'

D. Simonovic

1. MOTOKULTIVATOR — OPŠTI PODACI 1.1. MOTOKULTIVATORI Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka­ ko kod individualnih proizvođača, tako i u društvenom sektoru. Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su /.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici­ ma, malim posedima, mehanizaciji okućnica i dr. Motokultivatoti se veoma mnogo koriste u kraškim područjima, gde je pristup na malim parcelama otežan bilo kojim transportnim sredstvom, pa se oni na takve parcele prenose pomoću radne stoke (maga­ rac, mazga, konj) ili to čini sam čovek. Motokultivator i su najčešće izvedeni kao ručne mašine ko­ jima se direktno upravlja pomoću odgovarajućih ručica, a prili­ kom rada nemaju sopstveni uređaj za vožnju, već radni deo ma­ šine služi za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva­ tor ili freza, po čemu je i dobio naziv — motokultivar ili freza. Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti točkovi, pa se on u tom slučaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj varijanti može služiti za vuču pluga i mnogobrojnih priključnih oruđa, a može se koristiti i u transportu sa odgovarajućom pri­ kolicom. Motokultivatori se izrađuju sa benzinskim ili dizel-motorima snage 2,2 — 4,4 kW. Na njih se može priključiti veliki broj različitih uređaja i mašina, pa se zbog toga smatraju najuniverzalnijom poljoprivrednom pogonskom mašinom. Najčešće korišćeni dodatni uređaji i mašine su: rotacioni kultivator za površin­ sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu, kultivatorske motičice različitih oblika i namena, sadilice, sejačice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zaprašivači, kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, čistači snega, cirku7

lari i mnogi drugi priključci. Ukoliko se na njega može priklju­ čiti veči broj odgovarajućih priključaka utoliko je motokultivator ekonomičniji. 1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI Za jednoosovinske traktore je odomaćen naziv motokultivatori. Karakteristično za jednoosovinske traktore je to što imaju jednu pogonsku osovinu i što se njima direktno upravlja pomoću ručice. Da bismo uočili razliku između motokultivatora i jednoosovinskog traktora, posmatraćemo operaciju rotacionog kultiviranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikači radni deo ro­ tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih točkova. Kod jednoosovinskog traktora na priključnom vratilu ni­ je potrebno skidanje pogonskih točkova. Uz jednoosovinske trak­ tore mogu se dodati jedan ili dva točka koji služe za oslanjanje zadnjeg dela traktora, pa se tako olakšava rad rukovaocu. To su uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukovalac mogao da radi u se decern položaju. Jednoosovinski traktori imaju ugrađeno jedno ili dva prik­ ljučna vratila za pogon različitih rotacionih oruđa i mašina. Ako je jedno od vratila sinhronizovano sa men jačem brzina, na njega se može priključiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko­ lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru­ đa priključuju se pomoću različitih priključaka sa zadnje, pred­ nje i bočne strane. U jednoosovinske traktore ugrađuju se motori snage 3 — 10 kW, i to pretežno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u ravnici i brdsko-planinskom području na nagnutim terenima. Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno otežano pri radu na nagnutom terenu, kada težak i snažan trak­ tor može biti opasan po rukovaoca. Da bi se čitaocima olakšalo korišćenje ove knjige, u daljem tekstu zadržaćemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske traktore. 1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA Osnovna konstrukcijska izvođenja motokultivatora prikazana su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika između njih je primetna i u na8

SI. t.l — Motokopačica IMT-504

SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

živima: motokopačica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres). Da bismo upoznali osnovne mogućnosti i razlike između po­ jedinih motokultivalora, moramo znati nešto i o konstrukcij­ skom izvođenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje i održavanje, katalozima i drugim publikacijama.

SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)

Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultivatora, nužno je dobro proučiti sve njegove karakteristike. U sledećem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove motokultivatora domaćih proizvođača.

10

1 kW 5.5 k. 3 — izduvni lonac.8 kW Muta Snaga 6 kW 6 kW »LABINPROGRES« Naziv Labin Snaga »mondijal LPS«.1.4.57 kVV 4. 1 — gumeni pogonski točak.5 kW 4. 4 — rezervoar goriva. snage 4. 1.4 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa leve strane). 2 — motor sa menjačkom kutijom.5 kW pri 5250 1 min~ .5 kW 5. 5 — prirubnica za priključivanje dodatnih oruđa sa vijcima i navrtkama.7 kW 9. SI.5 kW 1. Motokopačica IMT-504 Tehnički podaci Tip motora: 66'3.1. 6 — priključno vratilo . dvotaktni.5 kW 1.57 kW 2.5 kW 2 kW 2. henzinac 6 kW »super speci jal DM« 10 kW »GORENJE-MUTA« Naziv Motokultivator »univerzal« Motokultivator »specijal«. benzinski. MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOĐAČA IMT IMT IMT IMT IMT IMT IMT — — — — — — Knjaževac Snaga 504 506S 506LS 507 507D 509D 4.4.W 4. dizel »MIOSTANDARD« Naziv MIO MIO MIO MIO F F — — — — — — 200 250 300 350 400 600 Osijek naga 1.

4 — poluga za bočno podešavanje upravljača.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 4 — podupirač. 5 — vijak za pritezanje pri visinskom podešavanju upravljača. 6 — zakačka podupirača SL 1. 1 — komandna ručica spojnice. 6 — poluga za promenu stepena prenosa. 2 — vijak komandnog kabla spojnice.SI. 2 — dugme kratkog spoja. 1 — karburator. 7 — ručica gasa. 8 — gumeni rukohvat upravljača 12 .5 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa desne strane). 3 — navrtka za podešavanje zategnutosti i ko­ mandnog kabla spojnice. 1. 5 — prečistač vazduha uljnog tipa. 3 — starter povratnog dejstva.

sa 800 m i n " .Menjač: U bloku motora. benzinski. 6 — spajanje. Višelamelna. 2 — zaštitnik prenosnika. Podesiv po visini i bočno.2. 1. 7 — osovinica sa ručicom za — poluga komande menjača. dvotaktni. 10 — utikač 13 . 8 — žičani osigurač. SI.5 kW pri 5250 1 min" . U bloku motora.izduvni lonac. Motokultivator IMT-506 1 Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: Tehnički podaci Tip motora: Men j ač: 66/2. 1 — rezervoar za . snage 4.7 — Motokultivator IMT-505/506 gorivo. sa tri stepena prenosa za hod unapred. sa tri stepena prenosa za hod unapred. 3 • tilo.4. 4 — izlazno — pogonsko vranosač kopačice. 5 — zavrtanj za pritezanje. 9 (pogled sa desne strane). Promena stepena prenosa vrši se pomoću poluge na upravljaču. Ožlebljeno. nezavisno od brzine kre­ tanja mašine. potopljena u ulju. 1.

6 — ručica komande za gas 14 . 3 — kutija za alat. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetijenje.8 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 2 — upravljač. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 1. 5 — ručica spojnice. 1 — poluga komande menjača. 1.1 10 9 8 7 1 ^ SI. 6 — raonik kopača. 9 — čep ot­ vora za nalivanje ulja na menjaču. 10 — karburator. 1 — za ga­ šenje motora (kratkim spojem).9 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 7 — komanda za startovanje. 4 — zavrtanj za podešavanje. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikača. 11 — nosač rezervoara 5 6 prekidač SI. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača.

Višelamelna.4. Ožlebljeno.4.4. potopljena u ulju.Spojnica: Upravljač: Višelamelna. sa tri stepena prenosa za hod unapred. benzinski. dvotaktni. Motokultivator IMT-506L Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1.5 kW pri 5250 -1 min . potopljena u ulju Podesiv po visini i bočno. Motokultivator IMT-506LS Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. snage 5. sa 800 min" nezavisno od stepena pre­ nosa mašine. snage 4.1 kW -1 pri 3600 m i n . Podesiv po visini i bočno. benzinski. četvorotaktni.5 kW pri 5250 1 min" . snage 4. 1. U bloku motora. Jednoosovinski traktor IMT-507 Tehnički podaci Tip motora: LA 300.3. U bloku motora.4. 15 1 . sa 800 m i n nosa mašine. potopljena u ulju. Ožlebljeno. benzinski. -1 nezavisno od stepena pre­ Podesiv po visini i bočno.5. 1. 1. sa tri stepena prenosa za hod unapred i tri stepena za hod unazad. Višelamelna. dvotaktni.

11 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane). 17 — uređaj za priključivanje oruđa 1 2 3 U 5 SI. 5 — sajla za promenu smera vožnje. 2 — poklopac rezervoara za gorivo. 1. 13 — poluga za uključivanje priključnog vratila. 10 — poluga spojnice. 5 — dugme za kratak spoj. 6 — uljni filtar za vazduh. 11 — desna poluosovina.10 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane). 1 — rezervoar za gorivo. 16 — utikač sa sigurnosnim lancem. 14 — poklopac izlaznog kućišta. 15 — mazalica za podmazivanje sajle. 6 — mazalica 15 U 13 12 16 . 2 — utikačka kutija za priključna svetla. 9 — broj motora. 7 — dvotaktni motor. 12 — desno ležište za oslanjanje. 8 — zahvatnik za pokretanje startera. 3 — broj mašine. 1. 1 — sajla za uključivanje brzina.SI. 4 — slavina za odvod goriva. 4 — stub upravljača. 3 — izduvni lonac.

17 .SI.. 1. Jednoosovinski traktor IMT-507D Tehnički podaci Tip motora: Menjac: S poj nica: '} Motokultivatori RD 80. Suva. 8 — ručica za promenu stepena prenosa. 3 — poluga za zakretanje upravljača. Višelamelna. 2 — kutija za alat.1 kW pri 3000 1 min. 9 — ručica za promenu smera kretanja. višelamelna. 1.12 — Komande jednoosovinskog traktora IMT-507. 12 — vijak za regulisanje sajle spojnice. dizel. 13 — ručica komande spojnice Menjac: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod unazad). 11 — ležište ručice za promenu smera kretanja.6. Ožlebljeno. 10 — vijak. suva. 4 — poluga gasa. 6 — ležište ručice za promenu brzina. 6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod unapred).4. sa 860 m i n prenosa. frikciona. snage 5. -1 nezavisno od stepena Podesiv po visini i bočno. 1 — upravljač. četvorotaktni.

četvoro! akt ni. SI. dizel. Spojnica: Jednolamelna. Upravljač: Pode siv po visini i u stranu.4.Priključno vratilo: Ožlebljeno. snage 9.13 — Jednoosovinski traktor IMT-509 .7. sa 860 m i n " nezavisno od stepena prenosa. suva. 1.4 kW pri 1 3000 m i n . Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste­ pen prenosa za hod unazad. 1. Ako je položaj uprav­ ljača takav da je motor nazad: dva stepena pre­ nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za hod unazad. Jednoosovinski traktor IMT-509 1 Tehnički podaci Tip motora: LDA 450..

SI. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa unazad dok se okreću radni delovi i rotacione sitnilice.4. snage 9.4 kW pri 1 3000 min.14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres) 19 . dizel. 1.8. četvorotaktni. 6 stepeni prenosa — 4 za hod u nap red i 2 za hod unazad. Podesiv po visini i u stranu. 3000 1. Jednoosovinski traktor »super special« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Menjač: LDA-451.Priključno vratilo: Upravljač: Dva priključna vratila sa obrtajima od 180 l mm~ ..

ili 108Đ.Spojnica: Diferencijal: Priključna vratila: Kočnice: Upravljač: Jednolamelna. Broj obrtaja nezavisan od menjača.4. Podesiv po visini i u krugu od 360°. 1. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok­ reću radni delovi rotacione sitnilice. snage 1. Podešavanje u tri različite visine. 790 m i n .9. 1. na oba točka.4. Jednoosovinski traktor »mondial« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjac: 108L. snage 6 kW.11. benzinski. Dva vratila. suva.4. Motokultivator MIO-200 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Upravljač: Dvotaktni. sa pojedinačnim ili za­ jedničkim delovanjem. snage 1.10. dizel. suva.5 kW pri 3500 min -i -1 Priključno vratilo: Upravljač: . 4 stepena prenosa — 3 za hod unapred i 2 za hod unazad. benzinski. Podesiv po visini i zakretan za 180°. snage 6 kW. Sa uređajem za blokiranje. četvorotaktni. četvorotaktni. Sigurnosna papučica.5 kW. Mehaničke. 1. sklopiv zbog lakšeg transporta. benzinski. Motokultivator MIO-250 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: 20 Dvotaktni. Konusna.

Bočno. snage 2 kW pri 5800 min -i Zatezni remen.12.Spojnica: Men janje brzina: Upravljač Zatezni remen. 1. (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) 1. Promenom položaja remena. sa brojem obrtaja 2300/1500 min~ SI. Motokultivator MIO-300 Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjanje brzina: Priključno vratilo: Dvotaktni. benzinski.4. Promenom položaja remena Podešavanje u tri nivoa.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek) 21 .

16 — Motokultivator F-400 (proiz vod »MIOSTANDARD« — Osijek) u po loža ju za transport 22 .4. Bočno sa brojem obrtaja 2300 m i n . snage 2.13. Zatezni remen. četvorotaktni. G150. Motokultivator F-400 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravi j ač: G35. Zatezni remen. 1. -1 kVV pri 5800 i SI. Bočno.4. snage 2.1.14. Podesiv po visini i bočno. benzinski. sa brojem obrtaja 2300/1243 min Podesiv po visini i bočno. Motokultivator MIO-350 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravljač: Dvotaktni. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una­ zad. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod unazad.57 1 min" . benzinski. 1.57 kW 1 pri 4000 m i n ..

17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARDC< Osijek) 23 . Bočno sa brojem obrtaja 730 i 2160 min Podesiv po visini i bočno. i ft SI. benzinski. četvoro taktni.4.15.1. Motokultivator F-600 (proizvodnja »MIOSTANDARD« Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Men j ač: Priključno vratilo: Upravljač: G200. 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod unazad (x2). Zatezni remen.5 kW pri 3600 min-*. snage 4. 1.

4.1. Podesiv. četvorotaktni. Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL (proizvodnja »GORENJE-MUTA«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Kočnica: Upravljač: LA-300. benzinski. 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad.16. i 24 . Dobošasta. Višelamelna potopljena u ulju. snage 6 k\V.

2. Pri tome nastaju promene pritiska. Poznavanje karakteristika jednih ili drugih motora pomoći će korisnicima da se odluče pri izboru motokultivatora. Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora pređe put (hod) između svojih krajnjih položaja (između »mrt25 * . ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvotaktni. odnosno mešavine goriva i vazkonstrukciji. Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se periodično ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora. — — načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora. u cilindrima motora. 2. pretvara u mehanički rad u samoj unutrašnjosti motora.2.1. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-MOTORA Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema: — vrsti pogonskog goriva. tj. MOTORI SUS — OSNOVNI PODACI Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo­ tora u kojima se pogonska energija. načinu paljenja goriva. U motokultivatore se ugrađuju i benzinski i dizel-motori. zapremine i temperature.2. sadržana u gorivu. načinu rada. — — duha. Ovi motori se prema načinu sagorevanja i vrsti goriva dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftaše).

tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra.. BENZINSKI (OTO) MOTOR Ovi motori se nazivaju i karburatorski. To je takt sabijanja ili kompre­ sije. Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti četvoro­ taktni i dvotaktni. takt: Usisni ventil je otvoren. struji u cilindar. odnosno za vreme dva puna obrtaja radilice motora. stvara potpritisak u cilindru.1. klip sabija smešu koja je u prvom taktu ušla u cilindar. jer se smeša benzina i vazduha stvara izvan cilindra — u karburatoru. Klip gura klipnjaču. takt: Oba ventila su zatvorena. Klip se kreće nadole i. Četiri takta pri radu benzinskog motora 1. Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od dva takta. 2. odnosno za vreme jednog punog obrtaja radilice motora.3. pa se veoma zagrejani gasovi naglo šire i snažno potiskuju klip nadole. i donja mrtva tačka (DMT) — umesto: unutrašnja mrtva tačka.3. SMT i UMT su mesta u cilin­ dru gde klip menja smer kretanja i u tim tačkama je brzina klipa jednaka nuli. a sabijenu smešu pali električna varnica. Za ove tačke se koriste i nazivi — gornja mr­ tva tačka (GMT) umesto: spoljašnja mrtva tačka (SMT). Klip se ovde kreće od spoljašnje mrtve tačke (SMT) prema unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT). To je 26 . Četvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od četiri takta. takt: Izduvni ventil je otvoren. a klip se kreće od UMT prema SMT. Kako su oba ventila zatvorena. stvorena u karbura­ toru. pa pošto motor daje koristan rad samo u ovom taktu — on se naziva radni takt. a ona okreće radilicu. To je takt sagorevanja i širenja. 4. pa se cilindar puni smešom.vih tačaka« klipa). 2. 2. usled čega smeša goriva i vazduha. takt: Oba ventila su zatvorena. Klip se kreće od UMT prema SMT. izduvni zatvoren. 3. Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja radilice. U ovom taktu posle pa­ ljenja smele dolazi do sagorevanja. Nešto pre dolaska klipa u SMT iskra svećice zapali smešu. delujući kao vakuum-pumpa. Ovaj prvi takt se naziva takt usisavanja. Motor usisava smešu i sabija je.

1 — karburator. Dvotaktni benzinski motori Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva lakta (hoda) umesto u četiri.1 vidimo da je radilica motora za ova četiri takta izvršila dva obrta i da je od četiri takta samo jedan radni. 3 — usisna cev. ponovo prodire u komoru za sagorevanje i tako se nastavlja sledeći radni proces. 1 TAKT 2 TAKT SI. 4 — usisni ventil.3. Na si.takt izduvavanja. Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni otvara. Sveza gasna smeša. 2 — prečistač vazduha. 5 — svećica za paljenje. 2. kao što je to slučaj kod četvorotaktnih motora. 2.2. 27 . usled depre­ sije koja se stvara nad klipom. d pošto se klip usled inercije kreće nadole.1 — Princip rada četvorotaktnog benzinskog motora. ponovo poči­ nje prvi taikt (takt usisavanja). 7 — izduvni ventil. 8 — klip 3TAKT 4TAKT 2. 6 izduvna cev.2 je prikazan tipičan dvotaktni motor sa dva otvora. 2. Na si.

Dvotaktni motor nema ventil na cilindru. 1. izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smeše obavlja u prvom taktu. pri čemu se zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4). a ispod klipa se istovre2$ . 2 — kar­ burator. odnosno zatvara­ jući otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smešu. a širenje gasova u drugom (radnom) taktu. 2. 6 — otvor za ulaz smese u cilindar. izduvni ot­ vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smeše iz korita motora u cilindar.2 — Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. 3 — ulazni otvor. 1 — korito motora. a razvođenje sme­ še i sagorelih gasova vrši sam klip otvarajući. 4 — izduvni otvor. To se postiže tako što se punjenje cilindra srne som. Kod četvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja usisavanje i sabijanje smeše. 7 — prelazni kanal Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u sledećem. takt: Klip se kreće od UMT prema SMT. 5 — svećica. pa u svom daljem kretanju klip sabija smešu u cilindru.1 TAKT 2 TAKT Si. dok kod dvotaktnog motora donji deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu motora se obavlja predsabijanje smeše). Svaki drugi takt u dvotaktnom motoru je radni.

svećica (5) upali smešu i — to je završetak prvog takta. pa je punjenje cilindra smešom zbog toga nepotpuno. usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova smeša goriva i vazduha stvorena u karburatoru. Pošto se sagorevanje obavlja u samoj mašini na­ ziva se — motor sa unutrašnjim sagorevanjem. 2. Smeša koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po­ maže ispiranje cilindra. svaki dizel-motor mora da ima odgovara29 . koja dolazi iz prostora ispod klipa u prostor iznad klipa. Zatim gornji deo klipa otvara izduvni otvor (4). Tako se omogućava podmazivanje preko gasne smeše u kojoj već ima ulja za podmazivanje. tako da izlaze izduvni gasovi i otvara se prelazili kanal (6). sagoreli gasovi potiskuju klip nadole. pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila. tako da je gasna smeša. Da bi izduvni gasovi što bolje iščistili ko­ moru za sagorevanje od gasne smeše. mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. Do prelaženja smeše iz korita u cilindar dolazi usled razlike pritisaka. Dovod smeše i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u cetvorotaktnom motoru. DIZEL-MOTOR Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva dizel gorivo u vazduhu koji je pomoću klipa sabijen pod viso­ kim pritiskom. pošto u koritu zbog predsabijanja vlada veći pritisak. Kad klip sabije smešu. Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha i ubrizgavanje goriva.meno stvara pot pri tisak. Klip pri svom kretanju nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3). pa se nastavlja predsabijanje smeše u koritu motora. pa sveza smeša ulazi iz korita motora. primorana da se kreće (na slici prikazano strelicom) i na taj način čisti i uglove u komori za sagorevanje dok se klip kreće nadole. zbog toga što sistem nema podma­ zivanja. takt: Posle paljenja sabijene smeše. usled naglog širenja. Benzinski četvorotaktni motori koriste benzin kao pogonsiko gorivo. pa je zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na če­ tvorotaktni motor. 2.4. Kad donji deo klipa prođe ulazni otvor (3). Dvotaktni motor nema usisne i izduvne ventile. Radilica u toku ova dva takta izvrši samo jedan obrtaj. a osim toga — prilikom ispiranja sagorelih gasova sa njima odlazi i deo smeše. a kod dvotaktnih. na klipu se nalazi naročiti ispust.

4 — cilindarska glava.juće osnovne delove (si.3 — Osnovni delovi dizel-motora 1 — pumpa za ubrizgavanje. 5 — cilindar. 2. Motori za ovu svrhu koriste meha- 1 8 SI. 2. 2 — briz galjka. Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mašinama) je uređaj za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt­ no kretanje radilice (si. Cilindar je element u kome klip klizi i ostvaruje određeni hod. Klipnjača je prava šipka koja ima ležište na oba svoja kraja.4). 3 — ventili. 8 — radilica nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okreće u ležištu i ima koleno (koje ostvaruje kružno kretanje većeg prečnika od samog vratila) i klipnjače koja povezuje koleno sa klipom. Klip je povezan sa mehanizmom koji kontroliše ovo klizanje. 6 — klip. 7 — kli­ pnjača. 2. Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar i da bi iskorišćene (sagorele) gasove ispustili napolje. Brizgaljke .3).

dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom koji se zagreva usled visokog pritiska.4. 31 . Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen­ skom intervalu. što omogućava raspršivanje goriva u cilindre. 2. Ono se ubrizgava tek pošto se vaz­ duh sabije i na taj način zagreje do visoke temperature. Kod motora na benzin (oto-motora) za paljenje mešavine koristi se svećica.i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle u prostor za sagorevanje. U dizel-motoru vazduh je toliko sabijen da dostiže temperaturu užarenog gvožđa.4 — Princip rada mehanizma kolena 2. Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska — da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila što veća snaga motora. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom u obliku fine magle. SI. 2. Ovo je glavna razlika između dizel-motora i motora na benzin. tako da se potpuno raspo­ redi na već sabijeni vazduh.1. pa lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu). Sagorevanje je hemijski proces u kome se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature vazduha (raste sa porastom pritiska). 3. jer gorivo ne može da sagoreva bez kiseonika. Princip rada dizel-motora Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizelmotora: 1. Vazduh mora da uđe u cilindar. Gorivo mora biti u obliku fine magle (spreja). Pumpa za ubrizgavanje stvara odre­ đeni pritisak u gorivu. jer je neophodna homogena meša% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva­ nje.

kada je radna zapremina maksi­ malna — nazivamo unutrašnja mrtva tačka (UMT). tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko klipnjače na koleno radilice. Mešavina gasa se naglo širi. 5. Kada klip u cilindru završi svoj hod i gasovi izgube pritisak. Na taj način radilica dobija obrtno kretanje i određenu silu. gore). Tačku položaja klipa u kojoj je radna zapremina cilindra minimalna — nazivamo spoljna mrtva tačka (SMT). dok se umesto naziva — unutrašnja mrtva tačka koristi naziv: donja mrtva tačka. Zapremina koja odgovara hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). umesto — spoljna mrtva tačka upotrebljava se naziv: gornja mrtva tačka. Kada se oslobodi sagorelih gasova. gore. odnosno od jedne do druge krajnje tačke.4. kada se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj tački (SMT). Zapremina u ci­ lindru kada je klip u unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT) naziva se ukupnom zapreminom cilindra (VJ. Stepen kompresije (sabijanja) Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa. ostvaruju se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i maksimalna). naziva se kompresiona zapremina i obeležava se sa Vc. Drugi krajnji položaj klipa. 2. Kada je klip u krajnjim položajima (tačkama). da bi se završio radni ciklus — potrebna su četiri takta klipa (dole. što proizvodi veliku količinu toplote.4. Odnos ukupne zapremine cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom­ presije (e). dole. Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa (jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se završio radni ciklus. sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra.2. Kod verti­ kalnih motora. Stepen kompresije je veoma važan procesni i konstrukcioni faktor motora koji se izražava sledećim odnosom: _ VR + Vc _ Vu 32 . Takt predstavlja pomeraj (hod) klipa između krajnjih položaja. Kod četvorotaktnih motora. cilindar je spreman da primi novu količinu vazduha i da ponovo započne sledeći takt (hod). Radni ciklus je potpuno završena serija različitih faza ili događaja koje slede jedna drugu. Do sagorevanja dolazi odmah pošto je nafta raspršena u cilindru.

3.Ukoliko je stepen kompresije veći.13 prikazani su osnovni radni procesi u ci­ lindru jednostavnog četvorotaktnog dizel-motora. •vtotokultivatori 13 . Veli­ čina stepena kompresije kreće se od 12:1 do 22:1. vazduh treba da je toliko zagrejan da se gorivo odmah upali i sagori. 2. temperatura sabijenog vazduha utoliko je viša. vrste goriva i načina hlađenja. pa kad se dizel-gorivo ubrizga.6 do 2. Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od konstrukcijskih osobina.4. Temperatura vazduha usled sabijanja neba da se poveća iznad tačke samopaljenja dizel-goriva. 2. a osnovni po­ kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u nekoliko različitih položaja. Taktovi četvorotaktnog dizel-motora Na si.

2.7) i uvlači svež SI.8. 2. ulazni ventil se zatvara. a izlazni zatvoren.8 pokazuju početni.8 po­ kazuje da je klip spreman da počne sabijanje vazduha. 2. tako da klip 34 . Radilica se okreće nadesno i povlači klipnjaču nadole zajedno sa klipom.8 (desno) — Klip na kraju hoda — svi ventili zatvoreni — završeno ulaženje vazduha — počinje sabijanje vazduh 'kroz ulazni ventil.7 i 2.6. 2.9).7 (u sredini) — Klip se spušta — ulazni ventil otvoren — vazduh je ušao. 2. Sabijanje (kompresija) je drugi takt. klipnjača gura klip nagore (si.Usisavanje je prvi takt. Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne može da izađe. SI. 2.6) kada je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj tački i spreman je da uvuče vazduh. Tada dolazi do po­ većanja pritiska vazduha i povišenja temperature. Cilindar je sada pun svežeg vazduha. srednji i krajnji deo takta usisavanja. Tada klip počinje da se spušta (si. tako da se sabija u manji prostor. 2. 2. SI. Položaj na si. Usisavanje započinje (si. Kada se koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore. što je prikazano na si. Ulazni ventil je otvoren.6 (levo) — Klip na vrhu — ulazni ventil otvoren — vazduh počinje da ulazi. Kada klip dođe do kraja svog hoda (UMT). 2. 2. Položaji na si.

2. tako da mešavina koja sagoreva postaje još toplija.10 — Klip na vrhu (SMT) — ulazni 1 izlazni ventili zatvoreni — brizgalj­ ku ubacuje dlzei-gorivo . gorivo je potpuno ubrizgano i sagore­ vanje je završeno. gorivo se ubrizgava kroz brizgaljku (si.10). Pošto se topao gas nalazi na malom prostoru između vrha klipa i vrha cilindra. kojima usled SI. Sagorevanje i širenje je treći takt. Vazduh je sada toliko zagrejan da može odmah da zapali raspršeno gorivo. pritisak takođe raste. Klip na­ stavlja da se spušta potiskivan sagorelim gasovima.11. 2. Vreli gasovi zauzimaju veću zapreminu (zbog toga što se klip spustio). Vazduh se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700°C. Pritisak deluje na vrh klipa i potiskuje ga nadole.dolazi u SMT (si. 2. Kada klip dođe u položaj koji je prikazan na si. Dizel-gorivo (nafta) brzo sagoreva zato što je pomešano sa vrelim vazduhom. 2. U toku sagorevanja oslobađa se određena količina toplotne energije.10). t j . Vazduh je pod pritiskom od 25—40 bara. Pre nego što klip dođe u SMT. zauzima obično 1/16 svog prethodnog prostora. pri samom kraju takta sabijanja.9 — Klip se podiže — svi ventili zatvoreni — vazduh se sabija i* SI. što znači da se gasovi šire. 2.

36 . U međuvremenu. koje okreće radilicu. SI. SI. SI. pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjače na koleno. Neposredno pre nego što klip dođe u UMT. Ovim se završava jedan radni ciklus.13 — (desno) — Klip se podiže — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi su izbačeni Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. 2. klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje već istrošene gasove sve do SMT.11 (levo) — Kiip silazi — svi ventili zatvoreni — vreli gasovi potiskuju klip nadole. sagoreli gasovi počinju da izlaze iz cilin­ dra.širenja opada pritisak i oni postaju hladniji. 2. Ovo je kraj takta sagorevanja i širenja koji je počeo kada je klip bio u SMT. Ulazni ventil se ponovo otvara i motor je ponovo u početnom položajni (si.12 (u sredini) — Klip na dnu hoda — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi izlaze napolje. spreman za novi ciklus.6).12). 2. 2.13. 2. Kada je izduvni ventil otvoren. ventil za odvod izduvnih gasova se mehanički otvara i sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si. 2.

Zamajac je osnovni deo motora. To je točak velike mase koji je pričvršćen za radilicu motora i koji održava ravnomeran rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu samo u taktu sagorevanja i širenja (treći takt). Da bi se preko radilice omogućilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju funkciju. 2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u sledećem: 1. Dižel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo­ tori, gde se smeša benzina i vazduha pali varnicom preko svećice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vazduhom koji je sabijen u cilindrima. 2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se sabija pre nego što gorivo uđe u cilindar. Kod benzinskih mo­ tora vazduh i benzin se mešaju u karburatoru van cilindra pre nego što uđu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta. 3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je veći. Kod benzinskih motora stepen kompresije je ograničen, jer se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se mešavina benzin-vazduh suviše sabije, može doći do samopaljenja smeše, odnosno — mešavina može da se upali pre nego što klip završi hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Veće sabija­ nje takođe može da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo mešavine sagori pre nego što varnica izvrši paljenje. Zbog to­ ga je benzinski motor ograničen dozvoljenim stepenom kompresije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost motora (snagu, moment itd.). Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne može doći do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji mogućnost većeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se tako postiže veća efikasnost motora. 4. Dizel-motori koriste ška goriva su jeftinija od benzin koji lako isparava daje ujednačenu mešavinu gorivo koje manje isparava. Ova te­ benzina. Benzinski motori koriste na niskim temperaturama. Benzin sa vazduhom.
37

5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i brizgaljke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle. Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru. 6. Konstrukcija dizel-motora je čvršća i jača od benzinskih motora, jer prvi rade pod većim pritiskom.
%

oto-motor

dizel - m o t o r

SI. 2.14

Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od stepena kompresije za oto i dizel-motore

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle­ daju se u sledećem: 1. Mala potrošnja goriva. Dizel-motor spada u motore veli­ ke efikasnosti. Potrošnja goriva je manja nego kod benzinskih motora, pa je zbog toga veoma efikasan. 2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina, a to je činjenica koja taikođe utiče na izbor dizel ili benzinskog motora. 3. Ekonomičnost pri malini opterećenjima. Dizel-motor nije efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimično opte­ rećen (kako motor obično i radi). Kada radi poluopterećen, di­ zel-motor troši samo oko 10% više goriva po jedinici proizvede­ ne snage nego potpuno opterećen motor. Kod benzinskih motora efikasnost opada sa smanjenjem opterećenja.
38

4. Veća sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i teže je zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ottrovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadrže manje •lien-monoksida. 5. Veći stepen iskorišćenja goriva. Procenat energije sadr.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko '"o, dok je kod benzinskih motora 24%. 2.5.2. Nedostaci dizel-motora Nedostaci dizel-motora su u sledećem: 1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz­ nija, odnosno veća je masa po kilovatu (snage) od benzinskih motora. 1 2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a 1 kod manjih do 5000 " . 3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora. Obrtni moment kod dizel-motora, iako nešto veći nego kod ben­ zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, što znači da je motor manje elastičan pri radu. 4. Dizel-motor se teže stavlja u pogon, naročito u zimskim Miesecima, jer se teško dobija potrebna temperatura usisanog vazduha u cilindru (da bi došlo do samopaljenja smeše). 5. Uređaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su veoma skupi (zbog precizne obrade). 6. Pri radu dizel-motori su bučniji od benzinskih motora. 7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzinskog motora.

39

3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje se obavljaju u slučaju neispravnosti. Veliku primenu našao je dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci »Lom­ bard] ni ja«), ugrađen na domaćim motokultivatorima IMT-509 i »super specijal« — »Labinprogres«-a. Italijanska firma »Lombardini« proizvodi motore koji se ugrađuju u motokultivatore italijanskih proizvođača, a našli su primenu i u našoj zemlji. Motor ima veliki broj delova. Radi lakšeg sagledavanja i upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i sisteme prema funkcionalnim celinama: 1. Grupa motorskog mehanizma: — klip, •— klipna osovinica, — klipni prstenovi, — klipnjača sa ležaj ima klipnjače, — radilica, — zamajac. 2. — — — Grupa nepokretnih delova; cilindar, cilindarska glava, korito motora (karter;,
•i
j!

3. Sistem razvoda: — usisni i izduvni ventili, — ventilske opruge,

40

]
!

bregasto vratilo, klackalice, šipke, podizači, zupčanici itd. 4. — — — Sistem za podmazivanje: pumpa za ulje, prečistač ulja, cevi.

SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

klip. to će se. Pošto je radilica već u pokretu. a preko nje i klipnjača. klipne prstenove. klip­ njaču sa ležajima klipnjače. 42 . klipnu osovinicu. produžiti obrtanje za izvesno vreme i klip će imati mogućnost da se vrati (odozdo nagore) do GMT (SMT). usisna i izduvna cev. brizgaljka. zamajac i dr. Elektrooprema: — akumulator. 7.5. 3. izduvni lonac. prečistač goriva. tako da se radilica obrne u svojim ležaj im a. 6. Kada klip u svom kretanju dođe do DMT (UMT) tu stane.1. Klipnjača prenosi silu na lakat radilice. Da bi inercija radilice bila što veća i da bi se dobilo njeno ujednačeno kretanje. alternator ili dinamo. elektropokretač. Kad pritisak gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip. usled inercije. regulator napona itd. Sistem za ubrizgavanje goriva: rezervoar. GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro­ ces sagorevanja. Silu pritiska će primiti osovinića klipa. pumpa za ubrizgavanje. on se kre­ će odozgo nadole. cevi. Usisni i izduvni trakt: prečistač vazduha. na jedan kraj radilice postav­ lja se teži kotur koji se naziva zamajac. Motorni mehanizam obuhvata sledeće delove: radilicu.

2 — Grupa motorskog mehanizma. 8 — vijak. 5 — čaura pesnice klipnjače. Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim­ ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila što niža. Svojim pravolinijsko-oscilatornim kretanjem klip omogućava odvijanje svih faza radnog ciklusa motora. Usled zagrevanja klip se širi. 2 — klip. u kratkom vremenskom periodu. 6 — klipnjača.SI. Prilikom sagorevanja klip podnosi velika opterećenja usled visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. odnosno na radilicu motora. Klip Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na klipnjaču. na klipu se nalaze žlebovi u koje se postavlja­ ju klipni prstenovi (karike). tako da mora da postoji određeni zazor između klipa i cilindra. U taj prostor (zazor) između klipa i ci­ lindra mora se uvući tanak film ulja za podmazivanje — kako 43 .1. Da bi se obezbedilo što bolje zaptivanje radnog prostora. pritisak gasova (80 bara). 1 — klipni prstenovi. Na klip deluje. 3 — klipna osovinica. a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 — 2000°C). 10 — zamajac 3.1. 9 — radilica. 3. 7 — polutka ležaja. 4 — osigurač.

— vodicu klipa (5) ili donji deo. 2 3 4 SI. 44 .2.1.4). — žlebove klipnih prs tenova (2). Zazor ne srne biti ni suviše mali ni suviše veliki. tako i na toplom motoru). a delom preko klipnih prstenova. a veličina zazora zavisi od veličine i konstrukcije klipa. 1 — glava klipa. 3 — ušice za ležaje klipne osovinice. a koje mogu znatno da opterete klipnu osnovicu. 3. 4 — klipna osovinica. 2 — žlebovi klipnih prstenoya. 3. 8 — unutrašnji deo klipa Da bi klip obavio svoje funkcije. 3. — da lako klizi po cilindru (kako na hladnom. 7 — strugač ulja. — da omogućuje dobro podmazivanje zidova cilindra na delu gde se oslanja preko vodice. materijala od koga je izrađen i radne temperature. Na klipu razlikujemo (si. potrebno je da ima sledeće osobine: — da je otporan prema visokim pritiscima.bi se umanjilo trenje delova. Klipni prstenovi Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za­ zor. Pošto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova. — ušice za ležanje klipne osovinice (3). neophodno je taj mali zazor eliminisati — da ne bi došlo do prodiranja gasova u karter (si. 3.3): — glavu klipa (1) ili gornji deo. 5 — vodica klipa.3 — Klip. radilicu i ležajeve radilice. — da je dobar provodnik toplote. 6 — klipni prstenovi (kompresioni). — da je što lakši da bi se smanjile sile inercije koje di­ rektno zavise od mase klipa. klipnjaču.

pri čemu se ostva'iije pottuno zaptivanje između klipa i cilindra. a ujedno i da višak ulja vraća i i ruže) sa cilindra. Pošto su opterećenja velika.5 — Kompresioni klipni prstenovi i strugač ulja 3. 3. U glavi klipa i«»stoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni prstenovi (održavaju kompresiju motora).4 — Dejstvo pritiska gasova na kompresioni klipni prsten Da bi se sprečilo prodiranje ulja u cilindre ispod komprelonih prstenova. 3. Klipna osovinica Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klipM . prikazani su kompresioni klipni [M .1. Na si. trenje i zagrevanje. Obično je iplju — da bi se smanjila masa. • ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra. na klip se postavlja jedan prsten — strugač ulju.U glavi klipa nalaze se žlebovi u koje se ugrađuju klipni i'istenovi (karike).uv na radilicu motora. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i i Minpresioni klipni prstenovi. 45 . SI. osovinica n u »i a biti otporna na savijanje.5.3. 3.icnovi i strugač ulja. pa pošto su rasečeni i imaju određenu elastičnost. Prs tenovi su nešto većeg prečnika od prečnika cilindra. SI.

Klipna osovinica se oslanja na ušice klipa koje se znatno zagrevaju i šire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i klipne osovinice izaziva različito širenje ova dva elementa, pri čemu se javlja i povećava zazor. Zbog toga je potrebno da za­ zor između ušica klipa i klipne osovinice bude što manji, a osovinica i ušice treba da su izrađeni sa velikom preciznošću.

Si, 3.6 — Osiguranje klipne osovinice od bočnog ispadanja sigurnosnim prs­ tenom

Da ne bi došlo do oštećenja cilindra usled bočnog pomeranja osovinice — mora se izvršiti osiguranje. Postoji više na­ čina osiguranja od bočnog pomeranja klipne osovinice (na si. 3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom). 3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa Klip je jedan od najopterećenijih delova motornog meha­ nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred njega postavljaju, jer bi, inače, moglo doći do zaribavanja. Os­ novno je da se ostvari zazor između klipa i cilindra (da je što manji) i da se omogući dobro odvođenje toplote na zidove ci­ lindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u žlebovima klipnih prstenova 260°C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro­ ci mogu biti veoma različiti: 1. Veliko opterećenje još nerazrađenog novog ili pravlje­ nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu prozvođača, sa ograničenim opterećenjem određeni broj sati (odnos­ no kilometra). 2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis­ temu za podmazivanje, zapušenih prečistača (vodova) i zaprlja­ nog ulja. , 3. Slabo hlađenje usled kvara na sistemu za hlađenje.
46

5. Nepravilna ugradnja klipa. 6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis­ pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje može doći i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili propuštanja cilindarske glave.

SI. 3,7 — Merenje prečnlka klipa

Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora između klipa i cilindra, merenjem žlebova prstenova i merenjem ušice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su žlebovi istrošeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko mere, a ako su ušice ovalizirane — i njih treba obraditi da pri­ me osovinicu preko mere. Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena no­ vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporučuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se postave novi. Kada se vrši ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa­ žnja na sledeće: — Prilikom rada voditi računa da se svaka nečistoća otklo­ ni, a naročito sa površina koje se dodiruju u cilindru. — Zazor između klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama ikoje daje proizvođač. Razlikujemo dva zazora: u predelu žlebova na klipu i deo vodice klipa. — Zazor zmeđu klipa i klipne osovinice mora biti u propi­ sanim granicama koje daje proizvođač. — Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene granice.
47

4. Neispravnosti na uređaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju loš mlaz). Zazor između klipnih prstenova i žlebova na klipu kreće se u granicama od 0,12—0,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzdužni za­ zor između klipnog prstena i žlebova klipa.

SI. 3.8 — Merenje zazora između kli pnih prstenova i žlebova klipnih prste nova

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari­ kama) Ispravan rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova mogu biti u sledećem: 1. Zaprljani (zapečeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra omogućeno je prolaskom ulja između ovih elemenata. Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe­ rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs­ tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastičnost i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se može otkloniti ubrizgavanjem male količine petroleuma na klip (da se čađ ra­ stvori) ili skidanjem prstenova i čišćenjem žlebova od čađi. 2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izme­ đu krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suviše veliki zazor omogućava prolazak gasova i zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suviše mali, pri zagrevanju prstena zev može sasvim da nestane i da se prsten zag­ lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kreće u granicama od 0,3 — 0,5 mm (zavisno od 48

lipa motora). Ako je zazor suviše mali, može se povećati pre­ ciznim turpijanjem. Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego što se prsten postavi u žleb, i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome

SI. 3.9 — Merenje zazora (zeva) između krajeva karika

će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič­ nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomoću uređaja za proveravanje napona i prečnika prstena. Oštećenja pri ugrad­ nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi računa. Ovu ope­ raciju treba obavljati pomoću specijalnih klešta, tako da razrezi pojedinih prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji. 3.1.6. Klipnjača Klipnjača ostvaruje kinematsku vezu između klipa i radilice, a to znači — omogućava prenos pravolinijskog kretanja klipa, i obratno — kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad mehanizma kolena i uloga klipnjače u tom mehanizmu. Na klipnjači razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi ležišna čaura osovinice klipa, stablo klipnjače i veliku pesnicu klipnjače koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10). Delovi klipnjače imaju tri različite vrste Kretanja: 1 — mala pesnica se obrće za izvestan ugao oko klipne oso­ vimce;
4 Motokultivatori

49

2 — stablo klipnjače ima kretanje klatna; 3 — velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav­ cem radilice. Klipnjača prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora. Usled složenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjača je

SI. 3.10 njača, 2

Sklop klipnjače. 1 - klipležiš na čaura, 3 - polutke ležaja, 4 — vijak

veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet­ nog čelika (velike zatezne čvrstoće, nikl-brom čelika). Mala pesnica se izrađuje u obliku bureta ili cilindričnog oblika. U samoj pesnici je postavljena čaura izrađena obično od tvrde bronze. Stablo klipnjače je oblika duplog T. Velika pesnica je presečena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2 vijka. Podmazivanje ležaja klipnjače se obavlja: — zapljiusikivanjem, — pod pritiskom.

SI. 3.11 — Kontrola paralelnosti klipnjače

50

nepravilnog brušenja rukavca radilice ili zbog ukošene kli1 lirie osovinice.1.05 mm u svim pravi ima na kraju osovinice.me usled zamaranja materijala. 3. pa ih obavezno treba zamoniti novima. Pregrevanje ležaja može da nastane usled nedostatka ulja u karteru.vršiti pomoću prese postepenim pritiskivanjem. Ako se na klipnjači desi da dođe do savijanja. eventualno. Veoma je važno da se ostvari zazor između ležaja i letećeg rukavca radi­ lice. znači da se neki ležaj istopio. ako je neki ud dovodnih kanala zapušen. Ulje se protrlja me­ du prstima.Paralelnost osa klipnjače kontroliše se kao što je prikazano na si. Radilica Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon­ ske sile koje potiču od pritiska gasova i da ih dalje prenese preko spojnice izvan motora. 51 . Uvijena klipnjača. Topljenje ležaja usled pregrevanja. Najlakša pro vera da li se neki ležaj isto­ pio — jeste kontrola ulja sa dna kartera.11. Do savijanja klipnjače može doći usliđ prirodnog zamaranja materijala. 3.c neki od ležaja pregreva. ispravljanje treba i/. 3. dakle. 3.7. Da bi se ove greške u i klonile. lože postavljenih ležaja radi1 * e. Istopljeni ležaj se uočava po lupanju pri radu. Uzrok ove neispravnosti sličan je kao u prethodnom slučaju. Ako se pojavi veća količina ovih /maca. Odstupainje ne srne da prelazi 0. to je znak da . onda uzrok može biti koso brušenje rukavca klipnjače ili. ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu i ne podmazuje ležaj. Prilikoim utvrđivanja malih deformacija. naročito pri manjem broju obrtaja. da usovinica klipa nije upravna na osu klipa. Savijena klipnjača. pa ako se naiđe na svetlucava zrna. mora se prvo izvršiti merenje radi pravilne obrade i /a mene delova. jer ispravljanje nema svrhe. i to kad se motor naglo rastereti. Ovaj zazor zavisi od prečnika rukavca. To se uglavnom dešava rečem broju klipnjača istog motora. uvijanje klipnjače može da nasi. pa ulje ne može da dođe do leža­ la. Neispravnosti i opravke klipnjače Na klipnjači mogu nastupiti sledeče neispravnosti: 1.8. 2.1.

1 — glavni rukavci. dok one u kojima se obrću rukavci klipnjače nazivamo ležaji klipnjače ili leteći ležaji.12 prikazani su sledeći delovi radilice: — glavni rukavci (1) — rukavci radilice koji se obrću u glavnim ležaj ima. pored ostalog.12 — Delovi radilice. Kroz rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film između polutki ležaja i rukavca. 3. Podmazivanje ležaja se obavlja uljem pod pritiskom. 52 . koji imaju zadatak da izbalansiraju ekscentrične mase kolena radilice. 2 — rukavci klipnjače. Lakat radilice je izbušen tako da se ulje dovodi na način prikazan na si. — laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav­ ce klipnjače. Glavni rukavci radilice se okreću na ležaj ima koji se naziva­ ju glavni ležaji ili ležaji radilice. Ulje se dovodi iz pumpe pošto prethodno prođe kroz prečistač. a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do glavnog ležaja i ispunjava prostor ispod polutke ležaja. — rukavci klipnjače (2) — leteći rukavci radilice oko kojih se nalaze ležaj glava klipnjača. glav­ nu dovodnu cev. Na si. SI. 4 — protivtegovi Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produžetku postavljaju i protivtegovi. 3.24. Svaka fabrika u svom tehničkom uputstvu propisuje. 3 — laktovi radilice. Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se vezuje zamajac.Radilica ima jedno koleno. i zazore za ležaje klipnjača (leteći ležaji) i za ležaje ra­ dilice (glavne ležaje). 3. a na kraju radilice postavlja se pogonski zup­ čanik za pomoćne uređaje i razvodni sistem.

pa ako <j ima zameniti radilicu. f Fzvršiti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju i'ili oštećeni.13 — Uljni eentrifugator i kanali radilice SI.ivnje.1. Pomoću metalnog šiljka očistiti naslage u • iiiiiom centrifugatoru i kanalima. Neispravnosti i opravke radilice Da bismo utvrdili ispravnost radilice. Zato je potrebno da se skinu čepovi A i B (si. prvo se mora obaviti • •. Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim druIIli rastvaračem.13). 3. Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina. SI. a ako postoje oštećenja radilicu zameniti. 3.14 — Merenje prečnika glavnog i letećeg rukavca 53 .9.3. Ponovo zatvoriti kanale i i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost. 3.

dok svi ostali taktovi troše deo energije koji se dobije u toku radnog takta. Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po­ praviti ogrebotine pomoću platna za honovanje sa veoma sitnim zrncima i. jer pritisci na klip nisu stalni. Ako habanje prelazi 0. a zatim se napresuje. Zamajac služi da prikupljenom energijom u radnom taktu. Male ogrebotine ili udarce popraviti pomoću turpije od »carborunduma« ili platnom sa sitnim zrncima. 3. Merenjem prečnika glavnog i letećeg rukavca (si. Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oštećenja.14). zameniti zaptivne prstenove. Konusi za upravljanje sedišta klinova i navoji moraju biti bez deformacija ili habanja. već su to povremeni udari u periodu sagorevanja. a ako se ovo utvrdi — zameniti radilicu. Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi sprečila izla­ zak ulja iz korita motora. ujedno. utvrđuje se njihova pohabanost i ovalnost. ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći način: 54 .10 mm.1.1.2 prikazan je izgled zamajca. Zamajac U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši­ renje. Ovaj ozubljeni venac može da se nabaci na zamajac tako što se prvo zagreje. izvršiti brušenje i ugraditi ležaj ne ćaure novih dimenzija. Na si. radilica bi se okretala sa trzajima. Po obodu zamajca postavljen je zup­ časti venac koji služi za uzupčenje sa zupčanikom elektropokretača (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startovanje). i to u dva upravna položaja. nastavi okretanje radilice u ostala tri takta motora. Energija prikupljena obrtanjem zamajca savlađuje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre­ tanja motora.10. usled sila inercije. 3. Da nije toga. 3. obično sa spojnicom (kvačilom). Zamajac se postavlja na zadnji deo motora. pa tako služi kao veza sa ostalim delovima transmisije.Glavni i leteći rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra­ gova zaribavanja.11. 3. gde se vidi da je za­ majac pričvršćen na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra­ dilice). Na zamajcu se nalaze oznake koje služe za podešavanje mo­ tora (daje ih proizvođač u tehničkom uputstvu za motor).

pa je to jedan od najkomplikovanijih delova. Novi zupčasti venac >c mora zagrejati i napresovati na zamajac. 55 . Na cilindarKoj glavi postavljaju se: klackalice. pa ako ima od• i upanja — izvršiti honovanje.2. Cilindarska glava Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat­ vori radni prostor cilindra. Kod četvorotaktnog motora u cilin»larskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajućim ventilima za njihovo otvaranje.2.i su međusobno upravna na tri različite visine (si. a zatim skidanje. Ona je izložena različitim napreza­ njima i pri rasklapanju motora voditi računa da se ona ne skida <lok je zagrejana (da ne bi došlo do deformacije). Posle skida­ nja sa motora izvršiti čišćenje. jer se u ograničenom prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori. Tu se nalazi i brizgaljka got iva.2. uz postizanje odgovarajućeg kvaliteta obrađene površine. — Zamenom zupčastog venca zamajca (ako je ugrađen). 3.2.— Obradom nalegajuće površine zamajca struganjem. Cilindarska glava je veoma složena. Zupčasti ve­ nae pre puštanja u rad treba podmazati raašću. Posle toga treba prokontrolisati aksijalno bacanje zupčastog venca.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova irdnocilindričnog dizel-motora: cilindarska glava. 3. Takođe treba kontrolisati zapi iva nje između ivice cilindra i cilindarske glave. cilindar. odnosno zatvaranje. b) koi. pri čemu se mora voditi računa da se prethodno izvrši zagre\anje zupčastog venca.1. 3. blok motora i korito motora (karter). a sila pritiska se prenosi na radilii u koja je uležištena u bloku motora. potrebno ir I rezo vati sedišta. 3.17). ventilske opruge i ostali delovi potrebni za pokretanje ventila. Prilikom sklapanja voditi računa o momen­ tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi. f • 3. GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA Na si. Cilindar Klip se kreće u cilindru. Kontrola cilindra se obav­ lja merenjem komparatorom dva unutrašnja prečnika (a. Ako su se pojavili mali risevi na sedištima ventila.

2 — ci­ lindar. 3 — blok motora. ovalnost ili istrošenost cilindra preko 0.18).1 mm. 3. 56 . 1 — cilindar ska glava.SI. 3. Ako postoje risevi. uspostaviti početnu hrapavost pomoću platna za honovanje (si. 4 — korito motora (karter) Ako postoje risevi na radnoj površini cilindra.15 — Grupa nepokretnih osnovnih delova.

3. zaprljana rebra cilindra) i dr.16 — Frezovanje sedišta ventila SI. 57 .17 — Kontrola cilindra i/. — ako je klip koso postavljen ili klipnjača iskrivljena. Do povećanog haba­ li ja dolazi ako: — klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na cilindar i ako nejednako pritiskaju po obodu. — ako zbog lošeg hlađenja motor radi na povišenoj tem­ peraturi (neodgovarajuće ulje.SI.vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo­ ve (prema preporuci proizvođača motora). 3.

Blok motora U bloku motora uležištena je radilica. pesak od livenja i dr.4.) izazvaće pojavu riseva.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci. Moguće je. Najčešće se de­ šava da se korito probije ili da samo naprsne. a između njih je postavljena zaptivka. pa zahteva veoma čvrstu i jaku konstrukciju. Korito motora je pričvrš­ ćeno vijcima za cilindarski blok. 3. Korito motora (karter) Motor se završava na donjoj strani koritom (karterom) u kome se nalazi ulje za podmazivanje.2.18 — Uspostavljanje hrapavosti cilindra Oštećenja od čestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (prašina.SI. pesak i dr. Blok motora je zbog toga veoma opterećen.3. zbog čega ci­ lindar tada lako može da bude neupotrebljiv. usled olabavljenih vijaka na klipnjači. Na blok motora se postavljaju i ostali delovi. da se klipnjača smakne sa ru­ kavca i probije korito motora. 3. pa su opterećenja ko­ ja prenosi klip preko klipnjače na radilicu motora velika. 58 . Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obično su od spoljašnjih udara (to je najniži deo motora).2. 3. tako da je to u stvari osnova za sklapanje celog motora.

13 — vijak. 9 — vijak.1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto vratilo dobij a pogon preko zupčanika radilice i zupčanika bre­ gastog vratila. t — sedište opruge. 4 . 5 — usisni ventil. 3. što znači da se radilica dva puta brže HI 3. šipka podizača i klackalice (si.19 — Elementi sistema razvoda. 1 bregasto vratilo. 3 — podizač izduvnog ventila. 2 — podizač usisnog v?uttla. 3. SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM) Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeđuje pravovre­ meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros­ toru za sagorevanje. 11 — klackalica izduvnog veniHit. 10 -~ navi tka. tako da je omogućeno usisavanje vazduha i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra. Prenosni odnos ova dva zupčanika kod četvorotaktnih motora je 2 : 1 .19 i 3. Na si.3. 12 — klackalica usisnog ventila.20).šipka podizača. 14 — osovinica . 7 — opruga ventila. Sistem razvoda sačinjavaju: bregasto vratilo sa pogonom. ft lzduvni ventil.3. ventili sa pripadajućim elementima i delovi prenosa (podizač.

8 — podizači ventila. SI.cilindarska glava. 7 — ventili. Bregasto vratilo Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre­ meno otvaranje ventila. Postavlja se paralelno sa radilicom. koje dolazi vodom odvojenim od voda za podmazivanje glavnih ležajeva. 3 . Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupčani­ ka. a oblik bregova mora biti takav da se postiže sinhronizovano otvaranje i zatva­ ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu. 5 kalice.1. Broj obrtaja kod četvorotaktnih motora je upola manji od broja obrtaja radilice.okreće od bregastog vratila. 4 — šeširići za zaštitu ulja. Bregovi su ugrađeni za svaki ventil posebno. 9 - . 3.3. 2 — vodice.polukonus. 6 — osovinica klacšipke podizača. Otvaranje 60 . 1 — sedište ventila. Podmazivanje ležajeva bregastog vratila obavlja se uljem pod pritiskom.20 — Elementi sistema razvoda u sklopu. Bregasto vratilo svojim bregovima potiskuje podizače ventila sa šipkama koje pokreću klackalice. što omogućava savlađivanje opruge ventila i otvaranje određe­ nog ventila. 10 — klackalice 3.

3.21 — Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila SMT. i to 2° — 14° ranije. već se zatvara kada klip prođe UMT za 34° — 38°. Na si. Ovaj ventil je otvoren za vreme pomeranja klipa naniže i ne zatvara se kada je klip u UMT. 61 . 3. pa su bregovi na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom. Usisni ventil se otvara pre nego što je klip pošao iz svoje SI.21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven­ tila. Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre­ nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim položajima (SMT i UMT).usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno.

3. Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podizač ventila — da bi se to kretanje prenelo na klackalicu.Izduvni ventil se otvara na kraju trećeg takta.22 — Ventili. Kroz otvor usisnog ven­ tila usisava se vazduh. Ovo se odnosi na pravilno uzubljenje zupčanika. Ventili Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju otvore. i ostaje otvoren za vreme trajanja četvrtog takta.2. Pošto kroz klacka­ licu prolazi nepomična osovinica. to se dalje ona zaokreće. pa se zbog toga vrši obeležavanje na zupčanicima. prođe SMT za 4° — 14°. Prema periodu kada su ventili otvoreni izrađuju se i profili bregova. Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku pečurku i ventilsko vreteno. Zaptivanje se obavlja između kosih površina pe- SI. jer može doći do velikih oštećenja na mo­ toru.3. Postoji usisni i izduvni ventil. a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju se produkti sagorevanja iz cilindra. tako da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga. 3. vodice 1 sedlšta sa najvažnijim kotama 62 . pa se tako potpuno zatvara. i to za 30 — 38° pre UMT. Pri ugradnji veoma je važno da se bregasto vratilo posta­ vi u tačno definisan položaj prema radilici motora. koji se postavljaju pod određenim uglom na bregastom vratilu.

kraj klackalice ne srne <la dodiruje vrh vertikalnog vretena. Razvodni zupčanici Radilica motora pogoni sve uređaje na motoru.ćurke ventila i sedišta ventila u glavi cilindra. — da se ose ventila i ose sedišta poklapaju. Na si. 3. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni.3. Podešavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi Kompresije.2 mm (zaviMIO od tipa motora) na hladnom motoru. Dobili su naziv po tome što ventilska ploča visi o ventil skom vretenu. — da nagib bude isti i na sedištu i na pečurci. Ventili su izloženi velikim opterećenjima i pritiska i tempe­ rature.19 vide se: podizač ventila. postavljaju se zupčanici koji rao11 i a ju da se uprave prema postojećim oznakama. Zazor između klackalica i ventila podešava se delovanjem na vijak za podešavanje posle otpuštanja kontranavrtke. Da bi ventil dobro zaptivao. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izdužuju.3. 3. pa između njih mora da postoji zazor. Pro­ vi TU zazora vršiti prema periodici tehničkog održavanja. Delovi prenosa za otvaranje ventila Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju viseći ventili. brzog trošenja i deformacije ven­ tila. pri čemu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene. Posle toga kontranavrtKii ponovo pritegnuti. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcionisanje sistema razvoda.4. Da bi sve 1 1 1 kcionisalo sinhronizovano. pa zato moraju biti jake i elastične. Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je: — da pečurka ventila naleže na sedište celim svojim obo­ dom. pa se zbog toga izrađuju od specijalnih materijala.3. Ovaj nagib je 45°. 63 t WW . Zazor ventila je veoma važan za pravilno funkcionisanje i t ad motora. V rodnost zazora meri se mernim listićima i iznosi 0. klarkalice i dr. Zadatak opruga je da što brže zatvore ventil i da ga drže na njegovom sedištu. doći će do: propuštanja ventila na pojedinim mestima.-šipka podizača. Opruge ventila su veoma opterećene pri radu i moraju biti pouzdane u odnosu na eventualni lom. 3.

Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su­ više mali. pa zatim ih treba i ručno brusiti (šlifovati). ako je zazor suviše veliki. Međutim. i tada ventil ostaje otvoren. Usled pregrevanja ventila može doći do krivljenja pečur­ ke ili vretena ventila. Veoma je važno pridržavati se uputstva koje daje proizvođač motora (kako za veličinu zazora. Ako je oš­ tećenje veće.33. 2. pošto se motor zagreje. Kod manjih ošte­ ćenja može se vršiti obrada pečurke i sedišta ventila. Pri tom treba kontrolisati hlađenje. pa treba izvršiti kontrolu zazora. ključa i odvrtača. tako i za postupak podešavanja). sedišta se moraju istrugati (t'rezovati). ne oslanja na svoje sedište. Nepropisan zazor ventila može da prouzrokuje da se pe­ čurka ventila. nagorevanja nalegajućih površina i drugih mehaničkih oštećenja. SL 3. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz­ među ventila i sedišta (čađ ili neki opiljak).23 — Zupčanici razvoda Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis­ tića. a ventili iz­ brusiti na tocilu za brušenje. pa tada treba izvr­ šiti čišćenje benzinom i petroleumom.5. 3. naći 64 . Neispravnosti i opravke sistema razvoda Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledeće: 1. Ventil može da ne zatvara potpuno i usled iskrivljene pečurke ventila. doći će do »lu­ panja« ventila. Zbog toga zazor treba regulisati u propisanim granicama.

dok se ne nabavi nova. Ako se ventil zagara vi u vodici. 6. Usled pregrevanja može doći i do loma ven­ tila. pri čemu treba izvršiti kon­ trolu. Na delovima prenosa mogu nastati različite neispravno­ sti: — oštećen ležaj klackalice. da se pod­ metanjem podioške pojača napon opruge. — oštećenje ležajeva bregastog vratila — popraviti ih promenom čaure ležaja. — veliki zazor u vodici podizača usled trošenja materijala. — podizači ventila moraju imati određeni zazor u svojim vodicama. Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot­ puna. Oštećenja mogu biti: lom opruge. oslabljene opruge itd. Zbog toga treba izvršiti proveru zaptivanja pomoću specijalnih uređaja u servisnim radionicama. loše ugradnje ili udara podizača o bregove. jer svaki propust može da izazove nova oštećenja. — širina oslone površine pečurke ventila na sedištu ne srne biti suviše velika. treba je zameniti. 7. — ventilske opruge moraju imati potreban napon.uzrok pregrevanja i otkloniti ga. Oštećenje zuba može biti razlog da se izvrši zamena ošte­ ćenih zupčanika. ispraviti ga na hidrauličkoj presi i ponovo proveriti. 5. Ako dođe do loma opruge. — oštećenje bregova može nastati i usled termičke obrade. — oštećeni valj čiči. — vreteno ne srne biti suviše labavo u vodici (vodica istro­ šena). V 5 Motokultivatori AK . 4. pokušati privremeno. zameniti ga novim. — šipka podizača iskrivljena. pri čemu ventili moraju potpuno da naležu na ventilska sedišta. Zato je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledećih uslova: — vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravno­ sti: — iskrivljeno bregasto vratilo. a isto tako ne srne doći do zaglavljivanja u vodici (suviše tesna vodica). a ako je opruga os­ labila. — oštećena navrtka za regulisanje. Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naročitu pažnju i kontrolu.

66 . klipa. Pri pravilnom podmaziva­ nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimično se hladi neki od njih). Pored podmazivanja. Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni. 3. vodicama ventila i zupčanicima. jer sna­ ga i ekonomičan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda. bregastog vratila. Pumpa za ulje nalazi se na dnu korita motora i ona potiskuje ulje pod određenim pritiskom i šalje ga do mesta koja se podmazuju. što je veoma bitno za delove koji se ne mogu hladiti na drugi način (vodom ili vazduhom). — rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa. habanje i pregrevanje delova. — na sedištima ventila ne srne biti naslaga čađi i drugog. gubici snage. razvodnih zupčanika i dr.24 prikazana je šema sistema podmazivanja. Najvažnije je obaviti pravilno podmazivanje površine cilindra po kojoj klizi klip. Usled trenja i lošeg podmazivanja može doći do pregrevanja u toj meri da se metalni delovi jako istroše ili zaribaju jedni u drugima. Podmazivanje i hlađenje su bitni činioci za dobar rad mo­ tora i njihovu mehaničku sigurnost. Zbog toga se između metalnih površina u međusobnom kre­ tanju formira vrlo tanak sloj maziva. pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen. Podmazivanje pod pritiskom ili kružno podmazivanje ima najveću primenu na motorima. Uloga sistema za podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u motoru gde je to potrebno. klac­ kalica. da bi se na kraju slilo u korito motora.4. Na si.— mora postojati propisani zazor ventila. 3. koji se naziva »film mazi­ va«. jer se tu javlja najveće trenje u motoru. meren između klackalice i vretena ventila. prolazi kroz prečistač (ako je ugrađen) i potiskuje ga do radilice. SISTEM ZA PODMAZIVANJE Elementi ovog sistema imaju veoma važnu funkciju — da tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taručih površi­ na u glavnim ležištima radilice. Ulje iz pumpe prolazi kroz prečistač ulja i vodove do mesta za podmazivanje. bregastom vratilu. Pumpa (2) usisava ulje iz korita motora. ležištima klipnjača. Ulje stalno cirkulise (ima kružni tok). obavlja se i hla­ đenje pojedinih delova. tako da se površine metalnih delova ne dodiruju direktno.

6 — ventil regulacije pritiska. 3 .5 r(r 7 SI. 3.24 šema sistema za podmazivanje. 7 — prečfstač ulja sa uloškom usisna cev. 1 .presostat.radilica mota 5 — oduška. 2 — pumpa za ulje. ON .

1 — telo pumpe.26 — Kontrola zazora na pumpi za ulje 68 .4. neosetljiva na kvalitet ulja i nečistoće.1. pa *se pod pritiskom šalje prema delovima motora koji se podmazuju. Na ulazu pumpe stvara se vakuum. 3. 4 — vratilo. 5 — ulaz za pumpu Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupčanika ulje se zahvata između zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza. 3. si. Pumpa za ulje Zupčasta pumpa za ulje (si. Si.26). 2 — pogonski zupčanik. Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza. Zupčasta pumpa je pouzdana. Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor između zupčanika i tela pumpe (max 0.25 — Zupčasta pumpa za ulje. Pumpa je isprav- SI. 3 — gonjeni zupčanik. 3.15 mm. Pumpa dobija pogon od vratila na kome se nalazi pogonski zupčanik (2). pa se tako ulje crpe iz ko­ rita motora. 3.3.25) se sastoji od tela pumpe (1) i dva zupčanika (2 i 3). uzupcen sa gonjenim zup­ čanikom (3).

prašina i opiljci od honovanja pokretnih delova.27 — Integralni prečistač ulja U toku rada motora ulje delimično sagoreva u cilindru.2.5 — 1 bara. pa proizvodi ovog sagorevanja (sitne čestice čađi) padaju u ulje. Prečistač ulja U motoru mogu da se nađu razne nečistoće. SI.5—4 bara. 3. jer ulje brže cirkuliše i više puta prođe kroz motor nego što je potrebno. što se postiže upotrebom prečistača ulja. Pritisak se kreće pri normalnom radu motora od 2.na ako pri odgovarajućem broju obrtaja motora daje propisani pritisak. Suviše visok pritisak izaziva veću potrošnju ulja. dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0. Pra­­na dospeva u motor i sa usisanim vazduhom.4. Za dizel-motore veoma je važno da ulje bude što čistije. Kada se ulje ne bi prečišćavalo. Pritisak je propisan od strane proizvođača motora. U toku podmazivanja jedna ista količina ulja cirkuliše u motoru. došlo bi do otkazivanja 69 . 3. kao što su zrnca peska (od livenja). jer se prašina iz vaduha ne može u potpunosti odstraniti.

5 bara ako se na vreme ne izvrši zamena prečistača. odnosno na specijalne nosače — kako bi se u pogodnom trenutku izvrši­ la jednostavna i laka zamena. Kod ovih prečistača.2 — 0.tarućih delova. Otpor proticanja kroz novi prečistač pri uobičajenom reži­ mu rada motora kreće se od 0. Ovaj način prečišćavanja znatno je povećao stepen izdvajanja štetnih materija iz sistema za podmazivanje. U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre­ ko potisne pumpe. 3. Integralni prečistač se ručno navija na priključak nosača ili direktno na blok motora. Integralni prečistač predstavlja nerazdvojivu vezu filtrirajućeg elementa i tela prečistača. Umetak smešten na ovaj način zaštićen je od oštećenja prilikom lagerovanja i transporta. ugrađen je prelivni ventil. ulje izdvaja abrazivne čestice. koji obezbeđuje motoru dovoljnu količinu ulja sve do zamene prečistača. a na si.27 prikazan je integralni prečistač ulja koji se najčešće primenjuje kod dizel-rnotora. Prolazeći kroz filtrirajući element. s tim što tokom duže eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i drugih primesa može da se poveća preko 1. koji se talože u prljavoj zoni prečistača. ugra­ đena na poklopcu prečistača. pa se zbog toga koriste prečistači ulja. direktno na blok motora. dok prečiš­ ćeno ulje odlazi iz prečistača kroz priključak na gornjem pok­ lopcu u glavnu uljnu magistralu.4 bara. a u radu poseduje sva filtrirajuća svojstva kompletnog pre­ čistača. Radi što lakšeg održavanja. Filtrirajući element se sastoji od jednog visokokvalitetnog umetka — papirne zvezde. vrši pouzdano zaptivanje. Specijalna gumena zaptivka. Međutim. Integralni prečistači ulja priključuju se direktno u kružni sistem za podmazivanje. ako je od strane proizvođača motora obez70 . čime je omogućeno prečišćavanje ćelokupne količine ulja koja napaja habajuće površine mehanizma. ventil kratkog spoja. smole i ostale produkte sagorevanja. Postoje veoma različita izvođenja prečistača ulja. tzv. Umetak se smešta u lagana limena kućišta (otporna na pritisak) koja se hermetički zatvaraju pertlovanjem. ovi prečistači se postavljaju uvek na pristupačna mesta. radi bezbednosti. Na svom putu do mehanizma motora ono ulazi u integralni prečistač kroz otvore na poklopcu između zaptivnog prstena i navoja priključka. tako da je danas prihvaćen gotovo od svih proizvođača motora u svetu.

Održavanje sistema za podmazivanje Proizvođači motora propisuju postupke i periode zamene ulja i održavanje prečistača ulja. — uslovi rada (prašina i s. 2. Kod ovih pumpi važno je da zazor između zupčanika i tela pumpe (čeoni zazor) bude u granicama da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno). S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na period zamene ulja. Neispravna pumpa za ulje. Period zamene ulja zavisi od više faktora. moraju se zameniti novim. pa ako to nije slučaj. Drugi zazor iz­ među zubaca zupčanika i tela pumpe može biti povećan.1 mm. a vek trajanja. pa se zbog toga mora obaviti merenje. Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepažnje.4. Ako se ustanovi da su zupčanici istrošeni. onda se motor mora potpuno oprati i pročistiti. Znaci nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora.3.). odnosno interval zamene je oko 400 radnih časova.15 mikrometara. loše regulisanog prelivnog ventila itd. 3.4. Optimalna finoća prečišćavanja kreće se u intervalu od 12 . 3. pri če­ mu pritisak opada. usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru.beđena ugradnja prelivnog ventila na priključku prečistača ili na motorskom bloku. Suviše veliki pritisak ulja može nastati usled začepljenosti neke cevi ili kanala. velikog viskoziteta ulja. — godišnja iskorišćenost motora i kvalitet ulja. pregrevanje motora. istrošeni ili istopljeni ležaji i dr. Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje biti: Najčešće neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu 1. Ovi zazori ne smeju da pređu vrednost 0. onda treba potražiti uzrok i otkloniti neispravnost. integralni prečistač se isporučuje bez pre­ livnog ventila. 3. Zupčaste pumpe treba da daju određen pritisak. Veliki viskozitet ulja se primećuje tako što motor dok je hladan pokazuje 71 . — procenat sumpora u dizel-gorivu. Ako je uzrok začepljenost cevi ili kanala. neophodno je strogo se pridržavati uputstva proizvođača motora.4.

a drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vrši sagorevanje.28 — Sistem za hlađenje. koji inače treba da opadne na normalnu vrednost (2 — 4 bara).znatno veći pritisak. Nedovoljan pritisak ulja može nastati usled: nedostatka ulja u koritu motora. 3. zaprljanog prečistaca ulja. 4 — cilindar. 5 — cllindarska glava . Da ne bi došlo do pregrevanja. neophodno je da se motor hladi. 3 — limeni usmerivač vazduha. razblaženog ulja gorivom koje prodire u karter zbog loših spojeva na sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva. Ta energija ne pretvara se sva u mehanički rad. već jedan deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi). 3. 3 72 2 1 SI. 2 — zamajac sa lopticom. 4. loma opruge prelivnog ventila. SISTEM ZA HLAĐENJE U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener­ gije. lošeg rada pumpe.5. 1 — zaštitni lim.

pa ako su to uslovi velike zaprašenosti — potrebno je čišćenje svih elemenata sistema za hlađenje •— čak i svakodne­ vno. U zavisnosti od uslova u kojima motokultivator radi.6. Pretprečistač vazduha Obično se izrađuje kao suvi ciklonski pretprečistač koji ima funkciju da odvaja čestice prašine.1.28 prikazani su elementi sistema za hlađenje.6. ugrađuje se i pretprečistač vazduha. 3. treba odrediti periodiku čišćenja. Tako. Na samom zamajcu (si. 3. 73 . prečistač vazduha je od izuzetne važnosti. Prečistač vazduha U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho­ dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva.Sistem za hlađenje odvodi suvišnu toplotu i održava motor na najpovoljnijoj radnoj temperaturi. Lopatice svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdušnu struju preko li­ menog usmerivača vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazdušno hlađenje motora. odnosno po načinu hlađenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdušnim hlađenjem. Da bi prečišćavanje bilo što efikasnije. U vazduhu se nalazi prašina koja je glavni uzročnik tro­ šenja pomenutih elemenata motora. Vazduh pro­ lazi kroz prečistač i usisnu cev. USISNI I IZDUVNI TRAKT 3. Održavanje ovog sistema je veoma važno za ispravno hlađe­ nje motora. Na si.1) nalazi se ventilator. Količina prašine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatiše. tako da je sam prečistač ma­ nje opterećen. pa mu treba posvetiti više paž­ nje i što češće ga čistiti. Prečistač se ugrađuje da bi zaš­ titio motorske delove. a naročito cilindre. Hlađenje motora može biti vodeno ili vazdušno. kod motokultivatora koji rade u uslovima velike zaprašenosti.2. Zato je neophodno pravovremeno očistiti rebra cilindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora. klipove i klipne prstenove. 3.6. 3.

Delovanje pretprečistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i kružnog kre­ tanja (vrtloženja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija, krupne čestice prašine se odbacuju na zidove kućišta iz koga kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje prašine ili se skupljaju na dnu pretprečistača. U pretprećistaču se izdvoji oko 3/4 prašine iz vazduha.

Čišćenje ciklonskog pretprečistača prikazano je na si. 3.29. Potrebno je da se skine ceo pre tprečis tač, odvoji poklopac, istre­ se prašina i ponovo pričvrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo pretprečistača vidi se nataložena prašina, što znači da ne treba čekati da se skupi suviše prašine, već čišćenje obavljati na vreme. 3.6.3. Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom Prečistači ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi kroz uljno kupatilo gde se zadržava prašina u ulju, a vazduh na­ stavlja dalje kretanje kroz elemente prečistača. Uzdužni presek ovog prečistača prikazan je na si. 3.30. Vaz­ duh ulazi kroz središnu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2), pa naglo men ja pravac za 180° da bi nastavio kretanje naviše. Usled promene pravca strujanja vazduha, čestice prašine, kao teže, odvajaju se i lepe na površini ulja. Vazdušna struja prili­ kom prolaska dodiruje i povlači za sobom kapljice ulja koje ov74

SI. 3.30 — Presek prečistača vazduha sa uljnim kupatilom. 1 — središna cev, 2 — uljno kupatilo, 3 — prečistač, 4 — prečistač

laže metalne niti prečistača (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi koja je spojena za usisnu granu motora. Čišćenje prečistača sa uljnim kupatilom, u slučaju kada je primenjen duboki prečistač (si. 3.31), obavlja se na sledeći način: — Skinuti donju posudu prečistača, izvaditi žičani umetak i prosuti ulje iz posude. Posudu i žičani umetak oprati u čistom dizel-gorivu i prosušiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor­ no ulje do naznačenog nivoa, a zatim sastaviti prečistač. I ako je u pitanju plitki prečistač vazduha postupak čišćenja je isti.

75

Pri postavljanju prečistača vazduha obratiti pažnju da zaptivke i stege budu pravilno postavljene. — Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra­ šine u vazduhu, prečistač se mora čistiti često, a po potrebi i sva­ kodnevno ili čak i vise puta dnevno. U svakom slučaju — paž­ nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvođač motora.

SI. 3.31 • - Prečis tač vazduha (rasklopIJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 — gumeni odstojnik, 3 — prečistač, 4 — uljno ku­ patilo

3.6.4. Izduvni lonac Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav lja radi prigušivanja zvuka.

SI. 3.32

Izduvni lonac

76

Pritisak izduvnih gasova je od 4—5 bara, pa pošto oni izla­ ze direktno u atmosferu, usled naglog širenja izazivaju veliku buku. Postoje različita izvođenja izduvnog lonca, ali sam lonac je sastavljen iz više pregrada na kojima su izbušene rupe, tako da gasovi više puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve dok na izlazu ne bude izjednačen sa atmosferskim pritiskom. Na taj način i zvuk postaje prigušen. Izduvni lonac se izrađuje obi­ čno od čeličnog lima. 3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva Osnovna funkcija ovog sistema je da određenu količinu go­ riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i to u tačno određenom trenutku i određenom vremenskom inter­ valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno definisane zahteve su (si. 3.33): — rezervoar, — prečistač goriva, — pumpa niskog pritiska, — pumpa visokog pritiska, — brizgaljke.

SI. 3.33 — Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 — rezervoar, 2 — prečistač goriva, 3 — pumpa visokog pritiska, 4 — dvovodna cev do brizgaljke, 5 — brizgaljka, 6 — povratna cev od brizgaljke do rezervoara

77

Pre nego što upoznamo ove veoma precizno izrađene sklo­ pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije. Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo probilo kroz već sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je oko 400 bara) i da bi se raspršilo u najsitnije čestice (radi potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go­ riva veoma visok i iznosi 90—400 bara, pa i više, što zavisi od prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja. Mala količina ubrizgavanja goriva reguliše se veoma pre­ cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama goriva za svaki obrt radilice motora. Ova količina nije stalna, već zavisno od potrebne snage motora treba omogućiti da se ta količina odmerava (manje ili više), što se reguliše u samoj pumpi. Odstupanja od zahtevanc količine goriva ne smeju biti veća ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj. u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu količinu goriva (nekoliko stotih delova grama). Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen­ ski ograničeno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800 dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izrađena. Opravke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomoć kom­ pletnih uređaja i alata. Na si. 3.33 prikazana je šema sistema za ubrizgavanje goriva koji se najčešće primenjuje, mada su moguće izvesne razlike za neka druga izvođenja. 3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH Pumpa je vertikalno smeštena u sedište bloka, aktivira se preko klackalice koja se pokreće bregastim vratilom (si. 3.34), a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru. Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP). Pre nego što se pređe na ispitivanje ispravnosti pumpe vi­ sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se proveriti da li je prečistač goriva zapušen ili napunjen vodom i 78

da li su cevi zapusene ili ulubljene. 5 — opruga ventila. 6 — dovodni ventil. 20 — osovinica . 13 — ozubljeni deo. 7 — zaptivka. 15 — opruga. 9 — tanjirić. 3. 1 — deo za pumpanje. 2 — osovinica. 10 — prsten. 8 — trn za zaustavljanje.34 Pogon pumpe visokog pritiska pomoću klackalice SI. SI. 19 — unutrašnji valjak. 4 •— gumena zaptivka. Ako je takav slučaj. 16 — klipčić. 17 — telo podizača ventila. Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti stručna lica. 12 — zupčasta letva. 3. 3 — dovodni priključak. treba očistiti rezervoar i zameniti uložak prečistača. 11 — telo pumpe. 14 — tanjirić.35 — Delovi pumpe visokog pritiska. 18 — spoljni valjak.

Ovo je neophodno da bi potpuno mešanje goriva i vazduha omogućilo dobro sagorevanje. tj. Ispravnost brizgaljke se kontroliše na sledeći način: — ispitivanjem zaptivenosti.36) je na razne načine pričvršćen na glavu motora. SI. 3 — sedlšte opruge. ceo sklop se naziva »brizgaljka«. 9 — rasprŠlvač.3. 10 — navrtka Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore­ vanje. 80 . 8 — igla. Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga gorivo u prostor za sagorevanje pod određenim pritiskom i da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih čestica./. Brizgaljke Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cevčice od brizgaljki. Ali. Ispitivanje brizgaljki Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora. obično. sam vrh brizgaljke. 3.3. 5 — šipka za potiskivanje. dok je sve ostalo nosač brizgaljke. Nosač sa brizgaljkom (si.2. 2 — vijak. Tu se nalazi i priključak za dovod goriva kroz cevi visokog pri­ tiska i priključak koji omogućava preliv dozvoljene propustljivosti brizgaljke. 1 — navrtka za pritezanje. ali se to obično čini pomoću stezne navrtke.36 — Brizgaljka u rasklopljenom stanju. 3.7. 4 — opruga. Deo brizgaljke koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izložen je najnepovoljnijim uslovima (visoke temperature i velika termička napre­ zanja). 3. 6 — nosač raspršivača. 7 — povratni priključak.

Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima.4. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke Pre nego što se brizgaljka postavi na uređaj za ispitivanje. Ova tri načina ispitivanja obavljaju se na uređaju koji je prikazan na si. sa brizgaljke treba pažljivo otkloniti ostatke sagorevanja po­ moću pribora za čišćenje. a gorivo koje prodire u krv može izazvati trovanje. odvodne cevi. Prilikom ispiti­ vanja brizgaljke ni u kom slučaju ruka ne srne doći u zonu mlaznica.7. Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara tkivo.37. moramo za ispitivanje imati čisto ili prečišćeno gorivo. Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak ne dostigne vrednost 20 bara ispod podešene vrednosti pritiska otvaranja. SI. 3. 3. 3. ispitivanjem mlaza.ispitivanjem pritiska ubrizgavanja. priključka na koji se uvrće brizgaljka i staklene cevi koja štiti posmatrača od mlaza. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke. manometra. Pričvrstiti držač sa brizgaljkom na uređaj za ispitivanje. 6 Motokultivatori 81 .37 — Uređaj za ispitivanje brizgaljke Uređaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz ručne pumpe.

7.6. Pri podešavanju primenjivati samo razbušene odstojne podloške. očistiti i ispravno podesiti. Čišćenje obaviti pomoću specijalnog alata (si. Voditi računa da se raspraseni mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast šumova. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja Polugu pumpe uređaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri­ tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa uključenim manometrom i očitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke.7. a zatim rastaviti. Važno je pri čišćenju da se sa spolj- Sl. Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle brižljivog čišće­ nja sedišta u telu i igli brizgaljke — brizgaljka se mora zameniti novom. Čišćenje brizgaljki Da bi se obavilo ovo čišćenje. Ispitivanje mlaza Pri ovom ispitivanju treba isključiti manometar. Kratkovremenoj pojavi nerasprašenih i bešumnih mlazeva ne treba pridavati značaj.5. odnosno na samom početku ubrizgavanja. zapečene brizgaljke se moraju izvaditi iz ležišta. Pri uključenom ma­ nometru pritisak povećati sasvim lagano i pre svega lagano otpustiti (inače će se manometar oštetiti). brizgaljka se mora rasklopiti.U slučaju nezaptivanja. 3. 3. Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja rupica) pravilno i ravnomerno raspršuju (bez dodatnih mlazeva). brizgaljku treba rasklopiti i očis­ titi. Polugu pumpe potisnuti nadole 4—6 puta u sekundi. 3.38).38 — Pribor za čišćenje brizgaljki 82 . Pri tom brizgaljka vrlo »mekano« šumi.7. 3. 3.7. Ukoliko je pritisak ubrizgavanja viši ili niži od propisanog.

Delove brizgaljke oprati u čistom benzinu ili dizel-gorivu.nih površina odstrani garež i da se pročiste ulazni otvori na vrhu brizgaljke. za korišćenje prikolice. ELEKTROOPREMA Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja.8. ali za potpunu upotrebu motokultivatora u transportu. startovanje i dr. Ako je brizgaljka zaprljana koksom (očistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke očišćena (zameniti iglu). 3. navrtku postaviti u potreban položaj. 5. 2. Pritisak ubrizgavanja suviše nizak. Neispravnosti i opravke na brizgaljkama Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledeće neispravnosti: 1. Suviše goriva se vraća kroz povratnu cev.8. potrebno je imati i ove ure­ đaje. Ako je uzrok neispravnosti slaba opruga — zameniti je novom. Ova neispravnost na­ staje u sledećim slučajevima: — Igla brizgaljke se zagrevala zbog nečistoće — brizgaljku treba rasklopiti i očistiti. mlaz ima pravilan oblik. 3. Oštećenu brizgaljku staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju. Ova neisprav­ nost nastaje alko je : — veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom). Pritisak ubrizgavanja suviše visok (uzroci mogu biti kao u prethodnom slučaju). Potrebno je rasklopiti i očistiti brizgaljku. — Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od­ ređenom) položaju. Sledeći električni uređaji isporučuju se na poseban zahtev: 6* 83 . — nečistoća između ravni spajanja brizgaljke (očistiti). Uzrok neispravnosti može biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa. 3. Mlaz nije pravilan. noću. — Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja — zameniti brizgaljku i iglu. 4. Da bi se dobio određeni pritisak. Izvađena brizgaljka može se popraviti samo ako je lakše zape­ čena i ako nema mehaničkih oštećenja. — Opruga igle brizgaljke je slomljena — postaviti novu oprugu. Ako i posle toga gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom.7.

8 — akumulator SI. 8 — ploča sa kontaktima. 2 — rotor.40 — šema uređaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora. 7 — prekidač. 3. 5 — regulator. 1 — akumulator. 1 — stator. 3 — stator. 4 — zadnja svetla. 3 — regulator napona. 9 — prednji farovi 84 .SI. 5 — kontrolna lampica za pritisak ulja. 3. 2 — rotor.39 — šema elektroopreme sa elektropokretačem i alternatorom za punjenje akumulatora. 6 — zvučni signal (sirena). 6 — presostat. 7 — elektropokretač. 4 — prekidač za pokretanje.

Izgled olovnog akumula­ tora prikazan je na sl. 3. tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona svih ćelija. 6 prednji farovi Na sl. 3. 4 — uređaj za latora (si. regulator napona i dr. ali se oni danas retko upotrebljavaju. pa je najlakši na85 .40). U zavisnosti od veličine napona postavlja se i odgovara­ jući broj ćelija.41 rotor. pokretanje elektropokretačem i alterna­ akumulatora (si. 3.1. 2 Sema uređaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora.1 — električno torom za punjenje 2 električno mulatora. Akumulator Akumulator služi za pokretanje (startovanje) motora. elektropokretač. 1 stator. 3. 3 — uređaj za latora (si. 5 — ploča sa kontaktima. Svaka ćelija je zatvorena čepom. 3. 3.8.41). Osnovni elementi elektroopreme su: akumula­ tor. Postoje i čelični akumulatori.42. pokretanje sa dinamom i punjenje aku­ svetla sa alternatorom za punjenje akumu­ svetla sa alternatorom bez punjenja akumu­ SI. kao i za napajanje električnih potrošača.39 prikazana je šema elektroopreme na motoru motokultivatora. odnosno sa tri ili šest ćelija. 3. 4 — prekidač. Najčešće se koriste akumulatori napona 6 V i 12 V. 3 — zadnji farovi. Ćelije su povezane serijski (redno).39). alternator ili dinamo. Akumulator se sastoji od ćelija koje su prosečnog napona 2 V.

rastvor čiste sumporne kiseline i destilovane vode. U svakoj ćeliji akumulatora nalazi se elektrolit. 5 — most. 4 • — spojnica ploče. 1 kućiSte. Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa potrošačem dobiće se struja koja je nastala kao proizvod hemijskih reakcija u akumulatoru. 2. 7 86 . Napon će postojati sve dok se vrši elektroliza. tj. Elektrode koje su uronjene čine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol (čisto olovo Pb). a sumporna kiselina postane potpuno razblažena. U tom slučaju SI.čin za brzo određivanje napona akumulatora da se broj čepova pomnoži sa dva. 6 — stubid.42 Akumulator. 3. 3. a nestaće kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat).

1 V. Kutija (1) je izrađena od tvrde gume ili plastične mase. ako se takav akumulator veže za izvor jednosmerne struje. pa se gustina elektrolita smanjuje. Sve pozitivne ploče se međusobno povezuju sa jedne. Na si.265-1.1 Gustina kg/dm 1. Odnos gustine elektrolita i napunjenosti akumulatora dat je u tabeli 3. a negativne od olova (Pb).260 1. Između svake pozitivne i negativne ploče postavljen je separator (rastavijač) koji služi za odvajanje i sprečavanje međusobnog dodirivanja i koji mora biti porozan. dolazi do uspos­ tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana. Nivo elektro­ lita mora biti približno 1 cm iznad ploča.42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim delovima. a negativnih — siva.170—1. U tu svrhu služi polni mostić za spajanje istoimenih ploča.205—1. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pražnje­ nja. a napon ćelije iznosi 2. Separatori su izrađeni od drveta ili plastične mase.235—1. U unutrašnjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine ćelije akumulatora. što znači da je aku­ mulator ponovo napunjen. a sve negativne sa druge strane. Tabela 3. Pregrade moraju biti tako izrađene da ne dolazi do prolaženja kiseline između pojedinih ćelija. a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike.140—1.165 1.285 kg/dm .300 1. Gustina elektrolita 3 napunjenog akumulatora je 1. Boja pozitivnih ploča je smeđa.1.110-1.230 1. Ploče su pozitivne i negativne.135 3 Stanje akumulatora sasvim pun 3/4 pun 1/2 pun 1/4 pun skoro ispražnjen sasvim prazan 87 . Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj vodi i ona se nalazi u svakoj ćeliji akumulatora. Međutim.kaže se da je akumulator ispražnjen.200 1. Zbog toga se obavlja dopunjavanje akumulatora. 3. Tako spojen određeni broj pozitivnih i negativnih ploča čini ćeliju koja se stavlja u pre• gradu u kutiji akumulatora. Pozitivne ploče akumulatora su od olovnog oksida (Pb0 2 ).

j e r pri toj gustini dolazi do sulfatizacije ploča i smanjenja kapaciteta. Odnos tem­ perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3. ili tokom 30 časova struju od 2 A itd. Veoma je važno da 3 gustina elektrolita ne opadne ispod 1.2 Gustina kg/dm 1. Obično se uzima vreme pražnjenja od 8 do 10 časova na temperaturi od 25°C.25 1.18 kg/dm .25 kg/dm .8 V). može doći do smrzava­ nja elektrolita ako je njegova gustina mala. Tabela 3.3 Temperatura (°C) 27 4 — 7 —18 —23 Kapacitet (%) 100 16 61 43 35 88 . brzine kojom se akumulator prazni. a odgovarajući napon pojedinih delija 1. Zavisnost gustine elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je u tabeli 3.20 U5 1.3. On zavisi od ja­ čine struje. temperature i elektromotorne sile pri kojoj prestaje pražnjenje (ona iznosi 1.6 V.2. Tabela 3.28 1. a posle dužeg stajanja i do potpunog uništenja akumulatora.Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1. Kada je spoljna temperatura niska. Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 časova struju od 1 A. Kapacitet akumulatora se meri u amper-časovima (Ah). Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja proteklu količinu elektriciteta pri pražnjenju. akumulator preko zime treba držati uvek u napunjenom stanju.10 3 3 Temperatura (°C) —68 —52 —27 —15 —7 i Da ne bi došlo do smrzavanja elektrolita.

— ne startovati motor u malim intervalima. \8.2. i to merenjem: — gustine elektrolita pomoću bometra ili aerometra. — pri radu sa elektrolitom paziti da ne dođe u dodir sa rukama i odelom (može da ih nagrize).8 V.3. Kontrola ispravnosti akumulatora Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko načina. Po­ gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. Broj obrtaja motora je promenljiv. Za regulaciju napona služi generatorski regulator. jer se događa da kiselina procuri.5 cm. Održavanje akumulatora Dobrim održavanjem vek akumulatora može se znatno pro­ dužiti. — akumulator ne čuvati na niskim temperaturama (vidi tabelu 3. a dinamo uvek mora održavati propisani napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potrošača. pa u toku rada motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator. 3. — količine elektrolita pomoću merača nivoa. — u slučaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo destilovanu vodu.3. s tim što ga treba jedanput mesečno dopunjavati. 89 .4. — akumulator uvek mora da bude čist.8. Dinamo — generator jednosmerne struje Dinamo proizvodi jednosmernu struju. — spojevi (priključci) treba da budu čvrsto fiksirani i premazani pastom protiv korozije. koji pri ne­ dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograničava jačinu struje koju daje dinamo. akumulator napuniti i ostaviti ga u prostoriji gde je normalna temperatura. — ako se motor ne koristi. — napona ćelija pomoću voltmetra sa viljuškom za opte­ rećenje. pa je zato važno pridržavati se sledećeg: — elektrolit treba da bude iznad ploča 1—1.8. — napon ćelija ne srne da opadne ispod 1.3). jer se tada akumulator vrlo brzo prazni.

8. a uz to — oni moraju biti čvrsto pritegnuti. Ako se kolektor zaprlja.5. Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz koje se kreću provodnici namotani na rotoru.6. Provodnici roto­ ra. akumulator je pun. Prilikom rada dinama troše se četkice.8. usled kretanja u magnetskom polju statora. to je znak da se akumulator puni. potrebno je izvršiti čišćenje pomoću kr­ pice namočene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom. SI. to je znak da di­ namo ne puni i da treba tražiti uzrok neispravnosti (si. 3.Dinamo služi da mehaničku energiju pretvori u električnu energiju. izazivaju stva­ ranje indukovane elektromotorne sile. Kada je instrument na nuli. Tok elektrona predstav­ lja struju koju sakuplja kolektor i preko četkica i regulatora šalje u akumulator. Održavanje dinama Posle određenog broja radnih sati ležajeve rotora treba pod­ mazati. moramo po­ moću ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator puni. Sastoji se iz sledećih (glavnih) delova: — stator. Rotor se okreće pogonjen od radilice motora preko remenice. 3. 3. Ako kazaljka skreće na levu stranu. Spojeve zaštititi od korozije.43). pa ih jedanput godišnje treba zameniti novima (ako su suviše istrošene). 3. — kolektor.43 — Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor 90 . Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno. Neispravnosti i opravke dinama Da bismo proverili ispravnost rada dinama. — rotor.

Snaga elektropokretača je 1. Struju za pogon dobija iz akumulatora. Četkice treba slobodno da stoje u svojim držačima (da ne bi došlo do zaglavljivanja). 91 . Stator alternatora je postavljen na blok motora. — istrošenja četkica.8. jer četkice treba da izlaze iz nosača 2—3 mm. Provera ispravnosti alternatora vrši se: proverom namagnetisanosti rotora pomoću specijalnog merila.8. 28—30 V pri -1 2200 m i n . — oštećenja namotaja statora. — oslabljenih opruga i dr.8. Alternator — generator naizmenične struje Alternator je generator naizmenične struje. rotor je demagnetizovan. 3.Najčešće neispravnosti dinama javljaju se usled istrošenja četkica. Neispravnosti mogu da nastupe i usled: — is trošenja kugličnog ležaja.33 kW pri naponu od 12 V. pa ga treba povremeno proveriti. Elektropokretač — starter Elektropokretač je elektromotor jednosmerne struje koji služi za pokretanje motora. Proizvođači su većinom prešli na primenu ovog uređaja umesto dinama. 3. — istrošenja rotora i osovine rotora. Posle sklapanja alternatora treba izvršiti kontrolu efikas­ nosti alternatora. Skup­ lji je od dinama zbog ispravljača dioda i složenosti namotaja statora i rotora. Za pokretanje motora potreban je određen rad. Pritisak opruge mora biti konstantan. lakši je i ima veći stepen iskorišćenja.7. Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama. ma­ njih je dimenzija. Ako je napon niži. Pred­ nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje kolika je potrošnja u datom trenutku. Istrošenost se primecuje vrlo lako. kontrola namotaja statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili kablova na masi). a rotor je sa permanentnim magnetima smešten na zamajac motora. pa je zato elektropokretač najveći potrošač elek­ trične energije. Motor se stavi u pokret i kontroliše napon na 1 ugrađenom voltmetru: 38—42 V pri 3000 m i n " .

Unutar samog elektropokretača mogu se pojaviti sledeće neispravnosti: — prekid namotaja.8. dotrajale četkice — zameniti ih novim. — ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca. — proveriti pričvršćenost elektropokretača za motor. Neispravnosti i opravke elektropokretača Ako pri startovanju elektropokretač ne pokreće motor. — proveriti da li četkice glatko klize po kolektoru. a ako startovanje ne uspe u prvom po­ kušaju.10. — neispravan kolektor. 3. — ako se rotor okreće a zupčanik ne uzubljuje — proveriti zupce na zupčaniku. mo­ raju se izvršiti sledeće provere: da li se rotor okreće. — zaprljani zupčanici onemogućavaju da se elektropokre­ tač vrati u prvobitni položaj. Po hladnom vre­ menu koristiti grejač.8. — proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo­ kretača (4—5 mm). potrebno je da se povremeno obavi sledeća kontrola: — povremeno očistiti zupce benzinom i izvršiti podmazivanje. rotor se ne okreće — moguć kvar na akumulatoru (aku­ mulator ispražnjen). 92 .3. jer postoji mogućnost loma opruge. ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko puta (da se ne bi ispraznio akumulator). postoji mogućnost zaglavljivanja zupčanika i zamajca. — labavi magnetski polovi. — namotaji u kratkom spoju.9. Pri startovanju voditi računa da se spojnica (kvačilo) pri­ tisne (da bi rad elektropokretača bio lakši). Održavanje elektropokretača Da bi elektropokretač pravilno funkcionisao. — oštećena ležišta.

opet ga zavrnuti. — ima dovoljno ulja u posudi prečistača za vazduh (prema oznaci na posudi). pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu navrtku.9. Zato uvek voditi računa da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni. — ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na štapu za kontrolu nivoa ulja).44 — Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ođvrtanje SupIjeg vijka na pumpi za ubrizgavanje) 4.9. Pored toga. 2. treba obratiti pažnju da se pri prvom startovanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go­ riva — mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo. Odvrnuti čepove sa navojem na oba prečistača. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. 93 . RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450 1. 3. Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo: 1.3.1. 3. Puštanje motora u rad Pre nego što se mašina pusti u rad treba proveriti da li: ima dovoljno goriva u rezervoaru. 3.44). Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na brizgaljki. Olabaviti šuplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva. SI. pa motor okretati dok ne počne da izlazi gorivo bez mehuriča vazduha. opet ga za­ vrnuti (si. Napuniti rezervoar.

U okolini čepa otvora za nalivanje očistiti svu nečistoću. 3. da bi se na taj način ohladio. Neposredno pre. Pokretanje motora pri nižim spoljnim temperaturama Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje. 3. Odvrnuti čep i 3 u otvor naliti 2—3 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10.4. odgovara uputstvima.3. Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri manjem broju obrtaja. ili mešavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1. Zaustavljanje motora Pre nego što se zaustavi. 94 . Startovanje motora Pri hladnom motoru: 1. 2. Ručicu za gas staviti u položaj za puni gas. preporučljivo je da motor radi oko 5—10 minuta pri srednjem broju obrtaja. Ova tečnost znatno poboljšava startovanje motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa uputstvom koje stoji na boci). »Startpilot« se isporučuje u bo­ cama pod pritiskom. Povući komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto­ va nj u. ili pri samom startovanju. ovu tečnost treba rasprašivati tokom 1—2 sekunde direktno na usisni otvor ili na prečistač vazduha. mogu se primeniti i neka pomoćna sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem­ peraturama 1. 2. Namotati uže za startovanje na remenicu za pokretanje u smeru strelice na remenici.2. Čep pritegnuti odgovarajućim ključem i odmah startovati motor. 3. 4. Pri toplom (zagrejanom) motoru: A- Postupak je isti kao u prethodnom slučaju — samo dugme za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlači. u odnosu na godišnje doba. čime je osigurano potpuno podma­ zivanje. Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha.9. Primena »startpilot«-a.9.\9. Jedna boca može da obezbedi 80—100 startovanja motora.

što znači da poluga za regulisanje broja obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda. Posle 50—100 radnih časova opterećenje se može po­ većati na oko 3/4 od pune snage mašine.45). Podmazivanje motora je posebno važno. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte­ rećuje za oko 50%. Ulje teče kroz filtar u korito motora. Zaustavljanje mo­ tora ne izvoditi ručicom dekompresora (samo kod motora sa ovim uređajem).5. Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez opterećenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja obrtaja. Zaustavljanje motora se postiže zatvaranjem ručice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke SI. Razrada motora r Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od razrade motora.Ova mera sprečava zapinjanje brizgaljki i održava sigur­ nost u pogonu. Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-dodacima. Sistem za podmazivanje Podmazivanje se vrši ekscentarskom zupčastom pumpom.45 — Komanda za zaustavljanje rada motora na satu) komande za zaustavljanje (si. 3. 3. 3.1.10. a odatle ga usisava pum­ pa i kroz uljni filtar šalje ga u kanale za podmazivanje. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadržati u stalnoj upo95 .10. ODRŽAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450 3. 3. Nivo ulja se mora kontrolisati dnevno.9.

U zavisnosti od temperature okoline primenjuju se sledeća ulja: pri temperaturi ispod 0°C — SAE 10 W (zimi) pri temperaturi iznad 0°C — SAE 20 W (zimi) pri temperaturi preko 15°C — SAE 40 (leti) Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do teškoća pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i ležišta). Sistem za ubrizgavanje goriva Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven­ stveno od stepena čistoće goriva. Posle 100—200 radnih časova potrošnja ulja se vraća na norma­ lan nivo.84. 96 .3. 3. a zimsiko do —15°C radne sredine motora. pri promeni ulja promeniti i prečistač ulja. Za sipanje go­ riva u rezervoar može se upotrebiti levak sa sitom i umetak za ceđenje. Posle svakih 300 radnih sati. Pritisak ubriz­ gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih časova.10. koji treba tačno da naležu u svojim sedištima. Zbog toga treba obratiti naro­ čitu pažnju na čistacu. Gubitak ulja u motoru može da iznosi do 0.2. Gorivo mora biti potpuno oslobođeno od nečistoće i vode (mo­ raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva).10. jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura. Preporučuje se upotreba ulja za veća temperaturna područja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W — SAE 40 (rafinerija Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W — SAE 40 (proizvodnja INA). pripremu i sipanje goriva. 3. Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0.trebi. Kod novog motora potrošnja ulja može biti veća. Gorivo Gorivo se prečišćava na putu od rezervoara za gorivo do pumpe za ubrizgavanje pomoću pretprečistača i finog prečistača. Letnje go­ rivo je predviđeno za temperature do 0°C. Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju otežana startovanja i eventualno smanjenje snage motora. Treba paziti na tačno priključivanje dovoda i odvoda goriva pomoću zaptivnih prstenova.2 litra na 10 radnih časova.83—0. U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu.

Očistiti (sastrugati) nečistoću sa spoljne strane. 4. odnosno filcanu cev. a veći pre­ čistać ima uložak prečistača tipa »micronic«. Zbog toga se pre­ poručuje smeša dizel-goriva i petroleuma u sledećim odnosima: Spoljna temperatura do—20°C do—25°C do—30°C Dizel: tehnički petroleum 75:25 60:40 45:55 Dizel: karburatorsko gorivo 80:20 70 : 30 60:40 Voditi računa da je opasnost od zapaljivanja ove smeše veća nego kod čistog dizel-goriva. Odvojiti dovodni vod i podići ga iznad nivoa u rezervoaru. 3. 5.4. Posle ovoga uložak prečistača položiti u čisto dizel-gorivo (ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi.Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledicama na sprovodne puteve. Skinuti jedan čep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz kompresora).10. Ukoliko to ne bi bilo tako. pa zatim proveriti da li filcani uložak malog pre­ čistača nije zaprljan. pumpu i diznu. Ovaj se postupak mora posle svakog za­ vršavanja ponoviti 4—5 puta. Paziti da čepovi od plute dobro zaptivaju i da u unutrašnjost filcane cevi ne prodre sredstvo za čišćenje. a ako to nije do­ voljno — čišćenje vršiti u benzolu. Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer­ voara goriva. 3. tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za čišćenje. 2. pa zatim istrljati nemetalnom četkom u dizel-gorivu. Manji prečistač ima uložak od filcane cevi. Uložak prečistača tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati ga na već opisani način. Pri tom se po celoj spoljašnjoj površini uloška mora pojaviti pena u većoj meri. Izvaditi uložak. Kao poslednje sredstvo za pranje 7 Motokultivatori 97 . pa ako je potrebno čišćenje postupiti na sledeći način: 1. Prečistać za gorivo Za prečišćavanje (filtriranje) ugrađena su dva prečistača goriva. i obe strane zatvo­ riti sa po jednim čepom od plute.

2. 6 — vijak za ispuštanje vazduha iz goriva. Voditi računa da se ovaj prečistač ne srne prati. Opisani postupak čišćenja može se primeniti najviše tri puta. već se u svakom slučaju mora zameniti.5. i to pod uslovom da je u tom vremenu mali prečistač uvek bio pravilno odr­ žavan.ovog uloška u svakom slučaju mora da se upotrebi čisto dizel-gorivo. Ukoliko se ne raspolaže kompresorom. Zamena brizgaljke t. mogu se pojaviti kanali između unu­ trašnje i spoljašnje strane uloška (čista i nečista strana uloška prečistača). izduvavanje se može izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko­ mada creva.46 — Prečistač! za gorivo. 3. Drugi. kroz koje će neprečišćeno gorivo prolaziti do pum­ pe za ubrizgavanje. veći prečistač sa uloškom tipa »micronic« zahteva zamenu ovog uloška već posle 300 časova rada. 7 — vijak. 5 — zaptivač. Odvrnuti šestougaone navrtke na držaču brizgaljke i izvaditi ventil za ubrizgavanje. 7.10. 2 — puni prečistač. 8 — zaptivač. i — ku­ ćište. Sačuvati zaptivnu podlošku briz98 . 9 — grubi pre­ čistač 6. 3 — zaptivač. 3. a zatim se mora upotrebiti novi uložak od filcane cevi. a posledice mogu biti veoma teški kvarovi. 4 — poklopac. Odvrnuti pumpu i prelivnu cev. SI. Ukoliko se ne učini tako.

prilikom vađenja držača. Čišćenje se vrši u kratkotrajnim vremenskim razmacima. Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne dođe prs­ tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva može prouzrokovati povrede). Prečistač vazduha Smanjeno habanje i duži vek trajanja motora zavise u velikoj meri od čistoće usisanog vazduha. 3. pa je treba odmah vratiti na njeno mesto. 7* 99 . Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav­ ljanja pojedinih delova. 2. Prečistač vazduha i njegovu okolinu (na mašini) očistiti spol ja.6. Regulacija broja obrtaja Jednom podešen broj obrtaja motora održava se u oblasti tolerancije dejstvom ugrađenog reglera pri svakom opterećenju.7. Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i zameniti uložak brizgaljke.10. prosuti ulje i očistiti posudu. Ako se radi postizanja većeg broja obrtaja promeni položaj poluge za regulisanje dolazi do ošte­ ćenja motora. 4. Opterećen motor ne treba da pređe broj obrtaja označen na natpisnoj ploči a fini regulator broja obrtaja tačno je po­ dešen od strane proizvođača. Ponovo ugraditi držač brizgaljke (šestougaone navrtke pritezati ravnomerno). Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne pečurke) proveriti i očistiti nakupljenu nečistoću. Pri čišćenju prečistaca za vazduh treba obaviti sledeće opera­ cije: 1.galjke kada ona. radna sigurnost. 3. a u slučaju veće nečistoće vazduha — ovo izvoditi svakodnevno. Snaga. Zbog toga je brižljivo održavanje uljnog prečistaca veoma važno. korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra za vazduh. Otkačiti zakačke i skinuti posudu za ulje. pođe zajedno s njim.10. 3. 3. 5.

Dovod goriva nije u redu Uzroci a) Prazan rezervoar goriva Način otklanjanja Naliti gorivo u rezervoar. Naliti sveže ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja (ne više) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto.11.4. Paziti da priključci budu dobro pritegnuti (zbog zaptivanja). b) Vazduh u uređaju za ubrizgavanje goriva c) Zacepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri odvrnutom dovodu za pumpu za ubrizgavanje ne ističe gorivo) 2. 1. Još jednom pokušati startovanje. ako je prečistač previše zaprljan treba ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje). Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Motor se teško okreće 100 . Zameniti uložak precistaca go­ riva. Startovati motor prema datom uputstvu. a naročito propisa za startovanje pri nižim spoljnim temperatu^ rama. ceđi (lužini) ili vreloj tečnosti. Naliti gorivo. Is­ pustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje goriva. 3. Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje. 5. Posle zamene ulja. zatim ga ocediti i ponovo pričvrstiti. Naliti gorivo. pridržavajući se svih propisa. Niukom slučaju prečistač vazduha se ne sme prati u ben­ zinu. Prečistač temeljno is­ prati više puta ponovljenim potapanjem u čisto dizel-gorivo. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA Motor ne može startovati: Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva. vodi. Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10-40 W. a zatim naliti ulje u posudu za ulje.

Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do­ datno punjenje (goriva) pri star to van ju. Motor nema kompresiju Proveriti i podesiti zazor ven­ tila 4. Vazduh u uređaju za ubriz­ gavanje goriva c. Zazor ventila nije dobar 6. Crn dim u izduvnoj cevi: Motor može da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja motora opada). Suviše ulja u kućištu mo tora . od­ nosno očistiti ga. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Podesiti zazor ventila Zameniti brizgaljku. Očistiti ulazni otvor rashlad­ nog vazduha. Zaprljan prečistač goriva Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na štapu za kontrolu nivoa ulja). a uzrok ne leži na pumpi za ubrizgavanje goriva. Naliti gorivo u rezervoar i is­ pustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. Neispravna brizgaljka Očistiti prečistač. Motor razvija suviše malu snagu (broj obrtaja opada). c) Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. Naliti gorivo. Nedovoljno rashladnog vaz­ duha b. Zameniti prečistač goriva. bez dimi jenja na izduvnoj cevi: a. očistiti rashlad­ na rebra. Zagušen prečistač vazduha b. Zazor ventila nije u redu c. 5. Suviše ulja u kućištu mo­ tora b. Motor se veoma greje: a. 101 7. a. Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na kon­ trolnom štapu).3. b) Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10—40 W.

Motor se zaustavlja — dovod goriva nije u redu a.8. Začepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri otvorenom dovodu go­ riva na pumpi za ubrizga­ vanje ne ističe gorivo) Naliti gorivo. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Zameniti uložak prečistača go­ riva. odnosno očistiti ga. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Na­ liti gorivo.BOROVO 102 . Prazan rezervoar goriva b.

Rukovanje i održavanje benzinskog motora LA-300 dato je na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6).2 prika­ zan je spolni izgled ovog motora. 4. To je četvo­ rotaktni.4. DELOVI BENZINSKOG MOTORA U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-motora. Startovanje se obavlja ru­ čnim poluautomatskim starterom. To znači da u svakom momentu rada motora odnos benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom izmeša na takav način da sagorevanje bude što bolje i da pot­ rošnja benzina bude što manja. »mon­ dial«.1. »Labinprogres«-a. Na usponima motor radi pod težim režimom i tada ima drugačiju potrošnju nego 103 .1 prikazan je benzinski motor LA-300. Na si. Ovaj motor "se ugrađuje u motokultivatore: IMT-507. Osnovni podaci Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smešu za motor. sve se to stalno menja. »Gorenje-Muta« i dr. Podmazi­ vanje je na principu centrifugiranja. Na si. U stvari. Zato će u ovom poglavlju biti opisane osnovne razlike između ova dva motora. niti mu je potrebno da po 1 kW snage troši uvek istu količinu benzina na čas. To znači da se men ja režim rada motora i da svakom re­ žimu odgovara neka potrošnja benzina. Motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja.. Benzinski četvorotaktni motor koji se ugrađuje u ve­ liki broj motokultivatora ima dosta sličnih delova kao prethod­ no opisani dizel-motor. 4 1 KARBURATOR . 4. jednocilindrični. vazduhom hlađeni motor.1. 4.

Da bi mogla dobro da sagoreva. Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo­ toru odgovarajuću gasnu smešu.1 — Presek benzinskog motora serije LA-300 kada silazi. 4. gasna smeša treba da is­ punjava sledeće uslove: 104 .SI. ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu.

12 — čep za ispuštanje ulja. 10 čep za nalivanje i merenje nivoa ulja. 105 . 8 — navrtka za zaustavljanje poluge gasa (akcelerator). karburator ne treba samo da stvori gasnu smešu. 13 — tablica »tip motora«. 4. 5 — pokretač (starter). predstavlja složen organ motora. Takva gasna smeša zove se idealna ili teorijska gasna smeša. 1 — čep za nalivanje benzina.SI. Sa ovakvom gasnom smešom imamo približno najveću brzinu širenja plamenog talasa. — da bude u gasovi tom stanju. 11 — remenica za pokretanje. 2 — prečistač vazduha. dakle bogata smeša u odnosu na raniju. Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. To je. — da bude na određenoj temperaturi. pri čemu se kao proizvod ovog sagorevanja do­ bij a azot. 4 — kutija oduške. već i da obezbedi smešu koja će dobro sagorevat. 14 — serijski broj — da ima određen odnos između količine benzina i vaz­ duha.5 g vazduha na 1 g benzina. Probama na motorima se do­ kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno manje vazduha ako hoćemo da iz motora izvučemo najveću snagu. on mora imati više uređaja koji su u stanju da spreme odgovarajuću gasnu smešu. kao što se vidi. Razume se da ova gasna smeša treba da bude homogena. i ona se zove — gasna smeša najve­ će snage motora. i to 12. Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno je 15 g vazduha. 9 — slavinica na rezervoaru.L Pošto karburator. ugljeni oksid i vodena para. Prema tome. — da bude homogena (da je dobro izmešana). 3 — prečistač goriva. 6 — dugme za zaustavljanje.2 — Benzinski motor LA-300. 7 — poluga gasa (akcelerator).

ili. a ona je siromašna u odnosu na idealnu gasnu smešu. — venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smešten sisak benzina. kako se to kaže. onda nam treba nešto više vazduha nego što je potrebno za sagorevanje u zatvorenom sudu. — sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lončetom ben­ zina. uglavnom.3 sa osnov­ nim delovima: lonče karburatora. sisak benzina i venturi cev.Ako. pak. ne valja ako je gasna smeša suviše siromašna. i to oko 18 g vazduha za 1 g ben­ zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je normalno predviđen. tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne radi isti. Ovakva gasna smeša zove se normalna gasna smeša ili smeša najvećeg iskorišćenja benzina (najvećeg koeficijenta korisnog dejstva). Uloga ovih delova je u sledecem: GASNA SMEŠA SISAK KARBURATORA VEN TURI SI. a to znači da motor tada ne bi radio.3 —Karburator — osnovni princip rada — lonče karburatora u koji iz rezervoara stalno priliče ben­ zin. Najprostiji karburator dat je šematski na si. tako da se nivo benzina održava uvek na istoj visini. želimo potpuno iskorišćenj'e benzina u motoru. a nije dobro ni kada je suviše bogata. 4. do sledećeg: gasna smeša se ne pali ako je siromašnija od 1 g benzina na 28 g vazduha. jer ni u jednom slučaju takva smeša ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje. 106 . Prema tome. ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha. Raznim probama sa našim motorom u pogledu sagorevanja i paljenja gasne smeše došlo se. kada je pod režimom iskorišćenja. 4.

u prostoru iznad klipa stvara se depresija. to se stvorena depresija pre­ nosi na venturi cev. sada klip od DMT počinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom gasne smeše koja je imala kretanje nadole. motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice. do momenta paljenja gasne smeše od strane svećice. karburator ima u sebi razne delove. mi znamo da se to u praksi ne dešava. krećući se nadole. Pošto su delovi na motoru montirani sledećim redom: karburator-usisna cev-motor. Ovakva gasna smeša još nije dobra za sagorevanje. Kada klip stigne na DMT. Međutim. usisni ventil je otvoren. ima veliku brzinu kretanja nadole. a pored toga. Međutim. usisni ventil se zatvara i gasna smeša se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje. Ali. Razume se da je i gasna smeša. 107 . Završetak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu venturi ja na kome je presek najmanji. tj. imala svoju brzinu koja je nešto manja od brzine klipa. koje traje sve dok klip ne stigne do GMT. Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem obrtaja/min. i to u momentu kada počne takt usisava­ nja. pošto je takt usisa­ vanja. kapljice benzina isparavaju i mešanje sa vazduhom se na taj način pop­ ravlja. dobro je izmešana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom. Da bi udovoljio svim tim zahtevima. Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podiže (usisava) ben­ zin koji u tankom mlazu šiklja iz siska i mesa se sa vazduhom. jer su samo sitne kapljice ben­ zina donekle izmešane sa vazduhom. ulazeći u komo­ ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli). usled čega vazduh struji sa donje strane u venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru. pa i čitave male uređaje. i pošto klip polazi od GMT i ide nadole. i pošto je sve zatvoreno. Usled toga na ovom mestu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija. Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom brzinom i stvara se gasna smeša.Kada motor radi. koja kroz usisnu cev odlazi u motor i ispunjava prostor iznad klipa koji. Pre svega. U tom momentu gasna smeša je već postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje. Usled ovog sudara stvara se veliko kovitlanje i mešanje gasne smeše. on radi pod raznim uslovima opterećenja.

kada je leptir smeše zatvoren (2). 3 — prečistač. .4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo­ tor LA-300.1.4 — Delovi karburatora za motor LA-300. U — plovak. tj.6). 6 — vijak* ^ea regulaciju. 16 — leptir za startovanje. 15 — osovinica leptira za startovanje. Si. Uređaj minimuma obu­ hvata zavrtanj za podešavanje (4) i doziranje smeše (si. 4. 4. depresija u cevi minimuma se smanjuje. laganim" otvaranjem leptira smeše.telo. da bi ograničio doticanje vazduha i da bi posta­ vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate smeše (si. Princip rada ovog karburatora biće opisan u nekoli­ ko faza: 1. 1. Pri pokretanju na hladno leptir uređaja za startovanje (1) je zatvoren.4. a leptir startera otvoren. usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. 10 — deo emulzije.5).4. 4 — igla. — poklopac. 14 " * sisak maksimuma — petroleuma. 5 — vijak za 'podržavanje leptira. Dodavanjem gasa. 13 — sisak maRspSuma. Nema priliva goriva 108 . 12 — sisak minimuma. 7 — osovinica leptira za smešu. Na minimumu. 8 — leptir za smešu. 3.2. 17 — poluga 2. Karburator za benzinski motor LA-300 Na si.2 — priključak. 4. 9£>.

6 — 2. 4.5 Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300. položaj tanje na hladno pokre :*Sč7 SI. 4. položaj — na minimumu 109 .SI. 1.

položaj — na maksimumu 110 . položaj — dodavanje gasa SI.7 — 3.SI. 4.8 — 4. 4.

4. plovak ne dodiruje zidove lončeta (u slučaju da dodiruje — brusnim papirom skinuti mesto dodira). Leptir za startovanje preko poluge zatvara se u dva položaja.9). — Kontrolisati da leptir uređaja za startovanje nije poha­ ban i da li se slobodno okreće. sisak mini­ muma i maksimuma. — Leptir mešavine treba da se obrće slobodno. — Kontrolisati da.7).8). Rasklapanje karburatora Odvojiti karburator. 4. zameniti poklopac. — Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala. (2) pri temperaturama ispod 0°C. što omogućava pokretanje (1) pri temperaturama iznad 0°C.1. — Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje.3. Ako su dimenzije manje ili ako je zazor između osovinice i sedišta preko 0.010 — 6. (3) u položaju rada (si.iz siska za maksimum. Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oštećeno. a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7) prekida se izlaz smeše (si.15 mm — zameniti oštećeni deo. Kontrola karburatora Na ravnoj kontrolnoj ploči proveriti da li je došlo do deformisanja na zaptivnim površinama lončeta i poklopca. a posle modifikacije zameniti sediste i deo za zap ti van je kod karburatora.1. Poklopac skinuti pažljivo (da ne bi došlo do deformacije plovka). koja je povezana sa cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smeše (2) (si.06 mm (u suprotnom slučaju zameniti poklopac). već komprimirani vazduh. Kada je leptir sasvim zatvoren. 4. od­ stojanje između ravni leptira i otvora minimuma treba da bude 0. 111 .025 mm. Smešu za ubrzanje obezbeđuje jedna dru­ ga rupa — za postepeno dovođenje (5).04 — 0. 4. u usi­ snoj cevi stvara se depresija koja povlači gorivo iz siska maksi­ muma (6). eventualno. 4. Za čišćenje siskova kalibriranih otvora i kanala ne upotrebljavati metalne šiljke. Odviti emulzionator. kada je leptir (2) sasvim otvoren. Prečnik osovinice treba da bude 6. Na maksimumu. 4.4.

9 — Poluga za pogon leptira 4. Kada je lonče u horizontalnom položaju. SI. 4. Kontrola nivoa goriva Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim zavrtnjem.10). merkom izmeriti nivo goriva koji treba da bude 10 — 12 mm ispod gornje površine lončeta (si. — Povezati cev goriva na priključak i ostaviti da gorivo uti­ če u lonče.SI.10 — Merenje nivoa goriva u lončetu karburatora 112 . 4. — Odvojiti cev od priključka i skinuti poklopac.5.1. 4.

a drugo za visok napon. pričvršćena na bloku i obavijena na svežnju limova sa dva kola: jedno za ni­ zak. Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro­ toka koji vrši indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis­ kog napona. Ova struja.11 — Podešavanje visine potisne lamele na plovku Ako se nivo ne nalazi na označenoj vrednosti. ponovo montirati i ponoviti ispitivanje (si.11). koju prekida platinsko dugme.12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne smeše.2. 4. Za paljenje gasne smeše koristi se alternator na visoki napon (sa rotorom statorom). Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora. Rotor je sastavljen iz magneta smeštenog na udubljenju na obodu zamajca. on omogućava brzo zaustav8 Motokultivatori 113 . 4. stvara visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz­ među elektroda svećice. 4.SI. Pored toga. DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEŠE Na si. a stator je jedna bobina. On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih štiti od pregorevanja. isprazniti lonče. 4. Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz priključka. modificirati visinu potisne lamele igle na plovku.

4. 4 — ŠipČica. Kontrola Bobina: kontrolu vršiti pomoću tastera. 12 — žarna jac Ijanje struje u primarnom kolu. 8 — svećica. 5 — lisnati deo. 4.2. da bi u sekundarnom kolu izazvao visoki napon za paljenje. 10 — starter. 3 — kondenzator. 7 — radilica. 6 — breg. 11 — rotor (magnet).13): 114 .1.12 — Delovi sistema za paljenje gasne smeše. 1 — dugme 2a zaustavljanje. a ako je bobina defektna — zameniti je. 2 — platinsko dugme.SI. 9 — svežanj pločica. Karakteristike električnog kola (si. 4.

otpor na primarnom kolu 0. Proveriti da li je kabao mase zavaren na svežnju pločica. 4. 4.13 — Kontrola karakteristika električnih kola SI.3 oma otpor na sekundarnom kolu 5000 oma Kontrolisati da li je izolir u kablu između bobine i platinskih dugmadi oštećen i da li možda dodiruje masu. Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i svećicom.14 — Kontrola efikasnosti magneta 8 ! 115 . SI.

2. 4.16). Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta­ vi šetalica alata u visini crte (a.14) i utvrditi da li mag­ net povlači šetalicu. 4.2.2.Magnet: efikasnost magneta može se smanjiti ako je zamajac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura­ ma. 4. Kondenzator Efikasnost kontrolisati pomoću spinterometra (si. u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu­ piti na sledeći način: — zamajac postaviti u aparat. Magnetizacija Pošto se magnet ne može zameniti ako je demagnetizovan. SI. 4. 4. • • * * • * 116 . si.3. 4.15 — Zatvaranje međuprostora između lopatice — zamajac pritegniti među polovima. — među lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba­ citi uobličeno gvožđe kojim se zatvaraju međuprostori (si. a ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us­ tanovi brzo trošenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje nesigurno. — napajati uređaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i ponoviti operaciju dva ili tri puta.15).

Zameniti svećicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda mase istrošena.55 — 0. 117 . Marka svecica Marelli Bosch Champion KLG Bosna Za motore LA — LAL CW 150 N W 95 TI UL 35 Y F 50 F 50 LAP CW 50 NI W 45 TI — — — 4.2.5.2.17).8 mm (si. Platinska dugmad Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje­ ni ili nagoreli.6 mm. Mala oksidacija može se otkloniti finom tur­ pijicom i komprimiranim vazduhom. 4.SI. a zatim podesite otvaranje na 0.4. 4. __ . Zamenu svećica vršiti u svakom slučaju posle svakih 300 sati rada motora.16 — Kontrola efikasnosti kondenzatora pomoću spinterometra 4. Svećice Očistiti elektrode metalnom četkom i komprimiranim vazduhom i podesiti zazor između elektroda na 0.

7 — opruga 8 — kućište 118 . SAMONAMOTAVAJUĆI UREĐAJ ZA POKRETANJE To je uređaj za ručno pokretanje koji dejstvom opruge na­ nio tava kanap na remenicu posle pokretanja. 2 — spi­ ralna opruga. 6 — kanap. 4. 3 — pločice.3. 1 — vijak. " _ • » * r ' J ' 1 » 1 * * * 51. 4.18 — Delovl samonamotavajućeg uređaja za pokretanje. 5 — remenica.I™ • * . Povlačenjem kanapa tri pokretne ploče se uključuju u nazubljenu glavčinu uč- Sl. 4. 4 — poklopac.17 — Kontrola zazora između elektroda na svecicama Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost nedovoljna ili ako postoji deformacija — izvršiti zamenu.

3. skinuti remenicu (5) pošto se otpusti zategnutost opruge i spirale (7). — Izvući remenicu i zameniti kanap (6). 4. 4. — Pustiti remenicu da se obrće dok se ne olabavi napon (zategnutost opruge (7).vršćen-u na zamajcu. napon opruge namotava kanap na remenicu. pa tako pokreću zamajac sa remenicom.19 — Provera napona saraonamotavajućeg uređaja 119 .18). kraj kanapa saviti i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlačenju vrši na zidovima sedišta.1. može se demontirati odvrtanjem 4 vijka (1) koji ga učvršćuju na usmerivač vazduha (si. Pokretne ploče se odvajaju usled inklinacije zuba. — Kontrolisati da li je opruga (2) učvršćena u sedištima poklopca (4) i remenice (5). — Postaviti sajlu u žleb remenice (5). 4. Kontrola — Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti je ako pločice (3) ne izlaze. pa se tako motor može pokrenuti povlačenjem kanapa. Ako uređaj ne funkcioniše. Tako glavčina postaje nezavisna od uređaja za samonamotavanje. U slučaju kidanja kanapa (6). — Ponovo montirati remenicu (5) ubacivši kraj spiralne opruge (7) u njen žleb. SI. Kada se kanap otpusti. a ne na otvoru za prolaz kabla.

sa kuglicama smeštenim u zupčani­ ku koji aktivira radilica (sL 4. a posledica toga je sma­ njenje broja obrtaja. koju zateže komanda gasa (E). Napon samonamotavajućeg uređaja kada je kanap kom­ pletno obavijen treba da iznosi 1. suprotstavlja se centrifugalnoj sili. 4.4. Opruga (D). Kuglice se pomoću centrifu­ galne sile pokreću ka periferiji zupčanika i aksijalno pomeraju zvono (A) koje deluje na viljušku (B). kada je kanap (6) kompletno odvijen. a ova preko poluga od­ ređuje položaj leptira za smešu (C) u karburatoru. pa to kretanje teži zatvaranju leptira (C).21). 4. Re­ zervna opruga isporučuje se tako što je obavijena gvozdenom žicom. REGULATOR Centrifugalnog je tipa.2 — 1.19). 120 . 4. SI. pošto se savlada prvo trenje (si. s tim da se jedan njen kraj učvrsti na kutiji. Pri smanjenju opterećenja.20 — Tanjirasla i spiralna opruga U slučaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi­ ti u sedište.5 daN (kg). sa pozicioniranim gasom broj obrtaja se povećava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno.Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice (5) za 2 — 3 obrtaja. Osloboditi oprugu presecanjem žice samo posle ugrad­ nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta­ nja motora.

a ako je pohabana — dovesti je u normalno stanje pomoću fine turpije. Kontrola Prvo proveriti u kakvom su stanju sedišta kuglica u zvonu. 4.21 — Regulator 4. a to znači ravnoteža između centrifugalne sile na regu­ latoru i dejstva opruge na različitom režimu.1. Dodirna površina klizača mora da bude zaobljena. a zatim proveriti osovinicu i viljušku i zameniti istrošene delove. 121 . Ova dejstva na leptiru omogućuju da se automatski stabilizuje broj obrtaja pri promeni opterećenja na motoru. ulje se potiskuje iz zupčanika re­ gulatora. 4. Novom položaju gasa odgovara promena opterećenja na oprugu.4.22). čime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifugatora (si. Papučice na viljušci moraju biti u ravni — pošto male razlike mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato­ ru. SI.5. 4.Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama preteže dejstvo opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i povećava broj obrtaja. PODMAZIVANJE Centrifugalnog je tipa.

BOROVO 122 . čišćenje centrifugatora. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . prečistača i kanala u radilici obavlja se skida­ njem radilice i čišćenjem kanala.4.22 — Podmazivanje — centrifugalnog tipa Filtriranje ulja vrši se pomoću centrifugalne sile koja nečis­ toću odvaja i taloži u udubljenom delu centrifugatora.

pa zbog toga treba vršiti podešavanja koja propisuje proizvođač. veoma bitni ure­ đaji za njihov rad: kočnice. što znatno olakšava transport. pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para. priključno vratilo i dr.1. Zadatak transmisionih uređaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih točkova motokultivatora. Funkci­ ja spojnice može da se obavi i preko kaiša sa zatezačem. UREĐAJI MOTOKULTIVATORA Motor stvara određeni obrtni moment koji se preko transmisionih uređaja prenosi do pogonskih točkova. Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta suva spojnica. 5.5. upravljač. koman­ de. Spojnica nikada ne srne da proklizava. Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ručice koja se nalazi na upravljaču. menjača brzina. Spojnica se aktivira pomeranjem komandne ručice preko komandne sajle koja se može podeša­ vati. 123 . Prenos snage od motora do pogonskih točkova motokultiva­ tora ide preko spojnice. Na motokultivatore se ugrađuju i drugi. SPOJNICA (KVAČILO) Spojnica služi za postepeno uključivanje i isključivanje veze između motora i delova transmisije. pogonski točkovi. Kod jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se ostvaruje preko sistema lančanika. Savremenija rešenja kod motokultivatora većih snaga omogućuju i pogon točkova pri­ kolice. Spojnica radi na principu trenja. konusna — suva spojnica i dr. višelamelasta spoj­ nica potopljena u ulju. višelamelasta suva spojnica. diferencijala i poluosovina. tako da se postiže odgovarajuća brzina za rad u polju.

.

Kada se ručica komande povuče. 5. 15 — pločica za osiguranje. 5.2 — Jednolamelasta suva spojnica ugrađena na motokultivator »special« proiz­ vodnje »Labinprogres«. Ona se sastoji iz: korpe spoj­ nice. 5. 12 — pločica. spojnica je odvojena. 3 — korpa spojnice. Isti proizvođač na motokultivatoru »mondial« ugrađuje konusnu suvu spojnicu (si. 5. završne lamele. 7 — opružna žica. Podešavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vrši se tako što on iznosi 3—5 mm. tj. 1 — lamela spojnice. 8 — viljuška za isključivanje. SI. 9 — potisni ležaj. € — aksijalni ležaj. potisnog diska. 2 unutrašnje frikcione lamele. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom za podešavanje. 14 — opruga za vraćanje poluge. Na si. proizvodnje »Labinprogres«-a. 4 — opruga. 5 — sedište opruge. Svi ovi elementi smešteni su između motora i men jača i oni svo­ jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjaču. motor ne pogoni transmisiju. 6 potisnih opruga i sedišta opruga. 2 pogonske lamele. 17 — povratna opruga poluge 125 .2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica. 13 — poluga za isključavanje spojnice.3). 2 — potisni disk. Na si. ugra­ đena na motokultivatoru »specijal«. 10 — pođloška. 16 — vijak. ugra­ đena na motokultivatoru IMT-507.1 prikazana je višelamelasta suva spojnica. 11 — vijak (nosač poluge).

5 — ležaj 6 — konus spojnice. 1 — prirubnica. 4 — poklopac ležaja.3 — K o n u s n a suva spojnica ugrađena na motokulti vatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 10 — poluga za isključivanje spojnice . 3 — opruga. 5.NJ SI. 9 — viljuška. 8 — ležaj. 7 — frikcioni element. 2 — poklopac spojnice.

12 ~ ležaj. Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo­ tora preko spojnice u menjački prenosnik. 9 — poklopac. 21 — ležaj. 3 — odstojnik. SI. 15 — dvogubi zupčanik. U osnovi to su menjači sa 3—4 stepena prenosa za kretanje napred. 22 — vratilo spojnice. 8 — navrtka. 17 — zupčanik. 15 — pogonsko vratilo. 2 — elastična čivija. Deo snage se odvodi i na priključna vratila (jedno ili dva). 4 — čaura. Sve te operacije zahtevaju odgovarajuće brzine kretanja koje se obezbeđuju upotrebom men jača brzina ili menjačkog prenosnika. Zavisno od tipa motokultivatora postoje različita konstrukcijska izvođenja menjača. Menjač sa pokretnim zup­ čanicima ima sledeće funkcionalne celine: — vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do menjača.2. i sa 2—3 stepena prenosa za kretanje unazad. 25 — ležaj 127 . 6 — odstojnik. 5 — dvogubi zupčanik hoda unazad. 1 —• vratilo za hod unazad. 16 — igličasti ležaj. 7 — elastična podloška. a isto tako i za transport. 20 — odstojnik. 23 <— nepokretni dvogubi zupčanik. 18 — zaptivnl prsten. MENJAC BRZINA Motokultivator služi za obavljanje različitih poljoprivred­ nih radova. 19 — osigurač. 11 — odstojnik.4 — Menjač ugrađen na motokultivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 24 — odstojnik. 5. Prenos obrtnog mo­ menta ide od men jača preko pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para do pogonskih točkova. 14 — zupčanik. 10 — osigurač.5.

5 — Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 1 — viljuš­ ka. 2 — sigurnosna navrtka.8 — šipka za izbor stepena prenosa . 6 — nosač sipki. 7. 3 — kuglica. za promenu stepena prenosa. 5 — viljuška za promenu stepena prenosa. 4 — opruga.2 3 4 7 8 SI. 5.

Da bi kontrola bila pouzdana. Na vratilu pogonskih točkova obično se ugrađuje deblokada pogonskih točkova. Zamena ulja se obavlja kroz otvore za nalivanje i ispuštanje ulja koji se zatvaraju čepovima. Na vratilu pogonskih točkova klizi spojnica za deblokiranje točkova. proizvodnje »Labinprogres«-a. 5 3 PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAČA DO PO­ . propisuje proizvođač. GONSKIH TOČKOVA Obrtni moment od menjača do pogonskih točkova prenosi se pužnim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupča­ nika.4 prikazan je menjač na motokultivatoru »mon­ dial«. polugom (15). a motokultivator treba da se pomeri. čepove i otvore (kao i njihovu okolinu) treba održavati potpuno čisto (da u unutrašnjost kućišta ne bi dospele nečistoće).3. motokultivator mora biti u sasvim horizontalnom položaju. 5. Na si. a ako se ugrađuje diferencijal — blo­ kada diferencijala.— vratila na kojima se postavljaju zupčanici. šipkom (14). 5. Deblokada pogonskih točkova koristi se u slučajevima kada motor ne radi. i spojnicom (5) koja se uzubi u pužni zupčanik (3). Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja. Kontrola nivoa ulja vrši se šipkom koja se nalazi na čepu za sipanje novog ulja. Održavanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kući­ štu men jača. a na si. Uključivanje mehaniz­ ma za deblokiranje točkova obavlja se ručkom za deblokiranje točkova. Pužni prenosnik Na si.5 sistem za promenu stepena prenosa. viljuškom (12). Vratilo sa pužem (2) prenosi obrtni moment na pužni zupčanik (3) koji se nalazi na vratilu pogonskih točkova (4).1.6 prikazan je pužni prenosnik. 5.. Izbor stepena prenosa obavlja se ruči­ com koja se dovodi u željeni položaj prema šemi brzina datoj u uputstvima za rukovanje. 9 Motokultivatori 129 . sajlom. — ručice sa viljuškama za uključivanje u pojedine stepene prenosa. 5. Zamena ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru.

UJ .

drugi točak obrtaće se dva puta većim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba točka kad idu zajedno. V 9 * 1 3 1 .2. a pošto su oni uzupčeni preko satelita. neće se pomerati satelit oko svoje ose. Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor točkova različit. zavisno od otpora na jednom točku. 5. Kada motokultivator ide pravo a otpor oba točka je isti. Kada je motor motokultivatora u radu. Međutim. Konusni zupčanik se nalazi na ikraju vratila koje izlazi iz menjača i uzubljuje se u tanjirasti zupčanik. obr­ tni moment od tanjirastog zupčanika prenosi se na planetarne zupčanike (3) koji su uzupčeni preko satelita (trkača) (4). Da nema diferenci­ jala. U ovom slučaju sateliti se okreću oko svoje ose i omogućavaju da se. omogućeno je da se kompenzuje razlika u kretanju spoljnog i unutrašnjeg pogonskog točka. Zadatak ovog prenosnika je da izvrši re­ dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdužnog na poprečni. spoljni točak za isto vreme pređe veći put od unutrašnjeg. već ceo sklop sa tanjirastim zupčanikom. točkovi će se okretati podjednakom brzinom. pa prema tome ima i veću brzinu.5. Tada se i planetarni zupčanici okreću istim brojem obrtaja. dolazi do zaokretanja planetarnih zupčanika preko sa­ telita i do različitog broja obrtaja levog ili desnog točka. Zakretanje motokultivatora pomoću ručica za upravljanje nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako. Princip rada diferencijala objasnićemo prema si. kada je ugrađen diferencijal. Tu razliku u brzini između spoljnog i unutrašnjeg točka ispravlja diferencijal.9. obrtanje levog i desnog točka bilo bi isto. Ali. obrtni moment se prenosi preko spojnice i menjačkog prenosnika do konusnog zupčanika koji je uzupčen sa tanjirastim zupčanikom. Konusno-tanjirasti par zupčanika. Ako se jedan točak motokultivatora. brzina obrtaja planetarnih zupčanika razlikuje. Diferencijal je sklop zupčanika koji omogućava lakše uprav­ ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom zaokretanju na manjem prostoru.3. diferencijal i blokada diferencijala Konusno-tanjirasti par zupčanika sastoji se iz konusnog i tanjirastog zupčanika. Za pravolinijsko kretanje mo­ tokultivatora — diferencijal ne bi bio potreban. a sa njim i njegova poluosovina u deferencijalu — zaustavi.

22 — elastična čivija. 11 — ležaj.SJ. diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru »specijal« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 1 — planetarni zupčanik (desni). 6 — vratilo diferencijala. 24 — osnovica satelita . 15 — poklopac diferencijala. 5. 7 — satelit. 17 — navrtka viljuške. 20 — konusni zupčanik. 10 — osigurač. 18 — opruga. 9 — kandža za bloki­ ranje diferencijala. 1 — zaptivni prsten. 5 — osigu­ » rač. 12 — osigurač. 3 •. 21 — tanjirasti zupčanik. 23 — satelit.osigurač. 14 — doboš kočnice. 8 — kandžasti prsten za blokiranje diferencijala. 16 — planetarni zupčanik (levi). 19 — viljuška za blokiranje diferencijala.7 — Konusno-tanjirasti par zupčanika. 4 — ležaj. 13 — zaptivni prsten.

ugrađuje se uređaj za blo­ kiranje diferencijala koji omogućava krutu vezu leve i desne poluosovine i isključuje ulogu satelita. 2 planetarni zupčanik. Da bi se ovi nedostaci otklonili. 3 poluosovine 133 . 8 i 9). kuji je na tvrdom terenu. zbog efekta diferencijala razvija malu vučnu silu kao i točak koji proklizava.Diferencijal omogućava stalan pogon točkova. 5. i to kako u pravcu tako i u krivini. Ukupna vučna sila motokultivatora je tako mala. tj. Drugi to­ čak. Uređaj za blokadu diferencijala omogućava da se postigne isti broj obrtaja na oba točka i da se izbegne mogućnost proklizavanja. pa to onemogućuje dalje kretanje motokultivatora. 5 tanjirasti zupčanik.7 prikazana je kandžasta spojnica (poz. SI.8 Delovi diferencijala. on će proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. diferencijala. Kandžu (9) aktiviramo preko komande za blokadu i ručice i sajle na upravljačkim ručicama — da bi se to kretanje prenelo na viljuš­ ku (19) koja pomera kandžu (9) i uzupčuje se sa kandžastim prstenom (8). Uređaj za blokiranje ima kandžastu spojnicu koja se nalazi na ožlebljenom delu poluosovine. U slučaju da jedan točak naiđe na klizav teren. 4 — satelit ili trkač. 5. 1 — konusni zupčanik. gde se točko vi obrću različitim brojem obrtaja. Pored navedenih prednosti diferencijal ima i određene ne­ dostatke. Na si. Tako se dobij a kruta veza. pa se može pomerati duž poluosovine.

PRIKLJUČNO VRATILO Priključno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo­ ment različitim priključnim mašinama.4. tako da mogu da 134 . 5. 5.SI. 5. U ovim slučajevima priključna vratila imaju različit smer obrtanja i različit broj obrtaja.10).3. Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment se prenosi do lančanika sa zupčanikom (4) koji je uzupčen sa zupčanikom (5) na izlaznom vratilu. Može biti ugrađeno jed­ no ili dva priključna vratila. Prenos lančanicima Ako je osno rastojanje između izlaznog vratila men jača i pogonskih točkova suviše veliko. na primer. izvedeno na motokultivatoru IMT-506 (si. ugrađuje se prenos lančani­ cima kao što je to. Motokultivatori sa snagom mo­ tora od 10 kW jači su i na njima se ugrađuju i po dva pri­ ključna vratila.9 — Princip rada diferencijala 5.3.

SI. Uključivanje pogona priključnog vratila ostvaruje se pomoću ručice za uključivanje. Za pojedine radne operacije potrebno je da se ručice za upravljanje okrenu za 180°. 1. 6 — kućište prenosnika se koriste za veliki broj priključnih mašina i oruđa. pa priključno vratilo pogoni napred postavljenu mašinu (čistač snega. 5 — zupčanik na izlaznom vratilu. 4 — lančanik. kosačica i dr. Priključna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora.2 — valjkasti lanac.10 — Prenos lančanicima.). 135 . 3. tako da motor dolazi pozadi. kao i za pogon prikolice sa pogonskim točkovma. Broj obrtaja priključnih vratila reguliše se izborom odre­ đenog stepena prenosa. 5.

2 — uključili ekscentar.OJ ON SI. 12 — opruga. 3 — zaptivnj prsten. 5 — prsten. 14 — viljuška za uklju čivanje priključnog vratila. 18 — zaptivač .11 — Priključno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 5. 13 — kuglica. 1 — kućište. 14 — viljuška za uključivanje. 10 — ležaj. 11 — zupčanik za uklju­ čivanje 12 — opruga. 13 — kuglica. 7 — zupčanik. 9 — osigurač. 4 — ležaj. 6 — vratilo. 8 — ležaj.

5. Zupčanik (7) se nalazi užiebljen na priključno vratilo (6). zatim zadržavanje zaustavljenog motokultivatora na us­ ponu i pomoć u upravljanju motokultivatorom.6 prikazano je priključno vratilo (24) i zaštitna ka­ pa priključnog vratila (25). 5.Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ narni pogon. Zadatak kočnica je usporavanje i zaustavljanje motokultivatora. Uključivanje priključ­ nog vratila obavlja se ručicom (17). Kočnice mogu imati dva odvojena sistema kočenja: — radna kočnica. ako bi se uključio hod unazad. onda se ručica za promenu stepena prenosa pos­ tavlja u prazan hod. može da izazove velike opasnosti po rukovaoca. i — parkirna kočnica. 5. Iz men jača (16) obrtni moment se pre­ nosi preko zupčanika za uključivanje priključnog vratila (11) na zupčanik (7). eventualno. Motokultivator IMT-507 poseduje priključno vratilo koje je prikazano na si. koja se aktivira u slučaju zadržavanja motokultivatora u mestu. 5. radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrađuju se ko­ čnice. Na si. Voditi računa na pre­ poruke u uputstvima za rukovanje. Kočnice moraju kočiti ravnomerno i efikasno.11. Pri naglom kočenju ne sme da dođe do zanošenja motokultivatora u stranu. koje je na drugom kraju užljebljeno tako da mogu da se priključe razne priključne mašine. 137 . KOČNICE Na motokultivatorima većih snaga. Prilikom vožnje na javnim putevima neophodno je da budu povezane obe poluge za komandu kočnicama — da bi se mogla kočiti istovremeno oba točka. Time se izbegava opasnost da kočenjem samo jednog točka dođe do skretanja u neželjenom pravcu i. pa se tako omogućava lakše zakretanje oko zakoče­ nog točka. Kočnice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje­ dini točak. koja služi za kočenje u pokretu. do neželjenog udesa. jer upotreba motokultivatora sa rotofrezom. a ujedno ne sme da dođe ni do samokočenja. a ujedno i većih masa.

12 — zaptivni prsten 5. 5. 3 — navrtka. 4 — vijak. 7 SI. 11 — doboš. direktno vrši zaokretanje cele mašine i promenu pravca. si.12 . S obzirom na to da 138 .13). 5.Delovi dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama. 5 — opruga. 7 — poluga.13 — Delovi dobošaste kočnice sa trakom.vijak. Rukovalac pomoću ručica. 5. 5. 9 — navrtka.12).6.Na motokultivatorima se najčešće ugrađuju dva tipa koč­ nica: dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama (si. 1 — elastična čivija. 1 kočnice. 2 — rascepka. 5 — podloška. 3 — zaptivka. 2 — doboš papuča (desna). dobošaste kočnice sa trakom (si. 10 — kočna tra­ ka. 6 — podloška. koje su vezane na upravljačkom stubu za motokultivator. 6 — obloga . 8 — podloška. 4 — papuča (leva). UPRAVLJAČ I KOMANDE Upravljač na motokultivatoru sastoji se od upravljačkog stuba i upravljačkih ručica.

na motokultivatoru se ugrađuju uređaji i postav­ ljaju određene komande. 3 — ručica koč­ nice desnog točka. Motokultivatori sa ugrađenim dife­ rencijalom omogućavaju lakše upravljanje pri zaokretanju.to nije tako jednostavno i lako. 5. rukovalac mora da ostvari snagom svojih mišica.15 prikazani su delovi upravljača sa komandama. Zato pri zaokretanju treba voditi računa da ne dođe do povrede rukovaoca. a na si. Na primeru motokul ti vatora »super speci jal« (si. 5. za rukovaoce je operacija upra­ vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju ceo sistem za upravljanje. SI. 7 — ručica za isključivanje spoj­ nice. 2 — ručica kočnice levog točka. jer diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni točak pređe duži put od unutrašnjeg točka. Za­ visno od tipa.14) prikazane su: — ručica za podešavanje položaja upravljača. 4 — poluga za promenu brzina. 5. 5 — poluga za gas. 6 — ručica za uključivanje brzina donjeg priključnog vratila. Tu razliku. 1 — ručica za podešavanje položaja upravljača.14 prikazan je upravljač sa komandama na motokul­ tivatoru »super speci jal« (proizvodnje »Labinprogres«-a). 139 . 8 — ručica za blokadu diferencijala Na si.14 — Upravljač i komande na motokultivatoru »super special«. 5. ako ne postoji diferencijal. Komandne ručice treba da su pristupačne rukovaocu.

5.SI.IS — Delovi upravljača sa komandama na moto kultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« .

za promenu stepena prenosa brzina. POGONSKI TOĆKOVI Pogonski točak. SI. za isključivanje spojnice. 1 — spoljnl p ne urna tik. za gas. 5. odnosno da omogući kretanje motokultivatora na taj način što se na pogonski točak dovodi od­ ređeni obrtni moment. 3 — naplatak.17 Podešavanje razmaka pogonskih točkova (5. 6 — teg.ručice poluga ručica poluga ručica ručica kočnice levog i desnog točka. pored toga što služi kao oslonac. 5. za blokadu diferencijala. 2 — unutraš nja guma. 5. 5 — vijak sa navrtkom.16 — Pogonski točak sa p ne u mat i kom. ima za­ datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlađi vanje otpora kretanja vozila. 141 .00-15") na motokultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« jm 322 m . za uključivanje donjeg priključnog vratila. 4 — prirubnica naplatka. 7 — uvrtanj i navrtka SI.7.

U ovom slučaju. 5.19 Postavljanje dodatnog tega na pogonski točak na kretanje motokultivatora. pođloška. točai može da bude i kočen.Pošto se motokultivator i zaustavlja preko točkova.18 — Gvozdeni pogonski točak. pođloška. 5 — uvrtanj. navrtka Si. 5. navrtka. 2 — venac gvoz­ denog točka. koja je nehomogena i koja se stalno menja od mesta do mesta. obrtni moment koji se dovodi na točak suprotnog je smera od smera okretanja točka Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeđuju si­ le koje se javljaju na dodirnoj površini između točka i podloge. 142 . Mehanička svojstva podloge i točka su od odlučujućeg uticaja 4 SI. 4 — vijak. Sila pritiska od točka se prenosi kroz podlogu. 3 — prirubnica. 1 — gvozdeni točak komplet.

a pneumatik se čisti.28). a može se ugraditi i gvozdeni pogonski točak (si. Zbog toga je klizanje mnogo veće kad je podloga vlažna i meka. 2 — uređaj za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 5. 1 — navrtka.20 — Ugradnja uređaja za isključivanje i uključivanje pogonskog točka na motokultivatoru IMT — 507. 5. U slučaju rada na vlažnom tlu između rebara zadržava se ze­ mlja i to dovodi do proklizavanja točkova. 3 — pogonski točak. 5. 5 — motokultivator Pneumatici pogonskih točkova na spoljnoj površini imaju izražena rebra koja su pod određenim uglom u odnosu na pop­ rečnu osu točka.16 prikazan je pogonski točak sa pneumatikom. Na si. Pneumatici sa ve­ ćim zakošenjem rebara na suvom tlu se lakše klizaju i trpe veće otpore. SI. Usled većeg nagiba. nego u slučaju kada je ona tvrda i suva. 143 . uz rebra takvog pneumatika meka zem­ lja klizi u stranu.Proklizavanje pogonskog točka ušlo vi j eno je narušenim spa­ janjem po dodirnoj površini između pneumatika i podloge. pa se donji delovi toč­ ka bolje prihvataju za tlo. ali su zato u prednosti na vlažnom i klizavom tere­ nu. 4 — vijak. Pneumatici sa manje zakošenim rebrima trpe manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama.

1 — mazalica. 9 — povratna opruga. 22 — vijak. 20 — kućište. 17 — vijak. 19 — priključna osovina. 2 — kapa poluosovine. 23 — osovinica. 18 — zupčasta spojnica. 5. 3 — rascepka. 8 — elastična čivija. 15 — uključna poluga. 21 — viljuška za uključivanje.SI. 10 — gumeni prsten. 4 — navrtka. 13 — mazalica. 14 — rascepka. 11 — uključna osovinica. 16 — vodica komande. 12 — podmetač. 6 — adap­ ter poluosovine. 24 — vijak 144 .21 — Delovi uređaja za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 7 — zaptivni prsten. 5 — podloška.

UREĐAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUČIVANJE POGONSKIH TOČKOVA Pomoću ovog uređaja može se nezavisno pojedinačno is­ ključiti ili uključiti pogon svakog pogonskog točka (primena na motokultivatoru IMT-507). 5. Uređaj se postavlja između prirubnice i pogonskog točka (si. Postavljanje tegova na točkove (si.20).4 mm). jer dodatni te­ govi na točkovima moraju biti centrirani. Promene razmaka pogonskih točkova ostvaruju se različitim položajima naplatka. One se označavaju u colima (inčima).8. 5. 5. Na si. Podešavanje razmaka pogonskih točkova daje veće moguć­ nosti za korišćenje motokultivatora u raznim radnim uslovima (si.18 prikazan je gvozdeni pogonski točak koji zamenjuje pneumatik u radu na vlažnom i teškom terenu. 5.Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka. frežiranje i si. dimenzija 5—15 znači da je širina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati­ ka 5 coli.22 — Uređaj za priključivanje oruđa 10 Motokuttivatori J45 . 5. Primena tegova i gvozdenih točkova obavlja se za određene radne ope­ racije. SI. kao što su oranje. Povećanje vučne sile motokultivatora moguće je ostvariti: — povećanjem mase na pogonskim točkovima i — povećanjem koeficijenta trenja između pneumatika i tla (gvozdeni pogonski točak).17). a prečnik naplatka je 15 coli (1 col = 25. Na primer.19) motokultivatora mora se obaviti prema preporuci proizvođača. 5.

Ako motokultivator treba okre­ nuti nalevo. onda se mora isključiti levi pogonski točak. a okre­ tanje nadesno zahteva isključenje desnog pogonskog točka. 146 . Održavanje se obavlja pod­ mazivanjem mazalica (1 i 13). Ovaj uređaj se primenjuje u slučaju većih pogonskih točkova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros­ tor za okretanje motokultivatora. preko mehanizma vodice komande (16) pomeraju se ukljucna osovina (11) i viljuška za uključivanje (21) sa zupčastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo­ menta na adapter poluosovine (6).Ručicom (15) obavlja se uključivanje ili isključivanje po­ gonskog točka.

— Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu­ šenje. UPOZORENJA Pre nego što se pristupi bilo kakvom radu sa motokultivatorom. — Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je topao.1. — Čišćenje noževa (rotacione sitnilice). treba detaljno proučiti uputstva proizvođača i zapam­ titi sledeće: — Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po­ luga komande men jača u praznom hodu. — Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji. — Startovanje motora vršiti samo originalnim uzetom. već za to pogodnim sredstvima. — Priključna oruđa se priključuju na osnovnu mašinu samo originalnim elementima za — Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti. 10 rz 147 .6. — Zaštitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po­ stavljen i bez njega se ne srne raditi. mehanizmu kose i drugim oruđima obavezno isključiti motor. — Preliveno gorivo na delove motora ili oruđa mora se pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od požara. kose i slični ra­ dovi na noževima ne smeju se vršiti golom rukom. — Pri promeni mesta rada obavezno isključiti pogon svih radnih oruđa. upaljača i si. dotrajale ili polomljene delove uvek zamenjivati originalnim delovima. paljenje šibica. — Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi). — Pohabane. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA (na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300) 6.

— Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras­ poređen u okviru gabarita sanduka. — Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici — obavezno smanjiti brzinu. — Bezbedan i siguran rad motokultivatora i oruđa imaćemo samo u slučaju obaveznog pridržavanja uputstva o redov­ nom tehničkom i periodičnom održavanju. pre početka eksploatacije. pritisci u pneumaticima pogonskih točkova moraju biti isti. snage 4. Motor U motokultivatoru IMT-507 ugrađen je četvorotaktni ben­ zinski.— Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida­ njem zaštitnog lima. — Kočni uređaj na prikolici mora se često kontrolisati i održavati u ispravnom stanju. tipa LA-300 Ispravan rad i dug vek motora imaćemo samo ako njime pra 148 .2. dok se za kretanje po putu ne smeju koristiti. mora detaljno upoznati motokultivator (odnosno motor). 6. pre početka frezovanja lim se mora oba­ vezno postaviti. — Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa ispravnim upravljačem i kočnim sistemom. — Kandže za točkove koristiti samo za rad u polju.1. — Obavezno se mora voditi računa o propisanoj nosivosti prikolica.2. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE NAJVAŽNIJIH UREĐAJA MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300 Svaki korisnik. vazduhom hlađeni motor. raspored komandi i način njihove upotrebe. — Priključivanje prikolice za motokultivator vršiti samo originalnom osovinicom (klinom).41 kW. -— Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo lako i bezbedno. — Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi došlo do prevrtanja). — U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju­ čenim motorom. 6.

Zbog toga.2.1. Čišćenje prečistača mora biti što češće. odnosno motor. Za čuvanje (uskladištenje) goriva nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati čist levak sa sitom.2. Podešavanje karbu­ ratora je izvršio proizvođač. Motokultivator je opremljen prečistačem vazduha sa uljnim kupatilom čiji je zadatak da izdvoji prašinu iz vazduha koju motor usisava. naročito pri nižim brojevima obrtaja. Ova kontrola se vrši pomoću šipke (štapa): nivo ul(ja treba da bude između zareza označenih sa »min« i »max«.1. mora biti u horizon­ talnom položaju. 149 .2 A A . U pogledu izbora — uvek koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora. Gorivo Za pogon motora koristi se čist benzin REGULAR 86—88. Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno.2. a za sve intervencije na njemu treba se obratiti ovlašćenom servisu. Pri kontroli nivoa ulja motokultivator. a pri radu u veoma zaprašenoj okolini i svakodnevno. pažljivo proučiti knjižicu proizvođača i postupiti po uputstvima koja su u njoj data. 6. a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceđenje.2. pre startovanja.vilno rukujemo i ako ga redovno održavamo. 6. On je tako konstruisan da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo.1. 6. 6. Podmazivanje Podmazivanje motora je posebno važno i zato treba obra­ titi pažnju da se ono obavi prema predviđenim uputstvima.1. zavisi od pravilno podešenog karburatora.3. K a r b u r a t o r Dobar rad motora. P r e č i s t a č v a z d u h a Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro prečišćavanje vazduha.

Prebacivanje menjača od kretanja napred na kretanje nazad postiže se pomoću ručice komande smera kretanja (si. Ako se ručica komande kretanja povuče unazad. dva fara sa po jednom sijalicom 6 V/5 W. Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice.1. Ak­ tiviranje spojnice se ostvaruje pomoću komandne ručice (si. 6. a preko žicanog užeta koje se može podešavati. Menjač Ova mašina ima menjač sa po tri stepena prenosa u oba smera: može se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na­ zad. ukoliko se za njih ukaže potreba u toku eksploatacije. Spojnica Motokultivator IMT-507 ima višelamelnu suvu spojnicu.2. 6. tj. Struja za osvetljenje prikolice uzima se sa utakačke kutije. menjač je tada isključen. Pojedini položaji ove ručice mogu se videti na nalepnici na ležištu komande smera kretanja. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi izvršiti podešavanje preko odgovarajućeg zavrtnja. Ako se stub upravljača zaokrene. Uređaj za p'aljenje i osvetljenje Potrebna proveravanja i podešavanja. tada je menjač uključen za kretanje unapred. 1. A ako se ručica pogura napred.12). menjač je uključen za kretanje unazad.6.12). još u fabrici se podešava zazor ručice komande na veličinu 3—5 mm. Ako ručica stoji između ova dva položaja. levo na upravljaču. utikačka kutija i provodnik za vezu signalnih uređaja.2. izvršiti u ovlašćenim ser­ visnim radionicama. potezni prekidač. Kada se ručica komande povuče.2. motor ne pogoni mašinu. baterija 6 V 16 Ah.5.3. spojnica je odvo­ jena. tada treba imati u vidu sledeće: 150 . te motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja mašine). 1.2. a pogonski točkovi i priključno vratilo su u stanju mirovanja. Uređaj za osvetljenje prikolice je narnontiran na prikolici i sastoji se iz sledećih elemenata: ispravljač. Termički određeni zupčanici rade sasvim uronjeni u ulju. Ovo važi za uobičajen slučaj — kada se motor nalazi napred (posmatrano u smeru kretanja mašine).

2. 3.5.00 12 AS (km/h) 1.5—8 AM (km/h) 1. stepen prenosa: ručicu povući nazad do srednjeg po­ ložaja. a ako je ručica pomerena nazad. stepen prenosa: ručicu gurnuti sasvim napred. stepen prenosa: ručicu povući sasvim nazad.41 2. 1.90 4.2. koji je označen sa 0.10 2.90 3.a) Ručica komande za promenu smera kretanja se tada na­ lazi na levoj strani upravljača. i pored uključenog stepena prenosa.37 6. Priključno vratilo Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultivatora i može se uključivati nezavisno od uključenog stepena prenosa.18 8. 2. Voditi računa da se mašina. Ovi se podaci mogu koristiti i kada je stub upravljača zaokrenut.65 4.13). Menjač se uključuje za kretanje unazad samo kada mašina stoji. Promena stepena prenosa izvodi se prema opisu nalepljenom na ležištu ručice i to na sledeći način: 1. Promena stepena prenosa Stepeni prenosa (1 — 2 — 3) se uključuju i isključuju po­ moću ručice za promenu stepena prenosa (si.5 6. Tabela 6. vozi samo onda kada je i ručica za smer kretanja po­ stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad. 6. menjač je uključen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na ležištu ručice komande). 151 .4.5 14 AS (km/h) 2. Gvozdeni točkovi 0 360 (km/h) 1. koja se na­ lazi na upravljaču (desno). b) Ako se ručica pomeri napred. samo se tada za promenu stepena prenosa nalaze na upravljaču — levo.23 3. menjač je tada uključen za kretanje napred.15 Oznake točkova sa pneumatikom (gumeni točkovi) 3.1 Brzine 1. 2. 3.75 10. Između pojedinih stepena prenosa nalazi se položaj praznog hoda (oseti se urez).

Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu Upravljač se može podešavati po visini posle odvrtanja šestougaone navrtke. Pre nego što se ova navrtka ponovo pri­ tegne. paziti da ne dođe zub na zub. 6. može nagnuti u stranu. paziti da tada. a ručica za promenu smera kretanja mašine (si. Priključno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. 6. posmatrano u smeru vožnje. Ako se poluga za okre­ tanje stuba upravljača (si. tada je priključno vratilo uključeno. po želji. a može i da se okrene za 180°. 1. 1.10). donji deo stuba se odigne. Ako stub upravljača treba da se zaokrene na 180°.2.6. Broj 1 obrtaja iznosi 860 min ~ .Uključivanje i isključivanje vratiila obavlja se pomoću po luge za uključivanje priključnog vratila (si. pri čemu on sam dolazi natrag u ispravan položaj. Okretanje stuba upravljača može da se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni lonac. Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajući urez. Ugradnja pogonskih točkova. pa se stub tada. ručica za promenu stepena prenosa (si. 1. Posle pričvršćivanja oba ležišta komandnih ručica. Svi pogonski točkovi (gvoz­ deni ili pneumatski) učvršćuju se na prirubnicama osnovne mašine.2. 1.12) mora se postaviti u prazan hod (na 0). Naginjanje stuba upravljača Stub upravljača može da se nagne i na lev u i na desnu stranu. a pomeranjem u suprotnom pravcu — priključno vratilo je isključeno. prema željenom smeru okretanja priključnog vratila. Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ nirani pogon (rad u mestu). a ručica za ko­ mandu smera kretanja mašine — na desnu stranu upravljača. ručica za promenu ste­ pena prenosa dolazi na levu stranu upravljača.7. 152 .12) bilo u položaj »V« (napred) lili u položaj »R« (nazad). Ako se poluga za uključivanje pomeri u pravcu prema mo­ toru. i to tako što će se prethodno izvaditi klinovi iz ležišta ručica. prvo moraju da se skinu oba ležišta komandnih ručica.12) nagne napred (posmatrano u stoeru vožnje).

Ako se pomoću poluge za isključivanje i uključivanje pogona točka (15. a ako se pomeri nagore i napolje. Važno je da u oba pneumatika bude isti pritisak vazduha — da se mašina ne bi naginjala na jednu stranu.21. Pri srednjem položaju poluge za ukopčavanje glavčina.50-14 AS).50-14 AS. tako da (posmatrano u smeru vožnje) motor takođe bude pozadi (npr.20 i si. Ako se stub upravljača zakrene za 180°. 5.5 do 2 bara.00-12 AS ili 4. onda se mora isklju­ čiti levi točak. Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u pravcu vožnje) na obe glavčine postiže se potpuno diferencijal­ no dejstvo. 6. onda je pogon toga točka isključen. tada se moraju okrenuti i obe poluge za isključivanje i uključivanje. onda je pogon točka uključen. Pomoću ovoga poseb­ nog uređaja (koji se isporučuje kao poseban pribor) može se nezavisno pojedinačno isključiti ili uključiti pogon svakog po­ jedinačnog pneumatskog pogonskog točka. 5. potrebno je da konični vijci sa obodom (odnosno — iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima — da li su dobro pričvršćeni. Ovo se može izvesti ako se odvrnu vijoi. radi lakšeg rukovanja su potrebne glavčine sa uređajem za isključivanje i uključivanje.21). Ove se glavčine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedeljnog čišćenja mašine. Ako želimo mašinu okrenuti nalevo. si. Pri upotrebi pogonskih točkova 4. pa ako je potrebno — pritegnuti ih. oba točka su čvrsto spojena poluosovinom i tada se postiže dejstvo kao pri blokiranju diferencijala. prst ovog mehanizma koji se kreće u kulisi — pomeri unutra i nadole. pri košenju).Kada se raspolaže glavčinama sa uključivanjem i isključi­ vanjem. ili 4. Ugradnja adaptera je srazmerno identična ugradnji glavčina za uključivanje točkova. potrebno je dodati jedan par adaptera.8. Ugradnja obe glavčine sa uređajem za isključivanje i uklju­ čivanje pogona točka prikazan je na si. Ako se samo jedna poluga 153 . Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova treba da bude 1. 5.2. Glavčine sa uključivanjem i isključivanjem Pri primeni pneumatika većih dimenzija (npr. a za nadesno — mora se isključiti desni točak.00-12 AS. 4.

Zato se mašina može zaokrenuti oko ovog točka (npr. RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507 6.21) u okviru sedmodnevnog odr­ žavanja moto kult iva tora.1. 5.2.3. Korisno je da se povremeno. na primer posle svakih 10 sati rada. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama.3. 6. Ulje u lonče tu prečis taca za vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti. s tim da ovo ne traje duže od 5 do 10 minuta. pri oranj<u). Glavčine za ukopčavanje ili zaustavne glavčine podmazivati na mazalicama (1 i 13. Razrađivanje Postupak razrađivanja najbolje će se obaviti ako se strogo poštuju sledeće preporuke: — Za vreme prvih 50 časova rada ne prekoračiti 50% najvećeg opterećenja. a po potrebi i pritezati vijke i navrtke. Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala. tada se odnosni točak pri kretanju napred više ne pokreće. — Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jaču. — Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru i lončetu prečis taca za vazduh. — Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo­ toru. — Češće i pažljivo kontrolisati. niti 2/3 mogućeg broja obrtaja. si. Pri ovom položaju ukopčavanja možemo voziti i napred i nazad. ova osovinica se osigurava pomoću preklopnog osigurača.okrene unazad. Uređaji za priključivanje priključnih oruđa Sva vučena priključna oruđa priključuju se za osnovnu ma­ šinu na taj način što se svojim (odgovarajućim) prednjim delom uvuku u uređaj za prikači van je i osiguraju se osovinicom. a to znači — motokultivator koristiti samo za lakše radove. 6. moto­ kultivator maksimalno optereti. 154 .9. Zbog toga obratiti pažnju da se obe poluge nalaze u sred­ njem položaju i da su oba točka čvrsto postavljena.

3. a zatim je polako vratiti.6. Priprema i startovanje motora Pre nego što se motokuitivator pusti u rad.1 — Poluga startera u položajima. 3 — radni položaj opruge SI.1. 2 — startovanje pri hladnom vremenu. 6. — dovoljno ulja u motoru — prema oznakama na šipci za kontrolu nivoa ulja. Snažno povući ručicu startera.2. Način startovanja prikazan je na si. 6.2.2.1) u srednji položaj (između min i max). — dovoljno ulja u posudi prečistača vazduha — prema oznaci na posudi. 6. 155 . 6. potrebno je obaviti i sledeće radnje: — otvoriti slavinu za dovod goriva.3. treba proveriti da li ima: — dovoljno goriva u rezervoaru. SI. 1 — za startovanje. — postaviti polugu gasa (si. Takođe obavezno proveriti da li je poluga za promenu stepena prenosa u položaju praznog hoda — oznaka 0. Startovanje hladnog motora Da bi motor startovao.2 — Povlačenje ručice startera — postaviti polugu startera u položaj 2. — dovoljno ulja u men jaču (kontrolu vršiti šipkom za merenje koja se nalazi na levoj strani kućišta menjača). 6.

6.3. Pre punog opterećenja potrebno je da motor radi na nižim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi postigao radnu temperaturu).3.1. s tim što se sada poluga startera postavlja u položaj 1. može se ostvariti samo u slučaju da se motokultivator pravilno i savesno održava. 6.Ako motor ne startu je — postupak ponoviti.2.3 — Dugme kratkog spoja za za­ ustavljanje motora 6.2.3). U tom cilju su u ovom poglavlju data najvažnija uputstva kojih ruko156 . 6. postepeno vratiti ručicu startera u prvobitni položaj. a motor pustiti da radi oko 5 minuta — kako bi se na ovaj način ohladio.3. SI. NEGA I ODRŽAVANJE Puno iskoriščenje svih mogućnosti koje pruža motokulti­ vator kao i dug vek njegove upotrebe. Kada je motor startovao. 6.3.4. Motokultivator je tada spreman za rad.2. Posle toga zatvoriti slavine za dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na si.2. ručicu (polugu) gasa posta­ viti na minimum. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) motora Pri startovanju toplog motora postupiti na način naveden pod tačkom 6. Zaustavljanje motora Pre nego što se motor zaustavi.

a sledeće zamene posle svakih 50 radnih sati.4. UMOL 80 — rafinerija »INA«. ili TRAKTOL 80 — rafinerija »MODRICA«). kao što su sajle pojedinih komandi (sipati malo ulja u košuljicu sajli komandi).valac motokultivatora treba da se pridržava. kao i objašnjenja najosnovnijih podešavanja za kojima se u toku rada može ukazati potreba.5 do 2 bara). Provera se vrši kontrolnim štapom koji se nalazi na levoj strani kućišta menjača. b) Izmenu ulja u kućištu vršiti redovno. a čepovi za ispuš­ tanje i sipanje ulja. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagrejan na radnu temperaturu. Olabavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno pritezati. f) Ne zaboraviti proveru uređaja za kočenje na prikolici (stalno ga održavati u ispravnom stanju). e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih točkova (1. c) Mašinu u celini stalno održavati čistom (to se naročito odnosi na delove koji su važni za njeno funkcionisanje). Postupak zamene ulja je sledeći: — odvrnuti čep i ispustiti ulje. Prvu zamenu ulja izvršiti posle 25 sati rada.•sve delove koji se kreću. 6. Način promene ulja u motoru prikazan je na si. kao i njihova okolina. Prvu zamenu ulja vršiti posle 25 časova rada. U tu svrhu je za prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. uvek moraju biti čisti.2. 6. Zamenu ulja vršiti samo kada je mašina zagrejana na radnu temperaturu. odnosno tehničkom mašću —.4. 157 . d) Povremeno podmazati uljem. Nega i održavanje motokultivatora a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kućištu menjača. Naročito paziti na to da u oba pneumatika bude podjednak pritisak vazduha.4. a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora. a slede će zamene vršiti nakon svakih 100 radnih časova.1. 6. Održavanje benzinskog motora LA-300 Održavanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo ispravno funkcionisanje. što omogućuje laku vožnju i upravljanje.

5 litara. d) Proveravati izduvni lonac (»auspuh«) posle svakih 200 radnih sati (garež i prljavštinu očistiti). SI. Uređaje za hlađenje održavati u ispravnom stanju i čistiti ih od usisanih stranih tela. 6. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara) proveravati i čistiti od nakupljene nečistoće. Ako je uložak zaprljan. c) Veoma je važno imati dobro hlađenje motora.4 — Zamena motornog ulja. Potrebna količina ulja za zamenu je 0. f) Posle svakih 50 radnih sati izvršiiti kontrolu i čišćenje prečistača goriva. a zatim ga ocediti i postaviti na njegovo mesto. b — ispuštanje ulja b) Redovno vršiti kontrolu nivoa ulja u lončetu prečistača za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvršiti zamenu).— magnet na čepu očistiti od opiljaka. e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra­ ti ga dizelgorivom. Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo­ žaju. Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcionisanje zaptivača. Najpre izvući gumeno crevo za dovod goriva. temeljno ga isprati više puta potapanjem u čisto dizel-gorivo. Pri zameni ulja u prečistaču vazduha skinuti uložak prečistača i prokontrolisati stanje zaprljanosti. a kontrolu količine nalivenog ujja vršiti preko merne šipke. — odvrnuti čep za nali van je i naliti novo ulje. vodi ili nekoj tečnosti. — zavrnuti čep. a — sipanje ulja. 158 . Niukom slučaju uložak ne srne da se pere u benzinu.

dok se regulisanje smeše vrši vijkom 2. 6. 2 — vijak za regulaciju goriva i vazduha. — oprati ga petroleumom ili naftom. Regulacija za­ zora se vrši kada je radilica u SMT. g) Ventil oduške takođe mora biti uvek čist. Potom vratiti ulo­ žak (si. 6. Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vrši se vijkom 1. h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim čisto go­ rivo. — postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto.5) i ponovo montirati gumeno crevo. Proizvođač motora i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podešavanje pre­ pusti stručnom licu. — očistiti obe dizne. 6. a postupak je sledeći: 159 . i) Zazor kontakta prekidača paljenja (platina) iznosi 0. 4 — prečistaČ goriva. — odvrnuti diznu (6).6): SI. 6 — čep za ispuštanje goriva — odvrnuti diznu (3). ponovo ugraditi kutiju i povezati cev ^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati).6 — Karburator. Postupak čišćenja karburatora je sledeći (si. 1 — vijak za re­ gulaciju praznog hoda. Kontrola ovog zazora vrši se na 300 radnih sati. a postupak čišćenja je sledeći: — skinuti poklopac i kutiju.skinuti uložak i oprati ga u čistom benzinu. 5 — leptir za startovanje. 6.6 mm. — zameniti zaptivku. a za to vreme iz karburatora će isteći gorivo i nataložena nečistoća.5 — Vađenje prečis taca goriva SI. u karburatoru će se taložiti najfinije čestice prljavštine. 3 — cev za proveru goriva.

kada mašinu nećemo koristiti duže vreme. 6. a one za koje je to potrebno zameniti. Ako među kontaktima postoje tragovi oksidacije. BOSCH W 95. 160 . — ugraditi kutiju. BOSCH W 45 TI. skinuti ih finim šmirgl-papirom. — mašinu ostaviti tako da točkovi sa pneumaticima.— odvrnuti vijak F. MARELLI CW/159 N. Uskladištenje mašine Pri uskladištenju. — skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar.6 mm. ne le­ že na tlu. Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i očistiti je metalnom četkom i benzinom« Zazor između elektro­ da svećice je 0. Podešavanje zazora elektrode prikazano je na si. odnosno 0.3.8 — Provera zazora između elektroda svećice 6.4.8.7 — Podešavanje zazora kontakta prekidača paljenja SI. CHAMPION L90.5 mm (za BOS­ NU F 70). SI. a pod opterećenjem su. — pritegnuti vijak F. — između kontakta (platina) ubaciti merilo sa listićima (špijun) debljine 0. treba učiniti sledeće: — obaviti temeljno čišćenje i proveru ispravnosti svih delova. i) Upotrebiti svečice sa sledećim oznakama: BOSNA F50 (BOSNA F70 za teže uslove rada). 6.8 (za BOSNU F 50). — pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha. 6. KLG F 50. MARELLI CW/50 N.

— pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kućišta motora. zaglavljeno dugme za startovanje motora. 11 Motokultivatori 161 . — uljem premazati poluge i ručice. pri uskladištenju posebno obratiti pažnju i na sledeće: mašinu ne ostavljati u vlažnim prostorijama ili pro­ storijama u kojima je uskladišteno veštačko đubrivo (u stajama ili prostorijama koje su neposredno uz njih).5. 6.1. začepljena slavina ili crevo za dovod goriva.5. nali ti jednu kašiku ulja SAE 30 u cilindar i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo.3. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE 6. voda u karburatoru. Pored toga. a za zaštitu neobojenih delova koristiti tehničku mast. dizna za prazan hod zapušena. a zatim ponovo staviti svećicu.5. — skinuti svećicu.2. isprazniti karburator i prečistač vazduha. Motor ne može start ova ti Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — prazan rezervoar za gorivo. ali se posle kratkog vremena zaustavlja Uzroci su isti kao pod tačkom 6. igla plovka zaglavljena. zauljena svećica. -— zatvorene slavine za gorivo. 6. rastojanje između elektroda svećica — nepravilno. veliko odstojanje između elektroda svećica 6.5.5. Motor startuje. zazor između kontakta prekidača nepravilan. kabao svećice neispravan ili labav. Motor teško startuje Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — loše podešena smeša goriva i vazduha.1. neispravna sve cica.

— kočnica prikolice suviše zategnuta. a podešavanje se vrši preko valjkaste navrtke smeštene u ručici komande. prvo proveriti da li je zapušena oduška.5. 162 •- / . — klipni prstenovi zapečeni ili polomljeni.4. — Kada na kućištu ulje negde izlazi. podesiti uže koman­ de. — pogrešno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom toplotnom vrednošću).5.5. — nezaptiven usisni vod. — spojnica (kvačilo) proklizava. Motor ne vuče Uzroke ove neispravnosti moguće je naći ako se proven da li je: — začepljen izduvni lonac. Ostali uređaji — Kada spojnica (kvačilo) ne odvaja. — mehanički otpori u mašini. — zaprljan prečistač vazduha. 6.6. Zazor ručice spojnice iznosi 3—5 mm. — klip ne zaptiva (istrošeni klipni prstenovi ili cilindar).

38. Pumpa prskalice. 22. Odlagač žita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm). Pogonski mehanizam kose. pa svaki pro­ izvođač daje pregled oruđa vezanih za određen tip motokulti­ vatora. 52 i 70 cm. 5. PRIKLJUČNE MAŠINE I ORUĐA ZA MOTOKULTIVATORE Motokultivator je predviđen da obavlja veliki broj radnih operacija. Vinogradarski plug. Čistač snega. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10. Zagrtač. 6. Da bi se to postiglo.1. 7. 7. 3. 2. 8.7. 50 i 65 cm. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm. 4. 2: Zagrtač sa zaštitnim limom. 42. b) Za motokultivator IMT-506/506 DL 1. PREGLED PRIKLJUČNIH MAŠINA I ORUĐA ZA MOTO­ KULTIVATORE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA IMT-Knjaževac proizvodi oruđa: a) Za motokultivator IMT-504 1. vlasnik pored motokultivatora mora da ima i određen broj priključnih mašina i oruđa. Oruđa su prilagođena tipu motokultivatora. 9. 32. Obrtni plug. 28. u* 163 . 42. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34. 16.

Vučna kopacica. Vadilica krompira. 9. 4. 12. 8. Obrtni plug. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm. Vadilica krompira. 10. 7. 2. 10. Pogonski mehanizam kose. Drljača (dvodelna). Pogonski mehanizam freze. 42. 13. Sejalica za kukuruz. 32. Potporni transportni točak. 11.10. Čistač snega. 14. 38. 6. 2. Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28. 12. d) Za motokultivator IMT-509 1. Odlagač žita. 13. 164 . 15. 11. 12. 5.20—12. Raoni plug. 3. Zagrtač. 3. Prikolica sa pogonskim točkovima. 32. Pogonski mehanizam kose. 11. 9. 4. 5. Raoni plug. 65 i 75 cm. c) Za motokultivator IMT-507 1. Prikolica sa točkovima 5. Vučna kopacica radnog zahvata od 70—125 cm. Prikolica sa točkovima 5. Prikolica (vučna). 6.20—12. Pumpa prskalice. 7. 42. Univerzalna prikolica. Čistač snega. 8. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28. Vučna kopacica. Obrtni plug. 52. Pogonski mehanizam rotacione sitnilice. 13. 50 i 65 cm. Pumpa prskalice. Univerzalna prikolica. Rezni aparat.

8. Obrtni plug. Rotaciona sitnilica. 9. 13. 12. b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL 1. Plug razgrtač PR-4. 5. 6. 17. 8. Brus za kosu. 9. 3. Membranska pumpa. Plug razgrtač PR-21. Čistač snega. 3. Čeona kosačica. Prskalica. 11. 12. Ralica. Raoni plug. 4. Čistač snega. 13. Membranska pumpa. Plug razgrtač PR-21. 14. 10. 6. 18. 14. 2. Čeona kosačica. Prikolica (vučna). Raoni plug. 2. 11. 5. Plug razgrtač PR-4. 16.»LABIN-PROGRES« (Labin) proizvodi oruđa: a) Za motokultivator MONDIAL 1. Cirkular. 15. Sedište sa dva točka. Sedište na dva točka. Vadilica krompira. Točak za prevoz rotacione sitnilice. Rotaciona sitnilica. Prikolica (vučna). 4. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 7. Prikolica sa pogonskim točkovima. 15. . Obrtni plug. 10. Prskalica. Vadiilica krompira. Rotaciona kosačica. 7. Centrifugalna pumpa. Centrifugalna pumpa.

5. Prikolica. 14. Rotaciona kosačica. 2.16. Cirkular. 10. 2. Čistač snega. 9. 17. Kosačica. 6. Obrtni plug. 12. Rasturač zrnastog đubriva. Rotaciona sitnilica (vučna). 8. »MIOSTANDARD« (Osijek) proizvodi oruđa za motokulti­ vatore svoje proizvodnje: 1. 13. 12. Pumpa ti dr. 11. 10. Rotaciona kosačica. 7. 11. 8. 4. 166 . Brus za kosu. Prskalica. Plug. Spiralni rotor. 7. Plug za čišćenje snega. 18. Drobilica organskih otpadaka. Rotaciona sitnilica. Rotaciona sitnilica. Plug ogrtač. 9. 3. Prskalica. Kultivator. 3. Odbacivač snega. Prikolica. Daska za ravnanje. 13. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega. 6. »GORENJE-MUTA« proizvodi oruđa za rad za motokultivatore: 1. Prskalica sa rezervoarom. Bubnjastd rotor. 4. Obrtač sena. Dvostrani razgrtač. Razgrtač. 5.

7.3. već i na motokultivator. Pre vožnje proveriti da li je: — veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i i opružni preklopni osigurač). a ovde navodimo dve: — vučena prikolica i prikolica sa pogonskim točkovima.1. jer preopterećenja ne deluju samo na prikolicu. PRIKOLICA Prikolica. SI. koja se koristi za transport poljoprivrednih pro izvoda i drugih tereta. elektroinstalacijom za osvetljenje. Pritisak vazduha treba da je je­ dnak u oba pneumatika (da bi se omogućilo lakše upravljanje motokultivatorom sa prikolicom). neophodna je pri transportu većine pri ključnih oruđa i mašina. Delovi ove prikolice prikazani su na si.1 — Prikolica vučena motokulti­ vatorom Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama) prema propisdma proizvođača. 7. sedištem i dr. 7.1 prikazana je prikolica vučena motokultivatorom IMT-507. Postoje različite konstrukcije priko lica. Prikolica je opremljena kočnicama. Prilikom vožnje nizbrdo treba uključiti odgovarajući stepen prenosa. 7. Voditi računa da se ne prekorači propisana nosivost pri­ kolice.7. 7.2 i si. — priključen spojni kabao za osvetljenje prikolice. Ne srne se voziti »na prazno« sa isključenim menjačem. 167 . Prikolica — vučena Na si.2.2.

7. (6 V. 1 — nožna kočnica.2 — Prikolica (pogled sa prednje strane).ručica {osiguranje kipera). 5 — vijak. 2 . 16 Ah). 3 — akumulator. 10 — zadnje svetio . 8 — kutija seta elektroinstalačije. 9 — set elektroinstalacije.ON SI. 4 — držač akumulatora. 7 — prednji far. 6 — katadiopter.

3 — ruda prikolice. 7. 7 — stranica (desna). 9 — rani prikolice sajla za kočenje.SI.3 — Prikolica (pogled sa zadnje strane). 4 5 — točak. 1 •. 8 — zadnja stranica.stranica (leva). 2 — vijak. . 6 -— vijak točka.

13 — akumulator. 6 — desni far. 3 — utikač. 8 — prekidač pozicionog svetla. 10 — nosač osigurača.4 — Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici. 15 — desno zadnje svetio 170 . 9 — prekidač prednjeg svetla. 14 — levo zadnje svetio.51. 11 — automat pokazivača pravca. 7 — priključak za masu. 5 — levi far. 2 — utikačka kutija. 4 — regulator napona. 1 — alternator motokuitivatora. 7. 12 — pre­ kidač pokazivača pravca.

SI. 5 — vijak za centriranje. 2 — rascepka. 9 — op­ ruga. 3 — krunasta navrtka. 7 — papuča sa kočnom oprugom (leva).5 — Delovi kočnog sistema. 8 — papuča sa kočnom polugom (desna). 13 — navrtka . 12 — podmetač. 1 — poklopac glavčine. 11 — kočna poluga. 6 — glavčina točka. 10 — ključ kočnice. 4 — doboš kočnice. 7.

2. međurednoj obradi. 7. kardansko vratilo. čija nosivost iznosi 900—1000 kg. 7. 7. 7. SI. gde se radni organa (noževi) sitnilice postavljaju ume172 . Glavni elementi sistema transmisije su: priključno vratilo. suzbijanju ko­ rova i dr. vlažnim šumskim poljskim putevima i si. reduktor. Za motokultivatore snage 9. Po na­ vedenoj radnoj operaciji. ova vrsta mašina dobila je naziv »fre­ za« (umesto motokultivator). Radni organi ove sitnilice su noževi koji svojim obrt­ nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e).7. Na si. Prikolica sa pogonskim točkovima Prikolica sa pogonskim točkovima ima dodatni sistem tran­ smisije koji služi za povećanje vučne sile u teškim uslovima ra­ da (na njivama. Prema konstrukcijskom izvođenju motokultivatora rotaci­ ona sitnilica može da se ugradi: umesto pogonskih točkova ili na priključno vratilo motokultivatora (si.4 kW koristi se prikolica sa pogonskim točkovima.8).6 — Prikolica sa pogonskim točkovima Nosivost ove prikolice je veća od vučene prikolice.3. ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA) Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u predsetvenoj pripremi zemljišta. diferencijal i pogonska vratila (oso­ vine).2.).7 pri­ kazana je rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivator IMT-506.

što je najbolje učiniti pre početka rada. Zaštitnik se mora obavezno postaviti. 173 . a naročito posle dužeg prekida rada. 7. Zaštitnik je dvodelni.sto točkova. Ukoliko se pri torn otvori za vijke ne poklope. jer nestručno rukovanje može dovesti do neželjenih posledica. kao i radnih organa (noževa). Ako se ne obavi pravilno pritezanje navrtki. Sl.7 — Rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivatoru IMT-506 Garniture noževa se učvršćuju pomoću vijaka. Sečiva radnih organa moraju biti okre­ nuta u smeru vožnje. Pri radu se mora obratiti pažnja na uputstva proizvođača. radne organe treba zaokrenuti za 180° (pola kruga). ozu­ bljenja priključnog rukavca. a delovi se postavljaju tako što se namaknu na dve noseće cevi d pričvrste se vijcima. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati da li pravilno naležu. mo­ ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vožnje na­ lazi u položaju za hod unapred. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura radnih organa sastavi na željenu radnu širinu. doći će do oštećenja ozubljenja glavčina. elastičnih podloski i navrtki. Ako motokultivator sadrži mehanizam za hod unazad.

7. SI.8 prikazana je rotaciona sitnilica koja. 7. utoliko će zemlja biti finije isitnjena i radna dubina biće veća. stepen prenosa). Ručicu spojnice mo­ tora polako puštati i istovremeno dodavati gas.10). poluga komande menjača treba da je na praznom hodu. 174 . Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji­ šte. Na si. Motor startova ti. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti ravnomerno.8 — Rotaciona sitnilica priključena na vratilo motokultivatora IMT-507 Priključivanje pogonskog mehanizma za motokultivator IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti čiste i bez neravnina na ivicama. za razliku od prethodne. uključiti željeni stepen prenosa (prema uslovima zemljišta uključiti 2. Delovi po­ gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si. ili 3.11. 7. Dubina obrade se podešava odgovarajućim vođenjem mašine. 7. dobij a pogon od priključnog vratila.Pre uključivanja motora. Različite mogućnosti primene rotacione sitnilice omogu­ ćene su odgovarajućim položajem regulatora dubine frezovanja (si. pa povući ručicu spoj­ nice motora.

10 Regulator dubine frezovanja. 13. 7. 4 — raonik. 3 — vijak. 7 — radni organ. 7. 2 — radni organi. 9 — radni organ. 8 — odstojna čaura. 18 — razni oblici noževa. 6 — nosač kopača vijak. 10 — zaštitni tanjir.SI.9 — Delovi rotacione sitnilice ugrađene na motokuitivator IMT-506. 5 — utikač. 12. 17. 2 jak. 16. 5 — podloška. 4 — radni organ. 11 —^samoosiguravajuća navrtka. 15. 3 — vi- . 1 — vijak za pritezanje. 14 — zakovica SI. 1 — vijak sa šipkom. 6 — navrtka.

26 — zaptivač. 7 — vijak. 24 — podmetač. 1 — zaštitnik poklopca. 4 — nosač zaštitnika. 6 — osigurač. 25 — ožlebljena pločica. 31 — osigurač. 8 — čep. 35 — poklopac. 32 — kućište transmisije. 17 — poklopac. 34 — podloška. 21 — navrtka. 30 — zaptivni prsten. 36 — uvrtanj. 28 — čaura ležaja.11 — Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507. 15 — zaptivač. 13 ležaj. 19 — vijak. 12 — podmetač. 11 — prsten. 37 — samoosiguravajuća navrtka . 20 — podloška. 14 — odstojnik. 18 — samoosiguravajuća navrtka. 23 — vijak. 7. 3 — konusni zupčanik. 29 — podmetač.SI. 33 — vijak. 10 — tanjirasti zupčanik. 22 — klin. 27 — ožlebljena čaura. 5 — ležaj. 9 — izlazno vratilo. 2 — zaptivač. 16 — zaptivka.

7 — poklopac. 7. 5 — vijak. 3 — zaštitnik. 4 — vodica radni organ.12 — ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice.SI. a opruga. 1 poluge. 6 — veza. 2 — osovinica. 10 — zakovica . 9 — nož.

Dubina oranja je 10 — 20 cm.14 — Obrtni plug 7. Pri svim radovima na radnim organima (noževima) motor mora biti isključen.12). tako i na terenima sa nagibom. PLUGOVI 7.4.2. a ulje mora da se vidi u otvorima. Okretanje plužnih tela se vrši rukom. 7. Kontrola se obavlja na taj način što se pogon sitnilice pos­ tavi na stranu gde se pričvršćuje za motokultivator. a potom postaviti i za­ štitni lim prema željenoj dubini rada (sl.5 litara ulja za menjač (npr. SI. 7. a širina 10 — 16 cm. a širina brazde 10 — 16 cm. već nekim prikladnim predmetom. 7.Radne organe postaviti i pričvrstiti.4. 178 . skinu se čepovi. Raoni plug Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred­ nim posedima za oranje voćaka.4. Prevrtanje brazde je u jednu stra­ nu.13 — Raoni plug SI. UMOL 80). Čišćenje ne obavljati rukom. Obrtni plug Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici.1. U kućište pogonskog mehanizma ro­ tacione sitnilice sipa se 0. 7. Dubina brazde je 10 — 20 cm. vinograda i sl.

16 — Vadilica krompira ii**rtii« 7. 7.3. 7. Ručice upravljača motokultivatora zakrenuti za 180°. 7. SI. tako i na brdovitim terenima.4.5.1.4. 7. Vadilica krompira Na csl. Čeona kosačica Kosačica se koristi za košenje svih vrsta trava kako u rav­ ničarskim. KOSAČICE 7. tako da se motor umesto napred nalazi pozadi (posmatrano u smeru vožnje).17 — čeona kosačica 12 179 .15 — Plug razgrtač SI.16 prikazana je vadilica krompira 7.5. Plug razgrtač Na si.7. 7.4.15 prikazan je plug razgrtač -^«W"±ffl wmm WSMMMMM: r-'^::^"W SI.

18 — Bočna kosačica 7. 7. 7.5.18) SI.3.2. posebno za održavanje parkova i igrališta.19). 7. Bočna kosačica Motokultivatoru se može priključiti i bočna kosačica sa radnom širinom od 115 cm i sa dodatnim sedištem (si. 7.20). SI. za »šišanje« tra­ ve (si. Rotaciona kosačica Uz čeonu kosačicu često se koristi i rotaaiona kosačica.19 — Rotaciona kosačica .7. Rotaciona kosačica se može koristiti samostalno ili sa specijalnim priključkom za sakupljanje trave (si.5. 7. tj.

SI.9.20 — Rotaciona kosačica sa skupljačem trave 7.8. Drljača služi za predsetvenu pri­ premu zemljišta. ravnanje već uzoranih površina i si. 7. DASKA ZA RAVNANJE Daska za ravnanje može da se koristi za ravnanje i ukla­ njanje rastresitog materijala (zemlja.6. KOPAČICA Kopaoica se koristi za međ^rednu obradu određenih po­ ljoprivrednih kultura. Sastoji se od dva krila čija je ukupna radna dužina 120 cm. 7. kao što su kukuruz. šećerna repa i drugo. Za istovremeno čišćenje i odbaciva­ nje snega na veću udaljenost treba koristiti centrifugalni izbacivač sneaa. DRLJAČA Na si. 181 . a može da posluži i za čišćenje snega. 7. pesak i si.). 7.7.21 prikazani su delovi drljače koja se primenjuje sa motokultivatorom IMT-507. ČISTAČ SNEGA Čišćenje i odbacivanje snega postiže se upotrebom centri­ fugalnog čistača snega. 7.

25). a može imati vi­ šestruku primenu. 7. Opremu za prskanje sačinjava i membranska pumpa koja daje pritisak do 25 bara.21 — Drljača 7. 7.SI.10. Zapremina re­ zervoara je 100 litara. PRSKALICA Za prskanje vinograda i voćnjaka radi zaštite od štetočina i bolesti koristi se oprema za prskanje (si. 182 .

gašenje lokalnih požara i si.SI. 183 . prepumpavanje. 7. moguće je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4.22 — Kopačka SI. 7. CENTRIFUGALNA PUMPA Za navodnjavanje.11.5 — 6 l/s. 7.23 Daska 2a ravnanje SI.24 — čistač snega 7.

26 — Centrifugalna pumpa 7. CIRKULAR Cirkular služi za rezanje drveta.12. Cirkular se priključuje na priključno vratilo motokultivato ra.25 Prskalica SI. dasaka i ostale drvene gra đe. 7. 184 .SI. Prečnik testere je 450 mm. 7.

SI. 7.27 — Membranska pumpa .

29). SEDIŠTE ZA TRANSPORT Za prevoz rukovaoca u toku duže vožnje.29 Sedište za transport 7.13. 186 .30. 7. 7. Slično sedište prikazano je na si. 7. Ovo sedište se može priključiti i kad je rota­ ciona sitniMca priključena na motokultivator.28 Cirkular SI. ako nije potrebna prikolica. 7. može se koristiti sedište za transport sa malim san­ dukom (si.SI.

30 — Sedište za transport rotacione sitnilice SI. 7.BOROVO 187 .Na si.31 prikazana je mogućnost korišćenja prikolice i transporta rotacione sitnilice. 7.31 — Transport rotacione sitnilice i vuča prikolice JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . 7. SI.

Radilica se okreće na 2 kuglična ležaja. Podmazivanje se vrši mešavinom 1 : 30. 3 — izduvni lonac. Njihov aksijalni zazor dznosi 0. 4 — izlazno vratilo. MOTOKULTIVATOR IMT 505/506 8.2—0. Jednocilindrični motor sa karburatorom. 9 — poluga komande men jača. 7 — osovinica sa ručicom za spajanje. vazduhom hlađeni.1 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane). koje je pričvršćeno na kolu sa magnetskim polovima i okreće se brzinom radilice mo- Sl. 5 — zavr­ tan j za pritezanje. Razvođe­ nje se vrši preko kanala. 2 — zaštitnik prenosnlka. 1 — rezervoar 2a gorivo.1.TEHNIČKI PODACI 1. Hlađenje počinje pomoću ventilatorskog kola. Motor: dvotaktni-benzinski.8. 10 — utikač 188 . Prečistač za vazduh je uljnog tipa. 8 — žičani osigurač.3 mm. 6 — nosač kopačice. 8.

3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 9 — čep otvora za nalivanje ulja u menjaču.2 — Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane). 7 — ko­ manda za startovanje. 6 — ručica komande za gas 189 . 3 — kutija za alat. 10 — karburator. 8. 8. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetljenje. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 1 — prekidač za gašenje motora (kratkim spojem). 4 — navrtka. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 6 — raonik kopača. 11 — nosač rezervoara SI.SI. 1 — poluga komande menjača.3 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 2 — upravljač. 5 — ručica spojnice. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikaca.

tora.040 mm Radijalni zazor velike pesnice i klipne osovinice u ležaju klipnjače — — 0.3 mm Karburator: oznake karburatora — — — Glavna dizna — — — — — Igličasta dizna — — — — Položaj igle — — — — — Dizna praznog hoda — — — Zavrtanj za regulisanje vazduha — — — — — — Bing 1/18/80 95 1108 2—3 35 1—1. Paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim polovima. Starter je brz (sa sopstvenim povratkom sajle). Rashladni vazduh produžava ka cilindru i u deflektorima opstrujava oko cilindra.4 kW 3 3 Zapremina hoda klipa — — — — 98 cm 148 cm Hod klipa — — — — — — 50 mm 56 mm Prečnik cilindra — — — — — 50 mm 58 mm Stepen kompresije — — — — 1:7 1:6 Vrsta razvođenja — — — — — Preko proreza Zazor klipa — — — 0.0 mm 7.4 mm 3.009—0.2—0.5 do 0.018 mm Aksijalni zazor pesnice klipnjače u klipu: 0.11 mm Svećice — — — — — Bosna M30 0.5 puta otvoren Električni uređaj mašine: magnet sa obrtnim polovima LM/URB 1/116/16 L Odstojanje kontakt-prekidača — Tačka paljenja od GMT — — Razmak pola i indukta — — Otvor ključa svećice — — — — — 26 Odstojanje elektroda svećice — 2 Spojnica Tip — 190 — — — — — — — Višediskosna spojnica u ulju — — — — — — 0.035 mm 0.025—0. Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V i snagu 16 W naizmenične struje. IMT-505 IMT-506 Tip motora — — — — — — 64 66 Snaga pri 4500 min-1 — — — — 3 kW 4.030—0.6 mm — — .

0 km/h 3.0 7.50—8 A M — — — — __ 7.00—12 AM: 1.3. Zapremina rezervoara za gorivo — — — — — — — 1.00—12 AM — — — — — — 3.0 bar — 2. brzina — — — — — — — — — 15.7 km/h 4. Pritisak vazduha u pneumaticima 6—6 A M — — — — — — — 4. brzina — — •— — — — — — — 4. Menjač Tip Trostepeni prenosnik Vrsta zahvata — — — — — Kandže Aksijalni zazor međuvratila — — 0.0 4.1 km/h 2.0 bara — 5.3—0. brzina — — — — — — — — — 9.5 bara _ _ 2. Glavne dimenzije Najveća dužina mašina bez priključnih oruđa Najveća širina raspona točkova za vožnju — Najveća visina — — — — — — — Masa bez točkova — — — — — — 5.3 1 izmena: prva posle 20 h.2 1.0 7.7 — — — — — — 1.6 mm Aksdjalni zazor glavnog vratila — 0.— — —• 1.3 mm Ulje za menjač-vrsta: SAE 80 — količina: 0. Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm) Glava cilindra — Polovine kućišta Kolo sa polovima Korpe spojnice na Izlazni lančanik Zvono spojnice Točak na glavčini — — — — — — — — na radilici — radilici — — -^ — <— — — — — — —.8 do — — — — — — — — — —: — — 2. a inače svakih 50 h 3 napred Brzine kod VR transmisije — -— — — — — 3 nazad Brzine kod točkova sa pneumaticima 4.0 7.5 — — — — — — do — — — — — — 1.0 6.0 5.5 1 191 — — — — 1200 720 900 47 mm mm mm kg — — .

8. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem (zbog opasnosti od požara). Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru­ gim oruđima. Zaštitnik se tako po­ dešava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju. Čišćenje ne vršiti rukom. Čistiti i podmazivati uljem (ili mašću) mašinu i delove priključne opreme. Zadržavanje drugih lica u području rada mašine nije doz­ voljeno. Pre startovanja proveriti da li se komande menjača nalaze u položaju praznog hoda. 8. Rukovalac mašine snosi odgovornost za ljude i životinje koji se nalaze u podru­ čju rada mašine. ako mašina mora da radi na veli­ kim nagibima. Ne treba ništa raditi na mašini ako se nastali kvar ne može sa sigurnošću utvrditi i otkloniti. Posle čišćenja noževa. Ne dopustiti da mašina radi sa ma­ lim brojem obrtaja (da malaksava). Pri prenošenju mašine (promena mesta rada) — obavezno isključiti pogon svih radnih organa. Pri svfim radovima na mašinama i oruđima (mehanizam ro­ tacione sitnilice.) obavezno isključiti mo­ tor. rukovalac mašinom mo­ ra biti najmanje na odstojanju za dužinu upravljača od rotirajućih noževa. 192 . bezuslovno mora biti montiran zaštitnik. Napomene koje uvek treba imati na umu: 1. On ne treba da vuče mašinu pri okretanju. već da je drži od sebe. SIGURNOST I PROPISI ZA ZAŠTITU PRI RADU Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu proizvođača) moraju se bezuslovno poštovati. a olabavljene vijke i navrtke redovno pritezati. potreban je pomoćnik koji će pridržavati maši­ nu pomoću poluge ili užeta.3. opslužuje i koristi. već podesnim predmetom (dr­ vo ili slično). popravke ili promene rotacione sitnilice — obavezno postaviti zaštitnik. Kada se radi rotacionom sitnilicom. KONTROLA I ODRŽAVANJE Motokultivator će uvek biti pouzdan i spreman za korišćenje ako se pravilno neguje. U izuzetnim slučajevima. već sa povećanjem optere­ ćenja srazmerno dodavati gas i time obezbeđujete siguran rad. naročito kod okretanja. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to­ pao.2. Pri radu sa mašinom treba nositi čvrstu obu­ ću. mehanizam kose itd.

Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja SAE 40 (npr. 4.1. To znači da 30 litara benzina treba pomešati sa 1 litrom motorskog ulja. proizvodnje rafinerije MODRICA ili 2-TAKTOL.2. 13 Motokultrvatori 193 . Proveriti čistoću poklopca rezervoara — da bi oduška rezervoara mogla da funkcioniše i da ne bi došlo do po­ remećaja u sistemu za napajanje gorivom. Obratiti pažnju da u posudi prečistača vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre­ ma oznaci na posudi). b) u kućištu men jača (otvori za nalivanje ulja). 5. Za vreme prvih 20 časova rada (period razrađivanja nove mašine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja. I po isteku perioda razrađivanja nove mašine — važi pra­ vilo: nikad ne davati gas veća nego što je to potrebno za obav­ ljanje određenog posla. Previsok broj obrtaja (»turiranje«) može da bude neposredan uzrok oštećenju motora. Uveriti se da li je količina ulja ili masti zadovoljavajuća: a) u kućištu motora (čep otvora za nalivanje). Mešavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1. proizvodnje INE). ulje za dvotaktne motore. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT 505/506 8. za čiji se pogon srne koristiti samo mešavina benzina i ulja* Besprekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa motorom. To naročito važi za rad bez opterećenja. Visoki brojevi obrtaja su štetni za mo­ tor i znatno mu skraćuju vek trajanja.4. Zbog toga rešetka na kućiš­ tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da budu čisti i bez nasisane nečistoće. 8. Stalno proveravati prečistač vazduha. Najmanje posle svakih 6 meseci kočni uređaj mora da se rasklopi i očisti. Ovaj uređaj redovno kontrolisati. Proveriti količinu goriva u rezervoaru i koristiti samo kvalitetno gorivo. Hlađenje motora se ostvaruje posredstvom ventilatora. čak i kada ispravno funkcioniše. 3. delova biljaka i si. Proveriti kočni uređaj na prikolici ako je ugrađen. Motor Ugrađen je dvotaktni motor sa vazdušnim hlađenjem.4. Obratiti pažnju na pravilan odnos ulja i go­ riva u mešavini.

194 .1. lužini ili vreloj tečnosti. b) Skinuti zatvarač. Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti na prečistač vazduha. tako da nije potrebna nikakva posebna nega. Podešavanje se lako obavlja po­ moću vijka za podešavanje klizača za gas na karburatoru.4. K m J 8. < i 8. Unutrašnji delovi su premazani veoma otpornim i na hladnoći postojanim uljem za zaštitu od korozije. tj. a pri velikoj zaprašenosti — i svakodnevno. ponovo ugraditi i ulje naliti na način kako je to već opisano. pa posudu ponovo postaviti na njeno mesto.4. vodi.2.8. Niukom slučaju prečistač se ne srne prati u benzinu. K a r b u r a t o r Uvek voditi računa o tome da prazan hod motora bude pra­ vilno podešen. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u položaj praznog hoda do graničnika. c) Naliti sveže motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje oznake nivoa ulja (ne više). a to se obavlja kada je motor zagrejan. prečistač oprati više puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo. izbaciti staro ulje i očistiti posudu. Čišćenje prečistača obavljati u kratkim razmacima.3. d) Obratiti pažnju na dobro zap ti van je preči stač a pri po­ novnom postavljanju. Uređaj za paljenje Podaci o podešavanju paljenja dati su u odeljku »Tehnički podaci«. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e Starter služi za pokretanje motora.4. skinuti posudu za ulje.4. 8. ceđi. kada je u radnom stanju.1.1.1. ili ako je prečistač bio veoma zaprljan — odvrnuti prečistač. Posle sledeće promene ulja. skinuti posudu za ulje. P r e č i s t a č v a z d u h a Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz­ dvaja prašinu iz vazduha koji motor usisava.1. zatim ga ocediti.4. Čišćenje se obavlja na sledeći način: a) Očistiti (spolja) prečistač i njegovu okolinu.

1. Priključak za osvetljenje Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna utikačka kutija (br. Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje.4.Ipak se preporučuje da se sajla startera povremeno premaze dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast — mogu se stvrdnuti i izazvati poremećaje). 8) preko koje se vrši napajanje strujom za osveti jen je.4. 8. Pri povuče­ noj ručici spojnica je oslobođena (motor više ne pogoni mašinu).5. paziti da staze skakavica budu čiste. Aktiviranje spojnice se izvodi preko ručice (5). 1 — pravilna upotreba komande za startovanje motora. i preko podesive sajle komande.4 — Komanda za startovanje mo­ tora. Spojnica Motokultivator IMT-505/506 ima višelamelastu spojnicu u ulju. Vo­ diti računa o pravilnom korišćenju ovog uređaja prema si. Sl. 8. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom. 8.4. 8. Skakavice ne smeju biti premazane uljem ili mašću — u tom slučaju komanda za startovanje ne može da funkcioniše. 13* 195 . 8. levo na upravljaču (si. 2 — pogrešna upotreba komande za startovanje motora Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama ubrzano namotava. već je pri namotavanju držati za dršku.2.3). •k • * L Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice zazor ručice se po­ dešava na veličinu od 7—9 mm.

kao i praznog hoda.1. Uključivanje hoda unazad vrši se pomoću komande za promenu smera (1). Položaj tri stepena prenosa. postavljene sa leve strane mašine (prikazano na si. H o d u n a z a d z a »IMT-506DE LUXE« Ova mašina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod unazad.2.8.3. Uključivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sledeći način: prvo se povuče ručica spojnice (5) pa se uključi že­ ljeni stepen prenosa.5. P r o m e n a s t e p e n a prenosa Menjač ima tri stepena prenosa za kretanje nap red. Menjač je u jednom bloku sa motorom. 8.3. Zupčanici su stalno uzubljeni. onda treba kratko uključiti spojnicu. prikazani su na si. Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povuče nagore (položaj označen sa R). 8.4. Ako je mašina opremljena uređajima za hod unazad. Ako se neki stepen prenosa ne uklju­ či. koji omogućuje kretanje unazad u sva tri stepena pre­ nosa. a ako se pritisne nadole (u položaj označen sa V). svi stepeni prenosa uključeni su za hod unazad. mora se strogo voditi računa da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju196 .5 — Ručica menjača sa mogućim položajima za 3 stepena prenosa 8.6).4. posle čega se može bešumno menjati stepen prenosa. 8. a zatim se ručica spojnice polako pušta i istovremeno se daje gas. SI.4. a promena stepena prenosa se izvodi pomoću poluge komande me• v njaca. Menjač 8. svi stepeni prenosa uključeni su za hod napred.3.

7). ali i mogućnost priključivanja drugih oruđa. si.8) a drugi je sa priključnim vratilom (si. Ukoliko se slučajno dogodi da mašina pođe unazad — odmah pritisnuti ručicu spojnice. jer bi se naglavci sa noževima u tom slučaju okretali u suprotnom smeru i povukli bi mašinu unazad. 8.9). Za vreme rada sa rotofrezom nikada se ne srne uključivati hod unazad. 8. Priključak oruđa Na ovim motokultivatorima postoji mogućnost priključiva­ nja vučenih oruđa (7. si.čen samo hod napred (V). 8. si. Mašine se isporučuju u dva tipa: jedan je bez priključnog vratila (si. Po­ gonski lanac može da se podešava. R-hod nazad. si. 8. Po skidanju poklopca (1.7) može se prići uređaju za zatezanje lanca. 8.4.4. može se podesiti lanac okreta­ njem uvrtnja (5. 8. Posle popuštanja učvršćenja upornika između kućišta i mo­ tora na levoj strani mašine kao i navrtke (6. 8. 8. Reduktor rotacione sitnilice Reduktor i pogonski lanac su u tečnoj masti za menjač. Lanac ne srne da bude suviše zategnut — toliko da može da se odigne za 10—15 mm. Posle toga navrtke treba opet priteg­ nuti.7).4.2) na zateznom vijku za podešavanje visine upravljača. 197 .7). 8. si. Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1.5.7) i navrtke (3. 8. si.1). kontranavrtke (5. V-hod napred rukovaoca. 8. 8. a nikada hod unazad. si. a to može dovesti do ozlede SI.6 — Komanda za promenu smera vožnje (1) i poluga komande men jača (2).

2 — slavina za gorivo. 2 — priključno vratilo. 3 — čep za ispuštanje ulja. 8. 4 — prečistač za vazduh. 3 — nosač rezervoara. 4 — Čep za ispuštanje ulja. 7 — čep sa navojem za sipanje i ispuštanje ulja SI. 3 — priključna prirubnica. 1 — vijak. 6 — otvor za postavljanje zaštitnika 198 .1 2 SI. 5 — otvor za postavljanje zaštitnika SI. 1 — poklopac ulaznog kućišta (otvor za pu­ njenje maziva).7 — Reduktor rotacione sitnilice.8 — Priključivanje oruđa. 4 — broj mašine.9 — Priključno vratilo. 8. 2 — priključna prirubnica. 8. 5 — vijak sa navrtkom za podešavanje zategnutosti lanca. 6 — navrtka za pričvršćenje reduktora rotacione sitnilice. 1 — vijak sa okastom navrtkom. 5 — broj mašine.

Pravac okre­ tanja (kada se gleda na priključno vratilo) je desni (u smeru kazaljke na satu). 2. Zaokretanje upravljača u stranu 1. 8.10 — Ručica za zakretanje uprav­ ljača u stranu. a ako je ručica zgloba upravljača okrenuta nadesno — glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo. Upravljač zakrenuti u željeni položaj i uzubiti ga u odgo varajući zarez. Posle pritezanja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljača — kako se pri radu drška ručice zgloba nigde ne bi zaglavila.10).10) okrenuti nalevo.4. 8. si. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu 1. 3. 8. si.6. Ručicu zgloba upravljača (1.4. pa ga uzubiti u od­ govarajući zarez.6. _1 SI. Odvrnuti navrtku (5. 1 — ručica. Položaj se može popraviti okretanjem šestougaonog vij­ ka za 1/6. Ako je drška ručice zgloba upravljača okrenuta nalevo (posmatrano u smeru vožnje). odnosno za jednu stranicu glave vijka. 2 «— uprav­ ljač. glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na­ desno. 4 — zatezni vijak sa navrtkom za podešava­ nje visine upravljača 3. glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na onu stranu na koju ručica zgloba upravljača treba da bude korigovana. 2. nezavisno od toga koji je stepen prenosa uključen. Upravljač postaviti na željenu visinu. 4. Prema tome. 8.Priključno vratilo se okreće brojem obrtaja od 800 min . 3 — deo zgloba upravljača. 8.1. Ponovo pritegnuti navrtku (5). Ručicu zgloba upravljača opet pritegnuti. 199 .

5. Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po­ klopile. Tabela 8. Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vožnje.1 — Razmaci točkova Pneumatski pog. 8.7. Krilce leptira vertikalno okrenuti nadoie.2 bara. 200 . pa se zatim vijak udara nadoie — sve dok se glava vijka ne odvoji od naležuće površine.00—12 AM Razmak točkova ventil spolja ventil iznutra ventil spolja ventil iznutra 9 Širina (spolja) 685 mm 515 mm 470 mm' 620 mm] 535 mm 365 mm 350 mm 500 mm Najveći dozvoljeni pritisak: — pneumatic! 6—6 AM = 1. 2. — pneumatici 4.00—12 AM = 2 bara Da bi se povećala vučna sila tokom rada sa pneumatskim pogonskim točkovima — na njih moraju staviti dodatni tegovi. STARTOVANJE MOTORA i 8. Proveriti da li je poluga komande menjača 1 na praznom hodu (položaj 0). Voditi računa da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude isti. Otvoriti slavinu za dovod goriva. Pneumatske pogonske točkove postaviti na prirubnice poluoso­ vine. točkovi 6-6AM 4. Hladan motor 1.5. poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180°). Voditi računa da vijci koji drže poluosovine moraju uvek biti dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati.1.4. Ugradnja pneumatskih točkova Pneumatski pogonski točkovi se mogu postaviti na mašinu samo sa odgovarajućim poluosovinama. 8.Da bi glava šestougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru­ čica zgloba upravljača treba da se popusti za nekoliko obrtaja. Poluosovine staviti na izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomoću vijka sa elastičnom podloškom.

8. tada posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis­ kati sve dok motor ne počne da radi ravnomerno. 9.3) postaviti u položaj praznog hoda (položaj 0). Zagrejan motor Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledeći: 1. 2. Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji. 5. Pritisnuti dugme plovka karburatora. 8.2). 7. 8. 201 . Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa. tada ponovo pritisnuti dugme plovka karburatora i ponoviti startovanje. ali krajnje otro­ van gas ugljenmonoksid. 8. Posle toga dršku komande za startovanje pridržavati dok se sajla namotava. Ako motor ne proradi. si. 8. Komandu za gas otvoriti najviše za 1/4. 3.1. jer izduvni gasovi sadrže nevidljiv i bezmirisan. 8. Zaustavljanje motora 1. Vodoravni položaj krilca lep­ tira je usmeren nalevo. pa zatim dršku pridržavati dok se sajla ponovo ne namota.3) povući. dok gorivo ne počne da preliva. si. Komandu za gas (6. 3. si.3) postaviti na puni gas. dok se ne oseti otpor. Polugu komande za gas (6.2) pomoću drške polako povući dok se ne oseti otpor. Komandu za startovanje (7. a zatim je snažno povući do kraja. U ovom slučaju postupiti na način kako je to opisano u tački 8. Neravnomeran rad motora može biti i posledica prodi­ ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva).5. Povući polako dršku sajle za startovanje (7. 4. si. si. Slavinu za gorivo zatvoriti. Ako bi motor posle kraćeg vremena prestao da radi. Sajlu ne puštati da se namotava ubrzano.3) postaviti u položaj praznog hoda.1. slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje strane. 6.3. 8. Sajlu komande nikad ne puštati da se sama ubr­ zano namotava. 2. Ručicu spojnice motora (5. a zatim je snažno povući do kraja. si. Dugme plovka na karburatoru ne dirati. Komandu za gas (6. 4. 8. 8.5.2.

6. Kontrolisati da li u kućištu zadnjeg mosta ima do­ voljno maziva i da li je ono čisto. Zamena ulja je potrebna posle svakih 25. Ako mašina neće biti korišćena duže vremena.8 i sa 4 na si. Pri tom je za menjač potrebno 0. Prekidač za gašenje motora (1. 6. već ga ostaviti da radi sve dok ne potroši gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi. 9. 7. Ovde je upotrebljena speci­ jalna polutečna masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO- 202 . NEGA I ODRŽAVANJE 1. ili UMOL 80 — rafinerije INA). 8. karbu­ rator i sito na slavini goriva. 8.5. Čep otvora za ispuštanje ulja obeležen je sa 3 na si. 8. Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom stanju. tada mo­ tor ne zaustaviti prema tački 5. Izduvni lonac posle svakih 200 časova rada motora pro­ veriti. 5. Poklopac rezervoara goriva uvek mo­ ra da lude čist — da bi se obezbedilo funkcionisanje oduške re­ zervoara goriva i da se ne bi izazvale teškoće u sistemu za na­ pajanje. Održavati čisto: rezervoar goriva.2) pritisnuti prema limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) — dok se motor ne zaustavi. 2. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe mašine. 4. uvek držati potpuno čisto. Sipati samo kvalitetno gorivo.9.3 litra ređeg ulja za menjač SAE 80 (npr. Voditi računa o dobrom hlađenju motora. pro­ izvodnje MODRICA. i to u pravilno napravljenoj mešavini (videti uputstva). 8. si. vodove goriva. kao i nji­ hove ručice i komandu za gas (u košuljicu sajle komande sipati malo ulja). a zatim posle svakih 50 časova rada mašine. 3. Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajućim momentom pritezanja. kao i njihovu oko­ linu. Pri tom če­ pove i otvore za nalivanje i ispuštanje ulja. Povremeno podmazati uljem sajle komandi. 8. 10.6. Negu prečistača vazduha obaviti. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno. TRAKTOL 80. Uređaje za hla­ đenje održavati stalno u ispravnom stanju i voditi računa da na njima nema stranih čestica i prljavštine. a u slučaju naslage gareži i nečistoće — očistiti ga.

5 kg. Proveriti ko­ mandu sajle. Skinuti koroziju sa neobojenih delova i dobro ih premazati mašću za podmazivanje. a ošte­ ćena mesta na obojenom delu mašine popraviti. Očistiti od gareži izduvne proreze i izduvni lonac. karburator i vod za gorivo. Uređaju za kočenje na prikolici posvetite potrebnu negu i kontrolu. kao i rebra za hlađenje cilindra ispod lima za vođenje vazduha — očistiti. Ispustiti gorivo.3 litra svežeg ulja za menjač SAE 90 (npr. Pored navedenog. Naročito obratiti pažnju da pritisak vazduha bude isti u oba točka — kako bi se omogućilo lako upravljanje mašinom. Ukoliko se ovo ne uradi. proizvodnja INA). si. uređaje za paljenje i svećice. posebnu pažnju posvetiti i sledećem: A) Mašinu ne držati: — u vlažnim prostorijama. Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova. 11. proizvodnja MODRICA. a za donji deo kućišta služi otvor sa čepom (7. očistiti rezervoar goriva. U menjač naliti 0. a to bi izazvalo teškoće pri ponovnom startovanju. Prečistač vazduha očistiti. obratite paž­ nju na sledeće: 1. Zamenu ovog maziva vršiti pri godišnjem pregledu mašine (preporučuje se da to obavi ovlašćend servis). pošto bi u takvim sluča­ jevima došlo do korodiranja mašine.DRIČA (specijalno pakovanje) u količini 0. B) Ako mašina neće biti korišćena za duže vreme. 2. od koje se u gornjem delu kućišta nalazi 150 grama a u donjem ostatak. 4. Ispustiti ulje iz menjača. Preporučljivo je da se izvrši is­ piranje petroleumom (prethodno mašinu zagrejati na radnu temperaturu). 8. ili UMOL 80. podešavanje kvačila. si.7).7).5 kg. u stajama ili susednim prostorijama. U zadnji most se stavlja polutečna mast za reduktore REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u količini od 0. Oštećene delove odmah zameniti. Otvor za nalivanje i ispuštanje ulja iz gornjeg dela reduktora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1. 203 . postoji opasnost da se u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva. a eventualno oštećena creva za dovod goriva i vazduha zameniti. TRAKTOL 80L. Mašinu temeljno očistiti. 8. — u prostorijama gde se uskladištava veštačko đubrivo. Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh. 3. 12.

Tabela 8.31 TRAKTOL 80 L UMOL 80 HIPOL 80 Zadnji most Polutečna mast za prenosnike (150 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) REDMA — 0 Polutekuća mast zi reduktore + UMOL 80 Donji deo Polutekuća mast za prenosnike (300 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) Polutečna mast za prenosnike 500 g Univerzalna litijumska mast REDMA — 0 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Univerzalna mast . 506 i 506 DL ^^k E Naziv rf'V * fc • "m T # ~ 4 *r^ dela I I"4 Vrsta i količina goriva i maziva Proizvođač MODRICA Regulator 86 +ulje za dvotaktne motore INA Regulator 86 + 2— —TRAKTOL NAFTAGAS Regulator 86 + ulje za dvotaktne motore Motor Mešavina goriva — ulje (srazmera 30 : 1) Menjač Ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80.. speci jal" list 2 Uređaj za košenje Mazalica REDMA — 0 LITMA — 2 . 0.2 — Preporučena maziva za motokultivatore IMT-505.

UZROCI NEISPRAVNOSTI 1. — Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu plovka. motor presisao. pre nego što bi se motor zaus­ tavio i pre radova opisanih u tačkama 1 do 4.5. Motor ne može startovati ako je: — Prazan rezervoar za gorivo. — Kvar na uređaju za paljenje.7. ili strano telo zaglav­ ljeno između njenih elektroda. — Svećica zauljena. 205 . odvrnuti svećicu i rupu za svećicu pokriti čistim komadom tkanine ili finom gustom gazom. mašinu treba smestiti tako da točkovi ne leže na tlu. — Dugme plovka na karburatoru suviše pritiskivano (svećica mokra). — Neodgovarajuće rastojanje elektroda svećice fvideti podatke). U slučaju da su ugrađeni pneumatski točkovi. — Igla plovka zaglavljena. — Začepijena slavina ili cev za gorivo. — Zatvorena slavina za gorivo. pošto kvalitetna goriva i motorska ulja sadrže dodatke koji sprečavaju koroziju u unutrašnjosti motora. 8. Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po­ sebno konzerviranje motora. — Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis­ kivano. Ako bi pneumatski točkovi stajali bez pritiska vazduha a pod opterećenjem — došlo bi do njihovog trajnog oštećenja. — Neispravna svećica. — Kabao svećice ima loš spoj ili je labav. — Začepi jena mlaznica. Ova mera omogućuje cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti motora i time sprečava kondenzovanje vode usled znojenja. da se motor kraće vreme pusti da radi sa mešavinom goriva u odnosu 1:15 — da bi na taj način svi delovi dobili više ulja. Ipak se preporučuje. 6. — Voda u karburatoru. Posle obavljanja navedenih radova. korodirala. — Prekidač za gašenje motora zaglavljen.

11. 5. — Uzrok potražiti pod tačkom 1. 3. 8. pa se zatim vijci ma pričvrste. Oba'dela se postav ljaju tako što se nataknu na dve noseće cevi. Motor startuje. odnosno ručice spojnice. Montiranje je prikazano na si. 206 . Motor loše star tu je ako je: — Suviše siromašna smeša (rasprašeno gorivo-va/duh). 4. — Mehanički otvori u mašini.8. Karburator preliva ako se: — Strano telo nalazi između sedišta igle i igle. — Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici. — Pretpaljenje nepravilno podešeno. — Zagušen izduvni lonac. tada treba podesiti sajlu komande spojnice. — Kočnice na prikolici suviše nategnute pri podeša­ vanju. smanjen izduvni prorez na motoru usled naslaga gareži od ulja. Motor startuje. — Izduvni lonac napunjen čađu. — Nepravilna mešavdna goriva i ulja (suviše ulja). — Rasprašena smeša goriva d vazduha suviše siromašna. — Klipni prstenovi zaglavljeni. — Plovak nezaptiven. — Začepijena mlaznica praznog hoda. 6. ali se pri davanju gasa čuje pucketanje u karburatoru: — Mašina veoma hladna. — Začepljene mlaznice. — Klip ne zaptiva usled istrošenja klipa ili cilindra. — Nezaptiven usisni vod. — Nezaptiven usisni vod. — Klizanje spojnice. ali se gasi posle kraćeg rada. — Iskočila igla plovka iz opruge za zakačinjanje plovka. Motor ne vuče ako je: — Zaprljan prečistač vazduha ili njegovi usisni otvori. ZAŠTITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE) Zaštitnik rotacione sitnilice je dvodelni. Kada spojnica motora ne isključuje. 7.2. istrošeni ili polomljeni. — Neodgovarajuća toplotna vrednost svećice. — Suviše veliko rastojanje elektroda svećice (videti podatke). 8.

2. e — pritezni vijci sa navrtkama (dužina prema radnoj ši­ rini) . 8. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom 1.8. 2. Ako se pri tom otvori za vijke ne bi poklopili. 4 — levi zaštitnik c — zaštitnici. VOŽNJA SA PRIKOLICOM Potrebni su sledeći priključni uređaji: par blatobrana.10. 3 — desni zaštitnik.3. 8. Navrtke dobro pritegnuti i često kontrolisati da li dobro leže (najbolje je to učiniti pre svakog početka rada mašine.11 — Zaštitnik rotacione sitnilice.9. 1 — vijak za podešavanje. Garniture rotofreze učvrstiti pomoću vijaka elastičnih podloški i navrtki. a naročito posle dužeg prekida rada). 207 V • • M • • . 8.9. b — garnitura zaštitnih tanjira. neminovno je povremeno oštećenje ozubljene glavčine. d — distantne čaure različitih dužina. pri­ kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje. RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM Potrebni su sledeei priključni uređaji: a — garniture rotofreza. Sl. potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga (180°). Rad Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7. ozubljenja priključnog rukavca i radnih organa — noževa. Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze) na željenu radnu širinu.9. 8. Ako se tako ne postupi. Sečiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vožnje.1. 2 — cev za spajanje.

Ako se ovo zanemari.5). b — polugu komande menjača (1. 5. 8. 8. u položaj 0 (si. Vožnja 1. pod opterećenjem i na strminama. Prilikom vožnje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima) mora povećavati gas — da bi motor dobijao dovoljno podma­ zivanje. tj. 3. si. Učvrstiti blatobrane. uvući osovinicu i osigurati je žica­ nim osiguračem. c — ručicu polako popuštati i istovremeno dodavati gas. 8. . Priključiti prikolicu. SI.5) i zagrejati ga. 8. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih. Zaustavljanje: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. Promena stepena prenosa: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas.2.12 Prikolica za motokultivator IMT-505/506 c — pustiti ručicu spojnice motora.10. Priključiti za mašinu spoljni priključak za osvetljenje. si. 4.3) postaviti na prazan hod (položaj 0).5). Startovati motor (videti opis u tački 8. 2. d — povući kočnicu za parkiranje na prikolici. 3.8. 2. 208 . 8. b — uključiti stepen prenosa (položaji pojedinih ste­ pena prenosa na si. 4. Skinuti kopač rotacione sitnilice. Prikolica je opremljena kočnicom sa unutrašnjim kočnim papučama.10. može doći do oštećenja motora.3) postaviti na prazan hod. Polugu komande menjača (1. 8. tako da se vozilo. Ugradnja 1.1.

Položaj tega može da se prilagodi posle popuštanja vijka za podešavanje. S!.11. Voditi računa da pritisak vazduha u pneumaticima po­ gonskih točkova bude isti (da bi se omogućilo normalno uprav­ ljanje vozilom). 4.1. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas. Postaviti prednji teg. Nije poželjno da se koči motorom. 3. ORANJE PLUGOM Neophodni su sledeći priključni uređaji: a) prednji teg sa nosačem. 2. vinogradarski plug ili obrtni plug — u za­ visnosti od vrste rada. Vodit računa o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati preopterećenja (ona štetno deluju ne samo na prikolicu. vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i zabraviti.5 bara. 5.11. b) uređaj za priključivanje. 8. Zato važi pravilo: pri vožnji nizbrdo koristi se 3. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih vijcima.13 — Plug za motokultivator IMT-505/506 8. Raoni plug. već i na mašinu)! Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude 2. d) za oranje se preporučuje upotreba tegova na pogonskim točko vima. Postaviti tegove na pogonskim točkovima. 8. 14 Motpkultivat^prai 209 . Postavljanje delova 1. c) raoni plug. Postaviti uređaj za priključivanje (ako je potreban).može zaustaviti sa apsolutnom sigurnošću.

Motor startovati.12. Prirubnicu za priključivanje i ožlebljenu spojku za spa­ janje sa priključnim vratilom na kosačici — očistiti i ovlaš pre­ mazati mašću. 8. Voditi računa da poluga komande men jača bude na praz­ nom hodu (položaj 0). si. 210 . uključiti 1. Rad 1. Ugradnja 1.8. 8. Pogonski mehanizam pričvrstiti na mašinu preko prirubnice i učvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vijcima. b) uređaj za košenje (zavisno od izvođenja i veličine). 3.2. SI.1. 4. 2.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa priključnim vratilom. ručicu polako puštati i istovremeno dodavati gas.11. 3. KOŠENJE Potrebni su sledeči priključni uređaji: a) pogonski mehanizam. Povuci ručicu spojnice motora. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih pomoću vijaka. 8. Proveriti slobodu kretanja poluga za uključiva­ nje (1. 4. Posle prvih nekoliko metara — podesiti dubinu rada i bočne graničnike.14 — Kosačica za motokultivator IMT-505/506 8.12. stepen prenosa. Priključno vratilo i prirubnicu za priključivanje očistiti i ovlaš premazati mašću. 2. c) jedan par gumenih pogonskih točkova sa pneumaticima 6—6 AM.

8 — vijak za pričvrš­ ćivanje razđeljivača otkosa. 5 — pogonski mehanizam. Komandu za uključivanje (7) na levoj strani mašine (odo­ zgo desno) umetnuti pored karburatora. 3 — zaštitni lim. na levoj i desnoj strani nosača no­ ža kose pričvrstiti zavrtnjima ploče otkosa. 7. 7 — komanda za uključivanje. Pri tom paziti da krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se može ubaciti rascepka.15 — Uređaj za košenje. 9. treba da bude postavljena između dve ploče držača noža (11). 1 — po­ luga za uključivanje uređaja kosačice. 2 — Čep za sipanje ulja. Ako su pogonski točkovi sa pneumaticima 6—6 AM. 12 — navrtka. Čvrsto naleganje za­ štitnog lima može da se podesi pomoću vijka sa šestougaonom glavom i sa kontranavrtkom (4). sl. Klizna ploča sa mazalicom postav­ ljenom na gornjoj strani (6). ali paziti da obe ploče za podešavanje budu pravilno postavljene (10. 13 — jednostrani okasti ključ OK 17. 16 — mazalica.15). 17 — uređaj za košenje 6 Razređivač otkosa (9) pričvrstiti vijcima na držače noža (11). 8. Na taj se način koriguje -ugao rezanja nosača noža kose. jača strana mora da bude napred. 9 — razdeljivač otkosa. 14 »> 211 . Zaštitni lim (3) (uvući u prednji držač na pogonskoj glavi i utisnuti u zadnji držač uređaja kosačice. 14 — šestougaoni imbus ključ OK 10. 4 — vijak za podešavanje zaštitnog lima. 8. SI. Uređaj za košenje spojiti vijcima za glavu kućišta. Ukoliko je potrebno. 10 — ploče za podešava­ nje. 6 — mazalica na kliznoj ploči. utisnuti solju lopta­ stog zgloba na poluzi za uključivanje (1) i kraj sa drškom u držač na levam zadnjem vijku za pričvršćivanje rezervoara go­ riva. 8. 11 — držač noža.5. 15 — šestougaoni imbus ključ OK 8.

3. a klizne delove na nožu kose premazati uljem. polu tečna mast za reduktore REDMA-O.4. Na taj način može se pročistiti nosač noža kose.4. Tada počinje da se kreće nož kose. prethodno zaustaviti motor. Rasklapanje uređaja za košenje se obavlja obrnutim re~ došle dom u odnosu na sklapanje. 8. Povući ručicu spojnice motora.5 1 ulja za menjač SAE 250 (npr. 4.8.12. Podmazivanje iJ kućište reduktora uređaja za košenje sipati 0. uključiti 1. 3. odmah očis­ titi i premazati uljem. proizvodnje MODRICA. ručicu spojnice polako popuštati i istovremeno dodavati gas. Komandu za uključivanje uređaja kosačice pažljivo gur­ nuti napred (time se uključuje pogon kosačice).12. Po završetku košenja. Otprilike posle svaka 2 časa rada. 2. ili ako se kosa zaguši — uključiti polugu komande menjaca u položaj 0. Nega i održavanje uređaja za košenje 8.2.1. Motor startovati. 5. Obratiti pažnju da poluga komande menjaca bude u praz­ nom hodu (položaj 0). Završetak rada 1. a naročito nosač noža kose. 8. stepen prenosa. Najbolje je da se nosač noža kose ostavi na uređaju kosačice — time će se uštedeti nepotreb­ ni poslovi na ponovnoj ugradnji. Posle pola časa rada sa kosačicom. a nož kose radi dalje. Pri tom uređaj kosačice isključiti (ko­ mandu za uključivanje povući unazad). Za vožnju u praznom hodu (kada se ne kosi) može da se uključi 2. Uređaj kosačice. Tada mašina staje. 2. Isterati mašinu na mesto gde će se koristiti. na držaču noža i na mestu gde je spojen uređaj kosačice za osnovnu mašinu). podmazati mazalicu na kli­ znoj ploči. Rad 1.12. 6. Kada (pri košenju) nosač kose treba da se očisti radi bezbednosti. ili polutečna mast za reduktore UMOL 212 . pritegnuti sve navrtke i vijke na uređaju za košenje i nosaču noža kose (naročito onih koji služe za pričvršćivanje nosača noža kose. stepen prenosa.12.

kao i samu mašinu. To isto uraditi i pri sva­ kom završetku košenja.80. Podmazivanje se vrši pomoću ručne prese za podmazivanje mašću (npr. si. 213 .15). Na uređaju za košenje nalazi se samo jedna mazalica. Čišćenje Posle svakog košenja treba očistiti: ceo uređaj kosačice.4. 8. si. 8.12. odnosno pri svakodnevnom čišćenju. korova i si.15). Naročito obratiti pažnju da prolaz vazduha koji motor usisava bude oslobođen od ne­ čistoće ili stranih tela (trava). O d r ž a v a n j e Sve vijke i navrtke što češće kontrolisati i. ili MODRICA — LITMA 2).15) zajedno sa razdeljivačem otkosa (9. Staro ulje se ispira petroleumom ili dizel-gorivom. svi delovi kosačice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe. 8. po potrebi pri­ tegnuti ih. c) Nož kose izvući na stranu. nosač noža kose.12. si. koji izlaze iz biljaka prilikom košenja.. kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje rashladnog uređaja motora. Pri neprekidnom radu ovo čišćenje i podmazivanje treba da se obavlja posle svaka 3—4 časa rada.5. b) Osloboditi držač noža kose (11. Zamenu ovog ulja obavljati jednom godišnje najbolje je pred početak nove sezone košenja. Nosač noža kose Pošto se od sokova.12. čijoj proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godišnjem čišćenju mašine mora da se posveti posebna pažnja. Izmena noža kose a) Motor zaustaviti.12. INA — univerzalna mast SPECIJAL. Ova ma­ zalica se nalazi na kliznoj ploči (6. sve klizne delove treba češće i obilno mazati uljem — kako bi se obezbedilo lako kretanje noža kose. 8.2.5.3. 8. 8.4. 8. Dršku ključa (isporučenog sa mašinom) uvući u rupu na spoljnom sečivu noža i izvući nož napolje. INA).1.

a sme se i odizati od prstiju kose (pritiskom na razdeljivač otkosa).252 Tokom vremena. Ovaj se nedostatak može ot­ kloniti podešavanjem na sledeći način: a) nosač noža kose očistiti i namazati uljem (to omogućuje lako pokretanje noža kose). e) Proveriti da li nož kose može da se slobodno kreće •— okretanjem motora rukom. 2 — tarna ploča. On može i teže da se kreće.13. ali paziti da svi pritiskivaci noža pravilno naležu. 3 — vijak. zavisno od veličine istrošenja ploče za podešavanje. 214 . 4 — pritiskivač noža kose. g) Po završetku prvih radova proveriti da li se nož kose slo­ bodno kreće. Kapacitet pumpe je oko 14—16 litara u minutu. 1 — nosač noža kose. 8.16 — Presek pritiskivala noža kose. P o d e š a v a n j e v o đ e n j a noža kose . 8. . PRSKANJE RADI ZAŠTITE OD ŠTETOČINA I BOLESTI Za ovo su potrebni sledeći priključni uređaji (podrazumeva se da je mašina opremljena priključnim vratilom): — pumpa za prskanje. d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploča može pomeriti rukom. — jedno potisno i usisno crevo. 8 1 . samo — obrnutim redosledom. . SI. f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivačima noža (4).d) Montiranje novog noža kose obavlja se na isti način. Pri tom paziti da tarna ploča bude ravnomerno pri­ tisnuta prema vodećoj letvi noža kose (5). 6 — dupli prst kose b) Odviti vijke (3) pritiskivača noža kose. usled nejednakog istrošenja vodice noža kose opada kvalitet rada kosačice. 5 — nož kose. c) Izvaditi ploče za podešavanje između pritiskivača noža kose (4) i tarne ploče (2). a maksimal­ ni radni pritisak je 30 bara. e) Pritegnuti vijke sa šestougaonom glavom (3).

Broj obrtaja motora podesiti pomoću komande gasa.1. Rad sa pumpom za prskanje 1. 2. 8. Ko­ mandu za uključivanje pumpe gurnuti u prednji položaj — da se isključi pogon. a slavinu na potisnom crevu (odnosno čeličnoj cevi) otvo­ riti. Obra­ titi pažnju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is­ poručenu uz mašinu). 10 — priključak usisnog creva 3. Startovati motor. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za prskanje (pumpa nikad ne srne raditi »na suvo«). Priključno vratilo i nazlebljenu spojnicu namazati tankim slojem tovatne masti. 5. 8. Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto. 9 — usisna korpa. 8. 7 — čep na ventilima. Proveriti da li su sve prirubnice na mašini (i priključno vratilo) i pumpi čiste. SI. U trenutku kada manometar po­ kaže 25 bara — može se otvoriti slavina (5) i podesiti željeni pritisak.17) za podešavanje radnog pritiska zat­ voriti.13. jer će tako najbrže povući tekućinu.1. 2 — manometar. Ako je umesto manometra ugrađen indikator priti215 . 1 2 3 45 6 7 i !. si. Komandu men jača postaviti na neutralni položaj (0). Priključiti pumpu i obe zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti. 8 — oduška. 1 — ručica za uključivanje.17 — Pumpa za prskanje. 2. Pum­ pa na početku mora raditi sa malim brojem obrtaja. Slavinu (5. 6. Komandu za uključenje pumpe (1) povući unazad da se uključi pogon. 3 — priključak potisnog creva. 4 — mazalica. 5 — slavina. 4.

2. tako da se iglica lako pomera. Manometar (odnosno indikator pritiska) više ne pokazu­ je pritisak. slavina se može otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta­ ne vidljiv. Ploče ventila obično se odlepljuju udaranjem spolja — sa obe strane sedišta ventila.13. Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre­ ban pritisak: a) pumpa je usisala vazduh koji ne može evakuirati iz potisnog creva. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati čistom vo­ dom pod pritiskom. Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore označa­ vaju 10. 20. Povremeno kontrolisati količinu masti u mazalici. 3. Manometar (indikator pritiska) se u tom slučaju mora skinuti i očistiti. 216 . Mogući uzroci kvarova poklopca mazalice 1.13. Uzrok može biti: zaostatak sredstva za prskanje na ulazu u manometar — zato što pumpa posle prskanja nije do­ bro oprana. b) začepljene ploče ventila (to se može desiti ako se pum­ pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala čistom vodom). 8. b) skinuti priključak sa potisnog voda i dok pumpa radi ispustiti vazduh. Mast se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice — zavrtati sve dok se ne pojavi mast na odušci (8). Održavanje 1. i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod kape podignute iglom). Pumpa ne potiskuje: a) usisna korpa začepijena.2. 8.ska.3. 2.

Skinuti poklopac karburatora. 5. 10. 6.9. 4. Skinuti izduvni lonac (si. MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506 U motokultivator IMT-505/506 ugrađen je benzinski motor — tip 64 ili 66. 9. Pločicu za vezu odviti sa motora. 3. Skinuti sajlu sa regulatora gasa. Skinuti levi i desni def lektor. Slavinu za gorivo zatvoriti. 217 . Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje. Skinuti komandu menjača i otkačiti krivu polugu.2. od kojih ćemo ovde navesti najznačajnije: 1. SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506 moramo obaviti određene radne zahvate. Karburator bez sajle ponovo kompletirati. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506 9.12). — jednocilindrični. Odviti zaštitnu cev sa tro-polovima utikačkom kutijom.1. 8. Skinuti cev izduvnog lonca.razvođenje preko proreza. Skinuti poklopac kućišta i odviti krilastu navrtku. a oprugu i sajlu izvući iz regulatora gasa. — paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim po­ lovima. 2. 7. 11. 9. . — podmazivanje je mešavinorn 1 : 30. Osnovne karakteristike ovog motora su: — dvotaktni. 9. — vazdušno hlađenje.

Izbiti osovinicu klipa. Pri svakoj novoj ugradnji žičani uskočni osigurači se moraju zameniti novim.5 do 1. 8. 15.3 mm. 16. pri čemu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga kont rana vrt kom. 9.8 do 2. 3. a zaptivač zameniti.2 daNm (IMT-506). a istovre­ meno su to i klizni elementi igličastog ležaja u okcu klipnjače. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA i 1. Skinuti poklopac za zaptivanje. 2. Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi.12. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa za ugradnju. Skinuti rezervoar za gorivo sa nosačem i prečistačem vazduha. Delove očistiti. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA 1.3. Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po­ stupka. Obratiti pažnju na podmetače koji se nalaze sa leve i desne strane letećeg ležaja klipnjače. i to obrnutim mo­ mentom od 1. Prethodno skinuti glavu cilindra (si. a zaptivač zameniti. 9. Voditi računa da zaptivač između motora i kućišta tre­ ba zameniti. a pri ugradnji zameniti zaptivni prsten.7 daNm (IMT-505) i 1. Podešavanje zategnutosti lanca izvršiti pomoću odvrtke.2—-0. 6. 4. 13.2). Lančanik ubaciti i podesiti lanac preko elastičnog osigurača. Obratiti pažnju na prečistač vazduha: treba ga držati uspravno — da se ne prospe ulje iz prečistača. 0. 7. 2. Delove očistiti.4. Utikač svećice izvući. Skinuti usisnu cev sa karburatorom. 3. 218 . Koristeći klešta skinuti dva žičana uskočna osigurača. Odviti navrtke slave cilindra. Skinuti ulazni lančanik pomoću specijalnog alata. a potom odviti svećicu. Sklapanje obaviti obrnutim redosledom. Četiri navrtke M7 unakrsno pritegnuti koristeći moment-ključ. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga. 5. Ugradnju obaviti obrnutim postupkom. 4. 14. Ovi podmetači ograniča­ vaju aksijalni zazor pesnice klipnjače 0. Postaviti klip. a potom odvojiti karburator.

9 — cilin darska glava. 12 — svećica. 17 — karburator 219 . 3 — osovinica klipa. 2 — uskočni prsten. 10 — podloška. 7 — cilindar. 5 — zaptivka. 6 — uvrtanj. 9. 14 — usisna cev. 11 — navrtka. 13 — zaptivka. 15 — podloška.SI. 1 — klip. 8 — zaptivka.1 — Klip i cilindar. 4 — klipni prsten. 16 — navrtka.

.

23 — uvrtanj. 15 — zaptivka. 9. 5 — kućište. 19 — vijak za zatvaranje. 18 — zaptivni prsten. 26 — navrtka sa kapom. 12 — segmentni klin. 4 — čaura. 29 — uvrtanj. 6 — uvrtanj. 24 —. 28 — osovinica. 14 — uvrtanj. 13 — uvrtanj. 27 — vijak. 22 — uvrtanj. 3 — zaptivni prsten. 10 — igličasti ležaj. 20 — zaptivni prsten. 7 — ležaj.Čaura ležišna za glavno i sporedno vratilo.2 — Kiipni mehanizam sa kućištem. 8 — klizni podmetač.SI. 30 — zaptivač . 1 — navrtka. 11 — radilica i klipnjača sa utisnutim ležajima. 16 — uvrtanj. 21 — labirmtni lim. 25 — uvrtanj. 9 — čaura ležišta za sporedno vratilo. 2 — podloška. 17 — kućište.

11. Utisnuti osovinicu klipa koristeći specijalni čep. 13. 12. Neispravne delove zameniti no­ vim. Ugraditi nove žičane osigurače. 2. 10. Izvući mehanizam kolena pomoću gumenog čekića. 5. za­ okrenuti ih i pridržati specijalnim alatom. 4. Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom. Strana izduvnog lonca označena je strelicom na struj­ nom kanalu kućišta ventilatora. Izvršiti srazmerne udarce na radilici preko zaštitnih navoja MIO X 1. Delove očistiti.9. Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje. Postaviti klip. Odvojiti polovine kućišta pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima na tri velika zavrtnja M8X150.5. Koristiti uređaj za skidanje. Delove op­ rati. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa. a potom u levom kućištu radilice. Stegnuti desno kućište u stegu. Stranu izduvne ce~ vi cilindra pokazuje strujni kanal kućišta ventilatora (strelice). Čepovi za osiguranje na klipu moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. RASKLAPANJE KUĆIŠTA RADILICE Kućište radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove. Postaviti cilindar. zaokre­ nuti ih i pridržati specijalnim obuhvatnikom. 221 . Utisnuti osovi niču klipa koristeći specijalni čep. Ležaj ko­ ji ostaje u kućištu izvaditi unutrašnjim izvlakačem. 3. Uskočnici moraju da upadnu u kanale klipnih otvora. 6. pripremiti zaptivač i žičane osigurače. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. Obrati­ ti pažnju: strelicu na čelu klipa treba usmeriti prema izduvnom loncu. Izvršiti defektažu delova. Ugraditi nove žičane osigurače u kanale klipnih otvora. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci­ vanja klipa. 9. Kuglični ležaj skinuti sa kolenastog vratila. Strelica na čelu klipa pokazuje stranu auspuha. Čepovi za osiguranje klipa moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom: 1.25 (sa strane magneta).

35 — telo prečistača vazduha. Pri sastavljanju polovina kućišta paziti na zahvat unu­ trašnje poluge menjača u viljušci. 45 — podloška. 36 — opružna podloška. 3. 28 — vijak. 16 — usisna cev. Zaptivač vratila se ubacuje kod levog ležaja. Kolenasto vratilo ne udarati. Sl. 10 — vijak (rezervoar za ram). KARBURATOR 9. 37 — navrtka. 13 — podloška. Kolenasto vratilo ubaciti u desnu polovinu kućišta. 12 — slavina za dovod goriva. 23 — zaptivač. 43 — podloška. 49 — poklopac rezervoara za gorivo 222 . 2 — navrtka. 44 — nosač. Sklapanje kućišta radilice 1. 20 — navrtka. 9 — podloška. 15 — podmetač. kuglični ležaji u kućištu moraju da budu zagrejani.3 — Elementi sistema za gorivo i prečistač vazduha. 26 — uvodnik karburatora. Početi sa desnim kućištem radilice (kolenastog vratila). 41 — obujmica. 34 — zaptivač. 48 — sito za gorivo. 25 — crevo.5. Sve delove koji se kreću nauljiti visokokvalitetnim uljem za dvotaktne motore. Odviti poklopac karburatora odvrtačem. 40 — zaštitnik odbojnika. 2. navrtku sasvim naviti u krivini cevi. 17 — stega. gumene cevi (strelica) i skinuti karburator. 38 — nosač rezervoara. Klipnjaču držati uspravno. 5 — zaštitnik odbojnika. 39 — gumeni odbojnik.1. 11 — crevo za gorivo. 42 — navrtka. s tim da kolenasto vratilo može la­ ko da se ubaci do sedišta.9. oprugu stisnuti i otkačiti sajlu sa regulatorom gasa.6. Izgradnja karburatora 1. 21 — podloška. 32 — karburator. Kar­ burator kompletirati. 30 — lonče za ulje. 31 — gumeni zaptivač. Levo kućište postaviti i obe polovine kućišta sastaviti (zaptivač zalepiti s nešto masti i ne upotrebljavati druge zaštitne mere). Pri ugradnji kolenastog vratila. 9. Zaptivač za desni glavni ležaj ubaciti kad su postavljene polovine kućišta. 47 — rezervoar za gorivo.1. 36 — vijak. Zaptivače i semering zameniti. Poteznicu podesiti na tačnu dužinu i nauljiti je. g — vijak. Pri sastavljanju vijak za podešavanje još otpuštati. 3 — podloška. 2. 14 — vijak. Pritegnuti obe polovine kućišta sa četiri navrtke moment-ključem (1 daNm). Ugraditi desni zaptivač.6. 6 — podloška. Izvući sajlu regulatora gasa. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva sa karburatora. 19 — spojnica (gumena). Izvući sajlu iz zaštitnika sloja. Od­ viti obuhvatne šelne. tako da sajla što više izađe iz obloge. 18 — spojnica (gumena). 4 — gumeni odbojnik. 7 — vijak. 9. 24 — stega. 29 — navrtka. 1 — vijak. 22 — koleno usisne cevi. 27 — osovinica. 33 — vijak.

.

Regulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti. 15 — vijak za pražnjenje. Loše podešavanje praznog ho­ da direktno utiče na potrošnju goriva. 22 — vijak za pritezanje. 31 — pritezač.1.3. Poklopac startera skinuti. Rasklapanje karburatora Odviti kućište plovka. Po potrebi izmeniti plovak. 25 — vijak. 9. 3 — opruga. 30 — pločica poklopca. Izvući iglicu plovka. 21 — dizna praznog hoda. 32 — navrtka. 5 — zaptivni prsten. Osloboditi starter zajedno sa nosačem i radnim kolom ventilatora (3 vijka). 13 — igličasta dizna. 9. Izgradnja i ugradnja start era 1. Broj obrtaja praz­ nog hoda regulisati podešavanjem odgovarajućeg vijka. 16 — zaptivač. 20 — kućište karburatora. Sl.2. 33 — kriva cev 224 .7.6. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru­ glom glavom. 24 — podmetač.4. 9.9. 11 — igla plovka. a ako treba — iglu plovka podesiti okreta­ njem u sedištu.7. 9 — vijak za podešavanje. 2 — vijak za podešavanje. 27 — igla dizne. — Delovl karburatora. 7 — zaptivni prsten. 8 — vijak. 6 — priključak creva za go­ rivo.6. 4 — vijak za regulisanje vazduha.5 obrtaj i posmatrati rad motora. 14 — glavna dizna. Motor tada mora da radi mirno. Ručica za regulisanje gasa mora biti još u mrtvom hodu pri tačno podešenoj sajli.5 puta otvoren (3) Vijak za broj obrta praznog hoda (4) Podešavanje praznog hoda vrši se na toplom motoru. Sklapanje karburatora * i Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledeće oznake: Tip motora 505 506 Glavna dizna (2) 95 95 Igličasta dizna (5) 1108 1108 Dizna praznog hoda 35 35 Položaj igle 2 3 Šiber za regulisanje vazduha 1—1. 12 — čivija. 26 — regulator gasa. okrenuti ih za 1. Delove očistiti. Sve delove očistiti. 10 — opruga. 1 — navrtka. 18 — zaptivač. 17 — kućište plovka. Skinuti plovak — igličastu diznu i diznu praznog hoda. 29 — opruga regulatora gasa. Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom. 23 — prelivna osovinica. 28 — pločica. STARTER 9. Sedište igle i vo­ dicu igle proveriti. 19 — plovak.

15 MotokuUivatoni 225 .

9. 14 — kućište startera 226 . 4 — zaštitna kapa. tako postaviti da 2 graničnika težine. 5 sigurnosni prsten. Skinuti držač. 8 — zaštitna kapa. sajlu zameniti. skinuti nosač sa zaštit­ nom kapom protiv prašine. 10 — disk sajle. Nazad pomeriti sajlu i skinuti konus. 2. Kolo sajle toliko izvući da se spi­ ralna opruga učvrsti pre iskakanja. Treći graničnik pridrža­ za obeležavanje. 9.2. 3 — hvataljka. 6 — čaura. Završetak sajle istisnuti iz kola saj­ le od vrtačem. Izvući kolo sajle. Radno kolo ventilatora vise slobodno usled sopstvene vati (prilikom ugradnje) iglom postupkom. Učvrstiti sajlu u čauri pomoću odvrtača. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na­ zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. Delove očistiti. 13 zaštitni lim. 3. 12 — spiralna opruga. 2 — čaura. Sl. Slomljeni delovi spiralne opruge mogu izleteti napolje. 11 — sigurnosni prsten. 7 — sajla sa graničnikom.7. Rasklapanje i sklapanje startera 1.Ugradnju obaviti obrnutim 1.5 — Starter. Kolo sajle skinuti i ugraditi. Postaviti starter u nosač i stegnuti ga (u stegi). 1 — konus. Skinuti prsten za osi­ guranje. 9 graničnik.

Postaviti poteznicu i kolo sajle. Navrtku za vezu pritegnuti moment-ključem od 5 daNm.3. Izvlakač naviti u glavčinu obrtnog magneta i pomoću pritisnog zavrtnja izvući zamajno kolo sa ventilatorom. Ubaciti nosač. Skinuti međuosloni lim. Ubaciti spiralnu oprugu. pa odviti navrtku za vezu. Skidanje i ugradnja spiralne opruge Skinuti kolo sajle. Delove očistiti. Alat dobro postaviti i zategnuti — da ne bi došlo do oštećenja kola ventilatora. Konus utisnuti čvrsto. Kod motora sa čeonim kočnim elementima na obrtnom magnetu upotrebiti specijalni alat. 2. Delove opraviti i proveriti. zaštitnu kapu i prsten za osi­ guranje. Staru oprugu postaviti pomoću alata. RADNO KOLO VENTILATORA 1. Povući sajlu ručicom i napraviti omču sajle. Kolo sa polovima odložiti na čisto mesto (gde nema gvozdenih opiljaka). upotrebiti specijalni alat. Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u pravcu nosača).8. Ugraditi ručicu. 5. Konus staviti u omču i povući ručicu sajle. 9. Kontrola funkcionisanja: sajlu više puta povući. Zaštititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomoću odvrtača.7. Ne srne se zaboraviti lančić između spiralne opruge i kola sajle. Kočni element sa cilindričnim valj cima pritegnuti sa 5 daNm. 6. Prorez u nosaču kola sajle zahvata unutrašnji vidljiv kraj spiralne opruge. 3. 4. 9. Postaviti lančić. 15* *>T7 . Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim. Kod motora sa kočnim elementom i cilindričnim valj ci­ ma. Naviti čauru za zaštitu navoja na priključku radilice. Skinuti spiral­ nu oprugu.4. Sklapanje izvršiti obrnutim redom. Pomoću prstiju osi­ gurati oprugu protiv ispadanja. Ubaciti novu spiralnu oprugu. Pre uvođenja sajle kroz čauru u startersko kućište dati prednapon 1/2—1 obrta i pomoću odvrtača osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. U spiralnoj opruzi žicu za vezu pomeriti naviše pomoću odvrtača. Postaviti kolo sa labirintnim limom i zaptivačem. 5.

" * -_fc -w . .

8 — podloška. 2. Staviti motor u stegu. čekić. Sipati 0. 9.6 — Kolo ventilatora. 5 — gumena zaptivka. Po mogućstvu ulje men ja ti kada je motor topao. 4 — poluga za kratak spoj. 1 — podloška. Povratnu polugu demontirati. Vijak za ispuštanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu.1. Skinuti levi poklopac pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima — naizmenično na poklopcu i čeonoj strani glavnog vratila men jača. Odvrtanjem skinuti spoljnu korpu spojnice.zaptivni lim.10. 28 — kolo ventilatora. kao npr. spojnice spoljne i unutrašnje skinuti. 10 — deflektor (desni).navrtka. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti šestougaonim imbus-ključem OK 10.10. 21 — podloška. 7 — noseći lim. pa izbiti prstenastu oprugu. U — vijak. sekač. 27 — zaptivač. 15 — držač poteznice. 3. Najbolje je — upotrebiti novi zaptivni prsten. 9 _ vijak. 29 — vijak. 2. 6 — def lektor (levi). Zaptivne površine zaštititi.3 litra ulja za prenosnike (SAE 80). 23 — zaptivni lim. Zupčanik skinuti sa glavnog vratila men jača (okre­ tati dok se zupčanik ne izvadi bez otpora). 20 — vijak. Paziti na oba klizna podmetača. 31 — kolo sa polovima 229 . 18 — vijak. čauru.9. ZAMENA ULJA U MOTORU 1. Izvući nosač. Skinuti elastični podmetač. 13 — vijak. a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvačila. 6 tanjirastih opruga i uskočnih prs tenova.9. 19 — poklopac startera. Skinuti levi po­ klopac (7 navrtki M 6). Izgradnja spojnice 1. 24 ~. SPOJNICA Odvojiti komplet motora od men jača 9. 26 — ustavljač. 9. 17 — vodica sajle. SI. Proveriti prsten za zaptivanje. Vijak pritegnuti šestou­ gaonim imbus-ključem OK 10. zaptivni prsten proveriti. Pre toga osloboditi navrtku. 12 — limeni zaštitnik. Pritegnuti vijak za ispuštanje ulja. INA UMOL 80. poklopac opruga i kružni zaptivač. 14 — utlkačka kutija. 30 —. Od­ viti navrtku MIO. 22 — starter komplet. Skinuti spojnice i lamele. Odviti navrtku cevastim ključem OK 24. ili HIPOL 80. 2 — navrtka. Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten. Ski­ nuti sigurnosni prsten. 25 — lim ventilatora. 16 — gumeni amortizer.

.

2 — poklopac opruge. 21 — sigurnosni lim. 17 — zupčanik spojnice. 7 — podloška. 16 — podmetač. 4 — navrtka. 9 —.* 1 . 9.čaura za oslanjanje opruge. 11 — zaptivnl prsten. 23 — povratno-pritisna opruga . 10 — ležaj. 14 — sigurnosni prsten. 1 — sigurnosni prsten. 6 — podloška. 18 — spoljna lamela spojnice.7 — Spojnica. 12 — čaura za uključivanje spojnice. 5 — podloška. 19 — unutrašnja lamela spojnice. 20 — navrtka. 22 — korpa spojnice. 8 — tanjirasta opruga. 3 — zaptivnl prs> ten. 15 — povratna po­ luga. 13 — osovinica.

Odrediti klizne podmetače. Postaviti podmetač. Obratiti pažnju da se ne ošteti novi zaptivni prsten. Zategnuti navrtku pomoću moment-ključa sa 7 daNm.3. Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle spojnice.4 mm. Kontrola delova Delove očistiti i proveriti. Postaviti spoljnu korpu spojnice. opruga sa ispupčenjem upolje i opruga sa is­ pupčenjem napred. Kolo spojnice sastaviti u lamele sa radijalnim zazorom. poklopac opruga i prstenove za osiguranje.1 mm). 3. Postaviti zupčanik sa radijal­ nim zazorom.10.10. Dve sigurnosne podloške utisnuti na osovinicu.9. a stare prstenove i zaptivače zameniti. Zupčanik treba da ima aksijalni zazor od 0. Ubaciti povratnu oprugu. Podesiti unutrašnje la­ mele. Nosač za upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kugličnim le­ žaj em. 231 . Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od 2.3 mm (za ovo podešavanje služe klizni podmetači od 1. Opruge spojnice postaviti sledećim redosledom: opruge sa ispupčenjem napred. uskočni prsten. Veća površina pokazuje stranu povratne poluge. 2. Podesiti unutrašnje lamele. 4. Ugraditi spojnicu (izvođenje ci­ lindričnom oprugom ili tanjirastom oprugom).5 daNm. Levi poklopac postaviti lakim udarcima gumenog čekića i ravnomerno pokretati poklopac duž glavnog vratila menjača.2. elastični podmetač i navrtku M10xl pomoću moment-ključa (umetkom OK 17) pritegnuti momen­ tom 4. Postaviti podmetač. Navrtke M6 postaviti i pomoću moment-ključa sa umetkom OK 10 unakrsno pritegnuti momentom 1 daNm. 9.2 do 0. Postaviti novi zaptivni prsten. Ravnomerno zamastiti. Pažnja: krivina na poklopcu opruge je van sredine. Posta­ viti lamele spojnice sledećim redosledom: spoljna — unutraš­ nja — spoljna — unutrašnja — spoljna. Osigurati navrtku. Posta­ viti po 2 elastična podmetača na 7 uvrtnih vijaka. Sklapanje spojnice 1.5 do 2. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu čaura).

Ugra­ diti ih obrnutim redosledom. Pritegnuti navrtku MlOxl moment-ključem (obrtnim momentom 4. Sastavljanje obaviti obr­ nutim postupkom. starter skinuti. Odviti navrtku. MENJAČ 9. Osovinica za ukopčavanje brzina je u srednjem položaju 232 . polovine kućišta radilice motora razdvojene. Zup­ čanik (diskosni) uzeti iz viljuške za promenu brzine. Zaštitni prsten. Podići i izvući sporedno vratilo. Glavčine sa dve oznake stoje jedna prema drugoj. Ubaciti unutrašnji tanjir opruge i oprugu. Izvući glavno vratilo menjača. Delove oprati i proveriti. Polugu za promenu i unutrašnju polugu za promenu brzina skinuti tako što ćemo odviti navrtku na unutrašnjoj poluzi M6 i izvući polugu pomoću dva odvrtača sa vratila za ukopčavanje brzine (ožlebljenje). Skinuti sigurnosne podmetače (srednji odvrtač).11.11. Rasklapanje i sklapanje menjača Spojnica je već izvađena.10. Izgradnja i ugradnja spojnice 1. Paziti na oba elastična podmetača. Ubaciti sigurnosni prs­ ten. opruga se mora zameniti. oprugu spojnice i tanjirastu oprugu izvući. Fiksiranje brzina pomoću vratila za ukopčavanje i viljuške: zatvaranjem vijka i odvijanjem prstenaste navrtke. Zupčanici imaju oznake za ugradnju. Ugraditi osovinicu za promenu brzina.1. Osovi­ nicu i povratnu oprugu izvući. Izvući osovinicu za promenu brzine. Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja. Izvođenje konstrukcije sa cilin­ dričnom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledeći postu­ pak izgradnje i ugradnje. Kada se mera smanji više od 1 mm od normalne mere. Ugradnja — obrnutim postupkom. Delove očistiti i proveriti.4. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadržati je.5 daNm). Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (dužina opruge 38 mm). 9. Sve pokretne delove nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor. Razdvojiti sporedno vratilo gumenim čekićem. Skinuti komandu za promenu brzine. oprugu i gra­ ničnik vratila za promenu brzina izvući.9. a zatim tanjir opruge — na navrtku. Zupčanik prve brzine uzeti iz kućišta. pa staviti ta­ njirastu navrtku opruge dok ne nastane jači otpor. Delove oprati. MlOxl i tanjir opru­ ge. 2.

SI. 9.8 — Menjač i poklopac (levi). 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — poklopac (levi), 4 — zaptivač, 5 — zupčanik, 6 — zupčanik, 7 — sporedno vratilo, 8 — zupčanik, 9 — zupčanik, 10 — glavno vratilo, 11 — segmentni klin, 12 — priključno vratilo, 13 — podmetač za podešavanje, 14 — ležaj, 15 — zaptivač, 16 — kućište priključnog vratila, 17 — čaura, 18 — sigurnosni prsten, 19 — navrtka, 20 — zaptivni prsten, 21 — sigurnosni prsten, 22 — kandžasti deo, 23 — sigurnosni prsten, 24 — vijak, 25 — podloška, 26 — zupčanik, 27 — klizni podmetač, 28 — ležaj, 29 — vijak, 30 — zaptivni prsten, 31 — zaptivni prsten, 32 — lančanik, 33 — elastična podloška, 34 — navrtka

(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupčanik za prvu brzinu, zupčanik postaviti u viljušku za promenu brzina i uba­ citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopčavanje ugraditi sa viljuš­ kom i viljušku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovinici za promenu smera. 9.11,2. Zamena ležajeva men jača 1. Motor je odvojen. Kuglični ležaj u nosaču za upravljanje spojnice skinuti. Pri ugradnji ležaja utiskivati ga do sedišta. Izmeniti zaptivni prsten. Kuglični ležaj levog poklopca izvući unutrašnjim izvlakačem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajući čep. Potisnuti ležaj do sedišta. 2. Izmeniti zaptivač na levom poklopcu. Izbiti zaptivač vra­ tila udarnim čekićem pri skinutom poklopcu i ležištu, a ako je potrebno upotrebiti uređaj za skidanje. Kuglični ležaj za kolenasto vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C i ubaciti ležaj sa odgovarajućim čepom. čaure ležišta za glavno i sporedno vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C. 9.11.3. Skidanje i ugradnja priključnog prenosa Kućišta za pogonsko vratilo sa konusnim zupčanikom od­ vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmetač. Skinuti sigur­ nosni prsten, kandžasti deo i sigurnosni prsten ispod kandžastog dela (kleštima). Odviti specijalnom navrtkom koristeći spe­ cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmetač za iz­ ravnavanje. Konusno priključno vratilo izbiti odgovarajućim če­ pom. Između konusnog zupčanika i ležaja nalaze se podmetači za podešavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sve delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80). Ugraditi konusno priključno vratilo (bez podmetača). Kućište zategnuti sa zaptivačem na kućištu kolenastog po­ gona. Meriti odstojanje između kraja vratila i kućišta. Priključ­ no vratilo pomeriti gumenim čekićem dok se ne pojavi zazor delova zuba. Novo odstojanje između kraja ventila i kućišta — izmeriti. Razlika u granicama 0,1—0,2 mm (radi zazora boka zupčanika) daje debljinu podmetača za izjednačenje. Konusno priključno vratilo opet skinuti i postaviti određene podmetače 234

između konusnog zupčanika i ključnog ležaja kako bi se dobio propisani zazor. Ponovo ugraditi konusno priključno vratilo (do oslonca). Odstojanje između kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog ležaja izjednačiti odgovarajućim podmetačem. Ubaciti sigurnos­ ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.

SI. 9.9 — Komanda menjača. 1 — navrtka, 2 — elastična podloška, 3 — poluga ko­ mande, 4 — osovinica, 5 — zaptivka, 6 — vijak, 7 — poluga za promenu brzine, 8 — elastična podloška, 9 — navrtka, 10 — vijak, 11 — zaptivni prsten, 12 — prs­ tenasta navrtka, 13 — opruga, 14 — graničnik, 15 — osovinica, 16 — viljuška za uključivanje, 17 — sigurnosni prsten

Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajućim čepom. Sigurnos­ ni prsten, kandžasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko­ risteći klešta za ugradnju. Kandžasti deo* ugraditi tako da ko­ nusni deo ostane spolja. Kućište konusno-priključnog vratila pritegnuti imbus-ključem OK 5. 9,11.4. Zamena ležajeva priključnog vratila Prethodno skinuti menjač. Kućište konusno-priključnog vratila zagrejati ravnomerno (100—150°C) i izbiti stari ležaj odgovarajućim čepom i gumenim čekićem. Izvući distantnu cev.
235

Izvući kuglični ležaj C kućište (100—150 C) odgovarajući čep za tilo i odgovarajućim

sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano ubaciti novi ležaj i distantnu cev koristeći ugradnju. Unutrašnji ležaj staviti na vra­ čepom za ugradnju utisnuti ga u kućište.

9.12. ELEKTRIČNI UREĐAJI 9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta 1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Očis­ titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta. Kontakti prekidača ne srne ju biti zaprljani, čađavi ili prevučeni oksidnim slojem, jer se u tom slučaju energija paljenja gubi. I novi kontakti mogu oksidirati pri dužem stajanju u nepodes­ noj prostoriji. Za čišćenje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op­ rati kontakte čistim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri­ tiskom. U slučaju jače oksidacije kontakte zameniti novim. 2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montažnog rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploči indikatora. Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidača speci­ jalnim ključem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta). 3. Izmeriti odstojanje kontakta: tačno odstojanje mora da iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi 0,2—0,3 mm. 4. Podešavanje odstojanja: podesiti nosač kontakta (vijak M4). Podesiti nosač kontakta, podesiti tačno odstojanje sred­ njim odvrtačem koji se postavlja u prorez za podešavanje na bradavicama. Učvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka može se promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora izvršiti još jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidača čisti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon­ takte, jako sagorele kontakte skinuti i očistiti uljnim kamenom (br. 304). 5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera — tačka paljenja. Veće odstojanje kontakta znači manje odsto­ janje polova i ankera i zahteva raniju tačku paljenja (pre GMT). Promena rastojanja polova i ankera je moguća podešavanjem otvora kontakta. Promena tačke paljenja vrši se samo promenom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploče, 236 m

Merač momenta paljenja uvrnuti u otvor za svećicu. 9. dok se kazaljka ne pomeri za 3. Pod kontrolom pokazivača kretati klip u radnom smeru. Moment paljenje treba da bude: 3. Ovim je fiksirana mrtva tačka puta klipa na meraom satu. Polako okre­ tati klip preko GMT. Proveravanje i podešavanje tačke paljenja Oslobođena ploča ankera.12. pri čemu merač ostaje pri položaju u GMT.1 mm kod motora tip 35 Utvrđivanje GMT obaviti sledećim redosledom: okrenuti crvenu tačku prstena za podešavanja na nulu merača paljenja. tj.5 ili 2.1 mm od ranijeg položaja.5 mm kod motora tip 66 pre GMT 2.10 — Podešavanje tačke paljenja Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od GMT. a merni pokrivač pomeranjem čivije za vođenje povući sasvim unazad. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci.0 mm ] kod motora tip 64 2. Merni pokazivač pomerati čivijom do klipa.2. Klip okrenuti unazad za polovinu hoda. Merna kazaljka stoji.9. ključ za montažu i srednji odvrtač. Merni pokazivač ubaciti u prostor cilindra. Potreban alat: merač tačke pa­ ljenja. Kontrolnu 237 . Put klipa od GMTQI Razmak polova Breg prekidača * SI. 2.

Ako je sijalica paralelna prekidaču (šema na si. 9. 9.sijalicu uključiti prema šemi na si. 9. kleme SI.11.12.11 i 9. mase. struja teče od crvene spojke preko kleme kabla 1. provodnika prekidača.). 9. Kada su zatvoreni kon­ takti prekidača.12 — Šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica redno vezana) 238 .11 — šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica paralelno vezana) SI. zatvorenog prekidača.

Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno. Tačna tačka otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na kablovskoj klemi. sijalice. Merne pokazivače vratiti nazad. Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na krajevima talkom. kabao prekidača. Tri vijka sa okruglom glavom učvrstiti i još jednom proveriti moment paljenja. Očistiti i proveriti ploču ro­ tora. prethodno polako zategnuti i pode­ siti ploču ankera u sredini eliptičnih otvora. Proveriti aksijalni zazor prekidača. Provodnike izvući. kontakti prekidača. masa. 2. Akumulator je kratko spojen sve dok su kontakti spojeni. kleme kabla 2 i žute kleme. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu­ tralnu mast.3. uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru. Tropolnu utičnu kutiju skinuti. Pritegnuti vijke M4. Akumulator je kratko spojen. Ove provodnike. Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi 3 cilindrična vijka u eliptičnim rupama ploče ankera i okre­ nuti ploču dok se ne otvore kontakti prekidača. kleme kabla 1. dovoljno povući dok ploča ankera ne bude pos­ tavljena u svoj položaj. Proveriti paljenje. jer se deo napona gubi kod kondenzatora. Utikač svećice i dugme za kratki spoj skinuti. Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena spojka. Slolodni kraj provodnika za paljenje držati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati 239 . Skinuti merač momenta paljenja. Pri otvorenim kontaktima struja teče preko kondenzatora.12. Pri otvorenim kontaktima prekidača struja teče od crvenog utikača.2 mm). Ugradnja ploče ankera: ubaciti prste­ nastu oprugu (za kolo sa polovima). Sijalica svetli. Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada. sijalica.kabla 2. Sijalica u radnoj vezi sa prekida­ čem (si. 3. Sijalica ne svetli. 9.12). Svetio nije potpuno jasno. Kabao prekidača ne srne se oštetiti vučnom oprugom i fileom za podmazivanje pri navođenju preko kolenastog vratila. žutog utikača u akumulator. 9. sijalica svetli. Skidanje i ugradnja ploče ankera 1. Proveriti aksijalni zazor prekidača (ne treba da bude veći od 0. Sijalica svetli. vođenjem na kućištu kolenaste osovine. pa zato mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste veza). Vijke pritegnuti potpuno tek posle podešavanja paljenja. žuta spojka i akumulator.

4. Kvarovi na kondenzatoru su vrlo retki. proveriti sve delove za paljenje. Ne nanositi mast na kontakte. Na klizni element naneti mast. Redosled delova: podmetač. 240 . Ako je neophodno da se kondenzator skine. Zamena prekidača Ploča ankera oslabljena. skinuti nosač kablova (viljuškasti ključ OK 5). Pre nego što je kondenzator skinut. postoji kvar na provod­ niku namotaj a visokog napona ili na prekidaču. navrtku M3 odviti. Odvojiti kontakte i skinuti po­ lugu prekidača.kao pri startovanju.4. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristeći viljuš­ kasti ključ OK 5. Oprugu i polugu prekidača skinuti. Osigurač opruge izvući (koristiti pljosnata klješta). Jača varnica na kontaktu prekidača upućuje na slabu vezu kondenzatora i mase. tada oba provodnika treba odlemiti (koristeći lemiio). Kontakte i polugu prekidača skinuti sa nosača kontakta (pomoću štapa). Pri postavljanju poluge prekidača istovre­ meno ubaciti vučnu oprugu ispod glave zavrtnja na nosaču kontakta. Prekidač sastaviti: osovinicu ležišta zamastiti neutralnom mašću. Oprati kontakte čistim benzinom. pri čemu je držanje odstojanja otežano). Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje Ploču ankera skinuti. Zato treba napraviti probnu svećicu. Podešavanje obaviti posle kratkog vre­ mena rasterećenja kondenzatora (lampama za proveru ili proveru na oko). 9. 9.12. opteretiti kondenzator. poluga prekidača. Uraditi sledeće: utisnuti kondenzator u ankersku ploču. Izbiti konden­ zator odgovarajućim čepom. kondenzator i provodnike od prekidača proveriti (povezanost priključenja na masu). Uz to je sastavljeno ventilatorsko — i magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi. elastični osigurač. Namotaj e visokog napona.12. Skinuti provodnike. Ako ne skače varnica od provodnika za paljenje ka masi motora. savijanjem elektrode mase na svećici M 95 T 1 rad je olakšan. podloška. ili je pojava neravnomerna. Prekidač (kompletno) skinuti (vijak M4).5.

Izgledom se utvrđuje varnica: da li je toplotna vrednost i podešenost motora u redu.Obratiti pažnju da se pri obradi ne stvori veza sa masom (rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon­ denzatora).6. Ne upotreb­ ljavati čeličnu Četku (ostaci čelika utiču na izolaciju svećice). 16 MotokuKivatori SI. čet­ kica. 9. Čišćenje svećica vršiti benzinom ili vazduhom pod pritiskom.13 — Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT 9.12. Očistiti svećicu. Izmeriti otpor namota ja. Kondenzator dobro utisnuti. 6 U 3 2 SI. Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4).14 — Prekidač paljenja 241 . Svećicu za paljenje od­ viti ključem za svećice. 9. Ostatke gara u donjem delu otvora očistiti iglom. Skidanje i ugradnja svećice Potreban alat: ključ za svećicu (OK 26 ili OK 21). Izvući utikač svećice. Namotaj se može ispitati na protok i na spoj sa masom pomoću baterije i provodnika merača paljenja. igla. ili pomoću uređaja za ispitivanje namotaja. kontrolnik.

2) Pregrejana svećica: masa i srednja elektroda naugljenisane. gorivo je suviše zamašćeno. obloga požutela. vlažnija obloga. SI. Odstojanje treba da bude 0.8. Izabrati eventualno nižu toplotnu vrednost svećice. laka crna podloga. Otpor utikača proveriti specijalnom sijalicom.3) paljenje u redu. Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne pokaže varnica to još uvek nije dokaz da svećica nije u redu. ili ako je toplotna vrednost previsoka. Skidanje i ugradnja utikača svećice Skinuti utikač sa svećice.15 — Element za vezu Radi provere: ubaciti utikač i svećicu postaviti na glavu cilindra. Odviti utikač svećice sa kablom. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ručicom (dve navrtke M6 sa prstenastim-okastim ključem). kućište suvo. Navoj ni čep odviti.5—0.12. Proveriti provodnik za sve­ ćice. 9.Proveriti okom izgled svećice: izolacija ne srne da ima naprsline.12. 3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do žuto cr­ vena prevlaka na izolatoru slična staklu. Toplotna vrednost svećice nedovoljna. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produže taka od olova. • 242 . crni ja. Sijalicom proveriti protok struje.7. Odseći oblogu (10 mm) na kablu svećice (nož). skinuti dugme i podmetač. Ako je neispravna onda je: 1) Čađava. Proveriti oprugu za čiviju svećice.6 mm. Ispravna svećica: izolator svetio braon. izvući provodnik za kratak spoj. 9. greška je u svećici ili utikaču svećice. Gorivo potamnelo.12. Ako je (prema 9. 9.

Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (pritezač lanca).2. 9.10.Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 3. Lim za držanje (postavljanje i skidanje) Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim ključem OK 10). On se pri­ ključuje na klemu 31.13. Polugu za kra­ tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5). Skidanje i nameštanje zaptivnog poklopca Srednjim odvrtačem skinuti poklopac ulaznog kućišta. Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon). 2. 9. Pri učvršćivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-ključ sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm. 27). Odviti navrtku sa vratom (obrtnim ključem sa umetkom OK 24). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Otvor leđne poluge okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno.12. ot­ pustiti 4 vijka M5. Izgradnja i ugradnja ulaznog lančanika 1. 4. 243 . 16 i ) i . koristeći dva viljuškasta ključa OK 13.1. 5. očistiti zaptivne površine i zaptivač zameniti. 9. 9. Lančanik po­ desiti i namestiti u lancu i na podlošci glavnog vratila prenosnika. Skinuti vijak. 9.13. Četiri provodnika mo­ raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu­ hvata provodnike (da ne prodire voda). TRANSMISIJA Skinuti motor (videti poglavlje 9. Izvlakačem NR 334131 izvući ulazni lančanik (zaštitna čaura za navoj MIO X 1. .5 i viljuškasti ključ OK 24. Skidanje i ugradnja tropolno utične kutije Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrtač).13. Vijak MIO odviti većim odvrtačem. Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrtač.9. Priteg­ nuti natezni vijak i učvrstiti ga kontranavrtkom (koristeći dva viljuškasta ključa OK 13). elastični prsten i lim za držanje.2). 6.12. Skinuti poklopac ulaznog kućišta i zaptivni poklopac.

.

SI. 17 — zaptivač. 3 — od stoj na čaura. 9. 14 — prenosno vratilo. 11 — na vojni čep. 7 — lanac. 15 — ležaj.16 — Lančani prenosnik. 1 — poklopac centralnog kućišta. 18 — zaptivka. 10 — leži Sna čaura. 20 — čivija za centriranje. 21 — poklopac izlaznog kućišta. 22 — zaptivni prsten. 13 — lančanik Maznog vratila. 12 — izlazno vratilo. 16 — ležaj. 25 — zupčanik 244 . 8 — kućište prenosnlka. 23 — podmetač. 19 — osigurač. 2 — ležaj. 4 — lanac. 5 — spojni članak. 24 — vijak. 9 '— limeni čep.

Spoj ni čla­ nak otvoriti spljoštenim kleštima (radi boljeg postavljanja ski­ nut je levi poklopac ulaznog kućišta). Skinuti ulazni lančanik. Skinuti ugaonik za držanje i osloboditi vijke M8. Poklopac ležišta odviti. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la­ nac sa 39 članaka. Desni poklopac i zaptivni disk skinuti. 10. 245 . 14. Skinuti poklopac ležišta sa jednim ili dva odvrtača (sa mogućnošću udara na odvrtače). 9. ubaciti centralno vra­ tilo. udar­ cima čekića). 3. Spoljni članak skinuti sa lanca pljosnatim kleštima. Običan valjkasti lanac sa 33 članka izvući. Kućište transmisije već je skinuto. 17. Transmisija (bez hoda unazad) — ključem za montažu. 6. 16. Skidanje i nameštanje centralnog vratila 1. 11. 8. 18. Kućište (VR) izvući udarcima finog čekića. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju­ čem sa unutrašnjim umetkom OK 6. 19.3. 15. Podići lanac i povući lančanik.13. glavčinu i segment. 12. Izbiti centralno vratilo (odgovarajućim čepom. 13. Spoj ni članak ubaciti sa leve strane. Polugom za ukopčavanje isterati ozubljenu čauru — da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle­ štima. Ulazni lančanik po­ staviti u lanac. Polugu za ukopčavanje izvući (vijak AM 6. 5. Kod kućišta sa hodom unazad: međuvratilo. Kod VR transmisije: izvući centralni lančanik sa le­ žaj em. a oprugu spoj nog članka postaviti nasuprot okretanju lanca. 2. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu čauru za ukop­ čavanje. Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zupčanik sa 34 zuba izvući sa igličastim kavezom. obuhvatiti lančanik lancem i sprovesti lanac naviše. 4. Izvući lanac na otvorenoj desnoj prirubnici. 7. lančanik Z=10 i valjkasti lanac sa 16 članaka idu napolje sa poklopcem ležišta. utični ključ OK 8). Iz­ vući običan valjkasti lanac sa 39 članaka.9. Skinuti dvodelni igličasti kavez sa distantnom cevi. Navesti lanac odozgo.

15 — pogonski lančanik. 8. 19 — vijak za podešavanje . 9 — navrtka. 18 — navrtka. 16 — segmentni klin. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 13 — elastična podloška. 10 — zaptivka. 5 — vijak. 9. 6 — podloška.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 2 — podloška. 11 — podloška. 12 — na­ vrtka. 4 — zaptivni prsten.ir. 3 — poklopac. 14 — prenosnik (komplet). 1 — krUasta navrtka. SI. 17 — zaptivka.

9. 6 — podloška. 14 — prenosnik (komplet). 13 — elastična podloška. 12 — na­ vrtka. 11 — podloška. 18 — navrtka. 16 — segmentni klin. 10 — zaptivka. 5 — vijak. 2 — podloška. 15 — pogonski lančanik.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 9 — navrtka. 19 — vijak za podešavanje . 17 — zaptivka.SI. 4 — zaptivni prsten. 3 — poklopac. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 1 — krUasta navrtka. 8.

a novi podmetač dobro osigurati. Postaviti običan lanac sa 33 članka. a ozubljenje za lanac je na strani poklopca. 31. b — sa VR-transmisijom: postaviti centralnu čiviju (čeki­ ćem). Nazubljenu čauru postaviti na ispust. 26. 29. Ubaciti glavčinu za ukopčavanje. cilindrični deo napred. Radi boljeg postavljanja ski­ nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kućišta. a R-zupčanik na igličastom ležištu. Postaviti polugu za ukopčavanje sa krivinom ka izlaz­ nom vratilu (VR-kućište). Naviti za vrt an j M6 utičnim ključem OK 8. 28. Naviti poklopac ležaja: a — bez VR-transmisije: naviti specijalnim ključem za ugradnju. 247 . Zameniti zaptivač. Odrediti debljinu distantnog podmetača. Uvesti ga kroz de­ snu prirubnicu izlaznog kućišta i obuhvatiti centralni lančanik početkom lanca i navući ga naniže. 24. 27. Pažnja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kućište. 21. Ubaciti izlazni lančanik. 25.20. a cilindrični deo cevi leži na lančaniku. igličasti ležaj postaviti na cilindričnom delu. Pažnja: Kugla u VR-kućištu mora da bude u pravcu oba ozu­ bljenja ozubljene čaure. Izbušiti podmetač. Navući distantnu cev na centralno vratilo. Kompletiranu ozubljenu čauru ubaciti sa segmentom i čaurom za ukopčavanje (VR-kućište). 23. Paziti na dobro sedište segmenta. 30. 22. Ubaciti osigurač su­ protno okretanju lanca — posmatrano pri kretanju motokultivatora napred (koristeći pljosnata klešta). Igličasto ležište postaviti na centralno vratilo (uz korišćenje masti). Učvrstiti ugaonik za držanje. Kuglu zameniti. osigurati vijke viljuškastim ključem OK 13. čekićem i sekačem. Zatvoriti lanac spoljnim člankom. Navući centralni lančanik sa kugličnim ležajem 6006 na centralno vratilo (koristeći klešta za ugradnju). VR-kućište opet odviti i sastaviti pomoću distantnog podmetača. VU-kućište mo­ ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kućišta. Navoj VR-kućišta sa distantnim podmetačem ravnomerno namazati specijalnom mašću (»pauelseal«) i naviti kući­ šte (fini čekić kod VR-kućišta).

5. Zaptivne površine ravnomerno namazati hermetikom po VR-kućištu. 56 — čivija za centriranje. 9 — lančanik. 52 — podloška. 68 — zupčanik izlaznog vratila. koristeći izvlakač veličine 3 i oslonac veličine 1. Bez VR-transmisije: kuglični ležaj (6204) takođe skinuti (izbiti preko odgovarajućeg čepa). 38 — zaptivka. 3 — kućište promene smera. 53 — poklopac izlaznog ku­ ćišta. 49 — čivija za centriranje. 28 —. Skinuti igličasti ležaj (6204) na strani poklopca za nabi­ janje. Potrebni alati: tri izvlakača sa kljunovima. 26 — pod­ loška. 4. 33.4. 61 — ručica za promenu smera. 32 — igličasti ležaj. 48 — ležaj. koristeći unutrašnji odvrtač veličine 2 i oslonac veličine 1. 7. 2 — zaptivka. 22 — navrtka. Poklopac ležišta napuniti (do polovine) mašću. Četiri vijka pritegnuti moment-ključem. 74 — vijak 248 . 21 — pod­ loška. 16 — prenosno vratilo. 35 — spojni članak. 5 — podloška. Otklanja­ nje odgovarajućim čepom. 15 — lanac. 37 — ležaj. 12 — odstojna čaura.32. 24 — vijak. Postaviti dva vijka sa pljosnatom glavom. 8 — ležaj. oslonac veličine 1. 47 — poklopac. momentom 3 daNm. 11 — lanac. 71 — labirint ni prsten. 70 — zaptivač. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kleštima. 20 — kućište prenosnlka. 63. 9. 6 — vijak. 59 — čep sa navojem. 46 — podloška. 7 — sigurnosni prsten. Pri ugradnji zagrejati kućište na 100°C. 34 -— le­ teći zupčanik. Kod VR-transmisije: izvući kugličasti ležaj (6203) u po­ klopcu. 73 — podloška. 9. 23 — vodica poluge. 30 — čaura za uključivanje. Zamena ležajeva centralnog vratila 1. 64 — umetak (plastični).3). 13 — igličasti ležaj. 39 — čelična kuglica. 51 — vijak. 45 — vijak. oslonac veličine 1). SI. 36 — lanac. 42 — komanda spojnice. unutrašnji izvlakač veličine 2 i 3. 25 — podloška.13.podloška. sa unutrašnjim umetkom OK 6. 57 — ležaj. 41 — limeni čep. 8. fini čekić i klešta. 60 — ležišna čaura. 4 — podloška za podešavanje. 69 — ležaj. 1 — igličasti ležaj. 34. 10 — spojni članak.13. 31 — ozubljena spojnica. 19 — ugaonik. Postaviti novi zaptivač. 72 — poklopac izlaznog kućišta. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100°C. 40 — opruga. 3. 65 —. 33 — zupčanik hoda unazad. 17 — ležaj. Izvući čauru igličastog ležišta u VR-kućištu (izvlakač ve­ ličine 2. 66 — limeni čep. 2. 43 — vijak. Zaptivni poklopac skinuti. 55 — zaptivka. 35. 62 — opruga. 67 — izlazno vratilo. 14 — spojni članak. 58 — lančanik izlaznog vratila.18 — Lančani prenosnik sa VR-transmisijom. 29 — ozubljena čaura. Kućište je već skinuto (poglavlje 9. 44 — podloška. 18 — vijak. 54 — segmentu! osigurač. pa izvući ležaj 6006 specijalnim alatom za izvlačenje. 27 — vijak. 50 — osigurač. Utisnuti pomoću odgovarajućeg čepa. 6.elas­ tična čivija.

.

Prvo postaviti levi poklopac. Izvući desni labirintni prsten izvlakačem. 13. 12.13. Skinuti poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. 3.7. 7. Poklopac izlaznog kućišta postaviti udarcima finog če­ kića (koristeći čep). Postaviti (ispod) sud za skupljanje masti. Postaviti zaptivku vratila čepom za ugradnju i gumenim čekićem. 2. 4.13. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Oba poklopca zagrejati. 4. 9. 250 . Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz­ laznog kućišta isti je kao i kod desnog. a iz­ lazno vratilo je slobodno. Tri dugačka vijka ka levom poklopcu izlaznog kućišta. Skidanje i nameštanje desnog poklopca izlaznog kućišta 1. 3. 9.9. Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom.5 daNm. uređaj za izvlačenje.13. Delove očistiti. Izlazno vratilo izvući sa čeonim zupčanikom nalevo. 11. Poklopac izlaznog kućišta zagrejati na 100°C. 2. Skidanje i nameštanje oba poklopca izlaznog kućišta 1. koso postaviti i izvući napolje. Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim ključem OK 6.5). Vra­ tilo malo podići. 5. odvrtač.6). 9. Pri tom postaje slobodan kuglični ležaj (6205) ili (6006).13. 10. čekić.6. 8. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo »uhuplus« (ili odgovarajuće). 5. Zagrejati vijke poklopca izlaznog kućišta na 100°C. čep za montažu i moment-ključ sa unutrašnjim umetkom OK 6. Skinuti desni poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. Upotrebiti nove vijke i zaptivač. Skinuti čeoni zupčanik sa izlaznog vratila koristeći stegu i fini čekić. Skidanje i nameštanje izlaznog vratila 1.5. sa momentom 2.13. Alati za ovu operaciju: obrtni ključ sa umetkom OK 6. 6. 2. Skinuti zaptivač vratila izvlakačem. Delove očistiti. tri otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10Q°C. Pri ugradnji kuglični ležaj (6205 ili 6006) postaviti najpre u poklopcu izlaznog kućišta. Izvući poklopac izlaznog kućišta izvlakačem.

13. sa osloncem veličine 1. 4. Očistiti delove. 3.6). 2. 251 . 24 i 22.13. — sa izlaznog lančanika od vrtačem sa dva kljuna. viljuskasti ključ OK 24. Alati za ovu operaciju: unutrašnji izvlakac veličine 1 i 3 sa osloncem 1. Staviti zaptivač u labirintni prsten. 5.9. Kuglični ležaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog kućišta: unutrašnjim izvlakačem veličine 3. Izvući spoj ni članak i izlazni lančanik. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim čekićem. Zamena zaptivača na izlaznom vratilu 1. i viljuskastim ključem OK 24 i 22. 9. čep za ugradnju. izvlakac sa dva kljuna i gumeni čekić. Skinuti izlazno vratilo i ulazni lančanik. 3. viljuskasti ključ OK 28. 4. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog kućišta (koristeći čep za ugradnju i fini čekić). fini čekić. sa osloncem veliči­ ne l / i viljuskastim ključem OK 28 i 24.9. Skinuti zaptivni prsten ležaja koristeći alat za izvlačenje. 2. Zamena ležaja izlaznog vratila i izlaznog lančanika 1. uređaj za izvlačenje. Poklopac izlaznog kućišta skinuti (poglavlje 9. Odvojiti spoj ni članak pljosnatim kleštima. 9.13. a izlazno vratilo je slobodno. Alat za ovu operaciju: izvlakac.10. Kuglični ležaj (6301 C3) izvaditi: — iz poklopca izlaznog kućišta unutrašnjim izvlakačem veličine 1. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 2.13. 2. Izvući labirintni prsten izvlakačem. Ugradnja: 1. 5. Sastavljanje: postaviti kuglični ležaj (6301 C3 i 6205 ili 6006) u zagrejanom poklopcu izlaznog kućišta i utisnuti odgovarajućim čepom. 3.8. Skidanje i nameštanje izlaznog lančanika 1.

3.13. 9. Osam imbus-vijaka skinuti obrtnim ključem sa unutrašnjim umetkom OK 6. Skinuti labirintni prsten.13. 4. 3. 7. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja labirintnog prstena 1. lančanik sa 10 zuba i lanac sa 16 članaka. Lakim udarcima čekića postaviti poklopac i učvrstiti ga. Skinuti poklopac izlaznog kućišta. Odviti poklopac ležišta specijalnim ključem. 9. 2. Skidanje i nameštanje poklopca ležišta Bez VR-prenosnika: 1. 4. 6. Delove očistiti. Sigurnosnu zavarenu tačku prethodno odviti. 1 i Sa VR-prenosnikom: 1.9. 2. 5. Čvrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom tačkom. Zaptivač vratila upresovati u ohlađeni poklopac sa spoljne strane (koristeći čep i gumeni čekić). Postaviti ispod kućišta sud za skupljanje masti. Sa po­ klopcem kućišta napolje izlaze: međuvratilo. Zaptivač i kuglični ležaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra­ šnjoj strani (Čepom i gumenim čekićem).5 daNm.12. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Zameniti zaptivač. i 252 . 3. Pošto postoje dva du­ gačka vijka. Četiri imbus-vijka otpustiti obrtnim ključem sa unutra­ šnjim umetkom OK 6.11. 2. sa momentom od 2. Poklopac izlaznog kućišta izvući izvlakačem. prvo skinuti desni poklopac. 2. Skinuti poklopac kućišta koristeći dva odvrtača. 5.13. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla­ čenja na labirintni prsten 1.13. pa delove oči­ stiti. Odvojiti poklopac ležišta sa dva odvrtača. Ubaciti ležište u zagrejani poklopac (na 100°C). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.

Osloboditi navrtku M8 koristeći 2 viljuškasta ključa OK 3. Lanac treba da bude pokret­ ljiv pod odvrtačem. čep za ispuštanje ulja i njihovo sedište očistiti viljuškastim ključem OK 11. Pritezanje pogonskog lanca 1. Skinuti poklopac kućišta. Skinuti poklopac ulaznog kućišta. Skidanje i names tan je limenog čepa za nabijanje Odbiti materijal navučen na dva mesta. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona lanca). Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka. momentom od 3 daNm. 253 13. Učvrstiti 4 vijka moment-ključeni sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. 3.4. 2. 5. 9. Zamena masti za podmazivanje u transmisiji 1. Ugraditi novi limeni čep. Osloboditi oslonac. Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtačem i pri­ tegnuti vijak za zatezanje lanca. Donje i gornje kućište oprati petroleumom. Odviti čep. Posle učvršćenja svih navrtki proveriti još jednom napon lanca. 5. Unutrašnju stranu rav­ nomerno namazati. Zaptivne površine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac do polovine napuniti mašću.16. Izbiti limeni čep odvrtačem. Deformacijom materijala osigurati poklo­ pac (odvrtačem ili sekačem). 9. . Dva vijka sa spljoštenom glavnom nalaze se sa druge strane kućišta. 6. U gornje kućište ubaciti 150 g. 4.13. Zaptivne površine VR-kućišta ravnomerno namazati zaptivnim sredstvom ili slučnim hermetikom. Podmetač ubaciti i pritegnuti čaurom ili odgovarajućom cevi. 6. Nabiti čiviju za centriranje (čekićem).15. 4. Odviti zaptivni poklopac. Ubaciti novi zaptivač.14. 5.13. 9. 2. a u donje 350 g pol u te­ kuće masti za reduktore (»REDMA-0«).13.

Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 6. Nameštanje i skidanje sajle za gas 1. Skidanje i nameštanje zgloba upravljača 1. Skidanje: 1. Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podešavanje u krivoj cevi — otpuštanjem navrtke.14.5). Izvući sajlu iz krive cevi. Otkačiti sajlu regulatora gasa. Skidanje i nameštanje upravljača 1.1. Kad je sajla osigurana čivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti čiviju alatom (odvrtačem).14. Izvući sajlu za gas sa regulatorom gasa. 9. Odviti vijak Ml2. Sa 2 viljuškasta ključa OK 19 skinuti upravljač. Radi navlačenja plastičnih rukohvata — promeniti talk. Izvući opružnu šipku odvrtačem. UPRAVLJAČ.14. pa izvući zglob upravljača. 2.14.6). 7. 2. 3.14. Izvući sajlu sa ozubljenom letvom. tako da deo sajle viri iz obloge. 3. 254 . 7. Pažnja! Pri skidanju ozubljene letve — ozubljena ručica je na desnom graničniku. Odviti šestougaoni graničnik viljuškastim ključem OK 8/9. Odvojiti upravljač: odviti vijak Ml2 viljuškastim klju­ čem OK 19. Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje 9. Pritegnuti oprugu i izvući sajlu sa regulatorom. 3. Odviti poklopac karburatora (odvrtačem).3. sajlu otkačiti. 9. Kontrolisati karburator. 4. Ručicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9.2.6. 4. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kućišta. KOMANDE I DODATNI DELOVI 9. 9. Uvrnuti zatvarač. 2. 5.14. Otkačiti sajlu sa ručice za regulisanje gasa.

.

26 — pločica. 2 — podloška. 23 — navrtka. 42 — navrtka . 25 — pločica. 9. 1 — vijak. 17 — navrtka. 9 — plastični umetak. 34 — čaura za vezu. 12 — opružni lim. 6 — elas­ tična čivija. 41 — podloška. 22 — sajla spojnice. 15 — vijak. 31 — utikačka kutija. 32 — navrtka. 14 — komanda za gas. 28 — vijak. 33 — pod­ loška. 37 — navrtka. 35 — gumena obloga. 16 — plastični rukohvat. 4 — vijak. 21 — vijak za podešavanje. 40 — vijak. 27 — vijak. 29 — držač sajle. 30 — prekidač za gašenje motora. 3 — poluga ručice men jača. 18 — navrtka. 8. 11 — sajla za gas. 19 — ručica spojnice. 10 — poluga komande menjača.20 — Komande. 20 — navrtka. 36 — loptast! zglob. 5 — vodica poluge men jača. 39 — zaštitnik sajle. 24 — navrtka. 13 — vijak.SI. 38 ~ zatega. 7 — opruga.

5. Odviti navrtku M6 viljuškastim ključem OK 10. c) odviti navrtku za podešavanje.21) treba da iznosi 140 mm. podesiti poteznicu na zazor od 7 mm. 17 Motoik'Ultivatori 257 . d) odvojiti ručicu. Slobodna du žina sajle (si. 2. odviti vijak i samoosiguravajuću navrt­ ku M8 koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. b) istisnuti navrtku za podešavanje sa kraja sajle srednjim odvrtačem. Navući sajlu u za­ štitnik i podesiti na zazor od 2 mm.14. Sajla je već skinuta (poglavlje 9. SI.3). istisnuti ručicu sa upravljača. Otkačiti sajlu sa ručice. Kod livene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. 2. b) fiksirati navrtku za podešavanje i odviti vijak za pode­ šavanje.14. Skidanje i nameštanje ručice za regulisanje 1. Kod limene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem.14. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.21 — Slobodna dužina sajle 9. 9. Otkačiti sajlu sa povra­ tne poluge specijalnim alatom. 9. 9. Paziti na povratno-pritisnu op­ rugu. uvesti sajlu kroz zaštitnu cev i kroz otvor. e) izvući sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom).4. c) izvući poteznicu sajle. Izbiti poklopac ulaznog kućišta. Skidanje i nameštanje sajle za spojnicu 1.4.

Izvući krivi osigurač na kuglastom priključku i ležište.14. 9. 258 .4).7. 3. 9. Koristiti odvrtač i viljuškasti ključ OK 8. Pri presovanju ručice koristiti 2 viljuškasta ključa OK 13 i srednji odvrtač. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Delove oprati i podesiti.14. 2. Skidanje i nameštanje komande hoda unazad 1. 4.14. 2. Pri ug­ radnji upotrebiti novu elastičnu čauru. Izvući polugu komande iz ležišta preko graničnika. 4. b — otpustiti vijak M6 ce vas tim ključem OK10 i skinuti krivu polugu.4).8. Pri učvršćenju ručice za reguiisanje odviti dva vijka M5. Skidanje i nameštanje komande men jača 1. Sajla je skinuta (poglavlje 9. b — istisnuti ručicu sa upravljača srednjim odvrtacem. 4. Delove očistiti i pode­ siti.14. 9.3. tada izbiti elastičnu čauru odgovarajućim čepom. 5. 3.14. Izvući polugu komande preko kuglastog dela iz klizača poluge. Pre toga izbiti graničnik. Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski­ nuti. Odviti ležište poluge komande sa 2 viljuškasta ključa OK 15. Kod ručice livene pod pritiskom odviti vijak M6. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Skidanje i nameštanje ručice L Sajla je skinuta (poglavlje 9. 2. a — pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le­ žišta poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za vezu. 4. Kod presovanja ručice: a — odviti zavrtanj M8 sa dva viljuškasta ključa OK 13. Pažnja! Paziti na dobro postavljanje krivog osigurača na kugli i poluzi. Odviti vodicu poluge komande (vijak M8). Paziti na elastičnu podlošku. 3.6.

5. Odviti 2 vijka M6 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 10. Očistiti rešetku za sipanje goriva (i ostale delove). Odviti slavinu za gorivo i očistiti sito viljuškastim klju­ čem OK 19. 6.SI.22 — Zglobni deo komande hoda unazad 9. 3. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi. Skidanje i nameštanje uljnog prečistača za vazduh 1. Osloboditi šelnu (srednjim odvrtačem). 9. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za gorivo sa slavinama. 4. Rezervoar za gorivo isprazniti. 2. 2. Paziti na elastičnu podlošku. Odviti 2 vijka M8 viljuškastim ključem OK 13. Skidanje i nameštanje rezervoara za gorivo 1. 7. Odviti levi i desni sigurnosni lim.14.9. 9. Gornji deo prečistača dr­ žati uspravno. Osigurati vijke M8 pomoću sigurnosnih limova. Ulje može da isteče iz lonče ta prečistača. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 10.14. 17* 259 . Skinuti lonče sa uljem i odvojiti žičane elastične zakačke. 9.10. Paziti na zaštitne poklopce metalno-gumemh amortizera. Otpustiti šelnu usisne cevi (srednjim odvrtačem). 8. 3.

Držati uspravno uljni prečistač. 6. Odviti 2 vijka M8X15. Pažnja: Pri skidanju može isteći ulje iz lončeta prečistača. Ubaciti izduvni lonac i cev.14. Navrtku pre toga osloboditi. Podesiti otvore na nosaču rezervoara sa okcima na mo­ toru (odvrtačem). 2.11. Napuniti lonče za ulje do donje oznake. osloboditi oslonac kućišta trans­ misije viljuškastim ključem OK 13. 3. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Skinuti levi i desni def lektor. 4. 2. 260 . Osloboditi šelnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtačem). Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. 5. Skinuti izduvni lonac: a — osloboditi spojnu šelnu. 4.4. Skidanje i names tan je nosača rezervoara 1. 3. 9. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 5. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi 1. b — odviti navrtku za učvršćenje izduvne cevi (specijalnim ključem). Odviti poklopac ulaznog kućišta. 6. Pri većoj zaprljanosti — rastaviti gornji deo prečistača i dobro ga očistiti. Delove očistiti i zameniti zaptivače. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim ključem sa umetkom OK 15. b — odviti 2 vijka M8 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13.14. Dobro oprati gornji deo prečistača uta­ panjem u dizel-gorivo. 5. 7. 7. Skinuti izduvnu cev: a — odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju­ čem).12. 9. 6. Paziti na spojnu šelnu. Očistiti delove. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva (srednjim od vrtačem). 8.

4 — vijak. Odviti krilastu navrtku. 2. Skinuti poklopac i delove očistiti. 1 — navrtka.23 — Pneumatski pogonski točak.9. 2 — podlog ka. Pri sastavljanju paziti na elastične podmetače. SI. 5 — točak.14. 3. tada međuzublje rotacione sitnilice ili glavčine mora da prolazi kroz sredinu otvora. 3.13. 6 — vijak 261 . 9. Odviti vijak M8x50 imbus-ključem OK 13 mm i viljuškastim ključem OK 13. Pažnja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra­ tila. rotaciona sitnilica ili glavčina mora se zaokrenuti za 180°.14. Delove očistiti. Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi nameštanja). Skidanje i nameštanje pneumatskih (gumenih) točko va ili delova rotacione sitnilice 1. 9. Skidanje i nameštanje poklopca ulaznog kućišta 1.14. 3 — poluosovina (duža). 2. Ako ne pasu ju.