P. 1
Uputstvo za motokultivatore

Uputstvo za motokultivatore

2.0

|Views: 73,798|Likes:
Published by Lidija Pintarić

More info:

Published by: Lidija Pintarić on Oct 30, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/21/2015

pdf

text

original

'

D. Simonovic

1. MOTOKULTIVATOR — OPŠTI PODACI 1.1. MOTOKULTIVATORI Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka­ ko kod individualnih proizvođača, tako i u društvenom sektoru. Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su /.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici­ ma, malim posedima, mehanizaciji okućnica i dr. Motokultivatoti se veoma mnogo koriste u kraškim područjima, gde je pristup na malim parcelama otežan bilo kojim transportnim sredstvom, pa se oni na takve parcele prenose pomoću radne stoke (maga­ rac, mazga, konj) ili to čini sam čovek. Motokultivator i su najčešće izvedeni kao ručne mašine ko­ jima se direktno upravlja pomoću odgovarajućih ručica, a prili­ kom rada nemaju sopstveni uređaj za vožnju, već radni deo ma­ šine služi za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva­ tor ili freza, po čemu je i dobio naziv — motokultivar ili freza. Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti točkovi, pa se on u tom slučaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj varijanti može služiti za vuču pluga i mnogobrojnih priključnih oruđa, a može se koristiti i u transportu sa odgovarajućom pri­ kolicom. Motokultivatori se izrađuju sa benzinskim ili dizel-motorima snage 2,2 — 4,4 kW. Na njih se može priključiti veliki broj različitih uređaja i mašina, pa se zbog toga smatraju najuniverzalnijom poljoprivrednom pogonskom mašinom. Najčešće korišćeni dodatni uređaji i mašine su: rotacioni kultivator za površin­ sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu, kultivatorske motičice različitih oblika i namena, sadilice, sejačice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zaprašivači, kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, čistači snega, cirku7

lari i mnogi drugi priključci. Ukoliko se na njega može priklju­ čiti veči broj odgovarajućih priključaka utoliko je motokultivator ekonomičniji. 1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI Za jednoosovinske traktore je odomaćen naziv motokultivatori. Karakteristično za jednoosovinske traktore je to što imaju jednu pogonsku osovinu i što se njima direktno upravlja pomoću ručice. Da bismo uočili razliku između motokultivatora i jednoosovinskog traktora, posmatraćemo operaciju rotacionog kultiviranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikači radni deo ro­ tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih točkova. Kod jednoosovinskog traktora na priključnom vratilu ni­ je potrebno skidanje pogonskih točkova. Uz jednoosovinske trak­ tore mogu se dodati jedan ili dva točka koji služe za oslanjanje zadnjeg dela traktora, pa se tako olakšava rad rukovaocu. To su uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukovalac mogao da radi u se decern položaju. Jednoosovinski traktori imaju ugrađeno jedno ili dva prik­ ljučna vratila za pogon različitih rotacionih oruđa i mašina. Ako je jedno od vratila sinhronizovano sa men jačem brzina, na njega se može priključiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko­ lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru­ đa priključuju se pomoću različitih priključaka sa zadnje, pred­ nje i bočne strane. U jednoosovinske traktore ugrađuju se motori snage 3 — 10 kW, i to pretežno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u ravnici i brdsko-planinskom području na nagnutim terenima. Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno otežano pri radu na nagnutom terenu, kada težak i snažan trak­ tor može biti opasan po rukovaoca. Da bi se čitaocima olakšalo korišćenje ove knjige, u daljem tekstu zadržaćemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske traktore. 1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA Osnovna konstrukcijska izvođenja motokultivatora prikazana su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika između njih je primetna i u na8

SI. t.l — Motokopačica IMT-504

SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

živima: motokopačica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres). Da bismo upoznali osnovne mogućnosti i razlike između po­ jedinih motokultivalora, moramo znati nešto i o konstrukcij­ skom izvođenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje i održavanje, katalozima i drugim publikacijama.

SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)

Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultivatora, nužno je dobro proučiti sve njegove karakteristike. U sledećem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove motokultivatora domaćih proizvođača.

10

1 kW 5.57 kW 2.7 kW 9. 1 — gumeni pogonski točak.5 kW 1. SI.4. MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOĐAČA IMT IMT IMT IMT IMT IMT IMT — — — — — — Knjaževac Snaga 504 506S 506LS 507 507D 509D 4.4 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa leve strane). snage 4.4. 1.5 k. Motokopačica IMT-504 Tehnički podaci Tip motora: 66'3.5 kW 2 kW 2.5 kW pri 5250 1 min~ .5 kW 4.1.5 kW 1. dizel »MIOSTANDARD« Naziv MIO MIO MIO MIO F F — — — — — — 200 250 300 350 400 600 Osijek naga 1.5 kW 5. 3 — izduvni lonac. henzinac 6 kW »super speci jal DM« 10 kW »GORENJE-MUTA« Naziv Motokultivator »univerzal« Motokultivator »specijal«.57 kVV 4.8 kW Muta Snaga 6 kW 6 kW »LABINPROGRES« Naziv Labin Snaga »mondijal LPS«. dvotaktni.1. 4 — rezervoar goriva. 2 — motor sa menjačkom kutijom. 5 — prirubnica za priključivanje dodatnih oruđa sa vijcima i navrtkama. benzinski. 6 — priključno vratilo .W 4.

6 — poluga za promenu stepena prenosa. 3 — starter povratnog dejstva. 5 — prečistač vazduha uljnog tipa. 6 — zakačka podupirača SL 1. 1. 1 — karburator. 2 — vijak komandnog kabla spojnice. 5 — vijak za pritezanje pri visinskom podešavanju upravljača. 7 — ručica gasa. 8 — gumeni rukohvat upravljača 12 . 4 — poluga za bočno podešavanje upravljača.SI. 2 — dugme kratkog spoja. 1 — komandna ručica spojnice.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 3 — navrtka za podešavanje zategnutosti i ko­ mandnog kabla spojnice.5 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa desne strane). 4 — podupirač.

4. benzinski.5 kW pri 5250 1 min" . sa 800 m i n " . 2 — zaštitnik prenosnika. Ožlebljeno. 1. 4 — izlazno — pogonsko vranosač kopačice. Motokultivator IMT-506 1 Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: Tehnički podaci Tip motora: Men j ač: 66/2. sa tri stepena prenosa za hod unapred. sa tri stepena prenosa za hod unapred. potopljena u ulju. 5 — zavrtanj za pritezanje. SI. Promena stepena prenosa vrši se pomoću poluge na upravljaču. 9 (pogled sa desne strane). snage 4.2. 6 — spajanje. 1 — rezervoar za . nezavisno od brzine kre­ tanja mašine. dvotaktni. 7 — osovinica sa ručicom za — poluga komande menjača. 3 • tilo. Višelamelna. 8 — žičani osigurač.izduvni lonac. 10 — utikač 13 . U bloku motora.Menjač: U bloku motora. Podesiv po visini i bočno.7 — Motokultivator IMT-505/506 gorivo. 1.

5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača.1 10 9 8 7 1 ^ SI. 1. 1 — poluga komande menjača. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetijenje. 1.9 — Komande motokultivatora IMT-505/506.8 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikača. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 6 — raonik kopača. 10 — karburator. 7 — komanda za startovanje. 9 — čep ot­ vora za nalivanje ulja na menjaču. 4 — zavrtanj za podešavanje. 1 — za ga­ šenje motora (kratkim spojem). 11 — nosač rezervoara 5 6 prekidač SI. 3 — kutija za alat. 6 — ručica komande za gas 14 . 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 5 — ručica spojnice. 2 — upravljač.

Podesiv po visini i bočno.Spojnica: Upravljač: Višelamelna. Motokultivator IMT-506L Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. Ožlebljeno. sa tri stepena prenosa za hod unapred. Motokultivator IMT-506LS Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1.3.4. potopljena u ulju. Višelamelna.5 kW pri 5250 -1 min . potopljena u ulju Podesiv po visini i bočno. sa tri stepena prenosa za hod unapred i tri stepena za hod unazad. -1 nezavisno od stepena pre­ Podesiv po visini i bočno. U bloku motora. dvotaktni. Ožlebljeno.5. potopljena u ulju.1 kW -1 pri 3600 m i n . 1. U bloku motora.5 kW pri 5250 1 min" . Jednoosovinski traktor IMT-507 Tehnički podaci Tip motora: LA 300.4. sa 800 min" nezavisno od stepena pre­ nosa mašine. snage 5. 1. četvorotaktni. benzinski. benzinski.4. benzinski. dvotaktni. 15 1 . snage 4. snage 4. 1. sa 800 m i n nosa mašine.4. Višelamelna.

13 — poluga za uključivanje priključnog vratila. 2 — poklopac rezervoara za gorivo. 11 — desna poluosovina. 9 — broj motora. 1. 5 — sajla za promenu smera vožnje. 17 — uređaj za priključivanje oruđa 1 2 3 U 5 SI. 2 — utikačka kutija za priključna svetla. 15 — mazalica za podmazivanje sajle. 16 — utikač sa sigurnosnim lancem.SI. 8 — zahvatnik za pokretanje startera. 1 — rezervoar za gorivo. 12 — desno ležište za oslanjanje.10 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane). 10 — poluga spojnice. 3 — broj mašine. 14 — poklopac izlaznog kućišta. 7 — dvotaktni motor. 1. 4 — stub upravljača. 3 — izduvni lonac. 1 — sajla za uključivanje brzina. 4 — slavina za odvod goriva. 6 — mazalica 15 U 13 12 16 . 5 — dugme za kratak spoj. 6 — uljni filtar za vazduh.11 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane).

3 — poluga za zakretanje upravljača. četvorotaktni. 4 — poluga gasa. 9 — ručica za promenu smera kretanja. suva. 8 — ručica za promenu stepena prenosa. 1.4.6. dizel. Ožlebljeno.12 — Komande jednoosovinskog traktora IMT-507. frikciona. 12 — vijak za regulisanje sajle spojnice. Jednoosovinski traktor IMT-507D Tehnički podaci Tip motora: Menjac: S poj nica: '} Motokultivatori RD 80. Višelamelna. 6 — ležište ručice za promenu brzina. snage 5. -1 nezavisno od stepena Podesiv po visini i bočno. 1. Suva. sa 860 m i n prenosa. 1 — upravljač. 13 — ručica komande spojnice Menjac: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod unazad).SI.. 11 — ležište ručice za promenu smera kretanja. 17 . 2 — kutija za alat.1 kW pri 3000 1 min. 6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod unapred). višelamelna. 10 — vijak.

4. četvoro! akt ni. 1. dizel. 1.7. SI.13 — Jednoosovinski traktor IMT-509 .. snage 9. Jednoosovinski traktor IMT-509 1 Tehnički podaci Tip motora: LDA 450. suva. Spojnica: Jednolamelna. sa 860 m i n " nezavisno od stepena prenosa.4 kW pri 1 3000 m i n .Priključno vratilo: Ožlebljeno. Ako je položaj uprav­ ljača takav da je motor nazad: dva stepena pre­ nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za hod unazad. Upravljač: Pode siv po visini i u stranu. Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste­ pen prenosa za hod unazad.

14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres) 19 . 3000 1.8. Podesiv po visini i u stranu. snage 9. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa unazad dok se okreću radni delovi i rotacione sitnilice. Jednoosovinski traktor »super special« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Menjač: LDA-451.4 kW pri 1 3000 min.4. 6 stepeni prenosa — 4 za hod u nap red i 2 za hod unazad.Priključno vratilo: Upravljač: Dva priključna vratila sa obrtajima od 180 l mm~ . SI. 1. dizel. četvorotaktni..

snage 1.11.9. 1. Jednoosovinski traktor »mondial« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjac: 108L. Podešavanje u tri različite visine. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok­ reću radni delovi rotacione sitnilice. snage 6 kW. sa pojedinačnim ili za­ jedničkim delovanjem. 1. snage 1. Sigurnosna papučica. ili 108Đ. na oba točka. Broj obrtaja nezavisan od menjača.4.10. četvorotaktni. Podesiv po visini i zakretan za 180°. benzinski. dizel. Motokultivator MIO-200 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Upravljač: Dvotaktni. Podesiv po visini i u krugu od 360°.4. benzinski. Motokultivator MIO-250 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: 20 Dvotaktni. Mehaničke. suva.4.Spojnica: Diferencijal: Priključna vratila: Kočnice: Upravljač: Jednolamelna. Dva vratila. Sa uređajem za blokiranje. 1. 790 m i n . snage 6 kW. sklopiv zbog lakšeg transporta. benzinski.5 kW. suva. četvorotaktni.5 kW pri 3500 min -i -1 Priključno vratilo: Upravljač: . Konusna. 4 stepena prenosa — 3 za hod unapred i 2 za hod unazad.

Promenom položaja remena Podešavanje u tri nivoa. 1. snage 2 kW pri 5800 min -i Zatezni remen.Spojnica: Men janje brzina: Upravljač Zatezni remen. (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) 1.4. Bočno. Motokultivator MIO-300 Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjanje brzina: Priključno vratilo: Dvotaktni. benzinski. Promenom položaja remena.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek) 21 . sa brojem obrtaja 2300/1500 min~ SI.12.

13. Motokultivator MIO-350 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravljač: Dvotaktni. 1. Zatezni remen. Podesiv po visini i bočno. benzinski. -1 kVV pri 5800 i SI.1.16 — Motokultivator F-400 (proiz vod »MIOSTANDARD« — Osijek) u po loža ju za transport 22 .14. Motokultivator F-400 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravi j ač: G35. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod unazad. Zatezni remen. 1.4. benzinski.. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una­ zad. četvorotaktni.57 kW 1 pri 4000 m i n . snage 2. Bočno. Bočno sa brojem obrtaja 2300 m i n .57 1 min" . sa brojem obrtaja 2300/1243 min Podesiv po visini i bočno.4. snage 2. G150.

četvoro taktni. Motokultivator F-600 (proizvodnja »MIOSTANDARD« Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Men j ač: Priključno vratilo: Upravljač: G200.1. 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod unazad (x2).5 kW pri 3600 min-*.17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARDC< Osijek) 23 .4.15. 1. Bočno sa brojem obrtaja 730 i 2160 min Podesiv po visini i bočno. Zatezni remen. snage 4. benzinski. i ft SI.

Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL (proizvodnja »GORENJE-MUTA«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Kočnica: Upravljač: LA-300.1. benzinski. Podesiv. snage 6 k\V. Višelamelna potopljena u ulju. četvorotaktni. Dobošasta. i 24 . 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad.16.4.

2. načinu rada. Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se periodično ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora. sadržana u gorivu. zapremine i temperature.2. ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvotaktni. Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora pređe put (hod) između svojih krajnjih položaja (između »mrt25 * . MOTORI SUS — OSNOVNI PODACI Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo­ tora u kojima se pogonska energija. Poznavanje karakteristika jednih ili drugih motora pomoći će korisnicima da se odluče pri izboru motokultivatora. načinu paljenja goriva. Pri tome nastaju promene pritiska. odnosno mešavine goriva i vazkonstrukciji. u cilindrima motora. tj. pretvara u mehanički rad u samoj unutrašnjosti motora. 2. U motokultivatore se ugrađuju i benzinski i dizel-motori. — — duha.1. — — načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora. 2. Ovi motori se prema načinu sagorevanja i vrsti goriva dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftaše). OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-MOTORA Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema: — vrsti pogonskog goriva.

4. To je 26 . a ona okreće radilicu.. Kako su oba ventila zatvorena. pa pošto motor daje koristan rad samo u ovom taktu — on se naziva radni takt. stvorena u karbura­ toru. Klip gura klipnjaču. takt: Usisni ventil je otvoren. tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra. takt: Oba ventila su zatvorena. 2. Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti četvoro­ taktni i dvotaktni. pa se cilindar puni smešom. Četvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od četiri takta. Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od dva takta. klip sabija smešu koja je u prvom taktu ušla u cilindar. takt: Izduvni ventil je otvoren. Ovaj prvi takt se naziva takt usisavanja.1. To je takt sagorevanja i širenja. a klip se kreće od UMT prema SMT. stvara potpritisak u cilindru. Klip se kreće od UMT prema SMT. struji u cilindar. BENZINSKI (OTO) MOTOR Ovi motori se nazivaju i karburatorski. takt: Oba ventila su zatvorena. jer se smeša benzina i vazduha stvara izvan cilindra — u karburatoru. a sabijenu smešu pali električna varnica. SMT i UMT su mesta u cilin­ dru gde klip menja smer kretanja i u tim tačkama je brzina klipa jednaka nuli. U ovom taktu posle pa­ ljenja smele dolazi do sagorevanja. Nešto pre dolaska klipa u SMT iskra svećice zapali smešu. odnosno za vreme dva puna obrtaja radilice motora.3. usled čega smeša goriva i vazduha.vih tačaka« klipa). Klip se ovde kreće od spoljašnje mrtve tačke (SMT) prema unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT). Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja radilice. odnosno za vreme jednog punog obrtaja radilice motora. 3.3. 2. pa se veoma zagrejani gasovi naglo šire i snažno potiskuju klip nadole. Za ove tačke se koriste i nazivi — gornja mr­ tva tačka (GMT) umesto: spoljašnja mrtva tačka (SMT). izduvni zatvoren. Četiri takta pri radu benzinskog motora 1. Klip se kreće nadole i. i donja mrtva tačka (DMT) — umesto: unutrašnja mrtva tačka. 2. To je takt sabijanja ili kompre­ sije. Motor usisava smešu i sabija je. delujući kao vakuum-pumpa.

ponovo prodire u komoru za sagorevanje i tako se nastavlja sledeći radni proces. ponovo poči­ nje prvi taikt (takt usisavanja). 2. 3 — usisna cev. kao što je to slučaj kod četvorotaktnih motora.3. 4 — usisni ventil. Dvotaktni benzinski motori Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva lakta (hoda) umesto u četiri. 8 — klip 3TAKT 4TAKT 2. Na si. usled depre­ sije koja se stvara nad klipom.takt izduvavanja. 2 — prečistač vazduha. 7 — izduvni ventil.2. 1 — karburator.1 vidimo da je radilica motora za ova četiri takta izvršila dva obrta i da je od četiri takta samo jedan radni. 5 — svećica za paljenje.1 — Princip rada četvorotaktnog benzinskog motora. 27 . 2. 1 TAKT 2 TAKT SI. Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni otvara. Na si. Sveza gasna smeša. d pošto se klip usled inercije kreće nadole. 6 izduvna cev. 2.2 je prikazan tipičan dvotaktni motor sa dva otvora.

7 — prelazni kanal Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u sledećem. takt: Klip se kreće od UMT prema SMT. pa u svom daljem kretanju klip sabija smešu u cilindru. Dvotaktni motor nema ventil na cilindru. odnosno zatvara­ jući otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smešu. dok kod dvotaktnog motora donji deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu motora se obavlja predsabijanje smeše). 4 — izduvni otvor.1 TAKT 2 TAKT Si. pri čemu se zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4). Svaki drugi takt u dvotaktnom motoru je radni. Kod četvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja usisavanje i sabijanje smeše. To se postiže tako što se punjenje cilindra srne som. a širenje gasova u drugom (radnom) taktu. 1 — korito motora. 3 — ulazni otvor. a ispod klipa se istovre2$ . 1.2 — Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. izduvni ot­ vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smeše iz korita motora u cilindar. 2. izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smeše obavlja u prvom taktu. 2 — kar­ burator. 6 — otvor za ulaz smese u cilindar. a razvođenje sme­ še i sagorelih gasova vrši sam klip otvarajući. 5 — svećica.

Tako se omogućava podmazivanje preko gasne smeše u kojoj već ima ulja za podmazivanje. na klipu se nalazi naročiti ispust. a osim toga — prilikom ispiranja sagorelih gasova sa njima odlazi i deo smeše. Smeša koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po­ maže ispiranje cilindra. a kod dvotaktnih. Kad donji deo klipa prođe ulazni otvor (3). pa sveza smeša ulazi iz korita motora. Dovod smeše i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u cetvorotaktnom motoru. Pošto se sagorevanje obavlja u samoj mašini na­ ziva se — motor sa unutrašnjim sagorevanjem. 2. pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila. sagoreli gasovi potiskuju klip nadole. pa je punjenje cilindra smešom zbog toga nepotpuno. Benzinski četvorotaktni motori koriste benzin kao pogonsiko gorivo. svećica (5) upali smešu i — to je završetak prvog takta. DIZEL-MOTOR Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva dizel gorivo u vazduhu koji je pomoću klipa sabijen pod viso­ kim pritiskom. Kad klip sabije smešu. Radilica u toku ova dva takta izvrši samo jedan obrtaj. 2. zbog toga što sistem nema podma­ zivanja. takt: Posle paljenja sabijene smeše.meno stvara pot pri tisak. svaki dizel-motor mora da ima odgovara29 . Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha i ubrizgavanje goriva. Da bi izduvni gasovi što bolje iščistili ko­ moru za sagorevanje od gasne smeše. pošto u koritu zbog predsabijanja vlada veći pritisak. Do prelaženja smeše iz korita u cilindar dolazi usled razlike pritisaka. koja dolazi iz prostora ispod klipa u prostor iznad klipa. tako da je gasna smeša. pa se nastavlja predsabijanje smeše u koritu motora.4. tako da izlaze izduvni gasovi i otvara se prelazili kanal (6). Klip pri svom kretanju nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3). primorana da se kreće (na slici prikazano strelicom) i na taj način čisti i uglove u komori za sagorevanje dok se klip kreće nadole. mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova smeša goriva i vazduha stvorena u karburatoru. Dvotaktni motor nema usisne i izduvne ventile. usled naglog širenja. pa je zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na če­ tvorotaktni motor. Zatim gornji deo klipa otvara izduvni otvor (4).

2. 8 — radilica nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okreće u ležištu i ima koleno (koje ostvaruje kružno kretanje većeg prečnika od samog vratila) i klipnjače koja povezuje koleno sa klipom. Motori za ovu svrhu koriste meha- 1 8 SI. Klip je povezan sa mehanizmom koji kontroliše ovo klizanje. Cilindar je element u kome klip klizi i ostvaruje određeni hod. 2 — briz galjka. Klipnjača je prava šipka koja ima ležište na oba svoja kraja.3 — Osnovni delovi dizel-motora 1 — pumpa za ubrizgavanje. Brizgaljke . 2.3).juće osnovne delove (si. 5 — cilindar. Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mašinama) je uređaj za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt­ no kretanje radilice (si. 3 — ventili.4). 4 — cilindarska glava. 2. 6 — klip. 7 — kli­ pnjača. Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar i da bi iskorišćene (sagorele) gasove ispustili napolje.

Ovo je glavna razlika između dizel-motora i motora na benzin. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature vazduha (raste sa porastom pritiska). Vazduh mora da uđe u cilindar. Kod motora na benzin (oto-motora) za paljenje mešavine koristi se svećica. 2.1. Princip rada dizel-motora Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizelmotora: 1.4 — Princip rada mehanizma kolena 2. pa lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu). 31 . U dizel-motoru vazduh je toliko sabijen da dostiže temperaturu užarenog gvožđa. Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska — da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila što veća snaga motora.i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle u prostor za sagorevanje. tako da se potpuno raspo­ redi na već sabijeni vazduh. Pumpa za ubrizgavanje stvara odre­ đeni pritisak u gorivu. 3. Sagorevanje je hemijski proces u kome se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu.4. Ono se ubrizgava tek pošto se vaz­ duh sabije i na taj način zagreje do visoke temperature. Gorivo mora biti u obliku fine magle (spreja). što omogućava raspršivanje goriva u cilindre. jer je neophodna homogena meša% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva­ nje. Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen­ skom intervalu. SI. dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom koji se zagreva usled visokog pritiska. 2. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom u obliku fine magle. jer gorivo ne može da sagoreva bez kiseonika.

gore). Kod četvorotaktnih motora. kada je radna zapremina maksi­ malna — nazivamo unutrašnja mrtva tačka (UMT). Na taj način radilica dobija obrtno kretanje i određenu silu. Kada je klip u krajnjim položajima (tačkama). tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko klipnjače na koleno radilice. Do sagorevanja dolazi odmah pošto je nafta raspršena u cilindru.4.2. Kada se oslobodi sagorelih gasova. Zapremina u ci­ lindru kada je klip u unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT) naziva se ukupnom zapreminom cilindra (VJ. umesto — spoljna mrtva tačka upotrebljava se naziv: gornja mrtva tačka.4. Takt predstavlja pomeraj (hod) klipa između krajnjih položaja. Tačku položaja klipa u kojoj je radna zapremina cilindra minimalna — nazivamo spoljna mrtva tačka (SMT). Drugi krajnji položaj klipa. cilindar je spreman da primi novu količinu vazduha i da ponovo započne sledeći takt (hod). da bi se završio radni ciklus — potrebna su četiri takta klipa (dole. Radni ciklus je potpuno završena serija različitih faza ili događaja koje slede jedna drugu. 5. naziva se kompresiona zapremina i obeležava se sa Vc. dok se umesto naziva — unutrašnja mrtva tačka koristi naziv: donja mrtva tačka. Odnos ukupne zapremine cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom­ presije (e). kada se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj tački (SMT). Kada klip u cilindru završi svoj hod i gasovi izgube pritisak. Mešavina gasa se naglo širi. gore. Stepen kompresije je veoma važan procesni i konstrukcioni faktor motora koji se izražava sledećim odnosom: _ VR + Vc _ Vu 32 . Stepen kompresije (sabijanja) Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa. što proizvodi veliku količinu toplote. Kod verti­ kalnih motora. 2. sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra. Zapremina koja odgovara hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). dole. odnosno od jedne do druge krajnje tačke. ostvaruju se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i maksimalna). Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa (jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se završio radni ciklus.

Veli­ čina stepena kompresije kreće se od 12:1 do 22:1. pa kad se dizel-gorivo ubrizga.3. 2. temperatura sabijenog vazduha utoliko je viša. Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od konstrukcijskih osobina.4.Ukoliko je stepen kompresije veći. vazduh treba da je toliko zagrejan da se gorivo odmah upali i sagori.13 prikazani su osnovni radni procesi u ci­ lindru jednostavnog četvorotaktnog dizel-motora. a osnovni po­ kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u nekoliko različitih položaja.6 do 2. 2. vrste goriva i načina hlađenja. Taktovi četvorotaktnog dizel-motora Na si. Temperatura vazduha usled sabijanja neba da se poveća iznad tačke samopaljenja dizel-goriva. •vtotokultivatori 13 .

Cilindar je sada pun svežeg vazduha.8 (desno) — Klip na kraju hoda — svi ventili zatvoreni — završeno ulaženje vazduha — počinje sabijanje vazduh 'kroz ulazni ventil.6) kada je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj tački i spreman je da uvuče vazduh. SI. Tada dolazi do po­ većanja pritiska vazduha i povišenja temperature. Radilica se okreće nadesno i povlači klipnjaču nadole zajedno sa klipom. srednji i krajnji deo takta usisavanja. 2. Ulazni ventil je otvoren. klipnjača gura klip nagore (si.Usisavanje je prvi takt. 2.7 i 2.6. što je prikazano na si. 2.6 (levo) — Klip na vrhu — ulazni ventil otvoren — vazduh počinje da ulazi.8. Kada se koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore. 2. Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne može da izađe. tako da se sabija u manji prostor.8 po­ kazuje da je klip spreman da počne sabijanje vazduha.8 pokazuju početni. 2.7 (u sredini) — Klip se spušta — ulazni ventil otvoren — vazduh je ušao. Usisavanje započinje (si. Kada klip dođe do kraja svog hoda (UMT). Tada klip počinje da se spušta (si. 2. 2. ulazni ventil se zatvara. tako da klip 34 . Položaji na si. 2. SI.9). 2. Položaj na si. 2. Sabijanje (kompresija) je drugi takt.7) i uvlači svež SI. a izlazni zatvoren.

Vazduh se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700°C. Dizel-gorivo (nafta) brzo sagoreva zato što je pomešano sa vrelim vazduhom. Pritisak deluje na vrh klipa i potiskuje ga nadole. Vreli gasovi zauzimaju veću zapreminu (zbog toga što se klip spustio). gorivo se ubrizgava kroz brizgaljku (si. gorivo je potpuno ubrizgano i sagore­ vanje je završeno. Sagorevanje i širenje je treći takt. 2. Klip na­ stavlja da se spušta potiskivan sagorelim gasovima. kojima usled SI.9 — Klip se podiže — svi ventili zatvoreni — vazduh se sabija i* SI. 2. 2.10). Pre nego što klip dođe u SMT. Vazduh je pod pritiskom od 25—40 bara. U toku sagorevanja oslobađa se određena količina toplotne energije. tako da mešavina koja sagoreva postaje još toplija.11.10). zauzima obično 1/16 svog prethodnog prostora. 2. pritisak takođe raste. Pošto se topao gas nalazi na malom prostoru između vrha klipa i vrha cilindra. pri samom kraju takta sabijanja. t j .dolazi u SMT (si. 2. Vazduh je sada toliko zagrejan da može odmah da zapali raspršeno gorivo. Kada klip dođe u položaj koji je prikazan na si. što znači da se gasovi šire.10 — Klip na vrhu (SMT) — ulazni 1 izlazni ventili zatvoreni — brizgalj­ ku ubacuje dlzei-gorivo .

2.12 (u sredini) — Klip na dnu hoda — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi izlaze napolje. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si. 2. klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje već istrošene gasove sve do SMT.6). Ovim se završava jedan radni ciklus. 2. SI. SI. U međuvremenu.11 (levo) — Kiip silazi — svi ventili zatvoreni — vreli gasovi potiskuju klip nadole. ventil za odvod izduvnih gasova se mehanički otvara i sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si. 2.13. Ulazni ventil se ponovo otvara i motor je ponovo u početnom položajni (si.12).širenja opada pritisak i oni postaju hladniji. 2. Ovo je kraj takta sagorevanja i širenja koji je počeo kada je klip bio u SMT. 2. pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjače na koleno. koje okreće radilicu.13 — (desno) — Klip se podiže — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi su izbačeni Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. Kada je izduvni ventil otvoren. sagoreli gasovi počinju da izlaze iz cilin­ dra. SI. Neposredno pre nego što klip dođe u UMT. 36 . spreman za novi ciklus.

Zamajac je osnovni deo motora. To je točak velike mase koji je pričvršćen za radilicu motora i koji održava ravnomeran rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu samo u taktu sagorevanja i širenja (treći takt). Da bi se preko radilice omogućilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju funkciju. 2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u sledećem: 1. Dižel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo­ tori, gde se smeša benzina i vazduha pali varnicom preko svećice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vazduhom koji je sabijen u cilindrima. 2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se sabija pre nego što gorivo uđe u cilindar. Kod benzinskih mo­ tora vazduh i benzin se mešaju u karburatoru van cilindra pre nego što uđu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta. 3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je veći. Kod benzinskih motora stepen kompresije je ograničen, jer se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se mešavina benzin-vazduh suviše sabije, može doći do samopaljenja smeše, odnosno — mešavina može da se upali pre nego što klip završi hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Veće sabija­ nje takođe može da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo mešavine sagori pre nego što varnica izvrši paljenje. Zbog to­ ga je benzinski motor ograničen dozvoljenim stepenom kompresije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost motora (snagu, moment itd.). Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne može doći do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji mogućnost većeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se tako postiže veća efikasnost motora. 4. Dizel-motori koriste ška goriva su jeftinija od benzin koji lako isparava daje ujednačenu mešavinu gorivo koje manje isparava. Ova te­ benzina. Benzinski motori koriste na niskim temperaturama. Benzin sa vazduhom.
37

5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i brizgaljke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle. Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru. 6. Konstrukcija dizel-motora je čvršća i jača od benzinskih motora, jer prvi rade pod većim pritiskom.
%

oto-motor

dizel - m o t o r

SI. 2.14

Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od stepena kompresije za oto i dizel-motore

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle­ daju se u sledećem: 1. Mala potrošnja goriva. Dizel-motor spada u motore veli­ ke efikasnosti. Potrošnja goriva je manja nego kod benzinskih motora, pa je zbog toga veoma efikasan. 2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina, a to je činjenica koja taikođe utiče na izbor dizel ili benzinskog motora. 3. Ekonomičnost pri malini opterećenjima. Dizel-motor nije efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimično opte­ rećen (kako motor obično i radi). Kada radi poluopterećen, di­ zel-motor troši samo oko 10% više goriva po jedinici proizvede­ ne snage nego potpuno opterećen motor. Kod benzinskih motora efikasnost opada sa smanjenjem opterećenja.
38

4. Veća sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i teže je zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ottrovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadrže manje •lien-monoksida. 5. Veći stepen iskorišćenja goriva. Procenat energije sadr.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko '"o, dok je kod benzinskih motora 24%. 2.5.2. Nedostaci dizel-motora Nedostaci dizel-motora su u sledećem: 1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz­ nija, odnosno veća je masa po kilovatu (snage) od benzinskih motora. 1 2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a 1 kod manjih do 5000 " . 3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora. Obrtni moment kod dizel-motora, iako nešto veći nego kod ben­ zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, što znači da je motor manje elastičan pri radu. 4. Dizel-motor se teže stavlja u pogon, naročito u zimskim Miesecima, jer se teško dobija potrebna temperatura usisanog vazduha u cilindru (da bi došlo do samopaljenja smeše). 5. Uređaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su veoma skupi (zbog precizne obrade). 6. Pri radu dizel-motori su bučniji od benzinskih motora. 7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzinskog motora.

39

3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje se obavljaju u slučaju neispravnosti. Veliku primenu našao je dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci »Lom­ bard] ni ja«), ugrađen na domaćim motokultivatorima IMT-509 i »super specijal« — »Labinprogres«-a. Italijanska firma »Lombardini« proizvodi motore koji se ugrađuju u motokultivatore italijanskih proizvođača, a našli su primenu i u našoj zemlji. Motor ima veliki broj delova. Radi lakšeg sagledavanja i upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i sisteme prema funkcionalnim celinama: 1. Grupa motorskog mehanizma: — klip, •— klipna osovinica, — klipni prstenovi, — klipnjača sa ležaj ima klipnjače, — radilica, — zamajac. 2. — — — Grupa nepokretnih delova; cilindar, cilindarska glava, korito motora (karter;,
•i
j!

3. Sistem razvoda: — usisni i izduvni ventili, — ventilske opruge,

40

]
!

bregasto vratilo, klackalice, šipke, podizači, zupčanici itd. 4. — — — Sistem za podmazivanje: pumpa za ulje, prečistač ulja, cevi.

SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. on se kre­ će odozgo nadole. klip. 6. na jedan kraj radilice postav­ lja se teži kotur koji se naziva zamajac. izduvni lonac. klipnu osovinicu. 42 . regulator napona itd. usisna i izduvna cev. prečistač goriva. Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro­ ces sagorevanja. cevi. Usisni i izduvni trakt: prečistač vazduha. Elektrooprema: — akumulator. Kad pritisak gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip. zamajac i dr. Pošto je radilica već u pokretu. pumpa za ubrizgavanje.1. Kada klip u svom kretanju dođe do DMT (UMT) tu stane. to će se. usled inercije. 7. elektropokretač. tako da se radilica obrne u svojim ležaj im a. a preko nje i klipnjača. 3. produžiti obrtanje za izvesno vreme i klip će imati mogućnost da se vrati (odozdo nagore) do GMT (SMT). Da bi inercija radilice bila što veća i da bi se dobilo njeno ujednačeno kretanje.5. Motorni mehanizam obuhvata sledeće delove: radilicu. klip­ njaču sa ležajima klipnjače. Silu pritiska će primiti osovinića klipa. klipne prstenove. Sistem za ubrizgavanje goriva: rezervoar. alternator ili dinamo. Klipnjača prenosi silu na lakat radilice. brizgaljka.

SI. 2 — klip. Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim­ ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila što niža. Svojim pravolinijsko-oscilatornim kretanjem klip omogućava odvijanje svih faza radnog ciklusa motora. 4 — osigurač. 9 — radilica. odnosno na radilicu motora. 1 — klipni prstenovi. tako da mora da postoji određeni zazor između klipa i cilindra.1. 8 — vijak. 3 — klipna osovinica. 10 — zamajac 3. Klip Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na klipnjaču. a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 — 2000°C). Da bi se obezbedilo što bolje zaptivanje radnog prostora. U taj prostor (zazor) između klipa i ci­ lindra mora se uvući tanak film ulja za podmazivanje — kako 43 .1. u kratkom vremenskom periodu.2 — Grupa motorskog mehanizma. Usled zagrevanja klip se širi. 5 — čaura pesnice klipnjače. Na klip deluje. na klipu se nalaze žlebovi u koje se postavlja­ ju klipni prstenovi (karike). 6 — klipnjača. 3. Prilikom sagorevanja klip podnosi velika opterećenja usled visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. pritisak gasova (80 bara). 7 — polutka ležaja.

a koje mogu znatno da opterete klipnu osnovicu. 1 — glava klipa. — da je što lakši da bi se smanjile sile inercije koje di­ rektno zavise od mase klipa. 2 3 4 SI.1. 5 — vodica klipa. klipnjaču. — žlebove klipnih prs tenova (2). tako i na toplom motoru). 4 — klipna osovinica. — da je dobar provodnik toplote. radilicu i ležajeve radilice. 3. a veličina zazora zavisi od veličine i konstrukcije klipa. — da lako klizi po cilindru (kako na hladnom. 2 — žlebovi klipnih prstenoya.3): — glavu klipa (1) ili gornji deo. Zazor ne srne biti ni suviše mali ni suviše veliki.bi se umanjilo trenje delova. neophodno je taj mali zazor eliminisati — da ne bi došlo do prodiranja gasova u karter (si. a delom preko klipnih prstenova.3 — Klip. Klipni prstenovi Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za­ zor. Na klipu razlikujemo (si. 3 — ušice za ležaje klipne osovinice. 3. — da omogućuje dobro podmazivanje zidova cilindra na delu gde se oslanja preko vodice. Pošto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova. 6 — klipni prstenovi (kompresioni). — ušice za ležanje klipne osovinice (3).4). potrebno je da ima sledeće osobine: — da je otporan prema visokim pritiscima. 8 — unutrašnji deo klipa Da bi klip obavio svoje funkcije. materijala od koga je izrađen i radne temperature.2. 7 — strugač ulja. — vodicu klipa (5) ili donji deo. 44 . 3. 3.

icnovi i strugač ulja. SI. na klip se postavlja jedan prsten — strugač ulju. 45 . pri čemu se ostva'iije pottuno zaptivanje između klipa i cilindra. Prs tenovi su nešto većeg prečnika od prečnika cilindra. 3. Obično je iplju — da bi se smanjila masa.4 — Dejstvo pritiska gasova na kompresioni klipni prsten Da bi se sprečilo prodiranje ulja u cilindre ispod komprelonih prstenova. a ujedno i da višak ulja vraća i i ruže) sa cilindra. • ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra. trenje i zagrevanje. prikazani su kompresioni klipni [M . pa pošto su rasečeni i imaju određenu elastičnost. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i i Minpresioni klipni prstenovi. SI. Pošto su opterećenja velika. 3. Klipna osovinica Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klipM .1. Na si.5 — Kompresioni klipni prstenovi i strugač ulja 3. 3.uv na radilicu motora.3.5.U glavi klipa nalaze se žlebovi u koje se ugrađuju klipni i'istenovi (karike). osovinica n u »i a biti otporna na savijanje. U glavi klipa i«»stoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni prstenovi (održavaju kompresiju motora).

Klipna osovinica se oslanja na ušice klipa koje se znatno zagrevaju i šire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i klipne osovinice izaziva različito širenje ova dva elementa, pri čemu se javlja i povećava zazor. Zbog toga je potrebno da za­ zor između ušica klipa i klipne osovinice bude što manji, a osovinica i ušice treba da su izrađeni sa velikom preciznošću.

Si, 3.6 — Osiguranje klipne osovinice od bočnog ispadanja sigurnosnim prs­ tenom

Da ne bi došlo do oštećenja cilindra usled bočnog pomeranja osovinice — mora se izvršiti osiguranje. Postoji više na­ čina osiguranja od bočnog pomeranja klipne osovinice (na si. 3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom). 3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa Klip je jedan od najopterećenijih delova motornog meha­ nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred njega postavljaju, jer bi, inače, moglo doći do zaribavanja. Os­ novno je da se ostvari zazor između klipa i cilindra (da je što manji) i da se omogući dobro odvođenje toplote na zidove ci­ lindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u žlebovima klipnih prstenova 260°C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro­ ci mogu biti veoma različiti: 1. Veliko opterećenje još nerazrađenog novog ili pravlje­ nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu prozvođača, sa ograničenim opterećenjem određeni broj sati (odnos­ no kilometra). 2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis­ temu za podmazivanje, zapušenih prečistača (vodova) i zaprlja­ nog ulja. , 3. Slabo hlađenje usled kvara na sistemu za hlađenje.
46

5. Nepravilna ugradnja klipa. 6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis­ pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje može doći i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili propuštanja cilindarske glave.

SI. 3,7 — Merenje prečnlka klipa

Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora između klipa i cilindra, merenjem žlebova prstenova i merenjem ušice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su žlebovi istrošeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko mere, a ako su ušice ovalizirane — i njih treba obraditi da pri­ me osovinicu preko mere. Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena no­ vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporučuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se postave novi. Kada se vrši ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa­ žnja na sledeće: — Prilikom rada voditi računa da se svaka nečistoća otklo­ ni, a naročito sa površina koje se dodiruju u cilindru. — Zazor između klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama ikoje daje proizvođač. Razlikujemo dva zazora: u predelu žlebova na klipu i deo vodice klipa. — Zazor zmeđu klipa i klipne osovinice mora biti u propi­ sanim granicama koje daje proizvođač. — Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene granice.
47

4. Neispravnosti na uređaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju loš mlaz). Zazor između klipnih prstenova i žlebova na klipu kreće se u granicama od 0,12—0,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzdužni za­ zor između klipnog prstena i žlebova klipa.

SI. 3.8 — Merenje zazora između kli pnih prstenova i žlebova klipnih prste nova

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari­ kama) Ispravan rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova mogu biti u sledećem: 1. Zaprljani (zapečeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra omogućeno je prolaskom ulja između ovih elemenata. Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe­ rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs­ tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastičnost i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se može otkloniti ubrizgavanjem male količine petroleuma na klip (da se čađ ra­ stvori) ili skidanjem prstenova i čišćenjem žlebova od čađi. 2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izme­ đu krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suviše veliki zazor omogućava prolazak gasova i zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suviše mali, pri zagrevanju prstena zev može sasvim da nestane i da se prsten zag­ lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kreće u granicama od 0,3 — 0,5 mm (zavisno od 48

lipa motora). Ako je zazor suviše mali, može se povećati pre­ ciznim turpijanjem. Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego što se prsten postavi u žleb, i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome

SI. 3.9 — Merenje zazora (zeva) između krajeva karika

će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič­ nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomoću uređaja za proveravanje napona i prečnika prstena. Oštećenja pri ugrad­ nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi računa. Ovu ope­ raciju treba obavljati pomoću specijalnih klešta, tako da razrezi pojedinih prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji. 3.1.6. Klipnjača Klipnjača ostvaruje kinematsku vezu između klipa i radilice, a to znači — omogućava prenos pravolinijskog kretanja klipa, i obratno — kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad mehanizma kolena i uloga klipnjače u tom mehanizmu. Na klipnjači razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi ležišna čaura osovinice klipa, stablo klipnjače i veliku pesnicu klipnjače koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10). Delovi klipnjače imaju tri različite vrste Kretanja: 1 — mala pesnica se obrće za izvestan ugao oko klipne oso­ vimce;
4 Motokultivatori

49

2 — stablo klipnjače ima kretanje klatna; 3 — velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav­ cem radilice. Klipnjača prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora. Usled složenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjača je

SI. 3.10 njača, 2

Sklop klipnjače. 1 - klipležiš na čaura, 3 - polutke ležaja, 4 — vijak

veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet­ nog čelika (velike zatezne čvrstoće, nikl-brom čelika). Mala pesnica se izrađuje u obliku bureta ili cilindričnog oblika. U samoj pesnici je postavljena čaura izrađena obično od tvrde bronze. Stablo klipnjače je oblika duplog T. Velika pesnica je presečena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2 vijka. Podmazivanje ležaja klipnjače se obavlja: — zapljiusikivanjem, — pod pritiskom.

SI. 3.11 — Kontrola paralelnosti klipnjače

50

vršiti pomoću prese postepenim pritiskivanjem. ako je neki ud dovodnih kanala zapušen. Odstupainje ne srne da prelazi 0.05 mm u svim pravi ima na kraju osovinice. ispravljanje treba i/. Pregrevanje ležaja može da nastane usled nedostatka ulja u karteru. Prilikoim utvrđivanja malih deformacija. Do savijanja klipnjače može doći usliđ prirodnog zamaranja materijala. lože postavljenih ležaja radi1 * e. Topljenje ležaja usled pregrevanja. dakle. nepravilnog brušenja rukavca radilice ili zbog ukošene kli1 lirie osovinice.8. Uvijena klipnjača. 3. to je znak da . Ovaj zazor zavisi od prečnika rukavca. 2. i to kad se motor naglo rastereti. 3.Paralelnost osa klipnjače kontroliše se kao što je prikazano na si. Ulje se protrlja me­ du prstima. Ako se pojavi veća količina ovih /maca. Istopljeni ležaj se uočava po lupanju pri radu. Radilica Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon­ ske sile koje potiču od pritiska gasova i da ih dalje prenese preko spojnice izvan motora. Ako se na klipnjači desi da dođe do savijanja.1.c neki od ležaja pregreva. Neispravnosti i opravke klipnjače Na klipnjači mogu nastupiti sledeče neispravnosti: 1.11. znači da se neki ležaj istopio. onda uzrok može biti koso brušenje rukavca klipnjače ili. jer ispravljanje nema svrhe. Veoma je važno da se ostvari zazor između ležaja i letećeg rukavca radi­ lice. To se uglavnom dešava rečem broju klipnjača istog motora. pa ih obavezno treba zamoniti novima. 3. da usovinica klipa nije upravna na osu klipa.me usled zamaranja materijala. Da bi se ove greške u i klonile. Najlakša pro vera da li se neki ležaj isto­ pio — jeste kontrola ulja sa dna kartera. uvijanje klipnjače može da nasi. Uzrok ove neispravnosti sličan je kao u prethodnom slučaju. ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu i ne podmazuje ležaj. 3. mora se prvo izvršiti merenje radi pravilne obrade i /a mene delova. pa ako se naiđe na svetlucava zrna. naročito pri manjem broju obrtaja. 51 . Savijena klipnjača. pa ulje ne može da dođe do leža­ la.1.7. eventualno.

a na kraju radilice postavlja se pogonski zup­ čanik za pomoćne uređaje i razvodni sistem. — laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav­ ce klipnjače. dok one u kojima se obrću rukavci klipnjače nazivamo ležaji klipnjače ili leteći ležaji. Kroz rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film između polutki ležaja i rukavca. 4 — protivtegovi Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produžetku postavljaju i protivtegovi. 1 — glavni rukavci. 3 — laktovi radilice. SI. — rukavci klipnjače (2) — leteći rukavci radilice oko kojih se nalaze ležaj glava klipnjača. koji imaju zadatak da izbalansiraju ekscentrične mase kolena radilice.12 prikazani su sledeći delovi radilice: — glavni rukavci (1) — rukavci radilice koji se obrću u glavnim ležaj ima. Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se vezuje zamajac. Glavni rukavci radilice se okreću na ležaj ima koji se naziva­ ju glavni ležaji ili ležaji radilice. Na si. a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do glavnog ležaja i ispunjava prostor ispod polutke ležaja. Podmazivanje ležaja se obavlja uljem pod pritiskom.12 — Delovi radilice.24. pored ostalog. glav­ nu dovodnu cev. 2 — rukavci klipnjače. Ulje se dovodi iz pumpe pošto prethodno prođe kroz prečistač. 3. Lakat radilice je izbušen tako da se ulje dovodi na način prikazan na si. 52 . 3. Svaka fabrika u svom tehničkom uputstvu propisuje. 3.Radilica ima jedno koleno. i zazore za ležaje klipnjača (leteći ležaji) i za ležaje ra­ dilice (glavne ležaje).

14 — Merenje prečnika glavnog i letećeg rukavca 53 .13 — Uljni eentrifugator i kanali radilice SI. pa ako <j ima zameniti radilicu.13). Zato je potrebno da se skinu čepovi A i B (si. Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim druIIli rastvaračem.ivnje. Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina. Ponovo zatvoriti kanale i i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost.1. 3. Pomoću metalnog šiljka očistiti naslage u • iiiiiom centrifugatoru i kanalima.3. 3. SI. a ako postoje oštećenja radilicu zameniti.9. 3. prvo se mora obaviti • •. Neispravnosti i opravke radilice Da bismo utvrdili ispravnost radilice. f Fzvršiti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju i'ili oštećeni.

zameniti zaptivne prstenove. gde se vidi da je za­ majac pričvršćen na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra­ dilice).11. i to u dva upravna položaja. usled sila inercije. Konusi za upravljanje sedišta klinova i navoji moraju biti bez deformacija ili habanja. jer pritisci na klip nisu stalni. a zatim se napresuje. pa tako služi kao veza sa ostalim delovima transmisije.10.1. ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći način: 54 . Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oštećenja. Male ogrebotine ili udarce popraviti pomoću turpije od »carborunduma« ili platnom sa sitnim zrncima.1. 3. ujedno. Na zamajcu se nalaze oznake koje služe za podešavanje mo­ tora (daje ih proizvođač u tehničkom uputstvu za motor). 3. utvrđuje se njihova pohabanost i ovalnost.Glavni i leteći rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra­ gova zaribavanja. Zamajac U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši­ renje. obično sa spojnicom (kvačilom). 3. 3. Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi sprečila izla­ zak ulja iz korita motora. Po obodu zamajca postavljen je zup­ časti venac koji služi za uzupčenje sa zupčanikom elektropokretača (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startovanje). Merenjem prečnika glavnog i letećeg rukavca (si. a ako se ovo utvrdi — zameniti radilicu. nastavi okretanje radilice u ostala tri takta motora. već su to povremeni udari u periodu sagorevanja. Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po­ praviti ogrebotine pomoću platna za honovanje sa veoma sitnim zrncima i.2 prikazan je izgled zamajca.10 mm. Energija prikupljena obrtanjem zamajca savlađuje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre­ tanja motora. Ako habanje prelazi 0. Zamajac se postavlja na zadnji deo motora.14). izvršiti brušenje i ugraditi ležaj ne ćaure novih dimenzija. Na si. radilica bi se okretala sa trzajima. Da nije toga. Ovaj ozubljeni venac može da se nabaci na zamajac tako što se prvo zagreje. dok svi ostali taktovi troše deo energije koji se dobije u toku radnog takta. Zamajac služi da prikupljenom energijom u radnom taktu.

Kod četvorotaktnog motora u cilin»larskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajućim ventilima za njihovo otvaranje. Na cilindarKoj glavi postavljaju se: klackalice. 3. a sila pritiska se prenosi na radilii u koja je uležištena u bloku motora. pa ako ima od• i upanja — izvršiti honovanje. 3. — Zamenom zupčastog venca zamajca (ako je ugrađen).— Obradom nalegajuće površine zamajca struganjem. 55 . Zupčasti ve­ nae pre puštanja u rad treba podmazati raašću. Novi zupčasti venac >c mora zagrejati i napresovati na zamajac.1. 3. Tu se nalazi i brizgaljka got iva.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova irdnocilindričnog dizel-motora: cilindarska glava. f • 3.2. Cilindarska glava Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat­ vori radni prostor cilindra. Ako su se pojavili mali risevi na sedištima ventila. Cilindarska glava je veoma složena. a zatim skidanje. ventilske opruge i ostali delovi potrebni za pokretanje ventila. odnosno zatvaranje. Cilindar Klip se kreće u cilindru. b) koi. cilindar. uz postizanje odgovarajućeg kvaliteta obrađene površine. Kontrola cilindra se obav­ lja merenjem komparatorom dva unutrašnja prečnika (a. pri čemu se mora voditi računa da se prethodno izvrši zagre\anje zupčastog venca.i su međusobno upravna na tri različite visine (si. jer se u ograničenom prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori.17). GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA Na si.2. Posle skida­ nja sa motora izvršiti čišćenje. Takođe treba kontrolisati zapi iva nje između ivice cilindra i cilindarske glave. Ona je izložena različitim napreza­ njima i pri rasklapanju motora voditi računa da se ona ne skida <lok je zagrejana (da ne bi došlo do deformacije).2. potrebno ir I rezo vati sedišta. blok motora i korito motora (karter). Posle toga treba prokontrolisati aksijalno bacanje zupčastog venca. 3.2. pa je to jedan od najkomplikovanijih delova. Prilikom sklapanja voditi računa o momen­ tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi.

3.18). uspostaviti početnu hrapavost pomoću platna za honovanje (si. ovalnost ili istrošenost cilindra preko 0.1 mm. Ako postoje risevi. 3 — blok motora. 1 — cilindar ska glava.15 — Grupa nepokretnih osnovnih delova.SI. 4 — korito motora (karter) Ako postoje risevi na radnoj površini cilindra. 56 . 3. 2 — ci­ lindar.

17 — Kontrola cilindra i/.16 — Frezovanje sedišta ventila SI. — ako je klip koso postavljen ili klipnjača iskrivljena. 3.vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo­ ve (prema preporuci proizvođača motora). Do povećanog haba­ li ja dolazi ako: — klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na cilindar i ako nejednako pritiskaju po obodu. zaprljana rebra cilindra) i dr. — ako zbog lošeg hlađenja motor radi na povišenoj tem­ peraturi (neodgovarajuće ulje. 57 .SI. 3.

Korito motora (karter) Motor se završava na donjoj strani koritom (karterom) u kome se nalazi ulje za podmazivanje. 3. da se klipnjača smakne sa ru­ kavca i probije korito motora. pa su opterećenja ko­ ja prenosi klip preko klipnjače na radilicu motora velika.3. tako da je to u stvari osnova za sklapanje celog motora. Moguće je. 58 . Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obično su od spoljašnjih udara (to je najniži deo motora).18 — Uspostavljanje hrapavosti cilindra Oštećenja od čestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (prašina. pesak od livenja i dr. usled olabavljenih vijaka na klipnjači. Na blok motora se postavljaju i ostali delovi.2. Blok motora U bloku motora uležištena je radilica. Najčešće se de­ šava da se korito probije ili da samo naprsne.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci. 3. 3. zbog čega ci­ lindar tada lako može da bude neupotrebljiv. Blok motora je zbog toga veoma opterećen.SI. a između njih je postavljena zaptivka.) izazvaće pojavu riseva. pesak i dr.4. pa zahteva veoma čvrstu i jaku konstrukciju.2. Korito motora je pričvrš­ ćeno vijcima za cilindarski blok.

Prenosni odnos ova dva zupčanika kod četvorotaktnih motora je 2 : 1 .3. 3 — podizač izduvnog ventila. 3. šipka podizača i klackalice (si. Sistem razvoda sačinjavaju: bregasto vratilo sa pogonom. ventili sa pripadajućim elementima i delovi prenosa (podizač. 7 — opruga ventila. 2 — podizač usisnog v?uttla. 11 — klackalica izduvnog veniHit. 5 — usisni ventil. 3. 9 — vijak.19 — Elementi sistema razvoda. 1 bregasto vratilo.3. 13 — vijak. tako da je omogućeno usisavanje vazduha i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra. SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM) Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeđuje pravovre­ meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros­ toru za sagorevanje.19 i 3. 4 . Na si. 12 — klackalica usisnog ventila. 14 — osovinica .20). što znači da se radilica dva puta brže HI 3. t — sedište opruge. ft lzduvni ventil.šipka podizača.1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto vratilo dobij a pogon preko zupčanika radilice i zupčanika bre­ gastog vratila. 10 -~ navi tka.

a oblik bregova mora biti takav da se postiže sinhronizovano otvaranje i zatva­ ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu. Bregovi su ugrađeni za svaki ventil posebno. 3 .1. Postavlja se paralelno sa radilicom. SI. 7 — ventili. Broj obrtaja kod četvorotaktnih motora je upola manji od broja obrtaja radilice. Otvaranje 60 . Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupčani­ ka. što omogućava savlađivanje opruge ventila i otvaranje određe­ nog ventila. 4 — šeširići za zaštitu ulja.cilindarska glava. 3. 9 - . Bregasto vratilo svojim bregovima potiskuje podizače ventila sa šipkama koje pokreću klackalice. 10 — klackalice 3.3.okreće od bregastog vratila. 6 — osovinica klacšipke podizača. Podmazivanje ležajeva bregastog vratila obavlja se uljem pod pritiskom. 1 — sedište ventila. 8 — podizači ventila. 5 kalice.20 — Elementi sistema razvoda u sklopu.polukonus. 2 — vodice. koje dolazi vodom odvojenim od voda za podmazivanje glavnih ležajeva. Bregasto vratilo Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre­ meno otvaranje ventila.

i to 2° — 14° ranije. Ovaj ventil je otvoren za vreme pomeranja klipa naniže i ne zatvara se kada je klip u UMT. već se zatvara kada klip prođe UMT za 34° — 38°. pa su bregovi na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom.21 — Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila SMT. Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre­ nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim položajima (SMT i UMT). Usisni ventil se otvara pre nego što je klip pošao iz svoje SI.usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno. Na si.21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven­ tila. 3. 61 . 3.

jer može doći do velikih oštećenja na mo­ toru. Zaptivanje se obavlja između kosih površina pe- SI. i ostaje otvoren za vreme trajanja četvrtog takta. Prema periodu kada su ventili otvoreni izrađuju se i profili bregova. Postoji usisni i izduvni ventil. Kroz otvor usisnog ven­ tila usisava se vazduh. vodice 1 sedlšta sa najvažnijim kotama 62 .3. Ovo se odnosi na pravilno uzubljenje zupčanika. 3. pa se tako potpuno zatvara. 3. Pošto kroz klacka­ licu prolazi nepomična osovinica.22 — Ventili. tako da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga. to se dalje ona zaokreće. Pri ugradnji veoma je važno da se bregasto vratilo posta­ vi u tačno definisan položaj prema radilici motora. prođe SMT za 4° — 14°.Izduvni ventil se otvara na kraju trećeg takta. Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku pečurku i ventilsko vreteno. Ventili Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju otvore. i to za 30 — 38° pre UMT. Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podizač ventila — da bi se to kretanje prenelo na klackalicu. a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju se produkti sagorevanja iz cilindra. koji se postavljaju pod određenim uglom na bregastom vratilu.2. pa se zbog toga vrši obeležavanje na zupčanicima.

pa zato moraju biti jake i elastične. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni. Na si.ćurke ventila i sedišta ventila u glavi cilindra. kraj klackalice ne srne <la dodiruje vrh vertikalnog vretena. Zazor između klackalica i ventila podešava se delovanjem na vijak za podešavanje posle otpuštanja kontranavrtke.3.4.3. Delovi prenosa za otvaranje ventila Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju viseći ventili.2 mm (zaviMIO od tipa motora) na hladnom motoru. Da bi ventil dobro zaptivao. — da se ose ventila i ose sedišta poklapaju. Podešavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi Kompresije. pa između njih mora da postoji zazor. Pro­ vi TU zazora vršiti prema periodici tehničkog održavanja. Opruge ventila su veoma opterećene pri radu i moraju biti pouzdane u odnosu na eventualni lom. Dobili su naziv po tome što ventilska ploča visi o ventil skom vretenu. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcionisanje sistema razvoda. Zadatak opruga je da što brže zatvore ventil i da ga drže na njegovom sedištu.3. Razvodni zupčanici Radilica motora pogoni sve uređaje na motoru. Ovaj nagib je 45°. 3. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izdužuju. Posle toga kontranavrtKii ponovo pritegnuti. 3. Ventili su izloženi velikim opterećenjima i pritiska i tempe­ rature. Zazor ventila je veoma važan za pravilno funkcionisanje i t ad motora. — da nagib bude isti i na sedištu i na pečurci. pa se zbog toga izrađuju od specijalnih materijala. V rodnost zazora meri se mernim listićima i iznosi 0. brzog trošenja i deformacije ven­ tila. doći će do: propuštanja ventila na pojedinim mestima. Da bi sve 1 1 1 kcionisalo sinhronizovano. klarkalice i dr.19 vide se: podizač ventila. Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je: — da pečurka ventila naleže na sedište celim svojim obo­ dom. postavljaju se zupčanici koji rao11 i a ju da se uprave prema postojećim oznakama. 63 t WW .-šipka podizača. 3. pri čemu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene.

ako je zazor suviše veliki. Neispravnosti i opravke sistema razvoda Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledeće: 1. Međutim. pa tada treba izvr­ šiti čišćenje benzinom i petroleumom. ključa i odvrtača. tako i za postupak podešavanja). pa zatim ih treba i ručno brusiti (šlifovati). 2. sedišta se moraju istrugati (t'rezovati).33. pošto se motor zagreje.23 — Zupčanici razvoda Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis­ tića. Ventil može da ne zatvara potpuno i usled iskrivljene pečurke ventila. Nepropisan zazor ventila može da prouzrokuje da se pe­ čurka ventila. doći će do »lu­ panja« ventila. 3. ne oslanja na svoje sedište. Ako je oš­ tećenje veće. Pri tom treba kontrolisati hlađenje. naći 64 . Kod manjih ošte­ ćenja može se vršiti obrada pečurke i sedišta ventila. i tada ventil ostaje otvoren. Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su­ više mali. Zbog toga zazor treba regulisati u propisanim granicama. Usled pregrevanja ventila može doći do krivljenja pečur­ ke ili vretena ventila.5. nagorevanja nalegajućih površina i drugih mehaničkih oštećenja. Veoma je važno pridržavati se uputstva koje daje proizvođač motora (kako za veličinu zazora. a ventili iz­ brusiti na tocilu za brušenje. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz­ među ventila i sedišta (čađ ili neki opiljak). pa treba izvršiti kontrolu zazora. SL 3.

uzrok pregrevanja i otkloniti ga. pri čemu treba izvršiti kon­ trolu. Ako dođe do loma opruge. — oštećeni valj čiči. — ventilske opruge moraju imati potreban napon. Usled pregrevanja može doći i do loma ven­ tila. 4. — oštećenje ležajeva bregastog vratila — popraviti ih promenom čaure ležaja. dok se ne nabavi nova. V 5 Motokultivatori AK . 5. zameniti ga novim. — vreteno ne srne biti suviše labavo u vodici (vodica istro­ šena). Ako se ventil zagara vi u vodici. oslabljene opruge itd. — oštećena navrtka za regulisanje. pokušati privremeno. Zbog toga treba izvršiti proveru zaptivanja pomoću specijalnih uređaja u servisnim radionicama. — šipka podizača iskrivljena. a ako je opruga os­ labila. — oštećenje bregova može nastati i usled termičke obrade. ispraviti ga na hidrauličkoj presi i ponovo proveriti. a isto tako ne srne doći do zaglavljivanja u vodici (suviše tesna vodica). Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot­ puna. Zato je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledećih uslova: — vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno. — podizači ventila moraju imati određeni zazor u svojim vodicama. — veliki zazor u vodici podizača usled trošenja materijala. Oštećenje zuba može biti razlog da se izvrši zamena ošte­ ćenih zupčanika. da se pod­ metanjem podioške pojača napon opruge. loše ugradnje ili udara podizača o bregove. jer svaki propust može da izazove nova oštećenja. 6. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravno­ sti: — iskrivljeno bregasto vratilo. pri čemu ventili moraju potpuno da naležu na ventilska sedišta. treba je zameniti. 7. Na delovima prenosa mogu nastati različite neispravno­ sti: — oštećen ležaj klackalice. Oštećenja mogu biti: lom opruge. Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naročitu pažnju i kontrolu. — širina oslone površine pečurke ventila na sedištu ne srne biti suviše velika.

vodicama ventila i zupčanicima. Najvažnije je obaviti pravilno podmazivanje površine cilindra po kojoj klizi klip. Pumpa za ulje nalazi se na dnu korita motora i ona potiskuje ulje pod određenim pritiskom i šalje ga do mesta koja se podmazuju. Pumpa (2) usisava ulje iz korita motora. Ulje iz pumpe prolazi kroz prečistač ulja i vodove do mesta za podmazivanje.— mora postojati propisani zazor ventila. Pri pravilnom podmaziva­ nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimično se hladi neki od njih). tako da se površine metalnih delova ne dodiruju direktno. što je veoma bitno za delove koji se ne mogu hladiti na drugi način (vodom ili vazduhom). Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni. Pored podmazivanja. da bi se na kraju slilo u korito motora. Na si. klipa. ležištima klipnjača. koji se naziva »film mazi­ va«. habanje i pregrevanje delova. — rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa. obavlja se i hla­ đenje pojedinih delova. jer sna­ ga i ekonomičan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda. Podmazivanje pod pritiskom ili kružno podmazivanje ima najveću primenu na motorima.4. Ulje stalno cirkulise (ima kružni tok). pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen.24 prikazana je šema sistema podmazivanja. Usled trenja i lošeg podmazivanja može doći do pregrevanja u toj meri da se metalni delovi jako istroše ili zaribaju jedni u drugima. Podmazivanje i hlađenje su bitni činioci za dobar rad mo­ tora i njihovu mehaničku sigurnost. meren između klackalice i vretena ventila. 3. prolazi kroz prečistač (ako je ugrađen) i potiskuje ga do radilice. gubici snage. jer se tu javlja najveće trenje u motoru. Zbog toga se između metalnih površina u međusobnom kre­ tanju formira vrlo tanak sloj maziva. razvodnih zupčanika i dr. klac­ kalica. 66 . bregastom vratilu. bregastog vratila. Uloga sistema za podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u motoru gde je to potrebno. SISTEM ZA PODMAZIVANJE Elementi ovog sistema imaju veoma važnu funkciju — da tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taručih površi­ na u glavnim ležištima radilice. 3. — na sedištima ventila ne srne biti naslaga čađi i drugog.

2 — pumpa za ulje. 6 — ventil regulacije pritiska.presostat.radilica mota 5 — oduška. 1 . 3 . 3.5 r(r 7 SI. ON . 7 — prečfstač ulja sa uloškom usisna cev.24 šema sistema za podmazivanje.

4 — vratilo. Na ulazu pumpe stvara se vakuum. 2 — pogonski zupčanik.4. 3. 3. Si.15 mm. Pumpa dobija pogon od vratila na kome se nalazi pogonski zupčanik (2). pa se tako ulje crpe iz ko­ rita motora. Pumpa je isprav- SI.25 — Zupčasta pumpa za ulje. 1 — telo pumpe.25) se sastoji od tela pumpe (1) i dva zupčanika (2 i 3). si. pa *se pod pritiskom šalje prema delovima motora koji se podmazuju. Zupčasta pumpa je pouzdana. uzupcen sa gonjenim zup­ čanikom (3). Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor između zupčanika i tela pumpe (max 0. neosetljiva na kvalitet ulja i nečistoće. Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza. Pumpa za ulje Zupčasta pumpa za ulje (si. 3.26). 3. 5 — ulaz za pumpu Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupčanika ulje se zahvata između zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza.1.26 — Kontrola zazora na pumpi za ulje 68 .3. 3 — gonjeni zupčanik.

što se postiže upotrebom prečistača ulja. kao što su zrnca peska (od livenja).5—4 bara. Kada se ulje ne bi prečišćavalo. Suviše visok pritisak izaziva veću potrošnju ulja. Prečistač ulja U motoru mogu da se nađu razne nečistoće. dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0. Za dizel-motore veoma je važno da ulje bude što čistije. 3. U toku podmazivanja jedna ista količina ulja cirkuliše u motoru. jer se prašina iz vaduha ne može u potpunosti odstraniti.4.27 — Integralni prečistač ulja U toku rada motora ulje delimično sagoreva u cilindru. pa proizvodi ovog sagorevanja (sitne čestice čađi) padaju u ulje. SI. došlo bi do otkazivanja 69 . Pra­­na dospeva u motor i sa usisanim vazduhom.na ako pri odgovarajućem broju obrtaja motora daje propisani pritisak. prašina i opiljci od honovanja pokretnih delova.2. Pritisak je propisan od strane proizvođača motora. jer ulje brže cirkuliše i više puta prođe kroz motor nego što je potrebno.5 — 1 bara. 3. Pritisak se kreće pri normalnom radu motora od 2.

Integralni prečistač se ručno navija na priključak nosača ili direktno na blok motora. Postoje veoma različita izvođenja prečistača ulja. ugra­ đena na poklopcu prečistača. Integralni prečistač predstavlja nerazdvojivu vezu filtrirajućeg elementa i tela prečistača. a na si. tako da je danas prihvaćen gotovo od svih proizvođača motora u svetu. Radi što lakšeg održavanja. ugrađen je prelivni ventil.5 bara ako se na vreme ne izvrši zamena prečistača.2 — 0. a u radu poseduje sva filtrirajuća svojstva kompletnog pre­ čistača. koji se talože u prljavoj zoni prečistača. Kod ovih prečistača. Otpor proticanja kroz novi prečistač pri uobičajenom reži­ mu rada motora kreće se od 0. Filtrirajući element se sastoji od jednog visokokvalitetnog umetka — papirne zvezde. Međutim. Ovaj način prečišćavanja znatno je povećao stepen izdvajanja štetnih materija iz sistema za podmazivanje. direktno na blok motora. ako je od strane proizvođača motora obez70 . čime je omogućeno prečišćavanje ćelokupne količine ulja koja napaja habajuće površine mehanizma. ulje izdvaja abrazivne čestice. vrši pouzdano zaptivanje. 3. s tim što tokom duže eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i drugih primesa može da se poveća preko 1.tarućih delova. Specijalna gumena zaptivka.4 bara. odnosno na specijalne nosače — kako bi se u pogodnom trenutku izvrši­ la jednostavna i laka zamena. smole i ostale produkte sagorevanja. Na svom putu do mehanizma motora ono ulazi u integralni prečistač kroz otvore na poklopcu između zaptivnog prstena i navoja priključka. pa se zbog toga koriste prečistači ulja. ovi prečistači se postavljaju uvek na pristupačna mesta. ventil kratkog spoja. radi bezbednosti. tzv. Integralni prečistači ulja priključuju se direktno u kružni sistem za podmazivanje.27 prikazan je integralni prečistač ulja koji se najčešće primenjuje kod dizel-rnotora. dok prečiš­ ćeno ulje odlazi iz prečistača kroz priključak na gornjem pok­ lopcu u glavnu uljnu magistralu. koji obezbeđuje motoru dovoljnu količinu ulja sve do zamene prečistača. Umetak se smešta u lagana limena kućišta (otporna na pritisak) koja se hermetički zatvaraju pertlovanjem. Umetak smešten na ovaj način zaštićen je od oštećenja prilikom lagerovanja i transporta. Prolazeći kroz filtrirajući element. U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre­ ko potisne pumpe.

odnosno interval zamene je oko 400 radnih časova. pa se zbog toga mora obaviti merenje. istrošeni ili istopljeni ležaji i dr. — procenat sumpora u dizel-gorivu. Period zamene ulja zavisi od više faktora.). pri če­ mu pritisak opada.4. Drugi zazor iz­ među zubaca zupčanika i tela pumpe može biti povećan. moraju se zameniti novim. Optimalna finoća prečišćavanja kreće se u intervalu od 12 .4. Znaci nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora. usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru. S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na period zamene ulja. Neispravna pumpa za ulje. Ako je uzrok začepljenost cevi ili kanala. Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje biti: Najčešće neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu 1.15 mikrometara. — uslovi rada (prašina i s. Kod ovih pumpi važno je da zazor između zupčanika i tela pumpe (čeoni zazor) bude u granicama da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno).4. Zupčaste pumpe treba da daju određen pritisak. loše regulisanog prelivnog ventila itd. 2.3. Ako se ustanovi da su zupčanici istrošeni.beđena ugradnja prelivnog ventila na priključku prečistača ili na motorskom bloku. a vek trajanja. pa ako to nije slučaj. neophodno je strogo se pridržavati uputstva proizvođača motora. Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepažnje. Ovi zazori ne smeju da pređu vrednost 0. integralni prečistač se isporučuje bez pre­ livnog ventila. velikog viskoziteta ulja. Suviše veliki pritisak ulja može nastati usled začepljenosti neke cevi ili kanala. pregrevanje motora. onda se motor mora potpuno oprati i pročistiti. — godišnja iskorišćenost motora i kvalitet ulja.1 mm. 3. Veliki viskozitet ulja se primećuje tako što motor dok je hladan pokazuje 71 . 3. Održavanje sistema za podmazivanje Proizvođači motora propisuju postupke i periode zamene ulja i održavanje prečistača ulja. onda treba potražiti uzrok i otkloniti neispravnost. 3.

5 — cllindarska glava . 1 — zaštitni lim.28 — Sistem za hlađenje. 3 72 2 1 SI. 3 — limeni usmerivač vazduha. 4. Da ne bi došlo do pregrevanja. neophodno je da se motor hladi. koji inače treba da opadne na normalnu vrednost (2 — 4 bara). Ta energija ne pretvara se sva u mehanički rad. SISTEM ZA HLAĐENJE U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener­ gije. razblaženog ulja gorivom koje prodire u karter zbog loših spojeva na sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva. Nedovoljan pritisak ulja može nastati usled: nedostatka ulja u koritu motora. lošeg rada pumpe. 3. 2 — zamajac sa lopticom. 4 — cilindar.5. već jedan deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi). 3. zaprljanog prečistaca ulja. loma opruge prelivnog ventila. a drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vrši sagorevanje.znatno veći pritisak.

a naročito cilindre. klipove i klipne prstenove. tako da je sam prečistač ma­ nje opterećen. Prečistač se ugrađuje da bi zaš­ titio motorske delove. treba odrediti periodiku čišćenja. 3. odnosno po načinu hlađenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdušnim hlađenjem. pa ako su to uslovi velike zaprašenosti — potrebno je čišćenje svih elemenata sistema za hlađenje •— čak i svakodne­ vno. Na samom zamajcu (si. Hlađenje motora može biti vodeno ili vazdušno. Lopatice svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdušnu struju preko li­ menog usmerivača vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. Vazduh pro­ lazi kroz prečistač i usisnu cev. 3. Pretprečistač vazduha Obično se izrađuje kao suvi ciklonski pretprečistač koji ima funkciju da odvaja čestice prašine. kod motokultivatora koji rade u uslovima velike zaprašenosti. Na si. Količina prašine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatiše. U vazduhu se nalazi prašina koja je glavni uzročnik tro­ šenja pomenutih elemenata motora.6. prečistač vazduha je od izuzetne važnosti. Da bi prečišćavanje bilo što efikasnije. pa mu treba posvetiti više paž­ nje i što češće ga čistiti. Tako.1) nalazi se ventilator. Održavanje ovog sistema je veoma važno za ispravno hlađe­ nje motora.1. 3. Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazdušno hlađenje motora. ugrađuje se i pretprečistač vazduha. 3.6.6.Sistem za hlađenje odvodi suvišnu toplotu i održava motor na najpovoljnijoj radnoj temperaturi. Prečistač vazduha U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho­ dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva. USISNI I IZDUVNI TRAKT 3. Zato je neophodno pravovremeno očistiti rebra cilindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora. U zavisnosti od uslova u kojima motokultivator radi.28 prikazani su elementi sistema za hlađenje.2. 73 .

Delovanje pretprečistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i kružnog kre­ tanja (vrtloženja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija, krupne čestice prašine se odbacuju na zidove kućišta iz koga kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje prašine ili se skupljaju na dnu pretprečistača. U pretprećistaču se izdvoji oko 3/4 prašine iz vazduha.

Čišćenje ciklonskog pretprečistača prikazano je na si. 3.29. Potrebno je da se skine ceo pre tprečis tač, odvoji poklopac, istre­ se prašina i ponovo pričvrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo pretprečistača vidi se nataložena prašina, što znači da ne treba čekati da se skupi suviše prašine, već čišćenje obavljati na vreme. 3.6.3. Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom Prečistači ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi kroz uljno kupatilo gde se zadržava prašina u ulju, a vazduh na­ stavlja dalje kretanje kroz elemente prečistača. Uzdužni presek ovog prečistača prikazan je na si. 3.30. Vaz­ duh ulazi kroz središnu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2), pa naglo men ja pravac za 180° da bi nastavio kretanje naviše. Usled promene pravca strujanja vazduha, čestice prašine, kao teže, odvajaju se i lepe na površini ulja. Vazdušna struja prili­ kom prolaska dodiruje i povlači za sobom kapljice ulja koje ov74

SI. 3.30 — Presek prečistača vazduha sa uljnim kupatilom. 1 — središna cev, 2 — uljno kupatilo, 3 — prečistač, 4 — prečistač

laže metalne niti prečistača (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi koja je spojena za usisnu granu motora. Čišćenje prečistača sa uljnim kupatilom, u slučaju kada je primenjen duboki prečistač (si. 3.31), obavlja se na sledeći način: — Skinuti donju posudu prečistača, izvaditi žičani umetak i prosuti ulje iz posude. Posudu i žičani umetak oprati u čistom dizel-gorivu i prosušiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor­ no ulje do naznačenog nivoa, a zatim sastaviti prečistač. I ako je u pitanju plitki prečistač vazduha postupak čišćenja je isti.

75

Pri postavljanju prečistača vazduha obratiti pažnju da zaptivke i stege budu pravilno postavljene. — Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra­ šine u vazduhu, prečistač se mora čistiti često, a po potrebi i sva­ kodnevno ili čak i vise puta dnevno. U svakom slučaju — paž­ nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvođač motora.

SI. 3.31 • - Prečis tač vazduha (rasklopIJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 — gumeni odstojnik, 3 — prečistač, 4 — uljno ku­ patilo

3.6.4. Izduvni lonac Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav lja radi prigušivanja zvuka.

SI. 3.32

Izduvni lonac

76

Pritisak izduvnih gasova je od 4—5 bara, pa pošto oni izla­ ze direktno u atmosferu, usled naglog širenja izazivaju veliku buku. Postoje različita izvođenja izduvnog lonca, ali sam lonac je sastavljen iz više pregrada na kojima su izbušene rupe, tako da gasovi više puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve dok na izlazu ne bude izjednačen sa atmosferskim pritiskom. Na taj način i zvuk postaje prigušen. Izduvni lonac se izrađuje obi­ čno od čeličnog lima. 3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva Osnovna funkcija ovog sistema je da određenu količinu go­ riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i to u tačno određenom trenutku i određenom vremenskom inter­ valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno definisane zahteve su (si. 3.33): — rezervoar, — prečistač goriva, — pumpa niskog pritiska, — pumpa visokog pritiska, — brizgaljke.

SI. 3.33 — Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 — rezervoar, 2 — prečistač goriva, 3 — pumpa visokog pritiska, 4 — dvovodna cev do brizgaljke, 5 — brizgaljka, 6 — povratna cev od brizgaljke do rezervoara

77

Pre nego što upoznamo ove veoma precizno izrađene sklo­ pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije. Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo probilo kroz već sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je oko 400 bara) i da bi se raspršilo u najsitnije čestice (radi potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go­ riva veoma visok i iznosi 90—400 bara, pa i više, što zavisi od prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja. Mala količina ubrizgavanja goriva reguliše se veoma pre­ cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama goriva za svaki obrt radilice motora. Ova količina nije stalna, već zavisno od potrebne snage motora treba omogućiti da se ta količina odmerava (manje ili više), što se reguliše u samoj pumpi. Odstupanja od zahtevanc količine goriva ne smeju biti veća ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj. u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu količinu goriva (nekoliko stotih delova grama). Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen­ ski ograničeno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800 dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izrađena. Opravke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomoć kom­ pletnih uređaja i alata. Na si. 3.33 prikazana je šema sistema za ubrizgavanje goriva koji se najčešće primenjuje, mada su moguće izvesne razlike za neka druga izvođenja. 3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH Pumpa je vertikalno smeštena u sedište bloka, aktivira se preko klackalice koja se pokreće bregastim vratilom (si. 3.34), a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru. Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP). Pre nego što se pređe na ispitivanje ispravnosti pumpe vi­ sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se proveriti da li je prečistač goriva zapušen ili napunjen vodom i 78

3. 6 — dovodni ventil.35 — Delovi pumpe visokog pritiska. SI. treba očistiti rezervoar i zameniti uložak prečistača. 14 — tanjirić. 7 — zaptivka. 16 — klipčić. 8 — trn za zaustavljanje. 4 •— gumena zaptivka. 17 — telo podizača ventila. 19 — unutrašnji valjak.34 Pogon pumpe visokog pritiska pomoću klackalice SI. 11 — telo pumpe. 18 — spoljni valjak. 2 — osovinica. 3. 3 — dovodni priključak. 1 — deo za pumpanje. 20 — osovinica . 5 — opruga ventila. 9 — tanjirić. 10 — prsten. 15 — opruga. Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti stručna lica. Ako je takav slučaj. 12 — zupčasta letva. 13 — ozubljeni deo.da li su cevi zapusene ili ulubljene.

Ali. Deo brizgaljke koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izložen je najnepovoljnijim uslovima (visoke temperature i velika termička napre­ zanja).2. Ispravnost brizgaljke se kontroliše na sledeći način: — ispitivanjem zaptivenosti. Tu se nalazi i priključak za dovod goriva kroz cevi visokog pri­ tiska i priključak koji omogućava preliv dozvoljene propustljivosti brizgaljke. 4 — opruga. obično. Nosač sa brizgaljkom (si. 3. 3 — sedlšte opruge. 10 — navrtka Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore­ vanje. Ovo je neophodno da bi potpuno mešanje goriva i vazduha omogućilo dobro sagorevanje. tj. sam vrh brizgaljke. 2 — vijak. 8 — igla. 80 . 3. Brizgaljke Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cevčice od brizgaljki.7. 7 — povratni priključak. dok je sve ostalo nosač brizgaljke. 9 — rasprŠlvač. 6 — nosač raspršivača. 5 — šipka za potiskivanje./. SI.36) je na razne načine pričvršćen na glavu motora. Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga gorivo u prostor za sagorevanje pod određenim pritiskom i da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih čestica.36 — Brizgaljka u rasklopljenom stanju.3. Ispitivanje brizgaljki Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora. 3. 1 — navrtka za pritezanje. ali se to obično čini pomoću stezne navrtke.3. ceo sklop se naziva »brizgaljka«.

manometra. priključka na koji se uvrće brizgaljka i staklene cevi koja štiti posmatrača od mlaza. sa brizgaljke treba pažljivo otkloniti ostatke sagorevanja po­ moću pribora za čišćenje. moramo za ispitivanje imati čisto ili prečišćeno gorivo. 3. Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke Pre nego što se brizgaljka postavi na uređaj za ispitivanje.37. odvodne cevi. Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak ne dostigne vrednost 20 bara ispod podešene vrednosti pritiska otvaranja.37 — Uređaj za ispitivanje brizgaljke Uređaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz ručne pumpe. 6 Motokultivatori 81 .4.ispitivanjem pritiska ubrizgavanja. SI. Prilikom ispiti­ vanja brizgaljke ni u kom slučaju ruka ne srne doći u zonu mlaznica. ispitivanjem mlaza. Pričvrstiti držač sa brizgaljkom na uređaj za ispitivanje. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke.7. a gorivo koje prodire u krv može izazvati trovanje. 3. Ova tri načina ispitivanja obavljaju se na uređaju koji je prikazan na si. 3. Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara tkivo.

3. Polugu pumpe potisnuti nadole 4—6 puta u sekundi. Čišćenje brizgaljki Da bi se obavilo ovo čišćenje.U slučaju nezaptivanja. Ukoliko je pritisak ubrizgavanja viši ili niži od propisanog.7. brizgaljka se mora rasklopiti. Pri podešavanju primenjivati samo razbušene odstojne podloške. 3. Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja rupica) pravilno i ravnomerno raspršuju (bez dodatnih mlazeva). a zatim rastaviti. Pri tom brizgaljka vrlo »mekano« šumi.38 — Pribor za čišćenje brizgaljki 82 .5. Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle brižljivog čišće­ nja sedišta u telu i igli brizgaljke — brizgaljka se mora zameniti novom. brizgaljku treba rasklopiti i očis­ titi. 3. 3.7.6. odnosno na samom početku ubrizgavanja. Važno je pri čišćenju da se sa spolj- Sl. zapečene brizgaljke se moraju izvaditi iz ležišta. očistiti i ispravno podesiti.7. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja Polugu pumpe uređaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri­ tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa uključenim manometrom i očitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke. Ispitivanje mlaza Pri ovom ispitivanju treba isključiti manometar. 3. Pri uključenom ma­ nometru pritisak povećati sasvim lagano i pre svega lagano otpustiti (inače će se manometar oštetiti). Voditi računa da se raspraseni mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast šumova. Čišćenje obaviti pomoću specijalnog alata (si. Kratkovremenoj pojavi nerasprašenih i bešumnih mlazeva ne treba pridavati značaj.38).7.

Sledeći električni uređaji isporučuju se na poseban zahtev: 6* 83 . Ako je uzrok neispravnosti slaba opruga — zameniti je novom. Pritisak ubrizgavanja suviše nizak. Ova neisprav­ nost nastaje alko je : — veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom).7. Ova neispravnost na­ staje u sledećim slučajevima: — Igla brizgaljke se zagrevala zbog nečistoće — brizgaljku treba rasklopiti i očistiti. Ako i posle toga gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom.nih površina odstrani garež i da se pročiste ulazni otvori na vrhu brizgaljke.8. Pritisak ubrizgavanja suviše visok (uzroci mogu biti kao u prethodnom slučaju). Izvađena brizgaljka može se popraviti samo ako je lakše zape­ čena i ako nema mehaničkih oštećenja. Da bi se dobio određeni pritisak. 3. mlaz ima pravilan oblik. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja. 3. — Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od­ ređenom) položaju. potrebno je imati i ove ure­ đaje. ELEKTROOPREMA Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna. Suviše goriva se vraća kroz povratnu cev. Uzrok neispravnosti može biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa. Mlaz nije pravilan. 4. Neispravnosti i opravke na brizgaljkama Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledeće neispravnosti: 1. ali za potpunu upotrebu motokultivatora u transportu. 3. — Opruga igle brizgaljke je slomljena — postaviti novu oprugu.8. 5. navrtku postaviti u potreban položaj. Ako je brizgaljka zaprljana koksom (očistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke očišćena (zameniti iglu). noću. — Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja — zameniti brizgaljku i iglu. Oštećenu brizgaljku staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju. Potrebno je rasklopiti i očistiti brizgaljku. 2. za korišćenje prikolice. Delove brizgaljke oprati u čistom benzinu ili dizel-gorivu. startovanje i dr. — nečistoća između ravni spajanja brizgaljke (očistiti).

39 — šema elektroopreme sa elektropokretačem i alternatorom za punjenje akumulatora. 4 — prekidač za pokretanje. 3. 6 — presostat. 1 — stator. 8 — akumulator SI. 4 — zadnja svetla. 7 — elektropokretač.SI. 3 — regulator napona. 5 — kontrolna lampica za pritisak ulja. 5 — regulator. 9 — prednji farovi 84 . 6 — zvučni signal (sirena). 2 — rotor. 1 — akumulator. 3.40 — šema uređaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora. 2 — rotor. 7 — prekidač. 8 — ploča sa kontaktima. 3 — stator.

alternator ili dinamo.41).8. 3. 3.40). Akumulator Akumulator služi za pokretanje (startovanje) motora. 1 stator. 2 Sema uređaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora. 3.1. Najčešće se koriste akumulatori napona 6 V i 12 V. tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona svih ćelija. 5 — ploča sa kontaktima. pokretanje elektropokretačem i alterna­ akumulatora (si. 3. Akumulator se sastoji od ćelija koje su prosečnog napona 2 V. 3. odnosno sa tri ili šest ćelija. Izgled olovnog akumula­ tora prikazan je na sl. 3. elektropokretač. 3.39 prikazana je šema elektroopreme na motoru motokultivatora. pokretanje sa dinamom i punjenje aku­ svetla sa alternatorom za punjenje akumu­ svetla sa alternatorom bez punjenja akumu­ SI. U zavisnosti od veličine napona postavlja se i odgovara­ jući broj ćelija.41 rotor. Osnovni elementi elektroopreme su: akumula­ tor. pa je najlakši na85 .1 — električno torom za punjenje 2 električno mulatora. Svaka ćelija je zatvorena čepom.39).42. Postoje i čelični akumulatori. regulator napona i dr. 3 — zadnji farovi. Ćelije su povezane serijski (redno). 6 prednji farovi Na sl. 4 — prekidač. kao i za napajanje električnih potrošača. 3 — uređaj za latora (si. 4 — uređaj za latora (si. ali se oni danas retko upotrebljavaju.

5 — most.42 Akumulator. Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa potrošačem dobiće se struja koja je nastala kao proizvod hemijskih reakcija u akumulatoru.čin za brzo određivanje napona akumulatora da se broj čepova pomnoži sa dva. 7 86 . U tom slučaju SI. a sumporna kiselina postane potpuno razblažena. 3. 4 • — spojnica ploče. tj. 1 kućiSte. Elektrode koje su uronjene čine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol (čisto olovo Pb). 6 — stubid. U svakoj ćeliji akumulatora nalazi se elektrolit. 3. a nestaće kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat). Napon će postojati sve dok se vrši elektroliza. rastvor čiste sumporne kiseline i destilovane vode. 2.

U tu svrhu služi polni mostić za spajanje istoimenih ploča. Tabela 3. a negativne od olova (Pb). a negativnih — siva. Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj vodi i ona se nalazi u svakoj ćeliji akumulatora. Zbog toga se obavlja dopunjavanje akumulatora. a napon ćelije iznosi 2. Ploče su pozitivne i negativne. Separatori su izrađeni od drveta ili plastične mase. Međutim.205—1.140—1. Odnos gustine elektrolita i napunjenosti akumulatora dat je u tabeli 3. Između svake pozitivne i negativne ploče postavljen je separator (rastavijač) koji služi za odvajanje i sprečavanje međusobnog dodirivanja i koji mora biti porozan. Pozitivne ploče akumulatora su od olovnog oksida (Pb0 2 ).260 1. Na si. U unutrašnjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine ćelije akumulatora.265-1. ako se takav akumulator veže za izvor jednosmerne struje.230 1. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pražnje­ nja. Gustina elektrolita 3 napunjenog akumulatora je 1.135 3 Stanje akumulatora sasvim pun 3/4 pun 1/2 pun 1/4 pun skoro ispražnjen sasvim prazan 87 .235—1. Sve pozitivne ploče se međusobno povezuju sa jedne. a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike.110-1.1. Boja pozitivnih ploča je smeđa. pa se gustina elektrolita smanjuje.42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim delovima.165 1.1 V. dolazi do uspos­ tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana.1 Gustina kg/dm 1. 3. Tako spojen određeni broj pozitivnih i negativnih ploča čini ćeliju koja se stavlja u pre• gradu u kutiji akumulatora. Kutija (1) je izrađena od tvrde gume ili plastične mase. što znači da je aku­ mulator ponovo napunjen.kaže se da je akumulator ispražnjen.300 1. Nivo elektro­ lita mora biti približno 1 cm iznad ploča. Pregrade moraju biti tako izrađene da ne dolazi do prolaženja kiseline između pojedinih ćelija. a sve negativne sa druge strane.170—1.200 1.285 kg/dm .

2.18 kg/dm . ili tokom 30 časova struju od 2 A itd.Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1.3.25 kg/dm .6 V. temperature i elektromotorne sile pri kojoj prestaje pražnjenje (ona iznosi 1. Zavisnost gustine elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je u tabeli 3. Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja proteklu količinu elektriciteta pri pražnjenju. Tabela 3.3 Temperatura (°C) 27 4 — 7 —18 —23 Kapacitet (%) 100 16 61 43 35 88 . Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 časova struju od 1 A. brzine kojom se akumulator prazni. Odnos tem­ perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3. Veoma je važno da 3 gustina elektrolita ne opadne ispod 1.28 1. On zavisi od ja­ čine struje. Tabela 3.10 3 3 Temperatura (°C) —68 —52 —27 —15 —7 i Da ne bi došlo do smrzavanja elektrolita.8 V).2 Gustina kg/dm 1.20 U5 1. akumulator preko zime treba držati uvek u napunjenom stanju.25 1. Kapacitet akumulatora se meri u amper-časovima (Ah). a odgovarajući napon pojedinih delija 1. Obično se uzima vreme pražnjenja od 8 do 10 časova na temperaturi od 25°C. a posle dužeg stajanja i do potpunog uništenja akumulatora. j e r pri toj gustini dolazi do sulfatizacije ploča i smanjenja kapaciteta. Kada je spoljna temperatura niska. može doći do smrzava­ nja elektrolita ako je njegova gustina mala.

3.8 V. jer se tada akumulator vrlo brzo prazni. Kontrola ispravnosti akumulatora Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko načina.4. \8.8. jer se događa da kiselina procuri. 89 . — ne startovati motor u malim intervalima.8. akumulator napuniti i ostaviti ga u prostoriji gde je normalna temperatura. Dinamo — generator jednosmerne struje Dinamo proizvodi jednosmernu struju. i to merenjem: — gustine elektrolita pomoću bometra ili aerometra. — u slučaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo destilovanu vodu. 3.5 cm. pa u toku rada motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator. — napon ćelija ne srne da opadne ispod 1. — količine elektrolita pomoću merača nivoa. Po­ gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. Broj obrtaja motora je promenljiv. koji pri ne­ dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograničava jačinu struje koju daje dinamo. — akumulator ne čuvati na niskim temperaturama (vidi tabelu 3. Održavanje akumulatora Dobrim održavanjem vek akumulatora može se znatno pro­ dužiti. Za regulaciju napona služi generatorski regulator. a dinamo uvek mora održavati propisani napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potrošača. pa je zato važno pridržavati se sledećeg: — elektrolit treba da bude iznad ploča 1—1.3. — pri radu sa elektrolitom paziti da ne dođe u dodir sa rukama i odelom (može da ih nagrize). — spojevi (priključci) treba da budu čvrsto fiksirani i premazani pastom protiv korozije. — akumulator uvek mora da bude čist. s tim što ga treba jedanput mesečno dopunjavati.2. — napona ćelija pomoću voltmetra sa viljuškom za opte­ rećenje.3). — ako se motor ne koristi.

Tok elektrona predstav­ lja struju koju sakuplja kolektor i preko četkica i regulatora šalje u akumulator. Ako se kolektor zaprlja.Dinamo služi da mehaničku energiju pretvori u električnu energiju. Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno. 3. SI.43 — Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor 90 . Provodnici roto­ ra. Ako kazaljka skreće na levu stranu. 3. moramo po­ moću ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator puni.6.5. to je znak da di­ namo ne puni i da treba tražiti uzrok neispravnosti (si. Prilikom rada dinama troše se četkice.8. a uz to — oni moraju biti čvrsto pritegnuti. pa ih jedanput godišnje treba zameniti novima (ako su suviše istrošene). potrebno je izvršiti čišćenje pomoću kr­ pice namočene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom. Sastoji se iz sledećih (glavnih) delova: — stator.43). Održavanje dinama Posle određenog broja radnih sati ležajeve rotora treba pod­ mazati. Neispravnosti i opravke dinama Da bismo proverili ispravnost rada dinama. Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz koje se kreću provodnici namotani na rotoru. izazivaju stva­ ranje indukovane elektromotorne sile. 3. usled kretanja u magnetskom polju statora. Rotor se okreće pogonjen od radilice motora preko remenice. — rotor.8. to je znak da se akumulator puni. Kada je instrument na nuli. — kolektor. Spojeve zaštititi od korozije. 3. akumulator je pun.

8. Struju za pogon dobija iz akumulatora. — istrošenja rotora i osovine rotora. Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama. kontrola namotaja statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili kablova na masi). Proizvođači su većinom prešli na primenu ovog uređaja umesto dinama. a rotor je sa permanentnim magnetima smešten na zamajac motora.33 kW pri naponu od 12 V. Neispravnosti mogu da nastupe i usled: — is trošenja kugličnog ležaja.7. — oslabljenih opruga i dr. jer četkice treba da izlaze iz nosača 2—3 mm. 91 . — oštećenja namotaja statora. Četkice treba slobodno da stoje u svojim držačima (da ne bi došlo do zaglavljivanja).Najčešće neispravnosti dinama javljaju se usled istrošenja četkica. Stator alternatora je postavljen na blok motora.8. Provera ispravnosti alternatora vrši se: proverom namagnetisanosti rotora pomoću specijalnog merila. Skup­ lji je od dinama zbog ispravljača dioda i složenosti namotaja statora i rotora. ma­ njih je dimenzija. Snaga elektropokretača je 1. Elektropokretač — starter Elektropokretač je elektromotor jednosmerne struje koji služi za pokretanje motora. — istrošenja četkica. rotor je demagnetizovan. Pred­ nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje kolika je potrošnja u datom trenutku. Za pokretanje motora potreban je određen rad. 3. pa je zato elektropokretač najveći potrošač elek­ trične energije. lakši je i ima veći stepen iskorišćenja. Motor se stavi u pokret i kontroliše napon na 1 ugrađenom voltmetru: 38—42 V pri 3000 m i n " . Istrošenost se primecuje vrlo lako. Alternator — generator naizmenične struje Alternator je generator naizmenične struje. Posle sklapanja alternatora treba izvršiti kontrolu efikas­ nosti alternatora.8. Ako je napon niži. 3. Pritisak opruge mora biti konstantan. 28—30 V pri -1 2200 m i n . pa ga treba povremeno proveriti.

— labavi magnetski polovi. — ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca. dotrajale četkice — zameniti ih novim. — proveriti da li četkice glatko klize po kolektoru. rotor se ne okreće — moguć kvar na akumulatoru (aku­ mulator ispražnjen). 3. Unutar samog elektropokretača mogu se pojaviti sledeće neispravnosti: — prekid namotaja. — oštećena ležišta. — ako se rotor okreće a zupčanik ne uzubljuje — proveriti zupce na zupčaniku. — neispravan kolektor. Neispravnosti i opravke elektropokretača Ako pri startovanju elektropokretač ne pokreće motor.10. — namotaji u kratkom spoju. jer postoji mogućnost loma opruge. postoji mogućnost zaglavljivanja zupčanika i zamajca. — zaprljani zupčanici onemogućavaju da se elektropokre­ tač vrati u prvobitni položaj. — proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo­ kretača (4—5 mm). mo­ raju se izvršiti sledeće provere: da li se rotor okreće. — proveriti pričvršćenost elektropokretača za motor.8. potrebno je da se povremeno obavi sledeća kontrola: — povremeno očistiti zupce benzinom i izvršiti podmazivanje. Pri startovanju voditi računa da se spojnica (kvačilo) pri­ tisne (da bi rad elektropokretača bio lakši).3. ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko puta (da se ne bi ispraznio akumulator). Po hladnom vre­ menu koristiti grejač. 92 . a ako startovanje ne uspe u prvom po­ kušaju. Održavanje elektropokretača Da bi elektropokretač pravilno funkcionisao.8.9.

Odvrnuti čepove sa navojem na oba prečistača.3. 3. Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo: 1. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. opet ga za­ vrnuti (si. pa motor okretati dok ne počne da izlazi gorivo bez mehuriča vazduha. Puštanje motora u rad Pre nego što se mašina pusti u rad treba proveriti da li: ima dovoljno goriva u rezervoaru. Pored toga. 3. Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na brizgaljki. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450 1. 2. Olabaviti šuplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva. opet ga zavrnuti. Zato uvek voditi računa da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni. — ima dovoljno ulja u posudi prečistača za vazduh (prema oznaci na posudi).9. Napuniti rezervoar. — ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na štapu za kontrolu nivoa ulja). SI. treba obratiti pažnju da se pri prvom startovanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go­ riva — mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo. pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu navrtku. 93 .44).44 — Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ođvrtanje SupIjeg vijka na pumpi za ubrizgavanje) 4.9.1. 3.

Zaustavljanje motora Pre nego što se zaustavi.9. ili mešavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1.3. 2. 3. mogu se primeniti i neka pomoćna sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem­ peraturama 1. Odvrnuti čep i 3 u otvor naliti 2—3 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10. Jedna boca može da obezbedi 80—100 startovanja motora. ili pri samom startovanju. čime je osigurano potpuno podma­ zivanje.4. Primena »startpilot«-a. Pri toplom (zagrejanom) motoru: A- Postupak je isti kao u prethodnom slučaju — samo dugme za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlači. u odnosu na godišnje doba. »Startpilot« se isporučuje u bo­ cama pod pritiskom. Čep pritegnuti odgovarajućim ključem i odmah startovati motor. Startovanje motora Pri hladnom motoru: 1.9. Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri manjem broju obrtaja. 94 . da bi se na taj način ohladio. U okolini čepa otvora za nalivanje očistiti svu nečistoću. Neposredno pre. Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha. 4. ovu tečnost treba rasprašivati tokom 1—2 sekunde direktno na usisni otvor ili na prečistač vazduha. Namotati uže za startovanje na remenicu za pokretanje u smeru strelice na remenici. Pokretanje motora pri nižim spoljnim temperaturama Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje. 3. Ručicu za gas staviti u položaj za puni gas. Ova tečnost znatno poboljšava startovanje motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa uputstvom koje stoji na boci). 3. 2. preporučljivo je da motor radi oko 5—10 minuta pri srednjem broju obrtaja. odgovara uputstvima.\9. Povući komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto­ va nj u.2.

Zaustavljanje motora se postiže zatvaranjem ručice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke SI.10. Nivo ulja se mora kontrolisati dnevno.5. ODRŽAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450 3.45). 3.10. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte­ rećuje za oko 50%. 3. 3. Zaustavljanje mo­ tora ne izvoditi ručicom dekompresora (samo kod motora sa ovim uređajem). Razrada motora r Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od razrade motora. 3. Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez opterećenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja obrtaja.9.Ova mera sprečava zapinjanje brizgaljki i održava sigur­ nost u pogonu.1.45 — Komanda za zaustavljanje rada motora na satu) komande za zaustavljanje (si. Podmazivanje motora je posebno važno. Sistem za podmazivanje Podmazivanje se vrši ekscentarskom zupčastom pumpom. Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-dodacima. što znači da poluga za regulisanje broja obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda. Ulje teče kroz filtar u korito motora. a odatle ga usisava pum­ pa i kroz uljni filtar šalje ga u kanale za podmazivanje. Posle 50—100 radnih časova opterećenje se može po­ većati na oko 3/4 od pune snage mašine. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadržati u stalnoj upo95 .

koji treba tačno da naležu u svojim sedištima.2. 3. Preporučuje se upotreba ulja za veća temperaturna područja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W — SAE 40 (rafinerija Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W — SAE 40 (proizvodnja INA). Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju otežana startovanja i eventualno smanjenje snage motora. Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0.10. Posle svakih 300 radnih sati. a zimsiko do —15°C radne sredine motora. Gorivo Gorivo se prečišćava na putu od rezervoara za gorivo do pumpe za ubrizgavanje pomoću pretprečistača i finog prečistača. Sistem za ubrizgavanje goriva Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven­ stveno od stepena čistoće goriva. Gorivo mora biti potpuno oslobođeno od nečistoće i vode (mo­ raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva). Kod novog motora potrošnja ulja može biti veća. Pritisak ubriz­ gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih časova. 96 .10.83—0. jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura. Letnje go­ rivo je predviđeno za temperature do 0°C. Gubitak ulja u motoru može da iznosi do 0. 3. Zbog toga treba obratiti naro­ čitu pažnju na čistacu.2 litra na 10 radnih časova. Za sipanje go­ riva u rezervoar može se upotrebiti levak sa sitom i umetak za ceđenje. pri promeni ulja promeniti i prečistač ulja. pripremu i sipanje goriva. Treba paziti na tačno priključivanje dovoda i odvoda goriva pomoću zaptivnih prstenova.84. Posle 100—200 radnih časova potrošnja ulja se vraća na norma­ lan nivo.trebi. U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu.3. U zavisnosti od temperature okoline primenjuju se sledeća ulja: pri temperaturi ispod 0°C — SAE 10 W (zimi) pri temperaturi iznad 0°C — SAE 20 W (zimi) pri temperaturi preko 15°C — SAE 40 (leti) Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do teškoća pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i ležišta).

Paziti da čepovi od plute dobro zaptivaju i da u unutrašnjost filcane cevi ne prodre sredstvo za čišćenje. pumpu i diznu. Pri tom se po celoj spoljašnjoj površini uloška mora pojaviti pena u većoj meri.Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledicama na sprovodne puteve. Odvojiti dovodni vod i podići ga iznad nivoa u rezervoaru. Očistiti (sastrugati) nečistoću sa spoljne strane. Posle ovoga uložak prečistača položiti u čisto dizel-gorivo (ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi. a ako to nije do­ voljno — čišćenje vršiti u benzolu. Kao poslednje sredstvo za pranje 7 Motokultivatori 97 .10. odnosno filcanu cev. Zbog toga se pre­ poručuje smeša dizel-goriva i petroleuma u sledećim odnosima: Spoljna temperatura do—20°C do—25°C do—30°C Dizel: tehnički petroleum 75:25 60:40 45:55 Dizel: karburatorsko gorivo 80:20 70 : 30 60:40 Voditi računa da je opasnost od zapaljivanja ove smeše veća nego kod čistog dizel-goriva.4. pa ako je potrebno čišćenje postupiti na sledeći način: 1. Skinuti jedan čep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz kompresora). pa zatim istrljati nemetalnom četkom u dizel-gorivu. pa zatim proveriti da li filcani uložak malog pre­ čistača nije zaprljan. a veći pre­ čistać ima uložak prečistača tipa »micronic«. 2. Ovaj se postupak mora posle svakog za­ vršavanja ponoviti 4—5 puta. 3. 3. 5. i obe strane zatvo­ riti sa po jednim čepom od plute. tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za čišćenje. Uložak prečistača tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati ga na već opisani način. Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer­ voara goriva. Manji prečistač ima uložak od filcane cevi. 4. Izvaditi uložak. Prečistać za gorivo Za prečišćavanje (filtriranje) ugrađena su dva prečistača goriva. Ukoliko to ne bi bilo tako.

Sačuvati zaptivnu podlošku briz98 .ovog uloška u svakom slučaju mora da se upotrebi čisto dizel-gorivo. 7. 2. i — ku­ ćište.46 — Prečistač! za gorivo. Odvrnuti pumpu i prelivnu cev. 3. SI. 8 — zaptivač. a zatim se mora upotrebiti novi uložak od filcane cevi. veći prečistač sa uloškom tipa »micronic« zahteva zamenu ovog uloška već posle 300 časova rada. Voditi računa da se ovaj prečistač ne srne prati. 6 — vijak za ispuštanje vazduha iz goriva. 9 — grubi pre­ čistač 6. i to pod uslovom da je u tom vremenu mali prečistač uvek bio pravilno odr­ žavan. Drugi. već se u svakom slučaju mora zameniti. Odvrnuti šestougaone navrtke na držaču brizgaljke i izvaditi ventil za ubrizgavanje. 5 — zaptivač.10. Opisani postupak čišćenja može se primeniti najviše tri puta. 7 — vijak. a posledice mogu biti veoma teški kvarovi. Zamena brizgaljke t. 2 — puni prečistač. 3. 4 — poklopac.5. Ukoliko se ne raspolaže kompresorom. kroz koje će neprečišćeno gorivo prolaziti do pum­ pe za ubrizgavanje. 3 — zaptivač. Ukoliko se ne učini tako. izduvavanje se može izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko­ mada creva. mogu se pojaviti kanali između unu­ trašnje i spoljašnje strane uloška (čista i nečista strana uloška prečistača).

Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i zameniti uložak brizgaljke. Prečistač vazduha i njegovu okolinu (na mašini) očistiti spol ja. Ako se radi postizanja većeg broja obrtaja promeni položaj poluge za regulisanje dolazi do ošte­ ćenja motora. Zbog toga je brižljivo održavanje uljnog prečistaca veoma važno. korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra za vazduh.galjke kada ona. 4. Čišćenje se vrši u kratkotrajnim vremenskim razmacima. Regulacija broja obrtaja Jednom podešen broj obrtaja motora održava se u oblasti tolerancije dejstvom ugrađenog reglera pri svakom opterećenju. Otkačiti zakačke i skinuti posudu za ulje. radna sigurnost. Opterećen motor ne treba da pređe broj obrtaja označen na natpisnoj ploči a fini regulator broja obrtaja tačno je po­ dešen od strane proizvođača. pa je treba odmah vratiti na njeno mesto.6. 2. prosuti ulje i očistiti posudu. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne pečurke) proveriti i očistiti nakupljenu nečistoću. a u slučaju veće nečistoće vazduha — ovo izvoditi svakodnevno.7.10. 3. 3. Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne dođe prs­ tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva može prouzrokovati povrede). 7* 99 . pođe zajedno s njim. Ponovo ugraditi držač brizgaljke (šestougaone navrtke pritezati ravnomerno). prilikom vađenja držača. 3. Snaga.10. Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav­ ljanja pojedinih delova. 5. 3. Pri čišćenju prečistaca za vazduh treba obaviti sledeće opera­ cije: 1. Prečistač vazduha Smanjeno habanje i duži vek trajanja motora zavise u velikoj meri od čistoće usisanog vazduha.

a zatim naliti ulje u posudu za ulje. ako je prečistač previše zaprljan treba ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje). Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje. Paziti da priključci budu dobro pritegnuti (zbog zaptivanja). vodi. Startovati motor prema datom uputstvu. Dovod goriva nije u redu Uzroci a) Prazan rezervoar goriva Način otklanjanja Naliti gorivo u rezervoar. b) Vazduh u uređaju za ubrizgavanje goriva c) Zacepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri odvrnutom dovodu za pumpu za ubrizgavanje ne ističe gorivo) 2. Naliti sveže ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja (ne više) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto. Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10-40 W. Naliti gorivo. Zameniti uložak precistaca go­ riva. Niukom slučaju prečistač vazduha se ne sme prati u ben­ zinu. Motor se teško okreće 100 . Is­ pustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje goriva.11. Posle zamene ulja. Prečistač temeljno is­ prati više puta ponovljenim potapanjem u čisto dizel-gorivo. pridržavajući se svih propisa. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. 3. zatim ga ocediti i ponovo pričvrstiti. Naliti gorivo. 5. Još jednom pokušati startovanje. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA Motor ne može startovati: Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva. a naročito propisa za startovanje pri nižim spoljnim temperatu^ rama. 1. ceđi (lužini) ili vreloj tečnosti.4.

Zagušen prečistač vazduha b. Naliti gorivo u rezervoar i is­ pustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. bez dimi jenja na izduvnoj cevi: a. od­ nosno očistiti ga. Motor se veoma greje: a. Podesiti zazor ventila Zameniti brizgaljku. a. Nedovoljno rashladnog vaz­ duha b. Motor nema kompresiju Proveriti i podesiti zazor ven­ tila 4. Zazor ventila nije u redu c. Naliti gorivo. c) Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. očistiti rashlad­ na rebra. a uzrok ne leži na pumpi za ubrizgavanje goriva.3. Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do­ datno punjenje (goriva) pri star to van ju. Zazor ventila nije dobar 6. Suviše ulja u kućištu mo­ tora b. Neispravna brizgaljka Očistiti prečistač. Vazduh u uređaju za ubriz­ gavanje goriva c. 5. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Zaprljan prečistač goriva Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na štapu za kontrolu nivoa ulja). Zameniti prečistač goriva. Suviše ulja u kućištu mo tora . Crn dim u izduvnoj cevi: Motor može da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja motora opada). Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na kon­ trolnom štapu). Očistiti ulazni otvor rashlad­ nog vazduha. b) Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10—40 W. Motor razvija suviše malu snagu (broj obrtaja opada). 101 7.

Zameniti uložak prečistača go­ riva. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje.BOROVO 102 . Prazan rezervoar goriva b. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje.8. odnosno očistiti ga. Na­ liti gorivo. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . Motor se zaustavlja — dovod goriva nije u redu a. Začepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri otvorenom dovodu go­ riva na pumpi za ubrizga­ vanje ne ističe gorivo) Naliti gorivo.

Podmazi­ vanje je na principu centrifugiranja. 4 1 KARBURATOR . sve se to stalno menja. Motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja. Rukovanje i održavanje benzinskog motora LA-300 dato je na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6). vazduhom hlađeni motor. Na si.2 prika­ zan je spolni izgled ovog motora.1 prikazan je benzinski motor LA-300. Na si. Na usponima motor radi pod težim režimom i tada ima drugačiju potrošnju nego 103 . Startovanje se obavlja ru­ čnim poluautomatskim starterom. 4. U stvari.1. Ovaj motor "se ugrađuje u motokultivatore: IMT-507. DELOVI BENZINSKOG MOTORA U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-motora. »Gorenje-Muta« i dr. Zato će u ovom poglavlju biti opisane osnovne razlike između ova dva motora. niti mu je potrebno da po 1 kW snage troši uvek istu količinu benzina na čas.1.4. 4. Benzinski četvorotaktni motor koji se ugrađuje u ve­ liki broj motokultivatora ima dosta sličnih delova kao prethod­ no opisani dizel-motor. 4. »mon­ dial«. »Labinprogres«-a. Osnovni podaci Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smešu za motor.. To znači da u svakom momentu rada motora odnos benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom izmeša na takav način da sagorevanje bude što bolje i da pot­ rošnja benzina bude što manja. jednocilindrični. To znači da se men ja režim rada motora i da svakom re­ žimu odgovara neka potrošnja benzina. To je četvo­ rotaktni.

Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo­ toru odgovarajuću gasnu smešu. 4.SI. ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu. gasna smeša treba da is­ punjava sledeće uslove: 104 .1 — Presek benzinskog motora serije LA-300 kada silazi. Da bi mogla dobro da sagoreva.

10 čep za nalivanje i merenje nivoa ulja.2 — Benzinski motor LA-300. Sa ovakvom gasnom smešom imamo približno najveću brzinu širenja plamenog talasa. 9 — slavinica na rezervoaru. dakle bogata smeša u odnosu na raniju. kao što se vidi. — da bude u gasovi tom stanju. Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. i to 12. 14 — serijski broj — da ima određen odnos između količine benzina i vaz­ duha. 13 — tablica »tip motora«.5 g vazduha na 1 g benzina. već i da obezbedi smešu koja će dobro sagorevat. 7 — poluga gasa (akcelerator). Probama na motorima se do­ kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno manje vazduha ako hoćemo da iz motora izvučemo najveću snagu. To je. predstavlja složen organ motora. i ona se zove — gasna smeša najve­ će snage motora. Takva gasna smeša zove se idealna ili teorijska gasna smeša. 11 — remenica za pokretanje. ugljeni oksid i vodena para. karburator ne treba samo da stvori gasnu smešu.L Pošto karburator. Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno je 15 g vazduha. on mora imati više uređaja koji su u stanju da spreme odgovarajuću gasnu smešu. 6 — dugme za zaustavljanje. 8 — navrtka za zaustavljanje poluge gasa (akcelerator). 4 — kutija oduške. 12 — čep za ispuštanje ulja. — da bude na određenoj temperaturi. 5 — pokretač (starter). 1 — čep za nalivanje benzina. Razume se da ova gasna smeša treba da bude homogena. 4. Prema tome. — da bude homogena (da je dobro izmešana). 105 . 3 — prečistač goriva. 2 — prečistač vazduha. pri čemu se kao proizvod ovog sagorevanja do­ bij a azot.SI.

ili. — sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lončetom ben­ zina.3 sa osnov­ nim delovima: lonče karburatora. ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha. — venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smešten sisak benzina. jer ni u jednom slučaju takva smeša ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje. tako da se nivo benzina održava uvek na istoj visini.Ako. 106 . 4. a ona je siromašna u odnosu na idealnu gasnu smešu. Ovakva gasna smeša zove se normalna gasna smeša ili smeša najvećeg iskorišćenja benzina (najvećeg koeficijenta korisnog dejstva). i to oko 18 g vazduha za 1 g ben­ zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je normalno predviđen. kada je pod režimom iskorišćenja. kako se to kaže.3 —Karburator — osnovni princip rada — lonče karburatora u koji iz rezervoara stalno priliče ben­ zin. a nije dobro ni kada je suviše bogata. ne valja ako je gasna smeša suviše siromašna. 4. Prema tome. pak. sisak benzina i venturi cev. Najprostiji karburator dat je šematski na si. Uloga ovih delova je u sledecem: GASNA SMEŠA SISAK KARBURATORA VEN TURI SI. do sledećeg: gasna smeša se ne pali ako je siromašnija od 1 g benzina na 28 g vazduha. onda nam treba nešto više vazduha nego što je potrebno za sagorevanje u zatvorenom sudu. uglavnom. tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne radi isti. a to znači da motor tada ne bi radio. želimo potpuno iskorišćenj'e benzina u motoru. Raznim probama sa našim motorom u pogledu sagorevanja i paljenja gasne smeše došlo se.

i pošto je sve zatvoreno. Kada klip stigne na DMT. koja kroz usisnu cev odlazi u motor i ispunjava prostor iznad klipa koji. Međutim. karburator ima u sebi razne delove. pošto je takt usisa­ vanja. koje traje sve dok klip ne stigne do GMT. tj. U tom momentu gasna smeša je već postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje. Usled ovog sudara stvara se veliko kovitlanje i mešanje gasne smeše. Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podiže (usisava) ben­ zin koji u tankom mlazu šiklja iz siska i mesa se sa vazduhom. Pre svega. on radi pod raznim uslovima opterećenja. Razume se da je i gasna smeša. Međutim. i to u momentu kada počne takt usisava­ nja.Kada motor radi. usisni ventil se zatvara i gasna smeša se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje. jer su samo sitne kapljice ben­ zina donekle izmešane sa vazduhom. Ali. a pored toga. motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice. Da bi udovoljio svim tim zahtevima. dobro je izmešana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom. Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem obrtaja/min. pa i čitave male uređaje. Pošto su delovi na motoru montirani sledećim redom: karburator-usisna cev-motor. to se stvorena depresija pre­ nosi na venturi cev. usisni ventil je otvoren. mi znamo da se to u praksi ne dešava. 107 . ulazeći u komo­ ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli). ima veliku brzinu kretanja nadole. imala svoju brzinu koja je nešto manja od brzine klipa. Usled toga na ovom mestu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija. Ovakva gasna smeša još nije dobra za sagorevanje. Završetak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu venturi ja na kome je presek najmanji. Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom brzinom i stvara se gasna smeša. kapljice benzina isparavaju i mešanje sa vazduhom se na taj način pop­ ravlja. i pošto klip polazi od GMT i ide nadole. do momenta paljenja gasne smeše od strane svećice. usled čega vazduh struji sa donje strane u venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru. u prostoru iznad klipa stvara se depresija. krećući se nadole. sada klip od DMT počinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom gasne smeše koja je imala kretanje nadole.

5 — vijak za 'podržavanje leptira. Karburator za benzinski motor LA-300 Na si. kada je leptir smeše zatvoren (2). Na minimumu. 9£>.4 — Delovi karburatora za motor LA-300.4. 4. 1.4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo­ tor LA-300. 10 — deo emulzije. tj. Pri pokretanju na hladno leptir uređaja za startovanje (1) je zatvoren. Princip rada ovog karburatora biće opisan u nekoli­ ko faza: 1. Nema priliva goriva 108 . 3 — prečistač. depresija u cevi minimuma se smanjuje. Uređaj minimuma obu­ hvata zavrtanj za podešavanje (4) i doziranje smeše (si. usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. 8 — leptir za smešu. 4. 4. U — plovak. 7 — osovinica leptira za smešu. . a leptir startera otvoren. 4 — igla. 17 — poluga 2. — poklopac.4. 15 — osovinica leptira za startovanje.telo. 3.1. da bi ograničio doticanje vazduha i da bi posta­ vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate smeše (si.6). 6 — vijak* ^ea regulaciju. Dodavanjem gasa. 12 — sisak minimuma. 13 — sisak maRspSuma.5). Si. 14 " * sisak maksimuma — petroleuma. 16 — leptir za startovanje. laganim" otvaranjem leptira smeše.2.2 — priključak.

SI. položaj tanje na hladno pokre :*Sč7 SI.6 — 2. 4. položaj — na minimumu 109 . 1.5 Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300. 4.

SI. položaj — dodavanje gasa SI. položaj — na maksimumu 110 .7 — 3. 4.8 — 4. 4.

— Kontrolisati da. Kada je leptir sasvim zatvoren. Kontrola karburatora Na ravnoj kontrolnoj ploči proveriti da li je došlo do deformisanja na zaptivnim površinama lončeta i poklopca. 4. — Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje. kada je leptir (2) sasvim otvoren. Za čišćenje siskova kalibriranih otvora i kanala ne upotrebljavati metalne šiljke. Leptir za startovanje preko poluge zatvara se u dva položaja. 4. — Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala.iz siska za maksimum. 4.8). (2) pri temperaturama ispod 0°C. — Leptir mešavine treba da se obrće slobodno.9). Na maksimumu. zameniti poklopac. — Kontrolisati da leptir uređaja za startovanje nije poha­ ban i da li se slobodno okreće. a posle modifikacije zameniti sediste i deo za zap ti van je kod karburatora. Smešu za ubrzanje obezbeđuje jedna dru­ ga rupa — za postepeno dovođenje (5).3. Poklopac skinuti pažljivo (da ne bi došlo do deformacije plovka).025 mm. 4. a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7) prekida se izlaz smeše (si.010 — 6.7). Odviti emulzionator. koja je povezana sa cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smeše (2) (si. od­ stojanje između ravni leptira i otvora minimuma treba da bude 0. Rasklapanje karburatora Odvojiti karburator. 111 .1. što omogućava pokretanje (1) pri temperaturama iznad 0°C. eventualno. (3) u položaju rada (si. 4. Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oštećeno. 4.15 mm — zameniti oštećeni deo. već komprimirani vazduh.4.1. u usi­ snoj cevi stvara se depresija koja povlači gorivo iz siska maksi­ muma (6). Ako su dimenzije manje ili ako je zazor između osovinice i sedišta preko 0. Prečnik osovinice treba da bude 6. sisak mini­ muma i maksimuma.04 — 0.06 mm (u suprotnom slučaju zameniti poklopac). plovak ne dodiruje zidove lončeta (u slučaju da dodiruje — brusnim papirom skinuti mesto dodira).

Kontrola nivoa goriva Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim zavrtnjem.9 — Poluga za pogon leptira 4. — Povezati cev goriva na priključak i ostaviti da gorivo uti­ če u lonče. SI.10).5. merkom izmeriti nivo goriva koji treba da bude 10 — 12 mm ispod gornje površine lončeta (si. — Odvojiti cev od priključka i skinuti poklopac. 4. 4.SI.10 — Merenje nivoa goriva u lončetu karburatora 112 . Kada je lonče u horizontalnom položaju.1. 4.

Rotor je sastavljen iz magneta smeštenog na udubljenju na obodu zamajca. Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora. stvara visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz­ među elektroda svećice. Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz priključka. 4. a stator je jedna bobina.11).11 — Podešavanje visine potisne lamele na plovku Ako se nivo ne nalazi na označenoj vrednosti. Ova struja. On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih štiti od pregorevanja. pričvršćena na bloku i obavijena na svežnju limova sa dva kola: jedno za ni­ zak. modificirati visinu potisne lamele igle na plovku. 4. isprazniti lonče. 4. Pored toga. on omogućava brzo zaustav8 Motokultivatori 113 .SI.12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne smeše. a drugo za visok napon. DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEŠE Na si. ponovo montirati i ponoviti ispitivanje (si. koju prekida platinsko dugme.2. Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro­ toka koji vrši indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis­ kog napona. Za paljenje gasne smeše koristi se alternator na visoki napon (sa rotorom statorom). 4.

4. 4. da bi u sekundarnom kolu izazvao visoki napon za paljenje. Karakteristike električnog kola (si. 9 — svežanj pločica. 2 — platinsko dugme. 5 — lisnati deo. 4. 1 — dugme 2a zaustavljanje. 11 — rotor (magnet). 6 — breg. 4 — ŠipČica.1. Kontrola Bobina: kontrolu vršiti pomoću tastera.2. 10 — starter. 7 — radilica. 12 — žarna jac Ijanje struje u primarnom kolu.12 — Delovi sistema za paljenje gasne smeše. 3 — kondenzator.SI. 8 — svećica. a ako je bobina defektna — zameniti je.13): 114 .

3 oma otpor na sekundarnom kolu 5000 oma Kontrolisati da li je izolir u kablu između bobine i platinskih dugmadi oštećen i da li možda dodiruje masu. Proveriti da li je kabao mase zavaren na svežnju pločica.otpor na primarnom kolu 0. Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i svećicom.14 — Kontrola efikasnosti magneta 8 ! 115 . 4. 4.13 — Kontrola karakteristika električnih kola SI. SI.

Kondenzator Efikasnost kontrolisati pomoću spinterometra (si. si.2. u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu­ piti na sledeći način: — zamajac postaviti u aparat. 4. Magnetizacija Pošto se magnet ne može zameniti ako je demagnetizovan.15 — Zatvaranje međuprostora između lopatice — zamajac pritegniti među polovima.16). Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta­ vi šetalica alata u visini crte (a.14) i utvrditi da li mag­ net povlači šetalicu. SI. a ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us­ tanovi brzo trošenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje nesigurno.15).2.3. 4. 4. 4.Magnet: efikasnost magneta može se smanjiti ako je zamajac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura­ ma. 4. — među lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba­ citi uobličeno gvožđe kojim se zatvaraju međuprostori (si. • • * * • * 116 . 4.2. — napajati uređaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i ponoviti operaciju dva ili tri puta.

Zameniti svećicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda mase istrošena. 117 . Zamenu svećica vršiti u svakom slučaju posle svakih 300 sati rada motora.SI.5. __ . Platinska dugmad Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje­ ni ili nagoreli. 4.4.17).16 — Kontrola efikasnosti kondenzatora pomoću spinterometra 4.2. Marka svecica Marelli Bosch Champion KLG Bosna Za motore LA — LAL CW 150 N W 95 TI UL 35 Y F 50 F 50 LAP CW 50 NI W 45 TI — — — 4. Mala oksidacija može se otkloniti finom tur­ pijicom i komprimiranim vazduhom.2.8 mm (si. 4. a zatim podesite otvaranje na 0. Svećice Očistiti elektrode metalnom četkom i komprimiranim vazduhom i podesiti zazor između elektroda na 0.6 mm.55 — 0.

3.18 — Delovl samonamotavajućeg uređaja za pokretanje.I™ • * .17 — Kontrola zazora između elektroda na svecicama Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost nedovoljna ili ako postoji deformacija — izvršiti zamenu. 3 — pločice. " _ • » * r ' J ' 1 » 1 * * * 51. 4. Povlačenjem kanapa tri pokretne ploče se uključuju u nazubljenu glavčinu uč- Sl. 4. 5 — remenica. 4 — poklopac. 6 — kanap. 7 — opruga 8 — kućište 118 . 2 — spi­ ralna opruga. 4. 1 — vijak. SAMONAMOTAVAJUĆI UREĐAJ ZA POKRETANJE To je uređaj za ručno pokretanje koji dejstvom opruge na­ nio tava kanap na remenicu posle pokretanja.

18). — Postaviti sajlu u žleb remenice (5). — Pustiti remenicu da se obrće dok se ne olabavi napon (zategnutost opruge (7). a ne na otvoru za prolaz kabla. — Ponovo montirati remenicu (5) ubacivši kraj spiralne opruge (7) u njen žleb. Kontrola — Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti je ako pločice (3) ne izlaze. pa tako pokreću zamajac sa remenicom.3. 4. 4. napon opruge namotava kanap na remenicu.1. Tako glavčina postaje nezavisna od uređaja za samonamotavanje.19 — Provera napona saraonamotavajućeg uređaja 119 . može se demontirati odvrtanjem 4 vijka (1) koji ga učvršćuju na usmerivač vazduha (si. pa se tako motor može pokrenuti povlačenjem kanapa. Kada se kanap otpusti. SI. — Kontrolisati da li je opruga (2) učvršćena u sedištima poklopca (4) i remenice (5). kraj kanapa saviti i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlačenju vrši na zidovima sedišta. — Izvući remenicu i zameniti kanap (6). Ako uređaj ne funkcioniše. Pokretne ploče se odvajaju usled inklinacije zuba. 4.vršćen-u na zamajcu. skinuti remenicu (5) pošto se otpusti zategnutost opruge i spirale (7). U slučaju kidanja kanapa (6).

Kuglice se pomoću centrifu­ galne sile pokreću ka periferiji zupčanika i aksijalno pomeraju zvono (A) koje deluje na viljušku (B).21).Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice (5) za 2 — 3 obrtaja.4. 120 . 4. s tim da se jedan njen kraj učvrsti na kutiji. sa pozicioniranim gasom broj obrtaja se povećava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno. SI. koju zateže komanda gasa (E). Napon samonamotavajućeg uređaja kada je kanap kom­ pletno obavijen treba da iznosi 1.2 — 1. kada je kanap (6) kompletno odvijen. REGULATOR Centrifugalnog je tipa. 4.5 daN (kg). 4.20 — Tanjirasla i spiralna opruga U slučaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi­ ti u sedište. Osloboditi oprugu presecanjem žice samo posle ugrad­ nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta­ nja motora. Opruga (D). a posledica toga je sma­ njenje broja obrtaja. a ova preko poluga od­ ređuje položaj leptira za smešu (C) u karburatoru.19). Re­ zervna opruga isporučuje se tako što je obavijena gvozdenom žicom. pošto se savlada prvo trenje (si. Pri smanjenju opterećenja. sa kuglicama smeštenim u zupčani­ ku koji aktivira radilica (sL 4. suprotstavlja se centrifugalnoj sili. pa to kretanje teži zatvaranju leptira (C).

čime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifugatora (si.22). 4. 121 . a to znači ravnoteža između centrifugalne sile na regu­ latoru i dejstva opruge na različitom režimu. Papučice na viljušci moraju biti u ravni — pošto male razlike mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato­ ru. Dodirna površina klizača mora da bude zaobljena.1. ulje se potiskuje iz zupčanika re­ gulatora.4. 4. Kontrola Prvo proveriti u kakvom su stanju sedišta kuglica u zvonu.5. a ako je pohabana — dovesti je u normalno stanje pomoću fine turpije. Novom položaju gasa odgovara promena opterećenja na oprugu.Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama preteže dejstvo opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i povećava broj obrtaja. SI. a zatim proveriti osovinicu i viljušku i zameniti istrošene delove.21 — Regulator 4. 4. Ova dejstva na leptiru omogućuju da se automatski stabilizuje broj obrtaja pri promeni opterećenja na motoru. PODMAZIVANJE Centrifugalnog je tipa.

BOROVO 122 . JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . prečistača i kanala u radilici obavlja se skida­ njem radilice i čišćenjem kanala. čišćenje centrifugatora.22 — Podmazivanje — centrifugalnog tipa Filtriranje ulja vrši se pomoću centrifugalne sile koja nečis­ toću odvaja i taloži u udubljenom delu centrifugatora.4.

123 . Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta suva spojnica. pogonski točkovi. menjača brzina. što znatno olakšava transport. tako da se postiže odgovarajuća brzina za rad u polju. pa zbog toga treba vršiti podešavanja koja propisuje proizvođač. višelamelasta suva spojnica. Funkci­ ja spojnice može da se obavi i preko kaiša sa zatezačem. Savremenija rešenja kod motokultivatora većih snaga omogućuju i pogon točkova pri­ kolice. Kod jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se ostvaruje preko sistema lančanika. veoma bitni ure­ đaji za njihov rad: kočnice. 5. Spojnica se aktivira pomeranjem komandne ručice preko komandne sajle koja se može podeša­ vati. diferencijala i poluosovina.1. Na motokultivatore se ugrađuju i drugi. višelamelasta spoj­ nica potopljena u ulju. Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ručice koja se nalazi na upravljaču. konusna — suva spojnica i dr. priključno vratilo i dr. Spojnica nikada ne srne da proklizava. upravljač. UREĐAJI MOTOKULTIVATORA Motor stvara određeni obrtni moment koji se preko transmisionih uređaja prenosi do pogonskih točkova. SPOJNICA (KVAČILO) Spojnica služi za postepeno uključivanje i isključivanje veze između motora i delova transmisije. Zadatak transmisionih uređaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih točkova motokultivatora.5. pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para. Spojnica radi na principu trenja. Prenos snage od motora do pogonskih točkova motokultiva­ tora ide preko spojnice. koman­ de.

.

motor ne pogoni transmisiju. 1 — lamela spojnice. Na si. završne lamele. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom za podešavanje. tj. 5 — sedište opruge. potisnog diska. SI. proizvodnje »Labinprogres«-a. Ona se sastoji iz: korpe spoj­ nice. Isti proizvođač na motokultivatoru »mondial« ugrađuje konusnu suvu spojnicu (si.Kada se ručica komande povuče. 5. 14 — opruga za vraćanje poluge. 2 pogonske lamele. spojnica je odvojena. 7 — opružna žica. 2 — potisni disk. Svi ovi elementi smešteni su između motora i men jača i oni svo­ jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjaču. Podešavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vrši se tako što on iznosi 3—5 mm. 9 — potisni ležaj. 17 — povratna opruga poluge 125 . ugra­ đena na motokultivatoru IMT-507. 12 — pločica. 4 — opruga. € — aksijalni ležaj. 6 potisnih opruga i sedišta opruga. 5. 10 — pođloška. 5. Na si. ugra­ đena na motokultivatoru »specijal«. 8 — viljuška za isključivanje. 3 — korpa spojnice.2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica. 13 — poluga za isključavanje spojnice. 15 — pločica za osiguranje.3).2 — Jednolamelasta suva spojnica ugrađena na motokultivator »special« proiz­ vodnje »Labinprogres«.1 prikazana je višelamelasta suva spojnica. 11 — vijak (nosač poluge). 5. 16 — vijak. 2 unutrašnje frikcione lamele.

8 — ležaj. 4 — poklopac ležaja. 5. 2 — poklopac spojnice. 5 — ležaj 6 — konus spojnice.3 — K o n u s n a suva spojnica ugrađena na motokulti vatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 9 — viljuška. 3 — opruga. 7 — frikcioni element.NJ SI. 10 — poluga za isključivanje spojnice . 1 — prirubnica.

21 — ležaj. 18 — zaptivnl prsten. a isto tako i za transport. Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo­ tora preko spojnice u menjački prenosnik. Deo snage se odvodi i na priključna vratila (jedno ili dva). 17 — zupčanik.5. 6 — odstojnik. 5. MENJAC BRZINA Motokultivator služi za obavljanje različitih poljoprivred­ nih radova. 3 — odstojnik. 25 — ležaj 127 . 4 — čaura. 2 — elastična čivija. 20 — odstojnik. 24 — odstojnik. SI. 10 — osigurač.4 — Menjač ugrađen na motokultivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 12 ~ ležaj. 5 — dvogubi zupčanik hoda unazad. 23 <— nepokretni dvogubi zupčanik. 7 — elastična podloška. 19 — osigurač. U osnovi to su menjači sa 3—4 stepena prenosa za kretanje napred.2. Sve te operacije zahtevaju odgovarajuće brzine kretanja koje se obezbeđuju upotrebom men jača brzina ili menjačkog prenosnika. Prenos obrtnog mo­ menta ide od men jača preko pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para do pogonskih točkova. 15 — dvogubi zupčanik. 8 — navrtka. 22 — vratilo spojnice. Menjač sa pokretnim zup­ čanicima ima sledeće funkcionalne celine: — vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do menjača. 14 — zupčanik. 15 — pogonsko vratilo. Zavisno od tipa motokultivatora postoje različita konstrukcijska izvođenja menjača. 16 — igličasti ležaj. 11 — odstojnik. 1 —• vratilo za hod unazad. i sa 2—3 stepena prenosa za kretanje unazad. 9 — poklopac.

8 — šipka za izbor stepena prenosa . 5. 5 — viljuška za promenu stepena prenosa.5 — Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 2 — sigurnosna navrtka. 1 — viljuš­ ka.2 3 4 7 8 SI. 7. 6 — nosač sipki. 3 — kuglica. za promenu stepena prenosa. 4 — opruga.

5. proizvodnje »Labinprogres«-a. Kontrola nivoa ulja vrši se šipkom koja se nalazi na čepu za sipanje novog ulja. propisuje proizvođač. Uključivanje mehaniz­ ma za deblokiranje točkova obavlja se ručkom za deblokiranje točkova. Zamena ulja se obavlja kroz otvore za nalivanje i ispuštanje ulja koji se zatvaraju čepovima.6 prikazan je pužni prenosnik. i spojnicom (5) koja se uzubi u pužni zupčanik (3). sajlom.. 5. 5. Pužni prenosnik Na si.1.5 sistem za promenu stepena prenosa. 9 Motokultivatori 129 . a ako se ugrađuje diferencijal — blo­ kada diferencijala. — ručice sa viljuškama za uključivanje u pojedine stepene prenosa. Izbor stepena prenosa obavlja se ruči­ com koja se dovodi u željeni položaj prema šemi brzina datoj u uputstvima za rukovanje. Na vratilu pogonskih točkova obično se ugrađuje deblokada pogonskih točkova. Održavanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kući­ štu men jača. Deblokada pogonskih točkova koristi se u slučajevima kada motor ne radi. viljuškom (12).3. čepove i otvore (kao i njihovu okolinu) treba održavati potpuno čisto (da u unutrašnjost kućišta ne bi dospele nečistoće). Na si. 5. 5 3 PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAČA DO PO­ .4 prikazan je menjač na motokultivatoru »mon­ dial«. a motokultivator treba da se pomeri. Zamena ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru. šipkom (14). Na vratilu pogonskih točkova klizi spojnica za deblokiranje točkova. polugom (15). Vratilo sa pužem (2) prenosi obrtni moment na pužni zupčanik (3) koji se nalazi na vratilu pogonskih točkova (4). Da bi kontrola bila pouzdana. GONSKIH TOČKOVA Obrtni moment od menjača do pogonskih točkova prenosi se pužnim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupča­ nika. a na si. motokultivator mora biti u sasvim horizontalnom položaju. Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja.— vratila na kojima se postavljaju zupčanici.

UJ .

već ceo sklop sa tanjirastim zupčanikom. obrtanje levog i desnog točka bilo bi isto.3. Da nema diferenci­ jala. spoljni točak za isto vreme pređe veći put od unutrašnjeg. Konusni zupčanik se nalazi na ikraju vratila koje izlazi iz menjača i uzubljuje se u tanjirasti zupčanik. brzina obrtaja planetarnih zupčanika razlikuje. Diferencijal je sklop zupčanika koji omogućava lakše uprav­ ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom zaokretanju na manjem prostoru. Kada je motor motokultivatora u radu. Tu razliku u brzini između spoljnog i unutrašnjeg točka ispravlja diferencijal. U ovom slučaju sateliti se okreću oko svoje ose i omogućavaju da se. Kada motokultivator ide pravo a otpor oba točka je isti. omogućeno je da se kompenzuje razlika u kretanju spoljnog i unutrašnjeg pogonskog točka. dolazi do zaokretanja planetarnih zupčanika preko sa­ telita i do različitog broja obrtaja levog ili desnog točka. točkovi će se okretati podjednakom brzinom.9.5. Zakretanje motokultivatora pomoću ručica za upravljanje nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako. zavisno od otpora na jednom točku. neće se pomerati satelit oko svoje ose. Zadatak ovog prenosnika je da izvrši re­ dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdužnog na poprečni. 5.2. kada je ugrađen diferencijal. obrtni moment se prenosi preko spojnice i menjačkog prenosnika do konusnog zupčanika koji je uzupčen sa tanjirastim zupčanikom. Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor točkova različit. pa prema tome ima i veću brzinu. drugi točak obrtaće se dva puta većim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba točka kad idu zajedno. Ali. Za pravolinijsko kretanje mo­ tokultivatora — diferencijal ne bi bio potreban. a pošto su oni uzupčeni preko satelita. obr­ tni moment od tanjirastog zupčanika prenosi se na planetarne zupčanike (3) koji su uzupčeni preko satelita (trkača) (4). Konusno-tanjirasti par zupčanika. V 9 * 1 3 1 . Ako se jedan točak motokultivatora. Tada se i planetarni zupčanici okreću istim brojem obrtaja. diferencijal i blokada diferencijala Konusno-tanjirasti par zupčanika sastoji se iz konusnog i tanjirastog zupčanika. a sa njim i njegova poluosovina u deferencijalu — zaustavi. Princip rada diferencijala objasnićemo prema si. Međutim.

17 — navrtka viljuške. 5 — osigu­ » rač. 6 — vratilo diferencijala. 16 — planetarni zupčanik (levi). 10 — osigurač. 14 — doboš kočnice. 19 — viljuška za blokiranje diferencijala.osigurač. 15 — poklopac diferencijala. 22 — elastična čivija. 3 •. 18 — opruga. 4 — ležaj. 9 — kandža za bloki­ ranje diferencijala. 7 — satelit. 24 — osnovica satelita . 5. 12 — osigurač. 8 — kandžasti prsten za blokiranje diferencijala. 21 — tanjirasti zupčanik. 1 — planetarni zupčanik (desni).SJ. 20 — konusni zupčanik. 11 — ležaj.7 — Konusno-tanjirasti par zupčanika. 13 — zaptivni prsten. diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru »specijal« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 1 — zaptivni prsten. 23 — satelit.

8 i 9).8 Delovi diferencijala. kuji je na tvrdom terenu. 5. Ukupna vučna sila motokultivatora je tako mala. Uređaj za blokadu diferencijala omogućava da se postigne isti broj obrtaja na oba točka i da se izbegne mogućnost proklizavanja.7 prikazana je kandžasta spojnica (poz. SI. 3 poluosovine 133 . 5. 4 — satelit ili trkač. zbog efekta diferencijala razvija malu vučnu silu kao i točak koji proklizava. pa to onemogućuje dalje kretanje motokultivatora.Diferencijal omogućava stalan pogon točkova. Na si. gde se točko vi obrću različitim brojem obrtaja. Uređaj za blokiranje ima kandžastu spojnicu koja se nalazi na ožlebljenom delu poluosovine. 1 — konusni zupčanik. Kandžu (9) aktiviramo preko komande za blokadu i ručice i sajle na upravljačkim ručicama — da bi se to kretanje prenelo na viljuš­ ku (19) koja pomera kandžu (9) i uzupčuje se sa kandžastim prstenom (8). U slučaju da jedan točak naiđe na klizav teren. ugrađuje se uređaj za blo­ kiranje diferencijala koji omogućava krutu vezu leve i desne poluosovine i isključuje ulogu satelita. 5 tanjirasti zupčanik. Tako se dobij a kruta veza. 2 planetarni zupčanik. pa se može pomerati duž poluosovine. Drugi to­ čak. diferencijala. on će proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. Pored navedenih prednosti diferencijal ima i određene ne­ dostatke. tj. i to kako u pravcu tako i u krivini. Da bi se ovi nedostaci otklonili.

Može biti ugrađeno jed­ no ili dva priključna vratila. na primer.3. 5.4. PRIKLJUČNO VRATILO Priključno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo­ ment različitim priključnim mašinama.SI. 5.10).3. Motokultivatori sa snagom mo­ tora od 10 kW jači su i na njima se ugrađuju i po dva pri­ ključna vratila. U ovim slučajevima priključna vratila imaju različit smer obrtanja i različit broj obrtaja. Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment se prenosi do lančanika sa zupčanikom (4) koji je uzupčen sa zupčanikom (5) na izlaznom vratilu. Prenos lančanicima Ako je osno rastojanje između izlaznog vratila men jača i pogonskih točkova suviše veliko. izvedeno na motokultivatoru IMT-506 (si. 5. ugrađuje se prenos lančani­ cima kao što je to. tako da mogu da 134 .9 — Princip rada diferencijala 5.

5 — zupčanik na izlaznom vratilu. 4 — lančanik. Broj obrtaja priključnih vratila reguliše se izborom odre­ đenog stepena prenosa. kosačica i dr. 5.).10 — Prenos lančanicima. tako da motor dolazi pozadi.2 — valjkasti lanac. pa priključno vratilo pogoni napred postavljenu mašinu (čistač snega. Priključna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora. 1. Za pojedine radne operacije potrebno je da se ručice za upravljanje okrenu za 180°.SI. kao i za pogon prikolice sa pogonskim točkovma. 135 . Uključivanje pogona priključnog vratila ostvaruje se pomoću ručice za uključivanje. 6 — kućište prenosnika se koriste za veliki broj priključnih mašina i oruđa. 3.

13 — kuglica.11 — Priključno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 8 — ležaj. 9 — osigurač. 3 — zaptivnj prsten. 14 — viljuška za uključivanje. 12 — opruga.OJ ON SI. 4 — ležaj. 2 — uključili ekscentar. 6 — vratilo. 18 — zaptivač . 13 — kuglica. 1 — kućište. 14 — viljuška za uklju čivanje priključnog vratila. 7 — zupčanik. 11 — zupčanik za uklju­ čivanje 12 — opruga. 10 — ležaj. 5 — prsten. 5.

5. Uključivanje priključ­ nog vratila obavlja se ručicom (17). Time se izbegava opasnost da kočenjem samo jednog točka dođe do skretanja u neželjenom pravcu i.6 prikazano je priključno vratilo (24) i zaštitna ka­ pa priključnog vratila (25). a ujedno i većih masa. onda se ručica za promenu stepena prenosa pos­ tavlja u prazan hod. radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrađuju se ko­ čnice. i — parkirna kočnica. jer upotreba motokultivatora sa rotofrezom. Kočnice moraju kočiti ravnomerno i efikasno. ako bi se uključio hod unazad. može da izazove velike opasnosti po rukovaoca. koja se aktivira u slučaju zadržavanja motokultivatora u mestu. 5. Voditi računa na pre­ poruke u uputstvima za rukovanje. koje je na drugom kraju užljebljeno tako da mogu da se priključe razne priključne mašine. Na si. KOČNICE Na motokultivatorima većih snaga. Zadatak kočnica je usporavanje i zaustavljanje motokultivatora. zatim zadržavanje zaustavljenog motokultivatora na us­ ponu i pomoć u upravljanju motokultivatorom. 137 . do neželjenog udesa. Zupčanik (7) se nalazi užiebljen na priključno vratilo (6). 5. pa se tako omogućava lakše zakretanje oko zakoče­ nog točka. koja služi za kočenje u pokretu. Pri naglom kočenju ne sme da dođe do zanošenja motokultivatora u stranu. a ujedno ne sme da dođe ni do samokočenja.Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ narni pogon. Motokultivator IMT-507 poseduje priključno vratilo koje je prikazano na si. Iz men jača (16) obrtni moment se pre­ nosi preko zupčanika za uključivanje priključnog vratila (11) na zupčanik (7).11. Prilikom vožnje na javnim putevima neophodno je da budu povezane obe poluge za komandu kočnicama — da bi se mogla kočiti istovremeno oba točka. Kočnice mogu imati dva odvojena sistema kočenja: — radna kočnica. eventualno. Kočnice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje­ dini točak. 5.

5. 5 — podloška. koje su vezane na upravljačkom stubu za motokultivator.13 — Delovi dobošaste kočnice sa trakom. 10 — kočna tra­ ka.12). 6 — podloška. dobošaste kočnice sa trakom (si.13). 11 — doboš. Rukovalac pomoću ručica. 4 — papuča (leva). 7 — poluga. 3 — navrtka.6. 1 kočnice.Delovi dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama. direktno vrši zaokretanje cele mašine i promenu pravca. 4 — vijak. 5. 5. 5. 7 SI. 1 — elastična čivija. 12 — zaptivni prsten 5. 9 — navrtka. UPRAVLJAČ I KOMANDE Upravljač na motokultivatoru sastoji se od upravljačkog stuba i upravljačkih ručica.vijak. 6 — obloga . S obzirom na to da 138 . 2 — rascepka.Na motokultivatorima se najčešće ugrađuju dva tipa koč­ nica: dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama (si.12 . 2 — doboš papuča (desna). 8 — podloška. 5 — opruga. si. 3 — zaptivka.

za rukovaoce je operacija upra­ vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju ceo sistem za upravljanje. 5. 4 — poluga za promenu brzina. a na si. Motokultivatori sa ugrađenim dife­ rencijalom omogućavaju lakše upravljanje pri zaokretanju. 1 — ručica za podešavanje položaja upravljača. 3 — ručica koč­ nice desnog točka. 5 — poluga za gas.14 — Upravljač i komande na motokultivatoru »super special«. 2 — ručica kočnice levog točka.14) prikazane su: — ručica za podešavanje položaja upravljača. ako ne postoji diferencijal. SI. Za­ visno od tipa. na motokultivatoru se ugrađuju uređaji i postav­ ljaju određene komande. Zato pri zaokretanju treba voditi računa da ne dođe do povrede rukovaoca. 5. rukovalac mora da ostvari snagom svojih mišica. 8 — ručica za blokadu diferencijala Na si.15 prikazani su delovi upravljača sa komandama.14 prikazan je upravljač sa komandama na motokul­ tivatoru »super speci jal« (proizvodnje »Labinprogres«-a). 5. 139 . Komandne ručice treba da su pristupačne rukovaocu. 6 — ručica za uključivanje brzina donjeg priključnog vratila. 5. Tu razliku.to nije tako jednostavno i lako. 7 — ručica za isključivanje spoj­ nice. jer diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni točak pređe duži put od unutrašnjeg točka. Na primeru motokul ti vatora »super speci jal« (si.

5.IS — Delovi upravljača sa komandama na moto kultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« .SI.

5. za gas. 5. 1 — spoljnl p ne urna tik. 3 — naplatak.17 Podešavanje razmaka pogonskih točkova (5. ima za­ datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlađi vanje otpora kretanja vozila. 5 — vijak sa navrtkom. za promenu stepena prenosa brzina.16 — Pogonski točak sa p ne u mat i kom. za blokadu diferencijala. odnosno da omogući kretanje motokultivatora na taj način što se na pogonski točak dovodi od­ ređeni obrtni moment. 7 — uvrtanj i navrtka SI.ručice poluga ručica poluga ručica ručica kočnice levog i desnog točka.00-15") na motokultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« jm 322 m . 4 — prirubnica naplatka.7. 6 — teg. pored toga što služi kao oslonac. 2 — unutraš nja guma. 141 . za isključivanje spojnice. POGONSKI TOĆKOVI Pogonski točak. 5. za uključivanje donjeg priključnog vratila. SI.

4 — vijak. navrtka. U ovom slučaju. 1 — gvozdeni točak komplet. Sila pritiska od točka se prenosi kroz podlogu. obrtni moment koji se dovodi na točak suprotnog je smera od smera okretanja točka Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeđuju si­ le koje se javljaju na dodirnoj površini između točka i podloge.Pošto se motokultivator i zaustavlja preko točkova. 5 — uvrtanj. Mehanička svojstva podloge i točka su od odlučujućeg uticaja 4 SI. pođloška. točai može da bude i kočen. 5.19 Postavljanje dodatnog tega na pogonski točak na kretanje motokultivatora. 3 — prirubnica. navrtka Si. 5.18 — Gvozdeni pogonski točak. 142 . pođloška. koja je nehomogena i koja se stalno menja od mesta do mesta. 2 — venac gvoz­ denog točka.

uz rebra takvog pneumatika meka zem­ lja klizi u stranu. 5 — motokultivator Pneumatici pogonskih točkova na spoljnoj površini imaju izražena rebra koja su pod određenim uglom u odnosu na pop­ rečnu osu točka. a može se ugraditi i gvozdeni pogonski točak (si. 5. 5. Usled većeg nagiba. Zbog toga je klizanje mnogo veće kad je podloga vlažna i meka. nego u slučaju kada je ona tvrda i suva.20 — Ugradnja uređaja za isključivanje i uključivanje pogonskog točka na motokultivatoru IMT — 507. 143 . a pneumatik se čisti. Pneumatici sa manje zakošenim rebrima trpe manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama. SI.16 prikazan je pogonski točak sa pneumatikom. U slučaju rada na vlažnom tlu između rebara zadržava se ze­ mlja i to dovodi do proklizavanja točkova. pa se donji delovi toč­ ka bolje prihvataju za tlo.28). 5. ali su zato u prednosti na vlažnom i klizavom tere­ nu. 4 — vijak. 1 — navrtka. 3 — pogonski točak. 2 — uređaj za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. Na si.Proklizavanje pogonskog točka ušlo vi j eno je narušenim spa­ janjem po dodirnoj površini između pneumatika i podloge. Pneumatici sa ve­ ćim zakošenjem rebara na suvom tlu se lakše klizaju i trpe veće otpore.

5. 22 — vijak. 5 — podloška. 21 — viljuška za uključivanje. 6 — adap­ ter poluosovine. 7 — zaptivni prsten. 12 — podmetač. 11 — uključna osovinica. 15 — uključna poluga. 14 — rascepka. 13 — mazalica.SI. 1 — mazalica. 4 — navrtka. 2 — kapa poluosovine. 9 — povratna opruga. 10 — gumeni prsten. 3 — rascepka. 19 — priključna osovina. 24 — vijak 144 . 23 — osovinica. 8 — elastična čivija. 17 — vijak. 18 — zupčasta spojnica. 20 — kućište.21 — Delovi uređaja za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 16 — vodica komande.

20). 5.4 mm).Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka. kao što su oranje. 5. 5. Uređaj se postavlja između prirubnice i pogonskog točka (si. a prečnik naplatka je 15 coli (1 col = 25. SI. UREĐAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUČIVANJE POGONSKIH TOČKOVA Pomoću ovog uređaja može se nezavisno pojedinačno is­ ključiti ili uključiti pogon svakog pogonskog točka (primena na motokultivatoru IMT-507). 5.18 prikazan je gvozdeni pogonski točak koji zamenjuje pneumatik u radu na vlažnom i teškom terenu. Povećanje vučne sile motokultivatora moguće je ostvariti: — povećanjem mase na pogonskim točkovima i — povećanjem koeficijenta trenja između pneumatika i tla (gvozdeni pogonski točak).17). Na primer. One se označavaju u colima (inčima). Primena tegova i gvozdenih točkova obavlja se za određene radne ope­ racije. Podešavanje razmaka pogonskih točkova daje veće moguć­ nosti za korišćenje motokultivatora u raznim radnim uslovima (si. frežiranje i si. jer dodatni te­ govi na točkovima moraju biti centrirani.19) motokultivatora mora se obaviti prema preporuci proizvođača.8. Na si. dimenzija 5—15 znači da je širina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati­ ka 5 coli. 5.22 — Uređaj za priključivanje oruđa 10 Motokuttivatori J45 . 5. Postavljanje tegova na točkove (si. Promene razmaka pogonskih točkova ostvaruju se različitim položajima naplatka.

Ovaj uređaj se primenjuje u slučaju većih pogonskih točkova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros­ tor za okretanje motokultivatora. a okre­ tanje nadesno zahteva isključenje desnog pogonskog točka. onda se mora isključiti levi pogonski točak. 146 . Održavanje se obavlja pod­ mazivanjem mazalica (1 i 13). Ako motokultivator treba okre­ nuti nalevo.Ručicom (15) obavlja se uključivanje ili isključivanje po­ gonskog točka. preko mehanizma vodice komande (16) pomeraju se ukljucna osovina (11) i viljuška za uključivanje (21) sa zupčastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo­ menta na adapter poluosovine (6).

UPOZORENJA Pre nego što se pristupi bilo kakvom radu sa motokultivatorom. — Zaštitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po­ stavljen i bez njega se ne srne raditi. 10 rz 147 .1. — Preliveno gorivo na delove motora ili oruđa mora se pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od požara. već za to pogodnim sredstvima. — Čišćenje noževa (rotacione sitnilice). RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA (na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300) 6. — Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji. mehanizmu kose i drugim oruđima obavezno isključiti motor. paljenje šibica. — Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je topao. — Priključna oruđa se priključuju na osnovnu mašinu samo originalnim elementima za — Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti. treba detaljno proučiti uputstva proizvođača i zapam­ titi sledeće: — Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po­ luga komande men jača u praznom hodu. dotrajale ili polomljene delove uvek zamenjivati originalnim delovima. — Pohabane. — Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu­ šenje. — Pri promeni mesta rada obavezno isključiti pogon svih radnih oruđa. upaljača i si.6. — Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi). — Startovanje motora vršiti samo originalnim uzetom. kose i slični ra­ dovi na noževima ne smeju se vršiti golom rukom.

— Kandže za točkove koristiti samo za rad u polju. 6. pre početka eksploatacije. pre početka frezovanja lim se mora oba­ vezno postaviti. — Kočni uređaj na prikolici mora se često kontrolisati i održavati u ispravnom stanju.41 kW.— Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida­ njem zaštitnog lima.1. vazduhom hlađeni motor. dok se za kretanje po putu ne smeju koristiti. — Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa ispravnim upravljačem i kočnim sistemom. — Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici — obavezno smanjiti brzinu. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE NAJVAŽNIJIH UREĐAJA MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300 Svaki korisnik. Motor U motokultivatoru IMT-507 ugrađen je četvorotaktni ben­ zinski. — Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras­ poređen u okviru gabarita sanduka. raspored komandi i način njihove upotrebe. — Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi došlo do prevrtanja). pritisci u pneumaticima pogonskih točkova moraju biti isti. — Priključivanje prikolice za motokultivator vršiti samo originalnom osovinicom (klinom).2.2. -— Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo lako i bezbedno. — U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju­ čenim motorom. — Obavezno se mora voditi računa o propisanoj nosivosti prikolica. tipa LA-300 Ispravan rad i dug vek motora imaćemo samo ako njime pra 148 . snage 4. mora detaljno upoznati motokultivator (odnosno motor). 6. — Bezbedan i siguran rad motokultivatora i oruđa imaćemo samo u slučaju obaveznog pridržavanja uputstva o redov­ nom tehničkom i periodičnom održavanju.

Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati čist levak sa sitom. a pri radu u veoma zaprašenoj okolini i svakodnevno. 6. pažljivo proučiti knjižicu proizvođača i postupiti po uputstvima koja su u njoj data. a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceđenje.1. odnosno motor. Pri kontroli nivoa ulja motokultivator.1.2 A A . 6. Zbog toga. K a r b u r a t o r Dobar rad motora. Gorivo Za pogon motora koristi se čist benzin REGULAR 86—88. Podmazivanje Podmazivanje motora je posebno važno i zato treba obra­ titi pažnju da se ono obavi prema predviđenim uputstvima. zavisi od pravilno podešenog karburatora.3.2.2. pre startovanja. Motokultivator je opremljen prečistačem vazduha sa uljnim kupatilom čiji je zadatak da izdvoji prašinu iz vazduha koju motor usisava. Ova kontrola se vrši pomoću šipke (štapa): nivo ul(ja treba da bude između zareza označenih sa »min« i »max«. U pogledu izbora — uvek koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora. 149 . Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno. a za sve intervencije na njemu treba se obratiti ovlašćenom servisu. On je tako konstruisan da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo.1. Čišćenje prečistača mora biti što češće.vilno rukujemo i ako ga redovno održavamo. mora biti u horizon­ talnom položaju. P r e č i s t a č v a z d u h a Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro prečišćavanje vazduha. naročito pri nižim brojevima obrtaja.2. 6.2. Za čuvanje (uskladištenje) goriva nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. Podešavanje karbu­ ratora je izvršio proizvođač.1. 6.

baterija 6 V 16 Ah. Menjač Ova mašina ima menjač sa po tri stepena prenosa u oba smera: može se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na­ zad. Kada se ručica komande povuče. Ako ručica stoji između ova dva položaja. Pojedini položaji ove ručice mogu se videti na nalepnici na ležištu komande smera kretanja.1. 1. A ako se ručica pogura napred.5. 1. Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice. spojnica je odvo­ jena. još u fabrici se podešava zazor ručice komande na veličinu 3—5 mm. levo na upravljaču.2.12). Prebacivanje menjača od kretanja napred na kretanje nazad postiže se pomoću ručice komande smera kretanja (si. Ako se stub upravljača zaokrene.2. tada je menjač uključen za kretanje unapred. izvršiti u ovlašćenim ser­ visnim radionicama. Uređaj za osvetljenje prikolice je narnontiran na prikolici i sastoji se iz sledećih elemenata: ispravljač.6. 6. menjač je tada isključen. tada treba imati u vidu sledeće: 150 . Spojnica Motokultivator IMT-507 ima višelamelnu suvu spojnicu. a preko žicanog užeta koje se može podešavati. Termički određeni zupčanici rade sasvim uronjeni u ulju. tj. 6.12).2. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi izvršiti podešavanje preko odgovarajućeg zavrtnja. utikačka kutija i provodnik za vezu signalnih uređaja. ukoliko se za njih ukaže potreba u toku eksploatacije. menjač je uključen za kretanje unazad. Ako se ručica komande kretanja povuče unazad. dva fara sa po jednom sijalicom 6 V/5 W. te motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja mašine). a pogonski točkovi i priključno vratilo su u stanju mirovanja. potezni prekidač. Ak­ tiviranje spojnice se ostvaruje pomoću komandne ručice (si. Uređaj za p'aljenje i osvetljenje Potrebna proveravanja i podešavanja.2. motor ne pogoni mašinu. Ovo važi za uobičajen slučaj — kada se motor nalazi napred (posmatrano u smeru kretanja mašine).3. Struja za osvetljenje prikolice uzima se sa utakačke kutije.

koji je označen sa 0. Ovi se podaci mogu koristiti i kada je stub upravljača zaokrenut. Gvozdeni točkovi 0 360 (km/h) 1. 3.5 14 AS (km/h) 2. 6. 2.23 3.18 8. Promena stepena prenosa Stepeni prenosa (1 — 2 — 3) se uključuju i isključuju po­ moću ručice za promenu stepena prenosa (si.a) Ručica komande za promenu smera kretanja se tada na­ lazi na levoj strani upravljača.5—8 AM (km/h) 1.5 6. samo se tada za promenu stepena prenosa nalaze na upravljaču — levo.4. Između pojedinih stepena prenosa nalazi se položaj praznog hoda (oseti se urez). i pored uključenog stepena prenosa. 2. Voditi računa da se mašina.41 2.65 4. Priključno vratilo Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultivatora i može se uključivati nezavisno od uključenog stepena prenosa.10 2.13).90 4. 3. vozi samo onda kada je i ručica za smer kretanja po­ stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad. Promena stepena prenosa izvodi se prema opisu nalepljenom na ležištu ručice i to na sledeći način: 1.00 12 AS (km/h) 1. menjač je tada uključen za kretanje napred. a ako je ručica pomerena nazad. stepen prenosa: ručicu povući sasvim nazad.1 Brzine 1. menjač je uključen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na ležištu ručice komande). Menjač se uključuje za kretanje unazad samo kada mašina stoji.75 10.2. 151 .15 Oznake točkova sa pneumatikom (gumeni točkovi) 3. Tabela 6.90 3. koja se na­ lazi na upravljaču (desno). b) Ako se ručica pomeri napred.5.2. 1. stepen prenosa: ručicu gurnuti sasvim napred. stepen prenosa: ručicu povući nazad do srednjeg po­ ložaja.37 6.

tada je priključno vratilo uključeno. a ručica za ko­ mandu smera kretanja mašine — na desnu stranu upravljača. a ručica za promenu smera kretanja mašine (si. Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ nirani pogon (rad u mestu). prema željenom smeru okretanja priključnog vratila.6. donji deo stuba se odigne. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu Upravljač se može podešavati po visini posle odvrtanja šestougaone navrtke. a može i da se okrene za 180°.12) bilo u položaj »V« (napred) lili u položaj »R« (nazad). 1. 152 . Ako stub upravljača treba da se zaokrene na 180°. pa se stub tada. ručica za promenu ste­ pena prenosa dolazi na levu stranu upravljača. Broj 1 obrtaja iznosi 860 min ~ . Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajući urez. prvo moraju da se skinu oba ležišta komandnih ručica.12) nagne napred (posmatrano u stoeru vožnje). Pre nego što se ova navrtka ponovo pri­ tegne.2. Posle pričvršćivanja oba ležišta komandnih ručica. ručica za promenu stepena prenosa (si. može nagnuti u stranu. po želji.2. Priključno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. Ako se poluga za okre­ tanje stuba upravljača (si. 6. paziti da ne dođe zub na zub.Uključivanje i isključivanje vratiila obavlja se pomoću po luge za uključivanje priključnog vratila (si.12) mora se postaviti u prazan hod (na 0). 1. 1. 1. a pomeranjem u suprotnom pravcu — priključno vratilo je isključeno.10). Okretanje stuba upravljača može da se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni lonac. Ugradnja pogonskih točkova. Naginjanje stuba upravljača Stub upravljača može da se nagne i na lev u i na desnu stranu. paziti da tada. 6. Svi pogonski točkovi (gvoz­ deni ili pneumatski) učvršćuju se na prirubnicama osnovne mašine.7. Ako se poluga za uključivanje pomeri u pravcu prema mo­ toru. i to tako što će se prethodno izvaditi klinovi iz ležišta ručica. posmatrano u smeru vožnje. pri čemu on sam dolazi natrag u ispravan položaj.

Ugradnja obe glavčine sa uređajem za isključivanje i uklju­ čivanje pogona točka prikazan je na si. Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u pravcu vožnje) na obe glavčine postiže se potpuno diferencijal­ no dejstvo.8. Ako se stub upravljača zakrene za 180°. Glavčine sa uključivanjem i isključivanjem Pri primeni pneumatika većih dimenzija (npr. prst ovog mehanizma koji se kreće u kulisi — pomeri unutra i nadole. 5.00-12 AS ili 4.21). radi lakšeg rukovanja su potrebne glavčine sa uređajem za isključivanje i uključivanje. ili 4. tada se moraju okrenuti i obe poluge za isključivanje i uključivanje.21.50-14 AS. Pomoću ovoga poseb­ nog uređaja (koji se isporučuje kao poseban pribor) može se nezavisno pojedinačno isključiti ili uključiti pogon svakog po­ jedinačnog pneumatskog pogonskog točka. onda je pogon točka uključen. Važno je da u oba pneumatika bude isti pritisak vazduha — da se mašina ne bi naginjala na jednu stranu. potrebno je da konični vijci sa obodom (odnosno — iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima — da li su dobro pričvršćeni. onda se mora isklju­ čiti levi točak. a ako se pomeri nagore i napolje. pa ako je potrebno — pritegnuti ih.2. tako da (posmatrano u smeru vožnje) motor takođe bude pozadi (npr.5 do 2 bara. si. Ovo se može izvesti ako se odvrnu vijoi. Ako želimo mašinu okrenuti nalevo. Ako se pomoću poluge za isključivanje i uključivanje pogona točka (15. Pri srednjem položaju poluge za ukopčavanje glavčina. a za nadesno — mora se isključiti desni točak.Kada se raspolaže glavčinama sa uključivanjem i isključi­ vanjem. oba točka su čvrsto spojena poluosovinom i tada se postiže dejstvo kao pri blokiranju diferencijala. onda je pogon toga točka isključen.20 i si. potrebno je dodati jedan par adaptera. Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova treba da bude 1. Ako se samo jedna poluga 153 . 4. Pri upotrebi pogonskih točkova 4. 6. Ove se glavčine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedeljnog čišćenja mašine.00-12 AS. 5. pri košenju).50-14 AS). Ugradnja adaptera je srazmerno identična ugradnji glavčina za uključivanje točkova. 5.

Uređaji za priključivanje priključnih oruđa Sva vučena priključna oruđa priključuju se za osnovnu ma­ šinu na taj način što se svojim (odgovarajućim) prednjim delom uvuku u uređaj za prikači van je i osiguraju se osovinicom.21) u okviru sedmodnevnog odr­ žavanja moto kult iva tora. 5. — Češće i pažljivo kontrolisati. na primer posle svakih 10 sati rada. Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala. Zbog toga obratiti pažnju da se obe poluge nalaze u sred­ njem položaju i da su oba točka čvrsto postavljena. moto­ kultivator maksimalno optereti. RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507 6. Korisno je da se povremeno. 6.2.3. pri oranj<u). a to znači — motokultivator koristiti samo za lakše radove.9.1. Ulje u lonče tu prečis taca za vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti. si. s tim da ovo ne traje duže od 5 do 10 minuta.3.okrene unazad. tada se odnosni točak pri kretanju napred više ne pokreće. a po potrebi i pritezati vijke i navrtke. niti 2/3 mogućeg broja obrtaja. 154 . — Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jaču. Glavčine za ukopčavanje ili zaustavne glavčine podmazivati na mazalicama (1 i 13. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama. ova osovinica se osigurava pomoću preklopnog osigurača. — Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru i lončetu prečis taca za vazduh. Pri ovom položaju ukopčavanja možemo voziti i napred i nazad. Zato se mašina može zaokrenuti oko ovog točka (npr. 6. — Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo­ toru. Razrađivanje Postupak razrađivanja najbolje će se obaviti ako se strogo poštuju sledeće preporuke: — Za vreme prvih 50 časova rada ne prekoračiti 50% najvećeg opterećenja.

— dovoljno ulja u posudi prečistača vazduha — prema oznaci na posudi. 6.2 — Povlačenje ručice startera — postaviti polugu startera u položaj 2. SI.3.2. Način startovanja prikazan je na si.1) u srednji položaj (između min i max).6.1 — Poluga startera u položajima. Priprema i startovanje motora Pre nego što se motokuitivator pusti u rad.2. Snažno povući ručicu startera.1. 3 — radni položaj opruge SI. potrebno je obaviti i sledeće radnje: — otvoriti slavinu za dovod goriva. 6. 6. 1 — za startovanje.3. — postaviti polugu gasa (si. — dovoljno ulja u motoru — prema oznakama na šipci za kontrolu nivoa ulja. — dovoljno ulja u men jaču (kontrolu vršiti šipkom za merenje koja se nalazi na levoj strani kućišta menjača). 155 . 6. a zatim je polako vratiti. Takođe obavezno proveriti da li je poluga za promenu stepena prenosa u položaju praznog hoda — oznaka 0. 2 — startovanje pri hladnom vremenu. 6. treba proveriti da li ima: — dovoljno goriva u rezervoaru.2. Startovanje hladnog motora Da bi motor startovao.

može se ostvariti samo u slučaju da se motokultivator pravilno i savesno održava. 6. Pre punog opterećenja potrebno je da motor radi na nižim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi postigao radnu temperaturu).4.3.3. ručicu (polugu) gasa posta­ viti na minimum. Posle toga zatvoriti slavine za dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na si.3 — Dugme kratkog spoja za za­ ustavljanje motora 6. Kada je motor startovao.2. 6.3.Ako motor ne startu je — postupak ponoviti. postepeno vratiti ručicu startera u prvobitni položaj.3).2. 6. a motor pustiti da radi oko 5 minuta — kako bi se na ovaj način ohladio.1.2. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) motora Pri startovanju toplog motora postupiti na način naveden pod tačkom 6. Motokultivator je tada spreman za rad.3. Zaustavljanje motora Pre nego što se motor zaustavi. U tom cilju su u ovom poglavlju data najvažnija uputstva kojih ruko156 . SI. s tim što se sada poluga startera postavlja u položaj 1.2. NEGA I ODRŽAVANJE Puno iskoriščenje svih mogućnosti koje pruža motokulti­ vator kao i dug vek njegove upotrebe. 6.

157 .2. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagrejan na radnu temperaturu. a slede će zamene vršiti nakon svakih 100 radnih časova. a sledeće zamene posle svakih 50 radnih sati. Prvu zamenu ulja izvršiti posle 25 sati rada. 6. c) Mašinu u celini stalno održavati čistom (to se naročito odnosi na delove koji su važni za njeno funkcionisanje). Prvu zamenu ulja vršiti posle 25 časova rada.•sve delove koji se kreću.1. UMOL 80 — rafinerija »INA«. e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih točkova (1. Postupak zamene ulja je sledeći: — odvrnuti čep i ispustiti ulje. U tu svrhu je za prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. uvek moraju biti čisti. b) Izmenu ulja u kućištu vršiti redovno. što omogućuje laku vožnju i upravljanje.4. 6. Način promene ulja u motoru prikazan je na si. kao što su sajle pojedinih komandi (sipati malo ulja u košuljicu sajli komandi).4. Održavanje benzinskog motora LA-300 Održavanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo ispravno funkcionisanje. a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora.4. kao i objašnjenja najosnovnijih podešavanja za kojima se u toku rada može ukazati potreba.valac motokultivatora treba da se pridržava. kao i njihova okolina. Olabavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno pritezati. a čepovi za ispuš­ tanje i sipanje ulja. Naročito paziti na to da u oba pneumatika bude podjednak pritisak vazduha. f) Ne zaboraviti proveru uređaja za kočenje na prikolici (stalno ga održavati u ispravnom stanju). d) Povremeno podmazati uljem. Nega i održavanje motokultivatora a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kućištu menjača. 6. Zamenu ulja vršiti samo kada je mašina zagrejana na radnu temperaturu.5 do 2 bara). odnosno tehničkom mašću —. ili TRAKTOL 80 — rafinerija »MODRICA«). Provera se vrši kontrolnim štapom koji se nalazi na levoj strani kućišta menjača.

Niukom slučaju uložak ne srne da se pere u benzinu. SI.— magnet na čepu očistiti od opiljaka. a — sipanje ulja. temeljno ga isprati više puta potapanjem u čisto dizel-gorivo.4 — Zamena motornog ulja. f) Posle svakih 50 radnih sati izvršiiti kontrolu i čišćenje prečistača goriva. Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo­ žaju. Pri zameni ulja u prečistaču vazduha skinuti uložak prečistača i prokontrolisati stanje zaprljanosti. — zavrnuti čep.5 litara. — odvrnuti čep za nali van je i naliti novo ulje. 6. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara) proveravati i čistiti od nakupljene nečistoće. Najpre izvući gumeno crevo za dovod goriva. e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra­ ti ga dizelgorivom. a zatim ga ocediti i postaviti na njegovo mesto. Potrebna količina ulja za zamenu je 0. Ako je uložak zaprljan. Uređaje za hlađenje održavati u ispravnom stanju i čistiti ih od usisanih stranih tela. c) Veoma je važno imati dobro hlađenje motora. d) Proveravati izduvni lonac (»auspuh«) posle svakih 200 radnih sati (garež i prljavštinu očistiti). a kontrolu količine nalivenog ujja vršiti preko merne šipke. vodi ili nekoj tečnosti. Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcionisanje zaptivača. b — ispuštanje ulja b) Redovno vršiti kontrolu nivoa ulja u lončetu prečistača za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvršiti zamenu). 158 .

ponovo ugraditi kutiju i povezati cev ^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati). Kontrola ovog zazora vrši se na 300 radnih sati.5 — Vađenje prečis taca goriva SI.6): SI. 1 — vijak za re­ gulaciju praznog hoda. Potom vratiti ulo­ žak (si. — zameniti zaptivku. 6. h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim čisto go­ rivo. — postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto. 6. — očistiti obe dizne. 3 — cev za proveru goriva. 2 — vijak za regulaciju goriva i vazduha. Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vrši se vijkom 1. Postupak čišćenja karburatora je sledeći (si. Regulacija za­ zora se vrši kada je radilica u SMT. a za to vreme iz karburatora će isteći gorivo i nataložena nečistoća. u karburatoru će se taložiti najfinije čestice prljavštine.6 — Karburator. a postupak je sledeći: 159 . 6 — čep za ispuštanje goriva — odvrnuti diznu (3). 4 — prečistaČ goriva.6 mm. dok se regulisanje smeše vrši vijkom 2. a postupak čišćenja je sledeći: — skinuti poklopac i kutiju.skinuti uložak i oprati ga u čistom benzinu. 6. — odvrnuti diznu (6). g) Ventil oduške takođe mora biti uvek čist. 5 — leptir za startovanje. Proizvođač motora i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podešavanje pre­ pusti stručnom licu.5) i ponovo montirati gumeno crevo. 6. i) Zazor kontakta prekidača paljenja (platina) iznosi 0. — oprati ga petroleumom ili naftom.

7 — Podešavanje zazora kontakta prekidača paljenja SI. MARELLI CW/159 N. — pritegnuti vijak F. skinuti ih finim šmirgl-papirom. 6.5 mm (za BOS­ NU F 70). Ako među kontaktima postoje tragovi oksidacije. i) Upotrebiti svečice sa sledećim oznakama: BOSNA F50 (BOSNA F70 za teže uslove rada). — pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha. 6. a pod opterećenjem su. — između kontakta (platina) ubaciti merilo sa listićima (špijun) debljine 0.6 mm.3. Podešavanje zazora elektrode prikazano je na si. — mašinu ostaviti tako da točkovi sa pneumaticima. Uskladištenje mašine Pri uskladištenju.8 (za BOSNU F 50). — skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar. KLG F 50. — ugraditi kutiju. MARELLI CW/50 N. treba učiniti sledeće: — obaviti temeljno čišćenje i proveru ispravnosti svih delova. Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i očistiti je metalnom četkom i benzinom« Zazor između elektro­ da svećice je 0. BOSCH W 95.4. BOSCH W 45 TI.— odvrnuti vijak F. odnosno 0. kada mašinu nećemo koristiti duže vreme.8. 6. SI. CHAMPION L90. a one za koje je to potrebno zameniti. ne le­ že na tlu. 160 .8 — Provera zazora između elektroda svećice 6.

začepljena slavina ili crevo za dovod goriva. a zatim ponovo staviti svećicu. neispravna sve cica.1. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE 6. igla plovka zaglavljena.5. 6.— pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kućišta motora. voda u karburatoru. isprazniti karburator i prečistač vazduha. -— zatvorene slavine za gorivo. 6. dizna za prazan hod zapušena. 11 Motokultivatori 161 .5. kabao svećice neispravan ili labav. — skinuti svećicu. veliko odstojanje između elektroda svećica 6. zauljena svećica. Pored toga. Motor ne može start ova ti Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — prazan rezervoar za gorivo. — uljem premazati poluge i ručice. zaglavljeno dugme za startovanje motora. zazor između kontakta prekidača nepravilan. Motor teško startuje Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — loše podešena smeša goriva i vazduha.5. pri uskladištenju posebno obratiti pažnju i na sledeće: mašinu ne ostavljati u vlažnim prostorijama ili pro­ storijama u kojima je uskladišteno veštačko đubrivo (u stajama ili prostorijama koje su neposredno uz njih). nali ti jednu kašiku ulja SAE 30 u cilindar i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo.3. a za zaštitu neobojenih delova koristiti tehničku mast. ali se posle kratkog vremena zaustavlja Uzroci su isti kao pod tačkom 6. rastojanje između elektroda svećica — nepravilno. Motor startuje.5.2.5.1.

162 •- / . — mehanički otpori u mašini.6. Ostali uređaji — Kada spojnica (kvačilo) ne odvaja. Motor ne vuče Uzroke ove neispravnosti moguće je naći ako se proven da li je: — začepljen izduvni lonac. — klip ne zaptiva (istrošeni klipni prstenovi ili cilindar).5.5. a podešavanje se vrši preko valjkaste navrtke smeštene u ručici komande. Zazor ručice spojnice iznosi 3—5 mm. 6.5. — pogrešno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom toplotnom vrednošću). — nezaptiven usisni vod. — klipni prstenovi zapečeni ili polomljeni. — Kada na kućištu ulje negde izlazi. — kočnica prikolice suviše zategnuta. prvo proveriti da li je zapušena oduška. podesiti uže koman­ de. — spojnica (kvačilo) proklizava. — zaprljan prečistač vazduha.4.

52 i 70 cm. pa svaki pro­ izvođač daje pregled oruđa vezanih za određen tip motokulti­ vatora. PREGLED PRIKLJUČNIH MAŠINA I ORUĐA ZA MOTO­ KULTIVATORE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA IMT-Knjaževac proizvodi oruđa: a) Za motokultivator IMT-504 1. Zagrtač. 16.1. vlasnik pored motokultivatora mora da ima i određen broj priključnih mašina i oruđa. 32. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10. 3. 6. 7. Oruđa su prilagođena tipu motokultivatora. 4. 42. Vinogradarski plug. Pogonski mehanizam kose. 38. 8. Obrtni plug.7. Pumpa prskalice. 42. 9. PRIKLJUČNE MAŠINE I ORUĐA ZA MOTOKULTIVATORE Motokultivator je predviđen da obavlja veliki broj radnih operacija. 2: Zagrtač sa zaštitnim limom. 50 i 65 cm. Da bi se to postiglo. u* 163 . Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34. 28. 5. Čistač snega. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm. Odlagač žita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm). 2. b) Za motokultivator IMT-506/506 DL 1. 22. 7.

Raoni plug. 3. Prikolica sa pogonskim točkovima. d) Za motokultivator IMT-509 1. 9. 11. 9. 13. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28. Vadilica krompira. Pogonski mehanizam kose. 14. Vučna kopacica. Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28. 13. 6. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm. Univerzalna prikolica. 4. 32. Sejalica za kukuruz. Vučna kopacica. 50 i 65 cm. Čistač snega. Prikolica (vučna). Prikolica sa točkovima 5.20—12. 7. 11. 38. Pogonski mehanizam freze. 8. 7. 5. 11. 65 i 75 cm. 164 . Potporni transportni točak. 12. 42. 15. Prikolica sa točkovima 5.20—12. Vučna kopacica radnog zahvata od 70—125 cm. Zagrtač. 3. Pogonski mehanizam rotacione sitnilice. Odlagač žita. 6. 12.10. Univerzalna prikolica. c) Za motokultivator IMT-507 1. 5. Obrtni plug. Pumpa prskalice. Rezni aparat. 52. 2. 42. 10. 8. 10. 4. Raoni plug. Drljača (dvodelna). Vadilica krompira. 13. Čistač snega. Pumpa prskalice. Obrtni plug. 2. Pogonski mehanizam kose. 12. 32.

Membranska pumpa. Obrtni plug. Rotaciona kosačica. 10. 4. Plug razgrtač PR-21. 11. 17. 14. 12. Ralica. 9. Prskalica. 8. 3. Raoni plug. 12. 7. Plug razgrtač PR-21. 13. Plug razgrtač PR-4. Čeona kosačica.»LABIN-PROGRES« (Labin) proizvodi oruđa: a) Za motokultivator MONDIAL 1. 9. Sedište na dva točka. Brus za kosu. Obrtni plug. Vadilica krompira. 6. Plug razgrtač PR-4. 7. Prikolica sa pogonskim točkovima. 10. Raoni plug. 8. 6. Rotaciona sitnilica. Čeona kosačica. Centrifugalna pumpa. b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL 1. 13. 11. 2. Prikolica (vučna). 18. . 14. 15. Točak za prevoz rotacione sitnilice. Prskalica. Sedište sa dva točka. Čistač snega. 5. Rotaciona sitnilica. Točak za prevoz rotacione sitnilice. Prikolica (vučna). 2. 5. Cirkular. 15. Membranska pumpa. Vadiilica krompira. 4. 16. Centrifugalna pumpa. Čistač snega. 3.

Odbacivač snega. Plug ogrtač. 5. Kultivator. 9. 18. 2. Daska za ravnanje. Rotaciona sitnilica. Cirkular. 12. 166 . 6. 3. 7. Prikolica. 2. Plug za čišćenje snega. Prskalica. Čistač snega. 4. 17. 9. 13. 6. Razgrtač. 11. Drobilica organskih otpadaka. Spiralni rotor. 11. Rotaciona kosačica. 10. Obrtni plug. »GORENJE-MUTA« proizvodi oruđa za rad za motokultivatore: 1. Bubnjastd rotor. 7. Prskalica sa rezervoarom. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega. Pumpa ti dr. 14. Rasturač zrnastog đubriva. Prskalica. Rotaciona kosačica. 10. Kosačica. 8. 5. Dvostrani razgrtač. »MIOSTANDARD« (Osijek) proizvodi oruđa za motokulti­ vatore svoje proizvodnje: 1. Rotaciona sitnilica (vučna). Obrtač sena. 8. Plug. 4. Rotaciona sitnilica. Prikolica. Brus za kosu. 13. 3. 12.16.

1 — Prikolica vučena motokulti­ vatorom Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama) prema propisdma proizvođača. 7.7. 7. Voditi računa da se ne prekorači propisana nosivost pri­ kolice.2. sedištem i dr. neophodna je pri transportu većine pri ključnih oruđa i mašina. 7.1. koja se koristi za transport poljoprivrednih pro izvoda i drugih tereta. već i na motokultivator. SI.2 i si. Postoje različite konstrukcije priko lica. a ovde navodimo dve: — vučena prikolica i prikolica sa pogonskim točkovima. PRIKOLICA Prikolica. Pritisak vazduha treba da je je­ dnak u oba pneumatika (da bi se omogućilo lakše upravljanje motokultivatorom sa prikolicom). jer preopterećenja ne deluju samo na prikolicu. Ne srne se voziti »na prazno« sa isključenim menjačem. 7. Prilikom vožnje nizbrdo treba uključiti odgovarajući stepen prenosa.1 prikazana je prikolica vučena motokultivatorom IMT-507. Prikolica je opremljena kočnicama. 167 . Delovi ove prikolice prikazani su na si. — priključen spojni kabao za osvetljenje prikolice. 7.2. Prikolica — vučena Na si. Pre vožnje proveriti da li je: — veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i i opružni preklopni osigurač).3. elektroinstalacijom za osvetljenje.

1 — nožna kočnica. 8 — kutija seta elektroinstalačije. 7 — prednji far. 10 — zadnje svetio . 4 — držač akumulatora. 9 — set elektroinstalacije. 3 — akumulator. 7. (6 V. 16 Ah).ručica {osiguranje kipera).2 — Prikolica (pogled sa prednje strane).ON SI. 2 . 5 — vijak. 6 — katadiopter.

4 5 — točak.3 — Prikolica (pogled sa zadnje strane). 2 — vijak. . 6 -— vijak točka.SI. 3 — ruda prikolice. 1 •. 7 — stranica (desna). 7.stranica (leva). 9 — rani prikolice sajla za kočenje. 8 — zadnja stranica.

4 — regulator napona. 10 — nosač osigurača. 11 — automat pokazivača pravca.51.4 — Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici. 12 — pre­ kidač pokazivača pravca. 8 — prekidač pozicionog svetla. 6 — desni far. 3 — utikač. 7. 7 — priključak za masu. 2 — utikačka kutija. 5 — levi far. 1 — alternator motokuitivatora. 15 — desno zadnje svetio 170 . 14 — levo zadnje svetio. 13 — akumulator. 9 — prekidač prednjeg svetla.

3 — krunasta navrtka. 4 — doboš kočnice.SI. 7 — papuča sa kočnom oprugom (leva). 5 — vijak za centriranje. 10 — ključ kočnice.5 — Delovi kočnog sistema. 12 — podmetač. 7. 11 — kočna poluga. 6 — glavčina točka. 13 — navrtka . 2 — rascepka. 1 — poklopac glavčine. 9 — op­ ruga. 8 — papuča sa kočnom polugom (desna).

Na si. Za motokultivatore snage 9. SI. vlažnim šumskim poljskim putevima i si.4 kW koristi se prikolica sa pogonskim točkovima. Radni organi ove sitnilice su noževi koji svojim obrt­ nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e). 7. čija nosivost iznosi 900—1000 kg. Prikolica sa pogonskim točkovima Prikolica sa pogonskim točkovima ima dodatni sistem tran­ smisije koji služi za povećanje vučne sile u teškim uslovima ra­ da (na njivama. ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA) Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u predsetvenoj pripremi zemljišta.). 7. Po na­ vedenoj radnoj operaciji. suzbijanju ko­ rova i dr.3.8). 7. međurednoj obradi. gde se radni organa (noževi) sitnilice postavljaju ume172 . diferencijal i pogonska vratila (oso­ vine). Prema konstrukcijskom izvođenju motokultivatora rotaci­ ona sitnilica može da se ugradi: umesto pogonskih točkova ili na priključno vratilo motokultivatora (si.7 pri­ kazana je rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivator IMT-506.6 — Prikolica sa pogonskim točkovima Nosivost ove prikolice je veća od vučene prikolice. kardansko vratilo.7.2. 7. Glavni elementi sistema transmisije su: priključno vratilo. ova vrsta mašina dobila je naziv »fre­ za« (umesto motokultivator).2. reduktor.

Ako motokultivator sadrži mehanizam za hod unazad.7 — Rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivatoru IMT-506 Garniture noževa se učvršćuju pomoću vijaka. 173 . mo­ ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vožnje na­ lazi u položaju za hod unapred. a naročito posle dužeg prekida rada. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura radnih organa sastavi na željenu radnu širinu. Zaštitnik je dvodelni. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati da li pravilno naležu. 7. kao i radnih organa (noževa). a delovi se postavljaju tako što se namaknu na dve noseće cevi d pričvrste se vijcima. Sl. elastičnih podloski i navrtki.sto točkova. što je najbolje učiniti pre početka rada. Zaštitnik se mora obavezno postaviti. radne organe treba zaokrenuti za 180° (pola kruga). Ako se ne obavi pravilno pritezanje navrtki. doći će do oštećenja ozubljenja glavčina. ozu­ bljenja priključnog rukavca. Pri radu se mora obratiti pažnja na uputstva proizvođača. jer nestručno rukovanje može dovesti do neželjenih posledica. Ukoliko se pri torn otvori za vijke ne poklope. Sečiva radnih organa moraju biti okre­ nuta u smeru vožnje.

Ručicu spojnice mo­ tora polako puštati i istovremeno dodavati gas. Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji­ šte.8 prikazana je rotaciona sitnilica koja.8 — Rotaciona sitnilica priključena na vratilo motokultivatora IMT-507 Priključivanje pogonskog mehanizma za motokultivator IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti čiste i bez neravnina na ivicama. utoliko će zemlja biti finije isitnjena i radna dubina biće veća.10). za razliku od prethodne. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti ravnomerno. Delovi po­ gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si. 7. Na si.Pre uključivanja motora.11. stepen prenosa). 7. ili 3. poluga komande menjača treba da je na praznom hodu. Dubina obrade se podešava odgovarajućim vođenjem mašine. Različite mogućnosti primene rotacione sitnilice omogu­ ćene su odgovarajućim položajem regulatora dubine frezovanja (si. 174 . 7. pa povući ručicu spoj­ nice motora. 7. SI. dobij a pogon od priključnog vratila. uključiti željeni stepen prenosa (prema uslovima zemljišta uključiti 2. Motor startova ti.

7 — radni organ. 17. 13. 1 — vijak sa šipkom. 4 — radni organ. 15. 4 — raonik.10 Regulator dubine frezovanja. 10 — zaštitni tanjir. 6 — navrtka. 9 — radni organ. 2 jak. 5 — podloška. 3 — vi- . 18 — razni oblici noževa. 3 — vijak. 16. 7. 2 — radni organi.SI. 11 —^samoosiguravajuća navrtka. 7. 8 — odstojna čaura. 14 — zakovica SI. 12. 1 — vijak za pritezanje. 5 — utikač.9 — Delovi rotacione sitnilice ugrađene na motokuitivator IMT-506. 6 — nosač kopača vijak.

22 — klin. 4 — nosač zaštitnika.SI. 19 — vijak. 26 — zaptivač. 23 — vijak. 6 — osigurač. 9 — izlazno vratilo. 37 — samoosiguravajuća navrtka . 32 — kućište transmisije. 11 — prsten. 14 — odstojnik. 2 — zaptivač. 5 — ležaj. 7. 34 — podloška. 30 — zaptivni prsten. 12 — podmetač.11 — Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507. 17 — poklopac. 18 — samoosiguravajuća navrtka. 33 — vijak. 3 — konusni zupčanik. 36 — uvrtanj. 35 — poklopac. 16 — zaptivka. 20 — podloška. 21 — navrtka. 7 — vijak. 15 — zaptivač. 10 — tanjirasti zupčanik. 31 — osigurač. 13 ležaj. 24 — podmetač. 27 — ožlebljena čaura. 25 — ožlebljena pločica. 8 — čep. 1 — zaštitnik poklopca. 28 — čaura ležaja. 29 — podmetač.

9 — nož.12 — ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice. 5 — vijak. 3 — zaštitnik. 6 — veza. 7 — poklopac. 10 — zakovica . 7. 4 — vodica radni organ.SI. 1 poluge. a opruga. 2 — osovinica.

14 — Obrtni plug 7. SI. Dubina oranja je 10 — 20 cm.2. 178 . Kontrola se obavlja na taj način što se pogon sitnilice pos­ tavi na stranu gde se pričvršćuje za motokultivator. Čišćenje ne obavljati rukom.1. Okretanje plužnih tela se vrši rukom. 7. a potom postaviti i za­ štitni lim prema željenoj dubini rada (sl. Pri svim radovima na radnim organima (noževima) motor mora biti isključen.4. UMOL 80). vinograda i sl. Raoni plug Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred­ nim posedima za oranje voćaka.12). a širina 10 — 16 cm. U kućište pogonskog mehanizma ro­ tacione sitnilice sipa se 0. a širina brazde 10 — 16 cm.Radne organe postaviti i pričvrstiti. a ulje mora da se vidi u otvorima.13 — Raoni plug SI. 7. 7. Obrtni plug Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici. 7. Dubina brazde je 10 — 20 cm.4.4.5 litara ulja za menjač (npr. tako i na terenima sa nagibom. PLUGOVI 7. skinu se čepovi. već nekim prikladnim predmetom. Prevrtanje brazde je u jednu stra­ nu.

Plug razgrtač Na si.17 — čeona kosačica 12 179 . 7.16 prikazana je vadilica krompira 7.4. 7.4. 7. 7.15 — Plug razgrtač SI.4. Vadilica krompira Na csl. tako da se motor umesto napred nalazi pozadi (posmatrano u smeru vožnje). 7.5. SI.15 prikazan je plug razgrtač -^«W"±ffl wmm WSMMMMM: r-'^::^"W SI.1. tako i na brdovitim terenima.16 — Vadilica krompira ii**rtii« 7. Ručice upravljača motokultivatora zakrenuti za 180°.3. KOSAČICE 7.7.5. Čeona kosačica Kosačica se koristi za košenje svih vrsta trava kako u rav­ ničarskim.

2. SI.5. tj.19).19 — Rotaciona kosačica .20). 7. Rotaciona kosačica Uz čeonu kosačicu često se koristi i rotaaiona kosačica.18 — Bočna kosačica 7. Bočna kosačica Motokultivatoru se može priključiti i bočna kosačica sa radnom širinom od 115 cm i sa dodatnim sedištem (si. Rotaciona kosačica se može koristiti samostalno ili sa specijalnim priključkom za sakupljanje trave (si.7. 7.18) SI. 7. 7. za »šišanje« tra­ ve (si. 7.3. posebno za održavanje parkova i igrališta.5.

kao što su kukuruz.8. 7. 7.). 7. Sastoji se od dva krila čija je ukupna radna dužina 120 cm.SI. Za istovremeno čišćenje i odbaciva­ nje snega na veću udaljenost treba koristiti centrifugalni izbacivač sneaa. 181 . pesak i si.20 — Rotaciona kosačica sa skupljačem trave 7. DRLJAČA Na si.6. a može da posluži i za čišćenje snega. DASKA ZA RAVNANJE Daska za ravnanje može da se koristi za ravnanje i ukla­ njanje rastresitog materijala (zemlja. šećerna repa i drugo. ČISTAČ SNEGA Čišćenje i odbacivanje snega postiže se upotrebom centri­ fugalnog čistača snega.9.7. 7. ravnanje već uzoranih površina i si. Drljača služi za predsetvenu pri­ premu zemljišta. 7.21 prikazani su delovi drljače koja se primenjuje sa motokultivatorom IMT-507. KOPAČICA Kopaoica se koristi za međ^rednu obradu određenih po­ ljoprivrednih kultura.

7. a može imati vi­ šestruku primenu. 7.25). 182 . Zapremina re­ zervoara je 100 litara.10.SI.21 — Drljača 7. PRSKALICA Za prskanje vinograda i voćnjaka radi zaštite od štetočina i bolesti koristi se oprema za prskanje (si. Opremu za prskanje sačinjava i membranska pumpa koja daje pritisak do 25 bara.

24 — čistač snega 7. 7.23 Daska 2a ravnanje SI. 183 .11. 7. moguće je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4.5 — 6 l/s. gašenje lokalnih požara i si.SI. prepumpavanje. CENTRIFUGALNA PUMPA Za navodnjavanje. 7.22 — Kopačka SI.

Cirkular se priključuje na priključno vratilo motokultivato ra.12.SI. dasaka i ostale drvene gra đe. 7. Prečnik testere je 450 mm.26 — Centrifugalna pumpa 7.25 Prskalica SI. 184 . 7. CIRKULAR Cirkular služi za rezanje drveta.

27 — Membranska pumpa .SI. 7.

ako nije potrebna prikolica. 7.13. 186 .29 Sedište za transport 7. Ovo sedište se može priključiti i kad je rota­ ciona sitniMca priključena na motokultivator. 7. Slično sedište prikazano je na si. može se koristiti sedište za transport sa malim san­ dukom (si.29).28 Cirkular SI.30. SEDIŠTE ZA TRANSPORT Za prevoz rukovaoca u toku duže vožnje. 7. 7.SI.

BOROVO 187 .31 prikazana je mogućnost korišćenja prikolice i transporta rotacione sitnilice. SI.Na si. 7.30 — Sedište za transport rotacione sitnilice SI. 7. 7.31 — Transport rotacione sitnilice i vuča prikolice JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .

Podmazivanje se vrši mešavinom 1 : 30.TEHNIČKI PODACI 1. 6 — nosač kopačice. 4 — izlazno vratilo. 2 — zaštitnik prenosnlka. Radilica se okreće na 2 kuglična ležaja. 9 — poluga komande men jača.2—0. Motor: dvotaktni-benzinski. 8 — žičani osigurač. MOTOKULTIVATOR IMT 505/506 8. 5 — zavr­ tan j za pritezanje.1 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane). 1 — rezervoar 2a gorivo. 3 — izduvni lonac. Njihov aksijalni zazor dznosi 0. 7 — osovinica sa ručicom za spajanje.8. Prečistač za vazduh je uljnog tipa. Hlađenje počinje pomoću ventilatorskog kola. Jednocilindrični motor sa karburatorom. koje je pričvršćeno na kolu sa magnetskim polovima i okreće se brzinom radilice mo- Sl. 10 — utikač 188 . vazduhom hlađeni.1. 8. Razvođe­ nje se vrši preko kanala.3 mm.

11 — nosač rezervoara SI. 8. 1 — prekidač za gašenje motora (kratkim spojem). 1 — poluga komande menjača.3 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 6 — ručica komande za gas 189 . 6 — raonik kopača. 7 — ko­ manda za startovanje.2 — Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane). 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 5 — ručica spojnice. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 2 — upravljač. 9 — čep otvora za nalivanje ulja u menjaču. 3 — kutija za alat. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikaca.SI. 8. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 10 — karburator. 4 — navrtka. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetljenje.

030—0.009—0.035 mm 0. Rashladni vazduh produžava ka cilindru i u deflektorima opstrujava oko cilindra.4 mm 3.6 mm — — .5 do 0.4 kW 3 3 Zapremina hoda klipa — — — — 98 cm 148 cm Hod klipa — — — — — — 50 mm 56 mm Prečnik cilindra — — — — — 50 mm 58 mm Stepen kompresije — — — — 1:7 1:6 Vrsta razvođenja — — — — — Preko proreza Zazor klipa — — — 0.040 mm Radijalni zazor velike pesnice i klipne osovinice u ležaju klipnjače — — 0. Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V i snagu 16 W naizmenične struje.5 puta otvoren Električni uređaj mašine: magnet sa obrtnim polovima LM/URB 1/116/16 L Odstojanje kontakt-prekidača — Tačka paljenja od GMT — — Razmak pola i indukta — — Otvor ključa svećice — — — — — 26 Odstojanje elektroda svećice — 2 Spojnica Tip — 190 — — — — — — — Višediskosna spojnica u ulju — — — — — — 0.tora. IMT-505 IMT-506 Tip motora — — — — — — 64 66 Snaga pri 4500 min-1 — — — — 3 kW 4.11 mm Svećice — — — — — Bosna M30 0.2—0.025—0.018 mm Aksijalni zazor pesnice klipnjače u klipu: 0. Paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim polovima.0 mm 7. Starter je brz (sa sopstvenim povratkom sajle).3 mm Karburator: oznake karburatora — — — Glavna dizna — — — — — Igličasta dizna — — — — Položaj igle — — — — — Dizna praznog hoda — — — Zavrtanj za regulisanje vazduha — — — — — — Bing 1/18/80 95 1108 2—3 35 1—1.

1 km/h 2.0 bar — 2.00—12 AM: 1.3—0.00—12 AM — — — — — — 3.6 mm Aksdjalni zazor glavnog vratila — 0.5 bara _ _ 2.5 — — — — — — do — — — — — — 1.0 5.0 km/h 3.0 7. Glavne dimenzije Najveća dužina mašina bez priključnih oruđa Najveća širina raspona točkova za vožnju — Najveća visina — — — — — — — Masa bez točkova — — — — — — 5. brzina — — — — — — — — — 15.0 7.0 4.5 1 191 — — — — 1200 720 900 47 mm mm mm kg — — .8 do — — — — — — — — — —: — — 2. Menjač Tip Trostepeni prenosnik Vrsta zahvata — — — — — Kandže Aksijalni zazor međuvratila — — 0.0 bara — 5. brzina — — — — — — — — — 9.7 — — — — — — 1. Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm) Glava cilindra — Polovine kućišta Kolo sa polovima Korpe spojnice na Izlazni lančanik Zvono spojnice Točak na glavčini — — — — — — — — na radilici — radilici — — -^ — <— — — — — — —.— — —• 1. brzina — — •— — — — — — — 4.0 7.50—8 A M — — — — __ 7. Zapremina rezervoara za gorivo — — — — — — — 1.7 km/h 4.3 1 izmena: prva posle 20 h.3. a inače svakih 50 h 3 napred Brzine kod VR transmisije — -— — — — — 3 nazad Brzine kod točkova sa pneumaticima 4.0 6. Pritisak vazduha u pneumaticima 6—6 A M — — — — — — — 4.2 1.3 mm Ulje za menjač-vrsta: SAE 80 — količina: 0.

bezuslovno mora biti montiran zaštitnik. Pri svfim radovima na mašinama i oruđima (mehanizam ro­ tacione sitnilice. Ne treba ništa raditi na mašini ako se nastali kvar ne može sa sigurnošću utvrditi i otkloniti. naročito kod okretanja.3. 8. Napomene koje uvek treba imati na umu: 1. Kada se radi rotacionom sitnilicom. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to­ pao. već sa povećanjem optere­ ćenja srazmerno dodavati gas i time obezbeđujete siguran rad. Pri prenošenju mašine (promena mesta rada) — obavezno isključiti pogon svih radnih organa. Rukovalac mašine snosi odgovornost za ljude i životinje koji se nalaze u podru­ čju rada mašine. već podesnim predmetom (dr­ vo ili slično). već da je drži od sebe. Ne dopustiti da mašina radi sa ma­ lim brojem obrtaja (da malaksava).2. a olabavljene vijke i navrtke redovno pritezati. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem (zbog opasnosti od požara). potreban je pomoćnik koji će pridržavati maši­ nu pomoću poluge ili užeta. Zadržavanje drugih lica u području rada mašine nije doz­ voljeno. rukovalac mašinom mo­ ra biti najmanje na odstojanju za dužinu upravljača od rotirajućih noževa. 192 . KONTROLA I ODRŽAVANJE Motokultivator će uvek biti pouzdan i spreman za korišćenje ako se pravilno neguje. opslužuje i koristi. Posle čišćenja noževa. U izuzetnim slučajevima.) obavezno isključiti mo­ tor. Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru­ gim oruđima.8. Zaštitnik se tako po­ dešava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju. Pre startovanja proveriti da li se komande menjača nalaze u položaju praznog hoda. Čišćenje ne vršiti rukom. SIGURNOST I PROPISI ZA ZAŠTITU PRI RADU Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu proizvođača) moraju se bezuslovno poštovati. ako mašina mora da radi na veli­ kim nagibima. mehanizam kose itd. On ne treba da vuče mašinu pri okretanju. Pri radu sa mašinom treba nositi čvrstu obu­ ću. Čistiti i podmazivati uljem (ili mašću) mašinu i delove priključne opreme. popravke ili promene rotacione sitnilice — obavezno postaviti zaštitnik.

proizvodnje INE). Proveriti kočni uređaj na prikolici ako je ugrađen. Uveriti se da li je količina ulja ili masti zadovoljavajuća: a) u kućištu motora (čep otvora za nalivanje). Stalno proveravati prečistač vazduha. To naročito važi za rad bez opterećenja. Visoki brojevi obrtaja su štetni za mo­ tor i znatno mu skraćuju vek trajanja. Proveriti čistoću poklopca rezervoara — da bi oduška rezervoara mogla da funkcioniše i da ne bi došlo do po­ remećaja u sistemu za napajanje gorivom. b) u kućištu men jača (otvori za nalivanje ulja).1. 13 Motokultrvatori 193 . Obratiti pažnju da u posudi prečistača vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre­ ma oznaci na posudi). Obratiti pažnju na pravilan odnos ulja i go­ riva u mešavini. Mešavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1. delova biljaka i si. Za vreme prvih 20 časova rada (period razrađivanja nove mašine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja. Najmanje posle svakih 6 meseci kočni uređaj mora da se rasklopi i očisti. To znači da 30 litara benzina treba pomešati sa 1 litrom motorskog ulja.2.4. čak i kada ispravno funkcioniše. ulje za dvotaktne motore. 8. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT 505/506 8. Ovaj uređaj redovno kontrolisati. Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja SAE 40 (npr. I po isteku perioda razrađivanja nove mašine — važi pra­ vilo: nikad ne davati gas veća nego što je to potrebno za obav­ ljanje određenog posla. proizvodnje rafinerije MODRICA ili 2-TAKTOL. Proveriti količinu goriva u rezervoaru i koristiti samo kvalitetno gorivo. za čiji se pogon srne koristiti samo mešavina benzina i ulja* Besprekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa motorom. Previsok broj obrtaja (»turiranje«) može da bude neposredan uzrok oštećenju motora. 3. Motor Ugrađen je dvotaktni motor sa vazdušnim hlađenjem. 4. Zbog toga rešetka na kućiš­ tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da budu čisti i bez nasisane nečistoće. 5.4. Hlađenje motora se ostvaruje posredstvom ventilatora.

Unutrašnji delovi su premazani veoma otpornim i na hladnoći postojanim uljem za zaštitu od korozije. Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti na prečistač vazduha. kada je u radnom stanju.4. ceđi. Podešavanje se lako obavlja po­ moću vijka za podešavanje klizača za gas na karburatoru. Posle sledeće promene ulja. tj. prečistač oprati više puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo. Niukom slučaju prečistač se ne srne prati u benzinu. 194 .1. ponovo ugraditi i ulje naliti na način kako je to već opisano. K a r b u r a t o r Uvek voditi računa o tome da prazan hod motora bude pra­ vilno podešen.1. vodi. skinuti posudu za ulje.4. Uređaj za paljenje Podaci o podešavanju paljenja dati su u odeljku »Tehnički podaci«. lužini ili vreloj tečnosti. zatim ga ocediti. a to se obavlja kada je motor zagrejan. K m J 8.1. P r e č i s t a č v a z d u h a Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz­ dvaja prašinu iz vazduha koji motor usisava.4. izbaciti staro ulje i očistiti posudu. Čišćenje prečistača obavljati u kratkim razmacima. d) Obratiti pažnju na dobro zap ti van je preči stač a pri po­ novnom postavljanju. Čišćenje se obavlja na sledeći način: a) Očistiti (spolja) prečistač i njegovu okolinu.1. pa posudu ponovo postaviti na njeno mesto.8.4. b) Skinuti zatvarač. ili ako je prečistač bio veoma zaprljan — odvrnuti prečistač. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u položaj praznog hoda do graničnika. tako da nije potrebna nikakva posebna nega. skinuti posudu za ulje.2. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e Starter služi za pokretanje motora. 8. < i 8.3.1.4. a pri velikoj zaprašenosti — i svakodnevno. c) Naliti sveže motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje oznake nivoa ulja (ne više).

13* 195 . •k • * L Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice zazor ručice se po­ dešava na veličinu od 7—9 mm.4. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom.1. Vo­ diti računa o pravilnom korišćenju ovog uređaja prema si. Pri povuče­ noj ručici spojnica je oslobođena (motor više ne pogoni mašinu).4 — Komanda za startovanje mo­ tora. već je pri namotavanju držati za dršku. levo na upravljaču (si. Skakavice ne smeju biti premazane uljem ili mašću — u tom slučaju komanda za startovanje ne može da funkcioniše. 8) preko koje se vrši napajanje strujom za osveti jen je.5. 8.2. 8. Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje. 8. Priključak za osvetljenje Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna utikačka kutija (br.Ipak se preporučuje da se sajla startera povremeno premaze dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast — mogu se stvrdnuti i izazvati poremećaje). 8.4. i preko podesive sajle komande. paziti da staze skakavica budu čiste. Sl.4. Aktiviranje spojnice se izvodi preko ručice (5). 2 — pogrešna upotreba komande za startovanje motora Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama ubrzano namotava. Spojnica Motokultivator IMT-505/506 ima višelamelastu spojnicu u ulju. 1 — pravilna upotreba komande za startovanje motora.3). 8.

Menjač je u jednom bloku sa motorom. a promena stepena prenosa se izvodi pomoću poluge komande me• v njaca. Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povuče nagore (položaj označen sa R).3. koji omogućuje kretanje unazad u sva tri stepena pre­ nosa. Položaj tri stepena prenosa. kao i praznog hoda.5. onda treba kratko uključiti spojnicu.4. a ako se pritisne nadole (u položaj označen sa V). Uključivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sledeći način: prvo se povuče ručica spojnice (5) pa se uključi že­ ljeni stepen prenosa.1. svi stepeni prenosa uključeni su za hod unazad. 8. Ako se neki stepen prenosa ne uklju­ či.5 — Ručica menjača sa mogućim položajima za 3 stepena prenosa 8.2. a zatim se ručica spojnice polako pušta i istovremeno se daje gas. Zupčanici su stalno uzubljeni. SI.4.3. H o d u n a z a d z a »IMT-506DE LUXE« Ova mašina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod unazad. posle čega se može bešumno menjati stepen prenosa. mora se strogo voditi računa da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju196 . 8. prikazani su na si. postavljene sa leve strane mašine (prikazano na si. P r o m e n a s t e p e n a prenosa Menjač ima tri stepena prenosa za kretanje nap red.4.8.6). 8. svi stepeni prenosa uključeni su za hod napred.3. Uključivanje hoda unazad vrši se pomoću komande za promenu smera (1). Ako je mašina opremljena uređajima za hod unazad. Menjač 8.

R-hod nazad. Priključak oruđa Na ovim motokultivatorima postoji mogućnost priključiva­ nja vučenih oruđa (7. 8.8) a drugi je sa priključnim vratilom (si. 8.6 — Komanda za promenu smera vožnje (1) i poluga komande men jača (2). 8. kontranavrtke (5. 8. si.1). si. Po skidanju poklopca (1. 197 . a to može dovesti do ozlede SI. 8. 8.4. V-hod napred rukovaoca. Mašine se isporučuju u dva tipa: jedan je bez priključnog vratila (si. Lanac ne srne da bude suviše zategnut — toliko da može da se odigne za 10—15 mm. 8. Po­ gonski lanac može da se podešava. ali i mogućnost priključivanja drugih oruđa.7).5. 8. a nikada hod unazad. 8.7) može se prići uređaju za zatezanje lanca.7). si. Posle popuštanja učvršćenja upornika između kućišta i mo­ tora na levoj strani mašine kao i navrtke (6. si.7). Posle toga navrtke treba opet priteg­ nuti. 8. si.4.čen samo hod napred (V).2) na zateznom vijku za podešavanje visine upravljača. Reduktor rotacione sitnilice Reduktor i pogonski lanac su u tečnoj masti za menjač. 8. jer bi se naglavci sa noževima u tom slučaju okretali u suprotnom smeru i povukli bi mašinu unazad. Ukoliko se slučajno dogodi da mašina pođe unazad — odmah pritisnuti ručicu spojnice. si.4.7) i navrtke (3. Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1. si.9). može se podesiti lanac okreta­ njem uvrtnja (5. Za vreme rada sa rotofrezom nikada se ne srne uključivati hod unazad. 8.

2 — slavina za gorivo.7 — Reduktor rotacione sitnilice.9 — Priključno vratilo. 5 — broj mašine.1 2 SI. 1 — vijak. 3 — čep za ispuštanje ulja. 8. 2 — priključno vratilo. 4 — broj mašine. 2 — priključna prirubnica. 5 — otvor za postavljanje zaštitnika SI. 8. 7 — čep sa navojem za sipanje i ispuštanje ulja SI. 4 — Čep za ispuštanje ulja. 6 — navrtka za pričvršćenje reduktora rotacione sitnilice. 3 — priključna prirubnica. 1 — poklopac ulaznog kućišta (otvor za pu­ njenje maziva). 1 — vijak sa okastom navrtkom.8 — Priključivanje oruđa. 5 — vijak sa navrtkom za podešavanje zategnutosti lanca. 6 — otvor za postavljanje zaštitnika 198 . 4 — prečistač za vazduh. 8. 3 — nosač rezervoara.

Ponovo pritegnuti navrtku (5). Ručicu zgloba upravljača (1. pa ga uzubiti u od­ govarajući zarez.4. _1 SI. Prema tome. Ručicu zgloba upravljača opet pritegnuti. 8.6. 2. Pravac okre­ tanja (kada se gleda na priključno vratilo) je desni (u smeru kazaljke na satu). 3. Odvrnuti navrtku (5. Ako je drška ručice zgloba upravljača okrenuta nalevo (posmatrano u smeru vožnje). nezavisno od toga koji je stepen prenosa uključen. si. odnosno za jednu stranicu glave vijka. glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na­ desno.1. si. glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na onu stranu na koju ručica zgloba upravljača treba da bude korigovana. 8.10 — Ručica za zakretanje uprav­ ljača u stranu. 8.4. 3 — deo zgloba upravljača.Priključno vratilo se okreće brojem obrtaja od 800 min .6. a ako je ručica zgloba upravljača okrenuta nadesno — glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo. 8. 2. Upravljač zakrenuti u željeni položaj i uzubiti ga u odgo varajući zarez. 4 — zatezni vijak sa navrtkom za podešava­ nje visine upravljača 3. Posle pritezanja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljača — kako se pri radu drška ručice zgloba nigde ne bi zaglavila. Položaj se može popraviti okretanjem šestougaonog vij­ ka za 1/6. 1 — ručica. Zaokretanje upravljača u stranu 1. Upravljač postaviti na željenu visinu. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu 1.10). 199 . 2 «— uprav­ ljač.10) okrenuti nalevo. 4. 8.

Voditi računa da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude isti. 200 . Krilce leptira vertikalno okrenuti nadoie.2 bara.Da bi glava šestougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru­ čica zgloba upravljača treba da se popusti za nekoliko obrtaja.1.5. 8. pa se zatim vijak udara nadoie — sve dok se glava vijka ne odvoji od naležuće površine.4. poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180°). Pneumatske pogonske točkove postaviti na prirubnice poluoso­ vine.00—12 AM = 2 bara Da bi se povećala vučna sila tokom rada sa pneumatskim pogonskim točkovima — na njih moraju staviti dodatni tegovi. Voditi računa da vijci koji drže poluosovine moraju uvek biti dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati. točkovi 6-6AM 4. Tabela 8. Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po­ klopile.7. — pneumatici 4. STARTOVANJE MOTORA i 8. 8.5.1 — Razmaci točkova Pneumatski pog. Ugradnja pneumatskih točkova Pneumatski pogonski točkovi se mogu postaviti na mašinu samo sa odgovarajućim poluosovinama. Hladan motor 1. Proveriti da li je poluga komande menjača 1 na praznom hodu (položaj 0). Otvoriti slavinu za dovod goriva. Poluosovine staviti na izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomoću vijka sa elastičnom podloškom.00—12 AM Razmak točkova ventil spolja ventil iznutra ventil spolja ventil iznutra 9 Širina (spolja) 685 mm 515 mm 470 mm' 620 mm] 535 mm 365 mm 350 mm 500 mm Najveći dozvoljeni pritisak: — pneumatic! 6—6 AM = 1. Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vožnje. 2.

8. 2. si. 8. Komandu za startovanje (7. Neravnomeran rad motora može biti i posledica prodi­ ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva). Ako bi motor posle kraćeg vremena prestao da radi. Polugu komande za gas (6. si. slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje strane. 8.5. Vodoravni položaj krilca lep­ tira je usmeren nalevo. 8. 3. Dugme plovka na karburatoru ne dirati. 9. Sajlu ne puštati da se namotava ubrzano. jer izduvni gasovi sadrže nevidljiv i bezmirisan.3. si. Komandu za gas (6. tada posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis­ kati sve dok motor ne počne da radi ravnomerno. 3. Zagrejan motor Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledeći: 1. 6. 4. ali krajnje otro­ van gas ugljenmonoksid. Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa. Pritisnuti dugme plovka karburatora. 201 . 8.2). tada ponovo pritisnuti dugme plovka karburatora i ponoviti startovanje.2) pomoću drške polako povući dok se ne oseti otpor.3) postaviti na puni gas. 2. U ovom slučaju postupiti na način kako je to opisano u tački 8. Ručicu spojnice motora (5. Zaustavljanje motora 1.3) povući. a zatim je snažno povući do kraja.2. si.1. a zatim je snažno povući do kraja.3) postaviti u položaj praznog hoda (položaj 0). Slavinu za gorivo zatvoriti. si. 8. 8. dok se ne oseti otpor.1. Komandu za gas otvoriti najviše za 1/4. 4. Posle toga dršku komande za startovanje pridržavati dok se sajla namotava.3) postaviti u položaj praznog hoda. si. 8. Komandu za gas (6. dok gorivo ne počne da preliva. 5. Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji. Sajlu komande nikad ne puštati da se sama ubr­ zano namotava.5. 8. Ako motor ne proradi. pa zatim dršku pridržavati dok se sajla ponovo ne namota. Povući polako dršku sajle za startovanje (7. 7.

3 litra ređeg ulja za menjač SAE 80 (npr. Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajućim momentom pritezanja. Čep otvora za ispuštanje ulja obeležen je sa 3 na si. 5. Prekidač za gašenje motora (1. 8.2) pritisnuti prema limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) — dok se motor ne zaustavi. Ako mašina neće biti korišćena duže vremena. Izduvni lonac posle svakih 200 časova rada motora pro­ veriti. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno. tada mo­ tor ne zaustaviti prema tački 5. 2. Uređaje za hla­ đenje održavati stalno u ispravnom stanju i voditi računa da na njima nema stranih čestica i prljavštine. 8. Ovde je upotrebljena speci­ jalna polutečna masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO- 202 .8 i sa 4 na si. 7. Negu prečistača vazduha obaviti.6. Pri tom je za menjač potrebno 0. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe mašine. kao i nji­ hove ručice i komandu za gas (u košuljicu sajle komande sipati malo ulja). 8. 8. Sipati samo kvalitetno gorivo. 8. Zamena ulja je potrebna posle svakih 25. karbu­ rator i sito na slavini goriva. 4. već ga ostaviti da radi sve dok ne potroši gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi. Poklopac rezervoara goriva uvek mo­ ra da lude čist — da bi se obezbedilo funkcionisanje oduške re­ zervoara goriva i da se ne bi izazvale teškoće u sistemu za na­ pajanje. Povremeno podmazati uljem sajle komandi. pro­ izvodnje MODRICA. Održavati čisto: rezervoar goriva. a zatim posle svakih 50 časova rada mašine. kao i njihovu oko­ linu. uvek držati potpuno čisto.9. 9. ili UMOL 80 — rafinerije INA). Pri tom če­ pove i otvore za nalivanje i ispuštanje ulja. 6. vodove goriva. Kontrolisati da li u kućištu zadnjeg mosta ima do­ voljno maziva i da li je ono čisto. 6. 3. NEGA I ODRŽAVANJE 1. si.5. 10. TRAKTOL 80. a u slučaju naslage gareži i nečistoće — očistiti ga. Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom stanju. Voditi računa o dobrom hlađenju motora. i to u pravilno napravljenoj mešavini (videti uputstva).

Zamenu ovog maziva vršiti pri godišnjem pregledu mašine (preporučuje se da to obavi ovlašćend servis). si. 11. TRAKTOL 80L. proizvodnja MODRICA. Očistiti od gareži izduvne proreze i izduvni lonac. podešavanje kvačila. 2. Ukoliko se ovo ne uradi. — u prostorijama gde se uskladištava veštačko đubrivo. a ošte­ ćena mesta na obojenom delu mašine popraviti. 8. Otvor za nalivanje i ispuštanje ulja iz gornjeg dela reduktora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1. 4. a za donji deo kućišta služi otvor sa čepom (7. očistiti rezervoar goriva. a eventualno oštećena creva za dovod goriva i vazduha zameniti. pošto bi u takvim sluča­ jevima došlo do korodiranja mašine. Mašinu temeljno očistiti. 12. 8. B) Ako mašina neće biti korišćena za duže vreme.DRIČA (specijalno pakovanje) u količini 0. Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh. od koje se u gornjem delu kućišta nalazi 150 grama a u donjem ostatak. Preporučljivo je da se izvrši is­ piranje petroleumom (prethodno mašinu zagrejati na radnu temperaturu). proizvodnja INA). Ispustiti ulje iz menjača. uređaje za paljenje i svećice. Proveriti ko­ mandu sajle.5 kg. karburator i vod za gorivo. Prečistač vazduha očistiti. a to bi izazvalo teškoće pri ponovnom startovanju. u stajama ili susednim prostorijama. ili UMOL 80.3 litra svežeg ulja za menjač SAE 90 (npr.5 kg. U zadnji most se stavlja polutečna mast za reduktore REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u količini od 0. posebnu pažnju posvetiti i sledećem: A) Mašinu ne držati: — u vlažnim prostorijama. 3. Uređaju za kočenje na prikolici posvetite potrebnu negu i kontrolu. Skinuti koroziju sa neobojenih delova i dobro ih premazati mašću za podmazivanje.7). Oštećene delove odmah zameniti. Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova. Naročito obratiti pažnju da pritisak vazduha bude isti u oba točka — kako bi se omogućilo lako upravljanje mašinom. Ispustiti gorivo.7). kao i rebra za hlađenje cilindra ispod lima za vođenje vazduha — očistiti. si. 203 . obratite paž­ nju na sledeće: 1. Pored navedenog. U menjač naliti 0. postoji opasnost da se u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva.

.Tabela 8. speci jal" list 2 Uređaj za košenje Mazalica REDMA — 0 LITMA — 2 .2 — Preporučena maziva za motokultivatore IMT-505. 0.31 TRAKTOL 80 L UMOL 80 HIPOL 80 Zadnji most Polutečna mast za prenosnike (150 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) REDMA — 0 Polutekuća mast zi reduktore + UMOL 80 Donji deo Polutekuća mast za prenosnike (300 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) Polutečna mast za prenosnike 500 g Univerzalna litijumska mast REDMA — 0 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Univerzalna mast . 506 i 506 DL ^^k E Naziv rf'V * fc • "m T # ~ 4 *r^ dela I I"4 Vrsta i količina goriva i maziva Proizvođač MODRICA Regulator 86 +ulje za dvotaktne motore INA Regulator 86 + 2— —TRAKTOL NAFTAGAS Regulator 86 + ulje za dvotaktne motore Motor Mešavina goriva — ulje (srazmera 30 : 1) Menjač Ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80.

— Zatvorena slavina za gorivo. pre nego što bi se motor zaus­ tavio i pre radova opisanih u tačkama 1 do 4. ili strano telo zaglav­ ljeno između njenih elektroda. — Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu plovka. — Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis­ kivano. odvrnuti svećicu i rupu za svećicu pokriti čistim komadom tkanine ili finom gustom gazom. — Igla plovka zaglavljena.5. motor presisao. — Začepi jena mlaznica. da se motor kraće vreme pusti da radi sa mešavinom goriva u odnosu 1:15 — da bi na taj način svi delovi dobili više ulja. U slučaju da su ugrađeni pneumatski točkovi. Ako bi pneumatski točkovi stajali bez pritiska vazduha a pod opterećenjem — došlo bi do njihovog trajnog oštećenja. 6. — Kabao svećice ima loš spoj ili je labav. Ova mera omogućuje cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti motora i time sprečava kondenzovanje vode usled znojenja. Posle obavljanja navedenih radova. Ipak se preporučuje. — Voda u karburatoru. 8. — Svećica zauljena. — Neodgovarajuće rastojanje elektroda svećice fvideti podatke). Motor ne može startovati ako je: — Prazan rezervoar za gorivo. Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po­ sebno konzerviranje motora. — Dugme plovka na karburatoru suviše pritiskivano (svećica mokra). — Prekidač za gašenje motora zaglavljen.7. — Začepijena slavina ili cev za gorivo. korodirala. — Kvar na uređaju za paljenje. UZROCI NEISPRAVNOSTI 1. pošto kvalitetna goriva i motorska ulja sadrže dodatke koji sprečavaju koroziju u unutrašnjosti motora. 205 . — Neispravna svećica. mašinu treba smestiti tako da točkovi ne leže na tlu.

8. 3. — Klip ne zaptiva usled istrošenja klipa ili cilindra. ZAŠTITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE) Zaštitnik rotacione sitnilice je dvodelni. 7.11. — Kočnice na prikolici suviše nategnute pri podeša­ vanju. ali se pri davanju gasa čuje pucketanje u karburatoru: — Mašina veoma hladna. — Začepijena mlaznica praznog hoda. — Uzrok potražiti pod tačkom 1. — Neodgovarajuća toplotna vrednost svećice. — Začepljene mlaznice. ali se gasi posle kraćeg rada.8. odnosno ručice spojnice. — Klipni prstenovi zaglavljeni. — Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici. — Suviše veliko rastojanje elektroda svećice (videti podatke). — Zagušen izduvni lonac. — Nezaptiven usisni vod. Motor startuje. 4. — Klizanje spojnice. — Izduvni lonac napunjen čađu. Motor loše star tu je ako je: — Suviše siromašna smeša (rasprašeno gorivo-va/duh). Kada spojnica motora ne isključuje. tada treba podesiti sajlu komande spojnice. — Mehanički otvori u mašini. smanjen izduvni prorez na motoru usled naslaga gareži od ulja. — Iskočila igla plovka iz opruge za zakačinjanje plovka. Montiranje je prikazano na si. Karburator preliva ako se: — Strano telo nalazi između sedišta igle i igle. — Nepravilna mešavdna goriva i ulja (suviše ulja). — Rasprašena smeša goriva d vazduha suviše siromašna. — Plovak nezaptiven.2. Motor startuje. — Nezaptiven usisni vod. — Pretpaljenje nepravilno podešeno. 8. pa se zatim vijci ma pričvrste. 6. Motor ne vuče ako je: — Zaprljan prečistač vazduha ili njegovi usisni otvori. 206 . Oba'dela se postav ljaju tako što se nataknu na dve noseće cevi. 5. istrošeni ili polomljeni.

2. 8. Navrtke dobro pritegnuti i često kontrolisati da li dobro leže (najbolje je to učiniti pre svakog početka rada mašine. 2 — cev za spajanje. d — distantne čaure različitih dužina. Sečiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vožnje.9. 207 V • • M • • . Sl. Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze) na željenu radnu širinu. 1 — vijak za podešavanje.10.8.3. 3 — desni zaštitnik. b — garnitura zaštitnih tanjira. 8. 8.9. e — pritezni vijci sa navrtkama (dužina prema radnoj ši­ rini) . 8. VOŽNJA SA PRIKOLICOM Potrebni su sledeći priključni uređaji: par blatobrana. Rad Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7.1. Garniture rotofreze učvrstiti pomoću vijaka elastičnih podloški i navrtki. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom 1. ozubljenja priključnog rukavca i radnih organa — noževa. pri­ kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje. Ako se tako ne postupi. Ako se pri tom otvori za vijke ne bi poklopili. RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM Potrebni su sledeei priključni uređaji: a — garniture rotofreza. a naročito posle dužeg prekida rada). 4 — levi zaštitnik c — zaštitnici.11 — Zaštitnik rotacione sitnilice. 2. potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga (180°).9. neminovno je povremeno oštećenje ozubljene glavčine.

si. uvući osovinicu i osigurati je žica­ nim osiguračem. Startovati motor (videti opis u tački 8. može doći do oštećenja motora. 3. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih. u položaj 0 (si.5). 8. 8.2. 8. Polugu komande menjača (1. 4. Skinuti kopač rotacione sitnilice. 3. 4.12 Prikolica za motokultivator IMT-505/506 c — pustiti ručicu spojnice motora. b — polugu komande menjača (1. Ugradnja 1.1. tj. pod opterećenjem i na strminama. si. Prilikom vožnje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima) mora povećavati gas — da bi motor dobijao dovoljno podma­ zivanje. 208 . Vožnja 1. 5. 8. b — uključiti stepen prenosa (položaji pojedinih ste­ pena prenosa na si. 2. Zaustavljanje: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas.5) i zagrejati ga. c — ručicu polako popuštati i istovremeno dodavati gas. SI. tako da se vozilo.3) postaviti na prazan hod. d — povući kočnicu za parkiranje na prikolici. Prikolica je opremljena kočnicom sa unutrašnjim kočnim papučama. Priključiti za mašinu spoljni priključak za osvetljenje. Ako se ovo zanemari. Priključiti prikolicu. 2.10.8.10. Učvrstiti blatobrane. .5). 8.3) postaviti na prazan hod (položaj 0). 8. Promena stepena prenosa: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas.

Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih vijcima.5 bara. 8. Zato važi pravilo: pri vožnji nizbrdo koristi se 3. već i na mašinu)! Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude 2.11. Postaviti tegove na pogonskim točkovima. 2. 4. Postaviti prednji teg.11. Raoni plug. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas. Voditi računa da pritisak vazduha u pneumaticima po­ gonskih točkova bude isti (da bi se omogućilo normalno uprav­ ljanje vozilom). 5. d) za oranje se preporučuje upotreba tegova na pogonskim točko vima. vinogradarski plug ili obrtni plug — u za­ visnosti od vrste rada. Položaj tega može da se prilagodi posle popuštanja vijka za podešavanje. 8. Nije poželjno da se koči motorom. Vodit računa o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati preopterećenja (ona štetno deluju ne samo na prikolicu. Postavljanje delova 1. vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i zabraviti.može zaustaviti sa apsolutnom sigurnošću. ORANJE PLUGOM Neophodni su sledeći priključni uređaji: a) prednji teg sa nosačem. b) uređaj za priključivanje. S!. c) raoni plug. 3.1. Postaviti uređaj za priključivanje (ako je potreban).13 — Plug za motokultivator IMT-505/506 8. 14 Motpkultivat^prai 209 .

11. 4. 8. stepen prenosa. Rad 1.12. 8. Posle prvih nekoliko metara — podesiti dubinu rada i bočne graničnike. Prirubnicu za priključivanje i ožlebljenu spojku za spa­ janje sa priključnim vratilom na kosačici — očistiti i ovlaš pre­ mazati mašću.12. 210 .1. si. Pogonski mehanizam pričvrstiti na mašinu preko prirubnice i učvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vijcima. 2. b) uređaj za košenje (zavisno od izvođenja i veličine). Voditi računa da poluga komande men jača bude na praz­ nom hodu (položaj 0).8. Priključno vratilo i prirubnicu za priključivanje očistiti i ovlaš premazati mašću.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa priključnim vratilom.2. KOŠENJE Potrebni su sledeči priključni uređaji: a) pogonski mehanizam. uključiti 1. SI. 3. 2. Ugradnja 1. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih pomoću vijaka. Povuci ručicu spojnice motora. c) jedan par gumenih pogonskih točkova sa pneumaticima 6—6 AM. Motor startovati.14 — Kosačica za motokultivator IMT-505/506 8. 4. ručicu polako puštati i istovremeno dodavati gas. 8. 3. Proveriti slobodu kretanja poluga za uključiva­ nje (1.

8. Pri tom paziti da krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se može ubaciti rascepka. 8. 5 — pogonski mehanizam. 8 — vijak za pričvrš­ ćivanje razđeljivača otkosa. Komandu za uključivanje (7) na levoj strani mašine (odo­ zgo desno) umetnuti pored karburatora.5. 14 »> 211 . 11 — držač noža.15). 6 — mazalica na kliznoj ploči. 15 — šestougaoni imbus ključ OK 8. ali paziti da obe ploče za podešavanje budu pravilno postavljene (10. treba da bude postavljena između dve ploče držača noža (11). 8. jača strana mora da bude napred. Na taj se način koriguje -ugao rezanja nosača noža kose. Uređaj za košenje spojiti vijcima za glavu kućišta. Klizna ploča sa mazalicom postav­ ljenom na gornjoj strani (6).15 — Uređaj za košenje. sl. 7. 7 — komanda za uključivanje. Čvrsto naleganje za­ štitnog lima može da se podesi pomoću vijka sa šestougaonom glavom i sa kontranavrtkom (4). 12 — navrtka. na levoj i desnoj strani nosača no­ ža kose pričvrstiti zavrtnjima ploče otkosa. 10 — ploče za podešava­ nje. Ukoliko je potrebno. Zaštitni lim (3) (uvući u prednji držač na pogonskoj glavi i utisnuti u zadnji držač uređaja kosačice. 17 — uređaj za košenje 6 Razređivač otkosa (9) pričvrstiti vijcima na držače noža (11). 9. 4 — vijak za podešavanje zaštitnog lima. 1 — po­ luga za uključivanje uređaja kosačice. 16 — mazalica. 2 — Čep za sipanje ulja. SI. 13 — jednostrani okasti ključ OK 17. 14 — šestougaoni imbus ključ OK 10. utisnuti solju lopta­ stog zgloba na poluzi za uključivanje (1) i kraj sa drškom u držač na levam zadnjem vijku za pričvršćivanje rezervoara go­ riva. Ako su pogonski točkovi sa pneumaticima 6—6 AM. 9 — razdeljivač otkosa. 3 — zaštitni lim.

12. uključiti 1. Isterati mašinu na mesto gde će se koristiti. Pri tom uređaj kosačice isključiti (ko­ mandu za uključivanje povući unazad).12. Otprilike posle svaka 2 časa rada. Po završetku košenja. a nož kose radi dalje. Nega i održavanje uređaja za košenje 8. na držaču noža i na mestu gde je spojen uređaj kosačice za osnovnu mašinu). Podmazivanje iJ kućište reduktora uređaja za košenje sipati 0. Rasklapanje uređaja za košenje se obavlja obrnutim re~ došle dom u odnosu na sklapanje.1. 8. Završetak rada 1. 4. stepen prenosa. prethodno zaustaviti motor. proizvodnje MODRICA. Uređaj kosačice.3. 2. 8.8. Najbolje je da se nosač noža kose ostavi na uređaju kosačice — time će se uštedeti nepotreb­ ni poslovi na ponovnoj ugradnji.2.4. 2. Rad 1. a klizne delove na nožu kose premazati uljem. Za vožnju u praznom hodu (kada se ne kosi) može da se uključi 2. a naročito nosač noža kose. odmah očis­ titi i premazati uljem. ili ako se kosa zaguši — uključiti polugu komande menjaca u položaj 0. stepen prenosa. Tada počinje da se kreće nož kose. 3. Povući ručicu spojnice motora.12. ručicu spojnice polako popuštati i istovremeno dodavati gas. Posle pola časa rada sa kosačicom. pritegnuti sve navrtke i vijke na uređaju za košenje i nosaču noža kose (naročito onih koji služe za pričvršćivanje nosača noža kose.5 1 ulja za menjač SAE 250 (npr. Komandu za uključivanje uređaja kosačice pažljivo gur­ nuti napred (time se uključuje pogon kosačice). Tada mašina staje.12. polu tečna mast za reduktore REDMA-O.4. Kada (pri košenju) nosač kose treba da se očisti radi bezbednosti. Obratiti pažnju da poluga komande menjaca bude u praz­ nom hodu (položaj 0). Na taj način može se pročistiti nosač noža kose. Motor startovati. podmazati mazalicu na kli­ znoj ploči. ili polutečna mast za reduktore UMOL 212 . 5. 6.

2. O d r ž a v a n j e Sve vijke i navrtke što češće kontrolisati i. korova i si. 8. čijoj proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godišnjem čišćenju mašine mora da se posveti posebna pažnja. Zamenu ovog ulja obavljati jednom godišnje najbolje je pred početak nove sezone košenja. svi delovi kosačice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe. Čišćenje Posle svakog košenja treba očistiti: ceo uređaj kosačice.15).5. c) Nož kose izvući na stranu. Podmazivanje se vrši pomoću ručne prese za podmazivanje mašću (npr. Nosač noža kose Pošto se od sokova.1. sve klizne delove treba češće i obilno mazati uljem — kako bi se obezbedilo lako kretanje noža kose. 8.4. odnosno pri svakodnevnom čišćenju. Izmena noža kose a) Motor zaustaviti. kao i samu mašinu.12.3. Naročito obratiti pažnju da prolaz vazduha koji motor usisava bude oslobođen od ne­ čistoće ili stranih tela (trava). Staro ulje se ispira petroleumom ili dizel-gorivom. Dršku ključa (isporučenog sa mašinom) uvući u rupu na spoljnom sečivu noža i izvući nož napolje. kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje rashladnog uređaja motora. To isto uraditi i pri sva­ kom završetku košenja. INA). 8.12. nosač noža kose.5.12. koji izlaze iz biljaka prilikom košenja. po potrebi pri­ tegnuti ih.12.15) zajedno sa razdeljivačem otkosa (9. Ova ma­ zalica se nalazi na kliznoj ploči (6. Na uređaju za košenje nalazi se samo jedna mazalica. si.15). 8.. si. b) Osloboditi držač noža kose (11. 8.80.4. 213 . 8. Pri neprekidnom radu ovo čišćenje i podmazivanje treba da se obavlja posle svaka 3—4 časa rada. ili MODRICA — LITMA 2). si. 8. INA — univerzalna mast SPECIJAL.

On može i teže da se kreće. 8. 5 — nož kose. Pri tom paziti da tarna ploča bude ravnomerno pri­ tisnuta prema vodećoj letvi noža kose (5). 2 — tarna ploča. usled nejednakog istrošenja vodice noža kose opada kvalitet rada kosačice. zavisno od veličine istrošenja ploče za podešavanje. . 6 — dupli prst kose b) Odviti vijke (3) pritiskivača noža kose. — jedno potisno i usisno crevo. e) Proveriti da li nož kose može da se slobodno kreće •— okretanjem motora rukom. 8 1 . e) Pritegnuti vijke sa šestougaonom glavom (3). a sme se i odizati od prstiju kose (pritiskom na razdeljivač otkosa). . samo — obrnutim redosledom. SI. c) Izvaditi ploče za podešavanje između pritiskivača noža kose (4) i tarne ploče (2).13.d) Montiranje novog noža kose obavlja se na isti način. Ovaj se nedostatak može ot­ kloniti podešavanjem na sledeći način: a) nosač noža kose očistiti i namazati uljem (to omogućuje lako pokretanje noža kose). 4 — pritiskivač noža kose. f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivačima noža (4).252 Tokom vremena. 3 — vijak. 8. 1 — nosač noža kose. PRSKANJE RADI ZAŠTITE OD ŠTETOČINA I BOLESTI Za ovo su potrebni sledeći priključni uređaji (podrazumeva se da je mašina opremljena priključnim vratilom): — pumpa za prskanje. 214 . a maksimal­ ni radni pritisak je 30 bara.16 — Presek pritiskivala noža kose. d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploča može pomeriti rukom. P o d e š a v a n j e v o đ e n j a noža kose . ali paziti da svi pritiskivaci noža pravilno naležu. Kapacitet pumpe je oko 14—16 litara u minutu. g) Po završetku prvih radova proveriti da li se nož kose slo­ bodno kreće.

Proveriti da li su sve prirubnice na mašini (i priključno vratilo) i pumpi čiste. Rad sa pumpom za prskanje 1. 1 — ručica za uključivanje. Priključno vratilo i nazlebljenu spojnicu namazati tankim slojem tovatne masti. Broj obrtaja motora podesiti pomoću komande gasa. 6. Startovati motor. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za prskanje (pumpa nikad ne srne raditi »na suvo«). Obra­ titi pažnju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is­ poručenu uz mašinu). SI.13. Ako je umesto manometra ugrađen indikator priti215 .1. 8 — oduška. Komandu men jača postaviti na neutralni položaj (0). jer će tako najbrže povući tekućinu. 8. Komandu za uključenje pumpe (1) povući unazad da se uključi pogon. 7 — čep na ventilima.1. si. Priključiti pumpu i obe zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti. Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto. Slavinu (5. 1 2 3 45 6 7 i !. 4 — mazalica. 2. 3 — priključak potisnog creva. 5 — slavina. 8. 5. a slavinu na potisnom crevu (odnosno čeličnoj cevi) otvo­ riti.17) za podešavanje radnog pritiska zat­ voriti. 2. 2 — manometar. 10 — priključak usisnog creva 3. 9 — usisna korpa.17 — Pumpa za prskanje. 8. Pum­ pa na početku mora raditi sa malim brojem obrtaja. Ko­ mandu za uključivanje pumpe gurnuti u prednji položaj — da se isključi pogon. U trenutku kada manometar po­ kaže 25 bara — može se otvoriti slavina (5) i podesiti željeni pritisak. 4.

Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre­ ban pritisak: a) pumpa je usisala vazduh koji ne može evakuirati iz potisnog creva. b) skinuti priključak sa potisnog voda i dok pumpa radi ispustiti vazduh.3. Manometar (odnosno indikator pritiska) više ne pokazu­ je pritisak. Mogući uzroci kvarova poklopca mazalice 1. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati čistom vo­ dom pod pritiskom.ska.13. 3. i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod kape podignute iglom). 216 . 8. 8. tako da se iglica lako pomera. Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore označa­ vaju 10. b) začepljene ploče ventila (to se može desiti ako se pum­ pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala čistom vodom). slavina se može otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta­ ne vidljiv. Održavanje 1. Mast se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice — zavrtati sve dok se ne pojavi mast na odušci (8). 2. Manometar (indikator pritiska) se u tom slučaju mora skinuti i očistiti.2. 20. 2. Uzrok može biti: zaostatak sredstva za prskanje na ulazu u manometar — zato što pumpa posle prskanja nije do­ bro oprana.13. Pumpa ne potiskuje: a) usisna korpa začepijena. Povremeno kontrolisati količinu masti u mazalici. Ploče ventila obično se odlepljuju udaranjem spolja — sa obe strane sedišta ventila.

2. 11. Skinuti poklopac karburatora. Skinuti levi i desni def lektor. — jednocilindrični. 10.12). a oprugu i sajlu izvući iz regulatora gasa. . 9. 9.2. 5. Skinuti komandu menjača i otkačiti krivu polugu. Osnovne karakteristike ovog motora su: — dvotaktni. 7. MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506 U motokultivator IMT-505/506 ugrađen je benzinski motor — tip 64 ili 66. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506 9. Karburator bez sajle ponovo kompletirati. Skinuti cev izduvnog lonca. 4. Slavinu za gorivo zatvoriti. Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje. Skinuti izduvni lonac (si. 8. 3. SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506 moramo obaviti određene radne zahvate. Skinuti poklopac kućišta i odviti krilastu navrtku. 217 . od kojih ćemo ovde navesti najznačajnije: 1. Skinuti sajlu sa regulatora gasa. — paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim po­ lovima.9.razvođenje preko proreza. 6. — vazdušno hlađenje.1. Odviti zaštitnu cev sa tro-polovima utikačkom kutijom. 9. — podmazivanje je mešavinorn 1 : 30. Pločicu za vezu odviti sa motora.

Podešavanje zategnutosti lanca izvršiti pomoću odvrtke. Skinuti usisnu cev sa karburatorom. Obratiti pažnju na prečistač vazduha: treba ga držati uspravno — da se ne prospe ulje iz prečistača. a potom odvojiti karburator. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa za ugradnju.7 daNm (IMT-505) i 1.2—-0.12. 3. Pri svakoj novoj ugradnji žičani uskočni osigurači se moraju zameniti novim.2 daNm (IMT-506). Sklapanje obaviti obrnutim redosledom.5 do 1. Delove očistiti. 7. 0. Skinuti ulazni lančanik pomoću specijalnog alata. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA 1. 4. 8. a potom odviti svećicu. Ugradnju obaviti obrnutim postupkom. a zaptivač zameniti. a istovre­ meno su to i klizni elementi igličastog ležaja u okcu klipnjače. Ovi podmetači ograniča­ vaju aksijalni zazor pesnice klipnjače 0. 4. 6. Skinuti poklopac za zaptivanje. Voditi računa da zaptivač između motora i kućišta tre­ ba zameniti. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga. Koristeći klešta skinuti dva žičana uskočna osigurača. 16. a pri ugradnji zameniti zaptivni prsten. 5.2). Delove očistiti. Obratiti pažnju na podmetače koji se nalaze sa leve i desne strane letećeg ležaja klipnjače. 3. 14.8 do 2.3 mm. 9. Postaviti klip. Izbiti osovinicu klipa. pri čemu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga kont rana vrt kom. 9. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA i 1. Prethodno skinuti glavu cilindra (si. i to obrnutim mo­ mentom od 1. 13. 15. a zaptivač zameniti. 2. Lančanik ubaciti i podesiti lanac preko elastičnog osigurača. Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po­ stupka.3. 218 .4. Skinuti rezervoar za gorivo sa nosačem i prečistačem vazduha. Četiri navrtke M7 unakrsno pritegnuti koristeći moment-ključ. Utikač svećice izvući. Odviti navrtke slave cilindra. 2. Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi.

2 — uskočni prsten.1 — Klip i cilindar. 10 — podloška. 15 — podloška. 5 — zaptivka. 1 — klip. 7 — cilindar. 6 — uvrtanj. 9 — cilin darska glava. 4 — klipni prsten. 17 — karburator 219 . 14 — usisna cev.SI. 3 — osovinica klipa. 13 — zaptivka. 16 — navrtka. 8 — zaptivka. 9. 12 — svećica. 11 — navrtka.

.

15 — zaptivka. 4 — čaura. 18 — zaptivni prsten. 13 — uvrtanj. 9 — čaura ležišta za sporedno vratilo. 6 — uvrtanj. 26 — navrtka sa kapom. 24 —. 9. 22 — uvrtanj.SI. 3 — zaptivni prsten. 5 — kućište. 10 — igličasti ležaj.2 — Kiipni mehanizam sa kućištem. 1 — navrtka. 19 — vijak za zatvaranje. 30 — zaptivač . 25 — uvrtanj. 7 — ležaj. 21 — labirmtni lim. 2 — podloška. 14 — uvrtanj. 12 — segmentni klin. 27 — vijak. 11 — radilica i klipnjača sa utisnutim ležajima. 8 — klizni podmetač. 20 — zaptivni prsten.Čaura ležišna za glavno i sporedno vratilo. 29 — uvrtanj. 23 — uvrtanj. 16 — uvrtanj. 17 — kućište. 28 — osovinica.

6. Neispravne delove zameniti no­ vim. 5. 10. 221 . RASKLAPANJE KUĆIŠTA RADILICE Kućište radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin. Uskočnici moraju da upadnu u kanale klipnih otvora.25 (sa strane magneta). Delove op­ rati. Čepovi za osiguranje klipa moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. 13. Obrati­ ti pažnju: strelicu na čelu klipa treba usmeriti prema izduvnom loncu.9. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci­ vanja klipa. Kuglični ležaj skinuti sa kolenastog vratila. Stegnuti desno kućište u stegu. Ležaj ko­ ji ostaje u kućištu izvaditi unutrašnjim izvlakačem. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. Utisnuti osovi niču klipa koristeći specijalni čep. Strana izduvnog lonca označena je strelicom na struj­ nom kanalu kućišta ventilatora. Izvršiti defektažu delova. Delove očistiti. Čepovi za osiguranje na klipu moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. 9. za­ okrenuti ih i pridržati specijalnim alatom. Ugraditi nove žičane osigurače u kanale klipnih otvora. 4.5. Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom: 1. Odvojiti polovine kućišta pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima na tri velika zavrtnja M8X150. a potom u levom kućištu radilice. Izvući mehanizam kolena pomoću gumenog čekića. zaokre­ nuti ih i pridržati specijalnim obuhvatnikom. Strelica na čelu klipa pokazuje stranu auspuha. Koristiti uređaj za skidanje. Postaviti cilindar. Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom. Stranu izduvne ce~ vi cilindra pokazuje strujni kanal kućišta ventilatora (strelice). Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje. 3. Postaviti klip. 2. Ugraditi nove žičane osigurače. pripremiti zaptivač i žičane osigurače. Utisnuti osovinicu klipa koristeći specijalni čep. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove. 12. 11. Izvršiti srazmerne udarce na radilici preko zaštitnih navoja MIO X 1.

26 — uvodnik karburatora. Početi sa desnim kućištem radilice (kolenastog vratila). 11 — crevo za gorivo. 14 — vijak. 13 — podloška. navrtku sasvim naviti u krivini cevi. 49 — poklopac rezervoara za gorivo 222 .1. 36 — opružna podloška. 10 — vijak (rezervoar za ram). Sklapanje kućišta radilice 1. Pri sastavljanju vijak za podešavanje još otpuštati. oprugu stisnuti i otkačiti sajlu sa regulatorom gasa. 3. 36 — vijak. 15 — podmetač. Izgradnja karburatora 1. Sl.6. 43 — podloška.9. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva sa karburatora. 20 — navrtka.1. 28 — vijak. 2 — navrtka. Pri sastavljanju polovina kućišta paziti na zahvat unu­ trašnje poluge menjača u viljušci. 44 — nosač. Zaptivače i semering zameniti. 42 — navrtka. 5 — zaštitnik odbojnika. 9. gumene cevi (strelica) i skinuti karburator. Sve delove koji se kreću nauljiti visokokvalitetnim uljem za dvotaktne motore. 1 — vijak. Od­ viti obuhvatne šelne. 45 — podloška.6. 9. 38 — nosač rezervoara. 32 — karburator. 31 — gumeni zaptivač. 19 — spojnica (gumena). 30 — lonče za ulje. 22 — koleno usisne cevi. Odviti poklopac karburatora odvrtačem. kuglični ležaji u kućištu moraju da budu zagrejani. Poteznicu podesiti na tačnu dužinu i nauljiti je. s tim da kolenasto vratilo može la­ ko da se ubaci do sedišta. 16 — usisna cev. 6 — podloška. KARBURATOR 9.5. 23 — zaptivač. 41 — obujmica. 35 — telo prečistača vazduha. 2. 9 — podloška. 48 — sito za gorivo. Pritegnuti obe polovine kućišta sa četiri navrtke moment-ključem (1 daNm).3 — Elementi sistema za gorivo i prečistač vazduha. tako da sajla što više izađe iz obloge. Klipnjaču držati uspravno. 17 — stega. 4 — gumeni odbojnik. 24 — stega. 2. 39 — gumeni odbojnik. 37 — navrtka. 40 — zaštitnik odbojnika. 7 — vijak. Izvući sajlu regulatora gasa. Izvući sajlu iz zaštitnika sloja. Levo kućište postaviti i obe polovine kućišta sastaviti (zaptivač zalepiti s nešto masti i ne upotrebljavati druge zaštitne mere). g — vijak. Pri ugradnji kolenastog vratila. 29 — navrtka. Zaptivač za desni glavni ležaj ubaciti kad su postavljene polovine kućišta. Kar­ burator kompletirati. 21 — podloška. Kolenasto vratilo ne udarati. Zaptivač vratila se ubacuje kod levog ležaja. Kolenasto vratilo ubaciti u desnu polovinu kućišta. 27 — osovinica. 3 — podloška. 18 — spojnica (gumena). 12 — slavina za dovod goriva. 33 — vijak. 34 — zaptivač. 47 — rezervoar za gorivo. 25 — crevo. Ugraditi desni zaptivač.

.

7. 14 — glavna dizna. 8 — vijak. Sve delove očistiti. 28 — pločica.9. Rasklapanje karburatora Odviti kućište plovka. 25 — vijak.6. Izgradnja i ugradnja start era 1. 7 — zaptivni prsten. 29 — opruga regulatora gasa. 30 — pločica poklopca. Skinuti plovak — igličastu diznu i diznu praznog hoda.5 puta otvoren (3) Vijak za broj obrta praznog hoda (4) Podešavanje praznog hoda vrši se na toplom motoru. Poklopac startera skinuti. Broj obrtaja praz­ nog hoda regulisati podešavanjem odgovarajućeg vijka. Motor tada mora da radi mirno. 9 — vijak za podešavanje. STARTER 9. 33 — kriva cev 224 . 10 — opruga. 18 — zaptivač. Sklapanje karburatora * i Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledeće oznake: Tip motora 505 506 Glavna dizna (2) 95 95 Igličasta dizna (5) 1108 1108 Dizna praznog hoda 35 35 Položaj igle 2 3 Šiber za regulisanje vazduha 1—1. 17 — kućište plovka. 13 — igličasta dizna.2. Ručica za regulisanje gasa mora biti još u mrtvom hodu pri tačno podešenoj sajli. 21 — dizna praznog hoda. Regulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti. 1 — navrtka. 23 — prelivna osovinica.6.1. Delove očistiti. 26 — regulator gasa. 9. Osloboditi starter zajedno sa nosačem i radnim kolom ventilatora (3 vijka). Sedište igle i vo­ dicu igle proveriti. 9. 11 — igla plovka. 27 — igla dizne. Izvući iglicu plovka. 2 — vijak za podešavanje. 22 — vijak za pritezanje. 19 — plovak. 3 — opruga. Sl. 31 — pritezač. 6 — priključak creva za go­ rivo.3. 5 — zaptivni prsten. 4 — vijak za regulisanje vazduha. 32 — navrtka. 20 — kućište karburatora. 16 — zaptivač. a ako treba — iglu plovka podesiti okreta­ njem u sedištu. Po potrebi izmeniti plovak. — Delovl karburatora. okrenuti ih za 1. Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom.5 obrtaj i posmatrati rad motora. 24 — podmetač. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru­ glom glavom. Loše podešavanje praznog ho­ da direktno utiče na potrošnju goriva. 9.7. 12 — čivija. 15 — vijak za pražnjenje.4.

15 MotokuUivatoni 225 .

Završetak sajle istisnuti iz kola saj­ le od vrtačem. Radno kolo ventilatora vise slobodno usled sopstvene vati (prilikom ugradnje) iglom postupkom. Postaviti starter u nosač i stegnuti ga (u stegi). 9.2. 12 — spiralna opruga. 10 — disk sajle. Nazad pomeriti sajlu i skinuti konus. 14 — kućište startera 226 . Skinuti držač. Kolo sajle skinuti i ugraditi. Slomljeni delovi spiralne opruge mogu izleteti napolje. Izvući kolo sajle. 9 graničnik. 2. Delove očistiti. Skinuti prsten za osi­ guranje. Sl. 1 — konus.5 — Starter. sajlu zameniti. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na­ zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. skinuti nosač sa zaštit­ nom kapom protiv prašine. 7 — sajla sa graničnikom. 9. 6 — čaura. 11 — sigurnosni prsten. 4 — zaštitna kapa. 2 — čaura. 13 zaštitni lim.Ugradnju obaviti obrnutim 1. Rasklapanje i sklapanje startera 1. 3 — hvataljka. 3. 5 sigurnosni prsten. Kolo sajle toliko izvući da se spi­ ralna opruga učvrsti pre iskakanja. tako postaviti da 2 graničnika težine. 8 — zaštitna kapa. Treći graničnik pridrža­ za obeležavanje.7. Učvrstiti sajlu u čauri pomoću odvrtača.

Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u pravcu nosača). 4. zaštitnu kapu i prsten za osi­ guranje. Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim. 5. Zaštititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomoću odvrtača. Pre uvođenja sajle kroz čauru u startersko kućište dati prednapon 1/2—1 obrta i pomoću odvrtača osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. Ugraditi ručicu. Ubaciti nosač. 5.8. 3. U spiralnoj opruzi žicu za vezu pomeriti naviše pomoću odvrtača. Izvlakač naviti u glavčinu obrtnog magneta i pomoću pritisnog zavrtnja izvući zamajno kolo sa ventilatorom. Konus utisnuti čvrsto. Sklapanje izvršiti obrnutim redom. Skidanje i ugradnja spiralne opruge Skinuti kolo sajle. Prorez u nosaču kola sajle zahvata unutrašnji vidljiv kraj spiralne opruge. 15* *>T7 . Postaviti poteznicu i kolo sajle. 2. Alat dobro postaviti i zategnuti — da ne bi došlo do oštećenja kola ventilatora. Postaviti kolo sa labirintnim limom i zaptivačem.7. RADNO KOLO VENTILATORA 1. Kolo sa polovima odložiti na čisto mesto (gde nema gvozdenih opiljaka). Kod motora sa kočnim elementom i cilindričnim valj ci­ ma. 9. Povući sajlu ručicom i napraviti omču sajle. Ubaciti spiralnu oprugu. upotrebiti specijalni alat.3. Skinuti međuosloni lim. Ubaciti novu spiralnu oprugu. 6. Kočni element sa cilindričnim valj cima pritegnuti sa 5 daNm. pa odviti navrtku za vezu. Delove opraviti i proveriti. Pomoću prstiju osi­ gurati oprugu protiv ispadanja. Kontrola funkcionisanja: sajlu više puta povući. Naviti čauru za zaštitu navoja na priključku radilice.4. Skinuti spiral­ nu oprugu. Staru oprugu postaviti pomoću alata. Delove očistiti. Ne srne se zaboraviti lančić između spiralne opruge i kola sajle. 9. Navrtku za vezu pritegnuti moment-ključem od 5 daNm. Kod motora sa čeonim kočnim elementima na obrtnom magnetu upotrebiti specijalni alat. Postaviti lančić. Konus staviti u omču i povući ručicu sajle.

." * -_fc -w .

poklopac opruga i kružni zaptivač. Skinuti spojnice i lamele. 3. Izgradnja spojnice 1. 9 _ vijak. 27 — zaptivač.1. Po mogućstvu ulje men ja ti kada je motor topao. Zaptivne površine zaštititi. Zupčanik skinuti sa glavnog vratila men jača (okre­ tati dok se zupčanik ne izvadi bez otpora).9. pa izbiti prstenastu oprugu. Vijak za ispuštanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu. 25 — lim ventilatora. 9. Vijak pritegnuti šestou­ gaonim imbus-ključem OK 10. 26 — ustavljač. 7 — noseći lim. Od­ viti navrtku MIO. 13 — vijak.3 litra ulja za prenosnike (SAE 80). U — vijak. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti šestougaonim imbus-ključem OK 10. 6 — def lektor (levi). 12 — limeni zaštitnik. 20 — vijak. Skinuti levi po­ klopac (7 navrtki M 6). ili HIPOL 80.10.10. 29 — vijak. Staviti motor u stegu. Skinuti levi poklopac pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima — naizmenično na poklopcu i čeonoj strani glavnog vratila men jača. sekač. Pritegnuti vijak za ispuštanje ulja. Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten. Sipati 0. Paziti na oba klizna podmetača. SI. 21 — podloška. 10 — deflektor (desni). 30 —. a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvačila.zaptivni lim. SPOJNICA Odvojiti komplet motora od men jača 9.navrtka. Odviti navrtku cevastim ključem OK 24. 8 — podloška. spojnice spoljne i unutrašnje skinuti.6 — Kolo ventilatora. 2. 15 — držač poteznice. čauru. 22 — starter komplet. 14 — utlkačka kutija. Izvući nosač. 1 — podloška. Ski­ nuti sigurnosni prsten. 2. 6 tanjirastih opruga i uskočnih prs tenova. Povratnu polugu demontirati. 18 — vijak. 28 — kolo ventilatora. 5 — gumena zaptivka. 16 — gumeni amortizer. zaptivni prsten proveriti. Pre toga osloboditi navrtku. kao npr. ZAMENA ULJA U MOTORU 1.9. Skinuti elastični podmetač. 23 — zaptivni lim. Najbolje je — upotrebiti novi zaptivni prsten. Odvrtanjem skinuti spoljnu korpu spojnice. Proveriti prsten za zaptivanje. INA UMOL 80. 19 — poklopac startera. 17 — vodica sajle. 24 ~. 2 — navrtka. 31 — kolo sa polovima 229 . 9. 4 — poluga za kratak spoj. čekić.

.

10 — ležaj. 5 — podloška. 21 — sigurnosni lim. 16 — podmetač. 11 — zaptivnl prsten. 4 — navrtka. 12 — čaura za uključivanje spojnice. 20 — navrtka. 18 — spoljna lamela spojnice. 14 — sigurnosni prsten.7 — Spojnica. 17 — zupčanik spojnice. 22 — korpa spojnice. 1 — sigurnosni prsten.* 1 . 9. 15 — povratna po­ luga. 6 — podloška. 7 — podloška. 13 — osovinica. 9 —. 23 — povratno-pritisna opruga .čaura za oslanjanje opruge. 2 — poklopac opruge. 3 — zaptivnl prs> ten. 8 — tanjirasta opruga. 19 — unutrašnja lamela spojnice.

Podesiti unutrašnje la­ mele. 4. Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle spojnice.1 mm).2 do 0. Opruge spojnice postaviti sledećim redosledom: opruge sa ispupčenjem napred. 9. Nosač za upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kugličnim le­ žaj em. Ugraditi spojnicu (izvođenje ci­ lindričnom oprugom ili tanjirastom oprugom). Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od 2. Postaviti podmetač. Pažnja: krivina na poklopcu opruge je van sredine. Odrediti klizne podmetače.3 mm (za ovo podešavanje služe klizni podmetači od 1. Zupčanik treba da ima aksijalni zazor od 0.10.2.9. Zategnuti navrtku pomoću moment-ključa sa 7 daNm. Postaviti novi zaptivni prsten. Podesiti unutrašnje lamele. Postaviti spoljnu korpu spojnice. Kolo spojnice sastaviti u lamele sa radijalnim zazorom.4 mm. Postaviti podmetač. opruga sa ispupčenjem upolje i opruga sa is­ pupčenjem napred. Sklapanje spojnice 1. elastični podmetač i navrtku M10xl pomoću moment-ključa (umetkom OK 17) pritegnuti momen­ tom 4.3. 2. Posta­ viti po 2 elastična podmetača na 7 uvrtnih vijaka. a stare prstenove i zaptivače zameniti. Ravnomerno zamastiti. poklopac opruga i prstenove za osiguranje. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu čaura). Kontrola delova Delove očistiti i proveriti.5 daNm. Ubaciti povratnu oprugu. Veća površina pokazuje stranu povratne poluge. Levi poklopac postaviti lakim udarcima gumenog čekića i ravnomerno pokretati poklopac duž glavnog vratila menjača. 231 .10. Obratiti pažnju da se ne ošteti novi zaptivni prsten. uskočni prsten. Dve sigurnosne podloške utisnuti na osovinicu.5 do 2. Postaviti zupčanik sa radijal­ nim zazorom. Posta­ viti lamele spojnice sledećim redosledom: spoljna — unutraš­ nja — spoljna — unutrašnja — spoljna. 3. Osigurati navrtku. Navrtke M6 postaviti i pomoću moment-ključa sa umetkom OK 10 unakrsno pritegnuti momentom 1 daNm.

Rasklapanje i sklapanje menjača Spojnica je već izvađena. polovine kućišta radilice motora razdvojene. Paziti na oba elastična podmetača. Ugraditi osovinicu za promenu brzina. Ugradnja — obrnutim postupkom. Ubaciti sigurnosni prs­ ten. MENJAČ 9. Fiksiranje brzina pomoću vratila za ukopčavanje i viljuške: zatvaranjem vijka i odvijanjem prstenaste navrtke.5 daNm). Izvući glavno vratilo menjača. Skinuti sigurnosne podmetače (srednji odvrtač). oprugu i gra­ ničnik vratila za promenu brzina izvući. Sastavljanje obaviti obr­ nutim postupkom. Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja. 2. Podići i izvući sporedno vratilo. Zup­ čanik (diskosni) uzeti iz viljuške za promenu brzine. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadržati je. Zaštitni prsten. Kada se mera smanji više od 1 mm od normalne mere. Izvođenje konstrukcije sa cilin­ dričnom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledeći postu­ pak izgradnje i ugradnje. Delove oprati i proveriti. Osovinica za ukopčavanje brzina je u srednjem položaju 232 . Odviti navrtku. Razdvojiti sporedno vratilo gumenim čekićem.11. Polugu za promenu i unutrašnju polugu za promenu brzina skinuti tako što ćemo odviti navrtku na unutrašnjoj poluzi M6 i izvući polugu pomoću dva odvrtača sa vratila za ukopčavanje brzine (ožlebljenje). oprugu spojnice i tanjirastu oprugu izvući. Sve pokretne delove nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor.1. Ubaciti unutrašnji tanjir opruge i oprugu. Ugra­ diti ih obrnutim redosledom.4. Zupčanici imaju oznake za ugradnju.9. Zupčanik prve brzine uzeti iz kućišta. Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (dužina opruge 38 mm).10. a zatim tanjir opruge — na navrtku. starter skinuti. Pritegnuti navrtku MlOxl moment-ključem (obrtnim momentom 4. 9. Osovi­ nicu i povratnu oprugu izvući. Izvući osovinicu za promenu brzine. pa staviti ta­ njirastu navrtku opruge dok ne nastane jači otpor.11. Delove očistiti i proveriti. Skinuti komandu za promenu brzine. Delove oprati. Izgradnja i ugradnja spojnice 1. MlOxl i tanjir opru­ ge. opruga se mora zameniti. Glavčine sa dve oznake stoje jedna prema drugoj.

SI. 9.8 — Menjač i poklopac (levi). 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — poklopac (levi), 4 — zaptivač, 5 — zupčanik, 6 — zupčanik, 7 — sporedno vratilo, 8 — zupčanik, 9 — zupčanik, 10 — glavno vratilo, 11 — segmentni klin, 12 — priključno vratilo, 13 — podmetač za podešavanje, 14 — ležaj, 15 — zaptivač, 16 — kućište priključnog vratila, 17 — čaura, 18 — sigurnosni prsten, 19 — navrtka, 20 — zaptivni prsten, 21 — sigurnosni prsten, 22 — kandžasti deo, 23 — sigurnosni prsten, 24 — vijak, 25 — podloška, 26 — zupčanik, 27 — klizni podmetač, 28 — ležaj, 29 — vijak, 30 — zaptivni prsten, 31 — zaptivni prsten, 32 — lančanik, 33 — elastična podloška, 34 — navrtka

(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupčanik za prvu brzinu, zupčanik postaviti u viljušku za promenu brzina i uba­ citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopčavanje ugraditi sa viljuš­ kom i viljušku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovinici za promenu smera. 9.11,2. Zamena ležajeva men jača 1. Motor je odvojen. Kuglični ležaj u nosaču za upravljanje spojnice skinuti. Pri ugradnji ležaja utiskivati ga do sedišta. Izmeniti zaptivni prsten. Kuglični ležaj levog poklopca izvući unutrašnjim izvlakačem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajući čep. Potisnuti ležaj do sedišta. 2. Izmeniti zaptivač na levom poklopcu. Izbiti zaptivač vra­ tila udarnim čekićem pri skinutom poklopcu i ležištu, a ako je potrebno upotrebiti uređaj za skidanje. Kuglični ležaj za kolenasto vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C i ubaciti ležaj sa odgovarajućim čepom. čaure ležišta za glavno i sporedno vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C. 9.11.3. Skidanje i ugradnja priključnog prenosa Kućišta za pogonsko vratilo sa konusnim zupčanikom od­ vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmetač. Skinuti sigur­ nosni prsten, kandžasti deo i sigurnosni prsten ispod kandžastog dela (kleštima). Odviti specijalnom navrtkom koristeći spe­ cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmetač za iz­ ravnavanje. Konusno priključno vratilo izbiti odgovarajućim če­ pom. Između konusnog zupčanika i ležaja nalaze se podmetači za podešavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sve delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80). Ugraditi konusno priključno vratilo (bez podmetača). Kućište zategnuti sa zaptivačem na kućištu kolenastog po­ gona. Meriti odstojanje između kraja vratila i kućišta. Priključ­ no vratilo pomeriti gumenim čekićem dok se ne pojavi zazor delova zuba. Novo odstojanje između kraja ventila i kućišta — izmeriti. Razlika u granicama 0,1—0,2 mm (radi zazora boka zupčanika) daje debljinu podmetača za izjednačenje. Konusno priključno vratilo opet skinuti i postaviti određene podmetače 234

između konusnog zupčanika i ključnog ležaja kako bi se dobio propisani zazor. Ponovo ugraditi konusno priključno vratilo (do oslonca). Odstojanje između kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog ležaja izjednačiti odgovarajućim podmetačem. Ubaciti sigurnos­ ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.

SI. 9.9 — Komanda menjača. 1 — navrtka, 2 — elastična podloška, 3 — poluga ko­ mande, 4 — osovinica, 5 — zaptivka, 6 — vijak, 7 — poluga za promenu brzine, 8 — elastična podloška, 9 — navrtka, 10 — vijak, 11 — zaptivni prsten, 12 — prs­ tenasta navrtka, 13 — opruga, 14 — graničnik, 15 — osovinica, 16 — viljuška za uključivanje, 17 — sigurnosni prsten

Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajućim čepom. Sigurnos­ ni prsten, kandžasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko­ risteći klešta za ugradnju. Kandžasti deo* ugraditi tako da ko­ nusni deo ostane spolja. Kućište konusno-priključnog vratila pritegnuti imbus-ključem OK 5. 9,11.4. Zamena ležajeva priključnog vratila Prethodno skinuti menjač. Kućište konusno-priključnog vratila zagrejati ravnomerno (100—150°C) i izbiti stari ležaj odgovarajućim čepom i gumenim čekićem. Izvući distantnu cev.
235

Izvući kuglični ležaj C kućište (100—150 C) odgovarajući čep za tilo i odgovarajućim

sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano ubaciti novi ležaj i distantnu cev koristeći ugradnju. Unutrašnji ležaj staviti na vra­ čepom za ugradnju utisnuti ga u kućište.

9.12. ELEKTRIČNI UREĐAJI 9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta 1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Očis­ titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta. Kontakti prekidača ne srne ju biti zaprljani, čađavi ili prevučeni oksidnim slojem, jer se u tom slučaju energija paljenja gubi. I novi kontakti mogu oksidirati pri dužem stajanju u nepodes­ noj prostoriji. Za čišćenje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op­ rati kontakte čistim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri­ tiskom. U slučaju jače oksidacije kontakte zameniti novim. 2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montažnog rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploči indikatora. Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidača speci­ jalnim ključem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta). 3. Izmeriti odstojanje kontakta: tačno odstojanje mora da iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi 0,2—0,3 mm. 4. Podešavanje odstojanja: podesiti nosač kontakta (vijak M4). Podesiti nosač kontakta, podesiti tačno odstojanje sred­ njim odvrtačem koji se postavlja u prorez za podešavanje na bradavicama. Učvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka može se promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora izvršiti još jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidača čisti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon­ takte, jako sagorele kontakte skinuti i očistiti uljnim kamenom (br. 304). 5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera — tačka paljenja. Veće odstojanje kontakta znači manje odsto­ janje polova i ankera i zahteva raniju tačku paljenja (pre GMT). Promena rastojanja polova i ankera je moguća podešavanjem otvora kontakta. Promena tačke paljenja vrši se samo promenom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploče, 236 m

dok se kazaljka ne pomeri za 3.1 mm kod motora tip 35 Utvrđivanje GMT obaviti sledećim redosledom: okrenuti crvenu tačku prstena za podešavanja na nulu merača paljenja. Ovim je fiksirana mrtva tačka puta klipa na meraom satu. 2.10 — Podešavanje tačke paljenja Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od GMT. ključ za montažu i srednji odvrtač. Moment paljenje treba da bude: 3. Merni pokazivač ubaciti u prostor cilindra.5 mm kod motora tip 66 pre GMT 2.2. Merač momenta paljenja uvrnuti u otvor za svećicu.5 ili 2. Merni pokazivač pomerati čivijom do klipa. Merna kazaljka stoji. a merni pokrivač pomeranjem čivije za vođenje povući sasvim unazad. Polako okre­ tati klip preko GMT.1 mm od ranijeg položaja. Klip okrenuti unazad za polovinu hoda. Pod kontrolom pokazivača kretati klip u radnom smeru. Put klipa od GMTQI Razmak polova Breg prekidača * SI. Kontrolnu 237 . 9.0 mm ] kod motora tip 64 2. tj. Proveravanje i podešavanje tačke paljenja Oslobođena ploča ankera.12.9. Potreban alat: merač tačke pa­ ljenja. pri čemu merač ostaje pri položaju u GMT. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci.

provodnika prekidača.12 — Šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica redno vezana) 238 . 9. zatvorenog prekidača. mase.11 — šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica paralelno vezana) SI. Ako je sijalica paralelna prekidaču (šema na si. 9. 9. Kada su zatvoreni kon­ takti prekidača.11 i 9.11.12. struja teče od crvene spojke preko kleme kabla 1. kleme SI.). 9.sijalicu uključiti prema šemi na si.

Sijalica ne svetli. 9. Sijalica svetli. Tri vijka sa okruglom glavom učvrstiti i još jednom proveriti moment paljenja. jer se deo napona gubi kod kondenzatora.12). kleme kabla 2 i žute kleme. Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi 3 cilindrična vijka u eliptičnim rupama ploče ankera i okre­ nuti ploču dok se ne otvore kontakti prekidača. vođenjem na kućištu kolenaste osovine. Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno. kontakti prekidača. kabao prekidača. Kabao prekidača ne srne se oštetiti vučnom oprugom i fileom za podmazivanje pri navođenju preko kolenastog vratila. 9. masa. Svetio nije potpuno jasno.kabla 2. uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru. Ugradnja ploče ankera: ubaciti prste­ nastu oprugu (za kolo sa polovima). sijalica.12. Tropolnu utičnu kutiju skinuti. žuta spojka i akumulator. Pritegnuti vijke M4. Sijalica svetli. 2. Merne pokazivače vratiti nazad. Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada. Provodnike izvući. kleme kabla 1. Proveriti aksijalni zazor prekidača. Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena spojka. Skidanje i ugradnja ploče ankera 1. dovoljno povući dok ploča ankera ne bude pos­ tavljena u svoj položaj. prethodno polako zategnuti i pode­ siti ploču ankera u sredini eliptičnih otvora. Skinuti merač momenta paljenja. Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na krajevima talkom. Pri otvorenim kontaktima prekidača struja teče od crvenog utikača. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu­ tralnu mast. Slolodni kraj provodnika za paljenje držati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati 239 . Vijke pritegnuti potpuno tek posle podešavanja paljenja. žutog utikača u akumulator. Ove provodnike. sijalice. Proveriti paljenje. Sijalica u radnoj vezi sa prekida­ čem (si. 3. Tačna tačka otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na kablovskoj klemi. Utikač svećice i dugme za kratki spoj skinuti.2 mm). Pri otvorenim kontaktima struja teče preko kondenzatora. Akumulator je kratko spojen sve dok su kontakti spojeni. Akumulator je kratko spojen.3. Očistiti i proveriti ploču ro­ tora. pa zato mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste veza). Proveriti aksijalni zazor prekidača (ne treba da bude veći od 0. sijalica svetli.

Ako ne skače varnica od provodnika za paljenje ka masi motora.4. Ako je neophodno da se kondenzator skine. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristeći viljuš­ kasti ključ OK 5. Prekidač (kompletno) skinuti (vijak M4). Uz to je sastavljeno ventilatorsko — i magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi. navrtku M3 odviti. Zamena prekidača Ploča ankera oslabljena. poluga prekidača. ili je pojava neravnomerna. Kontakte i polugu prekidača skinuti sa nosača kontakta (pomoću štapa). opteretiti kondenzator. 9. Zato treba napraviti probnu svećicu. Prekidač sastaviti: osovinicu ležišta zamastiti neutralnom mašću.kao pri startovanju. pri čemu je držanje odstojanja otežano). Ne nanositi mast na kontakte. Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje Ploču ankera skinuti. Jača varnica na kontaktu prekidača upućuje na slabu vezu kondenzatora i mase.12. Skinuti provodnike. Izbiti konden­ zator odgovarajućim čepom. 4. Kvarovi na kondenzatoru su vrlo retki. Pre nego što je kondenzator skinut.12.5. Uraditi sledeće: utisnuti kondenzator u ankersku ploču. proveriti sve delove za paljenje. savijanjem elektrode mase na svećici M 95 T 1 rad je olakšan. Namotaj e visokog napona. kondenzator i provodnike od prekidača proveriti (povezanost priključenja na masu). Oprati kontakte čistim benzinom. Odvojiti kontakte i skinuti po­ lugu prekidača. 240 . Na klizni element naneti mast. Pri postavljanju poluge prekidača istovre­ meno ubaciti vučnu oprugu ispod glave zavrtnja na nosaču kontakta. Osigurač opruge izvući (koristiti pljosnata klješta). postoji kvar na provod­ niku namotaj a visokog napona ili na prekidaču. Podešavanje obaviti posle kratkog vre­ mena rasterećenja kondenzatora (lampama za proveru ili proveru na oko). tada oba provodnika treba odlemiti (koristeći lemiio). 9. Oprugu i polugu prekidača skinuti. podloška. Redosled delova: podmetač. elastični osigurač. skinuti nosač kablova (viljuškasti ključ OK 5).

kontrolnik. Izgledom se utvrđuje varnica: da li je toplotna vrednost i podešenost motora u redu. Skidanje i ugradnja svećice Potreban alat: ključ za svećicu (OK 26 ili OK 21).Obratiti pažnju da se pri obradi ne stvori veza sa masom (rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon­ denzatora). 6 U 3 2 SI. Izvući utikač svećice. čet­ kica. Ostatke gara u donjem delu otvora očistiti iglom. Svećicu za paljenje od­ viti ključem za svećice. 16 MotokuKivatori SI. Ne upotreb­ ljavati čeličnu Četku (ostaci čelika utiču na izolaciju svećice). Očistiti svećicu. Čišćenje svećica vršiti benzinom ili vazduhom pod pritiskom. Kondenzator dobro utisnuti.12.6. ili pomoću uređaja za ispitivanje namotaja.13 — Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT 9. 9. 9.14 — Prekidač paljenja 241 . Izmeriti otpor namota ja. igla. Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4). Namotaj se može ispitati na protok i na spoj sa masom pomoću baterije i provodnika merača paljenja.

9. Proveriti provodnik za sve­ ćice. Odstojanje treba da bude 0. Ako je neispravna onda je: 1) Čađava. vlažnija obloga. 9. kućište suvo. Ako je (prema 9. Toplotna vrednost svećice nedovoljna.15 — Element za vezu Radi provere: ubaciti utikač i svećicu postaviti na glavu cilindra. Odseći oblogu (10 mm) na kablu svećice (nož). Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne pokaže varnica to još uvek nije dokaz da svećica nije u redu. Sijalicom proveriti protok struje. greška je u svećici ili utikaču svećice. Izabrati eventualno nižu toplotnu vrednost svećice. ili ako je toplotna vrednost previsoka. crni ja. gorivo je suviše zamašćeno. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produže taka od olova. Gorivo potamnelo.5—0. 2) Pregrejana svećica: masa i srednja elektroda naugljenisane.7.12.6 mm. Skidanje i ugradnja utikača svećice Skinuti utikač sa svećice. Odviti utikač svećice sa kablom. skinuti dugme i podmetač. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ručicom (dve navrtke M6 sa prstenastim-okastim ključem).12. obloga požutela. laka crna podloga. • 242 . Proveriti oprugu za čiviju svećice. Otpor utikača proveriti specijalnom sijalicom.12. 9. Ispravna svećica: izolator svetio braon. Navoj ni čep odviti. SI. 3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do žuto cr­ vena prevlaka na izolatoru slična staklu. izvući provodnik za kratak spoj.8.3) paljenje u redu.Proveriti okom izgled svećice: izolacija ne srne da ima naprsline.

Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrtač.9. 9.Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 6. Otvor leđne poluge okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno. . Polugu za kra­ tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5). On se pri­ ključuje na klemu 31. 5. 9.12. koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. 243 .13. 3. Skinuti poklopac ulaznog kućišta i zaptivni poklopac.12.1. 9. Skidanje i ugradnja tropolno utične kutije Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrtač). Lim za držanje (postavljanje i skidanje) Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim ključem OK 10).2). TRANSMISIJA Skinuti motor (videti poglavlje 9.13. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. elastični prsten i lim za držanje. 4. 9. 16 i ) i . ot­ pustiti 4 vijka M5.13. Skidanje i nameštanje zaptivnog poklopca Srednjim odvrtačem skinuti poklopac ulaznog kućišta. Priteg­ nuti natezni vijak i učvrstiti ga kontranavrtkom (koristeći dva viljuškasta ključa OK 13). Izvlakačem NR 334131 izvući ulazni lančanik (zaštitna čaura za navoj MIO X 1. Pri učvršćivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-ključ sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm. 9.2. 2. Vijak MIO odviti većim odvrtačem. Odviti navrtku sa vratom (obrtnim ključem sa umetkom OK 24). Četiri provodnika mo­ raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu­ hvata provodnike (da ne prodire voda). očistiti zaptivne površine i zaptivač zameniti. Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (pritezač lanca).10. 27).5 i viljuškasti ključ OK 24. Skinuti vijak. Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon). Lančanik po­ desiti i namestiti u lancu i na podlošci glavnog vratila prenosnika. Izgradnja i ugradnja ulaznog lančanika 1.

.

5 — spojni članak. 19 — osigurač. 25 — zupčanik 244 . 8 — kućište prenosnlka. 18 — zaptivka. 24 — vijak. 3 — od stoj na čaura. 21 — poklopac izlaznog kućišta.16 — Lančani prenosnik. 16 — ležaj.SI. 10 — leži Sna čaura. 4 — lanac. 7 — lanac. 23 — podmetač. 12 — izlazno vratilo. 17 — zaptivač. 20 — čivija za centriranje. 13 — lančanik Maznog vratila. 9 '— limeni čep. 14 — prenosno vratilo. 1 — poklopac centralnog kućišta. 11 — na vojni čep. 15 — ležaj. 2 — ležaj. 9. 22 — zaptivni prsten.

8. Spoljni članak skinuti sa lanca pljosnatim kleštima. Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zupčanik sa 34 zuba izvući sa igličastim kavezom. 3. 245 . a oprugu spoj nog članka postaviti nasuprot okretanju lanca. utični ključ OK 8). 19. 9. Transmisija (bez hoda unazad) — ključem za montažu. 10. Spoj ni čla­ nak otvoriti spljoštenim kleštima (radi boljeg postavljanja ski­ nut je levi poklopac ulaznog kućišta). Kućište transmisije već je skinuto. Spoj ni članak ubaciti sa leve strane. 14. 15. Kućište (VR) izvući udarcima finog čekića. udar­ cima čekića). glavčinu i segment. 2. 4. 5. Izvući lanac na otvorenoj desnoj prirubnici. 6. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la­ nac sa 39 članaka. obuhvatiti lančanik lancem i sprovesti lanac naviše. Skinuti poklopac ležišta sa jednim ili dva odvrtača (sa mogućnošću udara na odvrtače). 11. Polugu za ukopčavanje izvući (vijak AM 6. Izbiti centralno vratilo (odgovarajućim čepom. Kod kućišta sa hodom unazad: međuvratilo. 17. Skinuti ugaonik za držanje i osloboditi vijke M8. Polugom za ukopčavanje isterati ozubljenu čauru — da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle­ štima.3. Navesti lanac odozgo. Iz­ vući običan valjkasti lanac sa 39 članaka.13. 13. ubaciti centralno vra­ tilo. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju­ čem sa unutrašnjim umetkom OK 6. Skinuti ulazni lančanik. Skidanje i nameštanje centralnog vratila 1. Običan valjkasti lanac sa 33 članka izvući. Ulazni lančanik po­ staviti u lanac. 12. 7. Skinuti dvodelni igličasti kavez sa distantnom cevi.9. Poklopac ležišta odviti. Desni poklopac i zaptivni disk skinuti. lančanik Z=10 i valjkasti lanac sa 16 članaka idu napolje sa poklopcem ležišta. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu čauru za ukop­ čavanje. 16. 18. Kod VR transmisije: izvući centralni lančanik sa le­ žaj em. Podići lanac i povući lančanik.

16 — segmentni klin. 3 — poklopac. 14 — prenosnik (komplet). 19 — vijak za podešavanje . 9 — navrtka. 10 — zaptivka. 2 — podloška. 17 — zaptivka. 6 — podloška. 5 — vijak. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 1 — krUasta navrtka. 8. SI.ir. 9. 12 — na­ vrtka. 4 — zaptivni prsten. 11 — podloška.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 15 — pogonski lančanik. 18 — navrtka. 13 — elastična podloška.

17 — zaptivka. 1 — krUasta navrtka. 5 — vijak. 12 — na­ vrtka. 19 — vijak za podešavanje . 14 — prenosnik (komplet). 13 — elastična podloška.SI. 11 — podloška. 9.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 16 — segmentni klin. 18 — navrtka. 8. 10 — zaptivka. 6 — podloška. 9 — navrtka. 2 — podloška. 4 — zaptivni prsten. 15 — pogonski lančanik. 3 — poklopac. 7 — poklopac ulaznog kućišta.

Paziti na dobro sedište segmenta. 24. Naviti za vrt an j M6 utičnim ključem OK 8. Odrediti debljinu distantnog podmetača. Naviti poklopac ležaja: a — bez VR-transmisije: naviti specijalnim ključem za ugradnju. Kompletiranu ozubljenu čauru ubaciti sa segmentom i čaurom za ukopčavanje (VR-kućište). Navući centralni lančanik sa kugličnim ležajem 6006 na centralno vratilo (koristeći klešta za ugradnju). 31. Pažnja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kućište. Uvesti ga kroz de­ snu prirubnicu izlaznog kućišta i obuhvatiti centralni lančanik početkom lanca i navući ga naniže. Radi boljeg postavljanja ski­ nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kućišta. 25. a ozubljenje za lanac je na strani poklopca. osigurati vijke viljuškastim ključem OK 13. Ubaciti osigurač su­ protno okretanju lanca — posmatrano pri kretanju motokultivatora napred (koristeći pljosnata klešta). a novi podmetač dobro osigurati. VU-kućište mo­ ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kućišta. Nazubljenu čauru postaviti na ispust. Postaviti polugu za ukopčavanje sa krivinom ka izlaz­ nom vratilu (VR-kućište). Ubaciti glavčinu za ukopčavanje.20. Postaviti običan lanac sa 33 članka. Izbušiti podmetač. Igličasto ležište postaviti na centralno vratilo (uz korišćenje masti). Navoj VR-kućišta sa distantnim podmetačem ravnomerno namazati specijalnom mašću (»pauelseal«) i naviti kući­ šte (fini čekić kod VR-kućišta). Pažnja: Kugla u VR-kućištu mora da bude u pravcu oba ozu­ bljenja ozubljene čaure. a cilindrični deo cevi leži na lančaniku. Učvrstiti ugaonik za držanje. 247 . b — sa VR-transmisijom: postaviti centralnu čiviju (čeki­ ćem). 21. čekićem i sekačem. cilindrični deo napred. Ubaciti izlazni lančanik. VR-kućište opet odviti i sastaviti pomoću distantnog podmetača. Zameniti zaptivač. 27. 22. a R-zupčanik na igličastom ležištu. 23. 26. 29. Navući distantnu cev na centralno vratilo. Kuglu zameniti. 28. 30. igličasti ležaj postaviti na cilindričnom delu. Zatvoriti lanac spoljnim člankom.

13. 23 — vodica poluge. oslonac veličine 1). 35. 37 — ležaj. 47 — poklopac. 74 — vijak 248 .4. 3 — kućište promene smera. Otklanja­ nje odgovarajućim čepom. unutrašnji izvlakač veličine 2 i 3. 52 — podloška. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kleštima. 49 — čivija za centriranje. 24 — vijak. sa unutrašnjim umetkom OK 6. 70 — zaptivač. oslonac veličine 1. 40 — opruga. Potrebni alati: tri izvlakača sa kljunovima. 34 -— le­ teći zupčanik. 7 — sigurnosni prsten. 13 — igličasti ležaj. 1 — igličasti ležaj. 26 — pod­ loška. 62 — opruga. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100°C. 14 — spojni članak. Zaptivni poklopac skinuti. 42 — komanda spojnice. 30 — čaura za uključivanje. 41 — limeni čep. 2. 5. Pri ugradnji zagrejati kućište na 100°C. 21 — pod­ loška. koristeći izvlakač veličine 3 i oslonac veličine 1. 48 — ležaj. 33 — zupčanik hoda unazad. Kućište je već skinuto (poglavlje 9. 73 — podloška. 8. 12 — odstojna čaura. Zamena ležajeva centralnog vratila 1. 10 — spojni članak. 65 —. Bez VR-transmisije: kuglični ležaj (6204) takođe skinuti (izbiti preko odgovarajućeg čepa). 64 — umetak (plastični). momentom 3 daNm. 46 — podloška.podloška. 25 — podloška. 9. 9.18 — Lančani prenosnik sa VR-transmisijom. 54 — segmentu! osigurač. 31 — ozubljena spojnica. 69 — ležaj. 67 — izlazno vratilo. 36 — lanac. Zaptivne površine ravnomerno namazati hermetikom po VR-kućištu. 53 — poklopac izlaznog ku­ ćišta. Poklopac ležišta napuniti (do polovine) mašću. 28 —. 34. SI. 66 — limeni čep. 29 — ozubljena čaura. 38 — zaptivka. 51 — vijak. 43 — vijak. Utisnuti pomoću odgovarajućeg čepa.elas­ tična čivija. 4. Postaviti novi zaptivač. koristeći unutrašnji odvrtač veličine 2 i oslonac veličine 1. 6.3).32. Kod VR-transmisije: izvući kugličasti ležaj (6203) u po­ klopcu. 7. 59 — čep sa navojem. 22 — navrtka. 58 — lančanik izlaznog vratila. pa izvući ležaj 6006 specijalnim alatom za izvlačenje. 11 — lanac. 44 — podloška. 61 — ručica za promenu smera. 60 — ležišna čaura. 15 — lanac. 50 — osigurač. Postaviti dva vijka sa pljosnatom glavom. 33. 72 — poklopac izlaznog kućišta. Izvući čauru igličastog ležišta u VR-kućištu (izvlakač ve­ ličine 2. 56 — čivija za centriranje. 5 — podloška. 20 — kućište prenosnlka. 16 — prenosno vratilo. 17 — ležaj. 32 — igličasti ležaj. 39 — čelična kuglica. 57 — ležaj. 35 — spojni članak. fini čekić i klešta. 55 — zaptivka. Skinuti igličasti ležaj (6204) na strani poklopca za nabi­ janje. 71 — labirint ni prsten. 63. 6 — vijak.13. 3. Četiri vijka pritegnuti moment-ključem. 19 — ugaonik. 4 — podloška za podešavanje. 68 — zupčanik izlaznog vratila. 8 — ležaj. 9 — lančanik. 18 — vijak. 2 — zaptivka. 27 — vijak. 45 — vijak.

.

5 daNm. koso postaviti i izvući napolje. 6. Delove očistiti. 13. Skinuti zaptivač vratila izvlakačem. odvrtač. Postaviti zaptivku vratila čepom za ugradnju i gumenim čekićem. Skinuti čeoni zupčanik sa izlaznog vratila koristeći stegu i fini čekić. čekić. 12. Prvo postaviti levi poklopac. a iz­ lazno vratilo je slobodno. Skidanje i nameštanje oba poklopca izlaznog kućišta 1. 2. Izlazno vratilo izvući sa čeonim zupčanikom nalevo.13. Tri dugačka vijka ka levom poklopcu izlaznog kućišta. 9. 4. Poklopac izlaznog kućišta zagrejati na 100°C.13. 3. Pri tom postaje slobodan kuglični ležaj (6205) ili (6006). Pri ugradnji kuglični ležaj (6205 ili 6006) postaviti najpre u poklopcu izlaznog kućišta. 8.6). čep za montažu i moment-ključ sa unutrašnjim umetkom OK 6. 2.5. 4. 11. 9.7. Izvući poklopac izlaznog kućišta izvlakačem. Postaviti (ispod) sud za skupljanje masti. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz­ laznog kućišta isti je kao i kod desnog.9. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo »uhuplus« (ili odgovarajuće). Vra­ tilo malo podići.5). 5. Upotrebiti nove vijke i zaptivač. 250 . Izvući desni labirintni prsten izvlakačem.13. Alati za ovu operaciju: obrtni ključ sa umetkom OK 6. uređaj za izvlačenje. sa momentom 2. Skinuti poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. Delove očistiti. 10. 2. Oba poklopca zagrejati. 7. Skidanje i nameštanje izlaznog vratila 1.13. Poklopac izlaznog kućišta postaviti udarcima finog če­ kića (koristeći čep). Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim ključem OK 6. Zagrejati vijke poklopca izlaznog kućišta na 100°C.13. 5. Skidanje i nameštanje desnog poklopca izlaznog kućišta 1. 3. Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom.6. tri otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10Q°C. 9. Skinuti desni poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9.

3.13. 2. Alati za ovu operaciju: unutrašnji izvlakac veličine 1 i 3 sa osloncem 1. Skidanje i nameštanje izlaznog lančanika 1. 9. Zamena ležaja izlaznog vratila i izlaznog lančanika 1. Izvući spoj ni članak i izlazni lančanik. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.8.13. Skinuti zaptivni prsten ležaja koristeći alat za izvlačenje. — sa izlaznog lančanika od vrtačem sa dva kljuna. 3. uređaj za izvlačenje. a izlazno vratilo je slobodno. Poklopac izlaznog kućišta skinuti (poglavlje 9. fini čekić. Skinuti izlazno vratilo i ulazni lančanik. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog kućišta (koristeći čep za ugradnju i fini čekić). 5. Staviti zaptivač u labirintni prsten.9. viljuskasti ključ OK 28. 9.13. viljuskasti ključ OK 24. Izvući labirintni prsten izvlakačem. Kuglični ležaj (6301 C3) izvaditi: — iz poklopca izlaznog kućišta unutrašnjim izvlakačem veličine 1. 2. sa osloncem veliči­ ne l / i viljuskastim ključem OK 28 i 24. 2. 4. Zamena zaptivača na izlaznom vratilu 1. 5. čep za ugradnju. Ugradnja: 1. i viljuskastim ključem OK 24 i 22.10. Očistiti delove.6). Alat za ovu operaciju: izvlakac. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim čekićem. izvlakac sa dva kljuna i gumeni čekić. 4.13. Sastavljanje: postaviti kuglični ležaj (6301 C3 i 6205 ili 6006) u zagrejanom poklopcu izlaznog kućišta i utisnuti odgovarajućim čepom. Odvojiti spoj ni članak pljosnatim kleštima. 24 i 22. sa osloncem veličine 1.9. Kuglični ležaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog kućišta: unutrašnjim izvlakačem veličine 3. 3. 2. 251 .

Zaptivač i kuglični ležaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra­ šnjoj strani (Čepom i gumenim čekićem). Pošto postoje dva du­ gačka vijka. 2. Odviti poklopac ležišta specijalnim ključem. 9. 5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. lančanik sa 10 zuba i lanac sa 16 članaka.12. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Četiri imbus-vijka otpustiti obrtnim ključem sa unutra­ šnjim umetkom OK 6. Sigurnosnu zavarenu tačku prethodno odviti.13. 2. Zaptivač vratila upresovati u ohlađeni poklopac sa spoljne strane (koristeći čep i gumeni čekić). Ubaciti ležište u zagrejani poklopac (na 100°C). Osam imbus-vijaka skinuti obrtnim ključem sa unutrašnjim umetkom OK 6. pa delove oči­ stiti.13. Postaviti ispod kućišta sud za skupljanje masti. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Zameniti zaptivač. Odvojiti poklopac ležišta sa dva odvrtača. Delove očistiti. i 252 . 9. 6. 2. Poklopac izlaznog kućišta izvući izvlakačem. Skinuti labirintni prsten.11. 1 i Sa VR-prenosnikom: 1. Sa po­ klopcem kućišta napolje izlaze: međuvratilo. sa momentom od 2. Lakim udarcima čekića postaviti poklopac i učvrstiti ga. 3. Skidanje i nameštanje poklopca ležišta Bez VR-prenosnika: 1. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja labirintnog prstena 1.13. 4.13.5 daNm. 7. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla­ čenja na labirintni prsten 1. Skinuti poklopac izlaznog kućišta.9. Čvrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom tačkom. 3. prvo skinuti desni poklopac. 2. Skinuti poklopac kućišta koristeći dva odvrtača. 3. 5. 4.

Zamena masti za podmazivanje u transmisiji 1. . 6.13. Deformacijom materijala osigurati poklo­ pac (odvrtačem ili sekačem). 3. Izbiti limeni čep odvrtačem.13. Donje i gornje kućište oprati petroleumom. 9. 2. Pritezanje pogonskog lanca 1. Unutrašnju stranu rav­ nomerno namazati. 9.13. Učvrstiti 4 vijka moment-ključeni sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Skidanje i names tan je limenog čepa za nabijanje Odbiti materijal navučen na dva mesta. Dva vijka sa spljoštenom glavnom nalaze se sa druge strane kućišta. Osloboditi oslonac.16. Nabiti čiviju za centriranje (čekićem). 4. Ugraditi novi limeni čep. Osloboditi navrtku M8 koristeći 2 viljuškasta ključa OK 3. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona lanca).4. Lanac treba da bude pokret­ ljiv pod odvrtačem. 5. Zaptivne površine VR-kućišta ravnomerno namazati zaptivnim sredstvom ili slučnim hermetikom. Odviti zaptivni poklopac. 4. Zaptivne površine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac do polovine napuniti mašću. U gornje kućište ubaciti 150 g. momentom od 3 daNm.15. 5. Podmetač ubaciti i pritegnuti čaurom ili odgovarajućom cevi. 6. 2. Odviti čep. Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka. Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtačem i pri­ tegnuti vijak za zatezanje lanca. 9. Ubaciti novi zaptivač.14. Skinuti poklopac kućišta. Posle učvršćenja svih navrtki proveriti još jednom napon lanca. 5. čep za ispuštanje ulja i njihovo sedište očistiti viljuškastim ključem OK 11. Skinuti poklopac ulaznog kućišta. 253 13. a u donje 350 g pol u te­ kuće masti za reduktore (»REDMA-0«).

14. 7. 9. Otkačiti sajlu regulatora gasa. Izvući sajlu iz krive cevi. Izvući sajlu za gas sa regulatorom gasa. 3. Odviti šestougaoni graničnik viljuškastim ključem OK 8/9. KOMANDE I DODATNI DELOVI 9. Odviti poklopac karburatora (odvrtačem).14. Kad je sajla osigurana čivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti čiviju alatom (odvrtačem). Ručicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9. 2.6.1. Pritegnuti oprugu i izvući sajlu sa regulatorom.14. Izvući opružnu šipku odvrtačem. Nameštanje i skidanje sajle za gas 1. Skidanje i nameštanje upravljača 1.14. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 9. 5. Radi navlačenja plastičnih rukohvata — promeniti talk. Skidanje i nameštanje zgloba upravljača 1. 2.14. Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje 9. Otkačiti sajlu sa ručice za regulisanje gasa. Odviti vijak Ml2. 7. Odvojiti upravljač: odviti vijak Ml2 viljuškastim klju­ čem OK 19. 3. tako da deo sajle viri iz obloge. Uvrnuti zatvarač.5). 2. 4. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kućišta.3. Pažnja! Pri skidanju ozubljene letve — ozubljena ručica je na desnom graničniku. Kontrolisati karburator.14. pa izvući zglob upravljača. 6. 4. Skidanje: 1. UPRAVLJAČ.2. Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podešavanje u krivoj cevi — otpuštanjem navrtke. Izvući sajlu sa ozubljenom letvom. 254 . Sa 2 viljuškasta ključa OK 19 skinuti upravljač.6). 9. sajlu otkačiti. 3.

.

18 — navrtka. 9 — plastični umetak. 26 — pločica. 15 — vijak. 20 — navrtka. 42 — navrtka . 10 — poluga komande menjača. 29 — držač sajle. 11 — sajla za gas. 40 — vijak. 25 — pločica. 16 — plastični rukohvat. 5 — vodica poluge men jača. 9. 38 ~ zatega. 27 — vijak. 30 — prekidač za gašenje motora. 24 — navrtka.20 — Komande. 32 — navrtka. 35 — gumena obloga. 12 — opružni lim. 13 — vijak. 22 — sajla spojnice. 17 — navrtka. 31 — utikačka kutija.SI. 8. 36 — loptast! zglob. 6 — elas­ tična čivija. 41 — podloška. 33 — pod­ loška. 3 — poluga ručice men jača. 39 — zaštitnik sajle. 14 — komanda za gas. 2 — podloška. 1 — vijak. 34 — čaura za vezu. 37 — navrtka. 28 — vijak. 7 — opruga. 23 — navrtka. 21 — vijak za podešavanje. 19 — ručica spojnice. 4 — vijak.

14.4.4.5.14.14. Navući sajlu u za­ štitnik i podesiti na zazor od 2 mm. odviti vijak i samoosiguravajuću navrt­ ku M8 koristeći dva viljuškasta ključa OK 13.21) treba da iznosi 140 mm. Skidanje i nameštanje sajle za spojnicu 1. Izbiti poklopac ulaznog kućišta. Kod limene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem.3). Paziti na povratno-pritisnu op­ rugu. b) istisnuti navrtku za podešavanje sa kraja sajle srednjim odvrtačem. 17 Motoik'Ultivatori 257 . uvesti sajlu kroz zaštitnu cev i kroz otvor. 9. istisnuti ručicu sa upravljača. Sajla je već skinuta (poglavlje 9. Kod livene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. Odviti navrtku M6 viljuškastim ključem OK 10. Skidanje i nameštanje ručice za regulisanje 1. e) izvući sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom). b) fiksirati navrtku za podešavanje i odviti vijak za pode­ šavanje. SI. c) odviti navrtku za podešavanje. Slobodna du žina sajle (si. 9. 2. 2. d) odvojiti ručicu.21 — Slobodna dužina sajle 9. 9. Otkačiti sajlu sa povra­ tne poluge specijalnim alatom. c) izvući poteznicu sajle. Otkačiti sajlu sa ručice. podesiti poteznicu na zazor od 7 mm. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.

b — istisnuti ručicu sa upravljača srednjim odvrtacem.14.4). Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski­ nuti. 4. Izvući polugu komande preko kuglastog dela iz klizača poluge. Kod presovanja ručice: a — odviti zavrtanj M8 sa dva viljuškasta ključa OK 13. b — otpustiti vijak M6 ce vas tim ključem OK10 i skinuti krivu polugu. Kod ručice livene pod pritiskom odviti vijak M6. Pri učvršćenju ručice za reguiisanje odviti dva vijka M5. 9. Izvući krivi osigurač na kuglastom priključku i ležište. 4. 2. 9. Skidanje i nameštanje komande men jača 1. 2. Paziti na elastičnu podlošku.7. Pre toga izbiti graničnik. 4. 3.14. Skidanje i nameštanje komande hoda unazad 1. Izvući polugu komande iz ležišta preko graničnika. 3. 2. Pri presovanju ručice koristiti 2 viljuškasta ključa OK 13 i srednji odvrtač. Odviti ležište poluge komande sa 2 viljuškasta ključa OK 15. tada izbiti elastičnu čauru odgovarajućim čepom. Koristiti odvrtač i viljuškasti ključ OK 8. Sajla je skinuta (poglavlje 9. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Pažnja! Paziti na dobro postavljanje krivog osigurača na kugli i poluzi.3.4). Pri ug­ radnji upotrebiti novu elastičnu čauru.14. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Delove oprati i podesiti. 3. Skidanje i nameštanje ručice L Sajla je skinuta (poglavlje 9. 258 . a — pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le­ žišta poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za vezu. Odviti vodicu poluge komande (vijak M8). 5. 4. Delove očistiti i pode­ siti.14. 9.8.14.6.

SI. Odviti 2 vijka M6 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 10. 9. Odviti slavinu za gorivo i očistiti sito viljuškastim klju­ čem OK 19.22 — Zglobni deo komande hoda unazad 9. Odviti 2 vijka M8 viljuškastim ključem OK 13.10. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi. Očistiti rešetku za sipanje goriva (i ostale delove). 5. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za gorivo sa slavinama. 7. Osloboditi šelnu (srednjim odvrtačem). Gornji deo prečistača dr­ žati uspravno. 3. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Osigurati vijke M8 pomoću sigurnosnih limova. 10.14. Odviti levi i desni sigurnosni lim. 8. 6. Rezervoar za gorivo isprazniti. Skidanje i nameštanje uljnog prečistača za vazduh 1. 4. Skinuti lonče sa uljem i odvojiti žičane elastične zakačke. 3. Paziti na elastičnu podlošku. 17* 259 .14. 2. Skidanje i nameštanje rezervoara za gorivo 1. 9. 9. Otpustiti šelnu usisne cevi (srednjim odvrtačem). 2.9. Ulje može da isteče iz lonče ta prečistača. Paziti na zaštitne poklopce metalno-gumemh amortizera.

Ubaciti izduvni lonac i cev. 3.14. osloboditi oslonac kućišta trans­ misije viljuškastim ključem OK 13. 2. Odviti poklopac ulaznog kućišta.12. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Odviti 2 vijka M8X15.4. 5. Napuniti lonče za ulje do donje oznake. Očistiti delove.11. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva (srednjim od vrtačem). 9. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi 1. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Paziti na spojnu šelnu. Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. Pažnja: Pri skidanju može isteći ulje iz lončeta prečistača. 9. Skidanje i names tan je nosača rezervoara 1. Držati uspravno uljni prečistač. 6. Skinuti izduvni lonac: a — osloboditi spojnu šelnu. Osloboditi šelnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtačem). 5. b — odviti navrtku za učvršćenje izduvne cevi (specijalnim ključem). Navrtku pre toga osloboditi. Skinuti levi i desni def lektor. 7. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim ključem sa umetkom OK 15. 6. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 5. 260 .14. 8. 4. 4. Delove očistiti i zameniti zaptivače. Dobro oprati gornji deo prečistača uta­ panjem u dizel-gorivo. 7. 2. 6. b — odviti 2 vijka M8 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. Podesiti otvore na nosaču rezervoara sa okcima na mo­ toru (odvrtačem). Skinuti izduvnu cev: a — odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju­ čem). Pri većoj zaprljanosti — rastaviti gornji deo prečistača i dobro ga očistiti. 3.

rotaciona sitnilica ili glavčina mora se zaokrenuti za 180°.9. Pri sastavljanju paziti na elastične podmetače. 4 — vijak.13. Skinuti poklopac i delove očistiti. 6 — vijak 261 . 2. Odviti vijak M8x50 imbus-ključem OK 13 mm i viljuškastim ključem OK 13. 5 — točak. Skidanje i nameštanje pneumatskih (gumenih) točko va ili delova rotacione sitnilice 1. 9. Ako ne pasu ju. Pažnja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra­ tila. 3. Skidanje i nameštanje poklopca ulaznog kućišta 1. Odviti krilastu navrtku.14. 9. Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi nameštanja). 2 — podlog ka. tada međuzublje rotacione sitnilice ili glavčine mora da prolazi kroz sredinu otvora. Delove očistiti.23 — Pneumatski pogonski točak.14. 3 — poluosovina (duža). 2. SI.14. 1 — navrtka. 3.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->