'

D. Simonovic

1. MOTOKULTIVATOR — OPŠTI PODACI 1.1. MOTOKULTIVATORI Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka­ ko kod individualnih proizvođača, tako i u društvenom sektoru. Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su /.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici­ ma, malim posedima, mehanizaciji okućnica i dr. Motokultivatoti se veoma mnogo koriste u kraškim područjima, gde je pristup na malim parcelama otežan bilo kojim transportnim sredstvom, pa se oni na takve parcele prenose pomoću radne stoke (maga­ rac, mazga, konj) ili to čini sam čovek. Motokultivator i su najčešće izvedeni kao ručne mašine ko­ jima se direktno upravlja pomoću odgovarajućih ručica, a prili­ kom rada nemaju sopstveni uređaj za vožnju, već radni deo ma­ šine služi za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva­ tor ili freza, po čemu je i dobio naziv — motokultivar ili freza. Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti točkovi, pa se on u tom slučaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj varijanti može služiti za vuču pluga i mnogobrojnih priključnih oruđa, a može se koristiti i u transportu sa odgovarajućom pri­ kolicom. Motokultivatori se izrađuju sa benzinskim ili dizel-motorima snage 2,2 — 4,4 kW. Na njih se može priključiti veliki broj različitih uređaja i mašina, pa se zbog toga smatraju najuniverzalnijom poljoprivrednom pogonskom mašinom. Najčešće korišćeni dodatni uređaji i mašine su: rotacioni kultivator za površin­ sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu, kultivatorske motičice različitih oblika i namena, sadilice, sejačice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zaprašivači, kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, čistači snega, cirku7

lari i mnogi drugi priključci. Ukoliko se na njega može priklju­ čiti veči broj odgovarajućih priključaka utoliko je motokultivator ekonomičniji. 1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI Za jednoosovinske traktore je odomaćen naziv motokultivatori. Karakteristično za jednoosovinske traktore je to što imaju jednu pogonsku osovinu i što se njima direktno upravlja pomoću ručice. Da bismo uočili razliku između motokultivatora i jednoosovinskog traktora, posmatraćemo operaciju rotacionog kultiviranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikači radni deo ro­ tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih točkova. Kod jednoosovinskog traktora na priključnom vratilu ni­ je potrebno skidanje pogonskih točkova. Uz jednoosovinske trak­ tore mogu se dodati jedan ili dva točka koji služe za oslanjanje zadnjeg dela traktora, pa se tako olakšava rad rukovaocu. To su uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukovalac mogao da radi u se decern položaju. Jednoosovinski traktori imaju ugrađeno jedno ili dva prik­ ljučna vratila za pogon različitih rotacionih oruđa i mašina. Ako je jedno od vratila sinhronizovano sa men jačem brzina, na njega se može priključiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko­ lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru­ đa priključuju se pomoću različitih priključaka sa zadnje, pred­ nje i bočne strane. U jednoosovinske traktore ugrađuju se motori snage 3 — 10 kW, i to pretežno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u ravnici i brdsko-planinskom području na nagnutim terenima. Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno otežano pri radu na nagnutom terenu, kada težak i snažan trak­ tor može biti opasan po rukovaoca. Da bi se čitaocima olakšalo korišćenje ove knjige, u daljem tekstu zadržaćemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske traktore. 1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA Osnovna konstrukcijska izvođenja motokultivatora prikazana su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika između njih je primetna i u na8

SI. t.l — Motokopačica IMT-504

SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

živima: motokopačica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres). Da bismo upoznali osnovne mogućnosti i razlike između po­ jedinih motokultivalora, moramo znati nešto i o konstrukcij­ skom izvođenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje i održavanje, katalozima i drugim publikacijama.

SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)

Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultivatora, nužno je dobro proučiti sve njegove karakteristike. U sledećem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove motokultivatora domaćih proizvođača.

10

1 kW 5. MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOĐAČA IMT IMT IMT IMT IMT IMT IMT — — — — — — Knjaževac Snaga 504 506S 506LS 507 507D 509D 4. dizel »MIOSTANDARD« Naziv MIO MIO MIO MIO F F — — — — — — 200 250 300 350 400 600 Osijek naga 1. benzinski. 4 — rezervoar goriva. 6 — priključno vratilo .4. henzinac 6 kW »super speci jal DM« 10 kW »GORENJE-MUTA« Naziv Motokultivator »univerzal« Motokultivator »specijal«.5 kW pri 5250 1 min~ .5 kW 1.4.4 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa leve strane).1.8 kW Muta Snaga 6 kW 6 kW »LABINPROGRES« Naziv Labin Snaga »mondijal LPS«. 2 — motor sa menjačkom kutijom.5 kW 2 kW 2.W 4.57 kVV 4. SI. 1.5 kW 1.57 kW 2.5 k. dvotaktni. Motokopačica IMT-504 Tehnički podaci Tip motora: 66'3.5 kW 5. 1 — gumeni pogonski točak.7 kW 9. snage 4.1. 5 — prirubnica za priključivanje dodatnih oruđa sa vijcima i navrtkama. 3 — izduvni lonac.5 kW 4.

1 — komandna ručica spojnice. 8 — gumeni rukohvat upravljača 12 . 5 — vijak za pritezanje pri visinskom podešavanju upravljača. 7 — ručica gasa. 2 — dugme kratkog spoja.5 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa desne strane).SI. 1 — karburator. 6 — poluga za promenu stepena prenosa. 3 — navrtka za podešavanje zategnutosti i ko­ mandnog kabla spojnice. 4 — poluga za bočno podešavanje upravljača. 3 — starter povratnog dejstva. 6 — zakačka podupirača SL 1. 1. 5 — prečistač vazduha uljnog tipa.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 2 — vijak komandnog kabla spojnice. 4 — podupirač.

snage 4.Menjač: U bloku motora. Motokultivator IMT-506 1 Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: Tehnički podaci Tip motora: Men j ač: 66/2. 3 • tilo. SI. sa 800 m i n " . benzinski. 10 — utikač 13 . sa tri stepena prenosa za hod unapred. 5 — zavrtanj za pritezanje.izduvni lonac. potopljena u ulju. 6 — spajanje. dvotaktni. 1.7 — Motokultivator IMT-505/506 gorivo. Promena stepena prenosa vrši se pomoću poluge na upravljaču. Podesiv po visini i bočno.5 kW pri 5250 1 min" . 9 (pogled sa desne strane). sa tri stepena prenosa za hod unapred. 2 — zaštitnik prenosnika. 8 — žičani osigurač. Ožlebljeno. 1 — rezervoar za . 7 — osovinica sa ručicom za — poluga komande menjača. Višelamelna. 1. nezavisno od brzine kre­ tanja mašine. U bloku motora.2. 4 — izlazno — pogonsko vranosač kopačice.4.

6 — ručica komande za gas 14 . 2 — upravljač. 3 — kutija za alat. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetijenje. 7 — komanda za startovanje.1 10 9 8 7 1 ^ SI. 1. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 4 — zavrtanj za podešavanje. 1 — poluga komande menjača. 1 — za ga­ šenje motora (kratkim spojem). 10 — karburator.9 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 9 — čep ot­ vora za nalivanje ulja na menjaču. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikača. 5 — ručica spojnice. 6 — raonik kopača. 1.8 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 11 — nosač rezervoara 5 6 prekidač SI. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača.

sa 800 min" nezavisno od stepena pre­ nosa mašine. benzinski.5 kW pri 5250 -1 min . Višelamelna. 1.4. četvorotaktni. Ožlebljeno. 15 1 . dvotaktni. Jednoosovinski traktor IMT-507 Tehnički podaci Tip motora: LA 300.4.5 kW pri 5250 1 min" . snage 4. snage 4. potopljena u ulju. Motokultivator IMT-506LS Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. benzinski. sa tri stepena prenosa za hod unapred. U bloku motora.4.1 kW -1 pri 3600 m i n . dvotaktni. Ožlebljeno. sa tri stepena prenosa za hod unapred i tri stepena za hod unazad. Višelamelna. 1. -1 nezavisno od stepena pre­ Podesiv po visini i bočno.Spojnica: Upravljač: Višelamelna. benzinski. snage 5.4. Podesiv po visini i bočno. potopljena u ulju Podesiv po visini i bočno. Motokultivator IMT-506L Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. 1. potopljena u ulju. U bloku motora. sa 800 m i n nosa mašine.5.3.

9 — broj motora. 1. 5 — dugme za kratak spoj. 2 — poklopac rezervoara za gorivo. 4 — stub upravljača. 6 — mazalica 15 U 13 12 16 . 17 — uređaj za priključivanje oruđa 1 2 3 U 5 SI. 16 — utikač sa sigurnosnim lancem. 1 — rezervoar za gorivo. 2 — utikačka kutija za priključna svetla. 6 — uljni filtar za vazduh.SI. 12 — desno ležište za oslanjanje. 3 — izduvni lonac. 1. 13 — poluga za uključivanje priključnog vratila. 1 — sajla za uključivanje brzina. 3 — broj mašine. 10 — poluga spojnice. 7 — dvotaktni motor. 15 — mazalica za podmazivanje sajle. 14 — poklopac izlaznog kućišta.11 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane). 11 — desna poluosovina. 4 — slavina za odvod goriva. 5 — sajla za promenu smera vožnje. 8 — zahvatnik za pokretanje startera.10 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane).

6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod unapred). 4 — poluga gasa. 12 — vijak za regulisanje sajle spojnice. 8 — ručica za promenu stepena prenosa. 9 — ručica za promenu smera kretanja.4. 11 — ležište ručice za promenu smera kretanja. 6 — ležište ručice za promenu brzina. 17 . suva.. 2 — kutija za alat. 1. višelamelna. dizel. Ožlebljeno.1 kW pri 3000 1 min. Višelamelna. 13 — ručica komande spojnice Menjac: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod unazad). 10 — vijak. Suva. 1. snage 5. Jednoosovinski traktor IMT-507D Tehnički podaci Tip motora: Menjac: S poj nica: '} Motokultivatori RD 80.6. 1 — upravljač. sa 860 m i n prenosa. 3 — poluga za zakretanje upravljača. -1 nezavisno od stepena Podesiv po visini i bočno.12 — Komande jednoosovinskog traktora IMT-507. četvorotaktni.SI. frikciona.

. snage 9. Jednoosovinski traktor IMT-509 1 Tehnički podaci Tip motora: LDA 450. suva. četvoro! akt ni.4 kW pri 1 3000 m i n . 1. Upravljač: Pode siv po visini i u stranu.7. sa 860 m i n " nezavisno od stepena prenosa. Spojnica: Jednolamelna. Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste­ pen prenosa za hod unazad.13 — Jednoosovinski traktor IMT-509 .4.Priključno vratilo: Ožlebljeno. Ako je položaj uprav­ ljača takav da je motor nazad: dva stepena pre­ nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za hod unazad. SI. 1. dizel.

14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres) 19 .4.8. 1. Podesiv po visini i u stranu. 3000 1. četvorotaktni.4 kW pri 1 3000 min. 6 stepeni prenosa — 4 za hod u nap red i 2 za hod unazad.. dizel. Jednoosovinski traktor »super special« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Menjač: LDA-451. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa unazad dok se okreću radni delovi i rotacione sitnilice.Priključno vratilo: Upravljač: Dva priključna vratila sa obrtajima od 180 l mm~ . SI. snage 9.

Motokultivator MIO-200 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Upravljač: Dvotaktni. 1. četvorotaktni. Podešavanje u tri različite visine. sa pojedinačnim ili za­ jedničkim delovanjem. Jednoosovinski traktor »mondial« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjac: 108L. Mehaničke. 4 stepena prenosa — 3 za hod unapred i 2 za hod unazad. benzinski. suva.Spojnica: Diferencijal: Priključna vratila: Kočnice: Upravljač: Jednolamelna.4.4.11. snage 6 kW. benzinski.9. na oba točka. Broj obrtaja nezavisan od menjača. sklopiv zbog lakšeg transporta. Podesiv po visini i zakretan za 180°. Podesiv po visini i u krugu od 360°. suva. Motokultivator MIO-250 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: 20 Dvotaktni. Dva vratila. ili 108Đ.5 kW.10. Sa uređajem za blokiranje. benzinski. Konusna.5 kW pri 3500 min -i -1 Priključno vratilo: Upravljač: . 790 m i n . snage 1. 1. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok­ reću radni delovi rotacione sitnilice. četvorotaktni. snage 1. dizel. snage 6 kW. 1. Sigurnosna papučica.4.

1.12. Promenom položaja remena Podešavanje u tri nivoa.Spojnica: Men janje brzina: Upravljač Zatezni remen.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek) 21 . benzinski. Bočno. Motokultivator MIO-300 Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjanje brzina: Priključno vratilo: Dvotaktni. Promenom položaja remena. snage 2 kW pri 5800 min -i Zatezni remen. sa brojem obrtaja 2300/1500 min~ SI.4. (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) 1.

1. 1. Zatezni remen. benzinski. benzinski.. Motokultivator F-400 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravi j ač: G35. sa brojem obrtaja 2300/1243 min Podesiv po visini i bočno.16 — Motokultivator F-400 (proiz vod »MIOSTANDARD« — Osijek) u po loža ju za transport 22 . četvorotaktni. Bočno. Motokultivator MIO-350 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravljač: Dvotaktni. -1 kVV pri 5800 i SI.4. snage 2.1.57 1 min" .14.13. snage 2. Podesiv po visini i bočno. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una­ zad. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod unazad. G150.57 kW 1 pri 4000 m i n . Bočno sa brojem obrtaja 2300 m i n . Zatezni remen.4.

benzinski.15.17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARDC< Osijek) 23 . 1. i ft SI.1.4. Bočno sa brojem obrtaja 730 i 2160 min Podesiv po visini i bočno. Motokultivator F-600 (proizvodnja »MIOSTANDARD« Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Men j ač: Priključno vratilo: Upravljač: G200. snage 4.5 kW pri 3600 min-*. 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod unazad (x2). četvoro taktni. Zatezni remen.

benzinski. Dobošasta. Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL (proizvodnja »GORENJE-MUTA«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Kočnica: Upravljač: LA-300. Podesiv. Višelamelna potopljena u ulju. snage 6 k\V. 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad.16.1. četvorotaktni.4. i 24 .

sadržana u gorivu. ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvotaktni. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-MOTORA Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema: — vrsti pogonskog goriva. Pri tome nastaju promene pritiska. zapremine i temperature. MOTORI SUS — OSNOVNI PODACI Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo­ tora u kojima se pogonska energija. u cilindrima motora. U motokultivatore se ugrađuju i benzinski i dizel-motori. odnosno mešavine goriva i vazkonstrukciji. Ovi motori se prema načinu sagorevanja i vrsti goriva dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftaše). pretvara u mehanički rad u samoj unutrašnjosti motora. tj.1. načinu paljenja goriva. načinu rada. Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se periodično ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora. Poznavanje karakteristika jednih ili drugih motora pomoći će korisnicima da se odluče pri izboru motokultivatora.2.2. — — načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora. 2. Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora pređe put (hod) između svojih krajnjih položaja (između »mrt25 * . — — duha. 2.

struji u cilindar. Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja radilice. 3. 2. Nešto pre dolaska klipa u SMT iskra svećice zapali smešu. a klip se kreće od UMT prema SMT. takt: Oba ventila su zatvorena. odnosno za vreme dva puna obrtaja radilice motora. To je takt sagorevanja i širenja. izduvni zatvoren. stvorena u karbura­ toru.1. Ovaj prvi takt se naziva takt usisavanja. takt: Usisni ventil je otvoren. Za ove tačke se koriste i nazivi — gornja mr­ tva tačka (GMT) umesto: spoljašnja mrtva tačka (SMT). BENZINSKI (OTO) MOTOR Ovi motori se nazivaju i karburatorski. tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra. 2. Kako su oba ventila zatvorena.. usled čega smeša goriva i vazduha. a sabijenu smešu pali električna varnica. Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti četvoro­ taktni i dvotaktni. Četiri takta pri radu benzinskog motora 1. Klip gura klipnjaču. Klip se kreće od UMT prema SMT. Četvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od četiri takta. pa pošto motor daje koristan rad samo u ovom taktu — on se naziva radni takt. takt: Izduvni ventil je otvoren. pa se veoma zagrejani gasovi naglo šire i snažno potiskuju klip nadole. odnosno za vreme jednog punog obrtaja radilice motora. Motor usisava smešu i sabija je. jer se smeša benzina i vazduha stvara izvan cilindra — u karburatoru.3. SMT i UMT su mesta u cilin­ dru gde klip menja smer kretanja i u tim tačkama je brzina klipa jednaka nuli. Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od dva takta. To je 26 . pa se cilindar puni smešom. a ona okreće radilicu.vih tačaka« klipa). Klip se kreće nadole i. 2. takt: Oba ventila su zatvorena. klip sabija smešu koja je u prvom taktu ušla u cilindar. stvara potpritisak u cilindru.3. Klip se ovde kreće od spoljašnje mrtve tačke (SMT) prema unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT). 4. delujući kao vakuum-pumpa. U ovom taktu posle pa­ ljenja smele dolazi do sagorevanja. To je takt sabijanja ili kompre­ sije. i donja mrtva tačka (DMT) — umesto: unutrašnja mrtva tačka.

4 — usisni ventil. kao što je to slučaj kod četvorotaktnih motora. 2. 1 TAKT 2 TAKT SI. 2 — prečistač vazduha. 6 izduvna cev. Na si.takt izduvavanja. Na si. 27 .1 vidimo da je radilica motora za ova četiri takta izvršila dva obrta i da je od četiri takta samo jedan radni. 5 — svećica za paljenje. 1 — karburator. 7 — izduvni ventil. Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni otvara. Sveza gasna smeša. 2. Dvotaktni benzinski motori Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva lakta (hoda) umesto u četiri. ponovo poči­ nje prvi taikt (takt usisavanja). d pošto se klip usled inercije kreće nadole.2. 2. 8 — klip 3TAKT 4TAKT 2.1 — Princip rada četvorotaktnog benzinskog motora.2 je prikazan tipičan dvotaktni motor sa dva otvora. ponovo prodire u komoru za sagorevanje i tako se nastavlja sledeći radni proces. usled depre­ sije koja se stvara nad klipom. 3 — usisna cev.3.

4 — izduvni otvor.1 TAKT 2 TAKT Si. a ispod klipa se istovre2$ . dok kod dvotaktnog motora donji deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu motora se obavlja predsabijanje smeše). 2. 7 — prelazni kanal Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u sledećem. pa u svom daljem kretanju klip sabija smešu u cilindru. 1 — korito motora. pri čemu se zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4). 5 — svećica. Dvotaktni motor nema ventil na cilindru. 6 — otvor za ulaz smese u cilindar. 1. a širenje gasova u drugom (radnom) taktu. 3 — ulazni otvor. To se postiže tako što se punjenje cilindra srne som. Kod četvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja usisavanje i sabijanje smeše. Svaki drugi takt u dvotaktnom motoru je radni. odnosno zatvara­ jući otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smešu. izduvni ot­ vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smeše iz korita motora u cilindar. 2 — kar­ burator. izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smeše obavlja u prvom taktu.2 — Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. takt: Klip se kreće od UMT prema SMT. a razvođenje sme­ še i sagorelih gasova vrši sam klip otvarajući.

Kad klip sabije smešu. Dovod smeše i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u cetvorotaktnom motoru. pa se nastavlja predsabijanje smeše u koritu motora. Radilica u toku ova dva takta izvrši samo jedan obrtaj. pošto u koritu zbog predsabijanja vlada veći pritisak. tako da je gasna smeša. Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha i ubrizgavanje goriva. pa je punjenje cilindra smešom zbog toga nepotpuno. pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila. mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. Zatim gornji deo klipa otvara izduvni otvor (4). na klipu se nalazi naročiti ispust. 2. a kod dvotaktnih. Tako se omogućava podmazivanje preko gasne smeše u kojoj već ima ulja za podmazivanje. takt: Posle paljenja sabijene smeše. Do prelaženja smeše iz korita u cilindar dolazi usled razlike pritisaka. pa je zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na če­ tvorotaktni motor. a osim toga — prilikom ispiranja sagorelih gasova sa njima odlazi i deo smeše. tako da izlaze izduvni gasovi i otvara se prelazili kanal (6). Pošto se sagorevanje obavlja u samoj mašini na­ ziva se — motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Klip pri svom kretanju nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3). Smeša koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po­ maže ispiranje cilindra. zbog toga što sistem nema podma­ zivanja. 2. Da bi izduvni gasovi što bolje iščistili ko­ moru za sagorevanje od gasne smeše. svaki dizel-motor mora da ima odgovara29 . usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova smeša goriva i vazduha stvorena u karburatoru. primorana da se kreće (na slici prikazano strelicom) i na taj način čisti i uglove u komori za sagorevanje dok se klip kreće nadole. koja dolazi iz prostora ispod klipa u prostor iznad klipa. usled naglog širenja. Benzinski četvorotaktni motori koriste benzin kao pogonsiko gorivo. svećica (5) upali smešu i — to je završetak prvog takta. DIZEL-MOTOR Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva dizel gorivo u vazduhu koji je pomoću klipa sabijen pod viso­ kim pritiskom.4.meno stvara pot pri tisak. Dvotaktni motor nema usisne i izduvne ventile. Kad donji deo klipa prođe ulazni otvor (3). pa sveza smeša ulazi iz korita motora. sagoreli gasovi potiskuju klip nadole.

4 — cilindarska glava. 6 — klip. 2. Cilindar je element u kome klip klizi i ostvaruje određeni hod. 5 — cilindar. Klipnjača je prava šipka koja ima ležište na oba svoja kraja. Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mašinama) je uređaj za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt­ no kretanje radilice (si.3). 3 — ventili.3 — Osnovni delovi dizel-motora 1 — pumpa za ubrizgavanje.juće osnovne delove (si. 8 — radilica nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okreće u ležištu i ima koleno (koje ostvaruje kružno kretanje većeg prečnika od samog vratila) i klipnjače koja povezuje koleno sa klipom. 7 — kli­ pnjača. 2. Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar i da bi iskorišćene (sagorele) gasove ispustili napolje. Brizgaljke . 2 — briz galjka. 2.4). Klip je povezan sa mehanizmom koji kontroliše ovo klizanje. Motori za ovu svrhu koriste meha- 1 8 SI.

Vazduh mora da uđe u cilindar. dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom koji se zagreva usled visokog pritiska. Kod motora na benzin (oto-motora) za paljenje mešavine koristi se svećica.4.4 — Princip rada mehanizma kolena 2. Pumpa za ubrizgavanje stvara odre­ đeni pritisak u gorivu.i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle u prostor za sagorevanje. Princip rada dizel-motora Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizelmotora: 1. 2. Ovo je glavna razlika između dizel-motora i motora na benzin. Gorivo mora biti u obliku fine magle (spreja). pa lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu). 2. jer je neophodna homogena meša% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva­ nje. što omogućava raspršivanje goriva u cilindre. Ono se ubrizgava tek pošto se vaz­ duh sabije i na taj način zagreje do visoke temperature. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature vazduha (raste sa porastom pritiska). Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska — da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila što veća snaga motora. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom u obliku fine magle. Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen­ skom intervalu. Sagorevanje je hemijski proces u kome se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu. U dizel-motoru vazduh je toliko sabijen da dostiže temperaturu užarenog gvožđa. 3. jer gorivo ne može da sagoreva bez kiseonika. SI.1. 31 . tako da se potpuno raspo­ redi na već sabijeni vazduh.

cilindar je spreman da primi novu količinu vazduha i da ponovo započne sledeći takt (hod). umesto — spoljna mrtva tačka upotrebljava se naziv: gornja mrtva tačka.2. Na taj način radilica dobija obrtno kretanje i određenu silu. odnosno od jedne do druge krajnje tačke. Zapremina u ci­ lindru kada je klip u unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT) naziva se ukupnom zapreminom cilindra (VJ.4. Odnos ukupne zapremine cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom­ presije (e). Takt predstavlja pomeraj (hod) klipa između krajnjih položaja. Drugi krajnji položaj klipa. što proizvodi veliku količinu toplote. Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa (jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se završio radni ciklus. Kod verti­ kalnih motora. ostvaruju se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i maksimalna). Stepen kompresije je veoma važan procesni i konstrukcioni faktor motora koji se izražava sledećim odnosom: _ VR + Vc _ Vu 32 . Tačku položaja klipa u kojoj je radna zapremina cilindra minimalna — nazivamo spoljna mrtva tačka (SMT). Stepen kompresije (sabijanja) Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa. gore). sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra. 5. Kod četvorotaktnih motora. da bi se završio radni ciklus — potrebna su četiri takta klipa (dole. tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko klipnjače na koleno radilice. naziva se kompresiona zapremina i obeležava se sa Vc. Do sagorevanja dolazi odmah pošto je nafta raspršena u cilindru. Mešavina gasa se naglo širi. Zapremina koja odgovara hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). dole. Radni ciklus je potpuno završena serija različitih faza ili događaja koje slede jedna drugu. Kada klip u cilindru završi svoj hod i gasovi izgube pritisak. Kada se oslobodi sagorelih gasova. kada se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj tački (SMT). dok se umesto naziva — unutrašnja mrtva tačka koristi naziv: donja mrtva tačka.4. Kada je klip u krajnjim položajima (tačkama). kada je radna zapremina maksi­ malna — nazivamo unutrašnja mrtva tačka (UMT). gore. 2.

3.Ukoliko je stepen kompresije veći. vrste goriva i načina hlađenja. temperatura sabijenog vazduha utoliko je viša. Temperatura vazduha usled sabijanja neba da se poveća iznad tačke samopaljenja dizel-goriva. Veli­ čina stepena kompresije kreće se od 12:1 do 22:1.6 do 2. a osnovni po­ kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u nekoliko različitih položaja. Taktovi četvorotaktnog dizel-motora Na si.13 prikazani su osnovni radni procesi u ci­ lindru jednostavnog četvorotaktnog dizel-motora. 2. pa kad se dizel-gorivo ubrizga. Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od konstrukcijskih osobina. vazduh treba da je toliko zagrejan da se gorivo odmah upali i sagori. •vtotokultivatori 13 . 2.4.

Sabijanje (kompresija) je drugi takt. Ulazni ventil je otvoren.8. Položaj na si. 2. a izlazni zatvoren.7) i uvlači svež SI.9). Tada dolazi do po­ većanja pritiska vazduha i povišenja temperature. Usisavanje započinje (si. 2.6) kada je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj tački i spreman je da uvuče vazduh. 2. Radilica se okreće nadesno i povlači klipnjaču nadole zajedno sa klipom. Cilindar je sada pun svežeg vazduha. 2. Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne može da izađe. Kada klip dođe do kraja svog hoda (UMT). Kada se koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore.7 i 2. 2. Položaji na si. tako da se sabija u manji prostor. što je prikazano na si. ulazni ventil se zatvara.7 (u sredini) — Klip se spušta — ulazni ventil otvoren — vazduh je ušao.8 pokazuju početni. 2. 2.6 (levo) — Klip na vrhu — ulazni ventil otvoren — vazduh počinje da ulazi. srednji i krajnji deo takta usisavanja. 2.8 (desno) — Klip na kraju hoda — svi ventili zatvoreni — završeno ulaženje vazduha — počinje sabijanje vazduh 'kroz ulazni ventil. 2. klipnjača gura klip nagore (si.Usisavanje je prvi takt. tako da klip 34 . Tada klip počinje da se spušta (si. SI. 2.6. SI.8 po­ kazuje da je klip spreman da počne sabijanje vazduha.

pri samom kraju takta sabijanja. Pre nego što klip dođe u SMT. 2. Vazduh je sada toliko zagrejan da može odmah da zapali raspršeno gorivo. tako da mešavina koja sagoreva postaje još toplija. 2. gorivo je potpuno ubrizgano i sagore­ vanje je završeno. gorivo se ubrizgava kroz brizgaljku (si. Pritisak deluje na vrh klipa i potiskuje ga nadole. Vazduh je pod pritiskom od 25—40 bara. U toku sagorevanja oslobađa se određena količina toplotne energije.11. kojima usled SI. zauzima obično 1/16 svog prethodnog prostora.dolazi u SMT (si. Kada klip dođe u položaj koji je prikazan na si. Pošto se topao gas nalazi na malom prostoru između vrha klipa i vrha cilindra.10 — Klip na vrhu (SMT) — ulazni 1 izlazni ventili zatvoreni — brizgalj­ ku ubacuje dlzei-gorivo . Vreli gasovi zauzimaju veću zapreminu (zbog toga što se klip spustio). Dizel-gorivo (nafta) brzo sagoreva zato što je pomešano sa vrelim vazduhom. 2. Vazduh se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700°C.10). 2. što znači da se gasovi šire.9 — Klip se podiže — svi ventili zatvoreni — vazduh se sabija i* SI. t j . Sagorevanje i širenje je treći takt. 2.10). pritisak takođe raste. Klip na­ stavlja da se spušta potiskivan sagorelim gasovima.

2. Kada je izduvni ventil otvoren. sagoreli gasovi počinju da izlaze iz cilin­ dra. 2. SI. 2.12). 36 . Ovim se završava jedan radni ciklus. klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje već istrošene gasove sve do SMT. Neposredno pre nego što klip dođe u UMT. Ulazni ventil se ponovo otvara i motor je ponovo u početnom položajni (si. U međuvremenu. ventil za odvod izduvnih gasova se mehanički otvara i sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si. koje okreće radilicu.12 (u sredini) — Klip na dnu hoda — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi izlaze napolje.širenja opada pritisak i oni postaju hladniji. Ovo je kraj takta sagorevanja i širenja koji je počeo kada je klip bio u SMT. 2.11 (levo) — Kiip silazi — svi ventili zatvoreni — vreli gasovi potiskuju klip nadole.13 — (desno) — Klip se podiže — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi su izbačeni Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. 2. spreman za novi ciklus. pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjače na koleno. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si.6). SI. SI.13. 2.

Zamajac je osnovni deo motora. To je točak velike mase koji je pričvršćen za radilicu motora i koji održava ravnomeran rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu samo u taktu sagorevanja i širenja (treći takt). Da bi se preko radilice omogućilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju funkciju. 2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u sledećem: 1. Dižel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo­ tori, gde se smeša benzina i vazduha pali varnicom preko svećice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vazduhom koji je sabijen u cilindrima. 2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se sabija pre nego što gorivo uđe u cilindar. Kod benzinskih mo­ tora vazduh i benzin se mešaju u karburatoru van cilindra pre nego što uđu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta. 3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je veći. Kod benzinskih motora stepen kompresije je ograničen, jer se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se mešavina benzin-vazduh suviše sabije, može doći do samopaljenja smeše, odnosno — mešavina može da se upali pre nego što klip završi hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Veće sabija­ nje takođe može da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo mešavine sagori pre nego što varnica izvrši paljenje. Zbog to­ ga je benzinski motor ograničen dozvoljenim stepenom kompresije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost motora (snagu, moment itd.). Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne može doći do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji mogućnost većeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se tako postiže veća efikasnost motora. 4. Dizel-motori koriste ška goriva su jeftinija od benzin koji lako isparava daje ujednačenu mešavinu gorivo koje manje isparava. Ova te­ benzina. Benzinski motori koriste na niskim temperaturama. Benzin sa vazduhom.
37

5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i brizgaljke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle. Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru. 6. Konstrukcija dizel-motora je čvršća i jača od benzinskih motora, jer prvi rade pod većim pritiskom.
%

oto-motor

dizel - m o t o r

SI. 2.14

Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od stepena kompresije za oto i dizel-motore

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle­ daju se u sledećem: 1. Mala potrošnja goriva. Dizel-motor spada u motore veli­ ke efikasnosti. Potrošnja goriva je manja nego kod benzinskih motora, pa je zbog toga veoma efikasan. 2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina, a to je činjenica koja taikođe utiče na izbor dizel ili benzinskog motora. 3. Ekonomičnost pri malini opterećenjima. Dizel-motor nije efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimično opte­ rećen (kako motor obično i radi). Kada radi poluopterećen, di­ zel-motor troši samo oko 10% više goriva po jedinici proizvede­ ne snage nego potpuno opterećen motor. Kod benzinskih motora efikasnost opada sa smanjenjem opterećenja.
38

4. Veća sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i teže je zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ottrovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadrže manje •lien-monoksida. 5. Veći stepen iskorišćenja goriva. Procenat energije sadr.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko '"o, dok je kod benzinskih motora 24%. 2.5.2. Nedostaci dizel-motora Nedostaci dizel-motora su u sledećem: 1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz­ nija, odnosno veća je masa po kilovatu (snage) od benzinskih motora. 1 2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a 1 kod manjih do 5000 " . 3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora. Obrtni moment kod dizel-motora, iako nešto veći nego kod ben­ zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, što znači da je motor manje elastičan pri radu. 4. Dizel-motor se teže stavlja u pogon, naročito u zimskim Miesecima, jer se teško dobija potrebna temperatura usisanog vazduha u cilindru (da bi došlo do samopaljenja smeše). 5. Uređaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su veoma skupi (zbog precizne obrade). 6. Pri radu dizel-motori su bučniji od benzinskih motora. 7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzinskog motora.

39

3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje se obavljaju u slučaju neispravnosti. Veliku primenu našao je dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci »Lom­ bard] ni ja«), ugrađen na domaćim motokultivatorima IMT-509 i »super specijal« — »Labinprogres«-a. Italijanska firma »Lombardini« proizvodi motore koji se ugrađuju u motokultivatore italijanskih proizvođača, a našli su primenu i u našoj zemlji. Motor ima veliki broj delova. Radi lakšeg sagledavanja i upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i sisteme prema funkcionalnim celinama: 1. Grupa motorskog mehanizma: — klip, •— klipna osovinica, — klipni prstenovi, — klipnjača sa ležaj ima klipnjače, — radilica, — zamajac. 2. — — — Grupa nepokretnih delova; cilindar, cilindarska glava, korito motora (karter;,
•i
j!

3. Sistem razvoda: — usisni i izduvni ventili, — ventilske opruge,

40

]
!

bregasto vratilo, klackalice, šipke, podizači, zupčanici itd. 4. — — — Sistem za podmazivanje: pumpa za ulje, prečistač ulja, cevi.

SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

to će se. produžiti obrtanje za izvesno vreme i klip će imati mogućnost da se vrati (odozdo nagore) do GMT (SMT). Pošto je radilica već u pokretu. Kad pritisak gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip. na jedan kraj radilice postav­ lja se teži kotur koji se naziva zamajac. Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro­ ces sagorevanja. Motorni mehanizam obuhvata sledeće delove: radilicu.5. 3. 42 . a preko nje i klipnjača. regulator napona itd. GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. Silu pritiska će primiti osovinića klipa. on se kre­ će odozgo nadole. Klipnjača prenosi silu na lakat radilice. brizgaljka. alternator ili dinamo. pumpa za ubrizgavanje. klipne prstenove. klipnu osovinicu. prečistač goriva. Sistem za ubrizgavanje goriva: rezervoar. cevi. usled inercije. klip. Kada klip u svom kretanju dođe do DMT (UMT) tu stane. klip­ njaču sa ležajima klipnjače. Da bi inercija radilice bila što veća i da bi se dobilo njeno ujednačeno kretanje. izduvni lonac. 7.1. usisna i izduvna cev. elektropokretač. 6. zamajac i dr. Elektrooprema: — akumulator. Usisni i izduvni trakt: prečistač vazduha. tako da se radilica obrne u svojim ležaj im a.

Prilikom sagorevanja klip podnosi velika opterećenja usled visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. 5 — čaura pesnice klipnjače. Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim­ ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila što niža.2 — Grupa motorskog mehanizma. odnosno na radilicu motora. Da bi se obezbedilo što bolje zaptivanje radnog prostora. 3. 4 — osigurač.SI. 9 — radilica. tako da mora da postoji određeni zazor između klipa i cilindra. a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 — 2000°C).1. 8 — vijak. 1 — klipni prstenovi. Na klip deluje. 7 — polutka ležaja. Svojim pravolinijsko-oscilatornim kretanjem klip omogućava odvijanje svih faza radnog ciklusa motora. 6 — klipnjača. Klip Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na klipnjaču. na klipu se nalaze žlebovi u koje se postavlja­ ju klipni prstenovi (karike). u kratkom vremenskom periodu. Usled zagrevanja klip se širi. 2 — klip. pritisak gasova (80 bara). U taj prostor (zazor) između klipa i ci­ lindra mora se uvući tanak film ulja za podmazivanje — kako 43 . 3 — klipna osovinica. 10 — zamajac 3.1.

Zazor ne srne biti ni suviše mali ni suviše veliki. — da lako klizi po cilindru (kako na hladnom. 4 — klipna osovinica. Pošto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova. tako i na toplom motoru).4). Klipni prstenovi Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za­ zor. klipnjaču. 3. materijala od koga je izrađen i radne temperature. 3.1. Na klipu razlikujemo (si. a veličina zazora zavisi od veličine i konstrukcije klipa.2. 3 — ušice za ležaje klipne osovinice. — ušice za ležanje klipne osovinice (3). 6 — klipni prstenovi (kompresioni).3): — glavu klipa (1) ili gornji deo.bi se umanjilo trenje delova. 44 . 1 — glava klipa. 7 — strugač ulja. — žlebove klipnih prs tenova (2). — vodicu klipa (5) ili donji deo. radilicu i ležajeve radilice. 3. a delom preko klipnih prstenova. 8 — unutrašnji deo klipa Da bi klip obavio svoje funkcije. a koje mogu znatno da opterete klipnu osnovicu.3 — Klip. neophodno je taj mali zazor eliminisati — da ne bi došlo do prodiranja gasova u karter (si. potrebno je da ima sledeće osobine: — da je otporan prema visokim pritiscima. — da omogućuje dobro podmazivanje zidova cilindra na delu gde se oslanja preko vodice. — da je dobar provodnik toplote. 2 3 4 SI. 2 — žlebovi klipnih prstenoya. 5 — vodica klipa. — da je što lakši da bi se smanjile sile inercije koje di­ rektno zavise od mase klipa. 3.

5. osovinica n u »i a biti otporna na savijanje.U glavi klipa nalaze se žlebovi u koje se ugrađuju klipni i'istenovi (karike). Klipna osovinica Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klipM .5 — Kompresioni klipni prstenovi i strugač ulja 3. SI. pa pošto su rasečeni i imaju određenu elastičnost. • ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra. Obično je iplju — da bi se smanjila masa. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i i Minpresioni klipni prstenovi. trenje i zagrevanje. 3.4 — Dejstvo pritiska gasova na kompresioni klipni prsten Da bi se sprečilo prodiranje ulja u cilindre ispod komprelonih prstenova. pri čemu se ostva'iije pottuno zaptivanje između klipa i cilindra.3. Na si. prikazani su kompresioni klipni [M . 3. na klip se postavlja jedan prsten — strugač ulju. a ujedno i da višak ulja vraća i i ruže) sa cilindra. 3. 45 . U glavi klipa i«»stoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni prstenovi (održavaju kompresiju motora). Prs tenovi su nešto većeg prečnika od prečnika cilindra.uv na radilicu motora.icnovi i strugač ulja. SI.1. Pošto su opterećenja velika.

Klipna osovinica se oslanja na ušice klipa koje se znatno zagrevaju i šire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i klipne osovinice izaziva različito širenje ova dva elementa, pri čemu se javlja i povećava zazor. Zbog toga je potrebno da za­ zor između ušica klipa i klipne osovinice bude što manji, a osovinica i ušice treba da su izrađeni sa velikom preciznošću.

Si, 3.6 — Osiguranje klipne osovinice od bočnog ispadanja sigurnosnim prs­ tenom

Da ne bi došlo do oštećenja cilindra usled bočnog pomeranja osovinice — mora se izvršiti osiguranje. Postoji više na­ čina osiguranja od bočnog pomeranja klipne osovinice (na si. 3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom). 3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa Klip je jedan od najopterećenijih delova motornog meha­ nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred njega postavljaju, jer bi, inače, moglo doći do zaribavanja. Os­ novno je da se ostvari zazor između klipa i cilindra (da je što manji) i da se omogući dobro odvođenje toplote na zidove ci­ lindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u žlebovima klipnih prstenova 260°C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro­ ci mogu biti veoma različiti: 1. Veliko opterećenje još nerazrađenog novog ili pravlje­ nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu prozvođača, sa ograničenim opterećenjem određeni broj sati (odnos­ no kilometra). 2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis­ temu za podmazivanje, zapušenih prečistača (vodova) i zaprlja­ nog ulja. , 3. Slabo hlađenje usled kvara na sistemu za hlađenje.
46

5. Nepravilna ugradnja klipa. 6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis­ pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje može doći i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili propuštanja cilindarske glave.

SI. 3,7 — Merenje prečnlka klipa

Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora između klipa i cilindra, merenjem žlebova prstenova i merenjem ušice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su žlebovi istrošeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko mere, a ako su ušice ovalizirane — i njih treba obraditi da pri­ me osovinicu preko mere. Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena no­ vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporučuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se postave novi. Kada se vrši ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa­ žnja na sledeće: — Prilikom rada voditi računa da se svaka nečistoća otklo­ ni, a naročito sa površina koje se dodiruju u cilindru. — Zazor između klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama ikoje daje proizvođač. Razlikujemo dva zazora: u predelu žlebova na klipu i deo vodice klipa. — Zazor zmeđu klipa i klipne osovinice mora biti u propi­ sanim granicama koje daje proizvođač. — Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene granice.
47

4. Neispravnosti na uređaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju loš mlaz). Zazor između klipnih prstenova i žlebova na klipu kreće se u granicama od 0,12—0,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzdužni za­ zor između klipnog prstena i žlebova klipa.

SI. 3.8 — Merenje zazora između kli pnih prstenova i žlebova klipnih prste nova

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari­ kama) Ispravan rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova mogu biti u sledećem: 1. Zaprljani (zapečeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra omogućeno je prolaskom ulja između ovih elemenata. Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe­ rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs­ tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastičnost i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se može otkloniti ubrizgavanjem male količine petroleuma na klip (da se čađ ra­ stvori) ili skidanjem prstenova i čišćenjem žlebova od čađi. 2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izme­ đu krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suviše veliki zazor omogućava prolazak gasova i zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suviše mali, pri zagrevanju prstena zev može sasvim da nestane i da se prsten zag­ lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kreće u granicama od 0,3 — 0,5 mm (zavisno od 48

lipa motora). Ako je zazor suviše mali, može se povećati pre­ ciznim turpijanjem. Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego što se prsten postavi u žleb, i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome

SI. 3.9 — Merenje zazora (zeva) između krajeva karika

će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič­ nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomoću uređaja za proveravanje napona i prečnika prstena. Oštećenja pri ugrad­ nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi računa. Ovu ope­ raciju treba obavljati pomoću specijalnih klešta, tako da razrezi pojedinih prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji. 3.1.6. Klipnjača Klipnjača ostvaruje kinematsku vezu između klipa i radilice, a to znači — omogućava prenos pravolinijskog kretanja klipa, i obratno — kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad mehanizma kolena i uloga klipnjače u tom mehanizmu. Na klipnjači razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi ležišna čaura osovinice klipa, stablo klipnjače i veliku pesnicu klipnjače koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10). Delovi klipnjače imaju tri različite vrste Kretanja: 1 — mala pesnica se obrće za izvestan ugao oko klipne oso­ vimce;
4 Motokultivatori

49

2 — stablo klipnjače ima kretanje klatna; 3 — velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav­ cem radilice. Klipnjača prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora. Usled složenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjača je

SI. 3.10 njača, 2

Sklop klipnjače. 1 - klipležiš na čaura, 3 - polutke ležaja, 4 — vijak

veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet­ nog čelika (velike zatezne čvrstoće, nikl-brom čelika). Mala pesnica se izrađuje u obliku bureta ili cilindričnog oblika. U samoj pesnici je postavljena čaura izrađena obično od tvrde bronze. Stablo klipnjače je oblika duplog T. Velika pesnica je presečena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2 vijka. Podmazivanje ležaja klipnjače se obavlja: — zapljiusikivanjem, — pod pritiskom.

SI. 3.11 — Kontrola paralelnosti klipnjače

50

uvijanje klipnjače može da nasi.vršiti pomoću prese postepenim pritiskivanjem. pa ako se naiđe na svetlucava zrna. Ovaj zazor zavisi od prečnika rukavca.me usled zamaranja materijala. Uvijena klipnjača. 51 . Prilikoim utvrđivanja malih deformacija. mora se prvo izvršiti merenje radi pravilne obrade i /a mene delova.Paralelnost osa klipnjače kontroliše se kao što je prikazano na si. pa ih obavezno treba zamoniti novima. dakle. to je znak da . Radilica Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon­ ske sile koje potiču od pritiska gasova i da ih dalje prenese preko spojnice izvan motora. 2. To se uglavnom dešava rečem broju klipnjača istog motora. znači da se neki ležaj istopio. 3.11. Do savijanja klipnjače može doći usliđ prirodnog zamaranja materijala. lože postavljenih ležaja radi1 * e. nepravilnog brušenja rukavca radilice ili zbog ukošene kli1 lirie osovinice. i to kad se motor naglo rastereti. 3. da usovinica klipa nije upravna na osu klipa. Savijena klipnjača. naročito pri manjem broju obrtaja.1. Neispravnosti i opravke klipnjače Na klipnjači mogu nastupiti sledeče neispravnosti: 1. 3. Veoma je važno da se ostvari zazor između ležaja i letećeg rukavca radi­ lice. ako je neki ud dovodnih kanala zapušen. eventualno. Ako se na klipnjači desi da dođe do savijanja. Ulje se protrlja me­ du prstima. ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu i ne podmazuje ležaj.7.05 mm u svim pravi ima na kraju osovinice. Da bi se ove greške u i klonile.1. Uzrok ove neispravnosti sličan je kao u prethodnom slučaju. Istopljeni ležaj se uočava po lupanju pri radu.8. Najlakša pro vera da li se neki ležaj isto­ pio — jeste kontrola ulja sa dna kartera. 3. Pregrevanje ležaja može da nastane usled nedostatka ulja u karteru.c neki od ležaja pregreva. onda uzrok može biti koso brušenje rukavca klipnjače ili. pa ulje ne može da dođe do leža­ la. Odstupainje ne srne da prelazi 0. ispravljanje treba i/. Ako se pojavi veća količina ovih /maca. jer ispravljanje nema svrhe. Topljenje ležaja usled pregrevanja.

4 — protivtegovi Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produžetku postavljaju i protivtegovi. pored ostalog. koji imaju zadatak da izbalansiraju ekscentrične mase kolena radilice.12 — Delovi radilice. Podmazivanje ležaja se obavlja uljem pod pritiskom. a na kraju radilice postavlja se pogonski zup­ čanik za pomoćne uređaje i razvodni sistem.Radilica ima jedno koleno. Svaka fabrika u svom tehničkom uputstvu propisuje. glav­ nu dovodnu cev. SI. i zazore za ležaje klipnjača (leteći ležaji) i za ležaje ra­ dilice (glavne ležaje). a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do glavnog ležaja i ispunjava prostor ispod polutke ležaja. dok one u kojima se obrću rukavci klipnjače nazivamo ležaji klipnjače ili leteći ležaji. 3 — laktovi radilice. 52 . 2 — rukavci klipnjače. — rukavci klipnjače (2) — leteći rukavci radilice oko kojih se nalaze ležaj glava klipnjača. 1 — glavni rukavci. 3. Ulje se dovodi iz pumpe pošto prethodno prođe kroz prečistač.24.12 prikazani su sledeći delovi radilice: — glavni rukavci (1) — rukavci radilice koji se obrću u glavnim ležaj ima. 3. 3. Glavni rukavci radilice se okreću na ležaj ima koji se naziva­ ju glavni ležaji ili ležaji radilice. Lakat radilice je izbušen tako da se ulje dovodi na način prikazan na si. Na si. Kroz rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film između polutki ležaja i rukavca. — laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav­ ce klipnjače. Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se vezuje zamajac.

a ako postoje oštećenja radilicu zameniti.3. Zato je potrebno da se skinu čepovi A i B (si. f Fzvršiti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju i'ili oštećeni. pa ako <j ima zameniti radilicu. Pomoću metalnog šiljka očistiti naslage u • iiiiiom centrifugatoru i kanalima.9. prvo se mora obaviti • •. Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim druIIli rastvaračem. Neispravnosti i opravke radilice Da bismo utvrdili ispravnost radilice. Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina. SI.14 — Merenje prečnika glavnog i letećeg rukavca 53 . 3. 3. 3.1.ivnje.13 — Uljni eentrifugator i kanali radilice SI. Ponovo zatvoriti kanale i i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost.13).

zameniti zaptivne prstenove. već su to povremeni udari u periodu sagorevanja. Da nije toga. dok svi ostali taktovi troše deo energije koji se dobije u toku radnog takta. a zatim se napresuje. ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći način: 54 . Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po­ praviti ogrebotine pomoću platna za honovanje sa veoma sitnim zrncima i. Energija prikupljena obrtanjem zamajca savlađuje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre­ tanja motora. 3. 3.10 mm. izvršiti brušenje i ugraditi ležaj ne ćaure novih dimenzija. Male ogrebotine ili udarce popraviti pomoću turpije od »carborunduma« ili platnom sa sitnim zrncima. radilica bi se okretala sa trzajima. nastavi okretanje radilice u ostala tri takta motora. Zamajac se postavlja na zadnji deo motora. gde se vidi da je za­ majac pričvršćen na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra­ dilice). Ovaj ozubljeni venac može da se nabaci na zamajac tako što se prvo zagreje.1. usled sila inercije.1.2 prikazan je izgled zamajca. Merenjem prečnika glavnog i letećeg rukavca (si. Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oštećenja. Zamajac služi da prikupljenom energijom u radnom taktu. Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi sprečila izla­ zak ulja iz korita motora. ujedno.14).Glavni i leteći rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra­ gova zaribavanja. 3. obično sa spojnicom (kvačilom). Konusi za upravljanje sedišta klinova i navoji moraju biti bez deformacija ili habanja. Na si. i to u dva upravna položaja. Po obodu zamajca postavljen je zup­ časti venac koji služi za uzupčenje sa zupčanikom elektropokretača (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startovanje).10. a ako se ovo utvrdi — zameniti radilicu. jer pritisci na klip nisu stalni. utvrđuje se njihova pohabanost i ovalnost. pa tako služi kao veza sa ostalim delovima transmisije. 3. Na zamajcu se nalaze oznake koje služe za podešavanje mo­ tora (daje ih proizvođač u tehničkom uputstvu za motor). Ako habanje prelazi 0.11. Zamajac U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši­ renje.

2. Posle toga treba prokontrolisati aksijalno bacanje zupčastog venca. odnosno zatvaranje. f • 3. — Zamenom zupčastog venca zamajca (ako je ugrađen).2. Cilindarska glava je veoma složena. Posle skida­ nja sa motora izvršiti čišćenje.— Obradom nalegajuće površine zamajca struganjem. 3. ventilske opruge i ostali delovi potrebni za pokretanje ventila. 55 . Zupčasti ve­ nae pre puštanja u rad treba podmazati raašću.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova irdnocilindričnog dizel-motora: cilindarska glava. 3. Takođe treba kontrolisati zapi iva nje između ivice cilindra i cilindarske glave. pri čemu se mora voditi računa da se prethodno izvrši zagre\anje zupčastog venca. Ona je izložena različitim napreza­ njima i pri rasklapanju motora voditi računa da se ona ne skida <lok je zagrejana (da ne bi došlo do deformacije).2. pa je to jedan od najkomplikovanijih delova. GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA Na si. a sila pritiska se prenosi na radilii u koja je uležištena u bloku motora. Cilindarska glava Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat­ vori radni prostor cilindra. Kontrola cilindra se obav­ lja merenjem komparatorom dva unutrašnja prečnika (a. Ako su se pojavili mali risevi na sedištima ventila. Cilindar Klip se kreće u cilindru. Novi zupčasti venac >c mora zagrejati i napresovati na zamajac.2. cilindar. b) koi. Kod četvorotaktnog motora u cilin»larskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajućim ventilima za njihovo otvaranje.17).1. 3. potrebno ir I rezo vati sedišta. jer se u ograničenom prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori.i su međusobno upravna na tri različite visine (si. 3. blok motora i korito motora (karter). pa ako ima od• i upanja — izvršiti honovanje. a zatim skidanje. Na cilindarKoj glavi postavljaju se: klackalice. Tu se nalazi i brizgaljka got iva. Prilikom sklapanja voditi računa o momen­ tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi. uz postizanje odgovarajućeg kvaliteta obrađene površine.

18).15 — Grupa nepokretnih osnovnih delova. 3. 56 . uspostaviti početnu hrapavost pomoću platna za honovanje (si. 1 — cilindar ska glava. 4 — korito motora (karter) Ako postoje risevi na radnoj površini cilindra. 3 — blok motora. Ako postoje risevi. 2 — ci­ lindar. ovalnost ili istrošenost cilindra preko 0.1 mm.SI. 3.

zaprljana rebra cilindra) i dr. — ako je klip koso postavljen ili klipnjača iskrivljena. 3. — ako zbog lošeg hlađenja motor radi na povišenoj tem­ peraturi (neodgovarajuće ulje.16 — Frezovanje sedišta ventila SI. 57 . 3. Do povećanog haba­ li ja dolazi ako: — klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na cilindar i ako nejednako pritiskaju po obodu.SI.17 — Kontrola cilindra i/.vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo­ ve (prema preporuci proizvođača motora).

3.18 — Uspostavljanje hrapavosti cilindra Oštećenja od čestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (prašina. Najčešće se de­ šava da se korito probije ili da samo naprsne.SI. usled olabavljenih vijaka na klipnjači. a između njih je postavljena zaptivka. 3. zbog čega ci­ lindar tada lako može da bude neupotrebljiv. Korito motora (karter) Motor se završava na donjoj strani koritom (karterom) u kome se nalazi ulje za podmazivanje. pesak od livenja i dr. pa su opterećenja ko­ ja prenosi klip preko klipnjače na radilicu motora velika. 58 .4. pesak i dr. Blok motora je zbog toga veoma opterećen. tako da je to u stvari osnova za sklapanje celog motora. Blok motora U bloku motora uležištena je radilica. 3. Moguće je.) izazvaće pojavu riseva.2.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci. Korito motora je pričvrš­ ćeno vijcima za cilindarski blok. Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obično su od spoljašnjih udara (to je najniži deo motora). da se klipnjača smakne sa ru­ kavca i probije korito motora. pa zahteva veoma čvrstu i jaku konstrukciju.3. Na blok motora se postavljaju i ostali delovi.2.

3 — podizač izduvnog ventila. 14 — osovinica . 12 — klackalica usisnog ventila. Prenosni odnos ova dva zupčanika kod četvorotaktnih motora je 2 : 1 . šipka podizača i klackalice (si. 3. 5 — usisni ventil.1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto vratilo dobij a pogon preko zupčanika radilice i zupčanika bre­ gastog vratila.3. Sistem razvoda sačinjavaju: bregasto vratilo sa pogonom.19 — Elementi sistema razvoda.šipka podizača. 9 — vijak. ft lzduvni ventil. 11 — klackalica izduvnog veniHit. što znači da se radilica dva puta brže HI 3. Na si. tako da je omogućeno usisavanje vazduha i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra. 2 — podizač usisnog v?uttla. 3.19 i 3. 13 — vijak. 4 . t — sedište opruge. 7 — opruga ventila. 10 -~ navi tka. SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM) Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeđuje pravovre­ meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros­ toru za sagorevanje.20). 1 bregasto vratilo.3. ventili sa pripadajućim elementima i delovi prenosa (podizač.

6 — osovinica klacšipke podizača. 8 — podizači ventila. 3 .1. Bregasto vratilo Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre­ meno otvaranje ventila. što omogućava savlađivanje opruge ventila i otvaranje određe­ nog ventila. Broj obrtaja kod četvorotaktnih motora je upola manji od broja obrtaja radilice. Postavlja se paralelno sa radilicom. Podmazivanje ležajeva bregastog vratila obavlja se uljem pod pritiskom. 2 — vodice. SI.cilindarska glava. 9 - . 4 — šeširići za zaštitu ulja.polukonus.20 — Elementi sistema razvoda u sklopu. 5 kalice. Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupčani­ ka.okreće od bregastog vratila. koje dolazi vodom odvojenim od voda za podmazivanje glavnih ležajeva. 1 — sedište ventila.3. Bregasto vratilo svojim bregovima potiskuje podizače ventila sa šipkama koje pokreću klackalice. Otvaranje 60 . 3. 10 — klackalice 3. Bregovi su ugrađeni za svaki ventil posebno. a oblik bregova mora biti takav da se postiže sinhronizovano otvaranje i zatva­ ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu. 7 — ventili.

Ovaj ventil je otvoren za vreme pomeranja klipa naniže i ne zatvara se kada je klip u UMT. Usisni ventil se otvara pre nego što je klip pošao iz svoje SI. 61 . 3. već se zatvara kada klip prođe UMT za 34° — 38°. pa su bregovi na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom.21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven­ tila. 3.usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno. Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre­ nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim položajima (SMT i UMT). i to 2° — 14° ranije.21 — Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila SMT. Na si.

Ventili Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju otvore.3. a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju se produkti sagorevanja iz cilindra. Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku pečurku i ventilsko vreteno. i ostaje otvoren za vreme trajanja četvrtog takta. pa se zbog toga vrši obeležavanje na zupčanicima. Ovo se odnosi na pravilno uzubljenje zupčanika. tako da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga. Pošto kroz klacka­ licu prolazi nepomična osovinica.2. prođe SMT za 4° — 14°. koji se postavljaju pod određenim uglom na bregastom vratilu. pa se tako potpuno zatvara. Zaptivanje se obavlja između kosih površina pe- SI. Postoji usisni i izduvni ventil. Pri ugradnji veoma je važno da se bregasto vratilo posta­ vi u tačno definisan položaj prema radilici motora.22 — Ventili. 3. 3. jer može doći do velikih oštećenja na mo­ toru. Kroz otvor usisnog ven­ tila usisava se vazduh.Izduvni ventil se otvara na kraju trećeg takta. i to za 30 — 38° pre UMT. Prema periodu kada su ventili otvoreni izrađuju se i profili bregova. Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podizač ventila — da bi se to kretanje prenelo na klackalicu. to se dalje ona zaokreće. vodice 1 sedlšta sa najvažnijim kotama 62 .

brzog trošenja i deformacije ven­ tila. 3. Ventili su izloženi velikim opterećenjima i pritiska i tempe­ rature. pa zato moraju biti jake i elastične. — da nagib bude isti i na sedištu i na pečurci. 63 t WW . V rodnost zazora meri se mernim listićima i iznosi 0. Zadatak opruga je da što brže zatvore ventil i da ga drže na njegovom sedištu. Opruge ventila su veoma opterećene pri radu i moraju biti pouzdane u odnosu na eventualni lom. kraj klackalice ne srne <la dodiruje vrh vertikalnog vretena. pa se zbog toga izrađuju od specijalnih materijala.3.ćurke ventila i sedišta ventila u glavi cilindra. Delovi prenosa za otvaranje ventila Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju viseći ventili.4. doći će do: propuštanja ventila na pojedinim mestima. Na si. Zazor ventila je veoma važan za pravilno funkcionisanje i t ad motora. postavljaju se zupčanici koji rao11 i a ju da se uprave prema postojećim oznakama. Podešavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi Kompresije. Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je: — da pečurka ventila naleže na sedište celim svojim obo­ dom. pri čemu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izdužuju.3. 3. 3.-šipka podizača. Dobili su naziv po tome što ventilska ploča visi o ventil skom vretenu. pa između njih mora da postoji zazor. Da bi ventil dobro zaptivao. Zazor između klackalica i ventila podešava se delovanjem na vijak za podešavanje posle otpuštanja kontranavrtke. — da se ose ventila i ose sedišta poklapaju.3.2 mm (zaviMIO od tipa motora) na hladnom motoru. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcionisanje sistema razvoda. Pro­ vi TU zazora vršiti prema periodici tehničkog održavanja.19 vide se: podizač ventila. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni. klarkalice i dr. Posle toga kontranavrtKii ponovo pritegnuti. Da bi sve 1 1 1 kcionisalo sinhronizovano. Ovaj nagib je 45°. Razvodni zupčanici Radilica motora pogoni sve uređaje na motoru.

Nepropisan zazor ventila može da prouzrokuje da se pe­ čurka ventila. Ako je oš­ tećenje veće. Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su­ više mali. pa tada treba izvr­ šiti čišćenje benzinom i petroleumom.5. ključa i odvrtača. ne oslanja na svoje sedište. tako i za postupak podešavanja). Veoma je važno pridržavati se uputstva koje daje proizvođač motora (kako za veličinu zazora. 3. a ventili iz­ brusiti na tocilu za brušenje. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz­ među ventila i sedišta (čađ ili neki opiljak). pošto se motor zagreje. Usled pregrevanja ventila može doći do krivljenja pečur­ ke ili vretena ventila. ako je zazor suviše veliki. Ventil može da ne zatvara potpuno i usled iskrivljene pečurke ventila. pa treba izvršiti kontrolu zazora. SL 3. 2. sedišta se moraju istrugati (t'rezovati). Neispravnosti i opravke sistema razvoda Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledeće: 1. doći će do »lu­ panja« ventila.23 — Zupčanici razvoda Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis­ tića. i tada ventil ostaje otvoren. pa zatim ih treba i ručno brusiti (šlifovati). nagorevanja nalegajućih površina i drugih mehaničkih oštećenja. Kod manjih ošte­ ćenja može se vršiti obrada pečurke i sedišta ventila.33. Pri tom treba kontrolisati hlađenje. Međutim. Zbog toga zazor treba regulisati u propisanim granicama. naći 64 .

ispraviti ga na hidrauličkoj presi i ponovo proveriti. treba je zameniti. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravno­ sti: — iskrivljeno bregasto vratilo. — podizači ventila moraju imati određeni zazor u svojim vodicama. — oštećenje bregova može nastati i usled termičke obrade. — oštećenje ležajeva bregastog vratila — popraviti ih promenom čaure ležaja. Usled pregrevanja može doći i do loma ven­ tila. — oštećeni valj čiči. pri čemu treba izvršiti kon­ trolu. jer svaki propust može da izazove nova oštećenja. — šipka podizača iskrivljena. 6. 4. 7. Na delovima prenosa mogu nastati različite neispravno­ sti: — oštećen ležaj klackalice. Oštećenje zuba može biti razlog da se izvrši zamena ošte­ ćenih zupčanika. — vreteno ne srne biti suviše labavo u vodici (vodica istro­ šena). — oštećena navrtka za regulisanje. da se pod­ metanjem podioške pojača napon opruge. Oštećenja mogu biti: lom opruge. pri čemu ventili moraju potpuno da naležu na ventilska sedišta. Zato je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledećih uslova: — vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno. zameniti ga novim. dok se ne nabavi nova. a ako je opruga os­ labila. Ako se ventil zagara vi u vodici. V 5 Motokultivatori AK . Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot­ puna. — širina oslone površine pečurke ventila na sedištu ne srne biti suviše velika. Zbog toga treba izvršiti proveru zaptivanja pomoću specijalnih uređaja u servisnim radionicama. pokušati privremeno.uzrok pregrevanja i otkloniti ga. Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naročitu pažnju i kontrolu. — ventilske opruge moraju imati potreban napon. oslabljene opruge itd. a isto tako ne srne doći do zaglavljivanja u vodici (suviše tesna vodica). Ako dođe do loma opruge. loše ugradnje ili udara podizača o bregove. 5. — veliki zazor u vodici podizača usled trošenja materijala.

Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni. Pri pravilnom podmaziva­ nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimično se hladi neki od njih). Ulje iz pumpe prolazi kroz prečistač ulja i vodove do mesta za podmazivanje. habanje i pregrevanje delova. jer sna­ ga i ekonomičan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda.— mora postojati propisani zazor ventila. da bi se na kraju slilo u korito motora. meren između klackalice i vretena ventila. — rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa. što je veoma bitno za delove koji se ne mogu hladiti na drugi način (vodom ili vazduhom). razvodnih zupčanika i dr. SISTEM ZA PODMAZIVANJE Elementi ovog sistema imaju veoma važnu funkciju — da tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taručih površi­ na u glavnim ležištima radilice. Ulje stalno cirkulise (ima kružni tok). Najvažnije je obaviti pravilno podmazivanje površine cilindra po kojoj klizi klip. tako da se površine metalnih delova ne dodiruju direktno. Zbog toga se između metalnih površina u međusobnom kre­ tanju formira vrlo tanak sloj maziva. bregastog vratila. Pumpa (2) usisava ulje iz korita motora. vodicama ventila i zupčanicima.4. Pored podmazivanja. Uloga sistema za podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u motoru gde je to potrebno. koji se naziva »film mazi­ va«. 66 . Na si. obavlja se i hla­ đenje pojedinih delova. klipa. Usled trenja i lošeg podmazivanja može doći do pregrevanja u toj meri da se metalni delovi jako istroše ili zaribaju jedni u drugima. klac­ kalica. ležištima klipnjača.24 prikazana je šema sistema podmazivanja. gubici snage. bregastom vratilu. Pumpa za ulje nalazi se na dnu korita motora i ona potiskuje ulje pod određenim pritiskom i šalje ga do mesta koja se podmazuju. Podmazivanje pod pritiskom ili kružno podmazivanje ima najveću primenu na motorima. prolazi kroz prečistač (ako je ugrađen) i potiskuje ga do radilice. jer se tu javlja najveće trenje u motoru. 3. Podmazivanje i hlađenje su bitni činioci za dobar rad mo­ tora i njihovu mehaničku sigurnost. pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen. 3. — na sedištima ventila ne srne biti naslaga čađi i drugog.

5 r(r 7 SI. 3.radilica mota 5 — oduška.24 šema sistema za podmazivanje. 6 — ventil regulacije pritiska.presostat. 1 . 2 — pumpa za ulje. ON . 7 — prečfstač ulja sa uloškom usisna cev. 3 .

Si.3.1. Na ulazu pumpe stvara se vakuum.25) se sastoji od tela pumpe (1) i dva zupčanika (2 i 3). Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor između zupčanika i tela pumpe (max 0.25 — Zupčasta pumpa za ulje. 3. Pumpa za ulje Zupčasta pumpa za ulje (si. 5 — ulaz za pumpu Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupčanika ulje se zahvata između zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza. pa se tako ulje crpe iz ko­ rita motora. 2 — pogonski zupčanik. Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza.26 — Kontrola zazora na pumpi za ulje 68 .26). 3. uzupcen sa gonjenim zup­ čanikom (3). si. Pumpa je isprav- SI. Zupčasta pumpa je pouzdana. 3. 3 — gonjeni zupčanik. Pumpa dobija pogon od vratila na kome se nalazi pogonski zupčanik (2). 1 — telo pumpe.4. pa *se pod pritiskom šalje prema delovima motora koji se podmazuju. neosetljiva na kvalitet ulja i nečistoće. 4 — vratilo. 3.15 mm.

prašina i opiljci od honovanja pokretnih delova. SI. jer ulje brže cirkuliše i više puta prođe kroz motor nego što je potrebno. Suviše visok pritisak izaziva veću potrošnju ulja. jer se prašina iz vaduha ne može u potpunosti odstraniti. Pritisak je propisan od strane proizvođača motora. 3. Kada se ulje ne bi prečišćavalo.4. dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0. kao što su zrnca peska (od livenja). U toku podmazivanja jedna ista količina ulja cirkuliše u motoru. pa proizvodi ovog sagorevanja (sitne čestice čađi) padaju u ulje. Za dizel-motore veoma je važno da ulje bude što čistije. Pra­­na dospeva u motor i sa usisanim vazduhom.5 — 1 bara. Pritisak se kreće pri normalnom radu motora od 2. došlo bi do otkazivanja 69 .2.5—4 bara. 3.na ako pri odgovarajućem broju obrtaja motora daje propisani pritisak. Prečistač ulja U motoru mogu da se nađu razne nečistoće. što se postiže upotrebom prečistača ulja.27 — Integralni prečistač ulja U toku rada motora ulje delimično sagoreva u cilindru.

ulje izdvaja abrazivne čestice. ako je od strane proizvođača motora obez70 . Umetak se smešta u lagana limena kućišta (otporna na pritisak) koja se hermetički zatvaraju pertlovanjem. odnosno na specijalne nosače — kako bi se u pogodnom trenutku izvrši­ la jednostavna i laka zamena. tako da je danas prihvaćen gotovo od svih proizvođača motora u svetu. U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre­ ko potisne pumpe. 3. Integralni prečistač se ručno navija na priključak nosača ili direktno na blok motora. Otpor proticanja kroz novi prečistač pri uobičajenom reži­ mu rada motora kreće se od 0. koji se talože u prljavoj zoni prečistača. direktno na blok motora. a u radu poseduje sva filtrirajuća svojstva kompletnog pre­ čistača. pa se zbog toga koriste prečistači ulja. koji obezbeđuje motoru dovoljnu količinu ulja sve do zamene prečistača. Umetak smešten na ovaj način zaštićen je od oštećenja prilikom lagerovanja i transporta. ugra­ đena na poklopcu prečistača. Međutim. Ovaj način prečišćavanja znatno je povećao stepen izdvajanja štetnih materija iz sistema za podmazivanje. ugrađen je prelivni ventil.tarućih delova. ventil kratkog spoja. ovi prečistači se postavljaju uvek na pristupačna mesta. Radi što lakšeg održavanja.5 bara ako se na vreme ne izvrši zamena prečistača. a na si. Na svom putu do mehanizma motora ono ulazi u integralni prečistač kroz otvore na poklopcu između zaptivnog prstena i navoja priključka. s tim što tokom duže eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i drugih primesa može da se poveća preko 1. Prolazeći kroz filtrirajući element. čime je omogućeno prečišćavanje ćelokupne količine ulja koja napaja habajuće površine mehanizma.2 — 0. Kod ovih prečistača. Integralni prečistač predstavlja nerazdvojivu vezu filtrirajućeg elementa i tela prečistača. radi bezbednosti. smole i ostale produkte sagorevanja. Filtrirajući element se sastoji od jednog visokokvalitetnog umetka — papirne zvezde. Postoje veoma različita izvođenja prečistača ulja.4 bara. tzv. dok prečiš­ ćeno ulje odlazi iz prečistača kroz priključak na gornjem pok­ lopcu u glavnu uljnu magistralu. Specijalna gumena zaptivka. Integralni prečistači ulja priključuju se direktno u kružni sistem za podmazivanje.27 prikazan je integralni prečistač ulja koji se najčešće primenjuje kod dizel-rnotora. vrši pouzdano zaptivanje.

Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepažnje.1 mm. integralni prečistač se isporučuje bez pre­ livnog ventila. onda se motor mora potpuno oprati i pročistiti. 2. pregrevanje motora. Ako se ustanovi da su zupčanici istrošeni. 3.beđena ugradnja prelivnog ventila na priključku prečistača ili na motorskom bloku. istrošeni ili istopljeni ležaji i dr. Ako je uzrok začepljenost cevi ili kanala. Kod ovih pumpi važno je da zazor između zupčanika i tela pumpe (čeoni zazor) bude u granicama da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno). Zupčaste pumpe treba da daju određen pritisak. 3. neophodno je strogo se pridržavati uputstva proizvođača motora. velikog viskoziteta ulja. loše regulisanog prelivnog ventila itd. S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na period zamene ulja. Optimalna finoća prečišćavanja kreće se u intervalu od 12 . Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje biti: Najčešće neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu 1. Neispravna pumpa za ulje.).4. — uslovi rada (prašina i s. Suviše veliki pritisak ulja može nastati usled začepljenosti neke cevi ili kanala. Period zamene ulja zavisi od više faktora. Znaci nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora. a vek trajanja. Drugi zazor iz­ među zubaca zupčanika i tela pumpe može biti povećan. onda treba potražiti uzrok i otkloniti neispravnost.4. — procenat sumpora u dizel-gorivu. 3. Održavanje sistema za podmazivanje Proizvođači motora propisuju postupke i periode zamene ulja i održavanje prečistača ulja.3.4. pri če­ mu pritisak opada.15 mikrometara. pa se zbog toga mora obaviti merenje. moraju se zameniti novim. pa ako to nije slučaj. odnosno interval zamene je oko 400 radnih časova. Veliki viskozitet ulja se primećuje tako što motor dok je hladan pokazuje 71 . — godišnja iskorišćenost motora i kvalitet ulja. Ovi zazori ne smeju da pređu vrednost 0. usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru.

Da ne bi došlo do pregrevanja. koji inače treba da opadne na normalnu vrednost (2 — 4 bara). a drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vrši sagorevanje. 3. 3 72 2 1 SI.5. 2 — zamajac sa lopticom. 4 — cilindar. neophodno je da se motor hladi. SISTEM ZA HLAĐENJE U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener­ gije. Nedovoljan pritisak ulja može nastati usled: nedostatka ulja u koritu motora. Ta energija ne pretvara se sva u mehanički rad. 3 — limeni usmerivač vazduha. 3. već jedan deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi). lošeg rada pumpe.znatno veći pritisak. 1 — zaštitni lim. 4. 5 — cllindarska glava . loma opruge prelivnog ventila. razblaženog ulja gorivom koje prodire u karter zbog loših spojeva na sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva.28 — Sistem za hlađenje. zaprljanog prečistaca ulja.

Prečistač se ugrađuje da bi zaš­ titio motorske delove.1. klipove i klipne prstenove. U vazduhu se nalazi prašina koja je glavni uzročnik tro­ šenja pomenutih elemenata motora. Hlađenje motora može biti vodeno ili vazdušno. Zato je neophodno pravovremeno očistiti rebra cilindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora. U zavisnosti od uslova u kojima motokultivator radi. kod motokultivatora koji rade u uslovima velike zaprašenosti. 73 . Prečistač vazduha U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho­ dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva. 3. Na samom zamajcu (si. prečistač vazduha je od izuzetne važnosti. tako da je sam prečistač ma­ nje opterećen. Da bi prečišćavanje bilo što efikasnije.28 prikazani su elementi sistema za hlađenje. ugrađuje se i pretprečistač vazduha. Vazduh pro­ lazi kroz prečistač i usisnu cev. Na si.Sistem za hlađenje odvodi suvišnu toplotu i održava motor na najpovoljnijoj radnoj temperaturi. Lopatice svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdušnu struju preko li­ menog usmerivača vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. odnosno po načinu hlađenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdušnim hlađenjem. treba odrediti periodiku čišćenja.6. Pretprečistač vazduha Obično se izrađuje kao suvi ciklonski pretprečistač koji ima funkciju da odvaja čestice prašine. 3. pa ako su to uslovi velike zaprašenosti — potrebno je čišćenje svih elemenata sistema za hlađenje •— čak i svakodne­ vno. Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazdušno hlađenje motora. pa mu treba posvetiti više paž­ nje i što češće ga čistiti.6.2. Održavanje ovog sistema je veoma važno za ispravno hlađe­ nje motora. a naročito cilindre. Količina prašine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatiše. Tako. 3. 3.1) nalazi se ventilator. USISNI I IZDUVNI TRAKT 3.6.

Delovanje pretprečistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i kružnog kre­ tanja (vrtloženja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija, krupne čestice prašine se odbacuju na zidove kućišta iz koga kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje prašine ili se skupljaju na dnu pretprečistača. U pretprećistaču se izdvoji oko 3/4 prašine iz vazduha.

Čišćenje ciklonskog pretprečistača prikazano je na si. 3.29. Potrebno je da se skine ceo pre tprečis tač, odvoji poklopac, istre­ se prašina i ponovo pričvrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo pretprečistača vidi se nataložena prašina, što znači da ne treba čekati da se skupi suviše prašine, već čišćenje obavljati na vreme. 3.6.3. Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom Prečistači ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi kroz uljno kupatilo gde se zadržava prašina u ulju, a vazduh na­ stavlja dalje kretanje kroz elemente prečistača. Uzdužni presek ovog prečistača prikazan je na si. 3.30. Vaz­ duh ulazi kroz središnu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2), pa naglo men ja pravac za 180° da bi nastavio kretanje naviše. Usled promene pravca strujanja vazduha, čestice prašine, kao teže, odvajaju se i lepe na površini ulja. Vazdušna struja prili­ kom prolaska dodiruje i povlači za sobom kapljice ulja koje ov74

SI. 3.30 — Presek prečistača vazduha sa uljnim kupatilom. 1 — središna cev, 2 — uljno kupatilo, 3 — prečistač, 4 — prečistač

laže metalne niti prečistača (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi koja je spojena za usisnu granu motora. Čišćenje prečistača sa uljnim kupatilom, u slučaju kada je primenjen duboki prečistač (si. 3.31), obavlja se na sledeći način: — Skinuti donju posudu prečistača, izvaditi žičani umetak i prosuti ulje iz posude. Posudu i žičani umetak oprati u čistom dizel-gorivu i prosušiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor­ no ulje do naznačenog nivoa, a zatim sastaviti prečistač. I ako je u pitanju plitki prečistač vazduha postupak čišćenja je isti.

75

Pri postavljanju prečistača vazduha obratiti pažnju da zaptivke i stege budu pravilno postavljene. — Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra­ šine u vazduhu, prečistač se mora čistiti često, a po potrebi i sva­ kodnevno ili čak i vise puta dnevno. U svakom slučaju — paž­ nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvođač motora.

SI. 3.31 • - Prečis tač vazduha (rasklopIJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 — gumeni odstojnik, 3 — prečistač, 4 — uljno ku­ patilo

3.6.4. Izduvni lonac Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav lja radi prigušivanja zvuka.

SI. 3.32

Izduvni lonac

76

Pritisak izduvnih gasova je od 4—5 bara, pa pošto oni izla­ ze direktno u atmosferu, usled naglog širenja izazivaju veliku buku. Postoje različita izvođenja izduvnog lonca, ali sam lonac je sastavljen iz više pregrada na kojima su izbušene rupe, tako da gasovi više puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve dok na izlazu ne bude izjednačen sa atmosferskim pritiskom. Na taj način i zvuk postaje prigušen. Izduvni lonac se izrađuje obi­ čno od čeličnog lima. 3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva Osnovna funkcija ovog sistema je da određenu količinu go­ riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i to u tačno određenom trenutku i određenom vremenskom inter­ valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno definisane zahteve su (si. 3.33): — rezervoar, — prečistač goriva, — pumpa niskog pritiska, — pumpa visokog pritiska, — brizgaljke.

SI. 3.33 — Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 — rezervoar, 2 — prečistač goriva, 3 — pumpa visokog pritiska, 4 — dvovodna cev do brizgaljke, 5 — brizgaljka, 6 — povratna cev od brizgaljke do rezervoara

77

Pre nego što upoznamo ove veoma precizno izrađene sklo­ pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije. Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo probilo kroz već sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je oko 400 bara) i da bi se raspršilo u najsitnije čestice (radi potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go­ riva veoma visok i iznosi 90—400 bara, pa i više, što zavisi od prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja. Mala količina ubrizgavanja goriva reguliše se veoma pre­ cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama goriva za svaki obrt radilice motora. Ova količina nije stalna, već zavisno od potrebne snage motora treba omogućiti da se ta količina odmerava (manje ili više), što se reguliše u samoj pumpi. Odstupanja od zahtevanc količine goriva ne smeju biti veća ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj. u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu količinu goriva (nekoliko stotih delova grama). Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen­ ski ograničeno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800 dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izrađena. Opravke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomoć kom­ pletnih uređaja i alata. Na si. 3.33 prikazana je šema sistema za ubrizgavanje goriva koji se najčešće primenjuje, mada su moguće izvesne razlike za neka druga izvođenja. 3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH Pumpa je vertikalno smeštena u sedište bloka, aktivira se preko klackalice koja se pokreće bregastim vratilom (si. 3.34), a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru. Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP). Pre nego što se pređe na ispitivanje ispravnosti pumpe vi­ sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se proveriti da li je prečistač goriva zapušen ili napunjen vodom i 78

2 — osovinica. 19 — unutrašnji valjak. 16 — klipčić. 3 — dovodni priključak. 10 — prsten. 11 — telo pumpe. treba očistiti rezervoar i zameniti uložak prečistača. 6 — dovodni ventil. 14 — tanjirić. 7 — zaptivka. 3. 18 — spoljni valjak. 4 •— gumena zaptivka. 1 — deo za pumpanje. 8 — trn za zaustavljanje. 17 — telo podizača ventila. 15 — opruga. Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti stručna lica.da li su cevi zapusene ili ulubljene. SI.34 Pogon pumpe visokog pritiska pomoću klackalice SI. 13 — ozubljeni deo. Ako je takav slučaj. 5 — opruga ventila. 3. 9 — tanjirić. 20 — osovinica .35 — Delovi pumpe visokog pritiska. 12 — zupčasta letva.

4 — opruga. sam vrh brizgaljke. 2 — vijak. obično. dok je sve ostalo nosač brizgaljke. Ispitivanje brizgaljki Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora.7. 1 — navrtka za pritezanje. 7 — povratni priključak. 5 — šipka za potiskivanje. Deo brizgaljke koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izložen je najnepovoljnijim uslovima (visoke temperature i velika termička napre­ zanja). 9 — rasprŠlvač. Brizgaljke Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cevčice od brizgaljki. tj. 6 — nosač raspršivača. Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga gorivo u prostor za sagorevanje pod određenim pritiskom i da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih čestica. 3. ceo sklop se naziva »brizgaljka«. Nosač sa brizgaljkom (si.2.3. 10 — navrtka Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore­ vanje. ali se to obično čini pomoću stezne navrtke.36) je na razne načine pričvršćen na glavu motora./. Ispravnost brizgaljke se kontroliše na sledeći način: — ispitivanjem zaptivenosti. Tu se nalazi i priključak za dovod goriva kroz cevi visokog pri­ tiska i priključak koji omogućava preliv dozvoljene propustljivosti brizgaljke. 8 — igla. Ali. 3. Ovo je neophodno da bi potpuno mešanje goriva i vazduha omogućilo dobro sagorevanje. 3 — sedlšte opruge. 80 .36 — Brizgaljka u rasklopljenom stanju. 3.3. SI.

Pričvrstiti držač sa brizgaljkom na uređaj za ispitivanje.ispitivanjem pritiska ubrizgavanja. Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak ne dostigne vrednost 20 bara ispod podešene vrednosti pritiska otvaranja. ispitivanjem mlaza. moramo za ispitivanje imati čisto ili prečišćeno gorivo. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke. 3. Prilikom ispiti­ vanja brizgaljke ni u kom slučaju ruka ne srne doći u zonu mlaznica. manometra. 3. Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima. Ova tri načina ispitivanja obavljaju se na uređaju koji je prikazan na si. a gorivo koje prodire u krv može izazvati trovanje. Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara tkivo. SI.7.37 — Uređaj za ispitivanje brizgaljke Uređaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz ručne pumpe.4. sa brizgaljke treba pažljivo otkloniti ostatke sagorevanja po­ moću pribora za čišćenje.37. priključka na koji se uvrće brizgaljka i staklene cevi koja štiti posmatrača od mlaza. 3. odvodne cevi. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke Pre nego što se brizgaljka postavi na uređaj za ispitivanje. 6 Motokultivatori 81 .

7. brizgaljku treba rasklopiti i očis­ titi.38). 3. Važno je pri čišćenju da se sa spolj- Sl. 3. Polugu pumpe potisnuti nadole 4—6 puta u sekundi. odnosno na samom početku ubrizgavanja. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja Polugu pumpe uređaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri­ tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa uključenim manometrom i očitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke.7.6. Voditi računa da se raspraseni mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast šumova. 3. Pri tom brizgaljka vrlo »mekano« šumi. Pri podešavanju primenjivati samo razbušene odstojne podloške.U slučaju nezaptivanja.38 — Pribor za čišćenje brizgaljki 82 . Čišćenje brizgaljki Da bi se obavilo ovo čišćenje.7. Ispitivanje mlaza Pri ovom ispitivanju treba isključiti manometar.7. Pri uključenom ma­ nometru pritisak povećati sasvim lagano i pre svega lagano otpustiti (inače će se manometar oštetiti). Kratkovremenoj pojavi nerasprašenih i bešumnih mlazeva ne treba pridavati značaj. Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja rupica) pravilno i ravnomerno raspršuju (bez dodatnih mlazeva). 3. Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle brižljivog čišće­ nja sedišta u telu i igli brizgaljke — brizgaljka se mora zameniti novom.5. zapečene brizgaljke se moraju izvaditi iz ležišta. a zatim rastaviti. Čišćenje obaviti pomoću specijalnog alata (si. brizgaljka se mora rasklopiti. 3. Ukoliko je pritisak ubrizgavanja viši ili niži od propisanog. očistiti i ispravno podesiti.

Suviše goriva se vraća kroz povratnu cev. potrebno je imati i ove ure­ đaje. 3.8. navrtku postaviti u potreban položaj. mlaz ima pravilan oblik. Izvađena brizgaljka može se popraviti samo ako je lakše zape­ čena i ako nema mehaničkih oštećenja.8. Sledeći električni uređaji isporučuju se na poseban zahtev: 6* 83 .7. Ova neisprav­ nost nastaje alko je : — veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom). za korišćenje prikolice. Da bi se dobio određeni pritisak. 5. — nečistoća između ravni spajanja brizgaljke (očistiti). ELEKTROOPREMA Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna. startovanje i dr. Ova neispravnost na­ staje u sledećim slučajevima: — Igla brizgaljke se zagrevala zbog nečistoće — brizgaljku treba rasklopiti i očistiti. ali za potpunu upotrebu motokultivatora u transportu. Uzrok neispravnosti može biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa. Potrebno je rasklopiti i očistiti brizgaljku. — Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja — zameniti brizgaljku i iglu. — Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od­ ređenom) položaju. 3. Delove brizgaljke oprati u čistom benzinu ili dizel-gorivu. Pritisak ubrizgavanja suviše visok (uzroci mogu biti kao u prethodnom slučaju).nih površina odstrani garež i da se pročiste ulazni otvori na vrhu brizgaljke. Mlaz nije pravilan. 2. Ako i posle toga gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom. Oštećenu brizgaljku staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju. Ako je brizgaljka zaprljana koksom (očistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke očišćena (zameniti iglu). Pritisak ubrizgavanja suviše nizak. — Opruga igle brizgaljke je slomljena — postaviti novu oprugu. Ako je uzrok neispravnosti slaba opruga — zameniti je novom. Neispravnosti i opravke na brizgaljkama Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledeće neispravnosti: 1. noću. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja. 4. 3.

7 — elektropokretač. 8 — akumulator SI. 3 — regulator napona. 8 — ploča sa kontaktima. 7 — prekidač. 5 — regulator.40 — šema uređaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora. 6 — zvučni signal (sirena). 3. 4 — prekidač za pokretanje. 2 — rotor. 4 — zadnja svetla. 5 — kontrolna lampica za pritisak ulja. 3 — stator. 1 — stator. 6 — presostat. 9 — prednji farovi 84 . 1 — akumulator.39 — šema elektroopreme sa elektropokretačem i alternatorom za punjenje akumulatora. 3. 2 — rotor.SI.

2 Sema uređaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora. 4 — uređaj za latora (si. pokretanje elektropokretačem i alterna­ akumulatora (si.8. 3. odnosno sa tri ili šest ćelija.42.1. Osnovni elementi elektroopreme su: akumula­ tor. 3. alternator ili dinamo. U zavisnosti od veličine napona postavlja se i odgovara­ jući broj ćelija. Postoje i čelični akumulatori.1 — električno torom za punjenje 2 električno mulatora. 3 — zadnji farovi. 3. Ćelije su povezane serijski (redno). pa je najlakši na85 .41 rotor. Akumulator Akumulator služi za pokretanje (startovanje) motora.40). Najčešće se koriste akumulatori napona 6 V i 12 V. 3. kao i za napajanje električnih potrošača. 4 — prekidač.39 prikazana je šema elektroopreme na motoru motokultivatora. 5 — ploča sa kontaktima. elektropokretač. 3. 3. Izgled olovnog akumula­ tora prikazan je na sl. pokretanje sa dinamom i punjenje aku­ svetla sa alternatorom za punjenje akumu­ svetla sa alternatorom bez punjenja akumu­ SI. Akumulator se sastoji od ćelija koje su prosečnog napona 2 V. ali se oni danas retko upotrebljavaju. tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona svih ćelija. 1 stator. regulator napona i dr.39). 6 prednji farovi Na sl.41). Svaka ćelija je zatvorena čepom. 3. 3 — uređaj za latora (si.

3. 7 86 . tj. rastvor čiste sumporne kiseline i destilovane vode. U svakoj ćeliji akumulatora nalazi se elektrolit. 6 — stubid. Elektrode koje su uronjene čine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol (čisto olovo Pb). Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa potrošačem dobiće se struja koja je nastala kao proizvod hemijskih reakcija u akumulatoru. a sumporna kiselina postane potpuno razblažena. 1 kućiSte.42 Akumulator. a nestaće kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat). 2. U tom slučaju SI. Napon će postojati sve dok se vrši elektroliza. 4 • — spojnica ploče. 5 — most. 3.čin za brzo određivanje napona akumulatora da se broj čepova pomnoži sa dva.

Tabela 3.300 1. Tako spojen određeni broj pozitivnih i negativnih ploča čini ćeliju koja se stavlja u pre• gradu u kutiji akumulatora. Zbog toga se obavlja dopunjavanje akumulatora. Sve pozitivne ploče se međusobno povezuju sa jedne.165 1.170—1. Kutija (1) je izrađena od tvrde gume ili plastične mase. dolazi do uspos­ tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana.110-1.135 3 Stanje akumulatora sasvim pun 3/4 pun 1/2 pun 1/4 pun skoro ispražnjen sasvim prazan 87 .205—1. što znači da je aku­ mulator ponovo napunjen. U unutrašnjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine ćelije akumulatora. a negativne od olova (Pb).200 1.235—1. pa se gustina elektrolita smanjuje.1. 3. Boja pozitivnih ploča je smeđa. a sve negativne sa druge strane. Ploče su pozitivne i negativne.42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim delovima. Između svake pozitivne i negativne ploče postavljen je separator (rastavijač) koji služi za odvajanje i sprečavanje međusobnog dodirivanja i koji mora biti porozan. ako se takav akumulator veže za izvor jednosmerne struje. Gustina elektrolita 3 napunjenog akumulatora je 1. a negativnih — siva. Separatori su izrađeni od drveta ili plastične mase. Pregrade moraju biti tako izrađene da ne dolazi do prolaženja kiseline između pojedinih ćelija. U tu svrhu služi polni mostić za spajanje istoimenih ploča. Pozitivne ploče akumulatora su od olovnog oksida (Pb0 2 ).1 V.140—1.285 kg/dm .230 1. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pražnje­ nja. Odnos gustine elektrolita i napunjenosti akumulatora dat je u tabeli 3.265-1. Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj vodi i ona se nalazi u svakoj ćeliji akumulatora. a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike. Međutim. Na si. Nivo elektro­ lita mora biti približno 1 cm iznad ploča. a napon ćelije iznosi 2.kaže se da je akumulator ispražnjen.260 1.1 Gustina kg/dm 1.

18 kg/dm .25 1. Odnos tem­ perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3. a odgovarajući napon pojedinih delija 1. Tabela 3. Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja proteklu količinu elektriciteta pri pražnjenju. brzine kojom se akumulator prazni. temperature i elektromotorne sile pri kojoj prestaje pražnjenje (ona iznosi 1. ili tokom 30 časova struju od 2 A itd. Kapacitet akumulatora se meri u amper-časovima (Ah).Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1.10 3 3 Temperatura (°C) —68 —52 —27 —15 —7 i Da ne bi došlo do smrzavanja elektrolita.8 V). Zavisnost gustine elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je u tabeli 3. On zavisi od ja­ čine struje. Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 časova struju od 1 A.6 V.25 kg/dm .2.3. Veoma je važno da 3 gustina elektrolita ne opadne ispod 1.2 Gustina kg/dm 1. može doći do smrzava­ nja elektrolita ako je njegova gustina mala. Kada je spoljna temperatura niska.28 1. Tabela 3.3 Temperatura (°C) 27 4 — 7 —18 —23 Kapacitet (%) 100 16 61 43 35 88 . a posle dužeg stajanja i do potpunog uništenja akumulatora. j e r pri toj gustini dolazi do sulfatizacije ploča i smanjenja kapaciteta. Obično se uzima vreme pražnjenja od 8 do 10 časova na temperaturi od 25°C.20 U5 1. akumulator preko zime treba držati uvek u napunjenom stanju.

koji pri ne­ dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograničava jačinu struje koju daje dinamo. — u slučaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo destilovanu vodu. — ne startovati motor u malim intervalima. i to merenjem: — gustine elektrolita pomoću bometra ili aerometra.3.3). s tim što ga treba jedanput mesečno dopunjavati. jer se tada akumulator vrlo brzo prazni. 89 .2. akumulator napuniti i ostaviti ga u prostoriji gde je normalna temperatura. jer se događa da kiselina procuri. — spojevi (priključci) treba da budu čvrsto fiksirani i premazani pastom protiv korozije. a dinamo uvek mora održavati propisani napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potrošača. — akumulator uvek mora da bude čist. Održavanje akumulatora Dobrim održavanjem vek akumulatora može se znatno pro­ dužiti.4. 3. Kontrola ispravnosti akumulatora Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko načina. Za regulaciju napona služi generatorski regulator.3. Broj obrtaja motora je promenljiv. Po­ gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. pa je zato važno pridržavati se sledećeg: — elektrolit treba da bude iznad ploča 1—1. pa u toku rada motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator. — napona ćelija pomoću voltmetra sa viljuškom za opte­ rećenje.5 cm. — akumulator ne čuvati na niskim temperaturama (vidi tabelu 3. — napon ćelija ne srne da opadne ispod 1.8. \8. — ako se motor ne koristi. — količine elektrolita pomoću merača nivoa. — pri radu sa elektrolitom paziti da ne dođe u dodir sa rukama i odelom (može da ih nagrize). Dinamo — generator jednosmerne struje Dinamo proizvodi jednosmernu struju.8 V.8.

moramo po­ moću ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator puni.8.5. akumulator je pun. — rotor. Spojeve zaštititi od korozije. Neispravnosti i opravke dinama Da bismo proverili ispravnost rada dinama. to je znak da di­ namo ne puni i da treba tražiti uzrok neispravnosti (si. Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz koje se kreću provodnici namotani na rotoru.Dinamo služi da mehaničku energiju pretvori u električnu energiju.6. 3. Prilikom rada dinama troše se četkice. to je znak da se akumulator puni.43 — Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor 90 . 3. 3. Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno. Ako se kolektor zaprlja. Sastoji se iz sledećih (glavnih) delova: — stator. Održavanje dinama Posle određenog broja radnih sati ležajeve rotora treba pod­ mazati. izazivaju stva­ ranje indukovane elektromotorne sile. potrebno je izvršiti čišćenje pomoću kr­ pice namočene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom. 3.43). — kolektor. Provodnici roto­ ra. Kada je instrument na nuli. pa ih jedanput godišnje treba zameniti novima (ako su suviše istrošene).8. usled kretanja u magnetskom polju statora. SI. Tok elektrona predstav­ lja struju koju sakuplja kolektor i preko četkica i regulatora šalje u akumulator. a uz to — oni moraju biti čvrsto pritegnuti. Rotor se okreće pogonjen od radilice motora preko remenice. Ako kazaljka skreće na levu stranu.

8.8. — istrošenja rotora i osovine rotora. Istrošenost se primecuje vrlo lako. ma­ njih je dimenzija. rotor je demagnetizovan. Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama.8. pa ga treba povremeno proveriti. Provera ispravnosti alternatora vrši se: proverom namagnetisanosti rotora pomoću specijalnog merila.7. — oštećenja namotaja statora. — oslabljenih opruga i dr. 3. jer četkice treba da izlaze iz nosača 2—3 mm. Struju za pogon dobija iz akumulatora. Skup­ lji je od dinama zbog ispravljača dioda i složenosti namotaja statora i rotora. Četkice treba slobodno da stoje u svojim držačima (da ne bi došlo do zaglavljivanja). — istrošenja četkica. a rotor je sa permanentnim magnetima smešten na zamajac motora. Alternator — generator naizmenične struje Alternator je generator naizmenične struje. 3. Motor se stavi u pokret i kontroliše napon na 1 ugrađenom voltmetru: 38—42 V pri 3000 m i n " . Proizvođači su većinom prešli na primenu ovog uređaja umesto dinama. 91 . Posle sklapanja alternatora treba izvršiti kontrolu efikas­ nosti alternatora. kontrola namotaja statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili kablova na masi). Stator alternatora je postavljen na blok motora.33 kW pri naponu od 12 V. Pred­ nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje kolika je potrošnja u datom trenutku. Pritisak opruge mora biti konstantan. lakši je i ima veći stepen iskorišćenja. Snaga elektropokretača je 1. 28—30 V pri -1 2200 m i n . Za pokretanje motora potreban je određen rad. Ako je napon niži. Elektropokretač — starter Elektropokretač je elektromotor jednosmerne struje koji služi za pokretanje motora. Neispravnosti mogu da nastupe i usled: — is trošenja kugličnog ležaja. pa je zato elektropokretač najveći potrošač elek­ trične energije.Najčešće neispravnosti dinama javljaju se usled istrošenja četkica.

Održavanje elektropokretača Da bi elektropokretač pravilno funkcionisao.8. dotrajale četkice — zameniti ih novim.3. — labavi magnetski polovi. — namotaji u kratkom spoju. — oštećena ležišta. rotor se ne okreće — moguć kvar na akumulatoru (aku­ mulator ispražnjen). — ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca. postoji mogućnost zaglavljivanja zupčanika i zamajca. — ako se rotor okreće a zupčanik ne uzubljuje — proveriti zupce na zupčaniku. ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko puta (da se ne bi ispraznio akumulator).8. 3. — neispravan kolektor. Pri startovanju voditi računa da se spojnica (kvačilo) pri­ tisne (da bi rad elektropokretača bio lakši). — proveriti da li četkice glatko klize po kolektoru. potrebno je da se povremeno obavi sledeća kontrola: — povremeno očistiti zupce benzinom i izvršiti podmazivanje. Unutar samog elektropokretača mogu se pojaviti sledeće neispravnosti: — prekid namotaja. 92 . Po hladnom vre­ menu koristiti grejač.9. — zaprljani zupčanici onemogućavaju da se elektropokre­ tač vrati u prvobitni položaj. jer postoji mogućnost loma opruge. — proveriti pričvršćenost elektropokretača za motor. Neispravnosti i opravke elektropokretača Ako pri startovanju elektropokretač ne pokreće motor.10. mo­ raju se izvršiti sledeće provere: da li se rotor okreće. a ako startovanje ne uspe u prvom po­ kušaju. — proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo­ kretača (4—5 mm).

1.9.3. Zato uvek voditi računa da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni. 3.9. pa motor okretati dok ne počne da izlazi gorivo bez mehuriča vazduha. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. 93 . Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo: 1. RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450 1. Odvrnuti čepove sa navojem na oba prečistača. opet ga zavrnuti. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. Puštanje motora u rad Pre nego što se mašina pusti u rad treba proveriti da li: ima dovoljno goriva u rezervoaru. 3. Olabaviti šuplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva. SI. 3. opet ga za­ vrnuti (si. Pored toga.44 — Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ođvrtanje SupIjeg vijka na pumpi za ubrizgavanje) 4. — ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na štapu za kontrolu nivoa ulja). — ima dovoljno ulja u posudi prečistača za vazduh (prema oznaci na posudi). treba obratiti pažnju da se pri prvom startovanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go­ riva — mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo. Napuniti rezervoar. Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na brizgaljki. pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu navrtku.44). 2.

u odnosu na godišnje doba. Namotati uže za startovanje na remenicu za pokretanje u smeru strelice na remenici. Startovanje motora Pri hladnom motoru: 1. Neposredno pre. 2.3. Primena »startpilot«-a. 94 . Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha. Povući komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto­ va nj u. Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri manjem broju obrtaja. 4. 3. ovu tečnost treba rasprašivati tokom 1—2 sekunde direktno na usisni otvor ili na prečistač vazduha. Pokretanje motora pri nižim spoljnim temperaturama Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje. preporučljivo je da motor radi oko 5—10 minuta pri srednjem broju obrtaja. Jedna boca može da obezbedi 80—100 startovanja motora.9.2. da bi se na taj način ohladio.4. Odvrnuti čep i 3 u otvor naliti 2—3 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10. Zaustavljanje motora Pre nego što se zaustavi. U okolini čepa otvora za nalivanje očistiti svu nečistoću. ili pri samom startovanju. odgovara uputstvima. Pri toplom (zagrejanom) motoru: A- Postupak je isti kao u prethodnom slučaju — samo dugme za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlači.9. mogu se primeniti i neka pomoćna sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem­ peraturama 1. 3.\9. Čep pritegnuti odgovarajućim ključem i odmah startovati motor. čime je osigurano potpuno podma­ zivanje. Ručicu za gas staviti u položaj za puni gas. »Startpilot« se isporučuje u bo­ cama pod pritiskom. Ova tečnost znatno poboljšava startovanje motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa uputstvom koje stoji na boci). 2. 3. ili mešavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1.

Ova mera sprečava zapinjanje brizgaljki i održava sigur­ nost u pogonu. što znači da poluga za regulisanje broja obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda.10. Zaustavljanje motora se postiže zatvaranjem ručice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke SI. a odatle ga usisava pum­ pa i kroz uljni filtar šalje ga u kanale za podmazivanje. Podmazivanje motora je posebno važno.1.9. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadržati u stalnoj upo95 . Ulje teče kroz filtar u korito motora. Posle 50—100 radnih časova opterećenje se može po­ većati na oko 3/4 od pune snage mašine. 3.10. 3. Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez opterećenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja obrtaja. ODRŽAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450 3. Nivo ulja se mora kontrolisati dnevno.45). Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-dodacima. 3. Sistem za podmazivanje Podmazivanje se vrši ekscentarskom zupčastom pumpom. Zaustavljanje mo­ tora ne izvoditi ručicom dekompresora (samo kod motora sa ovim uređajem).45 — Komanda za zaustavljanje rada motora na satu) komande za zaustavljanje (si. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte­ rećuje za oko 50%. Razrada motora r Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od razrade motora. 3.5.

Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0. U zavisnosti od temperature okoline primenjuju se sledeća ulja: pri temperaturi ispod 0°C — SAE 10 W (zimi) pri temperaturi iznad 0°C — SAE 20 W (zimi) pri temperaturi preko 15°C — SAE 40 (leti) Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do teškoća pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i ležišta).10. jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura. a zimsiko do —15°C radne sredine motora.2. Pritisak ubriz­ gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih časova. Za sipanje go­ riva u rezervoar može se upotrebiti levak sa sitom i umetak za ceđenje. Letnje go­ rivo je predviđeno za temperature do 0°C. Zbog toga treba obratiti naro­ čitu pažnju na čistacu.83—0. Posle 100—200 radnih časova potrošnja ulja se vraća na norma­ lan nivo. Treba paziti na tačno priključivanje dovoda i odvoda goriva pomoću zaptivnih prstenova. Gorivo Gorivo se prečišćava na putu od rezervoara za gorivo do pumpe za ubrizgavanje pomoću pretprečistača i finog prečistača. koji treba tačno da naležu u svojim sedištima. 3. Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju otežana startovanja i eventualno smanjenje snage motora. Posle svakih 300 radnih sati.3.2 litra na 10 radnih časova. pripremu i sipanje goriva. pri promeni ulja promeniti i prečistač ulja. Gorivo mora biti potpuno oslobođeno od nečistoće i vode (mo­ raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva). Kod novog motora potrošnja ulja može biti veća.84. Sistem za ubrizgavanje goriva Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven­ stveno od stepena čistoće goriva. 3.10. U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu. Gubitak ulja u motoru može da iznosi do 0. Preporučuje se upotreba ulja za veća temperaturna područja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W — SAE 40 (rafinerija Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W — SAE 40 (proizvodnja INA). 96 .trebi.

Odvojiti dovodni vod i podići ga iznad nivoa u rezervoaru. i obe strane zatvo­ riti sa po jednim čepom od plute. Zbog toga se pre­ poručuje smeša dizel-goriva i petroleuma u sledećim odnosima: Spoljna temperatura do—20°C do—25°C do—30°C Dizel: tehnički petroleum 75:25 60:40 45:55 Dizel: karburatorsko gorivo 80:20 70 : 30 60:40 Voditi računa da je opasnost od zapaljivanja ove smeše veća nego kod čistog dizel-goriva. a veći pre­ čistać ima uložak prečistača tipa »micronic«. Manji prečistač ima uložak od filcane cevi. pa zatim proveriti da li filcani uložak malog pre­ čistača nije zaprljan. 3. Ovaj se postupak mora posle svakog za­ vršavanja ponoviti 4—5 puta.4.10. pa zatim istrljati nemetalnom četkom u dizel-gorivu.Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledicama na sprovodne puteve. Kao poslednje sredstvo za pranje 7 Motokultivatori 97 . pa ako je potrebno čišćenje postupiti na sledeći način: 1. tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za čišćenje. Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer­ voara goriva. 5. Paziti da čepovi od plute dobro zaptivaju i da u unutrašnjost filcane cevi ne prodre sredstvo za čišćenje. Ukoliko to ne bi bilo tako. 3. 4. Uložak prečistača tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati ga na već opisani način. Očistiti (sastrugati) nečistoću sa spoljne strane. Posle ovoga uložak prečistača položiti u čisto dizel-gorivo (ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi. pumpu i diznu. Skinuti jedan čep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz kompresora). Pri tom se po celoj spoljašnjoj površini uloška mora pojaviti pena u većoj meri. 2. a ako to nije do­ voljno — čišćenje vršiti u benzolu. Izvaditi uložak. Prečistać za gorivo Za prečišćavanje (filtriranje) ugrađena su dva prečistača goriva. odnosno filcanu cev.

Sačuvati zaptivnu podlošku briz98 .ovog uloška u svakom slučaju mora da se upotrebi čisto dizel-gorivo. Ukoliko se ne učini tako. i — ku­ ćište. Odvrnuti šestougaone navrtke na držaču brizgaljke i izvaditi ventil za ubrizgavanje. izduvavanje se može izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko­ mada creva. 9 — grubi pre­ čistač 6. Drugi. i to pod uslovom da je u tom vremenu mali prečistač uvek bio pravilno odr­ žavan.46 — Prečistač! za gorivo.10. Voditi računa da se ovaj prečistač ne srne prati. 6 — vijak za ispuštanje vazduha iz goriva. 7. mogu se pojaviti kanali između unu­ trašnje i spoljašnje strane uloška (čista i nečista strana uloška prečistača). a posledice mogu biti veoma teški kvarovi. Odvrnuti pumpu i prelivnu cev. 2. već se u svakom slučaju mora zameniti. 5 — zaptivač. SI. 4 — poklopac. Ukoliko se ne raspolaže kompresorom. kroz koje će neprečišćeno gorivo prolaziti do pum­ pe za ubrizgavanje. Opisani postupak čišćenja može se primeniti najviše tri puta. 8 — zaptivač. 7 — vijak. veći prečistač sa uloškom tipa »micronic« zahteva zamenu ovog uloška već posle 300 časova rada. Zamena brizgaljke t.5. 3. a zatim se mora upotrebiti novi uložak od filcane cevi. 3. 2 — puni prečistač. 3 — zaptivač.

Opterećen motor ne treba da pređe broj obrtaja označen na natpisnoj ploči a fini regulator broja obrtaja tačno je po­ dešen od strane proizvođača. 5. 3.10. Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i zameniti uložak brizgaljke. Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne dođe prs­ tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva može prouzrokovati povrede). prosuti ulje i očistiti posudu. pođe zajedno s njim. Ako se radi postizanja većeg broja obrtaja promeni položaj poluge za regulisanje dolazi do ošte­ ćenja motora.7. 2. Snaga. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne pečurke) proveriti i očistiti nakupljenu nečistoću. Ponovo ugraditi držač brizgaljke (šestougaone navrtke pritezati ravnomerno). 3. 4. a u slučaju veće nečistoće vazduha — ovo izvoditi svakodnevno. prilikom vađenja držača.galjke kada ona.6. korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra za vazduh. pa je treba odmah vratiti na njeno mesto. Otkačiti zakačke i skinuti posudu za ulje.10. 3. Prečistač vazduha Smanjeno habanje i duži vek trajanja motora zavise u velikoj meri od čistoće usisanog vazduha. Regulacija broja obrtaja Jednom podešen broj obrtaja motora održava se u oblasti tolerancije dejstvom ugrađenog reglera pri svakom opterećenju. Zbog toga je brižljivo održavanje uljnog prečistaca veoma važno. 3. 7* 99 . Pri čišćenju prečistaca za vazduh treba obaviti sledeće opera­ cije: 1. Čišćenje se vrši u kratkotrajnim vremenskim razmacima. Prečistač vazduha i njegovu okolinu (na mašini) očistiti spol ja. radna sigurnost. Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav­ ljanja pojedinih delova.

1. Naliti gorivo. b) Vazduh u uređaju za ubrizgavanje goriva c) Zacepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri odvrnutom dovodu za pumpu za ubrizgavanje ne ističe gorivo) 2. Paziti da priključci budu dobro pritegnuti (zbog zaptivanja). Dovod goriva nije u redu Uzroci a) Prazan rezervoar goriva Način otklanjanja Naliti gorivo u rezervoar. a zatim naliti ulje u posudu za ulje. Zameniti uložak precistaca go­ riva. vodi. Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10-40 W. Još jednom pokušati startovanje. Niukom slučaju prečistač vazduha se ne sme prati u ben­ zinu. Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje. Prečistač temeljno is­ prati više puta ponovljenim potapanjem u čisto dizel-gorivo. ako je prečistač previše zaprljan treba ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje). Posle zamene ulja. Startovati motor prema datom uputstvu. zatim ga ocediti i ponovo pričvrstiti.11. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Motor se teško okreće 100 .4. Naliti sveže ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja (ne više) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto. 5. Is­ pustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje goriva. pridržavajući se svih propisa. a naročito propisa za startovanje pri nižim spoljnim temperatu^ rama. Naliti gorivo. ceđi (lužini) ili vreloj tečnosti. 3. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA Motor ne može startovati: Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva.

Neispravna brizgaljka Očistiti prečistač. Očistiti ulazni otvor rashlad­ nog vazduha. Suviše ulja u kućištu mo­ tora b. Crn dim u izduvnoj cevi: Motor može da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja motora opada). Zazor ventila nije u redu c. Vazduh u uređaju za ubriz­ gavanje goriva c.3. Zagušen prečistač vazduha b. Zazor ventila nije dobar 6. Podesiti zazor ventila Zameniti brizgaljku. Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do­ datno punjenje (goriva) pri star to van ju. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Motor se veoma greje: a. b) Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10—40 W. a uzrok ne leži na pumpi za ubrizgavanje goriva. Nedovoljno rashladnog vaz­ duha b. c) Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. 5. Naliti gorivo u rezervoar i is­ pustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. Motor razvija suviše malu snagu (broj obrtaja opada). očistiti rashlad­ na rebra. 101 7. Zameniti prečistač goriva. Suviše ulja u kućištu mo tora . Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na kon­ trolnom štapu). bez dimi jenja na izduvnoj cevi: a. Motor nema kompresiju Proveriti i podesiti zazor ven­ tila 4. od­ nosno očistiti ga. Zaprljan prečistač goriva Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na štapu za kontrolu nivoa ulja). Naliti gorivo. a.

Na­ liti gorivo. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje.8. Začepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri otvorenom dovodu go­ riva na pumpi za ubrizga­ vanje ne ističe gorivo) Naliti gorivo. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Zameniti uložak prečistača go­ riva. Motor se zaustavlja — dovod goriva nije u redu a. Prazan rezervoar goriva b. odnosno očistiti ga.BOROVO 102 .

Benzinski četvorotaktni motor koji se ugrađuje u ve­ liki broj motokultivatora ima dosta sličnih delova kao prethod­ no opisani dizel-motor.1 prikazan je benzinski motor LA-300.1. Na si. Podmazi­ vanje je na principu centrifugiranja. Rukovanje i održavanje benzinskog motora LA-300 dato je na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6).2 prika­ zan je spolni izgled ovog motora. Startovanje se obavlja ru­ čnim poluautomatskim starterom. jednocilindrični.. vazduhom hlađeni motor. Na si. Motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja. 4. niti mu je potrebno da po 1 kW snage troši uvek istu količinu benzina na čas. Osnovni podaci Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smešu za motor. »Labinprogres«-a. To znači da u svakom momentu rada motora odnos benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom izmeša na takav način da sagorevanje bude što bolje i da pot­ rošnja benzina bude što manja.1. 4 1 KARBURATOR . Na usponima motor radi pod težim režimom i tada ima drugačiju potrošnju nego 103 .4. »Gorenje-Muta« i dr. sve se to stalno menja. 4. Ovaj motor "se ugrađuje u motokultivatore: IMT-507. DELOVI BENZINSKOG MOTORA U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-motora. »mon­ dial«. Zato će u ovom poglavlju biti opisane osnovne razlike između ova dva motora. U stvari. 4. To je četvo­ rotaktni. To znači da se men ja režim rada motora i da svakom re­ žimu odgovara neka potrošnja benzina.

ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu.1 — Presek benzinskog motora serije LA-300 kada silazi. Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo­ toru odgovarajuću gasnu smešu.SI. 4. gasna smeša treba da is­ punjava sledeće uslove: 104 . Da bi mogla dobro da sagoreva.

već i da obezbedi smešu koja će dobro sagorevat. 5 — pokretač (starter). Takva gasna smeša zove se idealna ili teorijska gasna smeša. Prema tome. — da bude u gasovi tom stanju. 8 — navrtka za zaustavljanje poluge gasa (akcelerator). 2 — prečistač vazduha. kao što se vidi.5 g vazduha na 1 g benzina. ugljeni oksid i vodena para. 4. 12 — čep za ispuštanje ulja. 4 — kutija oduške. karburator ne treba samo da stvori gasnu smešu. 13 — tablica »tip motora«. — da bude homogena (da je dobro izmešana). To je. 6 — dugme za zaustavljanje. Sa ovakvom gasnom smešom imamo približno najveću brzinu širenja plamenog talasa. Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. 9 — slavinica na rezervoaru. predstavlja složen organ motora. — da bude na određenoj temperaturi. dakle bogata smeša u odnosu na raniju. Razume se da ova gasna smeša treba da bude homogena. i ona se zove — gasna smeša najve­ će snage motora. 14 — serijski broj — da ima određen odnos između količine benzina i vaz­ duha. 3 — prečistač goriva. on mora imati više uređaja koji su u stanju da spreme odgovarajuću gasnu smešu. 7 — poluga gasa (akcelerator). 10 čep za nalivanje i merenje nivoa ulja. Probama na motorima se do­ kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno manje vazduha ako hoćemo da iz motora izvučemo najveću snagu. Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno je 15 g vazduha.2 — Benzinski motor LA-300. 11 — remenica za pokretanje. 1 — čep za nalivanje benzina.L Pošto karburator.SI. i to 12. pri čemu se kao proizvod ovog sagorevanja do­ bij a azot. 105 .

106 . Ovakva gasna smeša zove se normalna gasna smeša ili smeša najvećeg iskorišćenja benzina (najvećeg koeficijenta korisnog dejstva). kako se to kaže. a ona je siromašna u odnosu na idealnu gasnu smešu. — venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smešten sisak benzina.3 sa osnov­ nim delovima: lonče karburatora. ne valja ako je gasna smeša suviše siromašna. uglavnom. sisak benzina i venturi cev. onda nam treba nešto više vazduha nego što je potrebno za sagorevanje u zatvorenom sudu. ili. Prema tome. ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha. 4. — sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lončetom ben­ zina. Uloga ovih delova je u sledecem: GASNA SMEŠA SISAK KARBURATORA VEN TURI SI. tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne radi isti. želimo potpuno iskorišćenj'e benzina u motoru. jer ni u jednom slučaju takva smeša ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje. pak. kada je pod režimom iskorišćenja. Najprostiji karburator dat je šematski na si. a to znači da motor tada ne bi radio. Raznim probama sa našim motorom u pogledu sagorevanja i paljenja gasne smeše došlo se. a nije dobro ni kada je suviše bogata. do sledećeg: gasna smeša se ne pali ako je siromašnija od 1 g benzina na 28 g vazduha.3 —Karburator — osnovni princip rada — lonče karburatora u koji iz rezervoara stalno priliče ben­ zin. 4.Ako. i to oko 18 g vazduha za 1 g ben­ zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je normalno predviđen. tako da se nivo benzina održava uvek na istoj visini.

Pre svega. Usled toga na ovom mestu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija. i pošto je sve zatvoreno. usisni ventil se zatvara i gasna smeša se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje. ima veliku brzinu kretanja nadole. dobro je izmešana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom. krećući se nadole. jer su samo sitne kapljice ben­ zina donekle izmešane sa vazduhom. Međutim. Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podiže (usisava) ben­ zin koji u tankom mlazu šiklja iz siska i mesa se sa vazduhom. koje traje sve dok klip ne stigne do GMT. a pored toga. Ovakva gasna smeša još nije dobra za sagorevanje. to se stvorena depresija pre­ nosi na venturi cev. Međutim. ulazeći u komo­ ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli).Kada motor radi. Ali. usisni ventil je otvoren. U tom momentu gasna smeša je već postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje. tj. i to u momentu kada počne takt usisava­ nja. sada klip od DMT počinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom gasne smeše koja je imala kretanje nadole. on radi pod raznim uslovima opterećenja. pošto je takt usisa­ vanja. karburator ima u sebi razne delove. Da bi udovoljio svim tim zahtevima. mi znamo da se to u praksi ne dešava. u prostoru iznad klipa stvara se depresija. do momenta paljenja gasne smeše od strane svećice. Kada klip stigne na DMT. kapljice benzina isparavaju i mešanje sa vazduhom se na taj način pop­ ravlja. motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice. Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom brzinom i stvara se gasna smeša. Pošto su delovi na motoru montirani sledećim redom: karburator-usisna cev-motor. pa i čitave male uređaje. Usled ovog sudara stvara se veliko kovitlanje i mešanje gasne smeše. koja kroz usisnu cev odlazi u motor i ispunjava prostor iznad klipa koji. Završetak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu venturi ja na kome je presek najmanji. usled čega vazduh struji sa donje strane u venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru. imala svoju brzinu koja je nešto manja od brzine klipa. Razume se da je i gasna smeša. 107 . Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem obrtaja/min. i pošto klip polazi od GMT i ide nadole.

4. 17 — poluga 2. 12 — sisak minimuma.2 — priključak. 4. . 13 — sisak maRspSuma. Karburator za benzinski motor LA-300 Na si.2. 15 — osovinica leptira za startovanje.telo. 16 — leptir za startovanje. kada je leptir smeše zatvoren (2). 3 — prečistač. laganim" otvaranjem leptira smeše. depresija u cevi minimuma se smanjuje.6). Dodavanjem gasa. Uređaj minimuma obu­ hvata zavrtanj za podešavanje (4) i doziranje smeše (si. 8 — leptir za smešu. 5 — vijak za 'podržavanje leptira. a leptir startera otvoren. 9£>. Si. da bi ograničio doticanje vazduha i da bi posta­ vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate smeše (si. 4 — igla. Nema priliva goriva 108 .4 — Delovi karburatora za motor LA-300.1. 4. 7 — osovinica leptira za smešu. U — plovak. Na minimumu.4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo­ tor LA-300. 3. Princip rada ovog karburatora biće opisan u nekoli­ ko faza: 1. 6 — vijak* ^ea regulaciju. — poklopac. tj.4. 10 — deo emulzije. usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. 14 " * sisak maksimuma — petroleuma.5). 1. Pri pokretanju na hladno leptir uređaja za startovanje (1) je zatvoren. 4.

1.5 Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300. 4. 4.SI. položaj tanje na hladno pokre :*Sč7 SI. položaj — na minimumu 109 .6 — 2.

položaj — dodavanje gasa SI.7 — 3. 4. 4.8 — 4. položaj — na maksimumu 110 .SI.

Kada je leptir sasvim zatvoren.04 — 0. Odviti emulzionator. 4.1.15 mm — zameniti oštećeni deo. Za čišćenje siskova kalibriranih otvora i kanala ne upotrebljavati metalne šiljke. a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7) prekida se izlaz smeše (si.7). kada je leptir (2) sasvim otvoren. plovak ne dodiruje zidove lončeta (u slučaju da dodiruje — brusnim papirom skinuti mesto dodira).iz siska za maksimum. Prečnik osovinice treba da bude 6. u usi­ snoj cevi stvara se depresija koja povlači gorivo iz siska maksi­ muma (6). 4.3. Leptir za startovanje preko poluge zatvara se u dva položaja. Ako su dimenzije manje ili ako je zazor između osovinice i sedišta preko 0.9). (3) u položaju rada (si. Smešu za ubrzanje obezbeđuje jedna dru­ ga rupa — za postepeno dovođenje (5).1. 111 . — Leptir mešavine treba da se obrće slobodno.4.06 mm (u suprotnom slučaju zameniti poklopac). eventualno. — Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje. Na maksimumu. Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oštećeno. koja je povezana sa cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smeše (2) (si. zameniti poklopac. a posle modifikacije zameniti sediste i deo za zap ti van je kod karburatora. što omogućava pokretanje (1) pri temperaturama iznad 0°C. Kontrola karburatora Na ravnoj kontrolnoj ploči proveriti da li je došlo do deformisanja na zaptivnim površinama lončeta i poklopca. — Kontrolisati da leptir uređaja za startovanje nije poha­ ban i da li se slobodno okreće.025 mm. od­ stojanje između ravni leptira i otvora minimuma treba da bude 0. 4. 4.8). (2) pri temperaturama ispod 0°C. — Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala. 4.010 — 6. već komprimirani vazduh. Rasklapanje karburatora Odvojiti karburator. Poklopac skinuti pažljivo (da ne bi došlo do deformacije plovka). — Kontrolisati da. sisak mini­ muma i maksimuma. 4.

4. 4.5. — Povezati cev goriva na priključak i ostaviti da gorivo uti­ če u lonče. SI.SI. Kada je lonče u horizontalnom položaju. 4.10 — Merenje nivoa goriva u lončetu karburatora 112 . Kontrola nivoa goriva Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim zavrtnjem.9 — Poluga za pogon leptira 4. merkom izmeriti nivo goriva koji treba da bude 10 — 12 mm ispod gornje površine lončeta (si.1.10). — Odvojiti cev od priključka i skinuti poklopac.

12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne smeše. pričvršćena na bloku i obavijena na svežnju limova sa dva kola: jedno za ni­ zak. 4. Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz priključka. Rotor je sastavljen iz magneta smeštenog na udubljenju na obodu zamajca. 4. isprazniti lonče. Ova struja. on omogućava brzo zaustav8 Motokultivatori 113 .SI. stvara visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz­ među elektroda svećice.2. Za paljenje gasne smeše koristi se alternator na visoki napon (sa rotorom statorom).11 — Podešavanje visine potisne lamele na plovku Ako se nivo ne nalazi na označenoj vrednosti.11). Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora. a drugo za visok napon. DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEŠE Na si. On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih štiti od pregorevanja. 4. a stator je jedna bobina. ponovo montirati i ponoviti ispitivanje (si. Pored toga. Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro­ toka koji vrši indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis­ kog napona. modificirati visinu potisne lamele igle na plovku. 4. koju prekida platinsko dugme.

2 — platinsko dugme. 11 — rotor (magnet). Kontrola Bobina: kontrolu vršiti pomoću tastera. 4 — ŠipČica. 8 — svećica. 9 — svežanj pločica. 4. 7 — radilica.13): 114 . 4. a ako je bobina defektna — zameniti je. 3 — kondenzator. Karakteristike električnog kola (si.1. 1 — dugme 2a zaustavljanje. 10 — starter.2. da bi u sekundarnom kolu izazvao visoki napon za paljenje. 12 — žarna jac Ijanje struje u primarnom kolu. 5 — lisnati deo. 4.SI.12 — Delovi sistema za paljenje gasne smeše. 6 — breg.

Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i svećicom. Proveriti da li je kabao mase zavaren na svežnju pločica. 4.otpor na primarnom kolu 0.3 oma otpor na sekundarnom kolu 5000 oma Kontrolisati da li je izolir u kablu između bobine i platinskih dugmadi oštećen i da li možda dodiruje masu. 4.13 — Kontrola karakteristika električnih kola SI.14 — Kontrola efikasnosti magneta 8 ! 115 . SI.

a ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us­ tanovi brzo trošenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje nesigurno.2. — napajati uređaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i ponoviti operaciju dva ili tri puta. Kondenzator Efikasnost kontrolisati pomoću spinterometra (si.3. 4. 4.14) i utvrditi da li mag­ net povlači šetalicu. Magnetizacija Pošto se magnet ne može zameniti ako je demagnetizovan.16).15 — Zatvaranje međuprostora između lopatice — zamajac pritegniti među polovima. • • * * • * 116 . SI. 4.2.Magnet: efikasnost magneta može se smanjiti ako je zamajac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura­ ma. si. 4. 4. — među lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba­ citi uobličeno gvožđe kojim se zatvaraju međuprostori (si. 4. Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta­ vi šetalica alata u visini crte (a.2.15). u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu­ piti na sledeći način: — zamajac postaviti u aparat.

a zatim podesite otvaranje na 0. 117 . 4.SI. Platinska dugmad Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje­ ni ili nagoreli.2.2.16 — Kontrola efikasnosti kondenzatora pomoću spinterometra 4.5. Mala oksidacija može se otkloniti finom tur­ pijicom i komprimiranim vazduhom. Zameniti svećicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda mase istrošena.6 mm.8 mm (si. Svećice Očistiti elektrode metalnom četkom i komprimiranim vazduhom i podesiti zazor između elektroda na 0. Zamenu svećica vršiti u svakom slučaju posle svakih 300 sati rada motora.55 — 0. __ . Marka svecica Marelli Bosch Champion KLG Bosna Za motore LA — LAL CW 150 N W 95 TI UL 35 Y F 50 F 50 LAP CW 50 NI W 45 TI — — — 4. 4.17).4.

3. 6 — kanap. 4. 4 — poklopac. 7 — opruga 8 — kućište 118 .17 — Kontrola zazora između elektroda na svecicama Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost nedovoljna ili ako postoji deformacija — izvršiti zamenu. 1 — vijak. 5 — remenica. " _ • » * r ' J ' 1 » 1 * * * 51. 3 — pločice. Povlačenjem kanapa tri pokretne ploče se uključuju u nazubljenu glavčinu uč- Sl.I™ • * . 4. SAMONAMOTAVAJUĆI UREĐAJ ZA POKRETANJE To je uređaj za ručno pokretanje koji dejstvom opruge na­ nio tava kanap na remenicu posle pokretanja. 4. 2 — spi­ ralna opruga.18 — Delovl samonamotavajućeg uređaja za pokretanje.

4. 4. — Kontrolisati da li je opruga (2) učvršćena u sedištima poklopca (4) i remenice (5). Kontrola — Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti je ako pločice (3) ne izlaze. napon opruge namotava kanap na remenicu. — Ponovo montirati remenicu (5) ubacivši kraj spiralne opruge (7) u njen žleb.3. Ako uređaj ne funkcioniše. Pokretne ploče se odvajaju usled inklinacije zuba. SI. Tako glavčina postaje nezavisna od uređaja za samonamotavanje. — Pustiti remenicu da se obrće dok se ne olabavi napon (zategnutost opruge (7). U slučaju kidanja kanapa (6). može se demontirati odvrtanjem 4 vijka (1) koji ga učvršćuju na usmerivač vazduha (si. skinuti remenicu (5) pošto se otpusti zategnutost opruge i spirale (7). pa se tako motor može pokrenuti povlačenjem kanapa. Kada se kanap otpusti. a ne na otvoru za prolaz kabla.18). — Izvući remenicu i zameniti kanap (6).1. pa tako pokreću zamajac sa remenicom. 4. kraj kanapa saviti i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlačenju vrši na zidovima sedišta.19 — Provera napona saraonamotavajućeg uređaja 119 . — Postaviti sajlu u žleb remenice (5).vršćen-u na zamajcu.

REGULATOR Centrifugalnog je tipa. Opruga (D). koju zateže komanda gasa (E). pa to kretanje teži zatvaranju leptira (C). sa pozicioniranim gasom broj obrtaja se povećava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno. s tim da se jedan njen kraj učvrsti na kutiji. Pri smanjenju opterećenja.2 — 1. Kuglice se pomoću centrifu­ galne sile pokreću ka periferiji zupčanika i aksijalno pomeraju zvono (A) koje deluje na viljušku (B). kada je kanap (6) kompletno odvijen.4.19).21). Napon samonamotavajućeg uređaja kada je kanap kom­ pletno obavijen treba da iznosi 1.20 — Tanjirasla i spiralna opruga U slučaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi­ ti u sedište. Osloboditi oprugu presecanjem žice samo posle ugrad­ nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta­ nja motora. suprotstavlja se centrifugalnoj sili. sa kuglicama smeštenim u zupčani­ ku koji aktivira radilica (sL 4. Re­ zervna opruga isporučuje se tako što je obavijena gvozdenom žicom.Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice (5) za 2 — 3 obrtaja. SI. a ova preko poluga od­ ređuje položaj leptira za smešu (C) u karburatoru. 4. 4. pošto se savlada prvo trenje (si. 4.5 daN (kg). 120 . a posledica toga je sma­ njenje broja obrtaja.

PODMAZIVANJE Centrifugalnog je tipa. a zatim proveriti osovinicu i viljušku i zameniti istrošene delove. SI. čime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifugatora (si.1. Dodirna površina klizača mora da bude zaobljena. Ova dejstva na leptiru omogućuju da se automatski stabilizuje broj obrtaja pri promeni opterećenja na motoru.4. 4. 4. Novom položaju gasa odgovara promena opterećenja na oprugu. a to znači ravnoteža između centrifugalne sile na regu­ latoru i dejstva opruge na različitom režimu.Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama preteže dejstvo opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i povećava broj obrtaja. 121 .22).5. 4.21 — Regulator 4. a ako je pohabana — dovesti je u normalno stanje pomoću fine turpije. ulje se potiskuje iz zupčanika re­ gulatora. Papučice na viljušci moraju biti u ravni — pošto male razlike mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato­ ru. Kontrola Prvo proveriti u kakvom su stanju sedišta kuglica u zvonu.

čišćenje centrifugatora.BOROVO 122 . JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .4. prečistača i kanala u radilici obavlja se skida­ njem radilice i čišćenjem kanala.22 — Podmazivanje — centrifugalnog tipa Filtriranje ulja vrši se pomoću centrifugalne sile koja nečis­ toću odvaja i taloži u udubljenom delu centrifugatora.

tako da se postiže odgovarajuća brzina za rad u polju. Zadatak transmisionih uređaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih točkova motokultivatora. Spojnica radi na principu trenja. diferencijala i poluosovina. višelamelasta suva spojnica. konusna — suva spojnica i dr. Spojnica nikada ne srne da proklizava. Na motokultivatore se ugrađuju i drugi. koman­ de. pa zbog toga treba vršiti podešavanja koja propisuje proizvođač. veoma bitni ure­ đaji za njihov rad: kočnice. Spojnica se aktivira pomeranjem komandne ručice preko komandne sajle koja se može podeša­ vati. pogonski točkovi. što znatno olakšava transport. SPOJNICA (KVAČILO) Spojnica služi za postepeno uključivanje i isključivanje veze između motora i delova transmisije. priključno vratilo i dr. UREĐAJI MOTOKULTIVATORA Motor stvara određeni obrtni moment koji se preko transmisionih uređaja prenosi do pogonskih točkova. upravljač. Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta suva spojnica. Prenos snage od motora do pogonskih točkova motokultiva­ tora ide preko spojnice. Funkci­ ja spojnice može da se obavi i preko kaiša sa zatezačem. pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para.5.1. Kod jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se ostvaruje preko sistema lančanika. Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ručice koja se nalazi na upravljaču. menjača brzina. 123 . 5. višelamelasta spoj­ nica potopljena u ulju. Savremenija rešenja kod motokultivatora većih snaga omogućuju i pogon točkova pri­ kolice.

.

€ — aksijalni ležaj. 14 — opruga za vraćanje poluge. 5.Kada se ručica komande povuče.2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica. ugra­ đena na motokultivatoru IMT-507. 2 unutrašnje frikcione lamele. ugra­ đena na motokultivatoru »specijal«. Ona se sastoji iz: korpe spoj­ nice. 7 — opružna žica. 16 — vijak. motor ne pogoni transmisiju.2 — Jednolamelasta suva spojnica ugrađena na motokultivator »special« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 1 — lamela spojnice. 5.1 prikazana je višelamelasta suva spojnica. 13 — poluga za isključavanje spojnice. 9 — potisni ležaj. SI. 4 — opruga. 5 — sedište opruge. 2 pogonske lamele. Podešavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vrši se tako što on iznosi 3—5 mm. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom za podešavanje. Na si. Svi ovi elementi smešteni su između motora i men jača i oni svo­ jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjaču. 5.3). Isti proizvođač na motokultivatoru »mondial« ugrađuje konusnu suvu spojnicu (si. 15 — pločica za osiguranje. završne lamele. 17 — povratna opruga poluge 125 . 10 — pođloška. 8 — viljuška za isključivanje. proizvodnje »Labinprogres«-a. 2 — potisni disk. 12 — pločica. Na si. 3 — korpa spojnice. 6 potisnih opruga i sedišta opruga. spojnica je odvojena. 11 — vijak (nosač poluge). potisnog diska. 5. tj.

NJ SI. 9 — viljuška. 10 — poluga za isključivanje spojnice . 5. 5 — ležaj 6 — konus spojnice. 3 — opruga. 7 — frikcioni element. 1 — prirubnica.3 — K o n u s n a suva spojnica ugrađena na motokulti vatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 2 — poklopac spojnice. 8 — ležaj. 4 — poklopac ležaja.

5. 12 ~ ležaj.2. 20 — odstojnik. 15 — pogonsko vratilo. 14 — zupčanik. i sa 2—3 stepena prenosa za kretanje unazad. 2 — elastična čivija. 18 — zaptivnl prsten. Zavisno od tipa motokultivatora postoje različita konstrukcijska izvođenja menjača. MENJAC BRZINA Motokultivator služi za obavljanje različitih poljoprivred­ nih radova.5. 9 — poklopac. 7 — elastična podloška. 10 — osigurač. Menjač sa pokretnim zup­ čanicima ima sledeće funkcionalne celine: — vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do menjača. 5 — dvogubi zupčanik hoda unazad.4 — Menjač ugrađen na motokultivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. U osnovi to su menjači sa 3—4 stepena prenosa za kretanje napred. Deo snage se odvodi i na priključna vratila (jedno ili dva). 23 <— nepokretni dvogubi zupčanik. 22 — vratilo spojnice. 25 — ležaj 127 . 4 — čaura. SI. 19 — osigurač. a isto tako i za transport. Prenos obrtnog mo­ menta ide od men jača preko pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para do pogonskih točkova. 17 — zupčanik. 6 — odstojnik. 21 — ležaj. 3 — odstojnik. 8 — navrtka. 1 —• vratilo za hod unazad. Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo­ tora preko spojnice u menjački prenosnik. 15 — dvogubi zupčanik. 11 — odstojnik. 24 — odstojnik. 16 — igličasti ležaj. Sve te operacije zahtevaju odgovarajuće brzine kretanja koje se obezbeđuju upotrebom men jača brzina ili menjačkog prenosnika.

1 — viljuš­ ka.8 — šipka za izbor stepena prenosa . 5. za promenu stepena prenosa. 4 — opruga. 7. 5 — viljuška za promenu stepena prenosa.5 — Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 2 — sigurnosna navrtka. 6 — nosač sipki.2 3 4 7 8 SI. 3 — kuglica.

proizvodnje »Labinprogres«-a. čepove i otvore (kao i njihovu okolinu) treba održavati potpuno čisto (da u unutrašnjost kućišta ne bi dospele nečistoće). Na vratilu pogonskih točkova obično se ugrađuje deblokada pogonskih točkova.4 prikazan je menjač na motokultivatoru »mon­ dial«. Zamena ulja se obavlja kroz otvore za nalivanje i ispuštanje ulja koji se zatvaraju čepovima. 5. 5 3 PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAČA DO PO­ . propisuje proizvođač. Izbor stepena prenosa obavlja se ruči­ com koja se dovodi u željeni položaj prema šemi brzina datoj u uputstvima za rukovanje. motokultivator mora biti u sasvim horizontalnom položaju. Održavanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kući­ štu men jača.. a ako se ugrađuje diferencijal — blo­ kada diferencijala. Da bi kontrola bila pouzdana. viljuškom (12). 5. 9 Motokultivatori 129 .— vratila na kojima se postavljaju zupčanici. GONSKIH TOČKOVA Obrtni moment od menjača do pogonskih točkova prenosi se pužnim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupča­ nika. 5. Pužni prenosnik Na si.1.5 sistem za promenu stepena prenosa. 5. a motokultivator treba da se pomeri. Deblokada pogonskih točkova koristi se u slučajevima kada motor ne radi. Uključivanje mehaniz­ ma za deblokiranje točkova obavlja se ručkom za deblokiranje točkova. Na vratilu pogonskih točkova klizi spojnica za deblokiranje točkova. a na si. Kontrola nivoa ulja vrši se šipkom koja se nalazi na čepu za sipanje novog ulja. šipkom (14).3. sajlom. polugom (15).6 prikazan je pužni prenosnik. Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja. — ručice sa viljuškama za uključivanje u pojedine stepene prenosa. Zamena ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru. i spojnicom (5) koja se uzubi u pužni zupčanik (3). Vratilo sa pužem (2) prenosi obrtni moment na pužni zupčanik (3) koji se nalazi na vratilu pogonskih točkova (4). Na si.

UJ .

Konusni zupčanik se nalazi na ikraju vratila koje izlazi iz menjača i uzubljuje se u tanjirasti zupčanik. diferencijal i blokada diferencijala Konusno-tanjirasti par zupčanika sastoji se iz konusnog i tanjirastog zupčanika. Zadatak ovog prenosnika je da izvrši re­ dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdužnog na poprečni. Princip rada diferencijala objasnićemo prema si. Diferencijal je sklop zupčanika koji omogućava lakše uprav­ ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom zaokretanju na manjem prostoru.5. obrtni moment se prenosi preko spojnice i menjačkog prenosnika do konusnog zupčanika koji je uzupčen sa tanjirastim zupčanikom. pa prema tome ima i veću brzinu.2. kada je ugrađen diferencijal. obrtanje levog i desnog točka bilo bi isto. Zakretanje motokultivatora pomoću ručica za upravljanje nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako. V 9 * 1 3 1 . Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor točkova različit. zavisno od otpora na jednom točku. omogućeno je da se kompenzuje razlika u kretanju spoljnog i unutrašnjeg pogonskog točka. Kada motokultivator ide pravo a otpor oba točka je isti. Da nema diferenci­ jala. spoljni točak za isto vreme pređe veći put od unutrašnjeg. 5. U ovom slučaju sateliti se okreću oko svoje ose i omogućavaju da se.9. Ako se jedan točak motokultivatora. drugi točak obrtaće se dva puta većim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba točka kad idu zajedno. Kada je motor motokultivatora u radu.3. neće se pomerati satelit oko svoje ose. Međutim. Tu razliku u brzini između spoljnog i unutrašnjeg točka ispravlja diferencijal. Konusno-tanjirasti par zupčanika. Tada se i planetarni zupčanici okreću istim brojem obrtaja. već ceo sklop sa tanjirastim zupčanikom. Ali. a pošto su oni uzupčeni preko satelita. a sa njim i njegova poluosovina u deferencijalu — zaustavi. Za pravolinijsko kretanje mo­ tokultivatora — diferencijal ne bi bio potreban. dolazi do zaokretanja planetarnih zupčanika preko sa­ telita i do različitog broja obrtaja levog ili desnog točka. točkovi će se okretati podjednakom brzinom. brzina obrtaja planetarnih zupčanika razlikuje. obr­ tni moment od tanjirastog zupčanika prenosi se na planetarne zupčanike (3) koji su uzupčeni preko satelita (trkača) (4).

7 — satelit. 3 •. 23 — satelit. 12 — osigurač. 13 — zaptivni prsten. 6 — vratilo diferencijala. 17 — navrtka viljuške. 5.7 — Konusno-tanjirasti par zupčanika.osigurač. 11 — ležaj. 9 — kandža za bloki­ ranje diferencijala.SJ. 24 — osnovica satelita . 18 — opruga. 20 — konusni zupčanik. 5 — osigu­ » rač. 14 — doboš kočnice. 16 — planetarni zupčanik (levi). 19 — viljuška za blokiranje diferencijala. 21 — tanjirasti zupčanik. 1 — zaptivni prsten. 1 — planetarni zupčanik (desni). 10 — osigurač. diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru »specijal« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 15 — poklopac diferencijala. 8 — kandžasti prsten za blokiranje diferencijala. 22 — elastična čivija. 4 — ležaj.

Diferencijal omogućava stalan pogon točkova. 4 — satelit ili trkač.7 prikazana je kandžasta spojnica (poz. Tako se dobij a kruta veza. Uređaj za blokiranje ima kandžastu spojnicu koja se nalazi na ožlebljenom delu poluosovine. tj. on će proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. i to kako u pravcu tako i u krivini. Kandžu (9) aktiviramo preko komande za blokadu i ručice i sajle na upravljačkim ručicama — da bi se to kretanje prenelo na viljuš­ ku (19) koja pomera kandžu (9) i uzupčuje se sa kandžastim prstenom (8). kuji je na tvrdom terenu. Ukupna vučna sila motokultivatora je tako mala. 8 i 9). gde se točko vi obrću različitim brojem obrtaja. pa to onemogućuje dalje kretanje motokultivatora. SI. diferencijala. ugrađuje se uređaj za blo­ kiranje diferencijala koji omogućava krutu vezu leve i desne poluosovine i isključuje ulogu satelita. 5. 2 planetarni zupčanik. Na si. 1 — konusni zupčanik. pa se može pomerati duž poluosovine. U slučaju da jedan točak naiđe na klizav teren. Uređaj za blokadu diferencijala omogućava da se postigne isti broj obrtaja na oba točka i da se izbegne mogućnost proklizavanja. 5. 3 poluosovine 133 .8 Delovi diferencijala. Da bi se ovi nedostaci otklonili. 5 tanjirasti zupčanik. zbog efekta diferencijala razvija malu vučnu silu kao i točak koji proklizava. Drugi to­ čak. Pored navedenih prednosti diferencijal ima i određene ne­ dostatke.

4. izvedeno na motokultivatoru IMT-506 (si. U ovim slučajevima priključna vratila imaju različit smer obrtanja i različit broj obrtaja.SI. 5. PRIKLJUČNO VRATILO Priključno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo­ ment različitim priključnim mašinama.3. 5. na primer.9 — Princip rada diferencijala 5. tako da mogu da 134 .3.10). ugrađuje se prenos lančani­ cima kao što je to. Prenos lančanicima Ako je osno rastojanje između izlaznog vratila men jača i pogonskih točkova suviše veliko. Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment se prenosi do lančanika sa zupčanikom (4) koji je uzupčen sa zupčanikom (5) na izlaznom vratilu. Motokultivatori sa snagom mo­ tora od 10 kW jači su i na njima se ugrađuju i po dva pri­ ključna vratila. Može biti ugrađeno jed­ no ili dva priključna vratila. 5.

pa priključno vratilo pogoni napred postavljenu mašinu (čistač snega. 5. tako da motor dolazi pozadi. 135 . 3.SI. Priključna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora. Uključivanje pogona priključnog vratila ostvaruje se pomoću ručice za uključivanje.2 — valjkasti lanac.). kosačica i dr.10 — Prenos lančanicima. kao i za pogon prikolice sa pogonskim točkovma. 6 — kućište prenosnika se koriste za veliki broj priključnih mašina i oruđa. Za pojedine radne operacije potrebno je da se ručice za upravljanje okrenu za 180°. 4 — lančanik. 5 — zupčanik na izlaznom vratilu. 1. Broj obrtaja priključnih vratila reguliše se izborom odre­ đenog stepena prenosa.

13 — kuglica. 10 — ležaj. 9 — osigurač. 6 — vratilo.OJ ON SI. 5 — prsten.11 — Priključno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 2 — uključili ekscentar. 7 — zupčanik. 12 — opruga. 3 — zaptivnj prsten. 1 — kućište. 13 — kuglica. 14 — viljuška za uključivanje. 8 — ležaj. 18 — zaptivač . 11 — zupčanik za uklju­ čivanje 12 — opruga. 4 — ležaj. 14 — viljuška za uklju čivanje priključnog vratila. 5.

5. Motokultivator IMT-507 poseduje priključno vratilo koje je prikazano na si.Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ narni pogon. Kočnice mogu imati dva odvojena sistema kočenja: — radna kočnica. jer upotreba motokultivatora sa rotofrezom.11. onda se ručica za promenu stepena prenosa pos­ tavlja u prazan hod. Kočnice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje­ dini točak. Zupčanik (7) se nalazi užiebljen na priključno vratilo (6). eventualno. koje je na drugom kraju užljebljeno tako da mogu da se priključe razne priključne mašine. Uključivanje priključ­ nog vratila obavlja se ručicom (17). Pri naglom kočenju ne sme da dođe do zanošenja motokultivatora u stranu. koja se aktivira u slučaju zadržavanja motokultivatora u mestu. koja služi za kočenje u pokretu.5. radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrađuju se ko­ čnice. zatim zadržavanje zaustavljenog motokultivatora na us­ ponu i pomoć u upravljanju motokultivatorom. Iz men jača (16) obrtni moment se pre­ nosi preko zupčanika za uključivanje priključnog vratila (11) na zupčanik (7).6 prikazano je priključno vratilo (24) i zaštitna ka­ pa priključnog vratila (25). a ujedno ne sme da dođe ni do samokočenja. Zadatak kočnica je usporavanje i zaustavljanje motokultivatora. Kočnice moraju kočiti ravnomerno i efikasno. i — parkirna kočnica. 5. Prilikom vožnje na javnim putevima neophodno je da budu povezane obe poluge za komandu kočnicama — da bi se mogla kočiti istovremeno oba točka. KOČNICE Na motokultivatorima većih snaga. 137 . Time se izbegava opasnost da kočenjem samo jednog točka dođe do skretanja u neželjenom pravcu i. 5. ako bi se uključio hod unazad. može da izazove velike opasnosti po rukovaoca. pa se tako omogućava lakše zakretanje oko zakoče­ nog točka. do neželjenog udesa. a ujedno i većih masa. Na si. Voditi računa na pre­ poruke u uputstvima za rukovanje.

5 — opruga. 11 — doboš. 5.vijak. si. 2 — rascepka. 5. 1 kočnice. S obzirom na to da 138 . 5 — podloška.12). 6 — podloška. 5. 7 SI. 12 — zaptivni prsten 5. 3 — zaptivka. koje su vezane na upravljačkom stubu za motokultivator. 3 — navrtka. direktno vrši zaokretanje cele mašine i promenu pravca. 6 — obloga .13). Rukovalac pomoću ručica. 2 — doboš papuča (desna).13 — Delovi dobošaste kočnice sa trakom.12 .Na motokultivatorima se najčešće ugrađuju dva tipa koč­ nica: dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama (si. 7 — poluga. 4 — papuča (leva). 9 — navrtka. dobošaste kočnice sa trakom (si. UPRAVLJAČ I KOMANDE Upravljač na motokultivatoru sastoji se od upravljačkog stuba i upravljačkih ručica.Delovi dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama. 10 — kočna tra­ ka.6. 8 — podloška. 4 — vijak. 5. 1 — elastična čivija.

a na si. Zato pri zaokretanju treba voditi računa da ne dođe do povrede rukovaoca. 5. 5 — poluga za gas. Tu razliku. 5. 3 — ručica koč­ nice desnog točka. Na primeru motokul ti vatora »super speci jal« (si. 4 — poluga za promenu brzina. 5. Za­ visno od tipa. 7 — ručica za isključivanje spoj­ nice. jer diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni točak pređe duži put od unutrašnjeg točka. ako ne postoji diferencijal.14 — Upravljač i komande na motokultivatoru »super special«.15 prikazani su delovi upravljača sa komandama. 139 . 5.to nije tako jednostavno i lako. Motokultivatori sa ugrađenim dife­ rencijalom omogućavaju lakše upravljanje pri zaokretanju. na motokultivatoru se ugrađuju uređaji i postav­ ljaju određene komande. 6 — ručica za uključivanje brzina donjeg priključnog vratila. za rukovaoce je operacija upra­ vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju ceo sistem za upravljanje. Komandne ručice treba da su pristupačne rukovaocu.14 prikazan je upravljač sa komandama na motokul­ tivatoru »super speci jal« (proizvodnje »Labinprogres«-a). 8 — ručica za blokadu diferencijala Na si. 1 — ručica za podešavanje položaja upravljača. rukovalac mora da ostvari snagom svojih mišica. 2 — ručica kočnice levog točka.14) prikazane su: — ručica za podešavanje položaja upravljača. SI.

SI. 5.IS — Delovi upravljača sa komandama na moto kultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« .

POGONSKI TOĆKOVI Pogonski točak. 5. 7 — uvrtanj i navrtka SI. za gas. 5 — vijak sa navrtkom. za uključivanje donjeg priključnog vratila. za promenu stepena prenosa brzina. ima za­ datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlađi vanje otpora kretanja vozila. SI.7. 5. za blokadu diferencijala.16 — Pogonski točak sa p ne u mat i kom. 141 . 1 — spoljnl p ne urna tik. 5. 3 — naplatak.ručice poluga ručica poluga ručica ručica kočnice levog i desnog točka. odnosno da omogući kretanje motokultivatora na taj način što se na pogonski točak dovodi od­ ređeni obrtni moment. 4 — prirubnica naplatka.00-15") na motokultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« jm 322 m .17 Podešavanje razmaka pogonskih točkova (5. 2 — unutraš nja guma. pored toga što služi kao oslonac. 6 — teg. za isključivanje spojnice.

pođloška. 142 . 4 — vijak. navrtka Si. Mehanička svojstva podloge i točka su od odlučujućeg uticaja 4 SI. točai može da bude i kočen. 5.18 — Gvozdeni pogonski točak. 2 — venac gvoz­ denog točka. obrtni moment koji se dovodi na točak suprotnog je smera od smera okretanja točka Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeđuju si­ le koje se javljaju na dodirnoj površini između točka i podloge. 3 — prirubnica. navrtka.19 Postavljanje dodatnog tega na pogonski točak na kretanje motokultivatora. Sila pritiska od točka se prenosi kroz podlogu.Pošto se motokultivator i zaustavlja preko točkova. 5 — uvrtanj. U ovom slučaju. koja je nehomogena i koja se stalno menja od mesta do mesta. 5. pođloška. 1 — gvozdeni točak komplet.

16 prikazan je pogonski točak sa pneumatikom.28). SI. Usled većeg nagiba. 5 — motokultivator Pneumatici pogonskih točkova na spoljnoj površini imaju izražena rebra koja su pod određenim uglom u odnosu na pop­ rečnu osu točka. Zbog toga je klizanje mnogo veće kad je podloga vlažna i meka.Proklizavanje pogonskog točka ušlo vi j eno je narušenim spa­ janjem po dodirnoj površini između pneumatika i podloge. 2 — uređaj za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. Pneumatici sa manje zakošenim rebrima trpe manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama. Pneumatici sa ve­ ćim zakošenjem rebara na suvom tlu se lakše klizaju i trpe veće otpore. 5. U slučaju rada na vlažnom tlu između rebara zadržava se ze­ mlja i to dovodi do proklizavanja točkova. 3 — pogonski točak. ali su zato u prednosti na vlažnom i klizavom tere­ nu. 5. pa se donji delovi toč­ ka bolje prihvataju za tlo.20 — Ugradnja uređaja za isključivanje i uključivanje pogonskog točka na motokultivatoru IMT — 507. nego u slučaju kada je ona tvrda i suva. a može se ugraditi i gvozdeni pogonski točak (si. 1 — navrtka. a pneumatik se čisti. Na si. uz rebra takvog pneumatika meka zem­ lja klizi u stranu. 4 — vijak. 5. 143 .

15 — uključna poluga. 22 — vijak. 18 — zupčasta spojnica. 12 — podmetač.SI. 9 — povratna opruga. 14 — rascepka. 23 — osovinica. 2 — kapa poluosovine. 19 — priključna osovina. 13 — mazalica. 24 — vijak 144 . 11 — uključna osovinica.21 — Delovi uređaja za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 3 — rascepka. 21 — viljuška za uključivanje. 5. 7 — zaptivni prsten. 20 — kućište. 4 — navrtka. 8 — elastična čivija. 6 — adap­ ter poluosovine. 17 — vijak. 16 — vodica komande. 5 — podloška. 1 — mazalica. 10 — gumeni prsten.

8.Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka. Primena tegova i gvozdenih točkova obavlja se za određene radne ope­ racije.17).18 prikazan je gvozdeni pogonski točak koji zamenjuje pneumatik u radu na vlažnom i teškom terenu. Na primer.4 mm). dimenzija 5—15 znači da je širina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati­ ka 5 coli. 5. Povećanje vučne sile motokultivatora moguće je ostvariti: — povećanjem mase na pogonskim točkovima i — povećanjem koeficijenta trenja između pneumatika i tla (gvozdeni pogonski točak). 5. Podešavanje razmaka pogonskih točkova daje veće moguć­ nosti za korišćenje motokultivatora u raznim radnim uslovima (si. kao što su oranje. UREĐAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUČIVANJE POGONSKIH TOČKOVA Pomoću ovog uređaja može se nezavisno pojedinačno is­ ključiti ili uključiti pogon svakog pogonskog točka (primena na motokultivatoru IMT-507). Na si. frežiranje i si. 5. 5. SI. Promene razmaka pogonskih točkova ostvaruju se različitim položajima naplatka. jer dodatni te­ govi na točkovima moraju biti centrirani. a prečnik naplatka je 15 coli (1 col = 25.22 — Uređaj za priključivanje oruđa 10 Motokuttivatori J45 . Uređaj se postavlja između prirubnice i pogonskog točka (si. 5. One se označavaju u colima (inčima). 5.19) motokultivatora mora se obaviti prema preporuci proizvođača. Postavljanje tegova na točkove (si.20).

Ručicom (15) obavlja se uključivanje ili isključivanje po­ gonskog točka. preko mehanizma vodice komande (16) pomeraju se ukljucna osovina (11) i viljuška za uključivanje (21) sa zupčastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo­ menta na adapter poluosovine (6). onda se mora isključiti levi pogonski točak. Ako motokultivator treba okre­ nuti nalevo. a okre­ tanje nadesno zahteva isključenje desnog pogonskog točka. Ovaj uređaj se primenjuje u slučaju većih pogonskih točkova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros­ tor za okretanje motokultivatora. 146 . Održavanje se obavlja pod­ mazivanjem mazalica (1 i 13).

— Preliveno gorivo na delove motora ili oruđa mora se pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od požara. 10 rz 147 . kose i slični ra­ dovi na noževima ne smeju se vršiti golom rukom. — Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je topao.1. mehanizmu kose i drugim oruđima obavezno isključiti motor. paljenje šibica. — Startovanje motora vršiti samo originalnim uzetom. — Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi). UPOZORENJA Pre nego što se pristupi bilo kakvom radu sa motokultivatorom. — Pri promeni mesta rada obavezno isključiti pogon svih radnih oruđa. — Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu­ šenje. treba detaljno proučiti uputstva proizvođača i zapam­ titi sledeće: — Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po­ luga komande men jača u praznom hodu. — Zaštitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po­ stavljen i bez njega se ne srne raditi. — Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji. — Pohabane. dotrajale ili polomljene delove uvek zamenjivati originalnim delovima.6. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA (na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300) 6. upaljača i si. — Priključna oruđa se priključuju na osnovnu mašinu samo originalnim elementima za — Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti. već za to pogodnim sredstvima. — Čišćenje noževa (rotacione sitnilice).

dok se za kretanje po putu ne smeju koristiti. — Kandže za točkove koristiti samo za rad u polju. 6.1. — Bezbedan i siguran rad motokultivatora i oruđa imaćemo samo u slučaju obaveznog pridržavanja uputstva o redov­ nom tehničkom i periodičnom održavanju.— Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida­ njem zaštitnog lima. pritisci u pneumaticima pogonskih točkova moraju biti isti. — Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa ispravnim upravljačem i kočnim sistemom.2. raspored komandi i način njihove upotrebe.41 kW. -— Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo lako i bezbedno. mora detaljno upoznati motokultivator (odnosno motor). tipa LA-300 Ispravan rad i dug vek motora imaćemo samo ako njime pra 148 . vazduhom hlađeni motor. — Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi došlo do prevrtanja). 6.2. pre početka frezovanja lim se mora oba­ vezno postaviti. — Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras­ poređen u okviru gabarita sanduka. — Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici — obavezno smanjiti brzinu. — Obavezno se mora voditi računa o propisanoj nosivosti prikolica. — Kočni uređaj na prikolici mora se često kontrolisati i održavati u ispravnom stanju. Motor U motokultivatoru IMT-507 ugrađen je četvorotaktni ben­ zinski. pre početka eksploatacije. — Priključivanje prikolice za motokultivator vršiti samo originalnom osovinicom (klinom). RUKOVANJE I ODRŽAVANJE NAJVAŽNIJIH UREĐAJA MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300 Svaki korisnik. — U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju­ čenim motorom. snage 4.

1. Zbog toga. Za čuvanje (uskladištenje) goriva nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. a za sve intervencije na njemu treba se obratiti ovlašćenom servisu. 6. Podešavanje karbu­ ratora je izvršio proizvođač. Ova kontrola se vrši pomoću šipke (štapa): nivo ul(ja treba da bude između zareza označenih sa »min« i »max«. odnosno motor.2.2 A A . Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno.1. Čišćenje prečistača mora biti što češće.1.2.2.2. a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceđenje. Pri kontroli nivoa ulja motokultivator. Podmazivanje Podmazivanje motora je posebno važno i zato treba obra­ titi pažnju da se ono obavi prema predviđenim uputstvima.3. 6. mora biti u horizon­ talnom položaju. Gorivo Za pogon motora koristi se čist benzin REGULAR 86—88. 6. P r e č i s t a č v a z d u h a Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro prečišćavanje vazduha. pažljivo proučiti knjižicu proizvođača i postupiti po uputstvima koja su u njoj data. naročito pri nižim brojevima obrtaja.1. Motokultivator je opremljen prečistačem vazduha sa uljnim kupatilom čiji je zadatak da izdvoji prašinu iz vazduha koju motor usisava. On je tako konstruisan da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo. 149 . K a r b u r a t o r Dobar rad motora.vilno rukujemo i ako ga redovno održavamo. 6. zavisi od pravilno podešenog karburatora. a pri radu u veoma zaprašenoj okolini i svakodnevno. U pogledu izbora — uvek koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora. pre startovanja. Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati čist levak sa sitom.

Termički određeni zupčanici rade sasvim uronjeni u ulju. Uređaj za osvetljenje prikolice je narnontiran na prikolici i sastoji se iz sledećih elemenata: ispravljač. 6.2. menjač je tada isključen. te motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja mašine). tada treba imati u vidu sledeće: 150 . Ak­ tiviranje spojnice se ostvaruje pomoću komandne ručice (si. Menjač Ova mašina ima menjač sa po tri stepena prenosa u oba smera: može se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na­ zad. Pojedini položaji ove ručice mogu se videti na nalepnici na ležištu komande smera kretanja. Ako ručica stoji između ova dva položaja. još u fabrici se podešava zazor ručice komande na veličinu 3—5 mm. utikačka kutija i provodnik za vezu signalnih uređaja. dva fara sa po jednom sijalicom 6 V/5 W. baterija 6 V 16 Ah. Ako se stub upravljača zaokrene.2. izvršiti u ovlašćenim ser­ visnim radionicama. Kada se ručica komande povuče.2. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi izvršiti podešavanje preko odgovarajućeg zavrtnja.3.2. potezni prekidač. ukoliko se za njih ukaže potreba u toku eksploatacije. tj. spojnica je odvo­ jena. 1. Struja za osvetljenje prikolice uzima se sa utakačke kutije.1. menjač je uključen za kretanje unazad. a pogonski točkovi i priključno vratilo su u stanju mirovanja.12). A ako se ručica pogura napred. 1. Ako se ručica komande kretanja povuče unazad.6.5. 6. Uređaj za p'aljenje i osvetljenje Potrebna proveravanja i podešavanja. Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice. motor ne pogoni mašinu. levo na upravljaču. tada je menjač uključen za kretanje unapred. Ovo važi za uobičajen slučaj — kada se motor nalazi napred (posmatrano u smeru kretanja mašine).12). Spojnica Motokultivator IMT-507 ima višelamelnu suvu spojnicu. Prebacivanje menjača od kretanja napred na kretanje nazad postiže se pomoću ručice komande smera kretanja (si. a preko žicanog užeta koje se može podešavati.

15 Oznake točkova sa pneumatikom (gumeni točkovi) 3. 1. Ovi se podaci mogu koristiti i kada je stub upravljača zaokrenut. Između pojedinih stepena prenosa nalazi se položaj praznog hoda (oseti se urez). Promena stepena prenosa izvodi se prema opisu nalepljenom na ležištu ručice i to na sledeći način: 1. a ako je ručica pomerena nazad. 3. 3.23 3. menjač je tada uključen za kretanje napred.5 6.5. b) Ako se ručica pomeri napred.5 14 AS (km/h) 2.90 3. Menjač se uključuje za kretanje unazad samo kada mašina stoji. Tabela 6.00 12 AS (km/h) 1.5—8 AM (km/h) 1.65 4. 6.a) Ručica komande za promenu smera kretanja se tada na­ lazi na levoj strani upravljača. 2. 2. i pored uključenog stepena prenosa.4. stepen prenosa: ručicu gurnuti sasvim napred. Priključno vratilo Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultivatora i može se uključivati nezavisno od uključenog stepena prenosa.2.37 6.41 2.10 2.13).1 Brzine 1. Gvozdeni točkovi 0 360 (km/h) 1. stepen prenosa: ručicu povući sasvim nazad. 151 .75 10. Promena stepena prenosa Stepeni prenosa (1 — 2 — 3) se uključuju i isključuju po­ moću ručice za promenu stepena prenosa (si.90 4. samo se tada za promenu stepena prenosa nalaze na upravljaču — levo. vozi samo onda kada je i ručica za smer kretanja po­ stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad. koji je označen sa 0. koja se na­ lazi na upravljaču (desno).18 8. Voditi računa da se mašina. stepen prenosa: ručicu povući nazad do srednjeg po­ ložaja.2. menjač je uključen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na ležištu ručice komande).

Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajući urez. ručica za promenu ste­ pena prenosa dolazi na levu stranu upravljača. Naginjanje stuba upravljača Stub upravljača može da se nagne i na lev u i na desnu stranu. 1. Svi pogonski točkovi (gvoz­ deni ili pneumatski) učvršćuju se na prirubnicama osnovne mašine. ručica za promenu stepena prenosa (si. Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ nirani pogon (rad u mestu). prvo moraju da se skinu oba ležišta komandnih ručica. prema željenom smeru okretanja priključnog vratila. Broj 1 obrtaja iznosi 860 min ~ . Ako se poluga za uključivanje pomeri u pravcu prema mo­ toru.2. pa se stub tada. 6.6. a može i da se okrene za 180°. 1. Okretanje stuba upravljača može da se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni lonac. posmatrano u smeru vožnje. a ručica za ko­ mandu smera kretanja mašine — na desnu stranu upravljača. po želji. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu Upravljač se može podešavati po visini posle odvrtanja šestougaone navrtke.12) mora se postaviti u prazan hod (na 0). a pomeranjem u suprotnom pravcu — priključno vratilo je isključeno. a ručica za promenu smera kretanja mašine (si. Priključno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. 1. 6.10).12) bilo u položaj »V« (napred) lili u položaj »R« (nazad). paziti da tada. Ugradnja pogonskih točkova. donji deo stuba se odigne. Posle pričvršćivanja oba ležišta komandnih ručica. Pre nego što se ova navrtka ponovo pri­ tegne.7.Uključivanje i isključivanje vratiila obavlja se pomoću po luge za uključivanje priključnog vratila (si. pri čemu on sam dolazi natrag u ispravan položaj. 152 . može nagnuti u stranu. 1. Ako se poluga za okre­ tanje stuba upravljača (si. Ako stub upravljača treba da se zaokrene na 180°. paziti da ne dođe zub na zub.2. tada je priključno vratilo uključeno.12) nagne napred (posmatrano u stoeru vožnje). i to tako što će se prethodno izvaditi klinovi iz ležišta ručica.

21). a za nadesno — mora se isključiti desni točak. radi lakšeg rukovanja su potrebne glavčine sa uređajem za isključivanje i uključivanje. si. Ako se samo jedna poluga 153 . ili 4. pri košenju). 5. onda je pogon točka uključen. Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u pravcu vožnje) na obe glavčine postiže se potpuno diferencijal­ no dejstvo.20 i si. Ako se pomoću poluge za isključivanje i uključivanje pogona točka (15. 6. Pri srednjem položaju poluge za ukopčavanje glavčina. 4. tada se moraju okrenuti i obe poluge za isključivanje i uključivanje. potrebno je da konični vijci sa obodom (odnosno — iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima — da li su dobro pričvršćeni. tako da (posmatrano u smeru vožnje) motor takođe bude pozadi (npr. oba točka su čvrsto spojena poluosovinom i tada se postiže dejstvo kao pri blokiranju diferencijala. Ugradnja obe glavčine sa uređajem za isključivanje i uklju­ čivanje pogona točka prikazan je na si. prst ovog mehanizma koji se kreće u kulisi — pomeri unutra i nadole. Ove se glavčine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedeljnog čišćenja mašine. Glavčine sa uključivanjem i isključivanjem Pri primeni pneumatika većih dimenzija (npr. onda se mora isklju­ čiti levi točak. 5.50-14 AS).00-12 AS ili 4. Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova treba da bude 1. pa ako je potrebno — pritegnuti ih. Pomoću ovoga poseb­ nog uređaja (koji se isporučuje kao poseban pribor) može se nezavisno pojedinačno isključiti ili uključiti pogon svakog po­ jedinačnog pneumatskog pogonskog točka.00-12 AS.5 do 2 bara. Pri upotrebi pogonskih točkova 4. 5. potrebno je dodati jedan par adaptera. Važno je da u oba pneumatika bude isti pritisak vazduha — da se mašina ne bi naginjala na jednu stranu. onda je pogon toga točka isključen. Ovo se može izvesti ako se odvrnu vijoi. Ako se stub upravljača zakrene za 180°.Kada se raspolaže glavčinama sa uključivanjem i isključi­ vanjem. Ugradnja adaptera je srazmerno identična ugradnji glavčina za uključivanje točkova. a ako se pomeri nagore i napolje.2.21.50-14 AS.8. Ako želimo mašinu okrenuti nalevo.

niti 2/3 mogućeg broja obrtaja.21) u okviru sedmodnevnog odr­ žavanja moto kult iva tora. — Češće i pažljivo kontrolisati. Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala.okrene unazad. ova osovinica se osigurava pomoću preklopnog osigurača. Ulje u lonče tu prečis taca za vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti. 5. tada se odnosni točak pri kretanju napred više ne pokreće. a to znači — motokultivator koristiti samo za lakše radove.1. Pri ovom položaju ukopčavanja možemo voziti i napred i nazad. 154 . RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507 6. Glavčine za ukopčavanje ili zaustavne glavčine podmazivati na mazalicama (1 i 13.3.2. Zato se mašina može zaokrenuti oko ovog točka (npr. — Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jaču. — Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo­ toru. Razrađivanje Postupak razrađivanja najbolje će se obaviti ako se strogo poštuju sledeće preporuke: — Za vreme prvih 50 časova rada ne prekoračiti 50% najvećeg opterećenja. si. Uređaji za priključivanje priključnih oruđa Sva vučena priključna oruđa priključuju se za osnovnu ma­ šinu na taj način što se svojim (odgovarajućim) prednjim delom uvuku u uređaj za prikači van je i osiguraju se osovinicom. 6.3. Korisno je da se povremeno. a po potrebi i pritezati vijke i navrtke. pri oranj<u). — Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru i lončetu prečis taca za vazduh. s tim da ovo ne traje duže od 5 do 10 minuta. Zbog toga obratiti pažnju da se obe poluge nalaze u sred­ njem položaju i da su oba točka čvrsto postavljena. moto­ kultivator maksimalno optereti. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama.9. 6. na primer posle svakih 10 sati rada.

1) u srednji položaj (između min i max).6. — postaviti polugu gasa (si. 6. 155 . — dovoljno ulja u motoru — prema oznakama na šipci za kontrolu nivoa ulja.2. 6. 1 — za startovanje.2 — Povlačenje ručice startera — postaviti polugu startera u položaj 2. Način startovanja prikazan je na si. 2 — startovanje pri hladnom vremenu.2. 6.1. Startovanje hladnog motora Da bi motor startovao. a zatim je polako vratiti.1 — Poluga startera u položajima. Takođe obavezno proveriti da li je poluga za promenu stepena prenosa u položaju praznog hoda — oznaka 0. 3 — radni položaj opruge SI. Priprema i startovanje motora Pre nego što se motokuitivator pusti u rad. — dovoljno ulja u posudi prečistača vazduha — prema oznaci na posudi. SI. 6.3.2. — dovoljno ulja u men jaču (kontrolu vršiti šipkom za merenje koja se nalazi na levoj strani kućišta menjača). treba proveriti da li ima: — dovoljno goriva u rezervoaru. 6.3. potrebno je obaviti i sledeće radnje: — otvoriti slavinu za dovod goriva. Snažno povući ručicu startera.

3 — Dugme kratkog spoja za za­ ustavljanje motora 6.2. SI.3.3. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) motora Pri startovanju toplog motora postupiti na način naveden pod tačkom 6. Kada je motor startovao. Zaustavljanje motora Pre nego što se motor zaustavi. 6.Ako motor ne startu je — postupak ponoviti. s tim što se sada poluga startera postavlja u položaj 1.2. a motor pustiti da radi oko 5 minuta — kako bi se na ovaj način ohladio. 6. 6.3). 6. Posle toga zatvoriti slavine za dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na si.2. NEGA I ODRŽAVANJE Puno iskoriščenje svih mogućnosti koje pruža motokulti­ vator kao i dug vek njegove upotrebe.1.2. U tom cilju su u ovom poglavlju data najvažnija uputstva kojih ruko156 .3.4.3. može se ostvariti samo u slučaju da se motokultivator pravilno i savesno održava. Pre punog opterećenja potrebno je da motor radi na nižim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi postigao radnu temperaturu). ručicu (polugu) gasa posta­ viti na minimum. Motokultivator je tada spreman za rad. postepeno vratiti ručicu startera u prvobitni položaj.

a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora. uvek moraju biti čisti. Prvu zamenu ulja izvršiti posle 25 sati rada. a sledeće zamene posle svakih 50 radnih sati. c) Mašinu u celini stalno održavati čistom (to se naročito odnosi na delove koji su važni za njeno funkcionisanje).•sve delove koji se kreću. Olabavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno pritezati. U tu svrhu je za prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. kao što su sajle pojedinih komandi (sipati malo ulja u košuljicu sajli komandi).valac motokultivatora treba da se pridržava. ili TRAKTOL 80 — rafinerija »MODRICA«). kao i objašnjenja najosnovnijih podešavanja za kojima se u toku rada može ukazati potreba. kao i njihova okolina.4. 6.2. 6. Održavanje benzinskog motora LA-300 Održavanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo ispravno funkcionisanje. a čepovi za ispuš­ tanje i sipanje ulja. Prvu zamenu ulja vršiti posle 25 časova rada. Naročito paziti na to da u oba pneumatika bude podjednak pritisak vazduha. odnosno tehničkom mašću —. Nega i održavanje motokultivatora a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kućištu menjača.5 do 2 bara). Provera se vrši kontrolnim štapom koji se nalazi na levoj strani kućišta menjača.4. f) Ne zaboraviti proveru uređaja za kočenje na prikolici (stalno ga održavati u ispravnom stanju). 157 . e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih točkova (1. Zamenu ulja vršiti samo kada je mašina zagrejana na radnu temperaturu. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagrejan na radnu temperaturu. UMOL 80 — rafinerija »INA«. b) Izmenu ulja u kućištu vršiti redovno.1. a slede će zamene vršiti nakon svakih 100 radnih časova. što omogućuje laku vožnju i upravljanje. Postupak zamene ulja je sledeći: — odvrnuti čep i ispustiti ulje.4. d) Povremeno podmazati uljem. 6. Način promene ulja u motoru prikazan je na si.

b — ispuštanje ulja b) Redovno vršiti kontrolu nivoa ulja u lončetu prečistača za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvršiti zamenu).— magnet na čepu očistiti od opiljaka. f) Posle svakih 50 radnih sati izvršiiti kontrolu i čišćenje prečistača goriva.4 — Zamena motornog ulja. a — sipanje ulja. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara) proveravati i čistiti od nakupljene nečistoće.5 litara. c) Veoma je važno imati dobro hlađenje motora. Najpre izvući gumeno crevo za dovod goriva. d) Proveravati izduvni lonac (»auspuh«) posle svakih 200 radnih sati (garež i prljavštinu očistiti). SI. temeljno ga isprati više puta potapanjem u čisto dizel-gorivo. vodi ili nekoj tečnosti. — odvrnuti čep za nali van je i naliti novo ulje. a zatim ga ocediti i postaviti na njegovo mesto. Uređaje za hlađenje održavati u ispravnom stanju i čistiti ih od usisanih stranih tela. Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo­ žaju. a kontrolu količine nalivenog ujja vršiti preko merne šipke. 6. — zavrnuti čep. Ako je uložak zaprljan. e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra­ ti ga dizelgorivom. Pri zameni ulja u prečistaču vazduha skinuti uložak prečistača i prokontrolisati stanje zaprljanosti. Potrebna količina ulja za zamenu je 0. Niukom slučaju uložak ne srne da se pere u benzinu. 158 . Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcionisanje zaptivača.

a postupak čišćenja je sledeći: — skinuti poklopac i kutiju. 3 — cev za proveru goriva.6 — Karburator. — zameniti zaptivku. 6. 6. Postupak čišćenja karburatora je sledeći (si.skinuti uložak i oprati ga u čistom benzinu. Proizvođač motora i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podešavanje pre­ pusti stručnom licu. h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim čisto go­ rivo. u karburatoru će se taložiti najfinije čestice prljavštine.6): SI. dok se regulisanje smeše vrši vijkom 2. — postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto.5) i ponovo montirati gumeno crevo. 6. a za to vreme iz karburatora će isteći gorivo i nataložena nečistoća. i) Zazor kontakta prekidača paljenja (platina) iznosi 0. 6 — čep za ispuštanje goriva — odvrnuti diznu (3). 1 — vijak za re­ gulaciju praznog hoda.5 — Vađenje prečis taca goriva SI. 2 — vijak za regulaciju goriva i vazduha. 4 — prečistaČ goriva. — očistiti obe dizne. Potom vratiti ulo­ žak (si. ponovo ugraditi kutiju i povezati cev ^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati). Regulacija za­ zora se vrši kada je radilica u SMT. a postupak je sledeći: 159 . g) Ventil oduške takođe mora biti uvek čist. 6. — odvrnuti diznu (6).6 mm. Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vrši se vijkom 1. — oprati ga petroleumom ili naftom. 5 — leptir za startovanje. Kontrola ovog zazora vrši se na 300 radnih sati.

kada mašinu nećemo koristiti duže vreme.5 mm (za BOS­ NU F 70). 6. MARELLI CW/159 N. — pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha. BOSCH W 45 TI. i) Upotrebiti svečice sa sledećim oznakama: BOSNA F50 (BOSNA F70 za teže uslove rada). 6.4. SI. — ugraditi kutiju. a pod opterećenjem su. KLG F 50. ne le­ že na tlu. 160 . MARELLI CW/50 N. skinuti ih finim šmirgl-papirom. — pritegnuti vijak F. Ako među kontaktima postoje tragovi oksidacije.8. — mašinu ostaviti tako da točkovi sa pneumaticima.8 (za BOSNU F 50). Podešavanje zazora elektrode prikazano je na si. — skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar. treba učiniti sledeće: — obaviti temeljno čišćenje i proveru ispravnosti svih delova. Uskladištenje mašine Pri uskladištenju. CHAMPION L90. odnosno 0.— odvrnuti vijak F. — između kontakta (platina) ubaciti merilo sa listićima (špijun) debljine 0. Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i očistiti je metalnom četkom i benzinom« Zazor između elektro­ da svećice je 0.7 — Podešavanje zazora kontakta prekidača paljenja SI.3.8 — Provera zazora između elektroda svećice 6. BOSCH W 95. a one za koje je to potrebno zameniti. 6.6 mm.

pri uskladištenju posebno obratiti pažnju i na sledeće: mašinu ne ostavljati u vlažnim prostorijama ili pro­ storijama u kojima je uskladišteno veštačko đubrivo (u stajama ili prostorijama koje su neposredno uz njih).5. Motor startuje. zazor između kontakta prekidača nepravilan. Motor ne može start ova ti Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — prazan rezervoar za gorivo. a zatim ponovo staviti svećicu. nali ti jednu kašiku ulja SAE 30 u cilindar i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo.5. isprazniti karburator i prečistač vazduha. kabao svećice neispravan ili labav. 6.1. a za zaštitu neobojenih delova koristiti tehničku mast. 11 Motokultivatori 161 .1. Motor teško startuje Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — loše podešena smeša goriva i vazduha.— pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kućišta motora. rastojanje između elektroda svećica — nepravilno.5.5.2. Pored toga. začepljena slavina ili crevo za dovod goriva. 6. dizna za prazan hod zapušena. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE 6. — skinuti svećicu.5.3. voda u karburatoru. ali se posle kratkog vremena zaustavlja Uzroci su isti kao pod tačkom 6. igla plovka zaglavljena. — uljem premazati poluge i ručice. veliko odstojanje između elektroda svećica 6. -— zatvorene slavine za gorivo. zaglavljeno dugme za startovanje motora. zauljena svećica. neispravna sve cica.

— klipni prstenovi zapečeni ili polomljeni. Ostali uređaji — Kada spojnica (kvačilo) ne odvaja. — klip ne zaptiva (istrošeni klipni prstenovi ili cilindar). podesiti uže koman­ de.5. Motor ne vuče Uzroke ove neispravnosti moguće je naći ako se proven da li je: — začepljen izduvni lonac. Zazor ručice spojnice iznosi 3—5 mm. — mehanički otpori u mašini. — nezaptiven usisni vod. — kočnica prikolice suviše zategnuta. — spojnica (kvačilo) proklizava. — zaprljan prečistač vazduha. — pogrešno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom toplotnom vrednošću). 6. prvo proveriti da li je zapušena oduška.4. a podešavanje se vrši preko valjkaste navrtke smeštene u ručici komande.6.5. — Kada na kućištu ulje negde izlazi.5. 162 •- / .

u* 163 . 16. pa svaki pro­ izvođač daje pregled oruđa vezanih za određen tip motokulti­ vatora. vlasnik pored motokultivatora mora da ima i određen broj priključnih mašina i oruđa. 42. Oruđa su prilagođena tipu motokultivatora. Vinogradarski plug. Obrtni plug. 9. 28.7. 4. 7. Zagrtač. PREGLED PRIKLJUČNIH MAŠINA I ORUĐA ZA MOTO­ KULTIVATORE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA IMT-Knjaževac proizvodi oruđa: a) Za motokultivator IMT-504 1. 3. 32. 22. 8. 42. 6. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10. 38. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm. 50 i 65 cm. Pumpa prskalice. Odlagač žita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm). b) Za motokultivator IMT-506/506 DL 1. 2. 2: Zagrtač sa zaštitnim limom. Da bi se to postiglo. Čistač snega. 52 i 70 cm. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34.1. 7. Pogonski mehanizam kose. 5. PRIKLJUČNE MAŠINE I ORUĐA ZA MOTOKULTIVATORE Motokultivator je predviđen da obavlja veliki broj radnih operacija.

Vučna kopacica. Raoni plug. Čistač snega. Prikolica sa točkovima 5. Odlagač žita. 7. 42. 5. Vadilica krompira. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm. Pogonski mehanizam kose. 14. 12.20—12. 12. 11. 8. 15. Prikolica (vučna). 3. Sejalica za kukuruz. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28. d) Za motokultivator IMT-509 1. 2. 65 i 75 cm. Univerzalna prikolica. Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28. 8. Obrtni plug. 9. Prikolica sa pogonskim točkovima. 4. Vadilica krompira. 13. Rezni aparat. 50 i 65 cm. 6. 4. 10. 3. 52. Raoni plug.10. Pogonski mehanizam kose. Pogonski mehanizam rotacione sitnilice. Pumpa prskalice. 32. 12.20—12. Vučna kopacica radnog zahvata od 70—125 cm. 2. Univerzalna prikolica. 11. 42. 11. Zagrtač. 32. Pogonski mehanizam freze. Prikolica sa točkovima 5. 38. Obrtni plug. Drljača (dvodelna). 9. Čistač snega. 164 . 7. Pumpa prskalice. 10. 5. Vučna kopacica. Potporni transportni točak. 6. 13. 13. c) Za motokultivator IMT-507 1.

Vadiilica krompira. Raoni plug. 7. 4. 13. Centrifugalna pumpa. b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL 1. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 8. . Prskalica. 3. Čeona kosačica. 8. 15. 18. Rotaciona sitnilica. 4. Rotaciona kosačica.»LABIN-PROGRES« (Labin) proizvodi oruđa: a) Za motokultivator MONDIAL 1. Cirkular. 9. Vadilica krompira. Plug razgrtač PR-4. Čistač snega. 2. Rotaciona sitnilica. Prikolica (vučna). 12. 10. Ralica. Plug razgrtač PR-21. 2. 5. 6. 11. 13. Plug razgrtač PR-4. 10. 17. 11. Raoni plug. 7. Centrifugalna pumpa. 16. 6. 3. Prikolica sa pogonskim točkovima. 14. Prikolica (vučna). Sedište sa dva točka. Membranska pumpa. 5. Brus za kosu. 15. Obrtni plug. Membranska pumpa. Plug razgrtač PR-21. Sedište na dva točka. 9. 14. Čeona kosačica. Prskalica. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 12. Čistač snega. Obrtni plug.

13. 18. 3. 5. 17. Prikolica. Razgrtač. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega. Rasturač zrnastog đubriva. Bubnjastd rotor. 9. 7. 5. Obrtni plug. 10. Kultivator. 14. 9. 12. Dvostrani razgrtač. 7. Rotaciona kosačica. Obrtač sena. 8. Odbacivač snega. 13. 4. 6. Rotaciona sitnilica. Drobilica organskih otpadaka. 11. Brus za kosu. Prskalica. 2. 8.16. Plug ogrtač. 166 . 12. Cirkular. 11. Daska za ravnanje. Čistač snega. 6. 3. Spiralni rotor. Prskalica. »MIOSTANDARD« (Osijek) proizvodi oruđa za motokulti­ vatore svoje proizvodnje: 1. Rotaciona kosačica. Prikolica. Rotaciona sitnilica (vučna). Plug. 2. Kosačica. »GORENJE-MUTA« proizvodi oruđa za rad za motokultivatore: 1. 10. Rotaciona sitnilica. Plug za čišćenje snega. 4. Prskalica sa rezervoarom. Pumpa ti dr.

Delovi ove prikolice prikazani su na si.2. koja se koristi za transport poljoprivrednih pro izvoda i drugih tereta. neophodna je pri transportu većine pri ključnih oruđa i mašina. 7.2 i si. SI.3. a ovde navodimo dve: — vučena prikolica i prikolica sa pogonskim točkovima.2. elektroinstalacijom za osvetljenje.1 — Prikolica vučena motokulti­ vatorom Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama) prema propisdma proizvođača. Pritisak vazduha treba da je je­ dnak u oba pneumatika (da bi se omogućilo lakše upravljanje motokultivatorom sa prikolicom).1 prikazana je prikolica vučena motokultivatorom IMT-507. sedištem i dr. Ne srne se voziti »na prazno« sa isključenim menjačem. Voditi računa da se ne prekorači propisana nosivost pri­ kolice. — priključen spojni kabao za osvetljenje prikolice.7. Prilikom vožnje nizbrdo treba uključiti odgovarajući stepen prenosa. već i na motokultivator. Postoje različite konstrukcije priko lica. 7. 7. Prikolica — vučena Na si.1. 7. PRIKOLICA Prikolica. Prikolica je opremljena kočnicama. 7. 167 . Pre vožnje proveriti da li je: — veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i i opružni preklopni osigurač). jer preopterećenja ne deluju samo na prikolicu.

(6 V.ON SI. 7 — prednji far. 3 — akumulator. 7. 5 — vijak. 10 — zadnje svetio .2 — Prikolica (pogled sa prednje strane). 4 — držač akumulatora. 16 Ah). 6 — katadiopter. 9 — set elektroinstalacije. 8 — kutija seta elektroinstalačije.ručica {osiguranje kipera). 1 — nožna kočnica. 2 .

SI. 4 5 — točak. 2 — vijak. 7 — stranica (desna).3 — Prikolica (pogled sa zadnje strane). 7. 8 — zadnja stranica. 1 •. 9 — rani prikolice sajla za kočenje. 6 -— vijak točka. .stranica (leva). 3 — ruda prikolice.

4 — regulator napona. 2 — utikačka kutija. 15 — desno zadnje svetio 170 . 14 — levo zadnje svetio. 3 — utikač. 7 — priključak za masu. 10 — nosač osigurača. 1 — alternator motokuitivatora. 5 — levi far. 13 — akumulator.4 — Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici. 6 — desni far. 12 — pre­ kidač pokazivača pravca. 7. 11 — automat pokazivača pravca. 9 — prekidač prednjeg svetla.51. 8 — prekidač pozicionog svetla.

8 — papuča sa kočnom polugom (desna). 11 — kočna poluga. 12 — podmetač. 3 — krunasta navrtka. 10 — ključ kočnice.5 — Delovi kočnog sistema. 4 — doboš kočnice. 13 — navrtka . 5 — vijak za centriranje. 9 — op­ ruga. 1 — poklopac glavčine. 7. 7 — papuča sa kočnom oprugom (leva). 6 — glavčina točka. 2 — rascepka.SI.

7. 7.7. Po na­ vedenoj radnoj operaciji. reduktor. Glavni elementi sistema transmisije su: priključno vratilo.2. Prema konstrukcijskom izvođenju motokultivatora rotaci­ ona sitnilica može da se ugradi: umesto pogonskih točkova ili na priključno vratilo motokultivatora (si.7 pri­ kazana je rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivator IMT-506. diferencijal i pogonska vratila (oso­ vine). vlažnim šumskim poljskim putevima i si. 7. čija nosivost iznosi 900—1000 kg. ova vrsta mašina dobila je naziv »fre­ za« (umesto motokultivator). kardansko vratilo. SI. Radni organi ove sitnilice su noževi koji svojim obrt­ nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e).8). Za motokultivatore snage 9. gde se radni organa (noževi) sitnilice postavljaju ume172 . ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA) Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u predsetvenoj pripremi zemljišta.6 — Prikolica sa pogonskim točkovima Nosivost ove prikolice je veća od vučene prikolice. Prikolica sa pogonskim točkovima Prikolica sa pogonskim točkovima ima dodatni sistem tran­ smisije koji služi za povećanje vučne sile u teškim uslovima ra­ da (na njivama. međurednoj obradi.2. Na si.3.4 kW koristi se prikolica sa pogonskim točkovima.). 7. suzbijanju ko­ rova i dr.

a delovi se postavljaju tako što se namaknu na dve noseće cevi d pričvrste se vijcima. Ako se ne obavi pravilno pritezanje navrtki. ozu­ bljenja priključnog rukavca. Ako motokultivator sadrži mehanizam za hod unazad. 7. a naročito posle dužeg prekida rada. kao i radnih organa (noževa). Sl. Pri radu se mora obratiti pažnja na uputstva proizvođača.sto točkova. elastičnih podloski i navrtki. radne organe treba zaokrenuti za 180° (pola kruga). što je najbolje učiniti pre početka rada. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati da li pravilno naležu. Sečiva radnih organa moraju biti okre­ nuta u smeru vožnje. jer nestručno rukovanje može dovesti do neželjenih posledica. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura radnih organa sastavi na željenu radnu širinu. Zaštitnik se mora obavezno postaviti. doći će do oštećenja ozubljenja glavčina. mo­ ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vožnje na­ lazi u položaju za hod unapred. Zaštitnik je dvodelni. Ukoliko se pri torn otvori za vijke ne poklope. 173 .7 — Rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivatoru IMT-506 Garniture noževa se učvršćuju pomoću vijaka.

dobij a pogon od priključnog vratila.8 — Rotaciona sitnilica priključena na vratilo motokultivatora IMT-507 Priključivanje pogonskog mehanizma za motokultivator IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti čiste i bez neravnina na ivicama. uključiti željeni stepen prenosa (prema uslovima zemljišta uključiti 2.11. poluga komande menjača treba da je na praznom hodu. pa povući ručicu spoj­ nice motora. Na si. 7. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti ravnomerno. Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji­ šte. 174 .8 prikazana je rotaciona sitnilica koja.Pre uključivanja motora. Različite mogućnosti primene rotacione sitnilice omogu­ ćene su odgovarajućim položajem regulatora dubine frezovanja (si. za razliku od prethodne. Motor startova ti. stepen prenosa). 7. utoliko će zemlja biti finije isitnjena i radna dubina biće veća. Delovi po­ gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si. 7. SI. Dubina obrade se podešava odgovarajućim vođenjem mašine. ili 3. Ručicu spojnice mo­ tora polako puštati i istovremeno dodavati gas.10). 7.

8 — odstojna čaura. 3 — vijak. 12. 10 — zaštitni tanjir. 9 — radni organ. 6 — navrtka.SI. 1 — vijak sa šipkom. 7. 16. 7. 14 — zakovica SI. 18 — razni oblici noževa.10 Regulator dubine frezovanja. 5 — podloška. 3 — vi- . 1 — vijak za pritezanje. 4 — raonik. 15. 2 jak. 5 — utikač.9 — Delovi rotacione sitnilice ugrađene na motokuitivator IMT-506. 4 — radni organ. 17. 7 — radni organ. 13. 6 — nosač kopača vijak. 2 — radni organi. 11 —^samoosiguravajuća navrtka.

18 — samoosiguravajuća navrtka. 20 — podloška. 2 — zaptivač. 8 — čep. 28 — čaura ležaja. 16 — zaptivka.11 — Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507. 10 — tanjirasti zupčanik. 31 — osigurač. 6 — osigurač. 29 — podmetač. 25 — ožlebljena pločica. 13 ležaj. 9 — izlazno vratilo. 4 — nosač zaštitnika. 22 — klin. 27 — ožlebljena čaura. 35 — poklopac. 36 — uvrtanj. 32 — kućište transmisije. 23 — vijak. 12 — podmetač. 1 — zaštitnik poklopca. 17 — poklopac. 33 — vijak. 34 — podloška.SI. 3 — konusni zupčanik. 7. 21 — navrtka. 5 — ležaj. 7 — vijak. 11 — prsten. 24 — podmetač. 37 — samoosiguravajuća navrtka . 19 — vijak. 15 — zaptivač. 30 — zaptivni prsten. 26 — zaptivač. 14 — odstojnik.

10 — zakovica . 5 — vijak. 2 — osovinica. 1 poluge. 3 — zaštitnik. 7. 7 — poklopac.12 — ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice. a opruga. 4 — vodica radni organ. 9 — nož. 6 — veza.SI.

Dubina brazde je 10 — 20 cm. U kućište pogonskog mehanizma ro­ tacione sitnilice sipa se 0. Obrtni plug Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici. 7. a ulje mora da se vidi u otvorima. 7. već nekim prikladnim predmetom.2. a širina brazde 10 — 16 cm.14 — Obrtni plug 7. 178 . a potom postaviti i za­ štitni lim prema željenoj dubini rada (sl.Radne organe postaviti i pričvrstiti.12). UMOL 80). Raoni plug Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred­ nim posedima za oranje voćaka. PLUGOVI 7. Okretanje plužnih tela se vrši rukom. a širina 10 — 16 cm. 7. 7.1. tako i na terenima sa nagibom. Pri svim radovima na radnim organima (noževima) motor mora biti isključen. Dubina oranja je 10 — 20 cm. Prevrtanje brazde je u jednu stra­ nu. vinograda i sl. skinu se čepovi. Kontrola se obavlja na taj način što se pogon sitnilice pos­ tavi na stranu gde se pričvršćuje za motokultivator. SI.4.4.4. Čišćenje ne obavljati rukom.13 — Raoni plug SI.5 litara ulja za menjač (npr.

3.4. Čeona kosačica Kosačica se koristi za košenje svih vrsta trava kako u rav­ ničarskim. 7. 7. 7.5.16 prikazana je vadilica krompira 7.1. SI.16 — Vadilica krompira ii**rtii« 7.5. KOSAČICE 7. tako i na brdovitim terenima.4. 7.4. 7.17 — čeona kosačica 12 179 . Ručice upravljača motokultivatora zakrenuti za 180°. Vadilica krompira Na csl.15 prikazan je plug razgrtač -^«W"±ffl wmm WSMMMMM: r-'^::^"W SI. Plug razgrtač Na si.7.15 — Plug razgrtač SI. tako da se motor umesto napred nalazi pozadi (posmatrano u smeru vožnje).

7.5. tj.20).2. Rotaciona kosačica se može koristiti samostalno ili sa specijalnim priključkom za sakupljanje trave (si.5.18) SI. za »šišanje« tra­ ve (si. Bočna kosačica Motokultivatoru se može priključiti i bočna kosačica sa radnom širinom od 115 cm i sa dodatnim sedištem (si.19).19 — Rotaciona kosačica . SI.18 — Bočna kosačica 7. posebno za održavanje parkova i igrališta.3.7. Rotaciona kosačica Uz čeonu kosačicu često se koristi i rotaaiona kosačica. 7. 7. 7. 7.

DASKA ZA RAVNANJE Daska za ravnanje može da se koristi za ravnanje i ukla­ njanje rastresitog materijala (zemlja.). ravnanje već uzoranih površina i si. 7. Drljača služi za predsetvenu pri­ premu zemljišta.20 — Rotaciona kosačica sa skupljačem trave 7. šećerna repa i drugo.21 prikazani su delovi drljače koja se primenjuje sa motokultivatorom IMT-507.8. ČISTAČ SNEGA Čišćenje i odbacivanje snega postiže se upotrebom centri­ fugalnog čistača snega. 7.SI. DRLJAČA Na si. Za istovremeno čišćenje i odbaciva­ nje snega na veću udaljenost treba koristiti centrifugalni izbacivač sneaa. 7. KOPAČICA Kopaoica se koristi za međ^rednu obradu određenih po­ ljoprivrednih kultura. kao što su kukuruz. 181 .6. Sastoji se od dva krila čija je ukupna radna dužina 120 cm.9. 7.7. 7. pesak i si. a može da posluži i za čišćenje snega.

25).SI. 7.21 — Drljača 7. PRSKALICA Za prskanje vinograda i voćnjaka radi zaštite od štetočina i bolesti koristi se oprema za prskanje (si. 7. 182 . a može imati vi­ šestruku primenu.10. Opremu za prskanje sačinjava i membranska pumpa koja daje pritisak do 25 bara. Zapremina re­ zervoara je 100 litara.

moguće je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4. 183 .5 — 6 l/s.11.24 — čistač snega 7. gašenje lokalnih požara i si.23 Daska 2a ravnanje SI.SI. CENTRIFUGALNA PUMPA Za navodnjavanje. 7. 7. prepumpavanje.22 — Kopačka SI. 7.

dasaka i ostale drvene gra đe. CIRKULAR Cirkular služi za rezanje drveta.12. 7. Prečnik testere je 450 mm. 184 .26 — Centrifugalna pumpa 7. Cirkular se priključuje na priključno vratilo motokultivato ra.25 Prskalica SI.SI. 7.

27 — Membranska pumpa .SI. 7.

Ovo sedište se može priključiti i kad je rota­ ciona sitniMca priključena na motokultivator. 7. ako nije potrebna prikolica.29 Sedište za transport 7. 7.28 Cirkular SI. 7. 7.13. SEDIŠTE ZA TRANSPORT Za prevoz rukovaoca u toku duže vožnje. Slično sedište prikazano je na si.SI. može se koristiti sedište za transport sa malim san­ dukom (si. 186 .30.29).

7. SI.31 — Transport rotacione sitnilice i vuča prikolice JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .30 — Sedište za transport rotacione sitnilice SI. 7.31 prikazana je mogućnost korišćenja prikolice i transporta rotacione sitnilice. 7.Na si.BOROVO 187 .

Radilica se okreće na 2 kuglična ležaja. Motor: dvotaktni-benzinski. Podmazivanje se vrši mešavinom 1 : 30. 8 — žičani osigurač. 9 — poluga komande men jača.2—0. 6 — nosač kopačice. 8.3 mm. koje je pričvršćeno na kolu sa magnetskim polovima i okreće se brzinom radilice mo- Sl.8. 4 — izlazno vratilo. 7 — osovinica sa ručicom za spajanje. 10 — utikač 188 .1. MOTOKULTIVATOR IMT 505/506 8. vazduhom hlađeni. Prečistač za vazduh je uljnog tipa. Njihov aksijalni zazor dznosi 0. Razvođe­ nje se vrši preko kanala. 3 — izduvni lonac. 1 — rezervoar 2a gorivo. Hlađenje počinje pomoću ventilatorskog kola.TEHNIČKI PODACI 1. Jednocilindrični motor sa karburatorom. 2 — zaštitnik prenosnlka. 5 — zavr­ tan j za pritezanje.1 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane).

3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača.2 — Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane). 8 — tropolna utikačka kutija za osvetljenje. 3 — kutija za alat. 8. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikaca. 6 — raonik kopača.SI. 8. 6 — ručica komande za gas 189 . 1 — prekidač za gašenje motora (kratkim spojem). 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 5 — ručica spojnice.3 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 9 — čep otvora za nalivanje ulja u menjaču. 4 — navrtka. 2 — upravljač. 11 — nosač rezervoara SI. 7 — ko­ manda za startovanje. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 10 — karburator. 1 — poluga komande menjača.

IMT-505 IMT-506 Tip motora — — — — — — 64 66 Snaga pri 4500 min-1 — — — — 3 kW 4. Paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim polovima.025—0.040 mm Radijalni zazor velike pesnice i klipne osovinice u ležaju klipnjače — — 0. Rashladni vazduh produžava ka cilindru i u deflektorima opstrujava oko cilindra.4 kW 3 3 Zapremina hoda klipa — — — — 98 cm 148 cm Hod klipa — — — — — — 50 mm 56 mm Prečnik cilindra — — — — — 50 mm 58 mm Stepen kompresije — — — — 1:7 1:6 Vrsta razvođenja — — — — — Preko proreza Zazor klipa — — — 0. Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V i snagu 16 W naizmenične struje.3 mm Karburator: oznake karburatora — — — Glavna dizna — — — — — Igličasta dizna — — — — Položaj igle — — — — — Dizna praznog hoda — — — Zavrtanj za regulisanje vazduha — — — — — — Bing 1/18/80 95 1108 2—3 35 1—1.5 do 0.tora.11 mm Svećice — — — — — Bosna M30 0.030—0.018 mm Aksijalni zazor pesnice klipnjače u klipu: 0.5 puta otvoren Električni uređaj mašine: magnet sa obrtnim polovima LM/URB 1/116/16 L Odstojanje kontakt-prekidača — Tačka paljenja od GMT — — Razmak pola i indukta — — Otvor ključa svećice — — — — — 26 Odstojanje elektroda svećice — 2 Spojnica Tip — 190 — — — — — — — Višediskosna spojnica u ulju — — — — — — 0.0 mm 7.009—0. Starter je brz (sa sopstvenim povratkom sajle).2—0.035 mm 0.6 mm — — .4 mm 3.

0 bara — 5.0 5. Zapremina rezervoara za gorivo — — — — — — — 1.0 7. Pritisak vazduha u pneumaticima 6—6 A M — — — — — — — 4.3. Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm) Glava cilindra — Polovine kućišta Kolo sa polovima Korpe spojnice na Izlazni lančanik Zvono spojnice Točak na glavčini — — — — — — — — na radilici — radilici — — -^ — <— — — — — — —.3 mm Ulje za menjač-vrsta: SAE 80 — količina: 0.00—12 AM: 1.7 km/h 4.5 — — — — — — do — — — — — — 1.0 bar — 2.7 — — — — — — 1. brzina — — — — — — — — — 15.0 6. a inače svakih 50 h 3 napred Brzine kod VR transmisije — -— — — — — 3 nazad Brzine kod točkova sa pneumaticima 4. brzina — — •— — — — — — — 4.— — —• 1.0 7.1 km/h 2.6 mm Aksdjalni zazor glavnog vratila — 0.2 1.5 bara _ _ 2.00—12 AM — — — — — — 3.8 do — — — — — — — — — —: — — 2. Glavne dimenzije Najveća dužina mašina bez priključnih oruđa Najveća širina raspona točkova za vožnju — Najveća visina — — — — — — — Masa bez točkova — — — — — — 5.5 1 191 — — — — 1200 720 900 47 mm mm mm kg — — .3 1 izmena: prva posle 20 h.0 km/h 3.50—8 A M — — — — __ 7.0 4.3—0. brzina — — — — — — — — — 9. Menjač Tip Trostepeni prenosnik Vrsta zahvata — — — — — Kandže Aksijalni zazor međuvratila — — 0.0 7.

Pre startovanja proveriti da li se komande menjača nalaze u položaju praznog hoda. već sa povećanjem optere­ ćenja srazmerno dodavati gas i time obezbeđujete siguran rad. Rukovalac mašine snosi odgovornost za ljude i životinje koji se nalaze u podru­ čju rada mašine. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem (zbog opasnosti od požara). Pri svfim radovima na mašinama i oruđima (mehanizam ro­ tacione sitnilice. Napomene koje uvek treba imati na umu: 1. Pri prenošenju mašine (promena mesta rada) — obavezno isključiti pogon svih radnih organa. ako mašina mora da radi na veli­ kim nagibima. Čišćenje ne vršiti rukom. već podesnim predmetom (dr­ vo ili slično). Posle čišćenja noževa. U izuzetnim slučajevima. potreban je pomoćnik koji će pridržavati maši­ nu pomoću poluge ili užeta. Zadržavanje drugih lica u području rada mašine nije doz­ voljeno.) obavezno isključiti mo­ tor. popravke ili promene rotacione sitnilice — obavezno postaviti zaštitnik. KONTROLA I ODRŽAVANJE Motokultivator će uvek biti pouzdan i spreman za korišćenje ako se pravilno neguje. naročito kod okretanja. rukovalac mašinom mo­ ra biti najmanje na odstojanju za dužinu upravljača od rotirajućih noževa.2. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to­ pao.3. On ne treba da vuče mašinu pri okretanju. Čistiti i podmazivati uljem (ili mašću) mašinu i delove priključne opreme. Zaštitnik se tako po­ dešava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju. 8. Kada se radi rotacionom sitnilicom. bezuslovno mora biti montiran zaštitnik.8. Ne dopustiti da mašina radi sa ma­ lim brojem obrtaja (da malaksava). SIGURNOST I PROPISI ZA ZAŠTITU PRI RADU Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu proizvođača) moraju se bezuslovno poštovati. već da je drži od sebe. mehanizam kose itd. opslužuje i koristi. a olabavljene vijke i navrtke redovno pritezati. Pri radu sa mašinom treba nositi čvrstu obu­ ću. 192 . Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru­ gim oruđima. Ne treba ništa raditi na mašini ako se nastali kvar ne može sa sigurnošću utvrditi i otkloniti.

RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT 505/506 8. za čiji se pogon srne koristiti samo mešavina benzina i ulja* Besprekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa motorom. 8.4. I po isteku perioda razrađivanja nove mašine — važi pra­ vilo: nikad ne davati gas veća nego što je to potrebno za obav­ ljanje određenog posla. Visoki brojevi obrtaja su štetni za mo­ tor i znatno mu skraćuju vek trajanja. čak i kada ispravno funkcioniše. 4. Obratiti pažnju na pravilan odnos ulja i go­ riva u mešavini. Motor Ugrađen je dvotaktni motor sa vazdušnim hlađenjem. delova biljaka i si. Proveriti čistoću poklopca rezervoara — da bi oduška rezervoara mogla da funkcioniše i da ne bi došlo do po­ remećaja u sistemu za napajanje gorivom. Uveriti se da li je količina ulja ili masti zadovoljavajuća: a) u kućištu motora (čep otvora za nalivanje). Zbog toga rešetka na kućiš­ tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da budu čisti i bez nasisane nečistoće. To znači da 30 litara benzina treba pomešati sa 1 litrom motorskog ulja. Za vreme prvih 20 časova rada (period razrađivanja nove mašine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja. Proveriti količinu goriva u rezervoaru i koristiti samo kvalitetno gorivo. Najmanje posle svakih 6 meseci kočni uređaj mora da se rasklopi i očisti. proizvodnje INE). Mešavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1. ulje za dvotaktne motore. 3. Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja SAE 40 (npr. Proveriti kočni uređaj na prikolici ako je ugrađen.2. To naročito važi za rad bez opterećenja. 13 Motokultrvatori 193 . Stalno proveravati prečistač vazduha. 5. Hlađenje motora se ostvaruje posredstvom ventilatora.4.1. proizvodnje rafinerije MODRICA ili 2-TAKTOL. Obratiti pažnju da u posudi prečistača vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre­ ma oznaci na posudi). b) u kućištu men jača (otvori za nalivanje ulja). Previsok broj obrtaja (»turiranje«) može da bude neposredan uzrok oštećenju motora. Ovaj uređaj redovno kontrolisati.

c) Naliti sveže motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje oznake nivoa ulja (ne više).4.2.4.1. a pri velikoj zaprašenosti — i svakodnevno.4. prečistač oprati više puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo. Čišćenje se obavlja na sledeći način: a) Očistiti (spolja) prečistač i njegovu okolinu. Uređaj za paljenje Podaci o podešavanju paljenja dati su u odeljku »Tehnički podaci«. Posle sledeće promene ulja. P r e č i s t a č v a z d u h a Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz­ dvaja prašinu iz vazduha koji motor usisava. ceđi. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u položaj praznog hoda do graničnika. d) Obratiti pažnju na dobro zap ti van je preči stač a pri po­ novnom postavljanju. 194 . zatim ga ocediti. Podešavanje se lako obavlja po­ moću vijka za podešavanje klizača za gas na karburatoru. b) Skinuti zatvarač.8. Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti na prečistač vazduha.1. 8. a to se obavlja kada je motor zagrejan. < i 8. tako da nije potrebna nikakva posebna nega. Unutrašnji delovi su premazani veoma otpornim i na hladnoći postojanim uljem za zaštitu od korozije. Niukom slučaju prečistač se ne srne prati u benzinu.4. K m J 8. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e Starter služi za pokretanje motora. skinuti posudu za ulje.1.4. ponovo ugraditi i ulje naliti na način kako je to već opisano. ili ako je prečistač bio veoma zaprljan — odvrnuti prečistač. pa posudu ponovo postaviti na njeno mesto.1. izbaciti staro ulje i očistiti posudu. tj. K a r b u r a t o r Uvek voditi računa o tome da prazan hod motora bude pra­ vilno podešen. Čišćenje prečistača obavljati u kratkim razmacima. vodi. kada je u radnom stanju. lužini ili vreloj tečnosti. skinuti posudu za ulje.3.1.

4. 1 — pravilna upotreba komande za startovanje motora.Ipak se preporučuje da se sajla startera povremeno premaze dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast — mogu se stvrdnuti i izazvati poremećaje). 8. Vo­ diti računa o pravilnom korišćenju ovog uređaja prema si. već je pri namotavanju držati za dršku.1. 2 — pogrešna upotreba komande za startovanje motora Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama ubrzano namotava. 8. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom. paziti da staze skakavica budu čiste. 8. Skakavice ne smeju biti premazane uljem ili mašću — u tom slučaju komanda za startovanje ne može da funkcioniše. Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje.2. Sl. 8. •k • * L Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice zazor ručice se po­ dešava na veličinu od 7—9 mm. Priključak za osvetljenje Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna utikačka kutija (br.4. Aktiviranje spojnice se izvodi preko ručice (5). Pri povuče­ noj ručici spojnica je oslobođena (motor više ne pogoni mašinu). i preko podesive sajle komande.4. Spojnica Motokultivator IMT-505/506 ima višelamelastu spojnicu u ulju. levo na upravljaču (si. 8) preko koje se vrši napajanje strujom za osveti jen je.5.4 — Komanda za startovanje mo­ tora. 8.3). 13* 195 .

1.5 — Ručica menjača sa mogućim položajima za 3 stepena prenosa 8.3. koji omogućuje kretanje unazad u sva tri stepena pre­ nosa. Menjač 8.4. postavljene sa leve strane mašine (prikazano na si. a promena stepena prenosa se izvodi pomoću poluge komande me• v njaca. Ako se neki stepen prenosa ne uklju­ či.8. SI. posle čega se može bešumno menjati stepen prenosa. svi stepeni prenosa uključeni su za hod napred. Uključivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sledeći način: prvo se povuče ručica spojnice (5) pa se uključi že­ ljeni stepen prenosa. prikazani su na si. a ako se pritisne nadole (u položaj označen sa V). svi stepeni prenosa uključeni su za hod unazad.3.6). Menjač je u jednom bloku sa motorom. kao i praznog hoda. mora se strogo voditi računa da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju196 . onda treba kratko uključiti spojnicu.3. Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povuče nagore (položaj označen sa R). Položaj tri stepena prenosa. P r o m e n a s t e p e n a prenosa Menjač ima tri stepena prenosa za kretanje nap red.4. Ako je mašina opremljena uređajima za hod unazad. Uključivanje hoda unazad vrši se pomoću komande za promenu smera (1). a zatim se ručica spojnice polako pušta i istovremeno se daje gas.5. Zupčanici su stalno uzubljeni. 8. 8. H o d u n a z a d z a »IMT-506DE LUXE« Ova mašina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod unazad.2.4. 8.

7) može se prići uređaju za zatezanje lanca. Po skidanju poklopca (1. Posle toga navrtke treba opet priteg­ nuti. si. si.7).čen samo hod napred (V).9).8) a drugi je sa priključnim vratilom (si. 8.1). 8. 8.4. si. jer bi se naglavci sa noževima u tom slučaju okretali u suprotnom smeru i povukli bi mašinu unazad.7). 8. 8. si. ali i mogućnost priključivanja drugih oruđa. Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1.4. 197 .7). Po­ gonski lanac može da se podešava. a to može dovesti do ozlede SI. 8.2) na zateznom vijku za podešavanje visine upravljača. Za vreme rada sa rotofrezom nikada se ne srne uključivati hod unazad. si. R-hod nazad. V-hod napred rukovaoca. Ukoliko se slučajno dogodi da mašina pođe unazad — odmah pritisnuti ručicu spojnice. Mašine se isporučuju u dva tipa: jedan je bez priključnog vratila (si. Reduktor rotacione sitnilice Reduktor i pogonski lanac su u tečnoj masti za menjač. može se podesiti lanac okreta­ njem uvrtnja (5. Priključak oruđa Na ovim motokultivatorima postoji mogućnost priključiva­ nja vučenih oruđa (7. Lanac ne srne da bude suviše zategnut — toliko da može da se odigne za 10—15 mm. 8. a nikada hod unazad. si. 8. Posle popuštanja učvršćenja upornika između kućišta i mo­ tora na levoj strani mašine kao i navrtke (6. 8.5.7) i navrtke (3. si. kontranavrtke (5. 8.6 — Komanda za promenu smera vožnje (1) i poluga komande men jača (2).4. 8. 8.

5 — broj mašine. 1 — vijak sa okastom navrtkom. 6 — otvor za postavljanje zaštitnika 198 . 5 — vijak sa navrtkom za podešavanje zategnutosti lanca. 3 — nosač rezervoara. 8.9 — Priključno vratilo. 2 — priključno vratilo. 2 — slavina za gorivo. 7 — čep sa navojem za sipanje i ispuštanje ulja SI. 8. 5 — otvor za postavljanje zaštitnika SI. 1 — vijak. 3 — čep za ispuštanje ulja. 8. 2 — priključna prirubnica. 6 — navrtka za pričvršćenje reduktora rotacione sitnilice.8 — Priključivanje oruđa. 1 — poklopac ulaznog kućišta (otvor za pu­ njenje maziva). 4 — prečistač za vazduh.7 — Reduktor rotacione sitnilice.1 2 SI. 4 — broj mašine. 4 — Čep za ispuštanje ulja. 3 — priključna prirubnica.

Posle pritezanja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljača — kako se pri radu drška ručice zgloba nigde ne bi zaglavila.10) okrenuti nalevo.6. 199 . glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na­ desno. Ako je drška ručice zgloba upravljača okrenuta nalevo (posmatrano u smeru vožnje). 2. 8.4. Položaj se može popraviti okretanjem šestougaonog vij­ ka za 1/6. 1 — ručica.10 — Ručica za zakretanje uprav­ ljača u stranu. 2. _1 SI. Ponovo pritegnuti navrtku (5). 3. 8. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu 1.10). Ručicu zgloba upravljača (1. Upravljač zakrenuti u željeni položaj i uzubiti ga u odgo varajući zarez. glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na onu stranu na koju ručica zgloba upravljača treba da bude korigovana. 3 — deo zgloba upravljača. 8.1. 8. Zaokretanje upravljača u stranu 1. si. si. odnosno za jednu stranicu glave vijka. Prema tome.4. 4 — zatezni vijak sa navrtkom za podešava­ nje visine upravljača 3. Odvrnuti navrtku (5. pa ga uzubiti u od­ govarajući zarez. a ako je ručica zgloba upravljača okrenuta nadesno — glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo.Priključno vratilo se okreće brojem obrtaja od 800 min .6. 8. Upravljač postaviti na željenu visinu. 4. nezavisno od toga koji je stepen prenosa uključen. Ručicu zgloba upravljača opet pritegnuti. Pravac okre­ tanja (kada se gleda na priključno vratilo) je desni (u smeru kazaljke na satu). 2 «— uprav­ ljač.

Voditi računa da vijci koji drže poluosovine moraju uvek biti dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati. Pneumatske pogonske točkove postaviti na prirubnice poluoso­ vine.7. Hladan motor 1. Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vožnje. poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180°).00—12 AM Razmak točkova ventil spolja ventil iznutra ventil spolja ventil iznutra 9 Širina (spolja) 685 mm 515 mm 470 mm' 620 mm] 535 mm 365 mm 350 mm 500 mm Najveći dozvoljeni pritisak: — pneumatic! 6—6 AM = 1. Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po­ klopile. točkovi 6-6AM 4. Tabela 8. Voditi računa da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude isti. Poluosovine staviti na izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomoću vijka sa elastičnom podloškom. Otvoriti slavinu za dovod goriva. pa se zatim vijak udara nadoie — sve dok se glava vijka ne odvoji od naležuće površine.5.4.Da bi glava šestougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru­ čica zgloba upravljača treba da se popusti za nekoliko obrtaja. 2. 8.1. STARTOVANJE MOTORA i 8.1 — Razmaci točkova Pneumatski pog.5.2 bara. Krilce leptira vertikalno okrenuti nadoie. — pneumatici 4. 200 . 8.00—12 AM = 2 bara Da bi se povećala vučna sila tokom rada sa pneumatskim pogonskim točkovima — na njih moraju staviti dodatni tegovi. Ugradnja pneumatskih točkova Pneumatski pogonski točkovi se mogu postaviti na mašinu samo sa odgovarajućim poluosovinama. Proveriti da li je poluga komande menjača 1 na praznom hodu (položaj 0).

2. 8. Komandu za gas (6. Ručicu spojnice motora (5. 5. 3. a zatim je snažno povući do kraja.5. 9. Sajlu ne puštati da se namotava ubrzano. 8.2. 6. Slavinu za gorivo zatvoriti.2). slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje strane. Pritisnuti dugme plovka karburatora. U ovom slučaju postupiti na način kako je to opisano u tački 8. dok se ne oseti otpor. Zaustavljanje motora 1.3) postaviti u položaj praznog hoda. si. Dugme plovka na karburatoru ne dirati. 3. jer izduvni gasovi sadrže nevidljiv i bezmirisan. Komandu za startovanje (7.3) postaviti u položaj praznog hoda (položaj 0). Polugu komande za gas (6. Posle toga dršku komande za startovanje pridržavati dok se sajla namotava.1. Neravnomeran rad motora može biti i posledica prodi­ ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva). Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji. 201 . Sajlu komande nikad ne puštati da se sama ubr­ zano namotava. Zagrejan motor Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledeći: 1. Vodoravni položaj krilca lep­ tira je usmeren nalevo. si. Komandu za gas otvoriti najviše za 1/4. 8. 8. 4. 2. 8. tada posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis­ kati sve dok motor ne počne da radi ravnomerno. 8.3) postaviti na puni gas.2) pomoću drške polako povući dok se ne oseti otpor. dok gorivo ne počne da preliva. tada ponovo pritisnuti dugme plovka karburatora i ponoviti startovanje.3) povući. Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa. Komandu za gas (6.1. Ako motor ne proradi. Ako bi motor posle kraćeg vremena prestao da radi. si. a zatim je snažno povući do kraja. si. 8. ali krajnje otro­ van gas ugljenmonoksid.5. Povući polako dršku sajle za startovanje (7. pa zatim dršku pridržavati dok se sajla ponovo ne namota. 8. 4. si. si.3. 7. 8.

3 litra ređeg ulja za menjač SAE 80 (npr. TRAKTOL 80.2) pritisnuti prema limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) — dok se motor ne zaustavi. 8. vodove goriva. 9. 8. kao i njihovu oko­ linu. si. 3. Negu prečistača vazduha obaviti. 7. Održavati čisto: rezervoar goriva. već ga ostaviti da radi sve dok ne potroši gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi. 10. Izduvni lonac posle svakih 200 časova rada motora pro­ veriti. kao i nji­ hove ručice i komandu za gas (u košuljicu sajle komande sipati malo ulja). Ovde je upotrebljena speci­ jalna polutečna masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO- 202 . 8. Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom stanju.8 i sa 4 na si. Voditi računa o dobrom hlađenju motora. Sipati samo kvalitetno gorivo. Ako mašina neće biti korišćena duže vremena. Čep otvora za ispuštanje ulja obeležen je sa 3 na si. tada mo­ tor ne zaustaviti prema tački 5. uvek držati potpuno čisto. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe mašine. Pri tom je za menjač potrebno 0. pro­ izvodnje MODRICA. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno. Uređaje za hla­ đenje održavati stalno u ispravnom stanju i voditi računa da na njima nema stranih čestica i prljavštine. Poklopac rezervoara goriva uvek mo­ ra da lude čist — da bi se obezbedilo funkcionisanje oduške re­ zervoara goriva i da se ne bi izazvale teškoće u sistemu za na­ pajanje. 4. Kontrolisati da li u kućištu zadnjeg mosta ima do­ voljno maziva i da li je ono čisto. 8. Prekidač za gašenje motora (1. Zamena ulja je potrebna posle svakih 25. ili UMOL 80 — rafinerije INA). 2.5. 6. Pri tom če­ pove i otvore za nalivanje i ispuštanje ulja. Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajućim momentom pritezanja.9. Povremeno podmazati uljem sajle komandi. 6. karbu­ rator i sito na slavini goriva. 8. a zatim posle svakih 50 časova rada mašine. 5.6. i to u pravilno napravljenoj mešavini (videti uputstva). NEGA I ODRŽAVANJE 1. a u slučaju naslage gareži i nečistoće — očistiti ga.

Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh.5 kg. Očistiti od gareži izduvne proreze i izduvni lonac.DRIČA (specijalno pakovanje) u količini 0. a ošte­ ćena mesta na obojenom delu mašine popraviti. Naročito obratiti pažnju da pritisak vazduha bude isti u oba točka — kako bi se omogućilo lako upravljanje mašinom. 12. posebnu pažnju posvetiti i sledećem: A) Mašinu ne držati: — u vlažnim prostorijama. u stajama ili susednim prostorijama. a za donji deo kućišta služi otvor sa čepom (7. očistiti rezervoar goriva. 203 . Otvor za nalivanje i ispuštanje ulja iz gornjeg dela reduktora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1.5 kg. pošto bi u takvim sluča­ jevima došlo do korodiranja mašine. — u prostorijama gde se uskladištava veštačko đubrivo. Ukoliko se ovo ne uradi. kao i rebra za hlađenje cilindra ispod lima za vođenje vazduha — očistiti. obratite paž­ nju na sledeće: 1. proizvodnja INA). Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova. postoji opasnost da se u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva. uređaje za paljenje i svećice. a eventualno oštećena creva za dovod goriva i vazduha zameniti. karburator i vod za gorivo. podešavanje kvačila. B) Ako mašina neće biti korišćena za duže vreme. Ispustiti gorivo. 3. Skinuti koroziju sa neobojenih delova i dobro ih premazati mašću za podmazivanje. 8.3 litra svežeg ulja za menjač SAE 90 (npr. 4. si.7). Zamenu ovog maziva vršiti pri godišnjem pregledu mašine (preporučuje se da to obavi ovlašćend servis). Prečistač vazduha očistiti.7). Oštećene delove odmah zameniti. 8. U zadnji most se stavlja polutečna mast za reduktore REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u količini od 0. a to bi izazvalo teškoće pri ponovnom startovanju. U menjač naliti 0. si. 2. ili UMOL 80. 11. Uređaju za kočenje na prikolici posvetite potrebnu negu i kontrolu. proizvodnja MODRICA. od koje se u gornjem delu kućišta nalazi 150 grama a u donjem ostatak. Mašinu temeljno očistiti. TRAKTOL 80L. Proveriti ko­ mandu sajle. Preporučljivo je da se izvrši is­ piranje petroleumom (prethodno mašinu zagrejati na radnu temperaturu). Ispustiti ulje iz menjača. Pored navedenog.

Tabela 8.2 — Preporučena maziva za motokultivatore IMT-505. 506 i 506 DL ^^k E Naziv rf'V * fc • "m T # ~ 4 *r^ dela I I"4 Vrsta i količina goriva i maziva Proizvođač MODRICA Regulator 86 +ulje za dvotaktne motore INA Regulator 86 + 2— —TRAKTOL NAFTAGAS Regulator 86 + ulje za dvotaktne motore Motor Mešavina goriva — ulje (srazmera 30 : 1) Menjač Ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80. 0. speci jal" list 2 Uređaj za košenje Mazalica REDMA — 0 LITMA — 2 .31 TRAKTOL 80 L UMOL 80 HIPOL 80 Zadnji most Polutečna mast za prenosnike (150 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) REDMA — 0 Polutekuća mast zi reduktore + UMOL 80 Donji deo Polutekuća mast za prenosnike (300 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) Polutečna mast za prenosnike 500 g Univerzalna litijumska mast REDMA — 0 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Univerzalna mast ..

6. 8. Ako bi pneumatski točkovi stajali bez pritiska vazduha a pod opterećenjem — došlo bi do njihovog trajnog oštećenja. Ipak se preporučuje. — Neispravna svećica. mašinu treba smestiti tako da točkovi ne leže na tlu. — Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis­ kivano. U slučaju da su ugrađeni pneumatski točkovi. — Igla plovka zaglavljena. ili strano telo zaglav­ ljeno između njenih elektroda. — Začepi jena mlaznica. korodirala. — Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu plovka. pre nego što bi se motor zaus­ tavio i pre radova opisanih u tačkama 1 do 4. — Kabao svećice ima loš spoj ili je labav. da se motor kraće vreme pusti da radi sa mešavinom goriva u odnosu 1:15 — da bi na taj način svi delovi dobili više ulja. Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po­ sebno konzerviranje motora. Motor ne može startovati ako je: — Prazan rezervoar za gorivo. motor presisao. pošto kvalitetna goriva i motorska ulja sadrže dodatke koji sprečavaju koroziju u unutrašnjosti motora. — Kvar na uređaju za paljenje. UZROCI NEISPRAVNOSTI 1. — Zatvorena slavina za gorivo. 205 . — Voda u karburatoru. — Svećica zauljena.7. — Prekidač za gašenje motora zaglavljen. — Začepijena slavina ili cev za gorivo. Posle obavljanja navedenih radova. Ova mera omogućuje cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti motora i time sprečava kondenzovanje vode usled znojenja. odvrnuti svećicu i rupu za svećicu pokriti čistim komadom tkanine ili finom gustom gazom. — Neodgovarajuće rastojanje elektroda svećice fvideti podatke).5. — Dugme plovka na karburatoru suviše pritiskivano (svećica mokra).

2. istrošeni ili polomljeni. 4. Motor startuje. 7. — Nepravilna mešavdna goriva i ulja (suviše ulja). — Začepijena mlaznica praznog hoda. Motor ne vuče ako je: — Zaprljan prečistač vazduha ili njegovi usisni otvori. Motor startuje. — Nezaptiven usisni vod. Kada spojnica motora ne isključuje. pa se zatim vijci ma pričvrste. 8.8. — Klizanje spojnice. — Začepljene mlaznice. smanjen izduvni prorez na motoru usled naslaga gareži od ulja. — Izduvni lonac napunjen čađu. — Nezaptiven usisni vod. — Iskočila igla plovka iz opruge za zakačinjanje plovka. — Klip ne zaptiva usled istrošenja klipa ili cilindra. — Rasprašena smeša goriva d vazduha suviše siromašna. ali se gasi posle kraćeg rada. — Uzrok potražiti pod tačkom 1. — Mehanički otvori u mašini. — Zagušen izduvni lonac. 6. 206 . — Neodgovarajuća toplotna vrednost svećice. — Kočnice na prikolici suviše nategnute pri podeša­ vanju. 5.11. ZAŠTITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE) Zaštitnik rotacione sitnilice je dvodelni. ali se pri davanju gasa čuje pucketanje u karburatoru: — Mašina veoma hladna. 8. — Plovak nezaptiven. Motor loše star tu je ako je: — Suviše siromašna smeša (rasprašeno gorivo-va/duh). odnosno ručice spojnice. 3. tada treba podesiti sajlu komande spojnice. — Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici. Karburator preliva ako se: — Strano telo nalazi između sedišta igle i igle. — Pretpaljenje nepravilno podešeno. — Suviše veliko rastojanje elektroda svećice (videti podatke). Montiranje je prikazano na si. — Klipni prstenovi zaglavljeni. Oba'dela se postav ljaju tako što se nataknu na dve noseće cevi.

ozubljenja priključnog rukavca i radnih organa — noževa. 3 — desni zaštitnik. 2 — cev za spajanje. 207 V • • M • • . 8.2.11 — Zaštitnik rotacione sitnilice.9. 8. Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze) na željenu radnu širinu.8. e — pritezni vijci sa navrtkama (dužina prema radnoj ši­ rini) . 4 — levi zaštitnik c — zaštitnici. potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga (180°). Ako se pri tom otvori za vijke ne bi poklopili. 2. VOŽNJA SA PRIKOLICOM Potrebni su sledeći priključni uređaji: par blatobrana.1.3. Sl. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom 1. 1 — vijak za podešavanje. d — distantne čaure različitih dužina. b — garnitura zaštitnih tanjira. 8.9. Sečiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vožnje.10. neminovno je povremeno oštećenje ozubljene glavčine. Garniture rotofreze učvrstiti pomoću vijaka elastičnih podloški i navrtki. pri­ kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje. Ako se tako ne postupi. RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM Potrebni su sledeei priključni uređaji: a — garniture rotofreza. Rad Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7.9. Navrtke dobro pritegnuti i često kontrolisati da li dobro leže (najbolje je to učiniti pre svakog početka rada mašine. 8. a naročito posle dužeg prekida rada).

1. 8.3) postaviti na prazan hod. Prilikom vožnje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima) mora povećavati gas — da bi motor dobijao dovoljno podma­ zivanje. 2. si. d — povući kočnicu za parkiranje na prikolici. 4. Ugradnja 1. . Prikolica je opremljena kočnicom sa unutrašnjim kočnim papučama. si. može doći do oštećenja motora. 3. 208 . pod opterećenjem i na strminama. 4.8. SI. Priključiti prikolicu.12 Prikolica za motokultivator IMT-505/506 c — pustiti ručicu spojnice motora. b — uključiti stepen prenosa (položaji pojedinih ste­ pena prenosa na si.5).5).5) i zagrejati ga. 3. tako da se vozilo. b — polugu komande menjača (1. 8. Skinuti kopač rotacione sitnilice. tj. Priključiti za mašinu spoljni priključak za osvetljenje. uvući osovinicu i osigurati je žica­ nim osiguračem. Promena stepena prenosa: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. Zaustavljanje: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. 5. Polugu komande menjača (1. 2.2. Ako se ovo zanemari. 8. c — ručicu polako popuštati i istovremeno dodavati gas. Vožnja 1. 8.10. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih. u položaj 0 (si. Učvrstiti blatobrane. 8. 8. Startovati motor (videti opis u tački 8.10.3) postaviti na prazan hod (položaj 0).

vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i zabraviti.1. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih vijcima. 4. 14 Motpkultivat^prai 209 . 8. Voditi računa da pritisak vazduha u pneumaticima po­ gonskih točkova bude isti (da bi se omogućilo normalno uprav­ ljanje vozilom).11.13 — Plug za motokultivator IMT-505/506 8. Nije poželjno da se koči motorom.može zaustaviti sa apsolutnom sigurnošću. 2. Postaviti prednji teg. Postaviti tegove na pogonskim točkovima. b) uređaj za priključivanje.11. Zato važi pravilo: pri vožnji nizbrdo koristi se 3. 5. 3. vinogradarski plug ili obrtni plug — u za­ visnosti od vrste rada. Postavljanje delova 1. Položaj tega može da se prilagodi posle popuštanja vijka za podešavanje. ORANJE PLUGOM Neophodni su sledeći priključni uređaji: a) prednji teg sa nosačem. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas. S!. 8. d) za oranje se preporučuje upotreba tegova na pogonskim točko vima.5 bara. Vodit računa o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati preopterećenja (ona štetno deluju ne samo na prikolicu. Postaviti uređaj za priključivanje (ako je potreban). već i na mašinu)! Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude 2. Raoni plug. c) raoni plug.

2. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih pomoću vijaka. Povuci ručicu spojnice motora. ručicu polako puštati i istovremeno dodavati gas. c) jedan par gumenih pogonskih točkova sa pneumaticima 6—6 AM.12.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa priključnim vratilom. Ugradnja 1. Proveriti slobodu kretanja poluga za uključiva­ nje (1. b) uređaj za košenje (zavisno od izvođenja i veličine). 2. 3. Posle prvih nekoliko metara — podesiti dubinu rada i bočne graničnike. Priključno vratilo i prirubnicu za priključivanje očistiti i ovlaš premazati mašću. Rad 1. Voditi računa da poluga komande men jača bude na praz­ nom hodu (položaj 0). KOŠENJE Potrebni su sledeči priključni uređaji: a) pogonski mehanizam. si. 2. Pogonski mehanizam pričvrstiti na mašinu preko prirubnice i učvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vijcima.12. 210 .14 — Kosačica za motokultivator IMT-505/506 8. 4. 8. Motor startovati. uključiti 1. 8.8. 4.1. Prirubnicu za priključivanje i ožlebljenu spojku za spa­ janje sa priključnim vratilom na kosačici — očistiti i ovlaš pre­ mazati mašću. 8. 3. stepen prenosa.11. SI.

8. 13 — jednostrani okasti ključ OK 17. Uređaj za košenje spojiti vijcima za glavu kućišta. Na taj se način koriguje -ugao rezanja nosača noža kose. 14 — šestougaoni imbus ključ OK 10. sl. Čvrsto naleganje za­ štitnog lima može da se podesi pomoću vijka sa šestougaonom glavom i sa kontranavrtkom (4). 5 — pogonski mehanizam. 4 — vijak za podešavanje zaštitnog lima. 17 — uređaj za košenje 6 Razređivač otkosa (9) pričvrstiti vijcima na držače noža (11). 10 — ploče za podešava­ nje. treba da bude postavljena između dve ploče držača noža (11). 6 — mazalica na kliznoj ploči. 7 — komanda za uključivanje. Pri tom paziti da krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se može ubaciti rascepka. 12 — navrtka. 9 — razdeljivač otkosa.15). 11 — držač noža. ali paziti da obe ploče za podešavanje budu pravilno postavljene (10. 1 — po­ luga za uključivanje uređaja kosačice. 8 — vijak za pričvrš­ ćivanje razđeljivača otkosa. Zaštitni lim (3) (uvući u prednji držač na pogonskoj glavi i utisnuti u zadnji držač uređaja kosačice. Komandu za uključivanje (7) na levoj strani mašine (odo­ zgo desno) umetnuti pored karburatora. Ako su pogonski točkovi sa pneumaticima 6—6 AM. 16 — mazalica. Klizna ploča sa mazalicom postav­ ljenom na gornjoj strani (6). 8. SI.5. 15 — šestougaoni imbus ključ OK 8.15 — Uređaj za košenje. utisnuti solju lopta­ stog zgloba na poluzi za uključivanje (1) i kraj sa drškom u držač na levam zadnjem vijku za pričvršćivanje rezervoara go­ riva. 9. 2 — Čep za sipanje ulja. 14 »> 211 . 8. na levoj i desnoj strani nosača no­ ža kose pričvrstiti zavrtnjima ploče otkosa. Ukoliko je potrebno. jača strana mora da bude napred. 3 — zaštitni lim. 7.

podmazati mazalicu na kli­ znoj ploči. stepen prenosa. a naročito nosač noža kose. Motor startovati. Podmazivanje iJ kućište reduktora uređaja za košenje sipati 0. prethodno zaustaviti motor. 2. Za vožnju u praznom hodu (kada se ne kosi) može da se uključi 2. Tada mašina staje. 8. ručicu spojnice polako popuštati i istovremeno dodavati gas. ili polutečna mast za reduktore UMOL 212 . 3. 8. Nega i održavanje uređaja za košenje 8. Pri tom uređaj kosačice isključiti (ko­ mandu za uključivanje povući unazad). Rasklapanje uređaja za košenje se obavlja obrnutim re~ došle dom u odnosu na sklapanje. proizvodnje MODRICA.1. stepen prenosa. Otprilike posle svaka 2 časa rada.4.5 1 ulja za menjač SAE 250 (npr. Isterati mašinu na mesto gde će se koristiti. 2. Na taj način može se pročistiti nosač noža kose. Najbolje je da se nosač noža kose ostavi na uređaju kosačice — time će se uštedeti nepotreb­ ni poslovi na ponovnoj ugradnji. na držaču noža i na mestu gde je spojen uređaj kosačice za osnovnu mašinu).12. 4. Po završetku košenja.2. uključiti 1. 5. Posle pola časa rada sa kosačicom.12. odmah očis­ titi i premazati uljem. Završetak rada 1. Rad 1. pritegnuti sve navrtke i vijke na uređaju za košenje i nosaču noža kose (naročito onih koji služe za pričvršćivanje nosača noža kose. Obratiti pažnju da poluga komande menjaca bude u praz­ nom hodu (položaj 0). Povući ručicu spojnice motora. Tada počinje da se kreće nož kose.12. ili ako se kosa zaguši — uključiti polugu komande menjaca u položaj 0. polu tečna mast za reduktore REDMA-O.8. Kada (pri košenju) nosač kose treba da se očisti radi bezbednosti. a nož kose radi dalje. a klizne delove na nožu kose premazati uljem. 6.12.4. Uređaj kosačice.3. Komandu za uključivanje uređaja kosačice pažljivo gur­ nuti napred (time se uključuje pogon kosačice).

12. si. Zamenu ovog ulja obavljati jednom godišnje najbolje je pred početak nove sezone košenja. Staro ulje se ispira petroleumom ili dizel-gorivom.15) zajedno sa razdeljivačem otkosa (9. svi delovi kosačice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe. 8. Na uređaju za košenje nalazi se samo jedna mazalica.3. 8. 8. ili MODRICA — LITMA 2). Izmena noža kose a) Motor zaustaviti.4. po potrebi pri­ tegnuti ih. Pri neprekidnom radu ovo čišćenje i podmazivanje treba da se obavlja posle svaka 3—4 časa rada. 213 .12.15).4.5. nosač noža kose. si.12. si. To isto uraditi i pri sva­ kom završetku košenja.1. kao i samu mašinu. 8. b) Osloboditi držač noža kose (11. kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje rashladnog uređaja motora. 8. Ova ma­ zalica se nalazi na kliznoj ploči (6. Dršku ključa (isporučenog sa mašinom) uvući u rupu na spoljnom sečivu noža i izvući nož napolje. c) Nož kose izvući na stranu. 8. korova i si.5. 8. O d r ž a v a n j e Sve vijke i navrtke što češće kontrolisati i. INA). odnosno pri svakodnevnom čišćenju. sve klizne delove treba češće i obilno mazati uljem — kako bi se obezbedilo lako kretanje noža kose. Čišćenje Posle svakog košenja treba očistiti: ceo uređaj kosačice. Podmazivanje se vrši pomoću ručne prese za podmazivanje mašću (npr. koji izlaze iz biljaka prilikom košenja.15).2. INA — univerzalna mast SPECIJAL.80. Nosač noža kose Pošto se od sokova.12. čijoj proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godišnjem čišćenju mašine mora da se posveti posebna pažnja. Naročito obratiti pažnju da prolaz vazduha koji motor usisava bude oslobođen od ne­ čistoće ili stranih tela (trava)..

SI. On može i teže da se kreće. 3 — vijak. 5 — nož kose. d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploča može pomeriti rukom. samo — obrnutim redosledom. 6 — dupli prst kose b) Odviti vijke (3) pritiskivača noža kose. 8 1 . 214 . 8. P o d e š a v a n j e v o đ e n j a noža kose .16 — Presek pritiskivala noža kose.252 Tokom vremena. PRSKANJE RADI ZAŠTITE OD ŠTETOČINA I BOLESTI Za ovo su potrebni sledeći priključni uređaji (podrazumeva se da je mašina opremljena priključnim vratilom): — pumpa za prskanje. — jedno potisno i usisno crevo. 4 — pritiskivač noža kose. e) Proveriti da li nož kose može da se slobodno kreće •— okretanjem motora rukom. usled nejednakog istrošenja vodice noža kose opada kvalitet rada kosačice. a maksimal­ ni radni pritisak je 30 bara. ali paziti da svi pritiskivaci noža pravilno naležu. 8. a sme se i odizati od prstiju kose (pritiskom na razdeljivač otkosa). f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivačima noža (4). . Kapacitet pumpe je oko 14—16 litara u minutu. 1 — nosač noža kose. . g) Po završetku prvih radova proveriti da li se nož kose slo­ bodno kreće. Ovaj se nedostatak može ot­ kloniti podešavanjem na sledeći način: a) nosač noža kose očistiti i namazati uljem (to omogućuje lako pokretanje noža kose). c) Izvaditi ploče za podešavanje između pritiskivača noža kose (4) i tarne ploče (2). Pri tom paziti da tarna ploča bude ravnomerno pri­ tisnuta prema vodećoj letvi noža kose (5).13.d) Montiranje novog noža kose obavlja se na isti način. 2 — tarna ploča. e) Pritegnuti vijke sa šestougaonom glavom (3). zavisno od veličine istrošenja ploče za podešavanje.

2 — manometar. Rad sa pumpom za prskanje 1. 4 — mazalica. jer će tako najbrže povući tekućinu. Pum­ pa na početku mora raditi sa malim brojem obrtaja. 3 — priključak potisnog creva.1.17) za podešavanje radnog pritiska zat­ voriti. Proveriti da li su sve prirubnice na mašini (i priključno vratilo) i pumpi čiste. 10 — priključak usisnog creva 3. 7 — čep na ventilima. Priključiti pumpu i obe zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti. U trenutku kada manometar po­ kaže 25 bara — može se otvoriti slavina (5) i podesiti željeni pritisak. 2.17 — Pumpa za prskanje.13. 1 2 3 45 6 7 i !. 4. 1 — ručica za uključivanje. 5 — slavina. si. 8 — oduška. 8. Priključno vratilo i nazlebljenu spojnicu namazati tankim slojem tovatne masti. 2. Startovati motor. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za prskanje (pumpa nikad ne srne raditi »na suvo«). Ko­ mandu za uključivanje pumpe gurnuti u prednji položaj — da se isključi pogon. Komandu za uključenje pumpe (1) povući unazad da se uključi pogon. Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto. 8. Komandu men jača postaviti na neutralni položaj (0). 8. a slavinu na potisnom crevu (odnosno čeličnoj cevi) otvo­ riti. Slavinu (5.1. 6. SI. 5. Broj obrtaja motora podesiti pomoću komande gasa. 9 — usisna korpa. Obra­ titi pažnju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is­ poručenu uz mašinu). Ako je umesto manometra ugrađen indikator priti215 .

Manometar (odnosno indikator pritiska) više ne pokazu­ je pritisak.13. Mogući uzroci kvarova poklopca mazalice 1. Manometar (indikator pritiska) se u tom slučaju mora skinuti i očistiti. Mast se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice — zavrtati sve dok se ne pojavi mast na odušci (8). Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre­ ban pritisak: a) pumpa je usisala vazduh koji ne može evakuirati iz potisnog creva. slavina se može otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta­ ne vidljiv. Uzrok može biti: zaostatak sredstva za prskanje na ulazu u manometar — zato što pumpa posle prskanja nije do­ bro oprana. 2. b) začepljene ploče ventila (to se može desiti ako se pum­ pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala čistom vodom). tako da se iglica lako pomera. 20. 8. Održavanje 1.ska. 3. Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore označa­ vaju 10. Pumpa ne potiskuje: a) usisna korpa začepijena. 2. Povremeno kontrolisati količinu masti u mazalici. Ploče ventila obično se odlepljuju udaranjem spolja — sa obe strane sedišta ventila. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati čistom vo­ dom pod pritiskom. b) skinuti priključak sa potisnog voda i dok pumpa radi ispustiti vazduh.2. 8.13.3. i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod kape podignute iglom). 216 .

— jednocilindrični.1. 6. 217 . 8. SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506 moramo obaviti određene radne zahvate. 9. — podmazivanje je mešavinorn 1 : 30. 5. 11.2. 7.9. Karburator bez sajle ponovo kompletirati. a oprugu i sajlu izvući iz regulatora gasa. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506 9. MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506 U motokultivator IMT-505/506 ugrađen je benzinski motor — tip 64 ili 66. Slavinu za gorivo zatvoriti. od kojih ćemo ovde navesti najznačajnije: 1. 9. Odviti zaštitnu cev sa tro-polovima utikačkom kutijom. 4. Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje. 10. 9.razvođenje preko proreza. Skinuti komandu menjača i otkačiti krivu polugu. — vazdušno hlađenje. Skinuti levi i desni def lektor. Osnovne karakteristike ovog motora su: — dvotaktni. Pločicu za vezu odviti sa motora. 2. — paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim po­ lovima. Skinuti poklopac kućišta i odviti krilastu navrtku. Skinuti izduvni lonac (si. Skinuti poklopac karburatora. Skinuti sajlu sa regulatora gasa. . Skinuti cev izduvnog lonca.12). 3.

a pri ugradnji zameniti zaptivni prsten. Obratiti pažnju na podmetače koji se nalaze sa leve i desne strane letećeg ležaja klipnjače. Koristeći klešta skinuti dva žičana uskočna osigurača. 9. Skinuti usisnu cev sa karburatorom. Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po­ stupka. a zaptivač zameniti. 14.7 daNm (IMT-505) i 1. i to obrnutim mo­ mentom od 1. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga. Delove očistiti.2 daNm (IMT-506). Skinuti ulazni lančanik pomoću specijalnog alata.4.3 mm. 0. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA i 1. Četiri navrtke M7 unakrsno pritegnuti koristeći moment-ključ. 3. Sklapanje obaviti obrnutim redosledom. a potom odviti svećicu. 2. 13. 7. 15. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA 1. 4. 6. 5.12. 3. Ovi podmetači ograniča­ vaju aksijalni zazor pesnice klipnjače 0. Izbiti osovinicu klipa.2—-0. 218 . Odviti navrtke slave cilindra. 4. Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi. Prethodno skinuti glavu cilindra (si. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa za ugradnju. Postaviti klip.8 do 2.3. Obratiti pažnju na prečistač vazduha: treba ga držati uspravno — da se ne prospe ulje iz prečistača. Pri svakoj novoj ugradnji žičani uskočni osigurači se moraju zameniti novim.5 do 1. a zaptivač zameniti. Skinuti rezervoar za gorivo sa nosačem i prečistačem vazduha. a istovre­ meno su to i klizni elementi igličastog ležaja u okcu klipnjače. a potom odvojiti karburator. Ugradnju obaviti obrnutim postupkom. 2. pri čemu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga kont rana vrt kom. Voditi računa da zaptivač između motora i kućišta tre­ ba zameniti. Lančanik ubaciti i podesiti lanac preko elastičnog osigurača.2). Podešavanje zategnutosti lanca izvršiti pomoću odvrtke. Skinuti poklopac za zaptivanje. Delove očistiti. 8. Utikač svećice izvući. 16. 9.

8 — zaptivka. 16 — navrtka. 7 — cilindar.SI.1 — Klip i cilindar. 10 — podloška. 2 — uskočni prsten. 9 — cilin darska glava. 13 — zaptivka. 17 — karburator 219 . 11 — navrtka. 1 — klip. 9. 4 — klipni prsten. 3 — osovinica klipa. 14 — usisna cev. 6 — uvrtanj. 15 — podloška. 5 — zaptivka. 12 — svećica.

.

12 — segmentni klin. 24 —. 11 — radilica i klipnjača sa utisnutim ležajima. 7 — ležaj. 5 — kućište.2 — Kiipni mehanizam sa kućištem. 28 — osovinica. 26 — navrtka sa kapom. 10 — igličasti ležaj. 23 — uvrtanj. 19 — vijak za zatvaranje. 21 — labirmtni lim.SI. 13 — uvrtanj. 29 — uvrtanj. 2 — podloška. 9 — čaura ležišta za sporedno vratilo. 4 — čaura. 1 — navrtka. 15 — zaptivka. 18 — zaptivni prsten.Čaura ležišna za glavno i sporedno vratilo. 8 — klizni podmetač. 22 — uvrtanj. 14 — uvrtanj. 3 — zaptivni prsten. 20 — zaptivni prsten. 17 — kućište. 30 — zaptivač . 16 — uvrtanj. 9. 6 — uvrtanj. 25 — uvrtanj. 27 — vijak.

Koristiti uređaj za skidanje. 3. Delove očistiti. Obrati­ ti pažnju: strelicu na čelu klipa treba usmeriti prema izduvnom loncu. 5. Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom: 1. Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom.5. 11.9. 10. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove. pripremiti zaptivač i žičane osigurače. Ugraditi nove žičane osigurače. zaokre­ nuti ih i pridržati specijalnim obuhvatnikom. 2. Izvršiti srazmerne udarce na radilici preko zaštitnih navoja MIO X 1. Izvršiti defektažu delova. Strana izduvnog lonca označena je strelicom na struj­ nom kanalu kućišta ventilatora. a potom u levom kućištu radilice. Utisnuti osovinicu klipa koristeći specijalni čep. Utisnuti osovi niču klipa koristeći specijalni čep. za­ okrenuti ih i pridržati specijalnim alatom. Odvojiti polovine kućišta pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima na tri velika zavrtnja M8X150. RASKLAPANJE KUĆIŠTA RADILICE Kućište radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin. Čepovi za osiguranje na klipu moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Delove op­ rati. Izvući mehanizam kolena pomoću gumenog čekića. 9. 4. Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje. Ugraditi nove žičane osigurače u kanale klipnih otvora. Strelica na čelu klipa pokazuje stranu auspuha. Neispravne delove zameniti no­ vim. Stegnuti desno kućište u stegu. Čepovi za osiguranje klipa moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. Uskočnici moraju da upadnu u kanale klipnih otvora. 13. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci­ vanja klipa. Stranu izduvne ce~ vi cilindra pokazuje strujni kanal kućišta ventilatora (strelice). Postaviti klip. 6.25 (sa strane magneta). Postaviti cilindar. Kuglični ležaj skinuti sa kolenastog vratila. Ležaj ko­ ji ostaje u kućištu izvaditi unutrašnjim izvlakačem. 221 . Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa. 12.

28 — vijak. Klipnjaču držati uspravno. 26 — uvodnik karburatora. 3 — podloška. 17 — stega. navrtku sasvim naviti u krivini cevi. 25 — crevo. 18 — spojnica (gumena). 30 — lonče za ulje. tako da sajla što više izađe iz obloge. 35 — telo prečistača vazduha. Poteznicu podesiti na tačnu dužinu i nauljiti je. 40 — zaštitnik odbojnika. 33 — vijak. Pri sastavljanju vijak za podešavanje još otpuštati.9.1. 47 — rezervoar za gorivo. 34 — zaptivač. 14 — vijak. 49 — poklopac rezervoara za gorivo 222 . 45 — podloška. 31 — gumeni zaptivač. s tim da kolenasto vratilo može la­ ko da se ubaci do sedišta. Izvući sajlu regulatora gasa. g — vijak. 21 — podloška. 2. Sve delove koji se kreću nauljiti visokokvalitetnim uljem za dvotaktne motore. 19 — spojnica (gumena). 36 — opružna podloška. 16 — usisna cev. KARBURATOR 9. Sl. 20 — navrtka. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva sa karburatora. 29 — navrtka. 5 — zaštitnik odbojnika. 22 — koleno usisne cevi. 3. 1 — vijak. kuglični ležaji u kućištu moraju da budu zagrejani. 24 — stega. 9 — podloška. 12 — slavina za dovod goriva. 11 — crevo za gorivo. 23 — zaptivač. Izvući sajlu iz zaštitnika sloja. 4 — gumeni odbojnik. Odviti poklopac karburatora odvrtačem.1. Početi sa desnim kućištem radilice (kolenastog vratila).6. 15 — podmetač. Sklapanje kućišta radilice 1. 7 — vijak. Levo kućište postaviti i obe polovine kućišta sastaviti (zaptivač zalepiti s nešto masti i ne upotrebljavati druge zaštitne mere). Zaptivače i semering zameniti. 2. Kolenasto vratilo ubaciti u desnu polovinu kućišta. 42 — navrtka. 48 — sito za gorivo. 13 — podloška. Pritegnuti obe polovine kućišta sa četiri navrtke moment-ključem (1 daNm). Kar­ burator kompletirati.5. Pri ugradnji kolenastog vratila. 37 — navrtka. 2 — navrtka. 41 — obujmica. 9. Od­ viti obuhvatne šelne. gumene cevi (strelica) i skinuti karburator. Kolenasto vratilo ne udarati. 39 — gumeni odbojnik. Izgradnja karburatora 1. Zaptivač vratila se ubacuje kod levog ležaja.6. 36 — vijak. 10 — vijak (rezervoar za ram). Zaptivač za desni glavni ležaj ubaciti kad su postavljene polovine kućišta. 6 — podloška. 32 — karburator. 38 — nosač rezervoara. Ugraditi desni zaptivač.3 — Elementi sistema za gorivo i prečistač vazduha. 44 — nosač. Pri sastavljanju polovina kućišta paziti na zahvat unu­ trašnje poluge menjača u viljušci. 27 — osovinica. 43 — podloška. oprugu stisnuti i otkačiti sajlu sa regulatorom gasa. 9.

.

Po potrebi izmeniti plovak. Sedište igle i vo­ dicu igle proveriti.9. 31 — pritezač. 17 — kućište plovka. Poklopac startera skinuti.5 puta otvoren (3) Vijak za broj obrta praznog hoda (4) Podešavanje praznog hoda vrši se na toplom motoru.1. Delove očistiti. 6 — priključak creva za go­ rivo. Motor tada mora da radi mirno.5 obrtaj i posmatrati rad motora. Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom. 33 — kriva cev 224 . 8 — vijak. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru­ glom glavom. 9. 22 — vijak za pritezanje. STARTER 9. 9 — vijak za podešavanje. 11 — igla plovka. Skinuti plovak — igličastu diznu i diznu praznog hoda. 24 — podmetač. 2 — vijak za podešavanje. 20 — kućište karburatora. Ručica za regulisanje gasa mora biti još u mrtvom hodu pri tačno podešenoj sajli. Sklapanje karburatora * i Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledeće oznake: Tip motora 505 506 Glavna dizna (2) 95 95 Igličasta dizna (5) 1108 1108 Dizna praznog hoda 35 35 Položaj igle 2 3 Šiber za regulisanje vazduha 1—1. Rasklapanje karburatora Odviti kućište plovka. 32 — navrtka. 7 — zaptivni prsten. 9.7. Regulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti. 18 — zaptivač. 4 — vijak za regulisanje vazduha. Izgradnja i ugradnja start era 1. — Delovl karburatora. 15 — vijak za pražnjenje. 9. 1 — navrtka. 13 — igličasta dizna.6. 23 — prelivna osovinica. 28 — pločica. 3 — opruga. 19 — plovak. Izvući iglicu plovka. okrenuti ih za 1.2. 26 — regulator gasa. 30 — pločica poklopca. 10 — opruga. 12 — čivija. 16 — zaptivač. 25 — vijak. Sl. 29 — opruga regulatora gasa.4. Loše podešavanje praznog ho­ da direktno utiče na potrošnju goriva. Sve delove očistiti. 5 — zaptivni prsten.3. 27 — igla dizne. a ako treba — iglu plovka podesiti okreta­ njem u sedištu. Broj obrtaja praz­ nog hoda regulisati podešavanjem odgovarajućeg vijka. Osloboditi starter zajedno sa nosačem i radnim kolom ventilatora (3 vijka). 14 — glavna dizna. 21 — dizna praznog hoda.6.7.

15 MotokuUivatoni 225 .

3 — hvataljka.2. Kolo sajle toliko izvući da se spi­ ralna opruga učvrsti pre iskakanja. Završetak sajle istisnuti iz kola saj­ le od vrtačem. 6 — čaura. Postaviti starter u nosač i stegnuti ga (u stegi). Izvući kolo sajle. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na­ zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. Rasklapanje i sklapanje startera 1. Radno kolo ventilatora vise slobodno usled sopstvene vati (prilikom ugradnje) iglom postupkom.Ugradnju obaviti obrnutim 1. 9. Treći graničnik pridrža­ za obeležavanje. 13 zaštitni lim. 7 — sajla sa graničnikom. 1 — konus.7. 2 — čaura. 10 — disk sajle. 9 graničnik. Sl. Slomljeni delovi spiralne opruge mogu izleteti napolje. 14 — kućište startera 226 . 11 — sigurnosni prsten. 5 sigurnosni prsten. Skinuti držač. Nazad pomeriti sajlu i skinuti konus. tako postaviti da 2 graničnika težine. skinuti nosač sa zaštit­ nom kapom protiv prašine. 8 — zaštitna kapa. Učvrstiti sajlu u čauri pomoću odvrtača. Delove očistiti. 9.5 — Starter. 4 — zaštitna kapa. sajlu zameniti. 12 — spiralna opruga. 2. Kolo sajle skinuti i ugraditi. Skinuti prsten za osi­ guranje. 3.

Izvlakač naviti u glavčinu obrtnog magneta i pomoću pritisnog zavrtnja izvući zamajno kolo sa ventilatorom. pa odviti navrtku za vezu. Konus staviti u omču i povući ručicu sajle. 2. 5. Sklapanje izvršiti obrnutim redom. 9. Ubaciti novu spiralnu oprugu. RADNO KOLO VENTILATORA 1. Pomoću prstiju osi­ gurati oprugu protiv ispadanja. Ugraditi ručicu.4. Kontrola funkcionisanja: sajlu više puta povući. 9. Alat dobro postaviti i zategnuti — da ne bi došlo do oštećenja kola ventilatora. zaštitnu kapu i prsten za osi­ guranje. Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim. 4. Skidanje i ugradnja spiralne opruge Skinuti kolo sajle. Ubaciti nosač. Delove očistiti. Kod motora sa kočnim elementom i cilindričnim valj ci­ ma.3. Navrtku za vezu pritegnuti moment-ključem od 5 daNm. 6. Ne srne se zaboraviti lančić između spiralne opruge i kola sajle. Staru oprugu postaviti pomoću alata. Kočni element sa cilindričnim valj cima pritegnuti sa 5 daNm. Konus utisnuti čvrsto. Prorez u nosaču kola sajle zahvata unutrašnji vidljiv kraj spiralne opruge. Skinuti međuosloni lim. Delove opraviti i proveriti. Postaviti poteznicu i kolo sajle. Povući sajlu ručicom i napraviti omču sajle. Kod motora sa čeonim kočnim elementima na obrtnom magnetu upotrebiti specijalni alat. Zaštititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomoću odvrtača. Postaviti kolo sa labirintnim limom i zaptivačem. 5.8. upotrebiti specijalni alat.7. Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u pravcu nosača). Kolo sa polovima odložiti na čisto mesto (gde nema gvozdenih opiljaka). Skinuti spiral­ nu oprugu. Ubaciti spiralnu oprugu. Naviti čauru za zaštitu navoja na priključku radilice. 15* *>T7 . Pre uvođenja sajle kroz čauru u startersko kućište dati prednapon 1/2—1 obrta i pomoću odvrtača osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. U spiralnoj opruzi žicu za vezu pomeriti naviše pomoću odvrtača. Postaviti lančić. 3.

" * -_fc -w . .

13 — vijak. 9.3 litra ulja za prenosnike (SAE 80). 2. 1 — podloška. 2 — navrtka. Ski­ nuti sigurnosni prsten. Zupčanik skinuti sa glavnog vratila men jača (okre­ tati dok se zupčanik ne izvadi bez otpora). Skinuti elastični podmetač. 9 _ vijak. 14 — utlkačka kutija. SI. Izgradnja spojnice 1. kao npr. 6 — def lektor (levi). 5 — gumena zaptivka. 31 — kolo sa polovima 229 . 15 — držač poteznice. 20 — vijak. čauru. 30 —. Izvući nosač. 18 — vijak. Proveriti prsten za zaptivanje. 23 — zaptivni lim.10. Skinuti levi po­ klopac (7 navrtki M 6). Skinuti levi poklopac pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima — naizmenično na poklopcu i čeonoj strani glavnog vratila men jača. spojnice spoljne i unutrašnje skinuti.9.navrtka. ZAMENA ULJA U MOTORU 1. Skinuti spojnice i lamele.10. čekić. 26 — ustavljač. Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten. Zaptivne površine zaštititi. Vijak pritegnuti šestou­ gaonim imbus-ključem OK 10. Od­ viti navrtku MIO. 10 — deflektor (desni).9. 25 — lim ventilatora. 8 — podloška.zaptivni lim. Odvrtanjem skinuti spoljnu korpu spojnice.1. 29 — vijak.6 — Kolo ventilatora. 7 — noseći lim. Odviti navrtku cevastim ključem OK 24. Povratnu polugu demontirati. 2. 9. Pre toga osloboditi navrtku. 27 — zaptivač. a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvačila. Paziti na oba klizna podmetača. pa izbiti prstenastu oprugu. 4 — poluga za kratak spoj. ili HIPOL 80. sekač. INA UMOL 80. 28 — kolo ventilatora. SPOJNICA Odvojiti komplet motora od men jača 9. 22 — starter komplet. zaptivni prsten proveriti. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti šestougaonim imbus-ključem OK 10. 24 ~. 21 — podloška. U — vijak. 12 — limeni zaštitnik. Po mogućstvu ulje men ja ti kada je motor topao. poklopac opruga i kružni zaptivač. 19 — poklopac startera. 16 — gumeni amortizer. Najbolje je — upotrebiti novi zaptivni prsten. 6 tanjirastih opruga i uskočnih prs tenova. Sipati 0. Pritegnuti vijak za ispuštanje ulja. Staviti motor u stegu. Vijak za ispuštanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu. 3. 17 — vodica sajle.

.

3 — zaptivnl prs> ten. 4 — navrtka. 7 — podloška. 9 —. 19 — unutrašnja lamela spojnice. 13 — osovinica. 18 — spoljna lamela spojnice. 12 — čaura za uključivanje spojnice. 23 — povratno-pritisna opruga . 10 — ležaj. 11 — zaptivnl prsten. 22 — korpa spojnice. 17 — zupčanik spojnice.* 1 . 20 — navrtka. 16 — podmetač. 2 — poklopac opruge. 15 — povratna po­ luga. 5 — podloška. 9.čaura za oslanjanje opruge. 14 — sigurnosni prsten. 6 — podloška. 21 — sigurnosni lim. 8 — tanjirasta opruga. 1 — sigurnosni prsten.7 — Spojnica.

9.3 mm (za ovo podešavanje služe klizni podmetači od 1.3. 4. Posta­ viti po 2 elastična podmetača na 7 uvrtnih vijaka. Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od 2. Opruge spojnice postaviti sledećim redosledom: opruge sa ispupčenjem napred. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu čaura). Veća površina pokazuje stranu povratne poluge. Postaviti podmetač.2. 3.4 mm. Postaviti spoljnu korpu spojnice. Ravnomerno zamastiti. Osigurati navrtku. Dve sigurnosne podloške utisnuti na osovinicu. Obratiti pažnju da se ne ošteti novi zaptivni prsten. Postaviti podmetač. Nosač za upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kugličnim le­ žaj em. Postaviti novi zaptivni prsten. Levi poklopac postaviti lakim udarcima gumenog čekića i ravnomerno pokretati poklopac duž glavnog vratila menjača. Podesiti unutrašnje la­ mele. Zategnuti navrtku pomoću moment-ključa sa 7 daNm. uskočni prsten. Navrtke M6 postaviti i pomoću moment-ključa sa umetkom OK 10 unakrsno pritegnuti momentom 1 daNm. Ubaciti povratnu oprugu. Odrediti klizne podmetače.2 do 0.1 mm). Pažnja: krivina na poklopcu opruge je van sredine.10. Kolo spojnice sastaviti u lamele sa radijalnim zazorom. Ugraditi spojnicu (izvođenje ci­ lindričnom oprugom ili tanjirastom oprugom). 231 . Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle spojnice. poklopac opruga i prstenove za osiguranje. Postaviti zupčanik sa radijal­ nim zazorom.5 daNm.10.5 do 2. Kontrola delova Delove očistiti i proveriti. Posta­ viti lamele spojnice sledećim redosledom: spoljna — unutraš­ nja — spoljna — unutrašnja — spoljna. a stare prstenove i zaptivače zameniti. elastični podmetač i navrtku M10xl pomoću moment-ključa (umetkom OK 17) pritegnuti momen­ tom 4. Sklapanje spojnice 1. Zupčanik treba da ima aksijalni zazor od 0. 2. opruga sa ispupčenjem upolje i opruga sa is­ pupčenjem napred. Podesiti unutrašnje lamele. 9.

Delove očistiti i proveriti. Pritegnuti navrtku MlOxl moment-ključem (obrtnim momentom 4. a zatim tanjir opruge — na navrtku. Skinuti komandu za promenu brzine. starter skinuti. Osovi­ nicu i povratnu oprugu izvući. Fiksiranje brzina pomoću vratila za ukopčavanje i viljuške: zatvaranjem vijka i odvijanjem prstenaste navrtke.4. pa staviti ta­ njirastu navrtku opruge dok ne nastane jači otpor. Sastavljanje obaviti obr­ nutim postupkom. Izvući glavno vratilo menjača. 9. Glavčine sa dve oznake stoje jedna prema drugoj.9. oprugu spojnice i tanjirastu oprugu izvući. Delove oprati i proveriti. opruga se mora zameniti. Razdvojiti sporedno vratilo gumenim čekićem. Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (dužina opruge 38 mm). polovine kućišta radilice motora razdvojene. Izgradnja i ugradnja spojnice 1. Osovinica za ukopčavanje brzina je u srednjem položaju 232 . Izvući osovinicu za promenu brzine. oprugu i gra­ ničnik vratila za promenu brzina izvući. Podići i izvući sporedno vratilo. Zaštitni prsten.5 daNm). Ubaciti unutrašnji tanjir opruge i oprugu. Ugraditi osovinicu za promenu brzina. Ugra­ diti ih obrnutim redosledom. MENJAČ 9. Zupčanici imaju oznake za ugradnju. Delove oprati.11. Ubaciti sigurnosni prs­ ten. Zupčanik prve brzine uzeti iz kućišta. Izvođenje konstrukcije sa cilin­ dričnom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledeći postu­ pak izgradnje i ugradnje. Rasklapanje i sklapanje menjača Spojnica je već izvađena. Odviti navrtku. Polugu za promenu i unutrašnju polugu za promenu brzina skinuti tako što ćemo odviti navrtku na unutrašnjoj poluzi M6 i izvući polugu pomoću dva odvrtača sa vratila za ukopčavanje brzine (ožlebljenje). Paziti na oba elastična podmetača. Sve pokretne delove nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor.10. MlOxl i tanjir opru­ ge. Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja. Ugradnja — obrnutim postupkom. Kada se mera smanji više od 1 mm od normalne mere. 2.1. Zup­ čanik (diskosni) uzeti iz viljuške za promenu brzine. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadržati je.11. Skinuti sigurnosne podmetače (srednji odvrtač).

SI. 9.8 — Menjač i poklopac (levi). 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — poklopac (levi), 4 — zaptivač, 5 — zupčanik, 6 — zupčanik, 7 — sporedno vratilo, 8 — zupčanik, 9 — zupčanik, 10 — glavno vratilo, 11 — segmentni klin, 12 — priključno vratilo, 13 — podmetač za podešavanje, 14 — ležaj, 15 — zaptivač, 16 — kućište priključnog vratila, 17 — čaura, 18 — sigurnosni prsten, 19 — navrtka, 20 — zaptivni prsten, 21 — sigurnosni prsten, 22 — kandžasti deo, 23 — sigurnosni prsten, 24 — vijak, 25 — podloška, 26 — zupčanik, 27 — klizni podmetač, 28 — ležaj, 29 — vijak, 30 — zaptivni prsten, 31 — zaptivni prsten, 32 — lančanik, 33 — elastična podloška, 34 — navrtka

(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupčanik za prvu brzinu, zupčanik postaviti u viljušku za promenu brzina i uba­ citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopčavanje ugraditi sa viljuš­ kom i viljušku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovinici za promenu smera. 9.11,2. Zamena ležajeva men jača 1. Motor je odvojen. Kuglični ležaj u nosaču za upravljanje spojnice skinuti. Pri ugradnji ležaja utiskivati ga do sedišta. Izmeniti zaptivni prsten. Kuglični ležaj levog poklopca izvući unutrašnjim izvlakačem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajući čep. Potisnuti ležaj do sedišta. 2. Izmeniti zaptivač na levom poklopcu. Izbiti zaptivač vra­ tila udarnim čekićem pri skinutom poklopcu i ležištu, a ako je potrebno upotrebiti uređaj za skidanje. Kuglični ležaj za kolenasto vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C i ubaciti ležaj sa odgovarajućim čepom. čaure ležišta za glavno i sporedno vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C. 9.11.3. Skidanje i ugradnja priključnog prenosa Kućišta za pogonsko vratilo sa konusnim zupčanikom od­ vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmetač. Skinuti sigur­ nosni prsten, kandžasti deo i sigurnosni prsten ispod kandžastog dela (kleštima). Odviti specijalnom navrtkom koristeći spe­ cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmetač za iz­ ravnavanje. Konusno priključno vratilo izbiti odgovarajućim če­ pom. Između konusnog zupčanika i ležaja nalaze se podmetači za podešavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sve delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80). Ugraditi konusno priključno vratilo (bez podmetača). Kućište zategnuti sa zaptivačem na kućištu kolenastog po­ gona. Meriti odstojanje između kraja vratila i kućišta. Priključ­ no vratilo pomeriti gumenim čekićem dok se ne pojavi zazor delova zuba. Novo odstojanje između kraja ventila i kućišta — izmeriti. Razlika u granicama 0,1—0,2 mm (radi zazora boka zupčanika) daje debljinu podmetača za izjednačenje. Konusno priključno vratilo opet skinuti i postaviti određene podmetače 234

između konusnog zupčanika i ključnog ležaja kako bi se dobio propisani zazor. Ponovo ugraditi konusno priključno vratilo (do oslonca). Odstojanje između kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog ležaja izjednačiti odgovarajućim podmetačem. Ubaciti sigurnos­ ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.

SI. 9.9 — Komanda menjača. 1 — navrtka, 2 — elastična podloška, 3 — poluga ko­ mande, 4 — osovinica, 5 — zaptivka, 6 — vijak, 7 — poluga za promenu brzine, 8 — elastična podloška, 9 — navrtka, 10 — vijak, 11 — zaptivni prsten, 12 — prs­ tenasta navrtka, 13 — opruga, 14 — graničnik, 15 — osovinica, 16 — viljuška za uključivanje, 17 — sigurnosni prsten

Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajućim čepom. Sigurnos­ ni prsten, kandžasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko­ risteći klešta za ugradnju. Kandžasti deo* ugraditi tako da ko­ nusni deo ostane spolja. Kućište konusno-priključnog vratila pritegnuti imbus-ključem OK 5. 9,11.4. Zamena ležajeva priključnog vratila Prethodno skinuti menjač. Kućište konusno-priključnog vratila zagrejati ravnomerno (100—150°C) i izbiti stari ležaj odgovarajućim čepom i gumenim čekićem. Izvući distantnu cev.
235

Izvući kuglični ležaj C kućište (100—150 C) odgovarajući čep za tilo i odgovarajućim

sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano ubaciti novi ležaj i distantnu cev koristeći ugradnju. Unutrašnji ležaj staviti na vra­ čepom za ugradnju utisnuti ga u kućište.

9.12. ELEKTRIČNI UREĐAJI 9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta 1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Očis­ titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta. Kontakti prekidača ne srne ju biti zaprljani, čađavi ili prevučeni oksidnim slojem, jer se u tom slučaju energija paljenja gubi. I novi kontakti mogu oksidirati pri dužem stajanju u nepodes­ noj prostoriji. Za čišćenje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op­ rati kontakte čistim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri­ tiskom. U slučaju jače oksidacije kontakte zameniti novim. 2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montažnog rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploči indikatora. Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidača speci­ jalnim ključem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta). 3. Izmeriti odstojanje kontakta: tačno odstojanje mora da iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi 0,2—0,3 mm. 4. Podešavanje odstojanja: podesiti nosač kontakta (vijak M4). Podesiti nosač kontakta, podesiti tačno odstojanje sred­ njim odvrtačem koji se postavlja u prorez za podešavanje na bradavicama. Učvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka može se promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora izvršiti još jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidača čisti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon­ takte, jako sagorele kontakte skinuti i očistiti uljnim kamenom (br. 304). 5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera — tačka paljenja. Veće odstojanje kontakta znači manje odsto­ janje polova i ankera i zahteva raniju tačku paljenja (pre GMT). Promena rastojanja polova i ankera je moguća podešavanjem otvora kontakta. Promena tačke paljenja vrši se samo promenom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploče, 236 m

Kontrolnu 237 .9.10 — Podešavanje tačke paljenja Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od GMT. Put klipa od GMTQI Razmak polova Breg prekidača * SI. ključ za montažu i srednji odvrtač. Merni pokazivač pomerati čivijom do klipa.0 mm ] kod motora tip 64 2.5 mm kod motora tip 66 pre GMT 2. Pod kontrolom pokazivača kretati klip u radnom smeru. a merni pokrivač pomeranjem čivije za vođenje povući sasvim unazad. Moment paljenje treba da bude: 3. Ovim je fiksirana mrtva tačka puta klipa na meraom satu. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci. Klip okrenuti unazad za polovinu hoda. 2. pri čemu merač ostaje pri položaju u GMT. Potreban alat: merač tačke pa­ ljenja. Merna kazaljka stoji.5 ili 2.2.12. Proveravanje i podešavanje tačke paljenja Oslobođena ploča ankera. dok se kazaljka ne pomeri za 3. Merač momenta paljenja uvrnuti u otvor za svećicu. Polako okre­ tati klip preko GMT. 9.1 mm kod motora tip 35 Utvrđivanje GMT obaviti sledećim redosledom: okrenuti crvenu tačku prstena za podešavanja na nulu merača paljenja.1 mm od ranijeg položaja. tj. Merni pokazivač ubaciti u prostor cilindra.

provodnika prekidača. 9.11.). zatvorenog prekidača.sijalicu uključiti prema šemi na si. 9.11 — šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica paralelno vezana) SI. struja teče od crvene spojke preko kleme kabla 1.11 i 9. mase. Kada su zatvoreni kon­ takti prekidača.12 — Šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica redno vezana) 238 . 9.12. 9. Ako je sijalica paralelna prekidaču (šema na si. kleme SI.

pa zato mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste veza). Tri vijka sa okruglom glavom učvrstiti i još jednom proveriti moment paljenja. Pri otvorenim kontaktima prekidača struja teče od crvenog utikača. prethodno polako zategnuti i pode­ siti ploču ankera u sredini eliptičnih otvora. Provodnike izvući. Sijalica u radnoj vezi sa prekida­ čem (si. žutog utikača u akumulator. kontakti prekidača. Pri otvorenim kontaktima struja teče preko kondenzatora. Tačna tačka otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na kablovskoj klemi. Tropolnu utičnu kutiju skinuti. Sijalica svetli. 9. Skinuti merač momenta paljenja. Proveriti aksijalni zazor prekidača. Proveriti paljenje. uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru. masa. Skidanje i ugradnja ploče ankera 1. Pritegnuti vijke M4.12. Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno. 9. Svetio nije potpuno jasno. Proveriti aksijalni zazor prekidača (ne treba da bude veći od 0.12). kleme kabla 1. Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na krajevima talkom. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu­ tralnu mast. dovoljno povući dok ploča ankera ne bude pos­ tavljena u svoj položaj.2 mm). Slolodni kraj provodnika za paljenje držati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati 239 . Ugradnja ploče ankera: ubaciti prste­ nastu oprugu (za kolo sa polovima). sijalica svetli. Akumulator je kratko spojen. Ove provodnike. Merne pokazivače vratiti nazad.3. Vijke pritegnuti potpuno tek posle podešavanja paljenja. kabao prekidača. Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena spojka. Kabao prekidača ne srne se oštetiti vučnom oprugom i fileom za podmazivanje pri navođenju preko kolenastog vratila. 2. sijalice. vođenjem na kućištu kolenaste osovine. Sijalica svetli. jer se deo napona gubi kod kondenzatora. Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi 3 cilindrična vijka u eliptičnim rupama ploče ankera i okre­ nuti ploču dok se ne otvore kontakti prekidača. Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada. Očistiti i proveriti ploču ro­ tora. Sijalica ne svetli. sijalica. Utikač svećice i dugme za kratki spoj skinuti. 3. Akumulator je kratko spojen sve dok su kontakti spojeni. žuta spojka i akumulator.kabla 2. kleme kabla 2 i žute kleme.

Izbiti konden­ zator odgovarajućim čepom. Redosled delova: podmetač. Zamena prekidača Ploča ankera oslabljena. postoji kvar na provod­ niku namotaj a visokog napona ili na prekidaču.5. Oprati kontakte čistim benzinom. Ne nanositi mast na kontakte.4. 9. Na klizni element naneti mast. Ako je neophodno da se kondenzator skine. Namotaj e visokog napona. Odvojiti kontakte i skinuti po­ lugu prekidača. Prekidač sastaviti: osovinicu ležišta zamastiti neutralnom mašću. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristeći viljuš­ kasti ključ OK 5.12. Pre nego što je kondenzator skinut. 240 . tada oba provodnika treba odlemiti (koristeći lemiio). pri čemu je držanje odstojanja otežano). opteretiti kondenzator.kao pri startovanju. podloška. proveriti sve delove za paljenje. Skinuti provodnike. Ako ne skače varnica od provodnika za paljenje ka masi motora. Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje Ploču ankera skinuti. Zato treba napraviti probnu svećicu. Oprugu i polugu prekidača skinuti. Uraditi sledeće: utisnuti kondenzator u ankersku ploču. navrtku M3 odviti. ili je pojava neravnomerna. 9. Osigurač opruge izvući (koristiti pljosnata klješta). skinuti nosač kablova (viljuškasti ključ OK 5). Kvarovi na kondenzatoru su vrlo retki. Uz to je sastavljeno ventilatorsko — i magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi. elastični osigurač. savijanjem elektrode mase na svećici M 95 T 1 rad je olakšan. kondenzator i provodnike od prekidača proveriti (povezanost priključenja na masu). Podešavanje obaviti posle kratkog vre­ mena rasterećenja kondenzatora (lampama za proveru ili proveru na oko). Kontakte i polugu prekidača skinuti sa nosača kontakta (pomoću štapa). Jača varnica na kontaktu prekidača upućuje na slabu vezu kondenzatora i mase. 4. Prekidač (kompletno) skinuti (vijak M4). poluga prekidača.12. Pri postavljanju poluge prekidača istovre­ meno ubaciti vučnu oprugu ispod glave zavrtnja na nosaču kontakta.

14 — Prekidač paljenja 241 . Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4). 9.6. ili pomoću uređaja za ispitivanje namotaja.12. čet­ kica. Ne upotreb­ ljavati čeličnu Četku (ostaci čelika utiču na izolaciju svećice). Skidanje i ugradnja svećice Potreban alat: ključ za svećicu (OK 26 ili OK 21). kontrolnik. Čišćenje svećica vršiti benzinom ili vazduhom pod pritiskom. 6 U 3 2 SI. Izgledom se utvrđuje varnica: da li je toplotna vrednost i podešenost motora u redu. Svećicu za paljenje od­ viti ključem za svećice.13 — Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT 9. Namotaj se može ispitati na protok i na spoj sa masom pomoću baterije i provodnika merača paljenja. Ostatke gara u donjem delu otvora očistiti iglom. 16 MotokuKivatori SI. Kondenzator dobro utisnuti. Izmeriti otpor namota ja. Očistiti svećicu.Obratiti pažnju da se pri obradi ne stvori veza sa masom (rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon­ denzatora). igla. Izvući utikač svećice. 9.

3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do žuto cr­ vena prevlaka na izolatoru slična staklu. 9. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ručicom (dve navrtke M6 sa prstenastim-okastim ključem). 2) Pregrejana svećica: masa i srednja elektroda naugljenisane.8. Odseći oblogu (10 mm) na kablu svećice (nož). Toplotna vrednost svećice nedovoljna. skinuti dugme i podmetač. izvući provodnik za kratak spoj. Navoj ni čep odviti. Gorivo potamnelo.12. greška je u svećici ili utikaču svećice. vlažnija obloga.12. 9. Odstojanje treba da bude 0. Skidanje i ugradnja utikača svećice Skinuti utikač sa svećice. Ispravna svećica: izolator svetio braon. obloga požutela. Odviti utikač svećice sa kablom. Proveriti oprugu za čiviju svećice. Sijalicom proveriti protok struje.3) paljenje u redu.6 mm. Otpor utikača proveriti specijalnom sijalicom. Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne pokaže varnica to još uvek nije dokaz da svećica nije u redu. Izabrati eventualno nižu toplotnu vrednost svećice.Proveriti okom izgled svećice: izolacija ne srne da ima naprsline. ili ako je toplotna vrednost previsoka.12. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produže taka od olova. gorivo je suviše zamašćeno. • 242 .7.15 — Element za vezu Radi provere: ubaciti utikač i svećicu postaviti na glavu cilindra. Ako je (prema 9. kućište suvo. laka crna podloga. Ako je neispravna onda je: 1) Čađava. Proveriti provodnik za sve­ ćice. SI. crni ja. 9.5—0.

Skinuti poklopac ulaznog kućišta i zaptivni poklopac. očistiti zaptivne površine i zaptivač zameniti. Odviti navrtku sa vratom (obrtnim ključem sa umetkom OK 24). 243 . Polugu za kra­ tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5). 9. Izgradnja i ugradnja ulaznog lančanika 1. Lančanik po­ desiti i namestiti u lancu i na podlošci glavnog vratila prenosnika. On se pri­ ključuje na klemu 31. Priteg­ nuti natezni vijak i učvrstiti ga kontranavrtkom (koristeći dva viljuškasta ključa OK 13). Četiri provodnika mo­ raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu­ hvata provodnike (da ne prodire voda). 2. koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrtač.9.13. Otvor leđne poluge okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno. . Lim za držanje (postavljanje i skidanje) Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim ključem OK 10). 9. 9. 27).1.13. 3. 5. 16 i ) i . ot­ pustiti 4 vijka M5.Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. TRANSMISIJA Skinuti motor (videti poglavlje 9.2). 9. Skidanje i ugradnja tropolno utične kutije Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrtač). Vijak MIO odviti većim odvrtačem. Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (pritezač lanca). 6.5 i viljuškasti ključ OK 24.12.10. Izvlakačem NR 334131 izvući ulazni lančanik (zaštitna čaura za navoj MIO X 1.13.12. Skinuti vijak. Skidanje i nameštanje zaptivnog poklopca Srednjim odvrtačem skinuti poklopac ulaznog kućišta. Pri učvršćivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-ključ sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 4. Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon).2. elastični prsten i lim za držanje. 9.

.

SI. 9. 17 — zaptivač.16 — Lančani prenosnik. 21 — poklopac izlaznog kućišta. 12 — izlazno vratilo. 7 — lanac. 20 — čivija za centriranje. 1 — poklopac centralnog kućišta. 9 '— limeni čep. 10 — leži Sna čaura. 5 — spojni članak. 19 — osigurač. 2 — ležaj. 11 — na vojni čep. 24 — vijak. 8 — kućište prenosnlka. 15 — ležaj. 13 — lančanik Maznog vratila. 16 — ležaj. 25 — zupčanik 244 . 3 — od stoj na čaura. 23 — podmetač. 4 — lanac. 18 — zaptivka. 22 — zaptivni prsten. 14 — prenosno vratilo.

2. 9. Običan valjkasti lanac sa 33 članka izvući. Kućište transmisije već je skinuto. Skinuti dvodelni igličasti kavez sa distantnom cevi. glavčinu i segment. 3. 11. Spoljni članak skinuti sa lanca pljosnatim kleštima. Skidanje i nameštanje centralnog vratila 1. Kod VR transmisije: izvući centralni lančanik sa le­ žaj em. Spoj ni članak ubaciti sa leve strane. 245 . Izvući lanac na otvorenoj desnoj prirubnici. Skinuti poklopac ležišta sa jednim ili dva odvrtača (sa mogućnošću udara na odvrtače). Iz­ vući običan valjkasti lanac sa 39 članaka. 14. Podići lanac i povući lančanik. Skinuti ulazni lančanik. 8. 6. Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zupčanik sa 34 zuba izvući sa igličastim kavezom. a oprugu spoj nog članka postaviti nasuprot okretanju lanca. Ulazni lančanik po­ staviti u lanac. Kod kućišta sa hodom unazad: međuvratilo.9. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la­ nac sa 39 članaka. Desni poklopac i zaptivni disk skinuti. udar­ cima čekića).13. 15. 16. lančanik Z=10 i valjkasti lanac sa 16 članaka idu napolje sa poklopcem ležišta. Poklopac ležišta odviti. 17. Kućište (VR) izvući udarcima finog čekića.3. Skinuti ugaonik za držanje i osloboditi vijke M8. Spoj ni čla­ nak otvoriti spljoštenim kleštima (radi boljeg postavljanja ski­ nut je levi poklopac ulaznog kućišta). 4. obuhvatiti lančanik lancem i sprovesti lanac naviše. 7. Izbiti centralno vratilo (odgovarajućim čepom. 12. ubaciti centralno vra­ tilo. 5. Polugu za ukopčavanje izvući (vijak AM 6. utični ključ OK 8). Transmisija (bez hoda unazad) — ključem za montažu. Polugom za ukopčavanje isterati ozubljenu čauru — da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle­ štima. 19. 13. 18. 10. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju­ čem sa unutrašnjim umetkom OK 6. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu čauru za ukop­ čavanje. Navesti lanac odozgo.

8. 17 — zaptivka. 12 — na­ vrtka. 5 — vijak. 19 — vijak za podešavanje . 15 — pogonski lančanik. 3 — poklopac. 11 — podloška. 9. SI. 6 — podloška. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 13 — elastična podloška.ir.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 2 — podloška. 16 — segmentni klin. 14 — prenosnik (komplet). 10 — zaptivka. 9 — navrtka. 18 — navrtka. 4 — zaptivni prsten. 1 — krUasta navrtka.

8. 4 — zaptivni prsten. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 19 — vijak za podešavanje . 10 — zaptivka. 2 — podloška. 9 — navrtka. 5 — vijak. 15 — pogonski lančanik. 9. 11 — podloška.SI. 17 — zaptivka. 6 — podloška. 1 — krUasta navrtka. 3 — poklopac. 16 — segmentni klin. 18 — navrtka. 14 — prenosnik (komplet).17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 13 — elastična podloška. 12 — na­ vrtka.

Igličasto ležište postaviti na centralno vratilo (uz korišćenje masti). 29. Navoj VR-kućišta sa distantnim podmetačem ravnomerno namazati specijalnom mašću (»pauelseal«) i naviti kući­ šte (fini čekić kod VR-kućišta). Učvrstiti ugaonik za držanje. Pažnja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kućište. Kompletiranu ozubljenu čauru ubaciti sa segmentom i čaurom za ukopčavanje (VR-kućište). b — sa VR-transmisijom: postaviti centralnu čiviju (čeki­ ćem). Naviti poklopac ležaja: a — bez VR-transmisije: naviti specijalnim ključem za ugradnju. 22. Pažnja: Kugla u VR-kućištu mora da bude u pravcu oba ozu­ bljenja ozubljene čaure. 30. Postaviti polugu za ukopčavanje sa krivinom ka izlaz­ nom vratilu (VR-kućište). Ubaciti glavčinu za ukopčavanje. čekićem i sekačem. Odrediti debljinu distantnog podmetača. Zatvoriti lanac spoljnim člankom. 247 . 25. cilindrični deo napred. osigurati vijke viljuškastim ključem OK 13. a ozubljenje za lanac je na strani poklopca. Radi boljeg postavljanja ski­ nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kućišta. Paziti na dobro sedište segmenta. Kuglu zameniti. a cilindrični deo cevi leži na lančaniku. Ubaciti izlazni lančanik. VU-kućište mo­ ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kućišta. 27. a novi podmetač dobro osigurati. Zameniti zaptivač. 21. Ubaciti osigurač su­ protno okretanju lanca — posmatrano pri kretanju motokultivatora napred (koristeći pljosnata klešta). 31. Postaviti običan lanac sa 33 članka. Nazubljenu čauru postaviti na ispust. 23. Naviti za vrt an j M6 utičnim ključem OK 8. Uvesti ga kroz de­ snu prirubnicu izlaznog kućišta i obuhvatiti centralni lančanik početkom lanca i navući ga naniže. Navući distantnu cev na centralno vratilo.20. Navući centralni lančanik sa kugličnim ležajem 6006 na centralno vratilo (koristeći klešta za ugradnju). igličasti ležaj postaviti na cilindričnom delu. a R-zupčanik na igličastom ležištu. 24. 26. VR-kućište opet odviti i sastaviti pomoću distantnog podmetača. Izbušiti podmetač. 28.

25 — podloška. Zaptivni poklopac skinuti. SI. 10 — spojni članak.3). momentom 3 daNm. 26 — pod­ loška. 30 — čaura za uključivanje. oslonac veličine 1). 57 — ležaj. 12 — odstojna čaura. Otklanja­ nje odgovarajućim čepom. 7. 43 — vijak. 5. 63. 61 — ručica za promenu smera. 74 — vijak 248 . 55 — zaptivka. 18 — vijak. 14 — spojni članak. 13 — igličasti ležaj. 9 — lančanik. 39 — čelična kuglica. Četiri vijka pritegnuti moment-ključem. Izvući čauru igličastog ležišta u VR-kućištu (izvlakač ve­ ličine 2. 70 — zaptivač.elas­ tična čivija. 24 — vijak. 29 — ozubljena čaura. 37 — ležaj. 11 — lanac. 41 — limeni čep. sa unutrašnjim umetkom OK 6. Zaptivne površine ravnomerno namazati hermetikom po VR-kućištu. 34 -— le­ teći zupčanik. 42 — komanda spojnice. 59 — čep sa navojem. Zamena ležajeva centralnog vratila 1. 48 — ležaj. 20 — kućište prenosnlka. 32 — igličasti ležaj.4. 16 — prenosno vratilo. 22 — navrtka. 23 — vodica poluge. Postaviti dva vijka sa pljosnatom glavom. Skinuti igličasti ležaj (6204) na strani poklopca za nabi­ janje. 6. 31 — ozubljena spojnica. 69 — ležaj. 53 — poklopac izlaznog ku­ ćišta. 44 — podloška. 21 — pod­ loška. 65 —.18 — Lančani prenosnik sa VR-transmisijom. 34. 66 — limeni čep. 2. 49 — čivija za centriranje. 8. 7 — sigurnosni prsten. Utisnuti pomoću odgovarajućeg čepa. 60 — ležišna čaura. 67 — izlazno vratilo. 50 — osigurač.13. 1 — igličasti ležaj. koristeći izvlakač veličine 3 i oslonac veličine 1. 33. 27 — vijak. 6 — vijak. pa izvući ležaj 6006 specijalnim alatom za izvlačenje. 58 — lančanik izlaznog vratila. 2 — zaptivka.13. 15 — lanac. 36 — lanac.podloška. Postaviti novi zaptivač. 73 — podloška. Potrebni alati: tri izvlakača sa kljunovima. 35 — spojni članak. 4 — podloška za podešavanje. 5 — podloška. 52 — podloška. Poklopac ležišta napuniti (do polovine) mašću. 28 —. 46 — podloška. 68 — zupčanik izlaznog vratila. 8 — ležaj. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kleštima. 35. Kućište je već skinuto (poglavlje 9. 71 — labirint ni prsten.32. 64 — umetak (plastični). Pri ugradnji zagrejati kućište na 100°C. Kod VR-transmisije: izvući kugličasti ležaj (6203) u po­ klopcu. koristeći unutrašnji odvrtač veličine 2 i oslonac veličine 1. 45 — vijak. 33 — zupčanik hoda unazad. 54 — segmentu! osigurač. 9. 3 — kućište promene smera. 47 — poklopac. unutrašnji izvlakač veličine 2 i 3. 56 — čivija za centriranje. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100°C. 4. 3. 9. 19 — ugaonik. 17 — ležaj. 62 — opruga. fini čekić i klešta. 72 — poklopac izlaznog kućišta. oslonac veličine 1. 40 — opruga. 38 — zaptivka. 51 — vijak. Bez VR-transmisije: kuglični ležaj (6204) takođe skinuti (izbiti preko odgovarajućeg čepa).

.

11.13. 13. Upotrebiti nove vijke i zaptivač. Poklopac izlaznog kućišta postaviti udarcima finog če­ kića (koristeći čep). Zagrejati vijke poklopca izlaznog kućišta na 100°C. 6. sa momentom 2. Skinuti desni poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9.5). a iz­ lazno vratilo je slobodno. odvrtač. Poklopac izlaznog kućišta zagrejati na 100°C. uređaj za izvlačenje.13.13. Oba poklopca zagrejati. Tri dugačka vijka ka levom poklopcu izlaznog kućišta.9. Skinuti zaptivač vratila izvlakačem. 2. Pri ugradnji kuglični ležaj (6205 ili 6006) postaviti najpre u poklopcu izlaznog kućišta. Postaviti zaptivku vratila čepom za ugradnju i gumenim čekićem. Skidanje i nameštanje oba poklopca izlaznog kućišta 1. Skinuti čeoni zupčanik sa izlaznog vratila koristeći stegu i fini čekić. 5. 3.5 daNm. Postaviti (ispod) sud za skupljanje masti.6. Skidanje i nameštanje izlaznog vratila 1.13. 5. Prvo postaviti levi poklopac. Delove očistiti. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Alati za ovu operaciju: obrtni ključ sa umetkom OK 6.7. Pri tom postaje slobodan kuglični ležaj (6205) ili (6006). Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz­ laznog kućišta isti je kao i kod desnog. Skidanje i nameštanje desnog poklopca izlaznog kućišta 1. 8.6). 12. 7. Delove očistiti. 4. Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom. 9. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo »uhuplus« (ili odgovarajuće). Izvući desni labirintni prsten izvlakačem. 2. čep za montažu i moment-ključ sa unutrašnjim umetkom OK 6. 4. Izlazno vratilo izvući sa čeonim zupčanikom nalevo.5. koso postaviti i izvući napolje. tri otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10Q°C. 9. čekić. 3. Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim ključem OK 6. 2. 9. Skinuti poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. Izvući poklopac izlaznog kućišta izvlakačem.13. 10. Vra­ tilo malo podići. 250 .

Kuglični ležaj (6301 C3) izvaditi: — iz poklopca izlaznog kućišta unutrašnjim izvlakačem veličine 1.10. — sa izlaznog lančanika od vrtačem sa dva kljuna. fini čekić. 3. 4. 2. Izvući spoj ni članak i izlazni lančanik.13. Izvući labirintni prsten izvlakačem. 2. 24 i 22. Ugradnja: 1. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim čekićem. čep za ugradnju. Zamena zaptivača na izlaznom vratilu 1.13. Poklopac izlaznog kućišta skinuti (poglavlje 9. 9. Staviti zaptivač u labirintni prsten. 2. Zamena ležaja izlaznog vratila i izlaznog lančanika 1. 4. uređaj za izvlačenje. izvlakac sa dva kljuna i gumeni čekić. Skidanje i nameštanje izlaznog lančanika 1.13. Kuglični ležaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog kućišta: unutrašnjim izvlakačem veličine 3. a izlazno vratilo je slobodno. 5.13. sa osloncem veliči­ ne l / i viljuskastim ključem OK 28 i 24.9.9. Očistiti delove. Sastavljanje: postaviti kuglični ležaj (6301 C3 i 6205 ili 6006) u zagrejanom poklopcu izlaznog kućišta i utisnuti odgovarajućim čepom. Skinuti zaptivni prsten ležaja koristeći alat za izvlačenje. 9. 5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog kućišta (koristeći čep za ugradnju i fini čekić). Skinuti izlazno vratilo i ulazni lančanik. 3. 251 . sa osloncem veličine 1. i viljuskastim ključem OK 24 i 22. viljuskasti ključ OK 28. 2. 3.6). Alat za ovu operaciju: izvlakac. Alati za ovu operaciju: unutrašnji izvlakac veličine 1 i 3 sa osloncem 1.8. viljuskasti ključ OK 24. Odvojiti spoj ni članak pljosnatim kleštima.

Skidanje i nameštanje poklopca ležišta Bez VR-prenosnika: 1.13. 6. pa delove oči­ stiti.13. Pošto postoje dva du­ gačka vijka. 9. 3. 2.5 daNm. Zaptivač vratila upresovati u ohlađeni poklopac sa spoljne strane (koristeći čep i gumeni čekić). Četiri imbus-vijka otpustiti obrtnim ključem sa unutra­ šnjim umetkom OK 6. Osam imbus-vijaka skinuti obrtnim ključem sa unutrašnjim umetkom OK 6. lančanik sa 10 zuba i lanac sa 16 članaka. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 2. Skinuti poklopac izlaznog kućišta. 3.12. 5. 9. 3. 2. 1 i Sa VR-prenosnikom: 1. Lakim udarcima čekića postaviti poklopac i učvrstiti ga. Odvojiti poklopac ležišta sa dva odvrtača.11. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla­ čenja na labirintni prsten 1. Postaviti ispod kućišta sud za skupljanje masti. 4. Sigurnosnu zavarenu tačku prethodno odviti. Zaptivač i kuglični ležaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra­ šnjoj strani (Čepom i gumenim čekićem). Skinuti poklopac kućišta koristeći dva odvrtača. Poklopac izlaznog kućišta izvući izvlakačem. 5. Odviti poklopac ležišta specijalnim ključem. sa momentom od 2. 4. i 252 .13. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja labirintnog prstena 1. Sa po­ klopcem kućišta napolje izlaze: međuvratilo. 7. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. prvo skinuti desni poklopac. Čvrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom tačkom. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. 2.9. Zameniti zaptivač.13. Ubaciti ležište u zagrejani poklopac (na 100°C). Delove očistiti. Skinuti labirintni prsten.

6.4. Izbiti limeni čep odvrtačem. Učvrstiti 4 vijka moment-ključeni sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Lanac treba da bude pokret­ ljiv pod odvrtačem.13.16. Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtačem i pri­ tegnuti vijak za zatezanje lanca. Osloboditi navrtku M8 koristeći 2 viljuškasta ključa OK 3.14. 9. 5. 5. Ubaciti novi zaptivač. momentom od 3 daNm. 6. Ugraditi novi limeni čep. Zamena masti za podmazivanje u transmisiji 1. Posle učvršćenja svih navrtki proveriti još jednom napon lanca. Zaptivne površine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac do polovine napuniti mašću. Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka. čep za ispuštanje ulja i njihovo sedište očistiti viljuškastim ključem OK 11.13. Osloboditi oslonac. 9. Unutrašnju stranu rav­ nomerno namazati. 5. 253 13. 4. U gornje kućište ubaciti 150 g. a u donje 350 g pol u te­ kuće masti za reduktore (»REDMA-0«). Nabiti čiviju za centriranje (čekićem). Podmetač ubaciti i pritegnuti čaurom ili odgovarajućom cevi. Deformacijom materijala osigurati poklo­ pac (odvrtačem ili sekačem). Skinuti poklopac kućišta. 2.13. Zaptivne površine VR-kućišta ravnomerno namazati zaptivnim sredstvom ili slučnim hermetikom.15. Odviti čep. 2. Skinuti poklopac ulaznog kućišta. Pritezanje pogonskog lanca 1. Dva vijka sa spljoštenom glavnom nalaze se sa druge strane kućišta. . Odviti zaptivni poklopac. 3. 4. Skidanje i names tan je limenog čepa za nabijanje Odbiti materijal navučen na dva mesta. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona lanca). 9. Donje i gornje kućište oprati petroleumom.

14.14. Radi navlačenja plastičnih rukohvata — promeniti talk. Skidanje: 1. Odviti poklopac karburatora (odvrtačem). 5.6. KOMANDE I DODATNI DELOVI 9. Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podešavanje u krivoj cevi — otpuštanjem navrtke. Izvući sajlu sa ozubljenom letvom. Pritegnuti oprugu i izvući sajlu sa regulatorom. 2. sajlu otkačiti. 254 . Odvojiti upravljač: odviti vijak Ml2 viljuškastim klju­ čem OK 19. Nameštanje i skidanje sajle za gas 1. 7.3. pa izvući zglob upravljača. Otkačiti sajlu regulatora gasa. Izvući sajlu za gas sa regulatorom gasa. Otkačiti sajlu sa ručice za regulisanje gasa. 3. 3. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kućišta. UPRAVLJAČ. 4. Uvrnuti zatvarač. Odviti vijak Ml2.14. Izvući sajlu iz krive cevi. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.14. Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje 9. 3.1. Skidanje i nameštanje zgloba upravljača 1. 2.5). 9. Pažnja! Pri skidanju ozubljene letve — ozubljena ručica je na desnom graničniku.14. Skidanje i nameštanje upravljača 1. Ručicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9. 4.2. Sa 2 viljuškasta ključa OK 19 skinuti upravljač. Izvući opružnu šipku odvrtačem. 6.14. Odviti šestougaoni graničnik viljuškastim ključem OK 8/9. Kad je sajla osigurana čivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti čiviju alatom (odvrtačem). 9. 7. tako da deo sajle viri iz obloge.6). 9. 2. Kontrolisati karburator.

.

20 — navrtka. 11 — sajla za gas. 2 — podloška. 34 — čaura za vezu. 25 — pločica. 24 — navrtka. 16 — plastični rukohvat. 37 — navrtka. 28 — vijak. 18 — navrtka. 32 — navrtka. 12 — opružni lim. 31 — utikačka kutija. 33 — pod­ loška. 9 — plastični umetak. 36 — loptast! zglob. 5 — vodica poluge men jača. 1 — vijak. 29 — držač sajle. 38 ~ zatega. 22 — sajla spojnice. 30 — prekidač za gašenje motora. 35 — gumena obloga. 13 — vijak. 17 — navrtka. 9. 15 — vijak. 6 — elas­ tična čivija.20 — Komande. 19 — ručica spojnice. 14 — komanda za gas. 4 — vijak. 10 — poluga komande menjača.SI. 39 — zaštitnik sajle. 7 — opruga. 8. 40 — vijak. 21 — vijak za podešavanje. 23 — navrtka. 42 — navrtka . 27 — vijak. 3 — poluga ručice men jača. 26 — pločica. 41 — podloška.

Kod livene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. 2. Otkačiti sajlu sa povra­ tne poluge specijalnim alatom.4. Skidanje i nameštanje sajle za spojnicu 1. Sajla je već skinuta (poglavlje 9. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. c) odviti navrtku za podešavanje. Slobodna du žina sajle (si. uvesti sajlu kroz zaštitnu cev i kroz otvor. Skidanje i nameštanje ručice za regulisanje 1. e) izvući sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom). Paziti na povratno-pritisnu op­ rugu. 2.4. podesiti poteznicu na zazor od 7 mm.14. Odviti navrtku M6 viljuškastim ključem OK 10.5. 9. b) istisnuti navrtku za podešavanje sa kraja sajle srednjim odvrtačem.14. istisnuti ručicu sa upravljača. SI. 9. 9. Otkačiti sajlu sa ručice. b) fiksirati navrtku za podešavanje i odviti vijak za pode­ šavanje.3). odviti vijak i samoosiguravajuću navrt­ ku M8 koristeći dva viljuškasta ključa OK 13.21 — Slobodna dužina sajle 9. 17 Motoik'Ultivatori 257 . d) odvojiti ručicu.21) treba da iznosi 140 mm. c) izvući poteznicu sajle. Navući sajlu u za­ štitnik i podesiti na zazor od 2 mm.14. Kod limene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. Izbiti poklopac ulaznog kućišta.

4. Pri ug­ radnji upotrebiti novu elastičnu čauru. b — istisnuti ručicu sa upravljača srednjim odvrtacem. Kod ručice livene pod pritiskom odviti vijak M6.14. 9. Izvući polugu komande iz ležišta preko graničnika. Skidanje i nameštanje komande men jača 1.4). Pri učvršćenju ručice za reguiisanje odviti dva vijka M5. tada izbiti elastičnu čauru odgovarajućim čepom. 2. Sajla je skinuta (poglavlje 9. Skidanje i nameštanje komande hoda unazad 1.14. 4.14. Kod presovanja ručice: a — odviti zavrtanj M8 sa dva viljuškasta ključa OK 13. Skidanje i nameštanje ručice L Sajla je skinuta (poglavlje 9. 2.6. Odviti ležište poluge komande sa 2 viljuškasta ključa OK 15. b — otpustiti vijak M6 ce vas tim ključem OK10 i skinuti krivu polugu.3. 9. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.14. Odviti vodicu poluge komande (vijak M8). Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski­ nuti. Delove oprati i podesiti. 4. 3. 2. Pažnja! Paziti na dobro postavljanje krivog osigurača na kugli i poluzi.14. 3. Delove očistiti i pode­ siti. 258 . Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Izvući krivi osigurač na kuglastom priključku i ležište. Izvući polugu komande preko kuglastog dela iz klizača poluge. Koristiti odvrtač i viljuškasti ključ OK 8.7.8.4). 4. Pre toga izbiti graničnik. Paziti na elastičnu podlošku. 5. Pri presovanju ručice koristiti 2 viljuškasta ključa OK 13 i srednji odvrtač. a — pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le­ žišta poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za vezu. 9. 3.

14. Rezervoar za gorivo isprazniti. 4. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Skidanje i nameštanje rezervoara za gorivo 1. Odviti slavinu za gorivo i očistiti sito viljuškastim klju­ čem OK 19. Očistiti rešetku za sipanje goriva (i ostale delove). 8. 10. Odviti 2 vijka M8 viljuškastim ključem OK 13. 5. Otpustiti šelnu usisne cevi (srednjim odvrtačem). Paziti na elastičnu podlošku. Odviti 2 vijka M6 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 10. 3. 7.14. 9. 9. Odviti levi i desni sigurnosni lim.10. 2. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za gorivo sa slavinama.22 — Zglobni deo komande hoda unazad 9. Osigurati vijke M8 pomoću sigurnosnih limova. 17* 259 . 6.9. Paziti na zaštitne poklopce metalno-gumemh amortizera. Skidanje i nameštanje uljnog prečistača za vazduh 1. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi. 9. Osloboditi šelnu (srednjim odvrtačem). Ulje može da isteče iz lonče ta prečistača. Skinuti lonče sa uljem i odvojiti žičane elastične zakačke.SI. 3. Gornji deo prečistača dr­ žati uspravno. 2.

6. b — odviti navrtku za učvršćenje izduvne cevi (specijalnim ključem). 260 . 4. Skidanje i names tan je nosača rezervoara 1. Navrtku pre toga osloboditi. Pažnja: Pri skidanju može isteći ulje iz lončeta prečistača. b — odviti 2 vijka M8 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. Skinuti izduvnu cev: a — odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju­ čem). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 9. Podesiti otvore na nosaču rezervoara sa okcima na mo­ toru (odvrtačem). 7. 7. 2. Pri većoj zaprljanosti — rastaviti gornji deo prečistača i dobro ga očistiti. osloboditi oslonac kućišta trans­ misije viljuškastim ključem OK 13. Skinuti levi i desni def lektor. 6. Osloboditi šelnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtačem).4. Delove očistiti i zameniti zaptivače. 5.12. 3.11. Odviti 2 vijka M8X15. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim ključem sa umetkom OK 15. 9. 5. Ubaciti izduvni lonac i cev. Napuniti lonče za ulje do donje oznake. Skinuti izduvni lonac: a — osloboditi spojnu šelnu. 5.14. 6. Odviti poklopac ulaznog kućišta. 8. Očistiti delove. Paziti na spojnu šelnu. Dobro oprati gornji deo prečistača uta­ panjem u dizel-gorivo. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 4. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi 1. 3. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva (srednjim od vrtačem). Držati uspravno uljni prečistač. 2.14.

rotaciona sitnilica ili glavčina mora se zaokrenuti za 180°. Odviti krilastu navrtku. 9. Skidanje i nameštanje poklopca ulaznog kućišta 1. Pri sastavljanju paziti na elastične podmetače.23 — Pneumatski pogonski točak. 2.14.14. Skidanje i nameštanje pneumatskih (gumenih) točko va ili delova rotacione sitnilice 1. 2 — podlog ka. Pažnja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra­ tila. Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi nameštanja). SI. tada međuzublje rotacione sitnilice ili glavčine mora da prolazi kroz sredinu otvora.13. 4 — vijak. Odviti vijak M8x50 imbus-ključem OK 13 mm i viljuškastim ključem OK 13. Delove očistiti.14. 2. 3. 1 — navrtka. 3. 9. Ako ne pasu ju. Skinuti poklopac i delove očistiti. 6 — vijak 261 . 3 — poluosovina (duža). 5 — točak.9.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful