'

D. Simonovic

1. MOTOKULTIVATOR — OPŠTI PODACI 1.1. MOTOKULTIVATORI Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka­ ko kod individualnih proizvođača, tako i u društvenom sektoru. Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su /.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici­ ma, malim posedima, mehanizaciji okućnica i dr. Motokultivatoti se veoma mnogo koriste u kraškim područjima, gde je pristup na malim parcelama otežan bilo kojim transportnim sredstvom, pa se oni na takve parcele prenose pomoću radne stoke (maga­ rac, mazga, konj) ili to čini sam čovek. Motokultivator i su najčešće izvedeni kao ručne mašine ko­ jima se direktno upravlja pomoću odgovarajućih ručica, a prili­ kom rada nemaju sopstveni uređaj za vožnju, već radni deo ma­ šine služi za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva­ tor ili freza, po čemu je i dobio naziv — motokultivar ili freza. Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti točkovi, pa se on u tom slučaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj varijanti može služiti za vuču pluga i mnogobrojnih priključnih oruđa, a može se koristiti i u transportu sa odgovarajućom pri­ kolicom. Motokultivatori se izrađuju sa benzinskim ili dizel-motorima snage 2,2 — 4,4 kW. Na njih se može priključiti veliki broj različitih uređaja i mašina, pa se zbog toga smatraju najuniverzalnijom poljoprivrednom pogonskom mašinom. Najčešće korišćeni dodatni uređaji i mašine su: rotacioni kultivator za površin­ sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu, kultivatorske motičice različitih oblika i namena, sadilice, sejačice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zaprašivači, kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, čistači snega, cirku7

lari i mnogi drugi priključci. Ukoliko se na njega može priklju­ čiti veči broj odgovarajućih priključaka utoliko je motokultivator ekonomičniji. 1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI Za jednoosovinske traktore je odomaćen naziv motokultivatori. Karakteristično za jednoosovinske traktore je to što imaju jednu pogonsku osovinu i što se njima direktno upravlja pomoću ručice. Da bismo uočili razliku između motokultivatora i jednoosovinskog traktora, posmatraćemo operaciju rotacionog kultiviranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikači radni deo ro­ tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih točkova. Kod jednoosovinskog traktora na priključnom vratilu ni­ je potrebno skidanje pogonskih točkova. Uz jednoosovinske trak­ tore mogu se dodati jedan ili dva točka koji služe za oslanjanje zadnjeg dela traktora, pa se tako olakšava rad rukovaocu. To su uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukovalac mogao da radi u se decern položaju. Jednoosovinski traktori imaju ugrađeno jedno ili dva prik­ ljučna vratila za pogon različitih rotacionih oruđa i mašina. Ako je jedno od vratila sinhronizovano sa men jačem brzina, na njega se može priključiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko­ lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru­ đa priključuju se pomoću različitih priključaka sa zadnje, pred­ nje i bočne strane. U jednoosovinske traktore ugrađuju se motori snage 3 — 10 kW, i to pretežno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u ravnici i brdsko-planinskom području na nagnutim terenima. Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno otežano pri radu na nagnutom terenu, kada težak i snažan trak­ tor može biti opasan po rukovaoca. Da bi se čitaocima olakšalo korišćenje ove knjige, u daljem tekstu zadržaćemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske traktore. 1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA Osnovna konstrukcijska izvođenja motokultivatora prikazana su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika između njih je primetna i u na8

SI. t.l — Motokopačica IMT-504

SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

živima: motokopačica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres). Da bismo upoznali osnovne mogućnosti i razlike između po­ jedinih motokultivalora, moramo znati nešto i o konstrukcij­ skom izvođenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje i održavanje, katalozima i drugim publikacijama.

SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)

Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultivatora, nužno je dobro proučiti sve njegove karakteristike. U sledećem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove motokultivatora domaćih proizvođača.

10

benzinski.4 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa leve strane).1 kW 5. henzinac 6 kW »super speci jal DM« 10 kW »GORENJE-MUTA« Naziv Motokultivator »univerzal« Motokultivator »specijal«.5 kW 4.5 k.8 kW Muta Snaga 6 kW 6 kW »LABINPROGRES« Naziv Labin Snaga »mondijal LPS«. 6 — priključno vratilo .5 kW 1.4.4. dvotaktni. 1. 3 — izduvni lonac.1. dizel »MIOSTANDARD« Naziv MIO MIO MIO MIO F F — — — — — — 200 250 300 350 400 600 Osijek naga 1.5 kW pri 5250 1 min~ . Motokopačica IMT-504 Tehnički podaci Tip motora: 66'3.5 kW 2 kW 2.57 kW 2.1.W 4. MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOĐAČA IMT IMT IMT IMT IMT IMT IMT — — — — — — Knjaževac Snaga 504 506S 506LS 507 507D 509D 4.57 kVV 4. SI. 2 — motor sa menjačkom kutijom.5 kW 1. 5 — prirubnica za priključivanje dodatnih oruđa sa vijcima i navrtkama.5 kW 5.7 kW 9. 4 — rezervoar goriva. snage 4. 1 — gumeni pogonski točak.

1. 6 — poluga za promenu stepena prenosa. 8 — gumeni rukohvat upravljača 12 . 4 — podupirač. 2 — dugme kratkog spoja. 3 — starter povratnog dejstva. 5 — prečistač vazduha uljnog tipa. 1 — karburator. 4 — poluga za bočno podešavanje upravljača.5 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa desne strane). 7 — ručica gasa.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 3 — navrtka za podešavanje zategnutosti i ko­ mandnog kabla spojnice. 6 — zakačka podupirača SL 1. 2 — vijak komandnog kabla spojnice.SI. 5 — vijak za pritezanje pri visinskom podešavanju upravljača. 1 — komandna ručica spojnice.

4.7 — Motokultivator IMT-505/506 gorivo. 7 — osovinica sa ručicom za — poluga komande menjača. 1. benzinski.5 kW pri 5250 1 min" . 3 • tilo. 4 — izlazno — pogonsko vranosač kopačice. 9 (pogled sa desne strane). sa tri stepena prenosa za hod unapred.izduvni lonac. snage 4.2. Ožlebljeno. Podesiv po visini i bočno. Promena stepena prenosa vrši se pomoću poluge na upravljaču. 6 — spajanje. Višelamelna. nezavisno od brzine kre­ tanja mašine. 10 — utikač 13 .Menjač: U bloku motora. potopljena u ulju. Motokultivator IMT-506 1 Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: Tehnički podaci Tip motora: Men j ač: 66/2. 1. 2 — zaštitnik prenosnika. U bloku motora. dvotaktni. 8 — žičani osigurač. 1 — rezervoar za . sa 800 m i n " . SI. sa tri stepena prenosa za hod unapred. 5 — zavrtanj za pritezanje.

6 — raonik kopača. 5 — ručica spojnice.8 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 2 — upravljač. 11 — nosač rezervoara 5 6 prekidač SI. 1. 1 — za ga­ šenje motora (kratkim spojem). 4 — zavrtanj za podešavanje. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 7 — komanda za startovanje. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikača. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 3 — kutija za alat. 1 — poluga komande menjača. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetijenje. 10 — karburator.9 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 9 — čep ot­ vora za nalivanje ulja na menjaču.1 10 9 8 7 1 ^ SI. 1. 6 — ručica komande za gas 14 .

-1 nezavisno od stepena pre­ Podesiv po visini i bočno. benzinski.5. snage 4. snage 4. Ožlebljeno.3. potopljena u ulju. U bloku motora. sa tri stepena prenosa za hod unapred. benzinski. U bloku motora.Spojnica: Upravljač: Višelamelna. 15 1 . potopljena u ulju. potopljena u ulju Podesiv po visini i bočno. Motokultivator IMT-506LS Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. dvotaktni. 1. Podesiv po visini i bočno. Ožlebljeno. dvotaktni.5 kW pri 5250 1 min" .4. Jednoosovinski traktor IMT-507 Tehnički podaci Tip motora: LA 300.5 kW pri 5250 -1 min .4. sa 800 min" nezavisno od stepena pre­ nosa mašine. sa 800 m i n nosa mašine. četvorotaktni.1 kW -1 pri 3600 m i n . 1. Motokultivator IMT-506L Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. snage 5.4. benzinski.4. 1. Višelamelna. Višelamelna. sa tri stepena prenosa za hod unapred i tri stepena za hod unazad.

1 — sajla za uključivanje brzina. 5 — sajla za promenu smera vožnje. 6 — mazalica 15 U 13 12 16 .11 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane). 1 — rezervoar za gorivo. 1. 11 — desna poluosovina. 1. 10 — poluga spojnice. 2 — utikačka kutija za priključna svetla. 14 — poklopac izlaznog kućišta. 9 — broj motora. 3 — izduvni lonac. 5 — dugme za kratak spoj. 16 — utikač sa sigurnosnim lancem. 2 — poklopac rezervoara za gorivo. 13 — poluga za uključivanje priključnog vratila. 7 — dvotaktni motor.10 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane). 17 — uređaj za priključivanje oruđa 1 2 3 U 5 SI. 6 — uljni filtar za vazduh.SI. 4 — stub upravljača. 8 — zahvatnik za pokretanje startera. 3 — broj mašine. 12 — desno ležište za oslanjanje. 4 — slavina za odvod goriva. 15 — mazalica za podmazivanje sajle.

-1 nezavisno od stepena Podesiv po visini i bočno. 1. Ožlebljeno. četvorotaktni. 10 — vijak.4.. 6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod unapred). sa 860 m i n prenosa. snage 5. višelamelna. 17 . 12 — vijak za regulisanje sajle spojnice. 11 — ležište ručice za promenu smera kretanja. suva. 8 — ručica za promenu stepena prenosa. 6 — ležište ručice za promenu brzina. 9 — ručica za promenu smera kretanja. 2 — kutija za alat. frikciona. dizel.6.SI. Suva. 1 — upravljač. Jednoosovinski traktor IMT-507D Tehnički podaci Tip motora: Menjac: S poj nica: '} Motokultivatori RD 80. 4 — poluga gasa.12 — Komande jednoosovinskog traktora IMT-507. 1. 3 — poluga za zakretanje upravljača. 13 — ručica komande spojnice Menjac: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod unazad).1 kW pri 3000 1 min. Višelamelna.

.4. SI.13 — Jednoosovinski traktor IMT-509 . sa 860 m i n " nezavisno od stepena prenosa.7. 1. četvoro! akt ni. suva.4 kW pri 1 3000 m i n . Ako je položaj uprav­ ljača takav da je motor nazad: dva stepena pre­ nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za hod unazad. 1. dizel.Priključno vratilo: Ožlebljeno. Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste­ pen prenosa za hod unazad. Upravljač: Pode siv po visini i u stranu. Spojnica: Jednolamelna. Jednoosovinski traktor IMT-509 1 Tehnički podaci Tip motora: LDA 450. snage 9.

dizel.4 kW pri 1 3000 min..8. Podesiv po visini i u stranu. 6 stepeni prenosa — 4 za hod u nap red i 2 za hod unazad. 3000 1.14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres) 19 .Priključno vratilo: Upravljač: Dva priključna vratila sa obrtajima od 180 l mm~ .4. SI. snage 9. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa unazad dok se okreću radni delovi i rotacione sitnilice. 1. četvorotaktni. Jednoosovinski traktor »super special« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Menjač: LDA-451.

sklopiv zbog lakšeg transporta. dizel. Motokultivator MIO-250 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: 20 Dvotaktni. četvorotaktni. Dva vratila. Podesiv po visini i u krugu od 360°.5 kW pri 3500 min -i -1 Priključno vratilo: Upravljač: .4. Sigurnosna papučica. snage 1. snage 1. snage 6 kW. Motokultivator MIO-200 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Upravljač: Dvotaktni. ili 108Đ.9.Spojnica: Diferencijal: Priključna vratila: Kočnice: Upravljač: Jednolamelna. 1. 790 m i n .5 kW. snage 6 kW.10. Broj obrtaja nezavisan od menjača.4. benzinski. na oba točka. Podesiv po visini i zakretan za 180°.4. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok­ reću radni delovi rotacione sitnilice. benzinski. suva. Jednoosovinski traktor »mondial« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjac: 108L. sa pojedinačnim ili za­ jedničkim delovanjem. Sa uređajem za blokiranje. Konusna. 1. Mehaničke. četvorotaktni. 4 stepena prenosa — 3 za hod unapred i 2 za hod unazad. suva. Podešavanje u tri različite visine. benzinski. 1.11.

benzinski.Spojnica: Men janje brzina: Upravljač Zatezni remen. Bočno. Promenom položaja remena Podešavanje u tri nivoa. 1.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek) 21 .12. sa brojem obrtaja 2300/1500 min~ SI. Promenom položaja remena. Motokultivator MIO-300 Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjanje brzina: Priključno vratilo: Dvotaktni. (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) 1.4. snage 2 kW pri 5800 min -i Zatezni remen.

57 kW 1 pri 4000 m i n . Podesiv po visini i bočno. 1.4. Bočno. -1 kVV pri 5800 i SI. Zatezni remen. četvorotaktni.16 — Motokultivator F-400 (proiz vod »MIOSTANDARD« — Osijek) u po loža ju za transport 22 .14. Motokultivator F-400 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravi j ač: G35. benzinski. Bočno sa brojem obrtaja 2300 m i n . 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una­ zad.4.13. Zatezni remen. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod unazad. sa brojem obrtaja 2300/1243 min Podesiv po visini i bočno. snage 2. snage 2. G150.1. Motokultivator MIO-350 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravljač: Dvotaktni.57 1 min" .. 1. benzinski.

15. Bočno sa brojem obrtaja 730 i 2160 min Podesiv po visini i bočno. i ft SI.17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARDC< Osijek) 23 . Motokultivator F-600 (proizvodnja »MIOSTANDARD« Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Men j ač: Priključno vratilo: Upravljač: G200.1. 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod unazad (x2). 1. četvoro taktni. benzinski. Zatezni remen.5 kW pri 3600 min-*.4. snage 4.

4. snage 6 k\V. 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad. i 24 . Podesiv. Višelamelna potopljena u ulju. Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL (proizvodnja »GORENJE-MUTA«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Kočnica: Upravljač: LA-300. benzinski.1. četvorotaktni.16. Dobošasta.

pretvara u mehanički rad u samoj unutrašnjosti motora. zapremine i temperature. — — duha. odnosno mešavine goriva i vazkonstrukciji. načinu rada. 2.2. Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se periodično ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora. 2.1. — — načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora. Poznavanje karakteristika jednih ili drugih motora pomoći će korisnicima da se odluče pri izboru motokultivatora. MOTORI SUS — OSNOVNI PODACI Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo­ tora u kojima se pogonska energija. U motokultivatore se ugrađuju i benzinski i dizel-motori. u cilindrima motora. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-MOTORA Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema: — vrsti pogonskog goriva.2. Pri tome nastaju promene pritiska. Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora pređe put (hod) između svojih krajnjih položaja (između »mrt25 * . Ovi motori se prema načinu sagorevanja i vrsti goriva dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftaše). sadržana u gorivu. tj. ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvotaktni. načinu paljenja goriva.

pa se cilindar puni smešom. 4. klip sabija smešu koja je u prvom taktu ušla u cilindar. a sabijenu smešu pali električna varnica. SMT i UMT su mesta u cilin­ dru gde klip menja smer kretanja i u tim tačkama je brzina klipa jednaka nuli. delujući kao vakuum-pumpa. a ona okreće radilicu. Četiri takta pri radu benzinskog motora 1. usled čega smeša goriva i vazduha.. U ovom taktu posle pa­ ljenja smele dolazi do sagorevanja. i donja mrtva tačka (DMT) — umesto: unutrašnja mrtva tačka. Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od dva takta.vih tačaka« klipa). Za ove tačke se koriste i nazivi — gornja mr­ tva tačka (GMT) umesto: spoljašnja mrtva tačka (SMT). Nešto pre dolaska klipa u SMT iskra svećice zapali smešu. Kako su oba ventila zatvorena. Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja radilice.3. 3. Klip se kreće od UMT prema SMT. takt: Usisni ventil je otvoren. BENZINSKI (OTO) MOTOR Ovi motori se nazivaju i karburatorski. jer se smeša benzina i vazduha stvara izvan cilindra — u karburatoru. Klip gura klipnjaču. odnosno za vreme jednog punog obrtaja radilice motora. Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti četvoro­ taktni i dvotaktni. stvara potpritisak u cilindru. takt: Izduvni ventil je otvoren. To je takt sabijanja ili kompre­ sije. a klip se kreće od UMT prema SMT. pa se veoma zagrejani gasovi naglo šire i snažno potiskuju klip nadole. Ovaj prvi takt se naziva takt usisavanja.3. To je takt sagorevanja i širenja. pa pošto motor daje koristan rad samo u ovom taktu — on se naziva radni takt.1. Motor usisava smešu i sabija je. stvorena u karbura­ toru. 2. takt: Oba ventila su zatvorena. odnosno za vreme dva puna obrtaja radilice motora. Klip se kreće nadole i. 2. takt: Oba ventila su zatvorena. 2. izduvni zatvoren. To je 26 . struji u cilindar. Klip se ovde kreće od spoljašnje mrtve tačke (SMT) prema unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT). tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra. Četvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od četiri takta.

6 izduvna cev.3. 4 — usisni ventil.1 — Princip rada četvorotaktnog benzinskog motora. Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni otvara. 8 — klip 3TAKT 4TAKT 2.takt izduvavanja. 7 — izduvni ventil. ponovo prodire u komoru za sagorevanje i tako se nastavlja sledeći radni proces. 5 — svećica za paljenje.2. usled depre­ sije koja se stvara nad klipom. Sveza gasna smeša. kao što je to slučaj kod četvorotaktnih motora. Dvotaktni benzinski motori Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva lakta (hoda) umesto u četiri. 3 — usisna cev.2 je prikazan tipičan dvotaktni motor sa dva otvora. Na si. Na si. ponovo poči­ nje prvi taikt (takt usisavanja). 27 .1 vidimo da je radilica motora za ova četiri takta izvršila dva obrta i da je od četiri takta samo jedan radni. 1 — karburator. 2. 2 — prečistač vazduha. 1 TAKT 2 TAKT SI. 2. d pošto se klip usled inercije kreće nadole. 2.

1. 1 — korito motora. a širenje gasova u drugom (radnom) taktu. pri čemu se zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4).1 TAKT 2 TAKT Si. izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smeše obavlja u prvom taktu. 6 — otvor za ulaz smese u cilindar. To se postiže tako što se punjenje cilindra srne som. pa u svom daljem kretanju klip sabija smešu u cilindru. Dvotaktni motor nema ventil na cilindru. a ispod klipa se istovre2$ . odnosno zatvara­ jući otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smešu. 2 — kar­ burator. Svaki drugi takt u dvotaktnom motoru je radni. takt: Klip se kreće od UMT prema SMT. 7 — prelazni kanal Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u sledećem. Kod četvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja usisavanje i sabijanje smeše. izduvni ot­ vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smeše iz korita motora u cilindar. 5 — svećica. 2. dok kod dvotaktnog motora donji deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu motora se obavlja predsabijanje smeše).2 — Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. a razvođenje sme­ še i sagorelih gasova vrši sam klip otvarajući. 4 — izduvni otvor. 3 — ulazni otvor.

2. Benzinski četvorotaktni motori koriste benzin kao pogonsiko gorivo.meno stvara pot pri tisak. Tako se omogućava podmazivanje preko gasne smeše u kojoj već ima ulja za podmazivanje. na klipu se nalazi naročiti ispust. Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha i ubrizgavanje goriva. svećica (5) upali smešu i — to je završetak prvog takta. svaki dizel-motor mora da ima odgovara29 . Smeša koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po­ maže ispiranje cilindra. mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. pa sveza smeša ulazi iz korita motora. Da bi izduvni gasovi što bolje iščistili ko­ moru za sagorevanje od gasne smeše. Radilica u toku ova dva takta izvrši samo jedan obrtaj. 2. pa se nastavlja predsabijanje smeše u koritu motora. usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova smeša goriva i vazduha stvorena u karburatoru. koja dolazi iz prostora ispod klipa u prostor iznad klipa. pa je zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na če­ tvorotaktni motor. Kad donji deo klipa prođe ulazni otvor (3). Zatim gornji deo klipa otvara izduvni otvor (4). Pošto se sagorevanje obavlja u samoj mašini na­ ziva se — motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Do prelaženja smeše iz korita u cilindar dolazi usled razlike pritisaka. Klip pri svom kretanju nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3). pa je punjenje cilindra smešom zbog toga nepotpuno. tako da je gasna smeša. usled naglog širenja. tako da izlaze izduvni gasovi i otvara se prelazili kanal (6). sagoreli gasovi potiskuju klip nadole. Dvotaktni motor nema usisne i izduvne ventile. Kad klip sabije smešu. a kod dvotaktnih. Dovod smeše i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u cetvorotaktnom motoru. zbog toga što sistem nema podma­ zivanja. primorana da se kreće (na slici prikazano strelicom) i na taj način čisti i uglove u komori za sagorevanje dok se klip kreće nadole. pošto u koritu zbog predsabijanja vlada veći pritisak. takt: Posle paljenja sabijene smeše. pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila. DIZEL-MOTOR Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva dizel gorivo u vazduhu koji je pomoću klipa sabijen pod viso­ kim pritiskom. a osim toga — prilikom ispiranja sagorelih gasova sa njima odlazi i deo smeše.4.

4 — cilindarska glava.3). Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mašinama) je uređaj za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt­ no kretanje radilice (si. 2 — briz galjka.4). 2. 6 — klip. Klipnjača je prava šipka koja ima ležište na oba svoja kraja. 2. Cilindar je element u kome klip klizi i ostvaruje određeni hod. 8 — radilica nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okreće u ležištu i ima koleno (koje ostvaruje kružno kretanje većeg prečnika od samog vratila) i klipnjače koja povezuje koleno sa klipom. 2. 7 — kli­ pnjača. 3 — ventili. Klip je povezan sa mehanizmom koji kontroliše ovo klizanje.3 — Osnovni delovi dizel-motora 1 — pumpa za ubrizgavanje. Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar i da bi iskorišćene (sagorele) gasove ispustili napolje. Motori za ovu svrhu koriste meha- 1 8 SI.juće osnovne delove (si. Brizgaljke . 5 — cilindar.

Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska — da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila što veća snaga motora. jer gorivo ne može da sagoreva bez kiseonika. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom u obliku fine magle. što omogućava raspršivanje goriva u cilindre. dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom koji se zagreva usled visokog pritiska. Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen­ skom intervalu. 31 . pa lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu). Ovo je glavna razlika između dizel-motora i motora na benzin. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature vazduha (raste sa porastom pritiska). SI.4. Pumpa za ubrizgavanje stvara odre­ đeni pritisak u gorivu. Princip rada dizel-motora Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizelmotora: 1.4 — Princip rada mehanizma kolena 2. Gorivo mora biti u obliku fine magle (spreja). Ono se ubrizgava tek pošto se vaz­ duh sabije i na taj način zagreje do visoke temperature. tako da se potpuno raspo­ redi na već sabijeni vazduh. jer je neophodna homogena meša% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva­ nje. U dizel-motoru vazduh je toliko sabijen da dostiže temperaturu užarenog gvožđa. 2.1. Sagorevanje je hemijski proces u kome se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu. 2. Kod motora na benzin (oto-motora) za paljenje mešavine koristi se svećica.i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle u prostor za sagorevanje. 3. Vazduh mora da uđe u cilindar.

2. Tačku položaja klipa u kojoj je radna zapremina cilindra minimalna — nazivamo spoljna mrtva tačka (SMT). gore. cilindar je spreman da primi novu količinu vazduha i da ponovo započne sledeći takt (hod). Do sagorevanja dolazi odmah pošto je nafta raspršena u cilindru. gore). da bi se završio radni ciklus — potrebna su četiri takta klipa (dole. Kada se oslobodi sagorelih gasova. Mešavina gasa se naglo širi.2. Na taj način radilica dobija obrtno kretanje i određenu silu.4. Kada je klip u krajnjim položajima (tačkama). 5. kada se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj tački (SMT). naziva se kompresiona zapremina i obeležava se sa Vc. tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko klipnjače na koleno radilice. Zapremina u ci­ lindru kada je klip u unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT) naziva se ukupnom zapreminom cilindra (VJ. Stepen kompresije (sabijanja) Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa. Kada klip u cilindru završi svoj hod i gasovi izgube pritisak. Kod verti­ kalnih motora. Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa (jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se završio radni ciklus. Odnos ukupne zapremine cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom­ presije (e). kada je radna zapremina maksi­ malna — nazivamo unutrašnja mrtva tačka (UMT). Drugi krajnji položaj klipa. Takt predstavlja pomeraj (hod) klipa između krajnjih položaja. umesto — spoljna mrtva tačka upotrebljava se naziv: gornja mrtva tačka. dole.4. Kod četvorotaktnih motora. odnosno od jedne do druge krajnje tačke. Stepen kompresije je veoma važan procesni i konstrukcioni faktor motora koji se izražava sledećim odnosom: _ VR + Vc _ Vu 32 . Zapremina koja odgovara hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). što proizvodi veliku količinu toplote. dok se umesto naziva — unutrašnja mrtva tačka koristi naziv: donja mrtva tačka. Radni ciklus je potpuno završena serija različitih faza ili događaja koje slede jedna drugu. sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra. ostvaruju se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i maksimalna).

Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od konstrukcijskih osobina. temperatura sabijenog vazduha utoliko je viša.3. pa kad se dizel-gorivo ubrizga. vrste goriva i načina hlađenja.6 do 2. Temperatura vazduha usled sabijanja neba da se poveća iznad tačke samopaljenja dizel-goriva. 2.Ukoliko je stepen kompresije veći. a osnovni po­ kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u nekoliko različitih položaja. Taktovi četvorotaktnog dizel-motora Na si.4. •vtotokultivatori 13 . 2. vazduh treba da je toliko zagrejan da se gorivo odmah upali i sagori. Veli­ čina stepena kompresije kreće se od 12:1 do 22:1.13 prikazani su osnovni radni procesi u ci­ lindru jednostavnog četvorotaktnog dizel-motora.

8. Kada se koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore. Sabijanje (kompresija) je drugi takt.8 pokazuju početni. 2. ulazni ventil se zatvara. što je prikazano na si. 2. tako da klip 34 . tako da se sabija u manji prostor. Tada klip počinje da se spušta (si. 2. SI. 2.7 i 2. Usisavanje započinje (si.7) i uvlači svež SI. 2.Usisavanje je prvi takt. a izlazni zatvoren.7 (u sredini) — Klip se spušta — ulazni ventil otvoren — vazduh je ušao. Tada dolazi do po­ većanja pritiska vazduha i povišenja temperature. Ulazni ventil je otvoren. Kada klip dođe do kraja svog hoda (UMT). SI. 2. 2. Položaj na si. 2.6.6 (levo) — Klip na vrhu — ulazni ventil otvoren — vazduh počinje da ulazi. klipnjača gura klip nagore (si. Cilindar je sada pun svežeg vazduha. 2. srednji i krajnji deo takta usisavanja. 2. Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne može da izađe.9). Radilica se okreće nadesno i povlači klipnjaču nadole zajedno sa klipom.6) kada je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj tački i spreman je da uvuče vazduh. Položaji na si.8 po­ kazuje da je klip spreman da počne sabijanje vazduha.8 (desno) — Klip na kraju hoda — svi ventili zatvoreni — završeno ulaženje vazduha — počinje sabijanje vazduh 'kroz ulazni ventil.

Pritisak deluje na vrh klipa i potiskuje ga nadole. Klip na­ stavlja da se spušta potiskivan sagorelim gasovima. 2.9 — Klip se podiže — svi ventili zatvoreni — vazduh se sabija i* SI. Vazduh se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700°C. 2. 2. gorivo se ubrizgava kroz brizgaljku (si. Pre nego što klip dođe u SMT. pritisak takođe raste. U toku sagorevanja oslobađa se određena količina toplotne energije.10).10 — Klip na vrhu (SMT) — ulazni 1 izlazni ventili zatvoreni — brizgalj­ ku ubacuje dlzei-gorivo . 2. zauzima obično 1/16 svog prethodnog prostora. Pošto se topao gas nalazi na malom prostoru između vrha klipa i vrha cilindra. Sagorevanje i širenje je treći takt. što znači da se gasovi šire. Vazduh je sada toliko zagrejan da može odmah da zapali raspršeno gorivo.10). Dizel-gorivo (nafta) brzo sagoreva zato što je pomešano sa vrelim vazduhom. Vreli gasovi zauzimaju veću zapreminu (zbog toga što se klip spustio). gorivo je potpuno ubrizgano i sagore­ vanje je završeno. tako da mešavina koja sagoreva postaje još toplija. pri samom kraju takta sabijanja. Kada klip dođe u položaj koji je prikazan na si.dolazi u SMT (si. kojima usled SI. 2. Vazduh je pod pritiskom od 25—40 bara. t j .11.

sagoreli gasovi počinju da izlaze iz cilin­ dra.12). Ulazni ventil se ponovo otvara i motor je ponovo u početnom položajni (si. 2.11 (levo) — Kiip silazi — svi ventili zatvoreni — vreli gasovi potiskuju klip nadole. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si. ventil za odvod izduvnih gasova se mehanički otvara i sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si. 36 . SI. pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjače na koleno. SI. 2. Neposredno pre nego što klip dođe u UMT. 2. Ovo je kraj takta sagorevanja i širenja koji je počeo kada je klip bio u SMT.13.6). 2. 2. 2. spreman za novi ciklus. Kada je izduvni ventil otvoren. klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje već istrošene gasove sve do SMT. koje okreće radilicu. U međuvremenu.13 — (desno) — Klip se podiže — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi su izbačeni Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. Ovim se završava jedan radni ciklus. SI.12 (u sredini) — Klip na dnu hoda — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi izlaze napolje.širenja opada pritisak i oni postaju hladniji.

Zamajac je osnovni deo motora. To je točak velike mase koji je pričvršćen za radilicu motora i koji održava ravnomeran rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu samo u taktu sagorevanja i širenja (treći takt). Da bi se preko radilice omogućilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju funkciju. 2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u sledećem: 1. Dižel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo­ tori, gde se smeša benzina i vazduha pali varnicom preko svećice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vazduhom koji je sabijen u cilindrima. 2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se sabija pre nego što gorivo uđe u cilindar. Kod benzinskih mo­ tora vazduh i benzin se mešaju u karburatoru van cilindra pre nego što uđu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta. 3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je veći. Kod benzinskih motora stepen kompresije je ograničen, jer se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se mešavina benzin-vazduh suviše sabije, može doći do samopaljenja smeše, odnosno — mešavina može da se upali pre nego što klip završi hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Veće sabija­ nje takođe može da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo mešavine sagori pre nego što varnica izvrši paljenje. Zbog to­ ga je benzinski motor ograničen dozvoljenim stepenom kompresije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost motora (snagu, moment itd.). Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne može doći do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji mogućnost većeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se tako postiže veća efikasnost motora. 4. Dizel-motori koriste ška goriva su jeftinija od benzin koji lako isparava daje ujednačenu mešavinu gorivo koje manje isparava. Ova te­ benzina. Benzinski motori koriste na niskim temperaturama. Benzin sa vazduhom.
37

5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i brizgaljke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle. Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru. 6. Konstrukcija dizel-motora je čvršća i jača od benzinskih motora, jer prvi rade pod većim pritiskom.
%

oto-motor

dizel - m o t o r

SI. 2.14

Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od stepena kompresije za oto i dizel-motore

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle­ daju se u sledećem: 1. Mala potrošnja goriva. Dizel-motor spada u motore veli­ ke efikasnosti. Potrošnja goriva je manja nego kod benzinskih motora, pa je zbog toga veoma efikasan. 2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina, a to je činjenica koja taikođe utiče na izbor dizel ili benzinskog motora. 3. Ekonomičnost pri malini opterećenjima. Dizel-motor nije efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimično opte­ rećen (kako motor obično i radi). Kada radi poluopterećen, di­ zel-motor troši samo oko 10% više goriva po jedinici proizvede­ ne snage nego potpuno opterećen motor. Kod benzinskih motora efikasnost opada sa smanjenjem opterećenja.
38

4. Veća sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i teže je zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ottrovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadrže manje •lien-monoksida. 5. Veći stepen iskorišćenja goriva. Procenat energije sadr.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko '"o, dok je kod benzinskih motora 24%. 2.5.2. Nedostaci dizel-motora Nedostaci dizel-motora su u sledećem: 1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz­ nija, odnosno veća je masa po kilovatu (snage) od benzinskih motora. 1 2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a 1 kod manjih do 5000 " . 3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora. Obrtni moment kod dizel-motora, iako nešto veći nego kod ben­ zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, što znači da je motor manje elastičan pri radu. 4. Dizel-motor se teže stavlja u pogon, naročito u zimskim Miesecima, jer se teško dobija potrebna temperatura usisanog vazduha u cilindru (da bi došlo do samopaljenja smeše). 5. Uređaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su veoma skupi (zbog precizne obrade). 6. Pri radu dizel-motori su bučniji od benzinskih motora. 7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzinskog motora.

39

3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje se obavljaju u slučaju neispravnosti. Veliku primenu našao je dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci »Lom­ bard] ni ja«), ugrađen na domaćim motokultivatorima IMT-509 i »super specijal« — »Labinprogres«-a. Italijanska firma »Lombardini« proizvodi motore koji se ugrađuju u motokultivatore italijanskih proizvođača, a našli su primenu i u našoj zemlji. Motor ima veliki broj delova. Radi lakšeg sagledavanja i upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i sisteme prema funkcionalnim celinama: 1. Grupa motorskog mehanizma: — klip, •— klipna osovinica, — klipni prstenovi, — klipnjača sa ležaj ima klipnjače, — radilica, — zamajac. 2. — — — Grupa nepokretnih delova; cilindar, cilindarska glava, korito motora (karter;,
•i
j!

3. Sistem razvoda: — usisni i izduvni ventili, — ventilske opruge,

40

]
!

bregasto vratilo, klackalice, šipke, podizači, zupčanici itd. 4. — — — Sistem za podmazivanje: pumpa za ulje, prečistač ulja, cevi.

SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

Elektrooprema: — akumulator. klipne prstenove. 6.5. Motorni mehanizam obuhvata sledeće delove: radilicu. usisna i izduvna cev. elektropokretač. Kad pritisak gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip. on se kre­ će odozgo nadole. klipnu osovinicu. 3. Silu pritiska će primiti osovinića klipa. pumpa za ubrizgavanje. zamajac i dr. Kada klip u svom kretanju dođe do DMT (UMT) tu stane. prečistač goriva. GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. izduvni lonac. usled inercije. alternator ili dinamo. cevi.1. brizgaljka. Klipnjača prenosi silu na lakat radilice. regulator napona itd. Da bi inercija radilice bila što veća i da bi se dobilo njeno ujednačeno kretanje. Sistem za ubrizgavanje goriva: rezervoar. produžiti obrtanje za izvesno vreme i klip će imati mogućnost da se vrati (odozdo nagore) do GMT (SMT). na jedan kraj radilice postav­ lja se teži kotur koji se naziva zamajac. a preko nje i klipnjača. Usisni i izduvni trakt: prečistač vazduha. klip­ njaču sa ležajima klipnjače. Pošto je radilica već u pokretu. 7. klip. tako da se radilica obrne u svojim ležaj im a. Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro­ ces sagorevanja. to će se. 42 .

3. na klipu se nalaze žlebovi u koje se postavlja­ ju klipni prstenovi (karike). Na klip deluje. Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim­ ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila što niža. Da bi se obezbedilo što bolje zaptivanje radnog prostora. 2 — klip. 4 — osigurač. 3 — klipna osovinica. tako da mora da postoji određeni zazor između klipa i cilindra. 10 — zamajac 3. 5 — čaura pesnice klipnjače. U taj prostor (zazor) između klipa i ci­ lindra mora se uvući tanak film ulja za podmazivanje — kako 43 .1.SI. Svojim pravolinijsko-oscilatornim kretanjem klip omogućava odvijanje svih faza radnog ciklusa motora. a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 — 2000°C). Prilikom sagorevanja klip podnosi velika opterećenja usled visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. 7 — polutka ležaja. odnosno na radilicu motora.1. 1 — klipni prstenovi. 9 — radilica. Usled zagrevanja klip se širi. u kratkom vremenskom periodu. pritisak gasova (80 bara). 6 — klipnjača.2 — Grupa motorskog mehanizma. Klip Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na klipnjaču. 8 — vijak.

bi se umanjilo trenje delova.1. — da lako klizi po cilindru (kako na hladnom. 44 .3 — Klip. — da omogućuje dobro podmazivanje zidova cilindra na delu gde se oslanja preko vodice. — žlebove klipnih prs tenova (2). 7 — strugač ulja. 3. Zazor ne srne biti ni suviše mali ni suviše veliki. Pošto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova. 6 — klipni prstenovi (kompresioni). 3 — ušice za ležaje klipne osovinice. 8 — unutrašnji deo klipa Da bi klip obavio svoje funkcije. 3. Na klipu razlikujemo (si. potrebno je da ima sledeće osobine: — da je otporan prema visokim pritiscima. a veličina zazora zavisi od veličine i konstrukcije klipa. — da je što lakši da bi se smanjile sile inercije koje di­ rektno zavise od mase klipa. radilicu i ležajeve radilice.3): — glavu klipa (1) ili gornji deo. 3. a delom preko klipnih prstenova. — da je dobar provodnik toplote. 4 — klipna osovinica. tako i na toplom motoru). 2 3 4 SI. a koje mogu znatno da opterete klipnu osnovicu. 3. Klipni prstenovi Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za­ zor. — vodicu klipa (5) ili donji deo. — ušice za ležanje klipne osovinice (3).4). klipnjaču. 2 — žlebovi klipnih prstenoya. 5 — vodica klipa. 1 — glava klipa. neophodno je taj mali zazor eliminisati — da ne bi došlo do prodiranja gasova u karter (si. materijala od koga je izrađen i radne temperature.2.

Pošto su opterećenja velika. prikazani su kompresioni klipni [M .U glavi klipa nalaze se žlebovi u koje se ugrađuju klipni i'istenovi (karike). 3. 3. • ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra.5 — Kompresioni klipni prstenovi i strugač ulja 3. a ujedno i da višak ulja vraća i i ruže) sa cilindra. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i i Minpresioni klipni prstenovi. 3.icnovi i strugač ulja. trenje i zagrevanje. SI. SI. pa pošto su rasečeni i imaju određenu elastičnost. 45 . U glavi klipa i«»stoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni prstenovi (održavaju kompresiju motora). Klipna osovinica Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klipM .uv na radilicu motora.5.4 — Dejstvo pritiska gasova na kompresioni klipni prsten Da bi se sprečilo prodiranje ulja u cilindre ispod komprelonih prstenova. osovinica n u »i a biti otporna na savijanje. Obično je iplju — da bi se smanjila masa.1. Prs tenovi su nešto većeg prečnika od prečnika cilindra.3. na klip se postavlja jedan prsten — strugač ulju. Na si. pri čemu se ostva'iije pottuno zaptivanje između klipa i cilindra.

Klipna osovinica se oslanja na ušice klipa koje se znatno zagrevaju i šire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i klipne osovinice izaziva različito širenje ova dva elementa, pri čemu se javlja i povećava zazor. Zbog toga je potrebno da za­ zor između ušica klipa i klipne osovinice bude što manji, a osovinica i ušice treba da su izrađeni sa velikom preciznošću.

Si, 3.6 — Osiguranje klipne osovinice od bočnog ispadanja sigurnosnim prs­ tenom

Da ne bi došlo do oštećenja cilindra usled bočnog pomeranja osovinice — mora se izvršiti osiguranje. Postoji više na­ čina osiguranja od bočnog pomeranja klipne osovinice (na si. 3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom). 3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa Klip je jedan od najopterećenijih delova motornog meha­ nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred njega postavljaju, jer bi, inače, moglo doći do zaribavanja. Os­ novno je da se ostvari zazor između klipa i cilindra (da je što manji) i da se omogući dobro odvođenje toplote na zidove ci­ lindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u žlebovima klipnih prstenova 260°C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro­ ci mogu biti veoma različiti: 1. Veliko opterećenje još nerazrađenog novog ili pravlje­ nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu prozvođača, sa ograničenim opterećenjem određeni broj sati (odnos­ no kilometra). 2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis­ temu za podmazivanje, zapušenih prečistača (vodova) i zaprlja­ nog ulja. , 3. Slabo hlađenje usled kvara na sistemu za hlađenje.
46

5. Nepravilna ugradnja klipa. 6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis­ pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje može doći i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili propuštanja cilindarske glave.

SI. 3,7 — Merenje prečnlka klipa

Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora između klipa i cilindra, merenjem žlebova prstenova i merenjem ušice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su žlebovi istrošeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko mere, a ako su ušice ovalizirane — i njih treba obraditi da pri­ me osovinicu preko mere. Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena no­ vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporučuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se postave novi. Kada se vrši ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa­ žnja na sledeće: — Prilikom rada voditi računa da se svaka nečistoća otklo­ ni, a naročito sa površina koje se dodiruju u cilindru. — Zazor između klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama ikoje daje proizvođač. Razlikujemo dva zazora: u predelu žlebova na klipu i deo vodice klipa. — Zazor zmeđu klipa i klipne osovinice mora biti u propi­ sanim granicama koje daje proizvođač. — Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene granice.
47

4. Neispravnosti na uređaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju loš mlaz). Zazor između klipnih prstenova i žlebova na klipu kreće se u granicama od 0,12—0,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzdužni za­ zor između klipnog prstena i žlebova klipa.

SI. 3.8 — Merenje zazora između kli pnih prstenova i žlebova klipnih prste nova

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari­ kama) Ispravan rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova mogu biti u sledećem: 1. Zaprljani (zapečeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra omogućeno je prolaskom ulja između ovih elemenata. Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe­ rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs­ tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastičnost i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se može otkloniti ubrizgavanjem male količine petroleuma na klip (da se čađ ra­ stvori) ili skidanjem prstenova i čišćenjem žlebova od čađi. 2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izme­ đu krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suviše veliki zazor omogućava prolazak gasova i zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suviše mali, pri zagrevanju prstena zev može sasvim da nestane i da se prsten zag­ lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kreće u granicama od 0,3 — 0,5 mm (zavisno od 48

lipa motora). Ako je zazor suviše mali, može se povećati pre­ ciznim turpijanjem. Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego što se prsten postavi u žleb, i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome

SI. 3.9 — Merenje zazora (zeva) između krajeva karika

će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič­ nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomoću uređaja za proveravanje napona i prečnika prstena. Oštećenja pri ugrad­ nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi računa. Ovu ope­ raciju treba obavljati pomoću specijalnih klešta, tako da razrezi pojedinih prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji. 3.1.6. Klipnjača Klipnjača ostvaruje kinematsku vezu između klipa i radilice, a to znači — omogućava prenos pravolinijskog kretanja klipa, i obratno — kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad mehanizma kolena i uloga klipnjače u tom mehanizmu. Na klipnjači razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi ležišna čaura osovinice klipa, stablo klipnjače i veliku pesnicu klipnjače koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10). Delovi klipnjače imaju tri različite vrste Kretanja: 1 — mala pesnica se obrće za izvestan ugao oko klipne oso­ vimce;
4 Motokultivatori

49

2 — stablo klipnjače ima kretanje klatna; 3 — velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav­ cem radilice. Klipnjača prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora. Usled složenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjača je

SI. 3.10 njača, 2

Sklop klipnjače. 1 - klipležiš na čaura, 3 - polutke ležaja, 4 — vijak

veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet­ nog čelika (velike zatezne čvrstoće, nikl-brom čelika). Mala pesnica se izrađuje u obliku bureta ili cilindričnog oblika. U samoj pesnici je postavljena čaura izrađena obično od tvrde bronze. Stablo klipnjače je oblika duplog T. Velika pesnica je presečena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2 vijka. Podmazivanje ležaja klipnjače se obavlja: — zapljiusikivanjem, — pod pritiskom.

SI. 3.11 — Kontrola paralelnosti klipnjače

50

3. i to kad se motor naglo rastereti. eventualno. Uvijena klipnjača. Veoma je važno da se ostvari zazor između ležaja i letećeg rukavca radi­ lice. da usovinica klipa nije upravna na osu klipa. Ako se na klipnjači desi da dođe do savijanja.7.11. onda uzrok može biti koso brušenje rukavca klipnjače ili.1. Istopljeni ležaj se uočava po lupanju pri radu. Ako se pojavi veća količina ovih /maca. 3. ispravljanje treba i/. Ulje se protrlja me­ du prstima.8. 2.05 mm u svim pravi ima na kraju osovinice. znači da se neki ležaj istopio. Do savijanja klipnjače može doći usliđ prirodnog zamaranja materijala. Neispravnosti i opravke klipnjače Na klipnjači mogu nastupiti sledeče neispravnosti: 1. 3. lože postavljenih ležaja radi1 * e.c neki od ležaja pregreva. Savijena klipnjača. jer ispravljanje nema svrhe. pa ako se naiđe na svetlucava zrna. Prilikoim utvrđivanja malih deformacija. Topljenje ležaja usled pregrevanja. Uzrok ove neispravnosti sličan je kao u prethodnom slučaju. Da bi se ove greške u i klonile. dakle. pa ulje ne može da dođe do leža­ la. Radilica Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon­ ske sile koje potiču od pritiska gasova i da ih dalje prenese preko spojnice izvan motora. naročito pri manjem broju obrtaja. ako je neki ud dovodnih kanala zapušen.1. mora se prvo izvršiti merenje radi pravilne obrade i /a mene delova. 51 . uvijanje klipnjače može da nasi. pa ih obavezno treba zamoniti novima. Ovaj zazor zavisi od prečnika rukavca. 3. Najlakša pro vera da li se neki ležaj isto­ pio — jeste kontrola ulja sa dna kartera. Pregrevanje ležaja može da nastane usled nedostatka ulja u karteru.Paralelnost osa klipnjače kontroliše se kao što je prikazano na si. nepravilnog brušenja rukavca radilice ili zbog ukošene kli1 lirie osovinice.me usled zamaranja materijala. Odstupainje ne srne da prelazi 0. To se uglavnom dešava rečem broju klipnjača istog motora. to je znak da . ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu i ne podmazuje ležaj.vršiti pomoću prese postepenim pritiskivanjem.

52 . 3 — laktovi radilice. Ulje se dovodi iz pumpe pošto prethodno prođe kroz prečistač.12 — Delovi radilice. Svaka fabrika u svom tehničkom uputstvu propisuje. — laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav­ ce klipnjače. Podmazivanje ležaja se obavlja uljem pod pritiskom. 2 — rukavci klipnjače. 3. Glavni rukavci radilice se okreću na ležaj ima koji se naziva­ ju glavni ležaji ili ležaji radilice. Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se vezuje zamajac. 3.12 prikazani su sledeći delovi radilice: — glavni rukavci (1) — rukavci radilice koji se obrću u glavnim ležaj ima. glav­ nu dovodnu cev. Na si. 1 — glavni rukavci. — rukavci klipnjače (2) — leteći rukavci radilice oko kojih se nalaze ležaj glava klipnjača. a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do glavnog ležaja i ispunjava prostor ispod polutke ležaja. pored ostalog.Radilica ima jedno koleno. a na kraju radilice postavlja se pogonski zup­ čanik za pomoćne uređaje i razvodni sistem. Lakat radilice je izbušen tako da se ulje dovodi na način prikazan na si. dok one u kojima se obrću rukavci klipnjače nazivamo ležaji klipnjače ili leteći ležaji. SI. koji imaju zadatak da izbalansiraju ekscentrične mase kolena radilice. 4 — protivtegovi Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produžetku postavljaju i protivtegovi. Kroz rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film između polutki ležaja i rukavca.24. 3. i zazore za ležaje klipnjača (leteći ležaji) i za ležaje ra­ dilice (glavne ležaje).

Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim druIIli rastvaračem. SI. a ako postoje oštećenja radilicu zameniti.9. Zato je potrebno da se skinu čepovi A i B (si. Pomoću metalnog šiljka očistiti naslage u • iiiiiom centrifugatoru i kanalima.13). pa ako <j ima zameniti radilicu.ivnje.13 — Uljni eentrifugator i kanali radilice SI. Ponovo zatvoriti kanale i i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost. 3. Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina.1.14 — Merenje prečnika glavnog i letećeg rukavca 53 . 3. f Fzvršiti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju i'ili oštećeni. Neispravnosti i opravke radilice Da bismo utvrdili ispravnost radilice. 3. prvo se mora obaviti • •.3.

i to u dva upravna položaja. Zamajac služi da prikupljenom energijom u radnom taktu.2 prikazan je izgled zamajca.Glavni i leteći rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra­ gova zaribavanja. a zatim se napresuje. usled sila inercije.10. dok svi ostali taktovi troše deo energije koji se dobije u toku radnog takta. 3. Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oštećenja. 3. Da nije toga. obično sa spojnicom (kvačilom). Po obodu zamajca postavljen je zup­ časti venac koji služi za uzupčenje sa zupčanikom elektropokretača (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startovanje). Zamajac se postavlja na zadnji deo motora.10 mm. Na si. Energija prikupljena obrtanjem zamajca savlađuje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre­ tanja motora. Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po­ praviti ogrebotine pomoću platna za honovanje sa veoma sitnim zrncima i. pa tako služi kao veza sa ostalim delovima transmisije. a ako se ovo utvrdi — zameniti radilicu.1. Merenjem prečnika glavnog i letećeg rukavca (si. ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći način: 54 . Konusi za upravljanje sedišta klinova i navoji moraju biti bez deformacija ili habanja. već su to povremeni udari u periodu sagorevanja. jer pritisci na klip nisu stalni. 3. gde se vidi da je za­ majac pričvršćen na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra­ dilice). Ako habanje prelazi 0. ujedno. Na zamajcu se nalaze oznake koje služe za podešavanje mo­ tora (daje ih proizvođač u tehničkom uputstvu za motor). Ovaj ozubljeni venac može da se nabaci na zamajac tako što se prvo zagreje.1. utvrđuje se njihova pohabanost i ovalnost. Zamajac U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši­ renje.14). 3. Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi sprečila izla­ zak ulja iz korita motora. zameniti zaptivne prstenove. izvršiti brušenje i ugraditi ležaj ne ćaure novih dimenzija. Male ogrebotine ili udarce popraviti pomoću turpije od »carborunduma« ili platnom sa sitnim zrncima. nastavi okretanje radilice u ostala tri takta motora. radilica bi se okretala sa trzajima.11.

Cilindarska glava Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat­ vori radni prostor cilindra. Na cilindarKoj glavi postavljaju se: klackalice. Takođe treba kontrolisati zapi iva nje između ivice cilindra i cilindarske glave. Kod četvorotaktnog motora u cilin»larskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajućim ventilima za njihovo otvaranje. 3.— Obradom nalegajuće površine zamajca struganjem. a sila pritiska se prenosi na radilii u koja je uležištena u bloku motora. potrebno ir I rezo vati sedišta.2. jer se u ograničenom prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori.i su međusobno upravna na tri različite visine (si. Cilindar Klip se kreće u cilindru.2.2. Ona je izložena različitim napreza­ njima i pri rasklapanju motora voditi računa da se ona ne skida <lok je zagrejana (da ne bi došlo do deformacije). 55 .1. uz postizanje odgovarajućeg kvaliteta obrađene površine. Tu se nalazi i brizgaljka got iva. Zupčasti ve­ nae pre puštanja u rad treba podmazati raašću. Novi zupčasti venac >c mora zagrejati i napresovati na zamajac.17). 3. b) koi. Kontrola cilindra se obav­ lja merenjem komparatorom dva unutrašnja prečnika (a. Posle toga treba prokontrolisati aksijalno bacanje zupčastog venca. Prilikom sklapanja voditi računa o momen­ tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi.2. 3. GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA Na si.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova irdnocilindričnog dizel-motora: cilindarska glava. a zatim skidanje. cilindar. blok motora i korito motora (karter). f • 3. ventilske opruge i ostali delovi potrebni za pokretanje ventila. pa ako ima od• i upanja — izvršiti honovanje. pa je to jedan od najkomplikovanijih delova. odnosno zatvaranje. pri čemu se mora voditi računa da se prethodno izvrši zagre\anje zupčastog venca. Cilindarska glava je veoma složena. — Zamenom zupčastog venca zamajca (ako je ugrađen). Posle skida­ nja sa motora izvršiti čišćenje. 3. Ako su se pojavili mali risevi na sedištima ventila.

1 mm. 3 — blok motora. 1 — cilindar ska glava. uspostaviti početnu hrapavost pomoću platna za honovanje (si. 4 — korito motora (karter) Ako postoje risevi na radnoj površini cilindra.18). 56 .SI. Ako postoje risevi. 2 — ci­ lindar. 3. 3. ovalnost ili istrošenost cilindra preko 0.15 — Grupa nepokretnih osnovnih delova.

3.16 — Frezovanje sedišta ventila SI. 3. 57 . — ako je klip koso postavljen ili klipnjača iskrivljena.vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo­ ve (prema preporuci proizvođača motora).17 — Kontrola cilindra i/. — ako zbog lošeg hlađenja motor radi na povišenoj tem­ peraturi (neodgovarajuće ulje. Do povećanog haba­ li ja dolazi ako: — klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na cilindar i ako nejednako pritiskaju po obodu.SI. zaprljana rebra cilindra) i dr.

58 . usled olabavljenih vijaka na klipnjači. Blok motora U bloku motora uležištena je radilica. zbog čega ci­ lindar tada lako može da bude neupotrebljiv. Moguće je.) izazvaće pojavu riseva. Korito motora je pričvrš­ ćeno vijcima za cilindarski blok. tako da je to u stvari osnova za sklapanje celog motora.18 — Uspostavljanje hrapavosti cilindra Oštećenja od čestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (prašina. Korito motora (karter) Motor se završava na donjoj strani koritom (karterom) u kome se nalazi ulje za podmazivanje. a između njih je postavljena zaptivka.2. Blok motora je zbog toga veoma opterećen.3. da se klipnjača smakne sa ru­ kavca i probije korito motora. pesak i dr.4. pesak od livenja i dr. 3.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci. 3.2. Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obično su od spoljašnjih udara (to je najniži deo motora). Na blok motora se postavljaju i ostali delovi. pa su opterećenja ko­ ja prenosi klip preko klipnjače na radilicu motora velika. 3. Najčešće se de­ šava da se korito probije ili da samo naprsne. pa zahteva veoma čvrstu i jaku konstrukciju.SI.

što znači da se radilica dva puta brže HI 3. t — sedište opruge. Na si. Sistem razvoda sačinjavaju: bregasto vratilo sa pogonom. ventili sa pripadajućim elementima i delovi prenosa (podizač. 7 — opruga ventila.19 — Elementi sistema razvoda. SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM) Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeđuje pravovre­ meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros­ toru za sagorevanje.19 i 3.šipka podizača. 4 . 12 — klackalica usisnog ventila. 2 — podizač usisnog v?uttla.3.1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto vratilo dobij a pogon preko zupčanika radilice i zupčanika bre­ gastog vratila. 5 — usisni ventil. 9 — vijak. šipka podizača i klackalice (si. 3. 14 — osovinica . ft lzduvni ventil. 3. 10 -~ navi tka. 13 — vijak. 3 — podizač izduvnog ventila. Prenosni odnos ova dva zupčanika kod četvorotaktnih motora je 2 : 1 .3. tako da je omogućeno usisavanje vazduha i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra.20). 11 — klackalica izduvnog veniHit. 1 bregasto vratilo.

Broj obrtaja kod četvorotaktnih motora je upola manji od broja obrtaja radilice. 7 — ventili. 4 — šeširići za zaštitu ulja. 9 - .1. a oblik bregova mora biti takav da se postiže sinhronizovano otvaranje i zatva­ ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu. Podmazivanje ležajeva bregastog vratila obavlja se uljem pod pritiskom.cilindarska glava.20 — Elementi sistema razvoda u sklopu. Bregasto vratilo svojim bregovima potiskuje podizače ventila sa šipkama koje pokreću klackalice. 2 — vodice. Bregovi su ugrađeni za svaki ventil posebno.okreće od bregastog vratila. 1 — sedište ventila. koje dolazi vodom odvojenim od voda za podmazivanje glavnih ležajeva. 8 — podizači ventila. 10 — klackalice 3. Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupčani­ ka. 3 . Otvaranje 60 . Bregasto vratilo Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre­ meno otvaranje ventila. 5 kalice. 3. SI. 6 — osovinica klacšipke podizača.polukonus.3. što omogućava savlađivanje opruge ventila i otvaranje određe­ nog ventila. Postavlja se paralelno sa radilicom.

Usisni ventil se otvara pre nego što je klip pošao iz svoje SI. Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre­ nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim položajima (SMT i UMT). Na si. Ovaj ventil je otvoren za vreme pomeranja klipa naniže i ne zatvara se kada je klip u UMT.usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno. pa su bregovi na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom. i to 2° — 14° ranije. 3. 61 . 3. već se zatvara kada klip prođe UMT za 34° — 38°.21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven­ tila.21 — Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila SMT.

Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku pečurku i ventilsko vreteno. vodice 1 sedlšta sa najvažnijim kotama 62 . Ventili Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju otvore. Zaptivanje se obavlja između kosih površina pe- SI.2. i ostaje otvoren za vreme trajanja četvrtog takta. Ovo se odnosi na pravilno uzubljenje zupčanika. Pri ugradnji veoma je važno da se bregasto vratilo posta­ vi u tačno definisan položaj prema radilici motora. pa se zbog toga vrši obeležavanje na zupčanicima. Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podizač ventila — da bi se to kretanje prenelo na klackalicu. prođe SMT za 4° — 14°. a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju se produkti sagorevanja iz cilindra. to se dalje ona zaokreće. pa se tako potpuno zatvara. 3. koji se postavljaju pod određenim uglom na bregastom vratilu. 3. tako da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga. jer može doći do velikih oštećenja na mo­ toru.3.Izduvni ventil se otvara na kraju trećeg takta.22 — Ventili. Pošto kroz klacka­ licu prolazi nepomična osovinica. Kroz otvor usisnog ven­ tila usisava se vazduh. Prema periodu kada su ventili otvoreni izrađuju se i profili bregova. Postoji usisni i izduvni ventil. i to za 30 — 38° pre UMT.

doći će do: propuštanja ventila na pojedinim mestima. Dobili su naziv po tome što ventilska ploča visi o ventil skom vretenu. Posle toga kontranavrtKii ponovo pritegnuti.3. Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je: — da pečurka ventila naleže na sedište celim svojim obo­ dom. — da nagib bude isti i na sedištu i na pečurci.3. Opruge ventila su veoma opterećene pri radu i moraju biti pouzdane u odnosu na eventualni lom. pa između njih mora da postoji zazor. Ventili su izloženi velikim opterećenjima i pritiska i tempe­ rature. kraj klackalice ne srne <la dodiruje vrh vertikalnog vretena.2 mm (zaviMIO od tipa motora) na hladnom motoru. postavljaju se zupčanici koji rao11 i a ju da se uprave prema postojećim oznakama. pa se zbog toga izrađuju od specijalnih materijala. Da bi ventil dobro zaptivao.ćurke ventila i sedišta ventila u glavi cilindra. 3.3. 3. pri čemu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene. Na si. Da bi sve 1 1 1 kcionisalo sinhronizovano.4. brzog trošenja i deformacije ven­ tila. 63 t WW . Podešavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi Kompresije. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni. Ovaj nagib je 45°. Zazor ventila je veoma važan za pravilno funkcionisanje i t ad motora. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izdužuju. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcionisanje sistema razvoda. Zadatak opruga je da što brže zatvore ventil i da ga drže na njegovom sedištu. — da se ose ventila i ose sedišta poklapaju. Delovi prenosa za otvaranje ventila Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju viseći ventili.-šipka podizača. 3.19 vide se: podizač ventila. Zazor između klackalica i ventila podešava se delovanjem na vijak za podešavanje posle otpuštanja kontranavrtke. Pro­ vi TU zazora vršiti prema periodici tehničkog održavanja. klarkalice i dr. pa zato moraju biti jake i elastične. V rodnost zazora meri se mernim listićima i iznosi 0. Razvodni zupčanici Radilica motora pogoni sve uređaje na motoru.

Zbog toga zazor treba regulisati u propisanim granicama. Veoma je važno pridržavati se uputstva koje daje proizvođač motora (kako za veličinu zazora. Neispravnosti i opravke sistema razvoda Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledeće: 1. ključa i odvrtača. Pri tom treba kontrolisati hlađenje. a ventili iz­ brusiti na tocilu za brušenje. ne oslanja na svoje sedište. tako i za postupak podešavanja). naći 64 . i tada ventil ostaje otvoren. SL 3. Kod manjih ošte­ ćenja može se vršiti obrada pečurke i sedišta ventila. pa tada treba izvr­ šiti čišćenje benzinom i petroleumom.5. Ako je oš­ tećenje veće.23 — Zupčanici razvoda Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis­ tića. pošto se motor zagreje. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz­ među ventila i sedišta (čađ ili neki opiljak). Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su­ više mali. 2. 3. ako je zazor suviše veliki. sedišta se moraju istrugati (t'rezovati). Nepropisan zazor ventila može da prouzrokuje da se pe­ čurka ventila.33. doći će do »lu­ panja« ventila. Usled pregrevanja ventila može doći do krivljenja pečur­ ke ili vretena ventila. Ventil može da ne zatvara potpuno i usled iskrivljene pečurke ventila. Međutim. pa treba izvršiti kontrolu zazora. nagorevanja nalegajućih površina i drugih mehaničkih oštećenja. pa zatim ih treba i ručno brusiti (šlifovati).

Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naročitu pažnju i kontrolu. pri čemu treba izvršiti kon­ trolu. dok se ne nabavi nova. — oštećena navrtka za regulisanje. 6. — vreteno ne srne biti suviše labavo u vodici (vodica istro­ šena). loše ugradnje ili udara podizača o bregove. da se pod­ metanjem podioške pojača napon opruge. — veliki zazor u vodici podizača usled trošenja materijala. — ventilske opruge moraju imati potreban napon. Zato je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledećih uslova: — vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravno­ sti: — iskrivljeno bregasto vratilo. ispraviti ga na hidrauličkoj presi i ponovo proveriti. pokušati privremeno.uzrok pregrevanja i otkloniti ga. 4. Ako se ventil zagara vi u vodici. Oštećenja mogu biti: lom opruge. Oštećenje zuba može biti razlog da se izvrši zamena ošte­ ćenih zupčanika. Zbog toga treba izvršiti proveru zaptivanja pomoću specijalnih uređaja u servisnim radionicama. — šipka podizača iskrivljena. Ako dođe do loma opruge. V 5 Motokultivatori AK . oslabljene opruge itd. Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot­ puna. — oštećeni valj čiči. 5. — širina oslone površine pečurke ventila na sedištu ne srne biti suviše velika. a isto tako ne srne doći do zaglavljivanja u vodici (suviše tesna vodica). 7. — oštećenje bregova može nastati i usled termičke obrade. Usled pregrevanja može doći i do loma ven­ tila. jer svaki propust može da izazove nova oštećenja. a ako je opruga os­ labila. treba je zameniti. pri čemu ventili moraju potpuno da naležu na ventilska sedišta. — oštećenje ležajeva bregastog vratila — popraviti ih promenom čaure ležaja. zameniti ga novim. Na delovima prenosa mogu nastati različite neispravno­ sti: — oštećen ležaj klackalice. — podizači ventila moraju imati određeni zazor u svojim vodicama.

SISTEM ZA PODMAZIVANJE Elementi ovog sistema imaju veoma važnu funkciju — da tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taručih površi­ na u glavnim ležištima radilice. Pumpa za ulje nalazi se na dnu korita motora i ona potiskuje ulje pod određenim pritiskom i šalje ga do mesta koja se podmazuju. vodicama ventila i zupčanicima.— mora postojati propisani zazor ventila. bregastog vratila.24 prikazana je šema sistema podmazivanja. Najvažnije je obaviti pravilno podmazivanje površine cilindra po kojoj klizi klip. 66 . Na si. što je veoma bitno za delove koji se ne mogu hladiti na drugi način (vodom ili vazduhom). prolazi kroz prečistač (ako je ugrađen) i potiskuje ga do radilice. ležištima klipnjača. klac­ kalica. pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen. Pored podmazivanja. Podmazivanje i hlađenje su bitni činioci za dobar rad mo­ tora i njihovu mehaničku sigurnost. jer sna­ ga i ekonomičan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda. klipa. tako da se površine metalnih delova ne dodiruju direktno. Ulje iz pumpe prolazi kroz prečistač ulja i vodove do mesta za podmazivanje. gubici snage. obavlja se i hla­ đenje pojedinih delova. jer se tu javlja najveće trenje u motoru. Pumpa (2) usisava ulje iz korita motora. Pri pravilnom podmaziva­ nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimično se hladi neki od njih). Zbog toga se između metalnih površina u međusobnom kre­ tanju formira vrlo tanak sloj maziva. — na sedištima ventila ne srne biti naslaga čađi i drugog. Usled trenja i lošeg podmazivanja može doći do pregrevanja u toj meri da se metalni delovi jako istroše ili zaribaju jedni u drugima. 3. Podmazivanje pod pritiskom ili kružno podmazivanje ima najveću primenu na motorima. da bi se na kraju slilo u korito motora. meren između klackalice i vretena ventila. koji se naziva »film mazi­ va«. razvodnih zupčanika i dr.4. Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni. habanje i pregrevanje delova. Ulje stalno cirkulise (ima kružni tok). 3. — rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa. Uloga sistema za podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u motoru gde je to potrebno. bregastom vratilu.

1 .presostat. 7 — prečfstač ulja sa uloškom usisna cev. 2 — pumpa za ulje.5 r(r 7 SI. 3. ON .radilica mota 5 — oduška. 3 . 6 — ventil regulacije pritiska.24 šema sistema za podmazivanje.

25 — Zupčasta pumpa za ulje. pa *se pod pritiskom šalje prema delovima motora koji se podmazuju. Pumpa za ulje Zupčasta pumpa za ulje (si. uzupcen sa gonjenim zup­ čanikom (3). 3. 4 — vratilo.3.15 mm. Zupčasta pumpa je pouzdana. Pumpa dobija pogon od vratila na kome se nalazi pogonski zupčanik (2).26 — Kontrola zazora na pumpi za ulje 68 . Na ulazu pumpe stvara se vakuum. 5 — ulaz za pumpu Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupčanika ulje se zahvata između zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza. pa se tako ulje crpe iz ko­ rita motora. 3.25) se sastoji od tela pumpe (1) i dva zupčanika (2 i 3). Si. 2 — pogonski zupčanik. 1 — telo pumpe.1. neosetljiva na kvalitet ulja i nečistoće. Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor između zupčanika i tela pumpe (max 0.4. Pumpa je isprav- SI. 3 — gonjeni zupčanik. si.26). 3. 3. Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza.

SI. jer ulje brže cirkuliše i više puta prođe kroz motor nego što je potrebno. Suviše visok pritisak izaziva veću potrošnju ulja.27 — Integralni prečistač ulja U toku rada motora ulje delimično sagoreva u cilindru.4. Pra­­na dospeva u motor i sa usisanim vazduhom. prašina i opiljci od honovanja pokretnih delova. dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0.2. došlo bi do otkazivanja 69 . pa proizvodi ovog sagorevanja (sitne čestice čađi) padaju u ulje. Kada se ulje ne bi prečišćavalo.5—4 bara. U toku podmazivanja jedna ista količina ulja cirkuliše u motoru. 3. jer se prašina iz vaduha ne može u potpunosti odstraniti. Za dizel-motore veoma je važno da ulje bude što čistije. Pritisak je propisan od strane proizvođača motora. Prečistač ulja U motoru mogu da se nađu razne nečistoće. kao što su zrnca peska (od livenja). Pritisak se kreće pri normalnom radu motora od 2.5 — 1 bara.na ako pri odgovarajućem broju obrtaja motora daje propisani pritisak. 3. što se postiže upotrebom prečistača ulja.

vrši pouzdano zaptivanje. smole i ostale produkte sagorevanja. Postoje veoma različita izvođenja prečistača ulja. Integralni prečistač se ručno navija na priključak nosača ili direktno na blok motora. 3. ugrađen je prelivni ventil. dok prečiš­ ćeno ulje odlazi iz prečistača kroz priključak na gornjem pok­ lopcu u glavnu uljnu magistralu. a na si. Integralni prečistač predstavlja nerazdvojivu vezu filtrirajućeg elementa i tela prečistača. ugra­ đena na poklopcu prečistača.27 prikazan je integralni prečistač ulja koji se najčešće primenjuje kod dizel-rnotora.tarućih delova. Specijalna gumena zaptivka. odnosno na specijalne nosače — kako bi se u pogodnom trenutku izvrši­ la jednostavna i laka zamena. ako je od strane proizvođača motora obez70 . pa se zbog toga koriste prečistači ulja. Kod ovih prečistača.4 bara. U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre­ ko potisne pumpe. Integralni prečistači ulja priključuju se direktno u kružni sistem za podmazivanje. Umetak se smešta u lagana limena kućišta (otporna na pritisak) koja se hermetički zatvaraju pertlovanjem. koji se talože u prljavoj zoni prečistača. radi bezbednosti. ovi prečistači se postavljaju uvek na pristupačna mesta. ulje izdvaja abrazivne čestice. Otpor proticanja kroz novi prečistač pri uobičajenom reži­ mu rada motora kreće se od 0. koji obezbeđuje motoru dovoljnu količinu ulja sve do zamene prečistača. Ovaj način prečišćavanja znatno je povećao stepen izdvajanja štetnih materija iz sistema za podmazivanje. a u radu poseduje sva filtrirajuća svojstva kompletnog pre­ čistača. Međutim. s tim što tokom duže eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i drugih primesa može da se poveća preko 1. Prolazeći kroz filtrirajući element. Na svom putu do mehanizma motora ono ulazi u integralni prečistač kroz otvore na poklopcu između zaptivnog prstena i navoja priključka. tako da je danas prihvaćen gotovo od svih proizvođača motora u svetu. Radi što lakšeg održavanja. tzv.5 bara ako se na vreme ne izvrši zamena prečistača. Filtrirajući element se sastoji od jednog visokokvalitetnog umetka — papirne zvezde.2 — 0. ventil kratkog spoja. čime je omogućeno prečišćavanje ćelokupne količine ulja koja napaja habajuće površine mehanizma. direktno na blok motora. Umetak smešten na ovaj način zaštićen je od oštećenja prilikom lagerovanja i transporta.

integralni prečistač se isporučuje bez pre­ livnog ventila. onda treba potražiti uzrok i otkloniti neispravnost. Ako je uzrok začepljenost cevi ili kanala. pregrevanje motora. loše regulisanog prelivnog ventila itd.4. 3. 3. Zupčaste pumpe treba da daju određen pritisak.4. Kod ovih pumpi važno je da zazor između zupčanika i tela pumpe (čeoni zazor) bude u granicama da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno). onda se motor mora potpuno oprati i pročistiti. pa se zbog toga mora obaviti merenje. odnosno interval zamene je oko 400 radnih časova. S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na period zamene ulja. — procenat sumpora u dizel-gorivu. Drugi zazor iz­ među zubaca zupčanika i tela pumpe može biti povećan. Suviše veliki pritisak ulja može nastati usled začepljenosti neke cevi ili kanala. Veliki viskozitet ulja se primećuje tako što motor dok je hladan pokazuje 71 .beđena ugradnja prelivnog ventila na priključku prečistača ili na motorskom bloku. a vek trajanja. Znaci nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora. Ako se ustanovi da su zupčanici istrošeni.3. Neispravna pumpa za ulje. Održavanje sistema za podmazivanje Proizvođači motora propisuju postupke i periode zamene ulja i održavanje prečistača ulja. Ovi zazori ne smeju da pređu vrednost 0. velikog viskoziteta ulja. Period zamene ulja zavisi od više faktora.4. pri če­ mu pritisak opada. — uslovi rada (prašina i s. pa ako to nije slučaj.1 mm. — godišnja iskorišćenost motora i kvalitet ulja. Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje biti: Najčešće neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu 1. Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepažnje.15 mikrometara. istrošeni ili istopljeni ležaji i dr. Optimalna finoća prečišćavanja kreće se u intervalu od 12 . neophodno je strogo se pridržavati uputstva proizvođača motora. 2.). usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru. 3. moraju se zameniti novim.

a drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vrši sagorevanje.5.28 — Sistem za hlađenje. razblaženog ulja gorivom koje prodire u karter zbog loših spojeva na sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva. koji inače treba da opadne na normalnu vrednost (2 — 4 bara). 3. Ta energija ne pretvara se sva u mehanički rad. 3. neophodno je da se motor hladi. 2 — zamajac sa lopticom. lošeg rada pumpe. 3 — limeni usmerivač vazduha. 1 — zaštitni lim. SISTEM ZA HLAĐENJE U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener­ gije. već jedan deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi). 4 — cilindar. Da ne bi došlo do pregrevanja.znatno veći pritisak. zaprljanog prečistaca ulja. 5 — cllindarska glava . 3 72 2 1 SI. 4. loma opruge prelivnog ventila. Nedovoljan pritisak ulja može nastati usled: nedostatka ulja u koritu motora.

Zato je neophodno pravovremeno očistiti rebra cilindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora.6. 3. Lopatice svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdušnu struju preko li­ menog usmerivača vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. Vazduh pro­ lazi kroz prečistač i usisnu cev. treba odrediti periodiku čišćenja.6. Količina prašine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatiše. tako da je sam prečistač ma­ nje opterećen. Održavanje ovog sistema je veoma važno za ispravno hlađe­ nje motora. Na samom zamajcu (si. 3. Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazdušno hlađenje motora. prečistač vazduha je od izuzetne važnosti.2. Tako. U zavisnosti od uslova u kojima motokultivator radi. Prečistač se ugrađuje da bi zaš­ titio motorske delove. 73 . pa mu treba posvetiti više paž­ nje i što češće ga čistiti. klipove i klipne prstenove. pa ako su to uslovi velike zaprašenosti — potrebno je čišćenje svih elemenata sistema za hlađenje •— čak i svakodne­ vno. 3.6. Hlađenje motora može biti vodeno ili vazdušno.28 prikazani su elementi sistema za hlađenje. 3. Da bi prečišćavanje bilo što efikasnije. Na si. odnosno po načinu hlađenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdušnim hlađenjem. kod motokultivatora koji rade u uslovima velike zaprašenosti. USISNI I IZDUVNI TRAKT 3.Sistem za hlađenje odvodi suvišnu toplotu i održava motor na najpovoljnijoj radnoj temperaturi. ugrađuje se i pretprečistač vazduha.1) nalazi se ventilator.1. Prečistač vazduha U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho­ dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva. a naročito cilindre. U vazduhu se nalazi prašina koja je glavni uzročnik tro­ šenja pomenutih elemenata motora. Pretprečistač vazduha Obično se izrađuje kao suvi ciklonski pretprečistač koji ima funkciju da odvaja čestice prašine.

Delovanje pretprečistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i kružnog kre­ tanja (vrtloženja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija, krupne čestice prašine se odbacuju na zidove kućišta iz koga kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje prašine ili se skupljaju na dnu pretprečistača. U pretprećistaču se izdvoji oko 3/4 prašine iz vazduha.

Čišćenje ciklonskog pretprečistača prikazano je na si. 3.29. Potrebno je da se skine ceo pre tprečis tač, odvoji poklopac, istre­ se prašina i ponovo pričvrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo pretprečistača vidi se nataložena prašina, što znači da ne treba čekati da se skupi suviše prašine, već čišćenje obavljati na vreme. 3.6.3. Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom Prečistači ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi kroz uljno kupatilo gde se zadržava prašina u ulju, a vazduh na­ stavlja dalje kretanje kroz elemente prečistača. Uzdužni presek ovog prečistača prikazan je na si. 3.30. Vaz­ duh ulazi kroz središnu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2), pa naglo men ja pravac za 180° da bi nastavio kretanje naviše. Usled promene pravca strujanja vazduha, čestice prašine, kao teže, odvajaju se i lepe na površini ulja. Vazdušna struja prili­ kom prolaska dodiruje i povlači za sobom kapljice ulja koje ov74

SI. 3.30 — Presek prečistača vazduha sa uljnim kupatilom. 1 — središna cev, 2 — uljno kupatilo, 3 — prečistač, 4 — prečistač

laže metalne niti prečistača (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi koja je spojena za usisnu granu motora. Čišćenje prečistača sa uljnim kupatilom, u slučaju kada je primenjen duboki prečistač (si. 3.31), obavlja se na sledeći način: — Skinuti donju posudu prečistača, izvaditi žičani umetak i prosuti ulje iz posude. Posudu i žičani umetak oprati u čistom dizel-gorivu i prosušiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor­ no ulje do naznačenog nivoa, a zatim sastaviti prečistač. I ako je u pitanju plitki prečistač vazduha postupak čišćenja je isti.

75

Pri postavljanju prečistača vazduha obratiti pažnju da zaptivke i stege budu pravilno postavljene. — Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra­ šine u vazduhu, prečistač se mora čistiti često, a po potrebi i sva­ kodnevno ili čak i vise puta dnevno. U svakom slučaju — paž­ nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvođač motora.

SI. 3.31 • - Prečis tač vazduha (rasklopIJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 — gumeni odstojnik, 3 — prečistač, 4 — uljno ku­ patilo

3.6.4. Izduvni lonac Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav lja radi prigušivanja zvuka.

SI. 3.32

Izduvni lonac

76

Pritisak izduvnih gasova je od 4—5 bara, pa pošto oni izla­ ze direktno u atmosferu, usled naglog širenja izazivaju veliku buku. Postoje različita izvođenja izduvnog lonca, ali sam lonac je sastavljen iz više pregrada na kojima su izbušene rupe, tako da gasovi više puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve dok na izlazu ne bude izjednačen sa atmosferskim pritiskom. Na taj način i zvuk postaje prigušen. Izduvni lonac se izrađuje obi­ čno od čeličnog lima. 3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva Osnovna funkcija ovog sistema je da određenu količinu go­ riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i to u tačno određenom trenutku i određenom vremenskom inter­ valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno definisane zahteve su (si. 3.33): — rezervoar, — prečistač goriva, — pumpa niskog pritiska, — pumpa visokog pritiska, — brizgaljke.

SI. 3.33 — Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 — rezervoar, 2 — prečistač goriva, 3 — pumpa visokog pritiska, 4 — dvovodna cev do brizgaljke, 5 — brizgaljka, 6 — povratna cev od brizgaljke do rezervoara

77

Pre nego što upoznamo ove veoma precizno izrađene sklo­ pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije. Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo probilo kroz već sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je oko 400 bara) i da bi se raspršilo u najsitnije čestice (radi potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go­ riva veoma visok i iznosi 90—400 bara, pa i više, što zavisi od prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja. Mala količina ubrizgavanja goriva reguliše se veoma pre­ cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama goriva za svaki obrt radilice motora. Ova količina nije stalna, već zavisno od potrebne snage motora treba omogućiti da se ta količina odmerava (manje ili više), što se reguliše u samoj pumpi. Odstupanja od zahtevanc količine goriva ne smeju biti veća ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj. u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu količinu goriva (nekoliko stotih delova grama). Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen­ ski ograničeno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800 dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izrađena. Opravke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomoć kom­ pletnih uređaja i alata. Na si. 3.33 prikazana je šema sistema za ubrizgavanje goriva koji se najčešće primenjuje, mada su moguće izvesne razlike za neka druga izvođenja. 3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH Pumpa je vertikalno smeštena u sedište bloka, aktivira se preko klackalice koja se pokreće bregastim vratilom (si. 3.34), a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru. Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP). Pre nego što se pređe na ispitivanje ispravnosti pumpe vi­ sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se proveriti da li je prečistač goriva zapušen ili napunjen vodom i 78

SI. 6 — dovodni ventil. 3. 4 •— gumena zaptivka. Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti stručna lica.da li su cevi zapusene ili ulubljene. 18 — spoljni valjak. 5 — opruga ventila. 17 — telo podizača ventila. 19 — unutrašnji valjak. Ako je takav slučaj. 7 — zaptivka. 20 — osovinica . 16 — klipčić.34 Pogon pumpe visokog pritiska pomoću klackalice SI. 11 — telo pumpe. 12 — zupčasta letva. 10 — prsten. 15 — opruga. 13 — ozubljeni deo. 9 — tanjirić. 14 — tanjirić. treba očistiti rezervoar i zameniti uložak prečistača. 8 — trn za zaustavljanje. 1 — deo za pumpanje.35 — Delovi pumpe visokog pritiska. 3 — dovodni priključak. 2 — osovinica. 3.

3 — sedlšte opruge. obično. 3. Deo brizgaljke koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izložen je najnepovoljnijim uslovima (visoke temperature i velika termička napre­ zanja)./. 8 — igla. ceo sklop se naziva »brizgaljka«.3. SI. 3. 10 — navrtka Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore­ vanje. dok je sve ostalo nosač brizgaljke. Ali. 4 — opruga. Ispitivanje brizgaljki Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora. sam vrh brizgaljke.36 — Brizgaljka u rasklopljenom stanju. 80 . 7 — povratni priključak. 5 — šipka za potiskivanje.2. Ispravnost brizgaljke se kontroliše na sledeći način: — ispitivanjem zaptivenosti. Tu se nalazi i priključak za dovod goriva kroz cevi visokog pri­ tiska i priključak koji omogućava preliv dozvoljene propustljivosti brizgaljke. Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga gorivo u prostor za sagorevanje pod određenim pritiskom i da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih čestica. 6 — nosač raspršivača. Brizgaljke Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cevčice od brizgaljki. tj.36) je na razne načine pričvršćen na glavu motora. 9 — rasprŠlvač. Nosač sa brizgaljkom (si. 3. Ovo je neophodno da bi potpuno mešanje goriva i vazduha omogućilo dobro sagorevanje. 1 — navrtka za pritezanje.3. 2 — vijak. ali se to obično čini pomoću stezne navrtke.7.

odvodne cevi.37 — Uređaj za ispitivanje brizgaljke Uređaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz ručne pumpe. 6 Motokultivatori 81 . moramo za ispitivanje imati čisto ili prečišćeno gorivo. Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak ne dostigne vrednost 20 bara ispod podešene vrednosti pritiska otvaranja. SI. 3. Pričvrstiti držač sa brizgaljkom na uređaj za ispitivanje. manometra. ispitivanjem mlaza. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke Pre nego što se brizgaljka postavi na uređaj za ispitivanje. Ova tri načina ispitivanja obavljaju se na uređaju koji je prikazan na si. 3. Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara tkivo.7. 3. a gorivo koje prodire u krv može izazvati trovanje.ispitivanjem pritiska ubrizgavanja. Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima.4. sa brizgaljke treba pažljivo otkloniti ostatke sagorevanja po­ moću pribora za čišćenje. Prilikom ispiti­ vanja brizgaljke ni u kom slučaju ruka ne srne doći u zonu mlaznica.37. priključka na koji se uvrće brizgaljka i staklene cevi koja štiti posmatrača od mlaza.

7. a zatim rastaviti. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja Polugu pumpe uređaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri­ tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa uključenim manometrom i očitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke. brizgaljku treba rasklopiti i očis­ titi. 3. 3. Polugu pumpe potisnuti nadole 4—6 puta u sekundi.U slučaju nezaptivanja. 3. Ispitivanje mlaza Pri ovom ispitivanju treba isključiti manometar. Pri uključenom ma­ nometru pritisak povećati sasvim lagano i pre svega lagano otpustiti (inače će se manometar oštetiti). 3. Važno je pri čišćenju da se sa spolj- Sl. Kratkovremenoj pojavi nerasprašenih i bešumnih mlazeva ne treba pridavati značaj. 3. Ukoliko je pritisak ubrizgavanja viši ili niži od propisanog.38 — Pribor za čišćenje brizgaljki 82 .5.6. Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja rupica) pravilno i ravnomerno raspršuju (bez dodatnih mlazeva).7. Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle brižljivog čišće­ nja sedišta u telu i igli brizgaljke — brizgaljka se mora zameniti novom. odnosno na samom početku ubrizgavanja.38). Voditi računa da se raspraseni mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast šumova. Čišćenje brizgaljki Da bi se obavilo ovo čišćenje.7. Čišćenje obaviti pomoću specijalnog alata (si. Pri podešavanju primenjivati samo razbušene odstojne podloške. brizgaljka se mora rasklopiti. očistiti i ispravno podesiti.7. Pri tom brizgaljka vrlo »mekano« šumi. zapečene brizgaljke se moraju izvaditi iz ležišta.

Pritisak ubrizgavanja suviše visok (uzroci mogu biti kao u prethodnom slučaju). 3. Ako je brizgaljka zaprljana koksom (očistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke očišćena (zameniti iglu). Suviše goriva se vraća kroz povratnu cev. Neispravnosti i opravke na brizgaljkama Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledeće neispravnosti: 1. 2. potrebno je imati i ove ure­ đaje. Pritisak ubrizgavanja suviše nizak. — Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od­ ređenom) položaju. Potrebno je rasklopiti i očistiti brizgaljku. 5. Izvađena brizgaljka može se popraviti samo ako je lakše zape­ čena i ako nema mehaničkih oštećenja. ali za potpunu upotrebu motokultivatora u transportu. noću. startovanje i dr.8. Ako je uzrok neispravnosti slaba opruga — zameniti je novom. Sledeći električni uređaji isporučuju se na poseban zahtev: 6* 83 . Delove brizgaljke oprati u čistom benzinu ili dizel-gorivu. za korišćenje prikolice. — nečistoća između ravni spajanja brizgaljke (očistiti). ELEKTROOPREMA Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna.8. — Opruga igle brizgaljke je slomljena — postaviti novu oprugu. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja. 4. navrtku postaviti u potreban položaj. 3. Oštećenu brizgaljku staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju. 3. Ova neispravnost na­ staje u sledećim slučajevima: — Igla brizgaljke se zagrevala zbog nečistoće — brizgaljku treba rasklopiti i očistiti. Ova neisprav­ nost nastaje alko je : — veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom).7. Mlaz nije pravilan.nih površina odstrani garež i da se pročiste ulazni otvori na vrhu brizgaljke. Uzrok neispravnosti može biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa. mlaz ima pravilan oblik. — Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja — zameniti brizgaljku i iglu. Da bi se dobio određeni pritisak. Ako i posle toga gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom.

40 — šema uređaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora. 3. 5 — kontrolna lampica za pritisak ulja. 2 — rotor. 2 — rotor. 3 — regulator napona.39 — šema elektroopreme sa elektropokretačem i alternatorom za punjenje akumulatora. 6 — presostat. 1 — akumulator. 6 — zvučni signal (sirena). 1 — stator. 5 — regulator. 4 — prekidač za pokretanje. 9 — prednji farovi 84 . 3 — stator. 7 — elektropokretač. 3. 8 — ploča sa kontaktima.SI. 8 — akumulator SI. 4 — zadnja svetla. 7 — prekidač.

kao i za napajanje električnih potrošača. 3. 3 — uređaj za latora (si. 3. ali se oni danas retko upotrebljavaju. 4 — uređaj za latora (si. Ćelije su povezane serijski (redno). 3. 4 — prekidač. tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona svih ćelija.1 — električno torom za punjenje 2 električno mulatora. 3. 3 — zadnji farovi. pokretanje sa dinamom i punjenje aku­ svetla sa alternatorom za punjenje akumu­ svetla sa alternatorom bez punjenja akumu­ SI.41). elektropokretač.40). 3. 5 — ploča sa kontaktima. alternator ili dinamo. pokretanje elektropokretačem i alterna­ akumulatora (si.39).1. 2 Sema uređaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora.42. 3. Postoje i čelični akumulatori. Osnovni elementi elektroopreme su: akumula­ tor. Izgled olovnog akumula­ tora prikazan je na sl.41 rotor. Najčešće se koriste akumulatori napona 6 V i 12 V. Akumulator Akumulator služi za pokretanje (startovanje) motora. Svaka ćelija je zatvorena čepom. 6 prednji farovi Na sl. regulator napona i dr. U zavisnosti od veličine napona postavlja se i odgovara­ jući broj ćelija.39 prikazana je šema elektroopreme na motoru motokultivatora. Akumulator se sastoji od ćelija koje su prosečnog napona 2 V. 1 stator.8. odnosno sa tri ili šest ćelija. pa je najlakši na85 . 3.

rastvor čiste sumporne kiseline i destilovane vode. 3. tj. 7 86 . 4 • — spojnica ploče. 5 — most. 3. U svakoj ćeliji akumulatora nalazi se elektrolit.42 Akumulator. U tom slučaju SI. 1 kućiSte. Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa potrošačem dobiće se struja koja je nastala kao proizvod hemijskih reakcija u akumulatoru.čin za brzo određivanje napona akumulatora da se broj čepova pomnoži sa dva. a nestaće kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat). 2. 6 — stubid. Napon će postojati sve dok se vrši elektroliza. a sumporna kiselina postane potpuno razblažena. Elektrode koje su uronjene čine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol (čisto olovo Pb).

Pozitivne ploče akumulatora su od olovnog oksida (Pb0 2 ). Ploče su pozitivne i negativne. dolazi do uspos­ tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana. Nivo elektro­ lita mora biti približno 1 cm iznad ploča. U tu svrhu služi polni mostić za spajanje istoimenih ploča.300 1.135 3 Stanje akumulatora sasvim pun 3/4 pun 1/2 pun 1/4 pun skoro ispražnjen sasvim prazan 87 . što znači da je aku­ mulator ponovo napunjen.42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim delovima. a negativne od olova (Pb). Tako spojen određeni broj pozitivnih i negativnih ploča čini ćeliju koja se stavlja u pre• gradu u kutiji akumulatora.200 1. a napon ćelije iznosi 2. a sve negativne sa druge strane. Separatori su izrađeni od drveta ili plastične mase. Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj vodi i ona se nalazi u svakoj ćeliji akumulatora. U unutrašnjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine ćelije akumulatora. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pražnje­ nja. Boja pozitivnih ploča je smeđa. Pregrade moraju biti tako izrađene da ne dolazi do prolaženja kiseline između pojedinih ćelija. Međutim. ako se takav akumulator veže za izvor jednosmerne struje. a negativnih — siva.265-1.140—1. pa se gustina elektrolita smanjuje. Tabela 3. 3.260 1.170—1.1 Gustina kg/dm 1. Na si. Zbog toga se obavlja dopunjavanje akumulatora. Sve pozitivne ploče se međusobno povezuju sa jedne.110-1.235—1.165 1.205—1.kaže se da je akumulator ispražnjen. a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike. Odnos gustine elektrolita i napunjenosti akumulatora dat je u tabeli 3.1.1 V.230 1.285 kg/dm . Kutija (1) je izrađena od tvrde gume ili plastične mase. Između svake pozitivne i negativne ploče postavljen je separator (rastavijač) koji služi za odvajanje i sprečavanje međusobnog dodirivanja i koji mora biti porozan. Gustina elektrolita 3 napunjenog akumulatora je 1.

Tabela 3. ili tokom 30 časova struju od 2 A itd.28 1. Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 časova struju od 1 A.25 kg/dm . Kapacitet akumulatora se meri u amper-časovima (Ah). Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja proteklu količinu elektriciteta pri pražnjenju. temperature i elektromotorne sile pri kojoj prestaje pražnjenje (ona iznosi 1. Odnos tem­ perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3. j e r pri toj gustini dolazi do sulfatizacije ploča i smanjenja kapaciteta.18 kg/dm .25 1.Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1.20 U5 1. akumulator preko zime treba držati uvek u napunjenom stanju. Tabela 3.2 Gustina kg/dm 1.6 V. Veoma je važno da 3 gustina elektrolita ne opadne ispod 1. On zavisi od ja­ čine struje. može doći do smrzava­ nja elektrolita ako je njegova gustina mala. a posle dužeg stajanja i do potpunog uništenja akumulatora.2.3. a odgovarajući napon pojedinih delija 1.3 Temperatura (°C) 27 4 — 7 —18 —23 Kapacitet (%) 100 16 61 43 35 88 . Obično se uzima vreme pražnjenja od 8 do 10 časova na temperaturi od 25°C. Kada je spoljna temperatura niska. Zavisnost gustine elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je u tabeli 3. brzine kojom se akumulator prazni.10 3 3 Temperatura (°C) —68 —52 —27 —15 —7 i Da ne bi došlo do smrzavanja elektrolita.8 V).

Broj obrtaja motora je promenljiv.8. — ne startovati motor u malim intervalima. jer se događa da kiselina procuri. — napon ćelija ne srne da opadne ispod 1. koji pri ne­ dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograničava jačinu struje koju daje dinamo. i to merenjem: — gustine elektrolita pomoću bometra ili aerometra. Dinamo — generator jednosmerne struje Dinamo proizvodi jednosmernu struju.3. s tim što ga treba jedanput mesečno dopunjavati. pa je zato važno pridržavati se sledećeg: — elektrolit treba da bude iznad ploča 1—1.2. — pri radu sa elektrolitom paziti da ne dođe u dodir sa rukama i odelom (može da ih nagrize). Održavanje akumulatora Dobrim održavanjem vek akumulatora može se znatno pro­ dužiti.3. \8.4. — ako se motor ne koristi. Po­ gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. — akumulator uvek mora da bude čist.8. — napona ćelija pomoću voltmetra sa viljuškom za opte­ rećenje.8 V. — akumulator ne čuvati na niskim temperaturama (vidi tabelu 3. Kontrola ispravnosti akumulatora Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko načina. 89 . — spojevi (priključci) treba da budu čvrsto fiksirani i premazani pastom protiv korozije.5 cm. Za regulaciju napona služi generatorski regulator. — u slučaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo destilovanu vodu. akumulator napuniti i ostaviti ga u prostoriji gde je normalna temperatura. — količine elektrolita pomoću merača nivoa. jer se tada akumulator vrlo brzo prazni. pa u toku rada motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator.3). 3. a dinamo uvek mora održavati propisani napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potrošača.

43). Ako se kolektor zaprlja. Sastoji se iz sledećih (glavnih) delova: — stator. Ako kazaljka skreće na levu stranu. 3. Spojeve zaštititi od korozije.8. to je znak da di­ namo ne puni i da treba tražiti uzrok neispravnosti (si. Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno. Tok elektrona predstav­ lja struju koju sakuplja kolektor i preko četkica i regulatora šalje u akumulator. a uz to — oni moraju biti čvrsto pritegnuti.43 — Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor 90 . Rotor se okreće pogonjen od radilice motora preko remenice.5. Neispravnosti i opravke dinama Da bismo proverili ispravnost rada dinama. pa ih jedanput godišnje treba zameniti novima (ako su suviše istrošene). Kada je instrument na nuli. Prilikom rada dinama troše se četkice. SI. izazivaju stva­ ranje indukovane elektromotorne sile. potrebno je izvršiti čišćenje pomoću kr­ pice namočene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom. Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz koje se kreću provodnici namotani na rotoru.Dinamo služi da mehaničku energiju pretvori u električnu energiju. moramo po­ moću ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator puni. akumulator je pun. — rotor.6. Provodnici roto­ ra. — kolektor. 3. 3.8. 3. usled kretanja u magnetskom polju statora. Održavanje dinama Posle određenog broja radnih sati ležajeve rotora treba pod­ mazati. to je znak da se akumulator puni.

Alternator — generator naizmenične struje Alternator je generator naizmenične struje. Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama.8. lakši je i ima veći stepen iskorišćenja. a rotor je sa permanentnim magnetima smešten na zamajac motora. ma­ njih je dimenzija. Istrošenost se primecuje vrlo lako. Proizvođači su većinom prešli na primenu ovog uređaja umesto dinama. Provera ispravnosti alternatora vrši se: proverom namagnetisanosti rotora pomoću specijalnog merila. Pritisak opruge mora biti konstantan. Za pokretanje motora potreban je određen rad. Struju za pogon dobija iz akumulatora.7. — istrošenja rotora i osovine rotora. 3. Stator alternatora je postavljen na blok motora. Elektropokretač — starter Elektropokretač je elektromotor jednosmerne struje koji služi za pokretanje motora. — istrošenja četkica. Četkice treba slobodno da stoje u svojim držačima (da ne bi došlo do zaglavljivanja). Neispravnosti mogu da nastupe i usled: — is trošenja kugličnog ležaja. kontrola namotaja statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili kablova na masi). Pred­ nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje kolika je potrošnja u datom trenutku.8. pa ga treba povremeno proveriti. rotor je demagnetizovan.33 kW pri naponu od 12 V. 3. 91 . Posle sklapanja alternatora treba izvršiti kontrolu efikas­ nosti alternatora.Najčešće neispravnosti dinama javljaju se usled istrošenja četkica. — oslabljenih opruga i dr. Ako je napon niži. — oštećenja namotaja statora. jer četkice treba da izlaze iz nosača 2—3 mm.8. Motor se stavi u pokret i kontroliše napon na 1 ugrađenom voltmetru: 38—42 V pri 3000 m i n " . Snaga elektropokretača je 1. 28—30 V pri -1 2200 m i n . Skup­ lji je od dinama zbog ispravljača dioda i složenosti namotaja statora i rotora. pa je zato elektropokretač najveći potrošač elek­ trične energije.

Pri startovanju voditi računa da se spojnica (kvačilo) pri­ tisne (da bi rad elektropokretača bio lakši). potrebno je da se povremeno obavi sledeća kontrola: — povremeno očistiti zupce benzinom i izvršiti podmazivanje. 92 . — oštećena ležišta. — proveriti da li četkice glatko klize po kolektoru. postoji mogućnost zaglavljivanja zupčanika i zamajca. rotor se ne okreće — moguć kvar na akumulatoru (aku­ mulator ispražnjen). — proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo­ kretača (4—5 mm).8. Održavanje elektropokretača Da bi elektropokretač pravilno funkcionisao. Unutar samog elektropokretača mogu se pojaviti sledeće neispravnosti: — prekid namotaja. mo­ raju se izvršiti sledeće provere: da li se rotor okreće. jer postoji mogućnost loma opruge. — ako se rotor okreće a zupčanik ne uzubljuje — proveriti zupce na zupčaniku. 3. Neispravnosti i opravke elektropokretača Ako pri startovanju elektropokretač ne pokreće motor. a ako startovanje ne uspe u prvom po­ kušaju. — namotaji u kratkom spoju. — zaprljani zupčanici onemogućavaju da se elektropokre­ tač vrati u prvobitni položaj. — neispravan kolektor. Po hladnom vre­ menu koristiti grejač. — labavi magnetski polovi.10.8. — ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca. — proveriti pričvršćenost elektropokretača za motor.3.9. ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko puta (da se ne bi ispraznio akumulator). dotrajale četkice — zameniti ih novim.

Odvrnuti čepove sa navojem na oba prečistača.9. RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450 1. Zato uvek voditi računa da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni. Napuniti rezervoar. pa motor okretati dok ne počne da izlazi gorivo bez mehuriča vazduha. Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo: 1. opet ga zavrnuti. Pored toga. — ima dovoljno ulja u posudi prečistača za vazduh (prema oznaci na posudi). treba obratiti pažnju da se pri prvom startovanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go­ riva — mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo.9. pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu navrtku. — ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na štapu za kontrolu nivoa ulja).44 — Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ođvrtanje SupIjeg vijka na pumpi za ubrizgavanje) 4. SI. 3.44). i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. 3. opet ga za­ vrnuti (si.1. 3. Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na brizgaljki. Olabaviti šuplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva. Puštanje motora u rad Pre nego što se mašina pusti u rad treba proveriti da li: ima dovoljno goriva u rezervoaru. 93 . 2.3. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha.

mogu se primeniti i neka pomoćna sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem­ peraturama 1. ovu tečnost treba rasprašivati tokom 1—2 sekunde direktno na usisni otvor ili na prečistač vazduha. 4. 2. Ručicu za gas staviti u položaj za puni gas. u odnosu na godišnje doba. Namotati uže za startovanje na remenicu za pokretanje u smeru strelice na remenici. preporučljivo je da motor radi oko 5—10 minuta pri srednjem broju obrtaja. Zaustavljanje motora Pre nego što se zaustavi. Ova tečnost znatno poboljšava startovanje motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa uputstvom koje stoji na boci). Startovanje motora Pri hladnom motoru: 1. Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha. Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri manjem broju obrtaja. Primena »startpilot«-a.9. Povući komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto­ va nj u. ili pri samom startovanju. 3. 3. Neposredno pre.3. Pokretanje motora pri nižim spoljnim temperaturama Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje. Pri toplom (zagrejanom) motoru: A- Postupak je isti kao u prethodnom slučaju — samo dugme za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlači. »Startpilot« se isporučuje u bo­ cama pod pritiskom. 3. 2.4. Odvrnuti čep i 3 u otvor naliti 2—3 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10. Jedna boca može da obezbedi 80—100 startovanja motora. Čep pritegnuti odgovarajućim ključem i odmah startovati motor.\9. ili mešavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1. 94 . odgovara uputstvima. da bi se na taj način ohladio. U okolini čepa otvora za nalivanje očistiti svu nečistoću.2. čime je osigurano potpuno podma­ zivanje.9.

Ulje teče kroz filtar u korito motora. ODRŽAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450 3. 3.45).Ova mera sprečava zapinjanje brizgaljki i održava sigur­ nost u pogonu.9.1. što znači da poluga za regulisanje broja obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda. Podmazivanje motora je posebno važno. Razrada motora r Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od razrade motora. Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-dodacima.10. 3. Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez opterećenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja obrtaja. a odatle ga usisava pum­ pa i kroz uljni filtar šalje ga u kanale za podmazivanje.10. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte­ rećuje za oko 50%. Posle 50—100 radnih časova opterećenje se može po­ većati na oko 3/4 od pune snage mašine. Zaustavljanje motora se postiže zatvaranjem ručice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke SI.45 — Komanda za zaustavljanje rada motora na satu) komande za zaustavljanje (si. Zaustavljanje mo­ tora ne izvoditi ručicom dekompresora (samo kod motora sa ovim uređajem). 3.5. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadržati u stalnoj upo95 . Sistem za podmazivanje Podmazivanje se vrši ekscentarskom zupčastom pumpom. Nivo ulja se mora kontrolisati dnevno. 3.

jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura. Posle 100—200 radnih časova potrošnja ulja se vraća na norma­ lan nivo. Posle svakih 300 radnih sati. U zavisnosti od temperature okoline primenjuju se sledeća ulja: pri temperaturi ispod 0°C — SAE 10 W (zimi) pri temperaturi iznad 0°C — SAE 20 W (zimi) pri temperaturi preko 15°C — SAE 40 (leti) Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do teškoća pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i ležišta). Treba paziti na tačno priključivanje dovoda i odvoda goriva pomoću zaptivnih prstenova. pri promeni ulja promeniti i prečistač ulja. Pritisak ubriz­ gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih časova.3. a zimsiko do —15°C radne sredine motora. Gorivo Gorivo se prečišćava na putu od rezervoara za gorivo do pumpe za ubrizgavanje pomoću pretprečistača i finog prečistača. 3. 3.10. Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0.2. Za sipanje go­ riva u rezervoar može se upotrebiti levak sa sitom i umetak za ceđenje. 96 . Zbog toga treba obratiti naro­ čitu pažnju na čistacu.83—0. Gubitak ulja u motoru može da iznosi do 0.84.10. Letnje go­ rivo je predviđeno za temperature do 0°C.2 litra na 10 radnih časova. Kod novog motora potrošnja ulja može biti veća. Gorivo mora biti potpuno oslobođeno od nečistoće i vode (mo­ raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva). U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu. Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju otežana startovanja i eventualno smanjenje snage motora. Preporučuje se upotreba ulja za veća temperaturna područja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W — SAE 40 (rafinerija Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W — SAE 40 (proizvodnja INA).trebi. koji treba tačno da naležu u svojim sedištima. pripremu i sipanje goriva. Sistem za ubrizgavanje goriva Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven­ stveno od stepena čistoće goriva.

i obe strane zatvo­ riti sa po jednim čepom od plute. Odvojiti dovodni vod i podići ga iznad nivoa u rezervoaru. Paziti da čepovi od plute dobro zaptivaju i da u unutrašnjost filcane cevi ne prodre sredstvo za čišćenje. pa ako je potrebno čišćenje postupiti na sledeći način: 1. Očistiti (sastrugati) nečistoću sa spoljne strane. 3.4. pa zatim proveriti da li filcani uložak malog pre­ čistača nije zaprljan. Ukoliko to ne bi bilo tako. Kao poslednje sredstvo za pranje 7 Motokultivatori 97 . Pri tom se po celoj spoljašnjoj površini uloška mora pojaviti pena u većoj meri. Prečistać za gorivo Za prečišćavanje (filtriranje) ugrađena su dva prečistača goriva. a ako to nije do­ voljno — čišćenje vršiti u benzolu. Uložak prečistača tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati ga na već opisani način. Posle ovoga uložak prečistača položiti u čisto dizel-gorivo (ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi. Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer­ voara goriva. 3. tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za čišćenje. 4. 5. Zbog toga se pre­ poručuje smeša dizel-goriva i petroleuma u sledećim odnosima: Spoljna temperatura do—20°C do—25°C do—30°C Dizel: tehnički petroleum 75:25 60:40 45:55 Dizel: karburatorsko gorivo 80:20 70 : 30 60:40 Voditi računa da je opasnost od zapaljivanja ove smeše veća nego kod čistog dizel-goriva.Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledicama na sprovodne puteve. pumpu i diznu. odnosno filcanu cev. Izvaditi uložak. Ovaj se postupak mora posle svakog za­ vršavanja ponoviti 4—5 puta.10. pa zatim istrljati nemetalnom četkom u dizel-gorivu. Skinuti jedan čep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz kompresora). 2. a veći pre­ čistać ima uložak prečistača tipa »micronic«. Manji prečistač ima uložak od filcane cevi.

8 — zaptivač.5. Opisani postupak čišćenja može se primeniti najviše tri puta. 7 — vijak. izduvavanje se može izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko­ mada creva. Ukoliko se ne učini tako. i to pod uslovom da je u tom vremenu mali prečistač uvek bio pravilno odr­ žavan. kroz koje će neprečišćeno gorivo prolaziti do pum­ pe za ubrizgavanje. 3 — zaptivač. Voditi računa da se ovaj prečistač ne srne prati. Ukoliko se ne raspolaže kompresorom. Sačuvati zaptivnu podlošku briz98 . 5 — zaptivač.10. 2 — puni prečistač. 3. 7. 3. 9 — grubi pre­ čistač 6. Drugi. SI. mogu se pojaviti kanali između unu­ trašnje i spoljašnje strane uloška (čista i nečista strana uloška prečistača). a zatim se mora upotrebiti novi uložak od filcane cevi. 6 — vijak za ispuštanje vazduha iz goriva. Odvrnuti šestougaone navrtke na držaču brizgaljke i izvaditi ventil za ubrizgavanje. već se u svakom slučaju mora zameniti.ovog uloška u svakom slučaju mora da se upotrebi čisto dizel-gorivo. Zamena brizgaljke t. Odvrnuti pumpu i prelivnu cev. i — ku­ ćište. 2. a posledice mogu biti veoma teški kvarovi.46 — Prečistač! za gorivo. 4 — poklopac. veći prečistač sa uloškom tipa »micronic« zahteva zamenu ovog uloška već posle 300 časova rada.

3. Prečistač vazduha i njegovu okolinu (na mašini) očistiti spol ja. prilikom vađenja držača. 5. a u slučaju veće nečistoće vazduha — ovo izvoditi svakodnevno. 4.10. Snaga. Ako se radi postizanja većeg broja obrtaja promeni položaj poluge za regulisanje dolazi do ošte­ ćenja motora. Čišćenje se vrši u kratkotrajnim vremenskim razmacima. 3. 7* 99 . Prečistač vazduha Smanjeno habanje i duži vek trajanja motora zavise u velikoj meri od čistoće usisanog vazduha. Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i zameniti uložak brizgaljke. 3. pođe zajedno s njim. Regulacija broja obrtaja Jednom podešen broj obrtaja motora održava se u oblasti tolerancije dejstvom ugrađenog reglera pri svakom opterećenju. Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne dođe prs­ tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva može prouzrokovati povrede). Otkačiti zakačke i skinuti posudu za ulje. 3.6. radna sigurnost. Ponovo ugraditi držač brizgaljke (šestougaone navrtke pritezati ravnomerno). prosuti ulje i očistiti posudu.7. 2. Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav­ ljanja pojedinih delova. korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra za vazduh. Zbog toga je brižljivo održavanje uljnog prečistaca veoma važno. pa je treba odmah vratiti na njeno mesto.10. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne pečurke) proveriti i očistiti nakupljenu nečistoću. Pri čišćenju prečistaca za vazduh treba obaviti sledeće opera­ cije: 1. Opterećen motor ne treba da pređe broj obrtaja označen na natpisnoj ploči a fini regulator broja obrtaja tačno je po­ dešen od strane proizvođača.galjke kada ona.

Naliti gorivo. Zameniti uložak precistaca go­ riva. b) Vazduh u uređaju za ubrizgavanje goriva c) Zacepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri odvrnutom dovodu za pumpu za ubrizgavanje ne ističe gorivo) 2. Naliti gorivo. ako je prečistač previše zaprljan treba ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje). ceđi (lužini) ili vreloj tečnosti. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA Motor ne može startovati: Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva. 3. Niukom slučaju prečistač vazduha se ne sme prati u ben­ zinu. Paziti da priključci budu dobro pritegnuti (zbog zaptivanja). a zatim naliti ulje u posudu za ulje. Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10-40 W. Posle zamene ulja. Startovati motor prema datom uputstvu. Is­ pustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje goriva. 5. pridržavajući se svih propisa.4. Prečistač temeljno is­ prati više puta ponovljenim potapanjem u čisto dizel-gorivo. vodi. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Još jednom pokušati startovanje. Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje. Naliti sveže ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja (ne više) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto.11. zatim ga ocediti i ponovo pričvrstiti. Motor se teško okreće 100 . a naročito propisa za startovanje pri nižim spoljnim temperatu^ rama. Dovod goriva nije u redu Uzroci a) Prazan rezervoar goriva Način otklanjanja Naliti gorivo u rezervoar. 1.

Crn dim u izduvnoj cevi: Motor može da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja motora opada). Očistiti ulazni otvor rashlad­ nog vazduha. Naliti gorivo. Podesiti zazor ventila Zameniti brizgaljku. Vazduh u uređaju za ubriz­ gavanje goriva c. Zameniti prečistač goriva. c) Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. 5. Zaprljan prečistač goriva Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na štapu za kontrolu nivoa ulja). Nedovoljno rashladnog vaz­ duha b. od­ nosno očistiti ga. Zazor ventila nije dobar 6. Naliti gorivo u rezervoar i is­ pustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. Neispravna brizgaljka Očistiti prečistač. Motor nema kompresiju Proveriti i podesiti zazor ven­ tila 4. Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do­ datno punjenje (goriva) pri star to van ju.3. Motor razvija suviše malu snagu (broj obrtaja opada). b) Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10—40 W. Suviše ulja u kućištu mo tora . a uzrok ne leži na pumpi za ubrizgavanje goriva. 101 7. očistiti rashlad­ na rebra. a. Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na kon­ trolnom štapu). bez dimi jenja na izduvnoj cevi: a. Zazor ventila nije u redu c. Zagušen prečistač vazduha b. Suviše ulja u kućištu mo­ tora b. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Motor se veoma greje: a.

odnosno očistiti ga. Na­ liti gorivo. Prazan rezervoar goriva b. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Zameniti uložak prečistača go­ riva.BOROVO 102 . Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Motor se zaustavlja — dovod goriva nije u redu a. Začepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri otvorenom dovodu go­ riva na pumpi za ubrizga­ vanje ne ističe gorivo) Naliti gorivo.8. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .

To je četvo­ rotaktni. sve se to stalno menja. Rukovanje i održavanje benzinskog motora LA-300 dato je na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6). 4. To znači da u svakom momentu rada motora odnos benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom izmeša na takav način da sagorevanje bude što bolje i da pot­ rošnja benzina bude što manja. DELOVI BENZINSKOG MOTORA U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-motora. 4. »Gorenje-Muta« i dr. Na usponima motor radi pod težim režimom i tada ima drugačiju potrošnju nego 103 .1. »mon­ dial«. Ovaj motor "se ugrađuje u motokultivatore: IMT-507. vazduhom hlađeni motor. Podmazi­ vanje je na principu centrifugiranja. niti mu je potrebno da po 1 kW snage troši uvek istu količinu benzina na čas. Motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja. To znači da se men ja režim rada motora i da svakom re­ žimu odgovara neka potrošnja benzina. »Labinprogres«-a. Na si. jednocilindrični. Startovanje se obavlja ru­ čnim poluautomatskim starterom. 4 1 KARBURATOR .1. Zato će u ovom poglavlju biti opisane osnovne razlike između ova dva motora. Benzinski četvorotaktni motor koji se ugrađuje u ve­ liki broj motokultivatora ima dosta sličnih delova kao prethod­ no opisani dizel-motor.4. U stvari. Na si.1 prikazan je benzinski motor LA-300.2 prika­ zan je spolni izgled ovog motora.. Osnovni podaci Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smešu za motor. 4.

1 — Presek benzinskog motora serije LA-300 kada silazi. Da bi mogla dobro da sagoreva. gasna smeša treba da is­ punjava sledeće uslove: 104 .SI. 4. Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo­ toru odgovarajuću gasnu smešu. ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu.

on mora imati više uređaja koji su u stanju da spreme odgovarajuću gasnu smešu. 11 — remenica za pokretanje. ugljeni oksid i vodena para. To je. 14 — serijski broj — da ima određen odnos između količine benzina i vaz­ duha. — da bude homogena (da je dobro izmešana). i to 12.2 — Benzinski motor LA-300. 7 — poluga gasa (akcelerator). već i da obezbedi smešu koja će dobro sagorevat. predstavlja složen organ motora. 6 — dugme za zaustavljanje. kao što se vidi.SI. 10 čep za nalivanje i merenje nivoa ulja. 4 — kutija oduške.5 g vazduha na 1 g benzina. Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. 9 — slavinica na rezervoaru. karburator ne treba samo da stvori gasnu smešu. pri čemu se kao proizvod ovog sagorevanja do­ bij a azot. 2 — prečistač vazduha. 12 — čep za ispuštanje ulja. 8 — navrtka za zaustavljanje poluge gasa (akcelerator). 105 . — da bude na određenoj temperaturi. Probama na motorima se do­ kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno manje vazduha ako hoćemo da iz motora izvučemo najveću snagu. Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno je 15 g vazduha. 3 — prečistač goriva. 5 — pokretač (starter). — da bude u gasovi tom stanju. 1 — čep za nalivanje benzina. Razume se da ova gasna smeša treba da bude homogena.L Pošto karburator. Sa ovakvom gasnom smešom imamo približno najveću brzinu širenja plamenog talasa. i ona se zove — gasna smeša najve­ će snage motora. 4. Prema tome. 13 — tablica »tip motora«. Takva gasna smeša zove se idealna ili teorijska gasna smeša. dakle bogata smeša u odnosu na raniju.

Uloga ovih delova je u sledecem: GASNA SMEŠA SISAK KARBURATORA VEN TURI SI. ne valja ako je gasna smeša suviše siromašna. želimo potpuno iskorišćenj'e benzina u motoru. — venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smešten sisak benzina. Ovakva gasna smeša zove se normalna gasna smeša ili smeša najvećeg iskorišćenja benzina (najvećeg koeficijenta korisnog dejstva).3 sa osnov­ nim delovima: lonče karburatora. kako se to kaže. — sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lončetom ben­ zina. Najprostiji karburator dat je šematski na si. tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne radi isti. onda nam treba nešto više vazduha nego što je potrebno za sagorevanje u zatvorenom sudu. Prema tome. do sledećeg: gasna smeša se ne pali ako je siromašnija od 1 g benzina na 28 g vazduha. i to oko 18 g vazduha za 1 g ben­ zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je normalno predviđen. ili. a to znači da motor tada ne bi radio. a ona je siromašna u odnosu na idealnu gasnu smešu. tako da se nivo benzina održava uvek na istoj visini. kada je pod režimom iskorišćenja.Ako. ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha. 106 . a nije dobro ni kada je suviše bogata. 4.3 —Karburator — osnovni princip rada — lonče karburatora u koji iz rezervoara stalno priliče ben­ zin. 4. Raznim probama sa našim motorom u pogledu sagorevanja i paljenja gasne smeše došlo se. sisak benzina i venturi cev. uglavnom. jer ni u jednom slučaju takva smeša ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje. pak.

koje traje sve dok klip ne stigne do GMT. Pre svega. usisni ventil je otvoren. 107 .Kada motor radi. Završetak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu venturi ja na kome je presek najmanji. do momenta paljenja gasne smeše od strane svećice. u prostoru iznad klipa stvara se depresija. Usled ovog sudara stvara se veliko kovitlanje i mešanje gasne smeše. i to u momentu kada počne takt usisava­ nja. Da bi udovoljio svim tim zahtevima. Usled toga na ovom mestu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija. Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podiže (usisava) ben­ zin koji u tankom mlazu šiklja iz siska i mesa se sa vazduhom. karburator ima u sebi razne delove. i pošto je sve zatvoreno. jer su samo sitne kapljice ben­ zina donekle izmešane sa vazduhom. to se stvorena depresija pre­ nosi na venturi cev. i pošto klip polazi od GMT i ide nadole. on radi pod raznim uslovima opterećenja. koja kroz usisnu cev odlazi u motor i ispunjava prostor iznad klipa koji. Ali. U tom momentu gasna smeša je već postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje. tj. krećući se nadole. Međutim. sada klip od DMT počinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom gasne smeše koja je imala kretanje nadole. kapljice benzina isparavaju i mešanje sa vazduhom se na taj način pop­ ravlja. usled čega vazduh struji sa donje strane u venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru. ulazeći u komo­ ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli). dobro je izmešana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom. Ovakva gasna smeša još nije dobra za sagorevanje. pa i čitave male uređaje. usisni ventil se zatvara i gasna smeša se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje. ima veliku brzinu kretanja nadole. mi znamo da se to u praksi ne dešava. pošto je takt usisa­ vanja. Međutim. a pored toga. Kada klip stigne na DMT. Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom brzinom i stvara se gasna smeša. Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem obrtaja/min. motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice. imala svoju brzinu koja je nešto manja od brzine klipa. Pošto su delovi na motoru montirani sledećim redom: karburator-usisna cev-motor. Razume se da je i gasna smeša.

2. depresija u cevi minimuma se smanjuje. 7 — osovinica leptira za smešu. 13 — sisak maRspSuma. 4.4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo­ tor LA-300. Pri pokretanju na hladno leptir uređaja za startovanje (1) je zatvoren. Nema priliva goriva 108 . 10 — deo emulzije. Na minimumu.4. 5 — vijak za 'podržavanje leptira. 4. da bi ograničio doticanje vazduha i da bi posta­ vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate smeše (si. 4 — igla. Princip rada ovog karburatora biće opisan u nekoli­ ko faza: 1. U — plovak. 17 — poluga 2. Dodavanjem gasa. — poklopac.4 — Delovi karburatora za motor LA-300.telo. tj.6). 3 — prečistač. 15 — osovinica leptira za startovanje.1.5). 16 — leptir za startovanje. 4. 9£>. 12 — sisak minimuma.4. 8 — leptir za smešu. . Uređaj minimuma obu­ hvata zavrtanj za podešavanje (4) i doziranje smeše (si. 14 " * sisak maksimuma — petroleuma. usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. 3. laganim" otvaranjem leptira smeše. 6 — vijak* ^ea regulaciju. kada je leptir smeše zatvoren (2). Karburator za benzinski motor LA-300 Na si.2 — priključak. 1. Si. a leptir startera otvoren.

položaj tanje na hladno pokre :*Sč7 SI. 4. 4.6 — 2. položaj — na minimumu 109 . 1.SI.5 Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300.

7 — 3. 4. 4. položaj — na maksimumu 110 .8 — 4. položaj — dodavanje gasa SI.SI.

već komprimirani vazduh.8).7). — Kontrolisati da leptir uređaja za startovanje nije poha­ ban i da li se slobodno okreće. Ako su dimenzije manje ili ako je zazor između osovinice i sedišta preko 0.1. 4. — Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala. kada je leptir (2) sasvim otvoren. Smešu za ubrzanje obezbeđuje jedna dru­ ga rupa — za postepeno dovođenje (5). Na maksimumu.3.4. Leptir za startovanje preko poluge zatvara se u dva položaja. 4.025 mm.1. 111 . — Kontrolisati da. Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oštećeno. Poklopac skinuti pažljivo (da ne bi došlo do deformacije plovka). zameniti poklopac. koja je povezana sa cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smeše (2) (si. — Leptir mešavine treba da se obrće slobodno. a posle modifikacije zameniti sediste i deo za zap ti van je kod karburatora. 4. — Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje. 4.010 — 6. od­ stojanje između ravni leptira i otvora minimuma treba da bude 0. Rasklapanje karburatora Odvojiti karburator.15 mm — zameniti oštećeni deo. što omogućava pokretanje (1) pri temperaturama iznad 0°C.9). Za čišćenje siskova kalibriranih otvora i kanala ne upotrebljavati metalne šiljke. plovak ne dodiruje zidove lončeta (u slučaju da dodiruje — brusnim papirom skinuti mesto dodira).04 — 0. 4.06 mm (u suprotnom slučaju zameniti poklopac). 4. eventualno. Prečnik osovinice treba da bude 6. (2) pri temperaturama ispod 0°C. Kontrola karburatora Na ravnoj kontrolnoj ploči proveriti da li je došlo do deformisanja na zaptivnim površinama lončeta i poklopca. (3) u položaju rada (si. Kada je leptir sasvim zatvoren. a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7) prekida se izlaz smeše (si. Odviti emulzionator.iz siska za maksimum. u usi­ snoj cevi stvara se depresija koja povlači gorivo iz siska maksi­ muma (6). sisak mini­ muma i maksimuma.

4. 4. Kontrola nivoa goriva Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim zavrtnjem. — Povezati cev goriva na priključak i ostaviti da gorivo uti­ če u lonče. Kada je lonče u horizontalnom položaju. merkom izmeriti nivo goriva koji treba da bude 10 — 12 mm ispod gornje površine lončeta (si.5.10). SI.1.9 — Poluga za pogon leptira 4. — Odvojiti cev od priključka i skinuti poklopac. 4.SI.10 — Merenje nivoa goriva u lončetu karburatora 112 .

isprazniti lonče.12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne smeše. On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih štiti od pregorevanja.11). a stator je jedna bobina. Ova struja.2. koju prekida platinsko dugme. DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEŠE Na si. on omogućava brzo zaustav8 Motokultivatori 113 . 4. Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro­ toka koji vrši indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis­ kog napona. 4.11 — Podešavanje visine potisne lamele na plovku Ako se nivo ne nalazi na označenoj vrednosti. 4. Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz priključka. a drugo za visok napon. Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora. modificirati visinu potisne lamele igle na plovku. Pored toga. 4. ponovo montirati i ponoviti ispitivanje (si. pričvršćena na bloku i obavijena na svežnju limova sa dva kola: jedno za ni­ zak. stvara visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz­ među elektroda svećice. Rotor je sastavljen iz magneta smeštenog na udubljenju na obodu zamajca. Za paljenje gasne smeše koristi se alternator na visoki napon (sa rotorom statorom).SI.

1. 7 — radilica. 8 — svećica. 12 — žarna jac Ijanje struje u primarnom kolu. 10 — starter. 2 — platinsko dugme. 9 — svežanj pločica. a ako je bobina defektna — zameniti je. 4 — ŠipČica.SI. 4. 11 — rotor (magnet). Kontrola Bobina: kontrolu vršiti pomoću tastera. 3 — kondenzator. da bi u sekundarnom kolu izazvao visoki napon za paljenje. 6 — breg.2. 4.13): 114 . 4. 1 — dugme 2a zaustavljanje. 5 — lisnati deo.12 — Delovi sistema za paljenje gasne smeše. Karakteristike električnog kola (si.

SI. 4.13 — Kontrola karakteristika električnih kola SI. 4.14 — Kontrola efikasnosti magneta 8 ! 115 . Proveriti da li je kabao mase zavaren na svežnju pločica.otpor na primarnom kolu 0. Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i svećicom.3 oma otpor na sekundarnom kolu 5000 oma Kontrolisati da li je izolir u kablu između bobine i platinskih dugmadi oštećen i da li možda dodiruje masu.

16).2. — među lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba­ citi uobličeno gvožđe kojim se zatvaraju međuprostori (si. 4.15). 4. 4. 4.15 — Zatvaranje međuprostora između lopatice — zamajac pritegniti među polovima.14) i utvrditi da li mag­ net povlači šetalicu.2.3. — napajati uređaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i ponoviti operaciju dva ili tri puta.Magnet: efikasnost magneta može se smanjiti ako je zamajac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura­ ma. a ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us­ tanovi brzo trošenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje nesigurno. Magnetizacija Pošto se magnet ne može zameniti ako je demagnetizovan. u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu­ piti na sledeći način: — zamajac postaviti u aparat. SI. 4.2. 4. si. • • * * • * 116 . Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta­ vi šetalica alata u visini crte (a. Kondenzator Efikasnost kontrolisati pomoću spinterometra (si.

Platinska dugmad Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje­ ni ili nagoreli.2. __ . 117 .8 mm (si. a zatim podesite otvaranje na 0.2. Marka svecica Marelli Bosch Champion KLG Bosna Za motore LA — LAL CW 150 N W 95 TI UL 35 Y F 50 F 50 LAP CW 50 NI W 45 TI — — — 4.16 — Kontrola efikasnosti kondenzatora pomoću spinterometra 4.17).5. 4. Zameniti svećicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda mase istrošena. Mala oksidacija može se otkloniti finom tur­ pijicom i komprimiranim vazduhom. Zamenu svećica vršiti u svakom slučaju posle svakih 300 sati rada motora.4. Svećice Očistiti elektrode metalnom četkom i komprimiranim vazduhom i podesiti zazor između elektroda na 0.SI. 4.6 mm.55 — 0.

5 — remenica. 4. 4 — poklopac.I™ • * . SAMONAMOTAVAJUĆI UREĐAJ ZA POKRETANJE To je uređaj za ručno pokretanje koji dejstvom opruge na­ nio tava kanap na remenicu posle pokretanja.18 — Delovl samonamotavajućeg uređaja za pokretanje.17 — Kontrola zazora između elektroda na svecicama Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost nedovoljna ili ako postoji deformacija — izvršiti zamenu. 4. 2 — spi­ ralna opruga. 6 — kanap. 4. Povlačenjem kanapa tri pokretne ploče se uključuju u nazubljenu glavčinu uč- Sl. 3 — pločice.3. 7 — opruga 8 — kućište 118 . 1 — vijak. " _ • » * r ' J ' 1 » 1 * * * 51.

Ako uređaj ne funkcioniše. Pokretne ploče se odvajaju usled inklinacije zuba. a ne na otvoru za prolaz kabla.vršćen-u na zamajcu. Tako glavčina postaje nezavisna od uređaja za samonamotavanje. 4. napon opruge namotava kanap na remenicu. U slučaju kidanja kanapa (6). 4. Kada se kanap otpusti. — Izvući remenicu i zameniti kanap (6). pa tako pokreću zamajac sa remenicom. skinuti remenicu (5) pošto se otpusti zategnutost opruge i spirale (7). 4. Kontrola — Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti je ako pločice (3) ne izlaze. pa se tako motor može pokrenuti povlačenjem kanapa. — Postaviti sajlu u žleb remenice (5). može se demontirati odvrtanjem 4 vijka (1) koji ga učvršćuju na usmerivač vazduha (si. SI.1. kraj kanapa saviti i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlačenju vrši na zidovima sedišta. — Pustiti remenicu da se obrće dok se ne olabavi napon (zategnutost opruge (7).19 — Provera napona saraonamotavajućeg uređaja 119 . — Kontrolisati da li je opruga (2) učvršćena u sedištima poklopca (4) i remenice (5).3.18). — Ponovo montirati remenicu (5) ubacivši kraj spiralne opruge (7) u njen žleb.

sa kuglicama smeštenim u zupčani­ ku koji aktivira radilica (sL 4. REGULATOR Centrifugalnog je tipa. Kuglice se pomoću centrifu­ galne sile pokreću ka periferiji zupčanika i aksijalno pomeraju zvono (A) koje deluje na viljušku (B). 4. s tim da se jedan njen kraj učvrsti na kutiji. Re­ zervna opruga isporučuje se tako što je obavijena gvozdenom žicom. pošto se savlada prvo trenje (si. 4.21). koju zateže komanda gasa (E). sa pozicioniranim gasom broj obrtaja se povećava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno. kada je kanap (6) kompletno odvijen.Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice (5) za 2 — 3 obrtaja. a posledica toga je sma­ njenje broja obrtaja. pa to kretanje teži zatvaranju leptira (C).4. Osloboditi oprugu presecanjem žice samo posle ugrad­ nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta­ nja motora. 120 . SI. Pri smanjenju opterećenja.5 daN (kg). 4.19). a ova preko poluga od­ ređuje položaj leptira za smešu (C) u karburatoru.2 — 1.20 — Tanjirasla i spiralna opruga U slučaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi­ ti u sedište. Opruga (D). suprotstavlja se centrifugalnoj sili. Napon samonamotavajućeg uređaja kada je kanap kom­ pletno obavijen treba da iznosi 1.

4. Kontrola Prvo proveriti u kakvom su stanju sedišta kuglica u zvonu. Dodirna površina klizača mora da bude zaobljena. 121 . Novom položaju gasa odgovara promena opterećenja na oprugu.22).Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama preteže dejstvo opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i povećava broj obrtaja. Ova dejstva na leptiru omogućuju da se automatski stabilizuje broj obrtaja pri promeni opterećenja na motoru. a ako je pohabana — dovesti je u normalno stanje pomoću fine turpije. 4. 4. a to znači ravnoteža između centrifugalne sile na regu­ latoru i dejstva opruge na različitom režimu.4.5. a zatim proveriti osovinicu i viljušku i zameniti istrošene delove. SI. Papučice na viljušci moraju biti u ravni — pošto male razlike mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato­ ru.1. ulje se potiskuje iz zupčanika re­ gulatora. PODMAZIVANJE Centrifugalnog je tipa.21 — Regulator 4. čime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifugatora (si.

prečistača i kanala u radilici obavlja se skida­ njem radilice i čišćenjem kanala.BOROVO 122 .4. čišćenje centrifugatora.22 — Podmazivanje — centrifugalnog tipa Filtriranje ulja vrši se pomoću centrifugalne sile koja nečis­ toću odvaja i taloži u udubljenom delu centrifugatora. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .

Savremenija rešenja kod motokultivatora većih snaga omogućuju i pogon točkova pri­ kolice.1. menjača brzina. Spojnica radi na principu trenja. priključno vratilo i dr. Funkci­ ja spojnice može da se obavi i preko kaiša sa zatezačem.5. što znatno olakšava transport. Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ručice koja se nalazi na upravljaču. višelamelasta spoj­ nica potopljena u ulju. pogonski točkovi. veoma bitni ure­ đaji za njihov rad: kočnice. Spojnica nikada ne srne da proklizava. tako da se postiže odgovarajuća brzina za rad u polju. diferencijala i poluosovina. pa zbog toga treba vršiti podešavanja koja propisuje proizvođač. 5. Prenos snage od motora do pogonskih točkova motokultiva­ tora ide preko spojnice. Spojnica se aktivira pomeranjem komandne ručice preko komandne sajle koja se može podeša­ vati. Zadatak transmisionih uređaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih točkova motokultivatora. UREĐAJI MOTOKULTIVATORA Motor stvara određeni obrtni moment koji se preko transmisionih uređaja prenosi do pogonskih točkova. Kod jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se ostvaruje preko sistema lančanika. koman­ de. upravljač. višelamelasta suva spojnica. SPOJNICA (KVAČILO) Spojnica služi za postepeno uključivanje i isključivanje veze između motora i delova transmisije. Na motokultivatore se ugrađuju i drugi. Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta suva spojnica. konusna — suva spojnica i dr. pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para. 123 .

.

10 — pođloška. 9 — potisni ležaj. Na si. Podešavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vrši se tako što on iznosi 3—5 mm. 8 — viljuška za isključivanje.2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica. € — aksijalni ležaj. 16 — vijak. 5. 5. 13 — poluga za isključavanje spojnice. motor ne pogoni transmisiju. 15 — pločica za osiguranje. tj. 5. 2 pogonske lamele. 14 — opruga za vraćanje poluge. ugra­ đena na motokultivatoru »specijal«.3). 2 unutrašnje frikcione lamele.1 prikazana je višelamelasta suva spojnica. Svi ovi elementi smešteni su između motora i men jača i oni svo­ jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjaču. 11 — vijak (nosač poluge). Isti proizvođač na motokultivatoru »mondial« ugrađuje konusnu suvu spojnicu (si.2 — Jednolamelasta suva spojnica ugrađena na motokultivator »special« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 3 — korpa spojnice. spojnica je odvojena. Na si. 12 — pločica. 5. 7 — opružna žica. 5 — sedište opruge. proizvodnje »Labinprogres«-a. ugra­ đena na motokultivatoru IMT-507. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom za podešavanje. 4 — opruga. 1 — lamela spojnice. 17 — povratna opruga poluge 125 . Ona se sastoji iz: korpe spoj­ nice. završne lamele. potisnog diska. 6 potisnih opruga i sedišta opruga. 2 — potisni disk. SI.Kada se ručica komande povuče.

7 — frikcioni element.NJ SI.3 — K o n u s n a suva spojnica ugrađena na motokulti vatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 5 — ležaj 6 — konus spojnice. 8 — ležaj. 3 — opruga. 2 — poklopac spojnice. 9 — viljuška. 4 — poklopac ležaja. 10 — poluga za isključivanje spojnice . 1 — prirubnica. 5.

10 — osigurač. Zavisno od tipa motokultivatora postoje različita konstrukcijska izvođenja menjača. 9 — poklopac. 4 — čaura. 25 — ležaj 127 . 22 — vratilo spojnice. Menjač sa pokretnim zup­ čanicima ima sledeće funkcionalne celine: — vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do menjača. 14 — zupčanik. 18 — zaptivnl prsten. U osnovi to su menjači sa 3—4 stepena prenosa za kretanje napred. SI. 8 — navrtka. 5 — dvogubi zupčanik hoda unazad. 17 — zupčanik.2. Sve te operacije zahtevaju odgovarajuće brzine kretanja koje se obezbeđuju upotrebom men jača brzina ili menjačkog prenosnika. a isto tako i za transport. i sa 2—3 stepena prenosa za kretanje unazad. 6 — odstojnik. 16 — igličasti ležaj. 1 —• vratilo za hod unazad. 12 ~ ležaj.5. 15 — pogonsko vratilo. Deo snage se odvodi i na priključna vratila (jedno ili dva). Prenos obrtnog mo­ menta ide od men jača preko pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para do pogonskih točkova. 2 — elastična čivija. Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo­ tora preko spojnice u menjački prenosnik. 5.4 — Menjač ugrađen na motokultivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 3 — odstojnik. MENJAC BRZINA Motokultivator služi za obavljanje različitih poljoprivred­ nih radova. 23 <— nepokretni dvogubi zupčanik. 19 — osigurač. 24 — odstojnik. 21 — ležaj. 7 — elastična podloška. 15 — dvogubi zupčanik. 11 — odstojnik. 20 — odstojnik.

5 — viljuška za promenu stepena prenosa. 6 — nosač sipki. za promenu stepena prenosa. 3 — kuglica. 7.8 — šipka za izbor stepena prenosa . 1 — viljuš­ ka.2 3 4 7 8 SI. 2 — sigurnosna navrtka. 5.5 — Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 4 — opruga.

5 sistem za promenu stepena prenosa. čepove i otvore (kao i njihovu okolinu) treba održavati potpuno čisto (da u unutrašnjost kućišta ne bi dospele nečistoće).4 prikazan je menjač na motokultivatoru »mon­ dial«. Zamena ulja se obavlja kroz otvore za nalivanje i ispuštanje ulja koji se zatvaraju čepovima. 5. sajlom. 5. Deblokada pogonskih točkova koristi se u slučajevima kada motor ne radi. Zamena ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru. 5. 9 Motokultivatori 129 .3. Na vratilu pogonskih točkova klizi spojnica za deblokiranje točkova. Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja. šipkom (14). i spojnicom (5) koja se uzubi u pužni zupčanik (3). Održavanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kući­ štu men jača. Da bi kontrola bila pouzdana. — ručice sa viljuškama za uključivanje u pojedine stepene prenosa. Na vratilu pogonskih točkova obično se ugrađuje deblokada pogonskih točkova.6 prikazan je pužni prenosnik. propisuje proizvođač. 5. GONSKIH TOČKOVA Obrtni moment od menjača do pogonskih točkova prenosi se pužnim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupča­ nika. a na si. Na si.1. proizvodnje »Labinprogres«-a.— vratila na kojima se postavljaju zupčanici. a motokultivator treba da se pomeri. Izbor stepena prenosa obavlja se ruči­ com koja se dovodi u željeni položaj prema šemi brzina datoj u uputstvima za rukovanje. Pužni prenosnik Na si. motokultivator mora biti u sasvim horizontalnom položaju. Uključivanje mehaniz­ ma za deblokiranje točkova obavlja se ručkom za deblokiranje točkova. viljuškom (12). polugom (15). Kontrola nivoa ulja vrši se šipkom koja se nalazi na čepu za sipanje novog ulja. 5 3 PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAČA DO PO­ .. Vratilo sa pužem (2) prenosi obrtni moment na pužni zupčanik (3) koji se nalazi na vratilu pogonskih točkova (4). a ako se ugrađuje diferencijal — blo­ kada diferencijala.

UJ .

Za pravolinijsko kretanje mo­ tokultivatora — diferencijal ne bi bio potreban. Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor točkova različit. Međutim. pa prema tome ima i veću brzinu. dolazi do zaokretanja planetarnih zupčanika preko sa­ telita i do različitog broja obrtaja levog ili desnog točka. Princip rada diferencijala objasnićemo prema si. Diferencijal je sklop zupčanika koji omogućava lakše uprav­ ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom zaokretanju na manjem prostoru. U ovom slučaju sateliti se okreću oko svoje ose i omogućavaju da se. 5. a sa njim i njegova poluosovina u deferencijalu — zaustavi. već ceo sklop sa tanjirastim zupčanikom. kada je ugrađen diferencijal. Ali.9. obr­ tni moment od tanjirastog zupčanika prenosi se na planetarne zupčanike (3) koji su uzupčeni preko satelita (trkača) (4). točkovi će se okretati podjednakom brzinom. obrtni moment se prenosi preko spojnice i menjačkog prenosnika do konusnog zupčanika koji je uzupčen sa tanjirastim zupčanikom. V 9 * 1 3 1 . diferencijal i blokada diferencijala Konusno-tanjirasti par zupčanika sastoji se iz konusnog i tanjirastog zupčanika. Da nema diferenci­ jala. neće se pomerati satelit oko svoje ose. a pošto su oni uzupčeni preko satelita. Ako se jedan točak motokultivatora.2. Kada je motor motokultivatora u radu.3. obrtanje levog i desnog točka bilo bi isto. drugi točak obrtaće se dva puta većim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba točka kad idu zajedno. Tada se i planetarni zupčanici okreću istim brojem obrtaja. brzina obrtaja planetarnih zupčanika razlikuje. Tu razliku u brzini između spoljnog i unutrašnjeg točka ispravlja diferencijal. zavisno od otpora na jednom točku. Konusni zupčanik se nalazi na ikraju vratila koje izlazi iz menjača i uzubljuje se u tanjirasti zupčanik. omogućeno je da se kompenzuje razlika u kretanju spoljnog i unutrašnjeg pogonskog točka. Zadatak ovog prenosnika je da izvrši re­ dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdužnog na poprečni. spoljni točak za isto vreme pređe veći put od unutrašnjeg. Konusno-tanjirasti par zupčanika.5. Zakretanje motokultivatora pomoću ručica za upravljanje nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako. Kada motokultivator ide pravo a otpor oba točka je isti.

18 — opruga. 17 — navrtka viljuške. 3 •. 15 — poklopac diferencijala. 1 — planetarni zupčanik (desni). 21 — tanjirasti zupčanik. 7 — satelit. 14 — doboš kočnice. 23 — satelit. 10 — osigurač. 16 — planetarni zupčanik (levi). 24 — osnovica satelita . 13 — zaptivni prsten.osigurač. 1 — zaptivni prsten. 9 — kandža za bloki­ ranje diferencijala. 20 — konusni zupčanik. 6 — vratilo diferencijala. 12 — osigurač. 5 — osigu­ » rač. 5. 11 — ležaj.SJ. diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru »specijal« proiz­ vodnje »Labinprogres«.7 — Konusno-tanjirasti par zupčanika. 19 — viljuška za blokiranje diferencijala. 4 — ležaj. 8 — kandžasti prsten za blokiranje diferencijala. 22 — elastična čivija.

8 i 9). i to kako u pravcu tako i u krivini. 2 planetarni zupčanik. 5. gde se točko vi obrću različitim brojem obrtaja. 5 tanjirasti zupčanik. kuji je na tvrdom terenu.7 prikazana je kandžasta spojnica (poz. Uređaj za blokiranje ima kandžastu spojnicu koja se nalazi na ožlebljenom delu poluosovine. Drugi to­ čak. Pored navedenih prednosti diferencijal ima i određene ne­ dostatke. pa to onemogućuje dalje kretanje motokultivatora. pa se može pomerati duž poluosovine. on će proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. 5. 1 — konusni zupčanik. 3 poluosovine 133 . Ukupna vučna sila motokultivatora je tako mala. U slučaju da jedan točak naiđe na klizav teren. Tako se dobij a kruta veza. zbog efekta diferencijala razvija malu vučnu silu kao i točak koji proklizava. Kandžu (9) aktiviramo preko komande za blokadu i ručice i sajle na upravljačkim ručicama — da bi se to kretanje prenelo na viljuš­ ku (19) koja pomera kandžu (9) i uzupčuje se sa kandžastim prstenom (8). ugrađuje se uređaj za blo­ kiranje diferencijala koji omogućava krutu vezu leve i desne poluosovine i isključuje ulogu satelita. Uređaj za blokadu diferencijala omogućava da se postigne isti broj obrtaja na oba točka i da se izbegne mogućnost proklizavanja. SI. tj.Diferencijal omogućava stalan pogon točkova. diferencijala. Na si. Da bi se ovi nedostaci otklonili. 4 — satelit ili trkač.8 Delovi diferencijala.

9 — Princip rada diferencijala 5. Prenos lančanicima Ako je osno rastojanje između izlaznog vratila men jača i pogonskih točkova suviše veliko. 5. 5.3.3. tako da mogu da 134 . PRIKLJUČNO VRATILO Priključno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo­ ment različitim priključnim mašinama.4. na primer. Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment se prenosi do lančanika sa zupčanikom (4) koji je uzupčen sa zupčanikom (5) na izlaznom vratilu.SI. izvedeno na motokultivatoru IMT-506 (si. U ovim slučajevima priključna vratila imaju različit smer obrtanja i različit broj obrtaja.10). Može biti ugrađeno jed­ no ili dva priključna vratila. Motokultivatori sa snagom mo­ tora od 10 kW jači su i na njima se ugrađuju i po dva pri­ ključna vratila. ugrađuje se prenos lančani­ cima kao što je to. 5.

Uključivanje pogona priključnog vratila ostvaruje se pomoću ručice za uključivanje. 3. 5. 6 — kućište prenosnika se koriste za veliki broj priključnih mašina i oruđa.2 — valjkasti lanac. kao i za pogon prikolice sa pogonskim točkovma. kosačica i dr. Priključna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora. 4 — lančanik. 135 .). Za pojedine radne operacije potrebno je da se ručice za upravljanje okrenu za 180°. 5 — zupčanik na izlaznom vratilu. tako da motor dolazi pozadi. 1.10 — Prenos lančanicima.SI. pa priključno vratilo pogoni napred postavljenu mašinu (čistač snega. Broj obrtaja priključnih vratila reguliše se izborom odre­ đenog stepena prenosa.

OJ ON SI. 12 — opruga. 5. 4 — ležaj. 6 — vratilo. 7 — zupčanik. 2 — uključili ekscentar. 9 — osigurač. 11 — zupčanik za uklju­ čivanje 12 — opruga. 3 — zaptivnj prsten. 10 — ležaj. 13 — kuglica. 14 — viljuška za uklju čivanje priključnog vratila. 5 — prsten.11 — Priključno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 18 — zaptivač . 1 — kućište. 8 — ležaj. 13 — kuglica. 14 — viljuška za uključivanje.

5. onda se ručica za promenu stepena prenosa pos­ tavlja u prazan hod. 5. pa se tako omogućava lakše zakretanje oko zakoče­ nog točka. a ujedno i većih masa. Pri naglom kočenju ne sme da dođe do zanošenja motokultivatora u stranu.Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ narni pogon. Prilikom vožnje na javnim putevima neophodno je da budu povezane obe poluge za komandu kočnicama — da bi se mogla kočiti istovremeno oba točka. Kočnice mogu imati dva odvojena sistema kočenja: — radna kočnica. Voditi računa na pre­ poruke u uputstvima za rukovanje.11. radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrađuju se ko­ čnice. 137 . jer upotreba motokultivatora sa rotofrezom.6 prikazano je priključno vratilo (24) i zaštitna ka­ pa priključnog vratila (25). do neželjenog udesa. Iz men jača (16) obrtni moment se pre­ nosi preko zupčanika za uključivanje priključnog vratila (11) na zupčanik (7). Kočnice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje­ dini točak. koja se aktivira u slučaju zadržavanja motokultivatora u mestu. koja služi za kočenje u pokretu. Uključivanje priključ­ nog vratila obavlja se ručicom (17). Motokultivator IMT-507 poseduje priključno vratilo koje je prikazano na si. zatim zadržavanje zaustavljenog motokultivatora na us­ ponu i pomoć u upravljanju motokultivatorom. ako bi se uključio hod unazad. može da izazove velike opasnosti po rukovaoca. 5. Zadatak kočnica je usporavanje i zaustavljanje motokultivatora. KOČNICE Na motokultivatorima većih snaga. Na si. i — parkirna kočnica. eventualno. Kočnice moraju kočiti ravnomerno i efikasno. Time se izbegava opasnost da kočenjem samo jednog točka dođe do skretanja u neželjenom pravcu i. a ujedno ne sme da dođe ni do samokočenja. Zupčanik (7) se nalazi užiebljen na priključno vratilo (6).5. koje je na drugom kraju užljebljeno tako da mogu da se priključe razne priključne mašine.

9 — navrtka. Rukovalac pomoću ručica.13).12).Na motokultivatorima se najčešće ugrađuju dva tipa koč­ nica: dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama (si. 7 — poluga.12 . 5 — podloška. 11 — doboš. 4 — papuča (leva). 5. 3 — navrtka. 1 — elastična čivija. 2 — doboš papuča (desna). 3 — zaptivka. 4 — vijak. 12 — zaptivni prsten 5.Delovi dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama. 7 SI. 5. 5. 5. S obzirom na to da 138 . 6 — obloga .6. 1 kočnice. direktno vrši zaokretanje cele mašine i promenu pravca. koje su vezane na upravljačkom stubu za motokultivator. dobošaste kočnice sa trakom (si. 6 — podloška.vijak.13 — Delovi dobošaste kočnice sa trakom. 2 — rascepka. 5 — opruga. si. UPRAVLJAČ I KOMANDE Upravljač na motokultivatoru sastoji se od upravljačkog stuba i upravljačkih ručica. 10 — kočna tra­ ka. 8 — podloška.

1 — ručica za podešavanje položaja upravljača.to nije tako jednostavno i lako. 7 — ručica za isključivanje spoj­ nice. 6 — ručica za uključivanje brzina donjeg priključnog vratila. 8 — ručica za blokadu diferencijala Na si. 3 — ručica koč­ nice desnog točka. na motokultivatoru se ugrađuju uređaji i postav­ ljaju određene komande. Motokultivatori sa ugrađenim dife­ rencijalom omogućavaju lakše upravljanje pri zaokretanju. rukovalac mora da ostvari snagom svojih mišica. a na si. 5. 139 . 5 — poluga za gas. Tu razliku. Zato pri zaokretanju treba voditi računa da ne dođe do povrede rukovaoca. 4 — poluga za promenu brzina. Za­ visno od tipa. jer diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni točak pređe duži put od unutrašnjeg točka.14 prikazan je upravljač sa komandama na motokul­ tivatoru »super speci jal« (proizvodnje »Labinprogres«-a). Na primeru motokul ti vatora »super speci jal« (si. 2 — ručica kočnice levog točka. 5.14) prikazane su: — ručica za podešavanje položaja upravljača.14 — Upravljač i komande na motokultivatoru »super special«. SI. 5. ako ne postoji diferencijal. 5.15 prikazani su delovi upravljača sa komandama. za rukovaoce je operacija upra­ vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju ceo sistem za upravljanje. Komandne ručice treba da su pristupačne rukovaocu.

SI. 5.IS — Delovi upravljača sa komandama na moto kultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« .

za promenu stepena prenosa brzina. 4 — prirubnica naplatka. za blokadu diferencijala. za isključivanje spojnice. 5.ručice poluga ručica poluga ručica ručica kočnice levog i desnog točka. SI. odnosno da omogući kretanje motokultivatora na taj način što se na pogonski točak dovodi od­ ređeni obrtni moment. POGONSKI TOĆKOVI Pogonski točak. 141 . 7 — uvrtanj i navrtka SI. 5. 3 — naplatak. za gas. 5.7. 6 — teg. 1 — spoljnl p ne urna tik. za uključivanje donjeg priključnog vratila. 2 — unutraš nja guma.16 — Pogonski točak sa p ne u mat i kom. pored toga što služi kao oslonac.00-15") na motokultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« jm 322 m . ima za­ datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlađi vanje otpora kretanja vozila. 5 — vijak sa navrtkom.17 Podešavanje razmaka pogonskih točkova (5.

navrtka. 5. 5.18 — Gvozdeni pogonski točak. koja je nehomogena i koja se stalno menja od mesta do mesta. 4 — vijak.Pošto se motokultivator i zaustavlja preko točkova. navrtka Si. obrtni moment koji se dovodi na točak suprotnog je smera od smera okretanja točka Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeđuju si­ le koje se javljaju na dodirnoj površini između točka i podloge. pođloška. 1 — gvozdeni točak komplet. Mehanička svojstva podloge i točka su od odlučujućeg uticaja 4 SI. 2 — venac gvoz­ denog točka. pođloška. Sila pritiska od točka se prenosi kroz podlogu.19 Postavljanje dodatnog tega na pogonski točak na kretanje motokultivatora. 3 — prirubnica. U ovom slučaju. 5 — uvrtanj. točai može da bude i kočen. 142 .

5 — motokultivator Pneumatici pogonskih točkova na spoljnoj površini imaju izražena rebra koja su pod određenim uglom u odnosu na pop­ rečnu osu točka. 4 — vijak. 143 . a može se ugraditi i gvozdeni pogonski točak (si.Proklizavanje pogonskog točka ušlo vi j eno je narušenim spa­ janjem po dodirnoj površini između pneumatika i podloge. U slučaju rada na vlažnom tlu između rebara zadržava se ze­ mlja i to dovodi do proklizavanja točkova. Pneumatici sa manje zakošenim rebrima trpe manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama. uz rebra takvog pneumatika meka zem­ lja klizi u stranu. pa se donji delovi toč­ ka bolje prihvataju za tlo. Usled većeg nagiba. 5. 5. a pneumatik se čisti. Zbog toga je klizanje mnogo veće kad je podloga vlažna i meka.20 — Ugradnja uređaja za isključivanje i uključivanje pogonskog točka na motokultivatoru IMT — 507. 2 — uređaj za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 5. Pneumatici sa ve­ ćim zakošenjem rebara na suvom tlu se lakše klizaju i trpe veće otpore. 3 — pogonski točak.16 prikazan je pogonski točak sa pneumatikom. SI.28). nego u slučaju kada je ona tvrda i suva. 1 — navrtka. ali su zato u prednosti na vlažnom i klizavom tere­ nu. Na si.

8 — elastična čivija. 6 — adap­ ter poluosovine. 24 — vijak 144 . 23 — osovinica. 22 — vijak. 11 — uključna osovinica. 4 — navrtka.21 — Delovi uređaja za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 5 — podloška. 5. 21 — viljuška za uključivanje. 13 — mazalica. 17 — vijak. 18 — zupčasta spojnica. 9 — povratna opruga. 7 — zaptivni prsten. 2 — kapa poluosovine. 10 — gumeni prsten. 15 — uključna poluga. 12 — podmetač. 14 — rascepka. 19 — priključna osovina. 20 — kućište. 16 — vodica komande. 1 — mazalica. 3 — rascepka.SI.

20). SI.22 — Uređaj za priključivanje oruđa 10 Motokuttivatori J45 . Uređaj se postavlja između prirubnice i pogonskog točka (si. Promene razmaka pogonskih točkova ostvaruju se različitim položajima naplatka. 5. Primena tegova i gvozdenih točkova obavlja se za određene radne ope­ racije. One se označavaju u colima (inčima). a prečnik naplatka je 15 coli (1 col = 25.19) motokultivatora mora se obaviti prema preporuci proizvođača.18 prikazan je gvozdeni pogonski točak koji zamenjuje pneumatik u radu na vlažnom i teškom terenu.4 mm). Postavljanje tegova na točkove (si. dimenzija 5—15 znači da je širina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati­ ka 5 coli. 5. Povećanje vučne sile motokultivatora moguće je ostvariti: — povećanjem mase na pogonskim točkovima i — povećanjem koeficijenta trenja između pneumatika i tla (gvozdeni pogonski točak). 5. jer dodatni te­ govi na točkovima moraju biti centrirani. UREĐAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUČIVANJE POGONSKIH TOČKOVA Pomoću ovog uređaja može se nezavisno pojedinačno is­ ključiti ili uključiti pogon svakog pogonskog točka (primena na motokultivatoru IMT-507). frežiranje i si. Podešavanje razmaka pogonskih točkova daje veće moguć­ nosti za korišćenje motokultivatora u raznim radnim uslovima (si. Na primer.Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka. kao što su oranje.8.17). 5. 5. Na si. 5.

Održavanje se obavlja pod­ mazivanjem mazalica (1 i 13). onda se mora isključiti levi pogonski točak. preko mehanizma vodice komande (16) pomeraju se ukljucna osovina (11) i viljuška za uključivanje (21) sa zupčastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo­ menta na adapter poluosovine (6). 146 .Ručicom (15) obavlja se uključivanje ili isključivanje po­ gonskog točka. a okre­ tanje nadesno zahteva isključenje desnog pogonskog točka. Ako motokultivator treba okre­ nuti nalevo. Ovaj uređaj se primenjuje u slučaju većih pogonskih točkova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros­ tor za okretanje motokultivatora.

— Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji. upaljača i si. kose i slični ra­ dovi na noževima ne smeju se vršiti golom rukom. dotrajale ili polomljene delove uvek zamenjivati originalnim delovima. već za to pogodnim sredstvima. — Preliveno gorivo na delove motora ili oruđa mora se pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od požara. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA (na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300) 6.1. — Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu­ šenje. — Čišćenje noževa (rotacione sitnilice). — Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi). — Priključna oruđa se priključuju na osnovnu mašinu samo originalnim elementima za — Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti.6. — Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je topao. 10 rz 147 . — Zaštitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po­ stavljen i bez njega se ne srne raditi. — Pri promeni mesta rada obavezno isključiti pogon svih radnih oruđa. — Startovanje motora vršiti samo originalnim uzetom. paljenje šibica. mehanizmu kose i drugim oruđima obavezno isključiti motor. UPOZORENJA Pre nego što se pristupi bilo kakvom radu sa motokultivatorom. — Pohabane. treba detaljno proučiti uputstva proizvođača i zapam­ titi sledeće: — Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po­ luga komande men jača u praznom hodu.

snage 4. — Bezbedan i siguran rad motokultivatora i oruđa imaćemo samo u slučaju obaveznog pridržavanja uputstva o redov­ nom tehničkom i periodičnom održavanju. — Obavezno se mora voditi računa o propisanoj nosivosti prikolica.— Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida­ njem zaštitnog lima. — Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi došlo do prevrtanja). tipa LA-300 Ispravan rad i dug vek motora imaćemo samo ako njime pra 148 .2. pre početka eksploatacije.41 kW. — Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras­ poređen u okviru gabarita sanduka. — Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa ispravnim upravljačem i kočnim sistemom. — Kočni uređaj na prikolici mora se često kontrolisati i održavati u ispravnom stanju.2. vazduhom hlađeni motor. dok se za kretanje po putu ne smeju koristiti.1. pritisci u pneumaticima pogonskih točkova moraju biti isti. pre početka frezovanja lim se mora oba­ vezno postaviti. — Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici — obavezno smanjiti brzinu. — Priključivanje prikolice za motokultivator vršiti samo originalnom osovinicom (klinom). — U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju­ čenim motorom. 6. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE NAJVAŽNIJIH UREĐAJA MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300 Svaki korisnik. — Kandže za točkove koristiti samo za rad u polju. Motor U motokultivatoru IMT-507 ugrađen je četvorotaktni ben­ zinski. raspored komandi i način njihove upotrebe. -— Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo lako i bezbedno. mora detaljno upoznati motokultivator (odnosno motor). 6.

2. U pogledu izbora — uvek koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora. 6. a za sve intervencije na njemu treba se obratiti ovlašćenom servisu. Ova kontrola se vrši pomoću šipke (štapa): nivo ul(ja treba da bude između zareza označenih sa »min« i »max«. zavisi od pravilno podešenog karburatora.1. a pri radu u veoma zaprašenoj okolini i svakodnevno. On je tako konstruisan da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo. Motokultivator je opremljen prečistačem vazduha sa uljnim kupatilom čiji je zadatak da izdvoji prašinu iz vazduha koju motor usisava. mora biti u horizon­ talnom položaju. 149 . naročito pri nižim brojevima obrtaja.2.3.1. K a r b u r a t o r Dobar rad motora. 6. Gorivo Za pogon motora koristi se čist benzin REGULAR 86—88. Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno. Podešavanje karbu­ ratora je izvršio proizvođač. 6. pre startovanja. a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceđenje.1. Zbog toga. Podmazivanje Podmazivanje motora je posebno važno i zato treba obra­ titi pažnju da se ono obavi prema predviđenim uputstvima.2. Za čuvanje (uskladištenje) goriva nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. Čišćenje prečistača mora biti što češće. odnosno motor.2. 6. P r e č i s t a č v a z d u h a Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro prečišćavanje vazduha. pažljivo proučiti knjižicu proizvođača i postupiti po uputstvima koja su u njoj data.1.vilno rukujemo i ako ga redovno održavamo. Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati čist levak sa sitom. Pri kontroli nivoa ulja motokultivator.2 A A .

3. a pogonski točkovi i priključno vratilo su u stanju mirovanja.2. još u fabrici se podešava zazor ručice komande na veličinu 3—5 mm. Struja za osvetljenje prikolice uzima se sa utakačke kutije. Ako se ručica komande kretanja povuče unazad. Termički određeni zupčanici rade sasvim uronjeni u ulju.2. Menjač Ova mašina ima menjač sa po tri stepena prenosa u oba smera: može se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na­ zad. utikačka kutija i provodnik za vezu signalnih uređaja. motor ne pogoni mašinu. baterija 6 V 16 Ah. te motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja mašine). Ovo važi za uobičajen slučaj — kada se motor nalazi napred (posmatrano u smeru kretanja mašine). A ako se ručica pogura napred. Uređaj za osvetljenje prikolice je narnontiran na prikolici i sastoji se iz sledećih elemenata: ispravljač. izvršiti u ovlašćenim ser­ visnim radionicama. Spojnica Motokultivator IMT-507 ima višelamelnu suvu spojnicu. tada treba imati u vidu sledeće: 150 . Ak­ tiviranje spojnice se ostvaruje pomoću komandne ručice (si. menjač je tada isključen. a preko žicanog užeta koje se može podešavati.6. tj. menjač je uključen za kretanje unazad. Ako se stub upravljača zaokrene. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi izvršiti podešavanje preko odgovarajućeg zavrtnja. 1. ukoliko se za njih ukaže potreba u toku eksploatacije. Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice. Prebacivanje menjača od kretanja napred na kretanje nazad postiže se pomoću ručice komande smera kretanja (si. 1.1. 6.12). Ako ručica stoji između ova dva položaja.2. Uređaj za p'aljenje i osvetljenje Potrebna proveravanja i podešavanja.2. spojnica je odvo­ jena.5. potezni prekidač. 6. tada je menjač uključen za kretanje unapred. Kada se ručica komande povuče. dva fara sa po jednom sijalicom 6 V/5 W. Pojedini položaji ove ručice mogu se videti na nalepnici na ležištu komande smera kretanja. levo na upravljaču.12).

menjač je uključen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na ležištu ručice komande).90 4.5.00 12 AS (km/h) 1.2.90 3. stepen prenosa: ručicu povući nazad do srednjeg po­ ložaja. Ovi se podaci mogu koristiti i kada je stub upravljača zaokrenut. 2. Gvozdeni točkovi 0 360 (km/h) 1. 151 . i pored uključenog stepena prenosa. stepen prenosa: ručicu gurnuti sasvim napred. Priključno vratilo Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultivatora i može se uključivati nezavisno od uključenog stepena prenosa. 3. Tabela 6.15 Oznake točkova sa pneumatikom (gumeni točkovi) 3.13).18 8.41 2.5—8 AM (km/h) 1. stepen prenosa: ručicu povući sasvim nazad. menjač je tada uključen za kretanje napred.1 Brzine 1. samo se tada za promenu stepena prenosa nalaze na upravljaču — levo. koja se na­ lazi na upravljaču (desno). vozi samo onda kada je i ručica za smer kretanja po­ stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad.10 2. Promena stepena prenosa Stepeni prenosa (1 — 2 — 3) se uključuju i isključuju po­ moću ručice za promenu stepena prenosa (si. Menjač se uključuje za kretanje unazad samo kada mašina stoji.5 14 AS (km/h) 2.75 10. 6. koji je označen sa 0.65 4. Između pojedinih stepena prenosa nalazi se položaj praznog hoda (oseti se urez). Voditi računa da se mašina. Promena stepena prenosa izvodi se prema opisu nalepljenom na ležištu ručice i to na sledeći način: 1. 2. a ako je ručica pomerena nazad.5 6. 1.4.a) Ručica komande za promenu smera kretanja se tada na­ lazi na levoj strani upravljača.37 6.2. 3. b) Ako se ručica pomeri napred.23 3.

10). paziti da ne dođe zub na zub. po želji. paziti da tada. Naginjanje stuba upravljača Stub upravljača može da se nagne i na lev u i na desnu stranu. pa se stub tada. tada je priključno vratilo uključeno. Ako se poluga za okre­ tanje stuba upravljača (si. prema željenom smeru okretanja priključnog vratila.12) mora se postaviti u prazan hod (na 0). ručica za promenu stepena prenosa (si. pri čemu on sam dolazi natrag u ispravan položaj. 1.12) nagne napred (posmatrano u stoeru vožnje). 1. Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ nirani pogon (rad u mestu). i to tako što će se prethodno izvaditi klinovi iz ležišta ručica. Ako se poluga za uključivanje pomeri u pravcu prema mo­ toru. Ako stub upravljača treba da se zaokrene na 180°. Ugradnja pogonskih točkova. može nagnuti u stranu.2. 1. ručica za promenu ste­ pena prenosa dolazi na levu stranu upravljača.Uključivanje i isključivanje vratiila obavlja se pomoću po luge za uključivanje priključnog vratila (si. a pomeranjem u suprotnom pravcu — priključno vratilo je isključeno. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu Upravljač se može podešavati po visini posle odvrtanja šestougaone navrtke. Svi pogonski točkovi (gvoz­ deni ili pneumatski) učvršćuju se na prirubnicama osnovne mašine. a ručica za ko­ mandu smera kretanja mašine — na desnu stranu upravljača. Okretanje stuba upravljača može da se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni lonac. 1. a ručica za promenu smera kretanja mašine (si. donji deo stuba se odigne. a može i da se okrene za 180°.2. prvo moraju da se skinu oba ležišta komandnih ručica.6. Posle pričvršćivanja oba ležišta komandnih ručica. 152 . Pre nego što se ova navrtka ponovo pri­ tegne. Broj 1 obrtaja iznosi 860 min ~ . Priključno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. 6.12) bilo u položaj »V« (napred) lili u položaj »R« (nazad). 6.7. Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajući urez. posmatrano u smeru vožnje.

Kada se raspolaže glavčinama sa uključivanjem i isključi­ vanjem. ili 4. 5.00-12 AS ili 4. pa ako je potrebno — pritegnuti ih. 5. potrebno je da konični vijci sa obodom (odnosno — iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima — da li su dobro pričvršćeni.21. a ako se pomeri nagore i napolje. pri košenju). Ugradnja adaptera je srazmerno identična ugradnji glavčina za uključivanje točkova. oba točka su čvrsto spojena poluosovinom i tada se postiže dejstvo kao pri blokiranju diferencijala. 6. Glavčine sa uključivanjem i isključivanjem Pri primeni pneumatika većih dimenzija (npr. Pri upotrebi pogonskih točkova 4. 4. Ako se stub upravljača zakrene za 180°. Pri srednjem položaju poluge za ukopčavanje glavčina. tada se moraju okrenuti i obe poluge za isključivanje i uključivanje.8. Ako se pomoću poluge za isključivanje i uključivanje pogona točka (15. onda je pogon točka uključen. onda je pogon toga točka isključen. Važno je da u oba pneumatika bude isti pritisak vazduha — da se mašina ne bi naginjala na jednu stranu. potrebno je dodati jedan par adaptera. Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova treba da bude 1. tako da (posmatrano u smeru vožnje) motor takođe bude pozadi (npr. Ovo se može izvesti ako se odvrnu vijoi. Ove se glavčine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedeljnog čišćenja mašine. onda se mora isklju­ čiti levi točak. a za nadesno — mora se isključiti desni točak.50-14 AS).5 do 2 bara. Ako se samo jedna poluga 153 . si. Ako želimo mašinu okrenuti nalevo. Ugradnja obe glavčine sa uređajem za isključivanje i uklju­ čivanje pogona točka prikazan je na si.21). Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u pravcu vožnje) na obe glavčine postiže se potpuno diferencijal­ no dejstvo.20 i si.50-14 AS. Pomoću ovoga poseb­ nog uređaja (koji se isporučuje kao poseban pribor) može se nezavisno pojedinačno isključiti ili uključiti pogon svakog po­ jedinačnog pneumatskog pogonskog točka. prst ovog mehanizma koji se kreće u kulisi — pomeri unutra i nadole. 5. radi lakšeg rukovanja su potrebne glavčine sa uređajem za isključivanje i uključivanje.00-12 AS.2.

154 . — Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jaču. — Češće i pažljivo kontrolisati. niti 2/3 mogućeg broja obrtaja. a po potrebi i pritezati vijke i navrtke. RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507 6. 5. 6. tada se odnosni točak pri kretanju napred više ne pokreće. — Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru i lončetu prečis taca za vazduh.3.1. Zbog toga obratiti pažnju da se obe poluge nalaze u sred­ njem položaju i da su oba točka čvrsto postavljena. Ulje u lonče tu prečis taca za vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti. ova osovinica se osigurava pomoću preklopnog osigurača.9.3. Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala. Glavčine za ukopčavanje ili zaustavne glavčine podmazivati na mazalicama (1 i 13. Zato se mašina može zaokrenuti oko ovog točka (npr. s tim da ovo ne traje duže od 5 do 10 minuta. Razrađivanje Postupak razrađivanja najbolje će se obaviti ako se strogo poštuju sledeće preporuke: — Za vreme prvih 50 časova rada ne prekoračiti 50% najvećeg opterećenja.2.okrene unazad.21) u okviru sedmodnevnog odr­ žavanja moto kult iva tora. a to znači — motokultivator koristiti samo za lakše radove. Pri ovom položaju ukopčavanja možemo voziti i napred i nazad. Korisno je da se povremeno. na primer posle svakih 10 sati rada. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama. pri oranj<u). — Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo­ toru. moto­ kultivator maksimalno optereti. Uređaji za priključivanje priključnih oruđa Sva vučena priključna oruđa priključuju se za osnovnu ma­ šinu na taj način što se svojim (odgovarajućim) prednjim delom uvuku u uređaj za prikači van je i osiguraju se osovinicom. 6. si.

SI. 6.2. 3 — radni položaj opruge SI. — postaviti polugu gasa (si. Takođe obavezno proveriti da li je poluga za promenu stepena prenosa u položaju praznog hoda — oznaka 0. Priprema i startovanje motora Pre nego što se motokuitivator pusti u rad. treba proveriti da li ima: — dovoljno goriva u rezervoaru.2. 6. a zatim je polako vratiti.2.2 — Povlačenje ručice startera — postaviti polugu startera u položaj 2.3. Startovanje hladnog motora Da bi motor startovao. 6.3.1) u srednji položaj (između min i max).1.1 — Poluga startera u položajima. 1 — za startovanje. Snažno povući ručicu startera. 6. — dovoljno ulja u posudi prečistača vazduha — prema oznaci na posudi. Način startovanja prikazan je na si. — dovoljno ulja u motoru — prema oznakama na šipci za kontrolu nivoa ulja. — dovoljno ulja u men jaču (kontrolu vršiti šipkom za merenje koja se nalazi na levoj strani kućišta menjača).6. 2 — startovanje pri hladnom vremenu. 155 . 6. potrebno je obaviti i sledeće radnje: — otvoriti slavinu za dovod goriva.

3).3.2. Kada je motor startovao. 6.3. s tim što se sada poluga startera postavlja u položaj 1. Pre punog opterećenja potrebno je da motor radi na nižim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi postigao radnu temperaturu).2. postepeno vratiti ručicu startera u prvobitni položaj. ručicu (polugu) gasa posta­ viti na minimum. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) motora Pri startovanju toplog motora postupiti na način naveden pod tačkom 6. 6. Zaustavljanje motora Pre nego što se motor zaustavi. može se ostvariti samo u slučaju da se motokultivator pravilno i savesno održava. U tom cilju su u ovom poglavlju data najvažnija uputstva kojih ruko156 . Motokultivator je tada spreman za rad.3 — Dugme kratkog spoja za za­ ustavljanje motora 6. 6. SI.2.4. 6.3.Ako motor ne startu je — postupak ponoviti.2. NEGA I ODRŽAVANJE Puno iskoriščenje svih mogućnosti koje pruža motokulti­ vator kao i dug vek njegove upotrebe. Posle toga zatvoriti slavine za dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na si.3. a motor pustiti da radi oko 5 minuta — kako bi se na ovaj način ohladio.1.

1. što omogućuje laku vožnju i upravljanje. UMOL 80 — rafinerija »INA«. 157 . Naročito paziti na to da u oba pneumatika bude podjednak pritisak vazduha. c) Mašinu u celini stalno održavati čistom (to se naročito odnosi na delove koji su važni za njeno funkcionisanje).4. Prvu zamenu ulja izvršiti posle 25 sati rada. 6. Prvu zamenu ulja vršiti posle 25 časova rada. kao i objašnjenja najosnovnijih podešavanja za kojima se u toku rada može ukazati potreba. 6.•sve delove koji se kreću.4. Zamenu ulja vršiti samo kada je mašina zagrejana na radnu temperaturu. d) Povremeno podmazati uljem.valac motokultivatora treba da se pridržava. a čepovi za ispuš­ tanje i sipanje ulja.5 do 2 bara). kao i njihova okolina.2. ili TRAKTOL 80 — rafinerija »MODRICA«). U tu svrhu je za prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagrejan na radnu temperaturu. e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih točkova (1. a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora. odnosno tehničkom mašću —. Nega i održavanje motokultivatora a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kućištu menjača.4. f) Ne zaboraviti proveru uređaja za kočenje na prikolici (stalno ga održavati u ispravnom stanju). Olabavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno pritezati. a slede će zamene vršiti nakon svakih 100 radnih časova. Provera se vrši kontrolnim štapom koji se nalazi na levoj strani kućišta menjača. uvek moraju biti čisti. b) Izmenu ulja u kućištu vršiti redovno. Postupak zamene ulja je sledeći: — odvrnuti čep i ispustiti ulje. 6. a sledeće zamene posle svakih 50 radnih sati. kao što su sajle pojedinih komandi (sipati malo ulja u košuljicu sajli komandi). Način promene ulja u motoru prikazan je na si. Održavanje benzinskog motora LA-300 Održavanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo ispravno funkcionisanje.

a kontrolu količine nalivenog ujja vršiti preko merne šipke. — odvrnuti čep za nali van je i naliti novo ulje. Uređaje za hlađenje održavati u ispravnom stanju i čistiti ih od usisanih stranih tela. Ako je uložak zaprljan. Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo­ žaju. 6. a — sipanje ulja. a zatim ga ocediti i postaviti na njegovo mesto. vodi ili nekoj tečnosti. d) Proveravati izduvni lonac (»auspuh«) posle svakih 200 radnih sati (garež i prljavštinu očistiti). Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara) proveravati i čistiti od nakupljene nečistoće. b — ispuštanje ulja b) Redovno vršiti kontrolu nivoa ulja u lončetu prečistača za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvršiti zamenu). temeljno ga isprati više puta potapanjem u čisto dizel-gorivo. f) Posle svakih 50 radnih sati izvršiiti kontrolu i čišćenje prečistača goriva. SI. c) Veoma je važno imati dobro hlađenje motora. Niukom slučaju uložak ne srne da se pere u benzinu.5 litara. e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra­ ti ga dizelgorivom. Najpre izvući gumeno crevo za dovod goriva. — zavrnuti čep. Pri zameni ulja u prečistaču vazduha skinuti uložak prečistača i prokontrolisati stanje zaprljanosti. Potrebna količina ulja za zamenu je 0.— magnet na čepu očistiti od opiljaka.4 — Zamena motornog ulja. Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcionisanje zaptivača. 158 .

6.6 mm. — zameniti zaptivku. 4 — prečistaČ goriva. Potom vratiti ulo­ žak (si. a postupak je sledeći: 159 . Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vrši se vijkom 1. a postupak čišćenja je sledeći: — skinuti poklopac i kutiju.6 — Karburator. ponovo ugraditi kutiju i povezati cev ^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati). i) Zazor kontakta prekidača paljenja (platina) iznosi 0. a za to vreme iz karburatora će isteći gorivo i nataložena nečistoća. 1 — vijak za re­ gulaciju praznog hoda. Postupak čišćenja karburatora je sledeći (si. — postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto. — odvrnuti diznu (6). Proizvođač motora i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podešavanje pre­ pusti stručnom licu. — očistiti obe dizne. — oprati ga petroleumom ili naftom. 2 — vijak za regulaciju goriva i vazduha. 6.5) i ponovo montirati gumeno crevo. u karburatoru će se taložiti najfinije čestice prljavštine. h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim čisto go­ rivo. g) Ventil oduške takođe mora biti uvek čist. Regulacija za­ zora se vrši kada je radilica u SMT. 5 — leptir za startovanje.5 — Vađenje prečis taca goriva SI.6): SI. 6. Kontrola ovog zazora vrši se na 300 radnih sati. 3 — cev za proveru goriva. dok se regulisanje smeše vrši vijkom 2. 6 — čep za ispuštanje goriva — odvrnuti diznu (3).skinuti uložak i oprati ga u čistom benzinu. 6.

5 mm (za BOS­ NU F 70). Uskladištenje mašine Pri uskladištenju.8. MARELLI CW/159 N. 6. 6. Ako među kontaktima postoje tragovi oksidacije. KLG F 50.4. — ugraditi kutiju. Podešavanje zazora elektrode prikazano je na si.8 — Provera zazora između elektroda svećice 6. a one za koje je to potrebno zameniti. BOSCH W 95. — između kontakta (platina) ubaciti merilo sa listićima (špijun) debljine 0.3. — skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar. i) Upotrebiti svečice sa sledećim oznakama: BOSNA F50 (BOSNA F70 za teže uslove rada). kada mašinu nećemo koristiti duže vreme. treba učiniti sledeće: — obaviti temeljno čišćenje i proveru ispravnosti svih delova. a pod opterećenjem su. skinuti ih finim šmirgl-papirom. — pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha. 6. SI. odnosno 0. CHAMPION L90.— odvrnuti vijak F. MARELLI CW/50 N.7 — Podešavanje zazora kontakta prekidača paljenja SI. 160 . BOSCH W 45 TI.6 mm. Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i očistiti je metalnom četkom i benzinom« Zazor između elektro­ da svećice je 0. ne le­ že na tlu. — pritegnuti vijak F.8 (za BOSNU F 50). — mašinu ostaviti tako da točkovi sa pneumaticima.

1.3. — uljem premazati poluge i ručice. igla plovka zaglavljena. isprazniti karburator i prečistač vazduha. voda u karburatoru. Pored toga.5. Motor startuje. Motor ne može start ova ti Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — prazan rezervoar za gorivo. ali se posle kratkog vremena zaustavlja Uzroci su isti kao pod tačkom 6. kabao svećice neispravan ili labav. 6. -— zatvorene slavine za gorivo. pri uskladištenju posebno obratiti pažnju i na sledeće: mašinu ne ostavljati u vlažnim prostorijama ili pro­ storijama u kojima je uskladišteno veštačko đubrivo (u stajama ili prostorijama koje su neposredno uz njih).5. a za zaštitu neobojenih delova koristiti tehničku mast. 11 Motokultivatori 161 .1. 6. dizna za prazan hod zapušena. a zatim ponovo staviti svećicu. rastojanje između elektroda svećica — nepravilno.5. — skinuti svećicu. začepljena slavina ili crevo za dovod goriva. neispravna sve cica. nali ti jednu kašiku ulja SAE 30 u cilindar i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo. Motor teško startuje Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — loše podešena smeša goriva i vazduha. zazor između kontakta prekidača nepravilan.2. veliko odstojanje između elektroda svećica 6.— pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kućišta motora.5.5. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE 6. zauljena svećica. zaglavljeno dugme za startovanje motora.

5. prvo proveriti da li je zapušena oduška.6.5. 162 •- / . — zaprljan prečistač vazduha. a podešavanje se vrši preko valjkaste navrtke smeštene u ručici komande. — kočnica prikolice suviše zategnuta. — nezaptiven usisni vod. — mehanički otpori u mašini. Motor ne vuče Uzroke ove neispravnosti moguće je naći ako se proven da li je: — začepljen izduvni lonac.4. — klipni prstenovi zapečeni ili polomljeni. Ostali uređaji — Kada spojnica (kvačilo) ne odvaja. — Kada na kućištu ulje negde izlazi. — pogrešno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom toplotnom vrednošću).5. Zazor ručice spojnice iznosi 3—5 mm. podesiti uže koman­ de. — klip ne zaptiva (istrošeni klipni prstenovi ili cilindar). 6. — spojnica (kvačilo) proklizava.

Čistač snega. Da bi se to postiglo. vlasnik pored motokultivatora mora da ima i određen broj priključnih mašina i oruđa. 2. Pumpa prskalice. Vinogradarski plug. 7.1. PRIKLJUČNE MAŠINE I ORUĐA ZA MOTOKULTIVATORE Motokultivator je predviđen da obavlja veliki broj radnih operacija. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm. 2: Zagrtač sa zaštitnim limom. 9. 28.7. 3. 52 i 70 cm. 32. Odlagač žita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm). Pogonski mehanizam kose. 42. 8. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34. 5. 16. 7. u* 163 . pa svaki pro­ izvođač daje pregled oruđa vezanih za određen tip motokulti­ vatora. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10. Zagrtač. 6. Obrtni plug. 4. 42. Oruđa su prilagođena tipu motokultivatora. 38. 22. b) Za motokultivator IMT-506/506 DL 1. PREGLED PRIKLJUČNIH MAŠINA I ORUĐA ZA MOTO­ KULTIVATORE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA IMT-Knjaževac proizvodi oruđa: a) Za motokultivator IMT-504 1. 50 i 65 cm.

Prikolica (vučna). Pogonski mehanizam freze. Obrtni plug. 11. 32. Raoni plug. 12. Prikolica sa točkovima 5. Pogonski mehanizam kose. Odlagač žita. 10. Pogonski mehanizam kose. 5. Vadilica krompira. 11. 12. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28. 12. 38. Vučna kopacica radnog zahvata od 70—125 cm. Pumpa prskalice. Vadilica krompira. Pumpa prskalice. 3. 10. Čistač snega. 13. Sejalica za kukuruz. 8. 7. c) Za motokultivator IMT-507 1. 2. 6. Univerzalna prikolica. Univerzalna prikolica. 4. Obrtni plug. 3. Prikolica sa pogonskim točkovima. Vučna kopacica. 6. 13. Drljača (dvodelna). Raoni plug. Vučna kopacica. 5. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm. 52. Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28. 50 i 65 cm. 4. 9. 9. 11. 42. d) Za motokultivator IMT-509 1. 14. Zagrtač. 8. 15. 42. Potporni transportni točak. Rezni aparat.20—12. 32.20—12. Prikolica sa točkovima 5. 2. 7. Čistač snega. Pogonski mehanizam rotacione sitnilice.10. 65 i 75 cm. 164 . 13.

12. Vadiilica krompira. 13. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 16. Prikolica (vučna). 13. 8. b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL 1. 14. Plug razgrtač PR-21. 3. 12. Plug razgrtač PR-4. Centrifugalna pumpa. Sedište na dva točka. Ralica. 10. 7. . Sedište sa dva točka. 6. Čeona kosačica. Prskalica. 4. 11. 15. Obrtni plug. 14. Rotaciona kosačica. Čistač snega. Rotaciona sitnilica. 2. 4. 6. 8. Raoni plug. Centrifugalna pumpa. Rotaciona sitnilica. Cirkular. Brus za kosu. 18. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 9. Raoni plug. 7. Prikolica (vučna). 15. Obrtni plug. 10. 17. Membranska pumpa. Prskalica. Čeona kosačica. 2. Vadilica krompira. 11. Čistač snega. Plug razgrtač PR-21. 9. Prikolica sa pogonskim točkovima. Plug razgrtač PR-4. 3. Membranska pumpa.»LABIN-PROGRES« (Labin) proizvodi oruđa: a) Za motokultivator MONDIAL 1. 5. 5.

4. Daska za ravnanje. 3. Kosačica. Prikolica. Kultivator. »MIOSTANDARD« (Osijek) proizvodi oruđa za motokulti­ vatore svoje proizvodnje: 1. 9. 13. 17. Dvostrani razgrtač. 14. Rotaciona sitnilica. Razgrtač. Čistač snega. 166 . 11. Brus za kosu. 6. Plug za čišćenje snega. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega. 6. Rotaciona kosačica. 12. Pumpa ti dr. Bubnjastd rotor. Plug ogrtač. 4. 2. Prskalica. Obrtni plug. Odbacivač snega. Rotaciona sitnilica. 5. 11. 2. 13.16. Obrtač sena. 12. Rasturač zrnastog đubriva. Drobilica organskih otpadaka. Rotaciona sitnilica (vučna). 8. Spiralni rotor. Prskalica sa rezervoarom. Plug. »GORENJE-MUTA« proizvodi oruđa za rad za motokultivatore: 1. Cirkular. 9. Rotaciona kosačica. 3. 18. Prskalica. 7. Prikolica. 10. 7. 10. 5. 8.

7. 7. Prikolica — vučena Na si. PRIKOLICA Prikolica.2. Delovi ove prikolice prikazani su na si.7. — priključen spojni kabao za osvetljenje prikolice. elektroinstalacijom za osvetljenje.2 i si. jer preopterećenja ne deluju samo na prikolicu.1 — Prikolica vučena motokulti­ vatorom Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama) prema propisdma proizvođača. sedištem i dr. neophodna je pri transportu većine pri ključnih oruđa i mašina. 7. Prikolica je opremljena kočnicama. 7.1 prikazana je prikolica vučena motokultivatorom IMT-507. 167 . Ne srne se voziti »na prazno« sa isključenim menjačem.1. Pritisak vazduha treba da je je­ dnak u oba pneumatika (da bi se omogućilo lakše upravljanje motokultivatorom sa prikolicom). Voditi računa da se ne prekorači propisana nosivost pri­ kolice. koja se koristi za transport poljoprivrednih pro izvoda i drugih tereta.3. već i na motokultivator. Pre vožnje proveriti da li je: — veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i i opružni preklopni osigurač). Prilikom vožnje nizbrdo treba uključiti odgovarajući stepen prenosa. a ovde navodimo dve: — vučena prikolica i prikolica sa pogonskim točkovima.2. SI. 7. Postoje različite konstrukcije priko lica.

ručica {osiguranje kipera). 5 — vijak. 16 Ah). 2 . 3 — akumulator.2 — Prikolica (pogled sa prednje strane). 7.ON SI. 4 — držač akumulatora. (6 V. 6 — katadiopter. 10 — zadnje svetio . 8 — kutija seta elektroinstalačije. 1 — nožna kočnica. 9 — set elektroinstalacije. 7 — prednji far.

8 — zadnja stranica. 2 — vijak. 7 — stranica (desna). . 4 5 — točak.SI. 6 -— vijak točka. 7.stranica (leva). 1 •. 3 — ruda prikolice.3 — Prikolica (pogled sa zadnje strane). 9 — rani prikolice sajla za kočenje.

2 — utikačka kutija. 13 — akumulator. 15 — desno zadnje svetio 170 . 10 — nosač osigurača. 11 — automat pokazivača pravca. 9 — prekidač prednjeg svetla. 12 — pre­ kidač pokazivača pravca. 7. 5 — levi far. 4 — regulator napona.51. 8 — prekidač pozicionog svetla.4 — Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici. 14 — levo zadnje svetio. 1 — alternator motokuitivatora. 3 — utikač. 7 — priključak za masu. 6 — desni far.

5 — vijak za centriranje. 11 — kočna poluga.5 — Delovi kočnog sistema. 6 — glavčina točka. 13 — navrtka . 3 — krunasta navrtka. 2 — rascepka. 1 — poklopac glavčine. 9 — op­ ruga.SI. 8 — papuča sa kočnom polugom (desna). 7 — papuča sa kočnom oprugom (leva). 4 — doboš kočnice. 7. 12 — podmetač. 10 — ključ kočnice.

ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA) Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u predsetvenoj pripremi zemljišta. vlažnim šumskim poljskim putevima i si. 7.4 kW koristi se prikolica sa pogonskim točkovima. kardansko vratilo. 7. 7. čija nosivost iznosi 900—1000 kg. ova vrsta mašina dobila je naziv »fre­ za« (umesto motokultivator).8).). Na si.3.7 pri­ kazana je rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivator IMT-506. reduktor. Radni organi ove sitnilice su noževi koji svojim obrt­ nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e). diferencijal i pogonska vratila (oso­ vine). 7.2. Glavni elementi sistema transmisije su: priključno vratilo.2. SI. Za motokultivatore snage 9.6 — Prikolica sa pogonskim točkovima Nosivost ove prikolice je veća od vučene prikolice. gde se radni organa (noževi) sitnilice postavljaju ume172 . Prema konstrukcijskom izvođenju motokultivatora rotaci­ ona sitnilica može da se ugradi: umesto pogonskih točkova ili na priključno vratilo motokultivatora (si. Po na­ vedenoj radnoj operaciji. suzbijanju ko­ rova i dr.7. Prikolica sa pogonskim točkovima Prikolica sa pogonskim točkovima ima dodatni sistem tran­ smisije koji služi za povećanje vučne sile u teškim uslovima ra­ da (na njivama. međurednoj obradi.

Ukoliko se pri torn otvori za vijke ne poklope. 173 . što je najbolje učiniti pre početka rada. jer nestručno rukovanje može dovesti do neželjenih posledica. ozu­ bljenja priključnog rukavca. Ako motokultivator sadrži mehanizam za hod unazad.7 — Rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivatoru IMT-506 Garniture noževa se učvršćuju pomoću vijaka. Zaštitnik se mora obavezno postaviti. radne organe treba zaokrenuti za 180° (pola kruga). Sečiva radnih organa moraju biti okre­ nuta u smeru vožnje. a delovi se postavljaju tako što se namaknu na dve noseće cevi d pričvrste se vijcima. a naročito posle dužeg prekida rada. elastičnih podloski i navrtki. 7. Pri radu se mora obratiti pažnja na uputstva proizvođača. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati da li pravilno naležu. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura radnih organa sastavi na željenu radnu širinu. mo­ ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vožnje na­ lazi u položaju za hod unapred. Sl. doći će do oštećenja ozubljenja glavčina. Zaštitnik je dvodelni. Ako se ne obavi pravilno pritezanje navrtki.sto točkova. kao i radnih organa (noževa).

poluga komande menjača treba da je na praznom hodu. SI.8 prikazana je rotaciona sitnilica koja. 7. pa povući ručicu spoj­ nice motora. stepen prenosa). dobij a pogon od priključnog vratila. 7. utoliko će zemlja biti finije isitnjena i radna dubina biće veća.Pre uključivanja motora. za razliku od prethodne. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti ravnomerno. Dubina obrade se podešava odgovarajućim vođenjem mašine. 174 .11. 7. 7. Motor startova ti. uključiti željeni stepen prenosa (prema uslovima zemljišta uključiti 2. ili 3. Različite mogućnosti primene rotacione sitnilice omogu­ ćene su odgovarajućim položajem regulatora dubine frezovanja (si. Na si.8 — Rotaciona sitnilica priključena na vratilo motokultivatora IMT-507 Priključivanje pogonskog mehanizma za motokultivator IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti čiste i bez neravnina na ivicama. Ručicu spojnice mo­ tora polako puštati i istovremeno dodavati gas. Delovi po­ gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si. Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji­ šte.10).

9 — radni organ. 1 — vijak za pritezanje.SI.9 — Delovi rotacione sitnilice ugrađene na motokuitivator IMT-506. 6 — navrtka. 3 — vi- . 5 — podloška. 18 — razni oblici noževa. 7 — radni organ. 5 — utikač. 14 — zakovica SI. 3 — vijak. 4 — radni organ. 6 — nosač kopača vijak. 1 — vijak sa šipkom. 8 — odstojna čaura. 16. 2 — radni organi.10 Regulator dubine frezovanja. 15. 13. 12. 7. 7. 4 — raonik. 11 —^samoosiguravajuća navrtka. 17. 10 — zaštitni tanjir. 2 jak.

18 — samoosiguravajuća navrtka. 36 — uvrtanj.11 — Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507. 14 — odstojnik. 1 — zaštitnik poklopca. 3 — konusni zupčanik. 9 — izlazno vratilo.SI. 33 — vijak. 24 — podmetač. 7. 11 — prsten. 19 — vijak. 10 — tanjirasti zupčanik. 4 — nosač zaštitnika. 15 — zaptivač. 12 — podmetač. 20 — podloška. 22 — klin. 31 — osigurač. 25 — ožlebljena pločica. 7 — vijak. 5 — ležaj. 6 — osigurač. 37 — samoosiguravajuća navrtka . 8 — čep. 35 — poklopac. 17 — poklopac. 30 — zaptivni prsten. 23 — vijak. 34 — podloška. 32 — kućište transmisije. 29 — podmetač. 16 — zaptivka. 21 — navrtka. 2 — zaptivač. 28 — čaura ležaja. 26 — zaptivač. 27 — ožlebljena čaura. 13 ležaj.

a opruga.12 — ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice. 3 — zaštitnik. 2 — osovinica. 6 — veza. 7. 9 — nož. 5 — vijak. 10 — zakovica .SI. 4 — vodica radni organ. 1 poluge. 7 — poklopac.

Pri svim radovima na radnim organima (noževima) motor mora biti isključen. a širina brazde 10 — 16 cm.5 litara ulja za menjač (npr.1. Okretanje plužnih tela se vrši rukom. Dubina oranja je 10 — 20 cm. vinograda i sl. 7. PLUGOVI 7. 7. 7.14 — Obrtni plug 7.12). SI. već nekim prikladnim predmetom. Raoni plug Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred­ nim posedima za oranje voćaka.13 — Raoni plug SI. Dubina brazde je 10 — 20 cm.2. a širina 10 — 16 cm. 7. U kućište pogonskog mehanizma ro­ tacione sitnilice sipa se 0. tako i na terenima sa nagibom.4.4. Obrtni plug Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici. Kontrola se obavlja na taj način što se pogon sitnilice pos­ tavi na stranu gde se pričvršćuje za motokultivator.4. a potom postaviti i za­ štitni lim prema željenoj dubini rada (sl. a ulje mora da se vidi u otvorima.Radne organe postaviti i pričvrstiti. 178 . skinu se čepovi. Prevrtanje brazde je u jednu stra­ nu. UMOL 80). Čišćenje ne obavljati rukom.

7.5.15 — Plug razgrtač SI.4. tako da se motor umesto napred nalazi pozadi (posmatrano u smeru vožnje).7. 7.15 prikazan je plug razgrtač -^«W"±ffl wmm WSMMMMM: r-'^::^"W SI. 7. 7. 7.4. Vadilica krompira Na csl. KOSAČICE 7.3. SI.16 — Vadilica krompira ii**rtii« 7.16 prikazana je vadilica krompira 7. Plug razgrtač Na si.1.17 — čeona kosačica 12 179 . tako i na brdovitim terenima. Čeona kosačica Kosačica se koristi za košenje svih vrsta trava kako u rav­ ničarskim.4. Ručice upravljača motokultivatora zakrenuti za 180°.5.

5.19 — Rotaciona kosačica . 7. Bočna kosačica Motokultivatoru se može priključiti i bočna kosačica sa radnom širinom od 115 cm i sa dodatnim sedištem (si. za »šišanje« tra­ ve (si.18) SI. tj. 7. Rotaciona kosačica Uz čeonu kosačicu često se koristi i rotaaiona kosačica. 7. 7.5. SI.3.20).7.19). Rotaciona kosačica se može koristiti samostalno ili sa specijalnim priključkom za sakupljanje trave (si.2.18 — Bočna kosačica 7. posebno za održavanje parkova i igrališta. 7.

9. 7. Drljača služi za predsetvenu pri­ premu zemljišta. a može da posluži i za čišćenje snega.21 prikazani su delovi drljače koja se primenjuje sa motokultivatorom IMT-507. ravnanje već uzoranih površina i si.6.). KOPAČICA Kopaoica se koristi za međ^rednu obradu određenih po­ ljoprivrednih kultura. Sastoji se od dva krila čija je ukupna radna dužina 120 cm. DASKA ZA RAVNANJE Daska za ravnanje može da se koristi za ravnanje i ukla­ njanje rastresitog materijala (zemlja. DRLJAČA Na si. šećerna repa i drugo. 7. 7. pesak i si. ČISTAČ SNEGA Čišćenje i odbacivanje snega postiže se upotrebom centri­ fugalnog čistača snega. kao što su kukuruz. 181 . Za istovremeno čišćenje i odbaciva­ nje snega na veću udaljenost treba koristiti centrifugalni izbacivač sneaa. 7. 7.7.8.20 — Rotaciona kosačica sa skupljačem trave 7.SI.

SI.25). Zapremina re­ zervoara je 100 litara. 182 . a može imati vi­ šestruku primenu. Opremu za prskanje sačinjava i membranska pumpa koja daje pritisak do 25 bara. PRSKALICA Za prskanje vinograda i voćnjaka radi zaštite od štetočina i bolesti koristi se oprema za prskanje (si.10. 7.21 — Drljača 7. 7.

moguće je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4. 7. prepumpavanje. CENTRIFUGALNA PUMPA Za navodnjavanje. gašenje lokalnih požara i si.24 — čistač snega 7. 7.SI. 7. 183 .5 — 6 l/s.22 — Kopačka SI.23 Daska 2a ravnanje SI.11.

SI. dasaka i ostale drvene gra đe.12.25 Prskalica SI. Cirkular se priključuje na priključno vratilo motokultivato ra. CIRKULAR Cirkular služi za rezanje drveta.26 — Centrifugalna pumpa 7. Prečnik testere je 450 mm. 7. 7. 184 .

SI.27 — Membranska pumpa . 7.

29 Sedište za transport 7. 186 . može se koristiti sedište za transport sa malim san­ dukom (si. Ovo sedište se može priključiti i kad je rota­ ciona sitniMca priključena na motokultivator.29).13.28 Cirkular SI. 7.SI.30. Slično sedište prikazano je na si. SEDIŠTE ZA TRANSPORT Za prevoz rukovaoca u toku duže vožnje. 7. 7. ako nije potrebna prikolica. 7.

31 prikazana je mogućnost korišćenja prikolice i transporta rotacione sitnilice.BOROVO 187 .30 — Sedište za transport rotacione sitnilice SI. SI.31 — Transport rotacione sitnilice i vuča prikolice JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . 7. 7.Na si. 7.

1. 3 — izduvni lonac. Jednocilindrični motor sa karburatorom. 5 — zavr­ tan j za pritezanje. Hlađenje počinje pomoću ventilatorskog kola. 10 — utikač 188 . 4 — izlazno vratilo. koje je pričvršćeno na kolu sa magnetskim polovima i okreće se brzinom radilice mo- Sl. Radilica se okreće na 2 kuglična ležaja. Razvođe­ nje se vrši preko kanala. 6 — nosač kopačice. 8.2—0. Njihov aksijalni zazor dznosi 0. 1 — rezervoar 2a gorivo. 2 — zaštitnik prenosnlka. Podmazivanje se vrši mešavinom 1 : 30.8. vazduhom hlađeni.1 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane).TEHNIČKI PODACI 1.3 mm. 9 — poluga komande men jača. Motor: dvotaktni-benzinski. 8 — žičani osigurač. Prečistač za vazduh je uljnog tipa. 7 — osovinica sa ručicom za spajanje. MOTOKULTIVATOR IMT 505/506 8.

4 — navrtka. 6 — ručica komande za gas 189 . 5 — ručica spojnice.SI. 7 — ko­ manda za startovanje. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikaca. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetljenje. 3 — kutija za alat. 6 — raonik kopača. 9 — čep otvora za nalivanje ulja u menjaču. 11 — nosač rezervoara SI.2 — Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane).3 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 2 — upravljač. 1 — poluga komande menjača. 1 — prekidač za gašenje motora (kratkim spojem). 8. 8. 10 — karburator. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača.

tora. IMT-505 IMT-506 Tip motora — — — — — — 64 66 Snaga pri 4500 min-1 — — — — 3 kW 4.009—0.4 kW 3 3 Zapremina hoda klipa — — — — 98 cm 148 cm Hod klipa — — — — — — 50 mm 56 mm Prečnik cilindra — — — — — 50 mm 58 mm Stepen kompresije — — — — 1:7 1:6 Vrsta razvođenja — — — — — Preko proreza Zazor klipa — — — 0. Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V i snagu 16 W naizmenične struje. Paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim polovima.6 mm — — .2—0.5 puta otvoren Električni uređaj mašine: magnet sa obrtnim polovima LM/URB 1/116/16 L Odstojanje kontakt-prekidača — Tačka paljenja od GMT — — Razmak pola i indukta — — Otvor ključa svećice — — — — — 26 Odstojanje elektroda svećice — 2 Spojnica Tip — 190 — — — — — — — Višediskosna spojnica u ulju — — — — — — 0.018 mm Aksijalni zazor pesnice klipnjače u klipu: 0.3 mm Karburator: oznake karburatora — — — Glavna dizna — — — — — Igličasta dizna — — — — Položaj igle — — — — — Dizna praznog hoda — — — Zavrtanj za regulisanje vazduha — — — — — — Bing 1/18/80 95 1108 2—3 35 1—1.4 mm 3. Starter je brz (sa sopstvenim povratkom sajle). Rashladni vazduh produžava ka cilindru i u deflektorima opstrujava oko cilindra.5 do 0.025—0.030—0.0 mm 7.11 mm Svećice — — — — — Bosna M30 0.040 mm Radijalni zazor velike pesnice i klipne osovinice u ležaju klipnjače — — 0.035 mm 0.

3.0 bara — 5.7 km/h 4. brzina — — •— — — — — — — 4.0 bar — 2. Zapremina rezervoara za gorivo — — — — — — — 1.0 5.50—8 A M — — — — __ 7. brzina — — — — — — — — — 15.00—12 AM — — — — — — 3. Menjač Tip Trostepeni prenosnik Vrsta zahvata — — — — — Kandže Aksijalni zazor međuvratila — — 0. a inače svakih 50 h 3 napred Brzine kod VR transmisije — -— — — — — 3 nazad Brzine kod točkova sa pneumaticima 4.3—0. Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm) Glava cilindra — Polovine kućišta Kolo sa polovima Korpe spojnice na Izlazni lančanik Zvono spojnice Točak na glavčini — — — — — — — — na radilici — radilici — — -^ — <— — — — — — —.8 do — — — — — — — — — —: — — 2.1 km/h 2.0 7.0 4.3 mm Ulje za menjač-vrsta: SAE 80 — količina: 0.0 7.3 1 izmena: prva posle 20 h. Pritisak vazduha u pneumaticima 6—6 A M — — — — — — — 4.— — —• 1.5 1 191 — — — — 1200 720 900 47 mm mm mm kg — — .0 6.0 km/h 3.0 7.7 — — — — — — 1.2 1.5 — — — — — — do — — — — — — 1.00—12 AM: 1.6 mm Aksdjalni zazor glavnog vratila — 0. brzina — — — — — — — — — 9. Glavne dimenzije Najveća dužina mašina bez priključnih oruđa Najveća širina raspona točkova za vožnju — Najveća visina — — — — — — — Masa bez točkova — — — — — — 5.5 bara _ _ 2.

već sa povećanjem optere­ ćenja srazmerno dodavati gas i time obezbeđujete siguran rad. Zaštitnik se tako po­ dešava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju. Pre startovanja proveriti da li se komande menjača nalaze u položaju praznog hoda. a olabavljene vijke i navrtke redovno pritezati. Zadržavanje drugih lica u području rada mašine nije doz­ voljeno. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem (zbog opasnosti od požara). Čistiti i podmazivati uljem (ili mašću) mašinu i delove priključne opreme. Ne treba ništa raditi na mašini ako se nastali kvar ne može sa sigurnošću utvrditi i otkloniti. Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru­ gim oruđima. KONTROLA I ODRŽAVANJE Motokultivator će uvek biti pouzdan i spreman za korišćenje ako se pravilno neguje. Napomene koje uvek treba imati na umu: 1. 192 . već da je drži od sebe. 8. mehanizam kose itd.8. Pri svfim radovima na mašinama i oruđima (mehanizam ro­ tacione sitnilice. Ne dopustiti da mašina radi sa ma­ lim brojem obrtaja (da malaksava). naročito kod okretanja. Pri prenošenju mašine (promena mesta rada) — obavezno isključiti pogon svih radnih organa. Rukovalac mašine snosi odgovornost za ljude i životinje koji se nalaze u podru­ čju rada mašine. opslužuje i koristi. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to­ pao. rukovalac mašinom mo­ ra biti najmanje na odstojanju za dužinu upravljača od rotirajućih noževa. Pri radu sa mašinom treba nositi čvrstu obu­ ću. već podesnim predmetom (dr­ vo ili slično).3.2. SIGURNOST I PROPISI ZA ZAŠTITU PRI RADU Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu proizvođača) moraju se bezuslovno poštovati. Čišćenje ne vršiti rukom. potreban je pomoćnik koji će pridržavati maši­ nu pomoću poluge ili užeta. U izuzetnim slučajevima. Posle čišćenja noževa. popravke ili promene rotacione sitnilice — obavezno postaviti zaštitnik. On ne treba da vuče mašinu pri okretanju. ako mašina mora da radi na veli­ kim nagibima.) obavezno isključiti mo­ tor. Kada se radi rotacionom sitnilicom. bezuslovno mora biti montiran zaštitnik.

Obratiti pažnju da u posudi prečistača vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre­ ma oznaci na posudi).4. 4. Proveriti kočni uređaj na prikolici ako je ugrađen. To znači da 30 litara benzina treba pomešati sa 1 litrom motorskog ulja. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT 505/506 8.4. delova biljaka i si. To naročito važi za rad bez opterećenja. Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja SAE 40 (npr. 3. Visoki brojevi obrtaja su štetni za mo­ tor i znatno mu skraćuju vek trajanja. 5. Zbog toga rešetka na kućiš­ tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da budu čisti i bez nasisane nečistoće. Stalno proveravati prečistač vazduha. b) u kućištu men jača (otvori za nalivanje ulja). Motor Ugrađen je dvotaktni motor sa vazdušnim hlađenjem.2. 13 Motokultrvatori 193 . Ovaj uređaj redovno kontrolisati. Mešavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1. za čiji se pogon srne koristiti samo mešavina benzina i ulja* Besprekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa motorom. Proveriti čistoću poklopca rezervoara — da bi oduška rezervoara mogla da funkcioniše i da ne bi došlo do po­ remećaja u sistemu za napajanje gorivom. Proveriti količinu goriva u rezervoaru i koristiti samo kvalitetno gorivo. Uveriti se da li je količina ulja ili masti zadovoljavajuća: a) u kućištu motora (čep otvora za nalivanje).1. proizvodnje rafinerije MODRICA ili 2-TAKTOL. I po isteku perioda razrađivanja nove mašine — važi pra­ vilo: nikad ne davati gas veća nego što je to potrebno za obav­ ljanje određenog posla. Obratiti pažnju na pravilan odnos ulja i go­ riva u mešavini. 8. čak i kada ispravno funkcioniše. Najmanje posle svakih 6 meseci kočni uređaj mora da se rasklopi i očisti. Previsok broj obrtaja (»turiranje«) može da bude neposredan uzrok oštećenju motora. Za vreme prvih 20 časova rada (period razrađivanja nove mašine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja. proizvodnje INE). Hlađenje motora se ostvaruje posredstvom ventilatora. ulje za dvotaktne motore.

1. ili ako je prečistač bio veoma zaprljan — odvrnuti prečistač. a pri velikoj zaprašenosti — i svakodnevno. K a r b u r a t o r Uvek voditi računa o tome da prazan hod motora bude pra­ vilno podešen. Uređaj za paljenje Podaci o podešavanju paljenja dati su u odeljku »Tehnički podaci«. izbaciti staro ulje i očistiti posudu. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u položaj praznog hoda do graničnika.4. Čišćenje se obavlja na sledeći način: a) Očistiti (spolja) prečistač i njegovu okolinu. P r e č i s t a č v a z d u h a Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz­ dvaja prašinu iz vazduha koji motor usisava.2. Posle sledeće promene ulja. skinuti posudu za ulje. Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti na prečistač vazduha. skinuti posudu za ulje.4.1. 8. d) Obratiti pažnju na dobro zap ti van je preči stač a pri po­ novnom postavljanju.1. Čišćenje prečistača obavljati u kratkim razmacima. b) Skinuti zatvarač.1. K m J 8. vodi. Podešavanje se lako obavlja po­ moću vijka za podešavanje klizača za gas na karburatoru.1. Niukom slučaju prečistač se ne srne prati u benzinu. kada je u radnom stanju.8. Unutrašnji delovi su premazani veoma otpornim i na hladnoći postojanim uljem za zaštitu od korozije.4. zatim ga ocediti.4. < i 8. pa posudu ponovo postaviti na njeno mesto. prečistač oprati više puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo. 194 . ponovo ugraditi i ulje naliti na način kako je to već opisano. a to se obavlja kada je motor zagrejan.3. c) Naliti sveže motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje oznake nivoa ulja (ne više).4. ceđi. lužini ili vreloj tečnosti. tj. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e Starter služi za pokretanje motora. tako da nije potrebna nikakva posebna nega.

4. 8.4.3). 8) preko koje se vrši napajanje strujom za osveti jen je. 8. 2 — pogrešna upotreba komande za startovanje motora Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama ubrzano namotava. 1 — pravilna upotreba komande za startovanje motora.5. Vo­ diti računa o pravilnom korišćenju ovog uređaja prema si. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom.1. i preko podesive sajle komande. paziti da staze skakavica budu čiste. levo na upravljaču (si. Spojnica Motokultivator IMT-505/506 ima višelamelastu spojnicu u ulju.4. Pri povuče­ noj ručici spojnica je oslobođena (motor više ne pogoni mašinu). već je pri namotavanju držati za dršku. Priključak za osvetljenje Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna utikačka kutija (br. 8.Ipak se preporučuje da se sajla startera povremeno premaze dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast — mogu se stvrdnuti i izazvati poremećaje).2. Skakavice ne smeju biti premazane uljem ili mašću — u tom slučaju komanda za startovanje ne može da funkcioniše. 8. •k • * L Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice zazor ručice se po­ dešava na veličinu od 7—9 mm.4 — Komanda za startovanje mo­ tora. 8. Sl. Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje. 13* 195 . Aktiviranje spojnice se izvodi preko ručice (5).

svi stepeni prenosa uključeni su za hod napred. a zatim se ručica spojnice polako pušta i istovremeno se daje gas. Menjač je u jednom bloku sa motorom. H o d u n a z a d z a »IMT-506DE LUXE« Ova mašina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod unazad.4. Položaj tri stepena prenosa.8. kao i praznog hoda. 8.2.3. a ako se pritisne nadole (u položaj označen sa V).1. koji omogućuje kretanje unazad u sva tri stepena pre­ nosa.5. Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povuče nagore (položaj označen sa R). Ako se neki stepen prenosa ne uklju­ či. Uključivanje hoda unazad vrši se pomoću komande za promenu smera (1). Uključivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sledeći način: prvo se povuče ručica spojnice (5) pa se uključi že­ ljeni stepen prenosa. posle čega se može bešumno menjati stepen prenosa. onda treba kratko uključiti spojnicu. svi stepeni prenosa uključeni su za hod unazad. 8.5 — Ručica menjača sa mogućim položajima za 3 stepena prenosa 8. mora se strogo voditi računa da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju196 . Ako je mašina opremljena uređajima za hod unazad. SI. prikazani su na si.6). postavljene sa leve strane mašine (prikazano na si. Menjač 8. a promena stepena prenosa se izvodi pomoću poluge komande me• v njaca. 8.4. Zupčanici su stalno uzubljeni.3.4.3. P r o m e n a s t e p e n a prenosa Menjač ima tri stepena prenosa za kretanje nap red.

7) može se prići uređaju za zatezanje lanca. 8.7). 8. Mašine se isporučuju u dva tipa: jedan je bez priključnog vratila (si. si.8) a drugi je sa priključnim vratilom (si. 8.1). V-hod napred rukovaoca. 8. 8. Priključak oruđa Na ovim motokultivatorima postoji mogućnost priključiva­ nja vučenih oruđa (7. Ukoliko se slučajno dogodi da mašina pođe unazad — odmah pritisnuti ručicu spojnice. 8. jer bi se naglavci sa noževima u tom slučaju okretali u suprotnom smeru i povukli bi mašinu unazad.7). 8. može se podesiti lanac okreta­ njem uvrtnja (5. si. 197 . Po skidanju poklopca (1.4. a to može dovesti do ozlede SI.7) i navrtke (3. 8. 8. si. Posle toga navrtke treba opet priteg­ nuti.čen samo hod napred (V). ali i mogućnost priključivanja drugih oruđa.7). si. a nikada hod unazad.4.5.6 — Komanda za promenu smera vožnje (1) i poluga komande men jača (2). Lanac ne srne da bude suviše zategnut — toliko da može da se odigne za 10—15 mm. 8.2) na zateznom vijku za podešavanje visine upravljača.9). Za vreme rada sa rotofrezom nikada se ne srne uključivati hod unazad. kontranavrtke (5. Posle popuštanja učvršćenja upornika između kućišta i mo­ tora na levoj strani mašine kao i navrtke (6. si. 8. Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1. Reduktor rotacione sitnilice Reduktor i pogonski lanac su u tečnoj masti za menjač. si. Po­ gonski lanac može da se podešava. si.4. R-hod nazad. 8.

5 — otvor za postavljanje zaštitnika SI. 2 — slavina za gorivo. 5 — broj mašine.1 2 SI.8 — Priključivanje oruđa. 1 — vijak. 7 — čep sa navojem za sipanje i ispuštanje ulja SI. 3 — nosač rezervoara.9 — Priključno vratilo. 6 — navrtka za pričvršćenje reduktora rotacione sitnilice.7 — Reduktor rotacione sitnilice. 3 — čep za ispuštanje ulja. 6 — otvor za postavljanje zaštitnika 198 . 1 — poklopac ulaznog kućišta (otvor za pu­ njenje maziva). 4 — Čep za ispuštanje ulja. 3 — priključna prirubnica. 8. 2 — priključna prirubnica. 1 — vijak sa okastom navrtkom. 8. 2 — priključno vratilo. 4 — prečistač za vazduh. 5 — vijak sa navrtkom za podešavanje zategnutosti lanca. 8. 4 — broj mašine.

nezavisno od toga koji je stepen prenosa uključen. 199 .Priključno vratilo se okreće brojem obrtaja od 800 min . 3. Ručicu zgloba upravljača opet pritegnuti. Posle pritezanja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljača — kako se pri radu drška ručice zgloba nigde ne bi zaglavila. a ako je ručica zgloba upravljača okrenuta nadesno — glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo. 2. 4. pa ga uzubiti u od­ govarajući zarez. 2 «— uprav­ ljač. Upravljač zakrenuti u željeni položaj i uzubiti ga u odgo varajući zarez.4. Ako je drška ručice zgloba upravljača okrenuta nalevo (posmatrano u smeru vožnje). Upravljač postaviti na željenu visinu. si. Pravac okre­ tanja (kada se gleda na priključno vratilo) je desni (u smeru kazaljke na satu). Odvrnuti navrtku (5. si. 8. 8. Ručicu zgloba upravljača (1. Ponovo pritegnuti navrtku (5).6. 4 — zatezni vijak sa navrtkom za podešava­ nje visine upravljača 3. 1 — ručica. Prema tome.10) okrenuti nalevo. Zaokretanje upravljača u stranu 1. _1 SI. 8.4.1.6. odnosno za jednu stranicu glave vijka. 3 — deo zgloba upravljača.10). 8. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu 1. 8. glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na­ desno. 2. Položaj se može popraviti okretanjem šestougaonog vij­ ka za 1/6.10 — Ručica za zakretanje uprav­ ljača u stranu. glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na onu stranu na koju ručica zgloba upravljača treba da bude korigovana.

200 .7. Voditi računa da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude isti. — pneumatici 4.5. Krilce leptira vertikalno okrenuti nadoie.1. Poluosovine staviti na izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomoću vijka sa elastičnom podloškom. Voditi računa da vijci koji drže poluosovine moraju uvek biti dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati.1 — Razmaci točkova Pneumatski pog. STARTOVANJE MOTORA i 8. Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vožnje. Hladan motor 1. Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po­ klopile.4.2 bara.00—12 AM = 2 bara Da bi se povećala vučna sila tokom rada sa pneumatskim pogonskim točkovima — na njih moraju staviti dodatni tegovi. 2. Ugradnja pneumatskih točkova Pneumatski pogonski točkovi se mogu postaviti na mašinu samo sa odgovarajućim poluosovinama. 8. pa se zatim vijak udara nadoie — sve dok se glava vijka ne odvoji od naležuće površine.00—12 AM Razmak točkova ventil spolja ventil iznutra ventil spolja ventil iznutra 9 Širina (spolja) 685 mm 515 mm 470 mm' 620 mm] 535 mm 365 mm 350 mm 500 mm Najveći dozvoljeni pritisak: — pneumatic! 6—6 AM = 1. Otvoriti slavinu za dovod goriva. Proveriti da li je poluga komande menjača 1 na praznom hodu (položaj 0). 8. Pneumatske pogonske točkove postaviti na prirubnice poluoso­ vine.5. točkovi 6-6AM 4.Da bi glava šestougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru­ čica zgloba upravljača treba da se popusti za nekoliko obrtaja. Tabela 8. poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180°).

3) postaviti u položaj praznog hoda (položaj 0). 7. Ručicu spojnice motora (5. si. 2. 5. 8. Sajlu komande nikad ne puštati da se sama ubr­ zano namotava. si. 201 .2) pomoću drške polako povući dok se ne oseti otpor. Komandu za gas (6.3) postaviti na puni gas. 2. pa zatim dršku pridržavati dok se sajla ponovo ne namota. 3. Vodoravni položaj krilca lep­ tira je usmeren nalevo. Zaustavljanje motora 1. Zagrejan motor Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledeći: 1. Povući polako dršku sajle za startovanje (7.1. Komandu za startovanje (7. si. 9. 8. Slavinu za gorivo zatvoriti.5. 8. 8. U ovom slučaju postupiti na način kako je to opisano u tački 8.3) postaviti u položaj praznog hoda. Komandu za gas (6.3.2. ali krajnje otro­ van gas ugljenmonoksid. si.3) povući. Ako motor ne proradi. 6. si. Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji. a zatim je snažno povući do kraja.2).5. 8. 3. 4. tada posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis­ kati sve dok motor ne počne da radi ravnomerno. 8. 8. Neravnomeran rad motora može biti i posledica prodi­ ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva). tada ponovo pritisnuti dugme plovka karburatora i ponoviti startovanje. Dugme plovka na karburatoru ne dirati. si. jer izduvni gasovi sadrže nevidljiv i bezmirisan. Komandu za gas otvoriti najviše za 1/4. Posle toga dršku komande za startovanje pridržavati dok se sajla namotava. dok se ne oseti otpor. Polugu komande za gas (6. 8.1. 8. Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa. Pritisnuti dugme plovka karburatora. dok gorivo ne počne da preliva. Sajlu ne puštati da se namotava ubrzano. a zatim je snažno povući do kraja. slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje strane. Ako bi motor posle kraćeg vremena prestao da radi. 4.

kao i nji­ hove ručice i komandu za gas (u košuljicu sajle komande sipati malo ulja). 8. Poklopac rezervoara goriva uvek mo­ ra da lude čist — da bi se obezbedilo funkcionisanje oduške re­ zervoara goriva i da se ne bi izazvale teškoće u sistemu za na­ pajanje. pro­ izvodnje MODRICA. a zatim posle svakih 50 časova rada mašine. 8. a u slučaju naslage gareži i nečistoće — očistiti ga. Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom stanju. vodove goriva. Zamena ulja je potrebna posle svakih 25. 4. NEGA I ODRŽAVANJE 1. 9. Ovde je upotrebljena speci­ jalna polutečna masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO- 202 . Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajućim momentom pritezanja. 2. Pri tom če­ pove i otvore za nalivanje i ispuštanje ulja. karbu­ rator i sito na slavini goriva. Ako mašina neće biti korišćena duže vremena.8 i sa 4 na si. 7. i to u pravilno napravljenoj mešavini (videti uputstva). si. Čep otvora za ispuštanje ulja obeležen je sa 3 na si. tada mo­ tor ne zaustaviti prema tački 5. Kontrolisati da li u kućištu zadnjeg mosta ima do­ voljno maziva i da li je ono čisto.6. uvek držati potpuno čisto. Pri tom je za menjač potrebno 0. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno. 8. Negu prečistača vazduha obaviti. 3. Prekidač za gašenje motora (1. Izduvni lonac posle svakih 200 časova rada motora pro­ veriti. TRAKTOL 80.2) pritisnuti prema limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) — dok se motor ne zaustavi.9. Sipati samo kvalitetno gorivo.3 litra ređeg ulja za menjač SAE 80 (npr. Povremeno podmazati uljem sajle komandi. 6. 5. 8. kao i njihovu oko­ linu. 6. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe mašine. Uređaje za hla­ đenje održavati stalno u ispravnom stanju i voditi računa da na njima nema stranih čestica i prljavštine. ili UMOL 80 — rafinerije INA). 10. Održavati čisto: rezervoar goriva. Voditi računa o dobrom hlađenju motora.5. 8. već ga ostaviti da radi sve dok ne potroši gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi.

očistiti rezervoar goriva. karburator i vod za gorivo. Pored navedenog. 12.5 kg.7). od koje se u gornjem delu kućišta nalazi 150 grama a u donjem ostatak. a to bi izazvalo teškoće pri ponovnom startovanju. U zadnji most se stavlja polutečna mast za reduktore REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u količini od 0. Oštećene delove odmah zameniti. a ošte­ ćena mesta na obojenom delu mašine popraviti.3 litra svežeg ulja za menjač SAE 90 (npr. 11. 203 . Uređaju za kočenje na prikolici posvetite potrebnu negu i kontrolu. Ukoliko se ovo ne uradi. posebnu pažnju posvetiti i sledećem: A) Mašinu ne držati: — u vlažnim prostorijama. ili UMOL 80. U menjač naliti 0. 8. kao i rebra za hlađenje cilindra ispod lima za vođenje vazduha — očistiti.7). Skinuti koroziju sa neobojenih delova i dobro ih premazati mašću za podmazivanje. uređaje za paljenje i svećice. Mašinu temeljno očistiti. pošto bi u takvim sluča­ jevima došlo do korodiranja mašine. — u prostorijama gde se uskladištava veštačko đubrivo. Ispustiti ulje iz menjača. Preporučljivo je da se izvrši is­ piranje petroleumom (prethodno mašinu zagrejati na radnu temperaturu). Naročito obratiti pažnju da pritisak vazduha bude isti u oba točka — kako bi se omogućilo lako upravljanje mašinom. Očistiti od gareži izduvne proreze i izduvni lonac. Prečistač vazduha očistiti. 3. 2. TRAKTOL 80L. si.DRIČA (specijalno pakovanje) u količini 0. Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova. Zamenu ovog maziva vršiti pri godišnjem pregledu mašine (preporučuje se da to obavi ovlašćend servis). proizvodnja INA). u stajama ili susednim prostorijama. 8. Proveriti ko­ mandu sajle. obratite paž­ nju na sledeće: 1. postoji opasnost da se u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva. podešavanje kvačila. Otvor za nalivanje i ispuštanje ulja iz gornjeg dela reduktora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1.5 kg. a za donji deo kućišta služi otvor sa čepom (7. B) Ako mašina neće biti korišćena za duže vreme. si. Ispustiti gorivo. Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh. a eventualno oštećena creva za dovod goriva i vazduha zameniti. 4. proizvodnja MODRICA.

Tabela 8.. 0.2 — Preporučena maziva za motokultivatore IMT-505. 506 i 506 DL ^^k E Naziv rf'V * fc • "m T # ~ 4 *r^ dela I I"4 Vrsta i količina goriva i maziva Proizvođač MODRICA Regulator 86 +ulje za dvotaktne motore INA Regulator 86 + 2— —TRAKTOL NAFTAGAS Regulator 86 + ulje za dvotaktne motore Motor Mešavina goriva — ulje (srazmera 30 : 1) Menjač Ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80. speci jal" list 2 Uređaj za košenje Mazalica REDMA — 0 LITMA — 2 .31 TRAKTOL 80 L UMOL 80 HIPOL 80 Zadnji most Polutečna mast za prenosnike (150 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) REDMA — 0 Polutekuća mast zi reduktore + UMOL 80 Donji deo Polutekuća mast za prenosnike (300 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) Polutečna mast za prenosnike 500 g Univerzalna litijumska mast REDMA — 0 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Univerzalna mast .

205 . Ako bi pneumatski točkovi stajali bez pritiska vazduha a pod opterećenjem — došlo bi do njihovog trajnog oštećenja. mašinu treba smestiti tako da točkovi ne leže na tlu. — Začepijena slavina ili cev za gorivo. — Neispravna svećica. — Prekidač za gašenje motora zaglavljen.7. — Voda u karburatoru. — Neodgovarajuće rastojanje elektroda svećice fvideti podatke). U slučaju da su ugrađeni pneumatski točkovi.5. — Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu plovka. Ova mera omogućuje cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti motora i time sprečava kondenzovanje vode usled znojenja. Motor ne može startovati ako je: — Prazan rezervoar za gorivo. — Začepi jena mlaznica. 8. — Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis­ kivano. odvrnuti svećicu i rupu za svećicu pokriti čistim komadom tkanine ili finom gustom gazom. — Kvar na uređaju za paljenje. UZROCI NEISPRAVNOSTI 1. Posle obavljanja navedenih radova. — Kabao svećice ima loš spoj ili je labav. — Svećica zauljena. — Zatvorena slavina za gorivo. korodirala. 6. Ipak se preporučuje. — Dugme plovka na karburatoru suviše pritiskivano (svećica mokra). motor presisao. Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po­ sebno konzerviranje motora. ili strano telo zaglav­ ljeno između njenih elektroda. pre nego što bi se motor zaus­ tavio i pre radova opisanih u tačkama 1 do 4. pošto kvalitetna goriva i motorska ulja sadrže dodatke koji sprečavaju koroziju u unutrašnjosti motora. — Igla plovka zaglavljena. da se motor kraće vreme pusti da radi sa mešavinom goriva u odnosu 1:15 — da bi na taj način svi delovi dobili više ulja.

— Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici. Montiranje je prikazano na si. — Uzrok potražiti pod tačkom 1. 8. — Klip ne zaptiva usled istrošenja klipa ili cilindra. — Rasprašena smeša goriva d vazduha suviše siromašna. — Suviše veliko rastojanje elektroda svećice (videti podatke). tada treba podesiti sajlu komande spojnice. odnosno ručice spojnice. 206 . — Izduvni lonac napunjen čađu. smanjen izduvni prorez na motoru usled naslaga gareži od ulja. Motor startuje. — Pretpaljenje nepravilno podešeno. Kada spojnica motora ne isključuje. istrošeni ili polomljeni. Motor ne vuče ako je: — Zaprljan prečistač vazduha ili njegovi usisni otvori. — Klizanje spojnice. Motor startuje. — Klipni prstenovi zaglavljeni. ali se pri davanju gasa čuje pucketanje u karburatoru: — Mašina veoma hladna. — Zagušen izduvni lonac.2.11. Karburator preliva ako se: — Strano telo nalazi između sedišta igle i igle. — Kočnice na prikolici suviše nategnute pri podeša­ vanju. Oba'dela se postav ljaju tako što se nataknu na dve noseće cevi. ali se gasi posle kraćeg rada. 8. — Začepijena mlaznica praznog hoda. — Začepljene mlaznice. 6. — Plovak nezaptiven. 3. — Iskočila igla plovka iz opruge za zakačinjanje plovka. — Mehanički otvori u mašini.8. — Nezaptiven usisni vod. 5. — Nepravilna mešavdna goriva i ulja (suviše ulja). — Nezaptiven usisni vod. 4. pa se zatim vijci ma pričvrste. — Neodgovarajuća toplotna vrednost svećice. 7. ZAŠTITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE) Zaštitnik rotacione sitnilice je dvodelni. Motor loše star tu je ako je: — Suviše siromašna smeša (rasprašeno gorivo-va/duh).

8. 8.11 — Zaštitnik rotacione sitnilice. e — pritezni vijci sa navrtkama (dužina prema radnoj ši­ rini) .9. 4 — levi zaštitnik c — zaštitnici. Rad Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7. Ako se tako ne postupi. 2. Sl. Garniture rotofreze učvrstiti pomoću vijaka elastičnih podloški i navrtki. d — distantne čaure različitih dužina. pri­ kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom 1. VOŽNJA SA PRIKOLICOM Potrebni su sledeći priključni uređaji: par blatobrana.1. 2 — cev za spajanje. ozubljenja priključnog rukavca i radnih organa — noževa.9.2.8.9. RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM Potrebni su sledeei priključni uređaji: a — garniture rotofreza. 3 — desni zaštitnik. a naročito posle dužeg prekida rada). b — garnitura zaštitnih tanjira. potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga (180°). neminovno je povremeno oštećenje ozubljene glavčine. Ako se pri tom otvori za vijke ne bi poklopili. Sečiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vožnje. Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze) na željenu radnu širinu. Navrtke dobro pritegnuti i često kontrolisati da li dobro leže (najbolje je to učiniti pre svakog početka rada mašine. 8.3. 207 V • • M • • . 1 — vijak za podešavanje. 8.10.

Vožnja 1. 3. 4.5) i zagrejati ga. Priključiti prikolicu.3) postaviti na prazan hod. Učvrstiti blatobrane. 3. Prilikom vožnje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima) mora povećavati gas — da bi motor dobijao dovoljno podma­ zivanje. si. b — uključiti stepen prenosa (položaji pojedinih ste­ pena prenosa na si. 208 . Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih. 2. Prikolica je opremljena kočnicom sa unutrašnjim kočnim papučama. u položaj 0 (si.10. d — povući kočnicu za parkiranje na prikolici. Startovati motor (videti opis u tački 8. . tj.8.5). Priključiti za mašinu spoljni priključak za osvetljenje. c — ručicu polako popuštati i istovremeno dodavati gas. Promena stepena prenosa: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. Ako se ovo zanemari. uvući osovinicu i osigurati je žica­ nim osiguračem. 8.3) postaviti na prazan hod (položaj 0). 8. 8. Polugu komande menjača (1. tako da se vozilo.2.10. 8. 8. Zaustavljanje: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. može doći do oštećenja motora. pod opterećenjem i na strminama. 4.1. Skinuti kopač rotacione sitnilice. 8. 2. SI. 5. si.5). b — polugu komande menjača (1. Ugradnja 1.12 Prikolica za motokultivator IMT-505/506 c — pustiti ručicu spojnice motora.

11. 4. ORANJE PLUGOM Neophodni su sledeći priključni uređaji: a) prednji teg sa nosačem. Postavljanje delova 1. 2. već i na mašinu)! Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude 2.11. vinogradarski plug ili obrtni plug — u za­ visnosti od vrste rada. Zato važi pravilo: pri vožnji nizbrdo koristi se 3. Raoni plug. 5. 3.13 — Plug za motokultivator IMT-505/506 8. b) uređaj za priključivanje. 8. S!. Vodit računa o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati preopterećenja (ona štetno deluju ne samo na prikolicu. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih vijcima. vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i zabraviti. Postaviti prednji teg. Postaviti tegove na pogonskim točkovima. Postaviti uređaj za priključivanje (ako je potreban).5 bara. d) za oranje se preporučuje upotreba tegova na pogonskim točko vima.1. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas. c) raoni plug.može zaustaviti sa apsolutnom sigurnošću. Položaj tega može da se prilagodi posle popuštanja vijka za podešavanje. 14 Motpkultivat^prai 209 . 8. Voditi računa da pritisak vazduha u pneumaticima po­ gonskih točkova bude isti (da bi se omogućilo normalno uprav­ ljanje vozilom). Nije poželjno da se koči motorom.

Rad 1. Prirubnicu za priključivanje i ožlebljenu spojku za spa­ janje sa priključnim vratilom na kosačici — očistiti i ovlaš pre­ mazati mašću. Proveriti slobodu kretanja poluga za uključiva­ nje (1. 4.8. stepen prenosa.11. ručicu polako puštati i istovremeno dodavati gas. Motor startovati. 8. Ugradnja 1.1. 3. 3. Posle prvih nekoliko metara — podesiti dubinu rada i bočne graničnike. 8. Povuci ručicu spojnice motora. si.14 — Kosačica za motokultivator IMT-505/506 8. uključiti 1. 210 . 8. Voditi računa da poluga komande men jača bude na praz­ nom hodu (položaj 0).2. SI. 2. c) jedan par gumenih pogonskih točkova sa pneumaticima 6—6 AM.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa priključnim vratilom. Priključno vratilo i prirubnicu za priključivanje očistiti i ovlaš premazati mašću.12. 4. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih pomoću vijaka. b) uređaj za košenje (zavisno od izvođenja i veličine). Pogonski mehanizam pričvrstiti na mašinu preko prirubnice i učvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vijcima. KOŠENJE Potrebni su sledeči priključni uređaji: a) pogonski mehanizam. 2.12.

sl. 8.15 — Uređaj za košenje. 7 — komanda za uključivanje. utisnuti solju lopta­ stog zgloba na poluzi za uključivanje (1) i kraj sa drškom u držač na levam zadnjem vijku za pričvršćivanje rezervoara go­ riva. 17 — uređaj za košenje 6 Razređivač otkosa (9) pričvrstiti vijcima na držače noža (11). treba da bude postavljena između dve ploče držača noža (11). 8. 7. 14 »> 211 . Ukoliko je potrebno. 8. 2 — Čep za sipanje ulja. Ako su pogonski točkovi sa pneumaticima 6—6 AM. 13 — jednostrani okasti ključ OK 17. 5 — pogonski mehanizam. Klizna ploča sa mazalicom postav­ ljenom na gornjoj strani (6). Zaštitni lim (3) (uvući u prednji držač na pogonskoj glavi i utisnuti u zadnji držač uređaja kosačice. 14 — šestougaoni imbus ključ OK 10. 10 — ploče za podešava­ nje. Na taj se način koriguje -ugao rezanja nosača noža kose.5. 1 — po­ luga za uključivanje uređaja kosačice. jača strana mora da bude napred. 8 — vijak za pričvrš­ ćivanje razđeljivača otkosa.15). 9 — razdeljivač otkosa. 16 — mazalica. ali paziti da obe ploče za podešavanje budu pravilno postavljene (10. 11 — držač noža. Uređaj za košenje spojiti vijcima za glavu kućišta. 4 — vijak za podešavanje zaštitnog lima. Čvrsto naleganje za­ štitnog lima može da se podesi pomoću vijka sa šestougaonom glavom i sa kontranavrtkom (4). 6 — mazalica na kliznoj ploči. na levoj i desnoj strani nosača no­ ža kose pričvrstiti zavrtnjima ploče otkosa. 12 — navrtka. 3 — zaštitni lim. 9. SI. Komandu za uključivanje (7) na levoj strani mašine (odo­ zgo desno) umetnuti pored karburatora. 15 — šestougaoni imbus ključ OK 8. Pri tom paziti da krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se može ubaciti rascepka.

3.12. 6.4. odmah očis­ titi i premazati uljem. Nega i održavanje uređaja za košenje 8. ili polutečna mast za reduktore UMOL 212 .12. Uređaj kosačice. Najbolje je da se nosač noža kose ostavi na uređaju kosačice — time će se uštedeti nepotreb­ ni poslovi na ponovnoj ugradnji. a naročito nosač noža kose. Posle pola časa rada sa kosačicom. 8. polu tečna mast za reduktore REDMA-O.4.5 1 ulja za menjač SAE 250 (npr. pritegnuti sve navrtke i vijke na uređaju za košenje i nosaču noža kose (naročito onih koji služe za pričvršćivanje nosača noža kose. Podmazivanje iJ kućište reduktora uređaja za košenje sipati 0.8. 5.1.2. na držaču noža i na mestu gde je spojen uređaj kosačice za osnovnu mašinu). Povući ručicu spojnice motora. Pri tom uređaj kosačice isključiti (ko­ mandu za uključivanje povući unazad). Tada počinje da se kreće nož kose. Za vožnju u praznom hodu (kada se ne kosi) može da se uključi 2. 2. a nož kose radi dalje. 3. Motor startovati. stepen prenosa. 4. Kada (pri košenju) nosač kose treba da se očisti radi bezbednosti. ili ako se kosa zaguši — uključiti polugu komande menjaca u položaj 0. Tada mašina staje. uključiti 1. Rasklapanje uređaja za košenje se obavlja obrnutim re~ došle dom u odnosu na sklapanje. proizvodnje MODRICA.12. Isterati mašinu na mesto gde će se koristiti.12. Obratiti pažnju da poluga komande menjaca bude u praz­ nom hodu (položaj 0). Na taj način može se pročistiti nosač noža kose. prethodno zaustaviti motor. 8. Otprilike posle svaka 2 časa rada. a klizne delove na nožu kose premazati uljem. Komandu za uključivanje uređaja kosačice pažljivo gur­ nuti napred (time se uključuje pogon kosačice). Po završetku košenja. Rad 1. 2. stepen prenosa. ručicu spojnice polako popuštati i istovremeno dodavati gas. podmazati mazalicu na kli­ znoj ploči. Završetak rada 1.

svi delovi kosačice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe. Zamenu ovog ulja obavljati jednom godišnje najbolje je pred početak nove sezone košenja. Staro ulje se ispira petroleumom ili dizel-gorivom. 8. c) Nož kose izvući na stranu. 8.12.3.12.12. INA). Na uređaju za košenje nalazi se samo jedna mazalica.4..15) zajedno sa razdeljivačem otkosa (9. korova i si. sve klizne delove treba češće i obilno mazati uljem — kako bi se obezbedilo lako kretanje noža kose. 8. ili MODRICA — LITMA 2). 8. Čišćenje Posle svakog košenja treba očistiti: ceo uređaj kosačice. Pri neprekidnom radu ovo čišćenje i podmazivanje treba da se obavlja posle svaka 3—4 časa rada. b) Osloboditi držač noža kose (11. si. si. INA — univerzalna mast SPECIJAL. odnosno pri svakodnevnom čišćenju.2. 213 . kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje rashladnog uređaja motora. nosač noža kose.4. čijoj proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godišnjem čišćenju mašine mora da se posveti posebna pažnja. 8.15). O d r ž a v a n j e Sve vijke i navrtke što češće kontrolisati i. Naročito obratiti pažnju da prolaz vazduha koji motor usisava bude oslobođen od ne­ čistoće ili stranih tela (trava).5.80. koji izlaze iz biljaka prilikom košenja. kao i samu mašinu. Izmena noža kose a) Motor zaustaviti. Dršku ključa (isporučenog sa mašinom) uvući u rupu na spoljnom sečivu noža i izvući nož napolje. 8.12. 8. po potrebi pri­ tegnuti ih. Ova ma­ zalica se nalazi na kliznoj ploči (6. To isto uraditi i pri sva­ kom završetku košenja. Nosač noža kose Pošto se od sokova. Podmazivanje se vrši pomoću ručne prese za podmazivanje mašću (npr.5. si.15).1.

. 4 — pritiskivač noža kose. 2 — tarna ploča. 1 — nosač noža kose. e) Proveriti da li nož kose može da se slobodno kreće •— okretanjem motora rukom. e) Pritegnuti vijke sa šestougaonom glavom (3).16 — Presek pritiskivala noža kose. 5 — nož kose. d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploča može pomeriti rukom. Ovaj se nedostatak može ot­ kloniti podešavanjem na sledeći način: a) nosač noža kose očistiti i namazati uljem (to omogućuje lako pokretanje noža kose).d) Montiranje novog noža kose obavlja se na isti način. usled nejednakog istrošenja vodice noža kose opada kvalitet rada kosačice. a maksimal­ ni radni pritisak je 30 bara. — jedno potisno i usisno crevo. zavisno od veličine istrošenja ploče za podešavanje. 6 — dupli prst kose b) Odviti vijke (3) pritiskivača noža kose. PRSKANJE RADI ZAŠTITE OD ŠTETOČINA I BOLESTI Za ovo su potrebni sledeći priključni uređaji (podrazumeva se da je mašina opremljena priključnim vratilom): — pumpa za prskanje. 8. P o d e š a v a n j e v o đ e n j a noža kose . . Pri tom paziti da tarna ploča bude ravnomerno pri­ tisnuta prema vodećoj letvi noža kose (5). 8 1 . 214 . c) Izvaditi ploče za podešavanje između pritiskivača noža kose (4) i tarne ploče (2). 3 — vijak. f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivačima noža (4). SI. g) Po završetku prvih radova proveriti da li se nož kose slo­ bodno kreće. ali paziti da svi pritiskivaci noža pravilno naležu. On može i teže da se kreće.13.252 Tokom vremena. Kapacitet pumpe je oko 14—16 litara u minutu. 8. samo — obrnutim redosledom. a sme se i odizati od prstiju kose (pritiskom na razdeljivač otkosa).

Priključiti pumpu i obe zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti. 5. Ako je umesto manometra ugrađen indikator priti215 . 8. 10 — priključak usisnog creva 3.13. 2.17 — Pumpa za prskanje.1. Obra­ titi pažnju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is­ poručenu uz mašinu). 5 — slavina. U trenutku kada manometar po­ kaže 25 bara — može se otvoriti slavina (5) i podesiti željeni pritisak. Ko­ mandu za uključivanje pumpe gurnuti u prednji položaj — da se isključi pogon. 8.1. Pum­ pa na početku mora raditi sa malim brojem obrtaja. Komandu za uključenje pumpe (1) povući unazad da se uključi pogon. 1 2 3 45 6 7 i !. SI. 8 — oduška. 2. Slavinu (5.17) za podešavanje radnog pritiska zat­ voriti. Rad sa pumpom za prskanje 1. 4 — mazalica. 1 — ručica za uključivanje. Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto. 8. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za prskanje (pumpa nikad ne srne raditi »na suvo«). jer će tako najbrže povući tekućinu. Proveriti da li su sve prirubnice na mašini (i priključno vratilo) i pumpi čiste. Startovati motor. 3 — priključak potisnog creva. 2 — manometar. 9 — usisna korpa. si. 4. 7 — čep na ventilima. Komandu men jača postaviti na neutralni položaj (0). Priključno vratilo i nazlebljenu spojnicu namazati tankim slojem tovatne masti. 6. a slavinu na potisnom crevu (odnosno čeličnoj cevi) otvo­ riti. Broj obrtaja motora podesiti pomoću komande gasa.

216 . 8.13. Povremeno kontrolisati količinu masti u mazalici. b) skinuti priključak sa potisnog voda i dok pumpa radi ispustiti vazduh. Održavanje 1.3. 8. Manometar (odnosno indikator pritiska) više ne pokazu­ je pritisak. Manometar (indikator pritiska) se u tom slučaju mora skinuti i očistiti. Mogući uzroci kvarova poklopca mazalice 1.ska. 2. 3. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati čistom vo­ dom pod pritiskom. Pumpa ne potiskuje: a) usisna korpa začepijena. slavina se može otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta­ ne vidljiv. Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore označa­ vaju 10. tako da se iglica lako pomera. b) začepljene ploče ventila (to se može desiti ako se pum­ pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala čistom vodom). Uzrok može biti: zaostatak sredstva za prskanje na ulazu u manometar — zato što pumpa posle prskanja nije do­ bro oprana. 20. Mast se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice — zavrtati sve dok se ne pojavi mast na odušci (8). Ploče ventila obično se odlepljuju udaranjem spolja — sa obe strane sedišta ventila. i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod kape podignute iglom). 2.13. Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre­ ban pritisak: a) pumpa je usisala vazduh koji ne može evakuirati iz potisnog creva.2.

Skinuti poklopac kućišta i odviti krilastu navrtku. Karburator bez sajle ponovo kompletirati. Skinuti sajlu sa regulatora gasa. 6. 8. Osnovne karakteristike ovog motora su: — dvotaktni. Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje. 9. 11. Skinuti cev izduvnog lonca. 2. — jednocilindrični. Skinuti poklopac karburatora. — vazdušno hlađenje. 217 . SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506 moramo obaviti određene radne zahvate.1. MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506 U motokultivator IMT-505/506 ugrađen je benzinski motor — tip 64 ili 66.2. Skinuti izduvni lonac (si. Skinuti levi i desni def lektor. 5. — podmazivanje je mešavinorn 1 : 30.9. Odviti zaštitnu cev sa tro-polovima utikačkom kutijom. 9.12). od kojih ćemo ovde navesti najznačajnije: 1.razvođenje preko proreza. Slavinu za gorivo zatvoriti. 7. 4. 10. a oprugu i sajlu izvući iz regulatora gasa. 3. — paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim po­ lovima. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506 9. 9. . Pločicu za vezu odviti sa motora. Skinuti komandu menjača i otkačiti krivu polugu.

Podešavanje zategnutosti lanca izvršiti pomoću odvrtke. a potom odvojiti karburator. i to obrnutim mo­ mentom od 1. 2. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA i 1.2—-0.8 do 2. Lančanik ubaciti i podesiti lanac preko elastičnog osigurača.2). Utikač svećice izvući. 15. Odviti navrtke slave cilindra.5 do 1. Koristeći klešta skinuti dva žičana uskočna osigurača.7 daNm (IMT-505) i 1.3 mm. Obratiti pažnju na podmetače koji se nalaze sa leve i desne strane letećeg ležaja klipnjače. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga. Četiri navrtke M7 unakrsno pritegnuti koristeći moment-ključ. a potom odviti svećicu. Skinuti poklopac za zaptivanje. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa za ugradnju. a zaptivač zameniti. a pri ugradnji zameniti zaptivni prsten. Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi.3. 16. 218 .2 daNm (IMT-506). Skinuti rezervoar za gorivo sa nosačem i prečistačem vazduha. pri čemu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga kont rana vrt kom. 7. Skinuti ulazni lančanik pomoću specijalnog alata. a istovre­ meno su to i klizni elementi igličastog ležaja u okcu klipnjače. Pri svakoj novoj ugradnji žičani uskočni osigurači se moraju zameniti novim. 13. Delove očistiti. Obratiti pažnju na prečistač vazduha: treba ga držati uspravno — da se ne prospe ulje iz prečistača. 5. 4. Postaviti klip. Skinuti usisnu cev sa karburatorom. 0. 3. Prethodno skinuti glavu cilindra (si. Sklapanje obaviti obrnutim redosledom. Ovi podmetači ograniča­ vaju aksijalni zazor pesnice klipnjače 0. 6. 4. Delove očistiti. Izbiti osovinicu klipa. 8.4. 14. Voditi računa da zaptivač između motora i kućišta tre­ ba zameniti.12. 9. 3. 9. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA 1. 2. a zaptivač zameniti. Ugradnju obaviti obrnutim postupkom. Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po­ stupka.

14 — usisna cev. 5 — zaptivka. 4 — klipni prsten. 1 — klip. 12 — svećica. 3 — osovinica klipa.SI. 16 — navrtka. 8 — zaptivka. 15 — podloška. 7 — cilindar. 9 — cilin darska glava. 2 — uskočni prsten. 6 — uvrtanj. 11 — navrtka. 9.1 — Klip i cilindar. 10 — podloška. 13 — zaptivka. 17 — karburator 219 .

.

11 — radilica i klipnjača sa utisnutim ležajima.2 — Kiipni mehanizam sa kućištem. 15 — zaptivka. 2 — podloška. 17 — kućište. 3 — zaptivni prsten. 16 — uvrtanj.SI. 26 — navrtka sa kapom. 29 — uvrtanj. 27 — vijak. 19 — vijak za zatvaranje. 12 — segmentni klin. 4 — čaura.Čaura ležišna za glavno i sporedno vratilo. 25 — uvrtanj. 28 — osovinica. 14 — uvrtanj. 6 — uvrtanj. 23 — uvrtanj. 7 — ležaj. 10 — igličasti ležaj. 13 — uvrtanj. 22 — uvrtanj. 8 — klizni podmetač. 30 — zaptivač . 5 — kućište. 21 — labirmtni lim. 20 — zaptivni prsten. 9. 9 — čaura ležišta za sporedno vratilo. 1 — navrtka. 18 — zaptivni prsten. 24 —.

221 . Koristiti uređaj za skidanje. Uskočnici moraju da upadnu u kanale klipnih otvora. 9. Utisnuti osovi niču klipa koristeći specijalni čep. 5. a potom u levom kućištu radilice. 2. Delove očistiti. Odvojiti polovine kućišta pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima na tri velika zavrtnja M8X150. 13. Čepovi za osiguranje klipa moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Delove op­ rati. 4. Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom. Obrati­ ti pažnju: strelicu na čelu klipa treba usmeriti prema izduvnom loncu. Kuglični ležaj skinuti sa kolenastog vratila. 10. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. 11. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove. Strelica na čelu klipa pokazuje stranu auspuha. Ugraditi nove žičane osigurače u kanale klipnih otvora. Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom: 1. Neispravne delove zameniti no­ vim. Strana izduvnog lonca označena je strelicom na struj­ nom kanalu kućišta ventilatora. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa. pripremiti zaptivač i žičane osigurače. Ležaj ko­ ji ostaje u kućištu izvaditi unutrašnjim izvlakačem. Stranu izduvne ce~ vi cilindra pokazuje strujni kanal kućišta ventilatora (strelice). Ugraditi nove žičane osigurače.9. Stegnuti desno kućište u stegu. 3. Postaviti cilindar. Izvršiti defektažu delova. 12. Izvršiti srazmerne udarce na radilici preko zaštitnih navoja MIO X 1. RASKLAPANJE KUĆIŠTA RADILICE Kućište radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci­ vanja klipa. za­ okrenuti ih i pridržati specijalnim alatom. zaokre­ nuti ih i pridržati specijalnim obuhvatnikom. Čepovi za osiguranje na klipu moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Postaviti klip.5. Utisnuti osovinicu klipa koristeći specijalni čep. Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje. Izvući mehanizam kolena pomoću gumenog čekića.25 (sa strane magneta). 6.

Pri sastavljanju polovina kućišta paziti na zahvat unu­ trašnje poluge menjača u viljušci. 11 — crevo za gorivo. 14 — vijak. Levo kućište postaviti i obe polovine kućišta sastaviti (zaptivač zalepiti s nešto masti i ne upotrebljavati druge zaštitne mere). 7 — vijak. tako da sajla što više izađe iz obloge. Sve delove koji se kreću nauljiti visokokvalitetnim uljem za dvotaktne motore. 16 — usisna cev. 2. Kolenasto vratilo ne udarati. Pri sastavljanju vijak za podešavanje još otpuštati. 30 — lonče za ulje. 25 — crevo. 26 — uvodnik karburatora. 21 — podloška. 40 — zaštitnik odbojnika. gumene cevi (strelica) i skinuti karburator. 37 — navrtka. 12 — slavina za dovod goriva. Izvući sajlu regulatora gasa. 28 — vijak.5. Odviti poklopac karburatora odvrtačem. 32 — karburator. Kar­ burator kompletirati. 13 — podloška. KARBURATOR 9. Klipnjaču držati uspravno. 33 — vijak. Zaptivač za desni glavni ležaj ubaciti kad su postavljene polovine kućišta.9. Pritegnuti obe polovine kućišta sa četiri navrtke moment-ključem (1 daNm). Kolenasto vratilo ubaciti u desnu polovinu kućišta. Zaptivač vratila se ubacuje kod levog ležaja. 9. Zaptivače i semering zameniti. 31 — gumeni zaptivač. 9 — podloška. Izvući sajlu iz zaštitnika sloja. Poteznicu podesiti na tačnu dužinu i nauljiti je. 10 — vijak (rezervoar za ram). 20 — navrtka. 24 — stega. 42 — navrtka. 3. 49 — poklopac rezervoara za gorivo 222 . 17 — stega. 36 — vijak.1. g — vijak. 23 — zaptivač.6. 29 — navrtka. s tim da kolenasto vratilo može la­ ko da se ubaci do sedišta. 2 — navrtka. 38 — nosač rezervoara. 39 — gumeni odbojnik. Izgradnja karburatora 1. 47 — rezervoar za gorivo. 2. 22 — koleno usisne cevi. 6 — podloška. 48 — sito za gorivo.6. Sklapanje kućišta radilice 1. oprugu stisnuti i otkačiti sajlu sa regulatorom gasa. 35 — telo prečistača vazduha. 45 — podloška.3 — Elementi sistema za gorivo i prečistač vazduha. Od­ viti obuhvatne šelne. 15 — podmetač. 9. 5 — zaštitnik odbojnika.1. 34 — zaptivač. 44 — nosač. 19 — spojnica (gumena). 43 — podloška. 3 — podloška. kuglični ležaji u kućištu moraju da budu zagrejani. 18 — spojnica (gumena). 41 — obujmica. 1 — vijak. Pri ugradnji kolenastog vratila. 27 — osovinica. Sl. 4 — gumeni odbojnik. Ugraditi desni zaptivač. 36 — opružna podloška. Početi sa desnim kućištem radilice (kolenastog vratila). navrtku sasvim naviti u krivini cevi. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva sa karburatora.

.

a ako treba — iglu plovka podesiti okreta­ njem u sedištu.9. 5 — zaptivni prsten. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru­ glom glavom.5 obrtaj i posmatrati rad motora. 6 — priključak creva za go­ rivo.6. 23 — prelivna osovinica. 16 — zaptivač. Sl. 29 — opruga regulatora gasa.6. 1 — navrtka. 9. Ručica za regulisanje gasa mora biti još u mrtvom hodu pri tačno podešenoj sajli. 25 — vijak. 13 — igličasta dizna. 12 — čivija. Po potrebi izmeniti plovak. Delove očistiti. Rasklapanje karburatora Odviti kućište plovka. 33 — kriva cev 224 . Izgradnja i ugradnja start era 1.3.1. 30 — pločica poklopca.4. Loše podešavanje praznog ho­ da direktno utiče na potrošnju goriva. 3 — opruga. 8 — vijak. 9. Broj obrtaja praz­ nog hoda regulisati podešavanjem odgovarajućeg vijka. 14 — glavna dizna. 9 — vijak za podešavanje. Sedište igle i vo­ dicu igle proveriti.7. 22 — vijak za pritezanje. 15 — vijak za pražnjenje.7. 11 — igla plovka. 27 — igla dizne. 26 — regulator gasa. 24 — podmetač. — Delovl karburatora. 31 — pritezač. Regulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti. Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom.2. 2 — vijak za podešavanje. 10 — opruga. 7 — zaptivni prsten. 21 — dizna praznog hoda. 18 — zaptivač. Sklapanje karburatora * i Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledeće oznake: Tip motora 505 506 Glavna dizna (2) 95 95 Igličasta dizna (5) 1108 1108 Dizna praznog hoda 35 35 Položaj igle 2 3 Šiber za regulisanje vazduha 1—1. 9. okrenuti ih za 1.5 puta otvoren (3) Vijak za broj obrta praznog hoda (4) Podešavanje praznog hoda vrši se na toplom motoru. 17 — kućište plovka. 4 — vijak za regulisanje vazduha. Osloboditi starter zajedno sa nosačem i radnim kolom ventilatora (3 vijka). Motor tada mora da radi mirno. 32 — navrtka. 19 — plovak. Izvući iglicu plovka. Poklopac startera skinuti. Sve delove očistiti. 28 — pločica. STARTER 9. 20 — kućište karburatora. Skinuti plovak — igličastu diznu i diznu praznog hoda.

15 MotokuUivatoni 225 .

2 — čaura. Postaviti starter u nosač i stegnuti ga (u stegi).Ugradnju obaviti obrnutim 1. Završetak sajle istisnuti iz kola saj­ le od vrtačem. 2. 6 — čaura. tako postaviti da 2 graničnika težine. sajlu zameniti. 14 — kućište startera 226 . 9 graničnik. 11 — sigurnosni prsten. Radno kolo ventilatora vise slobodno usled sopstvene vati (prilikom ugradnje) iglom postupkom. Kolo sajle skinuti i ugraditi. Rasklapanje i sklapanje startera 1. 12 — spiralna opruga. Skinuti prsten za osi­ guranje.2. Izvući kolo sajle. Nazad pomeriti sajlu i skinuti konus. Treći graničnik pridrža­ za obeležavanje. 8 — zaštitna kapa. Skinuti držač. skinuti nosač sa zaštit­ nom kapom protiv prašine. 1 — konus.5 — Starter. 4 — zaštitna kapa. 9. Sl. 10 — disk sajle. 3 — hvataljka. 9. 13 zaštitni lim.7. 7 — sajla sa graničnikom. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na­ zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. Kolo sajle toliko izvući da se spi­ ralna opruga učvrsti pre iskakanja. Slomljeni delovi spiralne opruge mogu izleteti napolje. 5 sigurnosni prsten. 3. Učvrstiti sajlu u čauri pomoću odvrtača. Delove očistiti.

Skidanje i ugradnja spiralne opruge Skinuti kolo sajle. Ne srne se zaboraviti lančić između spiralne opruge i kola sajle.8. Postaviti kolo sa labirintnim limom i zaptivačem.4. Skinuti spiral­ nu oprugu. 5. Pre uvođenja sajle kroz čauru u startersko kućište dati prednapon 1/2—1 obrta i pomoću odvrtača osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. 9. Pomoću prstiju osi­ gurati oprugu protiv ispadanja. 5. 2. 15* *>T7 . Izvlakač naviti u glavčinu obrtnog magneta i pomoću pritisnog zavrtnja izvući zamajno kolo sa ventilatorom. 6. RADNO KOLO VENTILATORA 1. Alat dobro postaviti i zategnuti — da ne bi došlo do oštećenja kola ventilatora. Staru oprugu postaviti pomoću alata. Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u pravcu nosača). pa odviti navrtku za vezu. Sklapanje izvršiti obrnutim redom. 4. Delove opraviti i proveriti. Zaštititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomoću odvrtača. zaštitnu kapu i prsten za osi­ guranje. Postaviti poteznicu i kolo sajle. 3. Kod motora sa kočnim elementom i cilindričnim valj ci­ ma. Konus utisnuti čvrsto. Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim. upotrebiti specijalni alat. Ubaciti novu spiralnu oprugu. Ubaciti spiralnu oprugu. Postaviti lančić. Kolo sa polovima odložiti na čisto mesto (gde nema gvozdenih opiljaka). Ugraditi ručicu. Navrtku za vezu pritegnuti moment-ključem od 5 daNm. Kontrola funkcionisanja: sajlu više puta povući. U spiralnoj opruzi žicu za vezu pomeriti naviše pomoću odvrtača. Ubaciti nosač. Kočni element sa cilindričnim valj cima pritegnuti sa 5 daNm. Konus staviti u omču i povući ručicu sajle. Skinuti međuosloni lim. Povući sajlu ručicom i napraviti omču sajle. Prorez u nosaču kola sajle zahvata unutrašnji vidljiv kraj spiralne opruge.7. Kod motora sa čeonim kočnim elementima na obrtnom magnetu upotrebiti specijalni alat. Delove očistiti. 9. Naviti čauru za zaštitu navoja na priključku radilice.3.

" * -_fc -w . .

Skinuti levi poklopac pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima — naizmenično na poklopcu i čeonoj strani glavnog vratila men jača. Skinuti levi po­ klopac (7 navrtki M 6). 25 — lim ventilatora. Proveriti prsten za zaptivanje. Izgradnja spojnice 1. Skinuti spojnice i lamele. 22 — starter komplet. 30 —.10. 18 — vijak. Ski­ nuti sigurnosni prsten. 7 — noseći lim. ili HIPOL 80. spojnice spoljne i unutrašnje skinuti. 12 — limeni zaštitnik. 9 _ vijak.10. 9.6 — Kolo ventilatora. 29 — vijak. 20 — vijak. 19 — poklopac startera. 24 ~. INA UMOL 80.1. 10 — deflektor (desni). 27 — zaptivač. Paziti na oba klizna podmetača. Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten.navrtka. 6 — def lektor (levi). Najbolje je — upotrebiti novi zaptivni prsten. SPOJNICA Odvojiti komplet motora od men jača 9. Povratnu polugu demontirati. 14 — utlkačka kutija. 1 — podloška. 9. Od­ viti navrtku MIO. Skinuti elastični podmetač. a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvačila.zaptivni lim. 4 — poluga za kratak spoj. Vijak za ispuštanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu. 2. U — vijak. čauru. pa izbiti prstenastu oprugu. 2 — navrtka. 23 — zaptivni lim. Pre toga osloboditi navrtku. 8 — podloška. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti šestougaonim imbus-ključem OK 10. sekač. 2. čekić. ZAMENA ULJA U MOTORU 1. Odvrtanjem skinuti spoljnu korpu spojnice. SI. 21 — podloška. poklopac opruga i kružni zaptivač. 28 — kolo ventilatora. 31 — kolo sa polovima 229 .9. Po mogućstvu ulje men ja ti kada je motor topao. Sipati 0. 16 — gumeni amortizer. 6 tanjirastih opruga i uskočnih prs tenova. Izvući nosač. 15 — držač poteznice. Odviti navrtku cevastim ključem OK 24.9.3 litra ulja za prenosnike (SAE 80). zaptivni prsten proveriti. Staviti motor u stegu. 3. 5 — gumena zaptivka. Pritegnuti vijak za ispuštanje ulja. Zupčanik skinuti sa glavnog vratila men jača (okre­ tati dok se zupčanik ne izvadi bez otpora). 17 — vodica sajle. Vijak pritegnuti šestou­ gaonim imbus-ključem OK 10. 26 — ustavljač. Zaptivne površine zaštititi. 13 — vijak. kao npr.

.

4 — navrtka. 14 — sigurnosni prsten. 19 — unutrašnja lamela spojnice. 5 — podloška. 18 — spoljna lamela spojnice. 15 — povratna po­ luga. 16 — podmetač. 22 — korpa spojnice. 2 — poklopac opruge. 6 — podloška. 11 — zaptivnl prsten. 12 — čaura za uključivanje spojnice. 7 — podloška. 13 — osovinica. 9. 8 — tanjirasta opruga. 3 — zaptivnl prs> ten.7 — Spojnica. 21 — sigurnosni lim. 10 — ležaj. 1 — sigurnosni prsten.čaura za oslanjanje opruge. 23 — povratno-pritisna opruga .* 1 . 9 —. 17 — zupčanik spojnice. 20 — navrtka.

10. elastični podmetač i navrtku M10xl pomoću moment-ključa (umetkom OK 17) pritegnuti momen­ tom 4.5 daNm. Postaviti novi zaptivni prsten. uskočni prsten.9.10.2. Levi poklopac postaviti lakim udarcima gumenog čekića i ravnomerno pokretati poklopac duž glavnog vratila menjača. Opruge spojnice postaviti sledećim redosledom: opruge sa ispupčenjem napred. 9. Veća površina pokazuje stranu povratne poluge. Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od 2. Ubaciti povratnu oprugu. Ravnomerno zamastiti. a stare prstenove i zaptivače zameniti. 231 . Postaviti zupčanik sa radijal­ nim zazorom. Odrediti klizne podmetače.3 mm (za ovo podešavanje služe klizni podmetači od 1. Podesiti unutrašnje lamele. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu čaura). Posta­ viti lamele spojnice sledećim redosledom: spoljna — unutraš­ nja — spoljna — unutrašnja — spoljna.1 mm). 4. Navrtke M6 postaviti i pomoću moment-ključa sa umetkom OK 10 unakrsno pritegnuti momentom 1 daNm. Ugraditi spojnicu (izvođenje ci­ lindričnom oprugom ili tanjirastom oprugom). poklopac opruga i prstenove za osiguranje. Sklapanje spojnice 1. 2. Postaviti spoljnu korpu spojnice. Zupčanik treba da ima aksijalni zazor od 0. Postaviti podmetač. Kolo spojnice sastaviti u lamele sa radijalnim zazorom. Podesiti unutrašnje la­ mele. Nosač za upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kugličnim le­ žaj em. Dve sigurnosne podloške utisnuti na osovinicu. Posta­ viti po 2 elastična podmetača na 7 uvrtnih vijaka. opruga sa ispupčenjem upolje i opruga sa is­ pupčenjem napred. Osigurati navrtku. Zategnuti navrtku pomoću moment-ključa sa 7 daNm. Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle spojnice. Obratiti pažnju da se ne ošteti novi zaptivni prsten. Kontrola delova Delove očistiti i proveriti.3.2 do 0. Pažnja: krivina na poklopcu opruge je van sredine. Postaviti podmetač.5 do 2.4 mm. 3.

9. Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (dužina opruge 38 mm). Fiksiranje brzina pomoću vratila za ukopčavanje i viljuške: zatvaranjem vijka i odvijanjem prstenaste navrtke.5 daNm). Izgradnja i ugradnja spojnice 1. pa staviti ta­ njirastu navrtku opruge dok ne nastane jači otpor. Pritegnuti navrtku MlOxl moment-ključem (obrtnim momentom 4. Izvući glavno vratilo menjača. Izvođenje konstrukcije sa cilin­ dričnom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledeći postu­ pak izgradnje i ugradnje. opruga se mora zameniti. Sastavljanje obaviti obr­ nutim postupkom. Kada se mera smanji više od 1 mm od normalne mere. Odviti navrtku. Ugra­ diti ih obrnutim redosledom. MENJAČ 9. Delove očistiti i proveriti.10. Sve pokretne delove nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor. Zupčanici imaju oznake za ugradnju. Ubaciti unutrašnji tanjir opruge i oprugu. Rasklapanje i sklapanje menjača Spojnica je već izvađena. Paziti na oba elastična podmetača. MlOxl i tanjir opru­ ge. oprugu i gra­ ničnik vratila za promenu brzina izvući. Delove oprati. Ubaciti sigurnosni prs­ ten. Osovi­ nicu i povratnu oprugu izvući. Zupčanik prve brzine uzeti iz kućišta. Zup­ čanik (diskosni) uzeti iz viljuške za promenu brzine. polovine kućišta radilice motora razdvojene. Osovinica za ukopčavanje brzina je u srednjem položaju 232 .11.4. Izvući osovinicu za promenu brzine. 9. 2.11. oprugu spojnice i tanjirastu oprugu izvući. Podići i izvući sporedno vratilo. Ugradnja — obrnutim postupkom. starter skinuti. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadržati je. Ugraditi osovinicu za promenu brzina. a zatim tanjir opruge — na navrtku. Glavčine sa dve oznake stoje jedna prema drugoj. Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja. Delove oprati i proveriti. Polugu za promenu i unutrašnju polugu za promenu brzina skinuti tako što ćemo odviti navrtku na unutrašnjoj poluzi M6 i izvući polugu pomoću dva odvrtača sa vratila za ukopčavanje brzine (ožlebljenje). Skinuti komandu za promenu brzine. Zaštitni prsten. Skinuti sigurnosne podmetače (srednji odvrtač). Razdvojiti sporedno vratilo gumenim čekićem.1.

SI. 9.8 — Menjač i poklopac (levi). 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — poklopac (levi), 4 — zaptivač, 5 — zupčanik, 6 — zupčanik, 7 — sporedno vratilo, 8 — zupčanik, 9 — zupčanik, 10 — glavno vratilo, 11 — segmentni klin, 12 — priključno vratilo, 13 — podmetač za podešavanje, 14 — ležaj, 15 — zaptivač, 16 — kućište priključnog vratila, 17 — čaura, 18 — sigurnosni prsten, 19 — navrtka, 20 — zaptivni prsten, 21 — sigurnosni prsten, 22 — kandžasti deo, 23 — sigurnosni prsten, 24 — vijak, 25 — podloška, 26 — zupčanik, 27 — klizni podmetač, 28 — ležaj, 29 — vijak, 30 — zaptivni prsten, 31 — zaptivni prsten, 32 — lančanik, 33 — elastična podloška, 34 — navrtka

(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupčanik za prvu brzinu, zupčanik postaviti u viljušku za promenu brzina i uba­ citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopčavanje ugraditi sa viljuš­ kom i viljušku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovinici za promenu smera. 9.11,2. Zamena ležajeva men jača 1. Motor je odvojen. Kuglični ležaj u nosaču za upravljanje spojnice skinuti. Pri ugradnji ležaja utiskivati ga do sedišta. Izmeniti zaptivni prsten. Kuglični ležaj levog poklopca izvući unutrašnjim izvlakačem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajući čep. Potisnuti ležaj do sedišta. 2. Izmeniti zaptivač na levom poklopcu. Izbiti zaptivač vra­ tila udarnim čekićem pri skinutom poklopcu i ležištu, a ako je potrebno upotrebiti uređaj za skidanje. Kuglični ležaj za kolenasto vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C i ubaciti ležaj sa odgovarajućim čepom. čaure ležišta za glavno i sporedno vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C. 9.11.3. Skidanje i ugradnja priključnog prenosa Kućišta za pogonsko vratilo sa konusnim zupčanikom od­ vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmetač. Skinuti sigur­ nosni prsten, kandžasti deo i sigurnosni prsten ispod kandžastog dela (kleštima). Odviti specijalnom navrtkom koristeći spe­ cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmetač za iz­ ravnavanje. Konusno priključno vratilo izbiti odgovarajućim če­ pom. Između konusnog zupčanika i ležaja nalaze se podmetači za podešavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sve delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80). Ugraditi konusno priključno vratilo (bez podmetača). Kućište zategnuti sa zaptivačem na kućištu kolenastog po­ gona. Meriti odstojanje između kraja vratila i kućišta. Priključ­ no vratilo pomeriti gumenim čekićem dok se ne pojavi zazor delova zuba. Novo odstojanje između kraja ventila i kućišta — izmeriti. Razlika u granicama 0,1—0,2 mm (radi zazora boka zupčanika) daje debljinu podmetača za izjednačenje. Konusno priključno vratilo opet skinuti i postaviti određene podmetače 234

između konusnog zupčanika i ključnog ležaja kako bi se dobio propisani zazor. Ponovo ugraditi konusno priključno vratilo (do oslonca). Odstojanje između kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog ležaja izjednačiti odgovarajućim podmetačem. Ubaciti sigurnos­ ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.

SI. 9.9 — Komanda menjača. 1 — navrtka, 2 — elastična podloška, 3 — poluga ko­ mande, 4 — osovinica, 5 — zaptivka, 6 — vijak, 7 — poluga za promenu brzine, 8 — elastična podloška, 9 — navrtka, 10 — vijak, 11 — zaptivni prsten, 12 — prs­ tenasta navrtka, 13 — opruga, 14 — graničnik, 15 — osovinica, 16 — viljuška za uključivanje, 17 — sigurnosni prsten

Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajućim čepom. Sigurnos­ ni prsten, kandžasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko­ risteći klešta za ugradnju. Kandžasti deo* ugraditi tako da ko­ nusni deo ostane spolja. Kućište konusno-priključnog vratila pritegnuti imbus-ključem OK 5. 9,11.4. Zamena ležajeva priključnog vratila Prethodno skinuti menjač. Kućište konusno-priključnog vratila zagrejati ravnomerno (100—150°C) i izbiti stari ležaj odgovarajućim čepom i gumenim čekićem. Izvući distantnu cev.
235

Izvući kuglični ležaj C kućište (100—150 C) odgovarajući čep za tilo i odgovarajućim

sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano ubaciti novi ležaj i distantnu cev koristeći ugradnju. Unutrašnji ležaj staviti na vra­ čepom za ugradnju utisnuti ga u kućište.

9.12. ELEKTRIČNI UREĐAJI 9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta 1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Očis­ titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta. Kontakti prekidača ne srne ju biti zaprljani, čađavi ili prevučeni oksidnim slojem, jer se u tom slučaju energija paljenja gubi. I novi kontakti mogu oksidirati pri dužem stajanju u nepodes­ noj prostoriji. Za čišćenje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op­ rati kontakte čistim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri­ tiskom. U slučaju jače oksidacije kontakte zameniti novim. 2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montažnog rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploči indikatora. Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidača speci­ jalnim ključem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta). 3. Izmeriti odstojanje kontakta: tačno odstojanje mora da iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi 0,2—0,3 mm. 4. Podešavanje odstojanja: podesiti nosač kontakta (vijak M4). Podesiti nosač kontakta, podesiti tačno odstojanje sred­ njim odvrtačem koji se postavlja u prorez za podešavanje na bradavicama. Učvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka može se promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora izvršiti još jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidača čisti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon­ takte, jako sagorele kontakte skinuti i očistiti uljnim kamenom (br. 304). 5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera — tačka paljenja. Veće odstojanje kontakta znači manje odsto­ janje polova i ankera i zahteva raniju tačku paljenja (pre GMT). Promena rastojanja polova i ankera je moguća podešavanjem otvora kontakta. Promena tačke paljenja vrši se samo promenom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploče, 236 m

Proveravanje i podešavanje tačke paljenja Oslobođena ploča ankera. pri čemu merač ostaje pri položaju u GMT. ključ za montažu i srednji odvrtač. 9.5 ili 2.2. Potreban alat: merač tačke pa­ ljenja. a merni pokrivač pomeranjem čivije za vođenje povući sasvim unazad. Merač momenta paljenja uvrnuti u otvor za svećicu.5 mm kod motora tip 66 pre GMT 2.0 mm ] kod motora tip 64 2. Kontrolnu 237 . Moment paljenje treba da bude: 3.1 mm od ranijeg položaja. Put klipa od GMTQI Razmak polova Breg prekidača * SI. Merni pokazivač pomerati čivijom do klipa. Merna kazaljka stoji. Pod kontrolom pokazivača kretati klip u radnom smeru.12. Merni pokazivač ubaciti u prostor cilindra. Klip okrenuti unazad za polovinu hoda. dok se kazaljka ne pomeri za 3.10 — Podešavanje tačke paljenja Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od GMT. Ovim je fiksirana mrtva tačka puta klipa na meraom satu.1 mm kod motora tip 35 Utvrđivanje GMT obaviti sledećim redosledom: okrenuti crvenu tačku prstena za podešavanja na nulu merača paljenja. tj. 2. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci. Polako okre­ tati klip preko GMT.9.

9. mase.sijalicu uključiti prema šemi na si.11 — šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica paralelno vezana) SI. provodnika prekidača.12. 9.11. 9. Kada su zatvoreni kon­ takti prekidača.). kleme SI. struja teče od crvene spojke preko kleme kabla 1. 9. zatvorenog prekidača.12 — Šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica redno vezana) 238 .11 i 9. Ako je sijalica paralelna prekidaču (šema na si.

žutog utikača u akumulator. kontakti prekidača. Tropolnu utičnu kutiju skinuti. Očistiti i proveriti ploču ro­ tora. pa zato mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste veza). 9.12. Pri otvorenim kontaktima prekidača struja teče od crvenog utikača. Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na krajevima talkom. Merne pokazivače vratiti nazad. Tačna tačka otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na kablovskoj klemi.12). Pritegnuti vijke M4.3. sijalica svetli. 3. Kabao prekidača ne srne se oštetiti vučnom oprugom i fileom za podmazivanje pri navođenju preko kolenastog vratila. Proveriti aksijalni zazor prekidača. Skinuti merač momenta paljenja. uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru. Proveriti aksijalni zazor prekidača (ne treba da bude veći od 0. Skidanje i ugradnja ploče ankera 1. Ugradnja ploče ankera: ubaciti prste­ nastu oprugu (za kolo sa polovima). 9. Sijalica ne svetli. Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada. kleme kabla 2 i žute kleme. kleme kabla 1. Utikač svećice i dugme za kratki spoj skinuti. kabao prekidača.2 mm). Sijalica svetli. Sijalica svetli. Ove provodnike. Provodnike izvući. vođenjem na kućištu kolenaste osovine. žuta spojka i akumulator. dovoljno povući dok ploča ankera ne bude pos­ tavljena u svoj položaj. sijalica. masa. sijalice. Akumulator je kratko spojen sve dok su kontakti spojeni. Svetio nije potpuno jasno. Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno. Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi 3 cilindrična vijka u eliptičnim rupama ploče ankera i okre­ nuti ploču dok se ne otvore kontakti prekidača. Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena spojka. Tri vijka sa okruglom glavom učvrstiti i još jednom proveriti moment paljenja. Vijke pritegnuti potpuno tek posle podešavanja paljenja. Sijalica u radnoj vezi sa prekida­ čem (si.kabla 2. Slolodni kraj provodnika za paljenje držati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati 239 . 2. jer se deo napona gubi kod kondenzatora. Proveriti paljenje. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu­ tralnu mast. prethodno polako zategnuti i pode­ siti ploču ankera u sredini eliptičnih otvora. Pri otvorenim kontaktima struja teče preko kondenzatora. Akumulator je kratko spojen.

Oprugu i polugu prekidača skinuti. Odvojiti kontakte i skinuti po­ lugu prekidača. podloška. poluga prekidača.4. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristeći viljuš­ kasti ključ OK 5. Osigurač opruge izvući (koristiti pljosnata klješta). proveriti sve delove za paljenje.5. Na klizni element naneti mast.12. skinuti nosač kablova (viljuškasti ključ OK 5). Zato treba napraviti probnu svećicu. ili je pojava neravnomerna. Podešavanje obaviti posle kratkog vre­ mena rasterećenja kondenzatora (lampama za proveru ili proveru na oko). Jača varnica na kontaktu prekidača upućuje na slabu vezu kondenzatora i mase. Pre nego što je kondenzator skinut. Namotaj e visokog napona. Uraditi sledeće: utisnuti kondenzator u ankersku ploču. Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje Ploču ankera skinuti.kao pri startovanju. opteretiti kondenzator. Prekidač (kompletno) skinuti (vijak M4). Ako ne skače varnica od provodnika za paljenje ka masi motora. savijanjem elektrode mase na svećici M 95 T 1 rad je olakšan. Ako je neophodno da se kondenzator skine. Ne nanositi mast na kontakte. Kvarovi na kondenzatoru su vrlo retki. Izbiti konden­ zator odgovarajućim čepom. 9. Kontakte i polugu prekidača skinuti sa nosača kontakta (pomoću štapa). 240 . Redosled delova: podmetač. Prekidač sastaviti: osovinicu ležišta zamastiti neutralnom mašću. postoji kvar na provod­ niku namotaj a visokog napona ili na prekidaču. Zamena prekidača Ploča ankera oslabljena. 4.12. kondenzator i provodnike od prekidača proveriti (povezanost priključenja na masu). Uz to je sastavljeno ventilatorsko — i magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi. Pri postavljanju poluge prekidača istovre­ meno ubaciti vučnu oprugu ispod glave zavrtnja na nosaču kontakta. tada oba provodnika treba odlemiti (koristeći lemiio). navrtku M3 odviti. Skinuti provodnike. 9. pri čemu je držanje odstojanja otežano). Oprati kontakte čistim benzinom. elastični osigurač.

Ne upotreb­ ljavati čeličnu Četku (ostaci čelika utiču na izolaciju svećice). čet­ kica. Izgledom se utvrđuje varnica: da li je toplotna vrednost i podešenost motora u redu. Očistiti svećicu. kontrolnik. 9.14 — Prekidač paljenja 241 . Kondenzator dobro utisnuti. Izvući utikač svećice. 9. igla. Ostatke gara u donjem delu otvora očistiti iglom. Namotaj se može ispitati na protok i na spoj sa masom pomoću baterije i provodnika merača paljenja.13 — Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT 9. Izmeriti otpor namota ja.6. Skidanje i ugradnja svećice Potreban alat: ključ za svećicu (OK 26 ili OK 21).12. Čišćenje svećica vršiti benzinom ili vazduhom pod pritiskom. Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4).Obratiti pažnju da se pri obradi ne stvori veza sa masom (rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon­ denzatora). 16 MotokuKivatori SI. ili pomoću uređaja za ispitivanje namotaja. 6 U 3 2 SI. Svećicu za paljenje od­ viti ključem za svećice.

greška je u svećici ili utikaču svećice.12. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produže taka od olova. Navoj ni čep odviti.8. Otpor utikača proveriti specijalnom sijalicom.7. • 242 .6 mm. Izabrati eventualno nižu toplotnu vrednost svećice. Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne pokaže varnica to još uvek nije dokaz da svećica nije u redu. vlažnija obloga. Odviti utikač svećice sa kablom.3) paljenje u redu. Ako je (prema 9. Toplotna vrednost svećice nedovoljna. skinuti dugme i podmetač. 9.12.Proveriti okom izgled svećice: izolacija ne srne da ima naprsline. gorivo je suviše zamašćeno. Odstojanje treba da bude 0. laka crna podloga.15 — Element za vezu Radi provere: ubaciti utikač i svećicu postaviti na glavu cilindra. obloga požutela. Gorivo potamnelo. SI. Proveriti oprugu za čiviju svećice.5—0. Ako je neispravna onda je: 1) Čađava. kućište suvo. 9. Skidanje i ugradnja utikača svećice Skinuti utikač sa svećice. Odseći oblogu (10 mm) na kablu svećice (nož). Ispravna svećica: izolator svetio braon.12. izvući provodnik za kratak spoj. Proveriti provodnik za sve­ ćice. Sijalicom proveriti protok struje. ili ako je toplotna vrednost previsoka. crni ja. 9. 2) Pregrejana svećica: masa i srednja elektroda naugljenisane. 3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do žuto cr­ vena prevlaka na izolatoru slična staklu. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ručicom (dve navrtke M6 sa prstenastim-okastim ključem).

Vijak MIO odviti većim odvrtačem. 9. TRANSMISIJA Skinuti motor (videti poglavlje 9.2. 27). . koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. 9. Pri učvršćivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-ključ sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm. Lim za držanje (postavljanje i skidanje) Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim ključem OK 10). Skinuti vijak. Priteg­ nuti natezni vijak i učvrstiti ga kontranavrtkom (koristeći dva viljuškasta ključa OK 13). 9. 6. Skinuti poklopac ulaznog kućišta i zaptivni poklopac.5 i viljuškasti ključ OK 24. 9. Izvlakačem NR 334131 izvući ulazni lančanik (zaštitna čaura za navoj MIO X 1. Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrtač.1. 2. ot­ pustiti 4 vijka M5. Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon).13. Četiri provodnika mo­ raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu­ hvata provodnike (da ne prodire voda). Polugu za kra­ tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5). On se pri­ ključuje na klemu 31. Skidanje i nameštanje zaptivnog poklopca Srednjim odvrtačem skinuti poklopac ulaznog kućišta. Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (pritezač lanca). 4.10.9. očistiti zaptivne površine i zaptivač zameniti. Lančanik po­ desiti i namestiti u lancu i na podlošci glavnog vratila prenosnika.12.12.13.13. Skidanje i ugradnja tropolno utične kutije Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrtač). elastični prsten i lim za držanje. 9.2).Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 16 i ) i . 3. 243 . 5. Otvor leđne poluge okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno. Izgradnja i ugradnja ulaznog lančanika 1. Odviti navrtku sa vratom (obrtnim ključem sa umetkom OK 24).

.

12 — izlazno vratilo. 16 — ležaj. 4 — lanac. 3 — od stoj na čaura. 24 — vijak. 23 — podmetač. 21 — poklopac izlaznog kućišta.16 — Lančani prenosnik. 9. 5 — spojni članak. 22 — zaptivni prsten. 2 — ležaj. 20 — čivija za centriranje. 19 — osigurač. 15 — ležaj. 8 — kućište prenosnlka. 10 — leži Sna čaura. 14 — prenosno vratilo. 11 — na vojni čep. 17 — zaptivač. 18 — zaptivka. 9 '— limeni čep. 1 — poklopac centralnog kućišta. 25 — zupčanik 244 . 13 — lančanik Maznog vratila. 7 — lanac.SI.

19. lančanik Z=10 i valjkasti lanac sa 16 članaka idu napolje sa poklopcem ležišta. 11. 16. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la­ nac sa 39 članaka. Spoj ni članak ubaciti sa leve strane. Kod kućišta sa hodom unazad: međuvratilo. a oprugu spoj nog članka postaviti nasuprot okretanju lanca. Transmisija (bez hoda unazad) — ključem za montažu. 245 . Navesti lanac odozgo. 15. Skinuti ulazni lančanik. 13. Spoj ni čla­ nak otvoriti spljoštenim kleštima (radi boljeg postavljanja ski­ nut je levi poklopac ulaznog kućišta). 14. Polugom za ukopčavanje isterati ozubljenu čauru — da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle­ štima. 18. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu čauru za ukop­ čavanje. Skidanje i nameštanje centralnog vratila 1. 3. Skinuti poklopac ležišta sa jednim ili dva odvrtača (sa mogućnošću udara na odvrtače). ubaciti centralno vra­ tilo. 12. 5. utični ključ OK 8). 2. obuhvatiti lančanik lancem i sprovesti lanac naviše.9. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju­ čem sa unutrašnjim umetkom OK 6. Skinuti dvodelni igličasti kavez sa distantnom cevi. Kod VR transmisije: izvući centralni lančanik sa le­ žaj em. 8. 6.3. Desni poklopac i zaptivni disk skinuti. Kućište (VR) izvući udarcima finog čekića. glavčinu i segment. 10. Spoljni članak skinuti sa lanca pljosnatim kleštima. Običan valjkasti lanac sa 33 članka izvući. Kućište transmisije već je skinuto. Izvući lanac na otvorenoj desnoj prirubnici. Polugu za ukopčavanje izvući (vijak AM 6. 9. Skinuti ugaonik za držanje i osloboditi vijke M8. 4. 17. udar­ cima čekića). Ulazni lančanik po­ staviti u lanac. Poklopac ležišta odviti. Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zupčanik sa 34 zuba izvući sa igličastim kavezom. Izbiti centralno vratilo (odgovarajućim čepom. Iz­ vući običan valjkasti lanac sa 39 članaka. 7. Podići lanac i povući lančanik.13.

ir. 14 — prenosnik (komplet). 11 — podloška. 9. 1 — krUasta navrtka. SI. 3 — poklopac. 17 — zaptivka.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 13 — elastična podloška. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 10 — zaptivka. 5 — vijak. 15 — pogonski lančanik. 8. 9 — navrtka. 18 — navrtka. 16 — segmentni klin. 12 — na­ vrtka. 19 — vijak za podešavanje . 6 — podloška. 2 — podloška. 4 — zaptivni prsten.

19 — vijak za podešavanje . 17 — zaptivka. 7 — poklopac ulaznog kućišta.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 14 — prenosnik (komplet). 11 — podloška. 12 — na­ vrtka. 10 — zaptivka. 1 — krUasta navrtka. 3 — poklopac. 16 — segmentni klin. 15 — pogonski lančanik. 9. 4 — zaptivni prsten.SI. 13 — elastična podloška. 18 — navrtka. 8. 9 — navrtka. 5 — vijak. 6 — podloška. 2 — podloška.

a R-zupčanik na igličastom ležištu. 28. Izbušiti podmetač. Ubaciti glavčinu za ukopčavanje. Uvesti ga kroz de­ snu prirubnicu izlaznog kućišta i obuhvatiti centralni lančanik početkom lanca i navući ga naniže. Zatvoriti lanac spoljnim člankom. Postaviti polugu za ukopčavanje sa krivinom ka izlaz­ nom vratilu (VR-kućište). Ubaciti izlazni lančanik. a novi podmetač dobro osigurati. Odrediti debljinu distantnog podmetača. Zameniti zaptivač. Naviti poklopac ležaja: a — bez VR-transmisije: naviti specijalnim ključem za ugradnju. a ozubljenje za lanac je na strani poklopca. Nazubljenu čauru postaviti na ispust. 26. Navući distantnu cev na centralno vratilo. VR-kućište opet odviti i sastaviti pomoću distantnog podmetača. 22. Radi boljeg postavljanja ski­ nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kućišta. Kuglu zameniti. a cilindrični deo cevi leži na lančaniku. 24. 29. 21. Kompletiranu ozubljenu čauru ubaciti sa segmentom i čaurom za ukopčavanje (VR-kućište). cilindrični deo napred. Pažnja: Kugla u VR-kućištu mora da bude u pravcu oba ozu­ bljenja ozubljene čaure. b — sa VR-transmisijom: postaviti centralnu čiviju (čeki­ ćem). Paziti na dobro sedište segmenta. 30. Navući centralni lančanik sa kugličnim ležajem 6006 na centralno vratilo (koristeći klešta za ugradnju). 25. 23. VU-kućište mo­ ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kućišta. Igličasto ležište postaviti na centralno vratilo (uz korišćenje masti). čekićem i sekačem. Navoj VR-kućišta sa distantnim podmetačem ravnomerno namazati specijalnom mašću (»pauelseal«) i naviti kući­ šte (fini čekić kod VR-kućišta). 31. Postaviti običan lanac sa 33 članka. 247 . osigurati vijke viljuškastim ključem OK 13. 27. Pažnja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kućište. Ubaciti osigurač su­ protno okretanju lanca — posmatrano pri kretanju motokultivatora napred (koristeći pljosnata klešta).20. igličasti ležaj postaviti na cilindričnom delu. Naviti za vrt an j M6 utičnim ključem OK 8. Učvrstiti ugaonik za držanje.

13. 9. 55 — zaptivka. 8. Pri ugradnji zagrejati kućište na 100°C. 59 — čep sa navojem. 29 — ozubljena čaura. 11 — lanac. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kleštima. Zaptivni poklopac skinuti.32. oslonac veličine 1. 1 — igličasti ležaj. Bez VR-transmisije: kuglični ležaj (6204) takođe skinuti (izbiti preko odgovarajućeg čepa). 56 — čivija za centriranje. 4.13. Postaviti novi zaptivač. 4 — podloška za podešavanje. 63. 15 — lanac. 60 — ležišna čaura. 69 — ležaj. 17 — ležaj. 5. 41 — limeni čep. 54 — segmentu! osigurač. 26 — pod­ loška. 40 — opruga. 3 — kućište promene smera. 21 — pod­ loška. Poklopac ležišta napuniti (do polovine) mašću.18 — Lančani prenosnik sa VR-transmisijom. 32 — igličasti ležaj. unutrašnji izvlakač veličine 2 i 3. 14 — spojni članak. 33.4. 8 — ležaj. SI. 73 — podloška. 20 — kućište prenosnlka. 23 — vodica poluge. Postaviti dva vijka sa pljosnatom glavom. 39 — čelična kuglica. koristeći izvlakač veličine 3 i oslonac veličine 1. 2 — zaptivka. 65 —. 62 — opruga. Kod VR-transmisije: izvući kugličasti ležaj (6203) u po­ klopcu. 49 — čivija za centriranje. 42 — komanda spojnice. 52 — podloška. Kućište je već skinuto (poglavlje 9. fini čekić i klešta. 68 — zupčanik izlaznog vratila. 37 — ležaj. pa izvući ležaj 6006 specijalnim alatom za izvlačenje. 25 — podloška. 47 — poklopac. 19 — ugaonik. 66 — limeni čep. 7 — sigurnosni prsten. Potrebni alati: tri izvlakača sa kljunovima. koristeći unutrašnji odvrtač veličine 2 i oslonac veličine 1. 48 — ležaj. 27 — vijak. 35. 2.elas­ tična čivija. 31 — ozubljena spojnica. 22 — navrtka. 34 -— le­ teći zupčanik. 64 — umetak (plastični). Izvući čauru igličastog ležišta u VR-kućištu (izvlakač ve­ ličine 2. 67 — izlazno vratilo. 44 — podloška. 43 — vijak. Četiri vijka pritegnuti moment-ključem. 46 — podloška. Utisnuti pomoću odgovarajućeg čepa. 53 — poklopac izlaznog ku­ ćišta. 38 — zaptivka.3). 51 — vijak. 12 — odstojna čaura. oslonac veličine 1). 16 — prenosno vratilo. 9 — lančanik. 45 — vijak. 28 —. 70 — zaptivač. 57 — ležaj. 10 — spojni članak. 6. 74 — vijak 248 . 61 — ručica za promenu smera. 3. 71 — labirint ni prsten. 33 — zupčanik hoda unazad. 50 — osigurač. Otklanja­ nje odgovarajućim čepom. sa unutrašnjim umetkom OK 6.podloška. 34. 58 — lančanik izlaznog vratila. Zaptivne površine ravnomerno namazati hermetikom po VR-kućištu. momentom 3 daNm. 7. 36 — lanac. 35 — spojni članak. 9. 13 — igličasti ležaj. 72 — poklopac izlaznog kućišta. Zamena ležajeva centralnog vratila 1. 6 — vijak. 18 — vijak. 5 — podloška. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100°C. 24 — vijak. 30 — čaura za uključivanje. Skinuti igličasti ležaj (6204) na strani poklopca za nabi­ janje.

.

Izvući poklopac izlaznog kućišta izvlakačem. 2. Alati za ovu operaciju: obrtni ključ sa umetkom OK 6. 6. 8. 4. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. odvrtač. 13.5). 9. a iz­ lazno vratilo je slobodno. Upotrebiti nove vijke i zaptivač. Skinuti desni poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9.5 daNm. uređaj za izvlačenje. 10. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo »uhuplus« (ili odgovarajuće). 5. Delove očistiti. Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz­ laznog kućišta isti je kao i kod desnog. Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom. 3. 9. Izvući desni labirintni prsten izvlakačem. Oba poklopca zagrejati. Skinuti zaptivač vratila izvlakačem. Postaviti zaptivku vratila čepom za ugradnju i gumenim čekićem.7.13. 4.6. Skinuti poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. koso postaviti i izvući napolje. 12. Vra­ tilo malo podići.13. Skidanje i nameštanje izlaznog vratila 1.13. Skinuti čeoni zupčanik sa izlaznog vratila koristeći stegu i fini čekić.13. čep za montažu i moment-ključ sa unutrašnjim umetkom OK 6. Izlazno vratilo izvući sa čeonim zupčanikom nalevo. 2. čekić. Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim ključem OK 6. Poklopac izlaznog kućišta postaviti udarcima finog če­ kića (koristeći čep). Pri ugradnji kuglični ležaj (6205 ili 6006) postaviti najpre u poklopcu izlaznog kućišta. 7.13. sa momentom 2. 11. Skidanje i nameštanje oba poklopca izlaznog kućišta 1. Postaviti (ispod) sud za skupljanje masti. tri otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10Q°C. Tri dugačka vijka ka levom poklopcu izlaznog kućišta.5. Pri tom postaje slobodan kuglični ležaj (6205) ili (6006). 2. Zagrejati vijke poklopca izlaznog kućišta na 100°C. 3. 9. Delove očistiti. Poklopac izlaznog kućišta zagrejati na 100°C. 250 .9.6). Prvo postaviti levi poklopac. 5. Skidanje i nameštanje desnog poklopca izlaznog kućišta 1.

6). fini čekić. čep za ugradnju. 5.10. 2. 4. Kuglični ležaj (6301 C3) izvaditi: — iz poklopca izlaznog kućišta unutrašnjim izvlakačem veličine 1.13. — sa izlaznog lančanika od vrtačem sa dva kljuna. 5. Zamena ležaja izlaznog vratila i izlaznog lančanika 1. Staviti zaptivač u labirintni prsten. Skinuti zaptivni prsten ležaja koristeći alat za izvlačenje. Skinuti izlazno vratilo i ulazni lančanik.8. sa osloncem veliči­ ne l / i viljuskastim ključem OK 28 i 24.13. viljuskasti ključ OK 24. i viljuskastim ključem OK 24 i 22. 3. Sastavljanje: postaviti kuglični ležaj (6301 C3 i 6205 ili 6006) u zagrejanom poklopcu izlaznog kućišta i utisnuti odgovarajućim čepom. Izvući labirintni prsten izvlakačem. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog kućišta (koristeći čep za ugradnju i fini čekić).13. viljuskasti ključ OK 28. Kuglični ležaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog kućišta: unutrašnjim izvlakačem veličine 3. 2. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 3. Ugradnja: 1. 4. uređaj za izvlačenje.13. a izlazno vratilo je slobodno. izvlakac sa dva kljuna i gumeni čekić. 3. Odvojiti spoj ni članak pljosnatim kleštima. Skidanje i nameštanje izlaznog lančanika 1. Alati za ovu operaciju: unutrašnji izvlakac veličine 1 i 3 sa osloncem 1. Zamena zaptivača na izlaznom vratilu 1. Izvući spoj ni članak i izlazni lančanik. Očistiti delove.9. 9.9. 9. 24 i 22. 251 . sa osloncem veličine 1. 2. 2. Alat za ovu operaciju: izvlakac. Poklopac izlaznog kućišta skinuti (poglavlje 9. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim čekićem.

5. Skinuti labirintni prsten.9.12. 3.5 daNm. Skidanje i nameštanje poklopca ležišta Bez VR-prenosnika: 1. Sigurnosnu zavarenu tačku prethodno odviti. Osam imbus-vijaka skinuti obrtnim ključem sa unutrašnjim umetkom OK 6. 9. i 252 . lančanik sa 10 zuba i lanac sa 16 članaka. Skinuti poklopac kućišta koristeći dva odvrtača.13. 1 i Sa VR-prenosnikom: 1.13. Delove očistiti. Poklopac izlaznog kućišta izvući izvlakačem. Odvojiti poklopac ležišta sa dva odvrtača. 2. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 9. sa momentom od 2. 3. Ubaciti ležište u zagrejani poklopac (na 100°C). Postaviti ispod kućišta sud za skupljanje masti. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla­ čenja na labirintni prsten 1. 2. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6.13. 7. 2. 6. Zameniti zaptivač. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja labirintnog prstena 1. Lakim udarcima čekića postaviti poklopac i učvrstiti ga. Skinuti poklopac izlaznog kućišta. prvo skinuti desni poklopac. Odviti poklopac ležišta specijalnim ključem. Čvrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom tačkom. Pošto postoje dva du­ gačka vijka.11.13. Četiri imbus-vijka otpustiti obrtnim ključem sa unutra­ šnjim umetkom OK 6. 4. Zaptivač i kuglični ležaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra­ šnjoj strani (Čepom i gumenim čekićem). 4. 3. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Sa po­ klopcem kućišta napolje izlaze: međuvratilo. 5. 2. Zaptivač vratila upresovati u ohlađeni poklopac sa spoljne strane (koristeći čep i gumeni čekić). pa delove oči­ stiti.

Donje i gornje kućište oprati petroleumom. Posle učvršćenja svih navrtki proveriti još jednom napon lanca. 2. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona lanca). momentom od 3 daNm. Skinuti poklopac ulaznog kućišta. 6.13. 6. Deformacijom materijala osigurati poklo­ pac (odvrtačem ili sekačem).13. Dva vijka sa spljoštenom glavnom nalaze se sa druge strane kućišta. čep za ispuštanje ulja i njihovo sedište očistiti viljuškastim ključem OK 11. 4.14. Skinuti poklopac kućišta. Zamena masti za podmazivanje u transmisiji 1. Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtačem i pri­ tegnuti vijak za zatezanje lanca. Osloboditi navrtku M8 koristeći 2 viljuškasta ključa OK 3. 253 13. a u donje 350 g pol u te­ kuće masti za reduktore (»REDMA-0«). Unutrašnju stranu rav­ nomerno namazati. 9. 5. Ubaciti novi zaptivač. Podmetač ubaciti i pritegnuti čaurom ili odgovarajućom cevi. Zaptivne površine VR-kućišta ravnomerno namazati zaptivnim sredstvom ili slučnim hermetikom. Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka. Odviti čep. . Učvrstiti 4 vijka moment-ključeni sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Izbiti limeni čep odvrtačem.4. 9. 3.13. U gornje kućište ubaciti 150 g. Zaptivne površine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac do polovine napuniti mašću. Osloboditi oslonac. 9. Lanac treba da bude pokret­ ljiv pod odvrtačem. Odviti zaptivni poklopac.15. Ugraditi novi limeni čep. Pritezanje pogonskog lanca 1. 5. Skidanje i names tan je limenog čepa za nabijanje Odbiti materijal navučen na dva mesta.16. Nabiti čiviju za centriranje (čekićem). 4. 2. 5.

Izvući sajlu za gas sa regulatorom gasa.14. Odvojiti upravljač: odviti vijak Ml2 viljuškastim klju­ čem OK 19. 2. 2. Izvući opružnu šipku odvrtačem. 3.14. Pažnja! Pri skidanju ozubljene letve — ozubljena ručica je na desnom graničniku. 9. 254 .6. Kad je sajla osigurana čivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti čiviju alatom (odvrtačem). Uvrnuti zatvarač. 4. Otkačiti sajlu regulatora gasa. Otkačiti sajlu sa ručice za regulisanje gasa. Izvući sajlu sa ozubljenom letvom. 7. Nameštanje i skidanje sajle za gas 1. Ručicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9. 9. Radi navlačenja plastičnih rukohvata — promeniti talk.3. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kućišta.14. Odviti poklopac karburatora (odvrtačem). sajlu otkačiti.14. Kontrolisati karburator.2.5).6). Odviti vijak Ml2. tako da deo sajle viri iz obloge. 2. Izvući sajlu iz krive cevi. KOMANDE I DODATNI DELOVI 9. Odviti šestougaoni graničnik viljuškastim ključem OK 8/9.1. 7. 4. 5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje 9. UPRAVLJAČ.14. Skidanje: 1.14. 3. pa izvući zglob upravljača. Sa 2 viljuškasta ključa OK 19 skinuti upravljač. Pritegnuti oprugu i izvući sajlu sa regulatorom. 3. 9. 6. Skidanje i nameštanje upravljača 1. Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podešavanje u krivoj cevi — otpuštanjem navrtke. Skidanje i nameštanje zgloba upravljača 1.

.

12 — opružni lim. 37 — navrtka. 24 — navrtka. 41 — podloška. 10 — poluga komande menjača. 3 — poluga ručice men jača. 16 — plastični rukohvat. 33 — pod­ loška. 32 — navrtka. 17 — navrtka. 1 — vijak. 40 — vijak. 6 — elas­ tična čivija. 23 — navrtka. 30 — prekidač za gašenje motora. 8. 14 — komanda za gas. 5 — vodica poluge men jača.20 — Komande. 2 — podloška. 39 — zaštitnik sajle. 4 — vijak. 26 — pločica. 20 — navrtka. 22 — sajla spojnice. 42 — navrtka . 25 — pločica. 9. 21 — vijak za podešavanje. 29 — držač sajle. 19 — ručica spojnice. 13 — vijak.SI. 9 — plastični umetak. 15 — vijak. 7 — opruga. 18 — navrtka. 28 — vijak. 35 — gumena obloga. 34 — čaura za vezu. 36 — loptast! zglob. 27 — vijak. 38 ~ zatega. 31 — utikačka kutija. 11 — sajla za gas.

9.4. Otkačiti sajlu sa povra­ tne poluge specijalnim alatom.14. 2. Navući sajlu u za­ štitnik i podesiti na zazor od 2 mm. d) odvojiti ručicu. Sajla je već skinuta (poglavlje 9. c) odviti navrtku za podešavanje. uvesti sajlu kroz zaštitnu cev i kroz otvor. Paziti na povratno-pritisnu op­ rugu. odviti vijak i samoosiguravajuću navrt­ ku M8 koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. SI.14. Odviti navrtku M6 viljuškastim ključem OK 10. 9. Skidanje i nameštanje sajle za spojnicu 1. 17 Motoik'Ultivatori 257 .5. istisnuti ručicu sa upravljača.21) treba da iznosi 140 mm. 9. Otkačiti sajlu sa ručice. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Skidanje i nameštanje ručice za regulisanje 1. Slobodna du žina sajle (si. c) izvući poteznicu sajle. 2. podesiti poteznicu na zazor od 7 mm.3). Kod livene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. b) istisnuti navrtku za podešavanje sa kraja sajle srednjim odvrtačem. e) izvući sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom).4.14. Izbiti poklopac ulaznog kućišta. Kod limene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem.21 — Slobodna dužina sajle 9. b) fiksirati navrtku za podešavanje i odviti vijak za pode­ šavanje.

Skidanje i nameštanje ručice L Sajla je skinuta (poglavlje 9. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Paziti na elastičnu podlošku.8. 2. 9. Kod ručice livene pod pritiskom odviti vijak M6.7. 2. 3.14. 9. Izvući polugu komande preko kuglastog dela iz klizača poluge. 4. b — otpustiti vijak M6 ce vas tim ključem OK10 i skinuti krivu polugu.3. Skidanje i nameštanje komande hoda unazad 1. Izvući krivi osigurač na kuglastom priključku i ležište.14. 258 . Pažnja! Paziti na dobro postavljanje krivog osigurača na kugli i poluzi.14. 2. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. a — pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le­ žišta poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za vezu. Izvući polugu komande iz ležišta preko graničnika. Pri učvršćenju ručice za reguiisanje odviti dva vijka M5.6. 5. Delove očistiti i pode­ siti. 4.4). Kod presovanja ručice: a — odviti zavrtanj M8 sa dva viljuškasta ključa OK 13. 4. Koristiti odvrtač i viljuškasti ključ OK 8.4). Skidanje i nameštanje komande men jača 1. Pri ug­ radnji upotrebiti novu elastičnu čauru. Sajla je skinuta (poglavlje 9. Pre toga izbiti graničnik. Odviti vodicu poluge komande (vijak M8). Pri presovanju ručice koristiti 2 viljuškasta ključa OK 13 i srednji odvrtač. Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski­ nuti. 3. tada izbiti elastičnu čauru odgovarajućim čepom. 3. b — istisnuti ručicu sa upravljača srednjim odvrtacem. 9. Odviti ležište poluge komande sa 2 viljuškasta ključa OK 15. 4.14.14. Delove oprati i podesiti.

2. 3. Odviti 2 vijka M8 viljuškastim ključem OK 13. 3. 10. Očistiti rešetku za sipanje goriva (i ostale delove). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 9. 7. 4. 5. Skinuti lonče sa uljem i odvojiti žičane elastične zakačke. 17* 259 . Odviti levi i desni sigurnosni lim.14. Ulje može da isteče iz lonče ta prečistača.14.22 — Zglobni deo komande hoda unazad 9. 9.10. 8. Skidanje i nameštanje uljnog prečistača za vazduh 1. Rezervoar za gorivo isprazniti. Odviti slavinu za gorivo i očistiti sito viljuškastim klju­ čem OK 19. 2.9. Otpustiti šelnu usisne cevi (srednjim odvrtačem). Osloboditi šelnu (srednjim odvrtačem).SI. Paziti na elastičnu podlošku. Odviti 2 vijka M6 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 10. Skidanje i nameštanje rezervoara za gorivo 1. Gornji deo prečistača dr­ žati uspravno. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za gorivo sa slavinama. 9. Osigurati vijke M8 pomoću sigurnosnih limova. Paziti na zaštitne poklopce metalno-gumemh amortizera. 6.

3. Podesiti otvore na nosaču rezervoara sa okcima na mo­ toru (odvrtačem). Skinuti levi i desni def lektor. 7. Odviti 2 vijka M8X15. Napuniti lonče za ulje do donje oznake. Odviti poklopac ulaznog kućišta. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim ključem sa umetkom OK 15. Pri većoj zaprljanosti — rastaviti gornji deo prečistača i dobro ga očistiti. 9. 2. 5. Ubaciti izduvni lonac i cev. Delove očistiti i zameniti zaptivače. 260 . 6.4.14.11. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. 2. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi 1. 5. 4. Navrtku pre toga osloboditi. 8. Paziti na spojnu šelnu. 6. Osloboditi šelnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtačem). Pažnja: Pri skidanju može isteći ulje iz lončeta prečistača. 4.12. Skinuti izduvni lonac: a — osloboditi spojnu šelnu. 6. 9. Držati uspravno uljni prečistač. 7.14. Skidanje i names tan je nosača rezervoara 1. 5. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva (srednjim od vrtačem). osloboditi oslonac kućišta trans­ misije viljuškastim ključem OK 13. Očistiti delove. Dobro oprati gornji deo prečistača uta­ panjem u dizel-gorivo. b — odviti navrtku za učvršćenje izduvne cevi (specijalnim ključem). Skinuti izduvnu cev: a — odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju­ čem). b — odviti 2 vijka M8 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. 3.

Odviti vijak M8x50 imbus-ključem OK 13 mm i viljuškastim ključem OK 13.23 — Pneumatski pogonski točak. Pri sastavljanju paziti na elastične podmetače. 2 — podlog ka. 9. rotaciona sitnilica ili glavčina mora se zaokrenuti za 180°.14.14. Delove očistiti. 3. Ako ne pasu ju. 1 — navrtka. Odviti krilastu navrtku. SI. 9. 6 — vijak 261 .9. Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi nameštanja). Skidanje i nameštanje pneumatskih (gumenih) točko va ili delova rotacione sitnilice 1. Pažnja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra­ tila. 3 — poluosovina (duža). Skidanje i nameštanje poklopca ulaznog kućišta 1. tada međuzublje rotacione sitnilice ili glavčine mora da prolazi kroz sredinu otvora. 2. Skinuti poklopac i delove očistiti. 5 — točak.13. 2. 3. 4 — vijak.14.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful