekstu. reč i glas. Akustičke vežbe. poštujući principe od bližeg ka daljem. mora se voditi računa o:  dužini rečenice.cilj je bogaćenje rečnika učenika i razvijanje osećaja za rečenicu.formiranje ovih pojmova obavezno je u pripremnom periodu. ’dž’. Zato se izvode različite vežbe kojima se podstiče pravilno disanje. Treba obratiti pažnju na zvuke onomatopejskog tipa. ’ć’. ’č’. da je analiziraju i uoče da se ona sastoji od reči. lokalnih i žargonskih karakteristika govora. Analitička vežbanja. pa se.  leksičko-sintaksička vežbanja. nepravilno izgovara glasove. nastavnik je saznao koji učenici nemaju dobru artikulaciju i sa njima izvodi posebne vežbe. drugova. Vizuelno se opažaju oblici. Vizuelne vežbe. fonetska vežbanja vezana za izgovaranje pojedinih glasova. pokreti.izvode se na usmenom nivou i od velikog su značaja za početno čitanje i pisanje. boje. a reči od glasova.  analitička vežbanja. a zatim i u široj okolini.  vežbe u otklanjanju dijalekatskih. Sintetička vežbanja. Učenici slušaju govor nastavnika. mimika. razne vrste artikulisanih i neartikulisanih zvukova. Kod razvijanja osećaja za rečenicu. Prvo učenici opisuju odgovarajući na pitanja nastavnika. odnosno čitanje. od konkretnog ka opštem. Suprotno analizi. zatim. položaj nečeg.. da samostalno sastave rečenicu. Kada dete nepravilno diše. stvaranje porodica reči. Vežbe artikulacije.  globalno čitanje. usvajanje i razumevanje pojma reči. Pričanje i prepričavanje. Učenici treba da shvate ove pojmove. Najpre se uočavaju glasovi u različitim pozicijama u reči.  usvajanje i razumevanje pojma rečenice. odnosno reči. jer su oni potrebni za obradu slova. Pažnja se posebno posvećuje izgovoru glasova ’r’. crtane filmove. Mogu se posebno organizovati morfološka vežbanja.nastavnik usmerava učenike da posmatraju svoju okolinu. samim tim nepravilno i čita. Leksičko-sintaksička vežbanja.. da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. u ovim vežbanjima.  motoričke vežbe.značajna su jer učenike pripremamo za ščitavanje. . reči rastavljaju na glasove.  rasporedu reči u rečenici. Razumevanje pojmova rečenica.ovaj proces mora biti postupan.  sintetička vežbanja. učenici od glasova sastavljaju reči.prilikom prethodnih ispitivanja.. Vežbe disanja. Opis može biti tematski vezan za neku sliku ili motiv u prirodi.vezane su za razvijanje sluha. ali mogu prepričavati i bajke. ’Ď’. da uočavaju rečenice.. a potom se osamostaljuju. Opisivanje.

Grupna obrada slova Grupna obrada slova podrazumeva da se na jednom času obradi više slova. pojačalo je interesovanje za čitanje knjiga i pismeno komuniciranje.  vrstama reči. jer su oni nosioci osnovnog napora u procesu pisanja.  tematskoj oblasti rečenice. Iz tog razloga je bitno praviti manje pauze. .  predškolsko obrazovanje stvara dobru osnovu za brže učenje..  učenici su više angažovani. pažnja mu opada. Postoji mnogo razloga za ovaj način obrade slova:  bogatija znanja koja učenici donose u školu.vežbanja pokreta ruke.  znatno se skraćuje vreme učenja čitanja i pisanja. crtanje jednostavnih likova. prstiju i njihova koordinacija u modelovanju.  ubrzan tempo rada. crtanju i pisanju. Kontinuirana obrada podrazumeva obradu grupe slova na istom času.  poreklu saznanja rečenice. Etape časa su iste kao i kod monografskog postupka. šake i prstiju.  intonaciji. Grupe pisanih slova treba da budu iste kao i grupe štampanih.  misaonoj složenosti rečenice.  masovno širenje kulture i pismenosti. Sinhronizovano znači da se sva slova u grupi obrade odjednom. ali jedno po jedno. jer je učenik opterećen dodatnim aktivnostima i za kraći vremenski period treba da izvrši veći rad. Zbog toga se više zamara. za oslobaĎanje ruke. Prilikom grupne obrade slova nastavnik bi trebalo da ima na umu sledeće:  da je grupna obrada slova mnogo teža od monografske.  potreba za efikasnijim i ekonomičnijim učenjem. Postoje neka opšta merila: ići od jednostavnijih ka složenijim slovima.. Postoje razni tipovi ovih vežbanja: za razvijanje ruke. šake. odnosno jedno posle drugog. a da se njihovo utvrĎivanje u celini izvrši na istom času. 16. izboru reči. crtanje figura iz narodne ornamentike.  grupa slova se može obraditi sinhronizovano i kontinuirano. od lakših ka težim. Treba dati prednost vežbama kojima se utiče na razvoj sitnih mišića. Motoričke vežbe. odnosno grupa slova. slobodno crtanje. Merila za formiranje grupe slova su neujednačena.

a učenici utvrĎuju poziciju glasa. 17. Treba voditi računa o razumevanju pročitanog. učenici se postupno uvode u sadržaj časa. na istom času se uče četiri znaka. Kroz razgovor. psihološka i jezička priprema učenika za obradu slova. koji se glas uči na odreĎenom času. to se može odraziti na kvalitet čitanja. Vežbanje izgovora novog glasa . uz potpunu zastupljenost svih metodičkih aktivnosti koje doprinose njegovom kvalitetnijem usvajanju. Isticanje nastavne jedinice Učenik mora biti obavešten o tome šta se radi. To je intelektualna. Čas obrade slova je organizovan po odreĎenim. Metodička struktura časa obrade slova po monografskom postupku Monografski postupak podrazumeva obradu po jednog slova na svakom času (svako slovo predstavlja jednu nastavnu jedinicu). i to na dva načina.metodom prirodnih glasova (onomatopejske slike) i analizom reči na glasove (kod glasova koji se ne mogu obraĎivati metodom prirodnih glasova). Ukoliko se čitanje i pisanje uče uporedo. Etape: I Pristup glasu Metodom razgovora se stvara odreĎeno raspoloženje. 3. a svaka etapa ima odreĎenu funkciju. Do pojma glasa dolazi se postupno. postupno vezanim etapama. Ovim postupkom se mogu obraĎivati štampana i pisana slova. u sredini i na kraju reči). Uočavanje glasa u raznim rečima Pronalaze se reči u kojima se novi glas nalazi u sve tri pozicije: na početku. uvek moramo organizovati razna vežbanja za utvrĎivanje slova. Slovo se obraĎuje detaljno. Izdvajanje glasa Izdvajanju glasa prethodi priča.. ako radimo grupu slova. Prvo nastavnik izgovara reči.. odvojeno ili uporedo. razgovor o slici. na sredini i na kraju reči. tj.veliko i malo štampano slovo i veliko i malo pisano slovo. 4. Zbog toga je neophodno svakodnevno organizovati sistematska vežbanja čitanja. 2. a onda učenici smišljaju reči u kojima se taj glas nalazi (na početku. U monografskom postupku se uvek veliko i malo štampano slovo obraĎuju istovremeno. IzvoĎenje glasa mora teći postupno. pogotovo ako je grupa teža. do izražaja dolaze reči koje sadrže glas planiran za obradu. II Obrada glasa 1.  pošto ovakva obrada slova znači ubrzano učenje.

i to. 5. 3.. bez predaha. plastelin. 6. jezika. Svaki učenik za sebe slaže reči na slovarici. učenici izgovaraju glas. Fonografička vežba Podrazumeva traženje veze izmeĎu oblika slova i oblika predmeta. tj. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje.. 1. Ščitavanje reči Pravilno ščitavanje je slivanje glasova. Kada učenici savladaju slaganje reči. u reč. zuba. IV Čitanje Zadatak ove etape je da se vežbanjem razvija veština čitanja odreĎenih rečenica i tekstova. III Obrada slova 1. ukazujući na položaj usana. Pisanje slova Prvo nastavnik piše slovo na tabli. Da bi pravilno izgovarali glas. na početku. kako je već napomenuto. Pokazivanje i učenje novog slova Uvek se najpre skrene pažnja učenicima na to da svaki glas ima svoj odgovarajući znak. . Zatim.. Da kažu gde su taj glas čuli u prirodi ili životnoj situaciji. preporučljivo je da učenici samostalno povežu glas koji se obraĎuje sa glasovima u prirodi. Zatim učenici pišu slovo u sveskama. ~ analiza. UporeĎivanje sa drugim slovima Novo slovo se obično uporeĎuje sa sličnim. naučenim slovima. usmeravajući pažnju učenika na to kako da vuku linije pri ispisivanju tog slova.drvca. dok nastavnik kontroliše njihov rad i ispravlja eventualne greške.. 4. Uočavanje slova u raznim rečima Uočava se novo slovo u raznim rečima. zatim. Samostalan rad na oblikovanju slova Učenici oblikuju slovo od raznih materijala. odnosno u nekoj životnoj situaciji. Povezivanje sa glasovima u prirodi Kad god je to moguće.Vežbe artikulacije su veoma značajne. pa se. ~ horsko ščitavanje. slovo pokaže na slovarici. 2. 5. Slaganje reči na slovarici Uzimaju se lakše i učenicima poznatije reči. Te reči se zatim ščitavaju. 2. potrebno je da nastavnik pokaže kako se glas izgovara. slovo. a onda se komentariše njegova grafička struktura (prvo velikog pa malog slova). treba preći na slaganje kraćih rečenica. u sredini i na kraju reči.

~ pojedinačno ščitavanje.. . Zatim učenici pojedinačno čitaju.). Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova.~ grupno ščitavanje.. U početku mogu prstom povlačiti rečenicu koja se čita. V Samostalni i stvaralački rad učenika Primenjuju se različite aktivnosti:  sastavljanje reči od zadatih slova. ~ čitanje uz kasetu. rebusi i ukrštene reči. a drugi učenik nastavlja i tako redom)..  pisanje reči/rečenica na osnovu slika.  rad na ’deformisanim’ rečenicama..  pisanje reči.  ispunjalke. ~ fleksibilno čitanje (čitanje reči koje su ispisane u stupcima. ~ izražajno čitanje nastavnika. VI Domaći zadatak Učenicima se može zadati da napišu 1-2 reda novog slova. 4.  tehnički radovi i crtanje.). 3. ~ horsko čitanje (organizuje se u početku). Vežbanje čitanja teksta Čitanje se može vežbati na sledeće načine: ~ glasno čitanje. tako što nastavnik postavlja pitanja koja moraju biti jasna i sadržajna. ~ tiho čitanje (najpre u sebi... ~ čitanje sa takmičarskim usmerenjem (nastavnik iz svakog reda odredi po jednog takmičara. dok učenici prate. nakon čitanja se vodi razgovor o tome ko je kako čitao.  dopunjavanje započete rečenice. čitanje rečenica koje su ispisane u vertikalnim nizovima. da izrežu slova iz novina.  sastavljanje rečenica od zadatih reči. a šta ne. šta je bilo dobro. a nakon toga se vrši analiza pročitanog. pa onda glasno). ~ reprodukovanje sadržaja. ~ naizmenično čitanje (jedan učenik pročita pasus.  nastavni listići.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana). Tekst se može i prepričati. Čitanje i interpretacija teksta iz bukvara Najpre nastavnik pročita tekst.

2. uporeĎivanje sa drugim slovima. dopunjavanje započete rečenice. II Obrada glasa 1. 3. 5. 5. slaganje reči na slovarici. pokazivanje i učenje novog slova. b) ščitavanje i čitanje zamenjivanjem slova. 2. III Obrada slova 1. 3. povezivanje sa glasovima u prirodi. V Samostalni i stvaralački rad učenika 1. Metodička struktura časa obrade štampanog slova I Pristup glasu (psihološka. ščitavanje novog slova: a) ščitavanje i čitanje dodavanjem i oduzimanjem slova. 5. 4. vežbanje izgovaranja glasa. sastavljanje rečenica od zadatih reči.18. IV Čitanje 1. 4. 6. 3. isticanje nastavne jedinice. vežbanje čitanja teksta: ~ glasno ~ tiho ~ naizmenično ~ sa takmičarskim usmerenjem ~ horsko ~ fleksibilno ~ čitanje uz kasetu ~ interpretativno čitanje. 2. izdvajanje glasa. uočavanje slova u raznim rečima. samostalan rad učenika na oblikovanju slova. fonografička vežba. 2. 4. uočavanje glasa u raznim rečima. 4. pisanje reči. čitanje i interpretacija teksta iz bukvara. 3. sastavljanje reči od zadatih slova. . intelektualna i jezička priprema). c) ščitavanje i čitanje palindroma ili anagrama. pisanje slova. pisanje reči/rečenica na osnovu slika.

da bi učenici uočavali sličnosti i razlike. nastavni listići. tehnički radovi i crtanje. uporeĎivanje sa sličnim pisanim slovima VI Analiza grafičke strukture slova VII Pisanje slova: 1.). kako se vuku linije. pomoću prsta. u vazduhu i po školskoj klupi. VI Domaći zadatak 19. a ostali učenici ga prate i iskazuju svoja zapažanja. pisanje slova u svesci (jedan red). 4. U pripremnom periodu treba obratiti posebnu pažnju na razvoj motoričkih sposobnosti za pisanje (razvoj sitnih mišića. najpre štampanog. Neophodno je u toku obrade napraviti paralelu sa istim štampanim slovom. . kako se spaja i kako se završava). Redosled učenja pisanih slova zavisi od redosleda učenja štampanih. zasićenog slovom koje se obraĎuje II Izdvajanje reči u kojima se nalazi slovo koje se obraĎuje. pisanje slova. a zatim pisanog slova.6. jedan učenik piše slovo na tabli. 2. 8. uočavanje slova koje se obraĎuje III Najava nastavne jedinice IV Pokazivanje novog pisanog slova na slovarici V UporeĎivanje novog slova sa istim. ispunjalke. pravilno držanje tela. nastavnikovo pisanje. po svojoj grafičkoj strukturi.  osposobiti učenike da prepoznaju pisano slovo. pokazivanje načina pisanja pisanog slova (bitan je nastavnikov komentar u toku pisanjanastavnik treba da objasni kako se u sistemu linija. 7. 9. mnogo teža od štampanih i zato se uvek obraĎuju posle njih.  naučiti učenike da pravilno povezuju pisana slova u rečima. 3. kao grafičkim celinama..čitanje teksta. ruke i mentalnih aktivnosti. štampanim slovom. rebusi i ukrštene reči. kako slovo počinje. 5. rad na ’deformisanim’ rečenicama. na koordinaciju oka. na savladavanje grafičke strukture slova. Obraditi pisano slovo znači sledeće:  upoznati učenike sa oblikom slova. Obrada pisanog slova Pisana slova su. Struktura časa: I Pripremni razgovor..

 da razviju umešnost u samostalnom sastavljanju rečenica. Najpre se da pojam rečenice.na početku. . preko pojma slike tog predmeta. Globalnim putem se sve rečenice. na kraju. ’š-š-š-šš-š’-lišće. na slovarici slažu ili štampanim slovima pišu rečenice. Sintetički način.6. treba imati na umu da usmeni oblik prethodi pismenom. bez obzira da li su vezane ili nevezane za gradivo (slovo) koje se obraĎuje na času. taj glas se prepoznaje u raznim rečima. Važno je da učenici osete granice rečenice.  da nauče kako se izgovaraju. Pojam reči se formira nakon formiranja pojma rečenice. pa. treba poći od konkretnog predmeta. Pojam rečenice. zatim. a zatim se ta reč rastavlja na glasove. odnosno prvu rečenicu. Treba poći od lakših rečenica. polazi se od predmeta. tematski vezanih za životnu okolinu učenika.  da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. Tako se postupa do kraja teksta. polazi se od oponašanja zvukova u prirodi (’z-z-z-z-z’-pčele... a zatim se utvrdi da je to rečenica i da se kraju rečenice nalazi tačka. reči i glasa u nastavi početnog čitanja i pisanja Formiranje ovih pojmova je obavezno u pripremnom periodu. čitanje teksta pisanog pisanim slovima IX Samostalni i stvaralački rad učenika (prepisivanje i diktat) X Domaći zadatak 20. Do pojma rečenice može se doći globalnim i sintetičkim putem.. To je najpouzdaniji put formiranja pojma reči. Pri formiranju pojma reči. Ciljevi formiranja pojma rečenice:  da učenici uočavaju rečenicu u govoru i tekstu.polazi se od pojma reči. Kod induktivnog. u sredini i na kraju reči. obraĎuje se naziv tog predmeta. njen početak i kraj. ona analizira. da osete način izgovaranja. Potom jedan učenik čita prvi red. VIII Čitanje pisanog slova.). Pošto učenici nauče neke reči. Kako je rečenica za decu apstraktna kategorija. uvrĎuje se da se rečenica sastoji iz reči koje nešto znače. čitaju globalno. Pritom. Pažnju učenika je potrebno usmeriti i na usmeni i na pismeni oblik formiranja rečenice. Kod analitičkog. razgovara se o njemu. proces njenog usvajanja je dosta složen i težak. pa se.. pisanje reči i rečenica. Pojam glasa se može formirati analitičkim i induktivnim putem. doći do pojma reči. rastavlja se na reči i.

učenici se ne ocenjuju. tako da svi učenici čitanje i pisanje uče ispočetka. Nastavnik ne održava klasičnu nastavu. Kompleksni postupak učenja početnog čitanja i pisanja Vrednost kompleksnog postupka se prvenstveno ogleda u njegovoj efikasnosti.  zahvaljujući pravilnom korišćenju oblika rada i nastavnih sredstava. tako da se znanje koje se stiče u školskom periodu nadograĎuje. bez obzira na nivo znanja. Uporedna analiza monografskog i kompleksnog postupka Ispitivanje o efikasnosti monografskog i kompleksnog postupka. prema ovom postupku. pokazalo je sledeće:  kompleksni postupak u potpunosti koristi prethodna znanja.  kvalitet čitanja je bolji kod kompleksnog postupka.  rad po kompleksnom postupku podstiče učitelja na aktivniji odnos prema organizaciji i izvoĎenju nastave. učiteljica iz Beograda. koje je sproveo Muhamed Muradbegović. u skladu sa njegovim tempom rada. u odnosu na monografski postupak. daje dodatne zadatke. svako sopstvenim tempom i redom.  kod kompleksnog postupka. Nastavnik. a sa učenicima koji sporije napreduju radi postupno i strpljivo. Ne postoje jedinstveni zahtevi za sve učenike. Tokom prvog polugodišta. u proseku. sinhronizovano u kontekstu celokupnog života u učionici.21. već organizuje zajedničke aktivnosti. S druge strane. Slova se. monografski postupak zanemaruje prethodna znanja. učenicima koji brzo napreduju.  usvajanje čitanja po kompleksnom postupku je znatno ekonomičnije i. u zavisnosti od njihovog znanja i sposobnosti za napredovanje. 22. Tvorac ovog postupka je Jelena Mioč. upola skraćuje vreme usvajanja slova i čitanja. već celovito. . interesovanje učenika za čitanje dečje štampe i za vannastavni program. je veće. već u neprestanom kontaktu sa svim slovima i deca ih individualno usvajaju. kompleksni postupak pruža široke mogućnosti za razvijanje individualnih sposobnosti i napredovanje učenika. odnosno nastavlja na nivo znanja stečen u predškolskom periodu. Slova se ne usvajaju pojedinačno. ne obraĎuju ni pojedinačno ni grupno. već se svakom učeniku prilazi sa posebnim ciljevima i zadacima. Postoji posebna tabela u kojoj se registruje i prati napredovanje učenika. u kojima učestvuju svi učenici.

Početnica za rad po ovom postupku je veoma bogata tekstovima i od početka se insistira na njihovoj umetničkoj vrednosti. primenom ovog postupka. ali se. Osnovni oblici rada su:  zajednička vežbanja sa ilustrovanim slovaricama. sposobnost shvatanja sadržaja. tačno i tečno čitanje. 23. Bitno je da učenik shvati šta je pročitao. ume da razlikuje bitno od manje bitnog. u bukvarskoj nastavi.  učeničko zapisivanje štampanim slovima. polazi se od jezičkog saznanja da je reč nosilac značenja. U pripremnom periodu se radi na uspostavljanju veza izmeĎu akustičke slike glasa i njegovog znakovnog predstavljanja. reči i rečenice. Odnos početnog čitanja i pisanja Pisanje je mnogo složeniji proces od čitanja. razvijanje kulture pismenog i usmenog izražavanja. prvo se uči čitanje pa pisanje i prvo se uče štampana pa pisana slova. teško mu je da savlada pisanje. izgraĎivanje pravilne tehnike čitanja i razumevanja pročitanog i 4. Poštujući didaktički princip ’od lakšeg ka težem’. učenik razvija moć zapažanja. 2. ne posvećuje se dovoljno pažnje obradi glasa. pripremni period.  razna obaveštenja i upućivanje u dečju štampu. Učenici slova usvajaju individualno i po svom izboru. usavršavanje logičkog čitanja. Ako učenik slabo čita. mogu uočiti četiri faze: 1. usvajanje slova i savladavanje ščitavanja reči i kratkih rečenica. Kompleksni postupak zahteva od učenika maksimalno angažovanje i visok stepen samostalnosti. U etapi usvajanja slova. U trećoj etapi. odreĎenu brzinu čitanja. 3. uočava detalje. Usavršavanje čitanja podrazumeva pravilno. slažu reči i rečenice pomoću slovarice i vežbaju ščitavanje. učenici se osposobljavaju za samostalno čitanje sa razumevanjem. Dok piše. obogaćuje . u nastavi početnog čitanja i pisanja. Pisanje doprinosi usavršavanju čitanja. radi se na izgraĎivanju tehnike čitanja.  samostalni rad na slovarici. obogaćuje svoje predstave o rečenici. a ne slovo ili slog. a navika čitanja je tesno povezana sa navikom pisanja. MeĎutim. Ščitavanje prelazi u čitanje. Časovi su veoma raznovrsni po načinu organizacije.

koja se naziva reč. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’. ~ analiza. Psihološki posmatrano.. pisanje je složeniji i apstraktniji proces od čitanja. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. pa tek onda naglas. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom. spaja sa sledećim. ali se glas. U pisanju smo veoma svesni radnji koje obavljamo.pisano oformljenje odreĎene informacije. buki. pa reči i rečenice shvatamo celovito. Čitanje je vizuelna aktivnost u kojoj učenik odreĎene grafičke znake sliva u jednu celinu. Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. Kroz pisanje se razvija i takmičarski duh (pogotovo kada je reč o lepom pisanju). ~ pojedinačno ščitavanje. misao ili osećanje.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. Nekada su se slova drugačije imenovala. bez predaha. U procesu čitanja postiže se automatizam. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje. dok se oteže. u reč. uvežbava mehanizam koordinacije raznih aktivnosti. gde učenici prvo u sebi izgovore slova. vjeci. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. Sricanje i ščitavanje Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad.sopstveni rečnički fond.az.lingvističkog i psihološkog.. To je staro sricanje. potom. Sa lingvističkog aspekta gledano. Tokom otezanja glas se ne prekida..proces prevoĎenja jezičkih znakova u. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje. ~ grupno ščitavanje. slogova u reči. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. Odnos čitanja i pisanja uglavnom možemo posmatrati sa dva aspekta. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. a čitanje je dekodiranje. govorom iskazanu. Pravilno ščitavanje je slivanje glasova.. . 24. a potom u rečenicu. ~ horsko ščitavanje. novo sricanje. pisanje je kodiranje. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. čineći tako jednu glasovnu celinu.

već i način mišljenja i izražavanja. dok piše. Uvežbavanje čitanja mora biti svakodnevni zadatak.  da li je (ili nije) učenik usvojio odreĎenu instrukciju. jer.ovladavanje tehnikom čitanja. kao i reči u rečenice. Učenik čak i . preokupiran je samom tehnikom pisanja. Učenicima koji brže napreduju treba davati dodatne zadatke. a sa onima koji sporije napreduju treba dodatno raditi na času i van časa. Pisanje nije samo savladavanje tehnike pisanja. Karakteristike početnog čitanja i pisanja Čitanje predstavlja viši stepen savladanosti glasova i slova.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana). Pomoću vežbanja treba proveriti:  stepen savladanosti tehnike čitanja. ne misle na ono što čitaju. sa tim učenicima treba organizovati individualan rad. Povezivanje slova u reči. Učenici. Pišući reči. iz tog razloga. tj. a onda da piše slovo po slovo.~ reprodukovanje sadržaja. u početku.  čitanje.  izražajno čitanje. Prva slova piše mehanički. Izvestan broj učenika proces čitanja savlaĎuje veoma sporo i. Prelazak iz faze ščitavanja u fazu čitanja treba da bude lagan. da utvrdi od kojih se glasova sastoji. prolazi odreĎene faze:  prepoznavanje oblika slova. učenik mora da izvrši njihovu analizu.  usavršavanje čitanja.  ščitavanje. Zbog toga ih je neophodno usmeravati na značenje pročitanog. Učenik prvog razreda tek uči kako da piše slova. na razumevanje. Učenik.  razumevanje pročitanog. reči i rečenica. od naučenog slova do kvalitetnog čitanja. 25. mora se odvijati postupno. već na savladavanje tehnike čitanja prepoznavanjem slova i načinom izgovaranja glasova. poštujući brzinu napredovanja svakog učenika. a ne sadržinom onoga što piše.uvoĎenje u izražajno čitanje. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova.

Vežbe za ubrzavanje čitanja: 1. Izborno čitanje U okviru odreĎenog teksta. ~ pisanje kosim pismom. Nastavnik otkriva greške.slova rastavlja na elemente. od njegovih psihofizičkih mogućnosti. Misli i o tome kako drži olovku. Razvijanje i merenje brzine čitanja Kada učenik. a merilo brzine mora biti stepen razumevanja pročitanog. savlada tehniku čitanja. Ona podrazumeva i stepen savladanosti tehnike čitanja i razumevanja pročitanog. Učenici čitaju u sebi i pronalaze zadate rečenice i reči. tokom čitanja. svesku. Sa učenicima treba prethodno razgovarati o ciljevima ovog čitanja. Brzina čitanja mora ići istovremeno sa brzinom shvatanja. početnik. Tiho čitanje sa ograničenim vremenom Najpre se odredi vreme za koje učenici treba da pročitaju odreĎeni tekst. otkrivaju odreĎene rečenice ili reči. ako učenik nije razumeo to što je pročitao. dižući olovku sa hartije kada napiše jedan element ili slovo. ~ suvišni pokreti u toku pisanja. ~ pritiskanje na podlogu. svaku operaciju kontroliše svesno. 2. onda se počinje sa vežbama za razvijanje brzine čitanja. ~ nepravilno držanje pribora za pisanje. Nakon čitanja utvrĎuje se vreme za koje je učenik pročitao tekst. kako sedi. Učenik. 26. a kroz razgovor se proverava da li je i kako učenik razumeo pročitano. komentariše ih sa učenicima i daje instrukcije kako da se te greške isprave i prevladaju. Neke od grešaka u početnom pisanju: ~ nepravilan položaj tela. ~ nejednaka visina slova. ~ nepravilan oblik slova. ~ nepravilno povezivanje slova. Od brzog čitanja nema koristi. Nastavnik je obavezan da prati razvijanje rukopisa učenika i da utiče na poboljšanje istog. Vreme se odreĎuje prema dužini i težini teksta. učenicima treba dati da. sve dok se pisanje ne automatizuje. Dopunjavanje teksta za izborno čitanje . Brzina čitanja često zavisi od samog učenika. 3.

radi i slovo i kultura izražavanja. ali se ostvaruju i programske aktivnosti vezane za usmeno i pismeno izražavanje.) grupa koja sporo napreduje. Brzina čitanja zavisi i od toga da li je to što se čita učeniku poznato ili nepoznato. Čitanje teksta sa video kasete. učenik će brže čitati poznate tekstove nego nepoznate. Na času se.OdreĎeni tekst se napiše na grafofoliji ili tabli. 2. odnosno. a kada se kartoni sklone.1. ali se dodaju i programski sadržaji drugih nastavnih područja. istovremeno. treba proveriti koliko je reči svaki učenik pročitao i da li je razumeo zadate. tek od drugog razreda. Kombinovani tip organizacije časa obrade slova Kombinovani tip organizacije časa polazi od saznanja da učenici dolaze u školu sa odreĎenim znanjima.) osrednji učenici i 3. 1 minut i meri se broj reči pročitanih za taj vremenski period. 27. Vežba brzog prepoznavanja reči OdreĎene reči se ispišu na kartonima manjih formata. dok se merenje brzine tihog čitanja može vršiti sa svim učenicima istovremeno. a brzina tihog. nekoliko sekundi posmatraju kartone. 4. jednu ispod druge. sa svakim učenikom posebno. obično. pročitane reči. Kombinacija tematsko-programskih sadržaja Na času je dominantna obrada glasa i slova. Merna jedinica brzine čitanja je. Merenje brzine glasnog čitanja vrši se individualno.. bogaćenje rečnika. Učenik čita i zapisuje samo reči koje su izostavljene. Rad na nivoima Izdvajaju se tri nivoa učenika. sve aktivnosti koje proističu iz nastavnog plana i programa. na kartonima se ispisuju rečenice). Obrada glasa i slova su dominantne aktivnosti. vežbe pisanja. zanimljiviji i dinamičniji. ali sa izostavljenim ključnim rečima (umesto tih reči se stave crte). 6. Vežba brzog prepoznavanja rečenica Ova vežba se izvodi na isti način kao i prethodna. pritom. Na taj način. samo što su. Kombinovani tip organizacije časa se može ostvariti na dva načina: 1. kao što su vežbe čitanja.. koja nisu uvek merljiva.. Naravno. bogaćenje rečnika. sa različitim ubrzanjem Tekst koji se čita na ekranu najpre teče usporeno. Svaka grupa dobija zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i brzini napredovanja. tematski i programski. u pitanju rečenice (dakle. Ovaj tip organiizacije časa znači uspostavljanje sasvim drugačijeg sistema rada. ostvaruju se.) natprosečni učenici. za jezik. Učenici. zatim. 2. Brzina glasnog čitanja može se meriti još u prvom razredu. a onda se polako ubrzava. . Na jednom času obrade odreĎenog slova. i ta znanja treba iskoristiti. na svakom kartonu treba ispisati nekoliko reči. čas postaje bogatiji.. različiti zadaci. u ovom slučaju. 5.

Diktat.  prepisivanje kraćeg odlomka. Prepisivanje zahteva odreĎeni misaoni napor. zbog toga. razvijanje pravilnih pokreta ruke i šake i način držanja sveske. preciznost.  prepisivanje kraćeg teksta. rečenice i tekstovi koji se diktiraju moraju biti jednostavni. 3) razvijanje sposobnosti za tačnost. Oblici prepisivanja:  prepisivanje reči. Oblici diktiranja:  diktat kao jednostavna vežba za unapreĎivanje pisanja. izgraĎuje odreĎene navike. Učenik prvo mora dobro da prouči tekst koji prepisuje. na izgraĎivanje rečenice. potrebna je dobra koncentracija i. jasni. Najbitnije je da učenik razume taj tekst. Važno je istaći da učenik mora biti motivisan za rad.  diktat sa predusretanjem grešaka.  prepisivanje rečenica. 2) razvijanje smisla za urednost i lepotu rukopisa. Osnovni zadaci prepisivanja su: 1) savladavanje tehnike pisanja. razumljivi i primereni uzrastu učenika.prilikom upotrebe diktata. Pismene vežbe u nastavi početnog čitanja i pisanja Pismene vežbe u ovom periodu.pravilan položaj tela. pravilno držanje olovke.  prepisivanje sa proširivanjem rečenice.  autodiktat. ne treba diktirati kada su učenici premoreni. kao i na primenjivanje gramatičkih i pravopisnih pravila. stiče veru u sebe.28. na izgraĎivanje pravilnosti i urednosti rukopisa. odnosno za diktiranje. . Pismene vežbe mogu biti: ~ prepisivanje. ~ diktat. ~ pisanje odgovora na postavljena pitanja.  prepisivanje štampanog teksta pisanim slovima. Prepisivanje. uglavnom su usmerene na savladavanje tehnike pisanja.kroz vežbe prepisivanja učenik se osamostaljuje. Osnovni ciljevi diktiranja su usmereni na savladavanje tehnike pisanja.  prepisivanje sa dopunjavanjem rečenice. bogaćenje rečnika.  prepisivanje uzornog rukopisa. Prepisivanjem se izgraĎuju i navike pisanja. ~ vežbe sastavljanja rečenica.

Vežbe sastavljanja rečenica. ANALITIČKO-SINTETIČKI METOD 31.osnovno pravilo je da učenik na postavljeno pitanje da odgovor u obliku pune rečenice.  sastavljanje rečenica na osnovu slike. ZAHTEVI PRAVILNOG PISANJA 32. Ovaj oblik pismenih vežbi se može različito organizovati:  nastavnik usmeno postavlja pitanje. UČENJE DRUGOG PISMA 33. PROCES PISANJA. a učenik: 1) prepisuje pitanje i odgovara na njega. ANALITIČKI METOD 30.  proširivanje rečenica. 29.imaju značajnu ulogu u procesu razvijanja jezičke kulture. Važno je da učenik shvati da mu je pola odgovora već dato u postavljenom pitanju. 2) piše samo odgovor na pitanje. izborni diktat.  sastavljanje rečenica na osnovu datog predmeta. a učenik piše odgovor.  sastavljanje rečenica na osnovu date teme.  pitanje se ispiše na tabli ili grafofoliji.  dopunjavanje rečenica. Vežbe mogu biti:  sastavljanje rečenica na slovarici. KOMPJUTERI U NASTAVI POČETNOG ČITANJA I PISANJA . Pisanje odgovora na postavljena pitanja.  sastavljanje rečenica na osnovu datih reči.

..8.0 7.3. 30970-.   !82030.3044.3544 ..080   834..3...03.308.:3.8.0   57058.3070 03..3284.-9300/.. 57.43.30270 .30 54970-3..9.34 /7 .349089....30903058.3..480/97..4247.  = .8.7./97.30 9...3085484-3489..  !7058.3. '.30903058..   -.8:: 03.3.2..    7.07::80-0 7.:209.9.307.   57058.7.0 -08....2489.3489:70/34897:458.: 037.570/:8709.3.3.3./45:3.574 7. /.70 03....30  = /9.8::8207033..03..3070 03.3.30270 03../97..2.:94/9. 70 03.  !82030.25.:70/34890549:7:458.. 34089.9  . -494.:2.425074/: :.3 ..0 -024:-9 = 57058.30903058.40/3489.3.9089   -.3489  !7058. 09089.   57058.3. 3489 570.302807.3.  /9.:0 89 0..0 -057058...83 7..89.30 57.0/4-7../.3428::82070303.433.307.4/70 0328.. 04/42.47.8:   8.  !82030.7:0 .0 -.9.   57058. .   /9.3../4-74/..9  = 58. 3/7 .3.0   57058.0 -0:3.7....  57058.58...9 5742:54970-0/9.:247./.57058.3.: 038048.30 74.307.90.89:: 03.3058...4583 57. ::3.: 03247./ 4/34834..   .354709.-9 249.0 -0:4.0 .570 ./. 57.9.   57058.57024703   834..89.57058.090894.3.98.0397.:-9 0/3489./.0 !7058.90.3.30:47347:458.8..574: 90894 57058:0 .30270 03..43. .  9.3.3070    57058.58./.5489. /97.0...    7.59.3. 3.57203.3057..30.308.304/4..... 03070 3. 3. :0 4/70 0303.5720703:7.......54 0934 9./97..3.9 57..058..30828.  -4.547 & 0357..

.5489.304/4. 9447..84..59.5489.89.47   59..59..30.: 035 04/4..   8..    5 08...3..94:5489. 4834.-7.30 .3070 03.9.473.3.03459.89..89..4-58203.0 0:9:70  '0 -024:-9  8.0 '.:/..7.3...3070 03..3:  . : 033.3457.034259.30  '0 -08.47.3.3.89.: 03   57058:059.: 038.3070 03.3.59.0 /.1414 ...7..70 03.34.9  !8. 2:054....30/..   574 7.9/.3070 03..3070 03.244/4.4834.:/.47:4-:5:3070 03..3.4834.4/4.3070 03.:/.94570/209.08:7.47...3::4::574.   8....4/4.3070 03..0 -8024 0 7.89.3.308085 03. 340/.40/.03.4834.:80   8..89..304/4. 2.     % %   %  $%% %   !# $!$ %'!#' !$  & #& !$   !&%#&$%'! %  %!$  .:3.. .89..9  3. -473/9..3:820345489.909020   /45:3.3.3...4834.970    8.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful