Metodika nastave početnog čitanja i pisanja

4. Problemi nastave početnog čitanja i pisanja Problemi nastave početnog čitanja i pisanja su: 1. Kada početi sa učenjem čitanja i pisanja? Neki teoretičari se zalažu za odlaganje učenja čitanja i pisanja za zrelije godine, a kao argumente navode:  da deca uzrasta prvog razreda ne pokazuju dovoljno interesovanja za učenje čitanja i pisanja;  da treba poštovati princip ’najpre stvari pa reči’;  da je proces analize i sinteze za decu apstraktan;  da deca nisu psihofizički spremna za učenje čitanja i pisanja. MeĎutim, savremeni uslovi života, obrazovanja i vaspitanja, negiraju te argumente. S obzirom na veliku ulogu predškolskog vaspitanja, kao i na razvoj vizuelnih sredstava (radio, film, kompjuteri), nema razloga za odlaganje učenja čitanja i pisanja. Kod nas deca od 7. godine počinju sa učenjem čitanja i pisanja. 2. Redosled učenja slova Ovo je drugi problem kod učenja početnog čitanja i pisanja. Da bi se utvrdio redosled učenja slova, moraju se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:  fonetska struktura glasova,  grafička struktura slova,  učestalost glasova i slova u jeziku,  grafička sličnost slova,  čitljivost slova,  narečje,  izbor metoda i postupaka,  izbor pisma. 3. Kakvim slovima početi? Teoretičari imaju različita mišljenja o tome kojim slovima treba početi učenje čitanja i pisanja- malim ili velikim, pisanim ili štampanim... Potrebno je na početku učenicima objasniti pojam velikog i malog slova, štampanog i pisanog, a kasnije ih naučiti da se imena ljudi, nazivi mesta i ulica pišu velikim početnim slovom, kao i da se na početku rečenice piše veliko slovo. 4. Individualne razlike učenika Znanje koje učenici donose u školu izuzetno je važno za nastavu početnog čitanja i pisanja. Uvid u broj slova koje učenici poznaju, kao i to da li učenik zna da čita i piše, pomaže nastavniku prilikom izbora metoda i postupaka rada.

Poznavajući dobro individualne razlike učenika, nastavnik će kvalitetnije i lakše izvoditi nastavu. Učenicima koji znaju da čitaju pomagaće da usavrše taj proces, a učenicima koji zaostaju pomagaće da brže napreduju... 5. Nastavni plan i program U nastavnim planovima i programima nastava početnog čitanja i pisanja prolazi kroz tri faze:  priprema za čitanje i pisanje,  učenje čitanja i pisanja i  usavršavanje čitanja i pisanja. Uglavnom se ističe slobodan izbor metoda i postupaka. Ali, izbor metoda i postupaka odreĎuje bukvar. Programski zahtevi bi morali više da podstiču istraživačko-eksperimentalnu metodiku rada. 6. Govor učenika i govor nastavnika Govor nastavnika mora biti uzoran, jer utiče na govor učenika. Nastavnik uvek mora govoriti savremenim književnim jezikom, uz jasno i čisto izgovaranje, jer je poznato da učenik imitira nastavnika. 7. Pisanje i levorukost Levoruko dete je, u školi, u znatno težem položaju nego desnoruko dete. Uzrok tome su zahtevi desnoruke populacije. Levoruku decu ne treba prisilno preorijentisati na desnu ruku, treba ih pustiti da uče pisanje levom rukom, a posle navršenih osam godina mogu učiti da pišu i desnom rukom, pritom mu ne treba braniti da obavlja radnje levom rukom. Nastavnik levorukom učeniku treba da posveti posebnu pažnju prilikom učenja novih slova.

5. Fiziološke i psihološke osnove čitanja Čitanje je složena fiziološka aktivnost i sastoji se iz mnoštva operacija. Pri čitanju, oči se ne kreću kontinuirano, već se pomiču i zastaju. Čitamo samo za vreme mirovanja očiju, a ne za vreme njihovog pokretanja. Mirovanje očiju uslovljava prepoznavanje i shvatanje odreĎenog znaka. Oko pravi male ’skokove’ razdvojene fiksacijama. Pokreti očiju su brzi skokovi od jedne fiksacije do druge, ali čitalac to ne primećuje, jer on reč čita kao celinu. Ako je tekst težak, ako ga čitalac prvi put čita, broj fiksacija će biti veći, a to znači sporije čitanje. Učenik u početku fiksira svako slovo posebno, zatim prelazi na indirektno gledanje, kada fiksira samo neka slova, dok druga automatski sliva u jednu celinu. Vremenom se taj proces potpuno automatizuje. Prilikom čitanja dolazi do regresivnih pokreta očiju, odnosno vraćanja na već pročitane reči. Regresivni pokreti su negativna pojava i česti su kod učenika. Psihološke osnove čitanja

- možemo posmatrati: 1. sa stanovišta razvojne psihologije i pitanja kada dete može a uči čitanje, s obzirom na svoje sposobnosti i 2. prema smeru problematike vezane za odredjene mentalne aktivnosti, kao što su mišljenje i govor. Mišljenje o tome kada deca treba da počnu sa učenjem čitanja su podeljena. Neki smatraju da deca mogu uče već od tri godine. Masovno se sa učenjem može početi od 5. ili 6. godine. Mišljenje i govor Deca od 6-7 godina imaju razvijene osnovne operacije dečjeg mišljenja. Mišljenje je više iskustveno nego apstraktno, konkretno logičko mišljenje je sve razvijenije. Dete sa 7 godina ima sve razvijeniju sposobnost analize i sinteze, iako mu se sposobnost apstraktnog mišljenja povećava i opšti pojmovi imaju sve veću ulogu u njegovom mišljenju, ono svoju aktivnost uglavnom zasniva na konkretnim predstavama. Stoga je bitno da u nastavi bude razvijen visok nivo očiglednosti. Škola mnogo utiče na bogaćenje učeničkog rečnika. Nepravilno je nove reči učiti nezavisno od teksta ili govorne situacije, jer reči same za seba ništa ne znače. Nastavniku koji dobro poznaje probleme razvojne psihologije, posebno mišljenje, govor, kao i formiranje pojmova, biće mnogo lakše da savlada odreĎene poteškoće u bukvarskoj nastavi.

6. Lingvističke osnove početnog čitanja i pisanja Govor je proces proizvodnje glasova i glasovnih kompleksa. Govor je širi pojam od jezika i dar je prirode, dok je jezik, kao sistem znakova, društveni proizvod koji se zasniva na dogovoru grupe ljudi. Za govor su potrebni pravilna artikulaija glasova i misaono-emocionalna angažovanost govornika. Osnovne funkcije jezika su komunikaciona i poetska. Komunikaciona je vezana za svakodnevno sporazumevanje, a poetska funkcija jezika vezana je za umetničko književno stvaranje. Jezički znak je jedinstven spoj onog čime se nešto označava i onoga šta se time označava. Oznaka je ime predmeta, pojava ili bića, to je niz glasova, koji ima neko značenje. Smisao i oznaka čine jezički znak, a predmet je ’nejezička’ pojava na koju se jezički znak odnosi. Za formiranje pojmova bitno je razlikovati ove relacije, razlikovati predmet od pojma tog predmeta i od imena tog predmeta. DogaĎa se da učenik prvog razreda ne razlikuje oznaku od označenog, ime od pojma. Npr., ako pitamo dete koja je reč duža-’konj’ ili ’zečić’, dete će reći da je to reč konj, zbog onoga što taj pojam označava. Pojava razumevanja odreĎenih grafema, izraza i rečenica na osnovu konteksta, naziva se redundansa. Nastavnik može da organizuje vežbe prepoznavanja redundantnih glasova i slova, posebno posle obrade novog glasa. Redundansa se može ispoljiti dvostruko:

glas m u reči ’mati’ se izgovara kao bilabijalno. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni znak. Jedan glas se ne izgovara na isti način u različitim rečima. uči aktivno. ali je shvatljiva (mi juče gledati dobar film). uči samostalno.kada su pojedini glasovi u rečima redundantni (jzk. učenika treba upoznati sa govornim organima i izvoditi razne vežbe artikulacije. Vežbe artikulacije treba što češće primenjivati.. Takve vežbe mogu biti veoma korisne za učenike. da dobro artikuliše glasove. reklame. Fonemska struktura srpskog jezika Srpski jezik je po svojoj prirodi fonetski. Dete samostalno upoznaje odreĎene životne okolnosti. Globalna metoda Polazište globalnog metoda čini saznanje da je dete. Okolina ga podstiče da se samostalno uključuje u proces opismenjavanja. Npr. ne čekajući da mu nastavnik. Nastavnik na to mora obratiti pažnju. Ono stiče svoja iskustva. Fonologija kao nauka o fonemama danas svakom nastavniku može pomoći da pouzdanije sagleda odnose izmeĎu glasa i slova. pravilno se piše ’bratski’. Još u periodu priprema za pisanje i čitanje.. u nekim primerima se odstupa od fonetskog principa izgovaranja. dete se susreće sa mnoštvom objekata savremenog života: nazivi ulica. Alfoni (fonetske varijante) To je razlika u izgovaranju istog glasa u zavisnosti od pozicije u kojoj se nadje u rečima. živeći u savremenim uslovima. npr.. odnosno način učenja. prodavnica. Okolnosti koje su uslovile pojavu globalnog metoda: .kada rečenica nije gramatički dobro normirana. primorano da na odreĎen način uči i pre škole. sistemom obrazovanja spolja ’utiskuje’ odreĎena znanja.  na leksičkom nivou. artikulacija Metodika nastave početnog čitanja i pisanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje procesa formiranja glasova. ’gradski’. odnosno slovo. dok se u reči ’tamvaj’ izgovara kao usneno-zubno ’m’. ’gracki’.. Nastavnici uopšte ne obraćaju pažnju na fonemske varijante u nastavi početnog čitanja i pisanja.. odnosno dvousno ’m’. da sagleda kako se odreĎenom fonetskom sklopu menja značenje u zavisnosti od učešća fonema u njemu. Nasuprot fonemskim varijantama. Idući ulicom. 7. a u izgovoru se čuje ’bracki’. a ne pasivno.) i na sintaksičkom nivou. Način života uticao je da se promeni i način saznanja. Fonetska struktura glasa.

tj. 6. Drugi razlog široke primene globalne metode u engleskom i njemu sličnim jezicima. 4. Čitanje se uči zapamćivanjem reči i rečenica koje se ne rastavljaju na elemente. 8. mogućnost individualizacije nastave početnog čitanja i pisanja. socijalne (uticaj industrijske revolucije). Otuda i zahtev da se uči globalno. je u njihovom etimološkom pravopisu. metod ščitavanja. Postupak globalnog učenja čitanja. donekle je sličan metodi normalnih reči. slogovni metod. učenici se upućuju da upamte sliku predmeta. Osnovna jedinica čitanja po ovom metodu jeste reč. saznavati i učiti. Metodološke osnove ove metode. 5. odnosno njegove slike. Ispod slike. već samo u nekim svojim elementima i u kombinaciji sa drugim metodama. pa ih tako treba i doživljavati. fonografički metod. Pobornici ovog metoda ističu. koliko struktura jezika odgovara ovoj metodi). njen grafički izgled se prima kao slika. metod prirodnih glasova. već se pomoću naučenih štampanih reči sastavljaju rečenice.  jezičke (priroda jezika. fonomimički metod. zasnivaju se na činjenici da su pojave u prirodi. pojmovni (fonetički) metod. Globalni metod insistira da učenik usvaja čitanje kao što usvaja govor. učenje čitanja pomoću pisanja. metod glasanja. Globalni metod se kod nas ne koristi kao čist metod. 8. ali se ta reč ne rastavlja na manje govorne elemente. a nekad i preko nje. Metod sricanja . Metodom razgovora. nastale krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka. društvu i mišljenju uvek date kao celina. Opravdano je njegovo korišćenje u pripremnom periodu. napiše se ime tog predmeta. po principu odreĎenih celina. kao prednost. Sintetičke metode u nastavi početnog čitanja i pisanja 1. metod sricanja. 9. 2.  psihološke (novi elementi u razvojnoj i pedagoškoj psihologiji). 7.  pedagoške (pojava novih pedagoških ideja i reformi). 3. već se u svesti učenika fiksiraju kao celine sa odreĎenim značenjem. kada se učenici globalizacijom uvode u proces čitanja i pisanja. Globalizacija u početnom čitanju počinje posmatranjem predmeta. zatim sliku izgovorene reči. tu reč u štampanom obliku.

To je staro sricanje. učenici usvajaju pojedine glasove i slova i spajaju ih u slogove. učenici ga glasovno povežu (u slog-’zi’). Npr. najbitnija je druga faza. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad. ljudski glasovi iznenaĎenja ’o-o-o-o što . Metod prirodnih glasova Polazište ovog metoda je glas kao jedinica čitanja. celovito shvatanje sloga. U celom ovom procesu. Tokom otezanja glas se ne prekida. Metod ščitavanja (zglašavanja) Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. Slogovni metod Ovaj metod prolazi kroz tri faze: u prvoj. Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. kod ščitavanja reči zima metodom glasanja. ali se glas. pa tek onda naglas. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv. a svi ostali elementi ovog metoda su prevaziĎeni. glasovi se uočavaju u prirodi i okolini. spaja sa sledećim. Metod glasanja Postupak metode glasanja podrazumeva da nastavnik pokrije drugo slovo i tako redom svako sledeće. Sintetičkim putem se usvaja glas koji se uočava u svom prirodnom kontekstu. slogova u reči. Isto je i sa dugim slogom. pa se oponašaju u učionici. a čim ga otkrije. dok se oteže.az. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru.. tj. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje. a učenici glasno izgovaraju (glasaju). Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom i obrnuto.. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje. nastavnik bi pokrio u prvom slogu slovo ’i’ dok učenici izgovaraju glas ’z’. učenik shvata celi slog odjednom. dok nastavnik ne otkrije sledeće pokriveno slovo i tada spajaju prvi glas sa drugim u jedan slog. da bi se postupno došlo do njegovog pojma. potom. U današnjem ščitavanju se koristi jedino postupak dugog izgovaranja (’otezanja’ glasa). vjedi.). a treća faza je sinteza cele reči od već naučenih slova. odnosno reč.. gde učenici prvo u sebi izgovore slova. buki. pa onda dva suglasnika sa samoglasnikom.Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom (nekada su se slova drugačije imenovala. zujanje pčela (z-z-z-z-z) itd. U drugoj fazi. novo sricanje. čineći tako jednu glasovnu celinu.. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’.. To mogu biti onomatopejske slikešuštanje lišća (š-š-š-š). a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. tj..

Ti glasovi se ne oponašaju samostalno. nastavnik objašnjava kako nastaje glas. glas ’O’ izgovoren u uzbuĎenju. Fonografički metod Sastoji se u traženju veza izmeĎu oblika predmeta i oblika slova. i dok se te reči pišu. pa se za način izgovaranja vezuje mimika kao spoljašnji izraz izgovaranja. Učenici uče kako se formira glas. karakterističan za to uzbuĎenje. preterivanje u traženju glasova.. recimo. fotografija i drugih modela. što su njegove prednosti. uči se čitanje.). . Izgovaranje glasa se vezuje za osećanje straha.. Fonomimički metod Polazi od načina izgovaranja glasova u raznim životnim situacijama. Polazi od saznanja do kojih je došla fonetika. Tako se slova lakše shvataju (O-obruč. Učenje čitanja pomoću pisanja Po ovoj metodi najpre se obraĎivao glas. ćirilično P-vrata. učenicima prvog razreda je preteško da uče anatomiju govornih organa. dok su nedostaci vezani za njegovu ograničenost. kakav položaj zauzimaju govorni organi. a zatim se sve to pisanjem spajalo u reči...  analitičke. Pojmovni metod Ima za cilj da olakša shvatanje veza izmeĎu glasa i slova. izraz lica. čuĎenja.. Ovaj metod je interesantan.rad se može pretvoriti u suvišnu igru. 10. MeĎutim.boli’. Danas se ovaj metod koristi samo delimično. ’u-u-u-u što je lepo’ i tome slično... već uvek u okviru neke priče. u okviru drugih metoda. U našoj literaturi je ustaljena podela na:  sintetičke. Metode u nastavi početnog čitanja i pisanja Sve metode su po prirodi empirijske. pa tek onda slovo. Ovaj metod se danas koristi samo kao etapa u analitičko-sintetičkoj metodi. uzima se kao znak za glas ’O’ i učenici pamte te mimičke pokrete. zabavan i unosi dinamiku. Pomoću slika. Ako je.

Učenici uočavaju da glas i slovo sami za sebe ne znače ništa i da značenje dobijaju tek u rečima. analitičko-sintetičke i  globalna metoda. Metoda sricanja 2. Podela metoda je izvršena na osnovu osnovnog postupka učenja. Ščitavanje II Analitičke metode 1. Najviši oblici sinteze su ščitavanje i čitanje. u pitanju je sintetička metoda. pa se sintezom doĎe do celine (reči. radi se o analitičkoj metodi. normalnih rečenica III Globalna metoda . Cilj savremenih metoda jeste da učenik što jednostavnije. pa se analizom doĎe do elemenata. reči na slova). Sinteza je suprotna analizi.da li učenje počinjemo od elemenata jezika (glasova i slova) ka celini (reči i rečenice) ili od celine ka elementima. reč. Nju koristimo kada učenici slažu slova na slovarici. kada ta slova slažu u reči i reči u rečenice. ukoliko se poĎe od celine. Metoda teksta 2. MeĎutim. rečenice i tekst). redosled reči. slovo. Analiza u početnom čitanju podrazumeva razlaganje ili rastavljanje odreĎenih celina na delove koje ih čine (rečenica na reči. rečenica. izdvajanje odreĎenog glasa i slova. Analizom rečenice utvrĎuje se koliko ima reči u rečenici. Procesu analize i sinteze prethodi formiranje pojmova glas. što se radi u pripremnom periodu. koliko glasova ima u odreĎenoj reči. brže i efikasnije nauči da čita i piše. Metode i postupci u nastavi početnog čitanja i pisanja I Sintetičke metode 1. M. Ukoliko se poĎe od elemenata jezika (glasova i slova).

M. prirodnih glasova 6. Glasovna analitičko-sintetička metoda Postupci obrade slova: a) monografski. Slogovna metoda 5. Pojmovna 8. normalnih reči 4. Faktori koji utiču na izbor metoda i postupaka . Fonografička 7. Metoda glasanja 4. normalnih slogova IV Analitičko-sintetičke metode 1. Fonomimička 9. Učenje čitanja pomoću pisanja 3. M. b) grupna obrada slova i c) kompleksni postupak. 10. M.3.

čvrsto držimo pedagoške tradicije. Frekventnost slova utiče na redosled obrade slova. Intelektualne sposobnosti učenika Deca različitih intelektualnih sposobnosti različitim tempom usvajaju glasove i slova. 2. tj. 3. 7. brz tempo života i veoma brze promene u kulturnom životu odreĎene društvene sredine. tj. TakoĎe se govori o funkcionalnoj zrelosti. toliko smo spremni da prihvatamo tuĎe pedagoške tekovine koje ne odgovaraju našem jeziku. Koliko smo skloni da se odupremo inovacijama. Spremnost nastavnika . Uzrast učenika Prvo se postavlja pitanje telesne zrelosti. proces ščitavanja. Pravopis Izbor metoda zavisi i od toga da li je pravopis odreĎenog jezika fonetski ili etimološki. da prati analitičke i sintetičke vežbe. Društvena sredina Novi životni uslovi. da li je dete toliko razvijeno za ispunjavanje zahteva učenja čitanja i pisanja. Struktura jezika Na izbor metoda utiče dužina reči. zbog poštovanja pedagoškog nasleĎa.1. jer se njihova grafička slika brzo pamti i shvata kao celina. što znači da svakom glasu odgovara odreĎeni slovni znak. zbog koga najviše trpe učenici. Zatim se postavlja pitanje emocionalne i socijalne zrelosti. kao i za globalnu. Frekvencija pojedinih glasova utiče na izbor metode i postupaka obrade slova. Jezici sa kraćim rečima pogodniji su za analitičke metode. znatno utiču na izbor metoda i postupaka. 5. Uticaj drugih zemalja Nekritičko prihvatanje metodičko-didaktičkih uticaja iz drugih zemalja može biti riskantno. da li je učenik sposoban da uočava celine. 6. 4. 8. Otpor prema inovacijama u nastavi neizbežno vodi u pedagoški konzervatizam. Naprednija deca zahtevaju efikasnije postupke rada. Naš pravopis je fonetski. Pedagoška tradicija Skloni smo tome da se. ma koliko svesni bili njene sumnjive vrednosti. može stvoriti teškoće u nastavi. čitanja i razumevanja pročitanog.

meĎutim. čitljivost slova. da li je u tom izboru presudna volja nastavnika ili naučno verifikovani faktori. njegovo opšte obrazovanje. monografski postupak bi bio neefikasan i dosadan. narečje.Stručna sprema nastavnika. izbor pisma. obično rešava izborom bukvara ili početnice. Pitanje je. . Redosled učenja slova Kriterijumi koji se moraju poštovati za dobar redosled učenja slova su: 1. 5. fonetska struktura glasova. 3. grafička sličnost slova. U nastavnom planu nije konkretnije razraĎen izbor metoda i postupaka. nastavnik ta znanja mora stvaralački upotrebiti. uporednog ili kombinovanog učenja čitanja i pisanja. 6. dok se monografski smatra neefikasnim. izbor metoda i posupaka i 8. ili veći deo slova. efikasnije i ekonomičnije. 11. Faktor racionalizacije i efikasnosti Vreme kojem pripadamo zahteva da učimo racionalnije. za nastavu početnog čitanja i pisanja. Ako većina učenika poznaje sva. 11. Kompleksni postupak obrade slova se smatra najefikasnijim. Prethodna znanja učenika Obzirom da učenici puno toga nauče u predškolskom obrazovanju. Dobar nastavnik će se truditi da primenjuje različite metode i postupke. 9. kao i pedagoška invencija. 2. 10. Izbor postupaka je uslovljen izborom odvojenog. grafička struktura slova. 4. važni su faktori za izbor metoda i postupaka. 7. Bukvar ili početnica Pitanje izbora metoda i postupaka se. Nastavni plan i program Nastavni planovi i programi su pitanje izbora metode i postupaka prepustili nastavniku. frekvencija slova i glasova u jeziku. 12.

12. 4.  predškolsko obrazovanje i vaspitanje. U grupnom postupku grupe slova moraju biti usklaĎene sa organizacionim specifičnostima tog postupka. Narečje. tj.  znanje učenika stečeno pre polaska u školu. odnosno da se ne obraĎuju jedno za drugim. Koji od ova tri načina će biti primenjen. To pomaže učeniku da ih brže prepozna i čita. može se učiti na tri načina: 1.1. diktiraju sledeći faktori:  uslovi života. Izbor pisma. Čitljivost slova. Izbor metoda i postupaka.postoje slova koja svojim oblikom deluju jednostavno i brzo se vizuelno shvataju. 8. uporedno učenje čitanja i pisanja i 3. ali izvesne razlike moraju postojati. jer ih učenici mogu pomešati. . 3. Frekvencija glasova i slova u jeziku podrazumeva da se u početku uzimaju glasovi. 2. ali slova koja će se prvo učiti ne treba da budu samo vokali. Grafička struktura slova podrazumeva da se prvo obraĎuju slova koja su lakša za pisanje. Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za ovaj način učenja čitanja i pisanja. 1. u nastavi početnog čitanja i pisanja. da bi učenici mogli da grade reči.sasvim je opravdano da se slova latinice obraĎuju po jednom redosledu. Vokale treba kombinovati sa suglasnicima. odnosno slova veće frekvencije.veće učestalosti upotrebe. Raspored učenja početnog čitanja i pisanja Čitanje i pisanje. kombinovano učenje čitanja i pisanja. Grafička sličnost slova podrazumeva da se izbegavaju slova slična po obliku.redosled učenja slova na ekavskom i ijekavskom jezičkom području ne moraju se suštinski razlikovati. Prvo ćemo učiti vokale. 5. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih stoga treba odvojeno obraĎivati.u radu po monografskom postupku postoji bezbroj modela za redosled slova. To diktira njihova grafička struktura.  stav nastavnika. odvojeno učenje čitanja i pisanja. 6. 7.  vrsta bukvara ili početnice. 2.  programski stavovi. jer su najjednostavniji. Fonetska struktura znači da ćemo prvo učiti glasove koji se lakše izgovaraju. a slova ćirilice po drugom.

Odvojeno učenje čitanja i pisanja Metodičari koji se zalažu za odvojeno učenje čitanja i pisanja. usavršava čitanje. učenik se priprema za pisanje. u početku. Nakon što učenici nauče da čitaju odreĎen broj slova. a učeći pisanje. pa ih zato treba obraĎivati posle čitanja. i grafički i u načinu povezivanja u reči. potrebne za pisanje. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. dok se istovremeno vrše pripreme za pisanje i na kraju se uči pisanje. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja. Zatim se uči čitanje.Prema jednom modelu rada. Učeći se da čita reči. koje uglavnom obuhvataju glasovna vežbanja.  učenici. Uporedno učenje čitanja i pisanja Učenici istovremeno uče čitanje i pisanje. najpre se izvode predvežbe za čitanje. najpre se izvode predvežbe za čitanje. pa onda da pišu. jer učenici nauče da čitaju i pišu za godinu dana. . Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. Učenici ne moraju da nauče da čitaju sva slova da bi prešli na pisanje. nemaju razvijene sitne mišiće. Vežbanje čitanja pomaže pisanju i obratno. ističu da je veština pisanja mnogo teža od veštine čitanja i da ih zbog toga treba obraĎivati odvojeno. kao i velika i mala slova. 13. Zagovornici odvojenog čitanja i pisanja navode sledeće razloge za takav raspored učenja:  štampana slova su grafički jednostavnija od pisanih. 2. njihovom uporednom učenju prethode obilne pripreme. Odvojeno učenje čitanja i pisanja je neefikasno i neekonomično. Kombinovano učenje čitanja i pisanja Neki metodičari smatraju da slabosti odvojenog i uporednog učenja čitanja i pisanja mogu da se prevaziĎu kombinacijom ta dva načina. 3. Pošto su čitanje i pisanje složene veštine.  pisana slova su dosta složenija. Zatim uče čitanje. pa prvo treba naučiti učenike da čitaju. kao i velika i mala slova. kako bi se što pre zadovoljila njihova zainteresovanost za čitanje i za pisanje. Postoje mišljenja da se odvojeno uče pisana i štampana slova. Postoje razni modeli primene kombinovanog učenja čitanja i pisanja i ima bezbroj kombinacija. Prema jednom modelu rada. uče da ih pišu.

koje nastavnik komentariše i daje uputstva kako da ih prevaziĎu. Greške u čitanju. njegov razvoj u čitanju.  nerazumevanje pročitanog.  monotono čitanje.  otezanje prvog slova u reči.  sricanje. da vodi evidenciju napredovanja učenika.  učenik ne prepoznaje. je teško korigovati.  teško sliva i povezuje slova u celinu. grafičku strukturu slova.  loša dikcija. učenicima se ukazuje na odreĎene greške.  zapažanje tačke tek kada se do nje doĎe.  naglašeno i odsečno čitanje reči.. Korigovanje grešaka je individualan rad.  unošenje dijalekatskih i lokalnih karakteristika u čitanje.  nepravilno disanje.  mehaničko čitanje.  ako se čitanje i pisanje odvojeno uče.  nepravilno slivanje reči u rečenici.  ’seckanje’ u toku čitanja. odvojeno učenje čitanja i pisanja pogodnije je za slabije učenike. . na ovom uzrastu.  iznenadno podizanje i spuštanje glasa. da otkriva tipične greške.. Greške u početnom čitanju Iskusniji nastavnici bi trebalo da znaju koje greške učenici najčešće prave u učenju čitanja. Greške u početnom čitanju su:  nepravilna artikulacija odreĎenih glasova. kao i to kako te greške treba korigovati.  neuravnotežena dinamika izgovaranja pojedinih glasova u reči. odreĎenom brzinom.  nepravilna intonacija.  usporeno čitanje. Na vežbama čitanja.  izostavljanje glasova na kraju reči.  prebrzo čitanje.  izostavljanje pojedinih slova.  zamenjivanje slova slične grafičke strukture.  slogovno čitanje. predbukvarski period može biti kratak. 14. Nastavnik mora da prati učenika.  ponavljanje pročitanog.

 pričanje i prepričavanje.  vežbe disanja. 15. Treba jednako da čitaju i prozne i poetske tekstove.  subvokalizacija (poluglasno izgovaranje reči u toku tihog čitanja ili čitanja u sebi).  vežbe artikulacije. Od pripremnog perioda zavisi kvalitet učenja čitanja i pisanja. zapinje i isprekidano čita već pročitano).  posebni:  vizuelne vežbe (vežbe u posmatranju).  regresivno čitanje (u toku glasnog čitanja.  snalaženje učenika u školskoj sredini.upoznavanje učenika. . Zadaci pripremnog perioda:  opšti: .  upoznavanje učenika sa potrebnim oblicima ponašanja u školi.  upoznavanje učenika sa načinom korišćenja pribora i bukvara ili početnice. Mora se primenjivati što više vežbanja koja treba da budu raznovrsna.  izgraĎivanje kolektivnog života. Pripreme za početno čitanje i pisanje Trajanje priprema za čitanje i pisanje (trajanje predbukvarskog perioda) zavisi od predznanja učenika.  stvaranje odeljenske zajednice. neprirodno čitanje.  usvajanje i razumevanje pojma glasa. On treba da traje samo onoliko koliko je potrebno da se učenici pripreme za učenje čitanja i pisanja.  akustičke vežbe.  izgraĎivanje kulture slušanja govornika. jer ga nauče napamet.  opisivanje. učenik se nekontrolisano vraća na pročitane reči ili na samo jednu reč i tako zastaje. Ne treba učenike terati da jedan tekst čitaju nekoliko puta.

Analitička vežbanja. mimika.. da uočavaju rečenice.ovaj proces mora biti postupan.značajna su jer učenike pripremamo za ščitavanje.  analitička vežbanja. zatim. u ovim vežbanjima. Kod razvijanja osećaja za rečenicu. Suprotno analizi. odnosno čitanje. Vizuelne vežbe. odnosno reči. ’Ď’. Pričanje i prepričavanje. Opisivanje. fonetska vežbanja vezana za izgovaranje pojedinih glasova. boje. Učenici treba da shvate ove pojmove. ’dž’. lokalnih i žargonskih karakteristika govora. Leksičko-sintaksička vežbanja. nepravilno izgovara glasove.prilikom prethodnih ispitivanja.  sintetička vežbanja. reči i glasove u govoru i tekstu. Razumevanje pojmova rečenica.vezane su za razvijanje sluha.  leksičko-sintaksička vežbanja. ali mogu prepričavati i bajke. crtane filmove. Vežbe artikulacije. da samostalno sastave rečenicu. Kada dete nepravilno diše. Akustičke vežbe.formiranje ovih pojmova obavezno je u pripremnom periodu. a zatim i u široj okolini. ..ove vežbe počinju slobodnim razgovorom o dogaĎajima iz učenikovog života. položaj nečeg.cilj je bogaćenje rečnika učenika i razvijanje osećaja za rečenicu. jer su oni potrebni za obradu slova. poštujući principe od bližeg ka daljem. a reči od glasova.izvode se na usmenom nivou i od velikog su značaja za početno čitanje i pisanje. Mogu se posebno organizovati morfološka vežbanja.. nastavnik je saznao koji učenici nemaju dobru artikulaciju i sa njima izvodi posebne vežbe. Sintetička vežbanja. mora se voditi računa o:  dužini rečenice. učenici od glasova sastavljaju reči. Opis može biti tematski vezan za neku sliku ili motiv u prirodi. Prvo učenici opisuju odgovarajući na pitanja nastavnika.  globalno čitanje. drugova. Najpre se uočavaju glasovi u različitim pozicijama u reči. reči rastavljaju na glasove.. a potom se osamostaljuju. Zato se izvode različite vežbe kojima se podstiče pravilno disanje.  usvajanje i razumevanje pojma rečenice. samim tim nepravilno i čita. usvajanje i razumevanje pojma reči. reč i glas.  motoričke vežbe. Posmatra se najpre u učionici.pravilno disanje je bitan uslov za učenje čitanja i pisanja.  vežbe u otklanjanju dijalekatskih.nastavnik usmerava učenike da posmatraju svoju okolinu.  rasporedu reči u rečenici. ’ć’. Učenici slušaju govor nastavnika. Vizuelno se opažaju oblici. stvaranje porodica reči. da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. pokreti. da je analiziraju i uoče da se ona sastoji od reči. pa se. razne vrste artikulisanih i neartikulisanih zvukova. od konkretnog ka opštem. Pažnja se posebno posvećuje izgovoru glasova ’r’. Treba obratiti pažnju na zvuke onomatopejskog tipa. ’č’. Vežbe disanja.

a da se njihovo utvrĎivanje u celini izvrši na istom času. Iz tog razloga je bitno praviti manje pauze. Grupe pisanih slova treba da budu iste kao i grupe štampanih. Postoje neka opšta merila: ići od jednostavnijih ka složenijim slovima. Zbog toga se više zamara.  potreba za efikasnijim i ekonomičnijim učenjem. pojačalo je interesovanje za čitanje knjiga i pismeno komuniciranje.. Postoji mnogo razloga za ovaj način obrade slova:  bogatija znanja koja učenici donose u školu. Treba dati prednost vežbama kojima se utiče na razvoj sitnih mišića. crtanje jednostavnih likova. jer je učenik opterećen dodatnim aktivnostima i za kraći vremenski period treba da izvrši veći rad. . Prilikom grupne obrade slova nastavnik bi trebalo da ima na umu sledeće:  da je grupna obrada slova mnogo teža od monografske. Postoje razni tipovi ovih vežbanja: za razvijanje ruke. šake.  misaonoj složenosti rečenice.  intonaciji. prstiju i njihova koordinacija u modelovanju. slobodno crtanje.  učenici su više angažovani. Sinhronizovano znači da se sva slova u grupi obrade odjednom.vežbanja pokreta ruke. Motoričke vežbe. Grupna obrada slova Grupna obrada slova podrazumeva da se na jednom času obradi više slova.  tematskoj oblasti rečenice. od lakših ka težim. pažnja mu opada.  znatno se skraćuje vreme učenja čitanja i pisanja.  masovno širenje kulture i pismenosti.  poreklu saznanja rečenice.. crtanje figura iz narodne ornamentike.  vrstama reči. šake i prstiju. jer su oni nosioci osnovnog napora u procesu pisanja.  predškolsko obrazovanje stvara dobru osnovu za brže učenje. Merila za formiranje grupe slova su neujednačena. odnosno jedno posle drugog. Etape časa su iste kao i kod monografskog postupka.  grupa slova se može obraditi sinhronizovano i kontinuirano.  ubrzan tempo rada. Kontinuirana obrada podrazumeva obradu grupe slova na istom času. odnosno grupa slova. ali jedno po jedno. izboru reči. za oslobaĎanje ruke. crtanju i pisanju. 16.

a onda učenici smišljaju reči u kojima se taj glas nalazi (na početku. učenici se postupno uvode u sadržaj časa. ako radimo grupu slova. na sredini i na kraju reči.metodom prirodnih glasova (onomatopejske slike) i analizom reči na glasove (kod glasova koji se ne mogu obraĎivati metodom prirodnih glasova). psihološka i jezička priprema učenika za obradu slova. 17. Isticanje nastavne jedinice Učenik mora biti obavešten o tome šta se radi. IzvoĎenje glasa mora teći postupno. tj. to se može odraziti na kvalitet čitanja. U monografskom postupku se uvek veliko i malo štampano slovo obraĎuju istovremeno. a svaka etapa ima odreĎenu funkciju. II Obrada glasa 1. Etape: I Pristup glasu Metodom razgovora se stvara odreĎeno raspoloženje. Metodička struktura časa obrade slova po monografskom postupku Monografski postupak podrazumeva obradu po jednog slova na svakom času (svako slovo predstavlja jednu nastavnu jedinicu).  pošto ovakva obrada slova znači ubrzano učenje. do izražaja dolaze reči koje sadrže glas planiran za obradu. Čas obrade slova je organizovan po odreĎenim. 3. uvek moramo organizovati razna vežbanja za utvrĎivanje slova. na istom času se uče četiri znaka. uz potpunu zastupljenost svih metodičkih aktivnosti koje doprinose njegovom kvalitetnijem usvajanju. To je intelektualna. Ovim postupkom se mogu obraĎivati štampana i pisana slova. Kroz razgovor. Vežbanje izgovora novog glasa . i to na dva načina. postupno vezanim etapama. 4. Treba voditi računa o razumevanju pročitanog. odvojeno ili uporedo. koji se glas uči na odreĎenom času. a učenici utvrĎuju poziciju glasa. pogotovo ako je grupa teža. razgovor o slici. Ukoliko se čitanje i pisanje uče uporedo.veliko i malo štampano slovo i veliko i malo pisano slovo. Do pojma glasa dolazi se postupno. Izdvajanje glasa Izdvajanju glasa prethodi priča. u sredini i na kraju reči). 2.. Zbog toga je neophodno svakodnevno organizovati sistematska vežbanja čitanja. Uočavanje glasa u raznim rečima Pronalaze se reči u kojima se novi glas nalazi u sve tri pozicije: na početku. Prvo nastavnik izgovara reči.. Slovo se obraĎuje detaljno.

i to. jezika. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje. 5. 3. UporeĎivanje sa drugim slovima Novo slovo se obično uporeĎuje sa sličnim. Da kažu gde su taj glas čuli u prirodi ili životnoj situaciji. bez predaha. u sredini i na kraju reči. Zatim. učenici izgovaraju glas. Kada učenici savladaju slaganje reči.drvca.. plastelin. Zatim učenici pišu slovo u sveskama. kako je već napomenuto. Povezivanje sa glasovima u prirodi Kad god je to moguće. ~ horsko ščitavanje. 5. zatim. dok nastavnik kontroliše njihov rad i ispravlja eventualne greške. Uočavanje slova u raznim rečima Uočava se novo slovo u raznim rečima.. odnosno u nekoj životnoj situaciji. . Slaganje reči na slovarici Uzimaju se lakše i učenicima poznatije reči. Te reči se zatim ščitavaju. slovo. na početku. 2. pa se. 2. 1. slovo pokaže na slovarici. 4. Da bi pravilno izgovarali glas.. Samostalan rad na oblikovanju slova Učenici oblikuju slovo od raznih materijala.Vežbe artikulacije su veoma značajne. Pisanje slova Prvo nastavnik piše slovo na tabli. ukazujući na položaj usana. a onda se komentariše njegova grafička struktura (prvo velikog pa malog slova). IV Čitanje Zadatak ove etape je da se vežbanjem razvija veština čitanja odreĎenih rečenica i tekstova. ~ analiza. Svaki učenik za sebe slaže reči na slovarici. usmeravajući pažnju učenika na to kako da vuku linije pri ispisivanju tog slova. preporučljivo je da učenici samostalno povežu glas koji se obraĎuje sa glasovima u prirodi.. u reč. Pokazivanje i učenje novog slova Uvek se najpre skrene pažnja učenicima na to da svaki glas ima svoj odgovarajući znak. tj. Ščitavanje reči Pravilno ščitavanje je slivanje glasova. 6. zuba. III Obrada slova 1. Fonografička vežba Podrazumeva traženje veze izmeĎu oblika slova i oblika predmeta. naučenim slovima. potrebno je da nastavnik pokaže kako se glas izgovara. treba preći na slaganje kraćih rečenica.

 pisanje reči. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova.. a drugi učenik nastavlja i tako redom). šta je bilo dobro.. čitanje rečenica koje su ispisane u vertikalnim nizovima. Zatim učenici pojedinačno čitaju. VI Domaći zadatak Učenicima se može zadati da napišu 1-2 reda novog slova.  pisanje reči/rečenica na osnovu slika. 3. ~ fleksibilno čitanje (čitanje reči koje su ispisane u stupcima. . ~ čitanje sa takmičarskim usmerenjem (nastavnik iz svakog reda odredi po jednog takmičara. ~ pojedinačno ščitavanje.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana). a šta ne.). ~ čitanje uz kasetu. rebusi i ukrštene reči. Tekst se može i prepričati. 4. Vežbanje čitanja teksta Čitanje se može vežbati na sledeće načine: ~ glasno čitanje. nakon čitanja se vodi razgovor o tome ko je kako čitao. da izrežu slova iz novina.).  tehnički radovi i crtanje. U početku mogu prstom povlačiti rečenicu koja se čita. a nakon toga se vrši analiza pročitanog.  dopunjavanje započete rečenice.~ grupno ščitavanje.. ~ tiho čitanje (najpre u sebi. tako što nastavnik postavlja pitanja koja moraju biti jasna i sadržajna.  sastavljanje rečenica od zadatih reči. dok učenici prate.  nastavni listići. ~ horsko čitanje (organizuje se u početku). pa onda glasno)... ~ izražajno čitanje nastavnika.  ispunjalke. Čitanje i interpretacija teksta iz bukvara Najpre nastavnik pročita tekst. ~ reprodukovanje sadržaja. ~ naizmenično čitanje (jedan učenik pročita pasus..  rad na ’deformisanim’ rečenicama. V Samostalni i stvaralački rad učenika Primenjuju se različite aktivnosti:  sastavljanje reči od zadatih slova.

uočavanje slova u raznim rečima. intelektualna i jezička priprema). sastavljanje reči od zadatih slova. c) ščitavanje i čitanje palindroma ili anagrama. 2. pokazivanje i učenje novog slova. 3. II Obrada glasa 1. sastavljanje rečenica od zadatih reči. čitanje i interpretacija teksta iz bukvara. povezivanje sa glasovima u prirodi. 2. 4. uočavanje glasa u raznim rečima. . 5. 2. isticanje nastavne jedinice. 3. 3. uporeĎivanje sa drugim slovima. b) ščitavanje i čitanje zamenjivanjem slova. ščitavanje novog slova: a) ščitavanje i čitanje dodavanjem i oduzimanjem slova. pisanje reči. 5. pisanje slova. 6. 2. vežbanje izgovaranja glasa. vežbanje čitanja teksta: ~ glasno ~ tiho ~ naizmenično ~ sa takmičarskim usmerenjem ~ horsko ~ fleksibilno ~ čitanje uz kasetu ~ interpretativno čitanje. III Obrada slova 1. V Samostalni i stvaralački rad učenika 1. dopunjavanje započete rečenice.18. 5. samostalan rad učenika na oblikovanju slova. 3. Metodička struktura časa obrade štampanog slova I Pristup glasu (psihološka. 4. izdvajanje glasa. slaganje reči na slovarici. 4. fonografička vežba. 4. pisanje reči/rečenica na osnovu slika. IV Čitanje 1.

najpre štampanog. Struktura časa: I Pripremni razgovor. uporeĎivanje sa sličnim pisanim slovima VI Analiza grafičke strukture slova VII Pisanje slova: 1. kako se vuku linije. na koordinaciju oka.. ispunjalke. uočavanje slova koje se obraĎuje III Najava nastavne jedinice IV Pokazivanje novog pisanog slova na slovarici V UporeĎivanje novog slova sa istim. 9.  osposobiti učenike da prepoznaju pisano slovo. Obrada pisanog slova Pisana slova su. kao grafičkim celinama.. a ostali učenici ga prate i iskazuju svoja zapažanja. mnogo teža od štampanih i zato se uvek obraĎuju posle njih. zasićenog slovom koje se obraĎuje II Izdvajanje reči u kojima se nalazi slovo koje se obraĎuje. . da bi učenici uočavali sličnosti i razlike. ruke i mentalnih aktivnosti. 4. Redosled učenja pisanih slova zavisi od redosleda učenja štampanih. nastavnikovo pisanje. u vazduhu i po školskoj klupi. tehnički radovi i crtanje.). Neophodno je u toku obrade napraviti paralelu sa istim štampanim slovom. VI Domaći zadatak 19.6. kako slovo počinje. 8. na savladavanje grafičke strukture slova. po svojoj grafičkoj strukturi. štampanim slovom. jedan učenik piše slovo na tabli. pomoću prsta. U pripremnom periodu treba obratiti posebnu pažnju na razvoj motoričkih sposobnosti za pisanje (razvoj sitnih mišića. 5. rebusi i ukrštene reči.čitanje teksta. rad na ’deformisanim’ rečenicama. 3. pravilno držanje tela. pisanje slova u svesci (jedan red). a zatim pisanog slova. pokazivanje načina pisanja pisanog slova (bitan je nastavnikov komentar u toku pisanjanastavnik treba da objasni kako se u sistemu linija.  naučiti učenike da pravilno povezuju pisana slova u rečima. 2. nastavni listići. kako se spaja i kako se završava). pisanje slova. 7. Obraditi pisano slovo znači sledeće:  upoznati učenike sa oblikom slova.

Pojam glasa se može formirati analitičkim i induktivnim putem. Sintetički način. polazi se od oponašanja zvukova u prirodi (’z-z-z-z-z’-pčele. polazi se od predmeta.6. a zatim se utvrdi da je to rečenica i da se kraju rečenice nalazi tačka. ona analizira.  da nauče kako se izgovaraju. na kraju. Najpre se da pojam rečenice. bez obzira da li su vezane ili nevezane za gradivo (slovo) koje se obraĎuje na času. Kako je rečenica za decu apstraktna kategorija.. taj glas se prepoznaje u raznim rečima. Potom jedan učenik čita prvi red. u sredini i na kraju reči. razgovara se o njemu. Pažnju učenika je potrebno usmeriti i na usmeni i na pismeni oblik formiranja rečenice.. To je najpouzdaniji put formiranja pojma reči.  da razviju umešnost u samostalnom sastavljanju rečenica. odnosno prvu rečenicu. da osete način izgovaranja.polazi se od pojma reči. Pojam rečenice. Pojam reči se formira nakon formiranja pojma rečenice. Treba poći od lakših rečenica. pisanje reči i rečenica.. čitaju globalno. Pritom. preko pojma slike tog predmeta. proces njenog usvajanja je dosta složen i težak. na slovarici slažu ili štampanim slovima pišu rečenice. reči i glasa u nastavi početnog čitanja i pisanja Formiranje ovih pojmova je obavezno u pripremnom periodu. obraĎuje se naziv tog predmeta. Kod induktivnog.na početku.). Ciljevi formiranja pojma rečenice:  da učenici uočavaju rečenicu u govoru i tekstu. doći do pojma reči. VIII Čitanje pisanog slova.  da osete rečenicu kao jedinicu saopštavanja. čitanje teksta pisanog pisanim slovima IX Samostalni i stvaralački rad učenika (prepisivanje i diktat) X Domaći zadatak 20. uvrĎuje se da se rečenica sastoji iz reči koje nešto znače. Važno je da učenici osete granice rečenice. zatim. tematski vezanih za životnu okolinu učenika. a zatim se ta reč rastavlja na glasove. njen početak i kraj.. Globalnim putem se sve rečenice. Do pojma rečenice može se doći globalnim i sintetičkim putem. pa. pa se. treba poći od konkretnog predmeta. Pri formiranju pojma reči. ’š-š-š-šš-š’-lišće. rastavlja se na reči i. Tako se postupa do kraja teksta. treba imati na umu da usmeni oblik prethodi pismenom. Kod analitičkog. Pošto učenici nauče neke reči. .

Slova se. učenici se ne ocenjuju. Nastavnik. Nastavnik ne održava klasičnu nastavu. tako da se znanje koje se stiče u školskom periodu nadograĎuje. već se svakom učeniku prilazi sa posebnim ciljevima i zadacima. a sa učenicima koji sporije napreduju radi postupno i strpljivo. upola skraćuje vreme usvajanja slova i čitanja. monografski postupak zanemaruje prethodna znanja.  kod kompleksnog postupka. Ne postoje jedinstveni zahtevi za sve učenike. Tokom prvog polugodišta. prema ovom postupku. interesovanje učenika za čitanje dečje štampe i za vannastavni program. Uporedna analiza monografskog i kompleksnog postupka Ispitivanje o efikasnosti monografskog i kompleksnog postupka. već celovito. učiteljica iz Beograda. Slova se ne usvajaju pojedinačno. ne obraĎuju ni pojedinačno ni grupno.  rad po kompleksnom postupku podstiče učitelja na aktivniji odnos prema organizaciji i izvoĎenju nastave.  kvalitet čitanja je bolji kod kompleksnog postupka. u zavisnosti od njihovog znanja i sposobnosti za napredovanje. koje je sproveo Muhamed Muradbegović. Kompleksni postupak učenja početnog čitanja i pisanja Vrednost kompleksnog postupka se prvenstveno ogleda u njegovoj efikasnosti. je veće. sinhronizovano u kontekstu celokupnog života u učionici. daje dodatne zadatke. u odnosu na monografski postupak. bez obzira na nivo znanja. S druge strane. već u neprestanom kontaktu sa svim slovima i deca ih individualno usvajaju. tako da svi učenici čitanje i pisanje uče ispočetka. u skladu sa njegovim tempom rada. 22.  usvajanje čitanja po kompleksnom postupku je znatno ekonomičnije i.21. Postoji posebna tabela u kojoj se registruje i prati napredovanje učenika. već organizuje zajedničke aktivnosti. . Tvorac ovog postupka je Jelena Mioč. svako sopstvenim tempom i redom. kompleksni postupak pruža široke mogućnosti za razvijanje individualnih sposobnosti i napredovanje učenika. u kojima učestvuju svi učenici. u proseku.  zahvaljujući pravilnom korišćenju oblika rada i nastavnih sredstava. odnosno nastavlja na nivo znanja stečen u predškolskom periodu. pokazalo je sledeće:  kompleksni postupak u potpunosti koristi prethodna znanja. učenicima koji brzo napreduju.

Poštujući didaktički princip ’od lakšeg ka težem’.Početnica za rad po ovom postupku je veoma bogata tekstovima i od početka se insistira na njihovoj umetničkoj vrednosti. ali se. Pisanje doprinosi usavršavanju čitanja. U etapi usvajanja slova. polazi se od jezičkog saznanja da je reč nosilac značenja. 23. teško mu je da savlada pisanje. ne posvećuje se dovoljno pažnje obradi glasa.  učeničko zapisivanje štampanim slovima. uočava detalje. 3. sposobnost shvatanja sadržaja. prvo se uči čitanje pa pisanje i prvo se uče štampana pa pisana slova. obogaćuje . u bukvarskoj nastavi. U trećoj etapi. U pripremnom periodu se radi na uspostavljanju veza izmeĎu akustičke slike glasa i njegovog znakovnog predstavljanja. Osnovni oblici rada su:  zajednička vežbanja sa ilustrovanim slovaricama. Časovi su veoma raznovrsni po načinu organizacije. usvajanje slova i savladavanje ščitavanja reči i kratkih rečenica. odreĎenu brzinu čitanja.  samostalni rad na slovarici. reči i rečenice. Usavršavanje čitanja podrazumeva pravilno. pripremni period. a navika čitanja je tesno povezana sa navikom pisanja. mogu uočiti četiri faze: 1. učenici se osposobljavaju za samostalno čitanje sa razumevanjem. Odnos početnog čitanja i pisanja Pisanje je mnogo složeniji proces od čitanja. a ne slovo ili slog. radi se na izgraĎivanju tehnike čitanja. slažu reči i rečenice pomoću slovarice i vežbaju ščitavanje. Učenici slova usvajaju individualno i po svom izboru. 2. razvijanje kulture pismenog i usmenog izražavanja. primenom ovog postupka. Ščitavanje prelazi u čitanje. Dok piše. učenik razvija moć zapažanja. obogaćuje svoje predstave o rečenici. ume da razlikuje bitno od manje bitnog. izgraĎivanje pravilne tehnike čitanja i razumevanja pročitanog i 4. Kompleksni postupak zahteva od učenika maksimalno angažovanje i visok stepen samostalnosti. MeĎutim. tačno i tečno čitanje. Ako učenik slabo čita. Bitno je da učenik shvati šta je pročitao.  razna obaveštenja i upućivanje u dečju štampu. usavršavanje logičkog čitanja. u nastavi početnog čitanja i pisanja.

gde učenici prvo u sebi izgovore slova. dok se oteže. govorom iskazanu. vjeci. pisanje je složeniji i apstraktniji proces od čitanja. bez predaha. Nakon učenja slova prelazilo se na sricanje. pa tek onda naglas. U procesu ščitavanja treba koristiti individualan rad.lingvističkog i psihološkog. Sricanje i ščitavanje Učenje početnog čitanja pomoću sricanja počinjalo je upoznavanjem svih slova redom. a to omogućava da učenik razume ono što je pročitao. Postupak ščitavanja reči teče na sledeći način: ~ nastavnik demonstrira ščitavanje.sopstveni rečnički fond.az. To je staro sricanje. Kroz pisanje se razvija i takmičarski duh (pogotovo kada je reč o lepom pisanju). pisanje je kodiranje. novo sricanje. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme preći u pevanje.pisano oformljenje odreĎene informacije.. uvežbava mehanizam koordinacije raznih aktivnosti. koja se naziva reč. čineći tako jednu glasovnu celinu. misao ili osećanje. 24. . Ščitavanje se danas koristi u sintetičkim vežbama koje se organizuju u pripremnom periodu čitanja i pisanja. pa reči i rečenice shvatamo celovito.. Sa lingvističkog aspekta gledano. Pročitana reč liči na tu reč izgovorenu u svakidašnjem govoru. a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog ’e’. Odnos čitanja i pisanja uglavnom možemo posmatrati sa dva aspekta. slogova u reči. a potom u rečenicu. U pisanju smo veoma svesni radnji koje obavljamo. spaja sa sledećim. ~ horsko ščitavanje.proces prevoĎenja jezičkih znakova u... Ščitavanje može biti glasovno i slogovno. ~ analiza. u reč. a čitanje je dekodiranje. Učenika treba naučiti da prethodno slovo ščitava sve dok sledeće vizuelno ne prepozna. buki. ~ pojedinačno ščitavanje. Psihološki posmatrano. koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i.Vežbanjem se dužina otezanja smanjuje dok se ne doĎe na oblik normalnog čitanja. Tokom otezanja glas se ne prekida. potom. ali se glas. Nekada su se slova drugačije imenovala. Učili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom. Pravilno ščitavanje je slivanje glasova. Ščitavanje se sastoji u tome što se u toku čitanja pojedini glasovi u reči koji čitamo otežu malo više nego u govoru. ~ grupno ščitavanje. U procesu čitanja postiže se automatizam. Čitanje je vizuelna aktivnost u kojoj učenik odreĎene grafičke znake sliva u jednu celinu. Sricanje je danas prevaziĎeno i samo se u nekim školama kod nas može naići na tzv.

već i način mišljenja i izražavanja. dok piše.  izražajno čitanje. učenik mora da izvrši njihovu analizu. iz tog razloga. da utvrdi od kojih se glasova sastoji. Učenik čak i .uvoĎenje u izražajno čitanje. Pomoću vežbanja treba proveriti:  stepen savladanosti tehnike čitanja. već na savladavanje tehnike čitanja prepoznavanjem slova i načinom izgovaranja glasova. poštujući brzinu napredovanja svakog učenika. u početku. Učenici. reči i rečenica. Učenik. Uvežbavanje čitanja mora biti svakodnevni zadatak. sa tim učenicima treba organizovati individualan rad. Izvestan broj učenika proces čitanja savlaĎuje veoma sporo i. Pišući reči. 25.  zamenjivanjem slova i  čitanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana).  usavršavanje čitanja. ne misle na ono što čitaju.ovladavanje tehnikom čitanja. Učenicima koji brže napreduju treba davati dodatne zadatke.  čitanje. prolazi odreĎene faze:  prepoznavanje oblika slova. na razumevanje.~ reprodukovanje sadržaja. a ne sadržinom onoga što piše. mora se odvijati postupno. kao i reči u rečenice. Karakteristike početnog čitanja i pisanja Čitanje predstavlja viši stepen savladanosti glasova i slova. a sa onima koji sporije napreduju treba dodatno raditi na času i van časa. Zbog toga ih je neophodno usmeravati na značenje pročitanog. Pisanje nije samo savladavanje tehnike pisanja. od naučenog slova do kvalitetnog čitanja.  ščitavanje. Učenik prvog razreda tek uči kako da piše slova. preokupiran je samom tehnikom pisanja. Postoje tri oblika ščitavanja:  dodavanjem i oduzimanjem slova. tj.  razumevanje pročitanog. Prelazak iz faze ščitavanja u fazu čitanja treba da bude lagan. jer. Prva slova piše mehanički. a onda da piše slovo po slovo.  da li je (ili nije) učenik usvojio odreĎenu instrukciju. Povezivanje slova u reči.

od njegovih psihofizičkih mogućnosti. Učenik. komentariše ih sa učenicima i daje instrukcije kako da se te greške isprave i prevladaju. a merilo brzine mora biti stepen razumevanja pročitanog. Tiho čitanje sa ograničenim vremenom Najpre se odredi vreme za koje učenici treba da pročitaju odreĎeni tekst. ~ nepravilno držanje pribora za pisanje. Brzina čitanja često zavisi od samog učenika. početnik. ~ nejednaka visina slova. dižući olovku sa hartije kada napiše jedan element ili slovo. ~ suvišni pokreti u toku pisanja. učenicima treba dati da. 26. Nastavnik otkriva greške. onda se počinje sa vežbama za razvijanje brzine čitanja. ako učenik nije razumeo to što je pročitao. Sa učenicima treba prethodno razgovarati o ciljevima ovog čitanja. Vežbe za ubrzavanje čitanja: 1. svesku. otkrivaju odreĎene rečenice ili reči. ~ nepravilan oblik slova. sve dok se pisanje ne automatizuje. ~ nepravilno povezivanje slova. Ona podrazumeva i stepen savladanosti tehnike čitanja i razumevanja pročitanog.slova rastavlja na elemente. Razvijanje i merenje brzine čitanja Kada učenik. Nastavnik je obavezan da prati razvijanje rukopisa učenika i da utiče na poboljšanje istog. Od brzog čitanja nema koristi. Neke od grešaka u početnom pisanju: ~ nepravilan položaj tela. 3. Brzina čitanja mora ići istovremeno sa brzinom shvatanja. a kroz razgovor se proverava da li je i kako učenik razumeo pročitano. kako sedi. savlada tehniku čitanja. ~ pisanje kosim pismom. ~ pritiskanje na podlogu. Dopunjavanje teksta za izborno čitanje . Vreme se odreĎuje prema dužini i težini teksta. Misli i o tome kako drži olovku. tokom čitanja. svaku operaciju kontroliše svesno. 2. Učenici čitaju u sebi i pronalaze zadate rečenice i reči. Nakon čitanja utvrĎuje se vreme za koje je učenik pročitao tekst. Izborno čitanje U okviru odreĎenog teksta.

obično. a kada se kartoni sklone. za jezik. Vežba brzog prepoznavanja reči OdreĎene reči se ispišu na kartonima manjih formata. Svaka grupa dobija zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i brzini napredovanja. istovremeno. sve aktivnosti koje proističu iz nastavnog plana i programa. zatim. odnosno. ostvaruju se. Na času se. koja nisu uvek merljiva.1. Ovaj tip organiizacije časa znači uspostavljanje sasvim drugačijeg sistema rada.) osrednji učenici i 3. dok se merenje brzine tihog čitanja može vršiti sa svim učenicima istovremeno. učenik će brže čitati poznate tekstove nego nepoznate. pročitane reči. Kombinovani tip organizacije časa se može ostvariti na dva načina: 1. Brzina čitanja zavisi i od toga da li je to što se čita učeniku poznato ili nepoznato. na kartonima se ispisuju rečenice). 5.. .. i ta znanja treba iskoristiti. ali sa izostavljenim ključnim rečima (umesto tih reči se stave crte). Na taj način.OdreĎeni tekst se napiše na grafofoliji ili tabli. Učenik čita i zapisuje samo reči koje su izostavljene. Vežba brzog prepoznavanja rečenica Ova vežba se izvodi na isti način kao i prethodna. Čitanje teksta sa video kasete. kao što su vežbe čitanja. Kombinovani tip organizacije časa obrade slova Kombinovani tip organizacije časa polazi od saznanja da učenici dolaze u školu sa odreĎenim znanjima. 2. različiti zadaci. sa različitim ubrzanjem Tekst koji se čita na ekranu najpre teče usporeno. Kombinacija tematsko-programskih sadržaja Na času je dominantna obrada glasa i slova. 1 minut i meri se broj reči pročitanih za taj vremenski period. jednu ispod druge. 4. u pitanju rečenice (dakle. a brzina tihog. na svakom kartonu treba ispisati nekoliko reči. Brzina glasnog čitanja može se meriti još u prvom razredu. vežbe pisanja. čas postaje bogatiji. ali se ostvaruju i programske aktivnosti vezane za usmeno i pismeno izražavanje. bogaćenje rečnika.) natprosečni učenici. 27. 2. treba proveriti koliko je reči svaki učenik pročitao i da li je razumeo zadate. bogaćenje rečnika. radi i slovo i kultura izražavanja. zanimljiviji i dinamičniji. Merna jedinica brzine čitanja je. pritom. Merenje brzine glasnog čitanja vrši se individualno. Naravno. tek od drugog razreda. Na jednom času obrade odreĎenog slova. a onda se polako ubrzava. sa svakim učenikom posebno. Obrada glasa i slova su dominantne aktivnosti. Rad na nivoima Izdvajaju se tri nivoa učenika. Učenici.) grupa koja sporo napreduje.. u ovom slučaju. tematski i programski. samo što su. nekoliko sekundi posmatraju kartone. 6. ali se dodaju i programski sadržaji drugih nastavnih područja..

razumljivi i primereni uzrastu učenika. Osnovni ciljevi diktiranja su usmereni na savladavanje tehnike pisanja.  prepisivanje sa dopunjavanjem rečenice. Važno je istaći da učenik mora biti motivisan za rad. potrebna je dobra koncentracija i. .kroz vežbe prepisivanja učenik se osamostaljuje.  prepisivanje kraćeg odlomka. preciznost.  prepisivanje sa proširivanjem rečenice. 2) razvijanje smisla za urednost i lepotu rukopisa. Oblici diktiranja:  diktat kao jednostavna vežba za unapreĎivanje pisanja. zbog toga. kao i na primenjivanje gramatičkih i pravopisnih pravila. Osnovni zadaci prepisivanja su: 1) savladavanje tehnike pisanja.28.  prepisivanje kraćeg teksta. Prepisivanje. Učenik prvo mora dobro da prouči tekst koji prepisuje. Pismene vežbe mogu biti: ~ prepisivanje. rečenice i tekstovi koji se diktiraju moraju biti jednostavni. 3) razvijanje sposobnosti za tačnost. odnosno za diktiranje. pravilno držanje olovke.pravilan položaj tela. Prepisivanje zahteva odreĎeni misaoni napor.  prepisivanje štampanog teksta pisanim slovima. uglavnom su usmerene na savladavanje tehnike pisanja. Najbitnije je da učenik razume taj tekst. ~ pisanje odgovora na postavljena pitanja. bogaćenje rečnika. stiče veru u sebe. izgraĎuje odreĎene navike. Prepisivanjem se izgraĎuju i navike pisanja. ~ diktat.prilikom upotrebe diktata. na izgraĎivanje pravilnosti i urednosti rukopisa. jasni. Oblici prepisivanja:  prepisivanje reči. na izgraĎivanje rečenice.  prepisivanje rečenica. ne treba diktirati kada su učenici premoreni. Pismene vežbe u nastavi početnog čitanja i pisanja Pismene vežbe u ovom periodu.  prepisivanje uzornog rukopisa.  diktat sa predusretanjem grešaka.  autodiktat. ~ vežbe sastavljanja rečenica. razvijanje pravilnih pokreta ruke i šake i način držanja sveske. Diktat.

29. a učenik: 1) prepisuje pitanje i odgovara na njega.  pitanje se ispiše na tabli ili grafofoliji. Pisanje odgovora na postavljena pitanja. ZAHTEVI PRAVILNOG PISANJA 32.imaju značajnu ulogu u procesu razvijanja jezičke kulture. KOMPJUTERI U NASTAVI POČETNOG ČITANJA I PISANJA . 2) piše samo odgovor na pitanje.  proširivanje rečenica.  sastavljanje rečenica na osnovu datih reči. Važno je da učenik shvati da mu je pola odgovora već dato u postavljenom pitanju. Vežbe mogu biti:  sastavljanje rečenica na slovarici. ANALITIČKI METOD 30.  dopunjavanje rečenica. Ovaj oblik pismenih vežbi se može različito organizovati:  nastavnik usmeno postavlja pitanje. UČENJE DRUGOG PISMA 33. ANALITIČKO-SINTETIČKI METOD 31.  sastavljanje rečenica na osnovu datog predmeta. PROCES PISANJA.osnovno pravilo je da učenik na postavljeno pitanje da odgovor u obliku pune rečenice. izborni diktat. a učenik piše odgovor. Vežbe sastavljanja rečenica.  sastavljanje rečenica na osnovu slike.  sastavljanje rečenica na osnovu date teme.

3085484-3489./45:3.8::8207033..89..090894. 57.. /.3428::82070303.: 037.308.0 .302807.30903058.. 03070 3.574 7.9././ 4/34834.:70/34890549:7:458.307.3057.30 54970-3.3..7.  = .30:47347:458..3284.54 0934 9.30270 03.3...304/4..07::80-0 7.9 5742:54970-0/9.0 -0:4..   .30270 .   57058.0397.  !7058.: 03247..30903058..  !82030.-9 249.3070 03...3489:70/34897:458.0   57058..3. /97.3.03.3...058.3058. 3489 570...58.2....3070 03.0   57058... '.9  .0 -057058.3 .:3.83 7..:94/9.425074/: :.0 -024:-9 = 57058. :0 4/70 0303...30 57..3544 .43./.3.58.  /9.433.   !82030.. 3.0...3.8:: 03.  !82030./97.  -4.3.7../4-74/.9.307.574: 90894 57058:0 .9.3044.480/97..354709. ::3. 70 03.47..:2.57058..9.  57058..   57058. 09089..3070    57058.0 -08.   57058..57024703   834.3..   /9..0 -.9  = 58.57058.3.89.0 -0:3.3.4583 57.9 57.4/70 0328.:247....34 /7 ..570/:8709..4247.90. 04/42.30 9.30270 03.    7.7:0 .349089.3.3.5720703:7.3489  !7058.70 03...9089   -././.8.:209.89:: 03.03.30903058.43.59./.8.:-9 0/3489.30 74.0 !7058.40/3489... .0 7.    7.25.90.2.307.2489..3. . 3/7 ...3./97.:0 89 0.8..570 .7.547 & 0357.3..308.30.98... 3.3.0/4-7.3.   -.. 34089..3. 57.3.   57058.57203. 30970-.30  = /9...080   834../97. -494.8..  9....8:   8.30828.5489.: 038048..-9300/..

.47   59.3:820345489...34.3070 03...244/4.30.3..84.89.59.4834.59.473..89.3457..94:5489..70 03.308085 03.4834.03459.: 035 04/4.3.3..0 0:9:70  '0 -024:-9  8.0 '.3070 03.3...3070 03.:3..4834.7.     % %   %  $%% %   !# $!$ %'!#' !$  & #& !$   !&%#&$%'! %  %!$  .304/4...9  !8..4834...:80   8.94570/209.9...9/.   8.304/4.30/..1414 .3...909020   /45:3.3.89.3. ..3070 03.47:4-:5:3070 03. 4834.40/.03.89.89.0 /..3:  .59. 2:054.30  '0 -08.7.:/..30 . 2...4-58203.9  3.3::4::574. 340/.:/..    5 08.: 038. : 033.970    8.08:7.3.:/.   574 7.47.3070 03.4/4.. 9447..3.3..: 03   57058:059.5489..89..   8.4/4...034259.47.3070 03..-7.5489.0 -8024 0 7.. -473/9.89.3070 03.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful