'

D. Simonovic

1. MOTOKULTIVATOR — OPŠTI PODACI 1.1. MOTOKULTIVATORI Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka­ ko kod individualnih proizvođača, tako i u društvenom sektoru. Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su /.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici­ ma, malim posedima, mehanizaciji okućnica i dr. Motokultivatoti se veoma mnogo koriste u kraškim područjima, gde je pristup na malim parcelama otežan bilo kojim transportnim sredstvom, pa se oni na takve parcele prenose pomoću radne stoke (maga­ rac, mazga, konj) ili to čini sam čovek. Motokultivator i su najčešće izvedeni kao ručne mašine ko­ jima se direktno upravlja pomoću odgovarajućih ručica, a prili­ kom rada nemaju sopstveni uređaj za vožnju, već radni deo ma­ šine služi za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva­ tor ili freza, po čemu je i dobio naziv — motokultivar ili freza. Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti točkovi, pa se on u tom slučaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj varijanti može služiti za vuču pluga i mnogobrojnih priključnih oruđa, a može se koristiti i u transportu sa odgovarajućom pri­ kolicom. Motokultivatori se izrađuju sa benzinskim ili dizel-motorima snage 2,2 — 4,4 kW. Na njih se može priključiti veliki broj različitih uređaja i mašina, pa se zbog toga smatraju najuniverzalnijom poljoprivrednom pogonskom mašinom. Najčešće korišćeni dodatni uređaji i mašine su: rotacioni kultivator za površin­ sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu, kultivatorske motičice različitih oblika i namena, sadilice, sejačice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zaprašivači, kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, čistači snega, cirku7

lari i mnogi drugi priključci. Ukoliko se na njega može priklju­ čiti veči broj odgovarajućih priključaka utoliko je motokultivator ekonomičniji. 1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI Za jednoosovinske traktore je odomaćen naziv motokultivatori. Karakteristično za jednoosovinske traktore je to što imaju jednu pogonsku osovinu i što se njima direktno upravlja pomoću ručice. Da bismo uočili razliku između motokultivatora i jednoosovinskog traktora, posmatraćemo operaciju rotacionog kultiviranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikači radni deo ro­ tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih točkova. Kod jednoosovinskog traktora na priključnom vratilu ni­ je potrebno skidanje pogonskih točkova. Uz jednoosovinske trak­ tore mogu se dodati jedan ili dva točka koji služe za oslanjanje zadnjeg dela traktora, pa se tako olakšava rad rukovaocu. To su uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukovalac mogao da radi u se decern položaju. Jednoosovinski traktori imaju ugrađeno jedno ili dva prik­ ljučna vratila za pogon različitih rotacionih oruđa i mašina. Ako je jedno od vratila sinhronizovano sa men jačem brzina, na njega se može priključiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko­ lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru­ đa priključuju se pomoću različitih priključaka sa zadnje, pred­ nje i bočne strane. U jednoosovinske traktore ugrađuju se motori snage 3 — 10 kW, i to pretežno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u ravnici i brdsko-planinskom području na nagnutim terenima. Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno otežano pri radu na nagnutom terenu, kada težak i snažan trak­ tor može biti opasan po rukovaoca. Da bi se čitaocima olakšalo korišćenje ove knjige, u daljem tekstu zadržaćemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske traktore. 1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA Osnovna konstrukcijska izvođenja motokultivatora prikazana su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika između njih je primetna i u na8

SI. t.l — Motokopačica IMT-504

SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

živima: motokopačica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres). Da bismo upoznali osnovne mogućnosti i razlike između po­ jedinih motokultivalora, moramo znati nešto i o konstrukcij­ skom izvođenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje i održavanje, katalozima i drugim publikacijama.

SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)

Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultivatora, nužno je dobro proučiti sve njegove karakteristike. U sledećem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove motokultivatora domaćih proizvođača.

10

5 kW 4. 5 — prirubnica za priključivanje dodatnih oruđa sa vijcima i navrtkama.1 kW 5.4. benzinski.57 kVV 4. Motokopačica IMT-504 Tehnički podaci Tip motora: 66'3. 1. dvotaktni.W 4.5 kW 2 kW 2. SI.7 kW 9.5 kW 5.1.5 kW pri 5250 1 min~ . MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOĐAČA IMT IMT IMT IMT IMT IMT IMT — — — — — — Knjaževac Snaga 504 506S 506LS 507 507D 509D 4.8 kW Muta Snaga 6 kW 6 kW »LABINPROGRES« Naziv Labin Snaga »mondijal LPS«.5 kW 1. 4 — rezervoar goriva.4 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa leve strane). snage 4. henzinac 6 kW »super speci jal DM« 10 kW »GORENJE-MUTA« Naziv Motokultivator »univerzal« Motokultivator »specijal«. dizel »MIOSTANDARD« Naziv MIO MIO MIO MIO F F — — — — — — 200 250 300 350 400 600 Osijek naga 1. 6 — priključno vratilo .5 k.1.57 kW 2. 3 — izduvni lonac.5 kW 1. 2 — motor sa menjačkom kutijom.4. 1 — gumeni pogonski točak.

3 — starter povratnog dejstva. 6 — poluga za promenu stepena prenosa. 6 — zakačka podupirača SL 1. 2 — dugme kratkog spoja.SI. 8 — gumeni rukohvat upravljača 12 . 1 — karburator. 5 — prečistač vazduha uljnog tipa.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 2 — vijak komandnog kabla spojnice. 5 — vijak za pritezanje pri visinskom podešavanju upravljača. 7 — ručica gasa. 3 — navrtka za podešavanje zategnutosti i ko­ mandnog kabla spojnice. 4 — podupirač.5 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa desne strane). 1 — komandna ručica spojnice. 4 — poluga za bočno podešavanje upravljača. 1.

9 (pogled sa desne strane). 5 — zavrtanj za pritezanje. 4 — izlazno — pogonsko vranosač kopačice. dvotaktni. 1. Motokultivator IMT-506 1 Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: Tehnički podaci Tip motora: Men j ač: 66/2.7 — Motokultivator IMT-505/506 gorivo. U bloku motora. 7 — osovinica sa ručicom za — poluga komande menjača. 2 — zaštitnik prenosnika. 1 — rezervoar za . Promena stepena prenosa vrši se pomoću poluge na upravljaču. benzinski. 3 • tilo.4. potopljena u ulju. snage 4. SI. Podesiv po visini i bočno.5 kW pri 5250 1 min" . sa tri stepena prenosa za hod unapred. Višelamelna. sa tri stepena prenosa za hod unapred. 6 — spajanje. Ožlebljeno.Menjač: U bloku motora. 8 — žičani osigurač. 10 — utikač 13 . 1. sa 800 m i n " . nezavisno od brzine kre­ tanja mašine.izduvni lonac.2.

8 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 8 — tropolna utikačka kutija za osvetijenje. 6 — ručica komande za gas 14 .1 10 9 8 7 1 ^ SI. 1. 2 — upravljač. 1. 7 — komanda za startovanje. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikača. 1 — za ga­ šenje motora (kratkim spojem). 9 — čep ot­ vora za nalivanje ulja na menjaču. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 11 — nosač rezervoara 5 6 prekidač SI. 5 — ručica spojnice. 10 — karburator. 4 — zavrtanj za podešavanje. 1 — poluga komande menjača.9 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 3 — kutija za alat. 6 — raonik kopača. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača.

snage 4.5 kW pri 5250 1 min" . Ožlebljeno. Ožlebljeno. dvotaktni.4. 1. Podesiv po visini i bočno. Motokultivator IMT-506LS Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. potopljena u ulju Podesiv po visini i bočno.4. benzinski. dvotaktni.4. 1.3. sa tri stepena prenosa za hod unapred i tri stepena za hod unazad. U bloku motora.5. U bloku motora. sa 800 min" nezavisno od stepena pre­ nosa mašine.1 kW -1 pri 3600 m i n . potopljena u ulju. sa 800 m i n nosa mašine. sa tri stepena prenosa za hod unapred. -1 nezavisno od stepena pre­ Podesiv po visini i bočno. snage 5. četvorotaktni. snage 4. Višelamelna.Spojnica: Upravljač: Višelamelna. Motokultivator IMT-506L Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. Jednoosovinski traktor IMT-507 Tehnički podaci Tip motora: LA 300. 15 1 . benzinski. 1.4. benzinski. potopljena u ulju. Višelamelna.5 kW pri 5250 -1 min .

3 — izduvni lonac. 17 — uređaj za priključivanje oruđa 1 2 3 U 5 SI. 16 — utikač sa sigurnosnim lancem. 8 — zahvatnik za pokretanje startera.10 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane). 2 — utikačka kutija za priključna svetla. 4 — stub upravljača. 1 — sajla za uključivanje brzina. 4 — slavina za odvod goriva. 1. 5 — dugme za kratak spoj. 2 — poklopac rezervoara za gorivo. 6 — mazalica 15 U 13 12 16 . 13 — poluga za uključivanje priključnog vratila. 12 — desno ležište za oslanjanje. 3 — broj mašine. 5 — sajla za promenu smera vožnje. 7 — dvotaktni motor. 6 — uljni filtar za vazduh. 14 — poklopac izlaznog kućišta. 1 — rezervoar za gorivo. 10 — poluga spojnice.11 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane). 9 — broj motora.SI. 11 — desna poluosovina. 15 — mazalica za podmazivanje sajle. 1.

snage 5. 2 — kutija za alat. 1..SI. 12 — vijak za regulisanje sajle spojnice. 13 — ručica komande spojnice Menjac: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod unazad). frikciona. 17 . Suva. dizel. Višelamelna. 6 — ležište ručice za promenu brzina. Jednoosovinski traktor IMT-507D Tehnički podaci Tip motora: Menjac: S poj nica: '} Motokultivatori RD 80.4. 1. višelamelna. -1 nezavisno od stepena Podesiv po visini i bočno.1 kW pri 3000 1 min. suva.12 — Komande jednoosovinskog traktora IMT-507. 10 — vijak. 6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod unapred). 11 — ležište ručice za promenu smera kretanja. sa 860 m i n prenosa. četvorotaktni.6. 9 — ručica za promenu smera kretanja. 1 — upravljač. 8 — ručica za promenu stepena prenosa. Ožlebljeno. 4 — poluga gasa. 3 — poluga za zakretanje upravljača.

dizel.13 — Jednoosovinski traktor IMT-509 . Upravljač: Pode siv po visini i u stranu. Jednoosovinski traktor IMT-509 1 Tehnički podaci Tip motora: LDA 450. Ako je položaj uprav­ ljača takav da je motor nazad: dva stepena pre­ nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za hod unazad.. suva. Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste­ pen prenosa za hod unazad.7.4 kW pri 1 3000 m i n . Spojnica: Jednolamelna. sa 860 m i n " nezavisno od stepena prenosa. četvoro! akt ni. 1. snage 9.4.Priključno vratilo: Ožlebljeno. 1. SI.

1. snage 9.4.8. SI. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa unazad dok se okreću radni delovi i rotacione sitnilice. dizel. Jednoosovinski traktor »super special« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Menjač: LDA-451. Podesiv po visini i u stranu.14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres) 19 .4 kW pri 1 3000 min.Priključno vratilo: Upravljač: Dva priključna vratila sa obrtajima od 180 l mm~ . 3000 1. četvorotaktni. 6 stepeni prenosa — 4 za hod u nap red i 2 za hod unazad..

11. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok­ reću radni delovi rotacione sitnilice. sa pojedinačnim ili za­ jedničkim delovanjem. Mehaničke. četvorotaktni.4.5 kW pri 3500 min -i -1 Priključno vratilo: Upravljač: . dizel. 4 stepena prenosa — 3 za hod unapred i 2 za hod unazad. Motokultivator MIO-200 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Upravljač: Dvotaktni. 1. snage 1. snage 6 kW. ili 108Đ. Broj obrtaja nezavisan od menjača. 790 m i n .4. Jednoosovinski traktor »mondial« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjac: 108L. Podesiv po visini i zakretan za 180°.5 kW. benzinski. suva. Podešavanje u tri različite visine. četvorotaktni. Sigurnosna papučica. benzinski. Konusna. Podesiv po visini i u krugu od 360°. snage 6 kW. Sa uređajem za blokiranje. suva.Spojnica: Diferencijal: Priključna vratila: Kočnice: Upravljač: Jednolamelna.4. sklopiv zbog lakšeg transporta. 1.9. Dva vratila. snage 1.10. benzinski. Motokultivator MIO-250 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: 20 Dvotaktni. na oba točka. 1.

1. benzinski. snage 2 kW pri 5800 min -i Zatezni remen. sa brojem obrtaja 2300/1500 min~ SI. Promenom položaja remena.12. Motokultivator MIO-300 Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjanje brzina: Priključno vratilo: Dvotaktni. (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) 1. Promenom položaja remena Podešavanje u tri nivoa.Spojnica: Men janje brzina: Upravljač Zatezni remen.4.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek) 21 . Bočno.

4. Bočno. benzinski.57 kW 1 pri 4000 m i n . Podesiv po visini i bočno. snage 2.. 1. četvorotaktni.4.16 — Motokultivator F-400 (proiz vod »MIOSTANDARD« — Osijek) u po loža ju za transport 22 . 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una­ zad.57 1 min" . Motokultivator MIO-350 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravljač: Dvotaktni. Zatezni remen. snage 2. -1 kVV pri 5800 i SI. Motokultivator F-400 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravi j ač: G35. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod unazad.14. Bočno sa brojem obrtaja 2300 m i n . 1. sa brojem obrtaja 2300/1243 min Podesiv po visini i bočno. Zatezni remen. benzinski.13. G150.1.

1.4.15. benzinski.17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARDC< Osijek) 23 .5 kW pri 3600 min-*. Motokultivator F-600 (proizvodnja »MIOSTANDARD« Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Men j ač: Priključno vratilo: Upravljač: G200.1. snage 4. 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod unazad (x2). i ft SI. Bočno sa brojem obrtaja 730 i 2160 min Podesiv po visini i bočno. četvoro taktni. Zatezni remen.

1. Podesiv. snage 6 k\V. i 24 .4. Višelamelna potopljena u ulju. benzinski. četvorotaktni. Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL (proizvodnja »GORENJE-MUTA«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Kočnica: Upravljač: LA-300. Dobošasta.16. 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad.

— — duha. pretvara u mehanički rad u samoj unutrašnjosti motora.2.2. odnosno mešavine goriva i vazkonstrukciji. MOTORI SUS — OSNOVNI PODACI Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo­ tora u kojima se pogonska energija. ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvotaktni. zapremine i temperature. sadržana u gorivu.1. U motokultivatore se ugrađuju i benzinski i dizel-motori. Ovi motori se prema načinu sagorevanja i vrsti goriva dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftaše). — — načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora. 2. načinu paljenja goriva. u cilindrima motora. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-MOTORA Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema: — vrsti pogonskog goriva. 2. načinu rada. Poznavanje karakteristika jednih ili drugih motora pomoći će korisnicima da se odluče pri izboru motokultivatora. Pri tome nastaju promene pritiska. tj. Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora pređe put (hod) između svojih krajnjih položaja (između »mrt25 * . Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se periodično ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora.

2. stvorena u karbura­ toru. pa pošto motor daje koristan rad samo u ovom taktu — on se naziva radni takt. Kako su oba ventila zatvorena. Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od dva takta. 2. U ovom taktu posle pa­ ljenja smele dolazi do sagorevanja. i donja mrtva tačka (DMT) — umesto: unutrašnja mrtva tačka. takt: Usisni ventil je otvoren. Klip se kreće nadole i. a sabijenu smešu pali električna varnica. Motor usisava smešu i sabija je. Klip se ovde kreće od spoljašnje mrtve tačke (SMT) prema unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT). takt: Oba ventila su zatvorena. Klip gura klipnjaču. 4. takt: Oba ventila su zatvorena. SMT i UMT su mesta u cilin­ dru gde klip menja smer kretanja i u tim tačkama je brzina klipa jednaka nuli.vih tačaka« klipa). usled čega smeša goriva i vazduha. Za ove tačke se koriste i nazivi — gornja mr­ tva tačka (GMT) umesto: spoljašnja mrtva tačka (SMT). jer se smeša benzina i vazduha stvara izvan cilindra — u karburatoru. stvara potpritisak u cilindru. Klip se kreće od UMT prema SMT. Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja radilice. Nešto pre dolaska klipa u SMT iskra svećice zapali smešu. struji u cilindar. odnosno za vreme jednog punog obrtaja radilice motora. To je takt sagorevanja i širenja. tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra. pa se cilindar puni smešom.3. izduvni zatvoren. BENZINSKI (OTO) MOTOR Ovi motori se nazivaju i karburatorski. To je takt sabijanja ili kompre­ sije. 3.3. 2. pa se veoma zagrejani gasovi naglo šire i snažno potiskuju klip nadole. Četvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od četiri takta.1. klip sabija smešu koja je u prvom taktu ušla u cilindar. Četiri takta pri radu benzinskog motora 1. takt: Izduvni ventil je otvoren.. delujući kao vakuum-pumpa. Ovaj prvi takt se naziva takt usisavanja. Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti četvoro­ taktni i dvotaktni. a klip se kreće od UMT prema SMT. To je 26 . odnosno za vreme dva puna obrtaja radilice motora. a ona okreće radilicu.

Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni otvara. ponovo prodire u komoru za sagorevanje i tako se nastavlja sledeći radni proces.1 vidimo da je radilica motora za ova četiri takta izvršila dva obrta i da je od četiri takta samo jedan radni. 1 TAKT 2 TAKT SI. 8 — klip 3TAKT 4TAKT 2. 5 — svećica za paljenje. 3 — usisna cev.takt izduvavanja. Na si. 2.2. 1 — karburator. Na si.2 je prikazan tipičan dvotaktni motor sa dva otvora. 2. ponovo poči­ nje prvi taikt (takt usisavanja). 2. Dvotaktni benzinski motori Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva lakta (hoda) umesto u četiri. usled depre­ sije koja se stvara nad klipom. 2 — prečistač vazduha. 6 izduvna cev.1 — Princip rada četvorotaktnog benzinskog motora. 4 — usisni ventil. kao što je to slučaj kod četvorotaktnih motora. d pošto se klip usled inercije kreće nadole. 7 — izduvni ventil. 27 .3. Sveza gasna smeša.

pa u svom daljem kretanju klip sabija smešu u cilindru. 1 — korito motora. takt: Klip se kreće od UMT prema SMT. 7 — prelazni kanal Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u sledećem. Dvotaktni motor nema ventil na cilindru. 3 — ulazni otvor. odnosno zatvara­ jući otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smešu. pri čemu se zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4). 5 — svećica. To se postiže tako što se punjenje cilindra srne som.1 TAKT 2 TAKT Si. Svaki drugi takt u dvotaktnom motoru je radni. 1.2 — Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smeše obavlja u prvom taktu. 4 — izduvni otvor. Kod četvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja usisavanje i sabijanje smeše. 2. a ispod klipa se istovre2$ . izduvni ot­ vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smeše iz korita motora u cilindar. a razvođenje sme­ še i sagorelih gasova vrši sam klip otvarajući. dok kod dvotaktnog motora donji deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu motora se obavlja predsabijanje smeše). 6 — otvor za ulaz smese u cilindar. 2 — kar­ burator. a širenje gasova u drugom (radnom) taktu.

tako da je gasna smeša. svaki dizel-motor mora da ima odgovara29 . pa sveza smeša ulazi iz korita motora. koja dolazi iz prostora ispod klipa u prostor iznad klipa. tako da izlaze izduvni gasovi i otvara se prelazili kanal (6). na klipu se nalazi naročiti ispust. Dovod smeše i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u cetvorotaktnom motoru. a osim toga — prilikom ispiranja sagorelih gasova sa njima odlazi i deo smeše. Pošto se sagorevanje obavlja u samoj mašini na­ ziva se — motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Tako se omogućava podmazivanje preko gasne smeše u kojoj već ima ulja za podmazivanje. zbog toga što sistem nema podma­ zivanja. Zatim gornji deo klipa otvara izduvni otvor (4). pa se nastavlja predsabijanje smeše u koritu motora. pošto u koritu zbog predsabijanja vlada veći pritisak. usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova smeša goriva i vazduha stvorena u karburatoru. Dvotaktni motor nema usisne i izduvne ventile. sagoreli gasovi potiskuju klip nadole. usled naglog širenja. Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha i ubrizgavanje goriva. pa je punjenje cilindra smešom zbog toga nepotpuno. Benzinski četvorotaktni motori koriste benzin kao pogonsiko gorivo. Da bi izduvni gasovi što bolje iščistili ko­ moru za sagorevanje od gasne smeše. Radilica u toku ova dva takta izvrši samo jedan obrtaj. Kad klip sabije smešu. 2. 2. primorana da se kreće (na slici prikazano strelicom) i na taj način čisti i uglove u komori za sagorevanje dok se klip kreće nadole. Do prelaženja smeše iz korita u cilindar dolazi usled razlike pritisaka. pa je zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na če­ tvorotaktni motor. Kad donji deo klipa prođe ulazni otvor (3). takt: Posle paljenja sabijene smeše. a kod dvotaktnih. Smeša koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po­ maže ispiranje cilindra. Klip pri svom kretanju nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3). mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. DIZEL-MOTOR Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva dizel gorivo u vazduhu koji je pomoću klipa sabijen pod viso­ kim pritiskom. pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila.meno stvara pot pri tisak. svećica (5) upali smešu i — to je završetak prvog takta.4.

4).3). 2. Klipnjača je prava šipka koja ima ležište na oba svoja kraja. Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar i da bi iskorišćene (sagorele) gasove ispustili napolje. Klip je povezan sa mehanizmom koji kontroliše ovo klizanje. 8 — radilica nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okreće u ležištu i ima koleno (koje ostvaruje kružno kretanje većeg prečnika od samog vratila) i klipnjače koja povezuje koleno sa klipom. 7 — kli­ pnjača.3 — Osnovni delovi dizel-motora 1 — pumpa za ubrizgavanje. Motori za ovu svrhu koriste meha- 1 8 SI. 6 — klip. 2 — briz galjka. 2. 4 — cilindarska glava. 3 — ventili. 2. Brizgaljke . Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mašinama) je uređaj za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt­ no kretanje radilice (si. 5 — cilindar.juće osnovne delove (si. Cilindar je element u kome klip klizi i ostvaruje određeni hod.

jer gorivo ne može da sagoreva bez kiseonika. Ovo je glavna razlika između dizel-motora i motora na benzin. Gorivo mora biti u obliku fine magle (spreja).1. Ono se ubrizgava tek pošto se vaz­ duh sabije i na taj način zagreje do visoke temperature. Pumpa za ubrizgavanje stvara odre­ đeni pritisak u gorivu. Princip rada dizel-motora Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizelmotora: 1. 3. Vazduh mora da uđe u cilindar. SI. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom u obliku fine magle. Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska — da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila što veća snaga motora. Kod motora na benzin (oto-motora) za paljenje mešavine koristi se svećica. U dizel-motoru vazduh je toliko sabijen da dostiže temperaturu užarenog gvožđa. pa lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu). dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom koji se zagreva usled visokog pritiska. tako da se potpuno raspo­ redi na već sabijeni vazduh.i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle u prostor za sagorevanje. Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen­ skom intervalu. 2.4. jer je neophodna homogena meša% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva­ nje. 2. 31 . što omogućava raspršivanje goriva u cilindre.4 — Princip rada mehanizma kolena 2. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature vazduha (raste sa porastom pritiska). Sagorevanje je hemijski proces u kome se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu.

gore). Zapremina u ci­ lindru kada je klip u unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT) naziva se ukupnom zapreminom cilindra (VJ.2. Tačku položaja klipa u kojoj je radna zapremina cilindra minimalna — nazivamo spoljna mrtva tačka (SMT). Drugi krajnji položaj klipa. Odnos ukupne zapremine cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom­ presije (e). sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra. Do sagorevanja dolazi odmah pošto je nafta raspršena u cilindru. kada se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj tački (SMT). cilindar je spreman da primi novu količinu vazduha i da ponovo započne sledeći takt (hod). umesto — spoljna mrtva tačka upotrebljava se naziv: gornja mrtva tačka. Kada klip u cilindru završi svoj hod i gasovi izgube pritisak. tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko klipnjače na koleno radilice. kada je radna zapremina maksi­ malna — nazivamo unutrašnja mrtva tačka (UMT). 2. ostvaruju se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i maksimalna). Na taj način radilica dobija obrtno kretanje i određenu silu. Kod četvorotaktnih motora. Takt predstavlja pomeraj (hod) klipa između krajnjih položaja. Radni ciklus je potpuno završena serija različitih faza ili događaja koje slede jedna drugu. Mešavina gasa se naglo širi. odnosno od jedne do druge krajnje tačke. Kod verti­ kalnih motora. Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa (jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se završio radni ciklus. Kada se oslobodi sagorelih gasova. naziva se kompresiona zapremina i obeležava se sa Vc. što proizvodi veliku količinu toplote. Stepen kompresije je veoma važan procesni i konstrukcioni faktor motora koji se izražava sledećim odnosom: _ VR + Vc _ Vu 32 . Kada je klip u krajnjim položajima (tačkama). Stepen kompresije (sabijanja) Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa.4. Zapremina koja odgovara hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). dole. 5. dok se umesto naziva — unutrašnja mrtva tačka koristi naziv: donja mrtva tačka.4. gore. da bi se završio radni ciklus — potrebna su četiri takta klipa (dole.

3. vrste goriva i načina hlađenja. •vtotokultivatori 13 .Ukoliko je stepen kompresije veći. Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od konstrukcijskih osobina. 2. Taktovi četvorotaktnog dizel-motora Na si. temperatura sabijenog vazduha utoliko je viša.13 prikazani su osnovni radni procesi u ci­ lindru jednostavnog četvorotaktnog dizel-motora. a osnovni po­ kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u nekoliko različitih položaja.6 do 2. 2. Temperatura vazduha usled sabijanja neba da se poveća iznad tačke samopaljenja dizel-goriva. pa kad se dizel-gorivo ubrizga. Veli­ čina stepena kompresije kreće se od 12:1 do 22:1.4. vazduh treba da je toliko zagrejan da se gorivo odmah upali i sagori.

2.6 (levo) — Klip na vrhu — ulazni ventil otvoren — vazduh počinje da ulazi. Tada klip počinje da se spušta (si. Sabijanje (kompresija) je drugi takt.Usisavanje je prvi takt. Radilica se okreće nadesno i povlači klipnjaču nadole zajedno sa klipom. 2. Položaj na si. ulazni ventil se zatvara. 2. 2.8.8 po­ kazuje da je klip spreman da počne sabijanje vazduha. što je prikazano na si. 2.6. Kada se koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore. 2. Cilindar je sada pun svežeg vazduha.7 (u sredini) — Klip se spušta — ulazni ventil otvoren — vazduh je ušao. Tada dolazi do po­ većanja pritiska vazduha i povišenja temperature.6) kada je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj tački i spreman je da uvuče vazduh. srednji i krajnji deo takta usisavanja. klipnjača gura klip nagore (si. 2. Usisavanje započinje (si. 2. Kada klip dođe do kraja svog hoda (UMT).7 i 2. Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne može da izađe.9).7) i uvlači svež SI. 2. tako da klip 34 . SI. Položaji na si. SI. tako da se sabija u manji prostor.8 pokazuju početni. 2. a izlazni zatvoren.8 (desno) — Klip na kraju hoda — svi ventili zatvoreni — završeno ulaženje vazduha — počinje sabijanje vazduh 'kroz ulazni ventil. Ulazni ventil je otvoren.

pri samom kraju takta sabijanja. 2. 2. gorivo je potpuno ubrizgano i sagore­ vanje je završeno. Dizel-gorivo (nafta) brzo sagoreva zato što je pomešano sa vrelim vazduhom. Pošto se topao gas nalazi na malom prostoru između vrha klipa i vrha cilindra. 2. gorivo se ubrizgava kroz brizgaljku (si. Vazduh se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700°C. Kada klip dođe u položaj koji je prikazan na si. Klip na­ stavlja da se spušta potiskivan sagorelim gasovima. Sagorevanje i širenje je treći takt.dolazi u SMT (si.11. Vazduh je pod pritiskom od 25—40 bara. zauzima obično 1/16 svog prethodnog prostora.9 — Klip se podiže — svi ventili zatvoreni — vazduh se sabija i* SI. Pre nego što klip dođe u SMT. 2. što znači da se gasovi šire. Pritisak deluje na vrh klipa i potiskuje ga nadole. Vreli gasovi zauzimaju veću zapreminu (zbog toga što se klip spustio).10). 2. Vazduh je sada toliko zagrejan da može odmah da zapali raspršeno gorivo. t j .10 — Klip na vrhu (SMT) — ulazni 1 izlazni ventili zatvoreni — brizgalj­ ku ubacuje dlzei-gorivo . U toku sagorevanja oslobađa se određena količina toplotne energije.10). tako da mešavina koja sagoreva postaje još toplija. pritisak takođe raste. kojima usled SI.

Neposredno pre nego što klip dođe u UMT. 36 . 2. pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjače na koleno. sagoreli gasovi počinju da izlaze iz cilin­ dra. klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje već istrošene gasove sve do SMT. SI.13 — (desno) — Klip se podiže — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi su izbačeni Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. spreman za novi ciklus.11 (levo) — Kiip silazi — svi ventili zatvoreni — vreli gasovi potiskuju klip nadole. SI. Kada je izduvni ventil otvoren.12). ventil za odvod izduvnih gasova se mehanički otvara i sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si.širenja opada pritisak i oni postaju hladniji.6). 2. 2. Ovo je kraj takta sagorevanja i širenja koji je počeo kada je klip bio u SMT. Ovim se završava jedan radni ciklus.13. 2. SI. U međuvremenu. 2. koje okreće radilicu. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si. 2.12 (u sredini) — Klip na dnu hoda — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi izlaze napolje. Ulazni ventil se ponovo otvara i motor je ponovo u početnom položajni (si.

Zamajac je osnovni deo motora. To je točak velike mase koji je pričvršćen za radilicu motora i koji održava ravnomeran rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu samo u taktu sagorevanja i širenja (treći takt). Da bi se preko radilice omogućilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju funkciju. 2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u sledećem: 1. Dižel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo­ tori, gde se smeša benzina i vazduha pali varnicom preko svećice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vazduhom koji je sabijen u cilindrima. 2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se sabija pre nego što gorivo uđe u cilindar. Kod benzinskih mo­ tora vazduh i benzin se mešaju u karburatoru van cilindra pre nego što uđu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta. 3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je veći. Kod benzinskih motora stepen kompresije je ograničen, jer se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se mešavina benzin-vazduh suviše sabije, može doći do samopaljenja smeše, odnosno — mešavina može da se upali pre nego što klip završi hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Veće sabija­ nje takođe može da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo mešavine sagori pre nego što varnica izvrši paljenje. Zbog to­ ga je benzinski motor ograničen dozvoljenim stepenom kompresije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost motora (snagu, moment itd.). Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne može doći do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji mogućnost većeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se tako postiže veća efikasnost motora. 4. Dizel-motori koriste ška goriva su jeftinija od benzin koji lako isparava daje ujednačenu mešavinu gorivo koje manje isparava. Ova te­ benzina. Benzinski motori koriste na niskim temperaturama. Benzin sa vazduhom.
37

5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i brizgaljke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle. Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru. 6. Konstrukcija dizel-motora je čvršća i jača od benzinskih motora, jer prvi rade pod većim pritiskom.
%

oto-motor

dizel - m o t o r

SI. 2.14

Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od stepena kompresije za oto i dizel-motore

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle­ daju se u sledećem: 1. Mala potrošnja goriva. Dizel-motor spada u motore veli­ ke efikasnosti. Potrošnja goriva je manja nego kod benzinskih motora, pa je zbog toga veoma efikasan. 2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina, a to je činjenica koja taikođe utiče na izbor dizel ili benzinskog motora. 3. Ekonomičnost pri malini opterećenjima. Dizel-motor nije efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimično opte­ rećen (kako motor obično i radi). Kada radi poluopterećen, di­ zel-motor troši samo oko 10% više goriva po jedinici proizvede­ ne snage nego potpuno opterećen motor. Kod benzinskih motora efikasnost opada sa smanjenjem opterećenja.
38

4. Veća sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i teže je zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ottrovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadrže manje •lien-monoksida. 5. Veći stepen iskorišćenja goriva. Procenat energije sadr.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko '"o, dok je kod benzinskih motora 24%. 2.5.2. Nedostaci dizel-motora Nedostaci dizel-motora su u sledećem: 1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz­ nija, odnosno veća je masa po kilovatu (snage) od benzinskih motora. 1 2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a 1 kod manjih do 5000 " . 3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora. Obrtni moment kod dizel-motora, iako nešto veći nego kod ben­ zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, što znači da je motor manje elastičan pri radu. 4. Dizel-motor se teže stavlja u pogon, naročito u zimskim Miesecima, jer se teško dobija potrebna temperatura usisanog vazduha u cilindru (da bi došlo do samopaljenja smeše). 5. Uređaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su veoma skupi (zbog precizne obrade). 6. Pri radu dizel-motori su bučniji od benzinskih motora. 7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzinskog motora.

39

3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje se obavljaju u slučaju neispravnosti. Veliku primenu našao je dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci »Lom­ bard] ni ja«), ugrađen na domaćim motokultivatorima IMT-509 i »super specijal« — »Labinprogres«-a. Italijanska firma »Lombardini« proizvodi motore koji se ugrađuju u motokultivatore italijanskih proizvođača, a našli su primenu i u našoj zemlji. Motor ima veliki broj delova. Radi lakšeg sagledavanja i upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i sisteme prema funkcionalnim celinama: 1. Grupa motorskog mehanizma: — klip, •— klipna osovinica, — klipni prstenovi, — klipnjača sa ležaj ima klipnjače, — radilica, — zamajac. 2. — — — Grupa nepokretnih delova; cilindar, cilindarska glava, korito motora (karter;,
•i
j!

3. Sistem razvoda: — usisni i izduvni ventili, — ventilske opruge,

40

]
!

bregasto vratilo, klackalice, šipke, podizači, zupčanici itd. 4. — — — Sistem za podmazivanje: pumpa za ulje, prečistač ulja, cevi.

SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

klipnu osovinicu. zamajac i dr. a preko nje i klipnjača. 3. 42 .5. izduvni lonac. Kada klip u svom kretanju dođe do DMT (UMT) tu stane. brizgaljka. pumpa za ubrizgavanje. na jedan kraj radilice postav­ lja se teži kotur koji se naziva zamajac. to će se. Usisni i izduvni trakt: prečistač vazduha. klip. Kad pritisak gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip. klip­ njaču sa ležajima klipnjače. GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. alternator ili dinamo. usled inercije. 7. Silu pritiska će primiti osovinića klipa. usisna i izduvna cev. Sistem za ubrizgavanje goriva: rezervoar. on se kre­ će odozgo nadole. Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro­ ces sagorevanja. regulator napona itd. Klipnjača prenosi silu na lakat radilice. prečistač goriva. 6. Pošto je radilica već u pokretu. tako da se radilica obrne u svojim ležaj im a. cevi. Elektrooprema: — akumulator. Da bi inercija radilice bila što veća i da bi se dobilo njeno ujednačeno kretanje.1. produžiti obrtanje za izvesno vreme i klip će imati mogućnost da se vrati (odozdo nagore) do GMT (SMT). elektropokretač. Motorni mehanizam obuhvata sledeće delove: radilicu. klipne prstenove.

Svojim pravolinijsko-oscilatornim kretanjem klip omogućava odvijanje svih faza radnog ciklusa motora. 3. 2 — klip.1. tako da mora da postoji određeni zazor između klipa i cilindra. a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 — 2000°C). Usled zagrevanja klip se širi. 4 — osigurač. na klipu se nalaze žlebovi u koje se postavlja­ ju klipni prstenovi (karike). 9 — radilica. Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim­ ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila što niža. 3 — klipna osovinica. Da bi se obezbedilo što bolje zaptivanje radnog prostora. 6 — klipnjača. Prilikom sagorevanja klip podnosi velika opterećenja usled visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. U taj prostor (zazor) između klipa i ci­ lindra mora se uvući tanak film ulja za podmazivanje — kako 43 . 10 — zamajac 3. 8 — vijak. Na klip deluje.SI. 1 — klipni prstenovi. 5 — čaura pesnice klipnjače.1. pritisak gasova (80 bara).2 — Grupa motorskog mehanizma. Klip Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na klipnjaču. odnosno na radilicu motora. u kratkom vremenskom periodu. 7 — polutka ležaja.

— da je što lakši da bi se smanjile sile inercije koje di­ rektno zavise od mase klipa. 2 — žlebovi klipnih prstenoya. Pošto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova.1. 5 — vodica klipa. 3.3 — Klip. neophodno je taj mali zazor eliminisati — da ne bi došlo do prodiranja gasova u karter (si. 3.3): — glavu klipa (1) ili gornji deo. a koje mogu znatno da opterete klipnu osnovicu. 8 — unutrašnji deo klipa Da bi klip obavio svoje funkcije. a veličina zazora zavisi od veličine i konstrukcije klipa. Na klipu razlikujemo (si. — da je dobar provodnik toplote. 3. — ušice za ležanje klipne osovinice (3). 4 — klipna osovinica. potrebno je da ima sledeće osobine: — da je otporan prema visokim pritiscima. a delom preko klipnih prstenova. 44 . materijala od koga je izrađen i radne temperature. 1 — glava klipa.4). 2 3 4 SI. — da lako klizi po cilindru (kako na hladnom.bi se umanjilo trenje delova. — žlebove klipnih prs tenova (2).2. 7 — strugač ulja. Zazor ne srne biti ni suviše mali ni suviše veliki. — vodicu klipa (5) ili donji deo. — da omogućuje dobro podmazivanje zidova cilindra na delu gde se oslanja preko vodice. 3. tako i na toplom motoru). Klipni prstenovi Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za­ zor. klipnjaču. 3 — ušice za ležaje klipne osovinice. radilicu i ležajeve radilice. 6 — klipni prstenovi (kompresioni).

Na si. 45 .icnovi i strugač ulja. pri čemu se ostva'iije pottuno zaptivanje između klipa i cilindra. U glavi klipa i«»stoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni prstenovi (održavaju kompresiju motora). prikazani su kompresioni klipni [M . Klipna osovinica Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klipM .U glavi klipa nalaze se žlebovi u koje se ugrađuju klipni i'istenovi (karike). Prs tenovi su nešto većeg prečnika od prečnika cilindra.3. trenje i zagrevanje. 3. pa pošto su rasečeni i imaju određenu elastičnost. Obično je iplju — da bi se smanjila masa. SI.5 — Kompresioni klipni prstenovi i strugač ulja 3. • ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra.1. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i i Minpresioni klipni prstenovi. osovinica n u »i a biti otporna na savijanje. Pošto su opterećenja velika. na klip se postavlja jedan prsten — strugač ulju.5. 3. 3. a ujedno i da višak ulja vraća i i ruže) sa cilindra. SI.uv na radilicu motora.4 — Dejstvo pritiska gasova na kompresioni klipni prsten Da bi se sprečilo prodiranje ulja u cilindre ispod komprelonih prstenova.

Klipna osovinica se oslanja na ušice klipa koje se znatno zagrevaju i šire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i klipne osovinice izaziva različito širenje ova dva elementa, pri čemu se javlja i povećava zazor. Zbog toga je potrebno da za­ zor između ušica klipa i klipne osovinice bude što manji, a osovinica i ušice treba da su izrađeni sa velikom preciznošću.

Si, 3.6 — Osiguranje klipne osovinice od bočnog ispadanja sigurnosnim prs­ tenom

Da ne bi došlo do oštećenja cilindra usled bočnog pomeranja osovinice — mora se izvršiti osiguranje. Postoji više na­ čina osiguranja od bočnog pomeranja klipne osovinice (na si. 3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom). 3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa Klip je jedan od najopterećenijih delova motornog meha­ nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred njega postavljaju, jer bi, inače, moglo doći do zaribavanja. Os­ novno je da se ostvari zazor između klipa i cilindra (da je što manji) i da se omogući dobro odvođenje toplote na zidove ci­ lindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u žlebovima klipnih prstenova 260°C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro­ ci mogu biti veoma različiti: 1. Veliko opterećenje još nerazrađenog novog ili pravlje­ nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu prozvođača, sa ograničenim opterećenjem određeni broj sati (odnos­ no kilometra). 2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis­ temu za podmazivanje, zapušenih prečistača (vodova) i zaprlja­ nog ulja. , 3. Slabo hlađenje usled kvara na sistemu za hlađenje.
46

5. Nepravilna ugradnja klipa. 6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis­ pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje može doći i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili propuštanja cilindarske glave.

SI. 3,7 — Merenje prečnlka klipa

Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora između klipa i cilindra, merenjem žlebova prstenova i merenjem ušice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su žlebovi istrošeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko mere, a ako su ušice ovalizirane — i njih treba obraditi da pri­ me osovinicu preko mere. Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena no­ vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporučuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se postave novi. Kada se vrši ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa­ žnja na sledeće: — Prilikom rada voditi računa da se svaka nečistoća otklo­ ni, a naročito sa površina koje se dodiruju u cilindru. — Zazor između klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama ikoje daje proizvođač. Razlikujemo dva zazora: u predelu žlebova na klipu i deo vodice klipa. — Zazor zmeđu klipa i klipne osovinice mora biti u propi­ sanim granicama koje daje proizvođač. — Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene granice.
47

4. Neispravnosti na uređaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju loš mlaz). Zazor između klipnih prstenova i žlebova na klipu kreće se u granicama od 0,12—0,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzdužni za­ zor između klipnog prstena i žlebova klipa.

SI. 3.8 — Merenje zazora između kli pnih prstenova i žlebova klipnih prste nova

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari­ kama) Ispravan rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova mogu biti u sledećem: 1. Zaprljani (zapečeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra omogućeno je prolaskom ulja između ovih elemenata. Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe­ rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs­ tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastičnost i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se može otkloniti ubrizgavanjem male količine petroleuma na klip (da se čađ ra­ stvori) ili skidanjem prstenova i čišćenjem žlebova od čađi. 2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izme­ đu krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suviše veliki zazor omogućava prolazak gasova i zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suviše mali, pri zagrevanju prstena zev može sasvim da nestane i da se prsten zag­ lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kreće u granicama od 0,3 — 0,5 mm (zavisno od 48

lipa motora). Ako je zazor suviše mali, može se povećati pre­ ciznim turpijanjem. Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego što se prsten postavi u žleb, i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome

SI. 3.9 — Merenje zazora (zeva) između krajeva karika

će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič­ nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomoću uređaja za proveravanje napona i prečnika prstena. Oštećenja pri ugrad­ nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi računa. Ovu ope­ raciju treba obavljati pomoću specijalnih klešta, tako da razrezi pojedinih prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji. 3.1.6. Klipnjača Klipnjača ostvaruje kinematsku vezu između klipa i radilice, a to znači — omogućava prenos pravolinijskog kretanja klipa, i obratno — kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad mehanizma kolena i uloga klipnjače u tom mehanizmu. Na klipnjači razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi ležišna čaura osovinice klipa, stablo klipnjače i veliku pesnicu klipnjače koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10). Delovi klipnjače imaju tri različite vrste Kretanja: 1 — mala pesnica se obrće za izvestan ugao oko klipne oso­ vimce;
4 Motokultivatori

49

2 — stablo klipnjače ima kretanje klatna; 3 — velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav­ cem radilice. Klipnjača prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora. Usled složenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjača je

SI. 3.10 njača, 2

Sklop klipnjače. 1 - klipležiš na čaura, 3 - polutke ležaja, 4 — vijak

veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet­ nog čelika (velike zatezne čvrstoće, nikl-brom čelika). Mala pesnica se izrađuje u obliku bureta ili cilindričnog oblika. U samoj pesnici je postavljena čaura izrađena obično od tvrde bronze. Stablo klipnjače je oblika duplog T. Velika pesnica je presečena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2 vijka. Podmazivanje ležaja klipnjače se obavlja: — zapljiusikivanjem, — pod pritiskom.

SI. 3.11 — Kontrola paralelnosti klipnjače

50

Neispravnosti i opravke klipnjače Na klipnjači mogu nastupiti sledeče neispravnosti: 1.11. To se uglavnom dešava rečem broju klipnjača istog motora. jer ispravljanje nema svrhe.05 mm u svim pravi ima na kraju osovinice. da usovinica klipa nije upravna na osu klipa. Da bi se ove greške u i klonile. 3. pa ulje ne može da dođe do leža­ la. 3.vršiti pomoću prese postepenim pritiskivanjem. Veoma je važno da se ostvari zazor između ležaja i letećeg rukavca radi­ lice.c neki od ležaja pregreva. Pregrevanje ležaja može da nastane usled nedostatka ulja u karteru. uvijanje klipnjače može da nasi. Prilikoim utvrđivanja malih deformacija.me usled zamaranja materijala. naročito pri manjem broju obrtaja. to je znak da . Odstupainje ne srne da prelazi 0. pa ih obavezno treba zamoniti novima. dakle. Najlakša pro vera da li se neki ležaj isto­ pio — jeste kontrola ulja sa dna kartera. 3.1. znači da se neki ležaj istopio.7. Ulje se protrlja me­ du prstima. nepravilnog brušenja rukavca radilice ili zbog ukošene kli1 lirie osovinice. ako je neki ud dovodnih kanala zapušen. Istopljeni ležaj se uočava po lupanju pri radu. Ako se na klipnjači desi da dođe do savijanja. pa ako se naiđe na svetlucava zrna. Ako se pojavi veća količina ovih /maca. Uvijena klipnjača. 51 . onda uzrok može biti koso brušenje rukavca klipnjače ili. ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu i ne podmazuje ležaj. Radilica Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon­ ske sile koje potiču od pritiska gasova i da ih dalje prenese preko spojnice izvan motora. Topljenje ležaja usled pregrevanja. Ovaj zazor zavisi od prečnika rukavca. ispravljanje treba i/. eventualno. 2. lože postavljenih ležaja radi1 * e. Uzrok ove neispravnosti sličan je kao u prethodnom slučaju. 3. Savijena klipnjača.Paralelnost osa klipnjače kontroliše se kao što je prikazano na si. Do savijanja klipnjače može doći usliđ prirodnog zamaranja materijala. mora se prvo izvršiti merenje radi pravilne obrade i /a mene delova.1. i to kad se motor naglo rastereti.8.

SI. 4 — protivtegovi Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produžetku postavljaju i protivtegovi. a na kraju radilice postavlja se pogonski zup­ čanik za pomoćne uređaje i razvodni sistem.12 prikazani su sledeći delovi radilice: — glavni rukavci (1) — rukavci radilice koji se obrću u glavnim ležaj ima. Na si.Radilica ima jedno koleno. 3. dok one u kojima se obrću rukavci klipnjače nazivamo ležaji klipnjače ili leteći ležaji. Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se vezuje zamajac. koji imaju zadatak da izbalansiraju ekscentrične mase kolena radilice. a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do glavnog ležaja i ispunjava prostor ispod polutke ležaja. — laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav­ ce klipnjače. glav­ nu dovodnu cev. 52 . Glavni rukavci radilice se okreću na ležaj ima koji se naziva­ ju glavni ležaji ili ležaji radilice.24. 3. pored ostalog. i zazore za ležaje klipnjača (leteći ležaji) i za ležaje ra­ dilice (glavne ležaje). 3. Svaka fabrika u svom tehničkom uputstvu propisuje. Lakat radilice je izbušen tako da se ulje dovodi na način prikazan na si. 3 — laktovi radilice. Kroz rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film između polutki ležaja i rukavca. Podmazivanje ležaja se obavlja uljem pod pritiskom. 1 — glavni rukavci. — rukavci klipnjače (2) — leteći rukavci radilice oko kojih se nalaze ležaj glava klipnjača. 2 — rukavci klipnjače. Ulje se dovodi iz pumpe pošto prethodno prođe kroz prečistač.12 — Delovi radilice.

3. Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim druIIli rastvaračem. 3. f Fzvršiti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju i'ili oštećeni.1.14 — Merenje prečnika glavnog i letećeg rukavca 53 . prvo se mora obaviti • •. SI. pa ako <j ima zameniti radilicu.13 — Uljni eentrifugator i kanali radilice SI.9. 3.13). Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina. Ponovo zatvoriti kanale i i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost. 3. Zato je potrebno da se skinu čepovi A i B (si. a ako postoje oštećenja radilicu zameniti. Neispravnosti i opravke radilice Da bismo utvrdili ispravnost radilice. Pomoću metalnog šiljka očistiti naslage u • iiiiiom centrifugatoru i kanalima.ivnje.

Ako habanje prelazi 0. Male ogrebotine ili udarce popraviti pomoću turpije od »carborunduma« ili platnom sa sitnim zrncima. Zamajac se postavlja na zadnji deo motora.10 mm. a zatim se napresuje.1.2 prikazan je izgled zamajca. zameniti zaptivne prstenove. ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći način: 54 . Konusi za upravljanje sedišta klinova i navoji moraju biti bez deformacija ili habanja. već su to povremeni udari u periodu sagorevanja. Zamajac U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši­ renje. Zamajac služi da prikupljenom energijom u radnom taktu. obično sa spojnicom (kvačilom). nastavi okretanje radilice u ostala tri takta motora. a ako se ovo utvrdi — zameniti radilicu. Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po­ praviti ogrebotine pomoću platna za honovanje sa veoma sitnim zrncima i. pa tako služi kao veza sa ostalim delovima transmisije.11. jer pritisci na klip nisu stalni. Merenjem prečnika glavnog i letećeg rukavca (si. Ovaj ozubljeni venac može da se nabaci na zamajac tako što se prvo zagreje. 3. 3. dok svi ostali taktovi troše deo energije koji se dobije u toku radnog takta. i to u dva upravna položaja. 3.1.14). gde se vidi da je za­ majac pričvršćen na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra­ dilice).Glavni i leteći rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra­ gova zaribavanja. Da nije toga. Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi sprečila izla­ zak ulja iz korita motora. Po obodu zamajca postavljen je zup­ časti venac koji služi za uzupčenje sa zupčanikom elektropokretača (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startovanje). izvršiti brušenje i ugraditi ležaj ne ćaure novih dimenzija. radilica bi se okretala sa trzajima. Na zamajcu se nalaze oznake koje služe za podešavanje mo­ tora (daje ih proizvođač u tehničkom uputstvu za motor). utvrđuje se njihova pohabanost i ovalnost. 3. Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oštećenja.10. ujedno. Na si. usled sila inercije. Energija prikupljena obrtanjem zamajca savlađuje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre­ tanja motora.

2. 3. Posle skida­ nja sa motora izvršiti čišćenje. 3. pa ako ima od• i upanja — izvršiti honovanje.i su međusobno upravna na tri različite visine (si. GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA Na si. — Zamenom zupčastog venca zamajca (ako je ugrađen). potrebno ir I rezo vati sedišta. 3. Tu se nalazi i brizgaljka got iva. pri čemu se mora voditi računa da se prethodno izvrši zagre\anje zupčastog venca.2. Zupčasti ve­ nae pre puštanja u rad treba podmazati raašću. Kod četvorotaktnog motora u cilin»larskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajućim ventilima za njihovo otvaranje. b) koi.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova irdnocilindričnog dizel-motora: cilindarska glava.— Obradom nalegajuće površine zamajca struganjem.2.2. Ona je izložena različitim napreza­ njima i pri rasklapanju motora voditi računa da se ona ne skida <lok je zagrejana (da ne bi došlo do deformacije). Na cilindarKoj glavi postavljaju se: klackalice.17). a zatim skidanje. odnosno zatvaranje. 55 . blok motora i korito motora (karter). Cilindarska glava je veoma složena. jer se u ograničenom prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori. pa je to jedan od najkomplikovanijih delova. cilindar. uz postizanje odgovarajućeg kvaliteta obrađene površine.1. f • 3. Novi zupčasti venac >c mora zagrejati i napresovati na zamajac. Ako su se pojavili mali risevi na sedištima ventila. ventilske opruge i ostali delovi potrebni za pokretanje ventila. Kontrola cilindra se obav­ lja merenjem komparatorom dva unutrašnja prečnika (a. Takođe treba kontrolisati zapi iva nje između ivice cilindra i cilindarske glave. 3. Posle toga treba prokontrolisati aksijalno bacanje zupčastog venca. Cilindarska glava Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat­ vori radni prostor cilindra. a sila pritiska se prenosi na radilii u koja je uležištena u bloku motora. Prilikom sklapanja voditi računa o momen­ tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi. Cilindar Klip se kreće u cilindru.

ovalnost ili istrošenost cilindra preko 0. 3 — blok motora. 1 — cilindar ska glava.15 — Grupa nepokretnih osnovnih delova. 56 . 4 — korito motora (karter) Ako postoje risevi na radnoj površini cilindra.1 mm. uspostaviti početnu hrapavost pomoću platna za honovanje (si. 2 — ci­ lindar.SI. 3. 3.18). Ako postoje risevi.

3. zaprljana rebra cilindra) i dr.vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo­ ve (prema preporuci proizvođača motora).SI.17 — Kontrola cilindra i/. — ako je klip koso postavljen ili klipnjača iskrivljena.16 — Frezovanje sedišta ventila SI. Do povećanog haba­ li ja dolazi ako: — klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na cilindar i ako nejednako pritiskaju po obodu. 57 . 3. — ako zbog lošeg hlađenja motor radi na povišenoj tem­ peraturi (neodgovarajuće ulje.

3. 3. Najčešće se de­ šava da se korito probije ili da samo naprsne. tako da je to u stvari osnova za sklapanje celog motora.4. da se klipnjača smakne sa ru­ kavca i probije korito motora. Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obično su od spoljašnjih udara (to je najniži deo motora). 3. Na blok motora se postavljaju i ostali delovi. 58 .2. Korito motora (karter) Motor se završava na donjoj strani koritom (karterom) u kome se nalazi ulje za podmazivanje.SI. Korito motora je pričvrš­ ćeno vijcima za cilindarski blok. a između njih je postavljena zaptivka. zbog čega ci­ lindar tada lako može da bude neupotrebljiv. Moguće je. pa zahteva veoma čvrstu i jaku konstrukciju.) izazvaće pojavu riseva.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci. pa su opterećenja ko­ ja prenosi klip preko klipnjače na radilicu motora velika. usled olabavljenih vijaka na klipnjači. Blok motora U bloku motora uležištena je radilica. pesak i dr.3.2. Blok motora je zbog toga veoma opterećen. pesak od livenja i dr.18 — Uspostavljanje hrapavosti cilindra Oštećenja od čestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (prašina.

tako da je omogućeno usisavanje vazduha i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra.19 i 3. 7 — opruga ventila. Prenosni odnos ova dva zupčanika kod četvorotaktnih motora je 2 : 1 .3. što znači da se radilica dva puta brže HI 3. 12 — klackalica usisnog ventila. 11 — klackalica izduvnog veniHit. 2 — podizač usisnog v?uttla. šipka podizača i klackalice (si. 5 — usisni ventil. 3 — podizač izduvnog ventila. t — sedište opruge.šipka podizača.19 — Elementi sistema razvoda.20). 13 — vijak. Na si. Sistem razvoda sačinjavaju: bregasto vratilo sa pogonom. ventili sa pripadajućim elementima i delovi prenosa (podizač. 10 -~ navi tka. 3. 4 . 3. 1 bregasto vratilo. 9 — vijak. ft lzduvni ventil. 14 — osovinica . SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM) Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeđuje pravovre­ meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros­ toru za sagorevanje.1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto vratilo dobij a pogon preko zupčanika radilice i zupčanika bre­ gastog vratila.3.

8 — podizači ventila. Broj obrtaja kod četvorotaktnih motora je upola manji od broja obrtaja radilice. koje dolazi vodom odvojenim od voda za podmazivanje glavnih ležajeva. 2 — vodice. 9 - .okreće od bregastog vratila.20 — Elementi sistema razvoda u sklopu. 10 — klackalice 3.3. 1 — sedište ventila. SI. Bregasto vratilo Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre­ meno otvaranje ventila. što omogućava savlađivanje opruge ventila i otvaranje određe­ nog ventila. 4 — šeširići za zaštitu ulja. 3 . Bregasto vratilo svojim bregovima potiskuje podizače ventila sa šipkama koje pokreću klackalice. Bregovi su ugrađeni za svaki ventil posebno. Otvaranje 60 .1. 7 — ventili. 5 kalice. 3. a oblik bregova mora biti takav da se postiže sinhronizovano otvaranje i zatva­ ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu.cilindarska glava. Podmazivanje ležajeva bregastog vratila obavlja se uljem pod pritiskom.polukonus. 6 — osovinica klacšipke podizača. Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupčani­ ka. Postavlja se paralelno sa radilicom.

Usisni ventil se otvara pre nego što je klip pošao iz svoje SI. 61 . 3. Na si. Ovaj ventil je otvoren za vreme pomeranja klipa naniže i ne zatvara se kada je klip u UMT.21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven­ tila.21 — Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila SMT. 3. i to 2° — 14° ranije. Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre­ nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim položajima (SMT i UMT).usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno. pa su bregovi na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom. već se zatvara kada klip prođe UMT za 34° — 38°.

jer može doći do velikih oštećenja na mo­ toru.3. Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podizač ventila — da bi se to kretanje prenelo na klackalicu. a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju se produkti sagorevanja iz cilindra. Pri ugradnji veoma je važno da se bregasto vratilo posta­ vi u tačno definisan položaj prema radilici motora. i ostaje otvoren za vreme trajanja četvrtog takta. tako da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga.22 — Ventili.Izduvni ventil se otvara na kraju trećeg takta. Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku pečurku i ventilsko vreteno. i to za 30 — 38° pre UMT. pa se tako potpuno zatvara. Prema periodu kada su ventili otvoreni izrađuju se i profili bregova. to se dalje ona zaokreće. Zaptivanje se obavlja između kosih površina pe- SI. Pošto kroz klacka­ licu prolazi nepomična osovinica. Kroz otvor usisnog ven­ tila usisava se vazduh. 3. Ventili Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju otvore. Ovo se odnosi na pravilno uzubljenje zupčanika. pa se zbog toga vrši obeležavanje na zupčanicima. prođe SMT za 4° — 14°. koji se postavljaju pod određenim uglom na bregastom vratilu. 3.2. Postoji usisni i izduvni ventil. vodice 1 sedlšta sa najvažnijim kotama 62 .

Ventili su izloženi velikim opterećenjima i pritiska i tempe­ rature.3. Zazor između klackalica i ventila podešava se delovanjem na vijak za podešavanje posle otpuštanja kontranavrtke. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcionisanje sistema razvoda. pa se zbog toga izrađuju od specijalnih materijala. postavljaju se zupčanici koji rao11 i a ju da se uprave prema postojećim oznakama. Da bi sve 1 1 1 kcionisalo sinhronizovano.-šipka podizača. Pro­ vi TU zazora vršiti prema periodici tehničkog održavanja. pa između njih mora da postoji zazor. 3. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izdužuju. — da se ose ventila i ose sedišta poklapaju. 3. Na si. pa zato moraju biti jake i elastične. V rodnost zazora meri se mernim listićima i iznosi 0. 63 t WW . Ovaj nagib je 45°.3. Razvodni zupčanici Radilica motora pogoni sve uređaje na motoru. Zazor ventila je veoma važan za pravilno funkcionisanje i t ad motora. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni.19 vide se: podizač ventila.ćurke ventila i sedišta ventila u glavi cilindra. Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je: — da pečurka ventila naleže na sedište celim svojim obo­ dom.4. Zadatak opruga je da što brže zatvore ventil i da ga drže na njegovom sedištu. klarkalice i dr. 3. brzog trošenja i deformacije ven­ tila. kraj klackalice ne srne <la dodiruje vrh vertikalnog vretena. Da bi ventil dobro zaptivao. — da nagib bude isti i na sedištu i na pečurci.2 mm (zaviMIO od tipa motora) na hladnom motoru. Podešavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi Kompresije. Posle toga kontranavrtKii ponovo pritegnuti. doći će do: propuštanja ventila na pojedinim mestima.3. pri čemu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene. Delovi prenosa za otvaranje ventila Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju viseći ventili. Opruge ventila su veoma opterećene pri radu i moraju biti pouzdane u odnosu na eventualni lom. Dobili su naziv po tome što ventilska ploča visi o ventil skom vretenu.

ako je zazor suviše veliki. ne oslanja na svoje sedište. nagorevanja nalegajućih površina i drugih mehaničkih oštećenja. ključa i odvrtača. 3.5. pa tada treba izvr­ šiti čišćenje benzinom i petroleumom. Usled pregrevanja ventila može doći do krivljenja pečur­ ke ili vretena ventila. Ventil može da ne zatvara potpuno i usled iskrivljene pečurke ventila. Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su­ više mali. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz­ među ventila i sedišta (čađ ili neki opiljak).23 — Zupčanici razvoda Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis­ tića. i tada ventil ostaje otvoren. tako i za postupak podešavanja). Pri tom treba kontrolisati hlađenje.33. naći 64 . pa zatim ih treba i ručno brusiti (šlifovati). Veoma je važno pridržavati se uputstva koje daje proizvođač motora (kako za veličinu zazora. sedišta se moraju istrugati (t'rezovati). Ako je oš­ tećenje veće. Zbog toga zazor treba regulisati u propisanim granicama. doći će do »lu­ panja« ventila. pa treba izvršiti kontrolu zazora. Nepropisan zazor ventila može da prouzrokuje da se pe­ čurka ventila. Kod manjih ošte­ ćenja može se vršiti obrada pečurke i sedišta ventila. a ventili iz­ brusiti na tocilu za brušenje. pošto se motor zagreje. SL 3. Neispravnosti i opravke sistema razvoda Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledeće: 1. 2. Međutim.

pri čemu ventili moraju potpuno da naležu na ventilska sedišta. Ako se ventil zagara vi u vodici. treba je zameniti. Oštećenje zuba može biti razlog da se izvrši zamena ošte­ ćenih zupčanika. Usled pregrevanja može doći i do loma ven­ tila. 6. — oštećena navrtka za regulisanje. — oštećenje ležajeva bregastog vratila — popraviti ih promenom čaure ležaja. Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot­ puna. V 5 Motokultivatori AK . 4. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravno­ sti: — iskrivljeno bregasto vratilo. Na delovima prenosa mogu nastati različite neispravno­ sti: — oštećen ležaj klackalice. pri čemu treba izvršiti kon­ trolu. loše ugradnje ili udara podizača o bregove. pokušati privremeno. — širina oslone površine pečurke ventila na sedištu ne srne biti suviše velika. dok se ne nabavi nova. zameniti ga novim. 7. — veliki zazor u vodici podizača usled trošenja materijala. da se pod­ metanjem podioške pojača napon opruge. — podizači ventila moraju imati određeni zazor u svojim vodicama. — šipka podizača iskrivljena. jer svaki propust može da izazove nova oštećenja. — vreteno ne srne biti suviše labavo u vodici (vodica istro­ šena). Zbog toga treba izvršiti proveru zaptivanja pomoću specijalnih uređaja u servisnim radionicama. ispraviti ga na hidrauličkoj presi i ponovo proveriti. Ako dođe do loma opruge. Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naročitu pažnju i kontrolu. — oštećeni valj čiči. oslabljene opruge itd. — oštećenje bregova može nastati i usled termičke obrade. a isto tako ne srne doći do zaglavljivanja u vodici (suviše tesna vodica). a ako je opruga os­ labila. Oštećenja mogu biti: lom opruge. 5. — ventilske opruge moraju imati potreban napon.uzrok pregrevanja i otkloniti ga. Zato je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledećih uslova: — vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno.

klac­ kalica. Podmazivanje i hlađenje su bitni činioci za dobar rad mo­ tora i njihovu mehaničku sigurnost. tako da se površine metalnih delova ne dodiruju direktno. bregastom vratilu. meren između klackalice i vretena ventila. 3. Ulje iz pumpe prolazi kroz prečistač ulja i vodove do mesta za podmazivanje. Zbog toga se između metalnih površina u međusobnom kre­ tanju formira vrlo tanak sloj maziva. gubici snage. da bi se na kraju slilo u korito motora.4. Na si. ležištima klipnjača. koji se naziva »film mazi­ va«.— mora postojati propisani zazor ventila. Usled trenja i lošeg podmazivanja može doći do pregrevanja u toj meri da se metalni delovi jako istroše ili zaribaju jedni u drugima. Najvažnije je obaviti pravilno podmazivanje površine cilindra po kojoj klizi klip. Ulje stalno cirkulise (ima kružni tok). Pri pravilnom podmaziva­ nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimično se hladi neki od njih). Pumpa (2) usisava ulje iz korita motora. SISTEM ZA PODMAZIVANJE Elementi ovog sistema imaju veoma važnu funkciju — da tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taručih površi­ na u glavnim ležištima radilice. Pumpa za ulje nalazi se na dnu korita motora i ona potiskuje ulje pod određenim pritiskom i šalje ga do mesta koja se podmazuju. Uloga sistema za podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u motoru gde je to potrebno. klipa.24 prikazana je šema sistema podmazivanja. prolazi kroz prečistač (ako je ugrađen) i potiskuje ga do radilice. Pored podmazivanja. razvodnih zupčanika i dr. vodicama ventila i zupčanicima. što je veoma bitno za delove koji se ne mogu hladiti na drugi način (vodom ili vazduhom). jer se tu javlja najveće trenje u motoru. Podmazivanje pod pritiskom ili kružno podmazivanje ima najveću primenu na motorima. jer sna­ ga i ekonomičan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda. obavlja se i hla­ đenje pojedinih delova. habanje i pregrevanje delova. — na sedištima ventila ne srne biti naslaga čađi i drugog. bregastog vratila. pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen. — rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa. 66 . Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni. 3.

5 r(r 7 SI.radilica mota 5 — oduška. 6 — ventil regulacije pritiska.24 šema sistema za podmazivanje. 3. 3 . 7 — prečfstač ulja sa uloškom usisna cev.presostat. ON . 2 — pumpa za ulje. 1 .

Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza.3. 2 — pogonski zupčanik. neosetljiva na kvalitet ulja i nečistoće.26 — Kontrola zazora na pumpi za ulje 68 .4. Na ulazu pumpe stvara se vakuum. 1 — telo pumpe. Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor između zupčanika i tela pumpe (max 0. si. 3. Pumpa dobija pogon od vratila na kome se nalazi pogonski zupčanik (2). 5 — ulaz za pumpu Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupčanika ulje se zahvata između zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza. uzupcen sa gonjenim zup­ čanikom (3).26). Zupčasta pumpa je pouzdana. Pumpa za ulje Zupčasta pumpa za ulje (si. pa se tako ulje crpe iz ko­ rita motora. pa *se pod pritiskom šalje prema delovima motora koji se podmazuju. 3 — gonjeni zupčanik.15 mm.1.25 — Zupčasta pumpa za ulje. 3.25) se sastoji od tela pumpe (1) i dva zupčanika (2 i 3). 4 — vratilo. 3. 3. Si. Pumpa je isprav- SI.

Pra­­na dospeva u motor i sa usisanim vazduhom. 3.27 — Integralni prečistač ulja U toku rada motora ulje delimično sagoreva u cilindru. prašina i opiljci od honovanja pokretnih delova. Pritisak je propisan od strane proizvođača motora. 3. dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0. Kada se ulje ne bi prečišćavalo. pa proizvodi ovog sagorevanja (sitne čestice čađi) padaju u ulje. došlo bi do otkazivanja 69 . Suviše visok pritisak izaziva veću potrošnju ulja. Za dizel-motore veoma je važno da ulje bude što čistije. SI. jer ulje brže cirkuliše i više puta prođe kroz motor nego što je potrebno. Prečistač ulja U motoru mogu da se nađu razne nečistoće. kao što su zrnca peska (od livenja). Pritisak se kreće pri normalnom radu motora od 2. U toku podmazivanja jedna ista količina ulja cirkuliše u motoru. što se postiže upotrebom prečistača ulja.5 — 1 bara.na ako pri odgovarajućem broju obrtaja motora daje propisani pritisak. jer se prašina iz vaduha ne može u potpunosti odstraniti.2.4.5—4 bara.

ugra­ đena na poklopcu prečistača. a na si. ventil kratkog spoja.5 bara ako se na vreme ne izvrši zamena prečistača. vrši pouzdano zaptivanje. Radi što lakšeg održavanja.2 — 0.tarućih delova. smole i ostale produkte sagorevanja. Prolazeći kroz filtrirajući element. dok prečiš­ ćeno ulje odlazi iz prečistača kroz priključak na gornjem pok­ lopcu u glavnu uljnu magistralu. tzv. Ovaj način prečišćavanja znatno je povećao stepen izdvajanja štetnih materija iz sistema za podmazivanje. Filtrirajući element se sastoji od jednog visokokvalitetnog umetka — papirne zvezde. tako da je danas prihvaćen gotovo od svih proizvođača motora u svetu. Postoje veoma različita izvođenja prečistača ulja. radi bezbednosti. Umetak smešten na ovaj način zaštićen je od oštećenja prilikom lagerovanja i transporta. Specijalna gumena zaptivka. s tim što tokom duže eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i drugih primesa može da se poveća preko 1. a u radu poseduje sva filtrirajuća svojstva kompletnog pre­ čistača. direktno na blok motora. ako je od strane proizvođača motora obez70 .27 prikazan je integralni prečistač ulja koji se najčešće primenjuje kod dizel-rnotora. 3. Kod ovih prečistača. Na svom putu do mehanizma motora ono ulazi u integralni prečistač kroz otvore na poklopcu između zaptivnog prstena i navoja priključka. Integralni prečistači ulja priključuju se direktno u kružni sistem za podmazivanje. ulje izdvaja abrazivne čestice. Otpor proticanja kroz novi prečistač pri uobičajenom reži­ mu rada motora kreće se od 0. Integralni prečistač predstavlja nerazdvojivu vezu filtrirajućeg elementa i tela prečistača. Međutim. koji obezbeđuje motoru dovoljnu količinu ulja sve do zamene prečistača. U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre­ ko potisne pumpe. čime je omogućeno prečišćavanje ćelokupne količine ulja koja napaja habajuće površine mehanizma. ugrađen je prelivni ventil. pa se zbog toga koriste prečistači ulja. koji se talože u prljavoj zoni prečistača. ovi prečistači se postavljaju uvek na pristupačna mesta. Umetak se smešta u lagana limena kućišta (otporna na pritisak) koja se hermetički zatvaraju pertlovanjem. Integralni prečistač se ručno navija na priključak nosača ili direktno na blok motora.4 bara. odnosno na specijalne nosače — kako bi se u pogodnom trenutku izvrši­ la jednostavna i laka zamena.

integralni prečistač se isporučuje bez pre­ livnog ventila. pri če­ mu pritisak opada. 3. onda treba potražiti uzrok i otkloniti neispravnost.15 mikrometara. pa se zbog toga mora obaviti merenje. S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na period zamene ulja. — uslovi rada (prašina i s. velikog viskoziteta ulja. Kod ovih pumpi važno je da zazor između zupčanika i tela pumpe (čeoni zazor) bude u granicama da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno). onda se motor mora potpuno oprati i pročistiti.). pregrevanje motora. istrošeni ili istopljeni ležaji i dr. Veliki viskozitet ulja se primećuje tako što motor dok je hladan pokazuje 71 . Ovi zazori ne smeju da pređu vrednost 0. — godišnja iskorišćenost motora i kvalitet ulja.beđena ugradnja prelivnog ventila na priključku prečistača ili na motorskom bloku. Optimalna finoća prečišćavanja kreće se u intervalu od 12 . neophodno je strogo se pridržavati uputstva proizvođača motora. a vek trajanja. Ako se ustanovi da su zupčanici istrošeni. pa ako to nije slučaj. 3.4. 3. Drugi zazor iz­ među zubaca zupčanika i tela pumpe može biti povećan. Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje biti: Najčešće neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu 1. Ako je uzrok začepljenost cevi ili kanala. Suviše veliki pritisak ulja može nastati usled začepljenosti neke cevi ili kanala. Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepažnje. odnosno interval zamene je oko 400 radnih časova.4. Zupčaste pumpe treba da daju određen pritisak. 2.4. Period zamene ulja zavisi od više faktora.3. Neispravna pumpa za ulje. loše regulisanog prelivnog ventila itd. Održavanje sistema za podmazivanje Proizvođači motora propisuju postupke i periode zamene ulja i održavanje prečistača ulja.1 mm. usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru. Znaci nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora. moraju se zameniti novim. — procenat sumpora u dizel-gorivu.

3. Ta energija ne pretvara se sva u mehanički rad. koji inače treba da opadne na normalnu vrednost (2 — 4 bara).28 — Sistem za hlađenje.5. 1 — zaštitni lim. 3. lošeg rada pumpe. neophodno je da se motor hladi. već jedan deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi). Da ne bi došlo do pregrevanja. 2 — zamajac sa lopticom. zaprljanog prečistaca ulja. loma opruge prelivnog ventila. 4 — cilindar. SISTEM ZA HLAĐENJE U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener­ gije. razblaženog ulja gorivom koje prodire u karter zbog loših spojeva na sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva. 3 — limeni usmerivač vazduha. Nedovoljan pritisak ulja može nastati usled: nedostatka ulja u koritu motora. 3 72 2 1 SI. a drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vrši sagorevanje. 5 — cllindarska glava . 4.znatno veći pritisak.

U vazduhu se nalazi prašina koja je glavni uzročnik tro­ šenja pomenutih elemenata motora. Na si. 3.2. pa mu treba posvetiti više paž­ nje i što češće ga čistiti. tako da je sam prečistač ma­ nje opterećen.1. odnosno po načinu hlađenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdušnim hlađenjem.28 prikazani su elementi sistema za hlađenje. Održavanje ovog sistema je veoma važno za ispravno hlađe­ nje motora. treba odrediti periodiku čišćenja. Lopatice svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdušnu struju preko li­ menog usmerivača vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. 73 . Pretprečistač vazduha Obično se izrađuje kao suvi ciklonski pretprečistač koji ima funkciju da odvaja čestice prašine. ugrađuje se i pretprečistač vazduha.6.6. prečistač vazduha je od izuzetne važnosti. Količina prašine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatiše. USISNI I IZDUVNI TRAKT 3. klipove i klipne prstenove. a naročito cilindre. Prečistač se ugrađuje da bi zaš­ titio motorske delove. Da bi prečišćavanje bilo što efikasnije. 3. 3. Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazdušno hlađenje motora. 3. U zavisnosti od uslova u kojima motokultivator radi.Sistem za hlađenje odvodi suvišnu toplotu i održava motor na najpovoljnijoj radnoj temperaturi. Hlađenje motora može biti vodeno ili vazdušno. Na samom zamajcu (si. pa ako su to uslovi velike zaprašenosti — potrebno je čišćenje svih elemenata sistema za hlađenje •— čak i svakodne­ vno. Vazduh pro­ lazi kroz prečistač i usisnu cev.1) nalazi se ventilator. Zato je neophodno pravovremeno očistiti rebra cilindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora. Tako. Prečistač vazduha U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho­ dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva. kod motokultivatora koji rade u uslovima velike zaprašenosti.6.

Delovanje pretprečistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i kružnog kre­ tanja (vrtloženja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija, krupne čestice prašine se odbacuju na zidove kućišta iz koga kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje prašine ili se skupljaju na dnu pretprečistača. U pretprećistaču se izdvoji oko 3/4 prašine iz vazduha.

Čišćenje ciklonskog pretprečistača prikazano je na si. 3.29. Potrebno je da se skine ceo pre tprečis tač, odvoji poklopac, istre­ se prašina i ponovo pričvrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo pretprečistača vidi se nataložena prašina, što znači da ne treba čekati da se skupi suviše prašine, već čišćenje obavljati na vreme. 3.6.3. Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom Prečistači ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi kroz uljno kupatilo gde se zadržava prašina u ulju, a vazduh na­ stavlja dalje kretanje kroz elemente prečistača. Uzdužni presek ovog prečistača prikazan je na si. 3.30. Vaz­ duh ulazi kroz središnu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2), pa naglo men ja pravac za 180° da bi nastavio kretanje naviše. Usled promene pravca strujanja vazduha, čestice prašine, kao teže, odvajaju se i lepe na površini ulja. Vazdušna struja prili­ kom prolaska dodiruje i povlači za sobom kapljice ulja koje ov74

SI. 3.30 — Presek prečistača vazduha sa uljnim kupatilom. 1 — središna cev, 2 — uljno kupatilo, 3 — prečistač, 4 — prečistač

laže metalne niti prečistača (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi koja je spojena za usisnu granu motora. Čišćenje prečistača sa uljnim kupatilom, u slučaju kada je primenjen duboki prečistač (si. 3.31), obavlja se na sledeći način: — Skinuti donju posudu prečistača, izvaditi žičani umetak i prosuti ulje iz posude. Posudu i žičani umetak oprati u čistom dizel-gorivu i prosušiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor­ no ulje do naznačenog nivoa, a zatim sastaviti prečistač. I ako je u pitanju plitki prečistač vazduha postupak čišćenja je isti.

75

Pri postavljanju prečistača vazduha obratiti pažnju da zaptivke i stege budu pravilno postavljene. — Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra­ šine u vazduhu, prečistač se mora čistiti često, a po potrebi i sva­ kodnevno ili čak i vise puta dnevno. U svakom slučaju — paž­ nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvođač motora.

SI. 3.31 • - Prečis tač vazduha (rasklopIJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 — gumeni odstojnik, 3 — prečistač, 4 — uljno ku­ patilo

3.6.4. Izduvni lonac Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav lja radi prigušivanja zvuka.

SI. 3.32

Izduvni lonac

76

Pritisak izduvnih gasova je od 4—5 bara, pa pošto oni izla­ ze direktno u atmosferu, usled naglog širenja izazivaju veliku buku. Postoje različita izvođenja izduvnog lonca, ali sam lonac je sastavljen iz više pregrada na kojima su izbušene rupe, tako da gasovi više puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve dok na izlazu ne bude izjednačen sa atmosferskim pritiskom. Na taj način i zvuk postaje prigušen. Izduvni lonac se izrađuje obi­ čno od čeličnog lima. 3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva Osnovna funkcija ovog sistema je da određenu količinu go­ riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i to u tačno određenom trenutku i određenom vremenskom inter­ valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno definisane zahteve su (si. 3.33): — rezervoar, — prečistač goriva, — pumpa niskog pritiska, — pumpa visokog pritiska, — brizgaljke.

SI. 3.33 — Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 — rezervoar, 2 — prečistač goriva, 3 — pumpa visokog pritiska, 4 — dvovodna cev do brizgaljke, 5 — brizgaljka, 6 — povratna cev od brizgaljke do rezervoara

77

Pre nego što upoznamo ove veoma precizno izrađene sklo­ pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije. Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo probilo kroz već sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je oko 400 bara) i da bi se raspršilo u najsitnije čestice (radi potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go­ riva veoma visok i iznosi 90—400 bara, pa i više, što zavisi od prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja. Mala količina ubrizgavanja goriva reguliše se veoma pre­ cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama goriva za svaki obrt radilice motora. Ova količina nije stalna, već zavisno od potrebne snage motora treba omogućiti da se ta količina odmerava (manje ili više), što se reguliše u samoj pumpi. Odstupanja od zahtevanc količine goriva ne smeju biti veća ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj. u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu količinu goriva (nekoliko stotih delova grama). Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen­ ski ograničeno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800 dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izrađena. Opravke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomoć kom­ pletnih uređaja i alata. Na si. 3.33 prikazana je šema sistema za ubrizgavanje goriva koji se najčešće primenjuje, mada su moguće izvesne razlike za neka druga izvođenja. 3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH Pumpa je vertikalno smeštena u sedište bloka, aktivira se preko klackalice koja se pokreće bregastim vratilom (si. 3.34), a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru. Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP). Pre nego što se pređe na ispitivanje ispravnosti pumpe vi­ sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se proveriti da li je prečistač goriva zapušen ili napunjen vodom i 78

9 — tanjirić. 18 — spoljni valjak.34 Pogon pumpe visokog pritiska pomoću klackalice SI. 2 — osovinica. treba očistiti rezervoar i zameniti uložak prečistača.35 — Delovi pumpe visokog pritiska. 17 — telo podizača ventila. 13 — ozubljeni deo. 3. 10 — prsten. 20 — osovinica . 12 — zupčasta letva. SI. 15 — opruga. 14 — tanjirić. 11 — telo pumpe. 8 — trn za zaustavljanje. Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti stručna lica. 19 — unutrašnji valjak. 7 — zaptivka. 5 — opruga ventila. 3 — dovodni priključak. 6 — dovodni ventil.da li su cevi zapusene ili ulubljene. 1 — deo za pumpanje. Ako je takav slučaj. 3. 4 •— gumena zaptivka. 16 — klipčić.

80 .3. Nosač sa brizgaljkom (si. 1 — navrtka za pritezanje.36 — Brizgaljka u rasklopljenom stanju. Ovo je neophodno da bi potpuno mešanje goriva i vazduha omogućilo dobro sagorevanje. 8 — igla. 6 — nosač raspršivača. 10 — navrtka Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore­ vanje.36) je na razne načine pričvršćen na glavu motora. Ispitivanje brizgaljki Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora.7. SI. Brizgaljke Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cevčice od brizgaljki. 5 — šipka za potiskivanje. Ali. dok je sve ostalo nosač brizgaljke. 2 — vijak. tj. Deo brizgaljke koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izložen je najnepovoljnijim uslovima (visoke temperature i velika termička napre­ zanja). 3 — sedlšte opruge. 7 — povratni priključak. ali se to obično čini pomoću stezne navrtke. ceo sklop se naziva »brizgaljka«.3. 3. 3.2. 9 — rasprŠlvač. 3. 4 — opruga. Tu se nalazi i priključak za dovod goriva kroz cevi visokog pri­ tiska i priključak koji omogućava preliv dozvoljene propustljivosti brizgaljke. obično. Ispravnost brizgaljke se kontroliše na sledeći način: — ispitivanjem zaptivenosti. sam vrh brizgaljke. Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga gorivo u prostor za sagorevanje pod određenim pritiskom i da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih čestica./.

7. 3. 3.4. odvodne cevi. priključka na koji se uvrće brizgaljka i staklene cevi koja štiti posmatrača od mlaza. Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara tkivo. a gorivo koje prodire u krv može izazvati trovanje. 3. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke. moramo za ispitivanje imati čisto ili prečišćeno gorivo. Pričvrstiti držač sa brizgaljkom na uređaj za ispitivanje. Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima. Ova tri načina ispitivanja obavljaju se na uređaju koji je prikazan na si. manometra.37 — Uređaj za ispitivanje brizgaljke Uređaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz ručne pumpe. Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak ne dostigne vrednost 20 bara ispod podešene vrednosti pritiska otvaranja. ispitivanjem mlaza.37. sa brizgaljke treba pažljivo otkloniti ostatke sagorevanja po­ moću pribora za čišćenje. Prilikom ispiti­ vanja brizgaljke ni u kom slučaju ruka ne srne doći u zonu mlaznica.ispitivanjem pritiska ubrizgavanja. SI. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke Pre nego što se brizgaljka postavi na uređaj za ispitivanje. 6 Motokultivatori 81 .

38 — Pribor za čišćenje brizgaljki 82 . Ukoliko je pritisak ubrizgavanja viši ili niži od propisanog.7. Pri tom brizgaljka vrlo »mekano« šumi. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja Polugu pumpe uređaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri­ tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa uključenim manometrom i očitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke. 3. Čišćenje obaviti pomoću specijalnog alata (si. Polugu pumpe potisnuti nadole 4—6 puta u sekundi. odnosno na samom početku ubrizgavanja. Čišćenje brizgaljki Da bi se obavilo ovo čišćenje. Voditi računa da se raspraseni mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast šumova. brizgaljka se mora rasklopiti. očistiti i ispravno podesiti. Ispitivanje mlaza Pri ovom ispitivanju treba isključiti manometar.5. Pri uključenom ma­ nometru pritisak povećati sasvim lagano i pre svega lagano otpustiti (inače će se manometar oštetiti).U slučaju nezaptivanja.7. Važno je pri čišćenju da se sa spolj- Sl.7. Kratkovremenoj pojavi nerasprašenih i bešumnih mlazeva ne treba pridavati značaj. Pri podešavanju primenjivati samo razbušene odstojne podloške.7. Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja rupica) pravilno i ravnomerno raspršuju (bez dodatnih mlazeva). zapečene brizgaljke se moraju izvaditi iz ležišta. 3. a zatim rastaviti. 3. Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle brižljivog čišće­ nja sedišta u telu i igli brizgaljke — brizgaljka se mora zameniti novom.38).6. 3. brizgaljku treba rasklopiti i očis­ titi. 3.

— Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od­ ređenom) položaju. Da bi se dobio određeni pritisak. startovanje i dr. — nečistoća između ravni spajanja brizgaljke (očistiti). ELEKTROOPREMA Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna. Mlaz nije pravilan. — Opruga igle brizgaljke je slomljena — postaviti novu oprugu. 5. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja. Izvađena brizgaljka može se popraviti samo ako je lakše zape­ čena i ako nema mehaničkih oštećenja. 3. navrtku postaviti u potreban položaj. 3. ali za potpunu upotrebu motokultivatora u transportu. Oštećenu brizgaljku staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju. Suviše goriva se vraća kroz povratnu cev. Ova neisprav­ nost nastaje alko je : — veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom). Ako je uzrok neispravnosti slaba opruga — zameniti je novom. Pritisak ubrizgavanja suviše nizak. potrebno je imati i ove ure­ đaje.8. Uzrok neispravnosti može biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa.7. Potrebno je rasklopiti i očistiti brizgaljku. 4. Ova neispravnost na­ staje u sledećim slučajevima: — Igla brizgaljke se zagrevala zbog nečistoće — brizgaljku treba rasklopiti i očistiti. mlaz ima pravilan oblik.8. 3. Delove brizgaljke oprati u čistom benzinu ili dizel-gorivu. za korišćenje prikolice. Neispravnosti i opravke na brizgaljkama Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledeće neispravnosti: 1.nih površina odstrani garež i da se pročiste ulazni otvori na vrhu brizgaljke. Pritisak ubrizgavanja suviše visok (uzroci mogu biti kao u prethodnom slučaju). Sledeći električni uređaji isporučuju se na poseban zahtev: 6* 83 . Ako je brizgaljka zaprljana koksom (očistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke očišćena (zameniti iglu). Ako i posle toga gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom. 2. noću. — Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja — zameniti brizgaljku i iglu.

8 — akumulator SI. 1 — stator.SI.40 — šema uređaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora. 6 — presostat. 3 — regulator napona. 3 — stator. 9 — prednji farovi 84 . 5 — kontrolna lampica za pritisak ulja. 2 — rotor. 7 — prekidač. 1 — akumulator.39 — šema elektroopreme sa elektropokretačem i alternatorom za punjenje akumulatora. 3. 7 — elektropokretač. 8 — ploča sa kontaktima. 5 — regulator. 3. 4 — zadnja svetla. 2 — rotor. 6 — zvučni signal (sirena). 4 — prekidač za pokretanje.

Akumulator se sastoji od ćelija koje su prosečnog napona 2 V. Postoje i čelični akumulatori. Najčešće se koriste akumulatori napona 6 V i 12 V. alternator ili dinamo. 4 — uređaj za latora (si. 2 Sema uređaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora. 3.39). 3 — uređaj za latora (si.41 rotor. 3 — zadnji farovi. 3.1 — električno torom za punjenje 2 električno mulatora. Svaka ćelija je zatvorena čepom. tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona svih ćelija. 3. ali se oni danas retko upotrebljavaju. Ćelije su povezane serijski (redno). pa je najlakši na85 . 1 stator.39 prikazana je šema elektroopreme na motoru motokultivatora.41). 3. 3. pokretanje sa dinamom i punjenje aku­ svetla sa alternatorom za punjenje akumu­ svetla sa alternatorom bez punjenja akumu­ SI. 4 — prekidač. odnosno sa tri ili šest ćelija.8. 3. 5 — ploča sa kontaktima.1. elektropokretač. kao i za napajanje električnih potrošača.40).42. U zavisnosti od veličine napona postavlja se i odgovara­ jući broj ćelija. regulator napona i dr. Akumulator Akumulator služi za pokretanje (startovanje) motora. Izgled olovnog akumula­ tora prikazan je na sl. Osnovni elementi elektroopreme su: akumula­ tor. 3. 6 prednji farovi Na sl. pokretanje elektropokretačem i alterna­ akumulatora (si.

Napon će postojati sve dok se vrši elektroliza. 2.42 Akumulator. a nestaće kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat). Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa potrošačem dobiće se struja koja je nastala kao proizvod hemijskih reakcija u akumulatoru. U svakoj ćeliji akumulatora nalazi se elektrolit. tj.čin za brzo određivanje napona akumulatora da se broj čepova pomnoži sa dva. 6 — stubid. 7 86 . U tom slučaju SI. 5 — most. Elektrode koje su uronjene čine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol (čisto olovo Pb). a sumporna kiselina postane potpuno razblažena. rastvor čiste sumporne kiseline i destilovane vode. 4 • — spojnica ploče. 3. 1 kućiSte. 3.

300 1. ako se takav akumulator veže za izvor jednosmerne struje. Pregrade moraju biti tako izrađene da ne dolazi do prolaženja kiseline između pojedinih ćelija. Kutija (1) je izrađena od tvrde gume ili plastične mase. a sve negativne sa druge strane. Ploče su pozitivne i negativne. a negativnih — siva. Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj vodi i ona se nalazi u svakoj ćeliji akumulatora. U tu svrhu služi polni mostić za spajanje istoimenih ploča. a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike.165 1.135 3 Stanje akumulatora sasvim pun 3/4 pun 1/2 pun 1/4 pun skoro ispražnjen sasvim prazan 87 .kaže se da je akumulator ispražnjen.260 1. Između svake pozitivne i negativne ploče postavljen je separator (rastavijač) koji služi za odvajanje i sprečavanje međusobnog dodirivanja i koji mora biti porozan. Nivo elektro­ lita mora biti približno 1 cm iznad ploča. Na si.1 Gustina kg/dm 1. Tabela 3. U unutrašnjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine ćelije akumulatora.265-1. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pražnje­ nja. dolazi do uspos­ tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana. 3. Odnos gustine elektrolita i napunjenosti akumulatora dat je u tabeli 3. Međutim.200 1. a negativne od olova (Pb). Pozitivne ploče akumulatora su od olovnog oksida (Pb0 2 ). Zbog toga se obavlja dopunjavanje akumulatora.42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim delovima. Separatori su izrađeni od drveta ili plastične mase. pa se gustina elektrolita smanjuje.235—1.230 1.140—1. Sve pozitivne ploče se međusobno povezuju sa jedne.1 V. Tako spojen određeni broj pozitivnih i negativnih ploča čini ćeliju koja se stavlja u pre• gradu u kutiji akumulatora.1. što znači da je aku­ mulator ponovo napunjen.205—1.170—1. Gustina elektrolita 3 napunjenog akumulatora je 1. Boja pozitivnih ploča je smeđa.285 kg/dm .110-1. a napon ćelije iznosi 2.

20 U5 1.3. j e r pri toj gustini dolazi do sulfatizacije ploča i smanjenja kapaciteta. ili tokom 30 časova struju od 2 A itd. Tabela 3. može doći do smrzava­ nja elektrolita ako je njegova gustina mala.18 kg/dm . Tabela 3.2 Gustina kg/dm 1. Zavisnost gustine elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je u tabeli 3. a posle dužeg stajanja i do potpunog uništenja akumulatora. Odnos tem­ perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3. Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 časova struju od 1 A.2. a odgovarajući napon pojedinih delija 1.6 V. On zavisi od ja­ čine struje. akumulator preko zime treba držati uvek u napunjenom stanju. Obično se uzima vreme pražnjenja od 8 do 10 časova na temperaturi od 25°C. Veoma je važno da 3 gustina elektrolita ne opadne ispod 1. Kapacitet akumulatora se meri u amper-časovima (Ah).28 1. temperature i elektromotorne sile pri kojoj prestaje pražnjenje (ona iznosi 1.25 1.8 V).3 Temperatura (°C) 27 4 — 7 —18 —23 Kapacitet (%) 100 16 61 43 35 88 .10 3 3 Temperatura (°C) —68 —52 —27 —15 —7 i Da ne bi došlo do smrzavanja elektrolita. Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja proteklu količinu elektriciteta pri pražnjenju.Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1. Kada je spoljna temperatura niska. brzine kojom se akumulator prazni.25 kg/dm .

pa je zato važno pridržavati se sledećeg: — elektrolit treba da bude iznad ploča 1—1. akumulator napuniti i ostaviti ga u prostoriji gde je normalna temperatura.3). — ne startovati motor u malim intervalima. Dinamo — generator jednosmerne struje Dinamo proizvodi jednosmernu struju.5 cm. — ako se motor ne koristi.2. \8. Po­ gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. — napon ćelija ne srne da opadne ispod 1.4. 3.8 V. Kontrola ispravnosti akumulatora Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko načina. Broj obrtaja motora je promenljiv. pa u toku rada motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator. jer se događa da kiselina procuri. Održavanje akumulatora Dobrim održavanjem vek akumulatora može se znatno pro­ dužiti.3. — u slučaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo destilovanu vodu. s tim što ga treba jedanput mesečno dopunjavati. Za regulaciju napona služi generatorski regulator.8. — akumulator ne čuvati na niskim temperaturama (vidi tabelu 3. koji pri ne­ dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograničava jačinu struje koju daje dinamo. — napona ćelija pomoću voltmetra sa viljuškom za opte­ rećenje. a dinamo uvek mora održavati propisani napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potrošača. 89 . — akumulator uvek mora da bude čist. — pri radu sa elektrolitom paziti da ne dođe u dodir sa rukama i odelom (može da ih nagrize). jer se tada akumulator vrlo brzo prazni. i to merenjem: — gustine elektrolita pomoću bometra ili aerometra. — količine elektrolita pomoću merača nivoa.8. — spojevi (priključci) treba da budu čvrsto fiksirani i premazani pastom protiv korozije.3.

8. Spojeve zaštititi od korozije. 3. Provodnici roto­ ra. akumulator je pun. SI. 3. Ako se kolektor zaprlja. potrebno je izvršiti čišćenje pomoću kr­ pice namočene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom. Neispravnosti i opravke dinama Da bismo proverili ispravnost rada dinama. usled kretanja u magnetskom polju statora.43). pa ih jedanput godišnje treba zameniti novima (ako su suviše istrošene). Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno.5. a uz to — oni moraju biti čvrsto pritegnuti. Kada je instrument na nuli.43 — Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor 90 .6. 3. 3. Prilikom rada dinama troše se četkice. — kolektor. Tok elektrona predstav­ lja struju koju sakuplja kolektor i preko četkica i regulatora šalje u akumulator. Sastoji se iz sledećih (glavnih) delova: — stator. Održavanje dinama Posle određenog broja radnih sati ležajeve rotora treba pod­ mazati. to je znak da se akumulator puni. izazivaju stva­ ranje indukovane elektromotorne sile. to je znak da di­ namo ne puni i da treba tražiti uzrok neispravnosti (si.Dinamo služi da mehaničku energiju pretvori u električnu energiju. moramo po­ moću ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator puni. — rotor.8. Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz koje se kreću provodnici namotani na rotoru. Ako kazaljka skreće na levu stranu. Rotor se okreće pogonjen od radilice motora preko remenice.

8. Stator alternatora je postavljen na blok motora. 28—30 V pri -1 2200 m i n .Najčešće neispravnosti dinama javljaju se usled istrošenja četkica. 3. pa ga treba povremeno proveriti. — istrošenja rotora i osovine rotora. Za pokretanje motora potreban je određen rad. Istrošenost se primecuje vrlo lako. rotor je demagnetizovan. Pred­ nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje kolika je potrošnja u datom trenutku. kontrola namotaja statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili kablova na masi). — oštećenja namotaja statora. Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama. — istrošenja četkica. Snaga elektropokretača je 1.8. lakši je i ima veći stepen iskorišćenja. Elektropokretač — starter Elektropokretač je elektromotor jednosmerne struje koji služi za pokretanje motora. — oslabljenih opruga i dr.33 kW pri naponu od 12 V. a rotor je sa permanentnim magnetima smešten na zamajac motora.8. Neispravnosti mogu da nastupe i usled: — is trošenja kugličnog ležaja. Proizvođači su većinom prešli na primenu ovog uređaja umesto dinama. Četkice treba slobodno da stoje u svojim držačima (da ne bi došlo do zaglavljivanja). 91 . Ako je napon niži. Provera ispravnosti alternatora vrši se: proverom namagnetisanosti rotora pomoću specijalnog merila. ma­ njih je dimenzija. 3.7. Skup­ lji je od dinama zbog ispravljača dioda i složenosti namotaja statora i rotora. Motor se stavi u pokret i kontroliše napon na 1 ugrađenom voltmetru: 38—42 V pri 3000 m i n " . pa je zato elektropokretač najveći potrošač elek­ trične energije. Pritisak opruge mora biti konstantan. Alternator — generator naizmenične struje Alternator je generator naizmenične struje. jer četkice treba da izlaze iz nosača 2—3 mm. Posle sklapanja alternatora treba izvršiti kontrolu efikas­ nosti alternatora. Struju za pogon dobija iz akumulatora.

jer postoji mogućnost loma opruge.8. — oštećena ležišta. dotrajale četkice — zameniti ih novim.8. Pri startovanju voditi računa da se spojnica (kvačilo) pri­ tisne (da bi rad elektropokretača bio lakši). — ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca. Održavanje elektropokretača Da bi elektropokretač pravilno funkcionisao. 92 .9. mo­ raju se izvršiti sledeće provere: da li se rotor okreće.3. Neispravnosti i opravke elektropokretača Ako pri startovanju elektropokretač ne pokreće motor. — labavi magnetski polovi. postoji mogućnost zaglavljivanja zupčanika i zamajca. Po hladnom vre­ menu koristiti grejač. rotor se ne okreće — moguć kvar na akumulatoru (aku­ mulator ispražnjen).10. — proveriti da li četkice glatko klize po kolektoru. a ako startovanje ne uspe u prvom po­ kušaju. Unutar samog elektropokretača mogu se pojaviti sledeće neispravnosti: — prekid namotaja. — proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo­ kretača (4—5 mm). ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko puta (da se ne bi ispraznio akumulator). — proveriti pričvršćenost elektropokretača za motor. — namotaji u kratkom spoju. — neispravan kolektor. — zaprljani zupčanici onemogućavaju da se elektropokre­ tač vrati u prvobitni položaj. potrebno je da se povremeno obavi sledeća kontrola: — povremeno očistiti zupce benzinom i izvršiti podmazivanje. 3. — ako se rotor okreće a zupčanik ne uzubljuje — proveriti zupce na zupčaniku.

SI. opet ga za­ vrnuti (si. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. pa motor okretati dok ne počne da izlazi gorivo bez mehuriča vazduha. 3. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha.9. 3. pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu navrtku. Pored toga. 2. Puštanje motora u rad Pre nego što se mašina pusti u rad treba proveriti da li: ima dovoljno goriva u rezervoaru. Zato uvek voditi računa da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni.1. 93 . — ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na štapu za kontrolu nivoa ulja).44). RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450 1. Olabaviti šuplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva. Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo: 1. — ima dovoljno ulja u posudi prečistača za vazduh (prema oznaci na posudi). Odvrnuti čepove sa navojem na oba prečistača. 3.44 — Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ođvrtanje SupIjeg vijka na pumpi za ubrizgavanje) 4. treba obratiti pažnju da se pri prvom startovanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go­ riva — mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo.9. Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na brizgaljki. opet ga zavrnuti. Napuniti rezervoar.3.

Zaustavljanje motora Pre nego što se zaustavi. Ručicu za gas staviti u položaj za puni gas. preporučljivo je da motor radi oko 5—10 minuta pri srednjem broju obrtaja. Pri toplom (zagrejanom) motoru: A- Postupak je isti kao u prethodnom slučaju — samo dugme za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlači. 3. ili mešavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1. Jedna boca može da obezbedi 80—100 startovanja motora. odgovara uputstvima.9. 2.4. 3. Odvrnuti čep i 3 u otvor naliti 2—3 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10. »Startpilot« se isporučuje u bo­ cama pod pritiskom. u odnosu na godišnje doba. ovu tečnost treba rasprašivati tokom 1—2 sekunde direktno na usisni otvor ili na prečistač vazduha. Namotati uže za startovanje na remenicu za pokretanje u smeru strelice na remenici. 94 . 4. U okolini čepa otvora za nalivanje očistiti svu nečistoću. Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri manjem broju obrtaja. Povući komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto­ va nj u. da bi se na taj način ohladio. Startovanje motora Pri hladnom motoru: 1.9. Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha. mogu se primeniti i neka pomoćna sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem­ peraturama 1. Čep pritegnuti odgovarajućim ključem i odmah startovati motor.3. Ova tečnost znatno poboljšava startovanje motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa uputstvom koje stoji na boci).\9.2. čime je osigurano potpuno podma­ zivanje. Pokretanje motora pri nižim spoljnim temperaturama Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje. Primena »startpilot«-a. 3. 2. Neposredno pre. ili pri samom startovanju.

3.1. Razrada motora r Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od razrade motora. 3. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadržati u stalnoj upo95 . Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-dodacima. 3. Zaustavljanje motora se postiže zatvaranjem ručice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke SI.Ova mera sprečava zapinjanje brizgaljki i održava sigur­ nost u pogonu. što znači da poluga za regulisanje broja obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda. Zaustavljanje mo­ tora ne izvoditi ručicom dekompresora (samo kod motora sa ovim uređajem). Sistem za podmazivanje Podmazivanje se vrši ekscentarskom zupčastom pumpom. Podmazivanje motora je posebno važno. Nivo ulja se mora kontrolisati dnevno. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte­ rećuje za oko 50%. Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez opterećenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja obrtaja.10.10. Ulje teče kroz filtar u korito motora.5.45 — Komanda za zaustavljanje rada motora na satu) komande za zaustavljanje (si. ODRŽAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450 3.9. Posle 50—100 radnih časova opterećenje se može po­ većati na oko 3/4 od pune snage mašine.45). 3. a odatle ga usisava pum­ pa i kroz uljni filtar šalje ga u kanale za podmazivanje.

Treba paziti na tačno priključivanje dovoda i odvoda goriva pomoću zaptivnih prstenova. Sistem za ubrizgavanje goriva Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven­ stveno od stepena čistoće goriva. Gorivo mora biti potpuno oslobođeno od nečistoće i vode (mo­ raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva). 3.2.trebi.83—0. Gorivo Gorivo se prečišćava na putu od rezervoara za gorivo do pumpe za ubrizgavanje pomoću pretprečistača i finog prečistača.2 litra na 10 radnih časova. Letnje go­ rivo je predviđeno za temperature do 0°C. Zbog toga treba obratiti naro­ čitu pažnju na čistacu. Posle svakih 300 radnih sati. Posle 100—200 radnih časova potrošnja ulja se vraća na norma­ lan nivo. a zimsiko do —15°C radne sredine motora. jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura.84.10. pripremu i sipanje goriva. U zavisnosti od temperature okoline primenjuju se sledeća ulja: pri temperaturi ispod 0°C — SAE 10 W (zimi) pri temperaturi iznad 0°C — SAE 20 W (zimi) pri temperaturi preko 15°C — SAE 40 (leti) Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do teškoća pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i ležišta).3. 96 . Gubitak ulja u motoru može da iznosi do 0. koji treba tačno da naležu u svojim sedištima.10. 3. Preporučuje se upotreba ulja za veća temperaturna područja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W — SAE 40 (rafinerija Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W — SAE 40 (proizvodnja INA). Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju otežana startovanja i eventualno smanjenje snage motora. Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0. U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu. pri promeni ulja promeniti i prečistač ulja. Za sipanje go­ riva u rezervoar može se upotrebiti levak sa sitom i umetak za ceđenje. Pritisak ubriz­ gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih časova. Kod novog motora potrošnja ulja može biti veća.

Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledicama na sprovodne puteve. Izvaditi uložak. tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za čišćenje. Uložak prečistača tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati ga na već opisani način. 3. 3. odnosno filcanu cev. Posle ovoga uložak prečistača položiti u čisto dizel-gorivo (ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi. Pri tom se po celoj spoljašnjoj površini uloška mora pojaviti pena u većoj meri. a ako to nije do­ voljno — čišćenje vršiti u benzolu. Manji prečistač ima uložak od filcane cevi. i obe strane zatvo­ riti sa po jednim čepom od plute. pa zatim istrljati nemetalnom četkom u dizel-gorivu. Prečistać za gorivo Za prečišćavanje (filtriranje) ugrađena su dva prečistača goriva. Zbog toga se pre­ poručuje smeša dizel-goriva i petroleuma u sledećim odnosima: Spoljna temperatura do—20°C do—25°C do—30°C Dizel: tehnički petroleum 75:25 60:40 45:55 Dizel: karburatorsko gorivo 80:20 70 : 30 60:40 Voditi računa da je opasnost od zapaljivanja ove smeše veća nego kod čistog dizel-goriva. pa zatim proveriti da li filcani uložak malog pre­ čistača nije zaprljan. pumpu i diznu. Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer­ voara goriva. a veći pre­ čistać ima uložak prečistača tipa »micronic«. Kao poslednje sredstvo za pranje 7 Motokultivatori 97 .10. Ovaj se postupak mora posle svakog za­ vršavanja ponoviti 4—5 puta. Paziti da čepovi od plute dobro zaptivaju i da u unutrašnjost filcane cevi ne prodre sredstvo za čišćenje. Očistiti (sastrugati) nečistoću sa spoljne strane. Skinuti jedan čep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz kompresora). 4. Odvojiti dovodni vod i podići ga iznad nivoa u rezervoaru. pa ako je potrebno čišćenje postupiti na sledeći način: 1. 2.4. 5. Ukoliko to ne bi bilo tako.

ovog uloška u svakom slučaju mora da se upotrebi čisto dizel-gorivo. 2. 3. 4 — poklopac. mogu se pojaviti kanali između unu­ trašnje i spoljašnje strane uloška (čista i nečista strana uloška prečistača). 6 — vijak za ispuštanje vazduha iz goriva.5. 9 — grubi pre­ čistač 6. već se u svakom slučaju mora zameniti. a zatim se mora upotrebiti novi uložak od filcane cevi. Ukoliko se ne raspolaže kompresorom. a posledice mogu biti veoma teški kvarovi. kroz koje će neprečišćeno gorivo prolaziti do pum­ pe za ubrizgavanje. 7. Zamena brizgaljke t. 2 — puni prečistač. izduvavanje se može izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko­ mada creva. Opisani postupak čišćenja može se primeniti najviše tri puta. 7 — vijak. Odvrnuti šestougaone navrtke na držaču brizgaljke i izvaditi ventil za ubrizgavanje. i — ku­ ćište. veći prečistač sa uloškom tipa »micronic« zahteva zamenu ovog uloška već posle 300 časova rada. i to pod uslovom da je u tom vremenu mali prečistač uvek bio pravilno odr­ žavan.10. 3 — zaptivač.46 — Prečistač! za gorivo. Sačuvati zaptivnu podlošku briz98 . 3. 5 — zaptivač. SI. Voditi računa da se ovaj prečistač ne srne prati. 8 — zaptivač. Odvrnuti pumpu i prelivnu cev. Ukoliko se ne učini tako. Drugi.

korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra za vazduh. Snaga. Ponovo ugraditi držač brizgaljke (šestougaone navrtke pritezati ravnomerno). 3. Otkačiti zakačke i skinuti posudu za ulje. 7* 99 . pođe zajedno s njim.7. 5. 3. 2. Opterećen motor ne treba da pređe broj obrtaja označen na natpisnoj ploči a fini regulator broja obrtaja tačno je po­ dešen od strane proizvođača. 4. a u slučaju veće nečistoće vazduha — ovo izvoditi svakodnevno. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne pečurke) proveriti i očistiti nakupljenu nečistoću. prosuti ulje i očistiti posudu.10. Zbog toga je brižljivo održavanje uljnog prečistaca veoma važno. Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav­ ljanja pojedinih delova. pa je treba odmah vratiti na njeno mesto. Čišćenje se vrši u kratkotrajnim vremenskim razmacima. Prečistač vazduha i njegovu okolinu (na mašini) očistiti spol ja. 3. Regulacija broja obrtaja Jednom podešen broj obrtaja motora održava se u oblasti tolerancije dejstvom ugrađenog reglera pri svakom opterećenju. Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne dođe prs­ tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva može prouzrokovati povrede). Prečistač vazduha Smanjeno habanje i duži vek trajanja motora zavise u velikoj meri od čistoće usisanog vazduha. Pri čišćenju prečistaca za vazduh treba obaviti sledeće opera­ cije: 1. 3.6. prilikom vađenja držača. Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i zameniti uložak brizgaljke. Ako se radi postizanja većeg broja obrtaja promeni položaj poluge za regulisanje dolazi do ošte­ ćenja motora. radna sigurnost.galjke kada ona.10.

Posle zamene ulja. Još jednom pokušati startovanje. Startovati motor prema datom uputstvu. b) Vazduh u uređaju za ubrizgavanje goriva c) Zacepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri odvrnutom dovodu za pumpu za ubrizgavanje ne ističe gorivo) 2. Naliti gorivo.4. Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10-40 W. Dovod goriva nije u redu Uzroci a) Prazan rezervoar goriva Način otklanjanja Naliti gorivo u rezervoar. a zatim naliti ulje u posudu za ulje. a naročito propisa za startovanje pri nižim spoljnim temperatu^ rama. Prečistač temeljno is­ prati više puta ponovljenim potapanjem u čisto dizel-gorivo. Motor se teško okreće 100 . zatim ga ocediti i ponovo pričvrstiti.11. Paziti da priključci budu dobro pritegnuti (zbog zaptivanja). Naliti sveže ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja (ne više) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto. Is­ pustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje goriva. 3. Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje. ako je prečistač previše zaprljan treba ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje). pridržavajući se svih propisa. Naliti gorivo. 5. ceđi (lužini) ili vreloj tečnosti. 1. vodi. Niukom slučaju prečistač vazduha se ne sme prati u ben­ zinu. Zameniti uložak precistaca go­ riva. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA Motor ne može startovati: Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje.

Zameniti prečistač goriva. Vazduh u uređaju za ubriz­ gavanje goriva c. c) Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. Naliti gorivo u rezervoar i is­ pustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. Motor nema kompresiju Proveriti i podesiti zazor ven­ tila 4. Motor razvija suviše malu snagu (broj obrtaja opada). Zaprljan prečistač goriva Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na štapu za kontrolu nivoa ulja). a. Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na kon­ trolnom štapu). a uzrok ne leži na pumpi za ubrizgavanje goriva. Suviše ulja u kućištu mo tora . od­ nosno očistiti ga. bez dimi jenja na izduvnoj cevi: a. Zazor ventila nije u redu c. Neispravna brizgaljka Očistiti prečistač. 5. Zazor ventila nije dobar 6. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Naliti gorivo. Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do­ datno punjenje (goriva) pri star to van ju. Nedovoljno rashladnog vaz­ duha b. očistiti rashlad­ na rebra. Zagušen prečistač vazduha b. Crn dim u izduvnoj cevi: Motor može da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja motora opada). Očistiti ulazni otvor rashlad­ nog vazduha. 101 7.3. Motor se veoma greje: a. b) Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10—40 W. Suviše ulja u kućištu mo­ tora b. Podesiti zazor ventila Zameniti brizgaljku.

Zameniti uložak prečistača go­ riva. Začepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri otvorenom dovodu go­ riva na pumpi za ubrizga­ vanje ne ističe gorivo) Naliti gorivo. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Motor se zaustavlja — dovod goriva nije u redu a. Prazan rezervoar goriva b. Na­ liti gorivo. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . odnosno očistiti ga.8. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje.BOROVO 102 .

To znači da se men ja režim rada motora i da svakom re­ žimu odgovara neka potrošnja benzina. »mon­ dial«.1.4. Podmazi­ vanje je na principu centrifugiranja. To je četvo­ rotaktni. Zato će u ovom poglavlju biti opisane osnovne razlike između ova dva motora. Na si. 4. DELOVI BENZINSKOG MOTORA U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-motora. sve se to stalno menja. Na si.. Startovanje se obavlja ru­ čnim poluautomatskim starterom. Ovaj motor "se ugrađuje u motokultivatore: IMT-507. 4. Benzinski četvorotaktni motor koji se ugrađuje u ve­ liki broj motokultivatora ima dosta sličnih delova kao prethod­ no opisani dizel-motor. niti mu je potrebno da po 1 kW snage troši uvek istu količinu benzina na čas. »Gorenje-Muta« i dr.1 prikazan je benzinski motor LA-300. Osnovni podaci Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smešu za motor. Motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja. U stvari. 4. Rukovanje i održavanje benzinskog motora LA-300 dato je na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6). »Labinprogres«-a. jednocilindrični. To znači da u svakom momentu rada motora odnos benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom izmeša na takav način da sagorevanje bude što bolje i da pot­ rošnja benzina bude što manja. Na usponima motor radi pod težim režimom i tada ima drugačiju potrošnju nego 103 .1. 4 1 KARBURATOR . vazduhom hlađeni motor.2 prika­ zan je spolni izgled ovog motora.

4.SI. gasna smeša treba da is­ punjava sledeće uslove: 104 . ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu. Da bi mogla dobro da sagoreva. Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo­ toru odgovarajuću gasnu smešu.1 — Presek benzinskog motora serije LA-300 kada silazi.

i to 12. 4 — kutija oduške. već i da obezbedi smešu koja će dobro sagorevat. 1 — čep za nalivanje benzina. 105 . 8 — navrtka za zaustavljanje poluge gasa (akcelerator).SI. 6 — dugme za zaustavljanje. — da bude u gasovi tom stanju. 14 — serijski broj — da ima određen odnos između količine benzina i vaz­ duha. 7 — poluga gasa (akcelerator). pri čemu se kao proizvod ovog sagorevanja do­ bij a azot. 13 — tablica »tip motora«. karburator ne treba samo da stvori gasnu smešu. Probama na motorima se do­ kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno manje vazduha ako hoćemo da iz motora izvučemo najveću snagu. predstavlja složen organ motora. Takva gasna smeša zove se idealna ili teorijska gasna smeša. kao što se vidi.2 — Benzinski motor LA-300. 3 — prečistač goriva. 12 — čep za ispuštanje ulja. 5 — pokretač (starter). Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno je 15 g vazduha. 4. dakle bogata smeša u odnosu na raniju. on mora imati više uređaja koji su u stanju da spreme odgovarajuću gasnu smešu. ugljeni oksid i vodena para. i ona se zove — gasna smeša najve­ će snage motora. — da bude homogena (da je dobro izmešana). 11 — remenica za pokretanje. To je. Sa ovakvom gasnom smešom imamo približno najveću brzinu širenja plamenog talasa.5 g vazduha na 1 g benzina. Prema tome. 10 čep za nalivanje i merenje nivoa ulja.L Pošto karburator. 2 — prečistač vazduha. Razume se da ova gasna smeša treba da bude homogena. Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. 9 — slavinica na rezervoaru. — da bude na određenoj temperaturi.

a ona je siromašna u odnosu na idealnu gasnu smešu. 4.Ako. jer ni u jednom slučaju takva smeša ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje. uglavnom. sisak benzina i venturi cev. ne valja ako je gasna smeša suviše siromašna. tako da se nivo benzina održava uvek na istoj visini. kada je pod režimom iskorišćenja. 106 .3 —Karburator — osnovni princip rada — lonče karburatora u koji iz rezervoara stalno priliče ben­ zin. do sledećeg: gasna smeša se ne pali ako je siromašnija od 1 g benzina na 28 g vazduha. Ovakva gasna smeša zove se normalna gasna smeša ili smeša najvećeg iskorišćenja benzina (najvećeg koeficijenta korisnog dejstva). a nije dobro ni kada je suviše bogata. ili.3 sa osnov­ nim delovima: lonče karburatora. želimo potpuno iskorišćenj'e benzina u motoru. Prema tome. Najprostiji karburator dat je šematski na si. kako se to kaže. 4. pak. Uloga ovih delova je u sledecem: GASNA SMEŠA SISAK KARBURATORA VEN TURI SI. a to znači da motor tada ne bi radio. Raznim probama sa našim motorom u pogledu sagorevanja i paljenja gasne smeše došlo se. — venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smešten sisak benzina. i to oko 18 g vazduha za 1 g ben­ zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je normalno predviđen. onda nam treba nešto više vazduha nego što je potrebno za sagorevanje u zatvorenom sudu. — sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lončetom ben­ zina. ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha. tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne radi isti.

usled čega vazduh struji sa donje strane u venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru. do momenta paljenja gasne smeše od strane svećice. Usled ovog sudara stvara se veliko kovitlanje i mešanje gasne smeše. Da bi udovoljio svim tim zahtevima. koje traje sve dok klip ne stigne do GMT. pošto je takt usisa­ vanja. karburator ima u sebi razne delove. jer su samo sitne kapljice ben­ zina donekle izmešane sa vazduhom. ima veliku brzinu kretanja nadole. usisni ventil se zatvara i gasna smeša se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje. usisni ventil je otvoren. a pored toga. Ali. imala svoju brzinu koja je nešto manja od brzine klipa. i to u momentu kada počne takt usisava­ nja. Usled toga na ovom mestu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija. Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podiže (usisava) ben­ zin koji u tankom mlazu šiklja iz siska i mesa se sa vazduhom. sada klip od DMT počinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom gasne smeše koja je imala kretanje nadole. i pošto je sve zatvoreno. mi znamo da se to u praksi ne dešava. Razume se da je i gasna smeša. Završetak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu venturi ja na kome je presek najmanji. Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom brzinom i stvara se gasna smeša. krećući se nadole. motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice. to se stvorena depresija pre­ nosi na venturi cev. Pre svega. i pošto klip polazi od GMT i ide nadole. Pošto su delovi na motoru montirani sledećim redom: karburator-usisna cev-motor. dobro je izmešana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom. on radi pod raznim uslovima opterećenja. tj. Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem obrtaja/min. ulazeći u komo­ ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli). Međutim. Međutim. koja kroz usisnu cev odlazi u motor i ispunjava prostor iznad klipa koji. 107 . Kada klip stigne na DMT. pa i čitave male uređaje. u prostoru iznad klipa stvara se depresija. kapljice benzina isparavaju i mešanje sa vazduhom se na taj način pop­ ravlja.Kada motor radi. U tom momentu gasna smeša je već postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje. Ovakva gasna smeša još nije dobra za sagorevanje.

4 — igla. Na minimumu. Princip rada ovog karburatora biće opisan u nekoli­ ko faza: 1. . U — plovak.2 — priključak. 15 — osovinica leptira za startovanje. Uređaj minimuma obu­ hvata zavrtanj za podešavanje (4) i doziranje smeše (si.2.5). 1. 7 — osovinica leptira za smešu. Dodavanjem gasa.4. kada je leptir smeše zatvoren (2). 16 — leptir za startovanje.1. Pri pokretanju na hladno leptir uređaja za startovanje (1) je zatvoren. 6 — vijak* ^ea regulaciju. 3 — prečistač. 4. 13 — sisak maRspSuma.4 — Delovi karburatora za motor LA-300. 10 — deo emulzije. tj.4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo­ tor LA-300. usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. Si. 3. 12 — sisak minimuma. da bi ograničio doticanje vazduha i da bi posta­ vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate smeše (si. 9£>.telo. 8 — leptir za smešu. laganim" otvaranjem leptira smeše. 5 — vijak za 'podržavanje leptira.6). a leptir startera otvoren. 4.4. 14 " * sisak maksimuma — petroleuma. 4. Nema priliva goriva 108 . — poklopac. 17 — poluga 2. depresija u cevi minimuma se smanjuje. Karburator za benzinski motor LA-300 Na si.

4. 4. 1. položaj tanje na hladno pokre :*Sč7 SI.5 Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300.6 — 2.SI. položaj — na minimumu 109 .

4.SI. položaj — na maksimumu 110 .8 — 4. 4. položaj — dodavanje gasa SI.7 — 3.

Odviti emulzionator. 4. koja je povezana sa cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smeše (2) (si. Na maksimumu. Za čišćenje siskova kalibriranih otvora i kanala ne upotrebljavati metalne šiljke.3. Kontrola karburatora Na ravnoj kontrolnoj ploči proveriti da li je došlo do deformisanja na zaptivnim površinama lončeta i poklopca.06 mm (u suprotnom slučaju zameniti poklopac).4. zameniti poklopac. — Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje. 4. 4. Rasklapanje karburatora Odvojiti karburator. (3) u položaju rada (si. kada je leptir (2) sasvim otvoren. od­ stojanje između ravni leptira i otvora minimuma treba da bude 0.1. — Kontrolisati da leptir uređaja za startovanje nije poha­ ban i da li se slobodno okreće. 4.7).9). Kada je leptir sasvim zatvoren.8). plovak ne dodiruje zidove lončeta (u slučaju da dodiruje — brusnim papirom skinuti mesto dodira).025 mm. što omogućava pokretanje (1) pri temperaturama iznad 0°C. 4.04 — 0. u usi­ snoj cevi stvara se depresija koja povlači gorivo iz siska maksi­ muma (6). a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7) prekida se izlaz smeše (si. 4.010 — 6. Prečnik osovinice treba da bude 6. Leptir za startovanje preko poluge zatvara se u dva položaja. a posle modifikacije zameniti sediste i deo za zap ti van je kod karburatora. 111 . Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oštećeno. Ako su dimenzije manje ili ako je zazor između osovinice i sedišta preko 0. eventualno. već komprimirani vazduh.iz siska za maksimum. — Kontrolisati da. — Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala. — Leptir mešavine treba da se obrće slobodno. Poklopac skinuti pažljivo (da ne bi došlo do deformacije plovka). Smešu za ubrzanje obezbeđuje jedna dru­ ga rupa — za postepeno dovođenje (5). sisak mini­ muma i maksimuma.15 mm — zameniti oštećeni deo.1. (2) pri temperaturama ispod 0°C.

5. 4. — Povezati cev goriva na priključak i ostaviti da gorivo uti­ če u lonče. Kontrola nivoa goriva Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim zavrtnjem.10).9 — Poluga za pogon leptira 4. 4.1.10 — Merenje nivoa goriva u lončetu karburatora 112 . 4. SI. Kada je lonče u horizontalnom položaju. — Odvojiti cev od priključka i skinuti poklopac. merkom izmeriti nivo goriva koji treba da bude 10 — 12 mm ispod gornje površine lončeta (si.SI.

Pored toga.12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne smeše. 4. 4. pričvršćena na bloku i obavijena na svežnju limova sa dva kola: jedno za ni­ zak. Rotor je sastavljen iz magneta smeštenog na udubljenju na obodu zamajca. on omogućava brzo zaustav8 Motokultivatori 113 . DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEŠE Na si. Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro­ toka koji vrši indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis­ kog napona.11 — Podešavanje visine potisne lamele na plovku Ako se nivo ne nalazi na označenoj vrednosti. On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih štiti od pregorevanja. Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora. a drugo za visok napon. koju prekida platinsko dugme. stvara visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz­ među elektroda svećice.2.11). ponovo montirati i ponoviti ispitivanje (si. Ova struja. modificirati visinu potisne lamele igle na plovku. Za paljenje gasne smeše koristi se alternator na visoki napon (sa rotorom statorom). 4. isprazniti lonče. 4.SI. Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz priključka. a stator je jedna bobina.

4.SI. 10 — starter. Karakteristike električnog kola (si.13): 114 . 3 — kondenzator. 8 — svećica. 4. 5 — lisnati deo.1. 4 — ŠipČica.2. Kontrola Bobina: kontrolu vršiti pomoću tastera.12 — Delovi sistema za paljenje gasne smeše. da bi u sekundarnom kolu izazvao visoki napon za paljenje. 9 — svežanj pločica. 2 — platinsko dugme. 12 — žarna jac Ijanje struje u primarnom kolu. 4. 7 — radilica. 1 — dugme 2a zaustavljanje. 11 — rotor (magnet). 6 — breg. a ako je bobina defektna — zameniti je.

SI.3 oma otpor na sekundarnom kolu 5000 oma Kontrolisati da li je izolir u kablu između bobine i platinskih dugmadi oštećen i da li možda dodiruje masu. 4. 4.13 — Kontrola karakteristika električnih kola SI.otpor na primarnom kolu 0. Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i svećicom.14 — Kontrola efikasnosti magneta 8 ! 115 . Proveriti da li je kabao mase zavaren na svežnju pločica.

14) i utvrditi da li mag­ net povlači šetalicu. Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta­ vi šetalica alata u visini crte (a.2. si. — napajati uređaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i ponoviti operaciju dva ili tri puta. 4. a ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us­ tanovi brzo trošenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje nesigurno.16). • • * * • * 116 . Kondenzator Efikasnost kontrolisati pomoću spinterometra (si. SI. 4. u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu­ piti na sledeći način: — zamajac postaviti u aparat.15 — Zatvaranje međuprostora između lopatice — zamajac pritegniti među polovima.2. 4.2.15). — među lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba­ citi uobličeno gvožđe kojim se zatvaraju međuprostori (si. 4. 4.Magnet: efikasnost magneta može se smanjiti ako je zamajac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura­ ma. Magnetizacija Pošto se magnet ne može zameniti ako je demagnetizovan.3. 4.

Marka svecica Marelli Bosch Champion KLG Bosna Za motore LA — LAL CW 150 N W 95 TI UL 35 Y F 50 F 50 LAP CW 50 NI W 45 TI — — — 4.6 mm.5. 4. Zamenu svećica vršiti u svakom slučaju posle svakih 300 sati rada motora. __ . Zameniti svećicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda mase istrošena.17).55 — 0. 4. 117 .2.16 — Kontrola efikasnosti kondenzatora pomoću spinterometra 4. a zatim podesite otvaranje na 0. Mala oksidacija može se otkloniti finom tur­ pijicom i komprimiranim vazduhom.4.SI.2.8 mm (si. Platinska dugmad Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje­ ni ili nagoreli. Svećice Očistiti elektrode metalnom četkom i komprimiranim vazduhom i podesiti zazor između elektroda na 0.

17 — Kontrola zazora između elektroda na svecicama Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost nedovoljna ili ako postoji deformacija — izvršiti zamenu. Povlačenjem kanapa tri pokretne ploče se uključuju u nazubljenu glavčinu uč- Sl. 4.18 — Delovl samonamotavajućeg uređaja za pokretanje. 2 — spi­ ralna opruga. " _ • » * r ' J ' 1 » 1 * * * 51. 3 — pločice. 1 — vijak. 4. 6 — kanap. 7 — opruga 8 — kućište 118 . 4. 5 — remenica. SAMONAMOTAVAJUĆI UREĐAJ ZA POKRETANJE To je uređaj za ručno pokretanje koji dejstvom opruge na­ nio tava kanap na remenicu posle pokretanja.I™ • * . 4 — poklopac.3.

— Postaviti sajlu u žleb remenice (5). — Izvući remenicu i zameniti kanap (6). 4. — Ponovo montirati remenicu (5) ubacivši kraj spiralne opruge (7) u njen žleb. pa tako pokreću zamajac sa remenicom.19 — Provera napona saraonamotavajućeg uređaja 119 .18). Ako uređaj ne funkcioniše. 4. Kada se kanap otpusti. Kontrola — Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti je ako pločice (3) ne izlaze. — Kontrolisati da li je opruga (2) učvršćena u sedištima poklopca (4) i remenice (5). SI. pa se tako motor može pokrenuti povlačenjem kanapa. Tako glavčina postaje nezavisna od uređaja za samonamotavanje. U slučaju kidanja kanapa (6). skinuti remenicu (5) pošto se otpusti zategnutost opruge i spirale (7). kraj kanapa saviti i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlačenju vrši na zidovima sedišta.3.vršćen-u na zamajcu. 4.1. Pokretne ploče se odvajaju usled inklinacije zuba. može se demontirati odvrtanjem 4 vijka (1) koji ga učvršćuju na usmerivač vazduha (si. — Pustiti remenicu da se obrće dok se ne olabavi napon (zategnutost opruge (7). a ne na otvoru za prolaz kabla. napon opruge namotava kanap na remenicu.

Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice (5) za 2 — 3 obrtaja.5 daN (kg). SI. sa pozicioniranim gasom broj obrtaja se povećava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno. 4. pošto se savlada prvo trenje (si. Napon samonamotavajućeg uređaja kada je kanap kom­ pletno obavijen treba da iznosi 1. sa kuglicama smeštenim u zupčani­ ku koji aktivira radilica (sL 4.21).4. Re­ zervna opruga isporučuje se tako što je obavijena gvozdenom žicom. koju zateže komanda gasa (E). Kuglice se pomoću centrifu­ galne sile pokreću ka periferiji zupčanika i aksijalno pomeraju zvono (A) koje deluje na viljušku (B).2 — 1. Osloboditi oprugu presecanjem žice samo posle ugrad­ nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta­ nja motora.20 — Tanjirasla i spiralna opruga U slučaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi­ ti u sedište. suprotstavlja se centrifugalnoj sili. a posledica toga je sma­ njenje broja obrtaja.19). s tim da se jedan njen kraj učvrsti na kutiji. pa to kretanje teži zatvaranju leptira (C). Opruga (D). 4. a ova preko poluga od­ ređuje položaj leptira za smešu (C) u karburatoru. 4. kada je kanap (6) kompletno odvijen. REGULATOR Centrifugalnog je tipa. 120 . Pri smanjenju opterećenja.

1. čime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifugatora (si. Dodirna površina klizača mora da bude zaobljena. 4. Kontrola Prvo proveriti u kakvom su stanju sedišta kuglica u zvonu. 121 . a to znači ravnoteža između centrifugalne sile na regu­ latoru i dejstva opruge na različitom režimu. SI. a ako je pohabana — dovesti je u normalno stanje pomoću fine turpije. 4.5. a zatim proveriti osovinicu i viljušku i zameniti istrošene delove.4. ulje se potiskuje iz zupčanika re­ gulatora. PODMAZIVANJE Centrifugalnog je tipa. 4.21 — Regulator 4. Papučice na viljušci moraju biti u ravni — pošto male razlike mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato­ ru. Ova dejstva na leptiru omogućuju da se automatski stabilizuje broj obrtaja pri promeni opterećenja na motoru. Novom položaju gasa odgovara promena opterećenja na oprugu.Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama preteže dejstvo opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i povećava broj obrtaja.22).

BOROVO 122 .4. čišćenje centrifugatora. prečistača i kanala u radilici obavlja se skida­ njem radilice i čišćenjem kanala. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .22 — Podmazivanje — centrifugalnog tipa Filtriranje ulja vrši se pomoću centrifugalne sile koja nečis­ toću odvaja i taloži u udubljenom delu centrifugatora.

SPOJNICA (KVAČILO) Spojnica služi za postepeno uključivanje i isključivanje veze između motora i delova transmisije. višelamelasta suva spojnica. koman­ de. Kod jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se ostvaruje preko sistema lančanika. Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta suva spojnica. menjača brzina. diferencijala i poluosovina. što znatno olakšava transport. Na motokultivatore se ugrađuju i drugi. Funkci­ ja spojnice može da se obavi i preko kaiša sa zatezačem. Prenos snage od motora do pogonskih točkova motokultiva­ tora ide preko spojnice. priključno vratilo i dr. upravljač. veoma bitni ure­ đaji za njihov rad: kočnice. Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ručice koja se nalazi na upravljaču.5. konusna — suva spojnica i dr. tako da se postiže odgovarajuća brzina za rad u polju. UREĐAJI MOTOKULTIVATORA Motor stvara određeni obrtni moment koji se preko transmisionih uređaja prenosi do pogonskih točkova. višelamelasta spoj­ nica potopljena u ulju. 5. pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para. 123 .1. pogonski točkovi. Spojnica nikada ne srne da proklizava. Spojnica radi na principu trenja. Zadatak transmisionih uređaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih točkova motokultivatora. Savremenija rešenja kod motokultivatora većih snaga omogućuju i pogon točkova pri­ kolice. Spojnica se aktivira pomeranjem komandne ručice preko komandne sajle koja se može podeša­ vati. pa zbog toga treba vršiti podešavanja koja propisuje proizvođač.

.

€ — aksijalni ležaj.1 prikazana je višelamelasta suva spojnica.3). 11 — vijak (nosač poluge). 4 — opruga. 3 — korpa spojnice. 13 — poluga za isključavanje spojnice. 2 unutrašnje frikcione lamele. ugra­ đena na motokultivatoru IMT-507. 17 — povratna opruga poluge 125 . 15 — pločica za osiguranje. završne lamele. Na si. tj. Na si. 5. proizvodnje »Labinprogres«-a. Svi ovi elementi smešteni su između motora i men jača i oni svo­ jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjaču. 16 — vijak. 5 — sedište opruge. SI. 12 — pločica. Isti proizvođač na motokultivatoru »mondial« ugrađuje konusnu suvu spojnicu (si. 1 — lamela spojnice. 7 — opružna žica. 2 — potisni disk.2 — Jednolamelasta suva spojnica ugrađena na motokultivator »special« proiz­ vodnje »Labinprogres«.2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica. 5. 14 — opruga za vraćanje poluge. 8 — viljuška za isključivanje. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom za podešavanje. potisnog diska. 5. 6 potisnih opruga i sedišta opruga. spojnica je odvojena. 9 — potisni ležaj. motor ne pogoni transmisiju. Ona se sastoji iz: korpe spoj­ nice. 10 — pođloška. 2 pogonske lamele. Podešavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vrši se tako što on iznosi 3—5 mm. 5. ugra­ đena na motokultivatoru »specijal«.Kada se ručica komande povuče.

4 — poklopac ležaja. 2 — poklopac spojnice. 7 — frikcioni element.NJ SI. 5. 9 — viljuška. 5 — ležaj 6 — konus spojnice.3 — K o n u s n a suva spojnica ugrađena na motokulti vatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 1 — prirubnica. 10 — poluga za isključivanje spojnice . 8 — ležaj. 3 — opruga.

18 — zaptivnl prsten. 25 — ležaj 127 . Sve te operacije zahtevaju odgovarajuće brzine kretanja koje se obezbeđuju upotrebom men jača brzina ili menjačkog prenosnika. 22 — vratilo spojnice. 12 ~ ležaj. 15 — dvogubi zupčanik. 7 — elastična podloška. 1 —• vratilo za hod unazad. Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo­ tora preko spojnice u menjački prenosnik. 9 — poklopac. 5 — dvogubi zupčanik hoda unazad. 4 — čaura. 5. Prenos obrtnog mo­ menta ide od men jača preko pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para do pogonskih točkova. U osnovi to su menjači sa 3—4 stepena prenosa za kretanje napred. 3 — odstojnik. 15 — pogonsko vratilo. 14 — zupčanik. SI. 10 — osigurač. 21 — ležaj. 6 — odstojnik. Menjač sa pokretnim zup­ čanicima ima sledeće funkcionalne celine: — vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do menjača.4 — Menjač ugrađen na motokultivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. i sa 2—3 stepena prenosa za kretanje unazad. 19 — osigurač. Deo snage se odvodi i na priključna vratila (jedno ili dva). 17 — zupčanik.5. MENJAC BRZINA Motokultivator služi za obavljanje različitih poljoprivred­ nih radova. 8 — navrtka. 20 — odstojnik.2. 16 — igličasti ležaj. 24 — odstojnik. 23 <— nepokretni dvogubi zupčanik. 2 — elastična čivija. a isto tako i za transport. 11 — odstojnik. Zavisno od tipa motokultivatora postoje različita konstrukcijska izvođenja menjača.

6 — nosač sipki. 3 — kuglica.8 — šipka za izbor stepena prenosa .5 — Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 4 — opruga. 5. 7. 5 — viljuška za promenu stepena prenosa. 2 — sigurnosna navrtka.2 3 4 7 8 SI. za promenu stepena prenosa. 1 — viljuš­ ka.

9 Motokultivatori 129 .6 prikazan je pužni prenosnik.. čepove i otvore (kao i njihovu okolinu) treba održavati potpuno čisto (da u unutrašnjost kućišta ne bi dospele nečistoće). Na si. 5. 5. propisuje proizvođač. a na si. Izbor stepena prenosa obavlja se ruči­ com koja se dovodi u željeni položaj prema šemi brzina datoj u uputstvima za rukovanje. Da bi kontrola bila pouzdana. a motokultivator treba da se pomeri. Deblokada pogonskih točkova koristi se u slučajevima kada motor ne radi. motokultivator mora biti u sasvim horizontalnom položaju. i spojnicom (5) koja se uzubi u pužni zupčanik (3). Na vratilu pogonskih točkova obično se ugrađuje deblokada pogonskih točkova. GONSKIH TOČKOVA Obrtni moment od menjača do pogonskih točkova prenosi se pužnim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupča­ nika. a ako se ugrađuje diferencijal — blo­ kada diferencijala.1. Vratilo sa pužem (2) prenosi obrtni moment na pužni zupčanik (3) koji se nalazi na vratilu pogonskih točkova (4). 5. polugom (15). — ručice sa viljuškama za uključivanje u pojedine stepene prenosa. šipkom (14). 5. proizvodnje »Labinprogres«-a. Na vratilu pogonskih točkova klizi spojnica za deblokiranje točkova.3. 5 3 PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAČA DO PO­ . viljuškom (12). Održavanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kući­ štu men jača. Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja. Zamena ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru. Uključivanje mehaniz­ ma za deblokiranje točkova obavlja se ručkom za deblokiranje točkova.5 sistem za promenu stepena prenosa. Zamena ulja se obavlja kroz otvore za nalivanje i ispuštanje ulja koji se zatvaraju čepovima. Pužni prenosnik Na si.— vratila na kojima se postavljaju zupčanici. Kontrola nivoa ulja vrši se šipkom koja se nalazi na čepu za sipanje novog ulja. sajlom.4 prikazan je menjač na motokultivatoru »mon­ dial«.

UJ .

Tu razliku u brzini između spoljnog i unutrašnjeg točka ispravlja diferencijal. obrtni moment se prenosi preko spojnice i menjačkog prenosnika do konusnog zupčanika koji je uzupčen sa tanjirastim zupčanikom.3. diferencijal i blokada diferencijala Konusno-tanjirasti par zupčanika sastoji se iz konusnog i tanjirastog zupčanika. a pošto su oni uzupčeni preko satelita. Tada se i planetarni zupčanici okreću istim brojem obrtaja. Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor točkova različit. Ali. U ovom slučaju sateliti se okreću oko svoje ose i omogućavaju da se. Kada je motor motokultivatora u radu. obr­ tni moment od tanjirastog zupčanika prenosi se na planetarne zupčanike (3) koji su uzupčeni preko satelita (trkača) (4). Međutim. spoljni točak za isto vreme pređe veći put od unutrašnjeg. točkovi će se okretati podjednakom brzinom. brzina obrtaja planetarnih zupčanika razlikuje. Ako se jedan točak motokultivatora. dolazi do zaokretanja planetarnih zupčanika preko sa­ telita i do različitog broja obrtaja levog ili desnog točka. neće se pomerati satelit oko svoje ose. a sa njim i njegova poluosovina u deferencijalu — zaustavi. Kada motokultivator ide pravo a otpor oba točka je isti. Diferencijal je sklop zupčanika koji omogućava lakše uprav­ ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom zaokretanju na manjem prostoru. Konusno-tanjirasti par zupčanika.9. 5. Zadatak ovog prenosnika je da izvrši re­ dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdužnog na poprečni. kada je ugrađen diferencijal. Zakretanje motokultivatora pomoću ručica za upravljanje nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako. omogućeno je da se kompenzuje razlika u kretanju spoljnog i unutrašnjeg pogonskog točka. Za pravolinijsko kretanje mo­ tokultivatora — diferencijal ne bi bio potreban.2. obrtanje levog i desnog točka bilo bi isto. drugi točak obrtaće se dva puta većim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba točka kad idu zajedno.5. zavisno od otpora na jednom točku. Konusni zupčanik se nalazi na ikraju vratila koje izlazi iz menjača i uzubljuje se u tanjirasti zupčanik. već ceo sklop sa tanjirastim zupčanikom. V 9 * 1 3 1 . pa prema tome ima i veću brzinu. Da nema diferenci­ jala. Princip rada diferencijala objasnićemo prema si.

1 — planetarni zupčanik (desni). 6 — vratilo diferencijala. diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru »specijal« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 17 — navrtka viljuške. 19 — viljuška za blokiranje diferencijala. 5 — osigu­ » rač. 8 — kandžasti prsten za blokiranje diferencijala. 11 — ležaj. 9 — kandža za bloki­ ranje diferencijala.osigurač. 22 — elastična čivija. 15 — poklopac diferencijala.SJ. 5. 13 — zaptivni prsten. 1 — zaptivni prsten. 20 — konusni zupčanik. 10 — osigurač. 21 — tanjirasti zupčanik.7 — Konusno-tanjirasti par zupčanika. 14 — doboš kočnice. 23 — satelit. 12 — osigurač. 16 — planetarni zupčanik (levi). 24 — osnovica satelita . 7 — satelit. 18 — opruga. 3 •. 4 — ležaj.

ugrađuje se uređaj za blo­ kiranje diferencijala koji omogućava krutu vezu leve i desne poluosovine i isključuje ulogu satelita. Tako se dobij a kruta veza. 5 tanjirasti zupčanik. i to kako u pravcu tako i u krivini. Kandžu (9) aktiviramo preko komande za blokadu i ručice i sajle na upravljačkim ručicama — da bi se to kretanje prenelo na viljuš­ ku (19) koja pomera kandžu (9) i uzupčuje se sa kandžastim prstenom (8). 2 planetarni zupčanik. tj.Diferencijal omogućava stalan pogon točkova. zbog efekta diferencijala razvija malu vučnu silu kao i točak koji proklizava. Na si. 1 — konusni zupčanik. pa se može pomerati duž poluosovine. 5. gde se točko vi obrću različitim brojem obrtaja. 8 i 9).8 Delovi diferencijala. Uređaj za blokiranje ima kandžastu spojnicu koja se nalazi na ožlebljenom delu poluosovine. 5. pa to onemogućuje dalje kretanje motokultivatora. Drugi to­ čak. on će proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. SI. Pored navedenih prednosti diferencijal ima i određene ne­ dostatke. diferencijala. 4 — satelit ili trkač. U slučaju da jedan točak naiđe na klizav teren. Uređaj za blokadu diferencijala omogućava da se postigne isti broj obrtaja na oba točka i da se izbegne mogućnost proklizavanja. 3 poluosovine 133 .7 prikazana je kandžasta spojnica (poz. kuji je na tvrdom terenu. Ukupna vučna sila motokultivatora je tako mala. Da bi se ovi nedostaci otklonili.

izvedeno na motokultivatoru IMT-506 (si.3.SI. 5. 5. Može biti ugrađeno jed­ no ili dva priključna vratila. PRIKLJUČNO VRATILO Priključno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo­ ment različitim priključnim mašinama. Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment se prenosi do lančanika sa zupčanikom (4) koji je uzupčen sa zupčanikom (5) na izlaznom vratilu. Motokultivatori sa snagom mo­ tora od 10 kW jači su i na njima se ugrađuju i po dva pri­ ključna vratila. 5.10).9 — Princip rada diferencijala 5. ugrađuje se prenos lančani­ cima kao što je to. U ovim slučajevima priključna vratila imaju različit smer obrtanja i različit broj obrtaja. Prenos lančanicima Ako je osno rastojanje između izlaznog vratila men jača i pogonskih točkova suviše veliko. na primer.4.3. tako da mogu da 134 .

Broj obrtaja priključnih vratila reguliše se izborom odre­ đenog stepena prenosa. tako da motor dolazi pozadi. Uključivanje pogona priključnog vratila ostvaruje se pomoću ručice za uključivanje. kao i za pogon prikolice sa pogonskim točkovma. Priključna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora. 1. pa priključno vratilo pogoni napred postavljenu mašinu (čistač snega.SI. 135 . 5 — zupčanik na izlaznom vratilu. 4 — lančanik.). kosačica i dr.10 — Prenos lančanicima. 6 — kućište prenosnika se koriste za veliki broj priključnih mašina i oruđa. 3. 5. Za pojedine radne operacije potrebno je da se ručice za upravljanje okrenu za 180°.2 — valjkasti lanac.

5 — prsten. 3 — zaptivnj prsten. 12 — opruga. 10 — ležaj. 6 — vratilo.OJ ON SI. 13 — kuglica. 14 — viljuška za uključivanje. 2 — uključili ekscentar. 5.11 — Priključno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 4 — ležaj. 8 — ležaj. 13 — kuglica. 14 — viljuška za uklju čivanje priključnog vratila. 9 — osigurač. 7 — zupčanik. 1 — kućište. 11 — zupčanik za uklju­ čivanje 12 — opruga. 18 — zaptivač .

Kočnice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje­ dini točak.6 prikazano je priključno vratilo (24) i zaštitna ka­ pa priključnog vratila (25). Iz men jača (16) obrtni moment se pre­ nosi preko zupčanika za uključivanje priključnog vratila (11) na zupčanik (7). Kočnice moraju kočiti ravnomerno i efikasno. eventualno. Zadatak kočnica je usporavanje i zaustavljanje motokultivatora. Na si. ako bi se uključio hod unazad. KOČNICE Na motokultivatorima većih snaga. koja se aktivira u slučaju zadržavanja motokultivatora u mestu. radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrađuju se ko­ čnice.11. koje je na drugom kraju užljebljeno tako da mogu da se priključe razne priključne mašine.Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ narni pogon. zatim zadržavanje zaustavljenog motokultivatora na us­ ponu i pomoć u upravljanju motokultivatorom. 5. onda se ručica za promenu stepena prenosa pos­ tavlja u prazan hod. Zupčanik (7) se nalazi užiebljen na priključno vratilo (6). Voditi računa na pre­ poruke u uputstvima za rukovanje. 137 . Time se izbegava opasnost da kočenjem samo jednog točka dođe do skretanja u neželjenom pravcu i. može da izazove velike opasnosti po rukovaoca. 5. 5.5. Uključivanje priključ­ nog vratila obavlja se ručicom (17). Prilikom vožnje na javnim putevima neophodno je da budu povezane obe poluge za komandu kočnicama — da bi se mogla kočiti istovremeno oba točka. i — parkirna kočnica. a ujedno i većih masa. pa se tako omogućava lakše zakretanje oko zakoče­ nog točka. Motokultivator IMT-507 poseduje priključno vratilo koje je prikazano na si. Kočnice mogu imati dva odvojena sistema kočenja: — radna kočnica. koja služi za kočenje u pokretu. a ujedno ne sme da dođe ni do samokočenja. jer upotreba motokultivatora sa rotofrezom. do neželjenog udesa. Pri naglom kočenju ne sme da dođe do zanošenja motokultivatora u stranu.

4 — vijak.13).12 . 5 — opruga. 3 — zaptivka.Na motokultivatorima se najčešće ugrađuju dva tipa koč­ nica: dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama (si. 3 — navrtka. 12 — zaptivni prsten 5. 10 — kočna tra­ ka. Rukovalac pomoću ručica. 9 — navrtka. 5. 2 — rascepka. UPRAVLJAČ I KOMANDE Upravljač na motokultivatoru sastoji se od upravljačkog stuba i upravljačkih ručica. 7 — poluga. 4 — papuča (leva). si. 8 — podloška. 2 — doboš papuča (desna).Delovi dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama.13 — Delovi dobošaste kočnice sa trakom. 7 SI. koje su vezane na upravljačkom stubu za motokultivator. 6 — obloga . 6 — podloška.6. 5 — podloška. 1 — elastična čivija. 5. 1 kočnice.vijak. 5. 5. 11 — doboš.12). S obzirom na to da 138 . dobošaste kočnice sa trakom (si. direktno vrši zaokretanje cele mašine i promenu pravca.

to nije tako jednostavno i lako. 5. Na primeru motokul ti vatora »super speci jal« (si. SI. Tu razliku. 4 — poluga za promenu brzina. Komandne ručice treba da su pristupačne rukovaocu. na motokultivatoru se ugrađuju uređaji i postav­ ljaju određene komande. 7 — ručica za isključivanje spoj­ nice. 8 — ručica za blokadu diferencijala Na si. Zato pri zaokretanju treba voditi računa da ne dođe do povrede rukovaoca. za rukovaoce je operacija upra­ vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju ceo sistem za upravljanje. 2 — ručica kočnice levog točka.14 prikazan je upravljač sa komandama na motokul­ tivatoru »super speci jal« (proizvodnje »Labinprogres«-a).15 prikazani su delovi upravljača sa komandama. 5. 5. 1 — ručica za podešavanje položaja upravljača. 6 — ručica za uključivanje brzina donjeg priključnog vratila. ako ne postoji diferencijal. a na si. 5. 5 — poluga za gas.14) prikazane su: — ručica za podešavanje položaja upravljača. 3 — ručica koč­ nice desnog točka. rukovalac mora da ostvari snagom svojih mišica. Za­ visno od tipa. 139 . jer diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni točak pređe duži put od unutrašnjeg točka.14 — Upravljač i komande na motokultivatoru »super special«. Motokultivatori sa ugrađenim dife­ rencijalom omogućavaju lakše upravljanje pri zaokretanju.

5.IS — Delovi upravljača sa komandama na moto kultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« .SI.

16 — Pogonski točak sa p ne u mat i kom. 6 — teg. 3 — naplatak. za gas. 141 . SI. odnosno da omogući kretanje motokultivatora na taj način što se na pogonski točak dovodi od­ ređeni obrtni moment. za promenu stepena prenosa brzina. za uključivanje donjeg priključnog vratila. za isključivanje spojnice. POGONSKI TOĆKOVI Pogonski točak. ima za­ datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlađi vanje otpora kretanja vozila. 5 — vijak sa navrtkom. 5.00-15") na motokultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« jm 322 m . 1 — spoljnl p ne urna tik. 2 — unutraš nja guma. za blokadu diferencijala. pored toga što služi kao oslonac. 5.ručice poluga ručica poluga ručica ručica kočnice levog i desnog točka. 4 — prirubnica naplatka. 5.17 Podešavanje razmaka pogonskih točkova (5. 7 — uvrtanj i navrtka SI.7.

142 .Pošto se motokultivator i zaustavlja preko točkova. pođloška. 1 — gvozdeni točak komplet. navrtka Si. obrtni moment koji se dovodi na točak suprotnog je smera od smera okretanja točka Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeđuju si­ le koje se javljaju na dodirnoj površini između točka i podloge. 5.18 — Gvozdeni pogonski točak. 5 — uvrtanj. 5.19 Postavljanje dodatnog tega na pogonski točak na kretanje motokultivatora. navrtka. 4 — vijak. U ovom slučaju. koja je nehomogena i koja se stalno menja od mesta do mesta. 3 — prirubnica. točai može da bude i kočen. Sila pritiska od točka se prenosi kroz podlogu. pođloška. Mehanička svojstva podloge i točka su od odlučujućeg uticaja 4 SI. 2 — venac gvoz­ denog točka.

Pneumatici sa ve­ ćim zakošenjem rebara na suvom tlu se lakše klizaju i trpe veće otpore.28).20 — Ugradnja uređaja za isključivanje i uključivanje pogonskog točka na motokultivatoru IMT — 507. 5. nego u slučaju kada je ona tvrda i suva. Usled većeg nagiba. SI. a pneumatik se čisti. 5. 143 . U slučaju rada na vlažnom tlu između rebara zadržava se ze­ mlja i to dovodi do proklizavanja točkova. ali su zato u prednosti na vlažnom i klizavom tere­ nu.16 prikazan je pogonski točak sa pneumatikom. 5 — motokultivator Pneumatici pogonskih točkova na spoljnoj površini imaju izražena rebra koja su pod određenim uglom u odnosu na pop­ rečnu osu točka. uz rebra takvog pneumatika meka zem­ lja klizi u stranu. pa se donji delovi toč­ ka bolje prihvataju za tlo. 3 — pogonski točak. a može se ugraditi i gvozdeni pogonski točak (si. Zbog toga je klizanje mnogo veće kad je podloga vlažna i meka. Na si. 4 — vijak.Proklizavanje pogonskog točka ušlo vi j eno je narušenim spa­ janjem po dodirnoj površini između pneumatika i podloge. Pneumatici sa manje zakošenim rebrima trpe manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama. 2 — uređaj za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 1 — navrtka. 5.

9 — povratna opruga. 19 — priključna osovina. 20 — kućište. 21 — viljuška za uključivanje.21 — Delovi uređaja za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 11 — uključna osovinica. 18 — zupčasta spojnica. 3 — rascepka. 24 — vijak 144 . 4 — navrtka.SI. 5. 16 — vodica komande. 6 — adap­ ter poluosovine. 8 — elastična čivija. 2 — kapa poluosovine. 7 — zaptivni prsten. 13 — mazalica. 23 — osovinica. 12 — podmetač. 10 — gumeni prsten. 5 — podloška. 15 — uključna poluga. 1 — mazalica. 22 — vijak. 17 — vijak. 14 — rascepka.

5. Primena tegova i gvozdenih točkova obavlja se za određene radne ope­ racije. 5. Uređaj se postavlja između prirubnice i pogonskog točka (si. Postavljanje tegova na točkove (si. SI. frežiranje i si. dimenzija 5—15 znači da je širina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati­ ka 5 coli. Promene razmaka pogonskih točkova ostvaruju se različitim položajima naplatka. One se označavaju u colima (inčima). a prečnik naplatka je 15 coli (1 col = 25. 5. Na primer. kao što su oranje.19) motokultivatora mora se obaviti prema preporuci proizvođača. Povećanje vučne sile motokultivatora moguće je ostvariti: — povećanjem mase na pogonskim točkovima i — povećanjem koeficijenta trenja između pneumatika i tla (gvozdeni pogonski točak). 5.Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka. 5.18 prikazan je gvozdeni pogonski točak koji zamenjuje pneumatik u radu na vlažnom i teškom terenu. jer dodatni te­ govi na točkovima moraju biti centrirani. 5.20).17).4 mm). UREĐAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUČIVANJE POGONSKIH TOČKOVA Pomoću ovog uređaja može se nezavisno pojedinačno is­ ključiti ili uključiti pogon svakog pogonskog točka (primena na motokultivatoru IMT-507).8. Podešavanje razmaka pogonskih točkova daje veće moguć­ nosti za korišćenje motokultivatora u raznim radnim uslovima (si.22 — Uređaj za priključivanje oruđa 10 Motokuttivatori J45 . Na si.

146 . Održavanje se obavlja pod­ mazivanjem mazalica (1 i 13). onda se mora isključiti levi pogonski točak. Ovaj uređaj se primenjuje u slučaju većih pogonskih točkova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros­ tor za okretanje motokultivatora. preko mehanizma vodice komande (16) pomeraju se ukljucna osovina (11) i viljuška za uključivanje (21) sa zupčastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo­ menta na adapter poluosovine (6). Ako motokultivator treba okre­ nuti nalevo.Ručicom (15) obavlja se uključivanje ili isključivanje po­ gonskog točka. a okre­ tanje nadesno zahteva isključenje desnog pogonskog točka.

mehanizmu kose i drugim oruđima obavezno isključiti motor. kose i slični ra­ dovi na noževima ne smeju se vršiti golom rukom. — Priključna oruđa se priključuju na osnovnu mašinu samo originalnim elementima za — Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti. 10 rz 147 . već za to pogodnim sredstvima. — Startovanje motora vršiti samo originalnim uzetom. — Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je topao. — Pohabane. upaljača i si. — Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi). treba detaljno proučiti uputstva proizvođača i zapam­ titi sledeće: — Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po­ luga komande men jača u praznom hodu.6. UPOZORENJA Pre nego što se pristupi bilo kakvom radu sa motokultivatorom. — Čišćenje noževa (rotacione sitnilice). RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA (na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300) 6.1. dotrajale ili polomljene delove uvek zamenjivati originalnim delovima. — Pri promeni mesta rada obavezno isključiti pogon svih radnih oruđa. — Zaštitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po­ stavljen i bez njega se ne srne raditi. — Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu­ šenje. — Preliveno gorivo na delove motora ili oruđa mora se pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od požara. — Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji. paljenje šibica.

snage 4.1. — Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici — obavezno smanjiti brzinu. -— Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo lako i bezbedno. pritisci u pneumaticima pogonskih točkova moraju biti isti. tipa LA-300 Ispravan rad i dug vek motora imaćemo samo ako njime pra 148 . — Bezbedan i siguran rad motokultivatora i oruđa imaćemo samo u slučaju obaveznog pridržavanja uputstva o redov­ nom tehničkom i periodičnom održavanju. 6. vazduhom hlađeni motor.— Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida­ njem zaštitnog lima.41 kW. mora detaljno upoznati motokultivator (odnosno motor). pre početka eksploatacije.2.2. 6. — Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa ispravnim upravljačem i kočnim sistemom. — Obavezno se mora voditi računa o propisanoj nosivosti prikolica. — Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi došlo do prevrtanja). — U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju­ čenim motorom. dok se za kretanje po putu ne smeju koristiti. — Kandže za točkove koristiti samo za rad u polju. raspored komandi i način njihove upotrebe. — Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras­ poređen u okviru gabarita sanduka. — Kočni uređaj na prikolici mora se često kontrolisati i održavati u ispravnom stanju. Motor U motokultivatoru IMT-507 ugrađen je četvorotaktni ben­ zinski. — Priključivanje prikolice za motokultivator vršiti samo originalnom osovinicom (klinom). pre početka frezovanja lim se mora oba­ vezno postaviti. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE NAJVAŽNIJIH UREĐAJA MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300 Svaki korisnik.

1. pre startovanja. a za sve intervencije na njemu treba se obratiti ovlašćenom servisu. Motokultivator je opremljen prečistačem vazduha sa uljnim kupatilom čiji je zadatak da izdvoji prašinu iz vazduha koju motor usisava. a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceđenje.1. U pogledu izbora — uvek koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora. Čišćenje prečistača mora biti što češće.3. Zbog toga. odnosno motor. Za čuvanje (uskladištenje) goriva nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. 6.2.1. Pri kontroli nivoa ulja motokultivator.2 A A .2. zavisi od pravilno podešenog karburatora. Gorivo Za pogon motora koristi se čist benzin REGULAR 86—88. a pri radu u veoma zaprašenoj okolini i svakodnevno. Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno. 6. 6.vilno rukujemo i ako ga redovno održavamo. K a r b u r a t o r Dobar rad motora. naročito pri nižim brojevima obrtaja. Ova kontrola se vrši pomoću šipke (štapa): nivo ul(ja treba da bude između zareza označenih sa »min« i »max«.2.2. 149 .1. mora biti u horizon­ talnom položaju. pažljivo proučiti knjižicu proizvođača i postupiti po uputstvima koja su u njoj data. 6. P r e č i s t a č v a z d u h a Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro prečišćavanje vazduha. Podešavanje karbu­ ratora je izvršio proizvođač. On je tako konstruisan da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo. Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati čist levak sa sitom. Podmazivanje Podmazivanje motora je posebno važno i zato treba obra­ titi pažnju da se ono obavi prema predviđenim uputstvima.

Ako ručica stoji između ova dva položaja. te motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja mašine).12). levo na upravljaču. izvršiti u ovlašćenim ser­ visnim radionicama. 6.5. utikačka kutija i provodnik za vezu signalnih uređaja. a pogonski točkovi i priključno vratilo su u stanju mirovanja. tada je menjač uključen za kretanje unapred.2. A ako se ručica pogura napred. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi izvršiti podešavanje preko odgovarajućeg zavrtnja. spojnica je odvo­ jena. Pojedini položaji ove ručice mogu se videti na nalepnici na ležištu komande smera kretanja. dva fara sa po jednom sijalicom 6 V/5 W. Spojnica Motokultivator IMT-507 ima višelamelnu suvu spojnicu.3. 1.6. 1. Ako se ručica komande kretanja povuče unazad. Kada se ručica komande povuče.1. potezni prekidač. Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice. menjač je tada isključen. tj. Termički određeni zupčanici rade sasvim uronjeni u ulju. Ako se stub upravljača zaokrene. Ak­ tiviranje spojnice se ostvaruje pomoću komandne ručice (si. Menjač Ova mašina ima menjač sa po tri stepena prenosa u oba smera: može se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na­ zad. tada treba imati u vidu sledeće: 150 .2. još u fabrici se podešava zazor ručice komande na veličinu 3—5 mm. Uređaj za p'aljenje i osvetljenje Potrebna proveravanja i podešavanja. a preko žicanog užeta koje se može podešavati.12). Ovo važi za uobičajen slučaj — kada se motor nalazi napred (posmatrano u smeru kretanja mašine). Prebacivanje menjača od kretanja napred na kretanje nazad postiže se pomoću ručice komande smera kretanja (si. menjač je uključen za kretanje unazad. motor ne pogoni mašinu. 6. Uređaj za osvetljenje prikolice je narnontiran na prikolici i sastoji se iz sledećih elemenata: ispravljač.2. baterija 6 V 16 Ah. ukoliko se za njih ukaže potreba u toku eksploatacije.2. Struja za osvetljenje prikolice uzima se sa utakačke kutije.

stepen prenosa: ručicu povući sasvim nazad. stepen prenosa: ručicu gurnuti sasvim napred.5 6. Tabela 6. 151 . menjač je tada uključen za kretanje napred. 6.2. Između pojedinih stepena prenosa nalazi se položaj praznog hoda (oseti se urez). menjač je uključen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na ležištu ručice komande). 2. 1. Gvozdeni točkovi 0 360 (km/h) 1. Promena stepena prenosa izvodi se prema opisu nalepljenom na ležištu ručice i to na sledeći način: 1. Ovi se podaci mogu koristiti i kada je stub upravljača zaokrenut.5 14 AS (km/h) 2. 3.18 8.90 3.65 4.15 Oznake točkova sa pneumatikom (gumeni točkovi) 3. Promena stepena prenosa Stepeni prenosa (1 — 2 — 3) se uključuju i isključuju po­ moću ručice za promenu stepena prenosa (si. 3.4.23 3.37 6.a) Ručica komande za promenu smera kretanja se tada na­ lazi na levoj strani upravljača.10 2. koji je označen sa 0.13).5.2. 2.5—8 AM (km/h) 1. samo se tada za promenu stepena prenosa nalaze na upravljaču — levo.75 10.90 4. i pored uključenog stepena prenosa. koja se na­ lazi na upravljaču (desno). stepen prenosa: ručicu povući nazad do srednjeg po­ ložaja. Voditi računa da se mašina. b) Ako se ručica pomeri napred.1 Brzine 1. a ako je ručica pomerena nazad. Menjač se uključuje za kretanje unazad samo kada mašina stoji. Priključno vratilo Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultivatora i može se uključivati nezavisno od uključenog stepena prenosa.00 12 AS (km/h) 1.41 2. vozi samo onda kada je i ručica za smer kretanja po­ stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad.

prema željenom smeru okretanja priključnog vratila. a ručica za ko­ mandu smera kretanja mašine — na desnu stranu upravljača. Ako se poluga za okre­ tanje stuba upravljača (si. 1. 1. donji deo stuba se odigne. paziti da ne dođe zub na zub. 6. 6. Pre nego što se ova navrtka ponovo pri­ tegne.12) nagne napred (posmatrano u stoeru vožnje). Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ nirani pogon (rad u mestu). 152 . Priključno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. 1. posmatrano u smeru vožnje.Uključivanje i isključivanje vratiila obavlja se pomoću po luge za uključivanje priključnog vratila (si. Ugradnja pogonskih točkova. može nagnuti u stranu. i to tako što će se prethodno izvaditi klinovi iz ležišta ručica. Naginjanje stuba upravljača Stub upravljača može da se nagne i na lev u i na desnu stranu. tada je priključno vratilo uključeno.10).2. a ručica za promenu smera kretanja mašine (si.6. Ako se poluga za uključivanje pomeri u pravcu prema mo­ toru. a pomeranjem u suprotnom pravcu — priključno vratilo je isključeno. ručica za promenu stepena prenosa (si. a može i da se okrene za 180°. pa se stub tada. paziti da tada. Posle pričvršćivanja oba ležišta komandnih ručica. Svi pogonski točkovi (gvoz­ deni ili pneumatski) učvršćuju se na prirubnicama osnovne mašine. Okretanje stuba upravljača može da se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni lonac.12) bilo u položaj »V« (napred) lili u položaj »R« (nazad).7. Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajući urez. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu Upravljač se može podešavati po visini posle odvrtanja šestougaone navrtke.12) mora se postaviti u prazan hod (na 0). 1. Broj 1 obrtaja iznosi 860 min ~ .2. Ako stub upravljača treba da se zaokrene na 180°. prvo moraju da se skinu oba ležišta komandnih ručica. po želji. pri čemu on sam dolazi natrag u ispravan položaj. ručica za promenu ste­ pena prenosa dolazi na levu stranu upravljača.

50-14 AS. Glavčine sa uključivanjem i isključivanjem Pri primeni pneumatika većih dimenzija (npr. potrebno je da konični vijci sa obodom (odnosno — iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima — da li su dobro pričvršćeni. Ugradnja obe glavčine sa uređajem za isključivanje i uklju­ čivanje pogona točka prikazan je na si.Kada se raspolaže glavčinama sa uključivanjem i isključi­ vanjem. tada se moraju okrenuti i obe poluge za isključivanje i uključivanje. Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u pravcu vožnje) na obe glavčine postiže se potpuno diferencijal­ no dejstvo. pa ako je potrebno — pritegnuti ih. Ovo se može izvesti ako se odvrnu vijoi. 6. Ako se samo jedna poluga 153 . tako da (posmatrano u smeru vožnje) motor takođe bude pozadi (npr. onda se mora isklju­ čiti levi točak.21. Ako se stub upravljača zakrene za 180°. onda je pogon toga točka isključen. Ove se glavčine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedeljnog čišćenja mašine.2. 5.5 do 2 bara. Ako se pomoću poluge za isključivanje i uključivanje pogona točka (15. Ako želimo mašinu okrenuti nalevo. Pri srednjem položaju poluge za ukopčavanje glavčina.20 i si. a za nadesno — mora se isključiti desni točak. Pomoću ovoga poseb­ nog uređaja (koji se isporučuje kao poseban pribor) može se nezavisno pojedinačno isključiti ili uključiti pogon svakog po­ jedinačnog pneumatskog pogonskog točka.00-12 AS. pri košenju). onda je pogon točka uključen. ili 4. oba točka su čvrsto spojena poluosovinom i tada se postiže dejstvo kao pri blokiranju diferencijala.50-14 AS). Pri upotrebi pogonskih točkova 4. 4. Ugradnja adaptera je srazmerno identična ugradnji glavčina za uključivanje točkova. 5. 5. Važno je da u oba pneumatika bude isti pritisak vazduha — da se mašina ne bi naginjala na jednu stranu. Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova treba da bude 1.21). prst ovog mehanizma koji se kreće u kulisi — pomeri unutra i nadole. potrebno je dodati jedan par adaptera. si. a ako se pomeri nagore i napolje. radi lakšeg rukovanja su potrebne glavčine sa uređajem za isključivanje i uključivanje.00-12 AS ili 4.8.

Razrađivanje Postupak razrađivanja najbolje će se obaviti ako se strogo poštuju sledeće preporuke: — Za vreme prvih 50 časova rada ne prekoračiti 50% najvećeg opterećenja. RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507 6. — Češće i pažljivo kontrolisati.3. Zbog toga obratiti pažnju da se obe poluge nalaze u sred­ njem položaju i da su oba točka čvrsto postavljena. Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala.3. — Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jaču.1. Korisno je da se povremeno.2. pri oranj<u). na primer posle svakih 10 sati rada. moto­ kultivator maksimalno optereti. 6.21) u okviru sedmodnevnog odr­ žavanja moto kult iva tora. ova osovinica se osigurava pomoću preklopnog osigurača. Uređaji za priključivanje priključnih oruđa Sva vučena priključna oruđa priključuju se za osnovnu ma­ šinu na taj način što se svojim (odgovarajućim) prednjim delom uvuku u uređaj za prikači van je i osiguraju se osovinicom. tada se odnosni točak pri kretanju napred više ne pokreće. a to znači — motokultivator koristiti samo za lakše radove. si. Zato se mašina može zaokrenuti oko ovog točka (npr. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama. Pri ovom položaju ukopčavanja možemo voziti i napred i nazad. niti 2/3 mogućeg broja obrtaja.9. Ulje u lonče tu prečis taca za vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti. 5. — Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo­ toru. Glavčine za ukopčavanje ili zaustavne glavčine podmazivati na mazalicama (1 i 13. a po potrebi i pritezati vijke i navrtke. 154 . — Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru i lončetu prečis taca za vazduh.okrene unazad. s tim da ovo ne traje duže od 5 do 10 minuta. 6.

potrebno je obaviti i sledeće radnje: — otvoriti slavinu za dovod goriva.2. 2 — startovanje pri hladnom vremenu.1. — postaviti polugu gasa (si.3.1 — Poluga startera u položajima. 155 . SI.1) u srednji položaj (između min i max).3.2. 1 — za startovanje. 3 — radni položaj opruge SI. a zatim je polako vratiti. 6.2 — Povlačenje ručice startera — postaviti polugu startera u položaj 2.2. 6. Takođe obavezno proveriti da li je poluga za promenu stepena prenosa u položaju praznog hoda — oznaka 0. Način startovanja prikazan je na si. 6. Priprema i startovanje motora Pre nego što se motokuitivator pusti u rad. 6. — dovoljno ulja u men jaču (kontrolu vršiti šipkom za merenje koja se nalazi na levoj strani kućišta menjača). treba proveriti da li ima: — dovoljno goriva u rezervoaru. Startovanje hladnog motora Da bi motor startovao. 6. — dovoljno ulja u posudi prečistača vazduha — prema oznaci na posudi. Snažno povući ručicu startera.6. — dovoljno ulja u motoru — prema oznakama na šipci za kontrolu nivoa ulja.

ručicu (polugu) gasa posta­ viti na minimum.3. 6. postepeno vratiti ručicu startera u prvobitni položaj. s tim što se sada poluga startera postavlja u položaj 1.3. 6. Zaustavljanje motora Pre nego što se motor zaustavi.2.3). SI. 6. Kada je motor startovao. NEGA I ODRŽAVANJE Puno iskoriščenje svih mogućnosti koje pruža motokulti­ vator kao i dug vek njegove upotrebe. Motokultivator je tada spreman za rad.3 — Dugme kratkog spoja za za­ ustavljanje motora 6.2.Ako motor ne startu je — postupak ponoviti.3. Posle toga zatvoriti slavine za dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na si. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) motora Pri startovanju toplog motora postupiti na način naveden pod tačkom 6.3. a motor pustiti da radi oko 5 minuta — kako bi se na ovaj način ohladio. 6.2. može se ostvariti samo u slučaju da se motokultivator pravilno i savesno održava. Pre punog opterećenja potrebno je da motor radi na nižim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi postigao radnu temperaturu).4. U tom cilju su u ovom poglavlju data najvažnija uputstva kojih ruko156 .2.1.

odnosno tehničkom mašću —. 6. e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih točkova (1. Prvu zamenu ulja vršiti posle 25 časova rada. f) Ne zaboraviti proveru uređaja za kočenje na prikolici (stalno ga održavati u ispravnom stanju). Održavanje benzinskog motora LA-300 Održavanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo ispravno funkcionisanje.valac motokultivatora treba da se pridržava. ili TRAKTOL 80 — rafinerija »MODRICA«). d) Povremeno podmazati uljem. a slede će zamene vršiti nakon svakih 100 radnih časova. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagrejan na radnu temperaturu. 6. 157 . uvek moraju biti čisti. U tu svrhu je za prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. Olabavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno pritezati. a sledeće zamene posle svakih 50 radnih sati. a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora.•sve delove koji se kreću. Nega i održavanje motokultivatora a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kućištu menjača. kao i objašnjenja najosnovnijih podešavanja za kojima se u toku rada može ukazati potreba.4.1. b) Izmenu ulja u kućištu vršiti redovno.4. Postupak zamene ulja je sledeći: — odvrnuti čep i ispustiti ulje. Način promene ulja u motoru prikazan je na si. što omogućuje laku vožnju i upravljanje. Prvu zamenu ulja izvršiti posle 25 sati rada. kao što su sajle pojedinih komandi (sipati malo ulja u košuljicu sajli komandi).4. UMOL 80 — rafinerija »INA«. kao i njihova okolina.2. Zamenu ulja vršiti samo kada je mašina zagrejana na radnu temperaturu.5 do 2 bara). a čepovi za ispuš­ tanje i sipanje ulja. 6. Naročito paziti na to da u oba pneumatika bude podjednak pritisak vazduha. c) Mašinu u celini stalno održavati čistom (to se naročito odnosi na delove koji su važni za njeno funkcionisanje). Provera se vrši kontrolnim štapom koji se nalazi na levoj strani kućišta menjača.

a kontrolu količine nalivenog ujja vršiti preko merne šipke. f) Posle svakih 50 radnih sati izvršiiti kontrolu i čišćenje prečistača goriva.4 — Zamena motornog ulja. 158 . Potrebna količina ulja za zamenu je 0. a — sipanje ulja. temeljno ga isprati više puta potapanjem u čisto dizel-gorivo. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara) proveravati i čistiti od nakupljene nečistoće. Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcionisanje zaptivača. Uređaje za hlađenje održavati u ispravnom stanju i čistiti ih od usisanih stranih tela. Pri zameni ulja u prečistaču vazduha skinuti uložak prečistača i prokontrolisati stanje zaprljanosti. b — ispuštanje ulja b) Redovno vršiti kontrolu nivoa ulja u lončetu prečistača za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvršiti zamenu). 6. c) Veoma je važno imati dobro hlađenje motora. e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra­ ti ga dizelgorivom. SI. Ako je uložak zaprljan. d) Proveravati izduvni lonac (»auspuh«) posle svakih 200 radnih sati (garež i prljavštinu očistiti). vodi ili nekoj tečnosti. — zavrnuti čep. Niukom slučaju uložak ne srne da se pere u benzinu. a zatim ga ocediti i postaviti na njegovo mesto. Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo­ žaju.5 litara.— magnet na čepu očistiti od opiljaka. — odvrnuti čep za nali van je i naliti novo ulje. Najpre izvući gumeno crevo za dovod goriva.

Potom vratiti ulo­ žak (si. — očistiti obe dizne.6 mm. 3 — cev za proveru goriva. 6 — čep za ispuštanje goriva — odvrnuti diznu (3).5) i ponovo montirati gumeno crevo. — oprati ga petroleumom ili naftom. Proizvođač motora i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podešavanje pre­ pusti stručnom licu. 2 — vijak za regulaciju goriva i vazduha. — odvrnuti diznu (6). 6. h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim čisto go­ rivo. — postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto. Postupak čišćenja karburatora je sledeći (si. a postupak je sledeći: 159 . — zameniti zaptivku. Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vrši se vijkom 1. 6. 5 — leptir za startovanje. g) Ventil oduške takođe mora biti uvek čist. Regulacija za­ zora se vrši kada je radilica u SMT. 1 — vijak za re­ gulaciju praznog hoda.6 — Karburator. u karburatoru će se taložiti najfinije čestice prljavštine. a postupak čišćenja je sledeći: — skinuti poklopac i kutiju. ponovo ugraditi kutiju i povezati cev ^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati).skinuti uložak i oprati ga u čistom benzinu. a za to vreme iz karburatora će isteći gorivo i nataložena nečistoća.6): SI. i) Zazor kontakta prekidača paljenja (platina) iznosi 0. 6. dok se regulisanje smeše vrši vijkom 2. Kontrola ovog zazora vrši se na 300 radnih sati. 6.5 — Vađenje prečis taca goriva SI. 4 — prečistaČ goriva.

i) Upotrebiti svečice sa sledećim oznakama: BOSNA F50 (BOSNA F70 za teže uslove rada).3. treba učiniti sledeće: — obaviti temeljno čišćenje i proveru ispravnosti svih delova. — pritegnuti vijak F. SI. — mašinu ostaviti tako da točkovi sa pneumaticima. KLG F 50. BOSCH W 95.8 (za BOSNU F 50).6 mm. 6.7 — Podešavanje zazora kontakta prekidača paljenja SI. a one za koje je to potrebno zameniti.5 mm (za BOS­ NU F 70). Podešavanje zazora elektrode prikazano je na si. — između kontakta (platina) ubaciti merilo sa listićima (špijun) debljine 0. odnosno 0. — skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar. MARELLI CW/50 N. a pod opterećenjem su. — ugraditi kutiju.8.4. Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i očistiti je metalnom četkom i benzinom« Zazor između elektro­ da svećice je 0.— odvrnuti vijak F. skinuti ih finim šmirgl-papirom. ne le­ že na tlu.8 — Provera zazora između elektroda svećice 6. 160 . BOSCH W 45 TI. — pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha. kada mašinu nećemo koristiti duže vreme. 6. Uskladištenje mašine Pri uskladištenju. MARELLI CW/159 N. 6. Ako među kontaktima postoje tragovi oksidacije. CHAMPION L90.

zauljena svećica. -— zatvorene slavine za gorivo.2. veliko odstojanje između elektroda svećica 6. voda u karburatoru. rastojanje između elektroda svećica — nepravilno. ali se posle kratkog vremena zaustavlja Uzroci su isti kao pod tačkom 6. zaglavljeno dugme za startovanje motora.5. Motor teško startuje Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — loše podešena smeša goriva i vazduha. — skinuti svećicu. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE 6. 6. Motor startuje. neispravna sve cica.1.5. kabao svećice neispravan ili labav.5. nali ti jednu kašiku ulja SAE 30 u cilindar i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo. zazor između kontakta prekidača nepravilan. a zatim ponovo staviti svećicu. isprazniti karburator i prečistač vazduha. — uljem premazati poluge i ručice. dizna za prazan hod zapušena. pri uskladištenju posebno obratiti pažnju i na sledeće: mašinu ne ostavljati u vlažnim prostorijama ili pro­ storijama u kojima je uskladišteno veštačko đubrivo (u stajama ili prostorijama koje su neposredno uz njih).— pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kućišta motora. a za zaštitu neobojenih delova koristiti tehničku mast.5.1.3. Pored toga. 11 Motokultivatori 161 . začepljena slavina ili crevo za dovod goriva. igla plovka zaglavljena.5. Motor ne može start ova ti Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — prazan rezervoar za gorivo. 6.

— Kada na kućištu ulje negde izlazi. Motor ne vuče Uzroke ove neispravnosti moguće je naći ako se proven da li je: — začepljen izduvni lonac. — nezaptiven usisni vod. 162 •- / . — klip ne zaptiva (istrošeni klipni prstenovi ili cilindar).5. 6. — mehanički otpori u mašini. a podešavanje se vrši preko valjkaste navrtke smeštene u ručici komande.4.5. Zazor ručice spojnice iznosi 3—5 mm. prvo proveriti da li je zapušena oduška. — klipni prstenovi zapečeni ili polomljeni. — pogrešno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom toplotnom vrednošću). — zaprljan prečistač vazduha. — kočnica prikolice suviše zategnuta. Ostali uređaji — Kada spojnica (kvačilo) ne odvaja.5.6. podesiti uže koman­ de. — spojnica (kvačilo) proklizava.

8. 50 i 65 cm. pa svaki pro­ izvođač daje pregled oruđa vezanih za određen tip motokulti­ vatora. 32. 7. Zagrtač.7. 7. Obrtni plug. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34. Čistač snega. 42. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm. 2: Zagrtač sa zaštitnim limom. 9. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10. 38. Vinogradarski plug. 4.1. Oruđa su prilagođena tipu motokultivatora. Pumpa prskalice. 3. Da bi se to postiglo. u* 163 . 16. 5. Odlagač žita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm). 2. 42. 6. 28. Pogonski mehanizam kose. vlasnik pored motokultivatora mora da ima i određen broj priključnih mašina i oruđa. 22. PREGLED PRIKLJUČNIH MAŠINA I ORUĐA ZA MOTO­ KULTIVATORE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA IMT-Knjaževac proizvodi oruđa: a) Za motokultivator IMT-504 1. PRIKLJUČNE MAŠINE I ORUĐA ZA MOTOKULTIVATORE Motokultivator je predviđen da obavlja veliki broj radnih operacija. 52 i 70 cm. b) Za motokultivator IMT-506/506 DL 1.

11. 5. 11. Univerzalna prikolica. 4. c) Za motokultivator IMT-507 1. 6. Raoni plug. 8. Univerzalna prikolica. Prikolica sa točkovima 5. Rezni aparat. 2. Pumpa prskalice. 164 . 5. Vadilica krompira. 13. 52. Vučna kopacica radnog zahvata od 70—125 cm. Vučna kopacica. Prikolica sa pogonskim točkovima. Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28. Čistač snega. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28. 13. Pumpa prskalice. Sejalica za kukuruz. 50 i 65 cm. Pogonski mehanizam kose. 10. 9. Vadilica krompira. Prikolica (vučna). Zagrtač. 42. 9. 12. d) Za motokultivator IMT-509 1. 15. 7. Pogonski mehanizam rotacione sitnilice. 8. Odlagač žita. 14. 32. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm. Obrtni plug. 6. 32.10. Pogonski mehanizam kose. 11.20—12. Čistač snega. 38.20—12. 65 i 75 cm. 4. 3. Raoni plug. 12. 13. 7. Prikolica sa točkovima 5. 3. Pogonski mehanizam freze. Potporni transportni točak. 12. Drljača (dvodelna). 2. Vučna kopacica. 10. 42. Obrtni plug.

Rotaciona sitnilica.»LABIN-PROGRES« (Labin) proizvodi oruđa: a) Za motokultivator MONDIAL 1. Prskalica. Plug razgrtač PR-4. 6. Plug razgrtač PR-21. Točak za prevoz rotacione sitnilice. Prskalica. 3. Plug razgrtač PR-4. 5. Raoni plug. 18. 14. 6. Rotaciona sitnilica. 4. Obrtni plug. 9. Cirkular. 14. 17. 2. Vadiilica krompira. 7. 15. Centrifugalna pumpa. b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL 1. 11. Čistač snega. 8. 2. 13. 10. Prikolica (vučna). Čeona kosačica. Membranska pumpa. Prikolica (vučna). 11. Čistač snega. Čeona kosačica. 3. Ralica. Vadilica krompira. 12. Brus za kosu. Obrtni plug. Plug razgrtač PR-21. 9. Prikolica sa pogonskim točkovima. 13. 7. Centrifugalna pumpa. . Raoni plug. 8. Membranska pumpa. Sedište na dva točka. 12. 10. 4. Rotaciona kosačica. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 16. Sedište sa dva točka. 15. 5.

Prskalica. Prikolica. Čistač snega. Cirkular. Kosačica. 3. Prikolica. 6. 2. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega. 11. 12.16. 17. 14. 13. Rotaciona kosačica. Spiralni rotor. 9. 5. Plug. Obrtni plug. Pumpa ti dr. 4. 10. Plug za čišćenje snega. Prskalica sa rezervoarom. Drobilica organskih otpadaka. 4. Kultivator. 9. Rotaciona kosačica. 12. Daska za ravnanje. Obrtač sena. Rotaciona sitnilica. Brus za kosu. Bubnjastd rotor. Rotaciona sitnilica (vučna). Razgrtač. 5. 7. 11. 2. »MIOSTANDARD« (Osijek) proizvodi oruđa za motokulti­ vatore svoje proizvodnje: 1. Dvostrani razgrtač. »GORENJE-MUTA« proizvodi oruđa za rad za motokultivatore: 1. Rasturač zrnastog đubriva. 7. 6. 13. 3. Plug ogrtač. 8. Rotaciona sitnilica. Prskalica. 10. 8. Odbacivač snega. 18. 166 .

Voditi računa da se ne prekorači propisana nosivost pri­ kolice. 7. 7.1. Prilikom vožnje nizbrdo treba uključiti odgovarajući stepen prenosa.1 prikazana je prikolica vučena motokultivatorom IMT-507. 7. — priključen spojni kabao za osvetljenje prikolice. elektroinstalacijom za osvetljenje. 7.2. Postoje različite konstrukcije priko lica. a ovde navodimo dve: — vučena prikolica i prikolica sa pogonskim točkovima. jer preopterećenja ne deluju samo na prikolicu. Pre vožnje proveriti da li je: — veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i i opružni preklopni osigurač). 167 . Ne srne se voziti »na prazno« sa isključenim menjačem. koja se koristi za transport poljoprivrednih pro izvoda i drugih tereta. SI. Prikolica — vučena Na si.2.2 i si. već i na motokultivator.1 — Prikolica vučena motokulti­ vatorom Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama) prema propisdma proizvođača.7. 7. Prikolica je opremljena kočnicama. PRIKOLICA Prikolica. Delovi ove prikolice prikazani su na si. Pritisak vazduha treba da je je­ dnak u oba pneumatika (da bi se omogućilo lakše upravljanje motokultivatorom sa prikolicom). sedištem i dr.3. neophodna je pri transportu većine pri ključnih oruđa i mašina.

7 — prednji far. 6 — katadiopter. 3 — akumulator. 1 — nožna kočnica. 4 — držač akumulatora. 5 — vijak. (6 V. 9 — set elektroinstalacije. 10 — zadnje svetio . 8 — kutija seta elektroinstalačije. 7.2 — Prikolica (pogled sa prednje strane).ON SI. 16 Ah).ručica {osiguranje kipera). 2 .

3 — Prikolica (pogled sa zadnje strane). . 8 — zadnja stranica. 4 5 — točak. 7 — stranica (desna). 3 — ruda prikolice.stranica (leva). 6 -— vijak točka. 9 — rani prikolice sajla za kočenje. 7. 1 •.SI. 2 — vijak.

11 — automat pokazivača pravca. 13 — akumulator. 3 — utikač. 4 — regulator napona. 15 — desno zadnje svetio 170 . 10 — nosač osigurača. 12 — pre­ kidač pokazivača pravca. 5 — levi far.4 — Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici.51. 6 — desni far. 7. 14 — levo zadnje svetio. 7 — priključak za masu. 9 — prekidač prednjeg svetla. 8 — prekidač pozicionog svetla. 2 — utikačka kutija. 1 — alternator motokuitivatora.

5 — Delovi kočnog sistema. 8 — papuča sa kočnom polugom (desna). 9 — op­ ruga. 5 — vijak za centriranje. 1 — poklopac glavčine. 7 — papuča sa kočnom oprugom (leva). 6 — glavčina točka. 10 — ključ kočnice.SI. 11 — kočna poluga. 12 — podmetač. 3 — krunasta navrtka. 2 — rascepka. 4 — doboš kočnice. 7. 13 — navrtka .

). 7. suzbijanju ko­ rova i dr. čija nosivost iznosi 900—1000 kg. međurednoj obradi. diferencijal i pogonska vratila (oso­ vine). Glavni elementi sistema transmisije su: priključno vratilo. gde se radni organa (noževi) sitnilice postavljaju ume172 .7 pri­ kazana je rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivator IMT-506.8).3. Za motokultivatore snage 9. SI. 7. 7. Radni organi ove sitnilice su noževi koji svojim obrt­ nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e). Prikolica sa pogonskim točkovima Prikolica sa pogonskim točkovima ima dodatni sistem tran­ smisije koji služi za povećanje vučne sile u teškim uslovima ra­ da (na njivama. Prema konstrukcijskom izvođenju motokultivatora rotaci­ ona sitnilica može da se ugradi: umesto pogonskih točkova ili na priključno vratilo motokultivatora (si. reduktor.2.4 kW koristi se prikolica sa pogonskim točkovima. Po na­ vedenoj radnoj operaciji.6 — Prikolica sa pogonskim točkovima Nosivost ove prikolice je veća od vučene prikolice. Na si. vlažnim šumskim poljskim putevima i si. ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA) Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u predsetvenoj pripremi zemljišta. 7.2. kardansko vratilo.7. ova vrsta mašina dobila je naziv »fre­ za« (umesto motokultivator).

Sl. radne organe treba zaokrenuti za 180° (pola kruga). Pri radu se mora obratiti pažnja na uputstva proizvođača. 7. Zaštitnik je dvodelni. Zaštitnik se mora obavezno postaviti.7 — Rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivatoru IMT-506 Garniture noževa se učvršćuju pomoću vijaka. Ako se ne obavi pravilno pritezanje navrtki. ozu­ bljenja priključnog rukavca. Ukoliko se pri torn otvori za vijke ne poklope.sto točkova. mo­ ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vožnje na­ lazi u položaju za hod unapred. 173 . što je najbolje učiniti pre početka rada. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati da li pravilno naležu. jer nestručno rukovanje može dovesti do neželjenih posledica. a delovi se postavljaju tako što se namaknu na dve noseće cevi d pričvrste se vijcima. Ako motokultivator sadrži mehanizam za hod unazad. kao i radnih organa (noževa). a naročito posle dužeg prekida rada. doći će do oštećenja ozubljenja glavčina. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura radnih organa sastavi na željenu radnu širinu. Sečiva radnih organa moraju biti okre­ nuta u smeru vožnje. elastičnih podloski i navrtki.

7. Motor startova ti.11. stepen prenosa). SI. dobij a pogon od priključnog vratila. uključiti željeni stepen prenosa (prema uslovima zemljišta uključiti 2. pa povući ručicu spoj­ nice motora. poluga komande menjača treba da je na praznom hodu. 7. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti ravnomerno. Na si.Pre uključivanja motora. Ručicu spojnice mo­ tora polako puštati i istovremeno dodavati gas. Dubina obrade se podešava odgovarajućim vođenjem mašine. Delovi po­ gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si.10).8 — Rotaciona sitnilica priključena na vratilo motokultivatora IMT-507 Priključivanje pogonskog mehanizma za motokultivator IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti čiste i bez neravnina na ivicama. ili 3. Različite mogućnosti primene rotacione sitnilice omogu­ ćene su odgovarajućim položajem regulatora dubine frezovanja (si. Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji­ šte. 7. utoliko će zemlja biti finije isitnjena i radna dubina biće veća. 174 . za razliku od prethodne. 7.8 prikazana je rotaciona sitnilica koja.

1 — vijak sa šipkom. 4 — radni organ. 18 — razni oblici noževa. 6 — navrtka. 7. 5 — utikač. 15. 10 — zaštitni tanjir. 2 jak. 17. 14 — zakovica SI. 3 — vi- . 11 —^samoosiguravajuća navrtka. 7. 8 — odstojna čaura.9 — Delovi rotacione sitnilice ugrađene na motokuitivator IMT-506. 4 — raonik. 7 — radni organ. 3 — vijak.SI. 2 — radni organi. 16.10 Regulator dubine frezovanja. 5 — podloška. 1 — vijak za pritezanje. 12. 9 — radni organ. 13. 6 — nosač kopača vijak.

15 — zaptivač. 11 — prsten. 17 — poklopac. 13 ležaj. 36 — uvrtanj. 6 — osigurač. 14 — odstojnik. 10 — tanjirasti zupčanik. 23 — vijak. 8 — čep. 12 — podmetač. 7 — vijak. 28 — čaura ležaja.11 — Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507. 33 — vijak. 21 — navrtka. 27 — ožlebljena čaura. 26 — zaptivač. 5 — ležaj. 35 — poklopac. 25 — ožlebljena pločica. 29 — podmetač. 2 — zaptivač. 19 — vijak. 4 — nosač zaštitnika. 16 — zaptivka. 31 — osigurač. 18 — samoosiguravajuća navrtka. 7. 1 — zaštitnik poklopca. 24 — podmetač. 9 — izlazno vratilo. 34 — podloška. 20 — podloška. 30 — zaptivni prsten. 3 — konusni zupčanik.SI. 37 — samoosiguravajuća navrtka . 32 — kućište transmisije. 22 — klin.

7. a opruga. 3 — zaštitnik. 5 — vijak. 9 — nož. 1 poluge.SI. 2 — osovinica. 10 — zakovica . 6 — veza. 7 — poklopac. 4 — vodica radni organ.12 — ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice.

a širina 10 — 16 cm. Pri svim radovima na radnim organima (noževima) motor mora biti isključen. Kontrola se obavlja na taj način što se pogon sitnilice pos­ tavi na stranu gde se pričvršćuje za motokultivator. 7.2. a ulje mora da se vidi u otvorima. skinu se čepovi.14 — Obrtni plug 7. Obrtni plug Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici. Dubina oranja je 10 — 20 cm. SI. tako i na terenima sa nagibom. UMOL 80). već nekim prikladnim predmetom. Čišćenje ne obavljati rukom. 178 . Dubina brazde je 10 — 20 cm. U kućište pogonskog mehanizma ro­ tacione sitnilice sipa se 0. a širina brazde 10 — 16 cm. Raoni plug Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred­ nim posedima za oranje voćaka.5 litara ulja za menjač (npr. 7.12). 7.1. Prevrtanje brazde je u jednu stra­ nu.13 — Raoni plug SI. vinograda i sl. PLUGOVI 7. 7.4.4.4.Radne organe postaviti i pričvrstiti. a potom postaviti i za­ štitni lim prema željenoj dubini rada (sl. Okretanje plužnih tela se vrši rukom.

Čeona kosačica Kosačica se koristi za košenje svih vrsta trava kako u rav­ ničarskim. 7. 7.4. 7. Plug razgrtač Na si. Vadilica krompira Na csl. 7.16 — Vadilica krompira ii**rtii« 7. Ručice upravljača motokultivatora zakrenuti za 180°.3.5. tako i na brdovitim terenima.15 prikazan je plug razgrtač -^«W"±ffl wmm WSMMMMM: r-'^::^"W SI.7.15 — Plug razgrtač SI.4.17 — čeona kosačica 12 179 .16 prikazana je vadilica krompira 7. tako da se motor umesto napred nalazi pozadi (posmatrano u smeru vožnje).4. SI.5. KOSAČICE 7. 7.1.

SI. Bočna kosačica Motokultivatoru se može priključiti i bočna kosačica sa radnom širinom od 115 cm i sa dodatnim sedištem (si. za »šišanje« tra­ ve (si. tj. 7. 7. 7. Rotaciona kosačica Uz čeonu kosačicu često se koristi i rotaaiona kosačica.18 — Bočna kosačica 7. Rotaciona kosačica se može koristiti samostalno ili sa specijalnim priključkom za sakupljanje trave (si.2.18) SI.5. 7.19).20).3. 7. posebno za održavanje parkova i igrališta.19 — Rotaciona kosačica .5.7.

7.8. 7. Drljača služi za predsetvenu pri­ premu zemljišta. Za istovremeno čišćenje i odbaciva­ nje snega na veću udaljenost treba koristiti centrifugalni izbacivač sneaa. 7.SI. KOPAČICA Kopaoica se koristi za međ^rednu obradu određenih po­ ljoprivrednih kultura. kao što su kukuruz. 181 . DRLJAČA Na si.). DASKA ZA RAVNANJE Daska za ravnanje može da se koristi za ravnanje i ukla­ njanje rastresitog materijala (zemlja. 7.21 prikazani su delovi drljače koja se primenjuje sa motokultivatorom IMT-507. pesak i si. Sastoji se od dva krila čija je ukupna radna dužina 120 cm. a može da posluži i za čišćenje snega.9.6.7. šećerna repa i drugo. 7. ČISTAČ SNEGA Čišćenje i odbacivanje snega postiže se upotrebom centri­ fugalnog čistača snega.20 — Rotaciona kosačica sa skupljačem trave 7. ravnanje već uzoranih površina i si.

7. Opremu za prskanje sačinjava i membranska pumpa koja daje pritisak do 25 bara. a može imati vi­ šestruku primenu.25). 7.10. Zapremina re­ zervoara je 100 litara.21 — Drljača 7. PRSKALICA Za prskanje vinograda i voćnjaka radi zaštite od štetočina i bolesti koristi se oprema za prskanje (si.SI. 182 .

24 — čistač snega 7.23 Daska 2a ravnanje SI. CENTRIFUGALNA PUMPA Za navodnjavanje. moguće je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4.SI. gašenje lokalnih požara i si. 7. 7.11. 183 . 7. prepumpavanje.22 — Kopačka SI.5 — 6 l/s.

184 .SI.26 — Centrifugalna pumpa 7. 7. dasaka i ostale drvene gra đe. CIRKULAR Cirkular služi za rezanje drveta.25 Prskalica SI. 7. Cirkular se priključuje na priključno vratilo motokultivato ra.12. Prečnik testere je 450 mm.

SI.27 — Membranska pumpa . 7.

7. 7. može se koristiti sedište za transport sa malim san­ dukom (si.29 Sedište za transport 7.28 Cirkular SI. Slično sedište prikazano je na si. ako nije potrebna prikolica.13. 186 . SEDIŠTE ZA TRANSPORT Za prevoz rukovaoca u toku duže vožnje. 7. 7.30. Ovo sedište se može priključiti i kad je rota­ ciona sitniMca priključena na motokultivator.29).SI.

31 prikazana je mogućnost korišćenja prikolice i transporta rotacione sitnilice.30 — Sedište za transport rotacione sitnilice SI.Na si.BOROVO 187 . 7. SI. 7.31 — Transport rotacione sitnilice i vuča prikolice JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . 7.

Motor: dvotaktni-benzinski. 1 — rezervoar 2a gorivo. Prečistač za vazduh je uljnog tipa.TEHNIČKI PODACI 1. 7 — osovinica sa ručicom za spajanje. 8. vazduhom hlađeni. 5 — zavr­ tan j za pritezanje. koje je pričvršćeno na kolu sa magnetskim polovima i okreće se brzinom radilice mo- Sl.2—0. 6 — nosač kopačice. Njihov aksijalni zazor dznosi 0. Jednocilindrični motor sa karburatorom. Radilica se okreće na 2 kuglična ležaja.3 mm. 9 — poluga komande men jača. 4 — izlazno vratilo. Hlađenje počinje pomoću ventilatorskog kola.1 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane). 10 — utikač 188 . MOTOKULTIVATOR IMT 505/506 8. 2 — zaštitnik prenosnlka.1. Razvođe­ nje se vrši preko kanala. 3 — izduvni lonac. Podmazivanje se vrši mešavinom 1 : 30.8. 8 — žičani osigurač.

2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 8. 8. 4 — navrtka. 2 — upravljač. 11 — nosač rezervoara SI.3 — Komande motokultivatora IMT-505/506.2 — Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane). 6 — raonik kopača.SI. 6 — ručica komande za gas 189 . 1 — poluga komande menjača. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetljenje. 7 — ko­ manda za startovanje. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikaca. 1 — prekidač za gašenje motora (kratkim spojem). 3 — kutija za alat. 10 — karburator. 5 — ručica spojnice. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 9 — čep otvora za nalivanje ulja u menjaču.

040 mm Radijalni zazor velike pesnice i klipne osovinice u ležaju klipnjače — — 0. IMT-505 IMT-506 Tip motora — — — — — — 64 66 Snaga pri 4500 min-1 — — — — 3 kW 4. Starter je brz (sa sopstvenim povratkom sajle). Rashladni vazduh produžava ka cilindru i u deflektorima opstrujava oko cilindra.2—0.030—0. Paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim polovima.5 do 0.0 mm 7.tora.4 kW 3 3 Zapremina hoda klipa — — — — 98 cm 148 cm Hod klipa — — — — — — 50 mm 56 mm Prečnik cilindra — — — — — 50 mm 58 mm Stepen kompresije — — — — 1:7 1:6 Vrsta razvođenja — — — — — Preko proreza Zazor klipa — — — 0.4 mm 3.018 mm Aksijalni zazor pesnice klipnjače u klipu: 0.3 mm Karburator: oznake karburatora — — — Glavna dizna — — — — — Igličasta dizna — — — — Položaj igle — — — — — Dizna praznog hoda — — — Zavrtanj za regulisanje vazduha — — — — — — Bing 1/18/80 95 1108 2—3 35 1—1.5 puta otvoren Električni uređaj mašine: magnet sa obrtnim polovima LM/URB 1/116/16 L Odstojanje kontakt-prekidača — Tačka paljenja od GMT — — Razmak pola i indukta — — Otvor ključa svećice — — — — — 26 Odstojanje elektroda svećice — 2 Spojnica Tip — 190 — — — — — — — Višediskosna spojnica u ulju — — — — — — 0.11 mm Svećice — — — — — Bosna M30 0.025—0. Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V i snagu 16 W naizmenične struje.6 mm — — .035 mm 0.009—0.

brzina — — — — — — — — — 9.0 km/h 3.0 7. brzina — — — — — — — — — 15.00—12 AM — — — — — — 3.5 bara _ _ 2.5 1 191 — — — — 1200 720 900 47 mm mm mm kg — — .0 4. Glavne dimenzije Najveća dužina mašina bez priključnih oruđa Najveća širina raspona točkova za vožnju — Najveća visina — — — — — — — Masa bez točkova — — — — — — 5.— — —• 1. brzina — — •— — — — — — — 4.00—12 AM: 1.0 6. Pritisak vazduha u pneumaticima 6—6 A M — — — — — — — 4.1 km/h 2.3 1 izmena: prva posle 20 h.0 bara — 5.7 km/h 4.8 do — — — — — — — — — —: — — 2.3 mm Ulje za menjač-vrsta: SAE 80 — količina: 0.50—8 A M — — — — __ 7. Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm) Glava cilindra — Polovine kućišta Kolo sa polovima Korpe spojnice na Izlazni lančanik Zvono spojnice Točak na glavčini — — — — — — — — na radilici — radilici — — -^ — <— — — — — — —. Menjač Tip Trostepeni prenosnik Vrsta zahvata — — — — — Kandže Aksijalni zazor međuvratila — — 0.5 — — — — — — do — — — — — — 1. a inače svakih 50 h 3 napred Brzine kod VR transmisije — -— — — — — 3 nazad Brzine kod točkova sa pneumaticima 4.3.0 7.6 mm Aksdjalni zazor glavnog vratila — 0.2 1.3—0.0 7. Zapremina rezervoara za gorivo — — — — — — — 1.0 bar — 2.7 — — — — — — 1.0 5.

Posle čišćenja noževa. Čišćenje ne vršiti rukom. bezuslovno mora biti montiran zaštitnik. Zaštitnik se tako po­ dešava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju. 192 . potreban je pomoćnik koji će pridržavati maši­ nu pomoću poluge ili užeta. On ne treba da vuče mašinu pri okretanju. popravke ili promene rotacione sitnilice — obavezno postaviti zaštitnik. već sa povećanjem optere­ ćenja srazmerno dodavati gas i time obezbeđujete siguran rad. Ne dopustiti da mašina radi sa ma­ lim brojem obrtaja (da malaksava). Kada se radi rotacionom sitnilicom. a olabavljene vijke i navrtke redovno pritezati. već podesnim predmetom (dr­ vo ili slično).2.) obavezno isključiti mo­ tor. Rukovalac mašine snosi odgovornost za ljude i životinje koji se nalaze u podru­ čju rada mašine. ako mašina mora da radi na veli­ kim nagibima. Pri prenošenju mašine (promena mesta rada) — obavezno isključiti pogon svih radnih organa. Pre startovanja proveriti da li se komande menjača nalaze u položaju praznog hoda. SIGURNOST I PROPISI ZA ZAŠTITU PRI RADU Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu proizvođača) moraju se bezuslovno poštovati. Pri svfim radovima na mašinama i oruđima (mehanizam ro­ tacione sitnilice. KONTROLA I ODRŽAVANJE Motokultivator će uvek biti pouzdan i spreman za korišćenje ako se pravilno neguje. opslužuje i koristi. mehanizam kose itd. Napomene koje uvek treba imati na umu: 1. Ne treba ništa raditi na mašini ako se nastali kvar ne može sa sigurnošću utvrditi i otkloniti. Pri radu sa mašinom treba nositi čvrstu obu­ ću. Čistiti i podmazivati uljem (ili mašću) mašinu i delove priključne opreme. Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru­ gim oruđima. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to­ pao. 8.8. U izuzetnim slučajevima. naročito kod okretanja. Zadržavanje drugih lica u području rada mašine nije doz­ voljeno. već da je drži od sebe. rukovalac mašinom mo­ ra biti najmanje na odstojanju za dužinu upravljača od rotirajućih noževa. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem (zbog opasnosti od požara).3.

Obratiti pažnju na pravilan odnos ulja i go­ riva u mešavini. 8. Proveriti kočni uređaj na prikolici ako je ugrađen. b) u kućištu men jača (otvori za nalivanje ulja). Stalno proveravati prečistač vazduha. Zbog toga rešetka na kućiš­ tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da budu čisti i bez nasisane nečistoće.4. Visoki brojevi obrtaja su štetni za mo­ tor i znatno mu skraćuju vek trajanja. Proveriti količinu goriva u rezervoaru i koristiti samo kvalitetno gorivo. proizvodnje rafinerije MODRICA ili 2-TAKTOL. proizvodnje INE). čak i kada ispravno funkcioniše. Hlađenje motora se ostvaruje posredstvom ventilatora. ulje za dvotaktne motore. Ovaj uređaj redovno kontrolisati. Mešavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1.1. Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja SAE 40 (npr. 5. To znači da 30 litara benzina treba pomešati sa 1 litrom motorskog ulja. Najmanje posle svakih 6 meseci kočni uređaj mora da se rasklopi i očisti. Obratiti pažnju da u posudi prečistača vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre­ ma oznaci na posudi). za čiji se pogon srne koristiti samo mešavina benzina i ulja* Besprekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa motorom. 3. I po isteku perioda razrađivanja nove mašine — važi pra­ vilo: nikad ne davati gas veća nego što je to potrebno za obav­ ljanje određenog posla. Za vreme prvih 20 časova rada (period razrađivanja nove mašine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja.4.2. Proveriti čistoću poklopca rezervoara — da bi oduška rezervoara mogla da funkcioniše i da ne bi došlo do po­ remećaja u sistemu za napajanje gorivom. Uveriti se da li je količina ulja ili masti zadovoljavajuća: a) u kućištu motora (čep otvora za nalivanje). Previsok broj obrtaja (»turiranje«) može da bude neposredan uzrok oštećenju motora. Motor Ugrađen je dvotaktni motor sa vazdušnim hlađenjem. To naročito važi za rad bez opterećenja. 13 Motokultrvatori 193 . 4. delova biljaka i si. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT 505/506 8.

4. c) Naliti sveže motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje oznake nivoa ulja (ne više). pa posudu ponovo postaviti na njeno mesto. tako da nije potrebna nikakva posebna nega.3. Podešavanje se lako obavlja po­ moću vijka za podešavanje klizača za gas na karburatoru.2. Čišćenje prečistača obavljati u kratkim razmacima. ili ako je prečistač bio veoma zaprljan — odvrnuti prečistač. lužini ili vreloj tečnosti. K m J 8. a to se obavlja kada je motor zagrejan. Čišćenje se obavlja na sledeći način: a) Očistiti (spolja) prečistač i njegovu okolinu.1. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u položaj praznog hoda do graničnika. Unutrašnji delovi su premazani veoma otpornim i na hladnoći postojanim uljem za zaštitu od korozije. Posle sledeće promene ulja. skinuti posudu za ulje.4.1.4. tj. b) Skinuti zatvarač. izbaciti staro ulje i očistiti posudu.8. Uređaj za paljenje Podaci o podešavanju paljenja dati su u odeljku »Tehnički podaci«.1.4. 8. Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti na prečistač vazduha. ponovo ugraditi i ulje naliti na način kako je to već opisano. K a r b u r a t o r Uvek voditi računa o tome da prazan hod motora bude pra­ vilno podešen. ceđi.4. P r e č i s t a č v a z d u h a Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz­ dvaja prašinu iz vazduha koji motor usisava. skinuti posudu za ulje. a pri velikoj zaprašenosti — i svakodnevno.1. 194 . prečistač oprati više puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo.1. < i 8. d) Obratiti pažnju na dobro zap ti van je preči stač a pri po­ novnom postavljanju. zatim ga ocediti. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e Starter služi za pokretanje motora. vodi. Niukom slučaju prečistač se ne srne prati u benzinu. kada je u radnom stanju.

13* 195 . Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje.4. 8. 8) preko koje se vrši napajanje strujom za osveti jen je. Sl. paziti da staze skakavica budu čiste. Aktiviranje spojnice se izvodi preko ručice (5). Skakavice ne smeju biti premazane uljem ili mašću — u tom slučaju komanda za startovanje ne može da funkcioniše. levo na upravljaču (si.1.4. Spojnica Motokultivator IMT-505/506 ima višelamelastu spojnicu u ulju.3). 2 — pogrešna upotreba komande za startovanje motora Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama ubrzano namotava.Ipak se preporučuje da se sajla startera povremeno premaze dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast — mogu se stvrdnuti i izazvati poremećaje). 8. 1 — pravilna upotreba komande za startovanje motora. već je pri namotavanju držati za dršku. Vo­ diti računa o pravilnom korišćenju ovog uređaja prema si. 8. Pri povuče­ noj ručici spojnica je oslobođena (motor više ne pogoni mašinu).2.4. i preko podesive sajle komande. 8. Priključak za osvetljenje Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna utikačka kutija (br.5. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom. 8. •k • * L Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice zazor ručice se po­ dešava na veličinu od 7—9 mm.4 — Komanda za startovanje mo­ tora.

mora se strogo voditi računa da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju196 .5. Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povuče nagore (položaj označen sa R).3. Položaj tri stepena prenosa. P r o m e n a s t e p e n a prenosa Menjač ima tri stepena prenosa za kretanje nap red. H o d u n a z a d z a »IMT-506DE LUXE« Ova mašina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod unazad.8. Zupčanici su stalno uzubljeni. postavljene sa leve strane mašine (prikazano na si. koji omogućuje kretanje unazad u sva tri stepena pre­ nosa. 8. prikazani su na si.5 — Ručica menjača sa mogućim položajima za 3 stepena prenosa 8. svi stepeni prenosa uključeni su za hod napred. kao i praznog hoda.2. Ako se neki stepen prenosa ne uklju­ či. a ako se pritisne nadole (u položaj označen sa V).4. 8. onda treba kratko uključiti spojnicu. posle čega se može bešumno menjati stepen prenosa. Ako je mašina opremljena uređajima za hod unazad.1. a promena stepena prenosa se izvodi pomoću poluge komande me• v njaca. a zatim se ručica spojnice polako pušta i istovremeno se daje gas.3. svi stepeni prenosa uključeni su za hod unazad. Menjač 8. 8.4. Menjač je u jednom bloku sa motorom.4. Uključivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sledeći način: prvo se povuče ručica spojnice (5) pa se uključi že­ ljeni stepen prenosa. SI.3. Uključivanje hoda unazad vrši se pomoću komande za promenu smera (1).6).

7). 8. Lanac ne srne da bude suviše zategnut — toliko da može da se odigne za 10—15 mm. Po skidanju poklopca (1.1).čen samo hod napred (V). Za vreme rada sa rotofrezom nikada se ne srne uključivati hod unazad.4. ali i mogućnost priključivanja drugih oruđa. si.2) na zateznom vijku za podešavanje visine upravljača. si. 8.7).7) može se prići uređaju za zatezanje lanca. si. si. 8.7). si. 8. Po­ gonski lanac može da se podešava.5. može se podesiti lanac okreta­ njem uvrtnja (5. Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1. Reduktor rotacione sitnilice Reduktor i pogonski lanac su u tečnoj masti za menjač. 8. 8. 8. V-hod napred rukovaoca. a nikada hod unazad.9). 8.8) a drugi je sa priključnim vratilom (si. Priključak oruđa Na ovim motokultivatorima postoji mogućnost priključiva­ nja vučenih oruđa (7. jer bi se naglavci sa noževima u tom slučaju okretali u suprotnom smeru i povukli bi mašinu unazad. 8. si. Posle toga navrtke treba opet priteg­ nuti. Posle popuštanja učvršćenja upornika između kućišta i mo­ tora na levoj strani mašine kao i navrtke (6. kontranavrtke (5.4.6 — Komanda za promenu smera vožnje (1) i poluga komande men jača (2). 8. Ukoliko se slučajno dogodi da mašina pođe unazad — odmah pritisnuti ručicu spojnice. 8. 8. R-hod nazad. 197 .7) i navrtke (3. a to može dovesti do ozlede SI.4. Mašine se isporučuju u dva tipa: jedan je bez priključnog vratila (si. si.

8 — Priključivanje oruđa. 4 — prečistač za vazduh. 3 — priključna prirubnica. 3 — nosač rezervoara. 4 — broj mašine. 5 — broj mašine. 2 — priključna prirubnica. 7 — čep sa navojem za sipanje i ispuštanje ulja SI.1 2 SI. 5 — vijak sa navrtkom za podešavanje zategnutosti lanca. 1 — poklopac ulaznog kućišta (otvor za pu­ njenje maziva). 1 — vijak sa okastom navrtkom. 2 — priključno vratilo. 1 — vijak. 2 — slavina za gorivo.9 — Priključno vratilo. 5 — otvor za postavljanje zaštitnika SI. 8. 6 — otvor za postavljanje zaštitnika 198 . 4 — Čep za ispuštanje ulja. 3 — čep za ispuštanje ulja. 6 — navrtka za pričvršćenje reduktora rotacione sitnilice. 8.7 — Reduktor rotacione sitnilice. 8.

3 — deo zgloba upravljača. 8.1. Zaokretanje upravljača u stranu 1. 4 — zatezni vijak sa navrtkom za podešava­ nje visine upravljača 3. nezavisno od toga koji je stepen prenosa uključen. 2. Posle pritezanja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljača — kako se pri radu drška ručice zgloba nigde ne bi zaglavila. 2. glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na­ desno.10 — Ručica za zakretanje uprav­ ljača u stranu. odnosno za jednu stranicu glave vijka.10).4.4. glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na onu stranu na koju ručica zgloba upravljača treba da bude korigovana.6. Ručicu zgloba upravljača (1. si. Ručicu zgloba upravljača opet pritegnuti. Ako je drška ručice zgloba upravljača okrenuta nalevo (posmatrano u smeru vožnje). Ponovo pritegnuti navrtku (5). Upravljač zakrenuti u željeni položaj i uzubiti ga u odgo varajući zarez. _1 SI. 199 . 8. si. Prema tome. 3. Odvrnuti navrtku (5. Upravljač postaviti na željenu visinu. 1 — ručica.10) okrenuti nalevo. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu 1.Priključno vratilo se okreće brojem obrtaja od 800 min . 2 «— uprav­ ljač. 8. 4. Položaj se može popraviti okretanjem šestougaonog vij­ ka za 1/6. a ako je ručica zgloba upravljača okrenuta nadesno — glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo. 8. Pravac okre­ tanja (kada se gleda na priključno vratilo) je desni (u smeru kazaljke na satu).6. pa ga uzubiti u od­ govarajući zarez. 8.

1 — Razmaci točkova Pneumatski pog.5. — pneumatici 4.1. Krilce leptira vertikalno okrenuti nadoie. STARTOVANJE MOTORA i 8. Hladan motor 1. pa se zatim vijak udara nadoie — sve dok se glava vijka ne odvoji od naležuće površine. Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vožnje.5.4. Poluosovine staviti na izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomoću vijka sa elastičnom podloškom. 2. 200 .00—12 AM Razmak točkova ventil spolja ventil iznutra ventil spolja ventil iznutra 9 Širina (spolja) 685 mm 515 mm 470 mm' 620 mm] 535 mm 365 mm 350 mm 500 mm Najveći dozvoljeni pritisak: — pneumatic! 6—6 AM = 1. 8.Da bi glava šestougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru­ čica zgloba upravljača treba da se popusti za nekoliko obrtaja.2 bara.00—12 AM = 2 bara Da bi se povećala vučna sila tokom rada sa pneumatskim pogonskim točkovima — na njih moraju staviti dodatni tegovi. Voditi računa da vijci koji drže poluosovine moraju uvek biti dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati. Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po­ klopile. 8. Otvoriti slavinu za dovod goriva. Ugradnja pneumatskih točkova Pneumatski pogonski točkovi se mogu postaviti na mašinu samo sa odgovarajućim poluosovinama. Tabela 8. Proveriti da li je poluga komande menjača 1 na praznom hodu (položaj 0).7. Pneumatske pogonske točkove postaviti na prirubnice poluoso­ vine. Voditi računa da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude isti. točkovi 6-6AM 4. poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180°).

2) pomoću drške polako povući dok se ne oseti otpor. Polugu komande za gas (6. Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji. Komandu za startovanje (7.5. 3. Povući polako dršku sajle za startovanje (7. Sajlu komande nikad ne puštati da se sama ubr­ zano namotava. Komandu za gas (6. a zatim je snažno povući do kraja. 8. U ovom slučaju postupiti na način kako je to opisano u tački 8. 6. 3. 2. 8.1. si. dok gorivo ne počne da preliva. jer izduvni gasovi sadrže nevidljiv i bezmirisan. Sajlu ne puštati da se namotava ubrzano. dok se ne oseti otpor. 8. tada posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis­ kati sve dok motor ne počne da radi ravnomerno. Neravnomeran rad motora može biti i posledica prodi­ ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva). 8. Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa. Pritisnuti dugme plovka karburatora. 9. Dugme plovka na karburatoru ne dirati. ali krajnje otro­ van gas ugljenmonoksid. a zatim je snažno povući do kraja. Zaustavljanje motora 1.2. 8.2). 201 .3) postaviti u položaj praznog hoda (položaj 0). si.3) postaviti na puni gas. si. si. Ako motor ne proradi.1. si. Ako bi motor posle kraćeg vremena prestao da radi. 8.3) postaviti u položaj praznog hoda. Slavinu za gorivo zatvoriti. Zagrejan motor Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledeći: 1. 4. 8. 4.3. Vodoravni položaj krilca lep­ tira je usmeren nalevo. si. slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje strane. 5. pa zatim dršku pridržavati dok se sajla ponovo ne namota. 8. tada ponovo pritisnuti dugme plovka karburatora i ponoviti startovanje. Ručicu spojnice motora (5. Komandu za gas otvoriti najviše za 1/4.5.3) povući. Komandu za gas (6. 2. 8. Posle toga dršku komande za startovanje pridržavati dok se sajla namotava. 7.

7. Ako mašina neće biti korišćena duže vremena. pro­ izvodnje MODRICA. 8.5. Voditi računa o dobrom hlađenju motora. 3. 4. Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajućim momentom pritezanja. Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom stanju. Sipati samo kvalitetno gorivo.9.3 litra ređeg ulja za menjač SAE 80 (npr. kao i nji­ hove ručice i komandu za gas (u košuljicu sajle komande sipati malo ulja). Čep otvora za ispuštanje ulja obeležen je sa 3 na si. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe mašine. NEGA I ODRŽAVANJE 1. Zamena ulja je potrebna posle svakih 25. ili UMOL 80 — rafinerije INA). uvek držati potpuno čisto. 6. Izduvni lonac posle svakih 200 časova rada motora pro­ veriti.2) pritisnuti prema limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) — dok se motor ne zaustavi. Negu prečistača vazduha obaviti. Poklopac rezervoara goriva uvek mo­ ra da lude čist — da bi se obezbedilo funkcionisanje oduške re­ zervoara goriva i da se ne bi izazvale teškoće u sistemu za na­ pajanje. Prekidač za gašenje motora (1. Pri tom če­ pove i otvore za nalivanje i ispuštanje ulja. a u slučaju naslage gareži i nečistoće — očistiti ga. Pri tom je za menjač potrebno 0. 8. a zatim posle svakih 50 časova rada mašine. Održavati čisto: rezervoar goriva. Povremeno podmazati uljem sajle komandi. 8. 6. TRAKTOL 80. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno. 8. 10. Kontrolisati da li u kućištu zadnjeg mosta ima do­ voljno maziva i da li je ono čisto.6. 9. 8. 5. karbu­ rator i sito na slavini goriva. kao i njihovu oko­ linu. vodove goriva. i to u pravilno napravljenoj mešavini (videti uputstva). 2. Uređaje za hla­ đenje održavati stalno u ispravnom stanju i voditi računa da na njima nema stranih čestica i prljavštine. tada mo­ tor ne zaustaviti prema tački 5. si.8 i sa 4 na si. Ovde je upotrebljena speci­ jalna polutečna masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO- 202 . već ga ostaviti da radi sve dok ne potroši gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi.

posebnu pažnju posvetiti i sledećem: A) Mašinu ne držati: — u vlažnim prostorijama. proizvodnja MODRICA. Naročito obratiti pažnju da pritisak vazduha bude isti u oba točka — kako bi se omogućilo lako upravljanje mašinom. 2. od koje se u gornjem delu kućišta nalazi 150 grama a u donjem ostatak. kao i rebra za hlađenje cilindra ispod lima za vođenje vazduha — očistiti. 3. a ošte­ ćena mesta na obojenom delu mašine popraviti.7). 203 . Očistiti od gareži izduvne proreze i izduvni lonac. 11. obratite paž­ nju na sledeće: 1. Ispustiti gorivo. a to bi izazvalo teškoće pri ponovnom startovanju. Zamenu ovog maziva vršiti pri godišnjem pregledu mašine (preporučuje se da to obavi ovlašćend servis). a za donji deo kućišta služi otvor sa čepom (7. U menjač naliti 0. Oštećene delove odmah zameniti. uređaje za paljenje i svećice. — u prostorijama gde se uskladištava veštačko đubrivo. si. 8. 8. očistiti rezervoar goriva. pošto bi u takvim sluča­ jevima došlo do korodiranja mašine.5 kg. Ispustiti ulje iz menjača. Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova. proizvodnja INA). 12. Ukoliko se ovo ne uradi. u stajama ili susednim prostorijama. B) Ako mašina neće biti korišćena za duže vreme. Mašinu temeljno očistiti.7). Otvor za nalivanje i ispuštanje ulja iz gornjeg dela reduktora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1. postoji opasnost da se u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva. TRAKTOL 80L. Prečistač vazduha očistiti. Proveriti ko­ mandu sajle. a eventualno oštećena creva za dovod goriva i vazduha zameniti.5 kg. Uređaju za kočenje na prikolici posvetite potrebnu negu i kontrolu. Pored navedenog. U zadnji most se stavlja polutečna mast za reduktore REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u količini od 0. 4. si.DRIČA (specijalno pakovanje) u količini 0. ili UMOL 80.3 litra svežeg ulja za menjač SAE 90 (npr. Skinuti koroziju sa neobojenih delova i dobro ih premazati mašću za podmazivanje. podešavanje kvačila. karburator i vod za gorivo. Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh. Preporučljivo je da se izvrši is­ piranje petroleumom (prethodno mašinu zagrejati na radnu temperaturu).

0.2 — Preporučena maziva za motokultivatore IMT-505. 506 i 506 DL ^^k E Naziv rf'V * fc • "m T # ~ 4 *r^ dela I I"4 Vrsta i količina goriva i maziva Proizvođač MODRICA Regulator 86 +ulje za dvotaktne motore INA Regulator 86 + 2— —TRAKTOL NAFTAGAS Regulator 86 + ulje za dvotaktne motore Motor Mešavina goriva — ulje (srazmera 30 : 1) Menjač Ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80.31 TRAKTOL 80 L UMOL 80 HIPOL 80 Zadnji most Polutečna mast za prenosnike (150 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) REDMA — 0 Polutekuća mast zi reduktore + UMOL 80 Donji deo Polutekuća mast za prenosnike (300 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) Polutečna mast za prenosnike 500 g Univerzalna litijumska mast REDMA — 0 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Univerzalna mast .. speci jal" list 2 Uređaj za košenje Mazalica REDMA — 0 LITMA — 2 .Tabela 8.

— Voda u karburatoru. — Igla plovka zaglavljena. U slučaju da su ugrađeni pneumatski točkovi. pre nego što bi se motor zaus­ tavio i pre radova opisanih u tačkama 1 do 4. korodirala. mašinu treba smestiti tako da točkovi ne leže na tlu. — Neispravna svećica. Posle obavljanja navedenih radova. UZROCI NEISPRAVNOSTI 1. — Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis­ kivano. — Kvar na uređaju za paljenje. — Začepijena slavina ili cev za gorivo. — Dugme plovka na karburatoru suviše pritiskivano (svećica mokra). 6. — Začepi jena mlaznica. — Zatvorena slavina za gorivo. Ova mera omogućuje cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti motora i time sprečava kondenzovanje vode usled znojenja. — Svećica zauljena. — Prekidač za gašenje motora zaglavljen. motor presisao. da se motor kraće vreme pusti da radi sa mešavinom goriva u odnosu 1:15 — da bi na taj način svi delovi dobili više ulja. — Neodgovarajuće rastojanje elektroda svećice fvideti podatke). odvrnuti svećicu i rupu za svećicu pokriti čistim komadom tkanine ili finom gustom gazom.5. Ako bi pneumatski točkovi stajali bez pritiska vazduha a pod opterećenjem — došlo bi do njihovog trajnog oštećenja. Ipak se preporučuje.7. Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po­ sebno konzerviranje motora. — Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu plovka. pošto kvalitetna goriva i motorska ulja sadrže dodatke koji sprečavaju koroziju u unutrašnjosti motora. — Kabao svećice ima loš spoj ili je labav. 8. 205 . Motor ne može startovati ako je: — Prazan rezervoar za gorivo. ili strano telo zaglav­ ljeno između njenih elektroda.

Karburator preliva ako se: — Strano telo nalazi između sedišta igle i igle. pa se zatim vijci ma pričvrste. — Rasprašena smeša goriva d vazduha suviše siromašna. — Kočnice na prikolici suviše nategnute pri podeša­ vanju. 3. — Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici.8. — Plovak nezaptiven. Motor ne vuče ako je: — Zaprljan prečistač vazduha ili njegovi usisni otvori. — Klizanje spojnice. smanjen izduvni prorez na motoru usled naslaga gareži od ulja. 6. 7. ali se pri davanju gasa čuje pucketanje u karburatoru: — Mašina veoma hladna. Montiranje je prikazano na si. 5. — Nezaptiven usisni vod. — Neodgovarajuća toplotna vrednost svećice. ali se gasi posle kraćeg rada. — Iskočila igla plovka iz opruge za zakačinjanje plovka. — Pretpaljenje nepravilno podešeno. 206 . — Mehanički otvori u mašini. — Uzrok potražiti pod tačkom 1. — Začepljene mlaznice. — Klip ne zaptiva usled istrošenja klipa ili cilindra. Motor loše star tu je ako je: — Suviše siromašna smeša (rasprašeno gorivo-va/duh). Motor startuje. — Nezaptiven usisni vod. Oba'dela se postav ljaju tako što se nataknu na dve noseće cevi. — Nepravilna mešavdna goriva i ulja (suviše ulja). — Suviše veliko rastojanje elektroda svećice (videti podatke).2. tada treba podesiti sajlu komande spojnice. ZAŠTITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE) Zaštitnik rotacione sitnilice je dvodelni. 8. — Izduvni lonac napunjen čađu. odnosno ručice spojnice. — Začepijena mlaznica praznog hoda. 4. Motor startuje. — Klipni prstenovi zaglavljeni. Kada spojnica motora ne isključuje. istrošeni ili polomljeni. — Zagušen izduvni lonac.11. 8.

8.11 — Zaštitnik rotacione sitnilice. Sečiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vožnje.9.9. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom 1. 8. 8.3. d — distantne čaure različitih dužina. VOŽNJA SA PRIKOLICOM Potrebni su sledeći priključni uređaji: par blatobrana.2. e — pritezni vijci sa navrtkama (dužina prema radnoj ši­ rini) . 207 V • • M • • . potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga (180°).10. 8. 3 — desni zaštitnik. 2 — cev za spajanje. a naročito posle dužeg prekida rada). Ako se pri tom otvori za vijke ne bi poklopili.9. ozubljenja priključnog rukavca i radnih organa — noževa. Garniture rotofreze učvrstiti pomoću vijaka elastičnih podloški i navrtki.8. Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze) na željenu radnu širinu. RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM Potrebni su sledeei priključni uređaji: a — garniture rotofreza. Sl. Navrtke dobro pritegnuti i često kontrolisati da li dobro leže (najbolje je to učiniti pre svakog početka rada mašine. pri­ kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje. Ako se tako ne postupi. neminovno je povremeno oštećenje ozubljene glavčine. 4 — levi zaštitnik c — zaštitnici. 2. b — garnitura zaštitnih tanjira. 1 — vijak za podešavanje.1. Rad Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7.

Zaustavljanje: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas.3) postaviti na prazan hod. 4. c — ručicu polako popuštati i istovremeno dodavati gas. 8. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih. Skinuti kopač rotacione sitnilice. Polugu komande menjača (1. u položaj 0 (si. može doći do oštećenja motora. 4. tako da se vozilo. Startovati motor (videti opis u tački 8.10. b — uključiti stepen prenosa (položaji pojedinih ste­ pena prenosa na si. 8. pod opterećenjem i na strminama. 2. 5. b — polugu komande menjača (1. 3. Ako se ovo zanemari.1. uvući osovinicu i osigurati je žica­ nim osiguračem. si.8. 208 . 8. SI. tj. si. Vožnja 1.12 Prikolica za motokultivator IMT-505/506 c — pustiti ručicu spojnice motora.5). Promena stepena prenosa: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas.10. 2.5) i zagrejati ga. Priključiti za mašinu spoljni priključak za osvetljenje.5). Ugradnja 1.2. 8.3) postaviti na prazan hod (položaj 0). 8. Priključiti prikolicu. Učvrstiti blatobrane. . Prikolica je opremljena kočnicom sa unutrašnjim kočnim papučama. 3. Prilikom vožnje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima) mora povećavati gas — da bi motor dobijao dovoljno podma­ zivanje. 8. d — povući kočnicu za parkiranje na prikolici.

3. 2. Postavljanje delova 1. vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i zabraviti.11. 14 Motpkultivat^prai 209 . 8. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih vijcima. b) uređaj za priključivanje.1.11. Postaviti uređaj za priključivanje (ako je potreban). ORANJE PLUGOM Neophodni su sledeći priključni uređaji: a) prednji teg sa nosačem. Zato važi pravilo: pri vožnji nizbrdo koristi se 3. 8. Postaviti tegove na pogonskim točkovima. Položaj tega može da se prilagodi posle popuštanja vijka za podešavanje.može zaustaviti sa apsolutnom sigurnošću. Postaviti prednji teg. Vodit računa o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati preopterećenja (ona štetno deluju ne samo na prikolicu.13 — Plug za motokultivator IMT-505/506 8. Raoni plug. Nije poželjno da se koči motorom. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas. d) za oranje se preporučuje upotreba tegova na pogonskim točko vima. S!. već i na mašinu)! Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude 2. 4. c) raoni plug. Voditi računa da pritisak vazduha u pneumaticima po­ gonskih točkova bude isti (da bi se omogućilo normalno uprav­ ljanje vozilom).5 bara. 5. vinogradarski plug ili obrtni plug — u za­ visnosti od vrste rada.

2. b) uređaj za košenje (zavisno od izvođenja i veličine). Posle prvih nekoliko metara — podesiti dubinu rada i bočne graničnike. si. Rad 1. Povuci ručicu spojnice motora. Proveriti slobodu kretanja poluga za uključiva­ nje (1.1. 8. KOŠENJE Potrebni su sledeči priključni uređaji: a) pogonski mehanizam. 2. Priključno vratilo i prirubnicu za priključivanje očistiti i ovlaš premazati mašću.11. Voditi računa da poluga komande men jača bude na praz­ nom hodu (položaj 0). uključiti 1. Motor startovati. Pogonski mehanizam pričvrstiti na mašinu preko prirubnice i učvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vijcima. Prirubnicu za priključivanje i ožlebljenu spojku za spa­ janje sa priključnim vratilom na kosačici — očistiti i ovlaš pre­ mazati mašću.14 — Kosačica za motokultivator IMT-505/506 8.8. 2. 4. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih pomoću vijaka. 4. SI.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa priključnim vratilom. 8. stepen prenosa. 3. 8.12. 210 . ručicu polako puštati i istovremeno dodavati gas. Ugradnja 1. c) jedan par gumenih pogonskih točkova sa pneumaticima 6—6 AM. 3.12.

9 — razdeljivač otkosa. 8 — vijak za pričvrš­ ćivanje razđeljivača otkosa. 10 — ploče za podešava­ nje.15). 3 — zaštitni lim.5. 5 — pogonski mehanizam. 9. 13 — jednostrani okasti ključ OK 17. 14 »> 211 . 17 — uređaj za košenje 6 Razređivač otkosa (9) pričvrstiti vijcima na držače noža (11).15 — Uređaj za košenje. sl. Ukoliko je potrebno. 6 — mazalica na kliznoj ploči. 1 — po­ luga za uključivanje uređaja kosačice. ali paziti da obe ploče za podešavanje budu pravilno postavljene (10. Pri tom paziti da krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se može ubaciti rascepka. Ako su pogonski točkovi sa pneumaticima 6—6 AM. 8. Na taj se način koriguje -ugao rezanja nosača noža kose. 11 — držač noža. 2 — Čep za sipanje ulja. 4 — vijak za podešavanje zaštitnog lima. treba da bude postavljena između dve ploče držača noža (11). 12 — navrtka. 15 — šestougaoni imbus ključ OK 8. Zaštitni lim (3) (uvući u prednji držač na pogonskoj glavi i utisnuti u zadnji držač uređaja kosačice. Čvrsto naleganje za­ štitnog lima može da se podesi pomoću vijka sa šestougaonom glavom i sa kontranavrtkom (4). 7. utisnuti solju lopta­ stog zgloba na poluzi za uključivanje (1) i kraj sa drškom u držač na levam zadnjem vijku za pričvršćivanje rezervoara go­ riva. Klizna ploča sa mazalicom postav­ ljenom na gornjoj strani (6). SI. Uređaj za košenje spojiti vijcima za glavu kućišta. 8. 7 — komanda za uključivanje. 14 — šestougaoni imbus ključ OK 10. na levoj i desnoj strani nosača no­ ža kose pričvrstiti zavrtnjima ploče otkosa. jača strana mora da bude napred. 16 — mazalica. 8. Komandu za uključivanje (7) na levoj strani mašine (odo­ zgo desno) umetnuti pored karburatora.

Motor startovati. 4.1.8. stepen prenosa. 2. proizvodnje MODRICA. prethodno zaustaviti motor.12. 5. 6. polu tečna mast za reduktore REDMA-O. Pri tom uređaj kosačice isključiti (ko­ mandu za uključivanje povući unazad). Komandu za uključivanje uređaja kosačice pažljivo gur­ nuti napred (time se uključuje pogon kosačice). Tada mašina staje. Po završetku košenja.5 1 ulja za menjač SAE 250 (npr. 3. Rasklapanje uređaja za košenje se obavlja obrnutim re~ došle dom u odnosu na sklapanje.4.12. Rad 1. odmah očis­ titi i premazati uljem. Otprilike posle svaka 2 časa rada. Podmazivanje iJ kućište reduktora uređaja za košenje sipati 0. na držaču noža i na mestu gde je spojen uređaj kosačice za osnovnu mašinu). a klizne delove na nožu kose premazati uljem. Povući ručicu spojnice motora. Na taj način može se pročistiti nosač noža kose. Isterati mašinu na mesto gde će se koristiti. 2. ručicu spojnice polako popuštati i istovremeno dodavati gas.2. a nož kose radi dalje. 8.12. Najbolje je da se nosač noža kose ostavi na uređaju kosačice — time će se uštedeti nepotreb­ ni poslovi na ponovnoj ugradnji. Uređaj kosačice. ili ako se kosa zaguši — uključiti polugu komande menjaca u položaj 0. Tada počinje da se kreće nož kose. stepen prenosa. podmazati mazalicu na kli­ znoj ploči. uključiti 1. pritegnuti sve navrtke i vijke na uređaju za košenje i nosaču noža kose (naročito onih koji služe za pričvršćivanje nosača noža kose. Završetak rada 1. Za vožnju u praznom hodu (kada se ne kosi) može da se uključi 2. Posle pola časa rada sa kosačicom. Kada (pri košenju) nosač kose treba da se očisti radi bezbednosti.3.4. 8.12. ili polutečna mast za reduktore UMOL 212 . Nega i održavanje uređaja za košenje 8. a naročito nosač noža kose. Obratiti pažnju da poluga komande menjaca bude u praz­ nom hodu (položaj 0).

Dršku ključa (isporučenog sa mašinom) uvući u rupu na spoljnom sečivu noža i izvući nož napolje. odnosno pri svakodnevnom čišćenju. 213 . Zamenu ovog ulja obavljati jednom godišnje najbolje je pred početak nove sezone košenja.3. 8. INA).12. Staro ulje se ispira petroleumom ili dizel-gorivom.80. 8.12. svi delovi kosačice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe. 8. si.4. INA — univerzalna mast SPECIJAL.5.12. Čišćenje Posle svakog košenja treba očistiti: ceo uređaj kosačice. Ova ma­ zalica se nalazi na kliznoj ploči (6. po potrebi pri­ tegnuti ih..2. b) Osloboditi držač noža kose (11.1. Pri neprekidnom radu ovo čišćenje i podmazivanje treba da se obavlja posle svaka 3—4 časa rada. Podmazivanje se vrši pomoću ručne prese za podmazivanje mašću (npr. kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje rashladnog uređaja motora. 8. sve klizne delove treba češće i obilno mazati uljem — kako bi se obezbedilo lako kretanje noža kose. si. kao i samu mašinu.4.15). 8. To isto uraditi i pri sva­ kom završetku košenja. čijoj proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godišnjem čišćenju mašine mora da se posveti posebna pažnja.5. korova i si.15). 8. 8. si.12. Izmena noža kose a) Motor zaustaviti. c) Nož kose izvući na stranu. Nosač noža kose Pošto se od sokova. nosač noža kose.15) zajedno sa razdeljivačem otkosa (9. Naročito obratiti pažnju da prolaz vazduha koji motor usisava bude oslobođen od ne­ čistoće ili stranih tela (trava). Na uređaju za košenje nalazi se samo jedna mazalica. ili MODRICA — LITMA 2). koji izlaze iz biljaka prilikom košenja. O d r ž a v a n j e Sve vijke i navrtke što češće kontrolisati i.

f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivačima noža (4). g) Po završetku prvih radova proveriti da li se nož kose slo­ bodno kreće. . — jedno potisno i usisno crevo. a sme se i odizati od prstiju kose (pritiskom na razdeljivač otkosa). 6 — dupli prst kose b) Odviti vijke (3) pritiskivača noža kose. 4 — pritiskivač noža kose. 2 — tarna ploča. SI. 5 — nož kose. zavisno od veličine istrošenja ploče za podešavanje. a maksimal­ ni radni pritisak je 30 bara. d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploča može pomeriti rukom. c) Izvaditi ploče za podešavanje između pritiskivača noža kose (4) i tarne ploče (2).252 Tokom vremena. ali paziti da svi pritiskivaci noža pravilno naležu. Pri tom paziti da tarna ploča bude ravnomerno pri­ tisnuta prema vodećoj letvi noža kose (5).13. 3 — vijak. Ovaj se nedostatak može ot­ kloniti podešavanjem na sledeći način: a) nosač noža kose očistiti i namazati uljem (to omogućuje lako pokretanje noža kose). usled nejednakog istrošenja vodice noža kose opada kvalitet rada kosačice. 8. 214 . PRSKANJE RADI ZAŠTITE OD ŠTETOČINA I BOLESTI Za ovo su potrebni sledeći priključni uređaji (podrazumeva se da je mašina opremljena priključnim vratilom): — pumpa za prskanje. P o d e š a v a n j e v o đ e n j a noža kose . 8. samo — obrnutim redosledom. Kapacitet pumpe je oko 14—16 litara u minutu. 1 — nosač noža kose. e) Pritegnuti vijke sa šestougaonom glavom (3).d) Montiranje novog noža kose obavlja se na isti način. 8 1 . e) Proveriti da li nož kose može da se slobodno kreće •— okretanjem motora rukom.16 — Presek pritiskivala noža kose. On može i teže da se kreće. .

1 — ručica za uključivanje. 5. 2. 5 — slavina. SI. a slavinu na potisnom crevu (odnosno čeličnoj cevi) otvo­ riti. 3 — priključak potisnog creva. Komandu men jača postaviti na neutralni položaj (0). 4. Ko­ mandu za uključivanje pumpe gurnuti u prednji položaj — da se isključi pogon. Priključno vratilo i nazlebljenu spojnicu namazati tankim slojem tovatne masti. Rad sa pumpom za prskanje 1. Broj obrtaja motora podesiti pomoću komande gasa. 7 — čep na ventilima.1. Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto. jer će tako najbrže povući tekućinu. 8. 1 2 3 45 6 7 i !. U trenutku kada manometar po­ kaže 25 bara — može se otvoriti slavina (5) i podesiti željeni pritisak. Ako je umesto manometra ugrađen indikator priti215 . 8 — oduška. Proveriti da li su sve prirubnice na mašini (i priključno vratilo) i pumpi čiste.17) za podešavanje radnog pritiska zat­ voriti.17 — Pumpa za prskanje. 2 — manometar. Slavinu (5. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za prskanje (pumpa nikad ne srne raditi »na suvo«). 10 — priključak usisnog creva 3. Priključiti pumpu i obe zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti. 8. Obra­ titi pažnju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is­ poručenu uz mašinu).13. 6. 2. Startovati motor. Pum­ pa na početku mora raditi sa malim brojem obrtaja. Komandu za uključenje pumpe (1) povući unazad da se uključi pogon.1. si. 8. 9 — usisna korpa. 4 — mazalica.

Manometar (indikator pritiska) se u tom slučaju mora skinuti i očistiti. 2.3. Uzrok može biti: zaostatak sredstva za prskanje na ulazu u manometar — zato što pumpa posle prskanja nije do­ bro oprana. Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre­ ban pritisak: a) pumpa je usisala vazduh koji ne može evakuirati iz potisnog creva.13. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati čistom vo­ dom pod pritiskom. 2. Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore označa­ vaju 10. Mast se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice — zavrtati sve dok se ne pojavi mast na odušci (8).13. i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod kape podignute iglom). Održavanje 1. b) začepljene ploče ventila (to se može desiti ako se pum­ pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala čistom vodom). Mogući uzroci kvarova poklopca mazalice 1.2. 20.ska. 8. Manometar (odnosno indikator pritiska) više ne pokazu­ je pritisak. Pumpa ne potiskuje: a) usisna korpa začepijena. tako da se iglica lako pomera. 3. slavina se može otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta­ ne vidljiv. b) skinuti priključak sa potisnog voda i dok pumpa radi ispustiti vazduh. Povremeno kontrolisati količinu masti u mazalici. 216 . Ploče ventila obično se odlepljuju udaranjem spolja — sa obe strane sedišta ventila. 8.

razvođenje preko proreza. Karburator bez sajle ponovo kompletirati.9. Osnovne karakteristike ovog motora su: — dvotaktni. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506 9. 3. — jednocilindrični. 8. Skinuti poklopac karburatora. 10. . 2. 6. — vazdušno hlađenje. Skinuti poklopac kućišta i odviti krilastu navrtku. od kojih ćemo ovde navesti najznačajnije: 1. Skinuti cev izduvnog lonca. — paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim po­ lovima. 11. Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje. MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506 U motokultivator IMT-505/506 ugrađen je benzinski motor — tip 64 ili 66. SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506 moramo obaviti određene radne zahvate. 9. a oprugu i sajlu izvući iz regulatora gasa.12). Skinuti sajlu sa regulatora gasa. Slavinu za gorivo zatvoriti.2. 5. Skinuti komandu menjača i otkačiti krivu polugu. Pločicu za vezu odviti sa motora. Skinuti izduvni lonac (si. 217 . Skinuti levi i desni def lektor.1. 9. 4. Odviti zaštitnu cev sa tro-polovima utikačkom kutijom. — podmazivanje je mešavinorn 1 : 30. 7. 9.

Skinuti usisnu cev sa karburatorom. 6.7 daNm (IMT-505) i 1. 5. Skinuti rezervoar za gorivo sa nosačem i prečistačem vazduha. a zaptivač zameniti. 3.12. Voditi računa da zaptivač između motora i kućišta tre­ ba zameniti. 15. a istovre­ meno su to i klizni elementi igličastog ležaja u okcu klipnjače. 4. Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po­ stupka. Postaviti klip.3. Pri svakoj novoj ugradnji žičani uskočni osigurači se moraju zameniti novim. 2. 0. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA i 1. Koristeći klešta skinuti dva žičana uskočna osigurača. Odviti navrtke slave cilindra. 16. Sklapanje obaviti obrnutim redosledom. a zaptivač zameniti. Skinuti ulazni lančanik pomoću specijalnog alata. 9.2 daNm (IMT-506).3 mm. 8. Obratiti pažnju na podmetače koji se nalaze sa leve i desne strane letećeg ležaja klipnjače. a potom odvojiti karburator.2—-0. 13. Lančanik ubaciti i podesiti lanac preko elastičnog osigurača. 9. 4. 7. 3. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA 1. 14.4. Delove očistiti. Četiri navrtke M7 unakrsno pritegnuti koristeći moment-ključ. i to obrnutim mo­ mentom od 1. Ugradnju obaviti obrnutim postupkom.8 do 2. 218 . Obratiti pažnju na prečistač vazduha: treba ga držati uspravno — da se ne prospe ulje iz prečistača. Skinuti poklopac za zaptivanje. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga. Prethodno skinuti glavu cilindra (si. Ovi podmetači ograniča­ vaju aksijalni zazor pesnice klipnjače 0. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa za ugradnju. Podešavanje zategnutosti lanca izvršiti pomoću odvrtke.5 do 1.2). Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi. Delove očistiti. a potom odviti svećicu. 2. Izbiti osovinicu klipa. a pri ugradnji zameniti zaptivni prsten. Utikač svećice izvući. pri čemu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga kont rana vrt kom.

14 — usisna cev. 10 — podloška. 4 — klipni prsten. 11 — navrtka. 2 — uskočni prsten. 17 — karburator 219 . 16 — navrtka.1 — Klip i cilindar. 8 — zaptivka. 3 — osovinica klipa. 9 — cilin darska glava. 9. 13 — zaptivka. 12 — svećica. 15 — podloška. 7 — cilindar. 5 — zaptivka.SI. 1 — klip. 6 — uvrtanj.

.

5 — kućište. 3 — zaptivni prsten. 28 — osovinica. 14 — uvrtanj. 22 — uvrtanj. 24 —. 21 — labirmtni lim.Čaura ležišna za glavno i sporedno vratilo. 27 — vijak. 16 — uvrtanj. 7 — ležaj. 29 — uvrtanj. 25 — uvrtanj. 13 — uvrtanj. 1 — navrtka. 12 — segmentni klin. 15 — zaptivka.2 — Kiipni mehanizam sa kućištem. 4 — čaura. 20 — zaptivni prsten. 2 — podloška. 9 — čaura ležišta za sporedno vratilo. 6 — uvrtanj. 8 — klizni podmetač. 30 — zaptivač . 18 — zaptivni prsten. 19 — vijak za zatvaranje. 17 — kućište. 9. 26 — navrtka sa kapom. 11 — radilica i klipnjača sa utisnutim ležajima. 10 — igličasti ležaj. 23 — uvrtanj.SI.

Izvršiti defektažu delova. pripremiti zaptivač i žičane osigurače. Postaviti cilindar. Strana izduvnog lonca označena je strelicom na struj­ nom kanalu kućišta ventilatora. Odvojiti polovine kućišta pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima na tri velika zavrtnja M8X150. Obrati­ ti pažnju: strelicu na čelu klipa treba usmeriti prema izduvnom loncu. 13. 6.25 (sa strane magneta). 221 . RASKLAPANJE KUĆIŠTA RADILICE Kućište radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin. Ležaj ko­ ji ostaje u kućištu izvaditi unutrašnjim izvlakačem. Koristiti uređaj za skidanje. 3. Strelica na čelu klipa pokazuje stranu auspuha. 10. Stegnuti desno kućište u stegu. Čepovi za osiguranje klipa moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom: 1. Ugraditi nove žičane osigurače u kanale klipnih otvora. Stranu izduvne ce~ vi cilindra pokazuje strujni kanal kućišta ventilatora (strelice). 4. Izvući mehanizam kolena pomoću gumenog čekića. 12. 2. zaokre­ nuti ih i pridržati specijalnim obuhvatnikom. za­ okrenuti ih i pridržati specijalnim alatom. 5.5. Uskočnici moraju da upadnu u kanale klipnih otvora. Utisnuti osovinicu klipa koristeći specijalni čep. Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci­ vanja klipa. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove. a potom u levom kućištu radilice. Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. Delove op­ rati. Postaviti klip. Delove očistiti. Neispravne delove zameniti no­ vim. 9. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa. Izvršiti srazmerne udarce na radilici preko zaštitnih navoja MIO X 1. 11. Čepovi za osiguranje na klipu moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Kuglični ležaj skinuti sa kolenastog vratila. Ugraditi nove žičane osigurače. Utisnuti osovi niču klipa koristeći specijalni čep.9.

36 — vijak. 4 — gumeni odbojnik. s tim da kolenasto vratilo može la­ ko da se ubaci do sedišta. Poteznicu podesiti na tačnu dužinu i nauljiti je. 33 — vijak. 47 — rezervoar za gorivo. g — vijak. 20 — navrtka. Sklapanje kućišta radilice 1. 41 — obujmica. 25 — crevo. 36 — opružna podloška. 17 — stega. 18 — spojnica (gumena).9. 45 — podloška. Pri sastavljanju vijak za podešavanje još otpuštati. 29 — navrtka. 3. 16 — usisna cev. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva sa karburatora. 6 — podloška. 43 — podloška. 34 — zaptivač. 22 — koleno usisne cevi. Klipnjaču držati uspravno. Kar­ burator kompletirati. 31 — gumeni zaptivač. gumene cevi (strelica) i skinuti karburator. Od­ viti obuhvatne šelne. 21 — podloška. 38 — nosač rezervoara. 9. 11 — crevo za gorivo. 2.1. 15 — podmetač. 30 — lonče za ulje. 23 — zaptivač. Izvući sajlu iz zaštitnika sloja. 44 — nosač. Zaptivač za desni glavni ležaj ubaciti kad su postavljene polovine kućišta. Izvući sajlu regulatora gasa.5. 3 — podloška.1. 39 — gumeni odbojnik. navrtku sasvim naviti u krivini cevi. 7 — vijak. oprugu stisnuti i otkačiti sajlu sa regulatorom gasa. Sve delove koji se kreću nauljiti visokokvalitetnim uljem za dvotaktne motore. Levo kućište postaviti i obe polovine kućišta sastaviti (zaptivač zalepiti s nešto masti i ne upotrebljavati druge zaštitne mere). Pritegnuti obe polovine kućišta sa četiri navrtke moment-ključem (1 daNm). 24 — stega. 28 — vijak. 42 — navrtka. kuglični ležaji u kućištu moraju da budu zagrejani. 14 — vijak. Sl. 48 — sito za gorivo. Zaptivače i semering zameniti. Kolenasto vratilo ne udarati. 2 — navrtka. tako da sajla što više izađe iz obloge. Odviti poklopac karburatora odvrtačem. 9 — podloška. 12 — slavina za dovod goriva. 26 — uvodnik karburatora. 9.3 — Elementi sistema za gorivo i prečistač vazduha. 10 — vijak (rezervoar za ram). 2. 32 — karburator. Ugraditi desni zaptivač. Kolenasto vratilo ubaciti u desnu polovinu kućišta. 19 — spojnica (gumena). KARBURATOR 9. 37 — navrtka. Pri sastavljanju polovina kućišta paziti na zahvat unu­ trašnje poluge menjača u viljušci. 27 — osovinica. Početi sa desnim kućištem radilice (kolenastog vratila). 1 — vijak. 35 — telo prečistača vazduha.6. Zaptivač vratila se ubacuje kod levog ležaja. 13 — podloška.6. 40 — zaštitnik odbojnika. Pri ugradnji kolenastog vratila. Izgradnja karburatora 1. 49 — poklopac rezervoara za gorivo 222 . 5 — zaštitnik odbojnika.

.

2. 27 — igla dizne. 31 — pritezač. 18 — zaptivač. 13 — igličasta dizna. — Delovl karburatora. 6 — priključak creva za go­ rivo.9. 12 — čivija. 1 — navrtka. 14 — glavna dizna. 30 — pločica poklopca. 25 — vijak.7. 7 — zaptivni prsten. 10 — opruga.5 puta otvoren (3) Vijak za broj obrta praznog hoda (4) Podešavanje praznog hoda vrši se na toplom motoru. Izgradnja i ugradnja start era 1. Broj obrtaja praz­ nog hoda regulisati podešavanjem odgovarajućeg vijka.1. 3 — opruga. Izvući iglicu plovka. 16 — zaptivač. Sl. Loše podešavanje praznog ho­ da direktno utiče na potrošnju goriva.4.5 obrtaj i posmatrati rad motora. 32 — navrtka. 9. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru­ glom glavom. 19 — plovak. Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom. 33 — kriva cev 224 . Sve delove očistiti. Skinuti plovak — igličastu diznu i diznu praznog hoda. 17 — kućište plovka. 23 — prelivna osovinica.3. Regulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti. 9. Delove očistiti.6. 11 — igla plovka. 29 — opruga regulatora gasa. 5 — zaptivni prsten. Sklapanje karburatora * i Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledeće oznake: Tip motora 505 506 Glavna dizna (2) 95 95 Igličasta dizna (5) 1108 1108 Dizna praznog hoda 35 35 Položaj igle 2 3 Šiber za regulisanje vazduha 1—1. a ako treba — iglu plovka podesiti okreta­ njem u sedištu. okrenuti ih za 1. Sedište igle i vo­ dicu igle proveriti. STARTER 9. Ručica za regulisanje gasa mora biti još u mrtvom hodu pri tačno podešenoj sajli. Poklopac startera skinuti. 22 — vijak za pritezanje. 8 — vijak.6. 21 — dizna praznog hoda. 4 — vijak za regulisanje vazduha. 20 — kućište karburatora. 24 — podmetač. Motor tada mora da radi mirno.7. 2 — vijak za podešavanje. 9 — vijak za podešavanje. Po potrebi izmeniti plovak. 9. 26 — regulator gasa. 28 — pločica. Osloboditi starter zajedno sa nosačem i radnim kolom ventilatora (3 vijka). 15 — vijak za pražnjenje. Rasklapanje karburatora Odviti kućište plovka.

15 MotokuUivatoni 225 .

2 — čaura. Rasklapanje i sklapanje startera 1. 3 — hvataljka. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na­ zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. sajlu zameniti. 13 zaštitni lim. Treći graničnik pridrža­ za obeležavanje. 9 graničnik. 12 — spiralna opruga. 14 — kućište startera 226 . 8 — zaštitna kapa. 9. Završetak sajle istisnuti iz kola saj­ le od vrtačem. 10 — disk sajle. Postaviti starter u nosač i stegnuti ga (u stegi). Sl. 7 — sajla sa graničnikom. Slomljeni delovi spiralne opruge mogu izleteti napolje. Učvrstiti sajlu u čauri pomoću odvrtača. 2. Skinuti prsten za osi­ guranje. 6 — čaura. Izvući kolo sajle. Kolo sajle toliko izvući da se spi­ ralna opruga učvrsti pre iskakanja. 9. Kolo sajle skinuti i ugraditi.2. Delove očistiti. tako postaviti da 2 graničnika težine. 3. Skinuti držač. 1 — konus.Ugradnju obaviti obrnutim 1. 4 — zaštitna kapa. skinuti nosač sa zaštit­ nom kapom protiv prašine. 11 — sigurnosni prsten.7. Nazad pomeriti sajlu i skinuti konus. 5 sigurnosni prsten. Radno kolo ventilatora vise slobodno usled sopstvene vati (prilikom ugradnje) iglom postupkom.5 — Starter.

Ubaciti spiralnu oprugu. Prorez u nosaču kola sajle zahvata unutrašnji vidljiv kraj spiralne opruge. Ubaciti nosač. Skinuti spiral­ nu oprugu. upotrebiti specijalni alat. Alat dobro postaviti i zategnuti — da ne bi došlo do oštećenja kola ventilatora. 6. Pre uvođenja sajle kroz čauru u startersko kućište dati prednapon 1/2—1 obrta i pomoću odvrtača osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. Kontrola funkcionisanja: sajlu više puta povući. Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u pravcu nosača).8. Postaviti poteznicu i kolo sajle. zaštitnu kapu i prsten za osi­ guranje. 3. Kolo sa polovima odložiti na čisto mesto (gde nema gvozdenih opiljaka). Sklapanje izvršiti obrnutim redom. Staru oprugu postaviti pomoću alata. 9. Kod motora sa čeonim kočnim elementima na obrtnom magnetu upotrebiti specijalni alat.4. Povući sajlu ručicom i napraviti omču sajle. Skidanje i ugradnja spiralne opruge Skinuti kolo sajle. 9. Kod motora sa kočnim elementom i cilindričnim valj ci­ ma. RADNO KOLO VENTILATORA 1. Ne srne se zaboraviti lančić između spiralne opruge i kola sajle. 5. 15* *>T7 . Kočni element sa cilindričnim valj cima pritegnuti sa 5 daNm. pa odviti navrtku za vezu. U spiralnoj opruzi žicu za vezu pomeriti naviše pomoću odvrtača. Postaviti lančić. Ubaciti novu spiralnu oprugu. 4.3. Skinuti međuosloni lim. Izvlakač naviti u glavčinu obrtnog magneta i pomoću pritisnog zavrtnja izvući zamajno kolo sa ventilatorom. Ugraditi ručicu. Postaviti kolo sa labirintnim limom i zaptivačem.7. Naviti čauru za zaštitu navoja na priključku radilice. Navrtku za vezu pritegnuti moment-ključem od 5 daNm. Pomoću prstiju osi­ gurati oprugu protiv ispadanja. Konus staviti u omču i povući ručicu sajle. 5. 2. Delove očistiti. Konus utisnuti čvrsto. Delove opraviti i proveriti. Zaštititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomoću odvrtača. Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim.

" * -_fc -w . .

5 — gumena zaptivka. 19 — poklopac startera. Izvući nosač. zaptivni prsten proveriti. Zaptivne površine zaštititi.10. Staviti motor u stegu. spojnice spoljne i unutrašnje skinuti. Vijak pritegnuti šestou­ gaonim imbus-ključem OK 10. Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten. 29 — vijak. ZAMENA ULJA U MOTORU 1. Vijak za ispuštanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu. 13 — vijak. 6 — def lektor (levi). Zupčanik skinuti sa glavnog vratila men jača (okre­ tati dok se zupčanik ne izvadi bez otpora). 14 — utlkačka kutija. 1 — podloška. Pritegnuti vijak za ispuštanje ulja. 4 — poluga za kratak spoj. 12 — limeni zaštitnik. Proveriti prsten za zaptivanje. 10 — deflektor (desni). Povratnu polugu demontirati. 9 _ vijak. Izgradnja spojnice 1. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti šestougaonim imbus-ključem OK 10. Skinuti levi poklopac pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima — naizmenično na poklopcu i čeonoj strani glavnog vratila men jača. 26 — ustavljač.navrtka. Od­ viti navrtku MIO. 18 — vijak.9. Najbolje je — upotrebiti novi zaptivni prsten. 3. Sipati 0. sekač.3 litra ulja za prenosnike (SAE 80).6 — Kolo ventilatora. 8 — podloška. 28 — kolo ventilatora. 9.9. 27 — zaptivač. 9. pa izbiti prstenastu oprugu.1. 20 — vijak. 24 ~. 25 — lim ventilatora. Skinuti spojnice i lamele. 23 — zaptivni lim. U — vijak. 2. 31 — kolo sa polovima 229 . Odvrtanjem skinuti spoljnu korpu spojnice. 21 — podloška. a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvačila. INA UMOL 80. 15 — držač poteznice. čauru. kao npr. 2 — navrtka. poklopac opruga i kružni zaptivač.10. SI. Skinuti levi po­ klopac (7 navrtki M 6). Paziti na oba klizna podmetača. Skinuti elastični podmetač. 17 — vodica sajle. čekić. SPOJNICA Odvojiti komplet motora od men jača 9. ili HIPOL 80. 16 — gumeni amortizer. Po mogućstvu ulje men ja ti kada je motor topao. Ski­ nuti sigurnosni prsten. 7 — noseći lim.zaptivni lim. 2. 30 —. Pre toga osloboditi navrtku. Odviti navrtku cevastim ključem OK 24. 6 tanjirastih opruga i uskočnih prs tenova. 22 — starter komplet.

.

21 — sigurnosni lim. 19 — unutrašnja lamela spojnice. 8 — tanjirasta opruga. 9 —. 11 — zaptivnl prsten. 7 — podloška. 1 — sigurnosni prsten. 22 — korpa spojnice.* 1 . 2 — poklopac opruge.7 — Spojnica. 9. 23 — povratno-pritisna opruga . 17 — zupčanik spojnice. 20 — navrtka. 13 — osovinica. 18 — spoljna lamela spojnice. 10 — ležaj. 3 — zaptivnl prs> ten. 15 — povratna po­ luga. 5 — podloška. 16 — podmetač. 6 — podloška. 14 — sigurnosni prsten.čaura za oslanjanje opruge. 4 — navrtka. 12 — čaura za uključivanje spojnice.

Osigurati navrtku. Podesiti unutrašnje lamele. Podesiti unutrašnje la­ mele.3.4 mm. 3. Odrediti klizne podmetače. Posta­ viti lamele spojnice sledećim redosledom: spoljna — unutraš­ nja — spoljna — unutrašnja — spoljna.10. Dve sigurnosne podloške utisnuti na osovinicu. 2. uskočni prsten.10. Kolo spojnice sastaviti u lamele sa radijalnim zazorom. Ubaciti povratnu oprugu. Navrtke M6 postaviti i pomoću moment-ključa sa umetkom OK 10 unakrsno pritegnuti momentom 1 daNm. Postaviti novi zaptivni prsten. Zupčanik treba da ima aksijalni zazor od 0. Opruge spojnice postaviti sledećim redosledom: opruge sa ispupčenjem napred. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu čaura). Postaviti podmetač.2. Ugraditi spojnicu (izvođenje ci­ lindričnom oprugom ili tanjirastom oprugom). Postaviti podmetač. Postaviti spoljnu korpu spojnice.5 daNm. Sklapanje spojnice 1.9.1 mm). Nosač za upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kugličnim le­ žaj em. Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle spojnice. 9.2 do 0. 231 . Zategnuti navrtku pomoću moment-ključa sa 7 daNm.5 do 2. Pažnja: krivina na poklopcu opruge je van sredine. Levi poklopac postaviti lakim udarcima gumenog čekića i ravnomerno pokretati poklopac duž glavnog vratila menjača. elastični podmetač i navrtku M10xl pomoću moment-ključa (umetkom OK 17) pritegnuti momen­ tom 4.3 mm (za ovo podešavanje služe klizni podmetači od 1. Kontrola delova Delove očistiti i proveriti. Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od 2. opruga sa ispupčenjem upolje i opruga sa is­ pupčenjem napred. Ravnomerno zamastiti. Postaviti zupčanik sa radijal­ nim zazorom. 4. Veća površina pokazuje stranu povratne poluge. Posta­ viti po 2 elastična podmetača na 7 uvrtnih vijaka. Obratiti pažnju da se ne ošteti novi zaptivni prsten. poklopac opruga i prstenove za osiguranje. a stare prstenove i zaptivače zameniti.

10. Delove oprati i proveriti. Kada se mera smanji više od 1 mm od normalne mere. Skinuti komandu za promenu brzine. Izvođenje konstrukcije sa cilin­ dričnom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledeći postu­ pak izgradnje i ugradnje. Izgradnja i ugradnja spojnice 1.4. Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (dužina opruge 38 mm). Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja. MENJAČ 9. Paziti na oba elastična podmetača. 2. a zatim tanjir opruge — na navrtku. Zaštitni prsten. polovine kućišta radilice motora razdvojene.1. Pritegnuti navrtku MlOxl moment-ključem (obrtnim momentom 4. Osovi­ nicu i povratnu oprugu izvući. Polugu za promenu i unutrašnju polugu za promenu brzina skinuti tako što ćemo odviti navrtku na unutrašnjoj poluzi M6 i izvući polugu pomoću dva odvrtača sa vratila za ukopčavanje brzine (ožlebljenje). Zup­ čanik (diskosni) uzeti iz viljuške za promenu brzine. Sastavljanje obaviti obr­ nutim postupkom. starter skinuti. Fiksiranje brzina pomoću vratila za ukopčavanje i viljuške: zatvaranjem vijka i odvijanjem prstenaste navrtke. Zupčanici imaju oznake za ugradnju. Odviti navrtku. Osovinica za ukopčavanje brzina je u srednjem položaju 232 . Razdvojiti sporedno vratilo gumenim čekićem. oprugu i gra­ ničnik vratila za promenu brzina izvući.11. opruga se mora zameniti.9. pa staviti ta­ njirastu navrtku opruge dok ne nastane jači otpor. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadržati je. MlOxl i tanjir opru­ ge. oprugu spojnice i tanjirastu oprugu izvući.5 daNm). Sve pokretne delove nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor. Ugraditi osovinicu za promenu brzina. Delove očistiti i proveriti. Glavčine sa dve oznake stoje jedna prema drugoj. Delove oprati. Ugra­ diti ih obrnutim redosledom. Rasklapanje i sklapanje menjača Spojnica je već izvađena. Izvući osovinicu za promenu brzine. Izvući glavno vratilo menjača. Podići i izvući sporedno vratilo. Ugradnja — obrnutim postupkom. Ubaciti unutrašnji tanjir opruge i oprugu. Ubaciti sigurnosni prs­ ten. Skinuti sigurnosne podmetače (srednji odvrtač). 9. Zupčanik prve brzine uzeti iz kućišta.11.

SI. 9.8 — Menjač i poklopac (levi). 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — poklopac (levi), 4 — zaptivač, 5 — zupčanik, 6 — zupčanik, 7 — sporedno vratilo, 8 — zupčanik, 9 — zupčanik, 10 — glavno vratilo, 11 — segmentni klin, 12 — priključno vratilo, 13 — podmetač za podešavanje, 14 — ležaj, 15 — zaptivač, 16 — kućište priključnog vratila, 17 — čaura, 18 — sigurnosni prsten, 19 — navrtka, 20 — zaptivni prsten, 21 — sigurnosni prsten, 22 — kandžasti deo, 23 — sigurnosni prsten, 24 — vijak, 25 — podloška, 26 — zupčanik, 27 — klizni podmetač, 28 — ležaj, 29 — vijak, 30 — zaptivni prsten, 31 — zaptivni prsten, 32 — lančanik, 33 — elastična podloška, 34 — navrtka

(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupčanik za prvu brzinu, zupčanik postaviti u viljušku za promenu brzina i uba­ citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopčavanje ugraditi sa viljuš­ kom i viljušku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovinici za promenu smera. 9.11,2. Zamena ležajeva men jača 1. Motor je odvojen. Kuglični ležaj u nosaču za upravljanje spojnice skinuti. Pri ugradnji ležaja utiskivati ga do sedišta. Izmeniti zaptivni prsten. Kuglični ležaj levog poklopca izvući unutrašnjim izvlakačem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajući čep. Potisnuti ležaj do sedišta. 2. Izmeniti zaptivač na levom poklopcu. Izbiti zaptivač vra­ tila udarnim čekićem pri skinutom poklopcu i ležištu, a ako je potrebno upotrebiti uređaj za skidanje. Kuglični ležaj za kolenasto vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C i ubaciti ležaj sa odgovarajućim čepom. čaure ležišta za glavno i sporedno vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C. 9.11.3. Skidanje i ugradnja priključnog prenosa Kućišta za pogonsko vratilo sa konusnim zupčanikom od­ vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmetač. Skinuti sigur­ nosni prsten, kandžasti deo i sigurnosni prsten ispod kandžastog dela (kleštima). Odviti specijalnom navrtkom koristeći spe­ cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmetač za iz­ ravnavanje. Konusno priključno vratilo izbiti odgovarajućim če­ pom. Između konusnog zupčanika i ležaja nalaze se podmetači za podešavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sve delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80). Ugraditi konusno priključno vratilo (bez podmetača). Kućište zategnuti sa zaptivačem na kućištu kolenastog po­ gona. Meriti odstojanje između kraja vratila i kućišta. Priključ­ no vratilo pomeriti gumenim čekićem dok se ne pojavi zazor delova zuba. Novo odstojanje između kraja ventila i kućišta — izmeriti. Razlika u granicama 0,1—0,2 mm (radi zazora boka zupčanika) daje debljinu podmetača za izjednačenje. Konusno priključno vratilo opet skinuti i postaviti određene podmetače 234

između konusnog zupčanika i ključnog ležaja kako bi se dobio propisani zazor. Ponovo ugraditi konusno priključno vratilo (do oslonca). Odstojanje između kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog ležaja izjednačiti odgovarajućim podmetačem. Ubaciti sigurnos­ ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.

SI. 9.9 — Komanda menjača. 1 — navrtka, 2 — elastična podloška, 3 — poluga ko­ mande, 4 — osovinica, 5 — zaptivka, 6 — vijak, 7 — poluga za promenu brzine, 8 — elastična podloška, 9 — navrtka, 10 — vijak, 11 — zaptivni prsten, 12 — prs­ tenasta navrtka, 13 — opruga, 14 — graničnik, 15 — osovinica, 16 — viljuška za uključivanje, 17 — sigurnosni prsten

Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajućim čepom. Sigurnos­ ni prsten, kandžasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko­ risteći klešta za ugradnju. Kandžasti deo* ugraditi tako da ko­ nusni deo ostane spolja. Kućište konusno-priključnog vratila pritegnuti imbus-ključem OK 5. 9,11.4. Zamena ležajeva priključnog vratila Prethodno skinuti menjač. Kućište konusno-priključnog vratila zagrejati ravnomerno (100—150°C) i izbiti stari ležaj odgovarajućim čepom i gumenim čekićem. Izvući distantnu cev.
235

Izvući kuglični ležaj C kućište (100—150 C) odgovarajući čep za tilo i odgovarajućim

sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano ubaciti novi ležaj i distantnu cev koristeći ugradnju. Unutrašnji ležaj staviti na vra­ čepom za ugradnju utisnuti ga u kućište.

9.12. ELEKTRIČNI UREĐAJI 9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta 1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Očis­ titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta. Kontakti prekidača ne srne ju biti zaprljani, čađavi ili prevučeni oksidnim slojem, jer se u tom slučaju energija paljenja gubi. I novi kontakti mogu oksidirati pri dužem stajanju u nepodes­ noj prostoriji. Za čišćenje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op­ rati kontakte čistim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri­ tiskom. U slučaju jače oksidacije kontakte zameniti novim. 2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montažnog rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploči indikatora. Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidača speci­ jalnim ključem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta). 3. Izmeriti odstojanje kontakta: tačno odstojanje mora da iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi 0,2—0,3 mm. 4. Podešavanje odstojanja: podesiti nosač kontakta (vijak M4). Podesiti nosač kontakta, podesiti tačno odstojanje sred­ njim odvrtačem koji se postavlja u prorez za podešavanje na bradavicama. Učvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka može se promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora izvršiti još jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidača čisti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon­ takte, jako sagorele kontakte skinuti i očistiti uljnim kamenom (br. 304). 5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera — tačka paljenja. Veće odstojanje kontakta znači manje odsto­ janje polova i ankera i zahteva raniju tačku paljenja (pre GMT). Promena rastojanja polova i ankera je moguća podešavanjem otvora kontakta. Promena tačke paljenja vrši se samo promenom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploče, 236 m

Potreban alat: merač tačke pa­ ljenja. Merna kazaljka stoji.2. Ovim je fiksirana mrtva tačka puta klipa na meraom satu. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci.1 mm od ranijeg položaja.10 — Podešavanje tačke paljenja Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od GMT.5 ili 2. Pod kontrolom pokazivača kretati klip u radnom smeru. ključ za montažu i srednji odvrtač. Merač momenta paljenja uvrnuti u otvor za svećicu.9. Polako okre­ tati klip preko GMT.5 mm kod motora tip 66 pre GMT 2. dok se kazaljka ne pomeri za 3.12. Put klipa od GMTQI Razmak polova Breg prekidača * SI.0 mm ] kod motora tip 64 2.1 mm kod motora tip 35 Utvrđivanje GMT obaviti sledećim redosledom: okrenuti crvenu tačku prstena za podešavanja na nulu merača paljenja. Merni pokazivač pomerati čivijom do klipa. a merni pokrivač pomeranjem čivije za vođenje povući sasvim unazad. Kontrolnu 237 . Moment paljenje treba da bude: 3. tj. pri čemu merač ostaje pri položaju u GMT. Proveravanje i podešavanje tačke paljenja Oslobođena ploča ankera. 9. Klip okrenuti unazad za polovinu hoda. Merni pokazivač ubaciti u prostor cilindra. 2.

11 — šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica paralelno vezana) SI. provodnika prekidača. 9.11.). 9. struja teče od crvene spojke preko kleme kabla 1. mase.12 — Šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica redno vezana) 238 . Ako je sijalica paralelna prekidaču (šema na si.12. Kada su zatvoreni kon­ takti prekidača. 9.11 i 9. zatvorenog prekidača. kleme SI.sijalicu uključiti prema šemi na si. 9.

9. kabao prekidača. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu­ tralnu mast. Proveriti aksijalni zazor prekidača (ne treba da bude veći od 0. Sijalica svetli. 2. Sijalica ne svetli. Proveriti aksijalni zazor prekidača. kontakti prekidača.kabla 2. dovoljno povući dok ploča ankera ne bude pos­ tavljena u svoj položaj.3. Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi 3 cilindrična vijka u eliptičnim rupama ploče ankera i okre­ nuti ploču dok se ne otvore kontakti prekidača. kleme kabla 2 i žute kleme. Akumulator je kratko spojen sve dok su kontakti spojeni. žutog utikača u akumulator. Tačna tačka otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na kablovskoj klemi. žuta spojka i akumulator. Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na krajevima talkom. Merne pokazivače vratiti nazad. Skidanje i ugradnja ploče ankera 1.2 mm). Pri otvorenim kontaktima struja teče preko kondenzatora. 3.12. Svetio nije potpuno jasno.12). sijalica. kleme kabla 1. Ugradnja ploče ankera: ubaciti prste­ nastu oprugu (za kolo sa polovima). Sijalica u radnoj vezi sa prekida­ čem (si. Očistiti i proveriti ploču ro­ tora. sijalica svetli. Proveriti paljenje. Ove provodnike. Slolodni kraj provodnika za paljenje držati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati 239 . uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru. masa. Provodnike izvući. Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena spojka. Kabao prekidača ne srne se oštetiti vučnom oprugom i fileom za podmazivanje pri navođenju preko kolenastog vratila. Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno. prethodno polako zategnuti i pode­ siti ploču ankera u sredini eliptičnih otvora. sijalice. Tri vijka sa okruglom glavom učvrstiti i još jednom proveriti moment paljenja. jer se deo napona gubi kod kondenzatora. Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada. 9. Akumulator je kratko spojen. Utikač svećice i dugme za kratki spoj skinuti. pa zato mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste veza). vođenjem na kućištu kolenaste osovine. Vijke pritegnuti potpuno tek posle podešavanja paljenja. Skinuti merač momenta paljenja. Sijalica svetli. Pritegnuti vijke M4. Pri otvorenim kontaktima prekidača struja teče od crvenog utikača. Tropolnu utičnu kutiju skinuti.

savijanjem elektrode mase na svećici M 95 T 1 rad je olakšan.kao pri startovanju. Kvarovi na kondenzatoru su vrlo retki.12. Ne nanositi mast na kontakte. navrtku M3 odviti. Kontakte i polugu prekidača skinuti sa nosača kontakta (pomoću štapa). Namotaj e visokog napona. skinuti nosač kablova (viljuškasti ključ OK 5). Uraditi sledeće: utisnuti kondenzator u ankersku ploču. pri čemu je držanje odstojanja otežano). Redosled delova: podmetač. Prekidač sastaviti: osovinicu ležišta zamastiti neutralnom mašću. Ako je neophodno da se kondenzator skine. Jača varnica na kontaktu prekidača upućuje na slabu vezu kondenzatora i mase. Na klizni element naneti mast. Ako ne skače varnica od provodnika za paljenje ka masi motora. Pri postavljanju poluge prekidača istovre­ meno ubaciti vučnu oprugu ispod glave zavrtnja na nosaču kontakta. Uz to je sastavljeno ventilatorsko — i magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi. Zato treba napraviti probnu svećicu. kondenzator i provodnike od prekidača proveriti (povezanost priključenja na masu). ili je pojava neravnomerna. Odvojiti kontakte i skinuti po­ lugu prekidača. opteretiti kondenzator. Zamena prekidača Ploča ankera oslabljena. elastični osigurač. Skinuti provodnike. tada oba provodnika treba odlemiti (koristeći lemiio). Oprati kontakte čistim benzinom. Pre nego što je kondenzator skinut. Osigurač opruge izvući (koristiti pljosnata klješta). 9.5.4. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristeći viljuš­ kasti ključ OK 5. Oprugu i polugu prekidača skinuti. Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje Ploču ankera skinuti.12. Podešavanje obaviti posle kratkog vre­ mena rasterećenja kondenzatora (lampama za proveru ili proveru na oko). Izbiti konden­ zator odgovarajućim čepom. poluga prekidača. Prekidač (kompletno) skinuti (vijak M4). 9. postoji kvar na provod­ niku namotaj a visokog napona ili na prekidaču. podloška. 4. proveriti sve delove za paljenje. 240 .

ili pomoću uređaja za ispitivanje namotaja. Očistiti svećicu. Kondenzator dobro utisnuti.13 — Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT 9. Izgledom se utvrđuje varnica: da li je toplotna vrednost i podešenost motora u redu. Svećicu za paljenje od­ viti ključem za svećice. Ostatke gara u donjem delu otvora očistiti iglom. Ne upotreb­ ljavati čeličnu Četku (ostaci čelika utiču na izolaciju svećice). 6 U 3 2 SI.6. 16 MotokuKivatori SI. Namotaj se može ispitati na protok i na spoj sa masom pomoću baterije i provodnika merača paljenja. 9.12. kontrolnik. Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4).14 — Prekidač paljenja 241 . čet­ kica.Obratiti pažnju da se pri obradi ne stvori veza sa masom (rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon­ denzatora). Čišćenje svećica vršiti benzinom ili vazduhom pod pritiskom. igla. 9. Izvući utikač svećice. Izmeriti otpor namota ja. Skidanje i ugradnja svećice Potreban alat: ključ za svećicu (OK 26 ili OK 21).

9. obloga požutela. Navoj ni čep odviti. Ispravna svećica: izolator svetio braon. Proveriti provodnik za sve­ ćice. greška je u svećici ili utikaču svećice.12. Proveriti oprugu za čiviju svećice.8. crni ja.12. Toplotna vrednost svećice nedovoljna. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ručicom (dve navrtke M6 sa prstenastim-okastim ključem). 2) Pregrejana svećica: masa i srednja elektroda naugljenisane. laka crna podloga. Izabrati eventualno nižu toplotnu vrednost svećice. Sijalicom proveriti protok struje. Odseći oblogu (10 mm) na kablu svećice (nož). SI. skinuti dugme i podmetač.15 — Element za vezu Radi provere: ubaciti utikač i svećicu postaviti na glavu cilindra. Odstojanje treba da bude 0. vlažnija obloga. 3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do žuto cr­ vena prevlaka na izolatoru slična staklu.6 mm. Ako je neispravna onda je: 1) Čađava. Odviti utikač svećice sa kablom.Proveriti okom izgled svećice: izolacija ne srne da ima naprsline. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produže taka od olova.12. Ako je (prema 9. gorivo je suviše zamašćeno. kućište suvo. 9. Gorivo potamnelo.5—0. • 242 .7. Skidanje i ugradnja utikača svećice Skinuti utikač sa svećice. Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne pokaže varnica to još uvek nije dokaz da svećica nije u redu. ili ako je toplotna vrednost previsoka.3) paljenje u redu. 9. Otpor utikača proveriti specijalnom sijalicom. izvući provodnik za kratak spoj.

Odviti navrtku sa vratom (obrtnim ključem sa umetkom OK 24). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Četiri provodnika mo­ raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu­ hvata provodnike (da ne prodire voda). Priteg­ nuti natezni vijak i učvrstiti ga kontranavrtkom (koristeći dva viljuškasta ključa OK 13).13. Izgradnja i ugradnja ulaznog lančanika 1. 2. elastični prsten i lim za držanje. TRANSMISIJA Skinuti motor (videti poglavlje 9. 9.12. 9.10. 27). 9. Polugu za kra­ tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5). 16 i ) i . Skidanje i nameštanje zaptivnog poklopca Srednjim odvrtačem skinuti poklopac ulaznog kućišta. Skinuti poklopac ulaznog kućišta i zaptivni poklopac. 3.5 i viljuškasti ključ OK 24. Skinuti vijak. Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (pritezač lanca).12. Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon). 5. Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrtač.1. 9.13. Lim za držanje (postavljanje i skidanje) Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim ključem OK 10). . Otvor leđne poluge okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno. očistiti zaptivne površine i zaptivač zameniti.9. Skidanje i ugradnja tropolno utične kutije Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrtač).13. Lančanik po­ desiti i namestiti u lancu i na podlošci glavnog vratila prenosnika.2. koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. On se pri­ ključuje na klemu 31.2). 243 . Pri učvršćivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-ključ sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm. Vijak MIO odviti većim odvrtačem.Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Izvlakačem NR 334131 izvući ulazni lančanik (zaštitna čaura za navoj MIO X 1. ot­ pustiti 4 vijka M5. 6. 4. 9.

.

7 — lanac. 11 — na vojni čep. 13 — lančanik Maznog vratila. 14 — prenosno vratilo. 17 — zaptivač. 19 — osigurač. 23 — podmetač. 1 — poklopac centralnog kućišta. 3 — od stoj na čaura. 12 — izlazno vratilo. 4 — lanac. 16 — ležaj. 10 — leži Sna čaura. 22 — zaptivni prsten.16 — Lančani prenosnik. 9 '— limeni čep. 8 — kućište prenosnlka. 18 — zaptivka. 5 — spojni članak. 20 — čivija za centriranje. 9. 21 — poklopac izlaznog kućišta. 24 — vijak.SI. 15 — ležaj. 2 — ležaj. 25 — zupčanik 244 .

Poklopac ležišta odviti. 16. 4. 9. 3. 6. Skidanje i nameštanje centralnog vratila 1. 245 . Spoljni članak skinuti sa lanca pljosnatim kleštima. 10. ubaciti centralno vra­ tilo. 18. 12. Izbiti centralno vratilo (odgovarajućim čepom. Skinuti dvodelni igličasti kavez sa distantnom cevi. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju­ čem sa unutrašnjim umetkom OK 6. Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zupčanik sa 34 zuba izvući sa igličastim kavezom. Iz­ vući običan valjkasti lanac sa 39 članaka. obuhvatiti lančanik lancem i sprovesti lanac naviše. Transmisija (bez hoda unazad) — ključem za montažu. Desni poklopac i zaptivni disk skinuti. 2. Polugu za ukopčavanje izvući (vijak AM 6. Podići lanac i povući lančanik. lančanik Z=10 i valjkasti lanac sa 16 članaka idu napolje sa poklopcem ležišta.9. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la­ nac sa 39 članaka. 5. Kućište transmisije već je skinuto. Skinuti ulazni lančanik. Skinuti poklopac ležišta sa jednim ili dva odvrtača (sa mogućnošću udara na odvrtače). 15. glavčinu i segment. Kod VR transmisije: izvući centralni lančanik sa le­ žaj em. 11. Ulazni lančanik po­ staviti u lanac. a oprugu spoj nog članka postaviti nasuprot okretanju lanca. Izvući lanac na otvorenoj desnoj prirubnici.13. utični ključ OK 8). Običan valjkasti lanac sa 33 članka izvući. 17.3. Polugom za ukopčavanje isterati ozubljenu čauru — da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle­ štima. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu čauru za ukop­ čavanje. Kućište (VR) izvući udarcima finog čekića. 8. 13. 19. 14. Spoj ni čla­ nak otvoriti spljoštenim kleštima (radi boljeg postavljanja ski­ nut je levi poklopac ulaznog kućišta). Kod kućišta sa hodom unazad: međuvratilo. Navesti lanac odozgo. Skinuti ugaonik za držanje i osloboditi vijke M8. udar­ cima čekića). Spoj ni članak ubaciti sa leve strane. 7.

11 — podloška. 1 — krUasta navrtka. 9 — navrtka. 16 — segmentni klin. 5 — vijak. 6 — podloška. 18 — navrtka. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 19 — vijak za podešavanje . 2 — podloška. 4 — zaptivni prsten. 14 — prenosnik (komplet). 15 — pogonski lančanik. 17 — zaptivka. 10 — zaptivka. 13 — elastična podloška.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 8. 3 — poklopac. SI. 9.ir. 12 — na­ vrtka.

6 — podloška. 18 — navrtka. 13 — elastična podloška. 4 — zaptivni prsten. 9 — navrtka. 10 — zaptivka.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 2 — podloška. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 3 — poklopac. 17 — zaptivka. 16 — segmentni klin. 9. 1 — krUasta navrtka. 14 — prenosnik (komplet). 5 — vijak.SI. 12 — na­ vrtka. 19 — vijak za podešavanje . 15 — pogonski lančanik. 8. 11 — podloška.

22. Učvrstiti ugaonik za držanje. 31. Nazubljenu čauru postaviti na ispust. 28. Uvesti ga kroz de­ snu prirubnicu izlaznog kućišta i obuhvatiti centralni lančanik početkom lanca i navući ga naniže. a ozubljenje za lanac je na strani poklopca. Odrediti debljinu distantnog podmetača. Radi boljeg postavljanja ski­ nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kućišta. 26. VU-kućište mo­ ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kućišta. Navući distantnu cev na centralno vratilo. Kuglu zameniti. Izbušiti podmetač. igličasti ležaj postaviti na cilindričnom delu. Pažnja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kućište. Pažnja: Kugla u VR-kućištu mora da bude u pravcu oba ozu­ bljenja ozubljene čaure. a novi podmetač dobro osigurati. Postaviti polugu za ukopčavanje sa krivinom ka izlaz­ nom vratilu (VR-kućište). Paziti na dobro sedište segmenta. Zatvoriti lanac spoljnim člankom. cilindrični deo napred. Igličasto ležište postaviti na centralno vratilo (uz korišćenje masti). čekićem i sekačem. 30. 27. Naviti poklopac ležaja: a — bez VR-transmisije: naviti specijalnim ključem za ugradnju. 29.20. VR-kućište opet odviti i sastaviti pomoću distantnog podmetača. osigurati vijke viljuškastim ključem OK 13. Navoj VR-kućišta sa distantnim podmetačem ravnomerno namazati specijalnom mašću (»pauelseal«) i naviti kući­ šte (fini čekić kod VR-kućišta). 247 . 24. 21. a R-zupčanik na igličastom ležištu. Naviti za vrt an j M6 utičnim ključem OK 8. b — sa VR-transmisijom: postaviti centralnu čiviju (čeki­ ćem). 23. Postaviti običan lanac sa 33 članka. Ubaciti izlazni lančanik. Navući centralni lančanik sa kugličnim ležajem 6006 na centralno vratilo (koristeći klešta za ugradnju). Ubaciti glavčinu za ukopčavanje. Kompletiranu ozubljenu čauru ubaciti sa segmentom i čaurom za ukopčavanje (VR-kućište). Ubaciti osigurač su­ protno okretanju lanca — posmatrano pri kretanju motokultivatora napred (koristeći pljosnata klešta). a cilindrični deo cevi leži na lančaniku. 25. Zameniti zaptivač.

Postaviti novi zaptivač. 7 — sigurnosni prsten. 9. 68 — zupčanik izlaznog vratila. 50 — osigurač. 73 — podloška. Zaptivne površine ravnomerno namazati hermetikom po VR-kućištu. 7. 59 — čep sa navojem. 67 — izlazno vratilo. Poklopac ležišta napuniti (do polovine) mašću. unutrašnji izvlakač veličine 2 i 3. 44 — podloška. 48 — ležaj. Zaptivni poklopac skinuti. 30 — čaura za uključivanje. 27 — vijak. 19 — ugaonik. 42 — komanda spojnice. 33. koristeći unutrašnji odvrtač veličine 2 i oslonac veličine 1. Otklanja­ nje odgovarajućim čepom. 4 — podloška za podešavanje. 29 — ozubljena čaura. 17 — ležaj. 37 — ležaj. Potrebni alati: tri izvlakača sa kljunovima.4. 46 — podloška. Skinuti igličasti ležaj (6204) na strani poklopca za nabi­ janje. momentom 3 daNm. Kućište je već skinuto (poglavlje 9. 18 — vijak. 64 — umetak (plastični). 9. 10 — spojni članak. 4. 38 — zaptivka. 8. 24 — vijak. 28 —. 6. 13 — igličasti ležaj. 45 — vijak. Utisnuti pomoću odgovarajućeg čepa. 32 — igličasti ležaj.elas­ tična čivija. 39 — čelična kuglica. 47 — poklopac. Postaviti dva vijka sa pljosnatom glavom. 26 — pod­ loška. 1 — igličasti ležaj. Bez VR-transmisije: kuglični ležaj (6204) takođe skinuti (izbiti preko odgovarajućeg čepa). 40 — opruga. 72 — poklopac izlaznog kućišta. 51 — vijak. 15 — lanac. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100°C. 43 — vijak. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kleštima. 61 — ručica za promenu smera. Četiri vijka pritegnuti moment-ključem. pa izvući ležaj 6006 specijalnim alatom za izvlačenje. 34 -— le­ teći zupčanik. 2 — zaptivka. 25 — podloška. 70 — zaptivač. 12 — odstojna čaura. 52 — podloška. 41 — limeni čep. 31 — ozubljena spojnica. koristeći izvlakač veličine 3 i oslonac veličine 1. 58 — lančanik izlaznog vratila. 35 — spojni članak.3). 56 — čivija za centriranje. 60 — ležišna čaura. 11 — lanac. SI. 57 — ležaj. 8 — ležaj.18 — Lančani prenosnik sa VR-transmisijom. 16 — prenosno vratilo. 5. 5 — podloška.32. 6 — vijak. 35. 21 — pod­ loška. 20 — kućište prenosnlka. 69 — ležaj. 23 — vodica poluge. 55 — zaptivka. 34. sa unutrašnjim umetkom OK 6. Zamena ležajeva centralnog vratila 1.13. 53 — poklopac izlaznog ku­ ćišta. 14 — spojni članak. 54 — segmentu! osigurač. 2. 62 — opruga. 33 — zupčanik hoda unazad. Izvući čauru igličastog ležišta u VR-kućištu (izvlakač ve­ ličine 2. oslonac veličine 1. 71 — labirint ni prsten. fini čekić i klešta. 3 — kućište promene smera. 63. 9 — lančanik. oslonac veličine 1). 65 —. 74 — vijak 248 . 22 — navrtka. 3. Pri ugradnji zagrejati kućište na 100°C. Kod VR-transmisije: izvući kugličasti ležaj (6203) u po­ klopcu.podloška. 36 — lanac. 66 — limeni čep.13. 49 — čivija za centriranje.

.

Skidanje i nameštanje izlaznog vratila 1. Oba poklopca zagrejati. Alati za ovu operaciju: obrtni ključ sa umetkom OK 6.5). Vra­ tilo malo podići. Postaviti (ispod) sud za skupljanje masti. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo »uhuplus« (ili odgovarajuće). Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom. 2. 5. 3. 9. uređaj za izvlačenje. 250 . 3. odvrtač. Skinuti desni poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. Skidanje i nameštanje oba poklopca izlaznog kućišta 1.7. 7.13. Delove očistiti. a iz­ lazno vratilo je slobodno. 12. Delove očistiti. Skinuti poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. 10. 4. Prvo postaviti levi poklopac. čekić. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Skinuti čeoni zupčanik sa izlaznog vratila koristeći stegu i fini čekić. Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim ključem OK 6. 9. Zagrejati vijke poklopca izlaznog kućišta na 100°C. Postaviti zaptivku vratila čepom za ugradnju i gumenim čekićem. 13. Upotrebiti nove vijke i zaptivač. 2. Pri ugradnji kuglični ležaj (6205 ili 6006) postaviti najpre u poklopcu izlaznog kućišta.13. Pri tom postaje slobodan kuglični ležaj (6205) ili (6006).6). Poklopac izlaznog kućišta zagrejati na 100°C. Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz­ laznog kućišta isti je kao i kod desnog.5. Skinuti zaptivač vratila izvlakačem. 2. 6. 5. Izvući poklopac izlaznog kućišta izvlakačem. Izlazno vratilo izvući sa čeonim zupčanikom nalevo. Skidanje i nameštanje desnog poklopca izlaznog kućišta 1. 8. tri otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10Q°C. Poklopac izlaznog kućišta postaviti udarcima finog če­ kića (koristeći čep). čep za montažu i moment-ključ sa unutrašnjim umetkom OK 6.13.6. 9. 4. Tri dugačka vijka ka levom poklopcu izlaznog kućišta.9. 11.13. sa momentom 2. Izvući desni labirintni prsten izvlakačem. koso postaviti i izvući napolje.5 daNm.13.

Kuglični ležaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog kućišta: unutrašnjim izvlakačem veličine 3. izvlakac sa dva kljuna i gumeni čekić.9. 4. 3.13. Očistiti delove. 9. — sa izlaznog lančanika od vrtačem sa dva kljuna.13. Kuglični ležaj (6301 C3) izvaditi: — iz poklopca izlaznog kućišta unutrašnjim izvlakačem veličine 1. viljuskasti ključ OK 24. 3. 9. 24 i 22. Alati za ovu operaciju: unutrašnji izvlakac veličine 1 i 3 sa osloncem 1. fini čekić. uređaj za izvlačenje.13.10. Ugradnja: 1.9. 4.6). 2. a izlazno vratilo je slobodno. Skinuti izlazno vratilo i ulazni lančanik. i viljuskastim ključem OK 24 i 22. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog kućišta (koristeći čep za ugradnju i fini čekić). 251 . Izvući spoj ni članak i izlazni lančanik. 2. 2. 5. 3. 2. Sastavljanje: postaviti kuglični ležaj (6301 C3 i 6205 ili 6006) u zagrejanom poklopcu izlaznog kućišta i utisnuti odgovarajućim čepom. Alat za ovu operaciju: izvlakac. Izvući labirintni prsten izvlakačem. 5. sa osloncem veliči­ ne l / i viljuskastim ključem OK 28 i 24. Zamena ležaja izlaznog vratila i izlaznog lančanika 1. Odvojiti spoj ni članak pljosnatim kleštima. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim čekićem. Staviti zaptivač u labirintni prsten. Zamena zaptivača na izlaznom vratilu 1. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.13. sa osloncem veličine 1. Skinuti zaptivni prsten ležaja koristeći alat za izvlačenje. Skidanje i nameštanje izlaznog lančanika 1. čep za ugradnju. viljuskasti ključ OK 28.8. Poklopac izlaznog kućišta skinuti (poglavlje 9.

Postaviti ispod kućišta sud za skupljanje masti. Skinuti poklopac izlaznog kućišta. 1 i Sa VR-prenosnikom: 1.12. 5. 7. Zaptivač vratila upresovati u ohlađeni poklopac sa spoljne strane (koristeći čep i gumeni čekić).13. 4. Poklopac izlaznog kućišta izvući izvlakačem. Lakim udarcima čekića postaviti poklopac i učvrstiti ga. 2.9. 4.5 daNm. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 6. Skinuti poklopac kućišta koristeći dva odvrtača. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.13. 2. i 252 . Sa po­ klopcem kućišta napolje izlaze: međuvratilo. 3. pa delove oči­ stiti. 9. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. 9. Odvojiti poklopac ležišta sa dva odvrtača. 3. Osam imbus-vijaka skinuti obrtnim ključem sa unutrašnjim umetkom OK 6. Čvrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom tačkom.11. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla­ čenja na labirintni prsten 1. Delove očistiti.13. Sigurnosnu zavarenu tačku prethodno odviti. 3. prvo skinuti desni poklopac. lančanik sa 10 zuba i lanac sa 16 članaka. 5. Skinuti labirintni prsten. Četiri imbus-vijka otpustiti obrtnim ključem sa unutra­ šnjim umetkom OK 6. Zameniti zaptivač. Pošto postoje dva du­ gačka vijka.13. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja labirintnog prstena 1. Ubaciti ležište u zagrejani poklopac (na 100°C). Zaptivač i kuglični ležaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra­ šnjoj strani (Čepom i gumenim čekićem). 2. sa momentom od 2. Odviti poklopac ležišta specijalnim ključem. 2. Skidanje i nameštanje poklopca ležišta Bez VR-prenosnika: 1.

Zaptivne površine VR-kućišta ravnomerno namazati zaptivnim sredstvom ili slučnim hermetikom. 6. Izbiti limeni čep odvrtačem. Odviti čep. 9.13. Ubaciti novi zaptivač. 9. Osloboditi oslonac. 9. Posle učvršćenja svih navrtki proveriti još jednom napon lanca.14. . 2.4. Zamena masti za podmazivanje u transmisiji 1. 2. momentom od 3 daNm. Osloboditi navrtku M8 koristeći 2 viljuškasta ključa OK 3. Učvrstiti 4 vijka moment-ključeni sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. U gornje kućište ubaciti 150 g.13. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona lanca). Skidanje i names tan je limenog čepa za nabijanje Odbiti materijal navučen na dva mesta. 6. 4. Skinuti poklopac kućišta. Dva vijka sa spljoštenom glavnom nalaze se sa druge strane kućišta. 5. čep za ispuštanje ulja i njihovo sedište očistiti viljuškastim ključem OK 11. a u donje 350 g pol u te­ kuće masti za reduktore (»REDMA-0«).13. 3. Unutrašnju stranu rav­ nomerno namazati. Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka. Lanac treba da bude pokret­ ljiv pod odvrtačem. Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtačem i pri­ tegnuti vijak za zatezanje lanca. 5. 4. Zaptivne površine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac do polovine napuniti mašću. Ugraditi novi limeni čep.15. Deformacijom materijala osigurati poklo­ pac (odvrtačem ili sekačem). Pritezanje pogonskog lanca 1. Skinuti poklopac ulaznog kućišta. 5. Podmetač ubaciti i pritegnuti čaurom ili odgovarajućom cevi.16. Odviti zaptivni poklopac. Donje i gornje kućište oprati petroleumom. Nabiti čiviju za centriranje (čekićem). 253 13.

6. Skidanje: 1. pa izvući zglob upravljača. 4. 9. Odviti vijak Ml2. Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podešavanje u krivoj cevi — otpuštanjem navrtke. Radi navlačenja plastičnih rukohvata — promeniti talk. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Sa 2 viljuškasta ključa OK 19 skinuti upravljač.14. Kad je sajla osigurana čivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti čiviju alatom (odvrtačem). 254 . Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje 9.14. 2.3.5). Pažnja! Pri skidanju ozubljene letve — ozubljena ručica je na desnom graničniku. Ručicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9. KOMANDE I DODATNI DELOVI 9.14. Skidanje i nameštanje upravljača 1. Izvući opružnu šipku odvrtačem.14. sajlu otkačiti.14. 3. 3. Izvući sajlu sa ozubljenom letvom. 2. 6.14. Izvući sajlu za gas sa regulatorom gasa. Izvući sajlu iz krive cevi. Otkačiti sajlu regulatora gasa. 9. 4. 3. Kontrolisati karburator. Pritegnuti oprugu i izvući sajlu sa regulatorom. Skidanje i nameštanje zgloba upravljača 1. Otkačiti sajlu sa ručice za regulisanje gasa. tako da deo sajle viri iz obloge. 9. 7.6). Nameštanje i skidanje sajle za gas 1. 5. Uvrnuti zatvarač. Odviti poklopac karburatora (odvrtačem). Odvojiti upravljač: odviti vijak Ml2 viljuškastim klju­ čem OK 19. UPRAVLJAČ. Odviti šestougaoni graničnik viljuškastim ključem OK 8/9. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kućišta.2. 2. 7.1.

.

29 — držač sajle. 16 — plastični rukohvat. 35 — gumena obloga. 20 — navrtka. 22 — sajla spojnice. 1 — vijak. 19 — ručica spojnice. 8. 9 — plastični umetak. 24 — navrtka. 38 ~ zatega. 10 — poluga komande menjača. 13 — vijak. 5 — vodica poluge men jača. 27 — vijak. 23 — navrtka. 6 — elas­ tična čivija. 30 — prekidač za gašenje motora. 14 — komanda za gas. 42 — navrtka . 7 — opruga. 31 — utikačka kutija. 11 — sajla za gas. 33 — pod­ loška. 21 — vijak za podešavanje. 12 — opružni lim. 18 — navrtka.SI. 41 — podloška. 15 — vijak. 25 — pločica. 3 — poluga ručice men jača. 9. 4 — vijak.20 — Komande. 2 — podloška. 28 — vijak. 32 — navrtka. 40 — vijak. 39 — zaštitnik sajle. 17 — navrtka. 36 — loptast! zglob. 26 — pločica. 34 — čaura za vezu. 37 — navrtka.

14. Slobodna du žina sajle (si. b) fiksirati navrtku za podešavanje i odviti vijak za pode­ šavanje.21) treba da iznosi 140 mm.21 — Slobodna dužina sajle 9.4. Paziti na povratno-pritisnu op­ rugu. d) odvojiti ručicu.5. Otkačiti sajlu sa povra­ tne poluge specijalnim alatom. 9. c) odviti navrtku za podešavanje. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Odviti navrtku M6 viljuškastim ključem OK 10. b) istisnuti navrtku za podešavanje sa kraja sajle srednjim odvrtačem. 9. Otkačiti sajlu sa ručice. 2. Sajla je već skinuta (poglavlje 9. 17 Motoik'Ultivatori 257 .4. odviti vijak i samoosiguravajuću navrt­ ku M8 koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. istisnuti ručicu sa upravljača. Navući sajlu u za­ štitnik i podesiti na zazor od 2 mm.3). podesiti poteznicu na zazor od 7 mm. 2. Skidanje i nameštanje ručice za regulisanje 1. c) izvući poteznicu sajle. e) izvući sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom). Kod limene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. 9. SI. Kod livene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. Izbiti poklopac ulaznog kućišta. Skidanje i nameštanje sajle za spojnicu 1. uvesti sajlu kroz zaštitnu cev i kroz otvor.14.14.

8. Odviti ležište poluge komande sa 2 viljuškasta ključa OK 15.3. Delove očistiti i pode­ siti. Paziti na elastičnu podlošku. 5.14.14. tada izbiti elastičnu čauru odgovarajućim čepom. Koristiti odvrtač i viljuškasti ključ OK 8. 9. Delove oprati i podesiti. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 4.14. Pri ug­ radnji upotrebiti novu elastičnu čauru. 4. a — pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le­ žišta poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za vezu. 2. Odviti vodicu poluge komande (vijak M8). b — otpustiti vijak M6 ce vas tim ključem OK10 i skinuti krivu polugu. Skidanje i nameštanje ručice L Sajla je skinuta (poglavlje 9. Izvući polugu komande preko kuglastog dela iz klizača poluge. Pri presovanju ručice koristiti 2 viljuškasta ključa OK 13 i srednji odvrtač. 4. Kod presovanja ručice: a — odviti zavrtanj M8 sa dva viljuškasta ključa OK 13. 258 . Pre toga izbiti graničnik. 9. Skidanje i nameštanje komande men jača 1. Pri učvršćenju ručice za reguiisanje odviti dva vijka M5. Skidanje i nameštanje komande hoda unazad 1. 3. 2. Kod ručice livene pod pritiskom odviti vijak M6. Izvući krivi osigurač na kuglastom priključku i ležište. b — istisnuti ručicu sa upravljača srednjim odvrtacem.14.4). Izvući polugu komande iz ležišta preko graničnika.6.4). 4. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 2. Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski­ nuti.14. Pažnja! Paziti na dobro postavljanje krivog osigurača na kugli i poluzi.7. 9. Sajla je skinuta (poglavlje 9. 3. 3.

9. Skinuti lonče sa uljem i odvojiti žičane elastične zakačke. 9. Odviti slavinu za gorivo i očistiti sito viljuškastim klju­ čem OK 19. Odviti levi i desni sigurnosni lim. Osloboditi šelnu (srednjim odvrtačem).10. 4. 8. Osigurati vijke M8 pomoću sigurnosnih limova. 10. Otpustiti šelnu usisne cevi (srednjim odvrtačem). 17* 259 .9. Odviti 2 vijka M8 viljuškastim ključem OK 13. 9. Skidanje i nameštanje rezervoara za gorivo 1. Ulje može da isteče iz lonče ta prečistača. 7. Paziti na elastičnu podlošku. Odviti 2 vijka M6 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 10. Paziti na zaštitne poklopce metalno-gumemh amortizera. 3.14. 2.22 — Zglobni deo komande hoda unazad 9. 2. Skidanje i nameštanje uljnog prečistača za vazduh 1. Rezervoar za gorivo isprazniti.SI. Očistiti rešetku za sipanje goriva (i ostale delove). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 5. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za gorivo sa slavinama. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi. 6. 3.14. Gornji deo prečistača dr­ žati uspravno.

260 . 5. 6. Paziti na spojnu šelnu. Skinuti izduvni lonac: a — osloboditi spojnu šelnu. 5. Očistiti delove. 4. Navrtku pre toga osloboditi.14. Odviti 2 vijka M8X15. b — odviti 2 vijka M8 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. 9.14. 3. 2. Dobro oprati gornji deo prečistača uta­ panjem u dizel-gorivo. Skinuti izduvnu cev: a — odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju­ čem).4. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 5. 8. Podesiti otvore na nosaču rezervoara sa okcima na mo­ toru (odvrtačem). Skidanje i names tan je nosača rezervoara 1. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim ključem sa umetkom OK 15. Napuniti lonče za ulje do donje oznake. Delove očistiti i zameniti zaptivače. Držati uspravno uljni prečistač. 7. 9. Ubaciti izduvni lonac i cev.11. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. b — odviti navrtku za učvršćenje izduvne cevi (specijalnim ključem). Osloboditi šelnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtačem). 3. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi 1. Skinuti levi i desni def lektor. Pažnja: Pri skidanju može isteći ulje iz lončeta prečistača. 4. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva (srednjim od vrtačem). 6. Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. 6. 7. Pri većoj zaprljanosti — rastaviti gornji deo prečistača i dobro ga očistiti.12. 2. osloboditi oslonac kućišta trans­ misije viljuškastim ključem OK 13. Odviti poklopac ulaznog kućišta.

3 — poluosovina (duža). Skidanje i nameštanje pneumatskih (gumenih) točko va ili delova rotacione sitnilice 1.23 — Pneumatski pogonski točak. Delove očistiti.14.9. 9. Ako ne pasu ju. tada međuzublje rotacione sitnilice ili glavčine mora da prolazi kroz sredinu otvora. 6 — vijak 261 . Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi nameštanja).14.13. 3. 2. Pri sastavljanju paziti na elastične podmetače. 4 — vijak. Skidanje i nameštanje poklopca ulaznog kućišta 1. Odviti vijak M8x50 imbus-ključem OK 13 mm i viljuškastim ključem OK 13. Odviti krilastu navrtku. 1 — navrtka. rotaciona sitnilica ili glavčina mora se zaokrenuti za 180°. Pažnja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra­ tila. 3. 9.14. 2 — podlog ka. Skinuti poklopac i delove očistiti. 5 — točak. SI. 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful