Hrono dijeta

poslato: 31.12.2009. 14:13

Dijeta uz gledanje na sat Prema ovom reimu ishrane, koji topi suvine kilograme, mogu se jesti sve namirnice u neogranienim koliinama, ali u odreeno vreme i prema odreenom rasporedu. Hrononutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim reimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova luenja hormona i enzima u naem telu. Njeno polazite je da svaki ovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve nae fizioloke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije, kako je objasnila doktorka Ana Gifing iz beogradskog Antiejding dijagnostik centra, koja je svoja iskustva i usavravanje u Austriji ispisala u knjizi Alhemija mladosti kako usporiti starenje. Ova medicinska disciplina je sainila najprecizniju kartu dnevnog ritma naeg metabolizma. Odreuje ga izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca, no. Zato nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema ritmu luenja hormona i enzima ne moemo iskoristiti u to doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije. Ako uzimamo namirnice kada im nije vreme, zbunjujemo nae lezde i traimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju. Posledica je poremeaj metabolizma koji vodi u hronine bolesti i gojaznost, kako opte, tako i parcijalne (taloenje masnih naslaga u odreenim delovima tela). Voe ujutru nikada! U hrononutritivnom reimu nema ogranienja u koliini namirnica, slatkia i masnoa. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Primenom principa ove ishrane se bez velike muke trajno gubi viak kilograma, a ukoliko postoji poremeaj u vrednostima eera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj je reim omoguava postizanje normalnih vrednosti i spreavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta. Meutim, izostavljanje doruka je najtei mogui prekraj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne elije da isputaju iz skladita masti. Ako preskaemo doruak, umesto da se isprazne rezerve se pune. Osim toga, kliniki je dokazano da voe ne treba uzimati ujutro. Idealan doruak trebalo bi da sadri masti, belanevine i sporo resorbujue ugljene hidrate (itarice), jer je na organizam prilagoen da samo ujutro moe dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije. Za doruak se ne uzimaju prosti eer (med, obian eer, voe). Desert nikad uz ruak Za ruak treba uzimati belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla, povre kao izvor sporih eera

i vlakana i nikad, ba nikad ne pojesti desert odmah posle obroka, savetuje doktorka. Kako je ruak takozvano punjenje baterija, taj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se esto deava da se izostavljen obrok uvee nadoknadi poveanim unosom hrane. Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, graak). U pogrene kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela, koja se esto prave: nicla s krompirom; meso i hleb, meso i testenina (lazanje, pagete s mesom, musaka od krompira) banana i jogurt. Osobe obolele od raka debelog creva navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama. Belanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkii takoe nisu dobra kombinacija. Slatkie i voe treba konzumirati izmeu glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije sainjen od ugljenih hidrata). Eventualno se moe konzumirati jedna vrsta voa, sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna teina idealna). Naa sagovornica naglaava da je povre zdravo, ali treba voditi rauna da se kuvanjem menja slatki (glikemijski) indeks i da povre dobija osobine obinog eera. Unosom kuvane argarepe ili celera, na primer, podie se nivo eera u krvi, a time i nivo insulina. Povre je idealno jesti presno (argarepa i celer naroito), dok drugo treba samo kratko skuvati na pari. Testo uvee nikada! Uvee se moramo prebaciti na racionalniji bioloki model, jer je to vreme kad telo prirodno skladiti mast. Ve u sumrak elije su zamorene i lenje (kortizon, hormon budnosti se mnogo manje lui i poinje da se proizvodi hormon sna) i po liniji manjeg otpora one ude za brzim eerom, da bi ga to lake i s manje napora uskladitile. Idealna hrana za veeru je izbor lakih proteina i salate (kao i povra) koji su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana (koji e nas zasititi u toku itave noi) i polinezasienih masnih kiselina (masne ribe, kao to su skua, losos, som). Drugi, isto tako dobar, izbor za veeru je sledei: grilovana piletina/uretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili vie sveih salata, zainjenih balzamikom i hladno ceenim uljima. Vreme izmeu veere i odlaska na spavanje ne treba bude krae od dva sata.

Da bi hrononutritivni reim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica moe iskoristiti za stvaranje energije na elijskom nivou bez tetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

-----------------------------Principi hronodijete * Izmeu svakog obroka trebalo bi da proe najmanje tri, a idealno je etiri sata (od 8 ujutro do 20 asova). * Obavezno je jesti samo odreenu vrstu namirnica u odreeno vreme u toku dana. * Zabranjen je unos svih pia koja sadre vetake zaslaivae, jer i oni izazivaju poveano luenje insulina. * Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ruak ili veera u pitanju. Vreme kada je kombinacija jedino mogua, ak i poeljna, jeste jutro. Tada je aktivnost enzima veoma znaajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija tih enzima u varenju. * Zabranjene su sve vrste grickalica izmeu obroka. * Slatkii se ne smeju jesti uvee * Hleb, testenine i skrobna povra (krompir) jedu se najkasnije do 15 asova. * Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje. Kiselo mleko i sir su dozvoljeni.

HRONO DIJETA: VITKOST ZAUVEK!

Svaki aspekt naeg ivota je pod kontrolom misterioznog "unutranjeg sata". Iako je nemogue uti njegove otkucaje, on uvek i neprogreivo odreuje pravo vreme za sve, pa i za debljanje i mravljenje i nikada se ne "kvari"... Eksperti veruju da je ovaj sistem nastao da bi obezbedio adaptaciju ivih vrsta na prirodno okruenje. Bioloki sat se podeava na osnovu spoljanjih elemenata kao to dan-no, svetlo-tama, toplotahladnoa, aktivnost-mirovanje i jo mnogo toga. Pomenuti faktori u direktnoj su vezi sa rotacijom Zemlje oko svoje ose u rasponu od 24 sata. Do dananjeg dana, naunici su identifikovali 160 bioritmova, koji direktno utiu na ljudski organizam. Svi oni imaju razliitu periodiku: cirkadijanski ritmovi traju od 20 do 28 sati, ultradijani traju krae od 20 sati, a infradijani vie od 28 sati... Postoje i bioritmovi koji se odvijaju u sedmodnevnim, mesenim i godinjim, kao i sezonskim ciklusima. Svako jutro, izmeu sedam i osam asova, na organzam lui veliku koliinu kortizola, hormona "buenja" koji nas stimulie da se mentalno i fiziki aktiviramo. To znai da je hronobiologija svakodnevno na delu!

elije imaju raspored dunosti

Svaka elija ima svoj ritam i ne vri sve funkcije u isto vreme. Na primer, obnavljanje ili zaceljivanje obavlja se u tano utvreno vreme. Upravo ovaj segment ve due vreme je predmet prouavanja medicine i farmakologije. Inae, davno je uoeno da medikamenti razliito deluju u zavisnosti od vremena primene. Osim efikasnosti leka, bioritam moe da utie i na vrste i intenzitet nuspojava. Na primer, poznato je da su antihistamini dvostruko efikasniji ukoliko se uzimaju uvee, oko sedam asova. Jo jedan primer jesu anestetici ije je dejstvo najoptimalnije izmeu tri i etiri sata posle podne (dakle, taj period idealan je za posetu zubaru!). S druge strane, lekar ne bi trebalo da vam preporui da uzimate kortikosteroide u veernjim satima, jer su nuspojave koje oni uzrokuju mnogo izraenije tokom noi. Ovi mehanizmi i dinamika predstavljaju osnovu "hronoterapije", osnove u terapiji kancera, u kojoj je najbitnije uspostavljanje ravnotee izmeu maksimalne efikasnosti i minimalne toksinosti medikamenata.

Mehanizmi stvaranja rezervi

Svaka elija masnog tkiva u naem organizmu savreno je organizovana mikrofabrika sa dvadeseetvoroasovim radnim vremenom. Njen osnovni zadatak jeste da proizvede, odnosno stvori zalihe energije koje su nam potrebne za dnevne aktivnosti. To je nain na koji se formira vitalno vano masno tkivo (u sluaju njegovog nedostatka moe da se javi iznenadan oseaj ekstremne slabosti i umora, kao i odreeni tipovi dijabetesa). Da bi izgradile rezerve, elije masnog tkiva, opremljene savrenim sistemima za pumpanje i prikupljanje, pumpaju masne kiseline i eere (iz hrane) izvan krvotoka. Nakon toga, itava "armija" enzima preuzima posao i iz tih masti i ugljenih hidrata proizvodi velike molekule - trigliceride koji se zadravaju u posebnom segmentu u elijama. itavim procesom "orkestrita" hormon pankreasa, insulin, koji se lui nakon svakog obroka. Uz uslov da va dnevni ritam odreuju tri obroka, sve funkcionie kao sat. Nivo insulina dostie tri vrhunca (jedan nakon svakog obroka), a potom, nakon otprilike jedan sat, ponovo pada. Korisno dejstvo insulina traje izmeu tri etiri sata. Nakon izvesnog vremena, kada elija prestane da prima poruku o neophodnom stvaranju rezervi, zapoinje proces oslobaanja masti. Ukoliko postoje naroite potrebe za energijom u vidu fizike aktivnosti ovaj proces desie se mnogo bre i intenzivnije. Stvari kreu naopako u sluaju kada se narui dnevni ritam obroka. Inae, za aktiviranje luenja insulina nije potreban potpun obrok. Bilo koja koliina hrane (na primer, uina) moe da isprovocira produkciju insulina; adipozno tkivo prima nareenje "Stvaraj rezerve!", trenutno zaustavlja oslobaanja masti, a itav proces kree od samog poetka. To je i osnovni razlog zbog kojeg konzumiranje uine izmeu obroka predstavlja pravu nutricionistiku katastrofu, naroito pri pokuajima da se skine viak kilograma.

tetni efekti meuzalogaja

Ukoliko elite da oslabite, prva stvar koju morate da uradite jeste da potujete reim od tri glavna obroka (u pravilnim intervalima). Osnovni uzrok gojenja jeste naruavanje prirodnih ritmova organizma, usled preskakanja glavnih obroka i konzumiranja meuobroka, to je, naalost, za veinu ljudi postao tipian nain ivota. Treba znati da je eer osnovni katalizator luenja insulina, a ova materija nalazi se u velikom broju prirodnih, kao i preraenih namirnica. Recimo, samo jedna jabuka sadri dovoljnu koliinu prirodnog eera (fruktoze) da izazove sekreciju insulina! Isto vai i za zaslaena pia i kafu; jedna olja kafe sa eerom u prepodnevnim asovima moe da narui prirodni ciklus. Ukoliko elite da oslabite, morate da se odreknete vonih sokova, gaziranih pia, ak i onih sa vetakim zaslaivaima, jer se u njima nalaze brojne materije koje mogu da poremete prirodni ritam organizma. U ostale faktore koji oteavaju (ili onemoguavaju) proces mravljenja, svakako spada i preskakanje obroka i kompenzovanje velikom koliinom hrane u okviru jednog obroka. Ovo poslednje siguran je nain da se aktivira proces akumulacije masnog tkiva. Zato, da biste bili u harmoniji sa svojim prirodnim bioritmovima, najbolje je da konzumirate od 70 do 80% dnevne hrane u prvoj polovini dana.

Hrono-dijetetsko mravljenje

Svoj nain ishrane i ivota treba da zasnujete na nekoliko osnovnih principa, a to su: dinamika elijskih procesa, vrednost namirnica, kao i mogunost zadravanja njihovih rezervi u organizmu. Kombinovanjem ova tri principa, mogue je stei trenutan uvid u to ta treba da se primeni, a ta da se izbegne. elijama je ujutro potrebna energija, zbog ega lake oslobaaju masti. Idealno vreme za konzumiranje visokoenergetskih namirnica koje stvaraju rezerve u oragnizmu (na primer, prosti ugljeni hidrati i lipidi) jeste sam poetak dana. U veernjim satima, kada je telo sklono stvaranju zaliha, a elije trae glukozu, potrebno je da se prebacimo na laku hranu. Analizom ovih primcipa i elijskih mehanizama, postaje jasno zbog ega ujutro moemo da uivamo u bogatijem doruku, naroito ako mu prethodi i fizika aktivnost. S druge strane, u veernjim asovima moramo da se odupremo okoladi, i to svim raspoloivim sredstvima! Najbolji nain za izbegavanje neutaive potrebe za hranom jeste pridravanja dnevnog ritma od tri glavna obroka, sa naglaskom na doruku. A ukoliko podlegnete nekom slasnom iskuenju (niko nije savren!) postoji odlian lek za to. Greku ete ispraviti ve narednog dana i to tako to ete pojesti laganu veeru i to ete uraditi dodatne fizike vebe. Najvanije od svega jeste odravanje ravnotee izmeu zadravanja i oslobaanja energije. Zapamtite da ne moete regulisati svoje navike u ishrani iskljuivim uvoenjem restrikcija. Hrono-dijetetski principi nisu nova vrsta dijete. U pitanju je inteligentan pristup ishrani, koji nalae drugaiji reim ivota, koji je u harmoniji sa bioritmovima. On vas nee uiniti vitkim preko noi, ali e vam pomoi da postignete i zadrite zdravu telesnu teinu i dobru fiziku kondiciju uz minimalan napor.

PRAVE VEBE
I PRAVO VREME Kada vebati Kao to smo ve rekli, nae elije "znaju" kako da kreiraju rezerve masti, ali i kako da oslobode masnou. Tu definitivno prestaje njihova funkcija. Eliminacija masti iz organizma ve je u naoj nadlenosti, a ne postoji bolji nain za to od toga da se razmrdate! Na osnovni metabolizam, koliina energije koju iskoriste srce i drugi organi za obavljanje svojih funkcija, troe od 1.200 do 1.500 kalorija dnevno. Mozak koristi iskljuivo eer i ak pri najintenzivnijoj intelektualnoj aktivnosti ne sagori ni gram masti. Na nain ivota ne ostavlja nam ba mnogo izbora - ili emo se fiziki aktivirati ili emo neizbeno stei nezanemarljiv viak kilograma. Ipak, osnovni faktori koji obezbeuju optimalne efekte fizike aktivnsoti jesu vreme i nain, koji treba da budu usklaeni sa bioritmovima. Sve to treba da uradite jeste da odredite pravo vreme - onda kada elije prirodno otpoinju proces oslobaanja masti. * Prvo pravilo: Nemojte da vebate u periodima kada insulin blokira izlaze iz elija. Dakle, nema nikakve svrhe da vebate odmah nakon obroka. Ne samo to e vam biti teko i neugodno, ve moete da naruite dinamiku varenja! * Drugo pravilo: Izaberite vreme kada su bioloke supstance, koje podstiu oslobaanje masti, na svom vrhuncu. Nivo hormona "buenja", kao i hormona stresa (adrenalin i noradrenalin) najvii je izmeu 7 i 8 sati ujutro, to znai da je vreme pre doruka najbolji trentak za vebanje. * Odlian kompromis moe da bude peaenje do kancelarije i doruak za kancelarijskim stolom. U ostale idealne periode za fiziku aktivnost spada i kasno pre podne, pre ruka, kao i uvee, oko 6 ili 7 sati, a pre lagane veere. Koje vebe sagorevaju mast Intenzivne vebe nisu dobar nain za eliminaciju vika masnog tkiva. Ba nasuprot, brojni eksperimenti pokazali su da se znatno bolji rezultati postiu lakim vebama, ali u duem vremenskom intervalu. Zato? Pa, zato to, na samom poetku aktivnosti, dolazi do sagorevanja ugljenih hidrata. Organizam poinje da sagoreva masne kiseline tek nakon odreenog vremena. A kada taj prosec zapone, on se nastavlja i nakon prestanka fizike aktivnosti. Ubedljivo najbolji nain za sagorevanje masnoa jeste kad radite sa manje od 50% vaeg fizikog kapaciteta i odravate ovaj tempo u duem periodu (najbolje pola sata). Intenzivan oblik fizike aktivnosti, kao to je aerobik, uzrokuje rapidno sagorevanje svih rezervi ugljenih hidrata, a posledino i veliku iscrpljenosti prestanak aktivnosti. I ne

samo to neete na ovaj nain "taknuti" rezerve masti, ve ete biti veoma iscrpljeni i gladni. U takvom stanju sigurno ete posegnuti za nezdravom i kalorinom hranom i upropastiti nastojanje da oslabite. Nasuprot tome, ako vebate umerenim intenzitetom (na primer, tenja ubrzanim korakom, ili lagana vonja trenanog bicikla) neete oseati umor ni glad, to e vam omoguiti da bez kriziranja saekate naredni obrok. Mehanizmi oslobaanja mogu neometano da se odvijaju sve dok obrok ne uzrokuje luenje insulina i novi proces stvaranja rezervi. Na kraju, nemojte da zaboravite da su miii zadueni za sagorevanje masti. to ih vie i ee aktivirate, time oni sagorevaju vie masti. Najbolje je da konzumirate 70 do 80% dnevne hrane u prvoj polovini dana. Lekovi razliito deluju i imaju razliite nuspojave u zavisnosti od vremena primene. Uine izmeu obroka predstavlja pravu nutricionistiku katastrofu, naroito ako elite da smrate.

Bioloki mehanizam za zdravlje i lepotu Odavno je poznato da elije koe "vredno" rade tokom dana u nastojanju da zatite ovo bitno tkivo od tetnih uticaja, dok nou "koriste" priliku za regeneraciju, to je odlian dokaz za vrednost nonih krema koje podstiu taj proces. Masne elije takoe, podleu uticaju prezicno utvrenih bioritmova, a to je ba ono bi bilo pametno iskoristiti za sebe, tj. za to efikasnije i to bre mravljenje.

Celulit: "neposluno" tkivo!

Tokom procesa oslobaanja masti, celulit ne podlee istim mehanizmima kao tipino masno tkivo. Nauka jo uvek nije dala adekvatan odgovor na ovo pitanje. Ipak, u dosadanjim istraivanjima utvreno je da celulit sadri veliki broj alfa-receptora, svojevrsne prekidae koji, pod uticajem hormona stresa, blokiraju proces oslobaanja masti, umesto da ga aktiviraju. A kada se poremeti ravnotea izmeu lipogeneze (skladitenja masti) i lipolize (oslobaanja masti), masne elije se enormno uveavaju (i do 100 puta!) da bi keirale dovoljno prostora za rezerve. Istovremneo, poveava se i njihov kapacitet za prikupljanje eera, a ovaj viak glukoze dalje izaziva stvrdnjavanje vlakana kolagena (koja, inae, obezbeuju elastinost koe). U ovoj mrei ovrsnulih vlakana masne elije ostaju zatoene, to je mehanizam na osnovu kojeg nastaje uvena "pomorandina kora". Pritisnuti krvni sudovi prestaju da obavljaju svoju funkciju, uzrokuju zadravanje tenosti i naruavaju prosec oslobaanja toksina. Krajnji ishod ovog zaaranog kruga jeste pojava sve veeg broja grupisanih, "slepljenih" masnih elija koje je teko razbiti. Objektivno, do sada jo nije pronaen najbolji lek ili metod za razbijanje elija ovog tipa masnog tkiva. Najbolje reenje ostaje primena "manjih" taktika: * Budite svesni i obratite panju na mehanizme stvaranja masnih naslaga. * Redukujte nivo stresa (dokazano je da stres ima efekat alfa-receptora. Mnoge ene tvrde da velika zabrinutost izaziva zadravanje tenosti u tkivima, odnosno oticanje). * Izbegnite konzumiranje nezdravih uina (slatkia i slanih grickalica). * Bavite se fizikom aktivnou na najkorisniji nain da biste podstakli proces oslobaanja masti. * Zatezanje i oblikovanje miia zadnjice i butina takoe je efikasan nain da reaktivirate sagorevanje masti.

Da li masaa pospeuje mravljenje?

Iako ne utie direktno na oslobaanje masti, masaa moe da pospei proces drenae tkiva, naroito ako se izvodi u dinaminoj fazi i u sadejstvu sa fizikom aktivnou. Masaa, izvedena pre ili posle vebi, definitivno podstie proces u kojem se osloboene masne kiseline vraaju u krvotok, a time i sagorevanje masti. Blaga masaa pre odlaska u postelju, takoe, moe da bude korisna. U veernjim satima odvija se prirodni bioritam koji znaajno poveava protok krvi (i za 200%!) u adipoznom tkivu, a naroito u donjem delu tela. Inteziviranje cirkulacije obezbeuje drenau tkiva tokom noi. Znai, ako imate celulit, lako moete da iskoristite ovaj prirodni bioritam tako to ete, pre odlaska u

postelju, masirati listove i butine.

Hrono-dijeta: Potujte satnicu i mravite bez imalo muke

Ponedjeljak | 29.08.2011. Nije vano samo koliko jedete, nego i kada, jer od doba dana zavisi da li e masnoe koje unesete hranom biti pretvorene u energiju ili u salo. Uz pomo hrono-dijete, koja potuje prirodan ritam organizma, lako ete smrati.

Idealno vrijeme za konzumiranje visokoenergetskih namirnica koje stvaraju rezerve sala u organizmu jeste sam poetak dana, jer metabolizam je tada najspremniji da troi kalorije. U veernjim satima, kada je tijelo sklono stvaranju zaliha, a elije trae glukozu, potrebno je da se prebacimo na laku hranu. To je sutina hrono-dijete koju vam predlaemo.

Potujte satnicu Potujte satnicu uzimanja obroka i preporueni jelovnik, i uz minimalan napor oslobodite se suvinih kilograma. Doruak: 8h10h Uina: 9.30h 10.30h Ruak: 12.30h 14.30h Uina: 16h 17.30h Veera: 19h21h

PRIMJER JELOVNIKA ZA 7 DANA Doruak je svaki dan isti: aj ili kafa zaslaeni kaiicom meda, musli s mlijekom ili jogurtom, 1 integralni tost ili 23 suha keksia Sami odredite koliinu hrane koju ete po obroku pojesti, ali vodite rauna do 80 posto dnevne koliine hrane pojedete u prvoj polovini dana. Za uinu moete da pojedete bilo koje voe.

PRVI DAN Ruak: kuhana tjestenina prelivena paradajz-sosom, zelena salata zainjena s malo limunovog soka Veera: riba s rotilja, zelena salata

DRUGI DAN Ruak: rioto s lukom i narendanim sirom, blitva zainjena limunovim sokom i solju Veera: kajgana od dva jaja zainjena nasjeckanim bosiljkom i metvicom, solju i uljem

TREI DAN Ruak: gusta supa s mnogo povra i itaricama, npr. jemom ili prosom Veera: plodovi mora zainjeni limunom, riba ispeena u foliji, zelena salata s rotkvicama

ETVRTI DAN Ruak: pagete s prelivom od paradajz-soka, salata od paradajza ili peene paprike Veera: kuhano telee meso zainjeno limunovim sokom, uljem, solju i biberom, salata od sirovog kupusa

PETI DAN Ruak: gusta supa s povrem, zelena salata Veera: gula od teletine ili svinjetine, tikvice kuhane na pari

ESTI DAN Ruak: kuhani graak ili bilo koje drugo mahunasto povre Veera: pilee bijelo meso, plavi patlidan ili tikvice s rotilja

SEDMI DAN Ruak: kuhana tjestenina prodinstana s tikvicama, paradajz ili patlidan sa rotilja zainjen perunom, bosiljkom i s malo bijelog luka Veera: morska riba peena u foliji, mijeana salata od sezonskog povra