'

D. Simonovic

1. MOTOKULTIVATOR — OPŠTI PODACI 1.1. MOTOKULTIVATORI Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka­ ko kod individualnih proizvođača, tako i u društvenom sektoru. Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su /.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici­ ma, malim posedima, mehanizaciji okućnica i dr. Motokultivatoti se veoma mnogo koriste u kraškim područjima, gde je pristup na malim parcelama otežan bilo kojim transportnim sredstvom, pa se oni na takve parcele prenose pomoću radne stoke (maga­ rac, mazga, konj) ili to čini sam čovek. Motokultivator i su najčešće izvedeni kao ručne mašine ko­ jima se direktno upravlja pomoću odgovarajućih ručica, a prili­ kom rada nemaju sopstveni uređaj za vožnju, već radni deo ma­ šine služi za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva­ tor ili freza, po čemu je i dobio naziv — motokultivar ili freza. Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti točkovi, pa se on u tom slučaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj varijanti može služiti za vuču pluga i mnogobrojnih priključnih oruđa, a može se koristiti i u transportu sa odgovarajućom pri­ kolicom. Motokultivatori se izrađuju sa benzinskim ili dizel-motorima snage 2,2 — 4,4 kW. Na njih se može priključiti veliki broj različitih uređaja i mašina, pa se zbog toga smatraju najuniverzalnijom poljoprivrednom pogonskom mašinom. Najčešće korišćeni dodatni uređaji i mašine su: rotacioni kultivator za površin­ sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu, kultivatorske motičice različitih oblika i namena, sadilice, sejačice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zaprašivači, kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, čistači snega, cirku7

lari i mnogi drugi priključci. Ukoliko se na njega može priklju­ čiti veči broj odgovarajućih priključaka utoliko je motokultivator ekonomičniji. 1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI Za jednoosovinske traktore je odomaćen naziv motokultivatori. Karakteristično za jednoosovinske traktore je to što imaju jednu pogonsku osovinu i što se njima direktno upravlja pomoću ručice. Da bismo uočili razliku između motokultivatora i jednoosovinskog traktora, posmatraćemo operaciju rotacionog kultiviranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikači radni deo ro­ tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih točkova. Kod jednoosovinskog traktora na priključnom vratilu ni­ je potrebno skidanje pogonskih točkova. Uz jednoosovinske trak­ tore mogu se dodati jedan ili dva točka koji služe za oslanjanje zadnjeg dela traktora, pa se tako olakšava rad rukovaocu. To su uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukovalac mogao da radi u se decern položaju. Jednoosovinski traktori imaju ugrađeno jedno ili dva prik­ ljučna vratila za pogon različitih rotacionih oruđa i mašina. Ako je jedno od vratila sinhronizovano sa men jačem brzina, na njega se može priključiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko­ lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru­ đa priključuju se pomoću različitih priključaka sa zadnje, pred­ nje i bočne strane. U jednoosovinske traktore ugrađuju se motori snage 3 — 10 kW, i to pretežno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u ravnici i brdsko-planinskom području na nagnutim terenima. Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno otežano pri radu na nagnutom terenu, kada težak i snažan trak­ tor može biti opasan po rukovaoca. Da bi se čitaocima olakšalo korišćenje ove knjige, u daljem tekstu zadržaćemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske traktore. 1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA Osnovna konstrukcijska izvođenja motokultivatora prikazana su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika između njih je primetna i u na8

SI. t.l — Motokopačica IMT-504

SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

živima: motokopačica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres). Da bismo upoznali osnovne mogućnosti i razlike između po­ jedinih motokultivalora, moramo znati nešto i o konstrukcij­ skom izvođenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje i održavanje, katalozima i drugim publikacijama.

SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)

Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultivatora, nužno je dobro proučiti sve njegove karakteristike. U sledećem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove motokultivatora domaćih proizvođača.

10

W 4. henzinac 6 kW »super speci jal DM« 10 kW »GORENJE-MUTA« Naziv Motokultivator »univerzal« Motokultivator »specijal«.5 kW 2 kW 2. 1.8 kW Muta Snaga 6 kW 6 kW »LABINPROGRES« Naziv Labin Snaga »mondijal LPS«. dizel »MIOSTANDARD« Naziv MIO MIO MIO MIO F F — — — — — — 200 250 300 350 400 600 Osijek naga 1.5 kW 4. 3 — izduvni lonac. 4 — rezervoar goriva.5 kW 5. benzinski.5 kW 1. dvotaktni.1 kW 5.5 kW pri 5250 1 min~ .5 kW 1.57 kVV 4.4. 6 — priključno vratilo . MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOĐAČA IMT IMT IMT IMT IMT IMT IMT — — — — — — Knjaževac Snaga 504 506S 506LS 507 507D 509D 4. 1 — gumeni pogonski točak. Motokopačica IMT-504 Tehnički podaci Tip motora: 66'3. SI. snage 4. 5 — prirubnica za priključivanje dodatnih oruđa sa vijcima i navrtkama.1.4 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa leve strane).7 kW 9.1.4.5 k.57 kW 2. 2 — motor sa menjačkom kutijom.

4 — podupirač. 5 — prečistač vazduha uljnog tipa. 8 — gumeni rukohvat upravljača 12 . 1. 6 — zakačka podupirača SL 1. 6 — poluga za promenu stepena prenosa. 7 — ručica gasa. 1 — karburator. 5 — vijak za pritezanje pri visinskom podešavanju upravljača. 2 — dugme kratkog spoja. 4 — poluga za bočno podešavanje upravljača. 1 — komandna ručica spojnice. 3 — navrtka za podešavanje zategnutosti i ko­ mandnog kabla spojnice.SI.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 3 — starter povratnog dejstva.5 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa desne strane). 2 — vijak komandnog kabla spojnice.

izduvni lonac. sa tri stepena prenosa za hod unapred. 3 • tilo. 10 — utikač 13 . 4 — izlazno — pogonsko vranosač kopačice.5 kW pri 5250 1 min" . 1 — rezervoar za .4. Ožlebljeno. potopljena u ulju. U bloku motora. Podesiv po visini i bočno. Motokultivator IMT-506 1 Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: Tehnički podaci Tip motora: Men j ač: 66/2. Promena stepena prenosa vrši se pomoću poluge na upravljaču. Višelamelna. dvotaktni. 7 — osovinica sa ručicom za — poluga komande menjača. sa tri stepena prenosa za hod unapred. 6 — spajanje. 5 — zavrtanj za pritezanje. 8 — žičani osigurač. nezavisno od brzine kre­ tanja mašine.Menjač: U bloku motora. 1.7 — Motokultivator IMT-505/506 gorivo.2. SI. 2 — zaštitnik prenosnika. benzinski. sa 800 m i n " . 9 (pogled sa desne strane). 1. snage 4.

8 — tropolna utikačka kutija za osvetijenje. 4 — zavrtanj za podešavanje. 1.9 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 1 — za ga­ šenje motora (kratkim spojem). 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 1.1 10 9 8 7 1 ^ SI. 6 — raonik kopača. 5 — ručica spojnice. 7 — komanda za startovanje. 11 — nosač rezervoara 5 6 prekidač SI. 2 — upravljač. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikača.8 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 1 — poluga komande menjača. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 6 — ručica komande za gas 14 . 9 — čep ot­ vora za nalivanje ulja na menjaču. 3 — kutija za alat. 10 — karburator.

sa tri stepena prenosa za hod unapred. snage 5. potopljena u ulju. -1 nezavisno od stepena pre­ Podesiv po visini i bočno. Višelamelna. Ožlebljeno. 1. potopljena u ulju.1 kW -1 pri 3600 m i n . snage 4.4. dvotaktni. Ožlebljeno. U bloku motora.4. potopljena u ulju Podesiv po visini i bočno. Jednoosovinski traktor IMT-507 Tehnički podaci Tip motora: LA 300. benzinski. Podesiv po visini i bočno.5 kW pri 5250 1 min" . sa 800 m i n nosa mašine. benzinski. U bloku motora. 1. snage 4. četvorotaktni. Višelamelna. Motokultivator IMT-506LS Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. sa tri stepena prenosa za hod unapred i tri stepena za hod unazad.4. benzinski. Motokultivator IMT-506L Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1.4. dvotaktni. sa 800 min" nezavisno od stepena pre­ nosa mašine.5 kW pri 5250 -1 min .3. 15 1 . 1.5.Spojnica: Upravljač: Višelamelna.

5 — sajla za promenu smera vožnje.SI. 6 — mazalica 15 U 13 12 16 . 1. 1. 3 — izduvni lonac. 5 — dugme za kratak spoj. 12 — desno ležište za oslanjanje.11 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane). 3 — broj mašine. 10 — poluga spojnice.10 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane). 8 — zahvatnik za pokretanje startera. 1 — rezervoar za gorivo. 1 — sajla za uključivanje brzina. 2 — utikačka kutija za priključna svetla. 16 — utikač sa sigurnosnim lancem. 15 — mazalica za podmazivanje sajle. 6 — uljni filtar za vazduh. 17 — uređaj za priključivanje oruđa 1 2 3 U 5 SI. 4 — slavina za odvod goriva. 13 — poluga za uključivanje priključnog vratila. 11 — desna poluosovina. 4 — stub upravljača. 14 — poklopac izlaznog kućišta. 2 — poklopac rezervoara za gorivo. 7 — dvotaktni motor. 9 — broj motora.

frikciona. četvorotaktni. 1 — upravljač.4. 17 . Jednoosovinski traktor IMT-507D Tehnički podaci Tip motora: Menjac: S poj nica: '} Motokultivatori RD 80.12 — Komande jednoosovinskog traktora IMT-507. sa 860 m i n prenosa. Suva. dizel. 2 — kutija za alat. 13 — ručica komande spojnice Menjac: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod unazad). 1. 10 — vijak. 9 — ručica za promenu smera kretanja. 4 — poluga gasa. 3 — poluga za zakretanje upravljača.6. 8 — ručica za promenu stepena prenosa. višelamelna. snage 5.SI.. 12 — vijak za regulisanje sajle spojnice. Višelamelna. 6 — ležište ručice za promenu brzina. suva. 1. 6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod unapred). 11 — ležište ručice za promenu smera kretanja.1 kW pri 3000 1 min. -1 nezavisno od stepena Podesiv po visini i bočno. Ožlebljeno.

dizel. 1.4 kW pri 1 3000 m i n .Priključno vratilo: Ožlebljeno. Upravljač: Pode siv po visini i u stranu. SI. Jednoosovinski traktor IMT-509 1 Tehnički podaci Tip motora: LDA 450. sa 860 m i n " nezavisno od stepena prenosa.4. 1. Spojnica: Jednolamelna.. četvoro! akt ni.7. Ako je položaj uprav­ ljača takav da je motor nazad: dva stepena pre­ nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za hod unazad.13 — Jednoosovinski traktor IMT-509 . snage 9. Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste­ pen prenosa za hod unazad. suva.

1.4 kW pri 1 3000 min. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa unazad dok se okreću radni delovi i rotacione sitnilice. Podesiv po visini i u stranu. 6 stepeni prenosa — 4 za hod u nap red i 2 za hod unazad.Priključno vratilo: Upravljač: Dva priključna vratila sa obrtajima od 180 l mm~ . četvorotaktni. 3000 1.4.. SI. dizel.14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres) 19 . snage 9.8. Jednoosovinski traktor »super special« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Menjač: LDA-451.

Dva vratila. Podesiv po visini i u krugu od 360°. suva. sklopiv zbog lakšeg transporta. benzinski. benzinski. Podesiv po visini i zakretan za 180°.5 kW pri 3500 min -i -1 Priključno vratilo: Upravljač: . suva. snage 1. četvorotaktni. dizel. 1. Jednoosovinski traktor »mondial« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjac: 108L.9. Motokultivator MIO-250 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: 20 Dvotaktni. Motokultivator MIO-200 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Upravljač: Dvotaktni.4. Podešavanje u tri različite visine. na oba točka. ili 108Đ. snage 6 kW. 4 stepena prenosa — 3 za hod unapred i 2 za hod unazad.Spojnica: Diferencijal: Priključna vratila: Kočnice: Upravljač: Jednolamelna. četvorotaktni. benzinski. Sa uređajem za blokiranje.4. Konusna. snage 1.11. Broj obrtaja nezavisan od menjača. Sigurnosna papučica. snage 6 kW. sa pojedinačnim ili za­ jedničkim delovanjem. 1. Mehaničke. 1.5 kW. 790 m i n .4.10. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok­ reću radni delovi rotacione sitnilice.

Promenom položaja remena Podešavanje u tri nivoa.12. 1. Bočno.4. benzinski. sa brojem obrtaja 2300/1500 min~ SI.Spojnica: Men janje brzina: Upravljač Zatezni remen. snage 2 kW pri 5800 min -i Zatezni remen. Promenom položaja remena. (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) 1.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek) 21 . Motokultivator MIO-300 Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjanje brzina: Priključno vratilo: Dvotaktni.

snage 2. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una­ zad.1. Bočno sa brojem obrtaja 2300 m i n . -1 kVV pri 5800 i SI.57 1 min" . Bočno.13. Zatezni remen. Zatezni remen. 1.16 — Motokultivator F-400 (proiz vod »MIOSTANDARD« — Osijek) u po loža ju za transport 22 .4. četvorotaktni.4. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod unazad. snage 2..14. Motokultivator F-400 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravi j ač: G35. benzinski.57 kW 1 pri 4000 m i n . sa brojem obrtaja 2300/1243 min Podesiv po visini i bočno. 1. Motokultivator MIO-350 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravljač: Dvotaktni. Podesiv po visini i bočno. benzinski. G150.

snage 4. Bočno sa brojem obrtaja 730 i 2160 min Podesiv po visini i bočno.15. i ft SI.1. 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod unazad (x2). Zatezni remen. četvoro taktni.17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARDC< Osijek) 23 . benzinski. Motokultivator F-600 (proizvodnja »MIOSTANDARD« Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Men j ač: Priključno vratilo: Upravljač: G200.4. 1.5 kW pri 3600 min-*.

Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL (proizvodnja »GORENJE-MUTA«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Kočnica: Upravljač: LA-300.16.1. 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad. Dobošasta. snage 6 k\V. Podesiv. četvorotaktni. i 24 . benzinski.4. Višelamelna potopljena u ulju.

odnosno mešavine goriva i vazkonstrukciji. načinu rada. MOTORI SUS — OSNOVNI PODACI Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo­ tora u kojima se pogonska energija.2. ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvotaktni. Pri tome nastaju promene pritiska.2. sadržana u gorivu. — — duha. Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora pređe put (hod) između svojih krajnjih položaja (između »mrt25 * . Ovi motori se prema načinu sagorevanja i vrsti goriva dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftaše). tj. U motokultivatore se ugrađuju i benzinski i dizel-motori. zapremine i temperature. 2. Poznavanje karakteristika jednih ili drugih motora pomoći će korisnicima da se odluče pri izboru motokultivatora. 2.1. — — načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora. Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se periodično ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora. načinu paljenja goriva. u cilindrima motora. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-MOTORA Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema: — vrsti pogonskog goriva. pretvara u mehanički rad u samoj unutrašnjosti motora.

pa se veoma zagrejani gasovi naglo šire i snažno potiskuju klip nadole. a sabijenu smešu pali električna varnica. i donja mrtva tačka (DMT) — umesto: unutrašnja mrtva tačka. Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od dva takta. Motor usisava smešu i sabija je. 2.3. Klip gura klipnjaču. struji u cilindar. Klip se kreće od UMT prema SMT. Za ove tačke se koriste i nazivi — gornja mr­ tva tačka (GMT) umesto: spoljašnja mrtva tačka (SMT). tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra. takt: Usisni ventil je otvoren. stvorena u karbura­ toru. 2. jer se smeša benzina i vazduha stvara izvan cilindra — u karburatoru. Nešto pre dolaska klipa u SMT iskra svećice zapali smešu. takt: Oba ventila su zatvorena. takt: Izduvni ventil je otvoren. To je 26 .vih tačaka« klipa). odnosno za vreme jednog punog obrtaja radilice motora. Kako su oba ventila zatvorena. pa pošto motor daje koristan rad samo u ovom taktu — on se naziva radni takt. 4. usled čega smeša goriva i vazduha. To je takt sabijanja ili kompre­ sije.3. Klip se ovde kreće od spoljašnje mrtve tačke (SMT) prema unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT). Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti četvoro­ taktni i dvotaktni. takt: Oba ventila su zatvorena. 3.. Ovaj prvi takt se naziva takt usisavanja. U ovom taktu posle pa­ ljenja smele dolazi do sagorevanja. odnosno za vreme dva puna obrtaja radilice motora. izduvni zatvoren. Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja radilice. a klip se kreće od UMT prema SMT. Četvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od četiri takta. BENZINSKI (OTO) MOTOR Ovi motori se nazivaju i karburatorski. 2. Četiri takta pri radu benzinskog motora 1. klip sabija smešu koja je u prvom taktu ušla u cilindar. SMT i UMT su mesta u cilin­ dru gde klip menja smer kretanja i u tim tačkama je brzina klipa jednaka nuli. pa se cilindar puni smešom. delujući kao vakuum-pumpa.1. stvara potpritisak u cilindru. Klip se kreće nadole i. a ona okreće radilicu. To je takt sagorevanja i širenja.

d pošto se klip usled inercije kreće nadole. 1 TAKT 2 TAKT SI. 6 izduvna cev. 1 — karburator. Na si. ponovo prodire u komoru za sagorevanje i tako se nastavlja sledeći radni proces. 4 — usisni ventil. Na si. 2.1 vidimo da je radilica motora za ova četiri takta izvršila dva obrta i da je od četiri takta samo jedan radni. ponovo poči­ nje prvi taikt (takt usisavanja).takt izduvavanja.2. kao što je to slučaj kod četvorotaktnih motora.2 je prikazan tipičan dvotaktni motor sa dva otvora.3. 7 — izduvni ventil. 5 — svećica za paljenje. 3 — usisna cev. Dvotaktni benzinski motori Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva lakta (hoda) umesto u četiri. Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni otvara. 2. 8 — klip 3TAKT 4TAKT 2. 2. usled depre­ sije koja se stvara nad klipom. 2 — prečistač vazduha. Sveza gasna smeša. 27 .1 — Princip rada četvorotaktnog benzinskog motora.

Kod četvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja usisavanje i sabijanje smeše. 2 — kar­ burator. odnosno zatvara­ jući otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smešu. 5 — svećica. a razvođenje sme­ še i sagorelih gasova vrši sam klip otvarajući. dok kod dvotaktnog motora donji deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu motora se obavlja predsabijanje smeše).2 — Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. 7 — prelazni kanal Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u sledećem. a ispod klipa se istovre2$ . 6 — otvor za ulaz smese u cilindar. Dvotaktni motor nema ventil na cilindru. 3 — ulazni otvor. 1. 2. Svaki drugi takt u dvotaktnom motoru je radni. takt: Klip se kreće od UMT prema SMT. 1 — korito motora. pri čemu se zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4). pa u svom daljem kretanju klip sabija smešu u cilindru. To se postiže tako što se punjenje cilindra srne som. izduvni ot­ vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smeše iz korita motora u cilindar. izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smeše obavlja u prvom taktu. 4 — izduvni otvor.1 TAKT 2 TAKT Si. a širenje gasova u drugom (radnom) taktu.

Da bi izduvni gasovi što bolje iščistili ko­ moru za sagorevanje od gasne smeše. zbog toga što sistem nema podma­ zivanja.4. pošto u koritu zbog predsabijanja vlada veći pritisak. pa je zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na če­ tvorotaktni motor. Benzinski četvorotaktni motori koriste benzin kao pogonsiko gorivo. pa se nastavlja predsabijanje smeše u koritu motora. pa je punjenje cilindra smešom zbog toga nepotpuno. Tako se omogućava podmazivanje preko gasne smeše u kojoj već ima ulja za podmazivanje. Kad donji deo klipa prođe ulazni otvor (3). sagoreli gasovi potiskuju klip nadole. usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova smeša goriva i vazduha stvorena u karburatoru. DIZEL-MOTOR Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva dizel gorivo u vazduhu koji je pomoću klipa sabijen pod viso­ kim pritiskom. Klip pri svom kretanju nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3). a kod dvotaktnih. Smeša koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po­ maže ispiranje cilindra. svećica (5) upali smešu i — to je završetak prvog takta. tako da izlaze izduvni gasovi i otvara se prelazili kanal (6). Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha i ubrizgavanje goriva. Dvotaktni motor nema usisne i izduvne ventile. a osim toga — prilikom ispiranja sagorelih gasova sa njima odlazi i deo smeše. pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila. primorana da se kreće (na slici prikazano strelicom) i na taj način čisti i uglove u komori za sagorevanje dok se klip kreće nadole. na klipu se nalazi naročiti ispust. mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. 2. Radilica u toku ova dva takta izvrši samo jedan obrtaj. tako da je gasna smeša. usled naglog širenja. Pošto se sagorevanje obavlja u samoj mašini na­ ziva se — motor sa unutrašnjim sagorevanjem. pa sveza smeša ulazi iz korita motora. Dovod smeše i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u cetvorotaktnom motoru. Do prelaženja smeše iz korita u cilindar dolazi usled razlike pritisaka. Kad klip sabije smešu. koja dolazi iz prostora ispod klipa u prostor iznad klipa. takt: Posle paljenja sabijene smeše. Zatim gornji deo klipa otvara izduvni otvor (4). svaki dizel-motor mora da ima odgovara29 .meno stvara pot pri tisak. 2.

2. 6 — klip. Brizgaljke .4). 5 — cilindar. Cilindar je element u kome klip klizi i ostvaruje određeni hod. 7 — kli­ pnjača. 2.3). 8 — radilica nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okreće u ležištu i ima koleno (koje ostvaruje kružno kretanje većeg prečnika od samog vratila) i klipnjače koja povezuje koleno sa klipom. Motori za ovu svrhu koriste meha- 1 8 SI. 2. Klipnjača je prava šipka koja ima ležište na oba svoja kraja.3 — Osnovni delovi dizel-motora 1 — pumpa za ubrizgavanje. 4 — cilindarska glava. 2 — briz galjka. Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar i da bi iskorišćene (sagorele) gasove ispustili napolje. Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mašinama) je uređaj za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt­ no kretanje radilice (si. 3 — ventili. Klip je povezan sa mehanizmom koji kontroliše ovo klizanje.juće osnovne delove (si.

jer gorivo ne može da sagoreva bez kiseonika.1.i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle u prostor za sagorevanje. Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska — da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila što veća snaga motora. Pumpa za ubrizgavanje stvara odre­ đeni pritisak u gorivu. Ovo je glavna razlika između dizel-motora i motora na benzin. pa lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu). U dizel-motoru vazduh je toliko sabijen da dostiže temperaturu užarenog gvožđa.4 — Princip rada mehanizma kolena 2. Vazduh mora da uđe u cilindar. dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom koji se zagreva usled visokog pritiska. Sagorevanje je hemijski proces u kome se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu. 2. Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen­ skom intervalu. 3. 31 . što omogućava raspršivanje goriva u cilindre. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature vazduha (raste sa porastom pritiska). SI. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom u obliku fine magle. Ono se ubrizgava tek pošto se vaz­ duh sabije i na taj način zagreje do visoke temperature. 2. jer je neophodna homogena meša% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva­ nje.4. Princip rada dizel-motora Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizelmotora: 1. Gorivo mora biti u obliku fine magle (spreja). tako da se potpuno raspo­ redi na već sabijeni vazduh. Kod motora na benzin (oto-motora) za paljenje mešavine koristi se svećica.

Do sagorevanja dolazi odmah pošto je nafta raspršena u cilindru. Kod četvorotaktnih motora. Stepen kompresije je veoma važan procesni i konstrukcioni faktor motora koji se izražava sledećim odnosom: _ VR + Vc _ Vu 32 .2. Kada klip u cilindru završi svoj hod i gasovi izgube pritisak. Kod verti­ kalnih motora. Kada se oslobodi sagorelih gasova. Zapremina koja odgovara hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). Zapremina u ci­ lindru kada je klip u unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT) naziva se ukupnom zapreminom cilindra (VJ. Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa (jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se završio radni ciklus. Drugi krajnji položaj klipa. kada je radna zapremina maksi­ malna — nazivamo unutrašnja mrtva tačka (UMT).4.4. naziva se kompresiona zapremina i obeležava se sa Vc. Odnos ukupne zapremine cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom­ presije (e). sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra. umesto — spoljna mrtva tačka upotrebljava se naziv: gornja mrtva tačka. dok se umesto naziva — unutrašnja mrtva tačka koristi naziv: donja mrtva tačka. Takt predstavlja pomeraj (hod) klipa između krajnjih položaja. 2. gore. što proizvodi veliku količinu toplote. dole. tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko klipnjače na koleno radilice. da bi se završio radni ciklus — potrebna su četiri takta klipa (dole. Stepen kompresije (sabijanja) Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa. 5. kada se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj tački (SMT). cilindar je spreman da primi novu količinu vazduha i da ponovo započne sledeći takt (hod). Na taj način radilica dobija obrtno kretanje i određenu silu. Radni ciklus je potpuno završena serija različitih faza ili događaja koje slede jedna drugu. Mešavina gasa se naglo širi. gore). ostvaruju se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i maksimalna). odnosno od jedne do druge krajnje tačke. Kada je klip u krajnjim položajima (tačkama). Tačku položaja klipa u kojoj je radna zapremina cilindra minimalna — nazivamo spoljna mrtva tačka (SMT).

6 do 2. vazduh treba da je toliko zagrejan da se gorivo odmah upali i sagori. 2. Veli­ čina stepena kompresije kreće se od 12:1 do 22:1. Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od konstrukcijskih osobina. pa kad se dizel-gorivo ubrizga. vrste goriva i načina hlađenja. Taktovi četvorotaktnog dizel-motora Na si.13 prikazani su osnovni radni procesi u ci­ lindru jednostavnog četvorotaktnog dizel-motora. Temperatura vazduha usled sabijanja neba da se poveća iznad tačke samopaljenja dizel-goriva. temperatura sabijenog vazduha utoliko je viša.4. 2.3.Ukoliko je stepen kompresije veći. •vtotokultivatori 13 . a osnovni po­ kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u nekoliko različitih položaja.

SI. tako da klip 34 . Sabijanje (kompresija) je drugi takt. Tada klip počinje da se spušta (si. Kada klip dođe do kraja svog hoda (UMT).8.8 pokazuju početni.9).6. Radilica se okreće nadesno i povlači klipnjaču nadole zajedno sa klipom. što je prikazano na si. Ulazni ventil je otvoren. 2. 2. Usisavanje započinje (si. 2. klipnjača gura klip nagore (si. srednji i krajnji deo takta usisavanja.Usisavanje je prvi takt.8 po­ kazuje da je klip spreman da počne sabijanje vazduha.6 (levo) — Klip na vrhu — ulazni ventil otvoren — vazduh počinje da ulazi. Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne može da izađe. 2. SI. a izlazni zatvoren. 2. Tada dolazi do po­ većanja pritiska vazduha i povišenja temperature.7 (u sredini) — Klip se spušta — ulazni ventil otvoren — vazduh je ušao. 2.8 (desno) — Klip na kraju hoda — svi ventili zatvoreni — završeno ulaženje vazduha — počinje sabijanje vazduh 'kroz ulazni ventil. 2. 2. 2. Kada se koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore. 2. tako da se sabija u manji prostor. Cilindar je sada pun svežeg vazduha.6) kada je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj tački i spreman je da uvuče vazduh. Položaji na si. ulazni ventil se zatvara.7 i 2.7) i uvlači svež SI. Položaj na si.

Pritisak deluje na vrh klipa i potiskuje ga nadole.9 — Klip se podiže — svi ventili zatvoreni — vazduh se sabija i* SI. 2. Dizel-gorivo (nafta) brzo sagoreva zato što je pomešano sa vrelim vazduhom.11. Vazduh je sada toliko zagrejan da može odmah da zapali raspršeno gorivo. Pre nego što klip dođe u SMT.10 — Klip na vrhu (SMT) — ulazni 1 izlazni ventili zatvoreni — brizgalj­ ku ubacuje dlzei-gorivo . 2.dolazi u SMT (si.10). Vazduh je pod pritiskom od 25—40 bara. gorivo je potpuno ubrizgano i sagore­ vanje je završeno. 2. pri samom kraju takta sabijanja. 2. Vazduh se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700°C.10). Sagorevanje i širenje je treći takt. Kada klip dođe u položaj koji je prikazan na si. t j . što znači da se gasovi šire. 2. Pošto se topao gas nalazi na malom prostoru između vrha klipa i vrha cilindra. gorivo se ubrizgava kroz brizgaljku (si. tako da mešavina koja sagoreva postaje još toplija. U toku sagorevanja oslobađa se određena količina toplotne energije. zauzima obično 1/16 svog prethodnog prostora. Klip na­ stavlja da se spušta potiskivan sagorelim gasovima. pritisak takođe raste. Vreli gasovi zauzimaju veću zapreminu (zbog toga što se klip spustio). kojima usled SI.

koje okreće radilicu. sagoreli gasovi počinju da izlaze iz cilin­ dra.13 — (desno) — Klip se podiže — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi su izbačeni Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. ventil za odvod izduvnih gasova se mehanički otvara i sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si. 2. 2.12). Ulazni ventil se ponovo otvara i motor je ponovo u početnom položajni (si. Neposredno pre nego što klip dođe u UMT. SI. Ovim se završava jedan radni ciklus. U međuvremenu. SI.12 (u sredini) — Klip na dnu hoda — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi izlaze napolje. 2. 2.6).širenja opada pritisak i oni postaju hladniji. SI.11 (levo) — Kiip silazi — svi ventili zatvoreni — vreli gasovi potiskuju klip nadole. klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje već istrošene gasove sve do SMT.13. Kada je izduvni ventil otvoren. pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjače na koleno. 2. Ovo je kraj takta sagorevanja i širenja koji je počeo kada je klip bio u SMT. 36 . spreman za novi ciklus. 2. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si.

Zamajac je osnovni deo motora. To je točak velike mase koji je pričvršćen za radilicu motora i koji održava ravnomeran rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu samo u taktu sagorevanja i širenja (treći takt). Da bi se preko radilice omogućilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju funkciju. 2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u sledećem: 1. Dižel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo­ tori, gde se smeša benzina i vazduha pali varnicom preko svećice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vazduhom koji je sabijen u cilindrima. 2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se sabija pre nego što gorivo uđe u cilindar. Kod benzinskih mo­ tora vazduh i benzin se mešaju u karburatoru van cilindra pre nego što uđu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta. 3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je veći. Kod benzinskih motora stepen kompresije je ograničen, jer se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se mešavina benzin-vazduh suviše sabije, može doći do samopaljenja smeše, odnosno — mešavina može da se upali pre nego što klip završi hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Veće sabija­ nje takođe može da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo mešavine sagori pre nego što varnica izvrši paljenje. Zbog to­ ga je benzinski motor ograničen dozvoljenim stepenom kompresije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost motora (snagu, moment itd.). Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne može doći do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji mogućnost većeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se tako postiže veća efikasnost motora. 4. Dizel-motori koriste ška goriva su jeftinija od benzin koji lako isparava daje ujednačenu mešavinu gorivo koje manje isparava. Ova te­ benzina. Benzinski motori koriste na niskim temperaturama. Benzin sa vazduhom.
37

5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i brizgaljke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle. Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru. 6. Konstrukcija dizel-motora je čvršća i jača od benzinskih motora, jer prvi rade pod većim pritiskom.
%

oto-motor

dizel - m o t o r

SI. 2.14

Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od stepena kompresije za oto i dizel-motore

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle­ daju se u sledećem: 1. Mala potrošnja goriva. Dizel-motor spada u motore veli­ ke efikasnosti. Potrošnja goriva je manja nego kod benzinskih motora, pa je zbog toga veoma efikasan. 2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina, a to je činjenica koja taikođe utiče na izbor dizel ili benzinskog motora. 3. Ekonomičnost pri malini opterećenjima. Dizel-motor nije efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimično opte­ rećen (kako motor obično i radi). Kada radi poluopterećen, di­ zel-motor troši samo oko 10% više goriva po jedinici proizvede­ ne snage nego potpuno opterećen motor. Kod benzinskih motora efikasnost opada sa smanjenjem opterećenja.
38

4. Veća sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i teže je zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ottrovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadrže manje •lien-monoksida. 5. Veći stepen iskorišćenja goriva. Procenat energije sadr.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko '"o, dok je kod benzinskih motora 24%. 2.5.2. Nedostaci dizel-motora Nedostaci dizel-motora su u sledećem: 1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz­ nija, odnosno veća je masa po kilovatu (snage) od benzinskih motora. 1 2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a 1 kod manjih do 5000 " . 3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora. Obrtni moment kod dizel-motora, iako nešto veći nego kod ben­ zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, što znači da je motor manje elastičan pri radu. 4. Dizel-motor se teže stavlja u pogon, naročito u zimskim Miesecima, jer se teško dobija potrebna temperatura usisanog vazduha u cilindru (da bi došlo do samopaljenja smeše). 5. Uređaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su veoma skupi (zbog precizne obrade). 6. Pri radu dizel-motori su bučniji od benzinskih motora. 7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzinskog motora.

39

3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje se obavljaju u slučaju neispravnosti. Veliku primenu našao je dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci »Lom­ bard] ni ja«), ugrađen na domaćim motokultivatorima IMT-509 i »super specijal« — »Labinprogres«-a. Italijanska firma »Lombardini« proizvodi motore koji se ugrađuju u motokultivatore italijanskih proizvođača, a našli su primenu i u našoj zemlji. Motor ima veliki broj delova. Radi lakšeg sagledavanja i upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i sisteme prema funkcionalnim celinama: 1. Grupa motorskog mehanizma: — klip, •— klipna osovinica, — klipni prstenovi, — klipnjača sa ležaj ima klipnjače, — radilica, — zamajac. 2. — — — Grupa nepokretnih delova; cilindar, cilindarska glava, korito motora (karter;,
•i
j!

3. Sistem razvoda: — usisni i izduvni ventili, — ventilske opruge,

40

]
!

bregasto vratilo, klackalice, šipke, podizači, zupčanici itd. 4. — — — Sistem za podmazivanje: pumpa za ulje, prečistač ulja, cevi.

SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro­ ces sagorevanja. to će se. klip. regulator napona itd. on se kre­ će odozgo nadole. Kada klip u svom kretanju dođe do DMT (UMT) tu stane. Kad pritisak gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip. Pošto je radilica već u pokretu. cevi. a preko nje i klipnjača. GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. 6. klip­ njaču sa ležajima klipnjače. 7. produžiti obrtanje za izvesno vreme i klip će imati mogućnost da se vrati (odozdo nagore) do GMT (SMT). Usisni i izduvni trakt: prečistač vazduha. tako da se radilica obrne u svojim ležaj im a. Da bi inercija radilice bila što veća i da bi se dobilo njeno ujednačeno kretanje. elektropokretač.1. zamajac i dr. Motorni mehanizam obuhvata sledeće delove: radilicu. izduvni lonac. Klipnjača prenosi silu na lakat radilice.5. klipnu osovinicu. prečistač goriva. pumpa za ubrizgavanje. klipne prstenove. 3. Elektrooprema: — akumulator. alternator ili dinamo. Silu pritiska će primiti osovinića klipa. brizgaljka. na jedan kraj radilice postav­ lja se teži kotur koji se naziva zamajac. usled inercije. 42 . usisna i izduvna cev. Sistem za ubrizgavanje goriva: rezervoar.

2 — klip. Da bi se obezbedilo što bolje zaptivanje radnog prostora. a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 — 2000°C). Klip Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na klipnjaču.2 — Grupa motorskog mehanizma. U taj prostor (zazor) između klipa i ci­ lindra mora se uvući tanak film ulja za podmazivanje — kako 43 . u kratkom vremenskom periodu. Svojim pravolinijsko-oscilatornim kretanjem klip omogućava odvijanje svih faza radnog ciklusa motora. 3 — klipna osovinica. pritisak gasova (80 bara). 6 — klipnjača. odnosno na radilicu motora.1. 4 — osigurač. Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim­ ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila što niža.1. 8 — vijak. Usled zagrevanja klip se širi. 1 — klipni prstenovi. Prilikom sagorevanja klip podnosi velika opterećenja usled visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. tako da mora da postoji određeni zazor između klipa i cilindra. na klipu se nalaze žlebovi u koje se postavlja­ ju klipni prstenovi (karike). 7 — polutka ležaja. 5 — čaura pesnice klipnjače. 3. 9 — radilica.SI. Na klip deluje. 10 — zamajac 3.

2 3 4 SI. 7 — strugač ulja. 2 — žlebovi klipnih prstenoya. — žlebove klipnih prs tenova (2). 3. Klipni prstenovi Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za­ zor. — da lako klizi po cilindru (kako na hladnom. 1 — glava klipa.3): — glavu klipa (1) ili gornji deo. a veličina zazora zavisi od veličine i konstrukcije klipa. 6 — klipni prstenovi (kompresioni). materijala od koga je izrađen i radne temperature. Zazor ne srne biti ni suviše mali ni suviše veliki.bi se umanjilo trenje delova. — da je dobar provodnik toplote.1. Pošto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova. 8 — unutrašnji deo klipa Da bi klip obavio svoje funkcije. a delom preko klipnih prstenova. potrebno je da ima sledeće osobine: — da je otporan prema visokim pritiscima.3 — Klip. 4 — klipna osovinica.4). 3. radilicu i ležajeve radilice. — da omogućuje dobro podmazivanje zidova cilindra na delu gde se oslanja preko vodice. — da je što lakši da bi se smanjile sile inercije koje di­ rektno zavise od mase klipa. klipnjaču. a koje mogu znatno da opterete klipnu osnovicu. tako i na toplom motoru). 3. — vodicu klipa (5) ili donji deo. — ušice za ležanje klipne osovinice (3). neophodno je taj mali zazor eliminisati — da ne bi došlo do prodiranja gasova u karter (si.2. 44 . 3 — ušice za ležaje klipne osovinice. 5 — vodica klipa. 3. Na klipu razlikujemo (si.

a ujedno i da višak ulja vraća i i ruže) sa cilindra. Obično je iplju — da bi se smanjila masa.3. • ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra. na klip se postavlja jedan prsten — strugač ulju.icnovi i strugač ulja. Prs tenovi su nešto većeg prečnika od prečnika cilindra. prikazani su kompresioni klipni [M .1.U glavi klipa nalaze se žlebovi u koje se ugrađuju klipni i'istenovi (karike). U glavi klipa i«»stoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni prstenovi (održavaju kompresiju motora).4 — Dejstvo pritiska gasova na kompresioni klipni prsten Da bi se sprečilo prodiranje ulja u cilindre ispod komprelonih prstenova. 3. pri čemu se ostva'iije pottuno zaptivanje između klipa i cilindra. pa pošto su rasečeni i imaju određenu elastičnost. 45 . Pošto su opterećenja velika. Klipna osovinica Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klipM . 3. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i i Minpresioni klipni prstenovi. SI.uv na radilicu motora. trenje i zagrevanje. osovinica n u »i a biti otporna na savijanje. 3.5. SI.5 — Kompresioni klipni prstenovi i strugač ulja 3. Na si.

Klipna osovinica se oslanja na ušice klipa koje se znatno zagrevaju i šire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i klipne osovinice izaziva različito širenje ova dva elementa, pri čemu se javlja i povećava zazor. Zbog toga je potrebno da za­ zor između ušica klipa i klipne osovinice bude što manji, a osovinica i ušice treba da su izrađeni sa velikom preciznošću.

Si, 3.6 — Osiguranje klipne osovinice od bočnog ispadanja sigurnosnim prs­ tenom

Da ne bi došlo do oštećenja cilindra usled bočnog pomeranja osovinice — mora se izvršiti osiguranje. Postoji više na­ čina osiguranja od bočnog pomeranja klipne osovinice (na si. 3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom). 3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa Klip je jedan od najopterećenijih delova motornog meha­ nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred njega postavljaju, jer bi, inače, moglo doći do zaribavanja. Os­ novno je da se ostvari zazor između klipa i cilindra (da je što manji) i da se omogući dobro odvođenje toplote na zidove ci­ lindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u žlebovima klipnih prstenova 260°C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro­ ci mogu biti veoma različiti: 1. Veliko opterećenje još nerazrađenog novog ili pravlje­ nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu prozvođača, sa ograničenim opterećenjem određeni broj sati (odnos­ no kilometra). 2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis­ temu za podmazivanje, zapušenih prečistača (vodova) i zaprlja­ nog ulja. , 3. Slabo hlađenje usled kvara na sistemu za hlađenje.
46

5. Nepravilna ugradnja klipa. 6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis­ pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje može doći i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili propuštanja cilindarske glave.

SI. 3,7 — Merenje prečnlka klipa

Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora između klipa i cilindra, merenjem žlebova prstenova i merenjem ušice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su žlebovi istrošeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko mere, a ako su ušice ovalizirane — i njih treba obraditi da pri­ me osovinicu preko mere. Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena no­ vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporučuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se postave novi. Kada se vrši ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa­ žnja na sledeće: — Prilikom rada voditi računa da se svaka nečistoća otklo­ ni, a naročito sa površina koje se dodiruju u cilindru. — Zazor između klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama ikoje daje proizvođač. Razlikujemo dva zazora: u predelu žlebova na klipu i deo vodice klipa. — Zazor zmeđu klipa i klipne osovinice mora biti u propi­ sanim granicama koje daje proizvođač. — Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene granice.
47

4. Neispravnosti na uređaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju loš mlaz). Zazor između klipnih prstenova i žlebova na klipu kreće se u granicama od 0,12—0,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzdužni za­ zor između klipnog prstena i žlebova klipa.

SI. 3.8 — Merenje zazora između kli pnih prstenova i žlebova klipnih prste nova

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari­ kama) Ispravan rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova mogu biti u sledećem: 1. Zaprljani (zapečeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra omogućeno je prolaskom ulja između ovih elemenata. Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe­ rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs­ tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastičnost i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se može otkloniti ubrizgavanjem male količine petroleuma na klip (da se čađ ra­ stvori) ili skidanjem prstenova i čišćenjem žlebova od čađi. 2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izme­ đu krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suviše veliki zazor omogućava prolazak gasova i zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suviše mali, pri zagrevanju prstena zev može sasvim da nestane i da se prsten zag­ lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kreće u granicama od 0,3 — 0,5 mm (zavisno od 48

lipa motora). Ako je zazor suviše mali, može se povećati pre­ ciznim turpijanjem. Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego što se prsten postavi u žleb, i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome

SI. 3.9 — Merenje zazora (zeva) između krajeva karika

će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič­ nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomoću uređaja za proveravanje napona i prečnika prstena. Oštećenja pri ugrad­ nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi računa. Ovu ope­ raciju treba obavljati pomoću specijalnih klešta, tako da razrezi pojedinih prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji. 3.1.6. Klipnjača Klipnjača ostvaruje kinematsku vezu između klipa i radilice, a to znači — omogućava prenos pravolinijskog kretanja klipa, i obratno — kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad mehanizma kolena i uloga klipnjače u tom mehanizmu. Na klipnjači razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi ležišna čaura osovinice klipa, stablo klipnjače i veliku pesnicu klipnjače koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10). Delovi klipnjače imaju tri različite vrste Kretanja: 1 — mala pesnica se obrće za izvestan ugao oko klipne oso­ vimce;
4 Motokultivatori

49

2 — stablo klipnjače ima kretanje klatna; 3 — velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav­ cem radilice. Klipnjača prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora. Usled složenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjača je

SI. 3.10 njača, 2

Sklop klipnjače. 1 - klipležiš na čaura, 3 - polutke ležaja, 4 — vijak

veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet­ nog čelika (velike zatezne čvrstoće, nikl-brom čelika). Mala pesnica se izrađuje u obliku bureta ili cilindričnog oblika. U samoj pesnici je postavljena čaura izrađena obično od tvrde bronze. Stablo klipnjače je oblika duplog T. Velika pesnica je presečena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2 vijka. Podmazivanje ležaja klipnjače se obavlja: — zapljiusikivanjem, — pod pritiskom.

SI. 3.11 — Kontrola paralelnosti klipnjače

50

Najlakša pro vera da li se neki ležaj isto­ pio — jeste kontrola ulja sa dna kartera.vršiti pomoću prese postepenim pritiskivanjem. dakle. eventualno. ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu i ne podmazuje ležaj. Uzrok ove neispravnosti sličan je kao u prethodnom slučaju. Topljenje ležaja usled pregrevanja.7. 3. Prilikoim utvrđivanja malih deformacija. Veoma je važno da se ostvari zazor između ležaja i letećeg rukavca radi­ lice. Pregrevanje ležaja može da nastane usled nedostatka ulja u karteru. 3. da usovinica klipa nije upravna na osu klipa. Istopljeni ležaj se uočava po lupanju pri radu.c neki od ležaja pregreva. To se uglavnom dešava rečem broju klipnjača istog motora. 3. Uvijena klipnjača. Odstupainje ne srne da prelazi 0. Radilica Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon­ ske sile koje potiču od pritiska gasova i da ih dalje prenese preko spojnice izvan motora. 51 . lože postavljenih ležaja radi1 * e. Ovaj zazor zavisi od prečnika rukavca. pa ako se naiđe na svetlucava zrna. Ulje se protrlja me­ du prstima. to je znak da . i to kad se motor naglo rastereti. Ako se pojavi veća količina ovih /maca.Paralelnost osa klipnjače kontroliše se kao što je prikazano na si. Neispravnosti i opravke klipnjače Na klipnjači mogu nastupiti sledeče neispravnosti: 1.8. 3. nepravilnog brušenja rukavca radilice ili zbog ukošene kli1 lirie osovinice. jer ispravljanje nema svrhe. ispravljanje treba i/. pa ih obavezno treba zamoniti novima.1.1. Ako se na klipnjači desi da dođe do savijanja. ako je neki ud dovodnih kanala zapušen. onda uzrok može biti koso brušenje rukavca klipnjače ili. znači da se neki ležaj istopio. naročito pri manjem broju obrtaja. Savijena klipnjača. 2.05 mm u svim pravi ima na kraju osovinice. pa ulje ne može da dođe do leža­ la. Da bi se ove greške u i klonile.me usled zamaranja materijala. Do savijanja klipnjače može doći usliđ prirodnog zamaranja materijala. uvijanje klipnjače može da nasi. mora se prvo izvršiti merenje radi pravilne obrade i /a mene delova.11.

12 — Delovi radilice. — rukavci klipnjače (2) — leteći rukavci radilice oko kojih se nalaze ležaj glava klipnjača. 3 — laktovi radilice. pored ostalog. 1 — glavni rukavci. dok one u kojima se obrću rukavci klipnjače nazivamo ležaji klipnjače ili leteći ležaji. Kroz rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film između polutki ležaja i rukavca. SI. Na si. a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do glavnog ležaja i ispunjava prostor ispod polutke ležaja.Radilica ima jedno koleno. 3. Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se vezuje zamajac. koji imaju zadatak da izbalansiraju ekscentrične mase kolena radilice.12 prikazani su sledeći delovi radilice: — glavni rukavci (1) — rukavci radilice koji se obrću u glavnim ležaj ima. 3. Ulje se dovodi iz pumpe pošto prethodno prođe kroz prečistač. 4 — protivtegovi Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produžetku postavljaju i protivtegovi. a na kraju radilice postavlja se pogonski zup­ čanik za pomoćne uređaje i razvodni sistem. Glavni rukavci radilice se okreću na ležaj ima koji se naziva­ ju glavni ležaji ili ležaji radilice. 3. i zazore za ležaje klipnjača (leteći ležaji) i za ležaje ra­ dilice (glavne ležaje). 2 — rukavci klipnjače. — laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav­ ce klipnjače. Lakat radilice je izbušen tako da se ulje dovodi na način prikazan na si. glav­ nu dovodnu cev. Podmazivanje ležaja se obavlja uljem pod pritiskom. 52 . Svaka fabrika u svom tehničkom uputstvu propisuje.24.

3. a ako postoje oštećenja radilicu zameniti. SI.1. f Fzvršiti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju i'ili oštećeni. Zato je potrebno da se skinu čepovi A i B (si. pa ako <j ima zameniti radilicu.14 — Merenje prečnika glavnog i letećeg rukavca 53 . Ponovo zatvoriti kanale i i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost. 3. Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina.ivnje. Neispravnosti i opravke radilice Da bismo utvrdili ispravnost radilice.9.13 — Uljni eentrifugator i kanali radilice SI. 3. Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim druIIli rastvaračem. Pomoću metalnog šiljka očistiti naslage u • iiiiiom centrifugatoru i kanalima.13). 3. prvo se mora obaviti • •.

utvrđuje se njihova pohabanost i ovalnost.11. Po obodu zamajca postavljen je zup­ časti venac koji služi za uzupčenje sa zupčanikom elektropokretača (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startovanje).Glavni i leteći rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra­ gova zaribavanja. radilica bi se okretala sa trzajima. gde se vidi da je za­ majac pričvršćen na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra­ dilice). Energija prikupljena obrtanjem zamajca savlađuje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre­ tanja motora. a zatim se napresuje. Na si. ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći način: 54 . obično sa spojnicom (kvačilom). Ovaj ozubljeni venac može da se nabaci na zamajac tako što se prvo zagreje. nastavi okretanje radilice u ostala tri takta motora. a ako se ovo utvrdi — zameniti radilicu. 3. Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po­ praviti ogrebotine pomoću platna za honovanje sa veoma sitnim zrncima i. 3. ujedno. već su to povremeni udari u periodu sagorevanja. Zamajac se postavlja na zadnji deo motora. 3. Merenjem prečnika glavnog i letećeg rukavca (si. Na zamajcu se nalaze oznake koje služe za podešavanje mo­ tora (daje ih proizvođač u tehničkom uputstvu za motor).14).1.10 mm. Zamajac služi da prikupljenom energijom u radnom taktu. pa tako služi kao veza sa ostalim delovima transmisije. Ako habanje prelazi 0. Zamajac U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši­ renje. i to u dva upravna položaja. Konusi za upravljanje sedišta klinova i navoji moraju biti bez deformacija ili habanja.2 prikazan je izgled zamajca.10. 3. usled sila inercije. zameniti zaptivne prstenove. Male ogrebotine ili udarce popraviti pomoću turpije od »carborunduma« ili platnom sa sitnim zrncima. Da nije toga. jer pritisci na klip nisu stalni. izvršiti brušenje i ugraditi ležaj ne ćaure novih dimenzija. dok svi ostali taktovi troše deo energije koji se dobije u toku radnog takta. Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oštećenja. Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi sprečila izla­ zak ulja iz korita motora.1.

Novi zupčasti venac >c mora zagrejati i napresovati na zamajac.2. Ona je izložena različitim napreza­ njima i pri rasklapanju motora voditi računa da se ona ne skida <lok je zagrejana (da ne bi došlo do deformacije). Cilindar Klip se kreće u cilindru. pa je to jedan od najkomplikovanijih delova.2. Tu se nalazi i brizgaljka got iva. GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA Na si. pri čemu se mora voditi računa da se prethodno izvrši zagre\anje zupčastog venca. b) koi. uz postizanje odgovarajućeg kvaliteta obrađene površine. Cilindarska glava je veoma složena. 3. potrebno ir I rezo vati sedišta.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova irdnocilindričnog dizel-motora: cilindarska glava. Kod četvorotaktnog motora u cilin»larskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajućim ventilima za njihovo otvaranje. a zatim skidanje. f • 3. Takođe treba kontrolisati zapi iva nje između ivice cilindra i cilindarske glave. jer se u ograničenom prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori. Posle skida­ nja sa motora izvršiti čišćenje. 3. 55 . Zupčasti ve­ nae pre puštanja u rad treba podmazati raašću. Ako su se pojavili mali risevi na sedištima ventila. 3.1.17).— Obradom nalegajuće površine zamajca struganjem.2.2. ventilske opruge i ostali delovi potrebni za pokretanje ventila. odnosno zatvaranje. cilindar.i su međusobno upravna na tri različite visine (si. Cilindarska glava Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat­ vori radni prostor cilindra. blok motora i korito motora (karter). Kontrola cilindra se obav­ lja merenjem komparatorom dva unutrašnja prečnika (a. a sila pritiska se prenosi na radilii u koja je uležištena u bloku motora. 3. Prilikom sklapanja voditi računa o momen­ tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi. — Zamenom zupčastog venca zamajca (ako je ugrađen). pa ako ima od• i upanja — izvršiti honovanje. Posle toga treba prokontrolisati aksijalno bacanje zupčastog venca. Na cilindarKoj glavi postavljaju se: klackalice.

SI. 1 — cilindar ska glava. 3.1 mm. 56 . uspostaviti početnu hrapavost pomoću platna za honovanje (si. ovalnost ili istrošenost cilindra preko 0.15 — Grupa nepokretnih osnovnih delova. 3 — blok motora. Ako postoje risevi.18). 2 — ci­ lindar. 3. 4 — korito motora (karter) Ako postoje risevi na radnoj površini cilindra.

3. — ako je klip koso postavljen ili klipnjača iskrivljena.17 — Kontrola cilindra i/. zaprljana rebra cilindra) i dr. 3. Do povećanog haba­ li ja dolazi ako: — klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na cilindar i ako nejednako pritiskaju po obodu. 57 .SI. — ako zbog lošeg hlađenja motor radi na povišenoj tem­ peraturi (neodgovarajuće ulje.vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo­ ve (prema preporuci proizvođača motora).16 — Frezovanje sedišta ventila SI.

pesak i dr.) izazvaće pojavu riseva. Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obično su od spoljašnjih udara (to je najniži deo motora). Blok motora U bloku motora uležištena je radilica. Najčešće se de­ šava da se korito probije ili da samo naprsne. 3.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci. a između njih je postavljena zaptivka. tako da je to u stvari osnova za sklapanje celog motora.SI. Korito motora (karter) Motor se završava na donjoj strani koritom (karterom) u kome se nalazi ulje za podmazivanje. Blok motora je zbog toga veoma opterećen.4. 58 . pa zahteva veoma čvrstu i jaku konstrukciju. zbog čega ci­ lindar tada lako može da bude neupotrebljiv.2. da se klipnjača smakne sa ru­ kavca i probije korito motora. Moguće je. Na blok motora se postavljaju i ostali delovi. 3.3. Korito motora je pričvrš­ ćeno vijcima za cilindarski blok. usled olabavljenih vijaka na klipnjači. pa su opterećenja ko­ ja prenosi klip preko klipnjače na radilicu motora velika.18 — Uspostavljanje hrapavosti cilindra Oštećenja od čestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (prašina. 3. pesak od livenja i dr.2.

3. 3. 14 — osovinica .3. Sistem razvoda sačinjavaju: bregasto vratilo sa pogonom. 13 — vijak. tako da je omogućeno usisavanje vazduha i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra. 2 — podizač usisnog v?uttla. 9 — vijak.šipka podizača.3.19 — Elementi sistema razvoda. 12 — klackalica usisnog ventila. ventili sa pripadajućim elementima i delovi prenosa (podizač. 11 — klackalica izduvnog veniHit.1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto vratilo dobij a pogon preko zupčanika radilice i zupčanika bre­ gastog vratila. 3 — podizač izduvnog ventila. 1 bregasto vratilo.20). 4 . šipka podizača i klackalice (si. Prenosni odnos ova dva zupčanika kod četvorotaktnih motora je 2 : 1 . što znači da se radilica dva puta brže HI 3. 5 — usisni ventil. 10 -~ navi tka. t — sedište opruge.19 i 3. 7 — opruga ventila. SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM) Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeđuje pravovre­ meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros­ toru za sagorevanje. Na si. ft lzduvni ventil.

Postavlja se paralelno sa radilicom. 4 — šeširići za zaštitu ulja. 2 — vodice. 7 — ventili. koje dolazi vodom odvojenim od voda za podmazivanje glavnih ležajeva. a oblik bregova mora biti takav da se postiže sinhronizovano otvaranje i zatva­ ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu. Broj obrtaja kod četvorotaktnih motora je upola manji od broja obrtaja radilice. 8 — podizači ventila. 5 kalice.3.okreće od bregastog vratila. Otvaranje 60 . 1 — sedište ventila. 9 - . Bregovi su ugrađeni za svaki ventil posebno. što omogućava savlađivanje opruge ventila i otvaranje određe­ nog ventila. Bregasto vratilo Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre­ meno otvaranje ventila. Podmazivanje ležajeva bregastog vratila obavlja se uljem pod pritiskom. SI.20 — Elementi sistema razvoda u sklopu. 6 — osovinica klacšipke podizača. 3. Bregasto vratilo svojim bregovima potiskuje podizače ventila sa šipkama koje pokreću klackalice.1. 10 — klackalice 3. Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupčani­ ka.cilindarska glava. 3 .polukonus.

Usisni ventil se otvara pre nego što je klip pošao iz svoje SI.21 — Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila SMT.21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven­ tila. 3. 61 .usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno. Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre­ nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim položajima (SMT i UMT). 3. i to 2° — 14° ranije. već se zatvara kada klip prođe UMT za 34° — 38°. pa su bregovi na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom. Na si. Ovaj ventil je otvoren za vreme pomeranja klipa naniže i ne zatvara se kada je klip u UMT.

a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju se produkti sagorevanja iz cilindra. pa se zbog toga vrši obeležavanje na zupčanicima. Ovo se odnosi na pravilno uzubljenje zupčanika. i to za 30 — 38° pre UMT. Postoji usisni i izduvni ventil. 3. Kroz otvor usisnog ven­ tila usisava se vazduh. Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podizač ventila — da bi se to kretanje prenelo na klackalicu. jer može doći do velikih oštećenja na mo­ toru. Ventili Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju otvore. pa se tako potpuno zatvara.Izduvni ventil se otvara na kraju trećeg takta. prođe SMT za 4° — 14°. 3.22 — Ventili. Zaptivanje se obavlja između kosih površina pe- SI. koji se postavljaju pod određenim uglom na bregastom vratilu. vodice 1 sedlšta sa najvažnijim kotama 62 .3. Prema periodu kada su ventili otvoreni izrađuju se i profili bregova. Pri ugradnji veoma je važno da se bregasto vratilo posta­ vi u tačno definisan položaj prema radilici motora. to se dalje ona zaokreće. Pošto kroz klacka­ licu prolazi nepomična osovinica.2. i ostaje otvoren za vreme trajanja četvrtog takta. Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku pečurku i ventilsko vreteno. tako da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga.

Zazor ventila je veoma važan za pravilno funkcionisanje i t ad motora. 3. Posle toga kontranavrtKii ponovo pritegnuti. Da bi sve 1 1 1 kcionisalo sinhronizovano.3. Ventili su izloženi velikim opterećenjima i pritiska i tempe­ rature. Razvodni zupčanici Radilica motora pogoni sve uređaje na motoru. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni. pri čemu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene.3. Zadatak opruga je da što brže zatvore ventil i da ga drže na njegovom sedištu. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcionisanje sistema razvoda. Na si.19 vide se: podizač ventila. pa zato moraju biti jake i elastične.2 mm (zaviMIO od tipa motora) na hladnom motoru. klarkalice i dr. Podešavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi Kompresije. 63 t WW . Da bi ventil dobro zaptivao. — da se ose ventila i ose sedišta poklapaju. Dobili su naziv po tome što ventilska ploča visi o ventil skom vretenu. kraj klackalice ne srne <la dodiruje vrh vertikalnog vretena. brzog trošenja i deformacije ven­ tila.4. pa se zbog toga izrađuju od specijalnih materijala. Opruge ventila su veoma opterećene pri radu i moraju biti pouzdane u odnosu na eventualni lom.ćurke ventila i sedišta ventila u glavi cilindra. Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je: — da pečurka ventila naleže na sedište celim svojim obo­ dom. pa između njih mora da postoji zazor. Delovi prenosa za otvaranje ventila Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju viseći ventili. Zazor između klackalica i ventila podešava se delovanjem na vijak za podešavanje posle otpuštanja kontranavrtke.3. V rodnost zazora meri se mernim listićima i iznosi 0. 3. Pro­ vi TU zazora vršiti prema periodici tehničkog održavanja. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izdužuju. postavljaju se zupčanici koji rao11 i a ju da se uprave prema postojećim oznakama. doći će do: propuštanja ventila na pojedinim mestima.-šipka podizača. — da nagib bude isti i na sedištu i na pečurci. 3. Ovaj nagib je 45°.

Veoma je važno pridržavati se uputstva koje daje proizvođač motora (kako za veličinu zazora. Ventil može da ne zatvara potpuno i usled iskrivljene pečurke ventila. naći 64 . Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su­ više mali. 2. doći će do »lu­ panja« ventila. pošto se motor zagreje. a ventili iz­ brusiti na tocilu za brušenje. Usled pregrevanja ventila može doći do krivljenja pečur­ ke ili vretena ventila. tako i za postupak podešavanja). ključa i odvrtača. sedišta se moraju istrugati (t'rezovati). Neispravnosti i opravke sistema razvoda Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledeće: 1. pa zatim ih treba i ručno brusiti (šlifovati). ne oslanja na svoje sedište. Nepropisan zazor ventila može da prouzrokuje da se pe­ čurka ventila. nagorevanja nalegajućih površina i drugih mehaničkih oštećenja. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz­ među ventila i sedišta (čađ ili neki opiljak). Pri tom treba kontrolisati hlađenje. Kod manjih ošte­ ćenja može se vršiti obrada pečurke i sedišta ventila. ako je zazor suviše veliki. SL 3. 3. Ako je oš­ tećenje veće. Zbog toga zazor treba regulisati u propisanim granicama. pa tada treba izvr­ šiti čišćenje benzinom i petroleumom.5.33. pa treba izvršiti kontrolu zazora. i tada ventil ostaje otvoren.23 — Zupčanici razvoda Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis­ tića. Međutim.

ispraviti ga na hidrauličkoj presi i ponovo proveriti. dok se ne nabavi nova. Zbog toga treba izvršiti proveru zaptivanja pomoću specijalnih uređaja u servisnim radionicama. Oštećenje zuba može biti razlog da se izvrši zamena ošte­ ćenih zupčanika. Oštećenja mogu biti: lom opruge. pri čemu ventili moraju potpuno da naležu na ventilska sedišta. — oštećenje ležajeva bregastog vratila — popraviti ih promenom čaure ležaja. treba je zameniti. Ako dođe do loma opruge. Na delovima prenosa mogu nastati različite neispravno­ sti: — oštećen ležaj klackalice. 6. pri čemu treba izvršiti kon­ trolu. — oštećena navrtka za regulisanje. — vreteno ne srne biti suviše labavo u vodici (vodica istro­ šena). V 5 Motokultivatori AK . 4. jer svaki propust može da izazove nova oštećenja. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravno­ sti: — iskrivljeno bregasto vratilo. — veliki zazor u vodici podizača usled trošenja materijala. a ako je opruga os­ labila. Ako se ventil zagara vi u vodici. 5. Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot­ puna. — ventilske opruge moraju imati potreban napon. pokušati privremeno. — podizači ventila moraju imati određeni zazor u svojim vodicama. Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naročitu pažnju i kontrolu. — oštećeni valj čiči. a isto tako ne srne doći do zaglavljivanja u vodici (suviše tesna vodica). — oštećenje bregova može nastati i usled termičke obrade.uzrok pregrevanja i otkloniti ga. Usled pregrevanja može doći i do loma ven­ tila. 7. da se pod­ metanjem podioške pojača napon opruge. — širina oslone površine pečurke ventila na sedištu ne srne biti suviše velika. Zato je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledećih uslova: — vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno. — šipka podizača iskrivljena. loše ugradnje ili udara podizača o bregove. zameniti ga novim. oslabljene opruge itd.

jer se tu javlja najveće trenje u motoru. jer sna­ ga i ekonomičan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda.24 prikazana je šema sistema podmazivanja. Ulje iz pumpe prolazi kroz prečistač ulja i vodove do mesta za podmazivanje. vodicama ventila i zupčanicima. Pored podmazivanja. što je veoma bitno za delove koji se ne mogu hladiti na drugi način (vodom ili vazduhom). Pumpa za ulje nalazi se na dnu korita motora i ona potiskuje ulje pod određenim pritiskom i šalje ga do mesta koja se podmazuju. tako da se površine metalnih delova ne dodiruju direktno. da bi se na kraju slilo u korito motora. Na si. Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni.— mora postojati propisani zazor ventila. klac­ kalica. meren između klackalice i vretena ventila. Zbog toga se između metalnih površina u međusobnom kre­ tanju formira vrlo tanak sloj maziva. razvodnih zupčanika i dr. Uloga sistema za podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u motoru gde je to potrebno. ležištima klipnjača. Usled trenja i lošeg podmazivanja može doći do pregrevanja u toj meri da se metalni delovi jako istroše ili zaribaju jedni u drugima. Najvažnije je obaviti pravilno podmazivanje površine cilindra po kojoj klizi klip. bregastog vratila. 3. Podmazivanje pod pritiskom ili kružno podmazivanje ima najveću primenu na motorima. klipa. gubici snage. pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen. bregastom vratilu. — rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa. obavlja se i hla­ đenje pojedinih delova.4. habanje i pregrevanje delova. Pumpa (2) usisava ulje iz korita motora. koji se naziva »film mazi­ va«. SISTEM ZA PODMAZIVANJE Elementi ovog sistema imaju veoma važnu funkciju — da tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taručih površi­ na u glavnim ležištima radilice. Pri pravilnom podmaziva­ nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimično se hladi neki od njih). prolazi kroz prečistač (ako je ugrađen) i potiskuje ga do radilice. Ulje stalno cirkulise (ima kružni tok). — na sedištima ventila ne srne biti naslaga čađi i drugog. Podmazivanje i hlađenje su bitni činioci za dobar rad mo­ tora i njihovu mehaničku sigurnost. 66 . 3.

3.radilica mota 5 — oduška.presostat. ON . 3 .5 r(r 7 SI.24 šema sistema za podmazivanje. 2 — pumpa za ulje. 6 — ventil regulacije pritiska. 7 — prečfstač ulja sa uloškom usisna cev. 1 .

pa *se pod pritiskom šalje prema delovima motora koji se podmazuju.26). Zupčasta pumpa je pouzdana. pa se tako ulje crpe iz ko­ rita motora. Pumpa je isprav- SI. neosetljiva na kvalitet ulja i nečistoće. 3. 3. 3. 4 — vratilo.26 — Kontrola zazora na pumpi za ulje 68 . si.4. Si. 3 — gonjeni zupčanik. Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor između zupčanika i tela pumpe (max 0. Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza.3.25 — Zupčasta pumpa za ulje. 3. uzupcen sa gonjenim zup­ čanikom (3). Na ulazu pumpe stvara se vakuum.1. 5 — ulaz za pumpu Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupčanika ulje se zahvata između zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza.25) se sastoji od tela pumpe (1) i dva zupčanika (2 i 3). 2 — pogonski zupčanik.15 mm. Pumpa dobija pogon od vratila na kome se nalazi pogonski zupčanik (2). Pumpa za ulje Zupčasta pumpa za ulje (si. 1 — telo pumpe.

3. prašina i opiljci od honovanja pokretnih delova. 3.5—4 bara. što se postiže upotrebom prečistača ulja. Pritisak se kreće pri normalnom radu motora od 2. Pritisak je propisan od strane proizvođača motora. pa proizvodi ovog sagorevanja (sitne čestice čađi) padaju u ulje. došlo bi do otkazivanja 69 . dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0. Za dizel-motore veoma je važno da ulje bude što čistije.na ako pri odgovarajućem broju obrtaja motora daje propisani pritisak. SI.2. Prečistač ulja U motoru mogu da se nađu razne nečistoće. U toku podmazivanja jedna ista količina ulja cirkuliše u motoru.27 — Integralni prečistač ulja U toku rada motora ulje delimično sagoreva u cilindru. kao što su zrnca peska (od livenja). jer ulje brže cirkuliše i više puta prođe kroz motor nego što je potrebno. jer se prašina iz vaduha ne može u potpunosti odstraniti.4. Pra­­na dospeva u motor i sa usisanim vazduhom. Kada se ulje ne bi prečišćavalo. Suviše visok pritisak izaziva veću potrošnju ulja.5 — 1 bara.

odnosno na specijalne nosače — kako bi se u pogodnom trenutku izvrši­ la jednostavna i laka zamena. Integralni prečistači ulja priključuju se direktno u kružni sistem za podmazivanje. a u radu poseduje sva filtrirajuća svojstva kompletnog pre­ čistača. ako je od strane proizvođača motora obez70 . a na si. ventil kratkog spoja.27 prikazan je integralni prečistač ulja koji se najčešće primenjuje kod dizel-rnotora. dok prečiš­ ćeno ulje odlazi iz prečistača kroz priključak na gornjem pok­ lopcu u glavnu uljnu magistralu. Kod ovih prečistača. pa se zbog toga koriste prečistači ulja. direktno na blok motora. vrši pouzdano zaptivanje.4 bara.tarućih delova. Na svom putu do mehanizma motora ono ulazi u integralni prečistač kroz otvore na poklopcu između zaptivnog prstena i navoja priključka. Postoje veoma različita izvođenja prečistača ulja. Specijalna gumena zaptivka.2 — 0. U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre­ ko potisne pumpe. 3. Ovaj način prečišćavanja znatno je povećao stepen izdvajanja štetnih materija iz sistema za podmazivanje. Otpor proticanja kroz novi prečistač pri uobičajenom reži­ mu rada motora kreće se od 0.5 bara ako se na vreme ne izvrši zamena prečistača. Prolazeći kroz filtrirajući element. tako da je danas prihvaćen gotovo od svih proizvođača motora u svetu. ovi prečistači se postavljaju uvek na pristupačna mesta. radi bezbednosti. Umetak smešten na ovaj način zaštićen je od oštećenja prilikom lagerovanja i transporta. Umetak se smešta u lagana limena kućišta (otporna na pritisak) koja se hermetički zatvaraju pertlovanjem. Integralni prečistač se ručno navija na priključak nosača ili direktno na blok motora. ugrađen je prelivni ventil. ulje izdvaja abrazivne čestice. s tim što tokom duže eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i drugih primesa može da se poveća preko 1. koji obezbeđuje motoru dovoljnu količinu ulja sve do zamene prečistača. koji se talože u prljavoj zoni prečistača. ugra­ đena na poklopcu prečistača. Filtrirajući element se sastoji od jednog visokokvalitetnog umetka — papirne zvezde. čime je omogućeno prečišćavanje ćelokupne količine ulja koja napaja habajuće površine mehanizma. Integralni prečistač predstavlja nerazdvojivu vezu filtrirajućeg elementa i tela prečistača. smole i ostale produkte sagorevanja. Međutim. Radi što lakšeg održavanja. tzv.

15 mikrometara. Veliki viskozitet ulja se primećuje tako što motor dok je hladan pokazuje 71 . 2. usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru. integralni prečistač se isporučuje bez pre­ livnog ventila. Održavanje sistema za podmazivanje Proizvođači motora propisuju postupke i periode zamene ulja i održavanje prečistača ulja. 3. moraju se zameniti novim. Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje biti: Najčešće neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu 1. 3. odnosno interval zamene je oko 400 radnih časova. Zupčaste pumpe treba da daju određen pritisak. istrošeni ili istopljeni ležaji i dr. — procenat sumpora u dizel-gorivu. a vek trajanja. pri če­ mu pritisak opada. pa se zbog toga mora obaviti merenje. Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepažnje. 3.). onda treba potražiti uzrok i otkloniti neispravnost. pregrevanje motora.beđena ugradnja prelivnog ventila na priključku prečistača ili na motorskom bloku. Suviše veliki pritisak ulja može nastati usled začepljenosti neke cevi ili kanala. — uslovi rada (prašina i s. neophodno je strogo se pridržavati uputstva proizvođača motora. Period zamene ulja zavisi od više faktora. Neispravna pumpa za ulje. Drugi zazor iz­ među zubaca zupčanika i tela pumpe može biti povećan. — godišnja iskorišćenost motora i kvalitet ulja.3. Ako se ustanovi da su zupčanici istrošeni.4. Optimalna finoća prečišćavanja kreće se u intervalu od 12 . velikog viskoziteta ulja. S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na period zamene ulja.1 mm. pa ako to nije slučaj.4. Kod ovih pumpi važno je da zazor između zupčanika i tela pumpe (čeoni zazor) bude u granicama da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno). Znaci nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora. onda se motor mora potpuno oprati i pročistiti. loše regulisanog prelivnog ventila itd. Ovi zazori ne smeju da pređu vrednost 0.4. Ako je uzrok začepljenost cevi ili kanala.

neophodno je da se motor hladi. 1 — zaštitni lim. Ta energija ne pretvara se sva u mehanički rad. 5 — cllindarska glava . SISTEM ZA HLAĐENJE U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener­ gije. 3 — limeni usmerivač vazduha. a drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vrši sagorevanje. 3.5. 4 — cilindar.znatno veći pritisak. lošeg rada pumpe. 3. Nedovoljan pritisak ulja može nastati usled: nedostatka ulja u koritu motora. razblaženog ulja gorivom koje prodire u karter zbog loših spojeva na sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva. 2 — zamajac sa lopticom. 4. 3 72 2 1 SI. već jedan deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi). Da ne bi došlo do pregrevanja. koji inače treba da opadne na normalnu vrednost (2 — 4 bara). loma opruge prelivnog ventila. zaprljanog prečistaca ulja.28 — Sistem za hlađenje.

pa ako su to uslovi velike zaprašenosti — potrebno je čišćenje svih elemenata sistema za hlađenje •— čak i svakodne­ vno. Zato je neophodno pravovremeno očistiti rebra cilindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora. Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazdušno hlađenje motora. a naročito cilindre. treba odrediti periodiku čišćenja. 3. klipove i klipne prstenove. 73 . U vazduhu se nalazi prašina koja je glavni uzročnik tro­ šenja pomenutih elemenata motora. Da bi prečišćavanje bilo što efikasnije. USISNI I IZDUVNI TRAKT 3.1) nalazi se ventilator.28 prikazani su elementi sistema za hlađenje. ugrađuje se i pretprečistač vazduha. U zavisnosti od uslova u kojima motokultivator radi.2. Količina prašine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatiše. pa mu treba posvetiti više paž­ nje i što češće ga čistiti. Hlađenje motora može biti vodeno ili vazdušno. Održavanje ovog sistema je veoma važno za ispravno hlađe­ nje motora. Na samom zamajcu (si. Vazduh pro­ lazi kroz prečistač i usisnu cev. odnosno po načinu hlađenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdušnim hlađenjem.Sistem za hlađenje odvodi suvišnu toplotu i održava motor na najpovoljnijoj radnoj temperaturi.6.6. Prečistač se ugrađuje da bi zaš­ titio motorske delove. Tako. kod motokultivatora koji rade u uslovima velike zaprašenosti. Prečistač vazduha U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho­ dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva.1.6. 3. tako da je sam prečistač ma­ nje opterećen. 3. Na si. Lopatice svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdušnu struju preko li­ menog usmerivača vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. prečistač vazduha je od izuzetne važnosti. 3. Pretprečistač vazduha Obično se izrađuje kao suvi ciklonski pretprečistač koji ima funkciju da odvaja čestice prašine.

Delovanje pretprečistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i kružnog kre­ tanja (vrtloženja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija, krupne čestice prašine se odbacuju na zidove kućišta iz koga kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje prašine ili se skupljaju na dnu pretprečistača. U pretprećistaču se izdvoji oko 3/4 prašine iz vazduha.

Čišćenje ciklonskog pretprečistača prikazano je na si. 3.29. Potrebno je da se skine ceo pre tprečis tač, odvoji poklopac, istre­ se prašina i ponovo pričvrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo pretprečistača vidi se nataložena prašina, što znači da ne treba čekati da se skupi suviše prašine, već čišćenje obavljati na vreme. 3.6.3. Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom Prečistači ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi kroz uljno kupatilo gde se zadržava prašina u ulju, a vazduh na­ stavlja dalje kretanje kroz elemente prečistača. Uzdužni presek ovog prečistača prikazan je na si. 3.30. Vaz­ duh ulazi kroz središnu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2), pa naglo men ja pravac za 180° da bi nastavio kretanje naviše. Usled promene pravca strujanja vazduha, čestice prašine, kao teže, odvajaju se i lepe na površini ulja. Vazdušna struja prili­ kom prolaska dodiruje i povlači za sobom kapljice ulja koje ov74

SI. 3.30 — Presek prečistača vazduha sa uljnim kupatilom. 1 — središna cev, 2 — uljno kupatilo, 3 — prečistač, 4 — prečistač

laže metalne niti prečistača (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi koja je spojena za usisnu granu motora. Čišćenje prečistača sa uljnim kupatilom, u slučaju kada je primenjen duboki prečistač (si. 3.31), obavlja se na sledeći način: — Skinuti donju posudu prečistača, izvaditi žičani umetak i prosuti ulje iz posude. Posudu i žičani umetak oprati u čistom dizel-gorivu i prosušiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor­ no ulje do naznačenog nivoa, a zatim sastaviti prečistač. I ako je u pitanju plitki prečistač vazduha postupak čišćenja je isti.

75

Pri postavljanju prečistača vazduha obratiti pažnju da zaptivke i stege budu pravilno postavljene. — Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra­ šine u vazduhu, prečistač se mora čistiti često, a po potrebi i sva­ kodnevno ili čak i vise puta dnevno. U svakom slučaju — paž­ nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvođač motora.

SI. 3.31 • - Prečis tač vazduha (rasklopIJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 — gumeni odstojnik, 3 — prečistač, 4 — uljno ku­ patilo

3.6.4. Izduvni lonac Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav lja radi prigušivanja zvuka.

SI. 3.32

Izduvni lonac

76

Pritisak izduvnih gasova je od 4—5 bara, pa pošto oni izla­ ze direktno u atmosferu, usled naglog širenja izazivaju veliku buku. Postoje različita izvođenja izduvnog lonca, ali sam lonac je sastavljen iz više pregrada na kojima su izbušene rupe, tako da gasovi više puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve dok na izlazu ne bude izjednačen sa atmosferskim pritiskom. Na taj način i zvuk postaje prigušen. Izduvni lonac se izrađuje obi­ čno od čeličnog lima. 3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva Osnovna funkcija ovog sistema je da određenu količinu go­ riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i to u tačno određenom trenutku i određenom vremenskom inter­ valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno definisane zahteve su (si. 3.33): — rezervoar, — prečistač goriva, — pumpa niskog pritiska, — pumpa visokog pritiska, — brizgaljke.

SI. 3.33 — Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 — rezervoar, 2 — prečistač goriva, 3 — pumpa visokog pritiska, 4 — dvovodna cev do brizgaljke, 5 — brizgaljka, 6 — povratna cev od brizgaljke do rezervoara

77

Pre nego što upoznamo ove veoma precizno izrađene sklo­ pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije. Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo probilo kroz već sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je oko 400 bara) i da bi se raspršilo u najsitnije čestice (radi potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go­ riva veoma visok i iznosi 90—400 bara, pa i više, što zavisi od prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja. Mala količina ubrizgavanja goriva reguliše se veoma pre­ cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama goriva za svaki obrt radilice motora. Ova količina nije stalna, već zavisno od potrebne snage motora treba omogućiti da se ta količina odmerava (manje ili više), što se reguliše u samoj pumpi. Odstupanja od zahtevanc količine goriva ne smeju biti veća ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj. u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu količinu goriva (nekoliko stotih delova grama). Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen­ ski ograničeno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800 dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izrađena. Opravke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomoć kom­ pletnih uređaja i alata. Na si. 3.33 prikazana je šema sistema za ubrizgavanje goriva koji se najčešće primenjuje, mada su moguće izvesne razlike za neka druga izvođenja. 3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH Pumpa je vertikalno smeštena u sedište bloka, aktivira se preko klackalice koja se pokreće bregastim vratilom (si. 3.34), a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru. Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP). Pre nego što se pređe na ispitivanje ispravnosti pumpe vi­ sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se proveriti da li je prečistač goriva zapušen ili napunjen vodom i 78

10 — prsten. 6 — dovodni ventil. 19 — unutrašnji valjak. 3 — dovodni priključak. 12 — zupčasta letva. 8 — trn za zaustavljanje. 9 — tanjirić.da li su cevi zapusene ili ulubljene. 3. 5 — opruga ventila.34 Pogon pumpe visokog pritiska pomoću klackalice SI. 13 — ozubljeni deo. 20 — osovinica . 15 — opruga. 4 •— gumena zaptivka. 18 — spoljni valjak. Ako je takav slučaj. 1 — deo za pumpanje. SI. 2 — osovinica. treba očistiti rezervoar i zameniti uložak prečistača. 3. 17 — telo podizača ventila. Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti stručna lica.35 — Delovi pumpe visokog pritiska. 14 — tanjirić. 11 — telo pumpe. 7 — zaptivka. 16 — klipčić.

Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga gorivo u prostor za sagorevanje pod određenim pritiskom i da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih čestica. tj. Ispitivanje brizgaljki Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora. Brizgaljke Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cevčice od brizgaljki. sam vrh brizgaljke. Nosač sa brizgaljkom (si. 9 — rasprŠlvač.36) je na razne načine pričvršćen na glavu motora. 8 — igla.2. ceo sklop se naziva »brizgaljka«. Deo brizgaljke koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izložen je najnepovoljnijim uslovima (visoke temperature i velika termička napre­ zanja). 2 — vijak. 4 — opruga. Ispravnost brizgaljke se kontroliše na sledeći način: — ispitivanjem zaptivenosti. SI. 10 — navrtka Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore­ vanje. 6 — nosač raspršivača. Ali. 1 — navrtka za pritezanje. 7 — povratni priključak. ali se to obično čini pomoću stezne navrtke. 3 — sedlšte opruge.7. dok je sve ostalo nosač brizgaljke. 80 . 5 — šipka za potiskivanje.36 — Brizgaljka u rasklopljenom stanju. Tu se nalazi i priključak za dovod goriva kroz cevi visokog pri­ tiska i priključak koji omogućava preliv dozvoljene propustljivosti brizgaljke. Ovo je neophodno da bi potpuno mešanje goriva i vazduha omogućilo dobro sagorevanje.3. obično.3. 3. 3./. 3.

4. 3. 6 Motokultivatori 81 . moramo za ispitivanje imati čisto ili prečišćeno gorivo. ispitivanjem mlaza. 3. Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak ne dostigne vrednost 20 bara ispod podešene vrednosti pritiska otvaranja. Pričvrstiti držač sa brizgaljkom na uređaj za ispitivanje. odvodne cevi. a gorivo koje prodire u krv može izazvati trovanje. sa brizgaljke treba pažljivo otkloniti ostatke sagorevanja po­ moću pribora za čišćenje. Prilikom ispiti­ vanja brizgaljke ni u kom slučaju ruka ne srne doći u zonu mlaznica. manometra. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke.37. Ova tri načina ispitivanja obavljaju se na uređaju koji je prikazan na si.7. Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara tkivo. priključka na koji se uvrće brizgaljka i staklene cevi koja štiti posmatrača od mlaza.37 — Uređaj za ispitivanje brizgaljke Uređaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz ručne pumpe. SI. 3. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke Pre nego što se brizgaljka postavi na uređaj za ispitivanje.ispitivanjem pritiska ubrizgavanja. Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima.

odnosno na samom početku ubrizgavanja. 3.U slučaju nezaptivanja. a zatim rastaviti. Pri tom brizgaljka vrlo »mekano« šumi. 3. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja Polugu pumpe uređaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri­ tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa uključenim manometrom i očitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke. Polugu pumpe potisnuti nadole 4—6 puta u sekundi. 3.38). Kratkovremenoj pojavi nerasprašenih i bešumnih mlazeva ne treba pridavati značaj. Ispitivanje mlaza Pri ovom ispitivanju treba isključiti manometar. Pri uključenom ma­ nometru pritisak povećati sasvim lagano i pre svega lagano otpustiti (inače će se manometar oštetiti). zapečene brizgaljke se moraju izvaditi iz ležišta. Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle brižljivog čišće­ nja sedišta u telu i igli brizgaljke — brizgaljka se mora zameniti novom. Važno je pri čišćenju da se sa spolj- Sl.7.5. brizgaljku treba rasklopiti i očis­ titi.38 — Pribor za čišćenje brizgaljki 82 . brizgaljka se mora rasklopiti. Voditi računa da se raspraseni mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast šumova.7.7. 3. Ukoliko je pritisak ubrizgavanja viši ili niži od propisanog. Čišćenje obaviti pomoću specijalnog alata (si. Pri podešavanju primenjivati samo razbušene odstojne podloške. 3.7. očistiti i ispravno podesiti. Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja rupica) pravilno i ravnomerno raspršuju (bez dodatnih mlazeva).6. Čišćenje brizgaljki Da bi se obavilo ovo čišćenje.

8. Izvađena brizgaljka može se popraviti samo ako je lakše zape­ čena i ako nema mehaničkih oštećenja. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja. noću. 3. ELEKTROOPREMA Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna. startovanje i dr. Ako i posle toga gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom. Potrebno je rasklopiti i očistiti brizgaljku. Ova neispravnost na­ staje u sledećim slučajevima: — Igla brizgaljke se zagrevala zbog nečistoće — brizgaljku treba rasklopiti i očistiti. Uzrok neispravnosti može biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa. 4. 5. Ako je uzrok neispravnosti slaba opruga — zameniti je novom. Pritisak ubrizgavanja suviše nizak. — nečistoća između ravni spajanja brizgaljke (očistiti). Suviše goriva se vraća kroz povratnu cev. Mlaz nije pravilan.nih površina odstrani garež i da se pročiste ulazni otvori na vrhu brizgaljke. Delove brizgaljke oprati u čistom benzinu ili dizel-gorivu. — Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od­ ređenom) položaju. Neispravnosti i opravke na brizgaljkama Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledeće neispravnosti: 1. Pritisak ubrizgavanja suviše visok (uzroci mogu biti kao u prethodnom slučaju). — Opruga igle brizgaljke je slomljena — postaviti novu oprugu. Sledeći električni uređaji isporučuju se na poseban zahtev: 6* 83 . 3. Ova neisprav­ nost nastaje alko je : — veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom). mlaz ima pravilan oblik. 2. za korišćenje prikolice.8. Ako je brizgaljka zaprljana koksom (očistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke očišćena (zameniti iglu). ali za potpunu upotrebu motokultivatora u transportu. potrebno je imati i ove ure­ đaje.7. Oštećenu brizgaljku staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju. — Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja — zameniti brizgaljku i iglu. navrtku postaviti u potreban položaj. 3. Da bi se dobio određeni pritisak.

5 — regulator. 4 — zadnja svetla.40 — šema uređaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora. 5 — kontrolna lampica za pritisak ulja.SI. 4 — prekidač za pokretanje. 8 — akumulator SI. 7 — elektropokretač. 3 — regulator napona. 7 — prekidač. 3 — stator. 9 — prednji farovi 84 . 3. 1 — akumulator. 2 — rotor. 3. 1 — stator.39 — šema elektroopreme sa elektropokretačem i alternatorom za punjenje akumulatora. 2 — rotor. 6 — presostat. 8 — ploča sa kontaktima. 6 — zvučni signal (sirena).

41). regulator napona i dr. 4 — uređaj za latora (si.39 prikazana je šema elektroopreme na motoru motokultivatora. 3. Akumulator se sastoji od ćelija koje su prosečnog napona 2 V.1. tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona svih ćelija. pokretanje sa dinamom i punjenje aku­ svetla sa alternatorom za punjenje akumu­ svetla sa alternatorom bez punjenja akumu­ SI. alternator ili dinamo. 3 — zadnji farovi. pa je najlakši na85 . 3 — uređaj za latora (si. 3. U zavisnosti od veličine napona postavlja se i odgovara­ jući broj ćelija. ali se oni danas retko upotrebljavaju. odnosno sa tri ili šest ćelija. pokretanje elektropokretačem i alterna­ akumulatora (si. 3. Osnovni elementi elektroopreme su: akumula­ tor. 3. Izgled olovnog akumula­ tora prikazan je na sl. 5 — ploča sa kontaktima.1 — električno torom za punjenje 2 električno mulatora. 3. elektropokretač.42. Najčešće se koriste akumulatori napona 6 V i 12 V. Svaka ćelija je zatvorena čepom. 4 — prekidač. 2 Sema uređaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora. Akumulator Akumulator služi za pokretanje (startovanje) motora. 3. Postoje i čelični akumulatori.40). 6 prednji farovi Na sl.39).41 rotor. kao i za napajanje električnih potrošača. Ćelije su povezane serijski (redno). 1 stator. 3.8.

čin za brzo određivanje napona akumulatora da se broj čepova pomnoži sa dva. U svakoj ćeliji akumulatora nalazi se elektrolit. 5 — most. 4 • — spojnica ploče. tj. a nestaće kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat). U tom slučaju SI. Elektrode koje su uronjene čine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol (čisto olovo Pb). 3. 7 86 .42 Akumulator. 6 — stubid. 3. Napon će postojati sve dok se vrši elektroliza. a sumporna kiselina postane potpuno razblažena. 1 kućiSte. 2. Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa potrošačem dobiće se struja koja je nastala kao proizvod hemijskih reakcija u akumulatoru. rastvor čiste sumporne kiseline i destilovane vode.

a napon ćelije iznosi 2. Pozitivne ploče akumulatora su od olovnog oksida (Pb0 2 ).205—1. što znači da je aku­ mulator ponovo napunjen.285 kg/dm .42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim delovima.110-1. Na si.1 V.265-1. Ploče su pozitivne i negativne. pa se gustina elektrolita smanjuje. Gustina elektrolita 3 napunjenog akumulatora je 1. a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike.kaže se da je akumulator ispražnjen. Nivo elektro­ lita mora biti približno 1 cm iznad ploča.1.235—1.135 3 Stanje akumulatora sasvim pun 3/4 pun 1/2 pun 1/4 pun skoro ispražnjen sasvim prazan 87 . Odnos gustine elektrolita i napunjenosti akumulatora dat je u tabeli 3.170—1. ako se takav akumulator veže za izvor jednosmerne struje.1 Gustina kg/dm 1. Međutim. dolazi do uspos­ tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana.165 1. Sve pozitivne ploče se međusobno povezuju sa jedne. Zbog toga se obavlja dopunjavanje akumulatora. U tu svrhu služi polni mostić za spajanje istoimenih ploča. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pražnje­ nja.300 1. Boja pozitivnih ploča je smeđa. 3. Kutija (1) je izrađena od tvrde gume ili plastične mase. Tako spojen određeni broj pozitivnih i negativnih ploča čini ćeliju koja se stavlja u pre• gradu u kutiji akumulatora. Separatori su izrađeni od drveta ili plastične mase. a negativnih — siva. Pregrade moraju biti tako izrađene da ne dolazi do prolaženja kiseline između pojedinih ćelija. a negativne od olova (Pb).200 1.230 1.260 1. Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj vodi i ona se nalazi u svakoj ćeliji akumulatora.140—1. Tabela 3. a sve negativne sa druge strane. Između svake pozitivne i negativne ploče postavljen je separator (rastavijač) koji služi za odvajanje i sprečavanje međusobnog dodirivanja i koji mora biti porozan. U unutrašnjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine ćelije akumulatora.

brzine kojom se akumulator prazni.2. Obično se uzima vreme pražnjenja od 8 do 10 časova na temperaturi od 25°C. temperature i elektromotorne sile pri kojoj prestaje pražnjenje (ona iznosi 1.25 kg/dm . ili tokom 30 časova struju od 2 A itd. može doći do smrzava­ nja elektrolita ako je njegova gustina mala. Kapacitet akumulatora se meri u amper-časovima (Ah).25 1. Veoma je važno da 3 gustina elektrolita ne opadne ispod 1. a odgovarajući napon pojedinih delija 1.20 U5 1. Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 časova struju od 1 A.2 Gustina kg/dm 1. On zavisi od ja­ čine struje.6 V. Zavisnost gustine elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je u tabeli 3. a posle dužeg stajanja i do potpunog uništenja akumulatora. j e r pri toj gustini dolazi do sulfatizacije ploča i smanjenja kapaciteta. Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja proteklu količinu elektriciteta pri pražnjenju. Kada je spoljna temperatura niska.8 V). Tabela 3.28 1.3 Temperatura (°C) 27 4 — 7 —18 —23 Kapacitet (%) 100 16 61 43 35 88 .10 3 3 Temperatura (°C) —68 —52 —27 —15 —7 i Da ne bi došlo do smrzavanja elektrolita. akumulator preko zime treba držati uvek u napunjenom stanju.18 kg/dm . Tabela 3. Odnos tem­ perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3.Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1.3.

koji pri ne­ dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograničava jačinu struje koju daje dinamo.8 V. — napona ćelija pomoću voltmetra sa viljuškom za opte­ rećenje. — ne startovati motor u malim intervalima. 89 .8. — u slučaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo destilovanu vodu. jer se tada akumulator vrlo brzo prazni. — ako se motor ne koristi. s tim što ga treba jedanput mesečno dopunjavati. Kontrola ispravnosti akumulatora Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko načina. Broj obrtaja motora je promenljiv. pa u toku rada motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator. jer se događa da kiselina procuri. \8.3. — količine elektrolita pomoću merača nivoa. 3. Po­ gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. akumulator napuniti i ostaviti ga u prostoriji gde je normalna temperatura. a dinamo uvek mora održavati propisani napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potrošača. i to merenjem: — gustine elektrolita pomoću bometra ili aerometra.8. Za regulaciju napona služi generatorski regulator. — akumulator uvek mora da bude čist. — napon ćelija ne srne da opadne ispod 1.4.2. pa je zato važno pridržavati se sledećeg: — elektrolit treba da bude iznad ploča 1—1. Održavanje akumulatora Dobrim održavanjem vek akumulatora može se znatno pro­ dužiti. — akumulator ne čuvati na niskim temperaturama (vidi tabelu 3.5 cm. — pri radu sa elektrolitom paziti da ne dođe u dodir sa rukama i odelom (može da ih nagrize).3). Dinamo — generator jednosmerne struje Dinamo proizvodi jednosmernu struju. — spojevi (priključci) treba da budu čvrsto fiksirani i premazani pastom protiv korozije.3.

8. Kada je instrument na nuli. to je znak da di­ namo ne puni i da treba tražiti uzrok neispravnosti (si. Spojeve zaštititi od korozije.43). — rotor. Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz koje se kreću provodnici namotani na rotoru. 3. izazivaju stva­ ranje indukovane elektromotorne sile.8. Ako kazaljka skreće na levu stranu.Dinamo služi da mehaničku energiju pretvori u električnu energiju. — kolektor. usled kretanja u magnetskom polju statora. Održavanje dinama Posle određenog broja radnih sati ležajeve rotora treba pod­ mazati. Neispravnosti i opravke dinama Da bismo proverili ispravnost rada dinama. Ako se kolektor zaprlja. Prilikom rada dinama troše se četkice. pa ih jedanput godišnje treba zameniti novima (ako su suviše istrošene).5. Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno. SI. Tok elektrona predstav­ lja struju koju sakuplja kolektor i preko četkica i regulatora šalje u akumulator. 3. potrebno je izvršiti čišćenje pomoću kr­ pice namočene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom. a uz to — oni moraju biti čvrsto pritegnuti. to je znak da se akumulator puni.43 — Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor 90 . moramo po­ moću ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator puni. Rotor se okreće pogonjen od radilice motora preko remenice. 3.6. 3. Provodnici roto­ ra. Sastoji se iz sledećih (glavnih) delova: — stator. akumulator je pun.

Struju za pogon dobija iz akumulatora. lakši je i ima veći stepen iskorišćenja. 28—30 V pri -1 2200 m i n . Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama. Pritisak opruge mora biti konstantan.8. — oslabljenih opruga i dr. Pred­ nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje kolika je potrošnja u datom trenutku. Posle sklapanja alternatora treba izvršiti kontrolu efikas­ nosti alternatora. pa ga treba povremeno proveriti. Stator alternatora je postavljen na blok motora. Za pokretanje motora potreban je određen rad. a rotor je sa permanentnim magnetima smešten na zamajac motora. Motor se stavi u pokret i kontroliše napon na 1 ugrađenom voltmetru: 38—42 V pri 3000 m i n " . — istrošenja četkica. pa je zato elektropokretač najveći potrošač elek­ trične energije. jer četkice treba da izlaze iz nosača 2—3 mm. Elektropokretač — starter Elektropokretač je elektromotor jednosmerne struje koji služi za pokretanje motora. — oštećenja namotaja statora. rotor je demagnetizovan. kontrola namotaja statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili kablova na masi). Provera ispravnosti alternatora vrši se: proverom namagnetisanosti rotora pomoću specijalnog merila. Neispravnosti mogu da nastupe i usled: — is trošenja kugličnog ležaja.7. Istrošenost se primecuje vrlo lako. — istrošenja rotora i osovine rotora. 3. 91 .8. Proizvođači su većinom prešli na primenu ovog uređaja umesto dinama. Skup­ lji je od dinama zbog ispravljača dioda i složenosti namotaja statora i rotora. Snaga elektropokretača je 1.8. Četkice treba slobodno da stoje u svojim držačima (da ne bi došlo do zaglavljivanja). Alternator — generator naizmenične struje Alternator je generator naizmenične struje. Ako je napon niži. ma­ njih je dimenzija. 3.33 kW pri naponu od 12 V.Najčešće neispravnosti dinama javljaju se usled istrošenja četkica.

Pri startovanju voditi računa da se spojnica (kvačilo) pri­ tisne (da bi rad elektropokretača bio lakši). jer postoji mogućnost loma opruge.10. Po hladnom vre­ menu koristiti grejač. 3.3. — proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo­ kretača (4—5 mm). postoji mogućnost zaglavljivanja zupčanika i zamajca. — oštećena ležišta.8. Unutar samog elektropokretača mogu se pojaviti sledeće neispravnosti: — prekid namotaja. Održavanje elektropokretača Da bi elektropokretač pravilno funkcionisao. mo­ raju se izvršiti sledeće provere: da li se rotor okreće. potrebno je da se povremeno obavi sledeća kontrola: — povremeno očistiti zupce benzinom i izvršiti podmazivanje. dotrajale četkice — zameniti ih novim. — neispravan kolektor. — proveriti pričvršćenost elektropokretača za motor. — ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca. Neispravnosti i opravke elektropokretača Ako pri startovanju elektropokretač ne pokreće motor. a ako startovanje ne uspe u prvom po­ kušaju. — zaprljani zupčanici onemogućavaju da se elektropokre­ tač vrati u prvobitni položaj. — proveriti da li četkice glatko klize po kolektoru. — namotaji u kratkom spoju. ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko puta (da se ne bi ispraznio akumulator). — labavi magnetski polovi. rotor se ne okreće — moguć kvar na akumulatoru (aku­ mulator ispražnjen).9. — ako se rotor okreće a zupčanik ne uzubljuje — proveriti zupce na zupčaniku.8. 92 .

Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na brizgaljki.44 — Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ođvrtanje SupIjeg vijka na pumpi za ubrizgavanje) 4. pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu navrtku. Odvrnuti čepove sa navojem na oba prečistača. RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450 1. opet ga za­ vrnuti (si.1. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. pa motor okretati dok ne počne da izlazi gorivo bez mehuriča vazduha. Puštanje motora u rad Pre nego što se mašina pusti u rad treba proveriti da li: ima dovoljno goriva u rezervoaru. opet ga zavrnuti. 93 . — ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na štapu za kontrolu nivoa ulja).9. Napuniti rezervoar.9.3. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. SI. 3. — ima dovoljno ulja u posudi prečistača za vazduh (prema oznaci na posudi). treba obratiti pažnju da se pri prvom startovanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go­ riva — mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo.44). 3. 2. Pored toga. Olabaviti šuplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva. 3. Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo: 1. Zato uvek voditi računa da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni.

9. u odnosu na godišnje doba. U okolini čepa otvora za nalivanje očistiti svu nečistoću. 3. ili mešavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1. preporučljivo je da motor radi oko 5—10 minuta pri srednjem broju obrtaja.\9. Ručicu za gas staviti u položaj za puni gas. mogu se primeniti i neka pomoćna sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem­ peraturama 1. 94 . 4. Čep pritegnuti odgovarajućim ključem i odmah startovati motor. Pri toplom (zagrejanom) motoru: A- Postupak je isti kao u prethodnom slučaju — samo dugme za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlači. Povući komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto­ va nj u. Pokretanje motora pri nižim spoljnim temperaturama Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje. Ova tečnost znatno poboljšava startovanje motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa uputstvom koje stoji na boci). Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri manjem broju obrtaja. ovu tečnost treba rasprašivati tokom 1—2 sekunde direktno na usisni otvor ili na prečistač vazduha. Zaustavljanje motora Pre nego što se zaustavi. Namotati uže za startovanje na remenicu za pokretanje u smeru strelice na remenici. ili pri samom startovanju.9. Primena »startpilot«-a.3. čime je osigurano potpuno podma­ zivanje. Startovanje motora Pri hladnom motoru: 1.4. Odvrnuti čep i 3 u otvor naliti 2—3 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10. 2.2. odgovara uputstvima. »Startpilot« se isporučuje u bo­ cama pod pritiskom. 2. da bi se na taj način ohladio. Jedna boca može da obezbedi 80—100 startovanja motora. 3. Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha. Neposredno pre. 3.

Posle 50—100 radnih časova opterećenje se može po­ većati na oko 3/4 od pune snage mašine.10. što znači da poluga za regulisanje broja obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda.Ova mera sprečava zapinjanje brizgaljki i održava sigur­ nost u pogonu.10. 3. Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-dodacima. Razrada motora r Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od razrade motora.45). ODRŽAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450 3. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte­ rećuje za oko 50%. Podmazivanje motora je posebno važno.1. Zaustavljanje mo­ tora ne izvoditi ručicom dekompresora (samo kod motora sa ovim uređajem). Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez opterećenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja obrtaja. 3. 3. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadržati u stalnoj upo95 . Zaustavljanje motora se postiže zatvaranjem ručice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke SI.9. Sistem za podmazivanje Podmazivanje se vrši ekscentarskom zupčastom pumpom. Ulje teče kroz filtar u korito motora. a odatle ga usisava pum­ pa i kroz uljni filtar šalje ga u kanale za podmazivanje. 3.5. Nivo ulja se mora kontrolisati dnevno.45 — Komanda za zaustavljanje rada motora na satu) komande za zaustavljanje (si.

koji treba tačno da naležu u svojim sedištima. pri promeni ulja promeniti i prečistač ulja. 96 .3. a zimsiko do —15°C radne sredine motora.trebi. pripremu i sipanje goriva. Kod novog motora potrošnja ulja može biti veća. Za sipanje go­ riva u rezervoar može se upotrebiti levak sa sitom i umetak za ceđenje. Gubitak ulja u motoru može da iznosi do 0. Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0. Gorivo mora biti potpuno oslobođeno od nečistoće i vode (mo­ raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva). U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu. Preporučuje se upotreba ulja za veća temperaturna područja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W — SAE 40 (rafinerija Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W — SAE 40 (proizvodnja INA). jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura.10.2 litra na 10 radnih časova.83—0.10. Zbog toga treba obratiti naro­ čitu pažnju na čistacu. Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju otežana startovanja i eventualno smanjenje snage motora. Pritisak ubriz­ gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih časova. Sistem za ubrizgavanje goriva Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven­ stveno od stepena čistoće goriva.84. Treba paziti na tačno priključivanje dovoda i odvoda goriva pomoću zaptivnih prstenova. Posle svakih 300 radnih sati. U zavisnosti od temperature okoline primenjuju se sledeća ulja: pri temperaturi ispod 0°C — SAE 10 W (zimi) pri temperaturi iznad 0°C — SAE 20 W (zimi) pri temperaturi preko 15°C — SAE 40 (leti) Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do teškoća pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i ležišta).2. Posle 100—200 radnih časova potrošnja ulja se vraća na norma­ lan nivo. Gorivo Gorivo se prečišćava na putu od rezervoara za gorivo do pumpe za ubrizgavanje pomoću pretprečistača i finog prečistača. Letnje go­ rivo je predviđeno za temperature do 0°C. 3. 3.

Očistiti (sastrugati) nečistoću sa spoljne strane. pa zatim proveriti da li filcani uložak malog pre­ čistača nije zaprljan. Posle ovoga uložak prečistača položiti u čisto dizel-gorivo (ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi. pa ako je potrebno čišćenje postupiti na sledeći način: 1. i obe strane zatvo­ riti sa po jednim čepom od plute. a ako to nije do­ voljno — čišćenje vršiti u benzolu.Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledicama na sprovodne puteve. Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer­ voara goriva. Manji prečistač ima uložak od filcane cevi. pa zatim istrljati nemetalnom četkom u dizel-gorivu. 3. 4. Prečistać za gorivo Za prečišćavanje (filtriranje) ugrađena su dva prečistača goriva. tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za čišćenje. 5. odnosno filcanu cev. a veći pre­ čistać ima uložak prečistača tipa »micronic«. Skinuti jedan čep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz kompresora).10. Paziti da čepovi od plute dobro zaptivaju i da u unutrašnjost filcane cevi ne prodre sredstvo za čišćenje. Uložak prečistača tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati ga na već opisani način. Kao poslednje sredstvo za pranje 7 Motokultivatori 97 . Pri tom se po celoj spoljašnjoj površini uloška mora pojaviti pena u većoj meri. Ovaj se postupak mora posle svakog za­ vršavanja ponoviti 4—5 puta. pumpu i diznu. Odvojiti dovodni vod i podići ga iznad nivoa u rezervoaru. Izvaditi uložak. Ukoliko to ne bi bilo tako. 2. 3. Zbog toga se pre­ poručuje smeša dizel-goriva i petroleuma u sledećim odnosima: Spoljna temperatura do—20°C do—25°C do—30°C Dizel: tehnički petroleum 75:25 60:40 45:55 Dizel: karburatorsko gorivo 80:20 70 : 30 60:40 Voditi računa da je opasnost od zapaljivanja ove smeše veća nego kod čistog dizel-goriva.4.

veći prečistač sa uloškom tipa »micronic« zahteva zamenu ovog uloška već posle 300 časova rada.46 — Prečistač! za gorivo. a zatim se mora upotrebiti novi uložak od filcane cevi. 3. Sačuvati zaptivnu podlošku briz98 . Zamena brizgaljke t. izduvavanje se može izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko­ mada creva. 6 — vijak za ispuštanje vazduha iz goriva. kroz koje će neprečišćeno gorivo prolaziti do pum­ pe za ubrizgavanje. već se u svakom slučaju mora zameniti. Drugi. 7. 5 — zaptivač. Opisani postupak čišćenja može se primeniti najviše tri puta. SI. 7 — vijak. Odvrnuti šestougaone navrtke na držaču brizgaljke i izvaditi ventil za ubrizgavanje.10. Voditi računa da se ovaj prečistač ne srne prati. i to pod uslovom da je u tom vremenu mali prečistač uvek bio pravilno odr­ žavan. 9 — grubi pre­ čistač 6. Ukoliko se ne učini tako. 3. 4 — poklopac. 2 — puni prečistač. 3 — zaptivač. i — ku­ ćište.ovog uloška u svakom slučaju mora da se upotrebi čisto dizel-gorivo. Odvrnuti pumpu i prelivnu cev. a posledice mogu biti veoma teški kvarovi. 2. 8 — zaptivač. Ukoliko se ne raspolaže kompresorom.5. mogu se pojaviti kanali između unu­ trašnje i spoljašnje strane uloška (čista i nečista strana uloška prečistača).

korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra za vazduh. Prečistač vazduha Smanjeno habanje i duži vek trajanja motora zavise u velikoj meri od čistoće usisanog vazduha.6. Snaga. Prečistač vazduha i njegovu okolinu (na mašini) očistiti spol ja. prilikom vađenja držača. radna sigurnost. Ako se radi postizanja većeg broja obrtaja promeni položaj poluge za regulisanje dolazi do ošte­ ćenja motora. 3. prosuti ulje i očistiti posudu. Zbog toga je brižljivo održavanje uljnog prečistaca veoma važno. Čišćenje se vrši u kratkotrajnim vremenskim razmacima. Regulacija broja obrtaja Jednom podešen broj obrtaja motora održava se u oblasti tolerancije dejstvom ugrađenog reglera pri svakom opterećenju. Ponovo ugraditi držač brizgaljke (šestougaone navrtke pritezati ravnomerno). 3. Opterećen motor ne treba da pređe broj obrtaja označen na natpisnoj ploči a fini regulator broja obrtaja tačno je po­ dešen od strane proizvođača. 5. Pri čišćenju prečistaca za vazduh treba obaviti sledeće opera­ cije: 1. Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne dođe prs­ tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva može prouzrokovati povrede). 7* 99 . Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav­ ljanja pojedinih delova. 3. 2. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne pečurke) proveriti i očistiti nakupljenu nečistoću. pa je treba odmah vratiti na njeno mesto. 4.10.galjke kada ona. a u slučaju veće nečistoće vazduha — ovo izvoditi svakodnevno. pođe zajedno s njim. Otkačiti zakačke i skinuti posudu za ulje.7. 3. Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i zameniti uložak brizgaljke.10.

3. Motor se teško okreće 100 . Paziti da priključci budu dobro pritegnuti (zbog zaptivanja). Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje. Još jednom pokušati startovanje. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA Motor ne može startovati: Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva. Naliti gorivo. Niukom slučaju prečistač vazduha se ne sme prati u ben­ zinu. ako je prečistač previše zaprljan treba ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje). Naliti gorivo. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. b) Vazduh u uređaju za ubrizgavanje goriva c) Zacepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri odvrnutom dovodu za pumpu za ubrizgavanje ne ističe gorivo) 2. a naročito propisa za startovanje pri nižim spoljnim temperatu^ rama. vodi. Is­ pustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje goriva. ceđi (lužini) ili vreloj tečnosti.11. Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10-40 W. pridržavajući se svih propisa. zatim ga ocediti i ponovo pričvrstiti. Zameniti uložak precistaca go­ riva. Dovod goriva nije u redu Uzroci a) Prazan rezervoar goriva Način otklanjanja Naliti gorivo u rezervoar. Naliti sveže ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja (ne više) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto. a zatim naliti ulje u posudu za ulje. Posle zamene ulja. 5.4. 1. Prečistač temeljno is­ prati više puta ponovljenim potapanjem u čisto dizel-gorivo. Startovati motor prema datom uputstvu.

Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do­ datno punjenje (goriva) pri star to van ju. Zaprljan prečistač goriva Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na štapu za kontrolu nivoa ulja). 101 7. očistiti rashlad­ na rebra. Suviše ulja u kućištu mo­ tora b. Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na kon­ trolnom štapu). a uzrok ne leži na pumpi za ubrizgavanje goriva. Zazor ventila nije u redu c. Očistiti ulazni otvor rashlad­ nog vazduha. Motor se veoma greje: a. Motor nema kompresiju Proveriti i podesiti zazor ven­ tila 4. b) Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10—40 W. Crn dim u izduvnoj cevi: Motor može da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja motora opada). c) Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. 5. Neispravna brizgaljka Očistiti prečistač. Naliti gorivo. Motor razvija suviše malu snagu (broj obrtaja opada). od­ nosno očistiti ga. a. Nedovoljno rashladnog vaz­ duha b. Naliti gorivo u rezervoar i is­ pustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva.3. Zazor ventila nije dobar 6. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Zagušen prečistač vazduha b. bez dimi jenja na izduvnoj cevi: a. Zameniti prečistač goriva. Suviše ulja u kućištu mo tora . Vazduh u uređaju za ubriz­ gavanje goriva c. Podesiti zazor ventila Zameniti brizgaljku.

BOROVO 102 . Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Začepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri otvorenom dovodu go­ riva na pumpi za ubrizga­ vanje ne ističe gorivo) Naliti gorivo. Zameniti uložak prečistača go­ riva.8. odnosno očistiti ga. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . Motor se zaustavlja — dovod goriva nije u redu a. Na­ liti gorivo. Prazan rezervoar goriva b. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje.

Na si. jednocilindrični. niti mu je potrebno da po 1 kW snage troši uvek istu količinu benzina na čas. To je četvo­ rotaktni. Na usponima motor radi pod težim režimom i tada ima drugačiju potrošnju nego 103 .1 prikazan je benzinski motor LA-300. Na si. 4. Motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja. 4. Podmazi­ vanje je na principu centrifugiranja. Startovanje se obavlja ru­ čnim poluautomatskim starterom.. 4. DELOVI BENZINSKOG MOTORA U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-motora. vazduhom hlađeni motor. Zato će u ovom poglavlju biti opisane osnovne razlike između ova dva motora. »Gorenje-Muta« i dr. Benzinski četvorotaktni motor koji se ugrađuje u ve­ liki broj motokultivatora ima dosta sličnih delova kao prethod­ no opisani dizel-motor. Ovaj motor "se ugrađuje u motokultivatore: IMT-507.4. Osnovni podaci Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smešu za motor. Rukovanje i održavanje benzinskog motora LA-300 dato je na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6). 4 1 KARBURATOR . sve se to stalno menja. To znači da u svakom momentu rada motora odnos benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom izmeša na takav način da sagorevanje bude što bolje i da pot­ rošnja benzina bude što manja. »mon­ dial«.1. U stvari. To znači da se men ja režim rada motora i da svakom re­ žimu odgovara neka potrošnja benzina.1. »Labinprogres«-a.2 prika­ zan je spolni izgled ovog motora.

SI. ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu. gasna smeša treba da is­ punjava sledeće uslove: 104 . Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo­ toru odgovarajuću gasnu smešu.1 — Presek benzinskog motora serije LA-300 kada silazi. 4. Da bi mogla dobro da sagoreva.

i to 12. 4 — kutija oduške. — da bude na određenoj temperaturi. Prema tome. 13 — tablica »tip motora«. predstavlja složen organ motora. 12 — čep za ispuštanje ulja. 4. pri čemu se kao proizvod ovog sagorevanja do­ bij a azot. Takva gasna smeša zove se idealna ili teorijska gasna smeša. To je.2 — Benzinski motor LA-300. 3 — prečistač goriva. karburator ne treba samo da stvori gasnu smešu. Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno je 15 g vazduha. i ona se zove — gasna smeša najve­ će snage motora. dakle bogata smeša u odnosu na raniju.SI. 14 — serijski broj — da ima određen odnos između količine benzina i vaz­ duha. 5 — pokretač (starter). 10 čep za nalivanje i merenje nivoa ulja. — da bude u gasovi tom stanju.L Pošto karburator.5 g vazduha na 1 g benzina. Probama na motorima se do­ kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno manje vazduha ako hoćemo da iz motora izvučemo najveću snagu. Sa ovakvom gasnom smešom imamo približno najveću brzinu širenja plamenog talasa. — da bude homogena (da je dobro izmešana). ugljeni oksid i vodena para. on mora imati više uređaja koji su u stanju da spreme odgovarajuću gasnu smešu. 1 — čep za nalivanje benzina. Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. 2 — prečistač vazduha. 9 — slavinica na rezervoaru. već i da obezbedi smešu koja će dobro sagorevat. kao što se vidi. 8 — navrtka za zaustavljanje poluge gasa (akcelerator). 7 — poluga gasa (akcelerator). Razume se da ova gasna smeša treba da bude homogena. 11 — remenica za pokretanje. 6 — dugme za zaustavljanje. 105 .

uglavnom. jer ni u jednom slučaju takva smeša ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje. želimo potpuno iskorišćenj'e benzina u motoru. ne valja ako je gasna smeša suviše siromašna. do sledećeg: gasna smeša se ne pali ako je siromašnija od 1 g benzina na 28 g vazduha. — venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smešten sisak benzina. Raznim probama sa našim motorom u pogledu sagorevanja i paljenja gasne smeše došlo se. a to znači da motor tada ne bi radio.3 —Karburator — osnovni princip rada — lonče karburatora u koji iz rezervoara stalno priliče ben­ zin. — sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lončetom ben­ zina. pak. 4. kada je pod režimom iskorišćenja. 106 .Ako. ili. Uloga ovih delova je u sledecem: GASNA SMEŠA SISAK KARBURATORA VEN TURI SI.3 sa osnov­ nim delovima: lonče karburatora. Ovakva gasna smeša zove se normalna gasna smeša ili smeša najvećeg iskorišćenja benzina (najvećeg koeficijenta korisnog dejstva). ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha. i to oko 18 g vazduha za 1 g ben­ zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je normalno predviđen. sisak benzina i venturi cev. a nije dobro ni kada je suviše bogata. tako da se nivo benzina održava uvek na istoj visini. Prema tome. 4. Najprostiji karburator dat je šematski na si. a ona je siromašna u odnosu na idealnu gasnu smešu. tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne radi isti. onda nam treba nešto više vazduha nego što je potrebno za sagorevanje u zatvorenom sudu. kako se to kaže.

usled čega vazduh struji sa donje strane u venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru. usisni ventil je otvoren. i pošto klip polazi od GMT i ide nadole. Kada klip stigne na DMT. on radi pod raznim uslovima opterećenja. Usled toga na ovom mestu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija. jer su samo sitne kapljice ben­ zina donekle izmešane sa vazduhom. Međutim. Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem obrtaja/min. koje traje sve dok klip ne stigne do GMT. karburator ima u sebi razne delove. mi znamo da se to u praksi ne dešava. U tom momentu gasna smeša je već postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje. u prostoru iznad klipa stvara se depresija. Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podiže (usisava) ben­ zin koji u tankom mlazu šiklja iz siska i mesa se sa vazduhom. ima veliku brzinu kretanja nadole. a pored toga. krećući se nadole. pošto je takt usisa­ vanja. do momenta paljenja gasne smeše od strane svećice. imala svoju brzinu koja je nešto manja od brzine klipa. pa i čitave male uređaje. dobro je izmešana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom. i to u momentu kada počne takt usisava­ nja. motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice. ulazeći u komo­ ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli). Međutim. Usled ovog sudara stvara se veliko kovitlanje i mešanje gasne smeše. to se stvorena depresija pre­ nosi na venturi cev. Pre svega. Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom brzinom i stvara se gasna smeša. koja kroz usisnu cev odlazi u motor i ispunjava prostor iznad klipa koji. 107 . sada klip od DMT počinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom gasne smeše koja je imala kretanje nadole.Kada motor radi. usisni ventil se zatvara i gasna smeša se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje. Ovakva gasna smeša još nije dobra za sagorevanje. Razume se da je i gasna smeša. Ali. kapljice benzina isparavaju i mešanje sa vazduhom se na taj način pop­ ravlja. i pošto je sve zatvoreno. Pošto su delovi na motoru montirani sledećim redom: karburator-usisna cev-motor. Završetak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu venturi ja na kome je presek najmanji. Da bi udovoljio svim tim zahtevima. tj.

telo. 1. 16 — leptir za startovanje. depresija u cevi minimuma se smanjuje.2. 8 — leptir za smešu.1. 12 — sisak minimuma. Uređaj minimuma obu­ hvata zavrtanj za podešavanje (4) i doziranje smeše (si. tj. 7 — osovinica leptira za smešu.5). Karburator za benzinski motor LA-300 Na si.4.2 — priključak. 15 — osovinica leptira za startovanje. 17 — poluga 2. kada je leptir smeše zatvoren (2). 4. 14 " * sisak maksimuma — petroleuma. da bi ograničio doticanje vazduha i da bi posta­ vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate smeše (si. U — plovak. — poklopac.4 — Delovi karburatora za motor LA-300. laganim" otvaranjem leptira smeše. a leptir startera otvoren.6). 3 — prečistač. 13 — sisak maRspSuma.4. Dodavanjem gasa. 6 — vijak* ^ea regulaciju. 4 — igla. usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. Nema priliva goriva 108 . Pri pokretanju na hladno leptir uređaja za startovanje (1) je zatvoren. 3. Si. Na minimumu. 10 — deo emulzije. 4. 5 — vijak za 'podržavanje leptira. 9£>. . Princip rada ovog karburatora biće opisan u nekoli­ ko faza: 1.4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo­ tor LA-300. 4.

5 Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300. 1. 4. 4.6 — 2. položaj tanje na hladno pokre :*Sč7 SI.SI. položaj — na minimumu 109 .

7 — 3. 4. položaj — dodavanje gasa SI. 4.8 — 4. položaj — na maksimumu 110 .SI.

4. Rasklapanje karburatora Odvojiti karburator. 4. Kada je leptir sasvim zatvoren. — Leptir mešavine treba da se obrće slobodno.06 mm (u suprotnom slučaju zameniti poklopac).8). 4.3. Odviti emulzionator.025 mm. Prečnik osovinice treba da bude 6. Kontrola karburatora Na ravnoj kontrolnoj ploči proveriti da li je došlo do deformisanja na zaptivnim površinama lončeta i poklopca. u usi­ snoj cevi stvara se depresija koja povlači gorivo iz siska maksi­ muma (6). 4. od­ stojanje između ravni leptira i otvora minimuma treba da bude 0. Ako su dimenzije manje ili ako je zazor između osovinice i sedišta preko 0. 4.010 — 6. 4. kada je leptir (2) sasvim otvoren.iz siska za maksimum. — Kontrolisati da leptir uređaja za startovanje nije poha­ ban i da li se slobodno okreće. sisak mini­ muma i maksimuma.15 mm — zameniti oštećeni deo. Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oštećeno.9). zameniti poklopac. — Kontrolisati da.1. 111 . Poklopac skinuti pažljivo (da ne bi došlo do deformacije plovka). što omogućava pokretanje (1) pri temperaturama iznad 0°C. Za čišćenje siskova kalibriranih otvora i kanala ne upotrebljavati metalne šiljke. (2) pri temperaturama ispod 0°C. koja je povezana sa cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smeše (2) (si. a posle modifikacije zameniti sediste i deo za zap ti van je kod karburatora. Na maksimumu. 4. — Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala. plovak ne dodiruje zidove lončeta (u slučaju da dodiruje — brusnim papirom skinuti mesto dodira). Smešu za ubrzanje obezbeđuje jedna dru­ ga rupa — za postepeno dovođenje (5).04 — 0.1.7). već komprimirani vazduh. — Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje. Leptir za startovanje preko poluge zatvara se u dva položaja. eventualno. a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7) prekida se izlaz smeše (si. (3) u položaju rada (si.

Kontrola nivoa goriva Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim zavrtnjem. merkom izmeriti nivo goriva koji treba da bude 10 — 12 mm ispod gornje površine lončeta (si.1. — Odvojiti cev od priključka i skinuti poklopac. 4.10 — Merenje nivoa goriva u lončetu karburatora 112 .9 — Poluga za pogon leptira 4. 4. 4.10). SI. — Povezati cev goriva na priključak i ostaviti da gorivo uti­ če u lonče.5.SI. Kada je lonče u horizontalnom položaju.

pričvršćena na bloku i obavijena na svežnju limova sa dva kola: jedno za ni­ zak. on omogućava brzo zaustav8 Motokultivatori 113 . ponovo montirati i ponoviti ispitivanje (si. 4. a stator je jedna bobina.11 — Podešavanje visine potisne lamele na plovku Ako se nivo ne nalazi na označenoj vrednosti. 4. isprazniti lonče. Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz priključka. Ova struja. Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora. DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEŠE Na si. Pored toga. a drugo za visok napon. Za paljenje gasne smeše koristi se alternator na visoki napon (sa rotorom statorom). Rotor je sastavljen iz magneta smeštenog na udubljenju na obodu zamajca. stvara visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz­ među elektroda svećice.2.12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne smeše.SI.11). 4. koju prekida platinsko dugme. 4. On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih štiti od pregorevanja. modificirati visinu potisne lamele igle na plovku. Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro­ toka koji vrši indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis­ kog napona.

9 — svežanj pločica. 3 — kondenzator. 10 — starter. Kontrola Bobina: kontrolu vršiti pomoću tastera. 1 — dugme 2a zaustavljanje. da bi u sekundarnom kolu izazvao visoki napon za paljenje. 4. 4. 5 — lisnati deo.SI. 6 — breg. a ako je bobina defektna — zameniti je. 11 — rotor (magnet). 4 — ŠipČica.13): 114 .12 — Delovi sistema za paljenje gasne smeše.2. 12 — žarna jac Ijanje struje u primarnom kolu.1. 4. Karakteristike električnog kola (si. 7 — radilica. 8 — svećica. 2 — platinsko dugme.

3 oma otpor na sekundarnom kolu 5000 oma Kontrolisati da li je izolir u kablu između bobine i platinskih dugmadi oštećen i da li možda dodiruje masu.14 — Kontrola efikasnosti magneta 8 ! 115 .13 — Kontrola karakteristika električnih kola SI.otpor na primarnom kolu 0. Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i svećicom. Proveriti da li je kabao mase zavaren na svežnju pločica. 4. 4. SI.

SI.15 — Zatvaranje međuprostora između lopatice — zamajac pritegniti među polovima.16).2.15). 4. • • * * • * 116 .2. Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta­ vi šetalica alata u visini crte (a. 4. u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu­ piti na sledeći način: — zamajac postaviti u aparat. a ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us­ tanovi brzo trošenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje nesigurno. — napajati uređaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i ponoviti operaciju dva ili tri puta. si. 4.2.3. 4. Kondenzator Efikasnost kontrolisati pomoću spinterometra (si. 4. 4.14) i utvrditi da li mag­ net povlači šetalicu. — među lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba­ citi uobličeno gvožđe kojim se zatvaraju međuprostori (si. Magnetizacija Pošto se magnet ne može zameniti ako je demagnetizovan.Magnet: efikasnost magneta može se smanjiti ako je zamajac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura­ ma.

4. a zatim podesite otvaranje na 0.55 — 0. 4. Zamenu svećica vršiti u svakom slučaju posle svakih 300 sati rada motora.2. Platinska dugmad Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje­ ni ili nagoreli. Svećice Očistiti elektrode metalnom četkom i komprimiranim vazduhom i podesiti zazor između elektroda na 0.SI. Marka svecica Marelli Bosch Champion KLG Bosna Za motore LA — LAL CW 150 N W 95 TI UL 35 Y F 50 F 50 LAP CW 50 NI W 45 TI — — — 4.4. Zameniti svećicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda mase istrošena.6 mm.5. Mala oksidacija može se otkloniti finom tur­ pijicom i komprimiranim vazduhom. 117 .16 — Kontrola efikasnosti kondenzatora pomoću spinterometra 4.8 mm (si. __ .17).2.

17 — Kontrola zazora između elektroda na svecicama Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost nedovoljna ili ako postoji deformacija — izvršiti zamenu. 3 — pločice. 2 — spi­ ralna opruga. 4 — poklopac. SAMONAMOTAVAJUĆI UREĐAJ ZA POKRETANJE To je uređaj za ručno pokretanje koji dejstvom opruge na­ nio tava kanap na remenicu posle pokretanja. 4. 5 — remenica.18 — Delovl samonamotavajućeg uređaja za pokretanje. 1 — vijak. " _ • » * r ' J ' 1 » 1 * * * 51. 7 — opruga 8 — kućište 118 . 6 — kanap. 4. 4.3. Povlačenjem kanapa tri pokretne ploče se uključuju u nazubljenu glavčinu uč- Sl.I™ • * .

napon opruge namotava kanap na remenicu. — Postaviti sajlu u žleb remenice (5). skinuti remenicu (5) pošto se otpusti zategnutost opruge i spirale (7).1. — Kontrolisati da li je opruga (2) učvršćena u sedištima poklopca (4) i remenice (5). Ako uređaj ne funkcioniše.19 — Provera napona saraonamotavajućeg uređaja 119 . Kontrola — Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti je ako pločice (3) ne izlaze. 4. — Pustiti remenicu da se obrće dok se ne olabavi napon (zategnutost opruge (7). Kada se kanap otpusti. kraj kanapa saviti i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlačenju vrši na zidovima sedišta. SI. U slučaju kidanja kanapa (6). pa tako pokreću zamajac sa remenicom. — Izvući remenicu i zameniti kanap (6). 4.18). — Ponovo montirati remenicu (5) ubacivši kraj spiralne opruge (7) u njen žleb.3. Pokretne ploče se odvajaju usled inklinacije zuba. pa se tako motor može pokrenuti povlačenjem kanapa. može se demontirati odvrtanjem 4 vijka (1) koji ga učvršćuju na usmerivač vazduha (si. a ne na otvoru za prolaz kabla. 4. Tako glavčina postaje nezavisna od uređaja za samonamotavanje.vršćen-u na zamajcu.

suprotstavlja se centrifugalnoj sili. sa pozicioniranim gasom broj obrtaja se povećava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno. Re­ zervna opruga isporučuje se tako što je obavijena gvozdenom žicom. Osloboditi oprugu presecanjem žice samo posle ugrad­ nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta­ nja motora. a ova preko poluga od­ ređuje položaj leptira za smešu (C) u karburatoru. Pri smanjenju opterećenja. pa to kretanje teži zatvaranju leptira (C). sa kuglicama smeštenim u zupčani­ ku koji aktivira radilica (sL 4. a posledica toga je sma­ njenje broja obrtaja.4. 120 . s tim da se jedan njen kraj učvrsti na kutiji. REGULATOR Centrifugalnog je tipa. pošto se savlada prvo trenje (si. 4. SI. Napon samonamotavajućeg uređaja kada je kanap kom­ pletno obavijen treba da iznosi 1.20 — Tanjirasla i spiralna opruga U slučaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi­ ti u sedište. Opruga (D).2 — 1.21).Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice (5) za 2 — 3 obrtaja. Kuglice se pomoću centrifu­ galne sile pokreću ka periferiji zupčanika i aksijalno pomeraju zvono (A) koje deluje na viljušku (B).19).5 daN (kg). kada je kanap (6) kompletno odvijen. 4. 4. koju zateže komanda gasa (E).

4. Kontrola Prvo proveriti u kakvom su stanju sedišta kuglica u zvonu. Papučice na viljušci moraju biti u ravni — pošto male razlike mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato­ ru. PODMAZIVANJE Centrifugalnog je tipa. Novom položaju gasa odgovara promena opterećenja na oprugu. a ako je pohabana — dovesti je u normalno stanje pomoću fine turpije. 4. Dodirna površina klizača mora da bude zaobljena. ulje se potiskuje iz zupčanika re­ gulatora. a to znači ravnoteža između centrifugalne sile na regu­ latoru i dejstva opruge na različitom režimu.5. 121 . 4.1. a zatim proveriti osovinicu i viljušku i zameniti istrošene delove.21 — Regulator 4. 4.22). Ova dejstva na leptiru omogućuju da se automatski stabilizuje broj obrtaja pri promeni opterećenja na motoru.Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama preteže dejstvo opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i povećava broj obrtaja. čime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifugatora (si. SI.

JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . čišćenje centrifugatora. prečistača i kanala u radilici obavlja se skida­ njem radilice i čišćenjem kanala.4.22 — Podmazivanje — centrifugalnog tipa Filtriranje ulja vrši se pomoću centrifugalne sile koja nečis­ toću odvaja i taloži u udubljenom delu centrifugatora.BOROVO 122 .

Zadatak transmisionih uređaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih točkova motokultivatora. Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta suva spojnica. višelamelasta spoj­ nica potopljena u ulju. menjača brzina. pa zbog toga treba vršiti podešavanja koja propisuje proizvođač.5. Spojnica se aktivira pomeranjem komandne ručice preko komandne sajle koja se može podeša­ vati. što znatno olakšava transport. SPOJNICA (KVAČILO) Spojnica služi za postepeno uključivanje i isključivanje veze između motora i delova transmisije. Prenos snage od motora do pogonskih točkova motokultiva­ tora ide preko spojnice. upravljač. pogonski točkovi. koman­ de. višelamelasta suva spojnica. veoma bitni ure­ đaji za njihov rad: kočnice. pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para. 123 . Kod jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se ostvaruje preko sistema lančanika. Spojnica radi na principu trenja. Savremenija rešenja kod motokultivatora većih snaga omogućuju i pogon točkova pri­ kolice. Spojnica nikada ne srne da proklizava.1. 5. priključno vratilo i dr. konusna — suva spojnica i dr. UREĐAJI MOTOKULTIVATORA Motor stvara određeni obrtni moment koji se preko transmisionih uređaja prenosi do pogonskih točkova. Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ručice koja se nalazi na upravljaču. Funkci­ ja spojnice može da se obavi i preko kaiša sa zatezačem. diferencijala i poluosovina. tako da se postiže odgovarajuća brzina za rad u polju. Na motokultivatore se ugrađuju i drugi.

.

5. 2 unutrašnje frikcione lamele. 3 — korpa spojnice. 12 — pločica. 10 — pođloška. motor ne pogoni transmisiju.2 — Jednolamelasta suva spojnica ugrađena na motokultivator »special« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 2 — potisni disk. završne lamele. 5. tj. Podešavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vrši se tako što on iznosi 3—5 mm. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom za podešavanje.3). 11 — vijak (nosač poluge). ugra­ đena na motokultivatoru »specijal«. 5. Ona se sastoji iz: korpe spoj­ nice. 1 — lamela spojnice. Svi ovi elementi smešteni su između motora i men jača i oni svo­ jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjaču. Isti proizvođač na motokultivatoru »mondial« ugrađuje konusnu suvu spojnicu (si. ugra­ đena na motokultivatoru IMT-507.Kada se ručica komande povuče. 13 — poluga za isključavanje spojnice.1 prikazana je višelamelasta suva spojnica. proizvodnje »Labinprogres«-a. 15 — pločica za osiguranje. 5 — sedište opruge.2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica. 5. 17 — povratna opruga poluge 125 . 6 potisnih opruga i sedišta opruga. SI. 4 — opruga. spojnica je odvojena. potisnog diska. 9 — potisni ležaj. 2 pogonske lamele. Na si. 14 — opruga za vraćanje poluge. € — aksijalni ležaj. 16 — vijak. Na si. 8 — viljuška za isključivanje. 7 — opružna žica.

8 — ležaj.3 — K o n u s n a suva spojnica ugrađena na motokulti vatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 9 — viljuška. 10 — poluga za isključivanje spojnice . 7 — frikcioni element. 2 — poklopac spojnice. 1 — prirubnica. 4 — poklopac ležaja. 5. 3 — opruga. 5 — ležaj 6 — konus spojnice.NJ SI.

10 — osigurač. 3 — odstojnik. a isto tako i za transport. SI. 22 — vratilo spojnice. 1 —• vratilo za hod unazad. Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo­ tora preko spojnice u menjački prenosnik. Sve te operacije zahtevaju odgovarajuće brzine kretanja koje se obezbeđuju upotrebom men jača brzina ili menjačkog prenosnika. Deo snage se odvodi i na priključna vratila (jedno ili dva). i sa 2—3 stepena prenosa za kretanje unazad. 11 — odstojnik. 17 — zupčanik. 12 ~ ležaj. 9 — poklopac. 23 <— nepokretni dvogubi zupčanik.2. 5 — dvogubi zupčanik hoda unazad. 4 — čaura. 5. 16 — igličasti ležaj. Zavisno od tipa motokultivatora postoje različita konstrukcijska izvođenja menjača. 19 — osigurač. 6 — odstojnik.4 — Menjač ugrađen na motokultivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 7 — elastična podloška. 25 — ležaj 127 . 21 — ležaj. 8 — navrtka.5. 20 — odstojnik. U osnovi to su menjači sa 3—4 stepena prenosa za kretanje napred. 24 — odstojnik. 14 — zupčanik. 18 — zaptivnl prsten. Menjač sa pokretnim zup­ čanicima ima sledeće funkcionalne celine: — vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do menjača. 15 — pogonsko vratilo. MENJAC BRZINA Motokultivator služi za obavljanje različitih poljoprivred­ nih radova. 15 — dvogubi zupčanik. 2 — elastična čivija. Prenos obrtnog mo­ menta ide od men jača preko pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para do pogonskih točkova.

2 3 4 7 8 SI. 4 — opruga. 5. 1 — viljuš­ ka. 6 — nosač sipki. 7.8 — šipka za izbor stepena prenosa . 3 — kuglica.5 — Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 2 — sigurnosna navrtka. za promenu stepena prenosa. 5 — viljuška za promenu stepena prenosa.

5 sistem za promenu stepena prenosa. 5 3 PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAČA DO PO­ . Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja. šipkom (14). Na si. polugom (15). motokultivator mora biti u sasvim horizontalnom položaju.1. Zamena ulja se obavlja kroz otvore za nalivanje i ispuštanje ulja koji se zatvaraju čepovima. Na vratilu pogonskih točkova obično se ugrađuje deblokada pogonskih točkova. a motokultivator treba da se pomeri. propisuje proizvođač.. sajlom. Vratilo sa pužem (2) prenosi obrtni moment na pužni zupčanik (3) koji se nalazi na vratilu pogonskih točkova (4). — ručice sa viljuškama za uključivanje u pojedine stepene prenosa. GONSKIH TOČKOVA Obrtni moment od menjača do pogonskih točkova prenosi se pužnim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupča­ nika. a ako se ugrađuje diferencijal — blo­ kada diferencijala. Da bi kontrola bila pouzdana. Deblokada pogonskih točkova koristi se u slučajevima kada motor ne radi.— vratila na kojima se postavljaju zupčanici. Održavanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kući­ štu men jača. viljuškom (12). i spojnicom (5) koja se uzubi u pužni zupčanik (3). Uključivanje mehaniz­ ma za deblokiranje točkova obavlja se ručkom za deblokiranje točkova. čepove i otvore (kao i njihovu okolinu) treba održavati potpuno čisto (da u unutrašnjost kućišta ne bi dospele nečistoće). 5. proizvodnje »Labinprogres«-a. 5. Zamena ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru. a na si.3. Na vratilu pogonskih točkova klizi spojnica za deblokiranje točkova. Kontrola nivoa ulja vrši se šipkom koja se nalazi na čepu za sipanje novog ulja. Izbor stepena prenosa obavlja se ruči­ com koja se dovodi u željeni položaj prema šemi brzina datoj u uputstvima za rukovanje. 9 Motokultivatori 129 . Pužni prenosnik Na si. 5.4 prikazan je menjač na motokultivatoru »mon­ dial«.6 prikazan je pužni prenosnik. 5.

UJ .

2. omogućeno je da se kompenzuje razlika u kretanju spoljnog i unutrašnjeg pogonskog točka. Zadatak ovog prenosnika je da izvrši re­ dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdužnog na poprečni.9. spoljni točak za isto vreme pređe veći put od unutrašnjeg. Konusno-tanjirasti par zupčanika.5. obr­ tni moment od tanjirastog zupčanika prenosi se na planetarne zupčanike (3) koji su uzupčeni preko satelita (trkača) (4).3. pa prema tome ima i veću brzinu. Ali. Kada motokultivator ide pravo a otpor oba točka je isti. V 9 * 1 3 1 . kada je ugrađen diferencijal. Međutim. zavisno od otpora na jednom točku. neće se pomerati satelit oko svoje ose. obrtni moment se prenosi preko spojnice i menjačkog prenosnika do konusnog zupčanika koji je uzupčen sa tanjirastim zupčanikom. Tada se i planetarni zupčanici okreću istim brojem obrtaja. točkovi će se okretati podjednakom brzinom. Za pravolinijsko kretanje mo­ tokultivatora — diferencijal ne bi bio potreban. Princip rada diferencijala objasnićemo prema si. dolazi do zaokretanja planetarnih zupčanika preko sa­ telita i do različitog broja obrtaja levog ili desnog točka. Ako se jedan točak motokultivatora. a pošto su oni uzupčeni preko satelita. Zakretanje motokultivatora pomoću ručica za upravljanje nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako. drugi točak obrtaće se dva puta većim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba točka kad idu zajedno. Konusni zupčanik se nalazi na ikraju vratila koje izlazi iz menjača i uzubljuje se u tanjirasti zupčanik. brzina obrtaja planetarnih zupčanika razlikuje. diferencijal i blokada diferencijala Konusno-tanjirasti par zupčanika sastoji se iz konusnog i tanjirastog zupčanika. Diferencijal je sklop zupčanika koji omogućava lakše uprav­ ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom zaokretanju na manjem prostoru. već ceo sklop sa tanjirastim zupčanikom. obrtanje levog i desnog točka bilo bi isto. U ovom slučaju sateliti se okreću oko svoje ose i omogućavaju da se. Kada je motor motokultivatora u radu. Da nema diferenci­ jala. Tu razliku u brzini između spoljnog i unutrašnjeg točka ispravlja diferencijal. a sa njim i njegova poluosovina u deferencijalu — zaustavi. Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor točkova različit. 5.

13 — zaptivni prsten. 17 — navrtka viljuške. 1 — planetarni zupčanik (desni). 14 — doboš kočnice. 3 •. 1 — zaptivni prsten.7 — Konusno-tanjirasti par zupčanika. diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru »specijal« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 20 — konusni zupčanik. 7 — satelit. 6 — vratilo diferencijala. 22 — elastična čivija. 15 — poklopac diferencijala. 16 — planetarni zupčanik (levi). 9 — kandža za bloki­ ranje diferencijala. 19 — viljuška za blokiranje diferencijala. 24 — osnovica satelita . 8 — kandžasti prsten za blokiranje diferencijala. 12 — osigurač. 11 — ležaj. 23 — satelit. 21 — tanjirasti zupčanik. 4 — ležaj.SJ. 5 — osigu­ » rač. 10 — osigurač.osigurač. 5. 18 — opruga.

tj. on će proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. pa se može pomerati duž poluosovine.8 Delovi diferencijala. Kandžu (9) aktiviramo preko komande za blokadu i ručice i sajle na upravljačkim ručicama — da bi se to kretanje prenelo na viljuš­ ku (19) koja pomera kandžu (9) i uzupčuje se sa kandžastim prstenom (8). ugrađuje se uređaj za blo­ kiranje diferencijala koji omogućava krutu vezu leve i desne poluosovine i isključuje ulogu satelita. Uređaj za blokadu diferencijala omogućava da se postigne isti broj obrtaja na oba točka i da se izbegne mogućnost proklizavanja. 3 poluosovine 133 . 5 tanjirasti zupčanik. 2 planetarni zupčanik. Tako se dobij a kruta veza.Diferencijal omogućava stalan pogon točkova. Ukupna vučna sila motokultivatora je tako mala. Da bi se ovi nedostaci otklonili. 4 — satelit ili trkač. Drugi to­ čak. pa to onemogućuje dalje kretanje motokultivatora. Pored navedenih prednosti diferencijal ima i određene ne­ dostatke. i to kako u pravcu tako i u krivini. diferencijala. U slučaju da jedan točak naiđe na klizav teren. 5. 1 — konusni zupčanik. Na si. 5. 8 i 9). zbog efekta diferencijala razvija malu vučnu silu kao i točak koji proklizava. kuji je na tvrdom terenu. SI. gde se točko vi obrću različitim brojem obrtaja. Uređaj za blokiranje ima kandžastu spojnicu koja se nalazi na ožlebljenom delu poluosovine.7 prikazana je kandžasta spojnica (poz.

izvedeno na motokultivatoru IMT-506 (si. U ovim slučajevima priključna vratila imaju različit smer obrtanja i različit broj obrtaja.3. 5.3. PRIKLJUČNO VRATILO Priključno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo­ ment različitim priključnim mašinama. tako da mogu da 134 . 5. Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment se prenosi do lančanika sa zupčanikom (4) koji je uzupčen sa zupčanikom (5) na izlaznom vratilu. Može biti ugrađeno jed­ no ili dva priključna vratila.SI. Motokultivatori sa snagom mo­ tora od 10 kW jači su i na njima se ugrađuju i po dva pri­ ključna vratila.9 — Princip rada diferencijala 5. na primer. 5. Prenos lančanicima Ako je osno rastojanje između izlaznog vratila men jača i pogonskih točkova suviše veliko.4. ugrađuje se prenos lančani­ cima kao što je to.10).

10 — Prenos lančanicima. kao i za pogon prikolice sa pogonskim točkovma.).SI. 3.2 — valjkasti lanac. 4 — lančanik. Broj obrtaja priključnih vratila reguliše se izborom odre­ đenog stepena prenosa. 1. 5. Uključivanje pogona priključnog vratila ostvaruje se pomoću ručice za uključivanje. 6 — kućište prenosnika se koriste za veliki broj priključnih mašina i oruđa. 135 . Za pojedine radne operacije potrebno je da se ručice za upravljanje okrenu za 180°. 5 — zupčanik na izlaznom vratilu. Priključna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora. tako da motor dolazi pozadi. pa priključno vratilo pogoni napred postavljenu mašinu (čistač snega. kosačica i dr.

18 — zaptivač . 4 — ležaj. 14 — viljuška za uklju čivanje priključnog vratila. 9 — osigurač. 12 — opruga. 11 — zupčanik za uklju­ čivanje 12 — opruga. 5 — prsten. 3 — zaptivnj prsten.11 — Priključno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 8 — ležaj. 6 — vratilo. 1 — kućište. 14 — viljuška za uključivanje. 5. 10 — ležaj. 2 — uključili ekscentar. 13 — kuglica. 7 — zupčanik. 13 — kuglica.OJ ON SI.

koja služi za kočenje u pokretu. Motokultivator IMT-507 poseduje priključno vratilo koje je prikazano na si. može da izazove velike opasnosti po rukovaoca. Voditi računa na pre­ poruke u uputstvima za rukovanje. radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrađuju se ko­ čnice. onda se ručica za promenu stepena prenosa pos­ tavlja u prazan hod. KOČNICE Na motokultivatorima većih snaga. i — parkirna kočnica. Uključivanje priključ­ nog vratila obavlja se ručicom (17). do neželjenog udesa. Kočnice mogu imati dva odvojena sistema kočenja: — radna kočnica. 5. eventualno. 5. Iz men jača (16) obrtni moment se pre­ nosi preko zupčanika za uključivanje priključnog vratila (11) na zupčanik (7). Prilikom vožnje na javnim putevima neophodno je da budu povezane obe poluge za komandu kočnicama — da bi se mogla kočiti istovremeno oba točka. Kočnice moraju kočiti ravnomerno i efikasno.11.6 prikazano je priključno vratilo (24) i zaštitna ka­ pa priključnog vratila (25). a ujedno i većih masa. Zupčanik (7) se nalazi užiebljen na priključno vratilo (6). koja se aktivira u slučaju zadržavanja motokultivatora u mestu. Pri naglom kočenju ne sme da dođe do zanošenja motokultivatora u stranu. Zadatak kočnica je usporavanje i zaustavljanje motokultivatora. a ujedno ne sme da dođe ni do samokočenja. 5.5. pa se tako omogućava lakše zakretanje oko zakoče­ nog točka. zatim zadržavanje zaustavljenog motokultivatora na us­ ponu i pomoć u upravljanju motokultivatorom. Time se izbegava opasnost da kočenjem samo jednog točka dođe do skretanja u neželjenom pravcu i.Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ narni pogon. Na si. jer upotreba motokultivatora sa rotofrezom. 137 . ako bi se uključio hod unazad. Kočnice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje­ dini točak. koje je na drugom kraju užljebljeno tako da mogu da se priključe razne priključne mašine.

5. S obzirom na to da 138 . Rukovalac pomoću ručica. 1 kočnice.12). 7 — poluga. 8 — podloška. 1 — elastična čivija. 6 — podloška. 3 — zaptivka. 9 — navrtka. 5. 11 — doboš. direktno vrši zaokretanje cele mašine i promenu pravca. koje su vezane na upravljačkom stubu za motokultivator.Na motokultivatorima se najčešće ugrađuju dva tipa koč­ nica: dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama (si. 2 — doboš papuča (desna). 7 SI. 2 — rascepka. 5 — opruga. dobošaste kočnice sa trakom (si. 4 — vijak. 10 — kočna tra­ ka. 6 — obloga . 4 — papuča (leva).6.13 — Delovi dobošaste kočnice sa trakom.13).vijak.Delovi dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama. 12 — zaptivni prsten 5. 5. 5. 3 — navrtka. 5 — podloška.12 . si. UPRAVLJAČ I KOMANDE Upravljač na motokultivatoru sastoji se od upravljačkog stuba i upravljačkih ručica.

Zato pri zaokretanju treba voditi računa da ne dođe do povrede rukovaoca. 6 — ručica za uključivanje brzina donjeg priključnog vratila. SI. 139 . 5.to nije tako jednostavno i lako. 2 — ručica kočnice levog točka. 7 — ručica za isključivanje spoj­ nice. ako ne postoji diferencijal. rukovalac mora da ostvari snagom svojih mišica. 5 — poluga za gas. na motokultivatoru se ugrađuju uređaji i postav­ ljaju određene komande. 3 — ručica koč­ nice desnog točka.15 prikazani su delovi upravljača sa komandama.14) prikazane su: — ručica za podešavanje položaja upravljača.14 — Upravljač i komande na motokultivatoru »super special«. Tu razliku. Za­ visno od tipa. Komandne ručice treba da su pristupačne rukovaocu. Motokultivatori sa ugrađenim dife­ rencijalom omogućavaju lakše upravljanje pri zaokretanju. 4 — poluga za promenu brzina. Na primeru motokul ti vatora »super speci jal« (si. jer diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni točak pređe duži put od unutrašnjeg točka. 1 — ručica za podešavanje položaja upravljača. a na si. 5. 5. za rukovaoce je operacija upra­ vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju ceo sistem za upravljanje.14 prikazan je upravljač sa komandama na motokul­ tivatoru »super speci jal« (proizvodnje »Labinprogres«-a). 5. 8 — ručica za blokadu diferencijala Na si.

IS — Delovi upravljača sa komandama na moto kultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« . 5.SI.

ima za­ datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlađi vanje otpora kretanja vozila. 1 — spoljnl p ne urna tik. 2 — unutraš nja guma. za uključivanje donjeg priključnog vratila.00-15") na motokultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« jm 322 m .7. 5. 5. 5. pored toga što služi kao oslonac. 141 . za blokadu diferencijala.16 — Pogonski točak sa p ne u mat i kom. za isključivanje spojnice. odnosno da omogući kretanje motokultivatora na taj način što se na pogonski točak dovodi od­ ređeni obrtni moment. 6 — teg. za promenu stepena prenosa brzina. 5 — vijak sa navrtkom. SI. 3 — naplatak. 4 — prirubnica naplatka.ručice poluga ručica poluga ručica ručica kočnice levog i desnog točka. 7 — uvrtanj i navrtka SI. za gas.17 Podešavanje razmaka pogonskih točkova (5. POGONSKI TOĆKOVI Pogonski točak.

pođloška. navrtka Si. koja je nehomogena i koja se stalno menja od mesta do mesta. Mehanička svojstva podloge i točka su od odlučujućeg uticaja 4 SI. 2 — venac gvoz­ denog točka. 1 — gvozdeni točak komplet. 142 . 5 — uvrtanj. U ovom slučaju. obrtni moment koji se dovodi na točak suprotnog je smera od smera okretanja točka Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeđuju si­ le koje se javljaju na dodirnoj površini između točka i podloge. točai može da bude i kočen. 4 — vijak. navrtka. Sila pritiska od točka se prenosi kroz podlogu. 3 — prirubnica.18 — Gvozdeni pogonski točak.Pošto se motokultivator i zaustavlja preko točkova. 5. pođloška.19 Postavljanje dodatnog tega na pogonski točak na kretanje motokultivatora. 5.

5. Pneumatici sa manje zakošenim rebrima trpe manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama. SI.28). 2 — uređaj za uključivanje i isključivanje pogonskog točka.16 prikazan je pogonski točak sa pneumatikom. uz rebra takvog pneumatika meka zem­ lja klizi u stranu. 1 — navrtka. 143 . 5. 5. ali su zato u prednosti na vlažnom i klizavom tere­ nu. Zbog toga je klizanje mnogo veće kad je podloga vlažna i meka. 4 — vijak. 5 — motokultivator Pneumatici pogonskih točkova na spoljnoj površini imaju izražena rebra koja su pod određenim uglom u odnosu na pop­ rečnu osu točka. a može se ugraditi i gvozdeni pogonski točak (si.20 — Ugradnja uređaja za isključivanje i uključivanje pogonskog točka na motokultivatoru IMT — 507. nego u slučaju kada je ona tvrda i suva. U slučaju rada na vlažnom tlu između rebara zadržava se ze­ mlja i to dovodi do proklizavanja točkova. Usled većeg nagiba. pa se donji delovi toč­ ka bolje prihvataju za tlo.Proklizavanje pogonskog točka ušlo vi j eno je narušenim spa­ janjem po dodirnoj površini između pneumatika i podloge. Na si. 3 — pogonski točak. Pneumatici sa ve­ ćim zakošenjem rebara na suvom tlu se lakše klizaju i trpe veće otpore. a pneumatik se čisti.

21 — viljuška za uključivanje. 10 — gumeni prsten.SI. 23 — osovinica. 17 — vijak. 12 — podmetač. 20 — kućište. 22 — vijak. 14 — rascepka. 1 — mazalica. 15 — uključna poluga. 7 — zaptivni prsten. 5 — podloška. 13 — mazalica. 16 — vodica komande. 6 — adap­ ter poluosovine. 19 — priključna osovina. 5. 2 — kapa poluosovine. 11 — uključna osovinica. 8 — elastična čivija. 9 — povratna opruga. 18 — zupčasta spojnica. 4 — navrtka.21 — Delovi uređaja za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 24 — vijak 144 . 3 — rascepka.

5. SI. Postavljanje tegova na točkove (si. Uređaj se postavlja između prirubnice i pogonskog točka (si.Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka.20). 5. Podešavanje razmaka pogonskih točkova daje veće moguć­ nosti za korišćenje motokultivatora u raznim radnim uslovima (si.17). One se označavaju u colima (inčima). a prečnik naplatka je 15 coli (1 col = 25. 5.4 mm). kao što su oranje. Primena tegova i gvozdenih točkova obavlja se za određene radne ope­ racije. Povećanje vučne sile motokultivatora moguće je ostvariti: — povećanjem mase na pogonskim točkovima i — povećanjem koeficijenta trenja između pneumatika i tla (gvozdeni pogonski točak).18 prikazan je gvozdeni pogonski točak koji zamenjuje pneumatik u radu na vlažnom i teškom terenu. UREĐAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUČIVANJE POGONSKIH TOČKOVA Pomoću ovog uređaja može se nezavisno pojedinačno is­ ključiti ili uključiti pogon svakog pogonskog točka (primena na motokultivatoru IMT-507). jer dodatni te­ govi na točkovima moraju biti centrirani.22 — Uređaj za priključivanje oruđa 10 Motokuttivatori J45 .19) motokultivatora mora se obaviti prema preporuci proizvođača. 5. frežiranje i si. Promene razmaka pogonskih točkova ostvaruju se različitim položajima naplatka. dimenzija 5—15 znači da je širina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati­ ka 5 coli. 5.8. Na primer. Na si. 5.

Ako motokultivator treba okre­ nuti nalevo. preko mehanizma vodice komande (16) pomeraju se ukljucna osovina (11) i viljuška za uključivanje (21) sa zupčastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo­ menta na adapter poluosovine (6). 146 . Održavanje se obavlja pod­ mazivanjem mazalica (1 i 13). onda se mora isključiti levi pogonski točak. a okre­ tanje nadesno zahteva isključenje desnog pogonskog točka. Ovaj uređaj se primenjuje u slučaju većih pogonskih točkova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros­ tor za okretanje motokultivatora.Ručicom (15) obavlja se uključivanje ili isključivanje po­ gonskog točka.

— Pri promeni mesta rada obavezno isključiti pogon svih radnih oruđa. 10 rz 147 . — Čišćenje noževa (rotacione sitnilice). — Zaštitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po­ stavljen i bez njega se ne srne raditi. dotrajale ili polomljene delove uvek zamenjivati originalnim delovima. kose i slični ra­ dovi na noževima ne smeju se vršiti golom rukom.1. — Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu­ šenje. — Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji. — Startovanje motora vršiti samo originalnim uzetom. — Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je topao. paljenje šibica. mehanizmu kose i drugim oruđima obavezno isključiti motor. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA (na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300) 6. — Priključna oruđa se priključuju na osnovnu mašinu samo originalnim elementima za — Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti. UPOZORENJA Pre nego što se pristupi bilo kakvom radu sa motokultivatorom. treba detaljno proučiti uputstva proizvođača i zapam­ titi sledeće: — Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po­ luga komande men jača u praznom hodu. upaljača i si. već za to pogodnim sredstvima. — Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi).6. — Preliveno gorivo na delove motora ili oruđa mora se pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od požara. — Pohabane.

— Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras­ poređen u okviru gabarita sanduka. — Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa ispravnim upravljačem i kočnim sistemom. — U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju­ čenim motorom. — Kočni uređaj na prikolici mora se često kontrolisati i održavati u ispravnom stanju.41 kW.2.— Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida­ njem zaštitnog lima. — Priključivanje prikolice za motokultivator vršiti samo originalnom osovinicom (klinom). RUKOVANJE I ODRŽAVANJE NAJVAŽNIJIH UREĐAJA MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300 Svaki korisnik. — Bezbedan i siguran rad motokultivatora i oruđa imaćemo samo u slučaju obaveznog pridržavanja uputstva o redov­ nom tehničkom i periodičnom održavanju. vazduhom hlađeni motor. dok se za kretanje po putu ne smeju koristiti. — Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi došlo do prevrtanja). pre početka frezovanja lim se mora oba­ vezno postaviti. mora detaljno upoznati motokultivator (odnosno motor). — Obavezno se mora voditi računa o propisanoj nosivosti prikolica. 6.1. raspored komandi i način njihove upotrebe. — Kandže za točkove koristiti samo za rad u polju. -— Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo lako i bezbedno. snage 4. Motor U motokultivatoru IMT-507 ugrađen je četvorotaktni ben­ zinski. pre početka eksploatacije. — Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici — obavezno smanjiti brzinu. pritisci u pneumaticima pogonskih točkova moraju biti isti. 6.2. tipa LA-300 Ispravan rad i dug vek motora imaćemo samo ako njime pra 148 .

Čišćenje prečistača mora biti što češće. 6.1. Podmazivanje Podmazivanje motora je posebno važno i zato treba obra­ titi pažnju da se ono obavi prema predviđenim uputstvima. Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno. Ova kontrola se vrši pomoću šipke (štapa): nivo ul(ja treba da bude između zareza označenih sa »min« i »max«. Pri kontroli nivoa ulja motokultivator. pre startovanja. a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceđenje. Motokultivator je opremljen prečistačem vazduha sa uljnim kupatilom čiji je zadatak da izdvoji prašinu iz vazduha koju motor usisava. Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati čist levak sa sitom. 6. 6. pažljivo proučiti knjižicu proizvođača i postupiti po uputstvima koja su u njoj data.3. K a r b u r a t o r Dobar rad motora.2 A A .2. 6.1. Zbog toga.vilno rukujemo i ako ga redovno održavamo.2. Za čuvanje (uskladištenje) goriva nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove.2. naročito pri nižim brojevima obrtaja.2. On je tako konstruisan da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo. P r e č i s t a č v a z d u h a Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro prečišćavanje vazduha. 149 . zavisi od pravilno podešenog karburatora. mora biti u horizon­ talnom položaju. U pogledu izbora — uvek koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora. a za sve intervencije na njemu treba se obratiti ovlašćenom servisu. odnosno motor. Podešavanje karbu­ ratora je izvršio proizvođač.1. a pri radu u veoma zaprašenoj okolini i svakodnevno. Gorivo Za pogon motora koristi se čist benzin REGULAR 86—88.1.

Ako ručica stoji između ova dva položaja. Struja za osvetljenje prikolice uzima se sa utakačke kutije.2. motor ne pogoni mašinu. Pojedini položaji ove ručice mogu se videti na nalepnici na ležištu komande smera kretanja. levo na upravljaču. Ako se stub upravljača zaokrene. Ako se ručica komande kretanja povuče unazad. izvršiti u ovlašćenim ser­ visnim radionicama. Spojnica Motokultivator IMT-507 ima višelamelnu suvu spojnicu.2. tada je menjač uključen za kretanje unapred. a preko žicanog užeta koje se može podešavati. ukoliko se za njih ukaže potreba u toku eksploatacije. utikačka kutija i provodnik za vezu signalnih uređaja. Ovo važi za uobičajen slučaj — kada se motor nalazi napred (posmatrano u smeru kretanja mašine). 6.12). 6. Prebacivanje menjača od kretanja napred na kretanje nazad postiže se pomoću ručice komande smera kretanja (si.3.1. tada treba imati u vidu sledeće: 150 . A ako se ručica pogura napred. 1. Kada se ručica komande povuče. Termički određeni zupčanici rade sasvim uronjeni u ulju. tj. spojnica je odvo­ jena.12).2. baterija 6 V 16 Ah. Ak­ tiviranje spojnice se ostvaruje pomoću komandne ručice (si. menjač je uključen za kretanje unazad. 1.6. Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice. menjač je tada isključen. još u fabrici se podešava zazor ručice komande na veličinu 3—5 mm. a pogonski točkovi i priključno vratilo su u stanju mirovanja. potezni prekidač. Uređaj za osvetljenje prikolice je narnontiran na prikolici i sastoji se iz sledećih elemenata: ispravljač. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi izvršiti podešavanje preko odgovarajućeg zavrtnja.2. te motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja mašine). Menjač Ova mašina ima menjač sa po tri stepena prenosa u oba smera: može se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na­ zad. Uređaj za p'aljenje i osvetljenje Potrebna proveravanja i podešavanja. dva fara sa po jednom sijalicom 6 V/5 W.5.

stepen prenosa: ručicu povući nazad do srednjeg po­ ložaja. Tabela 6. koji je označen sa 0.65 4.5 14 AS (km/h) 2. 3.5. b) Ako se ručica pomeri napred. i pored uključenog stepena prenosa. 1. 2. stepen prenosa: ručicu gurnuti sasvim napred. a ako je ručica pomerena nazad.37 6. Priključno vratilo Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultivatora i može se uključivati nezavisno od uključenog stepena prenosa.41 2.15 Oznake točkova sa pneumatikom (gumeni točkovi) 3.90 4.18 8.13). vozi samo onda kada je i ručica za smer kretanja po­ stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad. 6. Gvozdeni točkovi 0 360 (km/h) 1.2. stepen prenosa: ručicu povući sasvim nazad. samo se tada za promenu stepena prenosa nalaze na upravljaču — levo. Između pojedinih stepena prenosa nalazi se položaj praznog hoda (oseti se urez). Voditi računa da se mašina. koja se na­ lazi na upravljaču (desno).75 10.23 3.2. 151 .1 Brzine 1.00 12 AS (km/h) 1.4.90 3. 3.5 6. Promena stepena prenosa Stepeni prenosa (1 — 2 — 3) se uključuju i isključuju po­ moću ručice za promenu stepena prenosa (si. Ovi se podaci mogu koristiti i kada je stub upravljača zaokrenut.a) Ručica komande za promenu smera kretanja se tada na­ lazi na levoj strani upravljača. menjač je tada uključen za kretanje napred. Menjač se uključuje za kretanje unazad samo kada mašina stoji.10 2. 2. Promena stepena prenosa izvodi se prema opisu nalepljenom na ležištu ručice i to na sledeći način: 1.5—8 AM (km/h) 1. menjač je uključen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na ležištu ručice komande).

po želji. Posle pričvršćivanja oba ležišta komandnih ručica. 1. posmatrano u smeru vožnje.7. 152 . Okretanje stuba upravljača može da se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni lonac. ručica za promenu ste­ pena prenosa dolazi na levu stranu upravljača. 1. donji deo stuba se odigne. Broj 1 obrtaja iznosi 860 min ~ .12) mora se postaviti u prazan hod (na 0). 1.10). Naginjanje stuba upravljača Stub upravljača može da se nagne i na lev u i na desnu stranu. Ako se poluga za okre­ tanje stuba upravljača (si. prema željenom smeru okretanja priključnog vratila. tada je priključno vratilo uključeno. paziti da ne dođe zub na zub. a ručica za promenu smera kretanja mašine (si. paziti da tada.12) bilo u položaj »V« (napred) lili u položaj »R« (nazad).2. i to tako što će se prethodno izvaditi klinovi iz ležišta ručica. ručica za promenu stepena prenosa (si. 6.12) nagne napred (posmatrano u stoeru vožnje).6. 1. Ako se poluga za uključivanje pomeri u pravcu prema mo­ toru. 6.2. pa se stub tada. pri čemu on sam dolazi natrag u ispravan položaj. Ugradnja pogonskih točkova. a može i da se okrene za 180°. Ako stub upravljača treba da se zaokrene na 180°. može nagnuti u stranu. a ručica za ko­ mandu smera kretanja mašine — na desnu stranu upravljača. Priključno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. Svi pogonski točkovi (gvoz­ deni ili pneumatski) učvršćuju se na prirubnicama osnovne mašine. Pre nego što se ova navrtka ponovo pri­ tegne. prvo moraju da se skinu oba ležišta komandnih ručica. Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ nirani pogon (rad u mestu).Uključivanje i isključivanje vratiila obavlja se pomoću po luge za uključivanje priključnog vratila (si. Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajući urez. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu Upravljač se može podešavati po visini posle odvrtanja šestougaone navrtke. a pomeranjem u suprotnom pravcu — priključno vratilo je isključeno.

Ako se pomoću poluge za isključivanje i uključivanje pogona točka (15. Ovo se može izvesti ako se odvrnu vijoi. 5. pa ako je potrebno — pritegnuti ih. radi lakšeg rukovanja su potrebne glavčine sa uređajem za isključivanje i uključivanje. tako da (posmatrano u smeru vožnje) motor takođe bude pozadi (npr.21). onda je pogon toga točka isključen.8. prst ovog mehanizma koji se kreće u kulisi — pomeri unutra i nadole.5 do 2 bara. oba točka su čvrsto spojena poluosovinom i tada se postiže dejstvo kao pri blokiranju diferencijala. Ove se glavčine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedeljnog čišćenja mašine. Ako se samo jedna poluga 153 . pri košenju).21. 5. Važno je da u oba pneumatika bude isti pritisak vazduha — da se mašina ne bi naginjala na jednu stranu. onda je pogon točka uključen. 5.2. Ako se stub upravljača zakrene za 180°. a ako se pomeri nagore i napolje. Glavčine sa uključivanjem i isključivanjem Pri primeni pneumatika većih dimenzija (npr. 6.50-14 AS). Pri srednjem položaju poluge za ukopčavanje glavčina.50-14 AS.Kada se raspolaže glavčinama sa uključivanjem i isključi­ vanjem. potrebno je dodati jedan par adaptera. a za nadesno — mora se isključiti desni točak. si.20 i si. tada se moraju okrenuti i obe poluge za isključivanje i uključivanje. Ako želimo mašinu okrenuti nalevo. Pomoću ovoga poseb­ nog uređaja (koji se isporučuje kao poseban pribor) može se nezavisno pojedinačno isključiti ili uključiti pogon svakog po­ jedinačnog pneumatskog pogonskog točka. onda se mora isklju­ čiti levi točak. 4. Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u pravcu vožnje) na obe glavčine postiže se potpuno diferencijal­ no dejstvo.00-12 AS. Ugradnja obe glavčine sa uređajem za isključivanje i uklju­ čivanje pogona točka prikazan je na si. ili 4. Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova treba da bude 1. Pri upotrebi pogonskih točkova 4. Ugradnja adaptera je srazmerno identična ugradnji glavčina za uključivanje točkova.00-12 AS ili 4. potrebno je da konični vijci sa obodom (odnosno — iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima — da li su dobro pričvršćeni.

niti 2/3 mogućeg broja obrtaja. Korisno je da se povremeno. Uređaji za priključivanje priključnih oruđa Sva vučena priključna oruđa priključuju se za osnovnu ma­ šinu na taj način što se svojim (odgovarajućim) prednjim delom uvuku u uređaj za prikači van je i osiguraju se osovinicom. si. — Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru i lončetu prečis taca za vazduh. ova osovinica se osigurava pomoću preklopnog osigurača. Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala. tada se odnosni točak pri kretanju napred više ne pokreće.1. — Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jaču. a po potrebi i pritezati vijke i navrtke. Glavčine za ukopčavanje ili zaustavne glavčine podmazivati na mazalicama (1 i 13. Ulje u lonče tu prečis taca za vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti. s tim da ovo ne traje duže od 5 do 10 minuta.21) u okviru sedmodnevnog odr­ žavanja moto kult iva tora. moto­ kultivator maksimalno optereti. Razrađivanje Postupak razrađivanja najbolje će se obaviti ako se strogo poštuju sledeće preporuke: — Za vreme prvih 50 časova rada ne prekoračiti 50% najvećeg opterećenja.okrene unazad.3. 154 . Zato se mašina može zaokrenuti oko ovog točka (npr. Pri ovom položaju ukopčavanja možemo voziti i napred i nazad.9. Zbog toga obratiti pažnju da se obe poluge nalaze u sred­ njem položaju i da su oba točka čvrsto postavljena. 6. — Češće i pažljivo kontrolisati.3. — Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo­ toru. 6. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama. na primer posle svakih 10 sati rada.2. 5. a to znači — motokultivator koristiti samo za lakše radove. RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507 6. pri oranj<u).

2. — postaviti polugu gasa (si. potrebno je obaviti i sledeće radnje: — otvoriti slavinu za dovod goriva. 6. 2 — startovanje pri hladnom vremenu. Takođe obavezno proveriti da li je poluga za promenu stepena prenosa u položaju praznog hoda — oznaka 0.1) u srednji položaj (između min i max). Priprema i startovanje motora Pre nego što se motokuitivator pusti u rad.3. — dovoljno ulja u men jaču (kontrolu vršiti šipkom za merenje koja se nalazi na levoj strani kućišta menjača). Startovanje hladnog motora Da bi motor startovao.2. SI. 6. 6.1 — Poluga startera u položajima.2. 3 — radni položaj opruge SI. 1 — za startovanje.2 — Povlačenje ručice startera — postaviti polugu startera u položaj 2.3. a zatim je polako vratiti. Snažno povući ručicu startera. 6. Način startovanja prikazan je na si.1. — dovoljno ulja u posudi prečistača vazduha — prema oznaci na posudi. treba proveriti da li ima: — dovoljno goriva u rezervoaru. 155 . — dovoljno ulja u motoru — prema oznakama na šipci za kontrolu nivoa ulja.6. 6.

3.1. s tim što se sada poluga startera postavlja u položaj 1. ručicu (polugu) gasa posta­ viti na minimum. Zaustavljanje motora Pre nego što se motor zaustavi. SI. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) motora Pri startovanju toplog motora postupiti na način naveden pod tačkom 6.3 — Dugme kratkog spoja za za­ ustavljanje motora 6.3. U tom cilju su u ovom poglavlju data najvažnija uputstva kojih ruko156 . 6.3.3). 6. a motor pustiti da radi oko 5 minuta — kako bi se na ovaj način ohladio.3.4. postepeno vratiti ručicu startera u prvobitni položaj.2.2. Motokultivator je tada spreman za rad. Kada je motor startovao. 6. 6. može se ostvariti samo u slučaju da se motokultivator pravilno i savesno održava.Ako motor ne startu je — postupak ponoviti. NEGA I ODRŽAVANJE Puno iskoriščenje svih mogućnosti koje pruža motokulti­ vator kao i dug vek njegove upotrebe. Pre punog opterećenja potrebno je da motor radi na nižim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi postigao radnu temperaturu).2. Posle toga zatvoriti slavine za dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na si.2.

Provera se vrši kontrolnim štapom koji se nalazi na levoj strani kućišta menjača. kao i njihova okolina.4. Prvu zamenu ulja izvršiti posle 25 sati rada. 6. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagrejan na radnu temperaturu. a sledeće zamene posle svakih 50 radnih sati. c) Mašinu u celini stalno održavati čistom (to se naročito odnosi na delove koji su važni za njeno funkcionisanje). d) Povremeno podmazati uljem. odnosno tehničkom mašću —. Održavanje benzinskog motora LA-300 Održavanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo ispravno funkcionisanje. a čepovi za ispuš­ tanje i sipanje ulja. f) Ne zaboraviti proveru uređaja za kočenje na prikolici (stalno ga održavati u ispravnom stanju). U tu svrhu je za prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. što omogućuje laku vožnju i upravljanje.1. 6. Prvu zamenu ulja vršiti posle 25 časova rada.•sve delove koji se kreću. UMOL 80 — rafinerija »INA«.5 do 2 bara). Nega i održavanje motokultivatora a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kućištu menjača. Način promene ulja u motoru prikazan je na si. b) Izmenu ulja u kućištu vršiti redovno. a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora.4. ili TRAKTOL 80 — rafinerija »MODRICA«). Zamenu ulja vršiti samo kada je mašina zagrejana na radnu temperaturu. Naročito paziti na to da u oba pneumatika bude podjednak pritisak vazduha. kao i objašnjenja najosnovnijih podešavanja za kojima se u toku rada može ukazati potreba. uvek moraju biti čisti. a slede će zamene vršiti nakon svakih 100 radnih časova.valac motokultivatora treba da se pridržava.2. kao što su sajle pojedinih komandi (sipati malo ulja u košuljicu sajli komandi). 6. 157 . Olabavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno pritezati. Postupak zamene ulja je sledeći: — odvrnuti čep i ispustiti ulje. e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih točkova (1.4.

a zatim ga ocediti i postaviti na njegovo mesto. e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra­ ti ga dizelgorivom. f) Posle svakih 50 radnih sati izvršiiti kontrolu i čišćenje prečistača goriva. Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcionisanje zaptivača.5 litara.— magnet na čepu očistiti od opiljaka. 6. a — sipanje ulja. — zavrnuti čep. 158 . Najpre izvući gumeno crevo za dovod goriva. Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo­ žaju. temeljno ga isprati više puta potapanjem u čisto dizel-gorivo. Niukom slučaju uložak ne srne da se pere u benzinu. — odvrnuti čep za nali van je i naliti novo ulje. Pri zameni ulja u prečistaču vazduha skinuti uložak prečistača i prokontrolisati stanje zaprljanosti. Ako je uložak zaprljan. a kontrolu količine nalivenog ujja vršiti preko merne šipke. d) Proveravati izduvni lonac (»auspuh«) posle svakih 200 radnih sati (garež i prljavštinu očistiti). Potrebna količina ulja za zamenu je 0. c) Veoma je važno imati dobro hlađenje motora. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara) proveravati i čistiti od nakupljene nečistoće. vodi ili nekoj tečnosti. Uređaje za hlađenje održavati u ispravnom stanju i čistiti ih od usisanih stranih tela.4 — Zamena motornog ulja. b — ispuštanje ulja b) Redovno vršiti kontrolu nivoa ulja u lončetu prečistača za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvršiti zamenu). SI.

6 — čep za ispuštanje goriva — odvrnuti diznu (3). 5 — leptir za startovanje.6 — Karburator. 6. — postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto.6): SI. dok se regulisanje smeše vrši vijkom 2. g) Ventil oduške takođe mora biti uvek čist. a postupak čišćenja je sledeći: — skinuti poklopac i kutiju. Proizvođač motora i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podešavanje pre­ pusti stručnom licu. 6. — zameniti zaptivku. i) Zazor kontakta prekidača paljenja (platina) iznosi 0. Potom vratiti ulo­ žak (si. — oprati ga petroleumom ili naftom.skinuti uložak i oprati ga u čistom benzinu. 3 — cev za proveru goriva.5 — Vađenje prečis taca goriva SI. Kontrola ovog zazora vrši se na 300 radnih sati. Regulacija za­ zora se vrši kada je radilica u SMT. ponovo ugraditi kutiju i povezati cev ^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati). a za to vreme iz karburatora će isteći gorivo i nataložena nečistoća. u karburatoru će se taložiti najfinije čestice prljavštine. — očistiti obe dizne. a postupak je sledeći: 159 .6 mm. 4 — prečistaČ goriva. 1 — vijak za re­ gulaciju praznog hoda. h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim čisto go­ rivo. Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vrši se vijkom 1.5) i ponovo montirati gumeno crevo. Postupak čišćenja karburatora je sledeći (si. — odvrnuti diznu (6). 2 — vijak za regulaciju goriva i vazduha. 6. 6.

kada mašinu nećemo koristiti duže vreme. — između kontakta (platina) ubaciti merilo sa listićima (špijun) debljine 0. — ugraditi kutiju. 6. KLG F 50. 160 .8 — Provera zazora između elektroda svećice 6. 6. MARELLI CW/159 N. Ako među kontaktima postoje tragovi oksidacije. — skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar. — mašinu ostaviti tako da točkovi sa pneumaticima. BOSCH W 95. a one za koje je to potrebno zameniti. i) Upotrebiti svečice sa sledećim oznakama: BOSNA F50 (BOSNA F70 za teže uslove rada).7 — Podešavanje zazora kontakta prekidača paljenja SI. — pritegnuti vijak F.8.8 (za BOSNU F 50). ne le­ že na tlu. treba učiniti sledeće: — obaviti temeljno čišćenje i proveru ispravnosti svih delova.3. Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i očistiti je metalnom četkom i benzinom« Zazor između elektro­ da svećice je 0.6 mm. a pod opterećenjem su. CHAMPION L90. 6. skinuti ih finim šmirgl-papirom. — pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha. MARELLI CW/50 N. odnosno 0. BOSCH W 45 TI. SI.4.5 mm (za BOS­ NU F 70).— odvrnuti vijak F. Uskladištenje mašine Pri uskladištenju. Podešavanje zazora elektrode prikazano je na si.

— pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kućišta motora. Motor startuje. 6. — skinuti svećicu. zaglavljeno dugme za startovanje motora.5. isprazniti karburator i prečistač vazduha. kabao svećice neispravan ili labav. dizna za prazan hod zapušena. a za zaštitu neobojenih delova koristiti tehničku mast. Pored toga. rastojanje između elektroda svećica — nepravilno.1.5. igla plovka zaglavljena.5.3. a zatim ponovo staviti svećicu. 6.1. zazor između kontakta prekidača nepravilan.2. voda u karburatoru. pri uskladištenju posebno obratiti pažnju i na sledeće: mašinu ne ostavljati u vlažnim prostorijama ili pro­ storijama u kojima je uskladišteno veštačko đubrivo (u stajama ili prostorijama koje su neposredno uz njih). zauljena svećica.5. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE 6. -— zatvorene slavine za gorivo. veliko odstojanje između elektroda svećica 6. Motor ne može start ova ti Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — prazan rezervoar za gorivo. Motor teško startuje Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — loše podešena smeša goriva i vazduha. nali ti jednu kašiku ulja SAE 30 u cilindar i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo. — uljem premazati poluge i ručice.5. neispravna sve cica. ali se posle kratkog vremena zaustavlja Uzroci su isti kao pod tačkom 6. začepljena slavina ili crevo za dovod goriva. 11 Motokultivatori 161 .

— pogrešno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom toplotnom vrednošću).5. 162 •- / .5.5. Motor ne vuče Uzroke ove neispravnosti moguće je naći ako se proven da li je: — začepljen izduvni lonac. — Kada na kućištu ulje negde izlazi. — klipni prstenovi zapečeni ili polomljeni. a podešavanje se vrši preko valjkaste navrtke smeštene u ručici komande. — klip ne zaptiva (istrošeni klipni prstenovi ili cilindar). — spojnica (kvačilo) proklizava. — kočnica prikolice suviše zategnuta. — mehanički otpori u mašini. prvo proveriti da li je zapušena oduška.6.4. — zaprljan prečistač vazduha. Ostali uređaji — Kada spojnica (kvačilo) ne odvaja. — nezaptiven usisni vod. podesiti uže koman­ de. Zazor ručice spojnice iznosi 3—5 mm. 6.

32. 28. Pogonski mehanizam kose. vlasnik pored motokultivatora mora da ima i određen broj priključnih mašina i oruđa. 16. PRIKLJUČNE MAŠINE I ORUĐA ZA MOTOKULTIVATORE Motokultivator je predviđen da obavlja veliki broj radnih operacija. pa svaki pro­ izvođač daje pregled oruđa vezanih za određen tip motokulti­ vatora.7. Oruđa su prilagođena tipu motokultivatora. 2. 7. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34. 42. 6. 42. Vinogradarski plug. Pumpa prskalice. 52 i 70 cm. Zagrtač. b) Za motokultivator IMT-506/506 DL 1. Da bi se to postiglo. PREGLED PRIKLJUČNIH MAŠINA I ORUĐA ZA MOTO­ KULTIVATORE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA IMT-Knjaževac proizvodi oruđa: a) Za motokultivator IMT-504 1. 3. Odlagač žita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm). 7.1. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10. 38. u* 163 . 5. 50 i 65 cm. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm. Obrtni plug. 9. 2: Zagrtač sa zaštitnim limom. Čistač snega. 8. 22. 4.

7. 13. 12. d) Za motokultivator IMT-509 1. Prikolica sa točkovima 5. Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm. 2. Sejalica za kukuruz. Vučna kopacica. 5. Vadilica krompira. Univerzalna prikolica. Čistač snega. Obrtni plug. 32.20—12. Pumpa prskalice. c) Za motokultivator IMT-507 1.20—12. 13. Prikolica sa točkovima 5. 9. 4. 6. 12. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28. Prikolica sa pogonskim točkovima. Čistač snega. 15. Pogonski mehanizam kose. 8. 3. 5. Raoni plug. 9. 65 i 75 cm. Potporni transportni točak. 11. 11. 8. 52. Univerzalna prikolica. 6. 13. 10. 32. 4. 14. Pogonski mehanizam rotacione sitnilice. Raoni plug. 42. Vučna kopacica radnog zahvata od 70—125 cm. Rezni aparat. 12. 38. Zagrtač. 50 i 65 cm. Prikolica (vučna). 42. Pogonski mehanizam freze. 3. 11. 164 . Obrtni plug. Vučna kopacica. Vadilica krompira. 2. 10. Odlagač žita. Drljača (dvodelna). 7. Pumpa prskalice. Pogonski mehanizam kose.10.

16. Čeona kosačica. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 4. 3. Brus za kosu. 12. b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL 1. 7. 9. 10. 7. Centrifugalna pumpa. 15. 6. Obrtni plug. Ralica. Membranska pumpa. Čeona kosačica. Prikolica (vučna). 12. Vadilica krompira. Sedište sa dva točka. 4. Rotaciona sitnilica. 17. 8. Rotaciona kosačica. Centrifugalna pumpa. Čistač snega. Cirkular. 14. 5. 13. Plug razgrtač PR-4. Prikolica (vučna).»LABIN-PROGRES« (Labin) proizvodi oruđa: a) Za motokultivator MONDIAL 1. Sedište na dva točka. Vadiilica krompira. 10. Čistač snega. Raoni plug. 5. 15. 2. Točak za prevoz rotacione sitnilice. Raoni plug. 11. Plug razgrtač PR-21. Prskalica. 9. 11. Prskalica. Plug razgrtač PR-4. 18. 14. . Obrtni plug. 3. Membranska pumpa. Plug razgrtač PR-21. 6. 8. Rotaciona sitnilica. 2. Prikolica sa pogonskim točkovima. 13.

166 . 12. Rotaciona sitnilica. 17. 14. Plug ogrtač. 2. Plug. 7. 7.16. 4. Prskalica. Plug za čišćenje snega. 11. Prikolica. Prikolica. »GORENJE-MUTA« proizvodi oruđa za rad za motokultivatore: 1. 18. Prskalica. 13. 3. Rasturač zrnastog đubriva. 3. Rotaciona sitnilica. Drobilica organskih otpadaka. 8. Cirkular. Rotaciona kosačica. 6. 6. »MIOSTANDARD« (Osijek) proizvodi oruđa za motokulti­ vatore svoje proizvodnje: 1. Rotaciona kosačica. Bubnjastd rotor. Odbacivač snega. Kultivator. Kosačica. Rotaciona sitnilica (vučna). Brus za kosu. 13. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega. 12. Daska za ravnanje. 2. 10. 5. Pumpa ti dr. Dvostrani razgrtač. 8. Spiralni rotor. 10. Razgrtač. Obrtač sena. Čistač snega. 5. 4. Obrtni plug. 11. 9. Prskalica sa rezervoarom. 9.

Pritisak vazduha treba da je je­ dnak u oba pneumatika (da bi se omogućilo lakše upravljanje motokultivatorom sa prikolicom). PRIKOLICA Prikolica. 7. Prilikom vožnje nizbrdo treba uključiti odgovarajući stepen prenosa.2 i si. već i na motokultivator. neophodna je pri transportu većine pri ključnih oruđa i mašina. jer preopterećenja ne deluju samo na prikolicu. Ne srne se voziti »na prazno« sa isključenim menjačem. a ovde navodimo dve: — vučena prikolica i prikolica sa pogonskim točkovima.2. 7. SI.2. koja se koristi za transport poljoprivrednih pro izvoda i drugih tereta. 7. Postoje različite konstrukcije priko lica. Voditi računa da se ne prekorači propisana nosivost pri­ kolice. 167 .1 prikazana je prikolica vučena motokultivatorom IMT-507. Prikolica je opremljena kočnicama. sedištem i dr.3. Delovi ove prikolice prikazani su na si. elektroinstalacijom za osvetljenje. — priključen spojni kabao za osvetljenje prikolice.7. Pre vožnje proveriti da li je: — veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i i opružni preklopni osigurač). 7. 7. Prikolica — vučena Na si.1.1 — Prikolica vučena motokulti­ vatorom Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama) prema propisdma proizvođača.

3 — akumulator. 4 — držač akumulatora. 1 — nožna kočnica. 7 — prednji far. 16 Ah).ON SI. 6 — katadiopter.ručica {osiguranje kipera).2 — Prikolica (pogled sa prednje strane). 8 — kutija seta elektroinstalačije. 9 — set elektroinstalacije. (6 V. 10 — zadnje svetio . 2 . 7. 5 — vijak.

. 6 -— vijak točka. 1 •. 7. 7 — stranica (desna).3 — Prikolica (pogled sa zadnje strane). 3 — ruda prikolice.SI. 8 — zadnja stranica. 2 — vijak. 4 5 — točak.stranica (leva). 9 — rani prikolice sajla za kočenje.

12 — pre­ kidač pokazivača pravca. 3 — utikač. 11 — automat pokazivača pravca. 10 — nosač osigurača. 15 — desno zadnje svetio 170 . 7. 6 — desni far. 14 — levo zadnje svetio. 13 — akumulator. 5 — levi far.4 — Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici. 1 — alternator motokuitivatora. 4 — regulator napona.51. 9 — prekidač prednjeg svetla. 8 — prekidač pozicionog svetla. 2 — utikačka kutija. 7 — priključak za masu.

2 — rascepka.SI.5 — Delovi kočnog sistema. 7 — papuča sa kočnom oprugom (leva). 8 — papuča sa kočnom polugom (desna). 10 — ključ kočnice. 7. 11 — kočna poluga. 6 — glavčina točka. 1 — poklopac glavčine. 5 — vijak za centriranje. 13 — navrtka . 3 — krunasta navrtka. 4 — doboš kočnice. 12 — podmetač. 9 — op­ ruga.

2. SI. kardansko vratilo. čija nosivost iznosi 900—1000 kg. gde se radni organa (noževi) sitnilice postavljaju ume172 .). Radni organi ove sitnilice su noževi koji svojim obrt­ nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e). vlažnim šumskim poljskim putevima i si. 7.8).2. 7. Prikolica sa pogonskim točkovima Prikolica sa pogonskim točkovima ima dodatni sistem tran­ smisije koji služi za povećanje vučne sile u teškim uslovima ra­ da (na njivama. Glavni elementi sistema transmisije su: priključno vratilo. diferencijal i pogonska vratila (oso­ vine).6 — Prikolica sa pogonskim točkovima Nosivost ove prikolice je veća od vučene prikolice. Prema konstrukcijskom izvođenju motokultivatora rotaci­ ona sitnilica može da se ugradi: umesto pogonskih točkova ili na priključno vratilo motokultivatora (si. ova vrsta mašina dobila je naziv »fre­ za« (umesto motokultivator). suzbijanju ko­ rova i dr.7. međurednoj obradi. 7.7 pri­ kazana je rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivator IMT-506. ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA) Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u predsetvenoj pripremi zemljišta. Po na­ vedenoj radnoj operaciji. Za motokultivatore snage 9. reduktor. Na si.4 kW koristi se prikolica sa pogonskim točkovima.3. 7.

7. a delovi se postavljaju tako što se namaknu na dve noseće cevi d pričvrste se vijcima. Zaštitnik je dvodelni. Ako se ne obavi pravilno pritezanje navrtki. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati da li pravilno naležu. Sl. jer nestručno rukovanje može dovesti do neželjenih posledica. kao i radnih organa (noževa). elastičnih podloski i navrtki.7 — Rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivatoru IMT-506 Garniture noževa se učvršćuju pomoću vijaka.sto točkova. Ukoliko se pri torn otvori za vijke ne poklope. radne organe treba zaokrenuti za 180° (pola kruga). Sečiva radnih organa moraju biti okre­ nuta u smeru vožnje. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura radnih organa sastavi na željenu radnu širinu. što je najbolje učiniti pre početka rada. Ako motokultivator sadrži mehanizam za hod unazad. Zaštitnik se mora obavezno postaviti. Pri radu se mora obratiti pažnja na uputstva proizvođača. mo­ ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vožnje na­ lazi u položaju za hod unapred. 173 . doći će do oštećenja ozubljenja glavčina. a naročito posle dužeg prekida rada. ozu­ bljenja priključnog rukavca.

ili 3.10). uključiti željeni stepen prenosa (prema uslovima zemljišta uključiti 2. za razliku od prethodne.8 — Rotaciona sitnilica priključena na vratilo motokultivatora IMT-507 Priključivanje pogonskog mehanizma za motokultivator IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti čiste i bez neravnina na ivicama.11. SI. Dubina obrade se podešava odgovarajućim vođenjem mašine. 7. poluga komande menjača treba da je na praznom hodu.8 prikazana je rotaciona sitnilica koja.Pre uključivanja motora. 7. utoliko će zemlja biti finije isitnjena i radna dubina biće veća. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti ravnomerno. Na si. Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji­ šte. Motor startova ti. 7. Različite mogućnosti primene rotacione sitnilice omogu­ ćene su odgovarajućim položajem regulatora dubine frezovanja (si. stepen prenosa). 7. Delovi po­ gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si. pa povući ručicu spoj­ nice motora. 174 . dobij a pogon od priključnog vratila. Ručicu spojnice mo­ tora polako puštati i istovremeno dodavati gas.

7 — radni organ. 12.SI.10 Regulator dubine frezovanja. 1 — vijak sa šipkom. 3 — vijak. 15. 10 — zaštitni tanjir. 3 — vi- . 7. 1 — vijak za pritezanje. 11 —^samoosiguravajuća navrtka. 13. 9 — radni organ. 5 — utikač. 18 — razni oblici noževa.9 — Delovi rotacione sitnilice ugrađene na motokuitivator IMT-506. 2 jak. 4 — radni organ. 7. 2 — radni organi. 17. 14 — zakovica SI. 8 — odstojna čaura. 4 — raonik. 16. 6 — nosač kopača vijak. 6 — navrtka. 5 — podloška.

37 — samoosiguravajuća navrtka . 28 — čaura ležaja. 24 — podmetač. 25 — ožlebljena pločica. 20 — podloška. 26 — zaptivač.SI. 4 — nosač zaštitnika. 12 — podmetač. 34 — podloška. 18 — samoosiguravajuća navrtka. 30 — zaptivni prsten.11 — Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507. 13 ležaj. 7. 36 — uvrtanj. 27 — ožlebljena čaura. 6 — osigurač. 17 — poklopac. 10 — tanjirasti zupčanik. 9 — izlazno vratilo. 3 — konusni zupčanik. 22 — klin. 35 — poklopac. 2 — zaptivač. 19 — vijak. 33 — vijak. 7 — vijak. 8 — čep. 5 — ležaj. 23 — vijak. 1 — zaštitnik poklopca. 32 — kućište transmisije. 11 — prsten. 29 — podmetač. 14 — odstojnik. 31 — osigurač. 15 — zaptivač. 21 — navrtka. 16 — zaptivka.

6 — veza. 5 — vijak. 1 poluge. 7 — poklopac. 3 — zaštitnik. a opruga. 4 — vodica radni organ. 7. 9 — nož.12 — ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice. 10 — zakovica . 2 — osovinica.SI.

Dubina brazde je 10 — 20 cm.4. a širina 10 — 16 cm. vinograda i sl. a potom postaviti i za­ štitni lim prema željenoj dubini rada (sl. Obrtni plug Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici. skinu se čepovi. SI.4. PLUGOVI 7.5 litara ulja za menjač (npr. već nekim prikladnim predmetom.2.1. Kontrola se obavlja na taj način što se pogon sitnilice pos­ tavi na stranu gde se pričvršćuje za motokultivator. Raoni plug Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred­ nim posedima za oranje voćaka.4.12). tako i na terenima sa nagibom.14 — Obrtni plug 7. 7. Okretanje plužnih tela se vrši rukom. Prevrtanje brazde je u jednu stra­ nu. Pri svim radovima na radnim organima (noževima) motor mora biti isključen.13 — Raoni plug SI. UMOL 80). 7. a širina brazde 10 — 16 cm. Čišćenje ne obavljati rukom. Dubina oranja je 10 — 20 cm. 7. U kućište pogonskog mehanizma ro­ tacione sitnilice sipa se 0. 178 . 7. a ulje mora da se vidi u otvorima.Radne organe postaviti i pričvrstiti.

Vadilica krompira Na csl.7.4.16 prikazana je vadilica krompira 7.3. 7.4. tako da se motor umesto napred nalazi pozadi (posmatrano u smeru vožnje).15 prikazan je plug razgrtač -^«W"±ffl wmm WSMMMMM: r-'^::^"W SI.4. Čeona kosačica Kosačica se koristi za košenje svih vrsta trava kako u rav­ ničarskim.5.5.16 — Vadilica krompira ii**rtii« 7. SI. tako i na brdovitim terenima. Plug razgrtač Na si. 7. 7. KOSAČICE 7. Ručice upravljača motokultivatora zakrenuti za 180°.15 — Plug razgrtač SI. 7.1.17 — čeona kosačica 12 179 . 7.

18) SI. Bočna kosačica Motokultivatoru se može priključiti i bočna kosačica sa radnom širinom od 115 cm i sa dodatnim sedištem (si. tj.18 — Bočna kosačica 7. posebno za održavanje parkova i igrališta.5.5. SI. Rotaciona kosačica se može koristiti samostalno ili sa specijalnim priključkom za sakupljanje trave (si. 7. Rotaciona kosačica Uz čeonu kosačicu često se koristi i rotaaiona kosačica. 7.20). 7. za »šišanje« tra­ ve (si.19 — Rotaciona kosačica . 7.2.19).3.7. 7.

DRLJAČA Na si. a može da posluži i za čišćenje snega.9. 7. 7.). Za istovremeno čišćenje i odbaciva­ nje snega na veću udaljenost treba koristiti centrifugalni izbacivač sneaa. 181 .8.6.7. Drljača služi za predsetvenu pri­ premu zemljišta. 7. KOPAČICA Kopaoica se koristi za međ^rednu obradu određenih po­ ljoprivrednih kultura.SI. kao što su kukuruz. pesak i si.21 prikazani su delovi drljače koja se primenjuje sa motokultivatorom IMT-507. šećerna repa i drugo. Sastoji se od dva krila čija je ukupna radna dužina 120 cm. ravnanje već uzoranih površina i si.20 — Rotaciona kosačica sa skupljačem trave 7. ČISTAČ SNEGA Čišćenje i odbacivanje snega postiže se upotrebom centri­ fugalnog čistača snega. 7. DASKA ZA RAVNANJE Daska za ravnanje može da se koristi za ravnanje i ukla­ njanje rastresitog materijala (zemlja. 7.

Zapremina re­ zervoara je 100 litara.SI.21 — Drljača 7.10. 7. PRSKALICA Za prskanje vinograda i voćnjaka radi zaštite od štetočina i bolesti koristi se oprema za prskanje (si. Opremu za prskanje sačinjava i membranska pumpa koja daje pritisak do 25 bara. a može imati vi­ šestruku primenu.25). 182 . 7.

183 .SI.24 — čistač snega 7. 7. 7. CENTRIFUGALNA PUMPA Za navodnjavanje. moguće je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4.11. prepumpavanje.22 — Kopačka SI. gašenje lokalnih požara i si. 7.23 Daska 2a ravnanje SI.5 — 6 l/s.

7.25 Prskalica SI. CIRKULAR Cirkular služi za rezanje drveta. Prečnik testere je 450 mm. 7.SI.12. 184 . dasaka i ostale drvene gra đe. Cirkular se priključuje na priključno vratilo motokultivato ra.26 — Centrifugalna pumpa 7.

27 — Membranska pumpa . 7.SI.

7. 7.13. ako nije potrebna prikolica. Ovo sedište se može priključiti i kad je rota­ ciona sitniMca priključena na motokultivator. može se koristiti sedište za transport sa malim san­ dukom (si.SI.28 Cirkular SI. Slično sedište prikazano je na si.29). SEDIŠTE ZA TRANSPORT Za prevoz rukovaoca u toku duže vožnje. 186 .30.29 Sedište za transport 7. 7. 7.

7. 7.31 — Transport rotacione sitnilice i vuča prikolice JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .BOROVO 187 .31 prikazana je mogućnost korišćenja prikolice i transporta rotacione sitnilice.Na si. 7.30 — Sedište za transport rotacione sitnilice SI. SI.

6 — nosač kopačice. MOTOKULTIVATOR IMT 505/506 8. 1 — rezervoar 2a gorivo. vazduhom hlađeni. Podmazivanje se vrši mešavinom 1 : 30. Hlađenje počinje pomoću ventilatorskog kola. 7 — osovinica sa ručicom za spajanje. 8.1. 2 — zaštitnik prenosnlka. 8 — žičani osigurač. Radilica se okreće na 2 kuglična ležaja. Prečistač za vazduh je uljnog tipa.8.1 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane). Motor: dvotaktni-benzinski. Njihov aksijalni zazor dznosi 0. 4 — izlazno vratilo. 9 — poluga komande men jača. Jednocilindrični motor sa karburatorom. koje je pričvršćeno na kolu sa magnetskim polovima i okreće se brzinom radilice mo- Sl. 5 — zavr­ tan j za pritezanje.3 mm.TEHNIČKI PODACI 1.2—0. Razvođe­ nje se vrši preko kanala. 3 — izduvni lonac. 10 — utikač 188 .

2 — upravljač. 7 — ko­ manda za startovanje. 1 — prekidač za gašenje motora (kratkim spojem). 11 — nosač rezervoara SI.2 — Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane). 8 — tropolna utikačka kutija za osvetljenje. 5 — ručica spojnice. 3 — kutija za alat.SI. 9 — čep otvora za nalivanje ulja u menjaču. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača.3 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikaca. 1 — poluga komande menjača. 6 — raonik kopača. 8. 8. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 10 — karburator. 6 — ručica komande za gas 189 . 4 — navrtka.

030—0.025—0.009—0.0 mm 7. Starter je brz (sa sopstvenim povratkom sajle).4 mm 3. Rashladni vazduh produžava ka cilindru i u deflektorima opstrujava oko cilindra.11 mm Svećice — — — — — Bosna M30 0.2—0. Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V i snagu 16 W naizmenične struje.4 kW 3 3 Zapremina hoda klipa — — — — 98 cm 148 cm Hod klipa — — — — — — 50 mm 56 mm Prečnik cilindra — — — — — 50 mm 58 mm Stepen kompresije — — — — 1:7 1:6 Vrsta razvođenja — — — — — Preko proreza Zazor klipa — — — 0.tora. IMT-505 IMT-506 Tip motora — — — — — — 64 66 Snaga pri 4500 min-1 — — — — 3 kW 4.3 mm Karburator: oznake karburatora — — — Glavna dizna — — — — — Igličasta dizna — — — — Položaj igle — — — — — Dizna praznog hoda — — — Zavrtanj za regulisanje vazduha — — — — — — Bing 1/18/80 95 1108 2—3 35 1—1.6 mm — — .5 do 0.5 puta otvoren Električni uređaj mašine: magnet sa obrtnim polovima LM/URB 1/116/16 L Odstojanje kontakt-prekidača — Tačka paljenja od GMT — — Razmak pola i indukta — — Otvor ključa svećice — — — — — 26 Odstojanje elektroda svećice — 2 Spojnica Tip — 190 — — — — — — — Višediskosna spojnica u ulju — — — — — — 0. Paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim polovima.040 mm Radijalni zazor velike pesnice i klipne osovinice u ležaju klipnjače — — 0.035 mm 0.018 mm Aksijalni zazor pesnice klipnjače u klipu: 0.

Zapremina rezervoara za gorivo — — — — — — — 1. brzina — — •— — — — — — — 4.0 7.0 4.00—12 AM: 1.5 1 191 — — — — 1200 720 900 47 mm mm mm kg — — . Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm) Glava cilindra — Polovine kućišta Kolo sa polovima Korpe spojnice na Izlazni lančanik Zvono spojnice Točak na glavčini — — — — — — — — na radilici — radilici — — -^ — <— — — — — — —.6 mm Aksdjalni zazor glavnog vratila — 0.— — —• 1. brzina — — — — — — — — — 15.8 do — — — — — — — — — —: — — 2.0 km/h 3.3—0.0 6.2 1.7 km/h 4. Glavne dimenzije Najveća dužina mašina bez priključnih oruđa Najveća širina raspona točkova za vožnju — Najveća visina — — — — — — — Masa bez točkova — — — — — — 5.3 1 izmena: prva posle 20 h. brzina — — — — — — — — — 9.5 — — — — — — do — — — — — — 1.0 7.3. a inače svakih 50 h 3 napred Brzine kod VR transmisije — -— — — — — 3 nazad Brzine kod točkova sa pneumaticima 4. Menjač Tip Trostepeni prenosnik Vrsta zahvata — — — — — Kandže Aksijalni zazor međuvratila — — 0. Pritisak vazduha u pneumaticima 6—6 A M — — — — — — — 4.0 5.00—12 AM — — — — — — 3.50—8 A M — — — — __ 7.3 mm Ulje za menjač-vrsta: SAE 80 — količina: 0.1 km/h 2.7 — — — — — — 1.0 bar — 2.0 7.0 bara — 5.5 bara _ _ 2.

Napomene koje uvek treba imati na umu: 1. Pri radu sa mašinom treba nositi čvrstu obu­ ću. On ne treba da vuče mašinu pri okretanju. KONTROLA I ODRŽAVANJE Motokultivator će uvek biti pouzdan i spreman za korišćenje ako se pravilno neguje. Ne treba ništa raditi na mašini ako se nastali kvar ne može sa sigurnošću utvrditi i otkloniti. Ne dopustiti da mašina radi sa ma­ lim brojem obrtaja (da malaksava). 192 . Kada se radi rotacionom sitnilicom. Zadržavanje drugih lica u području rada mašine nije doz­ voljeno. Čistiti i podmazivati uljem (ili mašću) mašinu i delove priključne opreme. Pre startovanja proveriti da li se komande menjača nalaze u položaju praznog hoda. potreban je pomoćnik koji će pridržavati maši­ nu pomoću poluge ili užeta.3. mehanizam kose itd. već sa povećanjem optere­ ćenja srazmerno dodavati gas i time obezbeđujete siguran rad. ako mašina mora da radi na veli­ kim nagibima. opslužuje i koristi. U izuzetnim slučajevima. Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru­ gim oruđima. rukovalac mašinom mo­ ra biti najmanje na odstojanju za dužinu upravljača od rotirajućih noževa. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to­ pao. Rukovalac mašine snosi odgovornost za ljude i životinje koji se nalaze u podru­ čju rada mašine.) obavezno isključiti mo­ tor. Pri svfim radovima na mašinama i oruđima (mehanizam ro­ tacione sitnilice. već da je drži od sebe. SIGURNOST I PROPISI ZA ZAŠTITU PRI RADU Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu proizvođača) moraju se bezuslovno poštovati. bezuslovno mora biti montiran zaštitnik.2.8. popravke ili promene rotacione sitnilice — obavezno postaviti zaštitnik. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem (zbog opasnosti od požara). Posle čišćenja noževa. a olabavljene vijke i navrtke redovno pritezati. Čišćenje ne vršiti rukom. 8. već podesnim predmetom (dr­ vo ili slično). naročito kod okretanja. Zaštitnik se tako po­ dešava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju. Pri prenošenju mašine (promena mesta rada) — obavezno isključiti pogon svih radnih organa.

Mešavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1.4. Motor Ugrađen je dvotaktni motor sa vazdušnim hlađenjem. To naročito važi za rad bez opterećenja. Za vreme prvih 20 časova rada (period razrađivanja nove mašine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja. Stalno proveravati prečistač vazduha. Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja SAE 40 (npr. Proveriti količinu goriva u rezervoaru i koristiti samo kvalitetno gorivo. Uveriti se da li je količina ulja ili masti zadovoljavajuća: a) u kućištu motora (čep otvora za nalivanje).1. proizvodnje rafinerije MODRICA ili 2-TAKTOL. 4. Hlađenje motora se ostvaruje posredstvom ventilatora. 8. 13 Motokultrvatori 193 .2. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT 505/506 8. Proveriti kočni uređaj na prikolici ako je ugrađen. 3. Obratiti pažnju da u posudi prečistača vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre­ ma oznaci na posudi).4. b) u kućištu men jača (otvori za nalivanje ulja). Zbog toga rešetka na kućiš­ tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da budu čisti i bez nasisane nečistoće. proizvodnje INE). čak i kada ispravno funkcioniše. delova biljaka i si. za čiji se pogon srne koristiti samo mešavina benzina i ulja* Besprekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa motorom. Previsok broj obrtaja (»turiranje«) može da bude neposredan uzrok oštećenju motora. ulje za dvotaktne motore. 5. Visoki brojevi obrtaja su štetni za mo­ tor i znatno mu skraćuju vek trajanja. To znači da 30 litara benzina treba pomešati sa 1 litrom motorskog ulja. Ovaj uređaj redovno kontrolisati. Proveriti čistoću poklopca rezervoara — da bi oduška rezervoara mogla da funkcioniše i da ne bi došlo do po­ remećaja u sistemu za napajanje gorivom. I po isteku perioda razrađivanja nove mašine — važi pra­ vilo: nikad ne davati gas veća nego što je to potrebno za obav­ ljanje određenog posla. Obratiti pažnju na pravilan odnos ulja i go­ riva u mešavini. Najmanje posle svakih 6 meseci kočni uređaj mora da se rasklopi i očisti.

izbaciti staro ulje i očistiti posudu.1.2. 8. 194 . Niukom slučaju prečistač se ne srne prati u benzinu. pa posudu ponovo postaviti na njeno mesto. b) Skinuti zatvarač. d) Obratiti pažnju na dobro zap ti van je preči stač a pri po­ novnom postavljanju.4. P r e č i s t a č v a z d u h a Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz­ dvaja prašinu iz vazduha koji motor usisava. ceđi.8. tako da nije potrebna nikakva posebna nega. a pri velikoj zaprašenosti — i svakodnevno.1. < i 8. ili ako je prečistač bio veoma zaprljan — odvrnuti prečistač.1. Uređaj za paljenje Podaci o podešavanju paljenja dati su u odeljku »Tehnički podaci«. lužini ili vreloj tečnosti.4. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e Starter služi za pokretanje motora. K m J 8. skinuti posudu za ulje.4. zatim ga ocediti. vodi.4.1. tj. Podešavanje se lako obavlja po­ moću vijka za podešavanje klizača za gas na karburatoru. Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti na prečistač vazduha.3. skinuti posudu za ulje. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u položaj praznog hoda do graničnika. Čišćenje prečistača obavljati u kratkim razmacima.1. a to se obavlja kada je motor zagrejan. ponovo ugraditi i ulje naliti na način kako je to već opisano. Posle sledeće promene ulja. kada je u radnom stanju.4. c) Naliti sveže motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje oznake nivoa ulja (ne više). K a r b u r a t o r Uvek voditi računa o tome da prazan hod motora bude pra­ vilno podešen. Unutrašnji delovi su premazani veoma otpornim i na hladnoći postojanim uljem za zaštitu od korozije. Čišćenje se obavlja na sledeći način: a) Očistiti (spolja) prečistač i njegovu okolinu. prečistač oprati više puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo.

4. 8. Sl. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom. Pri povuče­ noj ručici spojnica je oslobođena (motor više ne pogoni mašinu). Aktiviranje spojnice se izvodi preko ručice (5).5. 13* 195 . Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje. 8.4 — Komanda za startovanje mo­ tora. levo na upravljaču (si. 1 — pravilna upotreba komande za startovanje motora.1.Ipak se preporučuje da se sajla startera povremeno premaze dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast — mogu se stvrdnuti i izazvati poremećaje). Vo­ diti računa o pravilnom korišćenju ovog uređaja prema si. •k • * L Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice zazor ručice se po­ dešava na veličinu od 7—9 mm. i preko podesive sajle komande. 8.4. 8) preko koje se vrši napajanje strujom za osveti jen je. već je pri namotavanju držati za dršku. 8. Skakavice ne smeju biti premazane uljem ili mašću — u tom slučaju komanda za startovanje ne može da funkcioniše. 8. Priključak za osvetljenje Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna utikačka kutija (br. 2 — pogrešna upotreba komande za startovanje motora Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama ubrzano namotava.4.2.3). Spojnica Motokultivator IMT-505/506 ima višelamelastu spojnicu u ulju. paziti da staze skakavica budu čiste.

5 — Ručica menjača sa mogućim položajima za 3 stepena prenosa 8. kao i praznog hoda. 8. Ako je mašina opremljena uređajima za hod unazad. a ako se pritisne nadole (u položaj označen sa V). Menjač 8. Uključivanje hoda unazad vrši se pomoću komande za promenu smera (1). mora se strogo voditi računa da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju196 .6). 8.3. posle čega se može bešumno menjati stepen prenosa.3. 8. prikazani su na si. a zatim se ručica spojnice polako pušta i istovremeno se daje gas. svi stepeni prenosa uključeni su za hod unazad. onda treba kratko uključiti spojnicu.8.5. SI. Zupčanici su stalno uzubljeni. H o d u n a z a d z a »IMT-506DE LUXE« Ova mašina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod unazad.2.4.1. a promena stepena prenosa se izvodi pomoću poluge komande me• v njaca.4.4. svi stepeni prenosa uključeni su za hod napred.3. koji omogućuje kretanje unazad u sva tri stepena pre­ nosa. P r o m e n a s t e p e n a prenosa Menjač ima tri stepena prenosa za kretanje nap red. postavljene sa leve strane mašine (prikazano na si. Ako se neki stepen prenosa ne uklju­ či. Menjač je u jednom bloku sa motorom. Uključivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sledeći način: prvo se povuče ručica spojnice (5) pa se uključi že­ ljeni stepen prenosa. Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povuče nagore (položaj označen sa R). Položaj tri stepena prenosa.

197 . Lanac ne srne da bude suviše zategnut — toliko da može da se odigne za 10—15 mm. si. si. a to može dovesti do ozlede SI.1). 8. Priključak oruđa Na ovim motokultivatorima postoji mogućnost priključiva­ nja vučenih oruđa (7.7) i navrtke (3. Mašine se isporučuju u dva tipa: jedan je bez priključnog vratila (si. Po­ gonski lanac može da se podešava. si. si.7). Reduktor rotacione sitnilice Reduktor i pogonski lanac su u tečnoj masti za menjač. 8. 8. Posle toga navrtke treba opet priteg­ nuti. 8.čen samo hod napred (V). Posle popuštanja učvršćenja upornika između kućišta i mo­ tora na levoj strani mašine kao i navrtke (6. jer bi se naglavci sa noževima u tom slučaju okretali u suprotnom smeru i povukli bi mašinu unazad.7). Za vreme rada sa rotofrezom nikada se ne srne uključivati hod unazad.7) može se prići uređaju za zatezanje lanca.5. 8. može se podesiti lanac okreta­ njem uvrtnja (5.7). Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1. 8. 8. Ukoliko se slučajno dogodi da mašina pođe unazad — odmah pritisnuti ručicu spojnice. 8. 8. 8. 8.4. si. R-hod nazad. Po skidanju poklopca (1. V-hod napred rukovaoca.4. si. kontranavrtke (5.9).2) na zateznom vijku za podešavanje visine upravljača. ali i mogućnost priključivanja drugih oruđa. 8.8) a drugi je sa priključnim vratilom (si. a nikada hod unazad.6 — Komanda za promenu smera vožnje (1) i poluga komande men jača (2).4. si.

5 — otvor za postavljanje zaštitnika SI. 8. 5 — broj mašine. 2 — priključno vratilo. 7 — čep sa navojem za sipanje i ispuštanje ulja SI. 4 — Čep za ispuštanje ulja. 1 — vijak.8 — Priključivanje oruđa. 4 — prečistač za vazduh. 2 — priključna prirubnica. 1 — poklopac ulaznog kućišta (otvor za pu­ njenje maziva). 2 — slavina za gorivo. 6 — navrtka za pričvršćenje reduktora rotacione sitnilice.7 — Reduktor rotacione sitnilice. 8. 4 — broj mašine. 8. 3 — priključna prirubnica.9 — Priključno vratilo. 3 — nosač rezervoara.1 2 SI. 3 — čep za ispuštanje ulja. 5 — vijak sa navrtkom za podešavanje zategnutosti lanca. 1 — vijak sa okastom navrtkom. 6 — otvor za postavljanje zaštitnika 198 .

Zaokretanje upravljača u stranu 1. Položaj se može popraviti okretanjem šestougaonog vij­ ka za 1/6. 199 . Odvrnuti navrtku (5. nezavisno od toga koji je stepen prenosa uključen. a ako je ručica zgloba upravljača okrenuta nadesno — glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo. 2 «— uprav­ ljač. glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na­ desno. Upravljač postaviti na željenu visinu. 8. 4 — zatezni vijak sa navrtkom za podešava­ nje visine upravljača 3. 4. Pravac okre­ tanja (kada se gleda na priključno vratilo) je desni (u smeru kazaljke na satu). 2.6. 8. 2. Ako je drška ručice zgloba upravljača okrenuta nalevo (posmatrano u smeru vožnje). Posle pritezanja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljača — kako se pri radu drška ručice zgloba nigde ne bi zaglavila. pa ga uzubiti u od­ govarajući zarez.10).Priključno vratilo se okreće brojem obrtaja od 800 min . 8.10) okrenuti nalevo.4.6. 3. Ručicu zgloba upravljača opet pritegnuti. 8. _1 SI. glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na onu stranu na koju ručica zgloba upravljača treba da bude korigovana. 1 — ručica. si. Ručicu zgloba upravljača (1.10 — Ručica za zakretanje uprav­ ljača u stranu.4. Ponovo pritegnuti navrtku (5). Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu 1. Prema tome. Upravljač zakrenuti u željeni položaj i uzubiti ga u odgo varajući zarez. odnosno za jednu stranicu glave vijka. si. 8.1. 3 — deo zgloba upravljača.

Pneumatske pogonske točkove postaviti na prirubnice poluoso­ vine. 200 .7. Hladan motor 1. Voditi računa da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude isti. Krilce leptira vertikalno okrenuti nadoie. Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vožnje. Otvoriti slavinu za dovod goriva. Proveriti da li je poluga komande menjača 1 na praznom hodu (položaj 0). Voditi računa da vijci koji drže poluosovine moraju uvek biti dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati. STARTOVANJE MOTORA i 8. Tabela 8. 8. točkovi 6-6AM 4. pa se zatim vijak udara nadoie — sve dok se glava vijka ne odvoji od naležuće površine.00—12 AM Razmak točkova ventil spolja ventil iznutra ventil spolja ventil iznutra 9 Širina (spolja) 685 mm 515 mm 470 mm' 620 mm] 535 mm 365 mm 350 mm 500 mm Najveći dozvoljeni pritisak: — pneumatic! 6—6 AM = 1. poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180°).1 — Razmaci točkova Pneumatski pog.1. 8.4. Poluosovine staviti na izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomoću vijka sa elastičnom podloškom.2 bara. 2. Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po­ klopile. — pneumatici 4. Ugradnja pneumatskih točkova Pneumatski pogonski točkovi se mogu postaviti na mašinu samo sa odgovarajućim poluosovinama.5.00—12 AM = 2 bara Da bi se povećala vučna sila tokom rada sa pneumatskim pogonskim točkovima — na njih moraju staviti dodatni tegovi.Da bi glava šestougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru­ čica zgloba upravljača treba da se popusti za nekoliko obrtaja.5.

2. 9. jer izduvni gasovi sadrže nevidljiv i bezmirisan.3. 6.5. 8. Pritisnuti dugme plovka karburatora. Komandu za gas otvoriti najviše za 1/4. Zagrejan motor Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledeći: 1. Ako bi motor posle kraćeg vremena prestao da radi. Polugu komande za gas (6. 4. si. 201 . tada posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis­ kati sve dok motor ne počne da radi ravnomerno. 8.3) povući. a zatim je snažno povući do kraja. 8. si. pa zatim dršku pridržavati dok se sajla ponovo ne namota.1. Komandu za gas (6.3) postaviti na puni gas.5. Posle toga dršku komande za startovanje pridržavati dok se sajla namotava. dok gorivo ne počne da preliva. si. 8. Komandu za gas (6. 8. ali krajnje otro­ van gas ugljenmonoksid. Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji. Zaustavljanje motora 1. 8. si. Dugme plovka na karburatoru ne dirati. dok se ne oseti otpor. U ovom slučaju postupiti na način kako je to opisano u tački 8. 3. 2. slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje strane. Ručicu spojnice motora (5. 5. 8. 8.1. Neravnomeran rad motora može biti i posledica prodi­ ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva). Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa.3) postaviti u položaj praznog hoda. Komandu za startovanje (7. Povući polako dršku sajle za startovanje (7. si. Slavinu za gorivo zatvoriti.2) pomoću drške polako povući dok se ne oseti otpor. Sajlu komande nikad ne puštati da se sama ubr­ zano namotava. Sajlu ne puštati da se namotava ubrzano.2).3) postaviti u položaj praznog hoda (položaj 0). tada ponovo pritisnuti dugme plovka karburatora i ponoviti startovanje. si. 8. a zatim je snažno povući do kraja. 7. 4. 2. Vodoravni položaj krilca lep­ tira je usmeren nalevo. 3. Ako motor ne proradi.

tada mo­ tor ne zaustaviti prema tački 5. Održavati čisto: rezervoar goriva.6. kao i nji­ hove ručice i komandu za gas (u košuljicu sajle komande sipati malo ulja). kao i njihovu oko­ linu. a zatim posle svakih 50 časova rada mašine. 7. Uređaje za hla­ đenje održavati stalno u ispravnom stanju i voditi računa da na njima nema stranih čestica i prljavštine. 9. Čep otvora za ispuštanje ulja obeležen je sa 3 na si. uvek držati potpuno čisto. 10. 8. Kontrolisati da li u kućištu zadnjeg mosta ima do­ voljno maziva i da li je ono čisto. si. Ovde je upotrebljena speci­ jalna polutečna masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO- 202 .3 litra ređeg ulja za menjač SAE 80 (npr. Prekidač za gašenje motora (1.5. 8. Pri tom je za menjač potrebno 0. 4.9. Zamena ulja je potrebna posle svakih 25. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno. Negu prečistača vazduha obaviti. pro­ izvodnje MODRICA.2) pritisnuti prema limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) — dok se motor ne zaustavi. 6. 6. već ga ostaviti da radi sve dok ne potroši gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi. 3. ili UMOL 80 — rafinerije INA). Voditi računa o dobrom hlađenju motora.8 i sa 4 na si. i to u pravilno napravljenoj mešavini (videti uputstva). a u slučaju naslage gareži i nečistoće — očistiti ga. Ako mašina neće biti korišćena duže vremena. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe mašine. Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom stanju. Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajućim momentom pritezanja. 8. Poklopac rezervoara goriva uvek mo­ ra da lude čist — da bi se obezbedilo funkcionisanje oduške re­ zervoara goriva i da se ne bi izazvale teškoće u sistemu za na­ pajanje. Povremeno podmazati uljem sajle komandi. 5. Sipati samo kvalitetno gorivo. 2. 8. Izduvni lonac posle svakih 200 časova rada motora pro­ veriti. vodove goriva. NEGA I ODRŽAVANJE 1. 8. TRAKTOL 80. karbu­ rator i sito na slavini goriva. Pri tom če­ pove i otvore za nalivanje i ispuštanje ulja.

8. obratite paž­ nju na sledeće: 1. Naročito obratiti pažnju da pritisak vazduha bude isti u oba točka — kako bi se omogućilo lako upravljanje mašinom. Otvor za nalivanje i ispuštanje ulja iz gornjeg dela reduktora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1. a to bi izazvalo teškoće pri ponovnom startovanju. uređaje za paljenje i svećice.5 kg. Ispustiti gorivo. 2.7). pošto bi u takvim sluča­ jevima došlo do korodiranja mašine. Ispustiti ulje iz menjača. si.DRIČA (specijalno pakovanje) u količini 0. si. proizvodnja MODRICA. — u prostorijama gde se uskladištava veštačko đubrivo. Preporučljivo je da se izvrši is­ piranje petroleumom (prethodno mašinu zagrejati na radnu temperaturu). Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova. Proveriti ko­ mandu sajle. ili UMOL 80. u stajama ili susednim prostorijama. 4. B) Ako mašina neće biti korišćena za duže vreme. 8. postoji opasnost da se u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva. U menjač naliti 0. proizvodnja INA). očistiti rezervoar goriva. od koje se u gornjem delu kućišta nalazi 150 grama a u donjem ostatak. Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh. Uređaju za kočenje na prikolici posvetite potrebnu negu i kontrolu. 3. posebnu pažnju posvetiti i sledećem: A) Mašinu ne držati: — u vlažnim prostorijama. Oštećene delove odmah zameniti. Skinuti koroziju sa neobojenih delova i dobro ih premazati mašću za podmazivanje. 12. karburator i vod za gorivo. 203 . a eventualno oštećena creva za dovod goriva i vazduha zameniti.3 litra svežeg ulja za menjač SAE 90 (npr. TRAKTOL 80L. Pored navedenog. kao i rebra za hlađenje cilindra ispod lima za vođenje vazduha — očistiti. Mašinu temeljno očistiti. Prečistač vazduha očistiti.5 kg. a ošte­ ćena mesta na obojenom delu mašine popraviti. Očistiti od gareži izduvne proreze i izduvni lonac. Ukoliko se ovo ne uradi.7). U zadnji most se stavlja polutečna mast za reduktore REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u količini od 0. podešavanje kvačila. Zamenu ovog maziva vršiti pri godišnjem pregledu mašine (preporučuje se da to obavi ovlašćend servis). a za donji deo kućišta služi otvor sa čepom (7. 11.

Tabela 8.. 0.31 TRAKTOL 80 L UMOL 80 HIPOL 80 Zadnji most Polutečna mast za prenosnike (150 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) REDMA — 0 Polutekuća mast zi reduktore + UMOL 80 Donji deo Polutekuća mast za prenosnike (300 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) Polutečna mast za prenosnike 500 g Univerzalna litijumska mast REDMA — 0 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Univerzalna mast . speci jal" list 2 Uređaj za košenje Mazalica REDMA — 0 LITMA — 2 .2 — Preporučena maziva za motokultivatore IMT-505. 506 i 506 DL ^^k E Naziv rf'V * fc • "m T # ~ 4 *r^ dela I I"4 Vrsta i količina goriva i maziva Proizvođač MODRICA Regulator 86 +ulje za dvotaktne motore INA Regulator 86 + 2— —TRAKTOL NAFTAGAS Regulator 86 + ulje za dvotaktne motore Motor Mešavina goriva — ulje (srazmera 30 : 1) Menjač Ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80.

— Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu plovka. pošto kvalitetna goriva i motorska ulja sadrže dodatke koji sprečavaju koroziju u unutrašnjosti motora. — Igla plovka zaglavljena. 6. motor presisao. pre nego što bi se motor zaus­ tavio i pre radova opisanih u tačkama 1 do 4. korodirala. UZROCI NEISPRAVNOSTI 1. — Zatvorena slavina za gorivo. — Dugme plovka na karburatoru suviše pritiskivano (svećica mokra). 8. — Svećica zauljena. — Neispravna svećica. Posle obavljanja navedenih radova. odvrnuti svećicu i rupu za svećicu pokriti čistim komadom tkanine ili finom gustom gazom. Motor ne može startovati ako je: — Prazan rezervoar za gorivo. U slučaju da su ugrađeni pneumatski točkovi.5. mašinu treba smestiti tako da točkovi ne leže na tlu. — Neodgovarajuće rastojanje elektroda svećice fvideti podatke). ili strano telo zaglav­ ljeno između njenih elektroda. Ako bi pneumatski točkovi stajali bez pritiska vazduha a pod opterećenjem — došlo bi do njihovog trajnog oštećenja. Ova mera omogućuje cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti motora i time sprečava kondenzovanje vode usled znojenja. da se motor kraće vreme pusti da radi sa mešavinom goriva u odnosu 1:15 — da bi na taj način svi delovi dobili više ulja. Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po­ sebno konzerviranje motora. — Kvar na uređaju za paljenje. — Prekidač za gašenje motora zaglavljen. 205 . — Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis­ kivano. — Kabao svećice ima loš spoj ili je labav. — Začepijena slavina ili cev za gorivo. Ipak se preporučuje. — Voda u karburatoru. — Začepi jena mlaznica.7.

— Nezaptiven usisni vod.2. — Iskočila igla plovka iz opruge za zakačinjanje plovka. — Začepljene mlaznice. Motor loše star tu je ako je: — Suviše siromašna smeša (rasprašeno gorivo-va/duh). — Neodgovarajuća toplotna vrednost svećice. 7. — Nepravilna mešavdna goriva i ulja (suviše ulja). pa se zatim vijci ma pričvrste. smanjen izduvni prorez na motoru usled naslaga gareži od ulja. — Suviše veliko rastojanje elektroda svećice (videti podatke). 206 . ali se pri davanju gasa čuje pucketanje u karburatoru: — Mašina veoma hladna. — Klizanje spojnice. tada treba podesiti sajlu komande spojnice. 5.11. — Pretpaljenje nepravilno podešeno. 6. — Kočnice na prikolici suviše nategnute pri podeša­ vanju. Montiranje je prikazano na si. odnosno ručice spojnice. 4. — Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici. — Klip ne zaptiva usled istrošenja klipa ili cilindra. 8. — Uzrok potražiti pod tačkom 1. istrošeni ili polomljeni. ZAŠTITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE) Zaštitnik rotacione sitnilice je dvodelni. Motor startuje.8. Motor startuje. 8. ali se gasi posle kraćeg rada. — Mehanički otvori u mašini. — Plovak nezaptiven. — Klipni prstenovi zaglavljeni. Kada spojnica motora ne isključuje. Oba'dela se postav ljaju tako što se nataknu na dve noseće cevi. 3. — Nezaptiven usisni vod. — Rasprašena smeša goriva d vazduha suviše siromašna. — Izduvni lonac napunjen čađu. Karburator preliva ako se: — Strano telo nalazi između sedišta igle i igle. — Začepijena mlaznica praznog hoda. — Zagušen izduvni lonac. Motor ne vuče ako je: — Zaprljan prečistač vazduha ili njegovi usisni otvori.

Garniture rotofreze učvrstiti pomoću vijaka elastičnih podloški i navrtki. a naročito posle dužeg prekida rada). neminovno je povremeno oštećenje ozubljene glavčine. Ako se tako ne postupi. b — garnitura zaštitnih tanjira. Navrtke dobro pritegnuti i često kontrolisati da li dobro leže (najbolje je to učiniti pre svakog početka rada mašine. 8. 4 — levi zaštitnik c — zaštitnici. 2 — cev za spajanje. Rad Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7. d — distantne čaure različitih dužina. RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM Potrebni su sledeei priključni uređaji: a — garniture rotofreza. Sečiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vožnje. 2.8. 3 — desni zaštitnik.3. pri­ kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje. Sl.10. potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga (180°).2.9. 8. e — pritezni vijci sa navrtkama (dužina prema radnoj ši­ rini) .9.11 — Zaštitnik rotacione sitnilice. Ako se pri tom otvori za vijke ne bi poklopili.1. VOŽNJA SA PRIKOLICOM Potrebni su sledeći priključni uređaji: par blatobrana. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom 1.9. 8. 8. Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze) na željenu radnu širinu. 1 — vijak za podešavanje. 207 V • • M • • . ozubljenja priključnog rukavca i radnih organa — noževa.

Priključiti za mašinu spoljni priključak za osvetljenje. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih. pod opterećenjem i na strminama. Ako se ovo zanemari. Priključiti prikolicu. Vožnja 1. Prilikom vožnje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima) mora povećavati gas — da bi motor dobijao dovoljno podma­ zivanje.10. Skinuti kopač rotacione sitnilice. 3. SI. tj. Startovati motor (videti opis u tački 8.1. 2. 208 . Učvrstiti blatobrane. 8.3) postaviti na prazan hod (položaj 0). Ugradnja 1.5).12 Prikolica za motokultivator IMT-505/506 c — pustiti ručicu spojnice motora. 3. tako da se vozilo. c — ručicu polako popuštati i istovremeno dodavati gas.10. Zaustavljanje: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. Prikolica je opremljena kočnicom sa unutrašnjim kočnim papučama. 8. b — uključiti stepen prenosa (položaji pojedinih ste­ pena prenosa na si. 2.8.5). b — polugu komande menjača (1. 8. 4. u položaj 0 (si. si. si.2. 8. može doći do oštećenja motora. 4. 5. Polugu komande menjača (1. 8. uvući osovinicu i osigurati je žica­ nim osiguračem.5) i zagrejati ga.3) postaviti na prazan hod. d — povući kočnicu za parkiranje na prikolici. . 8. Promena stepena prenosa: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas.

3. Raoni plug. Postaviti uređaj za priključivanje (ako je potreban). 4. Postaviti prednji teg. Položaj tega može da se prilagodi posle popuštanja vijka za podešavanje. 8. 8. Postavljanje delova 1.5 bara. vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i zabraviti. S!. d) za oranje se preporučuje upotreba tegova na pogonskim točko vima. Postaviti tegove na pogonskim točkovima. 2. već i na mašinu)! Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude 2. c) raoni plug. Vodit računa o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati preopterećenja (ona štetno deluju ne samo na prikolicu. 14 Motpkultivat^prai 209 .11.1. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas.može zaustaviti sa apsolutnom sigurnošću. ORANJE PLUGOM Neophodni su sledeći priključni uređaji: a) prednji teg sa nosačem. Nije poželjno da se koči motorom. 5. b) uređaj za priključivanje. Zato važi pravilo: pri vožnji nizbrdo koristi se 3.13 — Plug za motokultivator IMT-505/506 8. vinogradarski plug ili obrtni plug — u za­ visnosti od vrste rada. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih vijcima.11. Voditi računa da pritisak vazduha u pneumaticima po­ gonskih točkova bude isti (da bi se omogućilo normalno uprav­ ljanje vozilom).

4. c) jedan par gumenih pogonskih točkova sa pneumaticima 6—6 AM. Posle prvih nekoliko metara — podesiti dubinu rada i bočne graničnike. KOŠENJE Potrebni su sledeči priključni uređaji: a) pogonski mehanizam. Povuci ručicu spojnice motora.12. Pogonski mehanizam pričvrstiti na mašinu preko prirubnice i učvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vijcima. Proveriti slobodu kretanja poluga za uključiva­ nje (1. 2. Motor startovati. 8. 3. Prirubnicu za priključivanje i ožlebljenu spojku za spa­ janje sa priključnim vratilom na kosačici — očistiti i ovlaš pre­ mazati mašću. stepen prenosa. 3. b) uređaj za košenje (zavisno od izvođenja i veličine). 4. ručicu polako puštati i istovremeno dodavati gas. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih pomoću vijaka. Voditi računa da poluga komande men jača bude na praz­ nom hodu (položaj 0).11. 8. Ugradnja 1. 210 . 2.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa priključnim vratilom.2.1. 8. Priključno vratilo i prirubnicu za priključivanje očistiti i ovlaš premazati mašću. SI.8. uključiti 1.14 — Kosačica za motokultivator IMT-505/506 8.12. si. Rad 1.

16 — mazalica. Ako su pogonski točkovi sa pneumaticima 6—6 AM.5. Zaštitni lim (3) (uvući u prednji držač na pogonskoj glavi i utisnuti u zadnji držač uređaja kosačice. 2 — Čep za sipanje ulja. 13 — jednostrani okasti ključ OK 17. na levoj i desnoj strani nosača no­ ža kose pričvrstiti zavrtnjima ploče otkosa. Klizna ploča sa mazalicom postav­ ljenom na gornjoj strani (6). 5 — pogonski mehanizam. Uređaj za košenje spojiti vijcima za glavu kućišta. 15 — šestougaoni imbus ključ OK 8. SI. treba da bude postavljena između dve ploče držača noža (11). 6 — mazalica na kliznoj ploči. 3 — zaštitni lim. ali paziti da obe ploče za podešavanje budu pravilno postavljene (10. 8. 9. 1 — po­ luga za uključivanje uređaja kosačice. Čvrsto naleganje za­ štitnog lima može da se podesi pomoću vijka sa šestougaonom glavom i sa kontranavrtkom (4). 17 — uređaj za košenje 6 Razređivač otkosa (9) pričvrstiti vijcima na držače noža (11). utisnuti solju lopta­ stog zgloba na poluzi za uključivanje (1) i kraj sa drškom u držač na levam zadnjem vijku za pričvršćivanje rezervoara go­ riva.15). 11 — držač noža. 7. 14 — šestougaoni imbus ključ OK 10. 8 — vijak za pričvrš­ ćivanje razđeljivača otkosa. sl. jača strana mora da bude napred. Ukoliko je potrebno. 12 — navrtka. 9 — razdeljivač otkosa. 4 — vijak za podešavanje zaštitnog lima. Na taj se način koriguje -ugao rezanja nosača noža kose. Komandu za uključivanje (7) na levoj strani mašine (odo­ zgo desno) umetnuti pored karburatora. 8. 10 — ploče za podešava­ nje. 8. 14 »> 211 . 7 — komanda za uključivanje.15 — Uređaj za košenje. Pri tom paziti da krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se može ubaciti rascepka.

prethodno zaustaviti motor. 5.12. 2. 2. Komandu za uključivanje uređaja kosačice pažljivo gur­ nuti napred (time se uključuje pogon kosačice). Otprilike posle svaka 2 časa rada. Završetak rada 1. Podmazivanje iJ kućište reduktora uređaja za košenje sipati 0. 3. polu tečna mast za reduktore REDMA-O.12. stepen prenosa. uključiti 1. Na taj način može se pročistiti nosač noža kose. 8. Nega i održavanje uređaja za košenje 8. Posle pola časa rada sa kosačicom. a naročito nosač noža kose. Pri tom uređaj kosačice isključiti (ko­ mandu za uključivanje povući unazad).2. ili ako se kosa zaguši — uključiti polugu komande menjaca u položaj 0. a klizne delove na nožu kose premazati uljem. Rasklapanje uređaja za košenje se obavlja obrnutim re~ došle dom u odnosu na sklapanje. odmah očis­ titi i premazati uljem.1. Isterati mašinu na mesto gde će se koristiti. pritegnuti sve navrtke i vijke na uređaju za košenje i nosaču noža kose (naročito onih koji služe za pričvršćivanje nosača noža kose. proizvodnje MODRICA. Za vožnju u praznom hodu (kada se ne kosi) može da se uključi 2.5 1 ulja za menjač SAE 250 (npr. Rad 1. Najbolje je da se nosač noža kose ostavi na uređaju kosačice — time će se uštedeti nepotreb­ ni poslovi na ponovnoj ugradnji. Tada počinje da se kreće nož kose. Uređaj kosačice. Po završetku košenja. Povući ručicu spojnice motora.12. a nož kose radi dalje. Motor startovati. Obratiti pažnju da poluga komande menjaca bude u praz­ nom hodu (položaj 0).12. Tada mašina staje. ili polutečna mast za reduktore UMOL 212 . Kada (pri košenju) nosač kose treba da se očisti radi bezbednosti.4. 8.4. ručicu spojnice polako popuštati i istovremeno dodavati gas. na držaču noža i na mestu gde je spojen uređaj kosačice za osnovnu mašinu). 6. stepen prenosa.3. 4.8. podmazati mazalicu na kli­ znoj ploči.

si.3. korova i si. b) Osloboditi držač noža kose (11.15).12. 8. Izmena noža kose a) Motor zaustaviti.80.12. To isto uraditi i pri sva­ kom završetku košenja. 8. odnosno pri svakodnevnom čišćenju. čijoj proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godišnjem čišćenju mašine mora da se posveti posebna pažnja.15) zajedno sa razdeljivačem otkosa (9. Na uređaju za košenje nalazi se samo jedna mazalica. 8. Naročito obratiti pažnju da prolaz vazduha koji motor usisava bude oslobođen od ne­ čistoće ili stranih tela (trava). kao i samu mašinu. 8. Ova ma­ zalica se nalazi na kliznoj ploči (6. Staro ulje se ispira petroleumom ili dizel-gorivom. si. Pri neprekidnom radu ovo čišćenje i podmazivanje treba da se obavlja posle svaka 3—4 časa rada. Čišćenje Posle svakog košenja treba očistiti: ceo uređaj kosačice.4. sve klizne delove treba češće i obilno mazati uljem — kako bi se obezbedilo lako kretanje noža kose. Dršku ključa (isporučenog sa mašinom) uvući u rupu na spoljnom sečivu noža i izvući nož napolje. Zamenu ovog ulja obavljati jednom godišnje najbolje je pred početak nove sezone košenja. 8. Podmazivanje se vrši pomoću ručne prese za podmazivanje mašću (npr.4. INA — univerzalna mast SPECIJAL.5.5. INA). O d r ž a v a n j e Sve vijke i navrtke što češće kontrolisati i. 213 . kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje rashladnog uređaja motora. 8. koji izlaze iz biljaka prilikom košenja.1. ili MODRICA — LITMA 2). Nosač noža kose Pošto se od sokova.2.15). 8. po potrebi pri­ tegnuti ih. nosač noža kose.12.. svi delovi kosačice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe. si. c) Nož kose izvući na stranu.12.

. Kapacitet pumpe je oko 14—16 litara u minutu. zavisno od veličine istrošenja ploče za podešavanje. e) Pritegnuti vijke sa šestougaonom glavom (3). 5 — nož kose. 6 — dupli prst kose b) Odviti vijke (3) pritiskivača noža kose.16 — Presek pritiskivala noža kose. usled nejednakog istrošenja vodice noža kose opada kvalitet rada kosačice. a maksimal­ ni radni pritisak je 30 bara. . PRSKANJE RADI ZAŠTITE OD ŠTETOČINA I BOLESTI Za ovo su potrebni sledeći priključni uređaji (podrazumeva se da je mašina opremljena priključnim vratilom): — pumpa za prskanje. 8 1 .d) Montiranje novog noža kose obavlja se na isti način.252 Tokom vremena. samo — obrnutim redosledom. 3 — vijak. On može i teže da se kreće. a sme se i odizati od prstiju kose (pritiskom na razdeljivač otkosa). P o d e š a v a n j e v o đ e n j a noža kose . c) Izvaditi ploče za podešavanje između pritiskivača noža kose (4) i tarne ploče (2). — jedno potisno i usisno crevo. e) Proveriti da li nož kose može da se slobodno kreće •— okretanjem motora rukom. f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivačima noža (4). 1 — nosač noža kose. SI. d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploča može pomeriti rukom. 4 — pritiskivač noža kose. 8.13. Pri tom paziti da tarna ploča bude ravnomerno pri­ tisnuta prema vodećoj letvi noža kose (5). ali paziti da svi pritiskivaci noža pravilno naležu. 2 — tarna ploča. g) Po završetku prvih radova proveriti da li se nož kose slo­ bodno kreće. 214 . 8. Ovaj se nedostatak može ot­ kloniti podešavanjem na sledeći način: a) nosač noža kose očistiti i namazati uljem (to omogućuje lako pokretanje noža kose).

Broj obrtaja motora podesiti pomoću komande gasa. Proveriti da li su sve prirubnice na mašini (i priključno vratilo) i pumpi čiste.17) za podešavanje radnog pritiska zat­ voriti. Slavinu (5. 8. 10 — priključak usisnog creva 3.1. 2. Pum­ pa na početku mora raditi sa malim brojem obrtaja. 4 — mazalica. U trenutku kada manometar po­ kaže 25 bara — može se otvoriti slavina (5) i podesiti željeni pritisak. Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto.13. Priključiti pumpu i obe zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti. 8 — oduška. Ako je umesto manometra ugrađen indikator priti215 . 2 — manometar. 5. 3 — priključak potisnog creva. 6. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za prskanje (pumpa nikad ne srne raditi »na suvo«). Startovati motor. jer će tako najbrže povući tekućinu. 9 — usisna korpa. Komandu men jača postaviti na neutralni položaj (0). Priključno vratilo i nazlebljenu spojnicu namazati tankim slojem tovatne masti.1. 1 — ručica za uključivanje. Obra­ titi pažnju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is­ poručenu uz mašinu). Rad sa pumpom za prskanje 1. SI.17 — Pumpa za prskanje. Ko­ mandu za uključivanje pumpe gurnuti u prednji položaj — da se isključi pogon. a slavinu na potisnom crevu (odnosno čeličnoj cevi) otvo­ riti. Komandu za uključenje pumpe (1) povući unazad da se uključi pogon. si. 5 — slavina. 4. 1 2 3 45 6 7 i !. 8. 2. 8. 7 — čep na ventilima.

Mast se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice — zavrtati sve dok se ne pojavi mast na odušci (8). Mogući uzroci kvarova poklopca mazalice 1.3. 2. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati čistom vo­ dom pod pritiskom. slavina se može otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta­ ne vidljiv. Pumpa ne potiskuje: a) usisna korpa začepijena. 216 . tako da se iglica lako pomera.13. 20.13. Uzrok može biti: zaostatak sredstva za prskanje na ulazu u manometar — zato što pumpa posle prskanja nije do­ bro oprana. 8. b) začepljene ploče ventila (to se može desiti ako se pum­ pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala čistom vodom). i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod kape podignute iglom). b) skinuti priključak sa potisnog voda i dok pumpa radi ispustiti vazduh. Manometar (indikator pritiska) se u tom slučaju mora skinuti i očistiti. 8. 3. 2.2. Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore označa­ vaju 10. Povremeno kontrolisati količinu masti u mazalici. Ploče ventila obično se odlepljuju udaranjem spolja — sa obe strane sedišta ventila. Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre­ ban pritisak: a) pumpa je usisala vazduh koji ne može evakuirati iz potisnog creva. Manometar (odnosno indikator pritiska) više ne pokazu­ je pritisak. Održavanje 1.ska.

11. Skinuti poklopac karburatora. — podmazivanje je mešavinorn 1 : 30. 4. 9. Skinuti poklopac kućišta i odviti krilastu navrtku. Pločicu za vezu odviti sa motora. Karburator bez sajle ponovo kompletirati. od kojih ćemo ovde navesti najznačajnije: 1. 9.2. SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506 moramo obaviti određene radne zahvate. Skinuti sajlu sa regulatora gasa. Skinuti cev izduvnog lonca. 7. 9. 6. Skinuti izduvni lonac (si. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506 9. 3. MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506 U motokultivator IMT-505/506 ugrađen je benzinski motor — tip 64 ili 66. — jednocilindrični. — paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim po­ lovima.9. Odviti zaštitnu cev sa tro-polovima utikačkom kutijom. Slavinu za gorivo zatvoriti. a oprugu i sajlu izvući iz regulatora gasa. Skinuti levi i desni def lektor.12).razvođenje preko proreza. 5. 10. .1. 217 . 8. — vazdušno hlađenje. 2. Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje. Osnovne karakteristike ovog motora su: — dvotaktni. Skinuti komandu menjača i otkačiti krivu polugu.

Utikač svećice izvući.4. Voditi računa da zaptivač između motora i kućišta tre­ ba zameniti. Ovi podmetači ograniča­ vaju aksijalni zazor pesnice klipnjače 0. 6. Izbiti osovinicu klipa. a zaptivač zameniti.12. a potom odvojiti karburator. 9. Podešavanje zategnutosti lanca izvršiti pomoću odvrtke. Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi. Skinuti poklopac za zaptivanje. 3. 2.8 do 2.3. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa za ugradnju. i to obrnutim mo­ mentom od 1. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga. Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po­ stupka. 4.7 daNm (IMT-505) i 1. Skinuti rezervoar za gorivo sa nosačem i prečistačem vazduha. Obratiti pažnju na podmetače koji se nalaze sa leve i desne strane letećeg ležaja klipnjače. Sklapanje obaviti obrnutim redosledom. Obratiti pažnju na prečistač vazduha: treba ga držati uspravno — da se ne prospe ulje iz prečistača. a potom odviti svećicu. 5. 8. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA i 1. 4. a zaptivač zameniti. a pri ugradnji zameniti zaptivni prsten. 13. Lančanik ubaciti i podesiti lanac preko elastičnog osigurača. 9. Odviti navrtke slave cilindra. 15. 14. Četiri navrtke M7 unakrsno pritegnuti koristeći moment-ključ. 3.5 do 1. Prethodno skinuti glavu cilindra (si.3 mm.2 daNm (IMT-506). Delove očistiti. Ugradnju obaviti obrnutim postupkom. Pri svakoj novoj ugradnji žičani uskočni osigurači se moraju zameniti novim. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA 1.2—-0. Skinuti ulazni lančanik pomoću specijalnog alata. 7. Delove očistiti.2). 2. Koristeći klešta skinuti dva žičana uskočna osigurača. pri čemu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga kont rana vrt kom. 16. Skinuti usisnu cev sa karburatorom. a istovre­ meno su to i klizni elementi igličastog ležaja u okcu klipnjače. Postaviti klip. 0. 218 .

12 — svećica. 5 — zaptivka. 13 — zaptivka. 17 — karburator 219 . 14 — usisna cev.1 — Klip i cilindar. 4 — klipni prsten. 10 — podloška. 3 — osovinica klipa. 7 — cilindar. 16 — navrtka. 2 — uskočni prsten. 6 — uvrtanj. 8 — zaptivka. 1 — klip. 11 — navrtka.SI. 9. 9 — cilin darska glava. 15 — podloška.

.

22 — uvrtanj. 1 — navrtka. 23 — uvrtanj. 25 — uvrtanj. 12 — segmentni klin. 8 — klizni podmetač. 5 — kućište. 6 — uvrtanj. 21 — labirmtni lim. 26 — navrtka sa kapom. 16 — uvrtanj. 11 — radilica i klipnjača sa utisnutim ležajima. 14 — uvrtanj. 10 — igličasti ležaj. 29 — uvrtanj.Čaura ležišna za glavno i sporedno vratilo. 13 — uvrtanj. 7 — ležaj. 9 — čaura ležišta za sporedno vratilo. 24 —. 18 — zaptivni prsten. 3 — zaptivni prsten. 4 — čaura. 28 — osovinica. 19 — vijak za zatvaranje. 20 — zaptivni prsten. 30 — zaptivač . 27 — vijak.SI. 2 — podloška. 15 — zaptivka. 17 — kućište.2 — Kiipni mehanizam sa kućištem. 9.

Koristiti uređaj za skidanje. Utisnuti osovinicu klipa koristeći specijalni čep. Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom: 1. 13. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa. Delove očistiti. Ugraditi nove žičane osigurače. 3. Postaviti cilindar. 4. Strana izduvnog lonca označena je strelicom na struj­ nom kanalu kućišta ventilatora. Ugraditi nove žičane osigurače u kanale klipnih otvora. Ležaj ko­ ji ostaje u kućištu izvaditi unutrašnjim izvlakačem. Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje.5. pripremiti zaptivač i žičane osigurače. Strelica na čelu klipa pokazuje stranu auspuha.25 (sa strane magneta). Čepovi za osiguranje klipa moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Izvršiti srazmerne udarce na radilici preko zaštitnih navoja MIO X 1. RASKLAPANJE KUĆIŠTA RADILICE Kućište radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin. Uskočnici moraju da upadnu u kanale klipnih otvora. 11. 2. 9. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. 221 . 6. Izvući mehanizam kolena pomoću gumenog čekića. 10. Obrati­ ti pažnju: strelicu na čelu klipa treba usmeriti prema izduvnom loncu. Utisnuti osovi niču klipa koristeći specijalni čep. Delove op­ rati. 12. Kuglični ležaj skinuti sa kolenastog vratila. Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom. Izvršiti defektažu delova. Stranu izduvne ce~ vi cilindra pokazuje strujni kanal kućišta ventilatora (strelice). Neispravne delove zameniti no­ vim. za­ okrenuti ih i pridržati specijalnim alatom. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci­ vanja klipa. a potom u levom kućištu radilice.9. 5. Odvojiti polovine kućišta pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima na tri velika zavrtnja M8X150. zaokre­ nuti ih i pridržati specijalnim obuhvatnikom. Čepovi za osiguranje na klipu moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Postaviti klip. Stegnuti desno kućište u stegu.

navrtku sasvim naviti u krivini cevi. oprugu stisnuti i otkačiti sajlu sa regulatorom gasa. Izgradnja karburatora 1. Pri sastavljanju vijak za podešavanje još otpuštati. 32 — karburator. 45 — podloška. gumene cevi (strelica) i skinuti karburator. 13 — podloška. Izvući sajlu iz zaštitnika sloja. kuglični ležaji u kućištu moraju da budu zagrejani.1. 37 — navrtka. 31 — gumeni zaptivač. g — vijak.9. 24 — stega. Levo kućište postaviti i obe polovine kućišta sastaviti (zaptivač zalepiti s nešto masti i ne upotrebljavati druge zaštitne mere). Odviti poklopac karburatora odvrtačem. 9. 12 — slavina za dovod goriva. 26 — uvodnik karburatora. 40 — zaštitnik odbojnika. Ugraditi desni zaptivač. Klipnjaču držati uspravno. KARBURATOR 9. 33 — vijak. 35 — telo prečistača vazduha. 11 — crevo za gorivo.5. 9. s tim da kolenasto vratilo može la­ ko da se ubaci do sedišta. Pri sastavljanju polovina kućišta paziti na zahvat unu­ trašnje poluge menjača u viljušci. 19 — spojnica (gumena). 48 — sito za gorivo. Sl. Poteznicu podesiti na tačnu dužinu i nauljiti je. Pri ugradnji kolenastog vratila. Zaptivače i semering zameniti. Od­ viti obuhvatne šelne. 29 — navrtka. 42 — navrtka. 6 — podloška.3 — Elementi sistema za gorivo i prečistač vazduha. tako da sajla što više izađe iz obloge. 1 — vijak. 7 — vijak. 30 — lonče za ulje. Zaptivač vratila se ubacuje kod levog ležaja. 2.6. Sve delove koji se kreću nauljiti visokokvalitetnim uljem za dvotaktne motore. 41 — obujmica. Kar­ burator kompletirati. 3 — podloška. 36 — vijak. 15 — podmetač. 10 — vijak (rezervoar za ram). 18 — spojnica (gumena). 14 — vijak. 44 — nosač. 43 — podloška. 27 — osovinica. Sklapanje kućišta radilice 1. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva sa karburatora. 49 — poklopac rezervoara za gorivo 222 . 25 — crevo. 39 — gumeni odbojnik. Početi sa desnim kućištem radilice (kolenastog vratila). Izvući sajlu regulatora gasa. 3. Kolenasto vratilo ne udarati. Kolenasto vratilo ubaciti u desnu polovinu kućišta. 2 — navrtka. 23 — zaptivač. 9 — podloška. 28 — vijak. Zaptivač za desni glavni ležaj ubaciti kad su postavljene polovine kućišta. 36 — opružna podloška. Pritegnuti obe polovine kućišta sa četiri navrtke moment-ključem (1 daNm).1. 5 — zaštitnik odbojnika. 21 — podloška. 16 — usisna cev. 2. 22 — koleno usisne cevi. 4 — gumeni odbojnik.6. 17 — stega. 47 — rezervoar za gorivo. 20 — navrtka. 38 — nosač rezervoara. 34 — zaptivač.

.

Ručica za regulisanje gasa mora biti još u mrtvom hodu pri tačno podešenoj sajli. Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom.9. 26 — regulator gasa.6. 33 — kriva cev 224 . 21 — dizna praznog hoda. 23 — prelivna osovinica. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru­ glom glavom. 3 — opruga. 9. Broj obrtaja praz­ nog hoda regulisati podešavanjem odgovarajućeg vijka. 14 — glavna dizna. 9. 28 — pločica. Delove očistiti. 7 — zaptivni prsten. 32 — navrtka. 9 — vijak za podešavanje. 8 — vijak. 4 — vijak za regulisanje vazduha. 20 — kućište karburatora. okrenuti ih za 1. — Delovl karburatora.4. 12 — čivija. 5 — zaptivni prsten. 6 — priključak creva za go­ rivo. Sedište igle i vo­ dicu igle proveriti.5 obrtaj i posmatrati rad motora.5 puta otvoren (3) Vijak za broj obrta praznog hoda (4) Podešavanje praznog hoda vrši se na toplom motoru. Rasklapanje karburatora Odviti kućište plovka. STARTER 9. 30 — pločica poklopca. Motor tada mora da radi mirno. a ako treba — iglu plovka podesiti okreta­ njem u sedištu. 27 — igla dizne. Izgradnja i ugradnja start era 1. Sve delove očistiti. Skinuti plovak — igličastu diznu i diznu praznog hoda. 15 — vijak za pražnjenje. 11 — igla plovka.2. Sklapanje karburatora * i Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledeće oznake: Tip motora 505 506 Glavna dizna (2) 95 95 Igličasta dizna (5) 1108 1108 Dizna praznog hoda 35 35 Položaj igle 2 3 Šiber za regulisanje vazduha 1—1. 29 — opruga regulatora gasa. Poklopac startera skinuti.3. 22 — vijak za pritezanje. Loše podešavanje praznog ho­ da direktno utiče na potrošnju goriva. 10 — opruga. 1 — navrtka. 16 — zaptivač. Sl.1. 17 — kućište plovka. 31 — pritezač. 18 — zaptivač. Regulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti. 25 — vijak. 2 — vijak za podešavanje. Po potrebi izmeniti plovak. 9.7. 24 — podmetač. Osloboditi starter zajedno sa nosačem i radnim kolom ventilatora (3 vijka). 19 — plovak. Izvući iglicu plovka.6.7. 13 — igličasta dizna.

15 MotokuUivatoni 225 .

4 — zaštitna kapa. 7 — sajla sa graničnikom. Radno kolo ventilatora vise slobodno usled sopstvene vati (prilikom ugradnje) iglom postupkom. 3.5 — Starter. 12 — spiralna opruga. 2 — čaura.Ugradnju obaviti obrnutim 1. Izvući kolo sajle. 14 — kućište startera 226 . Kolo sajle toliko izvući da se spi­ ralna opruga učvrsti pre iskakanja. sajlu zameniti. Treći graničnik pridrža­ za obeležavanje. Postaviti starter u nosač i stegnuti ga (u stegi). Rasklapanje i sklapanje startera 1. tako postaviti da 2 graničnika težine. skinuti nosač sa zaštit­ nom kapom protiv prašine. 9 graničnik. Skinuti držač. 6 — čaura. Učvrstiti sajlu u čauri pomoću odvrtača. 2. Slomljeni delovi spiralne opruge mogu izleteti napolje. Skinuti prsten za osi­ guranje. 8 — zaštitna kapa. Nazad pomeriti sajlu i skinuti konus. 5 sigurnosni prsten. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na­ zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. 1 — konus. 13 zaštitni lim. 3 — hvataljka. 9. Sl. Kolo sajle skinuti i ugraditi. 9.7. 10 — disk sajle.2. Delove očistiti. 11 — sigurnosni prsten. Završetak sajle istisnuti iz kola saj­ le od vrtačem.

Ubaciti spiralnu oprugu. Delove opraviti i proveriti. 5. 4. Postaviti kolo sa labirintnim limom i zaptivačem. upotrebiti specijalni alat. Navrtku za vezu pritegnuti moment-ključem od 5 daNm. Kod motora sa kočnim elementom i cilindričnim valj ci­ ma. Povući sajlu ručicom i napraviti omču sajle. Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim. 2. Pre uvođenja sajle kroz čauru u startersko kućište dati prednapon 1/2—1 obrta i pomoću odvrtača osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. 3. Ne srne se zaboraviti lančić između spiralne opruge i kola sajle. Kontrola funkcionisanja: sajlu više puta povući. Staru oprugu postaviti pomoću alata.3. pa odviti navrtku za vezu. Postaviti lančić. Kočni element sa cilindričnim valj cima pritegnuti sa 5 daNm. 5. U spiralnoj opruzi žicu za vezu pomeriti naviše pomoću odvrtača. Kod motora sa čeonim kočnim elementima na obrtnom magnetu upotrebiti specijalni alat. Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u pravcu nosača). RADNO KOLO VENTILATORA 1. Ubaciti nosač. Prorez u nosaču kola sajle zahvata unutrašnji vidljiv kraj spiralne opruge. Izvlakač naviti u glavčinu obrtnog magneta i pomoću pritisnog zavrtnja izvući zamajno kolo sa ventilatorom. Kolo sa polovima odložiti na čisto mesto (gde nema gvozdenih opiljaka). Skidanje i ugradnja spiralne opruge Skinuti kolo sajle. Konus staviti u omču i povući ručicu sajle. 15* *>T7 . zaštitnu kapu i prsten za osi­ guranje. Skinuti međuosloni lim. Konus utisnuti čvrsto. Ubaciti novu spiralnu oprugu. Zaštititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomoću odvrtača.7. Alat dobro postaviti i zategnuti — da ne bi došlo do oštećenja kola ventilatora. Naviti čauru za zaštitu navoja na priključku radilice.4.8. 9. 9. Pomoću prstiju osi­ gurati oprugu protiv ispadanja. Delove očistiti. 6. Postaviti poteznicu i kolo sajle. Ugraditi ručicu. Skinuti spiral­ nu oprugu. Sklapanje izvršiti obrnutim redom.

." * -_fc -w .

16 — gumeni amortizer. 17 — vodica sajle. 9 _ vijak. pa izbiti prstenastu oprugu. 12 — limeni zaštitnik. 20 — vijak. Po mogućstvu ulje men ja ti kada je motor topao. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti šestougaonim imbus-ključem OK 10. poklopac opruga i kružni zaptivač.10. Povratnu polugu demontirati. Odvrtanjem skinuti spoljnu korpu spojnice.1. čauru. 10 — deflektor (desni). 6 tanjirastih opruga i uskočnih prs tenova. 15 — držač poteznice. SPOJNICA Odvojiti komplet motora od men jača 9. Odviti navrtku cevastim ključem OK 24. Zupčanik skinuti sa glavnog vratila men jača (okre­ tati dok se zupčanik ne izvadi bez otpora). kao npr. Skinuti elastični podmetač. 13 — vijak. 6 — def lektor (levi). Izgradnja spojnice 1. ZAMENA ULJA U MOTORU 1. Sipati 0. zaptivni prsten proveriti. Skinuti spojnice i lamele. Najbolje je — upotrebiti novi zaptivni prsten. Proveriti prsten za zaptivanje. 1 — podloška. 2. 29 — vijak.10. 3. Vijak pritegnuti šestou­ gaonim imbus-ključem OK 10. Ski­ nuti sigurnosni prsten. 21 — podloška. 7 — noseći lim. SI. 25 — lim ventilatora. spojnice spoljne i unutrašnje skinuti. a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvačila. 4 — poluga za kratak spoj. sekač. Staviti motor u stegu. 9.9. 2 — navrtka. 28 — kolo ventilatora. Zaptivne površine zaštititi. Pritegnuti vijak za ispuštanje ulja. 9. U — vijak. 23 — zaptivni lim. Paziti na oba klizna podmetača. 22 — starter komplet. Izvući nosač. 8 — podloška. Skinuti levi poklopac pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima — naizmenično na poklopcu i čeonoj strani glavnog vratila men jača. 30 —. Od­ viti navrtku MIO. čekić. Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten.6 — Kolo ventilatora. 26 — ustavljač.3 litra ulja za prenosnike (SAE 80).9. 31 — kolo sa polovima 229 . 24 ~. 2. INA UMOL 80. Skinuti levi po­ klopac (7 navrtki M 6). Vijak za ispuštanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu.navrtka. 19 — poklopac startera. 14 — utlkačka kutija. ili HIPOL 80. 18 — vijak. 27 — zaptivač. Pre toga osloboditi navrtku.zaptivni lim. 5 — gumena zaptivka.

.

10 — ležaj. 1 — sigurnosni prsten. 22 — korpa spojnice. 11 — zaptivnl prsten. 3 — zaptivnl prs> ten. 20 — navrtka.čaura za oslanjanje opruge. 15 — povratna po­ luga. 4 — navrtka. 5 — podloška. 18 — spoljna lamela spojnice. 2 — poklopac opruge. 13 — osovinica.* 1 . 12 — čaura za uključivanje spojnice. 19 — unutrašnja lamela spojnice. 6 — podloška. 8 — tanjirasta opruga. 9 —.7 — Spojnica. 14 — sigurnosni prsten. 23 — povratno-pritisna opruga . 21 — sigurnosni lim. 7 — podloška. 9. 16 — podmetač. 17 — zupčanik spojnice.

3. poklopac opruga i prstenove za osiguranje.1 mm).4 mm.3. uskočni prsten. Zategnuti navrtku pomoću moment-ključa sa 7 daNm. Posta­ viti po 2 elastična podmetača na 7 uvrtnih vijaka. Posta­ viti lamele spojnice sledećim redosledom: spoljna — unutraš­ nja — spoljna — unutrašnja — spoljna. Zupčanik treba da ima aksijalni zazor od 0. 9.2. Sklapanje spojnice 1. Postaviti podmetač. Ubaciti povratnu oprugu.5 do 2. 231 . Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle spojnice.3 mm (za ovo podešavanje služe klizni podmetači od 1. Ugraditi spojnicu (izvođenje ci­ lindričnom oprugom ili tanjirastom oprugom).10. Opruge spojnice postaviti sledećim redosledom: opruge sa ispupčenjem napred. Pažnja: krivina na poklopcu opruge je van sredine. Postaviti spoljnu korpu spojnice. 2. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu čaura). elastični podmetač i navrtku M10xl pomoću moment-ključa (umetkom OK 17) pritegnuti momen­ tom 4. Levi poklopac postaviti lakim udarcima gumenog čekića i ravnomerno pokretati poklopac duž glavnog vratila menjača. Veća površina pokazuje stranu povratne poluge.9. Navrtke M6 postaviti i pomoću moment-ključa sa umetkom OK 10 unakrsno pritegnuti momentom 1 daNm. Osigurati navrtku. Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od 2. Obratiti pažnju da se ne ošteti novi zaptivni prsten. Podesiti unutrašnje lamele. Dve sigurnosne podloške utisnuti na osovinicu. 4. Kolo spojnice sastaviti u lamele sa radijalnim zazorom. Postaviti zupčanik sa radijal­ nim zazorom. Postaviti novi zaptivni prsten. Kontrola delova Delove očistiti i proveriti. a stare prstenove i zaptivače zameniti. Ravnomerno zamastiti.10. Podesiti unutrašnje la­ mele. Postaviti podmetač.2 do 0.5 daNm. Odrediti klizne podmetače. Nosač za upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kugličnim le­ žaj em. opruga sa ispupčenjem upolje i opruga sa is­ pupčenjem napred.

MENJAČ 9. Izgradnja i ugradnja spojnice 1. Sve pokretne delove nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor.4. Zupčanik prve brzine uzeti iz kućišta. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadržati je. Razdvojiti sporedno vratilo gumenim čekićem. Zupčanici imaju oznake za ugradnju. Paziti na oba elastična podmetača. Ugra­ diti ih obrnutim redosledom. Zup­ čanik (diskosni) uzeti iz viljuške za promenu brzine. Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja. 9. Delove očistiti i proveriti. Pritegnuti navrtku MlOxl moment-ključem (obrtnim momentom 4. Rasklapanje i sklapanje menjača Spojnica je već izvađena. Izvući glavno vratilo menjača.11. pa staviti ta­ njirastu navrtku opruge dok ne nastane jači otpor. oprugu i gra­ ničnik vratila za promenu brzina izvući. Kada se mera smanji više od 1 mm od normalne mere.11. Zaštitni prsten. Delove oprati i proveriti. Skinuti sigurnosne podmetače (srednji odvrtač).5 daNm). starter skinuti. opruga se mora zameniti. Fiksiranje brzina pomoću vratila za ukopčavanje i viljuške: zatvaranjem vijka i odvijanjem prstenaste navrtke.10. Osovinica za ukopčavanje brzina je u srednjem položaju 232 . Sastavljanje obaviti obr­ nutim postupkom. Ubaciti unutrašnji tanjir opruge i oprugu. 2. Ubaciti sigurnosni prs­ ten. a zatim tanjir opruge — na navrtku. Polugu za promenu i unutrašnju polugu za promenu brzina skinuti tako što ćemo odviti navrtku na unutrašnjoj poluzi M6 i izvući polugu pomoću dva odvrtača sa vratila za ukopčavanje brzine (ožlebljenje). Izvući osovinicu za promenu brzine. Ugradnja — obrnutim postupkom. oprugu spojnice i tanjirastu oprugu izvući. Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (dužina opruge 38 mm). Podići i izvući sporedno vratilo. Skinuti komandu za promenu brzine. Izvođenje konstrukcije sa cilin­ dričnom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledeći postu­ pak izgradnje i ugradnje. Glavčine sa dve oznake stoje jedna prema drugoj. Ugraditi osovinicu za promenu brzina.1. Osovi­ nicu i povratnu oprugu izvući. Odviti navrtku.9. polovine kućišta radilice motora razdvojene. Delove oprati. MlOxl i tanjir opru­ ge.

SI. 9.8 — Menjač i poklopac (levi). 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — poklopac (levi), 4 — zaptivač, 5 — zupčanik, 6 — zupčanik, 7 — sporedno vratilo, 8 — zupčanik, 9 — zupčanik, 10 — glavno vratilo, 11 — segmentni klin, 12 — priključno vratilo, 13 — podmetač za podešavanje, 14 — ležaj, 15 — zaptivač, 16 — kućište priključnog vratila, 17 — čaura, 18 — sigurnosni prsten, 19 — navrtka, 20 — zaptivni prsten, 21 — sigurnosni prsten, 22 — kandžasti deo, 23 — sigurnosni prsten, 24 — vijak, 25 — podloška, 26 — zupčanik, 27 — klizni podmetač, 28 — ležaj, 29 — vijak, 30 — zaptivni prsten, 31 — zaptivni prsten, 32 — lančanik, 33 — elastična podloška, 34 — navrtka

(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupčanik za prvu brzinu, zupčanik postaviti u viljušku za promenu brzina i uba­ citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopčavanje ugraditi sa viljuš­ kom i viljušku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovinici za promenu smera. 9.11,2. Zamena ležajeva men jača 1. Motor je odvojen. Kuglični ležaj u nosaču za upravljanje spojnice skinuti. Pri ugradnji ležaja utiskivati ga do sedišta. Izmeniti zaptivni prsten. Kuglični ležaj levog poklopca izvući unutrašnjim izvlakačem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajući čep. Potisnuti ležaj do sedišta. 2. Izmeniti zaptivač na levom poklopcu. Izbiti zaptivač vra­ tila udarnim čekićem pri skinutom poklopcu i ležištu, a ako je potrebno upotrebiti uređaj za skidanje. Kuglični ležaj za kolenasto vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C i ubaciti ležaj sa odgovarajućim čepom. čaure ležišta za glavno i sporedno vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C. 9.11.3. Skidanje i ugradnja priključnog prenosa Kućišta za pogonsko vratilo sa konusnim zupčanikom od­ vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmetač. Skinuti sigur­ nosni prsten, kandžasti deo i sigurnosni prsten ispod kandžastog dela (kleštima). Odviti specijalnom navrtkom koristeći spe­ cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmetač za iz­ ravnavanje. Konusno priključno vratilo izbiti odgovarajućim če­ pom. Između konusnog zupčanika i ležaja nalaze se podmetači za podešavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sve delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80). Ugraditi konusno priključno vratilo (bez podmetača). Kućište zategnuti sa zaptivačem na kućištu kolenastog po­ gona. Meriti odstojanje između kraja vratila i kućišta. Priključ­ no vratilo pomeriti gumenim čekićem dok se ne pojavi zazor delova zuba. Novo odstojanje između kraja ventila i kućišta — izmeriti. Razlika u granicama 0,1—0,2 mm (radi zazora boka zupčanika) daje debljinu podmetača za izjednačenje. Konusno priključno vratilo opet skinuti i postaviti određene podmetače 234

između konusnog zupčanika i ključnog ležaja kako bi se dobio propisani zazor. Ponovo ugraditi konusno priključno vratilo (do oslonca). Odstojanje između kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog ležaja izjednačiti odgovarajućim podmetačem. Ubaciti sigurnos­ ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.

SI. 9.9 — Komanda menjača. 1 — navrtka, 2 — elastična podloška, 3 — poluga ko­ mande, 4 — osovinica, 5 — zaptivka, 6 — vijak, 7 — poluga za promenu brzine, 8 — elastična podloška, 9 — navrtka, 10 — vijak, 11 — zaptivni prsten, 12 — prs­ tenasta navrtka, 13 — opruga, 14 — graničnik, 15 — osovinica, 16 — viljuška za uključivanje, 17 — sigurnosni prsten

Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajućim čepom. Sigurnos­ ni prsten, kandžasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko­ risteći klešta za ugradnju. Kandžasti deo* ugraditi tako da ko­ nusni deo ostane spolja. Kućište konusno-priključnog vratila pritegnuti imbus-ključem OK 5. 9,11.4. Zamena ležajeva priključnog vratila Prethodno skinuti menjač. Kućište konusno-priključnog vratila zagrejati ravnomerno (100—150°C) i izbiti stari ležaj odgovarajućim čepom i gumenim čekićem. Izvući distantnu cev.
235

Izvući kuglični ležaj C kućište (100—150 C) odgovarajući čep za tilo i odgovarajućim

sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano ubaciti novi ležaj i distantnu cev koristeći ugradnju. Unutrašnji ležaj staviti na vra­ čepom za ugradnju utisnuti ga u kućište.

9.12. ELEKTRIČNI UREĐAJI 9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta 1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Očis­ titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta. Kontakti prekidača ne srne ju biti zaprljani, čađavi ili prevučeni oksidnim slojem, jer se u tom slučaju energija paljenja gubi. I novi kontakti mogu oksidirati pri dužem stajanju u nepodes­ noj prostoriji. Za čišćenje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op­ rati kontakte čistim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri­ tiskom. U slučaju jače oksidacije kontakte zameniti novim. 2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montažnog rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploči indikatora. Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidača speci­ jalnim ključem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta). 3. Izmeriti odstojanje kontakta: tačno odstojanje mora da iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi 0,2—0,3 mm. 4. Podešavanje odstojanja: podesiti nosač kontakta (vijak M4). Podesiti nosač kontakta, podesiti tačno odstojanje sred­ njim odvrtačem koji se postavlja u prorez za podešavanje na bradavicama. Učvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka može se promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora izvršiti još jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidača čisti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon­ takte, jako sagorele kontakte skinuti i očistiti uljnim kamenom (br. 304). 5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera — tačka paljenja. Veće odstojanje kontakta znači manje odsto­ janje polova i ankera i zahteva raniju tačku paljenja (pre GMT). Promena rastojanja polova i ankera je moguća podešavanjem otvora kontakta. Promena tačke paljenja vrši se samo promenom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploče, 236 m

Merač momenta paljenja uvrnuti u otvor za svećicu.5 mm kod motora tip 66 pre GMT 2. tj.5 ili 2. ključ za montažu i srednji odvrtač. pri čemu merač ostaje pri položaju u GMT.1 mm kod motora tip 35 Utvrđivanje GMT obaviti sledećim redosledom: okrenuti crvenu tačku prstena za podešavanja na nulu merača paljenja.1 mm od ranijeg položaja.10 — Podešavanje tačke paljenja Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od GMT. Pod kontrolom pokazivača kretati klip u radnom smeru. Kontrolnu 237 . Ovim je fiksirana mrtva tačka puta klipa na meraom satu.9. Merni pokazivač pomerati čivijom do klipa. a merni pokrivač pomeranjem čivije za vođenje povući sasvim unazad. dok se kazaljka ne pomeri za 3. Merni pokazivač ubaciti u prostor cilindra. 9. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci. Potreban alat: merač tačke pa­ ljenja. 2. Put klipa od GMTQI Razmak polova Breg prekidača * SI. Klip okrenuti unazad za polovinu hoda. Proveravanje i podešavanje tačke paljenja Oslobođena ploča ankera. Polako okre­ tati klip preko GMT.0 mm ] kod motora tip 64 2. Merna kazaljka stoji.12.2. Moment paljenje treba da bude: 3.

).12 — Šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica redno vezana) 238 . provodnika prekidača.sijalicu uključiti prema šemi na si.11. Kada su zatvoreni kon­ takti prekidača. struja teče od crvene spojke preko kleme kabla 1. 9.11 — šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica paralelno vezana) SI. 9. mase. Ako je sijalica paralelna prekidaču (šema na si. zatvorenog prekidača. 9. kleme SI. 9.12.11 i 9.

2 mm). Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na krajevima talkom. žuta spojka i akumulator. Proveriti aksijalni zazor prekidača (ne treba da bude veći od 0.3. Akumulator je kratko spojen. Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno. masa. žutog utikača u akumulator. Tačna tačka otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na kablovskoj klemi. Pri otvorenim kontaktima prekidača struja teče od crvenog utikača. sijalice. sijalica. 2.12). Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi 3 cilindrična vijka u eliptičnim rupama ploče ankera i okre­ nuti ploču dok se ne otvore kontakti prekidača. Merne pokazivače vratiti nazad. 3. Kabao prekidača ne srne se oštetiti vučnom oprugom i fileom za podmazivanje pri navođenju preko kolenastog vratila. Proveriti paljenje. Ugradnja ploče ankera: ubaciti prste­ nastu oprugu (za kolo sa polovima). 9. Proveriti aksijalni zazor prekidača. kabao prekidača. Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena spojka.kabla 2. Utikač svećice i dugme za kratki spoj skinuti. Sijalica svetli. Sijalica u radnoj vezi sa prekida­ čem (si. Svetio nije potpuno jasno. Vijke pritegnuti potpuno tek posle podešavanja paljenja. Provodnike izvući. Tri vijka sa okruglom glavom učvrstiti i još jednom proveriti moment paljenja. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu­ tralnu mast. Tropolnu utičnu kutiju skinuti. prethodno polako zategnuti i pode­ siti ploču ankera u sredini eliptičnih otvora. Akumulator je kratko spojen sve dok su kontakti spojeni. Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada. pa zato mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste veza). Sijalica ne svetli. vođenjem na kućištu kolenaste osovine. Skinuti merač momenta paljenja. kleme kabla 2 i žute kleme. Skidanje i ugradnja ploče ankera 1.12. Pritegnuti vijke M4. kontakti prekidača. jer se deo napona gubi kod kondenzatora. dovoljno povući dok ploča ankera ne bude pos­ tavljena u svoj položaj. 9. Sijalica svetli. Slolodni kraj provodnika za paljenje držati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati 239 . Očistiti i proveriti ploču ro­ tora. uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru. sijalica svetli. kleme kabla 1. Ove provodnike. Pri otvorenim kontaktima struja teče preko kondenzatora.

Skinuti provodnike. Namotaj e visokog napona. Pri postavljanju poluge prekidača istovre­ meno ubaciti vučnu oprugu ispod glave zavrtnja na nosaču kontakta. Zamena prekidača Ploča ankera oslabljena.5. Prekidač (kompletno) skinuti (vijak M4). navrtku M3 odviti.12. pri čemu je držanje odstojanja otežano). Uz to je sastavljeno ventilatorsko — i magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi. Kontakte i polugu prekidača skinuti sa nosača kontakta (pomoću štapa). podloška. Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje Ploču ankera skinuti. Zato treba napraviti probnu svećicu. opteretiti kondenzator. Osigurač opruge izvući (koristiti pljosnata klješta). elastični osigurač. Uraditi sledeće: utisnuti kondenzator u ankersku ploču. Kvarovi na kondenzatoru su vrlo retki. Ako je neophodno da se kondenzator skine. kondenzator i provodnike od prekidača proveriti (povezanost priključenja na masu). Podešavanje obaviti posle kratkog vre­ mena rasterećenja kondenzatora (lampama za proveru ili proveru na oko). postoji kvar na provod­ niku namotaj a visokog napona ili na prekidaču. Na klizni element naneti mast.kao pri startovanju. 4. 240 .12. Oprugu i polugu prekidača skinuti. 9. savijanjem elektrode mase na svećici M 95 T 1 rad je olakšan. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristeći viljuš­ kasti ključ OK 5. Pre nego što je kondenzator skinut. Izbiti konden­ zator odgovarajućim čepom. 9. proveriti sve delove za paljenje. ili je pojava neravnomerna. Ako ne skače varnica od provodnika za paljenje ka masi motora. tada oba provodnika treba odlemiti (koristeći lemiio). Odvojiti kontakte i skinuti po­ lugu prekidača. skinuti nosač kablova (viljuškasti ključ OK 5). poluga prekidača.4. Jača varnica na kontaktu prekidača upućuje na slabu vezu kondenzatora i mase. Oprati kontakte čistim benzinom. Ne nanositi mast na kontakte. Redosled delova: podmetač. Prekidač sastaviti: osovinicu ležišta zamastiti neutralnom mašću.

Namotaj se može ispitati na protok i na spoj sa masom pomoću baterije i provodnika merača paljenja. igla. Kondenzator dobro utisnuti. Skidanje i ugradnja svećice Potreban alat: ključ za svećicu (OK 26 ili OK 21). Ne upotreb­ ljavati čeličnu Četku (ostaci čelika utiču na izolaciju svećice).12. Izmeriti otpor namota ja. Očistiti svećicu. 9. 6 U 3 2 SI. ili pomoću uređaja za ispitivanje namotaja. Svećicu za paljenje od­ viti ključem za svećice. čet­ kica. kontrolnik. 9. 16 MotokuKivatori SI. Čišćenje svećica vršiti benzinom ili vazduhom pod pritiskom. Izgledom se utvrđuje varnica: da li je toplotna vrednost i podešenost motora u redu. Izvući utikač svećice. Ostatke gara u donjem delu otvora očistiti iglom.13 — Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT 9.Obratiti pažnju da se pri obradi ne stvori veza sa masom (rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon­ denzatora).14 — Prekidač paljenja 241 . Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4).6.

Skidanje i ugradnja utikača svećice Skinuti utikač sa svećice.15 — Element za vezu Radi provere: ubaciti utikač i svećicu postaviti na glavu cilindra. izvući provodnik za kratak spoj. Proveriti oprugu za čiviju svećice. Odstojanje treba da bude 0. Navoj ni čep odviti. Toplotna vrednost svećice nedovoljna. vlažnija obloga.12. ili ako je toplotna vrednost previsoka.5—0. 9. 9. gorivo je suviše zamašćeno. obloga požutela.7. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produže taka od olova. 2) Pregrejana svećica: masa i srednja elektroda naugljenisane.12.3) paljenje u redu. Ako je (prema 9. Proveriti provodnik za sve­ ćice. kućište suvo.12. greška je u svećici ili utikaču svećice. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ručicom (dve navrtke M6 sa prstenastim-okastim ključem). 9. Otpor utikača proveriti specijalnom sijalicom.6 mm. 3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do žuto cr­ vena prevlaka na izolatoru slična staklu. Odseći oblogu (10 mm) na kablu svećice (nož). Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne pokaže varnica to još uvek nije dokaz da svećica nije u redu.Proveriti okom izgled svećice: izolacija ne srne da ima naprsline.8. crni ja. Odviti utikač svećice sa kablom. SI. Sijalicom proveriti protok struje. Izabrati eventualno nižu toplotnu vrednost svećice. • 242 . laka crna podloga. skinuti dugme i podmetač. Gorivo potamnelo. Ako je neispravna onda je: 1) Čađava. Ispravna svećica: izolator svetio braon.

9. . Četiri provodnika mo­ raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu­ hvata provodnike (da ne prodire voda). 27).2. Odviti navrtku sa vratom (obrtnim ključem sa umetkom OK 24). 3. Izvlakačem NR 334131 izvući ulazni lančanik (zaštitna čaura za navoj MIO X 1. Lančanik po­ desiti i namestiti u lancu i na podlošci glavnog vratila prenosnika.12. On se pri­ ključuje na klemu 31.9. 4. Skinuti poklopac ulaznog kućišta i zaptivni poklopac. 9. Izgradnja i ugradnja ulaznog lančanika 1. koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. Vijak MIO odviti većim odvrtačem. 2. 6. Skidanje i ugradnja tropolno utične kutije Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrtač).10. Polugu za kra­ tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5). ot­ pustiti 4 vijka M5. 9.12. Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon). Lim za držanje (postavljanje i skidanje) Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim ključem OK 10).1. 9. Pri učvršćivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-ključ sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm.5 i viljuškasti ključ OK 24. 16 i ) i . Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (pritezač lanca).13. elastični prsten i lim za držanje. TRANSMISIJA Skinuti motor (videti poglavlje 9. 9. Otvor leđne poluge okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno.13.2). Skidanje i nameštanje zaptivnog poklopca Srednjim odvrtačem skinuti poklopac ulaznog kućišta. Skinuti vijak.13. 243 . 5. očistiti zaptivne površine i zaptivač zameniti. Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrtač. Priteg­ nuti natezni vijak i učvrstiti ga kontranavrtkom (koristeći dva viljuškasta ključa OK 13).Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.

.

5 — spojni članak. 24 — vijak. 7 — lanac. 4 — lanac.SI. 8 — kućište prenosnlka. 10 — leži Sna čaura. 23 — podmetač. 15 — ležaj. 11 — na vojni čep. 18 — zaptivka. 19 — osigurač. 3 — od stoj na čaura. 9. 9 '— limeni čep. 25 — zupčanik 244 . 13 — lančanik Maznog vratila. 1 — poklopac centralnog kućišta. 12 — izlazno vratilo. 20 — čivija za centriranje. 2 — ležaj. 17 — zaptivač. 21 — poklopac izlaznog kućišta. 22 — zaptivni prsten. 14 — prenosno vratilo. 16 — ležaj.16 — Lančani prenosnik.

7. Desni poklopac i zaptivni disk skinuti. Običan valjkasti lanac sa 33 članka izvući. Skinuti ugaonik za držanje i osloboditi vijke M8. 16. Transmisija (bez hoda unazad) — ključem za montažu. Skinuti ulazni lančanik. 18.3. a oprugu spoj nog članka postaviti nasuprot okretanju lanca. Polugu za ukopčavanje izvući (vijak AM 6. 15. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la­ nac sa 39 članaka. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu čauru za ukop­ čavanje. Skidanje i nameštanje centralnog vratila 1. 11. Spoj ni čla­ nak otvoriti spljoštenim kleštima (radi boljeg postavljanja ski­ nut je levi poklopac ulaznog kućišta). lančanik Z=10 i valjkasti lanac sa 16 članaka idu napolje sa poklopcem ležišta. 12. 17. Navesti lanac odozgo. glavčinu i segment. obuhvatiti lančanik lancem i sprovesti lanac naviše. 6. 13. 19. 14. Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zupčanik sa 34 zuba izvući sa igličastim kavezom. 8.9. Spoj ni članak ubaciti sa leve strane. 245 . 9. Kućište (VR) izvući udarcima finog čekića. Polugom za ukopčavanje isterati ozubljenu čauru — da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle­ štima. Skinuti dvodelni igličasti kavez sa distantnom cevi. Spoljni članak skinuti sa lanca pljosnatim kleštima. Ulazni lančanik po­ staviti u lanac. Poklopac ležišta odviti. ubaciti centralno vra­ tilo. 10. 3. Kod kućišta sa hodom unazad: međuvratilo. Podići lanac i povući lančanik. Kod VR transmisije: izvući centralni lančanik sa le­ žaj em.13. Iz­ vući običan valjkasti lanac sa 39 članaka. Kućište transmisije već je skinuto. 2. Izvući lanac na otvorenoj desnoj prirubnici. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju­ čem sa unutrašnjim umetkom OK 6. 5. Izbiti centralno vratilo (odgovarajućim čepom. udar­ cima čekića). utični ključ OK 8). Skinuti poklopac ležišta sa jednim ili dva odvrtača (sa mogućnošću udara na odvrtače). 4.

9 — navrtka.ir. SI. 5 — vijak. 18 — navrtka. 19 — vijak za podešavanje . 9. 10 — zaptivka. 15 — pogonski lančanik.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 14 — prenosnik (komplet). 1 — krUasta navrtka. 8. 3 — poklopac. 17 — zaptivka. 16 — segmentni klin. 4 — zaptivni prsten. 13 — elastična podloška. 2 — podloška. 12 — na­ vrtka. 6 — podloška. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 11 — podloška.

11 — podloška. 10 — zaptivka. 12 — na­ vrtka. 5 — vijak. 9. 16 — segmentni klin. 2 — podloška. 8. 18 — navrtka. 15 — pogonski lančanik. 1 — krUasta navrtka. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 17 — zaptivka. 9 — navrtka. 13 — elastična podloška. 14 — prenosnik (komplet).SI. 19 — vijak za podešavanje . 3 — poklopac.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 4 — zaptivni prsten. 6 — podloška.

a cilindrični deo cevi leži na lančaniku. 27. Ubaciti osigurač su­ protno okretanju lanca — posmatrano pri kretanju motokultivatora napred (koristeći pljosnata klešta). Zameniti zaptivač. 25. Paziti na dobro sedište segmenta. igličasti ležaj postaviti na cilindričnom delu. Ubaciti glavčinu za ukopčavanje. Postaviti običan lanac sa 33 članka. osigurati vijke viljuškastim ključem OK 13. 29. VR-kućište opet odviti i sastaviti pomoću distantnog podmetača. Ubaciti izlazni lančanik. Naviti poklopac ležaja: a — bez VR-transmisije: naviti specijalnim ključem za ugradnju. Učvrstiti ugaonik za držanje. a R-zupčanik na igličastom ležištu. 30. Izbušiti podmetač. Nazubljenu čauru postaviti na ispust. b — sa VR-transmisijom: postaviti centralnu čiviju (čeki­ ćem). Navući centralni lančanik sa kugličnim ležajem 6006 na centralno vratilo (koristeći klešta za ugradnju). Uvesti ga kroz de­ snu prirubnicu izlaznog kućišta i obuhvatiti centralni lančanik početkom lanca i navući ga naniže. Pažnja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kućište. Pažnja: Kugla u VR-kućištu mora da bude u pravcu oba ozu­ bljenja ozubljene čaure. 23. 22. 31. Navoj VR-kućišta sa distantnim podmetačem ravnomerno namazati specijalnom mašću (»pauelseal«) i naviti kući­ šte (fini čekić kod VR-kućišta). 28. a ozubljenje za lanac je na strani poklopca. VU-kućište mo­ ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kućišta. Navući distantnu cev na centralno vratilo. Naviti za vrt an j M6 utičnim ključem OK 8. Zatvoriti lanac spoljnim člankom. Odrediti debljinu distantnog podmetača. 247 . Igličasto ležište postaviti na centralno vratilo (uz korišćenje masti). čekićem i sekačem. cilindrični deo napred. Postaviti polugu za ukopčavanje sa krivinom ka izlaz­ nom vratilu (VR-kućište). 24. Kompletiranu ozubljenu čauru ubaciti sa segmentom i čaurom za ukopčavanje (VR-kućište). Radi boljeg postavljanja ski­ nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kućišta.20. a novi podmetač dobro osigurati. 21. 26. Kuglu zameniti.

elas­ tična čivija. 63. Bez VR-transmisije: kuglični ležaj (6204) takođe skinuti (izbiti preko odgovarajućeg čepa). Četiri vijka pritegnuti moment-ključem. 35. 33. 56 — čivija za centriranje. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100°C. 33 — zupčanik hoda unazad. 67 — izlazno vratilo. 72 — poklopac izlaznog kućišta. 66 — limeni čep. 34 -— le­ teći zupčanik. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kleštima. 54 — segmentu! osigurač. koristeći unutrašnji odvrtač veličine 2 i oslonac veličine 1. 71 — labirint ni prsten. 35 — spojni članak. pa izvući ležaj 6006 specijalnim alatom za izvlačenje. fini čekić i klešta. 37 — ležaj. 57 — ležaj. 48 — ležaj. 74 — vijak 248 . 52 — podloška. 62 — opruga.32. 1 — igličasti ležaj. 43 — vijak. 42 — komanda spojnice. 70 — zaptivač. Kod VR-transmisije: izvući kugličasti ležaj (6203) u po­ klopcu. 73 — podloška. Zaptivne površine ravnomerno namazati hermetikom po VR-kućištu. 23 — vodica poluge. 13 — igličasti ležaj. 9 — lančanik. 4 — podloška za podešavanje. Skinuti igličasti ležaj (6204) na strani poklopca za nabi­ janje. 3. Kućište je već skinuto (poglavlje 9. Otklanja­ nje odgovarajućim čepom. Utisnuti pomoću odgovarajućeg čepa. 44 — podloška.3). 46 — podloška. 8 — ležaj. oslonac veličine 1. unutrašnji izvlakač veličine 2 i 3. 64 — umetak (plastični). 21 — pod­ loška. 12 — odstojna čaura. 19 — ugaonik. koristeći izvlakač veličine 3 i oslonac veličine 1. Pri ugradnji zagrejati kućište na 100°C. Zaptivni poklopac skinuti. 9. 58 — lančanik izlaznog vratila. 20 — kućište prenosnlka. 32 — igličasti ležaj.13. 26 — pod­ loška. 50 — osigurač. 5 — podloška. 34. 55 — zaptivka. 15 — lanac. 29 — ozubljena čaura. 7. 10 — spojni članak.18 — Lančani prenosnik sa VR-transmisijom. 39 — čelična kuglica. 60 — ležišna čaura. 3 — kućište promene smera. 40 — opruga. SI. 41 — limeni čep. 2 — zaptivka.4. 51 — vijak. Zamena ležajeva centralnog vratila 1.podloška. Potrebni alati: tri izvlakača sa kljunovima. 2. 68 — zupčanik izlaznog vratila. 53 — poklopac izlaznog ku­ ćišta. 8. 47 — poklopac. 22 — navrtka. 30 — čaura za uključivanje. 65 —. 28 —. 25 — podloška. 36 — lanac.13. Postaviti dva vijka sa pljosnatom glavom. 49 — čivija za centriranje. 9. 59 — čep sa navojem. momentom 3 daNm. 45 — vijak. 38 — zaptivka. 16 — prenosno vratilo. 6. 6 — vijak. Postaviti novi zaptivač. 61 — ručica za promenu smera. 7 — sigurnosni prsten. 18 — vijak. Poklopac ležišta napuniti (do polovine) mašću. 11 — lanac. 14 — spojni članak. 5. 69 — ležaj. Izvući čauru igličastog ležišta u VR-kućištu (izvlakač ve­ ličine 2. 24 — vijak. 31 — ozubljena spojnica. 27 — vijak. oslonac veličine 1). 4. 17 — ležaj. sa unutrašnjim umetkom OK 6.

.

sa momentom 2.13. odvrtač. Pri tom postaje slobodan kuglični ležaj (6205) ili (6006).13. 7. Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim ključem OK 6. Pri ugradnji kuglični ležaj (6205 ili 6006) postaviti najpre u poklopcu izlaznog kućišta. čep za montažu i moment-ključ sa unutrašnjim umetkom OK 6. 5. Skinuti desni poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz­ laznog kućišta isti je kao i kod desnog. Vra­ tilo malo podići. Skinuti poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. 2. 2.9.5). Postaviti zaptivku vratila čepom za ugradnju i gumenim čekićem. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo »uhuplus« (ili odgovarajuće). Zagrejati vijke poklopca izlaznog kućišta na 100°C. 11. Tri dugačka vijka ka levom poklopcu izlaznog kućišta.6. 9. 6. Izvući desni labirintni prsten izvlakačem. Poklopac izlaznog kućišta zagrejati na 100°C. Prvo postaviti levi poklopac. Poklopac izlaznog kućišta postaviti udarcima finog če­ kića (koristeći čep). Skinuti zaptivač vratila izvlakačem. Postaviti (ispod) sud za skupljanje masti. 250 . Izvući poklopac izlaznog kućišta izvlakačem. koso postaviti i izvući napolje. 4. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. čekić.7.6). 4. Skinuti čeoni zupčanik sa izlaznog vratila koristeći stegu i fini čekić. 12. Delove očistiti. 8.5 daNm. Izlazno vratilo izvući sa čeonim zupčanikom nalevo. 2.13. 5. Delove očistiti. Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom. Upotrebiti nove vijke i zaptivač. Skidanje i nameštanje desnog poklopca izlaznog kućišta 1. 13. tri otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10Q°C. a iz­ lazno vratilo je slobodno. 3. uređaj za izvlačenje.13. 10. Skidanje i nameštanje oba poklopca izlaznog kućišta 1. 9. 3.13. 9. Skidanje i nameštanje izlaznog vratila 1. Oba poklopca zagrejati.5. Alati za ovu operaciju: obrtni ključ sa umetkom OK 6.

viljuskasti ključ OK 28.10. Očistiti delove. Alati za ovu operaciju: unutrašnji izvlakac veličine 1 i 3 sa osloncem 1. 2. Alat za ovu operaciju: izvlakac. sa osloncem veličine 1. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog kućišta (koristeći čep za ugradnju i fini čekić). 3. sa osloncem veliči­ ne l / i viljuskastim ključem OK 28 i 24. Odvojiti spoj ni članak pljosnatim kleštima. 9. — sa izlaznog lančanika od vrtačem sa dva kljuna. 4. čep za ugradnju.13. Kuglični ležaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog kućišta: unutrašnjim izvlakačem veličine 3. a izlazno vratilo je slobodno.9. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim čekićem. uređaj za izvlačenje. Poklopac izlaznog kućišta skinuti (poglavlje 9. Staviti zaptivač u labirintni prsten.13. 251 . Kuglični ležaj (6301 C3) izvaditi: — iz poklopca izlaznog kućišta unutrašnjim izvlakačem veličine 1. fini čekić.9. 2. Sastavljanje: postaviti kuglični ležaj (6301 C3 i 6205 ili 6006) u zagrejanom poklopcu izlaznog kućišta i utisnuti odgovarajućim čepom. Izvući spoj ni članak i izlazni lančanik. 5. 24 i 22.13. 4. Zamena zaptivača na izlaznom vratilu 1. 2. Skinuti izlazno vratilo i ulazni lančanik. 5.13. Skidanje i nameštanje izlaznog lančanika 1. 9. Izvući labirintni prsten izvlakačem. 3. Zamena ležaja izlaznog vratila i izlaznog lančanika 1. viljuskasti ključ OK 24. i viljuskastim ključem OK 24 i 22. 3. Ugradnja: 1. 2. Skinuti zaptivni prsten ležaja koristeći alat za izvlačenje. izvlakac sa dva kljuna i gumeni čekić.6).8.

3.13. Postaviti ispod kućišta sud za skupljanje masti. Skinuti labirintni prsten.11. Zameniti zaptivač.13.9. Zaptivač vratila upresovati u ohlađeni poklopac sa spoljne strane (koristeći čep i gumeni čekić). Sigurnosnu zavarenu tačku prethodno odviti. Skinuti poklopac izlaznog kućišta.12. lančanik sa 10 zuba i lanac sa 16 članaka.13. 7. Skinuti poklopac kućišta koristeći dva odvrtača. 2. Odvojiti poklopac ležišta sa dva odvrtača. Ubaciti ležište u zagrejani poklopac (na 100°C). Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla­ čenja na labirintni prsten 1. Pošto postoje dva du­ gačka vijka. prvo skinuti desni poklopac. Četiri imbus-vijka otpustiti obrtnim ključem sa unutra­ šnjim umetkom OK 6. 2. i 252 . Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja labirintnog prstena 1. 9. Zaptivač i kuglični ležaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra­ šnjoj strani (Čepom i gumenim čekićem). 6. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Poklopac izlaznog kućišta izvući izvlakačem. Sa po­ klopcem kućišta napolje izlaze: međuvratilo. 1 i Sa VR-prenosnikom: 1. 4. 3. 5. pa delove oči­ stiti. Skidanje i nameštanje poklopca ležišta Bez VR-prenosnika: 1. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Lakim udarcima čekića postaviti poklopac i učvrstiti ga. Odviti poklopac ležišta specijalnim ključem. 3. Delove očistiti. 5.5 daNm. 2. Čvrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom tačkom. sa momentom od 2. Osam imbus-vijaka skinuti obrtnim ključem sa unutrašnjim umetkom OK 6. 4. 2.13. 9.

4. 4.15. Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtačem i pri­ tegnuti vijak za zatezanje lanca. 5. Pritezanje pogonskog lanca 1. 4. Zaptivne površine VR-kućišta ravnomerno namazati zaptivnim sredstvom ili slučnim hermetikom. Zamena masti za podmazivanje u transmisiji 1. 6. Skidanje i names tan je limenog čepa za nabijanje Odbiti materijal navučen na dva mesta.13. čep za ispuštanje ulja i njihovo sedište očistiti viljuškastim ključem OK 11. momentom od 3 daNm. 6. Izbiti limeni čep odvrtačem.13. 9. 253 13. Ubaciti novi zaptivač. Nabiti čiviju za centriranje (čekićem). Unutrašnju stranu rav­ nomerno namazati.14. 9. 3. 2. . Osloboditi navrtku M8 koristeći 2 viljuškasta ključa OK 3. Zaptivne površine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac do polovine napuniti mašću. Deformacijom materijala osigurati poklo­ pac (odvrtačem ili sekačem). Posle učvršćenja svih navrtki proveriti još jednom napon lanca. Podmetač ubaciti i pritegnuti čaurom ili odgovarajućom cevi. Ugraditi novi limeni čep. Osloboditi oslonac.13. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona lanca). 9. Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka. Skinuti poklopac ulaznog kućišta. Skinuti poklopac kućišta. Odviti zaptivni poklopac. 5. a u donje 350 g pol u te­ kuće masti za reduktore (»REDMA-0«). U gornje kućište ubaciti 150 g.16. Donje i gornje kućište oprati petroleumom. Lanac treba da bude pokret­ ljiv pod odvrtačem. Odviti čep. Dva vijka sa spljoštenom glavnom nalaze se sa druge strane kućišta. Učvrstiti 4 vijka moment-ključeni sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. 5. 2.

pa izvući zglob upravljača. Otkačiti sajlu regulatora gasa.14. Pritegnuti oprugu i izvući sajlu sa regulatorom. Kontrolisati karburator. Odviti šestougaoni graničnik viljuškastim ključem OK 8/9. Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje 9. KOMANDE I DODATNI DELOVI 9.3. Sa 2 viljuškasta ključa OK 19 skinuti upravljač. 9. tako da deo sajle viri iz obloge. Nameštanje i skidanje sajle za gas 1. Kad je sajla osigurana čivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti čiviju alatom (odvrtačem). Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podešavanje u krivoj cevi — otpuštanjem navrtke. Skidanje: 1. 7. Izvući sajlu za gas sa regulatorom gasa.14. Skidanje i nameštanje upravljača 1. 6. Otkačiti sajlu sa ručice za regulisanje gasa. Odvojiti upravljač: odviti vijak Ml2 viljuškastim klju­ čem OK 19.5). 3. Skidanje i nameštanje zgloba upravljača 1.1.14.2. Radi navlačenja plastičnih rukohvata — promeniti talk. Izvući opružnu šipku odvrtačem. 3. 4. 7. 2.6. sajlu otkačiti.14. 2. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.14. 5. Odviti poklopac karburatora (odvrtačem). Pažnja! Pri skidanju ozubljene letve — ozubljena ručica je na desnom graničniku. Izvući sajlu iz krive cevi. 9. 4. 3. Uvrnuti zatvarač. Odviti vijak Ml2. UPRAVLJAČ. Izvući sajlu sa ozubljenom letvom. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kućišta.14. 9. Ručicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9.6). 2. 254 .

.

38 ~ zatega. 9. 20 — navrtka. 41 — podloška. 24 — navrtka. 19 — ručica spojnice. 11 — sajla za gas. 8. 26 — pločica. 37 — navrtka. 9 — plastični umetak. 6 — elas­ tična čivija.20 — Komande. 31 — utikačka kutija. 25 — pločica. 1 — vijak. 3 — poluga ručice men jača. 27 — vijak.SI. 30 — prekidač za gašenje motora. 36 — loptast! zglob. 32 — navrtka. 33 — pod­ loška. 42 — navrtka . 39 — zaštitnik sajle. 35 — gumena obloga. 34 — čaura za vezu. 10 — poluga komande menjača. 17 — navrtka. 4 — vijak. 16 — plastični rukohvat. 21 — vijak za podešavanje. 2 — podloška. 29 — držač sajle. 13 — vijak. 15 — vijak. 12 — opružni lim. 22 — sajla spojnice. 18 — navrtka. 23 — navrtka. 40 — vijak. 28 — vijak. 14 — komanda za gas. 7 — opruga. 5 — vodica poluge men jača.

Skidanje i nameštanje ručice za regulisanje 1. Skidanje i nameštanje sajle za spojnicu 1.21) treba da iznosi 140 mm. 9. Izbiti poklopac ulaznog kućišta.14. SI. 17 Motoik'Ultivatori 257 . 2.4. c) odviti navrtku za podešavanje. podesiti poteznicu na zazor od 7 mm.14. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Kod livene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. b) istisnuti navrtku za podešavanje sa kraja sajle srednjim odvrtačem. Odviti navrtku M6 viljuškastim ključem OK 10. 2. Otkačiti sajlu sa povra­ tne poluge specijalnim alatom. c) izvući poteznicu sajle. Kod limene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. 9.5. Slobodna du žina sajle (si. b) fiksirati navrtku za podešavanje i odviti vijak za pode­ šavanje. istisnuti ručicu sa upravljača. uvesti sajlu kroz zaštitnu cev i kroz otvor. d) odvojiti ručicu. Sajla je već skinuta (poglavlje 9.4. 9. Paziti na povratno-pritisnu op­ rugu.3). odviti vijak i samoosiguravajuću navrt­ ku M8 koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. e) izvući sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom).14. Otkačiti sajlu sa ručice. Navući sajlu u za­ štitnik i podesiti na zazor od 2 mm.21 — Slobodna dužina sajle 9.

Skidanje i nameštanje komande hoda unazad 1.14. Delove oprati i podesiti. 2. 2. Delove očistiti i pode­ siti. tada izbiti elastičnu čauru odgovarajućim čepom. Sajla je skinuta (poglavlje 9. 3. Paziti na elastičnu podlošku. Izvući krivi osigurač na kuglastom priključku i ležište. Pažnja! Paziti na dobro postavljanje krivog osigurača na kugli i poluzi. 258 . Odviti vodicu poluge komande (vijak M8). Pri ug­ radnji upotrebiti novu elastičnu čauru. Izvući polugu komande preko kuglastog dela iz klizača poluge. Skidanje i nameštanje ručice L Sajla je skinuta (poglavlje 9. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 3. 5.14. Pri učvršćenju ručice za reguiisanje odviti dva vijka M5. 3.14. b — otpustiti vijak M6 ce vas tim ključem OK10 i skinuti krivu polugu. Pri presovanju ručice koristiti 2 viljuškasta ključa OK 13 i srednji odvrtač. 4. Odviti ležište poluge komande sa 2 viljuškasta ključa OK 15. b — istisnuti ručicu sa upravljača srednjim odvrtacem. a — pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le­ žišta poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za vezu.14. 4.4).6.7. 9. Koristiti odvrtač i viljuškasti ključ OK 8. Kod ručice livene pod pritiskom odviti vijak M6. 4. Pre toga izbiti graničnik. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Skidanje i nameštanje komande men jača 1. 9.3. Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski­ nuti.14. Izvući polugu komande iz ležišta preko graničnika. 4. 9. 2.4). Kod presovanja ručice: a — odviti zavrtanj M8 sa dva viljuškasta ključa OK 13.8.

Osloboditi šelnu (srednjim odvrtačem). Odviti slavinu za gorivo i očistiti sito viljuškastim klju­ čem OK 19. Paziti na zaštitne poklopce metalno-gumemh amortizera. Odviti 2 vijka M6 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 10. Gornji deo prečistača dr­ žati uspravno.SI. 4.14. 2. Skinuti lonče sa uljem i odvojiti žičane elastične zakačke. 9. 2. 10.22 — Zglobni deo komande hoda unazad 9. 9. 8. Paziti na elastičnu podlošku. 17* 259 .9. 3. 6. Odviti 2 vijka M8 viljuškastim ključem OK 13. Otpustiti šelnu usisne cevi (srednjim odvrtačem). 7. Skidanje i nameštanje rezervoara za gorivo 1. Skidanje i nameštanje uljnog prečistača za vazduh 1. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za gorivo sa slavinama.10. Osigurati vijke M8 pomoću sigurnosnih limova. Ulje može da isteče iz lonče ta prečistača.14. Rezervoar za gorivo isprazniti. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 9. Odviti levi i desni sigurnosni lim. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi. 5. Očistiti rešetku za sipanje goriva (i ostale delove). 3.

4. 2. 5. Odviti poklopac ulaznog kućišta. Očistiti delove. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Skinuti levi i desni def lektor. Skinuti izduvnu cev: a — odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju­ čem). Podesiti otvore na nosaču rezervoara sa okcima na mo­ toru (odvrtačem). Odviti 2 vijka M8X15. Skidanje i names tan je nosača rezervoara 1. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Pažnja: Pri skidanju može isteći ulje iz lončeta prečistača. 9. 3. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim ključem sa umetkom OK 15. Ubaciti izduvni lonac i cev. 6. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.14.11. 260 . 5.4. 8. Pri većoj zaprljanosti — rastaviti gornji deo prečistača i dobro ga očistiti. 3. Napuniti lonče za ulje do donje oznake.14. osloboditi oslonac kućišta trans­ misije viljuškastim ključem OK 13. 7.12. 5. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva (srednjim od vrtačem). Osloboditi šelnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtačem). 4. 6. Delove očistiti i zameniti zaptivače. Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. 2. Paziti na spojnu šelnu. 6. Držati uspravno uljni prečistač. Navrtku pre toga osloboditi. Dobro oprati gornji deo prečistača uta­ panjem u dizel-gorivo. b — odviti navrtku za učvršćenje izduvne cevi (specijalnim ključem). 9. b — odviti 2 vijka M8 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. Skinuti izduvni lonac: a — osloboditi spojnu šelnu. 7. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi 1.

9. 3. Delove očistiti. SI. rotaciona sitnilica ili glavčina mora se zaokrenuti za 180°.9.14.14. 9. Skidanje i nameštanje pneumatskih (gumenih) točko va ili delova rotacione sitnilice 1. 4 — vijak. Skinuti poklopac i delove očistiti. Pri sastavljanju paziti na elastične podmetače. 3. Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi nameštanja). Odviti krilastu navrtku. Skidanje i nameštanje poklopca ulaznog kućišta 1. Pažnja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra­ tila. 6 — vijak 261 . 2 — podlog ka.13.23 — Pneumatski pogonski točak. 2.14. Ako ne pasu ju. Odviti vijak M8x50 imbus-ključem OK 13 mm i viljuškastim ključem OK 13. 3 — poluosovina (duža). 1 — navrtka. 5 — točak. tada međuzublje rotacione sitnilice ili glavčine mora da prolazi kroz sredinu otvora. 2.