P. 1
Metodika nastave početnog čitanja i pisanja

Metodika nastave početnog čitanja i pisanja

|Views: 8,921|Likes:

More info:

Published by: Славица Миловановић on Oct 25, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/06/2015

pdf

text

original

Metodika nastave početnog čitanja i pisanja

4. Problemi nastave početnog čitanja i pisanja Problemi nastave početnog čitanja i pisanja su: 1. Kada početi sa učenjem čitanja i pisanja? Neki teoretičari se zalažu za odlaganje učenja čitanja i pisanja za zrelije godine, a kao argumente navode:  da deca uzrasta prvog razreda ne pokazuju dovoljno interesovanja za učenje čitanja i pisanja;  da treba poštovati princip ’najpre stvari pa reči’;  da je proces analize i sinteze za decu apstraktan;  da deca nisu psihofizički spremna za učenje čitanja i pisanja. MeĎutim, savremeni uslovi života, obrazovanja i vaspitanja, negiraju te argumente. S obzirom na veliku ulogu predškolskog vaspitanja, kao i na razvoj vizuelnih sredstava (radio, film, kompjuteri), nema razloga za odlaganje učenja čitanja i pisanja. Kod nas deca od 7. godine počinju sa učenjem čitanja i pisanja. 2. Redosled učenja slova Ovo je drugi problem kod učenja početnog čitanja i pisanja. Da bi se utvrdio redosled učenja slova, moraju se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:  fonetska struktura glasova,  grafička struktura slova,  učestalost glasova i slova u jeziku,  grafička sličnost slova,  čitljivost slova,  narečje,  izbor metoda i postupaka,  izbor pisma. 3. Kakvim slovima početi? Teoretičari imaju različita mišljenja o tome kojim slovima treba početi učenje čitanja i pisanja- malim ili velikim, pisanim ili štampanim... Potrebno je na početku učenicima objasniti pojam velikog i malog slova, štampanog i pisanog, a kasnije ih naučiti da se imena ljudi, nazivi mesta i ulica pišu velikim početnim slovom, kao i da se na početku rečenice piše veliko slovo. 4. Individualne razlike učenika Znanje koje učenici donose u školu izuzetno je važno za nastavu početnog čitanja i pisanja. Uvid u broj slova koje učenici poznaju, kao i to da li učenik zna da čita i piše, pomaže nastavniku prilikom izbora metoda i postupaka rada.

Poznavajući dobro individualne razlike učenika, nastavnik će kvalitetnije i lakše izvoditi nastavu. Učenicima koji znaju da čitaju pomagaće da usavrše taj proces, a učenicima koji zaostaju pomagaće da brže napreduju... 5. Nastavni plan i program U nastavnim planovima i programima nastava početnog čitanja i pisanja prolazi kroz tri faze:  priprema za čitanje i pisanje,  učenje čitanja i pisanja i  usavršavanje čitanja i pisanja. Uglavnom se ističe slobodan izbor metoda i postupaka. Ali, izbor metoda i postupaka odreĎuje bukvar. Programski zahtevi bi morali više da podstiču istraživačko-eksperimentalnu metodiku rada. 6. Govor učenika i govor nastavnika Govor nastavnika mora biti uzoran, jer utiče na govor učenika. Nastavnik uvek mora govoriti savremenim književnim jezikom, uz jasno i čisto izgovaranje, jer je poznato da učenik imitira nastavnika. 7. Pisanje i levorukost Levoruko dete je, u školi, u znatno težem položaju nego desnoruko dete. Uzrok tome su zahtevi desnoruke populacije. Levoruku decu ne treba prisilno preorijentisati na desnu ruku, treba ih pustiti da uče pisanje levom rukom, a posle navršenih osam godina mogu učiti da pišu i desnom rukom, pritom mu ne treba braniti da obavlja radnje levom rukom. Nastavnik levorukom učeniku treba da posveti posebnu pažnju prilikom učenja novih slova.

5. Fiziološke i psihološke osnove čitanja Čitanje je složena fiziološka aktivnost i sastoji se iz mnoštva operacija. Pri čitanju, oči se ne kreću kontinuirano, već se pomiču i zastaju. Čitamo samo za vreme mirovanja očiju, a ne za vreme njihovog pokretanja. Mirovanje očiju uslovljava prepoznavanje i shvatanje odreĎenog znaka. Oko pravi male ’skokove’ razdvojene fiksacijama. Pokreti očiju su brzi skokovi od jedne fiksacije do druge, ali čitalac to ne primećuje, jer on reč čita kao celinu. Ako je tekst težak, ako ga čitalac prvi put čita, broj fiksacija će biti veći, a to znači sporije čitanje. Učenik u početku fiksira svako slovo posebno, zatim prelazi na indirektno gledanje, kada fiksira samo neka slova, dok druga automatski sliva u jednu celinu. Vremenom se taj proces potpuno automatizuje. Prilikom čitanja dolazi do regresivnih pokreta očiju, odnosno vraćanja na već pročitane reči. Regresivni pokreti su negativna pojava i česti su kod učenika. Psihološke osnove čitanja

- možemo posmatrati: 1. sa stanovišta razvojne psihologije i pitanja kada dete može a uči čitanje, s obzirom na svoje sposobnosti i 2. prema smeru problematike vezane za odredjene mentalne aktivnosti, kao što su mišljenje i govor. Mišljenje o tome kada deca treba da počnu sa učenjem čitanja su podeljena. Neki smatraju da deca mogu uče već od tri godine. Masovno se sa učenjem može početi od 5. ili 6. godine. Mišljenje i govor Deca od 6-7 godina imaju razvijene osnovne operacije dečjeg mišljenja. Mišljenje je više iskustveno nego apstraktno, konkretno logičko mišljenje je sve razvijenije. Dete sa 7 godina ima sve razvijeniju sposobnost analize i sinteze, iako mu se sposobnost apstraktnog mišljenja povećava i opšti pojmovi imaju sve veću ulogu u njegovom mišljenju, ono svoju aktivnost uglavnom zasniva na konkretnim predstavama. Stoga je bitno da u nastavi bude razvijen visok nivo očiglednosti. Škola mnogo utiče na bogaćenje učeničkog rečnika. Nepravilno je nove reči učiti nezavisno od teksta ili govorne situacije, jer reči same za seba ništa ne znače. Nastavniku koji dobro poznaje probleme razvojne psihologije, posebno mišljenje, govor, kao i formiranje pojmova, biće mnogo lakše da savlada odreĎene poteškoće u bukvarskoj nastavi.

6. Lingvističke osnove početnog čitanja i pisanja Govor je proces proizvodnje glasova i glasovnih kompleksa. Govor je širi pojam od jezika i dar je prirode, dok je jezik, kao sistem znakova, društveni proizvod koji se zasniva na dogovoru grupe ljudi. Za govor su potrebni pravilna artikulaija glasova i misaono-emocionalna angažovanost govornika. Osnovne funkcije jezika su komunikaciona i poetska. Komunikaciona je vezana za svakodnevno sporazumevanje, a poetska funkcija jezika vezana je za umetničko književno stvaranje. Jezički znak je jedinstven spoj onog čime se nešto označava i onoga šta se time označava. Oznaka je ime predmeta, pojava ili bića, to je niz glasova, koji ima neko značenje. Smisao i oznaka čine jezički znak, a predmet je ’nejezička’ pojava na koju se jezički znak odnosi. Za formiranje pojmova bitno je razlikovati ove relacije, razlikovati predmet od pojma tog predmeta i od imena tog predmeta. DogaĎa se da učenik prvog razreda ne razlikuje oznaku od označenog, ime od pojma. Npr., ako pitamo dete koja je reč duža-’konj’ ili ’zečić’, dete će reći da je to reč konj, zbog onoga što taj pojam označava. Pojava razumevanja odreĎenih grafema, izraza i rečenica na osnovu konteksta, naziva se redundansa. Nastavnik može da organizuje vežbe prepoznavanja redundantnih glasova i slova, posebno posle obrade novog glasa. Redundansa se može ispoljiti dvostruko:

glas m u reči ’mati’ se izgovara kao bilabijalno. dok se u reči ’tamvaj’ izgovara kao usneno-zubno ’m’. pravilno se piše ’bratski’. Nasuprot fonemskim varijantama.. ali je shvatljiva (mi juče gledati dobar film). ne čekajući da mu nastavnik. učenika treba upoznati sa govornim organima i izvoditi razne vežbe artikulacije. Nastavnici uopšte ne obraćaju pažnju na fonemske varijante u nastavi početnog čitanja i pisanja. Okolnosti koje su uslovile pojavu globalnog metoda: . u nekim primerima se odstupa od fonetskog principa izgovaranja. Ono stiče svoja iskustva. Idući ulicom. Alfoni (fonetske varijante) To je razlika u izgovaranju istog glasa u zavisnosti od pozicije u kojoj se nadje u rečima. sistemom obrazovanja spolja ’utiskuje’ odreĎena znanja. artikulacija Metodika nastave početnog čitanja i pisanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje procesa formiranja glasova. ’gradski’. a u izgovoru se čuje ’bracki’. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni znak.. da dobro artikuliše glasove. Globalna metoda Polazište globalnog metoda čini saznanje da je dete.. a ne pasivno. uči samostalno. Npr.  na leksičkom nivou.) i na sintaksičkom nivou. Način života uticao je da se promeni i način saznanja. reklame. odnosno način učenja. Takve vežbe mogu biti veoma korisne za učenike...kada su pojedini glasovi u rečima redundantni (jzk. odnosno dvousno ’m’. Jedan glas se ne izgovara na isti način u različitim rečima. primorano da na odreĎen način uči i pre škole. Fonologija kao nauka o fonemama danas svakom nastavniku može pomoći da pouzdanije sagleda odnose izmeĎu glasa i slova. da sagleda kako se odreĎenom fonetskom sklopu menja značenje u zavisnosti od učešća fonema u njemu.kada rečenica nije gramatički dobro normirana. živeći u savremenim uslovima. Fonetska struktura glasa. dete se susreće sa mnoštvom objekata savremenog života: nazivi ulica. Dete samostalno upoznaje odreĎene životne okolnosti. Nastavnik na to mora obratiti pažnju. Okolina ga podstiče da se samostalno uključuje u proces opismenjavanja. 7. Vežbe artikulacije treba što češće primenjivati. npr. Još u periodu priprema za pisanje i čitanje. uči aktivno. ’gracki’. Fonemska struktura srpskog jezika Srpski jezik je po svojoj prirodi fonetski. prodavnica. odnosno slovo.

Globalizacija u početnom čitanju počinje posmatranjem predmeta. tj. Osnovna jedinica čitanja po ovom metodu jeste reč. već se u svesti učenika fiksiraju kao celine sa odreĎenim značenjem. kada se učenici globalizacijom uvode u proces čitanja i pisanja. fonomimički metod.  jezičke (priroda jezika. 4. Sintetičke metode u nastavi početnog čitanja i pisanja 1. po principu odreĎenih celina. 5. 2. učenici se upućuju da upamte sliku predmeta. 6. 3. socijalne (uticaj industrijske revolucije). Metod sricanja . Drugi razlog široke primene globalne metode u engleskom i njemu sličnim jezicima. saznavati i učiti. njen grafički izgled se prima kao slika. društvu i mišljenju uvek date kao celina.  pedagoške (pojava novih pedagoških ideja i reformi). a nekad i preko nje. Metodološke osnove ove metode. Globalni metod insistira da učenik usvaja čitanje kao što usvaja govor. tu reč u štampanom obliku. Metodom razgovora. kao prednost. Postupak globalnog učenja čitanja. 8. Otuda i zahtev da se uči globalno. nastale krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Ispod slike. metod sricanja. Globalni metod se kod nas ne koristi kao čist metod. koliko struktura jezika odgovara ovoj metodi). pa ih tako treba i doživljavati. već se pomoću naučenih štampanih reči sastavljaju rečenice. odnosno njegove slike. slogovni metod. je u njihovom etimološkom pravopisu. metod ščitavanja. 7. pojmovni (fonetički) metod. mogućnost individualizacije nastave početnog čitanja i pisanja. 8.  psihološke (novi elementi u razvojnoj i pedagoškoj psihologiji). metod prirodnih glasova. donekle je sličan metodi normalnih reči. zatim sliku izgovorene reči. 9. zasnivaju se na činjenici da su pojave u prirodi. već samo u nekim svojim elementima i u kombinaciji sa drugim metodama. Opravdano je njegovo korišćenje u pripremnom periodu. ali se ta reč ne rastavlja na manje govorne elemente. Čitanje se uči zapamćivanjem reči i rečenica koje se ne rastavljaju na elemente. metod glasanja. Pobornici ovog metoda ističu. učenje čitanja pomoću pisanja. napiše se ime tog predmeta. fonografički metod.

Metod ščitavanja (zglašavanja) Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru.az. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. čineći tako jednu glasovnu celinu. ali se glas. celovito shvatanje sloga.). tj. a čim ga otkrije.. Metod prirodnih glasova Polazište ovog metoda je glas kao jedinica čitanja. Metod glasanja Postupak metode glasanja podrazumeva da nastavnik pokrije drugo slovo i tako redom svako sledeće. tj. U drugoj fazi. da bi se postupno došlo do njegovog pojma. gde učenici prvo u sebi izgovore slova. slogova u reči.. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. buki.Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom (nekada su se slova drugačije imenovala. a treća faza je sinteza cele reči od već naučenih slova. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. vjedi. a učenici glasno izgovaraju (glasaju). dok nastavnik ne otkrije sledeće pokriveno slovo i tada spajaju prvi glas sa drugim u jedan slog. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom i obrnuto.. Slogovni metod Ovaj metod prolazi kroz tri faze: u prvoj. U celom ovom procesu. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. kod ščitavanja reči zima metodom glasanja. učenik shvata celi slog odjednom. spaja sa sledećim. To mogu biti onomatopejske slikešuštanje lišća (š-š-š-š). a svi ostali elementi ovog metoda su prevaziĎeni. učenici ga glasovno povežu (u slog-’zi’). pa se oponašaju u učionici. nastavnik bi pokrio u prvom slogu slovo ’i’ dok učenici izgovaraju glas ’z’. učenici usvajaju pojedine glasove i slova i spajaju ih u slogove. glasovi se uočavaju u prirodi i okolini. dok se oteže. Sintetičkim putem se usvaja glas koji se uočava u svom prirodnom kontekstu. Tokom otezanja glas se ne prekida.. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. najbitnija je druga faza. ljudski glasovi iznenaĎenja ’o-o-o-o što . Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. potom. pa onda dva suglasnika sa samoglasnikom. novo sricanje. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. pa tek onda naglas. zujanje pčela (z-z-z-z-z) itd. U današnjem ščitavanju se koristi jedino postupak dugog izgovaranja (’otezanja’ glasa)... Npr. To je staro sricanje. Isto je i sa dugim slogom. odnosno reč.

već uvek u okviru neke priče. Učenici uče kako se formira glas. izraz lica. Pojmovni metod Ima za cilj da olakša shvatanje veza izmeĎu glasa i slova. Ovaj metod se danas koristi samo kao etapa u analitičko-sintetičkoj metodi.boli’. Ako je.). Fonomimički metod Polazi od načina izgovaranja glasova u raznim životnim situacijama. dok su nedostaci vezani za njegovu ograničenost.. u okviru drugih metoda. Ti glasovi se ne oponašaju samostalno. fotografija i drugih modela. zabavan i unosi dinamiku. što su njegove prednosti. Ovaj metod je interesantan. i dok se te reči pišu. a zatim se sve to pisanjem spajalo u reči. preterivanje u traženju glasova. Danas se ovaj metod koristi samo delimično.. ’u-u-u-u što je lepo’ i tome slično. Fonografički metod Sastoji se u traženju veza izmeĎu oblika predmeta i oblika slova. . MeĎutim. Učenje čitanja pomoću pisanja Po ovoj metodi najpre se obraĎivao glas. U našoj literaturi je ustaljena podela na:  sintetičke. glas ’O’ izgovoren u uzbuĎenju. pa se za način izgovaranja vezuje mimika kao spoljašnji izraz izgovaranja. učenicima prvog razreda je preteško da uče anatomiju govornih organa. čuĎenja. 10. Polazi od saznanja do kojih je došla fonetika.... Pomoću slika. karakterističan za to uzbuĎenje.. Metode u nastavi početnog čitanja i pisanja Sve metode su po prirodi empirijske. recimo.. kakav položaj zauzimaju govorni organi. uči se čitanje. Tako se slova lakše shvataju (O-obruč. nastavnik objašnjava kako nastaje glas. ćirilično P-vrata. pa tek onda slovo. Izgovaranje glasa se vezuje za osećanje straha.rad se može pretvoriti u suvišnu igru.  analitičke. uzima se kao znak za glas ’O’ i učenici pamte te mimičke pokrete.

Ščitavanje II Analitičke metode 1. normalnih rečenica III Globalna metoda . pa se analizom doĎe do elemenata. Procesu analize i sinteze prethodi formiranje pojmova glas. izdvajanje odreĎenog glasa i slova. Učenici uočavaju da glas i slovo sami za sebe ne znače ništa i da značenje dobijaju tek u rečima. Podela metoda je izvršena na osnovu osnovnog postupka učenja. Sinteza je suprotna analizi. što se radi u pripremnom periodu. Metode i postupci u nastavi početnog čitanja i pisanja I Sintetičke metode 1. radi se o analitičkoj metodi. M. Nju koristimo kada učenici slažu slova na slovarici. brže i efikasnije nauči da čita i piše. rečenice i tekst). Najviši oblici sinteze su ščitavanje i čitanje. u pitanju je sintetička metoda. pa se sintezom doĎe do celine (reči. kada ta slova slažu u reči i reči u rečenice. analitičko-sintetičke i  globalna metoda. Analizom rečenice utvrĎuje se koliko ima reči u rečenici. Ukoliko se poĎe od elemenata jezika (glasova i slova). redosled reči. ukoliko se poĎe od celine. Metoda sricanja 2. MeĎutim. reči na slova). Metoda teksta 2. reč. Analiza u početnom čitanju podrazumeva razlaganje ili rastavljanje odreĎenih celina na delove koje ih čine (rečenica na reči. Cilj savremenih metoda jeste da učenik što jednostavnije. rečenica.da li učenje počinjemo od elemenata jezika (glasova i slova) ka celini (reči i rečenice) ili od celine ka elementima. koliko glasova ima u odreĎenoj reči. slovo.

Glasovna analitičko-sintetička metoda Postupci obrade slova: a) monografski. 10. Metoda glasanja 4. prirodnih glasova 6. normalnih reči 4. Fonomimička 9. Slogovna metoda 5. M. Pojmovna 8. M. Učenje čitanja pomoću pisanja 3. normalnih slogova IV Analitičko-sintetičke metode 1. M. b) grupna obrada slova i c) kompleksni postupak.3. Fonografička 7. Faktori koji utiču na izbor metoda i postupaka .

6. Naprednija deca zahtevaju efikasnije postupke rada. Koliko smo skloni da se odupremo inovacijama. Frekventnost slova utiče na redosled obrade slova. Frekvencija pojedinih glasova utiče na izbor metode i postupaka obrade slova.1. jer se njihova grafička slika brzo pamti i shvata kao celina. čvrsto držimo pedagoške tradicije. Struktura jezika Na izbor metoda utiče dužina reči. Zatim se postavlja pitanje emocionalne i socijalne zrelosti. zbog koga najviše trpe učenici. da li je dete toliko razvijeno za ispunjavanje zahteva učenja čitanja i pisanja. Pravopis Izbor metoda zavisi i od toga da li je pravopis odreĎenog jezika fonetski ili etimološki. 4. brz tempo života i veoma brze promene u kulturnom životu odreĎene društvene sredine. tj. 2. Pedagoška tradicija Skloni smo tome da se. Društvena sredina Novi životni uslovi. 3. kao i za globalnu. može stvoriti teškoće u nastavi. zbog poštovanja pedagoškog nasleĎa. TakoĎe se govori o funkcionalnoj zrelosti. Uticaj drugih zemalja Nekritičko prihvatanje metodičko-didaktičkih uticaja iz drugih zemalja može biti riskantno. 7. 8. Otpor prema inovacijama u nastavi neizbežno vodi u pedagoški konzervatizam. čitanja i razumevanja pročitanog. proces ščitavanja. tj. Naš pravopis je fonetski. Uzrast učenika Prvo se postavlja pitanje telesne zrelosti. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni slovni znak. Intelektualne sposobnosti učenika Deca različitih intelektualnih sposobnosti različitim tempom usvajaju glasove i slova. Spremnost nastavnika . da li je učenik sposoban da uočava celine. da prati analitičke i sintetičke vežbe. znatno utiču na izbor metoda i postupaka. Jezici sa kraćim rečima pogodniji su za analitičke metode. 5. ma koliko svesni bili njene sumnjive vrednosti. toliko smo spremni da prihvatamo tuĎe pedagoške tekovine koje ne odgovaraju našem jeziku.

5. njegovo opšte obrazovanje. . 11. 3. za nastavu početnog čitanja i pisanja. frekvencija slova i glasova u jeziku. monografski postupak bi bio neefikasan i dosadan. ili veći deo slova. Bukvar ili početnica Pitanje izbora metoda i postupaka se. čitljivost slova. Dobar nastavnik će se truditi da primenjuje različite metode i postupke. 6. kao i pedagoška invencija. efikasnije i ekonomičnije. grafička sličnost slova. Prethodna znanja učenika Obzirom da učenici puno toga nauče u predškolskom obrazovanju. izbor metoda i posupaka i 8. 10. Faktor racionalizacije i efikasnosti Vreme kojem pripadamo zahteva da učimo racionalnije. uporednog ili kombinovanog učenja čitanja i pisanja. Kompleksni postupak obrade slova se smatra najefikasnijim. 7. 4. Redosled učenja slova Kriterijumi koji se moraju poštovati za dobar redosled učenja slova su: 1. obično rešava izborom bukvara ili početnice. izbor pisma. važni su faktori za izbor metoda i postupaka. U nastavnom planu nije konkretnije razraĎen izbor metoda i postupaka. grafička struktura slova. Nastavni plan i program Nastavni planovi i programi su pitanje izbora metode i postupaka prepustili nastavniku. nastavnik ta znanja mora stvaralački upotrebiti. fonetska struktura glasova. dok se monografski smatra neefikasnim. Pitanje je. meĎutim. 11.Stručna sprema nastavnika. 2. 9. da li je u tom izboru presudna volja nastavnika ili naučno verifikovani faktori. Izbor postupaka je uslovljen izborom odvojenog. narečje. Ako većina učenika poznaje sva. 12.

6. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za ovaj način učenja čitanja i pisanja.  znanje učenika stečeno pre polaska u školu. 5. 2. Fonetska struktura znači da ćemo prvo učiti glasove koji se lakše izgovaraju. 4. kombinovano učenje čitanja i pisanja. da bi učenici mogli da grade reči.  stav nastavnika. Prvo ćemo učiti vokale. Izbor pisma. Narečje.1. odnosno slova veće frekvencije. Vokale treba kombinovati sa suglasnicima. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih stoga treba odvojeno obraĎivati. Raspored učenja početnog čitanja i pisanja Čitanje i pisanje. To pomaže učeniku da ih brže prepozna i čita. 3. tj. ali izvesne razlike moraju postojati. 8.  programski stavovi. To diktira njihova grafička struktura. jer ih učenici mogu pomešati.redosled učenja slova na ekavskom i ijekavskom jezičkom području ne moraju se suštinski razlikovati. 2. Čitljivost slova.  vrsta bukvara ili početnice. 7. U grupnom postupku grupe slova moraju biti usklaĎene sa organizacionim specifičnostima tog postupka. Koji od ova tri načina će biti primenjen. 12. Izbor metoda i postupaka. uporedno učenje čitanja i pisanja i 3. jer su najjednostavniji. ali slova koja će se prvo učiti ne treba da budu samo vokali. diktiraju sledeći faktori:  uslovi života.veće učestalosti upotrebe. odnosno da se ne obraĎuju jedno za drugim.sasvim je opravdano da se slova latinice obraĎuju po jednom redosledu. u nastavi početnog čitanja i pisanja.u radu po monografskom postupku postoji bezbroj modela za redosled slova. . a slova ćirilice po drugom.  predškolsko obrazovanje i vaspitanje.postoje slova koja svojim oblikom deluju jednostavno i brzo se vizuelno shvataju. može se učiti na tri načina: 1. 1. odvojeno učenje čitanja i pisanja. Frekvencija glasova i slova u jeziku podrazumeva da se u početku uzimaju glasovi. Grafička sličnost slova podrazumeva da se izbegavaju slova slična po obliku. Grafička struktura slova podrazumeva da se prvo obraĎuju slova koja su lakša za pisanje.

i grafički i u načinu povezivanja u reči. Zagovornici odvojenog čitanja i pisanja navode sledeće razloge za takav raspored učenja:  štampana slova su grafički jednostavnija od pisanih. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana. pa onda da pišu. 13. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana.  pisana slova su dosta složenija. usavršava čitanje. nemaju razvijene sitne mišiće.Prema jednom modelu rada. Vežbanje čitanja pomaže pisanju i obratno. Uporedno učenje čitanja i pisanja Učenici istovremeno uče čitanje i pisanje. 3. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih zbog toga treba obraĎivati odvojeno. kao i velika i mala slova. njihovom uporednom učenju prethode obilne pripreme. Učenici ne moraju da nauče da čitaju sva slova da bi prešli na pisanje. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. učenik se priprema za pisanje. kao i velika i mala slova. 2. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. pa prvo treba naučiti učenike da čitaju. potrebne za pisanje. Postoje razni modeli primene kombinovanog učenja čitanja i pisanja i ima bezbroj kombinacija. Zatim uče čitanje. Zatim se uči čitanje. . najpre se izvode predvežbe za čitanje. Pošto su čitanje i pisanje složene veštine. najpre se izvode predvežbe za čitanje. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za odvojeno učenje čitanja i pisanja. pa ih zato treba obraĎivati posle čitanja. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. Učeći se da čita reči. u početku. Prema jednom modelu rada. uče da ih pišu. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. kako bi se što pre zadovoljila njihova zainteresovanost za čitanje i za pisanje. Kombinovano učenje čitanja i pisanja Neki metodičari smatraju da slabosti odvojenog i uporednog učenja čitanja i pisanja mogu da se prevaziĎu kombinacijom ta dva načina. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. a učeći pisanje. Nakon što učenici nauče da čitaju odreĎen broj slova.  učenici.

 nepravilno slivanje reči u rečenici. na ovom uzrastu.  nepravilna intonacija.  ponavljanje pročitanog. kao i to kako te greške treba korigovati.. predbukvarski period može biti kratak.  naglašeno i odsečno čitanje reči. .  mehaničko čitanje. 14..  loša dikcija.  teško sliva i povezuje slova u celinu. Nastavnik mora da prati učenika.  zapažanje tačke tek kada se do nje doĎe.  otezanje prvog slova u reči.  usporeno čitanje. da otkriva tipične greške.  unošenje dijalekatskih i lokalnih karakteristika u čitanje. odvojeno učenje čitanja i pisanja pogodnije je za slabije učenike. Greške u čitanju. grafičku strukturu slova.  iznenadno podizanje i spuštanje glasa.  prebrzo čitanje.  sricanje. je teško korigovati. učenicima se ukazuje na odreĎene greške.  izostavljanje pojedinih slova. Na vežbama čitanja. odreĎenom brzinom. da vodi evidenciju napredovanja učenika.  zamenjivanje slova slične grafičke strukture.  učenik ne prepoznaje.  nerazumevanje pročitanog.  nepravilno disanje.  izostavljanje glasova na kraju reči.  ako se čitanje i pisanje odvojeno uče. Greške u početnom čitanju Iskusniji nastavnici bi trebalo da znaju koje greške učenici najčešće prave u učenju čitanja. njegov razvoj u čitanju. Greške u početnom čitanju su:  nepravilna artikulacija odreĎenih glasova.  ’seckanje’ u toku čitanja.  monotono čitanje.  neuravnotežena dinamika izgovaranja pojedinih glasova u reči. Korigovanje grešaka je individualan rad. koje nastavnik komentariše i daje uputstva kako da ih prevaziĎu.  slogovno čitanje.

Ne treba učenike terati da jedan tekst čitaju nekoliko puta.  snalaženje učenika u školskoj sredini. neprirodno čitanje.  akustičke vežbe.upoznavanje učenika.  izgraĎivanje kolektivnog života. Zadaci pripremnog perioda:  opšti: .  izgraĎivanje kulture slušanja govornika.  pričanje i prepričavanje. Treba jednako da čitaju i prozne i poetske tekstove.  regresivno čitanje (u toku glasnog čitanja.  vežbe disanja.  posebni:  vizuelne vežbe (vežbe u posmatranju).  subvokalizacija (poluglasno izgovaranje reči u toku tihog čitanja ili čitanja u sebi). Mora se primenjivati što više vežbanja koja treba da budu raznovrsna. 15. učenik se nekontrolisano vraća na pročitane reči ili na samo jednu reč i tako zastaje. Pripreme za početno čitanje i pisanje Trajanje priprema za čitanje i pisanje (trajanje predbukvarskog perioda) zavisi od predznanja učenika. zapinje i isprekidano čita već pročitano). . Od pripremnog perioda zavisi kvalitet učenja čitanja i pisanja.  stvaranje odeljenske zajednice. jer ga nauče napamet.  usvajanje i razumevanje pojma glasa.  opisivanje.  vežbe artikulacije.  upoznavanje učenika sa načinom korišćenja pribora i bukvara ili početnice.  upoznavanje učenika sa potrebnim oblicima ponašanja u školi. On treba da traje samo onoliko koliko je potrebno da se učenici pripreme za učenje čitanja i pisanja.

. drugova.izvode se na usmenom nivou i od velikog su značaja za početno čitanje i pisanje. Razumevanje pojmova rečenica. odnosno reči. jer su oni potrebni za obradu slova. Pažnja se posebno posvećuje izgovoru glasova ’r’. poštujući principe od bližeg ka daljem.  usvajanje i razumevanje pojma rečenice. Opisivanje. Vežbe artikulacije. pokreti. ’dž’.pravilno disanje je bitan uslov za učenje čitanja i pisanja. samim tim nepravilno i čita. Suprotno analizi. Treba obratiti pažnju na zvuke onomatopejskog tipa.vezane su za razvijanje sluha.značajna su jer učenike pripremamo za ščitavanje.nastavnik usmerava učenike da posmatraju svoju okolinu. pa se. Učenici treba da shvate ove pojmove. Sintetička vežbanja. reč i glas. mimika. ali mogu prepričavati i bajke. stvaranje porodica reči. mora se voditi računa o:  dužini rečenice. Mogu se posebno organizovati morfološka vežbanja..cilj je bogaćenje rečnika učenika i razvijanje osećaja za rečenicu.  vežbe u otklanjanju dijalekatskih. Kada dete nepravilno diše. fonetska vežbanja vezana za izgovaranje pojedinih glasova.  analitička vežbanja. ’č’. Opis može biti tematski vezan za neku sliku ili motiv u prirodi. nepravilno izgovara glasove. ’Ď’. da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. da je analiziraju i uoče da se ona sastoji od reči. položaj nečeg. Učenici slušaju govor nastavnika. Leksičko-sintaksička vežbanja. Kod razvijanja osećaja za rečenicu. Analitička vežbanja. Vizuelno se opažaju oblici. usvajanje i razumevanje pojma reči. nastavnik je saznao koji učenici nemaju dobru artikulaciju i sa njima izvodi posebne vežbe. a reči od glasova. u ovim vežbanjima.  leksičko-sintaksička vežbanja.  sintetička vežbanja. da samostalno sastave rečenicu. Prvo učenici opisuju odgovarajući na pitanja nastavnika. lokalnih i žargonskih karakteristika govora.ove vežbe počinju slobodnim razgovorom o dogaĎajima iz učenikovog života. reči i glasove u govoru i tekstu.  motoričke vežbe. a zatim i u široj okolini. Zato se izvode različite vežbe kojima se podstiče pravilno disanje. boje. Akustičke vežbe. Pričanje i prepričavanje. reči rastavljaju na glasove. učenici od glasova sastavljaju reči. odnosno čitanje. ’ć’. od konkretnog ka opštem.  globalno čitanje. razne vrste artikulisanih i neartikulisanih zvukova.. crtane filmove.prilikom prethodnih ispitivanja.formiranje ovih pojmova obavezno je u pripremnom periodu.. Najpre se uočavaju glasovi u različitim pozicijama u reči. da uočavaju rečenice. Posmatra se najpre u učionici.. a potom se osamostaljuju.ovaj proces mora biti postupan. zatim. Vežbe disanja. Vizuelne vežbe.  rasporedu reči u rečenici.

Grupe pisanih slova treba da budu iste kao i grupe štampanih. za oslobaĎanje ruke. pojačalo je interesovanje za čitanje knjiga i pismeno komuniciranje. slobodno crtanje. Grupna obrada slova Grupna obrada slova podrazumeva da se na jednom času obradi više slova. Zbog toga se više zamara.  znatno se skraćuje vreme učenja čitanja i pisanja. jer je učenik opterećen dodatnim aktivnostima i za kraći vremenski period treba da izvrši veći rad.. Sinhronizovano znači da se sva slova u grupi obrade odjednom.vežbanja pokreta ruke.  učenici su više angažovani.  potreba za efikasnijim i ekonomičnijim učenjem.  masovno širenje kulture i pismenosti. izboru reči.  vrstama reči. prstiju i njihova koordinacija u modelovanju. crtanju i pisanju. Merila za formiranje grupe slova su neujednačena.  tematskoj oblasti rečenice.  ubrzan tempo rada. 16. Motoričke vežbe. Etape časa su iste kao i kod monografskog postupka. Treba dati prednost vežbama kojima se utiče na razvoj sitnih mišića. crtanje figura iz narodne ornamentike. jer su oni nosioci osnovnog napora u procesu pisanja. odnosno grupa slova.  predškolsko obrazovanje stvara dobru osnovu za brže učenje.  grupa slova se može obraditi sinhronizovano i kontinuirano. Postoje neka opšta merila: ići od jednostavnijih ka složenijim slovima. . pažnja mu opada. od lakših ka težim. odnosno jedno posle drugog.  misaonoj složenosti rečenice. a da se njihovo utvrĎivanje u celini izvrši na istom času. šake i prstiju. Prilikom grupne obrade slova nastavnik bi trebalo da ima na umu sledeće:  da je grupna obrada slova mnogo teža od monografske.. Postoji mnogo razloga za ovaj način obrade slova:  bogatija znanja koja učenici donose u školu.  intonaciji. Iz tog razloga je bitno praviti manje pauze. Kontinuirana obrada podrazumeva obradu grupe slova na istom času. šake.  poreklu saznanja rečenice. ali jedno po jedno. Postoje razni tipovi ovih vežbanja: za razvijanje ruke. crtanje jednostavnih likova.

Vežbanje izgovora novog glasa . psihološka i jezička priprema učenika za obradu slova. a svaka etapa ima odreĎenu funkciju. Kroz razgovor. pogotovo ako je grupa teža. To je intelektualna. na istom času se uče četiri znaka. Do pojma glasa dolazi se postupno.veliko i malo štampano slovo i veliko i malo pisano slovo. do izražaja dolaze reči koje sadrže glas planiran za obradu. 3.metodom prirodnih glasova (onomatopejske slike) i analizom reči na glasove (kod glasova koji se ne mogu obraĎivati metodom prirodnih glasova). uvek moramo organizovati razna vežbanja za utvrĎivanje slova. Uočavanje glasa u raznim rečima Pronalaze se reči u kojima se novi glas nalazi u sve tri pozicije: na početku. U monografskom postupku se uvek veliko i malo štampano slovo obraĎuju istovremeno. učenici se postupno uvode u sadržaj časa. koji se glas uči na odreĎenom času. Prvo nastavnik izgovara reči. 2. a učenici utvrĎuju poziciju glasa. i to na dva načina. Metodička struktura časa obrade slova po monografskom postupku Monografski postupak podrazumeva obradu po jednog slova na svakom času (svako slovo predstavlja jednu nastavnu jedinicu). 4. to se može odraziti na kvalitet čitanja. na sredini i na kraju reči. Isticanje nastavne jedinice Učenik mora biti obavešten o tome šta se radi. Čas obrade slova je organizovan po odreĎenim. Treba voditi računa o razumevanju pročitanog. 17.  pošto ovakva obrada slova znači ubrzano učenje. II Obrada glasa 1. uz potpunu zastupljenost svih metodičkih aktivnosti koje doprinose njegovom kvalitetnijem usvajanju. postupno vezanim etapama.. a onda učenici smišljaju reči u kojima se taj glas nalazi (na početku. Zbog toga je neophodno svakodnevno organizovati sistematska vežbanja čitanja. razgovor o slici. IzvoĎenje glasa mora teći postupno. odvojeno ili uporedo. Ukoliko se čitanje i pisanje uče uporedo. Slovo se obraĎuje detaljno. ako radimo grupu slova. Izdvajanje glasa Izdvajanju glasa prethodi priča. tj.. Ovim postupkom se mogu obraĎivati štampana i pisana slova. u sredini i na kraju reči). Etape: I Pristup glasu Metodom razgovora se stvara odreĎeno raspoloženje.

3.drvca. ~ horsko ščitavanje. naučenim slovima. slovo. IV Čitanje Zadatak ove etape je da se vežbanjem razvija veština čitanja odreĎenih rečenica i tekstova. Da bi pravilno izgovarali glas. slovo pokaže na slovarici. Svaki učenik za sebe slaže reči na slovarici.. jezika. Zatim učenici pišu slovo u sveskama. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje. potrebno je da nastavnik pokaže kako se glas izgovara. zuba. Samostalan rad na oblikovanju slova Učenici oblikuju slovo od raznih materijala. 4. u sredini i na kraju reči. kako je već napomenuto. u reč. preporučljivo je da učenici samostalno povežu glas koji se obraĎuje sa glasovima u prirodi. Te reči se zatim ščitavaju. ukazujući na položaj usana.. Slaganje reči na slovarici Uzimaju se lakše i učenicima poznatije reči. UporeĎivanje sa drugim slovima Novo slovo se obično uporeĎuje sa sličnim. Povezivanje sa glasovima u prirodi Kad god je to moguće. tj. Uočavanje slova u raznim rečima Uočava se novo slovo u raznim rečima. Da kažu gde su taj glas čuli u prirodi ili životnoj situaciji.Vežbe artikulacije su veoma značajne. usmeravajući pažnju učenika na to kako da vuku linije pri ispisivanju tog slova. Fonografička vežba Podrazumeva traženje veze izmeĎu oblika slova i oblika predmeta. . 5. dok nastavnik kontroliše njihov rad i ispravlja eventualne greške. Pokazivanje i učenje novog slova Uvek se najpre skrene pažnja učenicima na to da svaki glas ima svoj odgovarajući znak. Pisanje slova Prvo nastavnik piše slovo na tabli. 1. 2.. 2. odnosno u nekoj životnoj situaciji. treba preći na slaganje kraćih rečenica. Zatim. pa se. zatim. plastelin. Kada učenici savladaju slaganje reči.. 5. učenici izgovaraju glas. i to. 6. Ščitavanje reči Pravilno ščitavanje je slivanje glasova. III Obrada slova 1. bez predaha. a onda se komentariše njegova grafička struktura (prvo velikog pa malog slova). ~ analiza. na početku.

da izrežu slova iz novina.. ~ čitanje sa takmičarskim usmerenjem (nastavnik iz svakog reda odredi po jednog takmičara.). šta je bilo dobro. Tekst se može i prepričati.  rad na ’deformisanim’ rečenicama. a šta ne. ~ izražajno čitanje nastavnika.  dopunjavanje započete rečenice..  sastavljanje rečenica od zadatih reči.~ grupno ščitavanje. tako što nastavnik postavlja pitanja koja moraju biti jasna i sadržajna.. ~ čitanje uz kasetu.  pisanje reči/rečenica na osnovu slika. rebusi i ukrštene reči. .  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana).). Vežbanje čitanja teksta Čitanje se može vežbati na sledeće načine: ~ glasno čitanje. V Samostalni i stvaralački rad učenika Primenjuju se različite aktivnosti:  sastavljanje reči od zadatih slova.  ispunjalke. dok učenici prate. nakon čitanja se vodi razgovor o tome ko je kako čitao. ~ reprodukovanje sadržaja. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova. U početku mogu prstom povlačiti rečenicu koja se čita. a nakon toga se vrši analiza pročitanog.. ~ naizmenično čitanje (jedan učenik pročita pasus. Zatim učenici pojedinačno čitaju. Čitanje i interpretacija teksta iz bukvara Najpre nastavnik pročita tekst. ~ tiho čitanje (najpre u sebi. a drugi učenik nastavlja i tako redom). 4. čitanje rečenica koje su ispisane u vertikalnim nizovima.  nastavni listići. ~ pojedinačno ščitavanje. ~ horsko čitanje (organizuje se u početku). ~ fleksibilno čitanje (čitanje reči koje su ispisane u stupcima. VI Domaći zadatak Učenicima se može zadati da napišu 1-2 reda novog slova.. 3.  pisanje reči.  tehnički radovi i crtanje.. pa onda glasno).

4. samostalan rad učenika na oblikovanju slova. dopunjavanje započete rečenice. uporeĎivanje sa drugim slovima. čitanje i interpretacija teksta iz bukvara. 2. 3. ščitavanje novog slova: a) ščitavanje i čitanje dodavanjem i oduzimanjem slova. isticanje nastavne jedinice. 3. pisanje slova. II Obrada glasa 1. 5. pisanje reči. intelektualna i jezička priprema). 2. 5. pokazivanje i učenje novog slova. izdvajanje glasa. povezivanje sa glasovima u prirodi. IV Čitanje 1. 5. vežbanje čitanja teksta: ~ glasno ~ tiho ~ naizmenično ~ sa takmičarskim usmerenjem ~ horsko ~ fleksibilno ~ čitanje uz kasetu ~ interpretativno čitanje. c) ščitavanje i čitanje palindroma ili anagrama. III Obrada slova 1. uočavanje slova u raznim rečima. Metodička struktura časa obrade štampanog slova I Pristup glasu (psihološka. sastavljanje rečenica od zadatih reči. pisanje reči/rečenica na osnovu slika. fonografička vežba. 6. uočavanje glasa u raznim rečima. 4. 4.18. vežbanje izgovaranja glasa. . 3. sastavljanje reči od zadatih slova. 4. V Samostalni i stvaralački rad učenika 1. 3. slaganje reči na slovarici. 2. 2. b) ščitavanje i čitanje zamenjivanjem slova.

 osposobiti učenike da prepoznaju pisano slovo. jedan učenik piše slovo na tabli. nastavni listići. Obrada pisanog slova Pisana slova su. uporeĎivanje sa sličnim pisanim slovima VI Analiza grafičke strukture slova VII Pisanje slova: 1.). tehnički radovi i crtanje. nastavnikovo pisanje. 8. pomoću prsta. rebusi i ukrštene reči. na koordinaciju oka.  naučiti učenike da pravilno povezuju pisana slova u rečima. 3.6. Neophodno je u toku obrade napraviti paralelu sa istim štampanim slovom. kako se spaja i kako se završava). kako slovo počinje. 7.. Redosled učenja pisanih slova zavisi od redosleda učenja štampanih. a ostali učenici ga prate i iskazuju svoja zapažanja. ruke i mentalnih aktivnosti. VI Domaći zadatak 19.. pisanje slova u svesci (jedan red). 5. uočavanje slova koje se obraĎuje III Najava nastavne jedinice IV Pokazivanje novog pisanog slova na slovarici V UporeĎivanje novog slova sa istim. Obraditi pisano slovo znači sledeće:  upoznati učenike sa oblikom slova. pravilno držanje tela. 4. štampanim slovom. da bi učenici uočavali sličnosti i razlike. po svojoj grafičkoj strukturi. kao grafičkim celinama. Struktura časa: I Pripremni razgovor. u vazduhu i po školskoj klupi. . na savladavanje grafičke strukture slova. U pripremnom periodu treba obratiti posebnu pažnju na razvoj motoričkih sposobnosti za pisanje (razvoj sitnih mišića. ispunjalke. kako se vuku linije. mnogo teža od štampanih i zato se uvek obraĎuju posle njih. pisanje slova. a zatim pisanog slova.čitanje teksta. 2. pokazivanje načina pisanja pisanog slova (bitan je nastavnikov komentar u toku pisanjanastavnik treba da objasni kako se u sistemu linija. rad na ’deformisanim’ rečenicama. 9. najpre štampanog. zasićenog slovom koje se obraĎuje II Izdvajanje reči u kojima se nalazi slovo koje se obraĎuje.

’š-š-š-šš-š’-lišće. rastavlja se na reči i. Pažnju učenika je potrebno usmeriti i na usmeni i na pismeni oblik formiranja rečenice. To je najpouzdaniji put formiranja pojma reči. reči i glasa u nastavi početnog čitanja i pisanja Formiranje ovih pojmova je obavezno u pripremnom periodu. bez obzira da li su vezane ili nevezane za gradivo (slovo) koje se obraĎuje na času. pa se.na početku. Najpre se da pojam rečenice. Treba poći od lakših rečenica. njen početak i kraj. da osete način izgovaranja. odnosno prvu rečenicu. Potom jedan učenik čita prvi red. uvrĎuje se da se rečenica sastoji iz reči koje nešto znače.  da razviju umešnost u samostalnom sastavljanju rečenica. Ciljevi formiranja pojma rečenice:  da učenici uočavaju rečenicu u govoru i tekstu. na slovarici slažu ili štampanim slovima pišu rečenice.6.. preko pojma slike tog predmeta. Pojam reči se formira nakon formiranja pojma rečenice. u sredini i na kraju reči.polazi se od pojma reči. Kod induktivnog. ona analizira. čitaju globalno. Tako se postupa do kraja teksta. . Pri formiranju pojma reči..  da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. Pojam rečenice. taj glas se prepoznaje u raznim rečima. polazi se od predmeta. Do pojma rečenice može se doći globalnim i sintetičkim putem. a zatim se ta reč rastavlja na glasove. Globalnim putem se sve rečenice. Važno je da učenici osete granice rečenice. treba poći od konkretnog predmeta.  da nauče kako se izgovaraju. obraĎuje se naziv tog predmeta. čitanje teksta pisanog pisanim slovima IX Samostalni i stvaralački rad učenika (prepisivanje i diktat) X Domaći zadatak 20. na kraju. doći do pojma reči.. Kako je rečenica za decu apstraktna kategorija. zatim. pa. a zatim se utvrdi da je to rečenica i da se kraju rečenice nalazi tačka. Sintetički način.). Pošto učenici nauče neke reči. treba imati na umu da usmeni oblik prethodi pismenom.. razgovara se o njemu. Pojam glasa se može formirati analitičkim i induktivnim putem. VIII Čitanje pisanog slova. proces njenog usvajanja je dosta složen i težak. tematski vezanih za životnu okolinu učenika. Kod analitičkog. pisanje reči i rečenica. polazi se od oponašanja zvukova u prirodi (’z-z-z-z-z’-pčele. Pritom.

Uporedna analiza monografskog i kompleksnog postupka Ispitivanje o efikasnosti monografskog i kompleksnog postupka. u odnosu na monografski postupak.  kvalitet čitanja je bolji kod kompleksnog postupka. već u neprestanom kontaktu sa svim slovima i deca ih individualno usvajaju. u zavisnosti od njihovog znanja i sposobnosti za napredovanje. upola skraćuje vreme usvajanja slova i čitanja. pokazalo je sledeće:  kompleksni postupak u potpunosti koristi prethodna znanja. a sa učenicima koji sporije napreduju radi postupno i strpljivo. bez obzira na nivo znanja. odnosno nastavlja na nivo znanja stečen u predškolskom periodu. Slova se ne usvajaju pojedinačno. je veće. tako da se znanje koje se stiče u školskom periodu nadograĎuje. Slova se. S druge strane. učenicima koji brzo napreduju. učiteljica iz Beograda. interesovanje učenika za čitanje dečje štampe i za vannastavni program. Nastavnik ne održava klasičnu nastavu. u proseku. .  kod kompleksnog postupka. sinhronizovano u kontekstu celokupnog života u učionici. koje je sproveo Muhamed Muradbegović. Tvorac ovog postupka je Jelena Mioč.  rad po kompleksnom postupku podstiče učitelja na aktivniji odnos prema organizaciji i izvoĎenju nastave. u skladu sa njegovim tempom rada. svako sopstvenim tempom i redom. 22. Nastavnik.  zahvaljujući pravilnom korišćenju oblika rada i nastavnih sredstava. u kojima učestvuju svi učenici. monografski postupak zanemaruje prethodna znanja.  usvajanje čitanja po kompleksnom postupku je znatno ekonomičnije i. već se svakom učeniku prilazi sa posebnim ciljevima i zadacima. već celovito. prema ovom postupku. ne obraĎuju ni pojedinačno ni grupno. Tokom prvog polugodišta.21. kompleksni postupak pruža široke mogućnosti za razvijanje individualnih sposobnosti i napredovanje učenika. daje dodatne zadatke. tako da svi učenici čitanje i pisanje uče ispočetka. Kompleksni postupak učenja početnog čitanja i pisanja Vrednost kompleksnog postupka se prvenstveno ogleda u njegovoj efikasnosti. učenici se ne ocenjuju. Ne postoje jedinstveni zahtevi za sve učenike. već organizuje zajedničke aktivnosti. Postoji posebna tabela u kojoj se registruje i prati napredovanje učenika.

pripremni period. a navika čitanja je tesno povezana sa navikom pisanja. sposobnost shvatanja sadržaja. ne posvećuje se dovoljno pažnje obradi glasa. 2. odreĎenu brzinu čitanja. Ščitavanje prelazi u čitanje. 3. teško mu je da savlada pisanje. u bukvarskoj nastavi. radi se na izgraĎivanju tehnike čitanja. Učenici slova usvajaju individualno i po svom izboru. učenici se osposobljavaju za samostalno čitanje sa razumevanjem. Bitno je da učenik shvati šta je pročitao. usavršavanje logičkog čitanja. Usavršavanje čitanja podrazumeva pravilno. ume da razlikuje bitno od manje bitnog. Časovi su veoma raznovrsni po načinu organizacije. u nastavi početnog čitanja i pisanja. usvajanje slova i savladavanje ščitavanja reči i kratkih rečenica. U pripremnom periodu se radi na uspostavljanju veza izmeĎu akustičke slike glasa i njegovog znakovnog predstavljanja. U etapi usvajanja slova. Poštujući didaktički princip ’od lakšeg ka težem’. reči i rečenice. Ako učenik slabo čita.  samostalni rad na slovarici. obogaćuje svoje predstave o rečenici. Pisanje doprinosi usavršavanju čitanja. slažu reči i rečenice pomoću slovarice i vežbaju ščitavanje. Dok piše. ali se. uočava detalje.  učeničko zapisivanje štampanim slovima. tačno i tečno čitanje. mogu uočiti četiri faze: 1. a ne slovo ili slog. učenik razvija moć zapažanja. Osnovni oblici rada su:  zajednička vežbanja sa ilustrovanim slovaricama. razvijanje kulture pismenog i usmenog izražavanja. primenom ovog postupka. U trećoj etapi. Kompleksni postupak zahteva od učenika maksimalno angažovanje i visok stepen samostalnosti.  razna obaveštenja i upućivanje u dečju štampu. Odnos početnog čitanja i pisanja Pisanje je mnogo složeniji proces od čitanja. MeĎutim. izgraĎivanje pravilne tehnike čitanja i razumevanja pročitanog i 4. polazi se od jezičkog saznanja da je reč nosilac značenja. obogaćuje . 23.Početnica za rad po ovom postupku je veoma bogata tekstovima i od početka se insistira na njihovoj umetničkoj vrednosti. prvo se uči čitanje pa pisanje i prvo se uče štampana pa pisana slova.

. čineći tako jednu glasovnu celinu. pisanje je kodiranje. ~ analiza. Odnos čitanja i pisanja uglavnom možemo posmatrati sa dva aspekta. Sa lingvističkog aspekta gledano. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. pisanje je složeniji i apstraktniji proces od čitanja. Kroz pisanje se razvija i takmičarski duh (pogotovo kada je reč o lepom pisanju). a čitanje je dekodiranje. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom. Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja.pisano oformljenje odreĎene informacije.. Sricanje i ščitavanje Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru.az. slogova u reči.lingvističkog i psihološkog. Tokom otezanja glas se ne prekida. . potom. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. koja se naziva reč. ~ horsko ščitavanje. vjeci. a potom u rečenicu. U procesu čitanja postiže se automatizam. ~ pojedinačno ščitavanje. bez predaha. gde učenici prvo u sebi izgovore slova.proces prevoĎenja jezičkih znakova u. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. Psihološki posmatrano. spaja sa sledećim. u reč. Pravilno ščitavanje je slivanje glasova.. Nekada su se slova drugačije imenovala. To je staro sricanje. misao ili osećanje. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. 24. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje. govorom iskazanu. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. ~ grupno ščitavanje. uvežbava mehanizam koordinacije raznih aktivnosti.. Čitanje je vizuelna aktivnost u kojoj učenik odreĎene grafičke znake sliva u jednu celinu. dok se oteže. Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. buki. ali se glas. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’.sopstveni rečnički fond. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. pa reči i rečenice shvatamo celovito. pa tek onda naglas. U pisanju smo veoma svesni radnji koje obavljamo. novo sricanje.

 da li je (ili nije) učenik usvojio odreĎenu instrukciju. Zbog toga ih je neophodno usmeravati na značenje pročitanog. 25. da utvrdi od kojih se glasova sastoji. Prelazak iz faze ščitavanja u fazu čitanja treba da bude lagan.~ reprodukovanje sadržaja. od naučenog slova do kvalitetnog čitanja. Pišući reči. Učenik. Učenik prvog razreda tek uči kako da piše slova. tj. Učenicima koji brže napreduju treba davati dodatne zadatke. poštujući brzinu napredovanja svakog učenika. u početku. a onda da piše slovo po slovo.  ščitavanje. Prva slova piše mehanički. a sa onima koji sporije napreduju treba dodatno raditi na času i van časa. sa tim učenicima treba organizovati individualan rad. već i način mišljenja i izražavanja. iz tog razloga. dok piše. kao i reči u rečenice. prolazi odreĎene faze:  prepoznavanje oblika slova.  usavršavanje čitanja. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova.  razumevanje pročitanog. ne misle na ono što čitaju.  čitanje. mora se odvijati postupno. jer.  izražajno čitanje. već na savladavanje tehnike čitanja prepoznavanjem slova i načinom izgovaranja glasova.ovladavanje tehnikom čitanja. reči i rečenica. a ne sadržinom onoga što piše. preokupiran je samom tehnikom pisanja. Učenici. Karakteristike početnog čitanja i pisanja Čitanje predstavlja viši stepen savladanosti glasova i slova. učenik mora da izvrši njihovu analizu. Učenik čak i . na razumevanje. Pomoću vežbanja treba proveriti:  stepen savladanosti tehnike čitanja. Uvežbavanje čitanja mora biti svakodnevni zadatak. Pisanje nije samo savladavanje tehnike pisanja. Izvestan broj učenika proces čitanja savlaĎuje veoma sporo i. Povezivanje slova u reči.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana).uvoĎenje u izražajno čitanje.

svesku. kako sedi. ~ pisanje kosim pismom. Izborno čitanje U okviru odreĎenog teksta. Učenici čitaju u sebi i pronalaze zadate rečenice i reči. savlada tehniku čitanja. Nakon čitanja utvrĎuje se vreme za koje je učenik pročitao tekst. Brzina čitanja često zavisi od samog učenika. ~ nepravilno povezivanje slova. ako učenik nije razumeo to što je pročitao. Ona podrazumeva i stepen savladanosti tehnike čitanja i razumevanja pročitanog. 26.slova rastavlja na elemente. a kroz razgovor se proverava da li je i kako učenik razumeo pročitano. komentariše ih sa učenicima i daje instrukcije kako da se te greške isprave i prevladaju. Misli i o tome kako drži olovku. Dopunjavanje teksta za izborno čitanje . ~ pritiskanje na podlogu. Tiho čitanje sa ograničenim vremenom Najpre se odredi vreme za koje učenici treba da pročitaju odreĎeni tekst. Razvijanje i merenje brzine čitanja Kada učenik. sve dok se pisanje ne automatizuje. otkrivaju odreĎene rečenice ili reči. početnik. a merilo brzine mora biti stepen razumevanja pročitanog. tokom čitanja. Nastavnik je obavezan da prati razvijanje rukopisa učenika i da utiče na poboljšanje istog. ~ suvišni pokreti u toku pisanja. ~ nejednaka visina slova. Od brzog čitanja nema koristi. Brzina čitanja mora ići istovremeno sa brzinom shvatanja. Nastavnik otkriva greške. dižući olovku sa hartije kada napiše jedan element ili slovo. svaku operaciju kontroliše svesno. onda se počinje sa vežbama za razvijanje brzine čitanja. ~ nepravilno držanje pribora za pisanje. 3. 2. Vežbe za ubrzavanje čitanja: 1. Neke od grešaka u početnom pisanju: ~ nepravilan položaj tela. učenicima treba dati da. Vreme se odreĎuje prema dužini i težini teksta. ~ nepravilan oblik slova. Učenik. od njegovih psihofizičkih mogućnosti. Sa učenicima treba prethodno razgovarati o ciljevima ovog čitanja.

. vežbe pisanja. sve aktivnosti koje proističu iz nastavnog plana i programa. čas postaje bogatiji. zatim. Na taj način. 5. Kombinacija tematsko-programskih sadržaja Na času je dominantna obrada glasa i slova. različiti zadaci. Vežba brzog prepoznavanja reči OdreĎene reči se ispišu na kartonima manjih formata. radi i slovo i kultura izražavanja. nekoliko sekundi posmatraju kartone. koja nisu uvek merljiva. Čitanje teksta sa video kasete. Učenik čita i zapisuje samo reči koje su izostavljene. Kombinovani tip organizacije časa obrade slova Kombinovani tip organizacije časa polazi od saznanja da učenici dolaze u školu sa odreĎenim znanjima. bogaćenje rečnika.) grupa koja sporo napreduje. Ovaj tip organiizacije časa znači uspostavljanje sasvim drugačijeg sistema rada. na svakom kartonu treba ispisati nekoliko reči. . Brzina čitanja zavisi i od toga da li je to što se čita učeniku poznato ili nepoznato. Učenici. Svaka grupa dobija zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i brzini napredovanja. Kombinovani tip organizacije časa se može ostvariti na dva načina: 1.1. 27. u pitanju rečenice (dakle. obično. ali se ostvaruju i programske aktivnosti vezane za usmeno i pismeno izražavanje. samo što su. Brzina glasnog čitanja može se meriti još u prvom razredu. pročitane reči. tek od drugog razreda. Na času se. dok se merenje brzine tihog čitanja može vršiti sa svim učenicima istovremeno. ali sa izostavljenim ključnim rečima (umesto tih reči se stave crte). sa različitim ubrzanjem Tekst koji se čita na ekranu najpre teče usporeno. istovremeno. Naravno. jednu ispod druge. i ta znanja treba iskoristiti. učenik će brže čitati poznate tekstove nego nepoznate. ali se dodaju i programski sadržaji drugih nastavnih područja. a onda se polako ubrzava.) natprosečni učenici. sa svakim učenikom posebno. ostvaruju se.. za jezik. odnosno.. 4. na kartonima se ispisuju rečenice). 2. zanimljiviji i dinamičniji. u ovom slučaju.) osrednji učenici i 3. tematski i programski. kao što su vežbe čitanja. Vežba brzog prepoznavanja rečenica Ova vežba se izvodi na isti način kao i prethodna. Merenje brzine glasnog čitanja vrši se individualno. bogaćenje rečnika. treba proveriti koliko je reči svaki učenik pročitao i da li je razumeo zadate. Rad na nivoima Izdvajaju se tri nivoa učenika.. 1 minut i meri se broj reči pročitanih za taj vremenski period. a kada se kartoni sklone. Merna jedinica brzine čitanja je. Obrada glasa i slova su dominantne aktivnosti.OdreĎeni tekst se napiše na grafofoliji ili tabli. 2. pritom. a brzina tihog. Na jednom času obrade odreĎenog slova. 6.

 prepisivanje sa proširivanjem rečenice. 3) razvijanje sposobnosti za tačnost. Prepisivanje. ~ diktat.pravilan položaj tela. Učenik prvo mora dobro da prouči tekst koji prepisuje. Diktat.28. Oblici diktiranja:  diktat kao jednostavna vežba za unapreĎivanje pisanja. razvijanje pravilnih pokreta ruke i šake i način držanja sveske.  prepisivanje rečenica. pravilno držanje olovke. Pismene vežbe u nastavi početnog čitanja i pisanja Pismene vežbe u ovom periodu. Najbitnije je da učenik razume taj tekst. razumljivi i primereni uzrastu učenika. stiče veru u sebe. preciznost. jasni. Prepisivanjem se izgraĎuju i navike pisanja. na izgraĎivanje pravilnosti i urednosti rukopisa. ne treba diktirati kada su učenici premoreni.  prepisivanje štampanog teksta pisanim slovima. 2) razvijanje smisla za urednost i lepotu rukopisa. Oblici prepisivanja:  prepisivanje reči. izgraĎuje odreĎene navike.  prepisivanje sa dopunjavanjem rečenice. Osnovni ciljevi diktiranja su usmereni na savladavanje tehnike pisanja. Prepisivanje zahteva odreĎeni misaoni napor.  prepisivanje kraćeg odlomka. Pismene vežbe mogu biti: ~ prepisivanje. Osnovni zadaci prepisivanja su: 1) savladavanje tehnike pisanja.  prepisivanje uzornog rukopisa.  diktat sa predusretanjem grešaka. na izgraĎivanje rečenice.  autodiktat.prilikom upotrebe diktata.  prepisivanje kraćeg teksta. ~ vežbe sastavljanja rečenica. potrebna je dobra koncentracija i. Važno je istaći da učenik mora biti motivisan za rad.kroz vežbe prepisivanja učenik se osamostaljuje. rečenice i tekstovi koji se diktiraju moraju biti jednostavni. zbog toga. bogaćenje rečnika. odnosno za diktiranje. kao i na primenjivanje gramatičkih i pravopisnih pravila. . ~ pisanje odgovora na postavljena pitanja. uglavnom su usmerene na savladavanje tehnike pisanja.

UČENJE DRUGOG PISMA 33. Vežbe sastavljanja rečenica.  sastavljanje rečenica na osnovu slike.  sastavljanje rečenica na osnovu date teme.imaju značajnu ulogu u procesu razvijanja jezičke kulture. a učenik piše odgovor. Pisanje odgovora na postavljena pitanja. ANALITIČKI METOD 30.  sastavljanje rečenica na osnovu datog predmeta.  dopunjavanje rečenica.  proširivanje rečenica. 29. ANALITIČKO-SINTETIČKI METOD 31.osnovno pravilo je da učenik na postavljeno pitanje da odgovor u obliku pune rečenice. PROCES PISANJA.  sastavljanje rečenica na osnovu datih reči. izborni diktat. Važno je da učenik shvati da mu je pola odgovora već dato u postavljenom pitanju. 2) piše samo odgovor na pitanje.  pitanje se ispiše na tabli ili grafofoliji. ZAHTEVI PRAVILNOG PISANJA 32. KOMPJUTERI U NASTAVI POČETNOG ČITANJA I PISANJA . a učenik: 1) prepisuje pitanje i odgovara na njega. Vežbe mogu biti:  sastavljanje rečenica na slovarici. Ovaj oblik pismenih vežbi se može različito organizovati:  nastavnik usmeno postavlja pitanje.

03.3.. 3489 570...4247.0 -024:-9 = 57058.308.0   57058. 57.47./45:3.0 -0:3..   -. :0 4/70 0303..83 7./..30:47347:458.9089   -.03.3.-9300/.:209.90.54 0934 9.-9 249.30  = /9./...8.0 !7058.  57058....   ..8::8207033. ..3....0 -057058.570/:8709.: 037.570 .89.98.   57058.574 7. 3/7 .30 9.30..07::80-0 7.480/97.57058.302807..:-9 0/3489.34 /7 .40/3489.    7..547 & 0357.308.058.349089.... .3./ 4/34834.9  = 58...3. 34089. 3.574: 90894 57058:0 .080   834..:2./97.43.3489:70/34897:458..304/4..5489.307./.: 03247.3...8:: 03...307.0 -...30828...3 .9 5742:54970-0/9.9.8.57024703   834. ::3.3070    57058...4/70 0328.30903058. '..3.. 70 03....3284..3070 03.  9..8./97.9.90.354709.5720703:7.30270 . /97..30 74.3058..7. -494..   57058.   /9. 3.2.0 .9.2.3.  -4.89:: 03..30903058.30903058.0.   !82030..3057.57058.  !82030.43..    7.3.3070 03.   57058.3.70 03.433. 09089.  !82030.7:0 .0397.3.2489.. 57.3.0   57058..3.3..59.: 038048..30 54970-3.3489  !7058.9  .58.3.  = .3./4-74/.30270 03.3044.3.:3.   57058.25... /.425074/: :.30270 03...0 7.:94/9...9.0/4-7..3428::82070303.7.:247.8.  !7058.0 -08.090894..0 -0:4.7..3085484-3489.307. 04/42./.57203.. 30970-.8:   8.30 57..9 57.4583 57.89./97.  /9.:0 89 0... 03070 3.58.3.3544 .:70/34890549:7:458.3.3./.

3.47.9.   574 7..3.: 035 04/4.:/.4/4.     % %   %  $%% %   !# $!$ %'!#' !$  & #& !$   !&%#&$%'! %  %!$  ..3457.3..3.3:820345489.3..89.89.1414 .89.7.   8.4-58203.03.89.47:4-:5:3070 03...9  3...30.:/.4834..473.: 03   57058:059.3..:3. : 033.-7..3..    5 08.9  !8.08:7..3070 03.970    8. 9447.03459. 2.47.3070 03.244/4..59..4834..0 0:9:70  '0 -024:-9  8.3070 03.308085 03.0 '.30 .: 038..304/4.70 03.3070 03. 4834.5489.....:80   8..30  '0 -08.034259..5489.7.40/.89..3.3.94:5489.0 -8024 0 7.84.304/4.3. -473/9...4/4. 2:054....0 /.3070 03.59..3070 03.34..59.89.94570/209.3:  .909020   /45:3...   8.4834.9/.30/.:/. 340/. .3::4::574.....89..47   59.4834.3070 03.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->