'

D. Simonovic

1. MOTOKULTIVATOR — OPŠTI PODACI 1.1. MOTOKULTIVATORI Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka­ ko kod individualnih proizvođača, tako i u društvenom sektoru. Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su /.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici­ ma, malim posedima, mehanizaciji okućnica i dr. Motokultivatoti se veoma mnogo koriste u kraškim područjima, gde je pristup na malim parcelama otežan bilo kojim transportnim sredstvom, pa se oni na takve parcele prenose pomoću radne stoke (maga­ rac, mazga, konj) ili to čini sam čovek. Motokultivator i su najčešće izvedeni kao ručne mašine ko­ jima se direktno upravlja pomoću odgovarajućih ručica, a prili­ kom rada nemaju sopstveni uređaj za vožnju, već radni deo ma­ šine služi za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva­ tor ili freza, po čemu je i dobio naziv — motokultivar ili freza. Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti točkovi, pa se on u tom slučaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj varijanti može služiti za vuču pluga i mnogobrojnih priključnih oruđa, a može se koristiti i u transportu sa odgovarajućom pri­ kolicom. Motokultivatori se izrađuju sa benzinskim ili dizel-motorima snage 2,2 — 4,4 kW. Na njih se može priključiti veliki broj različitih uređaja i mašina, pa se zbog toga smatraju najuniverzalnijom poljoprivrednom pogonskom mašinom. Najčešće korišćeni dodatni uređaji i mašine su: rotacioni kultivator za površin­ sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu, kultivatorske motičice različitih oblika i namena, sadilice, sejačice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zaprašivači, kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, čistači snega, cirku7

lari i mnogi drugi priključci. Ukoliko se na njega može priklju­ čiti veči broj odgovarajućih priključaka utoliko je motokultivator ekonomičniji. 1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI Za jednoosovinske traktore je odomaćen naziv motokultivatori. Karakteristično za jednoosovinske traktore je to što imaju jednu pogonsku osovinu i što se njima direktno upravlja pomoću ručice. Da bismo uočili razliku između motokultivatora i jednoosovinskog traktora, posmatraćemo operaciju rotacionog kultiviranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikači radni deo ro­ tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih točkova. Kod jednoosovinskog traktora na priključnom vratilu ni­ je potrebno skidanje pogonskih točkova. Uz jednoosovinske trak­ tore mogu se dodati jedan ili dva točka koji služe za oslanjanje zadnjeg dela traktora, pa se tako olakšava rad rukovaocu. To su uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukovalac mogao da radi u se decern položaju. Jednoosovinski traktori imaju ugrađeno jedno ili dva prik­ ljučna vratila za pogon različitih rotacionih oruđa i mašina. Ako je jedno od vratila sinhronizovano sa men jačem brzina, na njega se može priključiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko­ lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru­ đa priključuju se pomoću različitih priključaka sa zadnje, pred­ nje i bočne strane. U jednoosovinske traktore ugrađuju se motori snage 3 — 10 kW, i to pretežno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u ravnici i brdsko-planinskom području na nagnutim terenima. Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno otežano pri radu na nagnutom terenu, kada težak i snažan trak­ tor može biti opasan po rukovaoca. Da bi se čitaocima olakšalo korišćenje ove knjige, u daljem tekstu zadržaćemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske traktore. 1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA Osnovna konstrukcijska izvođenja motokultivatora prikazana su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika između njih je primetna i u na8

SI. t.l — Motokopačica IMT-504

SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

živima: motokopačica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres). Da bismo upoznali osnovne mogućnosti i razlike između po­ jedinih motokultivalora, moramo znati nešto i o konstrukcij­ skom izvođenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje i održavanje, katalozima i drugim publikacijama.

SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)

Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultivatora, nužno je dobro proučiti sve njegove karakteristike. U sledećem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove motokultivatora domaćih proizvođača.

10

8 kW Muta Snaga 6 kW 6 kW »LABINPROGRES« Naziv Labin Snaga »mondijal LPS«.5 kW pri 5250 1 min~ . 1.4 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa leve strane). 1 — gumeni pogonski točak.5 kW 5. henzinac 6 kW »super speci jal DM« 10 kW »GORENJE-MUTA« Naziv Motokultivator »univerzal« Motokultivator »specijal«.1.1. dizel »MIOSTANDARD« Naziv MIO MIO MIO MIO F F — — — — — — 200 250 300 350 400 600 Osijek naga 1.1 kW 5. dvotaktni.5 k.W 4. 6 — priključno vratilo .57 kVV 4.5 kW 1.57 kW 2. 4 — rezervoar goriva. benzinski.4.4. 5 — prirubnica za priključivanje dodatnih oruđa sa vijcima i navrtkama. 2 — motor sa menjačkom kutijom. SI. MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOĐAČA IMT IMT IMT IMT IMT IMT IMT — — — — — — Knjaževac Snaga 504 506S 506LS 507 507D 509D 4. Motokopačica IMT-504 Tehnički podaci Tip motora: 66'3. snage 4.5 kW 2 kW 2.7 kW 9.5 kW 4.5 kW 1. 3 — izduvni lonac.

7 — ručica gasa. 4 — podupirač.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 8 — gumeni rukohvat upravljača 12 . 2 — dugme kratkog spoja. 3 — navrtka za podešavanje zategnutosti i ko­ mandnog kabla spojnice. 1 — komandna ručica spojnice.5 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa desne strane).SI. 4 — poluga za bočno podešavanje upravljača. 6 — zakačka podupirača SL 1. 5 — vijak za pritezanje pri visinskom podešavanju upravljača. 5 — prečistač vazduha uljnog tipa. 2 — vijak komandnog kabla spojnice. 3 — starter povratnog dejstva. 1 — karburator. 6 — poluga za promenu stepena prenosa. 1.

5 kW pri 5250 1 min" . 6 — spajanje. Promena stepena prenosa vrši se pomoću poluge na upravljaču. 1. snage 4.Menjač: U bloku motora. benzinski. 10 — utikač 13 . U bloku motora. Podesiv po visini i bočno. nezavisno od brzine kre­ tanja mašine. Višelamelna. 3 • tilo.2. Ožlebljeno. 8 — žičani osigurač.7 — Motokultivator IMT-505/506 gorivo. sa 800 m i n " . 5 — zavrtanj za pritezanje.izduvni lonac. sa tri stepena prenosa za hod unapred. 1 — rezervoar za . dvotaktni. 9 (pogled sa desne strane). Motokultivator IMT-506 1 Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: Tehnički podaci Tip motora: Men j ač: 66/2. 7 — osovinica sa ručicom za — poluga komande menjača. potopljena u ulju. sa tri stepena prenosa za hod unapred. 4 — izlazno — pogonsko vranosač kopačice.4. SI. 2 — zaštitnik prenosnika. 1.

10 — karburator. 1 — za ga­ šenje motora (kratkim spojem). 2 — upravljač.8 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 1. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetijenje. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikača.9 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 6 — raonik kopača. 5 — ručica spojnice. 4 — zavrtanj za podešavanje. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 3 — kutija za alat. 1. 7 — komanda za startovanje. 11 — nosač rezervoara 5 6 prekidač SI. 6 — ručica komande za gas 14 . 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 9 — čep ot­ vora za nalivanje ulja na menjaču.1 10 9 8 7 1 ^ SI. 1 — poluga komande menjača.

5.4. 15 1 . Ožlebljeno. Motokultivator IMT-506L Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. 1.4. Višelamelna. Motokultivator IMT-506LS Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. benzinski. dvotaktni.4. četvorotaktni. Višelamelna. U bloku motora. snage 4. 1. potopljena u ulju.4.5 kW pri 5250 -1 min . Podesiv po visini i bočno.3. dvotaktni. sa 800 m i n nosa mašine. snage 4. potopljena u ulju. snage 5. potopljena u ulju Podesiv po visini i bočno. benzinski.1 kW -1 pri 3600 m i n . 1. benzinski. sa tri stepena prenosa za hod unapred. sa 800 min" nezavisno od stepena pre­ nosa mašine. U bloku motora.5 kW pri 5250 1 min" . sa tri stepena prenosa za hod unapred i tri stepena za hod unazad. Ožlebljeno. -1 nezavisno od stepena pre­ Podesiv po visini i bočno.Spojnica: Upravljač: Višelamelna. Jednoosovinski traktor IMT-507 Tehnički podaci Tip motora: LA 300.

8 — zahvatnik za pokretanje startera. 2 — utikačka kutija za priključna svetla. 13 — poluga za uključivanje priključnog vratila. 6 — mazalica 15 U 13 12 16 . 3 — broj mašine. 15 — mazalica za podmazivanje sajle. 11 — desna poluosovina. 1. 6 — uljni filtar za vazduh. 16 — utikač sa sigurnosnim lancem. 3 — izduvni lonac. 1 — rezervoar za gorivo. 12 — desno ležište za oslanjanje. 5 — dugme za kratak spoj. 1 — sajla za uključivanje brzina. 4 — stub upravljača. 17 — uređaj za priključivanje oruđa 1 2 3 U 5 SI. 1. 14 — poklopac izlaznog kućišta. 4 — slavina za odvod goriva.SI.10 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane). 7 — dvotaktni motor. 10 — poluga spojnice. 5 — sajla za promenu smera vožnje.11 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane). 9 — broj motora. 2 — poklopac rezervoara za gorivo.

6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod unapred). Ožlebljeno. 1. višelamelna.12 — Komande jednoosovinskog traktora IMT-507.1 kW pri 3000 1 min. Suva. 6 — ležište ručice za promenu brzina.SI. frikciona. sa 860 m i n prenosa. 3 — poluga za zakretanje upravljača.6. suva. dizel. 4 — poluga gasa. 12 — vijak za regulisanje sajle spojnice. Višelamelna. 11 — ležište ručice za promenu smera kretanja. 1. 10 — vijak. 13 — ručica komande spojnice Menjac: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod unazad). 1 — upravljač. 8 — ručica za promenu stepena prenosa. -1 nezavisno od stepena Podesiv po visini i bočno.4. 17 . 2 — kutija za alat. snage 5. Jednoosovinski traktor IMT-507D Tehnički podaci Tip motora: Menjac: S poj nica: '} Motokultivatori RD 80. četvorotaktni. 9 — ručica za promenu smera kretanja..

. četvoro! akt ni. Ako je položaj uprav­ ljača takav da je motor nazad: dva stepena pre­ nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za hod unazad. snage 9. Spojnica: Jednolamelna. Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste­ pen prenosa za hod unazad. SI. sa 860 m i n " nezavisno od stepena prenosa. dizel. Jednoosovinski traktor IMT-509 1 Tehnički podaci Tip motora: LDA 450.7.Priključno vratilo: Ožlebljeno.4.4 kW pri 1 3000 m i n . Upravljač: Pode siv po visini i u stranu.13 — Jednoosovinski traktor IMT-509 . 1. suva. 1.

dizel. 3000 1. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa unazad dok se okreću radni delovi i rotacione sitnilice.Priključno vratilo: Upravljač: Dva priključna vratila sa obrtajima od 180 l mm~ .. 6 stepeni prenosa — 4 za hod u nap red i 2 za hod unazad.14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres) 19 . Podesiv po visini i u stranu.4. SI. Jednoosovinski traktor »super special« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Menjač: LDA-451.4 kW pri 1 3000 min. četvorotaktni. 1. snage 9.8.

snage 6 kW. na oba točka. sa pojedinačnim ili za­ jedničkim delovanjem. benzinski.4. 1.4. sklopiv zbog lakšeg transporta. 1. Dva vratila. Jednoosovinski traktor »mondial« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjac: 108L. suva. dizel. Motokultivator MIO-250 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: 20 Dvotaktni. Konusna. Podešavanje u tri različite visine. Mehaničke. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok­ reću radni delovi rotacione sitnilice. 1.11. 4 stepena prenosa — 3 za hod unapred i 2 za hod unazad.5 kW pri 3500 min -i -1 Priključno vratilo: Upravljač: . četvorotaktni. suva. 790 m i n . Podesiv po visini i u krugu od 360°. četvorotaktni. benzinski.5 kW. Sa uređajem za blokiranje. benzinski.4.9. Sigurnosna papučica. snage 1. Broj obrtaja nezavisan od menjača.Spojnica: Diferencijal: Priključna vratila: Kočnice: Upravljač: Jednolamelna. Podesiv po visini i zakretan za 180°. ili 108Đ. Motokultivator MIO-200 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Upravljač: Dvotaktni. snage 6 kW. snage 1.10.

benzinski. Promenom položaja remena.12.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek) 21 . snage 2 kW pri 5800 min -i Zatezni remen.4. Motokultivator MIO-300 Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjanje brzina: Priključno vratilo: Dvotaktni. sa brojem obrtaja 2300/1500 min~ SI. Bočno. (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) 1.Spojnica: Men janje brzina: Upravljač Zatezni remen. Promenom položaja remena Podešavanje u tri nivoa. 1.

4.13. Zatezni remen. Bočno sa brojem obrtaja 2300 m i n .4. snage 2. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una­ zad. Zatezni remen. Motokultivator F-400 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravi j ač: G35. 1. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod unazad. benzinski.57 1 min" . -1 kVV pri 5800 i SI..14. četvorotaktni. benzinski. Podesiv po visini i bočno.1. 1. snage 2. Bočno. sa brojem obrtaja 2300/1243 min Podesiv po visini i bočno.57 kW 1 pri 4000 m i n .16 — Motokultivator F-400 (proiz vod »MIOSTANDARD« — Osijek) u po loža ju za transport 22 . G150. Motokultivator MIO-350 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravljač: Dvotaktni.

i ft SI.1.4. Motokultivator F-600 (proizvodnja »MIOSTANDARD« Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Men j ač: Priključno vratilo: Upravljač: G200.5 kW pri 3600 min-*. Bočno sa brojem obrtaja 730 i 2160 min Podesiv po visini i bočno. Zatezni remen. snage 4. 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod unazad (x2).15. benzinski. četvoro taktni.17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARDC< Osijek) 23 . 1.

benzinski. Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL (proizvodnja »GORENJE-MUTA«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Kočnica: Upravljač: LA-300. i 24 .4. snage 6 k\V. Dobošasta. Višelamelna potopljena u ulju.16. četvorotaktni. Podesiv.1. 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad.

sadržana u gorivu. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-MOTORA Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema: — vrsti pogonskog goriva.1. zapremine i temperature. Poznavanje karakteristika jednih ili drugih motora pomoći će korisnicima da se odluče pri izboru motokultivatora.2. MOTORI SUS — OSNOVNI PODACI Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo­ tora u kojima se pogonska energija. Ovi motori se prema načinu sagorevanja i vrsti goriva dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftaše). ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvotaktni. tj.2. — — duha. odnosno mešavine goriva i vazkonstrukciji. Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora pređe put (hod) između svojih krajnjih položaja (između »mrt25 * . — — načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora. načinu rada. 2. Pri tome nastaju promene pritiska. U motokultivatore se ugrađuju i benzinski i dizel-motori. načinu paljenja goriva. pretvara u mehanički rad u samoj unutrašnjosti motora. Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se periodično ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora. 2. u cilindrima motora.

stvara potpritisak u cilindru. odnosno za vreme jednog punog obrtaja radilice motora. pa se veoma zagrejani gasovi naglo šire i snažno potiskuju klip nadole. jer se smeša benzina i vazduha stvara izvan cilindra — u karburatoru. To je 26 . Četvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od četiri takta. Ovaj prvi takt se naziva takt usisavanja. takt: Oba ventila su zatvorena. Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od dva takta.3. U ovom taktu posle pa­ ljenja smele dolazi do sagorevanja. BENZINSKI (OTO) MOTOR Ovi motori se nazivaju i karburatorski. Četiri takta pri radu benzinskog motora 1. delujući kao vakuum-pumpa. Nešto pre dolaska klipa u SMT iskra svećice zapali smešu. tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra. takt: Oba ventila su zatvorena. 2. Za ove tačke se koriste i nazivi — gornja mr­ tva tačka (GMT) umesto: spoljašnja mrtva tačka (SMT). 2. pa se cilindar puni smešom. To je takt sabijanja ili kompre­ sije. takt: Usisni ventil je otvoren. odnosno za vreme dva puna obrtaja radilice motora. a sabijenu smešu pali električna varnica. 2. pa pošto motor daje koristan rad samo u ovom taktu — on se naziva radni takt. Klip se kreće od UMT prema SMT. a klip se kreće od UMT prema SMT. Motor usisava smešu i sabija je. Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja radilice. usled čega smeša goriva i vazduha. Klip gura klipnjaču. klip sabija smešu koja je u prvom taktu ušla u cilindar. Klip se ovde kreće od spoljašnje mrtve tačke (SMT) prema unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT).1. 3. struji u cilindar. takt: Izduvni ventil je otvoren. izduvni zatvoren.vih tačaka« klipa). a ona okreće radilicu. stvorena u karbura­ toru. SMT i UMT su mesta u cilin­ dru gde klip menja smer kretanja i u tim tačkama je brzina klipa jednaka nuli. i donja mrtva tačka (DMT) — umesto: unutrašnja mrtva tačka.. Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti četvoro­ taktni i dvotaktni. To je takt sagorevanja i širenja.3. Kako su oba ventila zatvorena. 4. Klip se kreće nadole i.

d pošto se klip usled inercije kreće nadole. 27 . 4 — usisni ventil. 2 — prečistač vazduha.3. Na si. Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni otvara. Dvotaktni benzinski motori Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva lakta (hoda) umesto u četiri. ponovo poči­ nje prvi taikt (takt usisavanja).1 vidimo da je radilica motora za ova četiri takta izvršila dva obrta i da je od četiri takta samo jedan radni. Na si.2 je prikazan tipičan dvotaktni motor sa dva otvora. 2. 2. usled depre­ sije koja se stvara nad klipom. Sveza gasna smeša. ponovo prodire u komoru za sagorevanje i tako se nastavlja sledeći radni proces. kao što je to slučaj kod četvorotaktnih motora. 2. 5 — svećica za paljenje. 1 TAKT 2 TAKT SI.1 — Princip rada četvorotaktnog benzinskog motora. 8 — klip 3TAKT 4TAKT 2.2. 6 izduvna cev. 3 — usisna cev.takt izduvavanja. 7 — izduvni ventil. 1 — karburator.

1 — korito motora. 6 — otvor za ulaz smese u cilindar. Dvotaktni motor nema ventil na cilindru. a razvođenje sme­ še i sagorelih gasova vrši sam klip otvarajući. pri čemu se zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4).2 — Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. a ispod klipa se istovre2$ . Svaki drugi takt u dvotaktnom motoru je radni. takt: Klip se kreće od UMT prema SMT. a širenje gasova u drugom (radnom) taktu. izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smeše obavlja u prvom taktu. dok kod dvotaktnog motora donji deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu motora se obavlja predsabijanje smeše). odnosno zatvara­ jući otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smešu. Kod četvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja usisavanje i sabijanje smeše. 5 — svećica.1 TAKT 2 TAKT Si. 1. 2. izduvni ot­ vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smeše iz korita motora u cilindar. pa u svom daljem kretanju klip sabija smešu u cilindru. 7 — prelazni kanal Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u sledećem. 3 — ulazni otvor. 2 — kar­ burator. To se postiže tako što se punjenje cilindra srne som. 4 — izduvni otvor.

Kad klip sabije smešu. Tako se omogućava podmazivanje preko gasne smeše u kojoj već ima ulja za podmazivanje. Do prelaženja smeše iz korita u cilindar dolazi usled razlike pritisaka. Benzinski četvorotaktni motori koriste benzin kao pogonsiko gorivo. DIZEL-MOTOR Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva dizel gorivo u vazduhu koji je pomoću klipa sabijen pod viso­ kim pritiskom. 2. svaki dizel-motor mora da ima odgovara29 . takt: Posle paljenja sabijene smeše. na klipu se nalazi naročiti ispust. Dovod smeše i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u cetvorotaktnom motoru. pa je punjenje cilindra smešom zbog toga nepotpuno. Radilica u toku ova dva takta izvrši samo jedan obrtaj. Zatim gornji deo klipa otvara izduvni otvor (4). a osim toga — prilikom ispiranja sagorelih gasova sa njima odlazi i deo smeše. Klip pri svom kretanju nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3). Kad donji deo klipa prođe ulazni otvor (3). zbog toga što sistem nema podma­ zivanja. Dvotaktni motor nema usisne i izduvne ventile. a kod dvotaktnih. primorana da se kreće (na slici prikazano strelicom) i na taj način čisti i uglove u komori za sagorevanje dok se klip kreće nadole. koja dolazi iz prostora ispod klipa u prostor iznad klipa.4.meno stvara pot pri tisak. tako da je gasna smeša. Pošto se sagorevanje obavlja u samoj mašini na­ ziva se — motor sa unutrašnjim sagorevanjem. tako da izlaze izduvni gasovi i otvara se prelazili kanal (6). sagoreli gasovi potiskuju klip nadole. pa se nastavlja predsabijanje smeše u koritu motora. pošto u koritu zbog predsabijanja vlada veći pritisak. usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova smeša goriva i vazduha stvorena u karburatoru. svećica (5) upali smešu i — to je završetak prvog takta. 2. usled naglog širenja. Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha i ubrizgavanje goriva. pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila. pa sveza smeša ulazi iz korita motora. Smeša koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po­ maže ispiranje cilindra. pa je zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na če­ tvorotaktni motor. mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. Da bi izduvni gasovi što bolje iščistili ko­ moru za sagorevanje od gasne smeše.

Klip je povezan sa mehanizmom koji kontroliše ovo klizanje. Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mašinama) je uređaj za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt­ no kretanje radilice (si.3 — Osnovni delovi dizel-motora 1 — pumpa za ubrizgavanje. 2 — briz galjka. 6 — klip.juće osnovne delove (si. Brizgaljke . 2. 8 — radilica nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okreće u ležištu i ima koleno (koje ostvaruje kružno kretanje većeg prečnika od samog vratila) i klipnjače koja povezuje koleno sa klipom. 4 — cilindarska glava. Cilindar je element u kome klip klizi i ostvaruje određeni hod. 3 — ventili. Motori za ovu svrhu koriste meha- 1 8 SI. 2. Klipnjača je prava šipka koja ima ležište na oba svoja kraja. 7 — kli­ pnjača.3). Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar i da bi iskorišćene (sagorele) gasove ispustili napolje.4). 2. 5 — cilindar.

2.1. U dizel-motoru vazduh je toliko sabijen da dostiže temperaturu užarenog gvožđa. Ono se ubrizgava tek pošto se vaz­ duh sabije i na taj način zagreje do visoke temperature. dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom koji se zagreva usled visokog pritiska. Ovo je glavna razlika između dizel-motora i motora na benzin. Vazduh mora da uđe u cilindar.i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle u prostor za sagorevanje. Sagorevanje je hemijski proces u kome se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu. pa lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu).4. jer gorivo ne može da sagoreva bez kiseonika. Kod motora na benzin (oto-motora) za paljenje mešavine koristi se svećica. 31 . Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen­ skom intervalu. SI. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature vazduha (raste sa porastom pritiska). 3. Gorivo mora biti u obliku fine magle (spreja). tako da se potpuno raspo­ redi na već sabijeni vazduh. Pumpa za ubrizgavanje stvara odre­ đeni pritisak u gorivu. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom u obliku fine magle.4 — Princip rada mehanizma kolena 2. jer je neophodna homogena meša% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva­ nje. što omogućava raspršivanje goriva u cilindre. Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska — da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila što veća snaga motora. Princip rada dizel-motora Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizelmotora: 1. 2.

dok se umesto naziva — unutrašnja mrtva tačka koristi naziv: donja mrtva tačka. Drugi krajnji položaj klipa. Kada klip u cilindru završi svoj hod i gasovi izgube pritisak. cilindar je spreman da primi novu količinu vazduha i da ponovo započne sledeći takt (hod). Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa (jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se završio radni ciklus. odnosno od jedne do druge krajnje tačke. Stepen kompresije (sabijanja) Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa. naziva se kompresiona zapremina i obeležava se sa Vc. Radni ciklus je potpuno završena serija različitih faza ili događaja koje slede jedna drugu.2. Na taj način radilica dobija obrtno kretanje i određenu silu. kada se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj tački (SMT). gore). što proizvodi veliku količinu toplote. tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko klipnjače na koleno radilice. Do sagorevanja dolazi odmah pošto je nafta raspršena u cilindru. umesto — spoljna mrtva tačka upotrebljava se naziv: gornja mrtva tačka. 2. Kod verti­ kalnih motora. Kada se oslobodi sagorelih gasova. Stepen kompresije je veoma važan procesni i konstrukcioni faktor motora koji se izražava sledećim odnosom: _ VR + Vc _ Vu 32 . gore. Mešavina gasa se naglo širi. da bi se završio radni ciklus — potrebna su četiri takta klipa (dole. Takt predstavlja pomeraj (hod) klipa između krajnjih položaja. kada je radna zapremina maksi­ malna — nazivamo unutrašnja mrtva tačka (UMT). Kod četvorotaktnih motora. Tačku položaja klipa u kojoj je radna zapremina cilindra minimalna — nazivamo spoljna mrtva tačka (SMT). Zapremina koja odgovara hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). Kada je klip u krajnjim položajima (tačkama). dole. sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra. 5. Zapremina u ci­ lindru kada je klip u unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT) naziva se ukupnom zapreminom cilindra (VJ.4. Odnos ukupne zapremine cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom­ presije (e).4. ostvaruju se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i maksimalna).

6 do 2. 2.4. Veli­ čina stepena kompresije kreće se od 12:1 do 22:1.3. a osnovni po­ kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u nekoliko različitih položaja.13 prikazani su osnovni radni procesi u ci­ lindru jednostavnog četvorotaktnog dizel-motora. Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od konstrukcijskih osobina. Taktovi četvorotaktnog dizel-motora Na si. temperatura sabijenog vazduha utoliko je viša. •vtotokultivatori 13 . 2. vrste goriva i načina hlađenja.Ukoliko je stepen kompresije veći. pa kad se dizel-gorivo ubrizga. vazduh treba da je toliko zagrejan da se gorivo odmah upali i sagori. Temperatura vazduha usled sabijanja neba da se poveća iznad tačke samopaljenja dizel-goriva.

Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne može da izađe. 2. 2. Položaj na si.8 pokazuju početni. srednji i krajnji deo takta usisavanja.7 (u sredini) — Klip se spušta — ulazni ventil otvoren — vazduh je ušao. 2. Sabijanje (kompresija) je drugi takt.8 po­ kazuje da je klip spreman da počne sabijanje vazduha. Kada klip dođe do kraja svog hoda (UMT). 2. SI.9).6) kada je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj tački i spreman je da uvuče vazduh. a izlazni zatvoren. SI. Tada dolazi do po­ većanja pritiska vazduha i povišenja temperature. klipnjača gura klip nagore (si. što je prikazano na si.8 (desno) — Klip na kraju hoda — svi ventili zatvoreni — završeno ulaženje vazduha — počinje sabijanje vazduh 'kroz ulazni ventil. Položaji na si.6. 2. Usisavanje započinje (si. Tada klip počinje da se spušta (si. 2. 2. Radilica se okreće nadesno i povlači klipnjaču nadole zajedno sa klipom.8.7 i 2. tako da klip 34 . 2. 2. Cilindar je sada pun svežeg vazduha.6 (levo) — Klip na vrhu — ulazni ventil otvoren — vazduh počinje da ulazi. 2. tako da se sabija u manji prostor. Kada se koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore. Ulazni ventil je otvoren.Usisavanje je prvi takt. ulazni ventil se zatvara.7) i uvlači svež SI.

Sagorevanje i širenje je treći takt. 2. pri samom kraju takta sabijanja. što znači da se gasovi šire. Kada klip dođe u položaj koji je prikazan na si. Vazduh se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700°C. pritisak takođe raste. gorivo je potpuno ubrizgano i sagore­ vanje je završeno. 2. kojima usled SI.10). t j . Pre nego što klip dođe u SMT.9 — Klip se podiže — svi ventili zatvoreni — vazduh se sabija i* SI. Vazduh je pod pritiskom od 25—40 bara.11. Vreli gasovi zauzimaju veću zapreminu (zbog toga što se klip spustio). tako da mešavina koja sagoreva postaje još toplija. 2. Vazduh je sada toliko zagrejan da može odmah da zapali raspršeno gorivo.dolazi u SMT (si. Pritisak deluje na vrh klipa i potiskuje ga nadole. zauzima obično 1/16 svog prethodnog prostora. U toku sagorevanja oslobađa se određena količina toplotne energije. Pošto se topao gas nalazi na malom prostoru između vrha klipa i vrha cilindra.10 — Klip na vrhu (SMT) — ulazni 1 izlazni ventili zatvoreni — brizgalj­ ku ubacuje dlzei-gorivo .10). 2. gorivo se ubrizgava kroz brizgaljku (si. Dizel-gorivo (nafta) brzo sagoreva zato što je pomešano sa vrelim vazduhom. 2. Klip na­ stavlja da se spušta potiskivan sagorelim gasovima.

Ovim se završava jedan radni ciklus. 2. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si. 2.12 (u sredini) — Klip na dnu hoda — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi izlaze napolje.11 (levo) — Kiip silazi — svi ventili zatvoreni — vreli gasovi potiskuju klip nadole. sagoreli gasovi počinju da izlaze iz cilin­ dra. pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjače na koleno. spreman za novi ciklus. SI.13. SI. 2. Neposredno pre nego što klip dođe u UMT. 36 . 2.13 — (desno) — Klip se podiže — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi su izbačeni Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje već istrošene gasove sve do SMT.12). U međuvremenu. 2. SI.6). ventil za odvod izduvnih gasova se mehanički otvara i sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si.širenja opada pritisak i oni postaju hladniji. Ovo je kraj takta sagorevanja i širenja koji je počeo kada je klip bio u SMT. koje okreće radilicu. 2. Kada je izduvni ventil otvoren. Ulazni ventil se ponovo otvara i motor je ponovo u početnom položajni (si.

Zamajac je osnovni deo motora. To je točak velike mase koji je pričvršćen za radilicu motora i koji održava ravnomeran rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu samo u taktu sagorevanja i širenja (treći takt). Da bi se preko radilice omogućilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju funkciju. 2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u sledećem: 1. Dižel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo­ tori, gde se smeša benzina i vazduha pali varnicom preko svećice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vazduhom koji je sabijen u cilindrima. 2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se sabija pre nego što gorivo uđe u cilindar. Kod benzinskih mo­ tora vazduh i benzin se mešaju u karburatoru van cilindra pre nego što uđu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta. 3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je veći. Kod benzinskih motora stepen kompresije je ograničen, jer se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se mešavina benzin-vazduh suviše sabije, može doći do samopaljenja smeše, odnosno — mešavina može da se upali pre nego što klip završi hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Veće sabija­ nje takođe može da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo mešavine sagori pre nego što varnica izvrši paljenje. Zbog to­ ga je benzinski motor ograničen dozvoljenim stepenom kompresije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost motora (snagu, moment itd.). Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne može doći do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji mogućnost većeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se tako postiže veća efikasnost motora. 4. Dizel-motori koriste ška goriva su jeftinija od benzin koji lako isparava daje ujednačenu mešavinu gorivo koje manje isparava. Ova te­ benzina. Benzinski motori koriste na niskim temperaturama. Benzin sa vazduhom.
37

5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i brizgaljke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle. Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru. 6. Konstrukcija dizel-motora je čvršća i jača od benzinskih motora, jer prvi rade pod većim pritiskom.
%

oto-motor

dizel - m o t o r

SI. 2.14

Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od stepena kompresije za oto i dizel-motore

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle­ daju se u sledećem: 1. Mala potrošnja goriva. Dizel-motor spada u motore veli­ ke efikasnosti. Potrošnja goriva je manja nego kod benzinskih motora, pa je zbog toga veoma efikasan. 2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina, a to je činjenica koja taikođe utiče na izbor dizel ili benzinskog motora. 3. Ekonomičnost pri malini opterećenjima. Dizel-motor nije efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimično opte­ rećen (kako motor obično i radi). Kada radi poluopterećen, di­ zel-motor troši samo oko 10% više goriva po jedinici proizvede­ ne snage nego potpuno opterećen motor. Kod benzinskih motora efikasnost opada sa smanjenjem opterećenja.
38

4. Veća sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i teže je zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ottrovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadrže manje •lien-monoksida. 5. Veći stepen iskorišćenja goriva. Procenat energije sadr.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko '"o, dok je kod benzinskih motora 24%. 2.5.2. Nedostaci dizel-motora Nedostaci dizel-motora su u sledećem: 1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz­ nija, odnosno veća je masa po kilovatu (snage) od benzinskih motora. 1 2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a 1 kod manjih do 5000 " . 3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora. Obrtni moment kod dizel-motora, iako nešto veći nego kod ben­ zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, što znači da je motor manje elastičan pri radu. 4. Dizel-motor se teže stavlja u pogon, naročito u zimskim Miesecima, jer se teško dobija potrebna temperatura usisanog vazduha u cilindru (da bi došlo do samopaljenja smeše). 5. Uređaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su veoma skupi (zbog precizne obrade). 6. Pri radu dizel-motori su bučniji od benzinskih motora. 7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzinskog motora.

39

3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje se obavljaju u slučaju neispravnosti. Veliku primenu našao je dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci »Lom­ bard] ni ja«), ugrađen na domaćim motokultivatorima IMT-509 i »super specijal« — »Labinprogres«-a. Italijanska firma »Lombardini« proizvodi motore koji se ugrađuju u motokultivatore italijanskih proizvođača, a našli su primenu i u našoj zemlji. Motor ima veliki broj delova. Radi lakšeg sagledavanja i upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i sisteme prema funkcionalnim celinama: 1. Grupa motorskog mehanizma: — klip, •— klipna osovinica, — klipni prstenovi, — klipnjača sa ležaj ima klipnjače, — radilica, — zamajac. 2. — — — Grupa nepokretnih delova; cilindar, cilindarska glava, korito motora (karter;,
•i
j!

3. Sistem razvoda: — usisni i izduvni ventili, — ventilske opruge,

40

]
!

bregasto vratilo, klackalice, šipke, podizači, zupčanici itd. 4. — — — Sistem za podmazivanje: pumpa za ulje, prečistač ulja, cevi.

SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

6. Silu pritiska će primiti osovinića klipa. Elektrooprema: — akumulator. Usisni i izduvni trakt: prečistač vazduha.1. tako da se radilica obrne u svojim ležaj im a. klipnu osovinicu. regulator napona itd. klip. brizgaljka. on se kre­ će odozgo nadole.5. Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro­ ces sagorevanja. GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. Motorni mehanizam obuhvata sledeće delove: radilicu. usisna i izduvna cev. a preko nje i klipnjača. Pošto je radilica već u pokretu. 3. na jedan kraj radilice postav­ lja se teži kotur koji se naziva zamajac. 7. prečistač goriva. Kad pritisak gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip. produžiti obrtanje za izvesno vreme i klip će imati mogućnost da se vrati (odozdo nagore) do GMT (SMT). to će se. klipne prstenove. elektropokretač. pumpa za ubrizgavanje. 42 . Klipnjača prenosi silu na lakat radilice. cevi. izduvni lonac. klip­ njaču sa ležajima klipnjače. usled inercije. Sistem za ubrizgavanje goriva: rezervoar. alternator ili dinamo. zamajac i dr. Kada klip u svom kretanju dođe do DMT (UMT) tu stane. Da bi inercija radilice bila što veća i da bi se dobilo njeno ujednačeno kretanje.

3 — klipna osovinica. Klip Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na klipnjaču. Na klip deluje. Usled zagrevanja klip se širi. u kratkom vremenskom periodu. Da bi se obezbedilo što bolje zaptivanje radnog prostora. Prilikom sagorevanja klip podnosi velika opterećenja usled visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim­ ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila što niža. a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 — 2000°C). 9 — radilica.SI.2 — Grupa motorskog mehanizma. Svojim pravolinijsko-oscilatornim kretanjem klip omogućava odvijanje svih faza radnog ciklusa motora.1. tako da mora da postoji određeni zazor između klipa i cilindra.1. 1 — klipni prstenovi. 6 — klipnjača. 4 — osigurač. 8 — vijak. odnosno na radilicu motora. 10 — zamajac 3. pritisak gasova (80 bara). U taj prostor (zazor) između klipa i ci­ lindra mora se uvući tanak film ulja za podmazivanje — kako 43 . 2 — klip. 7 — polutka ležaja. na klipu se nalaze žlebovi u koje se postavlja­ ju klipni prstenovi (karike). 5 — čaura pesnice klipnjače. 3.

radilicu i ležajeve radilice. 5 — vodica klipa. 6 — klipni prstenovi (kompresioni). — da lako klizi po cilindru (kako na hladnom. tako i na toplom motoru). klipnjaču. 2 3 4 SI. materijala od koga je izrađen i radne temperature. Na klipu razlikujemo (si. Pošto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova.4). 3 — ušice za ležaje klipne osovinice.1. 4 — klipna osovinica.3): — glavu klipa (1) ili gornji deo. neophodno je taj mali zazor eliminisati — da ne bi došlo do prodiranja gasova u karter (si.2.bi se umanjilo trenje delova. — da je što lakši da bi se smanjile sile inercije koje di­ rektno zavise od mase klipa. 2 — žlebovi klipnih prstenoya. Klipni prstenovi Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za­ zor. 3. — da omogućuje dobro podmazivanje zidova cilindra na delu gde se oslanja preko vodice.3 — Klip. Zazor ne srne biti ni suviše mali ni suviše veliki. potrebno je da ima sledeće osobine: — da je otporan prema visokim pritiscima. 3. — da je dobar provodnik toplote. 44 . 3. 7 — strugač ulja. 8 — unutrašnji deo klipa Da bi klip obavio svoje funkcije. — vodicu klipa (5) ili donji deo. a koje mogu znatno da opterete klipnu osnovicu. 3. — žlebove klipnih prs tenova (2). a delom preko klipnih prstenova. — ušice za ležanje klipne osovinice (3). 1 — glava klipa. a veličina zazora zavisi od veličine i konstrukcije klipa.

3. Prs tenovi su nešto većeg prečnika od prečnika cilindra. 3. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i i Minpresioni klipni prstenovi.U glavi klipa nalaze se žlebovi u koje se ugrađuju klipni i'istenovi (karike). SI. 45 .5.uv na radilicu motora. 3.icnovi i strugač ulja. • ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra. U glavi klipa i«»stoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni prstenovi (održavaju kompresiju motora). Klipna osovinica Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klipM .5 — Kompresioni klipni prstenovi i strugač ulja 3.4 — Dejstvo pritiska gasova na kompresioni klipni prsten Da bi se sprečilo prodiranje ulja u cilindre ispod komprelonih prstenova. Na si. osovinica n u »i a biti otporna na savijanje. SI.1. trenje i zagrevanje. na klip se postavlja jedan prsten — strugač ulju. Pošto su opterećenja velika. prikazani su kompresioni klipni [M . 3. Obično je iplju — da bi se smanjila masa. pri čemu se ostva'iije pottuno zaptivanje između klipa i cilindra. pa pošto su rasečeni i imaju određenu elastičnost. a ujedno i da višak ulja vraća i i ruže) sa cilindra.

Klipna osovinica se oslanja na ušice klipa koje se znatno zagrevaju i šire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i klipne osovinice izaziva različito širenje ova dva elementa, pri čemu se javlja i povećava zazor. Zbog toga je potrebno da za­ zor između ušica klipa i klipne osovinice bude što manji, a osovinica i ušice treba da su izrađeni sa velikom preciznošću.

Si, 3.6 — Osiguranje klipne osovinice od bočnog ispadanja sigurnosnim prs­ tenom

Da ne bi došlo do oštećenja cilindra usled bočnog pomeranja osovinice — mora se izvršiti osiguranje. Postoji više na­ čina osiguranja od bočnog pomeranja klipne osovinice (na si. 3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom). 3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa Klip je jedan od najopterećenijih delova motornog meha­ nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred njega postavljaju, jer bi, inače, moglo doći do zaribavanja. Os­ novno je da se ostvari zazor između klipa i cilindra (da je što manji) i da se omogući dobro odvođenje toplote na zidove ci­ lindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u žlebovima klipnih prstenova 260°C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro­ ci mogu biti veoma različiti: 1. Veliko opterećenje još nerazrađenog novog ili pravlje­ nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu prozvođača, sa ograničenim opterećenjem određeni broj sati (odnos­ no kilometra). 2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis­ temu za podmazivanje, zapušenih prečistača (vodova) i zaprlja­ nog ulja. , 3. Slabo hlađenje usled kvara na sistemu za hlađenje.
46

5. Nepravilna ugradnja klipa. 6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis­ pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje može doći i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili propuštanja cilindarske glave.

SI. 3,7 — Merenje prečnlka klipa

Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora između klipa i cilindra, merenjem žlebova prstenova i merenjem ušice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su žlebovi istrošeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko mere, a ako su ušice ovalizirane — i njih treba obraditi da pri­ me osovinicu preko mere. Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena no­ vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporučuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se postave novi. Kada se vrši ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa­ žnja na sledeće: — Prilikom rada voditi računa da se svaka nečistoća otklo­ ni, a naročito sa površina koje se dodiruju u cilindru. — Zazor između klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama ikoje daje proizvođač. Razlikujemo dva zazora: u predelu žlebova na klipu i deo vodice klipa. — Zazor zmeđu klipa i klipne osovinice mora biti u propi­ sanim granicama koje daje proizvođač. — Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene granice.
47

4. Neispravnosti na uređaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju loš mlaz). Zazor između klipnih prstenova i žlebova na klipu kreće se u granicama od 0,12—0,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzdužni za­ zor između klipnog prstena i žlebova klipa.

SI. 3.8 — Merenje zazora između kli pnih prstenova i žlebova klipnih prste nova

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari­ kama) Ispravan rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova mogu biti u sledećem: 1. Zaprljani (zapečeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra omogućeno je prolaskom ulja između ovih elemenata. Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe­ rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs­ tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastičnost i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se može otkloniti ubrizgavanjem male količine petroleuma na klip (da se čađ ra­ stvori) ili skidanjem prstenova i čišćenjem žlebova od čađi. 2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izme­ đu krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suviše veliki zazor omogućava prolazak gasova i zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suviše mali, pri zagrevanju prstena zev može sasvim da nestane i da se prsten zag­ lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kreće u granicama od 0,3 — 0,5 mm (zavisno od 48

lipa motora). Ako je zazor suviše mali, može se povećati pre­ ciznim turpijanjem. Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego što se prsten postavi u žleb, i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome

SI. 3.9 — Merenje zazora (zeva) između krajeva karika

će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič­ nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomoću uređaja za proveravanje napona i prečnika prstena. Oštećenja pri ugrad­ nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi računa. Ovu ope­ raciju treba obavljati pomoću specijalnih klešta, tako da razrezi pojedinih prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji. 3.1.6. Klipnjača Klipnjača ostvaruje kinematsku vezu između klipa i radilice, a to znači — omogućava prenos pravolinijskog kretanja klipa, i obratno — kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad mehanizma kolena i uloga klipnjače u tom mehanizmu. Na klipnjači razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi ležišna čaura osovinice klipa, stablo klipnjače i veliku pesnicu klipnjače koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10). Delovi klipnjače imaju tri različite vrste Kretanja: 1 — mala pesnica se obrće za izvestan ugao oko klipne oso­ vimce;
4 Motokultivatori

49

2 — stablo klipnjače ima kretanje klatna; 3 — velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav­ cem radilice. Klipnjača prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora. Usled složenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjača je

SI. 3.10 njača, 2

Sklop klipnjače. 1 - klipležiš na čaura, 3 - polutke ležaja, 4 — vijak

veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet­ nog čelika (velike zatezne čvrstoće, nikl-brom čelika). Mala pesnica se izrađuje u obliku bureta ili cilindričnog oblika. U samoj pesnici je postavljena čaura izrađena obično od tvrde bronze. Stablo klipnjače je oblika duplog T. Velika pesnica je presečena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2 vijka. Podmazivanje ležaja klipnjače se obavlja: — zapljiusikivanjem, — pod pritiskom.

SI. 3.11 — Kontrola paralelnosti klipnjače

50

nepravilnog brušenja rukavca radilice ili zbog ukošene kli1 lirie osovinice. Ulje se protrlja me­ du prstima. Savijena klipnjača.1. Istopljeni ležaj se uočava po lupanju pri radu. pa ih obavezno treba zamoniti novima. Prilikoim utvrđivanja malih deformacija. ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu i ne podmazuje ležaj. To se uglavnom dešava rečem broju klipnjača istog motora. Odstupainje ne srne da prelazi 0. Najlakša pro vera da li se neki ležaj isto­ pio — jeste kontrola ulja sa dna kartera.vršiti pomoću prese postepenim pritiskivanjem. Uzrok ove neispravnosti sličan je kao u prethodnom slučaju. Ako se na klipnjači desi da dođe do savijanja.me usled zamaranja materijala. eventualno. Neispravnosti i opravke klipnjače Na klipnjači mogu nastupiti sledeče neispravnosti: 1. jer ispravljanje nema svrhe.05 mm u svim pravi ima na kraju osovinice. 3. Topljenje ležaja usled pregrevanja. pa ako se naiđe na svetlucava zrna. Pregrevanje ležaja može da nastane usled nedostatka ulja u karteru. Veoma je važno da se ostvari zazor između ležaja i letećeg rukavca radi­ lice. znači da se neki ležaj istopio.7.c neki od ležaja pregreva. pa ulje ne može da dođe do leža­ la.Paralelnost osa klipnjače kontroliše se kao što je prikazano na si. 2. 51 . Radilica Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon­ ske sile koje potiču od pritiska gasova i da ih dalje prenese preko spojnice izvan motora. to je znak da . Ako se pojavi veća količina ovih /maca. Da bi se ove greške u i klonile. i to kad se motor naglo rastereti.8. ispravljanje treba i/.11. mora se prvo izvršiti merenje radi pravilne obrade i /a mene delova. naročito pri manjem broju obrtaja. Do savijanja klipnjače može doći usliđ prirodnog zamaranja materijala. onda uzrok može biti koso brušenje rukavca klipnjače ili. da usovinica klipa nije upravna na osu klipa. uvijanje klipnjače može da nasi. dakle. 3. ako je neki ud dovodnih kanala zapušen. Ovaj zazor zavisi od prečnika rukavca. lože postavljenih ležaja radi1 * e.1. Uvijena klipnjača. 3. 3.

1 — glavni rukavci. Lakat radilice je izbušen tako da se ulje dovodi na način prikazan na si. dok one u kojima se obrću rukavci klipnjače nazivamo ležaji klipnjače ili leteći ležaji. Podmazivanje ležaja se obavlja uljem pod pritiskom. glav­ nu dovodnu cev. 52 . — laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav­ ce klipnjače.12 prikazani su sledeći delovi radilice: — glavni rukavci (1) — rukavci radilice koji se obrću u glavnim ležaj ima. Na si. 3.12 — Delovi radilice. pored ostalog. a na kraju radilice postavlja se pogonski zup­ čanik za pomoćne uređaje i razvodni sistem. Kroz rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film između polutki ležaja i rukavca. 3 — laktovi radilice. Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se vezuje zamajac. Ulje se dovodi iz pumpe pošto prethodno prođe kroz prečistač.Radilica ima jedno koleno. 4 — protivtegovi Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produžetku postavljaju i protivtegovi. a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do glavnog ležaja i ispunjava prostor ispod polutke ležaja. koji imaju zadatak da izbalansiraju ekscentrične mase kolena radilice. 3.24. i zazore za ležaje klipnjača (leteći ležaji) i za ležaje ra­ dilice (glavne ležaje). Glavni rukavci radilice se okreću na ležaj ima koji se naziva­ ju glavni ležaji ili ležaji radilice. Svaka fabrika u svom tehničkom uputstvu propisuje. 2 — rukavci klipnjače. — rukavci klipnjače (2) — leteći rukavci radilice oko kojih se nalaze ležaj glava klipnjača. 3. SI.

14 — Merenje prečnika glavnog i letećeg rukavca 53 . 3. 3.9. Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina. Ponovo zatvoriti kanale i i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost. 3. Zato je potrebno da se skinu čepovi A i B (si. f Fzvršiti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju i'ili oštećeni. a ako postoje oštećenja radilicu zameniti. Pomoću metalnog šiljka očistiti naslage u • iiiiiom centrifugatoru i kanalima. SI.13 — Uljni eentrifugator i kanali radilice SI. pa ako <j ima zameniti radilicu.ivnje. Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim druIIli rastvaračem.1. prvo se mora obaviti • •.3. Neispravnosti i opravke radilice Da bismo utvrdili ispravnost radilice.13).

Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oštećenja. Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi sprečila izla­ zak ulja iz korita motora. Zamajac se postavlja na zadnji deo motora. pa tako služi kao veza sa ostalim delovima transmisije. usled sila inercije. 3. Ako habanje prelazi 0. već su to povremeni udari u periodu sagorevanja. izvršiti brušenje i ugraditi ležaj ne ćaure novih dimenzija.1. Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po­ praviti ogrebotine pomoću platna za honovanje sa veoma sitnim zrncima i. Na zamajcu se nalaze oznake koje služe za podešavanje mo­ tora (daje ih proizvođač u tehničkom uputstvu za motor). nastavi okretanje radilice u ostala tri takta motora. Da nije toga.1. i to u dva upravna položaja.11. Konusi za upravljanje sedišta klinova i navoji moraju biti bez deformacija ili habanja. radilica bi se okretala sa trzajima. ujedno. Ovaj ozubljeni venac može da se nabaci na zamajac tako što se prvo zagreje. Zamajac U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši­ renje. Na si. gde se vidi da je za­ majac pričvršćen na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra­ dilice). Male ogrebotine ili udarce popraviti pomoću turpije od »carborunduma« ili platnom sa sitnim zrncima. obično sa spojnicom (kvačilom).14). utvrđuje se njihova pohabanost i ovalnost. 3. Energija prikupljena obrtanjem zamajca savlađuje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre­ tanja motora. a zatim se napresuje.10. Po obodu zamajca postavljen je zup­ časti venac koji služi za uzupčenje sa zupčanikom elektropokretača (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startovanje). 3. ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći način: 54 .Glavni i leteći rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra­ gova zaribavanja. dok svi ostali taktovi troše deo energije koji se dobije u toku radnog takta. 3.10 mm. Zamajac služi da prikupljenom energijom u radnom taktu. zameniti zaptivne prstenove. jer pritisci na klip nisu stalni.2 prikazan je izgled zamajca. a ako se ovo utvrdi — zameniti radilicu. Merenjem prečnika glavnog i letećeg rukavca (si.

Cilindar Klip se kreće u cilindru. 3.2. 3. cilindar. Na cilindarKoj glavi postavljaju se: klackalice. Takođe treba kontrolisati zapi iva nje između ivice cilindra i cilindarske glave.1. Tu se nalazi i brizgaljka got iva. odnosno zatvaranje. 3. a sila pritiska se prenosi na radilii u koja je uležištena u bloku motora. Ona je izložena različitim napreza­ njima i pri rasklapanju motora voditi računa da se ona ne skida <lok je zagrejana (da ne bi došlo do deformacije). f • 3. 55 . Novi zupčasti venac >c mora zagrejati i napresovati na zamajac. Cilindarska glava je veoma složena. b) koi.17). Kod četvorotaktnog motora u cilin»larskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajućim ventilima za njihovo otvaranje. Posle toga treba prokontrolisati aksijalno bacanje zupčastog venca. potrebno ir I rezo vati sedišta. blok motora i korito motora (karter). a zatim skidanje.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova irdnocilindričnog dizel-motora: cilindarska glava. jer se u ograničenom prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori.2. GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA Na si. ventilske opruge i ostali delovi potrebni za pokretanje ventila. Cilindarska glava Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat­ vori radni prostor cilindra. uz postizanje odgovarajućeg kvaliteta obrađene površine. pa ako ima od• i upanja — izvršiti honovanje. Prilikom sklapanja voditi računa o momen­ tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi. pa je to jedan od najkomplikovanijih delova. — Zamenom zupčastog venca zamajca (ako je ugrađen). Posle skida­ nja sa motora izvršiti čišćenje. Zupčasti ve­ nae pre puštanja u rad treba podmazati raašću. pri čemu se mora voditi računa da se prethodno izvrši zagre\anje zupčastog venca.— Obradom nalegajuće površine zamajca struganjem.2.i su međusobno upravna na tri različite visine (si. Ako su se pojavili mali risevi na sedištima ventila. 3.2. Kontrola cilindra se obav­ lja merenjem komparatorom dva unutrašnja prečnika (a.

Ako postoje risevi. uspostaviti početnu hrapavost pomoću platna za honovanje (si.SI. 3.1 mm. 3 — blok motora.18). 2 — ci­ lindar. 1 — cilindar ska glava. ovalnost ili istrošenost cilindra preko 0. 56 .15 — Grupa nepokretnih osnovnih delova. 3. 4 — korito motora (karter) Ako postoje risevi na radnoj površini cilindra.

Do povećanog haba­ li ja dolazi ako: — klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na cilindar i ako nejednako pritiskaju po obodu. zaprljana rebra cilindra) i dr. — ako je klip koso postavljen ili klipnjača iskrivljena. 3. — ako zbog lošeg hlađenja motor radi na povišenoj tem­ peraturi (neodgovarajuće ulje. 57 .16 — Frezovanje sedišta ventila SI. 3.vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo­ ve (prema preporuci proizvođača motora).SI.17 — Kontrola cilindra i/.

3.) izazvaće pojavu riseva.18 — Uspostavljanje hrapavosti cilindra Oštećenja od čestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (prašina. pesak i dr. da se klipnjača smakne sa ru­ kavca i probije korito motora. a između njih je postavljena zaptivka. Korito motora je pričvrš­ ćeno vijcima za cilindarski blok. pa zahteva veoma čvrstu i jaku konstrukciju.2. 3.2. pa su opterećenja ko­ ja prenosi klip preko klipnjače na radilicu motora velika. usled olabavljenih vijaka na klipnjači. Blok motora je zbog toga veoma opterećen.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci.3. tako da je to u stvari osnova za sklapanje celog motora. Korito motora (karter) Motor se završava na donjoj strani koritom (karterom) u kome se nalazi ulje za podmazivanje. Moguće je. zbog čega ci­ lindar tada lako može da bude neupotrebljiv. 58 . Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obično su od spoljašnjih udara (to je najniži deo motora). Blok motora U bloku motora uležištena je radilica.4. pesak od livenja i dr. Najčešće se de­ šava da se korito probije ili da samo naprsne. 3.SI. Na blok motora se postavljaju i ostali delovi.

3.19 — Elementi sistema razvoda. 14 — osovinica . 12 — klackalica usisnog ventila. ft lzduvni ventil.3. 4 . 3.1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto vratilo dobij a pogon preko zupčanika radilice i zupčanika bre­ gastog vratila. šipka podizača i klackalice (si. 13 — vijak. što znači da se radilica dva puta brže HI 3.19 i 3. 1 bregasto vratilo. tako da je omogućeno usisavanje vazduha i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra. SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM) Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeđuje pravovre­ meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros­ toru za sagorevanje. 3 — podizač izduvnog ventila. 9 — vijak. t — sedište opruge. Na si. Prenosni odnos ova dva zupčanika kod četvorotaktnih motora je 2 : 1 . 7 — opruga ventila. ventili sa pripadajućim elementima i delovi prenosa (podizač. 11 — klackalica izduvnog veniHit. Sistem razvoda sačinjavaju: bregasto vratilo sa pogonom. 2 — podizač usisnog v?uttla.20).3.šipka podizača. 5 — usisni ventil. 10 -~ navi tka.

što omogućava savlađivanje opruge ventila i otvaranje određe­ nog ventila.1. 2 — vodice. SI. 5 kalice. Otvaranje 60 .3. 4 — šeširići za zaštitu ulja. 6 — osovinica klacšipke podizača.20 — Elementi sistema razvoda u sklopu. Podmazivanje ležajeva bregastog vratila obavlja se uljem pod pritiskom.okreće od bregastog vratila. Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupčani­ ka. 1 — sedište ventila. 3 . Bregasto vratilo svojim bregovima potiskuje podizače ventila sa šipkama koje pokreću klackalice.cilindarska glava. 7 — ventili. koje dolazi vodom odvojenim od voda za podmazivanje glavnih ležajeva. Postavlja se paralelno sa radilicom. 9 - . Bregovi su ugrađeni za svaki ventil posebno. 8 — podizači ventila.polukonus. 10 — klackalice 3. Broj obrtaja kod četvorotaktnih motora je upola manji od broja obrtaja radilice. a oblik bregova mora biti takav da se postiže sinhronizovano otvaranje i zatva­ ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu. 3. Bregasto vratilo Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre­ meno otvaranje ventila.

već se zatvara kada klip prođe UMT za 34° — 38°. Ovaj ventil je otvoren za vreme pomeranja klipa naniže i ne zatvara se kada je klip u UMT. Usisni ventil se otvara pre nego što je klip pošao iz svoje SI. 3. 3.21 — Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila SMT. i to 2° — 14° ranije. pa su bregovi na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom.usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno. Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre­ nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim položajima (SMT i UMT). 61 .21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven­ tila. Na si.

tako da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga. i to za 30 — 38° pre UMT. Pri ugradnji veoma je važno da se bregasto vratilo posta­ vi u tačno definisan položaj prema radilici motora. i ostaje otvoren za vreme trajanja četvrtog takta. 3.22 — Ventili. Prema periodu kada su ventili otvoreni izrađuju se i profili bregova.2. to se dalje ona zaokreće. Ventili Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju otvore. Ovo se odnosi na pravilno uzubljenje zupčanika. Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podizač ventila — da bi se to kretanje prenelo na klackalicu.3. pa se tako potpuno zatvara. prođe SMT za 4° — 14°. Kroz otvor usisnog ven­ tila usisava se vazduh. Postoji usisni i izduvni ventil. Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku pečurku i ventilsko vreteno. koji se postavljaju pod određenim uglom na bregastom vratilu. a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju se produkti sagorevanja iz cilindra. vodice 1 sedlšta sa najvažnijim kotama 62 . pa se zbog toga vrši obeležavanje na zupčanicima.Izduvni ventil se otvara na kraju trećeg takta. 3. Pošto kroz klacka­ licu prolazi nepomična osovinica. jer može doći do velikih oštećenja na mo­ toru. Zaptivanje se obavlja između kosih površina pe- SI.

3. Zazor između klackalica i ventila podešava se delovanjem na vijak za podešavanje posle otpuštanja kontranavrtke. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni. Podešavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi Kompresije. brzog trošenja i deformacije ven­ tila. klarkalice i dr. kraj klackalice ne srne <la dodiruje vrh vertikalnog vretena.ćurke ventila i sedišta ventila u glavi cilindra. Zadatak opruga je da što brže zatvore ventil i da ga drže na njegovom sedištu. Opruge ventila su veoma opterećene pri radu i moraju biti pouzdane u odnosu na eventualni lom. Zazor ventila je veoma važan za pravilno funkcionisanje i t ad motora. pa zato moraju biti jake i elastične. Posle toga kontranavrtKii ponovo pritegnuti. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcionisanje sistema razvoda. Razvodni zupčanici Radilica motora pogoni sve uređaje na motoru.3. Pro­ vi TU zazora vršiti prema periodici tehničkog održavanja.4. Dobili su naziv po tome što ventilska ploča visi o ventil skom vretenu.3. Da bi ventil dobro zaptivao. Na si. pri čemu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene. — da se ose ventila i ose sedišta poklapaju. pa se zbog toga izrađuju od specijalnih materijala. Ovaj nagib je 45°. — da nagib bude isti i na sedištu i na pečurci. postavljaju se zupčanici koji rao11 i a ju da se uprave prema postojećim oznakama. Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je: — da pečurka ventila naleže na sedište celim svojim obo­ dom. 3. 3. V rodnost zazora meri se mernim listićima i iznosi 0.19 vide se: podizač ventila. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izdužuju. Da bi sve 1 1 1 kcionisalo sinhronizovano. 63 t WW .2 mm (zaviMIO od tipa motora) na hladnom motoru. doći će do: propuštanja ventila na pojedinim mestima. Ventili su izloženi velikim opterećenjima i pritiska i tempe­ rature. Delovi prenosa za otvaranje ventila Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju viseći ventili.-šipka podizača. pa između njih mora da postoji zazor. 3.

ne oslanja na svoje sedište. Ako je oš­ tećenje veće. a ventili iz­ brusiti na tocilu za brušenje. sedišta se moraju istrugati (t'rezovati). Veoma je važno pridržavati se uputstva koje daje proizvođač motora (kako za veličinu zazora. ako je zazor suviše veliki. pošto se motor zagreje. i tada ventil ostaje otvoren. Pri tom treba kontrolisati hlađenje. Nepropisan zazor ventila može da prouzrokuje da se pe­ čurka ventila. nagorevanja nalegajućih površina i drugih mehaničkih oštećenja. SL 3. 2. pa zatim ih treba i ručno brusiti (šlifovati). Kod manjih ošte­ ćenja može se vršiti obrada pečurke i sedišta ventila. tako i za postupak podešavanja). Ventil može da ne zatvara potpuno i usled iskrivljene pečurke ventila. Međutim. Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su­ više mali. 3. Neispravnosti i opravke sistema razvoda Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledeće: 1. pa tada treba izvr­ šiti čišćenje benzinom i petroleumom.23 — Zupčanici razvoda Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis­ tića.5. naći 64 . Usled pregrevanja ventila može doći do krivljenja pečur­ ke ili vretena ventila.33. doći će do »lu­ panja« ventila. ključa i odvrtača. pa treba izvršiti kontrolu zazora. Zbog toga zazor treba regulisati u propisanim granicama. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz­ među ventila i sedišta (čađ ili neki opiljak).

Ako dođe do loma opruge. — širina oslone površine pečurke ventila na sedištu ne srne biti suviše velika. pokušati privremeno. a isto tako ne srne doći do zaglavljivanja u vodici (suviše tesna vodica). — oštećeni valj čiči. — ventilske opruge moraju imati potreban napon. Usled pregrevanja može doći i do loma ven­ tila. dok se ne nabavi nova. pri čemu treba izvršiti kon­ trolu. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravno­ sti: — iskrivljeno bregasto vratilo. Zbog toga treba izvršiti proveru zaptivanja pomoću specijalnih uređaja u servisnim radionicama.uzrok pregrevanja i otkloniti ga. pri čemu ventili moraju potpuno da naležu na ventilska sedišta. — šipka podizača iskrivljena. Ako se ventil zagara vi u vodici. treba je zameniti. Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot­ puna. loše ugradnje ili udara podizača o bregove. 6. oslabljene opruge itd. Na delovima prenosa mogu nastati različite neispravno­ sti: — oštećen ležaj klackalice. — podizači ventila moraju imati određeni zazor u svojim vodicama. Zato je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledećih uslova: — vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno. — vreteno ne srne biti suviše labavo u vodici (vodica istro­ šena). Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naročitu pažnju i kontrolu. da se pod­ metanjem podioške pojača napon opruge. 4. — oštećenje bregova može nastati i usled termičke obrade. a ako je opruga os­ labila. 5. jer svaki propust može da izazove nova oštećenja. ispraviti ga na hidrauličkoj presi i ponovo proveriti. — oštećenje ležajeva bregastog vratila — popraviti ih promenom čaure ležaja. — oštećena navrtka za regulisanje. 7. Oštećenja mogu biti: lom opruge. zameniti ga novim. Oštećenje zuba može biti razlog da se izvrši zamena ošte­ ćenih zupčanika. V 5 Motokultivatori AK . — veliki zazor u vodici podizača usled trošenja materijala.

klipa. razvodnih zupčanika i dr. — na sedištima ventila ne srne biti naslaga čađi i drugog. 3. Ulje iz pumpe prolazi kroz prečistač ulja i vodove do mesta za podmazivanje. Najvažnije je obaviti pravilno podmazivanje površine cilindra po kojoj klizi klip. 3. ležištima klipnjača. habanje i pregrevanje delova. koji se naziva »film mazi­ va«. klac­ kalica. što je veoma bitno za delove koji se ne mogu hladiti na drugi način (vodom ili vazduhom). Na si. bregastom vratilu.24 prikazana je šema sistema podmazivanja. Uloga sistema za podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u motoru gde je to potrebno. bregastog vratila. — rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa. meren između klackalice i vretena ventila. Podmazivanje i hlađenje su bitni činioci za dobar rad mo­ tora i njihovu mehaničku sigurnost. SISTEM ZA PODMAZIVANJE Elementi ovog sistema imaju veoma važnu funkciju — da tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taručih površi­ na u glavnim ležištima radilice. tako da se površine metalnih delova ne dodiruju direktno. Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni. Pumpa (2) usisava ulje iz korita motora. jer sna­ ga i ekonomičan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda. Ulje stalno cirkulise (ima kružni tok). Zbog toga se između metalnih površina u međusobnom kre­ tanju formira vrlo tanak sloj maziva. Podmazivanje pod pritiskom ili kružno podmazivanje ima najveću primenu na motorima. Usled trenja i lošeg podmazivanja može doći do pregrevanja u toj meri da se metalni delovi jako istroše ili zaribaju jedni u drugima. gubici snage. da bi se na kraju slilo u korito motora. Pri pravilnom podmaziva­ nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimično se hladi neki od njih). obavlja se i hla­ đenje pojedinih delova.4. Pored podmazivanja. pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen. Pumpa za ulje nalazi se na dnu korita motora i ona potiskuje ulje pod određenim pritiskom i šalje ga do mesta koja se podmazuju. jer se tu javlja najveće trenje u motoru. 66 . vodicama ventila i zupčanicima.— mora postojati propisani zazor ventila. prolazi kroz prečistač (ako je ugrađen) i potiskuje ga do radilice.

3. 2 — pumpa za ulje. 3 . 6 — ventil regulacije pritiska. 7 — prečfstač ulja sa uloškom usisna cev.radilica mota 5 — oduška.presostat. 1 . ON .24 šema sistema za podmazivanje.5 r(r 7 SI.

3. 4 — vratilo. 5 — ulaz za pumpu Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupčanika ulje se zahvata između zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza. Zupčasta pumpa je pouzdana. Na ulazu pumpe stvara se vakuum.4.26). 1 — telo pumpe. Pumpa dobija pogon od vratila na kome se nalazi pogonski zupčanik (2). neosetljiva na kvalitet ulja i nečistoće. Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor između zupčanika i tela pumpe (max 0. Si. Pumpa za ulje Zupčasta pumpa za ulje (si. 3. Pumpa je isprav- SI. 3. Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza. si.1. uzupcen sa gonjenim zup­ čanikom (3). pa se tako ulje crpe iz ko­ rita motora. 2 — pogonski zupčanik. 3 — gonjeni zupčanik. 3.26 — Kontrola zazora na pumpi za ulje 68 .3.25) se sastoji od tela pumpe (1) i dva zupčanika (2 i 3).15 mm.25 — Zupčasta pumpa za ulje. pa *se pod pritiskom šalje prema delovima motora koji se podmazuju.

Kada se ulje ne bi prečišćavalo. što se postiže upotrebom prečistača ulja. prašina i opiljci od honovanja pokretnih delova.27 — Integralni prečistač ulja U toku rada motora ulje delimično sagoreva u cilindru.5 — 1 bara.2. kao što su zrnca peska (od livenja). Za dizel-motore veoma je važno da ulje bude što čistije. pa proizvodi ovog sagorevanja (sitne čestice čađi) padaju u ulje. 3. dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0. jer se prašina iz vaduha ne može u potpunosti odstraniti. 3. U toku podmazivanja jedna ista količina ulja cirkuliše u motoru.4. Pritisak se kreće pri normalnom radu motora od 2. Prečistač ulja U motoru mogu da se nađu razne nečistoće. Suviše visok pritisak izaziva veću potrošnju ulja.na ako pri odgovarajućem broju obrtaja motora daje propisani pritisak. došlo bi do otkazivanja 69 . Pritisak je propisan od strane proizvođača motora.5—4 bara. jer ulje brže cirkuliše i više puta prođe kroz motor nego što je potrebno. SI. Pra­­na dospeva u motor i sa usisanim vazduhom.

Prolazeći kroz filtrirajući element. U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre­ ko potisne pumpe. čime je omogućeno prečišćavanje ćelokupne količine ulja koja napaja habajuće površine mehanizma. Kod ovih prečistača. Ovaj način prečišćavanja znatno je povećao stepen izdvajanja štetnih materija iz sistema za podmazivanje. ulje izdvaja abrazivne čestice. vrši pouzdano zaptivanje. Filtrirajući element se sastoji od jednog visokokvalitetnog umetka — papirne zvezde. Umetak se smešta u lagana limena kućišta (otporna na pritisak) koja se hermetički zatvaraju pertlovanjem. s tim što tokom duže eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i drugih primesa može da se poveća preko 1.2 — 0. ovi prečistači se postavljaju uvek na pristupačna mesta. dok prečiš­ ćeno ulje odlazi iz prečistača kroz priključak na gornjem pok­ lopcu u glavnu uljnu magistralu. a na si. tako da je danas prihvaćen gotovo od svih proizvođača motora u svetu.5 bara ako se na vreme ne izvrši zamena prečistača. Na svom putu do mehanizma motora ono ulazi u integralni prečistač kroz otvore na poklopcu između zaptivnog prstena i navoja priključka. ventil kratkog spoja. koji se talože u prljavoj zoni prečistača. Međutim.4 bara. ugra­ đena na poklopcu prečistača. Radi što lakšeg održavanja. koji obezbeđuje motoru dovoljnu količinu ulja sve do zamene prečistača. pa se zbog toga koriste prečistači ulja. Umetak smešten na ovaj način zaštićen je od oštećenja prilikom lagerovanja i transporta. odnosno na specijalne nosače — kako bi se u pogodnom trenutku izvrši­ la jednostavna i laka zamena.27 prikazan je integralni prečistač ulja koji se najčešće primenjuje kod dizel-rnotora. direktno na blok motora. 3. Integralni prečistač se ručno navija na priključak nosača ili direktno na blok motora. tzv.tarućih delova. Integralni prečistač predstavlja nerazdvojivu vezu filtrirajućeg elementa i tela prečistača. radi bezbednosti. ugrađen je prelivni ventil. Specijalna gumena zaptivka. ako je od strane proizvođača motora obez70 . Postoje veoma različita izvođenja prečistača ulja. Otpor proticanja kroz novi prečistač pri uobičajenom reži­ mu rada motora kreće se od 0. Integralni prečistači ulja priključuju se direktno u kružni sistem za podmazivanje. a u radu poseduje sva filtrirajuća svojstva kompletnog pre­ čistača. smole i ostale produkte sagorevanja.

Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepažnje. pri če­ mu pritisak opada.4.4.15 mikrometara. istrošeni ili istopljeni ležaji i dr. pa se zbog toga mora obaviti merenje. moraju se zameniti novim. Ako se ustanovi da su zupčanici istrošeni. Ovi zazori ne smeju da pređu vrednost 0. onda treba potražiti uzrok i otkloniti neispravnost. — uslovi rada (prašina i s. pregrevanje motora. integralni prečistač se isporučuje bez pre­ livnog ventila. Ako je uzrok začepljenost cevi ili kanala. pa ako to nije slučaj. 3. Zupčaste pumpe treba da daju određen pritisak. Kod ovih pumpi važno je da zazor između zupčanika i tela pumpe (čeoni zazor) bude u granicama da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno). Znaci nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora. odnosno interval zamene je oko 400 radnih časova. 3. velikog viskoziteta ulja. Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje biti: Najčešće neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu 1.3. — godišnja iskorišćenost motora i kvalitet ulja. onda se motor mora potpuno oprati i pročistiti.4. Održavanje sistema za podmazivanje Proizvođači motora propisuju postupke i periode zamene ulja i održavanje prečistača ulja.beđena ugradnja prelivnog ventila na priključku prečistača ili na motorskom bloku. Period zamene ulja zavisi od više faktora. Veliki viskozitet ulja se primećuje tako što motor dok je hladan pokazuje 71 . a vek trajanja. Drugi zazor iz­ među zubaca zupčanika i tela pumpe može biti povećan. Optimalna finoća prečišćavanja kreće se u intervalu od 12 . 2. S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na period zamene ulja.1 mm. neophodno je strogo se pridržavati uputstva proizvođača motora. loše regulisanog prelivnog ventila itd.). — procenat sumpora u dizel-gorivu. Neispravna pumpa za ulje. Suviše veliki pritisak ulja može nastati usled začepljenosti neke cevi ili kanala. usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru. 3.

zaprljanog prečistaca ulja. 3. a drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vrši sagorevanje. 5 — cllindarska glava . Ta energija ne pretvara se sva u mehanički rad.5. Nedovoljan pritisak ulja može nastati usled: nedostatka ulja u koritu motora. lošeg rada pumpe. koji inače treba da opadne na normalnu vrednost (2 — 4 bara). loma opruge prelivnog ventila.znatno veći pritisak. neophodno je da se motor hladi. Da ne bi došlo do pregrevanja. već jedan deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi). 4 — cilindar. razblaženog ulja gorivom koje prodire u karter zbog loših spojeva na sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva. 1 — zaštitni lim. 3. SISTEM ZA HLAĐENJE U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener­ gije. 3 72 2 1 SI. 2 — zamajac sa lopticom.28 — Sistem za hlađenje. 4. 3 — limeni usmerivač vazduha.

Tako. Vazduh pro­ lazi kroz prečistač i usisnu cev.6. treba odrediti periodiku čišćenja. prečistač vazduha je od izuzetne važnosti. U zavisnosti od uslova u kojima motokultivator radi.6. 3. a naročito cilindre. Prečistač vazduha U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho­ dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva. tako da je sam prečistač ma­ nje opterećen. ugrađuje se i pretprečistač vazduha. Pretprečistač vazduha Obično se izrađuje kao suvi ciklonski pretprečistač koji ima funkciju da odvaja čestice prašine. 3.6. Količina prašine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatiše. kod motokultivatora koji rade u uslovima velike zaprašenosti.2. U vazduhu se nalazi prašina koja je glavni uzročnik tro­ šenja pomenutih elemenata motora. Hlađenje motora može biti vodeno ili vazdušno. Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazdušno hlađenje motora. USISNI I IZDUVNI TRAKT 3. Na samom zamajcu (si.Sistem za hlađenje odvodi suvišnu toplotu i održava motor na najpovoljnijoj radnoj temperaturi. odnosno po načinu hlađenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdušnim hlađenjem. Održavanje ovog sistema je veoma važno za ispravno hlađe­ nje motora.1. Lopatice svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdušnu struju preko li­ menog usmerivača vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. pa mu treba posvetiti više paž­ nje i što češće ga čistiti. 3. pa ako su to uslovi velike zaprašenosti — potrebno je čišćenje svih elemenata sistema za hlađenje •— čak i svakodne­ vno. Zato je neophodno pravovremeno očistiti rebra cilindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora. Na si. 73 .1) nalazi se ventilator. klipove i klipne prstenove. Prečistač se ugrađuje da bi zaš­ titio motorske delove. Da bi prečišćavanje bilo što efikasnije. 3.28 prikazani su elementi sistema za hlađenje.

Delovanje pretprečistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i kružnog kre­ tanja (vrtloženja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija, krupne čestice prašine se odbacuju na zidove kućišta iz koga kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje prašine ili se skupljaju na dnu pretprečistača. U pretprećistaču se izdvoji oko 3/4 prašine iz vazduha.

Čišćenje ciklonskog pretprečistača prikazano je na si. 3.29. Potrebno je da se skine ceo pre tprečis tač, odvoji poklopac, istre­ se prašina i ponovo pričvrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo pretprečistača vidi se nataložena prašina, što znači da ne treba čekati da se skupi suviše prašine, već čišćenje obavljati na vreme. 3.6.3. Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom Prečistači ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi kroz uljno kupatilo gde se zadržava prašina u ulju, a vazduh na­ stavlja dalje kretanje kroz elemente prečistača. Uzdužni presek ovog prečistača prikazan je na si. 3.30. Vaz­ duh ulazi kroz središnu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2), pa naglo men ja pravac za 180° da bi nastavio kretanje naviše. Usled promene pravca strujanja vazduha, čestice prašine, kao teže, odvajaju se i lepe na površini ulja. Vazdušna struja prili­ kom prolaska dodiruje i povlači za sobom kapljice ulja koje ov74

SI. 3.30 — Presek prečistača vazduha sa uljnim kupatilom. 1 — središna cev, 2 — uljno kupatilo, 3 — prečistač, 4 — prečistač

laže metalne niti prečistača (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi koja je spojena za usisnu granu motora. Čišćenje prečistača sa uljnim kupatilom, u slučaju kada je primenjen duboki prečistač (si. 3.31), obavlja se na sledeći način: — Skinuti donju posudu prečistača, izvaditi žičani umetak i prosuti ulje iz posude. Posudu i žičani umetak oprati u čistom dizel-gorivu i prosušiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor­ no ulje do naznačenog nivoa, a zatim sastaviti prečistač. I ako je u pitanju plitki prečistač vazduha postupak čišćenja je isti.

75

Pri postavljanju prečistača vazduha obratiti pažnju da zaptivke i stege budu pravilno postavljene. — Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra­ šine u vazduhu, prečistač se mora čistiti često, a po potrebi i sva­ kodnevno ili čak i vise puta dnevno. U svakom slučaju — paž­ nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvođač motora.

SI. 3.31 • - Prečis tač vazduha (rasklopIJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 — gumeni odstojnik, 3 — prečistač, 4 — uljno ku­ patilo

3.6.4. Izduvni lonac Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav lja radi prigušivanja zvuka.

SI. 3.32

Izduvni lonac

76

Pritisak izduvnih gasova je od 4—5 bara, pa pošto oni izla­ ze direktno u atmosferu, usled naglog širenja izazivaju veliku buku. Postoje različita izvođenja izduvnog lonca, ali sam lonac je sastavljen iz više pregrada na kojima su izbušene rupe, tako da gasovi više puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve dok na izlazu ne bude izjednačen sa atmosferskim pritiskom. Na taj način i zvuk postaje prigušen. Izduvni lonac se izrađuje obi­ čno od čeličnog lima. 3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva Osnovna funkcija ovog sistema je da određenu količinu go­ riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i to u tačno određenom trenutku i određenom vremenskom inter­ valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno definisane zahteve su (si. 3.33): — rezervoar, — prečistač goriva, — pumpa niskog pritiska, — pumpa visokog pritiska, — brizgaljke.

SI. 3.33 — Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 — rezervoar, 2 — prečistač goriva, 3 — pumpa visokog pritiska, 4 — dvovodna cev do brizgaljke, 5 — brizgaljka, 6 — povratna cev od brizgaljke do rezervoara

77

Pre nego što upoznamo ove veoma precizno izrađene sklo­ pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije. Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo probilo kroz već sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je oko 400 bara) i da bi se raspršilo u najsitnije čestice (radi potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go­ riva veoma visok i iznosi 90—400 bara, pa i više, što zavisi od prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja. Mala količina ubrizgavanja goriva reguliše se veoma pre­ cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama goriva za svaki obrt radilice motora. Ova količina nije stalna, već zavisno od potrebne snage motora treba omogućiti da se ta količina odmerava (manje ili više), što se reguliše u samoj pumpi. Odstupanja od zahtevanc količine goriva ne smeju biti veća ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj. u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu količinu goriva (nekoliko stotih delova grama). Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen­ ski ograničeno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800 dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izrađena. Opravke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomoć kom­ pletnih uređaja i alata. Na si. 3.33 prikazana je šema sistema za ubrizgavanje goriva koji se najčešće primenjuje, mada su moguće izvesne razlike za neka druga izvođenja. 3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH Pumpa je vertikalno smeštena u sedište bloka, aktivira se preko klackalice koja se pokreće bregastim vratilom (si. 3.34), a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru. Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP). Pre nego što se pređe na ispitivanje ispravnosti pumpe vi­ sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se proveriti da li je prečistač goriva zapušen ili napunjen vodom i 78

3. 4 •— gumena zaptivka. Ako je takav slučaj. 11 — telo pumpe.35 — Delovi pumpe visokog pritiska. treba očistiti rezervoar i zameniti uložak prečistača. 3.34 Pogon pumpe visokog pritiska pomoću klackalice SI. Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti stručna lica. 6 — dovodni ventil. 19 — unutrašnji valjak. 3 — dovodni priključak. 7 — zaptivka. 2 — osovinica. 1 — deo za pumpanje. 14 — tanjirić. 18 — spoljni valjak. 13 — ozubljeni deo. 5 — opruga ventila. 15 — opruga. 17 — telo podizača ventila. SI.da li su cevi zapusene ili ulubljene. 16 — klipčić. 20 — osovinica . 12 — zupčasta letva. 9 — tanjirić. 10 — prsten. 8 — trn za zaustavljanje.

dok je sve ostalo nosač brizgaljke.36) je na razne načine pričvršćen na glavu motora.3. 1 — navrtka za pritezanje. sam vrh brizgaljke. 3.7. Ovo je neophodno da bi potpuno mešanje goriva i vazduha omogućilo dobro sagorevanje. ali se to obično čini pomoću stezne navrtke. SI. 8 — igla. 7 — povratni priključak. tj. Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga gorivo u prostor za sagorevanje pod određenim pritiskom i da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih čestica. Ispitivanje brizgaljki Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora. 10 — navrtka Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore­ vanje. 3.36 — Brizgaljka u rasklopljenom stanju. Ali. 3. obično. 2 — vijak. Deo brizgaljke koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izložen je najnepovoljnijim uslovima (visoke temperature i velika termička napre­ zanja). 4 — opruga. 80 . 6 — nosač raspršivača.3. Nosač sa brizgaljkom (si. Tu se nalazi i priključak za dovod goriva kroz cevi visokog pri­ tiska i priključak koji omogućava preliv dozvoljene propustljivosti brizgaljke. 3 — sedlšte opruge. ceo sklop se naziva »brizgaljka«. Brizgaljke Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cevčice od brizgaljki./. 5 — šipka za potiskivanje.2. 9 — rasprŠlvač. Ispravnost brizgaljke se kontroliše na sledeći način: — ispitivanjem zaptivenosti.

Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara tkivo. sa brizgaljke treba pažljivo otkloniti ostatke sagorevanja po­ moću pribora za čišćenje. Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak ne dostigne vrednost 20 bara ispod podešene vrednosti pritiska otvaranja. manometra. moramo za ispitivanje imati čisto ili prečišćeno gorivo. Pričvrstiti držač sa brizgaljkom na uređaj za ispitivanje. odvodne cevi. Prilikom ispiti­ vanja brizgaljke ni u kom slučaju ruka ne srne doći u zonu mlaznica. a gorivo koje prodire u krv može izazvati trovanje.7. 3. Ova tri načina ispitivanja obavljaju se na uređaju koji je prikazan na si. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke Pre nego što se brizgaljka postavi na uređaj za ispitivanje. SI.37. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke. Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima. priključka na koji se uvrće brizgaljka i staklene cevi koja štiti posmatrača od mlaza.4. 6 Motokultivatori 81 .ispitivanjem pritiska ubrizgavanja. 3. 3. ispitivanjem mlaza.37 — Uređaj za ispitivanje brizgaljke Uređaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz ručne pumpe.

Pri uključenom ma­ nometru pritisak povećati sasvim lagano i pre svega lagano otpustiti (inače će se manometar oštetiti). Važno je pri čišćenju da se sa spolj- Sl.5. Polugu pumpe potisnuti nadole 4—6 puta u sekundi. 3. Čišćenje brizgaljki Da bi se obavilo ovo čišćenje.7. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja Polugu pumpe uređaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri­ tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa uključenim manometrom i očitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke. Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle brižljivog čišće­ nja sedišta u telu i igli brizgaljke — brizgaljka se mora zameniti novom. zapečene brizgaljke se moraju izvaditi iz ležišta.7. brizgaljku treba rasklopiti i očis­ titi. Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja rupica) pravilno i ravnomerno raspršuju (bez dodatnih mlazeva). Ukoliko je pritisak ubrizgavanja viši ili niži od propisanog.7.6. očistiti i ispravno podesiti.38). Voditi računa da se raspraseni mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast šumova. Čišćenje obaviti pomoću specijalnog alata (si. 3. Ispitivanje mlaza Pri ovom ispitivanju treba isključiti manometar.38 — Pribor za čišćenje brizgaljki 82 . Kratkovremenoj pojavi nerasprašenih i bešumnih mlazeva ne treba pridavati značaj. brizgaljka se mora rasklopiti. 3. Pri tom brizgaljka vrlo »mekano« šumi.U slučaju nezaptivanja. odnosno na samom početku ubrizgavanja. a zatim rastaviti. 3.7. 3. Pri podešavanju primenjivati samo razbušene odstojne podloške.

Oštećenu brizgaljku staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju. Sledeći električni uređaji isporučuju se na poseban zahtev: 6* 83 . startovanje i dr. Delove brizgaljke oprati u čistom benzinu ili dizel-gorivu.8. Pritisak ubrizgavanja suviše nizak. Ako i posle toga gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom. ali za potpunu upotrebu motokultivatora u transportu. Ova neispravnost na­ staje u sledećim slučajevima: — Igla brizgaljke se zagrevala zbog nečistoće — brizgaljku treba rasklopiti i očistiti. noću. potrebno je imati i ove ure­ đaje. 3. 2. Mlaz nije pravilan. Ako je brizgaljka zaprljana koksom (očistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke očišćena (zameniti iglu). Pritisak ubrizgavanja suviše visok (uzroci mogu biti kao u prethodnom slučaju). 5. Ova neisprav­ nost nastaje alko je : — veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom). ELEKTROOPREMA Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna. — Opruga igle brizgaljke je slomljena — postaviti novu oprugu. Izvađena brizgaljka može se popraviti samo ako je lakše zape­ čena i ako nema mehaničkih oštećenja. — nečistoća između ravni spajanja brizgaljke (očistiti). 3.8. 3. — Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja — zameniti brizgaljku i iglu.7. mlaz ima pravilan oblik.nih površina odstrani garež i da se pročiste ulazni otvori na vrhu brizgaljke. Suviše goriva se vraća kroz povratnu cev. Neispravnosti i opravke na brizgaljkama Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledeće neispravnosti: 1. Uzrok neispravnosti može biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa. za korišćenje prikolice. — Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od­ ređenom) položaju. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja. Ako je uzrok neispravnosti slaba opruga — zameniti je novom. navrtku postaviti u potreban položaj. Da bi se dobio određeni pritisak. 4. Potrebno je rasklopiti i očistiti brizgaljku.

3. 7 — elektropokretač.SI.40 — šema uređaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora. 1 — stator. 5 — regulator. 3. 3 — stator. 6 — presostat. 7 — prekidač. 8 — akumulator SI. 3 — regulator napona. 2 — rotor. 2 — rotor. 4 — zadnja svetla.39 — šema elektroopreme sa elektropokretačem i alternatorom za punjenje akumulatora. 8 — ploča sa kontaktima. 4 — prekidač za pokretanje. 6 — zvučni signal (sirena). 9 — prednji farovi 84 . 1 — akumulator. 5 — kontrolna lampica za pritisak ulja.

pokretanje elektropokretačem i alterna­ akumulatora (si. 3. Izgled olovnog akumula­ tora prikazan je na sl. pa je najlakši na85 . 6 prednji farovi Na sl. regulator napona i dr.39 prikazana je šema elektroopreme na motoru motokultivatora. 4 — prekidač.1. 3. elektropokretač. Svaka ćelija je zatvorena čepom. 3.41 rotor.1 — električno torom za punjenje 2 električno mulatora. 4 — uređaj za latora (si.42. Osnovni elementi elektroopreme su: akumula­ tor. Akumulator Akumulator služi za pokretanje (startovanje) motora. Najčešće se koriste akumulatori napona 6 V i 12 V. 3. 1 stator. tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona svih ćelija. 3. 3 — uređaj za latora (si. Ćelije su povezane serijski (redno). Postoje i čelični akumulatori. 2 Sema uređaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora. alternator ili dinamo. pokretanje sa dinamom i punjenje aku­ svetla sa alternatorom za punjenje akumu­ svetla sa alternatorom bez punjenja akumu­ SI.40). 3 — zadnji farovi. 3. kao i za napajanje električnih potrošača. odnosno sa tri ili šest ćelija. ali se oni danas retko upotrebljavaju. U zavisnosti od veličine napona postavlja se i odgovara­ jući broj ćelija. 3.41).8. 5 — ploča sa kontaktima. Akumulator se sastoji od ćelija koje su prosečnog napona 2 V.39).

čin za brzo određivanje napona akumulatora da se broj čepova pomnoži sa dva. 6 — stubid. 5 — most. a sumporna kiselina postane potpuno razblažena. rastvor čiste sumporne kiseline i destilovane vode. U tom slučaju SI. Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa potrošačem dobiće se struja koja je nastala kao proizvod hemijskih reakcija u akumulatoru. 4 • — spojnica ploče. Napon će postojati sve dok se vrši elektroliza. 1 kućiSte.42 Akumulator. Elektrode koje su uronjene čine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol (čisto olovo Pb). a nestaće kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat). 3. U svakoj ćeliji akumulatora nalazi se elektrolit. 7 86 . 3. 2. tj.

Tabela 3.42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim delovima.235—1. U unutrašnjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine ćelije akumulatora. Ploče su pozitivne i negativne. Kutija (1) je izrađena od tvrde gume ili plastične mase.260 1. Zbog toga se obavlja dopunjavanje akumulatora.1 V. dolazi do uspos­ tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana. pa se gustina elektrolita smanjuje.300 1.1. Boja pozitivnih ploča je smeđa. ako se takav akumulator veže za izvor jednosmerne struje. Odnos gustine elektrolita i napunjenosti akumulatora dat je u tabeli 3. Separatori su izrađeni od drveta ili plastične mase.kaže se da je akumulator ispražnjen.205—1. Pregrade moraju biti tako izrađene da ne dolazi do prolaženja kiseline između pojedinih ćelija. Sve pozitivne ploče se međusobno povezuju sa jedne. Tako spojen određeni broj pozitivnih i negativnih ploča čini ćeliju koja se stavlja u pre• gradu u kutiji akumulatora.285 kg/dm . 3.140—1.230 1.135 3 Stanje akumulatora sasvim pun 3/4 pun 1/2 pun 1/4 pun skoro ispražnjen sasvim prazan 87 .200 1. Međutim. a napon ćelije iznosi 2.265-1. Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj vodi i ona se nalazi u svakoj ćeliji akumulatora. Gustina elektrolita 3 napunjenog akumulatora je 1. a negativnih — siva. Pozitivne ploče akumulatora su od olovnog oksida (Pb0 2 ). a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike.1 Gustina kg/dm 1. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pražnje­ nja. što znači da je aku­ mulator ponovo napunjen.110-1. Na si. a sve negativne sa druge strane. Između svake pozitivne i negativne ploče postavljen je separator (rastavijač) koji služi za odvajanje i sprečavanje međusobnog dodirivanja i koji mora biti porozan. a negativne od olova (Pb). U tu svrhu služi polni mostić za spajanje istoimenih ploča. Nivo elektro­ lita mora biti približno 1 cm iznad ploča.165 1.170—1.

3 Temperatura (°C) 27 4 — 7 —18 —23 Kapacitet (%) 100 16 61 43 35 88 . Odnos tem­ perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3. temperature i elektromotorne sile pri kojoj prestaje pražnjenje (ona iznosi 1.2 Gustina kg/dm 1. On zavisi od ja­ čine struje. Kapacitet akumulatora se meri u amper-časovima (Ah).25 1.8 V). Veoma je važno da 3 gustina elektrolita ne opadne ispod 1.6 V. j e r pri toj gustini dolazi do sulfatizacije ploča i smanjenja kapaciteta. akumulator preko zime treba držati uvek u napunjenom stanju. Kada je spoljna temperatura niska. Tabela 3.25 kg/dm .3. Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 časova struju od 1 A.18 kg/dm . Obično se uzima vreme pražnjenja od 8 do 10 časova na temperaturi od 25°C.10 3 3 Temperatura (°C) —68 —52 —27 —15 —7 i Da ne bi došlo do smrzavanja elektrolita. Tabela 3. brzine kojom se akumulator prazni. Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja proteklu količinu elektriciteta pri pražnjenju.28 1.20 U5 1. može doći do smrzava­ nja elektrolita ako je njegova gustina mala. a posle dužeg stajanja i do potpunog uništenja akumulatora. Zavisnost gustine elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je u tabeli 3.Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1.2. a odgovarajući napon pojedinih delija 1. ili tokom 30 časova struju od 2 A itd.

koji pri ne­ dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograničava jačinu struje koju daje dinamo. — ako se motor ne koristi. — akumulator uvek mora da bude čist.3). Održavanje akumulatora Dobrim održavanjem vek akumulatora može se znatno pro­ dužiti. — količine elektrolita pomoću merača nivoa.5 cm. akumulator napuniti i ostaviti ga u prostoriji gde je normalna temperatura. — napon ćelija ne srne da opadne ispod 1. jer se tada akumulator vrlo brzo prazni. a dinamo uvek mora održavati propisani napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potrošača. Za regulaciju napona služi generatorski regulator. — spojevi (priključci) treba da budu čvrsto fiksirani i premazani pastom protiv korozije.3. — pri radu sa elektrolitom paziti da ne dođe u dodir sa rukama i odelom (može da ih nagrize). — u slučaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo destilovanu vodu. Broj obrtaja motora je promenljiv. \8. i to merenjem: — gustine elektrolita pomoću bometra ili aerometra.2. pa u toku rada motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator. jer se događa da kiselina procuri. Po­ gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. 3. — akumulator ne čuvati na niskim temperaturama (vidi tabelu 3.8 V. — ne startovati motor u malim intervalima. pa je zato važno pridržavati se sledećeg: — elektrolit treba da bude iznad ploča 1—1.4. Dinamo — generator jednosmerne struje Dinamo proizvodi jednosmernu struju.8. 89 .8. s tim što ga treba jedanput mesečno dopunjavati.3. Kontrola ispravnosti akumulatora Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko načina. — napona ćelija pomoću voltmetra sa viljuškom za opte­ rećenje.

5. Tok elektrona predstav­ lja struju koju sakuplja kolektor i preko četkica i regulatora šalje u akumulator. Provodnici roto­ ra. Kada je instrument na nuli. to je znak da se akumulator puni. Rotor se okreće pogonjen od radilice motora preko remenice. to je znak da di­ namo ne puni i da treba tražiti uzrok neispravnosti (si.43). pa ih jedanput godišnje treba zameniti novima (ako su suviše istrošene). Ako kazaljka skreće na levu stranu.43 — Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor 90 . akumulator je pun. SI. moramo po­ moću ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator puni.Dinamo služi da mehaničku energiju pretvori u električnu energiju. — rotor. Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz koje se kreću provodnici namotani na rotoru. Prilikom rada dinama troše se četkice.8. 3. 3. 3.6. Sastoji se iz sledećih (glavnih) delova: — stator. Održavanje dinama Posle određenog broja radnih sati ležajeve rotora treba pod­ mazati.8. potrebno je izvršiti čišćenje pomoću kr­ pice namočene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom. Neispravnosti i opravke dinama Da bismo proverili ispravnost rada dinama. Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno. a uz to — oni moraju biti čvrsto pritegnuti. izazivaju stva­ ranje indukovane elektromotorne sile. — kolektor. Spojeve zaštititi od korozije. Ako se kolektor zaprlja. usled kretanja u magnetskom polju statora. 3.

28—30 V pri -1 2200 m i n .7. Neispravnosti mogu da nastupe i usled: — is trošenja kugličnog ležaja. Provera ispravnosti alternatora vrši se: proverom namagnetisanosti rotora pomoću specijalnog merila. 91 . kontrola namotaja statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili kablova na masi). Elektropokretač — starter Elektropokretač je elektromotor jednosmerne struje koji služi za pokretanje motora. Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama. a rotor je sa permanentnim magnetima smešten na zamajac motora. Pritisak opruge mora biti konstantan. Stator alternatora je postavljen na blok motora.8. pa ga treba povremeno proveriti. Za pokretanje motora potreban je određen rad. Istrošenost se primecuje vrlo lako. Struju za pogon dobija iz akumulatora. Alternator — generator naizmenične struje Alternator je generator naizmenične struje. rotor je demagnetizovan. Ako je napon niži. pa je zato elektropokretač najveći potrošač elek­ trične energije.Najčešće neispravnosti dinama javljaju se usled istrošenja četkica. 3.8. Motor se stavi u pokret i kontroliše napon na 1 ugrađenom voltmetru: 38—42 V pri 3000 m i n " . jer četkice treba da izlaze iz nosača 2—3 mm. 3. — oštećenja namotaja statora. — oslabljenih opruga i dr.8. Pred­ nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje kolika je potrošnja u datom trenutku. Snaga elektropokretača je 1. — istrošenja rotora i osovine rotora.33 kW pri naponu od 12 V. Proizvođači su većinom prešli na primenu ovog uređaja umesto dinama. — istrošenja četkica. Skup­ lji je od dinama zbog ispravljača dioda i složenosti namotaja statora i rotora. Posle sklapanja alternatora treba izvršiti kontrolu efikas­ nosti alternatora. Četkice treba slobodno da stoje u svojim držačima (da ne bi došlo do zaglavljivanja). lakši je i ima veći stepen iskorišćenja. ma­ njih je dimenzija.

3. — proveriti pričvršćenost elektropokretača za motor. — proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo­ kretača (4—5 mm). — neispravan kolektor. mo­ raju se izvršiti sledeće provere: da li se rotor okreće. postoji mogućnost zaglavljivanja zupčanika i zamajca. — ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca. Unutar samog elektropokretača mogu se pojaviti sledeće neispravnosti: — prekid namotaja. — zaprljani zupčanici onemogućavaju da se elektropokre­ tač vrati u prvobitni položaj. Po hladnom vre­ menu koristiti grejač. — ako se rotor okreće a zupčanik ne uzubljuje — proveriti zupce na zupčaniku. dotrajale četkice — zameniti ih novim. — proveriti da li četkice glatko klize po kolektoru. — namotaji u kratkom spoju. 3. ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko puta (da se ne bi ispraznio akumulator). jer postoji mogućnost loma opruge.8. — oštećena ležišta. Neispravnosti i opravke elektropokretača Ako pri startovanju elektropokretač ne pokreće motor. — labavi magnetski polovi.10. Pri startovanju voditi računa da se spojnica (kvačilo) pri­ tisne (da bi rad elektropokretača bio lakši). Održavanje elektropokretača Da bi elektropokretač pravilno funkcionisao.8. potrebno je da se povremeno obavi sledeća kontrola: — povremeno očistiti zupce benzinom i izvršiti podmazivanje. a ako startovanje ne uspe u prvom po­ kušaju.9. 92 . rotor se ne okreće — moguć kvar na akumulatoru (aku­ mulator ispražnjen).

Olabaviti šuplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva. 3. Odvrnuti čepove sa navojem na oba prečistača. — ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na štapu za kontrolu nivoa ulja). RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450 1. opet ga zavrnuti. Napuniti rezervoar. Zato uvek voditi računa da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni. opet ga za­ vrnuti (si. pa motor okretati dok ne počne da izlazi gorivo bez mehuriča vazduha. Puštanje motora u rad Pre nego što se mašina pusti u rad treba proveriti da li: ima dovoljno goriva u rezervoaru.9. 93 . SI. treba obratiti pažnju da se pri prvom startovanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go­ riva — mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo. 2.9.1. 3. Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na brizgaljki. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. — ima dovoljno ulja u posudi prečistača za vazduh (prema oznaci na posudi). Pored toga. Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo: 1. pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu navrtku.44).44 — Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ođvrtanje SupIjeg vijka na pumpi za ubrizgavanje) 4. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha.3. 3.

U okolini čepa otvora za nalivanje očistiti svu nečistoću. Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri manjem broju obrtaja.3. ili pri samom startovanju.2. 2. da bi se na taj način ohladio. Zaustavljanje motora Pre nego što se zaustavi. Odvrnuti čep i 3 u otvor naliti 2—3 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10. ili mešavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1. Namotati uže za startovanje na remenicu za pokretanje u smeru strelice na remenici.9. preporučljivo je da motor radi oko 5—10 minuta pri srednjem broju obrtaja. Jedna boca može da obezbedi 80—100 startovanja motora. Primena »startpilot«-a. 3. u odnosu na godišnje doba. Startovanje motora Pri hladnom motoru: 1. 3.4. odgovara uputstvima. ovu tečnost treba rasprašivati tokom 1—2 sekunde direktno na usisni otvor ili na prečistač vazduha. čime je osigurano potpuno podma­ zivanje.\9. Pri toplom (zagrejanom) motoru: A- Postupak je isti kao u prethodnom slučaju — samo dugme za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlači. 4. Čep pritegnuti odgovarajućim ključem i odmah startovati motor. Neposredno pre. mogu se primeniti i neka pomoćna sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem­ peraturama 1. »Startpilot« se isporučuje u bo­ cama pod pritiskom. 2. Ova tečnost znatno poboljšava startovanje motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa uputstvom koje stoji na boci). 94 . Povući komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto­ va nj u. Ručicu za gas staviti u položaj za puni gas. 3.9. Pokretanje motora pri nižim spoljnim temperaturama Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje. Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha.

Zaustavljanje mo­ tora ne izvoditi ručicom dekompresora (samo kod motora sa ovim uređajem). Razrada motora r Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od razrade motora. Zaustavljanje motora se postiže zatvaranjem ručice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke SI. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadržati u stalnoj upo95 .5. Ulje teče kroz filtar u korito motora. ODRŽAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450 3. 3. 3. Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez opterećenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja obrtaja. Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-dodacima.10.45 — Komanda za zaustavljanje rada motora na satu) komande za zaustavljanje (si.1. Posle 50—100 radnih časova opterećenje se može po­ većati na oko 3/4 od pune snage mašine.Ova mera sprečava zapinjanje brizgaljki i održava sigur­ nost u pogonu. a odatle ga usisava pum­ pa i kroz uljni filtar šalje ga u kanale za podmazivanje. 3.45). Sistem za podmazivanje Podmazivanje se vrši ekscentarskom zupčastom pumpom. Nivo ulja se mora kontrolisati dnevno.10. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte­ rećuje za oko 50%. što znači da poluga za regulisanje broja obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda. 3.9. Podmazivanje motora je posebno važno.

10. Posle svakih 300 radnih sati. Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju otežana startovanja i eventualno smanjenje snage motora. 96 . Sistem za ubrizgavanje goriva Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven­ stveno od stepena čistoće goriva.2.10. 3. Kod novog motora potrošnja ulja može biti veća. Gubitak ulja u motoru može da iznosi do 0. pripremu i sipanje goriva. Letnje go­ rivo je predviđeno za temperature do 0°C.3. Treba paziti na tačno priključivanje dovoda i odvoda goriva pomoću zaptivnih prstenova. U zavisnosti od temperature okoline primenjuju se sledeća ulja: pri temperaturi ispod 0°C — SAE 10 W (zimi) pri temperaturi iznad 0°C — SAE 20 W (zimi) pri temperaturi preko 15°C — SAE 40 (leti) Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do teškoća pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i ležišta). koji treba tačno da naležu u svojim sedištima. Preporučuje se upotreba ulja za veća temperaturna područja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W — SAE 40 (rafinerija Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W — SAE 40 (proizvodnja INA). jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura.trebi. Gorivo Gorivo se prečišćava na putu od rezervoara za gorivo do pumpe za ubrizgavanje pomoću pretprečistača i finog prečistača. U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu. pri promeni ulja promeniti i prečistač ulja.2 litra na 10 radnih časova. Posle 100—200 radnih časova potrošnja ulja se vraća na norma­ lan nivo. Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0.83—0. Zbog toga treba obratiti naro­ čitu pažnju na čistacu. a zimsiko do —15°C radne sredine motora. Za sipanje go­ riva u rezervoar može se upotrebiti levak sa sitom i umetak za ceđenje. Pritisak ubriz­ gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih časova. Gorivo mora biti potpuno oslobođeno od nečistoće i vode (mo­ raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva). 3.84.

Kao poslednje sredstvo za pranje 7 Motokultivatori 97 . Ovaj se postupak mora posle svakog za­ vršavanja ponoviti 4—5 puta. odnosno filcanu cev. Odvojiti dovodni vod i podići ga iznad nivoa u rezervoaru. Paziti da čepovi od plute dobro zaptivaju i da u unutrašnjost filcane cevi ne prodre sredstvo za čišćenje.4. a ako to nije do­ voljno — čišćenje vršiti u benzolu. pa zatim proveriti da li filcani uložak malog pre­ čistača nije zaprljan. Pri tom se po celoj spoljašnjoj površini uloška mora pojaviti pena u većoj meri. Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer­ voara goriva. 3. tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za čišćenje. 2. i obe strane zatvo­ riti sa po jednim čepom od plute. pumpu i diznu. Ukoliko to ne bi bilo tako.10. pa ako je potrebno čišćenje postupiti na sledeći način: 1. Posle ovoga uložak prečistača položiti u čisto dizel-gorivo (ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi. pa zatim istrljati nemetalnom četkom u dizel-gorivu. Manji prečistač ima uložak od filcane cevi. a veći pre­ čistać ima uložak prečistača tipa »micronic«. 5. 3. Zbog toga se pre­ poručuje smeša dizel-goriva i petroleuma u sledećim odnosima: Spoljna temperatura do—20°C do—25°C do—30°C Dizel: tehnički petroleum 75:25 60:40 45:55 Dizel: karburatorsko gorivo 80:20 70 : 30 60:40 Voditi računa da je opasnost od zapaljivanja ove smeše veća nego kod čistog dizel-goriva. Uložak prečistača tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati ga na već opisani način.Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledicama na sprovodne puteve. 4. Izvaditi uložak. Očistiti (sastrugati) nečistoću sa spoljne strane. Skinuti jedan čep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz kompresora). Prečistać za gorivo Za prečišćavanje (filtriranje) ugrađena su dva prečistača goriva.

Voditi računa da se ovaj prečistač ne srne prati. veći prečistač sa uloškom tipa »micronic« zahteva zamenu ovog uloška već posle 300 časova rada. a zatim se mora upotrebiti novi uložak od filcane cevi. Odvrnuti šestougaone navrtke na držaču brizgaljke i izvaditi ventil za ubrizgavanje. 3. 8 — zaptivač. i — ku­ ćište.46 — Prečistač! za gorivo. 7 — vijak.ovog uloška u svakom slučaju mora da se upotrebi čisto dizel-gorivo. Sačuvati zaptivnu podlošku briz98 . kroz koje će neprečišćeno gorivo prolaziti do pum­ pe za ubrizgavanje. 2. Ukoliko se ne raspolaže kompresorom. 3. izduvavanje se može izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko­ mada creva. 6 — vijak za ispuštanje vazduha iz goriva. 2 — puni prečistač. Zamena brizgaljke t. i to pod uslovom da je u tom vremenu mali prečistač uvek bio pravilno odr­ žavan. 3 — zaptivač. 4 — poklopac. Opisani postupak čišćenja može se primeniti najviše tri puta.5. Drugi. 7.10. Odvrnuti pumpu i prelivnu cev. mogu se pojaviti kanali između unu­ trašnje i spoljašnje strane uloška (čista i nečista strana uloška prečistača). SI. 9 — grubi pre­ čistač 6. već se u svakom slučaju mora zameniti. a posledice mogu biti veoma teški kvarovi. Ukoliko se ne učini tako. 5 — zaptivač.

galjke kada ona. 4.7. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne pečurke) proveriti i očistiti nakupljenu nečistoću. Prečistač vazduha Smanjeno habanje i duži vek trajanja motora zavise u velikoj meri od čistoće usisanog vazduha. Otkačiti zakačke i skinuti posudu za ulje. Pri čišćenju prečistaca za vazduh treba obaviti sledeće opera­ cije: 1. radna sigurnost. pođe zajedno s njim. 3. prilikom vađenja držača. prosuti ulje i očistiti posudu. Zbog toga je brižljivo održavanje uljnog prečistaca veoma važno.6. Prečistač vazduha i njegovu okolinu (na mašini) očistiti spol ja. pa je treba odmah vratiti na njeno mesto. Ako se radi postizanja većeg broja obrtaja promeni položaj poluge za regulisanje dolazi do ošte­ ćenja motora. 3. Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne dođe prs­ tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva može prouzrokovati povrede). Čišćenje se vrši u kratkotrajnim vremenskim razmacima. 3. 5. 2. Opterećen motor ne treba da pređe broj obrtaja označen na natpisnoj ploči a fini regulator broja obrtaja tačno je po­ dešen od strane proizvođača. Regulacija broja obrtaja Jednom podešen broj obrtaja motora održava se u oblasti tolerancije dejstvom ugrađenog reglera pri svakom opterećenju. Snaga. Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav­ ljanja pojedinih delova. 7* 99 . Ponovo ugraditi držač brizgaljke (šestougaone navrtke pritezati ravnomerno).10. a u slučaju veće nečistoće vazduha — ovo izvoditi svakodnevno.10. korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra za vazduh. 3. Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i zameniti uložak brizgaljke.

zatim ga ocediti i ponovo pričvrstiti. vodi. 3. Posle zamene ulja. a naročito propisa za startovanje pri nižim spoljnim temperatu^ rama. pridržavajući se svih propisa. Is­ pustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje goriva. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA Motor ne može startovati: Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva.11. 1. Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje. ceđi (lužini) ili vreloj tečnosti. a zatim naliti ulje u posudu za ulje. b) Vazduh u uređaju za ubrizgavanje goriva c) Zacepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri odvrnutom dovodu za pumpu za ubrizgavanje ne ističe gorivo) 2. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Motor se teško okreće 100 . Zameniti uložak precistaca go­ riva. Startovati motor prema datom uputstvu. Dovod goriva nije u redu Uzroci a) Prazan rezervoar goriva Način otklanjanja Naliti gorivo u rezervoar. Naliti gorivo. Još jednom pokušati startovanje. 5.4. Prečistač temeljno is­ prati više puta ponovljenim potapanjem u čisto dizel-gorivo. Paziti da priključci budu dobro pritegnuti (zbog zaptivanja). Naliti gorivo. Naliti sveže ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja (ne više) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto. Niukom slučaju prečistač vazduha se ne sme prati u ben­ zinu. Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10-40 W. ako je prečistač previše zaprljan treba ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje).

Zazor ventila nije u redu c. Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na kon­ trolnom štapu). Neispravna brizgaljka Očistiti prečistač. c) Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. a uzrok ne leži na pumpi za ubrizgavanje goriva. 5. Zameniti prečistač goriva. Zaprljan prečistač goriva Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na štapu za kontrolu nivoa ulja). b) Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10—40 W. Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do­ datno punjenje (goriva) pri star to van ju. Zagušen prečistač vazduha b. a. Naliti gorivo. Zazor ventila nije dobar 6. Suviše ulja u kućištu mo tora .3. Suviše ulja u kućištu mo­ tora b. Motor nema kompresiju Proveriti i podesiti zazor ven­ tila 4. Motor razvija suviše malu snagu (broj obrtaja opada). Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Podesiti zazor ventila Zameniti brizgaljku. Naliti gorivo u rezervoar i is­ pustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. Očistiti ulazni otvor rashlad­ nog vazduha. Nedovoljno rashladnog vaz­ duha b. 101 7. Vazduh u uređaju za ubriz­ gavanje goriva c. od­ nosno očistiti ga. Crn dim u izduvnoj cevi: Motor može da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja motora opada). bez dimi jenja na izduvnoj cevi: a. očistiti rashlad­ na rebra. Motor se veoma greje: a.

odnosno očistiti ga.8. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . Motor se zaustavlja — dovod goriva nije u redu a. Na­ liti gorivo. Prazan rezervoar goriva b. Začepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri otvorenom dovodu go­ riva na pumpi za ubrizga­ vanje ne ističe gorivo) Naliti gorivo. Zameniti uložak prečistača go­ riva. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje.BOROVO 102 . Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje.

Podmazi­ vanje je na principu centrifugiranja. Rukovanje i održavanje benzinskog motora LA-300 dato je na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6).1 prikazan je benzinski motor LA-300.. niti mu je potrebno da po 1 kW snage troši uvek istu količinu benzina na čas. To je četvo­ rotaktni. Motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja. »mon­ dial«. Benzinski četvorotaktni motor koji se ugrađuje u ve­ liki broj motokultivatora ima dosta sličnih delova kao prethod­ no opisani dizel-motor. 4. Startovanje se obavlja ru­ čnim poluautomatskim starterom. To znači da se men ja režim rada motora i da svakom re­ žimu odgovara neka potrošnja benzina. Na usponima motor radi pod težim režimom i tada ima drugačiju potrošnju nego 103 . »Gorenje-Muta« i dr. 4.1. Zato će u ovom poglavlju biti opisane osnovne razlike između ova dva motora. Osnovni podaci Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smešu za motor.2 prika­ zan je spolni izgled ovog motora. 4.4. Na si. sve se to stalno menja. To znači da u svakom momentu rada motora odnos benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom izmeša na takav način da sagorevanje bude što bolje i da pot­ rošnja benzina bude što manja. vazduhom hlađeni motor. »Labinprogres«-a. 4 1 KARBURATOR .1. Na si. jednocilindrični. Ovaj motor "se ugrađuje u motokultivatore: IMT-507. U stvari. DELOVI BENZINSKOG MOTORA U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-motora.

gasna smeša treba da is­ punjava sledeće uslove: 104 . Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo­ toru odgovarajuću gasnu smešu. ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu. 4.SI. Da bi mogla dobro da sagoreva.1 — Presek benzinskog motora serije LA-300 kada silazi.

karburator ne treba samo da stvori gasnu smešu. 10 čep za nalivanje i merenje nivoa ulja. predstavlja složen organ motora. 4. dakle bogata smeša u odnosu na raniju. 1 — čep za nalivanje benzina.2 — Benzinski motor LA-300. 2 — prečistač vazduha. — da bude na određenoj temperaturi. Takva gasna smeša zove se idealna ili teorijska gasna smeša. — da bude u gasovi tom stanju. 8 — navrtka za zaustavljanje poluge gasa (akcelerator). 7 — poluga gasa (akcelerator). kao što se vidi. 5 — pokretač (starter). i to 12. 3 — prečistač goriva. To je. — da bude homogena (da je dobro izmešana). već i da obezbedi smešu koja će dobro sagorevat. i ona se zove — gasna smeša najve­ će snage motora. 11 — remenica za pokretanje. Sa ovakvom gasnom smešom imamo približno najveću brzinu širenja plamenog talasa. on mora imati više uređaja koji su u stanju da spreme odgovarajuću gasnu smešu. 105 . 13 — tablica »tip motora«. Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. 9 — slavinica na rezervoaru. Probama na motorima se do­ kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno manje vazduha ako hoćemo da iz motora izvučemo najveću snagu. 6 — dugme za zaustavljanje. 14 — serijski broj — da ima određen odnos između količine benzina i vaz­ duha. 4 — kutija oduške. Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno je 15 g vazduha. ugljeni oksid i vodena para. Prema tome.L Pošto karburator. 12 — čep za ispuštanje ulja.SI.5 g vazduha na 1 g benzina. Razume se da ova gasna smeša treba da bude homogena. pri čemu se kao proizvod ovog sagorevanja do­ bij a azot.

Uloga ovih delova je u sledecem: GASNA SMEŠA SISAK KARBURATORA VEN TURI SI. Prema tome. kada je pod režimom iskorišćenja. a nije dobro ni kada je suviše bogata. 4. kako se to kaže. uglavnom. ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha. ne valja ako je gasna smeša suviše siromašna.3 —Karburator — osnovni princip rada — lonče karburatora u koji iz rezervoara stalno priliče ben­ zin. do sledećeg: gasna smeša se ne pali ako je siromašnija od 1 g benzina na 28 g vazduha. Najprostiji karburator dat je šematski na si. 4. želimo potpuno iskorišćenj'e benzina u motoru. tako da se nivo benzina održava uvek na istoj visini. ili. a ona je siromašna u odnosu na idealnu gasnu smešu. jer ni u jednom slučaju takva smeša ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje. a to znači da motor tada ne bi radio. sisak benzina i venturi cev. Ovakva gasna smeša zove se normalna gasna smeša ili smeša najvećeg iskorišćenja benzina (najvećeg koeficijenta korisnog dejstva). pak. 106 . i to oko 18 g vazduha za 1 g ben­ zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je normalno predviđen. tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne radi isti. — sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lončetom ben­ zina.3 sa osnov­ nim delovima: lonče karburatora. — venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smešten sisak benzina. Raznim probama sa našim motorom u pogledu sagorevanja i paljenja gasne smeše došlo se.Ako. onda nam treba nešto više vazduha nego što je potrebno za sagorevanje u zatvorenom sudu.

i to u momentu kada počne takt usisava­ nja. Pošto su delovi na motoru montirani sledećim redom: karburator-usisna cev-motor. usled čega vazduh struji sa donje strane u venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru. i pošto klip polazi od GMT i ide nadole. Da bi udovoljio svim tim zahtevima. to se stvorena depresija pre­ nosi na venturi cev. Kada klip stigne na DMT. 107 . Međutim. pošto je takt usisa­ vanja. ulazeći u komo­ ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli). krećući se nadole. usisni ventil je otvoren. do momenta paljenja gasne smeše od strane svećice. U tom momentu gasna smeša je već postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje. koja kroz usisnu cev odlazi u motor i ispunjava prostor iznad klipa koji. usisni ventil se zatvara i gasna smeša se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje. Ovakva gasna smeša još nije dobra za sagorevanje. a pored toga. koje traje sve dok klip ne stigne do GMT. sada klip od DMT počinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom gasne smeše koja je imala kretanje nadole. karburator ima u sebi razne delove. Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom brzinom i stvara se gasna smeša. Ali. Pre svega. kapljice benzina isparavaju i mešanje sa vazduhom se na taj način pop­ ravlja. Usled toga na ovom mestu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija. on radi pod raznim uslovima opterećenja.Kada motor radi. mi znamo da se to u praksi ne dešava. Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem obrtaja/min. u prostoru iznad klipa stvara se depresija. pa i čitave male uređaje. jer su samo sitne kapljice ben­ zina donekle izmešane sa vazduhom. imala svoju brzinu koja je nešto manja od brzine klipa. motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice. tj. Završetak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu venturi ja na kome je presek najmanji. i pošto je sve zatvoreno. Međutim. dobro je izmešana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom. Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podiže (usisava) ben­ zin koji u tankom mlazu šiklja iz siska i mesa se sa vazduhom. ima veliku brzinu kretanja nadole. Razume se da je i gasna smeša. Usled ovog sudara stvara se veliko kovitlanje i mešanje gasne smeše.

kada je leptir smeše zatvoren (2). 15 — osovinica leptira za startovanje. 13 — sisak maRspSuma.2 — priključak. 8 — leptir za smešu. U — plovak. . tj. Dodavanjem gasa. laganim" otvaranjem leptira smeše. 6 — vijak* ^ea regulaciju. da bi ograničio doticanje vazduha i da bi posta­ vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate smeše (si.4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo­ tor LA-300. Pri pokretanju na hladno leptir uređaja za startovanje (1) je zatvoren. — poklopac. 7 — osovinica leptira za smešu. 3 — prečistač.5). 12 — sisak minimuma. 1. 16 — leptir za startovanje.6). usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. 17 — poluga 2.telo. Uređaj minimuma obu­ hvata zavrtanj za podešavanje (4) i doziranje smeše (si. 5 — vijak za 'podržavanje leptira. depresija u cevi minimuma se smanjuje. a leptir startera otvoren. 4. Karburator za benzinski motor LA-300 Na si. 10 — deo emulzije. Si.1.4 — Delovi karburatora za motor LA-300.4. Na minimumu.4. Princip rada ovog karburatora biće opisan u nekoli­ ko faza: 1. Nema priliva goriva 108 . 4. 3. 14 " * sisak maksimuma — petroleuma.2. 4. 4 — igla. 9£>.

1. 4.5 Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300. položaj tanje na hladno pokre :*Sč7 SI.6 — 2.SI. položaj — na minimumu 109 . 4.

8 — 4. 4.7 — 3. položaj — dodavanje gasa SI. položaj — na maksimumu 110 .SI. 4.

025 mm. Ako su dimenzije manje ili ako je zazor između osovinice i sedišta preko 0.4. 4. Kada je leptir sasvim zatvoren.1. 4. od­ stojanje između ravni leptira i otvora minimuma treba da bude 0. Na maksimumu. (2) pri temperaturama ispod 0°C. — Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala. Prečnik osovinice treba da bude 6. plovak ne dodiruje zidove lončeta (u slučaju da dodiruje — brusnim papirom skinuti mesto dodira).06 mm (u suprotnom slučaju zameniti poklopac).7). Smešu za ubrzanje obezbeđuje jedna dru­ ga rupa — za postepeno dovođenje (5). Za čišćenje siskova kalibriranih otvora i kanala ne upotrebljavati metalne šiljke. koja je povezana sa cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smeše (2) (si.3.1.010 — 6. eventualno. Poklopac skinuti pažljivo (da ne bi došlo do deformacije plovka).iz siska za maksimum. a posle modifikacije zameniti sediste i deo za zap ti van je kod karburatora. — Kontrolisati da. Leptir za startovanje preko poluge zatvara se u dva položaja. a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7) prekida se izlaz smeše (si. Rasklapanje karburatora Odvojiti karburator. zameniti poklopac. 4. što omogućava pokretanje (1) pri temperaturama iznad 0°C. 4. — Leptir mešavine treba da se obrće slobodno. 4. Odviti emulzionator. 111 . sisak mini­ muma i maksimuma. kada je leptir (2) sasvim otvoren. Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oštećeno. u usi­ snoj cevi stvara se depresija koja povlači gorivo iz siska maksi­ muma (6). (3) u položaju rada (si. — Kontrolisati da leptir uređaja za startovanje nije poha­ ban i da li se slobodno okreće. Kontrola karburatora Na ravnoj kontrolnoj ploči proveriti da li je došlo do deformisanja na zaptivnim površinama lončeta i poklopca. već komprimirani vazduh. 4.8).04 — 0.9).15 mm — zameniti oštećeni deo. — Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje.

5. — Povezati cev goriva na priključak i ostaviti da gorivo uti­ če u lonče.1. merkom izmeriti nivo goriva koji treba da bude 10 — 12 mm ispod gornje površine lončeta (si.10 — Merenje nivoa goriva u lončetu karburatora 112 .SI. 4. SI.10). 4. Kada je lonče u horizontalnom položaju. — Odvojiti cev od priključka i skinuti poklopac. Kontrola nivoa goriva Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim zavrtnjem.9 — Poluga za pogon leptira 4. 4.

4. isprazniti lonče. stvara visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz­ među elektroda svećice. a stator je jedna bobina. pričvršćena na bloku i obavijena na svežnju limova sa dva kola: jedno za ni­ zak. on omogućava brzo zaustav8 Motokultivatori 113 . modificirati visinu potisne lamele igle na plovku. Rotor je sastavljen iz magneta smeštenog na udubljenju na obodu zamajca.12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne smeše. Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz priključka. a drugo za visok napon. Ova struja. Pored toga. On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih štiti od pregorevanja. 4.11). 4.11 — Podešavanje visine potisne lamele na plovku Ako se nivo ne nalazi na označenoj vrednosti. 4. Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora.SI. Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro­ toka koji vrši indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis­ kog napona. DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEŠE Na si. ponovo montirati i ponoviti ispitivanje (si. koju prekida platinsko dugme.2. Za paljenje gasne smeše koristi se alternator na visoki napon (sa rotorom statorom).

4. 3 — kondenzator. 4 — ŠipČica. 2 — platinsko dugme. 7 — radilica. 4. 1 — dugme 2a zaustavljanje. a ako je bobina defektna — zameniti je. 4.1. 6 — breg.13): 114 . da bi u sekundarnom kolu izazvao visoki napon za paljenje.12 — Delovi sistema za paljenje gasne smeše. Kontrola Bobina: kontrolu vršiti pomoću tastera. 11 — rotor (magnet). Karakteristike električnog kola (si.SI. 12 — žarna jac Ijanje struje u primarnom kolu. 5 — lisnati deo. 8 — svećica. 10 — starter.2. 9 — svežanj pločica.

3 oma otpor na sekundarnom kolu 5000 oma Kontrolisati da li je izolir u kablu između bobine i platinskih dugmadi oštećen i da li možda dodiruje masu.14 — Kontrola efikasnosti magneta 8 ! 115 . 4. Proveriti da li je kabao mase zavaren na svežnju pločica.otpor na primarnom kolu 0. Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i svećicom. 4.13 — Kontrola karakteristika električnih kola SI. SI.

2. si. 4.16).15). 4. u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu­ piti na sledeći način: — zamajac postaviti u aparat. a ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us­ tanovi brzo trošenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje nesigurno.2. — među lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba­ citi uobličeno gvožđe kojim se zatvaraju međuprostori (si. Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta­ vi šetalica alata u visini crte (a.15 — Zatvaranje međuprostora između lopatice — zamajac pritegniti među polovima. 4. SI. 4. Magnetizacija Pošto se magnet ne može zameniti ako je demagnetizovan. 4. 4. — napajati uređaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i ponoviti operaciju dva ili tri puta.Magnet: efikasnost magneta može se smanjiti ako je zamajac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura­ ma. • • * * • * 116 .3.2.14) i utvrditi da li mag­ net povlači šetalicu. Kondenzator Efikasnost kontrolisati pomoću spinterometra (si.

8 mm (si. Mala oksidacija može se otkloniti finom tur­ pijicom i komprimiranim vazduhom. Svećice Očistiti elektrode metalnom četkom i komprimiranim vazduhom i podesiti zazor između elektroda na 0.4.5. a zatim podesite otvaranje na 0. __ .55 — 0. 4. Zamenu svećica vršiti u svakom slučaju posle svakih 300 sati rada motora.2. Marka svecica Marelli Bosch Champion KLG Bosna Za motore LA — LAL CW 150 N W 95 TI UL 35 Y F 50 F 50 LAP CW 50 NI W 45 TI — — — 4. 4.16 — Kontrola efikasnosti kondenzatora pomoću spinterometra 4. Zameniti svećicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda mase istrošena.SI. Platinska dugmad Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje­ ni ili nagoreli.2.6 mm. 117 .17).

5 — remenica.3.I™ • * . 4 — poklopac. 1 — vijak. 7 — opruga 8 — kućište 118 . 4. 4. 6 — kanap. 3 — pločice.18 — Delovl samonamotavajućeg uređaja za pokretanje. " _ • » * r ' J ' 1 » 1 * * * 51. 2 — spi­ ralna opruga. Povlačenjem kanapa tri pokretne ploče se uključuju u nazubljenu glavčinu uč- Sl. SAMONAMOTAVAJUĆI UREĐAJ ZA POKRETANJE To je uređaj za ručno pokretanje koji dejstvom opruge na­ nio tava kanap na remenicu posle pokretanja.17 — Kontrola zazora između elektroda na svecicama Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost nedovoljna ili ako postoji deformacija — izvršiti zamenu. 4.

U slučaju kidanja kanapa (6). Pokretne ploče se odvajaju usled inklinacije zuba. može se demontirati odvrtanjem 4 vijka (1) koji ga učvršćuju na usmerivač vazduha (si. 4.1. — Kontrolisati da li je opruga (2) učvršćena u sedištima poklopca (4) i remenice (5). SI. napon opruge namotava kanap na remenicu. Kada se kanap otpusti. 4. pa se tako motor može pokrenuti povlačenjem kanapa. Kontrola — Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti je ako pločice (3) ne izlaze.vršćen-u na zamajcu. 4.19 — Provera napona saraonamotavajućeg uređaja 119 .18). — Izvući remenicu i zameniti kanap (6). a ne na otvoru za prolaz kabla.3. — Ponovo montirati remenicu (5) ubacivši kraj spiralne opruge (7) u njen žleb. pa tako pokreću zamajac sa remenicom. skinuti remenicu (5) pošto se otpusti zategnutost opruge i spirale (7). kraj kanapa saviti i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlačenju vrši na zidovima sedišta. — Pustiti remenicu da se obrće dok se ne olabavi napon (zategnutost opruge (7). — Postaviti sajlu u žleb remenice (5). Tako glavčina postaje nezavisna od uređaja za samonamotavanje. Ako uređaj ne funkcioniše.

120 . a posledica toga je sma­ njenje broja obrtaja. suprotstavlja se centrifugalnoj sili.5 daN (kg). Opruga (D). sa pozicioniranim gasom broj obrtaja se povećava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno. REGULATOR Centrifugalnog je tipa. Napon samonamotavajućeg uređaja kada je kanap kom­ pletno obavijen treba da iznosi 1.4. pa to kretanje teži zatvaranju leptira (C). koju zateže komanda gasa (E).19). Kuglice se pomoću centrifu­ galne sile pokreću ka periferiji zupčanika i aksijalno pomeraju zvono (A) koje deluje na viljušku (B). 4. sa kuglicama smeštenim u zupčani­ ku koji aktivira radilica (sL 4. Re­ zervna opruga isporučuje se tako što je obavijena gvozdenom žicom.21). s tim da se jedan njen kraj učvrsti na kutiji. Osloboditi oprugu presecanjem žice samo posle ugrad­ nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta­ nja motora.20 — Tanjirasla i spiralna opruga U slučaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi­ ti u sedište. SI. a ova preko poluga od­ ređuje položaj leptira za smešu (C) u karburatoru. 4. pošto se savlada prvo trenje (si. 4.2 — 1. kada je kanap (6) kompletno odvijen.Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice (5) za 2 — 3 obrtaja. Pri smanjenju opterećenja.

SI. a zatim proveriti osovinicu i viljušku i zameniti istrošene delove.1. a ako je pohabana — dovesti je u normalno stanje pomoću fine turpije.5. Dodirna površina klizača mora da bude zaobljena. 4. ulje se potiskuje iz zupčanika re­ gulatora. Ova dejstva na leptiru omogućuju da se automatski stabilizuje broj obrtaja pri promeni opterećenja na motoru. 4. Papučice na viljušci moraju biti u ravni — pošto male razlike mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato­ ru. PODMAZIVANJE Centrifugalnog je tipa. Kontrola Prvo proveriti u kakvom su stanju sedišta kuglica u zvonu. 4.4. a to znači ravnoteža između centrifugalne sile na regu­ latoru i dejstva opruge na različitom režimu. čime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifugatora (si.22).21 — Regulator 4. Novom položaju gasa odgovara promena opterećenja na oprugu. 121 .Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama preteže dejstvo opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i povećava broj obrtaja.

4.22 — Podmazivanje — centrifugalnog tipa Filtriranje ulja vrši se pomoću centrifugalne sile koja nečis­ toću odvaja i taloži u udubljenom delu centrifugatora. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . čišćenje centrifugatora.BOROVO 122 . prečistača i kanala u radilici obavlja se skida­ njem radilice i čišćenjem kanala.

123 . pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para. pogonski točkovi. Spojnica radi na principu trenja. diferencijala i poluosovina. veoma bitni ure­ đaji za njihov rad: kočnice.1. konusna — suva spojnica i dr. 5. Prenos snage od motora do pogonskih točkova motokultiva­ tora ide preko spojnice. tako da se postiže odgovarajuća brzina za rad u polju. višelamelasta suva spojnica. Na motokultivatore se ugrađuju i drugi. Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ručice koja se nalazi na upravljaču. Savremenija rešenja kod motokultivatora većih snaga omogućuju i pogon točkova pri­ kolice. upravljač. Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta suva spojnica. Spojnica nikada ne srne da proklizava. Spojnica se aktivira pomeranjem komandne ručice preko komandne sajle koja se može podeša­ vati. SPOJNICA (KVAČILO) Spojnica služi za postepeno uključivanje i isključivanje veze između motora i delova transmisije. koman­ de. priključno vratilo i dr. što znatno olakšava transport. višelamelasta spoj­ nica potopljena u ulju. Kod jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se ostvaruje preko sistema lančanika. UREĐAJI MOTOKULTIVATORA Motor stvara određeni obrtni moment koji se preko transmisionih uređaja prenosi do pogonskih točkova.5. menjača brzina. pa zbog toga treba vršiti podešavanja koja propisuje proizvođač. Zadatak transmisionih uređaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih točkova motokultivatora. Funkci­ ja spojnice može da se obavi i preko kaiša sa zatezačem.

.

proizvodnje »Labinprogres«-a. 14 — opruga za vraćanje poluge. tj. završne lamele. € — aksijalni ležaj. 5. 5 — sedište opruge. 5. Podešavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vrši se tako što on iznosi 3—5 mm. 7 — opružna žica. 2 unutrašnje frikcione lamele. 12 — pločica. 13 — poluga za isključavanje spojnice. 15 — pločica za osiguranje. SI. 10 — pođloška. 9 — potisni ležaj. 3 — korpa spojnice. motor ne pogoni transmisiju. 6 potisnih opruga i sedišta opruga. 11 — vijak (nosač poluge). spojnica je odvojena. 8 — viljuška za isključivanje.3).Kada se ručica komande povuče.1 prikazana je višelamelasta suva spojnica. 2 — potisni disk. 5.2 — Jednolamelasta suva spojnica ugrađena na motokultivator »special« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 4 — opruga. 5. 2 pogonske lamele. Na si. potisnog diska. ugra­ đena na motokultivatoru »specijal«. Isti proizvođač na motokultivatoru »mondial« ugrađuje konusnu suvu spojnicu (si. Svi ovi elementi smešteni su između motora i men jača i oni svo­ jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjaču. 1 — lamela spojnice. Na si. Ona se sastoji iz: korpe spoj­ nice.2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica. 17 — povratna opruga poluge 125 . ugra­ đena na motokultivatoru IMT-507. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom za podešavanje. 16 — vijak.

5 — ležaj 6 — konus spojnice. 10 — poluga za isključivanje spojnice .NJ SI. 5. 8 — ležaj. 9 — viljuška.3 — K o n u s n a suva spojnica ugrađena na motokulti vatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 3 — opruga. 4 — poklopac ležaja. 2 — poklopac spojnice. 1 — prirubnica. 7 — frikcioni element.

14 — zupčanik. 19 — osigurač.5. 24 — odstojnik. 5. Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo­ tora preko spojnice u menjački prenosnik. SI. 22 — vratilo spojnice.4 — Menjač ugrađen na motokultivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 18 — zaptivnl prsten. Sve te operacije zahtevaju odgovarajuće brzine kretanja koje se obezbeđuju upotrebom men jača brzina ili menjačkog prenosnika. 2 — elastična čivija. 15 — pogonsko vratilo. i sa 2—3 stepena prenosa za kretanje unazad. Prenos obrtnog mo­ menta ide od men jača preko pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para do pogonskih točkova. MENJAC BRZINA Motokultivator služi za obavljanje različitih poljoprivred­ nih radova. 25 — ležaj 127 . 10 — osigurač. 8 — navrtka. 6 — odstojnik. 20 — odstojnik. Deo snage se odvodi i na priključna vratila (jedno ili dva). 5 — dvogubi zupčanik hoda unazad. a isto tako i za transport. 23 <— nepokretni dvogubi zupčanik. 7 — elastična podloška.2. 11 — odstojnik. 16 — igličasti ležaj. 3 — odstojnik. Zavisno od tipa motokultivatora postoje različita konstrukcijska izvođenja menjača. 9 — poklopac. 15 — dvogubi zupčanik. 4 — čaura. 17 — zupčanik. 21 — ležaj. 12 ~ ležaj. Menjač sa pokretnim zup­ čanicima ima sledeće funkcionalne celine: — vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do menjača. U osnovi to su menjači sa 3—4 stepena prenosa za kretanje napred. 1 —• vratilo za hod unazad.

2 3 4 7 8 SI. 5. 6 — nosač sipki.8 — šipka za izbor stepena prenosa .5 — Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 3 — kuglica. 4 — opruga. 5 — viljuška za promenu stepena prenosa. 7. za promenu stepena prenosa. 2 — sigurnosna navrtka. 1 — viljuš­ ka.

čepove i otvore (kao i njihovu okolinu) treba održavati potpuno čisto (da u unutrašnjost kućišta ne bi dospele nečistoće). a ako se ugrađuje diferencijal — blo­ kada diferencijala.5 sistem za promenu stepena prenosa. Održavanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kući­ štu men jača. Uključivanje mehaniz­ ma za deblokiranje točkova obavlja se ručkom za deblokiranje točkova. Zamena ulja se obavlja kroz otvore za nalivanje i ispuštanje ulja koji se zatvaraju čepovima..3. Pužni prenosnik Na si. polugom (15). 5 3 PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAČA DO PO­ . Vratilo sa pužem (2) prenosi obrtni moment na pužni zupčanik (3) koji se nalazi na vratilu pogonskih točkova (4). 5. Zamena ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru. i spojnicom (5) koja se uzubi u pužni zupčanik (3).6 prikazan je pužni prenosnik. 5. 5. GONSKIH TOČKOVA Obrtni moment od menjača do pogonskih točkova prenosi se pužnim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupča­ nika. sajlom. viljuškom (12). 9 Motokultivatori 129 . a motokultivator treba da se pomeri. motokultivator mora biti u sasvim horizontalnom položaju. Deblokada pogonskih točkova koristi se u slučajevima kada motor ne radi. Na vratilu pogonskih točkova klizi spojnica za deblokiranje točkova.4 prikazan je menjač na motokultivatoru »mon­ dial«.1. proizvodnje »Labinprogres«-a. Kontrola nivoa ulja vrši se šipkom koja se nalazi na čepu za sipanje novog ulja. propisuje proizvođač. — ručice sa viljuškama za uključivanje u pojedine stepene prenosa. Izbor stepena prenosa obavlja se ruči­ com koja se dovodi u željeni položaj prema šemi brzina datoj u uputstvima za rukovanje. šipkom (14). Na si. Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja.— vratila na kojima se postavljaju zupčanici. Da bi kontrola bila pouzdana. 5. a na si. Na vratilu pogonskih točkova obično se ugrađuje deblokada pogonskih točkova.

UJ .

U ovom slučaju sateliti se okreću oko svoje ose i omogućavaju da se. kada je ugrađen diferencijal. spoljni točak za isto vreme pređe veći put od unutrašnjeg. obr­ tni moment od tanjirastog zupčanika prenosi se na planetarne zupčanike (3) koji su uzupčeni preko satelita (trkača) (4). Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor točkova različit. dolazi do zaokretanja planetarnih zupčanika preko sa­ telita i do različitog broja obrtaja levog ili desnog točka. Tu razliku u brzini između spoljnog i unutrašnjeg točka ispravlja diferencijal. Zakretanje motokultivatora pomoću ručica za upravljanje nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako. Kada je motor motokultivatora u radu. točkovi će se okretati podjednakom brzinom. a sa njim i njegova poluosovina u deferencijalu — zaustavi. a pošto su oni uzupčeni preko satelita. Ali. drugi točak obrtaće se dva puta većim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba točka kad idu zajedno. 5. Kada motokultivator ide pravo a otpor oba točka je isti. Konusni zupčanik se nalazi na ikraju vratila koje izlazi iz menjača i uzubljuje se u tanjirasti zupčanik.2. Konusno-tanjirasti par zupčanika. Tada se i planetarni zupčanici okreću istim brojem obrtaja. Za pravolinijsko kretanje mo­ tokultivatora — diferencijal ne bi bio potreban. obrtni moment se prenosi preko spojnice i menjačkog prenosnika do konusnog zupčanika koji je uzupčen sa tanjirastim zupčanikom.9. obrtanje levog i desnog točka bilo bi isto. brzina obrtaja planetarnih zupčanika razlikuje. Ako se jedan točak motokultivatora. Da nema diferenci­ jala.5. Princip rada diferencijala objasnićemo prema si. omogućeno je da se kompenzuje razlika u kretanju spoljnog i unutrašnjeg pogonskog točka. Diferencijal je sklop zupčanika koji omogućava lakše uprav­ ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom zaokretanju na manjem prostoru. Zadatak ovog prenosnika je da izvrši re­ dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdužnog na poprečni.3. diferencijal i blokada diferencijala Konusno-tanjirasti par zupčanika sastoji se iz konusnog i tanjirastog zupčanika. već ceo sklop sa tanjirastim zupčanikom. neće se pomerati satelit oko svoje ose. Međutim. V 9 * 1 3 1 . pa prema tome ima i veću brzinu. zavisno od otpora na jednom točku.

10 — osigurač. 19 — viljuška za blokiranje diferencijala. 5. 22 — elastična čivija. 24 — osnovica satelita . 17 — navrtka viljuške. 14 — doboš kočnice. 18 — opruga. 8 — kandžasti prsten za blokiranje diferencijala. 7 — satelit. 11 — ležaj. 23 — satelit. 6 — vratilo diferencijala. 15 — poklopac diferencijala. 3 •. 13 — zaptivni prsten. 1 — planetarni zupčanik (desni).osigurač. 16 — planetarni zupčanik (levi). 12 — osigurač. 9 — kandža za bloki­ ranje diferencijala. 4 — ležaj.SJ.7 — Konusno-tanjirasti par zupčanika. 1 — zaptivni prsten. 21 — tanjirasti zupčanik. diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru »specijal« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 20 — konusni zupčanik. 5 — osigu­ » rač.

pa se može pomerati duž poluosovine. Pored navedenih prednosti diferencijal ima i određene ne­ dostatke. 5. Na si. on će proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. Tako se dobij a kruta veza. 5 tanjirasti zupčanik. Uređaj za blokiranje ima kandžastu spojnicu koja se nalazi na ožlebljenom delu poluosovine. 1 — konusni zupčanik. 8 i 9). 2 planetarni zupčanik. i to kako u pravcu tako i u krivini. tj. kuji je na tvrdom terenu. 4 — satelit ili trkač. Uređaj za blokadu diferencijala omogućava da se postigne isti broj obrtaja na oba točka i da se izbegne mogućnost proklizavanja. Drugi to­ čak. Ukupna vučna sila motokultivatora je tako mala. U slučaju da jedan točak naiđe na klizav teren. SI. diferencijala. pa to onemogućuje dalje kretanje motokultivatora.7 prikazana je kandžasta spojnica (poz. 5. Kandžu (9) aktiviramo preko komande za blokadu i ručice i sajle na upravljačkim ručicama — da bi se to kretanje prenelo na viljuš­ ku (19) koja pomera kandžu (9) i uzupčuje se sa kandžastim prstenom (8). 3 poluosovine 133 . ugrađuje se uređaj za blo­ kiranje diferencijala koji omogućava krutu vezu leve i desne poluosovine i isključuje ulogu satelita.8 Delovi diferencijala. zbog efekta diferencijala razvija malu vučnu silu kao i točak koji proklizava. gde se točko vi obrću različitim brojem obrtaja. Da bi se ovi nedostaci otklonili.Diferencijal omogućava stalan pogon točkova.

SI. izvedeno na motokultivatoru IMT-506 (si.3.4. ugrađuje se prenos lančani­ cima kao što je to. 5. na primer. tako da mogu da 134 . Motokultivatori sa snagom mo­ tora od 10 kW jači su i na njima se ugrađuju i po dva pri­ ključna vratila. Može biti ugrađeno jed­ no ili dva priključna vratila. U ovim slučajevima priključna vratila imaju različit smer obrtanja i različit broj obrtaja. 5. Prenos lančanicima Ako je osno rastojanje između izlaznog vratila men jača i pogonskih točkova suviše veliko.10). PRIKLJUČNO VRATILO Priključno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo­ ment različitim priključnim mašinama. Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment se prenosi do lančanika sa zupčanikom (4) koji je uzupčen sa zupčanikom (5) na izlaznom vratilu. 5.9 — Princip rada diferencijala 5.3.

Broj obrtaja priključnih vratila reguliše se izborom odre­ đenog stepena prenosa.SI. 4 — lančanik. Za pojedine radne operacije potrebno je da se ručice za upravljanje okrenu za 180°. 5.2 — valjkasti lanac. 1.). Uključivanje pogona priključnog vratila ostvaruje se pomoću ručice za uključivanje.10 — Prenos lančanicima. kao i za pogon prikolice sa pogonskim točkovma. 5 — zupčanik na izlaznom vratilu. kosačica i dr. 135 . 3. 6 — kućište prenosnika se koriste za veliki broj priključnih mašina i oruđa. tako da motor dolazi pozadi. Priključna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora. pa priključno vratilo pogoni napred postavljenu mašinu (čistač snega.

5. 4 — ležaj. 11 — zupčanik za uklju­ čivanje 12 — opruga. 9 — osigurač.OJ ON SI. 14 — viljuška za uklju čivanje priključnog vratila. 1 — kućište. 12 — opruga. 7 — zupčanik. 13 — kuglica. 14 — viljuška za uključivanje. 10 — ležaj. 8 — ležaj. 6 — vratilo.11 — Priključno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 3 — zaptivnj prsten. 18 — zaptivač . 5 — prsten. 2 — uključili ekscentar. 13 — kuglica.

Iz men jača (16) obrtni moment se pre­ nosi preko zupčanika za uključivanje priključnog vratila (11) na zupčanik (7). ako bi se uključio hod unazad. Kočnice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje­ dini točak. Voditi računa na pre­ poruke u uputstvima za rukovanje. a ujedno i većih masa. Uključivanje priključ­ nog vratila obavlja se ručicom (17). Motokultivator IMT-507 poseduje priključno vratilo koje je prikazano na si. Kočnice mogu imati dva odvojena sistema kočenja: — radna kočnica. jer upotreba motokultivatora sa rotofrezom. eventualno. 5. do neželjenog udesa. Kočnice moraju kočiti ravnomerno i efikasno. KOČNICE Na motokultivatorima većih snaga. Prilikom vožnje na javnim putevima neophodno je da budu povezane obe poluge za komandu kočnicama — da bi se mogla kočiti istovremeno oba točka. 137 . Time se izbegava opasnost da kočenjem samo jednog točka dođe do skretanja u neželjenom pravcu i. koja služi za kočenje u pokretu. može da izazove velike opasnosti po rukovaoca.6 prikazano je priključno vratilo (24) i zaštitna ka­ pa priključnog vratila (25). i — parkirna kočnica. Zadatak kočnica je usporavanje i zaustavljanje motokultivatora. koja se aktivira u slučaju zadržavanja motokultivatora u mestu. Na si. a ujedno ne sme da dođe ni do samokočenja. radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrađuju se ko­ čnice. koje je na drugom kraju užljebljeno tako da mogu da se priključe razne priključne mašine. 5. Zupčanik (7) se nalazi užiebljen na priključno vratilo (6). zatim zadržavanje zaustavljenog motokultivatora na us­ ponu i pomoć u upravljanju motokultivatorom. Pri naglom kočenju ne sme da dođe do zanošenja motokultivatora u stranu. pa se tako omogućava lakše zakretanje oko zakoče­ nog točka. 5.11. onda se ručica za promenu stepena prenosa pos­ tavlja u prazan hod.Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ narni pogon.5.

koje su vezane na upravljačkom stubu za motokultivator.13).12). 7 — poluga. 6 — obloga . 12 — zaptivni prsten 5. 4 — vijak. 9 — navrtka. 8 — podloška.Delovi dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama. 5 — podloška.Na motokultivatorima se najčešće ugrađuju dva tipa koč­ nica: dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama (si. 10 — kočna tra­ ka. 5. 3 — navrtka. 2 — rascepka.12 . UPRAVLJAČ I KOMANDE Upravljač na motokultivatoru sastoji se od upravljačkog stuba i upravljačkih ručica. si. 3 — zaptivka. 1 kočnice. 7 SI.vijak. 1 — elastična čivija.6. direktno vrši zaokretanje cele mašine i promenu pravca. 6 — podloška. S obzirom na to da 138 . 4 — papuča (leva). dobošaste kočnice sa trakom (si. 5.13 — Delovi dobošaste kočnice sa trakom. 11 — doboš. Rukovalac pomoću ručica. 5. 5 — opruga. 5. 2 — doboš papuča (desna).

SI. jer diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni točak pređe duži put od unutrašnjeg točka.14 — Upravljač i komande na motokultivatoru »super special«. 4 — poluga za promenu brzina.15 prikazani su delovi upravljača sa komandama. 6 — ručica za uključivanje brzina donjeg priključnog vratila. 5. ako ne postoji diferencijal. a na si. Zato pri zaokretanju treba voditi računa da ne dođe do povrede rukovaoca. na motokultivatoru se ugrađuju uređaji i postav­ ljaju određene komande. 5. Na primeru motokul ti vatora »super speci jal« (si. rukovalac mora da ostvari snagom svojih mišica.14) prikazane su: — ručica za podešavanje položaja upravljača.to nije tako jednostavno i lako. 7 — ručica za isključivanje spoj­ nice. Motokultivatori sa ugrađenim dife­ rencijalom omogućavaju lakše upravljanje pri zaokretanju. 5 — poluga za gas. 5.14 prikazan je upravljač sa komandama na motokul­ tivatoru »super speci jal« (proizvodnje »Labinprogres«-a). 8 — ručica za blokadu diferencijala Na si. 3 — ručica koč­ nice desnog točka. 139 . 5. 2 — ručica kočnice levog točka. 1 — ručica za podešavanje položaja upravljača. Komandne ručice treba da su pristupačne rukovaocu. za rukovaoce je operacija upra­ vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju ceo sistem za upravljanje. Tu razliku. Za­ visno od tipa.

IS — Delovi upravljača sa komandama na moto kultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« . 5.SI.

ima za­ datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlađi vanje otpora kretanja vozila. 2 — unutraš nja guma.ručice poluga ručica poluga ručica ručica kočnice levog i desnog točka. 1 — spoljnl p ne urna tik. POGONSKI TOĆKOVI Pogonski točak. 4 — prirubnica naplatka. odnosno da omogući kretanje motokultivatora na taj način što se na pogonski točak dovodi od­ ređeni obrtni moment. 141 . 5. za blokadu diferencijala. 5.7. 5 — vijak sa navrtkom. 7 — uvrtanj i navrtka SI. za gas. 6 — teg. za promenu stepena prenosa brzina.00-15") na motokultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« jm 322 m . za uključivanje donjeg priključnog vratila. za isključivanje spojnice.16 — Pogonski točak sa p ne u mat i kom. 3 — naplatak.17 Podešavanje razmaka pogonskih točkova (5. pored toga što služi kao oslonac. SI. 5.

točai može da bude i kočen. navrtka Si. navrtka. koja je nehomogena i koja se stalno menja od mesta do mesta. Mehanička svojstva podloge i točka su od odlučujućeg uticaja 4 SI.18 — Gvozdeni pogonski točak. pođloška.19 Postavljanje dodatnog tega na pogonski točak na kretanje motokultivatora. 5 — uvrtanj. 5. 2 — venac gvoz­ denog točka. U ovom slučaju. 3 — prirubnica. Sila pritiska od točka se prenosi kroz podlogu. 1 — gvozdeni točak komplet. 4 — vijak. obrtni moment koji se dovodi na točak suprotnog je smera od smera okretanja točka Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeđuju si­ le koje se javljaju na dodirnoj površini između točka i podloge. pođloška. 5. 142 .Pošto se motokultivator i zaustavlja preko točkova.

Pneumatici sa ve­ ćim zakošenjem rebara na suvom tlu se lakše klizaju i trpe veće otpore. 2 — uređaj za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 5.28). 3 — pogonski točak. a može se ugraditi i gvozdeni pogonski točak (si.16 prikazan je pogonski točak sa pneumatikom. uz rebra takvog pneumatika meka zem­ lja klizi u stranu. a pneumatik se čisti. U slučaju rada na vlažnom tlu između rebara zadržava se ze­ mlja i to dovodi do proklizavanja točkova. 5. 4 — vijak. pa se donji delovi toč­ ka bolje prihvataju za tlo. Na si.20 — Ugradnja uređaja za isključivanje i uključivanje pogonskog točka na motokultivatoru IMT — 507. 143 . SI. ali su zato u prednosti na vlažnom i klizavom tere­ nu. 5 — motokultivator Pneumatici pogonskih točkova na spoljnoj površini imaju izražena rebra koja su pod određenim uglom u odnosu na pop­ rečnu osu točka. Zbog toga je klizanje mnogo veće kad je podloga vlažna i meka. nego u slučaju kada je ona tvrda i suva. 1 — navrtka. 5. Pneumatici sa manje zakošenim rebrima trpe manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama. Usled većeg nagiba.Proklizavanje pogonskog točka ušlo vi j eno je narušenim spa­ janjem po dodirnoj površini između pneumatika i podloge.

3 — rascepka. 21 — viljuška za uključivanje.21 — Delovi uređaja za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 22 — vijak. 18 — zupčasta spojnica. 23 — osovinica. 9 — povratna opruga. 5. 1 — mazalica. 15 — uključna poluga. 14 — rascepka. 24 — vijak 144 . 13 — mazalica. 7 — zaptivni prsten. 12 — podmetač. 6 — adap­ ter poluosovine. 2 — kapa poluosovine. 20 — kućište. 5 — podloška. 4 — navrtka. 11 — uključna osovinica.SI. 16 — vodica komande. 19 — priključna osovina. 10 — gumeni prsten. 17 — vijak. 8 — elastična čivija.

20).Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka.4 mm). 5. 5. Uređaj se postavlja između prirubnice i pogonskog točka (si. 5. jer dodatni te­ govi na točkovima moraju biti centrirani. 5. Promene razmaka pogonskih točkova ostvaruju se različitim položajima naplatka. One se označavaju u colima (inčima).17).19) motokultivatora mora se obaviti prema preporuci proizvođača. Na si. dimenzija 5—15 znači da je širina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati­ ka 5 coli. Podešavanje razmaka pogonskih točkova daje veće moguć­ nosti za korišćenje motokultivatora u raznim radnim uslovima (si. Povećanje vučne sile motokultivatora moguće je ostvariti: — povećanjem mase na pogonskim točkovima i — povećanjem koeficijenta trenja između pneumatika i tla (gvozdeni pogonski točak). UREĐAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUČIVANJE POGONSKIH TOČKOVA Pomoću ovog uređaja može se nezavisno pojedinačno is­ ključiti ili uključiti pogon svakog pogonskog točka (primena na motokultivatoru IMT-507).22 — Uređaj za priključivanje oruđa 10 Motokuttivatori J45 . frežiranje i si.18 prikazan je gvozdeni pogonski točak koji zamenjuje pneumatik u radu na vlažnom i teškom terenu. Primena tegova i gvozdenih točkova obavlja se za određene radne ope­ racije. Postavljanje tegova na točkove (si. 5. kao što su oranje. SI. a prečnik naplatka je 15 coli (1 col = 25. Na primer. 5.8.

Ovaj uređaj se primenjuje u slučaju većih pogonskih točkova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros­ tor za okretanje motokultivatora. 146 . Održavanje se obavlja pod­ mazivanjem mazalica (1 i 13). a okre­ tanje nadesno zahteva isključenje desnog pogonskog točka. Ako motokultivator treba okre­ nuti nalevo.Ručicom (15) obavlja se uključivanje ili isključivanje po­ gonskog točka. onda se mora isključiti levi pogonski točak. preko mehanizma vodice komande (16) pomeraju se ukljucna osovina (11) i viljuška za uključivanje (21) sa zupčastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo­ menta na adapter poluosovine (6).

6. — Pohabane. — Čišćenje noževa (rotacione sitnilice). mehanizmu kose i drugim oruđima obavezno isključiti motor. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA (na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300) 6. dotrajale ili polomljene delove uvek zamenjivati originalnim delovima. paljenje šibica. — Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi). — Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji. UPOZORENJA Pre nego što se pristupi bilo kakvom radu sa motokultivatorom. — Startovanje motora vršiti samo originalnim uzetom. kose i slični ra­ dovi na noževima ne smeju se vršiti golom rukom. — Priključna oruđa se priključuju na osnovnu mašinu samo originalnim elementima za — Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti. 10 rz 147 . — Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu­ šenje. treba detaljno proučiti uputstva proizvođača i zapam­ titi sledeće: — Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po­ luga komande men jača u praznom hodu. upaljača i si. — Preliveno gorivo na delove motora ili oruđa mora se pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od požara. — Zaštitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po­ stavljen i bez njega se ne srne raditi.1. već za to pogodnim sredstvima. — Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je topao. — Pri promeni mesta rada obavezno isključiti pogon svih radnih oruđa.

— Priključivanje prikolice za motokultivator vršiti samo originalnom osovinicom (klinom). 6. vazduhom hlađeni motor.41 kW. pre početka frezovanja lim se mora oba­ vezno postaviti. tipa LA-300 Ispravan rad i dug vek motora imaćemo samo ako njime pra 148 . pritisci u pneumaticima pogonskih točkova moraju biti isti. raspored komandi i način njihove upotrebe. — Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici — obavezno smanjiti brzinu. 6. — Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi došlo do prevrtanja).— Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida­ njem zaštitnog lima. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE NAJVAŽNIJIH UREĐAJA MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300 Svaki korisnik. — Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa ispravnim upravljačem i kočnim sistemom.1.2. dok se za kretanje po putu ne smeju koristiti. snage 4. — Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras­ poređen u okviru gabarita sanduka.2. pre početka eksploatacije. -— Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo lako i bezbedno. — U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju­ čenim motorom. — Bezbedan i siguran rad motokultivatora i oruđa imaćemo samo u slučaju obaveznog pridržavanja uputstva o redov­ nom tehničkom i periodičnom održavanju. — Kandže za točkove koristiti samo za rad u polju. mora detaljno upoznati motokultivator (odnosno motor). — Kočni uređaj na prikolici mora se često kontrolisati i održavati u ispravnom stanju. Motor U motokultivatoru IMT-507 ugrađen je četvorotaktni ben­ zinski. — Obavezno se mora voditi računa o propisanoj nosivosti prikolica.

6. Zbog toga. K a r b u r a t o r Dobar rad motora. U pogledu izbora — uvek koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora. Motokultivator je opremljen prečistačem vazduha sa uljnim kupatilom čiji je zadatak da izdvoji prašinu iz vazduha koju motor usisava.2. On je tako konstruisan da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo.2. pažljivo proučiti knjižicu proizvođača i postupiti po uputstvima koja su u njoj data. zavisi od pravilno podešenog karburatora.1. Čišćenje prečistača mora biti što češće.3. P r e č i s t a č v a z d u h a Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro prečišćavanje vazduha. Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno. 6. a za sve intervencije na njemu treba se obratiti ovlašćenom servisu. a pri radu u veoma zaprašenoj okolini i svakodnevno.2 A A . 6. mora biti u horizon­ talnom položaju.1. Ova kontrola se vrši pomoću šipke (štapa): nivo ul(ja treba da bude između zareza označenih sa »min« i »max«. Podmazivanje Podmazivanje motora je posebno važno i zato treba obra­ titi pažnju da se ono obavi prema predviđenim uputstvima. Gorivo Za pogon motora koristi se čist benzin REGULAR 86—88. naročito pri nižim brojevima obrtaja. Podešavanje karbu­ ratora je izvršio proizvođač.1. Za čuvanje (uskladištenje) goriva nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati čist levak sa sitom. pre startovanja.1.2. Pri kontroli nivoa ulja motokultivator.vilno rukujemo i ako ga redovno održavamo. 6. 149 . a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceđenje.2. odnosno motor.

a preko žicanog užeta koje se može podešavati. Menjač Ova mašina ima menjač sa po tri stepena prenosa u oba smera: može se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na­ zad. te motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja mašine). Ako ručica stoji između ova dva položaja. levo na upravljaču.1. potezni prekidač. Pojedini položaji ove ručice mogu se videti na nalepnici na ležištu komande smera kretanja. Prebacivanje menjača od kretanja napred na kretanje nazad postiže se pomoću ručice komande smera kretanja (si. 6. Kada se ručica komande povuče. 1. Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice.2. baterija 6 V 16 Ah. dva fara sa po jednom sijalicom 6 V/5 W.3.12). Ako se ručica komande kretanja povuče unazad.2. tada treba imati u vidu sledeće: 150 . Ak­ tiviranje spojnice se ostvaruje pomoću komandne ručice (si. tj. Uređaj za p'aljenje i osvetljenje Potrebna proveravanja i podešavanja. 1. motor ne pogoni mašinu. A ako se ručica pogura napred. Termički određeni zupčanici rade sasvim uronjeni u ulju. menjač je uključen za kretanje unazad. izvršiti u ovlašćenim ser­ visnim radionicama. još u fabrici se podešava zazor ručice komande na veličinu 3—5 mm. a pogonski točkovi i priključno vratilo su u stanju mirovanja. utikačka kutija i provodnik za vezu signalnih uređaja. ukoliko se za njih ukaže potreba u toku eksploatacije.6. menjač je tada isključen. Ovo važi za uobičajen slučaj — kada se motor nalazi napred (posmatrano u smeru kretanja mašine). Spojnica Motokultivator IMT-507 ima višelamelnu suvu spojnicu. Ako se stub upravljača zaokrene. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi izvršiti podešavanje preko odgovarajućeg zavrtnja.5. Struja za osvetljenje prikolice uzima se sa utakačke kutije.2. Uređaj za osvetljenje prikolice je narnontiran na prikolici i sastoji se iz sledećih elemenata: ispravljač. spojnica je odvo­ jena.2. 6. tada je menjač uključen za kretanje unapred.12).

Između pojedinih stepena prenosa nalazi se položaj praznog hoda (oseti se urez).5. koji je označen sa 0. stepen prenosa: ručicu gurnuti sasvim napred.18 8. 151 . Gvozdeni točkovi 0 360 (km/h) 1.90 3. vozi samo onda kada je i ručica za smer kretanja po­ stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad. koja se na­ lazi na upravljaču (desno). 1.5—8 AM (km/h) 1. a ako je ručica pomerena nazad. 3. menjač je tada uključen za kretanje napred. Priključno vratilo Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultivatora i može se uključivati nezavisno od uključenog stepena prenosa.00 12 AS (km/h) 1.37 6. 6.23 3. 3.65 4. Ovi se podaci mogu koristiti i kada je stub upravljača zaokrenut.10 2. Promena stepena prenosa izvodi se prema opisu nalepljenom na ležištu ručice i to na sledeći način: 1. i pored uključenog stepena prenosa.2. samo se tada za promenu stepena prenosa nalaze na upravljaču — levo. menjač je uključen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na ležištu ručice komande).90 4.2. 2.41 2. Menjač se uključuje za kretanje unazad samo kada mašina stoji.5 6. Voditi računa da se mašina.13). 2.5 14 AS (km/h) 2. Tabela 6.15 Oznake točkova sa pneumatikom (gumeni točkovi) 3.a) Ručica komande za promenu smera kretanja se tada na­ lazi na levoj strani upravljača.4. stepen prenosa: ručicu povući nazad do srednjeg po­ ložaja.75 10. b) Ako se ručica pomeri napred. stepen prenosa: ručicu povući sasvim nazad. Promena stepena prenosa Stepeni prenosa (1 — 2 — 3) se uključuju i isključuju po­ moću ručice za promenu stepena prenosa (si.1 Brzine 1.

1. Posle pričvršćivanja oba ležišta komandnih ručica. i to tako što će se prethodno izvaditi klinovi iz ležišta ručica.12) mora se postaviti u prazan hod (na 0). 6.6. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu Upravljač se može podešavati po visini posle odvrtanja šestougaone navrtke. Okretanje stuba upravljača može da se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni lonac. 6. a može i da se okrene za 180°. pri čemu on sam dolazi natrag u ispravan položaj. 1. Pre nego što se ova navrtka ponovo pri­ tegne.10). 1. paziti da ne dođe zub na zub. ručica za promenu ste­ pena prenosa dolazi na levu stranu upravljača. Naginjanje stuba upravljača Stub upravljača može da se nagne i na lev u i na desnu stranu. po želji. Ako se poluga za uključivanje pomeri u pravcu prema mo­ toru. Ako se poluga za okre­ tanje stuba upravljača (si. Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ nirani pogon (rad u mestu).12) bilo u položaj »V« (napred) lili u položaj »R« (nazad).12) nagne napred (posmatrano u stoeru vožnje). ručica za promenu stepena prenosa (si. a ručica za ko­ mandu smera kretanja mašine — na desnu stranu upravljača.2. prema željenom smeru okretanja priključnog vratila.7. Priključno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. posmatrano u smeru vožnje. Broj 1 obrtaja iznosi 860 min ~ . 152 .2. Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajući urez. tada je priključno vratilo uključeno. pa se stub tada.Uključivanje i isključivanje vratiila obavlja se pomoću po luge za uključivanje priključnog vratila (si. Ako stub upravljača treba da se zaokrene na 180°. a pomeranjem u suprotnom pravcu — priključno vratilo je isključeno. donji deo stuba se odigne. a ručica za promenu smera kretanja mašine (si. prvo moraju da se skinu oba ležišta komandnih ručica. paziti da tada. 1. Svi pogonski točkovi (gvoz­ deni ili pneumatski) učvršćuju se na prirubnicama osnovne mašine. može nagnuti u stranu. Ugradnja pogonskih točkova.

00-12 AS. Glavčine sa uključivanjem i isključivanjem Pri primeni pneumatika većih dimenzija (npr. Ovo se može izvesti ako se odvrnu vijoi.8. onda se mora isklju­ čiti levi točak.2. tako da (posmatrano u smeru vožnje) motor takođe bude pozadi (npr.20 i si. onda je pogon toga točka isključen. Ove se glavčine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedeljnog čišćenja mašine. Važno je da u oba pneumatika bude isti pritisak vazduha — da se mašina ne bi naginjala na jednu stranu. a za nadesno — mora se isključiti desni točak. potrebno je dodati jedan par adaptera. oba točka su čvrsto spojena poluosovinom i tada se postiže dejstvo kao pri blokiranju diferencijala.50-14 AS. Pri upotrebi pogonskih točkova 4. Pomoću ovoga poseb­ nog uređaja (koji se isporučuje kao poseban pribor) može se nezavisno pojedinačno isključiti ili uključiti pogon svakog po­ jedinačnog pneumatskog pogonskog točka. tada se moraju okrenuti i obe poluge za isključivanje i uključivanje.00-12 AS ili 4. 5. potrebno je da konični vijci sa obodom (odnosno — iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima — da li su dobro pričvršćeni. Ugradnja obe glavčine sa uređajem za isključivanje i uklju­ čivanje pogona točka prikazan je na si. 5. 5.Kada se raspolaže glavčinama sa uključivanjem i isključi­ vanjem. Ako želimo mašinu okrenuti nalevo. 6. ili 4. Ugradnja adaptera je srazmerno identična ugradnji glavčina za uključivanje točkova. Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u pravcu vožnje) na obe glavčine postiže se potpuno diferencijal­ no dejstvo. a ako se pomeri nagore i napolje. 4.21). pri košenju). Ako se samo jedna poluga 153 . pa ako je potrebno — pritegnuti ih.50-14 AS). radi lakšeg rukovanja su potrebne glavčine sa uređajem za isključivanje i uključivanje. Ako se stub upravljača zakrene za 180°.5 do 2 bara. Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova treba da bude 1. prst ovog mehanizma koji se kreće u kulisi — pomeri unutra i nadole. Pri srednjem položaju poluge za ukopčavanje glavčina.21. Ako se pomoću poluge za isključivanje i uključivanje pogona točka (15. onda je pogon točka uključen. si.

9. Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala. — Češće i pažljivo kontrolisati. 6. Zbog toga obratiti pažnju da se obe poluge nalaze u sred­ njem položaju i da su oba točka čvrsto postavljena. si.3. 6. RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507 6. Pri ovom položaju ukopčavanja možemo voziti i napred i nazad. Glavčine za ukopčavanje ili zaustavne glavčine podmazivati na mazalicama (1 i 13. a po potrebi i pritezati vijke i navrtke. Uređaji za priključivanje priključnih oruđa Sva vučena priključna oruđa priključuju se za osnovnu ma­ šinu na taj način što se svojim (odgovarajućim) prednjim delom uvuku u uređaj za prikači van je i osiguraju se osovinicom. tada se odnosni točak pri kretanju napred više ne pokreće.21) u okviru sedmodnevnog odr­ žavanja moto kult iva tora. Razrađivanje Postupak razrađivanja najbolje će se obaviti ako se strogo poštuju sledeće preporuke: — Za vreme prvih 50 časova rada ne prekoračiti 50% najvećeg opterećenja. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama. — Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jaču. 154 . Ulje u lonče tu prečis taca za vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti. — Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru i lončetu prečis taca za vazduh.1. s tim da ovo ne traje duže od 5 do 10 minuta. 5. Zato se mašina može zaokrenuti oko ovog točka (npr. a to znači — motokultivator koristiti samo za lakše radove.3. pri oranj<u). Korisno je da se povremeno. ova osovinica se osigurava pomoću preklopnog osigurača.2. moto­ kultivator maksimalno optereti. niti 2/3 mogućeg broja obrtaja. na primer posle svakih 10 sati rada. — Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo­ toru.okrene unazad.

155 .6. a zatim je polako vratiti. 3 — radni položaj opruge SI.1 — Poluga startera u položajima. Startovanje hladnog motora Da bi motor startovao.2 — Povlačenje ručice startera — postaviti polugu startera u položaj 2. potrebno je obaviti i sledeće radnje: — otvoriti slavinu za dovod goriva. 6. 6. — dovoljno ulja u posudi prečistača vazduha — prema oznaci na posudi. — dovoljno ulja u motoru — prema oznakama na šipci za kontrolu nivoa ulja.1. 6. 6. 1 — za startovanje. 6. Priprema i startovanje motora Pre nego što se motokuitivator pusti u rad.2.1) u srednji položaj (između min i max). Takođe obavezno proveriti da li je poluga za promenu stepena prenosa u položaju praznog hoda — oznaka 0. — postaviti polugu gasa (si.3. — dovoljno ulja u men jaču (kontrolu vršiti šipkom za merenje koja se nalazi na levoj strani kućišta menjača). Snažno povući ručicu startera.3. Način startovanja prikazan je na si. 2 — startovanje pri hladnom vremenu. treba proveriti da li ima: — dovoljno goriva u rezervoaru.2. SI.2.

U tom cilju su u ovom poglavlju data najvažnija uputstva kojih ruko156 . Posle toga zatvoriti slavine za dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na si.Ako motor ne startu je — postupak ponoviti. 6. 6. Zaustavljanje motora Pre nego što se motor zaustavi. Kada je motor startovao. SI.3 — Dugme kratkog spoja za za­ ustavljanje motora 6.2. Motokultivator je tada spreman za rad. 6.2.1.3. s tim što se sada poluga startera postavlja u položaj 1.4. Pre punog opterećenja potrebno je da motor radi na nižim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi postigao radnu temperaturu). ručicu (polugu) gasa posta­ viti na minimum.2. a motor pustiti da radi oko 5 minuta — kako bi se na ovaj način ohladio. 6.3. postepeno vratiti ručicu startera u prvobitni položaj. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) motora Pri startovanju toplog motora postupiti na način naveden pod tačkom 6.2. može se ostvariti samo u slučaju da se motokultivator pravilno i savesno održava.3.3.3). NEGA I ODRŽAVANJE Puno iskoriščenje svih mogućnosti koje pruža motokulti­ vator kao i dug vek njegove upotrebe.

Nega i održavanje motokultivatora a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kućištu menjača.4. e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih točkova (1. Naročito paziti na to da u oba pneumatika bude podjednak pritisak vazduha. kao i objašnjenja najosnovnijih podešavanja za kojima se u toku rada može ukazati potreba.1. c) Mašinu u celini stalno održavati čistom (to se naročito odnosi na delove koji su važni za njeno funkcionisanje).5 do 2 bara). a slede će zamene vršiti nakon svakih 100 radnih časova. ili TRAKTOL 80 — rafinerija »MODRICA«). UMOL 80 — rafinerija »INA«. a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora. što omogućuje laku vožnju i upravljanje. odnosno tehničkom mašću —. U tu svrhu je za prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. b) Izmenu ulja u kućištu vršiti redovno. d) Povremeno podmazati uljem. 6.4. kao što su sajle pojedinih komandi (sipati malo ulja u košuljicu sajli komandi). 6. a sledeće zamene posle svakih 50 radnih sati. a čepovi za ispuš­ tanje i sipanje ulja.valac motokultivatora treba da se pridržava. uvek moraju biti čisti. Provera se vrši kontrolnim štapom koji se nalazi na levoj strani kućišta menjača. Olabavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno pritezati. Održavanje benzinskog motora LA-300 Održavanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo ispravno funkcionisanje. Prvu zamenu ulja izvršiti posle 25 sati rada. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagrejan na radnu temperaturu. 6.4. Način promene ulja u motoru prikazan je na si. 157 . Prvu zamenu ulja vršiti posle 25 časova rada. kao i njihova okolina. Zamenu ulja vršiti samo kada je mašina zagrejana na radnu temperaturu.2.•sve delove koji se kreću. f) Ne zaboraviti proveru uređaja za kočenje na prikolici (stalno ga održavati u ispravnom stanju). Postupak zamene ulja je sledeći: — odvrnuti čep i ispustiti ulje.

— odvrnuti čep za nali van je i naliti novo ulje. d) Proveravati izduvni lonac (»auspuh«) posle svakih 200 radnih sati (garež i prljavštinu očistiti). SI.4 — Zamena motornog ulja. b — ispuštanje ulja b) Redovno vršiti kontrolu nivoa ulja u lončetu prečistača za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvršiti zamenu). a — sipanje ulja. — zavrnuti čep. 6. a zatim ga ocediti i postaviti na njegovo mesto. a kontrolu količine nalivenog ujja vršiti preko merne šipke. Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcionisanje zaptivača. Pri zameni ulja u prečistaču vazduha skinuti uložak prečistača i prokontrolisati stanje zaprljanosti. c) Veoma je važno imati dobro hlađenje motora. vodi ili nekoj tečnosti. e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra­ ti ga dizelgorivom. Uređaje za hlađenje održavati u ispravnom stanju i čistiti ih od usisanih stranih tela. 158 . Niukom slučaju uložak ne srne da se pere u benzinu.5 litara. Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo­ žaju. Najpre izvući gumeno crevo za dovod goriva. temeljno ga isprati više puta potapanjem u čisto dizel-gorivo. Potrebna količina ulja za zamenu je 0. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara) proveravati i čistiti od nakupljene nečistoće.— magnet na čepu očistiti od opiljaka. Ako je uložak zaprljan. f) Posle svakih 50 radnih sati izvršiiti kontrolu i čišćenje prečistača goriva.

6): SI. a postupak čišćenja je sledeći: — skinuti poklopac i kutiju.skinuti uložak i oprati ga u čistom benzinu. 6 — čep za ispuštanje goriva — odvrnuti diznu (3).5) i ponovo montirati gumeno crevo. 1 — vijak za re­ gulaciju praznog hoda.5 — Vađenje prečis taca goriva SI. 4 — prečistaČ goriva. Regulacija za­ zora se vrši kada je radilica u SMT. 2 — vijak za regulaciju goriva i vazduha. 3 — cev za proveru goriva. ponovo ugraditi kutiju i povezati cev ^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati). 6. h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim čisto go­ rivo. g) Ventil oduške takođe mora biti uvek čist. Kontrola ovog zazora vrši se na 300 radnih sati. — oprati ga petroleumom ili naftom.6 — Karburator. 6. i) Zazor kontakta prekidača paljenja (platina) iznosi 0. 6. Proizvođač motora i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podešavanje pre­ pusti stručnom licu.6 mm. 5 — leptir za startovanje. a za to vreme iz karburatora će isteći gorivo i nataložena nečistoća. Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vrši se vijkom 1. Postupak čišćenja karburatora je sledeći (si. 6. — postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto. u karburatoru će se taložiti najfinije čestice prljavštine. Potom vratiti ulo­ žak (si. — očistiti obe dizne. — zameniti zaptivku. dok se regulisanje smeše vrši vijkom 2. — odvrnuti diznu (6). a postupak je sledeći: 159 .

SI. Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i očistiti je metalnom četkom i benzinom« Zazor između elektro­ da svećice je 0. 6.— odvrnuti vijak F. Ako među kontaktima postoje tragovi oksidacije. a one za koje je to potrebno zameniti. 160 . MARELLI CW/50 N. a pod opterećenjem su. CHAMPION L90. Podešavanje zazora elektrode prikazano je na si. — skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar. BOSCH W 95. KLG F 50. — između kontakta (platina) ubaciti merilo sa listićima (špijun) debljine 0.5 mm (za BOS­ NU F 70). — pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha. odnosno 0. 6.8.7 — Podešavanje zazora kontakta prekidača paljenja SI.6 mm. 6. Uskladištenje mašine Pri uskladištenju.8 (za BOSNU F 50). MARELLI CW/159 N. — ugraditi kutiju. i) Upotrebiti svečice sa sledećim oznakama: BOSNA F50 (BOSNA F70 za teže uslove rada). — mašinu ostaviti tako da točkovi sa pneumaticima. BOSCH W 45 TI. skinuti ih finim šmirgl-papirom.4. ne le­ že na tlu. — pritegnuti vijak F.3. kada mašinu nećemo koristiti duže vreme. treba učiniti sledeće: — obaviti temeljno čišćenje i proveru ispravnosti svih delova.8 — Provera zazora između elektroda svećice 6.

ali se posle kratkog vremena zaustavlja Uzroci su isti kao pod tačkom 6. začepljena slavina ili crevo za dovod goriva. dizna za prazan hod zapušena. Motor ne može start ova ti Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — prazan rezervoar za gorivo. zauljena svećica. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE 6.5.5. Pored toga.1. 6. — uljem premazati poluge i ručice.5. isprazniti karburator i prečistač vazduha. zaglavljeno dugme za startovanje motora. — skinuti svećicu. -— zatvorene slavine za gorivo.3. a za zaštitu neobojenih delova koristiti tehničku mast. zazor između kontakta prekidača nepravilan. Motor teško startuje Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — loše podešena smeša goriva i vazduha. neispravna sve cica. kabao svećice neispravan ili labav. 11 Motokultivatori 161 .2. nali ti jednu kašiku ulja SAE 30 u cilindar i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo. rastojanje između elektroda svećica — nepravilno.5.1. igla plovka zaglavljena. pri uskladištenju posebno obratiti pažnju i na sledeće: mašinu ne ostavljati u vlažnim prostorijama ili pro­ storijama u kojima je uskladišteno veštačko đubrivo (u stajama ili prostorijama koje su neposredno uz njih). 6. veliko odstojanje između elektroda svećica 6. voda u karburatoru. a zatim ponovo staviti svećicu. Motor startuje.5.— pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kućišta motora.

5. Zazor ručice spojnice iznosi 3—5 mm. a podešavanje se vrši preko valjkaste navrtke smeštene u ručici komande. — zaprljan prečistač vazduha. — spojnica (kvačilo) proklizava. — mehanički otpori u mašini. — klipni prstenovi zapečeni ili polomljeni.5. — klip ne zaptiva (istrošeni klipni prstenovi ili cilindar). — kočnica prikolice suviše zategnuta. — pogrešno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom toplotnom vrednošću).6. 6. — Kada na kućištu ulje negde izlazi. Ostali uređaji — Kada spojnica (kvačilo) ne odvaja. 162 •- / .5. podesiti uže koman­ de. Motor ne vuče Uzroke ove neispravnosti moguće je naći ako se proven da li je: — začepljen izduvni lonac. prvo proveriti da li je zapušena oduška. — nezaptiven usisni vod.4.

2: Zagrtač sa zaštitnim limom. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm. 3. 22. 7. 8. b) Za motokultivator IMT-506/506 DL 1. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34. 4. Pogonski mehanizam kose. Obrtni plug. u* 163 .1. vlasnik pored motokultivatora mora da ima i određen broj priključnih mašina i oruđa. 16. Da bi se to postiglo. Vinogradarski plug. 9. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10. Čistač snega. 6. 38. 50 i 65 cm. 7.7. Oruđa su prilagođena tipu motokultivatora. 5. pa svaki pro­ izvođač daje pregled oruđa vezanih za određen tip motokulti­ vatora. 32. PREGLED PRIKLJUČNIH MAŠINA I ORUĐA ZA MOTO­ KULTIVATORE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA IMT-Knjaževac proizvodi oruđa: a) Za motokultivator IMT-504 1. Odlagač žita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm). Pumpa prskalice. 28. 42. 2. 52 i 70 cm. 42. Zagrtač. PRIKLJUČNE MAŠINE I ORUĐA ZA MOTOKULTIVATORE Motokultivator je predviđen da obavlja veliki broj radnih operacija.

Vučna kopacica. 2. Zagrtač. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm. Vučna kopacica radnog zahvata od 70—125 cm. 52. 42. Prikolica (vučna). 11. 11. Prikolica sa pogonskim točkovima. 12. 3. 11. c) Za motokultivator IMT-507 1. Čistač snega. 6. 10. 164 . 6. Obrtni plug.20—12. 14. 12. d) Za motokultivator IMT-509 1. Rezni aparat. Univerzalna prikolica. 12. 15. Obrtni plug. Vadilica krompira. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28. 8. Pumpa prskalice. 5. 4. Vučna kopacica. Pogonski mehanizam kose. 5. 4. Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28. 8. Drljača (dvodelna). Univerzalna prikolica. 9. Potporni transportni točak. Prikolica sa točkovima 5. 50 i 65 cm. 38. 7.10. 13. Vadilica krompira. 2. 9. 13. 42. 7. 3. Pogonski mehanizam rotacione sitnilice. Raoni plug.20—12. 10. 32. 32. Prikolica sa točkovima 5. Raoni plug. Pogonski mehanizam kose. Pumpa prskalice. 65 i 75 cm. Pogonski mehanizam freze. 13. Odlagač žita. Čistač snega. Sejalica za kukuruz.

4. 11. Rotaciona sitnilica. Obrtni plug. Čeona kosačica. 12. 6. 5. Plug razgrtač PR-4. Vadiilica krompira. 13. Ralica. 3. 14. 15. 5. Membranska pumpa. 18. Cirkular. Plug razgrtač PR-21. Sedište sa dva točka. 8. Prskalica. 13. 6. 2. Brus za kosu. Točak za prevoz rotacione sitnilice. Prikolica (vučna). Čistač snega. 10. Prikolica sa pogonskim točkovima. 16. 9. 14. 9. 17. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 8. Sedište na dva točka. Vadilica krompira. Raoni plug. Rotaciona kosačica. 12. Centrifugalna pumpa. Čistač snega. Raoni plug. 4. 15. Prskalica.»LABIN-PROGRES« (Labin) proizvodi oruđa: a) Za motokultivator MONDIAL 1. 3. b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL 1. 7. Čeona kosačica. . Rotaciona sitnilica. 10. Membranska pumpa. 7. Obrtni plug. 11. Prikolica (vučna). Plug razgrtač PR-21. 2. Plug razgrtač PR-4. Centrifugalna pumpa.

Cirkular. Rotaciona sitnilica. Prikolica. Daska za ravnanje. 2. Kultivator. 10. 4. Rotaciona kosačica. Spiralni rotor. Plug ogrtač. 17. 11. Rotaciona sitnilica. Odbacivač snega. Rotaciona kosačica. 6. Obrtač sena. Rasturač zrnastog đubriva. 18. 11. Prikolica. 3. 2. »MIOSTANDARD« (Osijek) proizvodi oruđa za motokulti­ vatore svoje proizvodnje: 1. »GORENJE-MUTA« proizvodi oruđa za rad za motokultivatore: 1. Bubnjastd rotor. 8. Prskalica. 166 . Drobilica organskih otpadaka. 5. 3. Kosačica. 5. 9.16. Prskalica. Prskalica sa rezervoarom. 12. 7. Brus za kosu. Plug. 7. 14. Obrtni plug. 9. Dvostrani razgrtač. 13. 12. 6. 8. Čistač snega. 13. Razgrtač. 10. 4. Rotaciona sitnilica (vučna). Plug za čišćenje snega. Pumpa ti dr. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega.

167 . 7.2.7.1 prikazana je prikolica vučena motokultivatorom IMT-507. a ovde navodimo dve: — vučena prikolica i prikolica sa pogonskim točkovima. neophodna je pri transportu većine pri ključnih oruđa i mašina.2. koja se koristi za transport poljoprivrednih pro izvoda i drugih tereta. već i na motokultivator. SI. 7.3. sedištem i dr. PRIKOLICA Prikolica. Voditi računa da se ne prekorači propisana nosivost pri­ kolice. Prikolica je opremljena kočnicama. Delovi ove prikolice prikazani su na si.1. Pre vožnje proveriti da li je: — veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i i opružni preklopni osigurač).1 — Prikolica vučena motokulti­ vatorom Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama) prema propisdma proizvođača. Prikolica — vučena Na si. jer preopterećenja ne deluju samo na prikolicu. 7. Postoje različite konstrukcije priko lica. 7. Pritisak vazduha treba da je je­ dnak u oba pneumatika (da bi se omogućilo lakše upravljanje motokultivatorom sa prikolicom). elektroinstalacijom za osvetljenje. — priključen spojni kabao za osvetljenje prikolice.2 i si. Ne srne se voziti »na prazno« sa isključenim menjačem. Prilikom vožnje nizbrdo treba uključiti odgovarajući stepen prenosa. 7.

8 — kutija seta elektroinstalačije. 7 — prednji far. 10 — zadnje svetio . 3 — akumulator.2 — Prikolica (pogled sa prednje strane). 6 — katadiopter. (6 V. 16 Ah). 2 . 5 — vijak. 1 — nožna kočnica. 4 — držač akumulatora.ON SI. 9 — set elektroinstalacije.ručica {osiguranje kipera). 7.

6 -— vijak točka. 7 — stranica (desna). 9 — rani prikolice sajla za kočenje. 4 5 — točak.SI. 7.stranica (leva). 2 — vijak. 8 — zadnja stranica. 3 — ruda prikolice.3 — Prikolica (pogled sa zadnje strane). . 1 •.

51. 1 — alternator motokuitivatora. 13 — akumulator. 9 — prekidač prednjeg svetla. 8 — prekidač pozicionog svetla. 5 — levi far. 7 — priključak za masu. 12 — pre­ kidač pokazivača pravca.4 — Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici. 4 — regulator napona. 3 — utikač. 15 — desno zadnje svetio 170 . 10 — nosač osigurača. 6 — desni far. 14 — levo zadnje svetio. 11 — automat pokazivača pravca. 7. 2 — utikačka kutija.

3 — krunasta navrtka. 10 — ključ kočnice. 13 — navrtka . 8 — papuča sa kočnom polugom (desna). 4 — doboš kočnice. 11 — kočna poluga. 7.SI. 12 — podmetač. 1 — poklopac glavčine. 6 — glavčina točka. 2 — rascepka. 7 — papuča sa kočnom oprugom (leva).5 — Delovi kočnog sistema. 5 — vijak za centriranje. 9 — op­ ruga.

suzbijanju ko­ rova i dr. 7. vlažnim šumskim poljskim putevima i si. Prema konstrukcijskom izvođenju motokultivatora rotaci­ ona sitnilica može da se ugradi: umesto pogonskih točkova ili na priključno vratilo motokultivatora (si. Na si. Za motokultivatore snage 9. 7. Glavni elementi sistema transmisije su: priključno vratilo. Po na­ vedenoj radnoj operaciji.7 pri­ kazana je rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivator IMT-506.3. SI. ova vrsta mašina dobila je naziv »fre­ za« (umesto motokultivator).4 kW koristi se prikolica sa pogonskim točkovima. ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA) Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u predsetvenoj pripremi zemljišta. gde se radni organa (noževi) sitnilice postavljaju ume172 .2.7. Radni organi ove sitnilice su noževi koji svojim obrt­ nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e).2. čija nosivost iznosi 900—1000 kg.). Prikolica sa pogonskim točkovima Prikolica sa pogonskim točkovima ima dodatni sistem tran­ smisije koji služi za povećanje vučne sile u teškim uslovima ra­ da (na njivama. kardansko vratilo. međurednoj obradi. diferencijal i pogonska vratila (oso­ vine). 7.8). 7. reduktor.6 — Prikolica sa pogonskim točkovima Nosivost ove prikolice je veća od vučene prikolice.

jer nestručno rukovanje može dovesti do neželjenih posledica. Zaštitnik je dvodelni. 173 . ozu­ bljenja priključnog rukavca. a naročito posle dužeg prekida rada. kao i radnih organa (noževa). a delovi se postavljaju tako što se namaknu na dve noseće cevi d pričvrste se vijcima. Ako se ne obavi pravilno pritezanje navrtki. doći će do oštećenja ozubljenja glavčina. Sl. Ukoliko se pri torn otvori za vijke ne poklope. 7.7 — Rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivatoru IMT-506 Garniture noževa se učvršćuju pomoću vijaka. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura radnih organa sastavi na željenu radnu širinu. Zaštitnik se mora obavezno postaviti. Ako motokultivator sadrži mehanizam za hod unazad. radne organe treba zaokrenuti za 180° (pola kruga). Sečiva radnih organa moraju biti okre­ nuta u smeru vožnje. Pri radu se mora obratiti pažnja na uputstva proizvođača. što je najbolje učiniti pre početka rada. mo­ ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vožnje na­ lazi u položaju za hod unapred. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati da li pravilno naležu.sto točkova. elastičnih podloski i navrtki.

7. Dubina obrade se podešava odgovarajućim vođenjem mašine. uključiti željeni stepen prenosa (prema uslovima zemljišta uključiti 2.8 — Rotaciona sitnilica priključena na vratilo motokultivatora IMT-507 Priključivanje pogonskog mehanizma za motokultivator IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti čiste i bez neravnina na ivicama. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti ravnomerno. 7. poluga komande menjača treba da je na praznom hodu. pa povući ručicu spoj­ nice motora.11. Ručicu spojnice mo­ tora polako puštati i istovremeno dodavati gas. SI. Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji­ šte.8 prikazana je rotaciona sitnilica koja. ili 3. stepen prenosa). 7. 7. dobij a pogon od priključnog vratila. 174 . utoliko će zemlja biti finije isitnjena i radna dubina biće veća. Na si.10). Delovi po­ gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si. za razliku od prethodne.Pre uključivanja motora. Motor startova ti. Različite mogućnosti primene rotacione sitnilice omogu­ ćene su odgovarajućim položajem regulatora dubine frezovanja (si.

13. 7. 8 — odstojna čaura. 15. 7 — radni organ. 18 — razni oblici noževa. 14 — zakovica SI. 3 — vi- . 1 — vijak sa šipkom. 17. 7. 10 — zaštitni tanjir. 2 jak. 6 — nosač kopača vijak. 6 — navrtka. 16. 5 — utikač.SI.9 — Delovi rotacione sitnilice ugrađene na motokuitivator IMT-506. 12. 9 — radni organ. 3 — vijak.10 Regulator dubine frezovanja. 4 — radni organ. 5 — podloška. 4 — raonik. 11 —^samoosiguravajuća navrtka. 1 — vijak za pritezanje. 2 — radni organi.

11 — Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507. 28 — čaura ležaja. 7. 4 — nosač zaštitnika. 26 — zaptivač. 29 — podmetač. 30 — zaptivni prsten. 34 — podloška. 24 — podmetač. 35 — poklopac. 3 — konusni zupčanik. 11 — prsten. 37 — samoosiguravajuća navrtka . 27 — ožlebljena čaura. 36 — uvrtanj. 21 — navrtka.SI. 20 — podloška. 31 — osigurač. 22 — klin. 19 — vijak. 18 — samoosiguravajuća navrtka. 5 — ležaj. 33 — vijak. 2 — zaptivač. 1 — zaštitnik poklopca. 15 — zaptivač. 14 — odstojnik. 6 — osigurač. 12 — podmetač. 16 — zaptivka. 10 — tanjirasti zupčanik. 7 — vijak. 13 ležaj. 23 — vijak. 17 — poklopac. 8 — čep. 32 — kućište transmisije. 25 — ožlebljena pločica. 9 — izlazno vratilo.

SI. a opruga. 10 — zakovica . 7 — poklopac. 3 — zaštitnik. 5 — vijak. 1 poluge. 4 — vodica radni organ. 6 — veza. 7. 9 — nož. 2 — osovinica.12 — ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice.

7. a širina brazde 10 — 16 cm. Prevrtanje brazde je u jednu stra­ nu. Pri svim radovima na radnim organima (noževima) motor mora biti isključen. Raoni plug Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred­ nim posedima za oranje voćaka. SI. Okretanje plužnih tela se vrši rukom.4. Čišćenje ne obavljati rukom.13 — Raoni plug SI.2. Kontrola se obavlja na taj način što se pogon sitnilice pos­ tavi na stranu gde se pričvršćuje za motokultivator. 7. već nekim prikladnim predmetom. U kućište pogonskog mehanizma ro­ tacione sitnilice sipa se 0. a širina 10 — 16 cm. 7. PLUGOVI 7.Radne organe postaviti i pričvrstiti. Dubina oranja je 10 — 20 cm.14 — Obrtni plug 7. UMOL 80). a potom postaviti i za­ štitni lim prema željenoj dubini rada (sl. vinograda i sl. tako i na terenima sa nagibom.12). 178 . a ulje mora da se vidi u otvorima. 7.1. Dubina brazde je 10 — 20 cm.4. skinu se čepovi.4. Obrtni plug Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici.5 litara ulja za menjač (npr.

7. 7.15 — Plug razgrtač SI.16 prikazana je vadilica krompira 7. 7.4. Čeona kosačica Kosačica se koristi za košenje svih vrsta trava kako u rav­ ničarskim. tako i na brdovitim terenima.4.7.17 — čeona kosačica 12 179 .16 — Vadilica krompira ii**rtii« 7.4. Vadilica krompira Na csl. SI.5. 7. KOSAČICE 7.5. 7.1. Ručice upravljača motokultivatora zakrenuti za 180°. tako da se motor umesto napred nalazi pozadi (posmatrano u smeru vožnje).3.15 prikazan je plug razgrtač -^«W"±ffl wmm WSMMMMM: r-'^::^"W SI. Plug razgrtač Na si.

7.7.5. tj. za »šišanje« tra­ ve (si. 7.2.18) SI.19 — Rotaciona kosačica . 7.5. posebno za održavanje parkova i igrališta. 7. Rotaciona kosačica se može koristiti samostalno ili sa specijalnim priključkom za sakupljanje trave (si. Bočna kosačica Motokultivatoru se može priključiti i bočna kosačica sa radnom širinom od 115 cm i sa dodatnim sedištem (si.20).3.19). 7. Rotaciona kosačica Uz čeonu kosačicu često se koristi i rotaaiona kosačica. SI.18 — Bočna kosačica 7.

21 prikazani su delovi drljače koja se primenjuje sa motokultivatorom IMT-507.6.7. KOPAČICA Kopaoica se koristi za međ^rednu obradu određenih po­ ljoprivrednih kultura. 181 . 7.20 — Rotaciona kosačica sa skupljačem trave 7.SI. Drljača služi za predsetvenu pri­ premu zemljišta.8. 7. ČISTAČ SNEGA Čišćenje i odbacivanje snega postiže se upotrebom centri­ fugalnog čistača snega. 7. a može da posluži i za čišćenje snega. 7.9. ravnanje već uzoranih površina i si. pesak i si. šećerna repa i drugo.). kao što su kukuruz. Sastoji se od dva krila čija je ukupna radna dužina 120 cm. Za istovremeno čišćenje i odbaciva­ nje snega na veću udaljenost treba koristiti centrifugalni izbacivač sneaa. DRLJAČA Na si. DASKA ZA RAVNANJE Daska za ravnanje može da se koristi za ravnanje i ukla­ njanje rastresitog materijala (zemlja. 7.

PRSKALICA Za prskanje vinograda i voćnjaka radi zaštite od štetočina i bolesti koristi se oprema za prskanje (si. 182 .10.25). Opremu za prskanje sačinjava i membranska pumpa koja daje pritisak do 25 bara. 7. 7. a može imati vi­ šestruku primenu.SI.21 — Drljača 7. Zapremina re­ zervoara je 100 litara.

23 Daska 2a ravnanje SI. moguće je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4. 7.5 — 6 l/s.22 — Kopačka SI.SI. gašenje lokalnih požara i si.24 — čistač snega 7. 7.11. CENTRIFUGALNA PUMPA Za navodnjavanje. 183 . 7. prepumpavanje.

25 Prskalica SI.12. 7. 7. dasaka i ostale drvene gra đe. 184 . Cirkular se priključuje na priključno vratilo motokultivato ra.SI. CIRKULAR Cirkular služi za rezanje drveta. Prečnik testere je 450 mm.26 — Centrifugalna pumpa 7.

7.SI.27 — Membranska pumpa .

13. 7. SEDIŠTE ZA TRANSPORT Za prevoz rukovaoca u toku duže vožnje. može se koristiti sedište za transport sa malim san­ dukom (si.SI. 7.28 Cirkular SI. 7.30. ako nije potrebna prikolica. Ovo sedište se može priključiti i kad je rota­ ciona sitniMca priključena na motokultivator. Slično sedište prikazano je na si. 186 .29 Sedište za transport 7.29). 7.

30 — Sedište za transport rotacione sitnilice SI. 7. 7. SI.BOROVO 187 .31 prikazana je mogućnost korišćenja prikolice i transporta rotacione sitnilice. 7.31 — Transport rotacione sitnilice i vuča prikolice JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .Na si.

2 — zaštitnik prenosnlka. Motor: dvotaktni-benzinski. 1 — rezervoar 2a gorivo. 7 — osovinica sa ručicom za spajanje. Jednocilindrični motor sa karburatorom. 5 — zavr­ tan j za pritezanje.TEHNIČKI PODACI 1. MOTOKULTIVATOR IMT 505/506 8. 8 — žičani osigurač. 9 — poluga komande men jača. vazduhom hlađeni. 4 — izlazno vratilo.3 mm. 8.8.1.2—0. Razvođe­ nje se vrši preko kanala. 3 — izduvni lonac. Hlađenje počinje pomoću ventilatorskog kola. 10 — utikač 188 . koje je pričvršćeno na kolu sa magnetskim polovima i okreće se brzinom radilice mo- Sl. Njihov aksijalni zazor dznosi 0. Radilica se okreće na 2 kuglična ležaja. Prečistač za vazduh je uljnog tipa. Podmazivanje se vrši mešavinom 1 : 30.1 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane). 6 — nosač kopačice.

10 — karburator.SI. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača.2 — Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane). 5 — ručica spojnice. 11 — nosač rezervoara SI. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 6 — ručica komande za gas 189 . 9 — čep otvora za nalivanje ulja u menjaču. 2 — upravljač. 1 — prekidač za gašenje motora (kratkim spojem). 6 — raonik kopača. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača.3 — Komande motokultivatora IMT-505/506. 1 — poluga komande menjača. 4 — navrtka. 8 — tropolna utikačka kutija za osvetljenje. 8. 8. 3 — kutija za alat. 7 — ko­ manda za startovanje. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikaca.

030—0.009—0. Starter je brz (sa sopstvenim povratkom sajle). Rashladni vazduh produžava ka cilindru i u deflektorima opstrujava oko cilindra.5 puta otvoren Električni uređaj mašine: magnet sa obrtnim polovima LM/URB 1/116/16 L Odstojanje kontakt-prekidača — Tačka paljenja od GMT — — Razmak pola i indukta — — Otvor ključa svećice — — — — — 26 Odstojanje elektroda svećice — 2 Spojnica Tip — 190 — — — — — — — Višediskosna spojnica u ulju — — — — — — 0. Paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim polovima. Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V i snagu 16 W naizmenične struje.025—0.0 mm 7.035 mm 0.040 mm Radijalni zazor velike pesnice i klipne osovinice u ležaju klipnjače — — 0.tora. IMT-505 IMT-506 Tip motora — — — — — — 64 66 Snaga pri 4500 min-1 — — — — 3 kW 4.6 mm — — .018 mm Aksijalni zazor pesnice klipnjače u klipu: 0.11 mm Svećice — — — — — Bosna M30 0.4 kW 3 3 Zapremina hoda klipa — — — — 98 cm 148 cm Hod klipa — — — — — — 50 mm 56 mm Prečnik cilindra — — — — — 50 mm 58 mm Stepen kompresije — — — — 1:7 1:6 Vrsta razvođenja — — — — — Preko proreza Zazor klipa — — — 0.5 do 0.4 mm 3.2—0.3 mm Karburator: oznake karburatora — — — Glavna dizna — — — — — Igličasta dizna — — — — Položaj igle — — — — — Dizna praznog hoda — — — Zavrtanj za regulisanje vazduha — — — — — — Bing 1/18/80 95 1108 2—3 35 1—1.

0 5.8 do — — — — — — — — — —: — — 2.3—0.7 km/h 4.3.3 1 izmena: prva posle 20 h. Menjač Tip Trostepeni prenosnik Vrsta zahvata — — — — — Kandže Aksijalni zazor međuvratila — — 0.0 7.0 bara — 5.5 1 191 — — — — 1200 720 900 47 mm mm mm kg — — .0 6. brzina — — — — — — — — — 15. brzina — — •— — — — — — — 4.0 bar — 2. Pritisak vazduha u pneumaticima 6—6 A M — — — — — — — 4.0 4.2 1.— — —• 1.00—12 AM: 1.3 mm Ulje za menjač-vrsta: SAE 80 — količina: 0.50—8 A M — — — — __ 7.6 mm Aksdjalni zazor glavnog vratila — 0. Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm) Glava cilindra — Polovine kućišta Kolo sa polovima Korpe spojnice na Izlazni lančanik Zvono spojnice Točak na glavčini — — — — — — — — na radilici — radilici — — -^ — <— — — — — — —.0 7.5 — — — — — — do — — — — — — 1. a inače svakih 50 h 3 napred Brzine kod VR transmisije — -— — — — — 3 nazad Brzine kod točkova sa pneumaticima 4.7 — — — — — — 1.0 km/h 3.1 km/h 2.5 bara _ _ 2. Zapremina rezervoara za gorivo — — — — — — — 1. Glavne dimenzije Najveća dužina mašina bez priključnih oruđa Najveća širina raspona točkova za vožnju — Najveća visina — — — — — — — Masa bez točkova — — — — — — 5. brzina — — — — — — — — — 9.0 7.00—12 AM — — — — — — 3.

Napomene koje uvek treba imati na umu: 1. U izuzetnim slučajevima. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to­ pao. Zaštitnik se tako po­ dešava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju. Ne dopustiti da mašina radi sa ma­ lim brojem obrtaja (da malaksava). Pri svfim radovima na mašinama i oruđima (mehanizam ro­ tacione sitnilice. Zadržavanje drugih lica u području rada mašine nije doz­ voljeno. bezuslovno mora biti montiran zaštitnik. Pri prenošenju mašine (promena mesta rada) — obavezno isključiti pogon svih radnih organa. On ne treba da vuče mašinu pri okretanju. rukovalac mašinom mo­ ra biti najmanje na odstojanju za dužinu upravljača od rotirajućih noževa. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem (zbog opasnosti od požara).) obavezno isključiti mo­ tor. Pri radu sa mašinom treba nositi čvrstu obu­ ću. već sa povećanjem optere­ ćenja srazmerno dodavati gas i time obezbeđujete siguran rad. Posle čišćenja noževa.8. 8. Rukovalac mašine snosi odgovornost za ljude i životinje koji se nalaze u podru­ čju rada mašine. već podesnim predmetom (dr­ vo ili slično). Kada se radi rotacionom sitnilicom. naročito kod okretanja. SIGURNOST I PROPISI ZA ZAŠTITU PRI RADU Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu proizvođača) moraju se bezuslovno poštovati. Ne treba ništa raditi na mašini ako se nastali kvar ne može sa sigurnošću utvrditi i otkloniti. KONTROLA I ODRŽAVANJE Motokultivator će uvek biti pouzdan i spreman za korišćenje ako se pravilno neguje. potreban je pomoćnik koji će pridržavati maši­ nu pomoću poluge ili užeta. već da je drži od sebe. a olabavljene vijke i navrtke redovno pritezati.2. popravke ili promene rotacione sitnilice — obavezno postaviti zaštitnik. mehanizam kose itd. Pre startovanja proveriti da li se komande menjača nalaze u položaju praznog hoda. 192 . Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru­ gim oruđima. Čišćenje ne vršiti rukom.3. ako mašina mora da radi na veli­ kim nagibima. Čistiti i podmazivati uljem (ili mašću) mašinu i delove priključne opreme. opslužuje i koristi.

Hlađenje motora se ostvaruje posredstvom ventilatora. 13 Motokultrvatori 193 . Motor Ugrađen je dvotaktni motor sa vazdušnim hlađenjem.4. To naročito važi za rad bez opterećenja. Obratiti pažnju na pravilan odnos ulja i go­ riva u mešavini. Obratiti pažnju da u posudi prečistača vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre­ ma oznaci na posudi). proizvodnje INE).1. Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja SAE 40 (npr. 8. delova biljaka i si. Visoki brojevi obrtaja su štetni za mo­ tor i znatno mu skraćuju vek trajanja. ulje za dvotaktne motore. I po isteku perioda razrađivanja nove mašine — važi pra­ vilo: nikad ne davati gas veća nego što je to potrebno za obav­ ljanje određenog posla.2. Mešavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1. Uveriti se da li je količina ulja ili masti zadovoljavajuća: a) u kućištu motora (čep otvora za nalivanje). Ovaj uređaj redovno kontrolisati. Proveriti kočni uređaj na prikolici ako je ugrađen. Najmanje posle svakih 6 meseci kočni uređaj mora da se rasklopi i očisti. za čiji se pogon srne koristiti samo mešavina benzina i ulja* Besprekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa motorom. Previsok broj obrtaja (»turiranje«) može da bude neposredan uzrok oštećenju motora. Zbog toga rešetka na kućiš­ tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da budu čisti i bez nasisane nečistoće. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT 505/506 8. 5. proizvodnje rafinerije MODRICA ili 2-TAKTOL. Proveriti čistoću poklopca rezervoara — da bi oduška rezervoara mogla da funkcioniše i da ne bi došlo do po­ remećaja u sistemu za napajanje gorivom.4. 3. To znači da 30 litara benzina treba pomešati sa 1 litrom motorskog ulja. Proveriti količinu goriva u rezervoaru i koristiti samo kvalitetno gorivo. čak i kada ispravno funkcioniše. Za vreme prvih 20 časova rada (period razrađivanja nove mašine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja. 4. b) u kućištu men jača (otvori za nalivanje ulja). Stalno proveravati prečistač vazduha.

8. zatim ga ocediti. tj. pa posudu ponovo postaviti na njeno mesto.1. Čišćenje prečistača obavljati u kratkim razmacima. Podešavanje se lako obavlja po­ moću vijka za podešavanje klizača za gas na karburatoru. K a r b u r a t o r Uvek voditi računa o tome da prazan hod motora bude pra­ vilno podešen. tako da nije potrebna nikakva posebna nega. skinuti posudu za ulje. ponovo ugraditi i ulje naliti na način kako je to već opisano. prečistač oprati više puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo. < i 8. b) Skinuti zatvarač.4. ili ako je prečistač bio veoma zaprljan — odvrnuti prečistač. P r e č i s t a č v a z d u h a Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz­ dvaja prašinu iz vazduha koji motor usisava.4. K m J 8. skinuti posudu za ulje. ceđi. Čišćenje se obavlja na sledeći način: a) Očistiti (spolja) prečistač i njegovu okolinu. Unutrašnji delovi su premazani veoma otpornim i na hladnoći postojanim uljem za zaštitu od korozije.1. kada je u radnom stanju. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e Starter služi za pokretanje motora. a to se obavlja kada je motor zagrejan. Uređaj za paljenje Podaci o podešavanju paljenja dati su u odeljku »Tehnički podaci«.1. izbaciti staro ulje i očistiti posudu. Niukom slučaju prečistač se ne srne prati u benzinu. lužini ili vreloj tečnosti. Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti na prečistač vazduha.4.2.3.4. 194 .8. d) Obratiti pažnju na dobro zap ti van je preči stač a pri po­ novnom postavljanju. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u položaj praznog hoda do graničnika. a pri velikoj zaprašenosti — i svakodnevno. vodi.4. Posle sledeće promene ulja.1. c) Naliti sveže motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje oznake nivoa ulja (ne više).1.

8. Spojnica Motokultivator IMT-505/506 ima višelamelastu spojnicu u ulju.4 — Komanda za startovanje mo­ tora. 8. levo na upravljaču (si.Ipak se preporučuje da se sajla startera povremeno premaze dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast — mogu se stvrdnuti i izazvati poremećaje). Aktiviranje spojnice se izvodi preko ručice (5).5. 13* 195 . 1 — pravilna upotreba komande za startovanje motora.2. Pri povuče­ noj ručici spojnica je oslobođena (motor više ne pogoni mašinu). Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom. 8. •k • * L Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice zazor ručice se po­ dešava na veličinu od 7—9 mm.4. 8. 8) preko koje se vrši napajanje strujom za osveti jen je. paziti da staze skakavica budu čiste. 8. 2 — pogrešna upotreba komande za startovanje motora Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama ubrzano namotava. Vo­ diti računa o pravilnom korišćenju ovog uređaja prema si. već je pri namotavanju držati za dršku. Sl. Skakavice ne smeju biti premazane uljem ili mašću — u tom slučaju komanda za startovanje ne može da funkcioniše.4.4.1. Priključak za osvetljenje Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna utikačka kutija (br.3). Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje. i preko podesive sajle komande.

posle čega se može bešumno menjati stepen prenosa. P r o m e n a s t e p e n a prenosa Menjač ima tri stepena prenosa za kretanje nap red. prikazani su na si. kao i praznog hoda.8.3. svi stepeni prenosa uključeni su za hod unazad. Menjač 8.2. a zatim se ručica spojnice polako pušta i istovremeno se daje gas. koji omogućuje kretanje unazad u sva tri stepena pre­ nosa.6). 8.4. Uključivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sledeći način: prvo se povuče ručica spojnice (5) pa se uključi že­ ljeni stepen prenosa.3. 8. Ako se neki stepen prenosa ne uklju­ či. a ako se pritisne nadole (u položaj označen sa V). mora se strogo voditi računa da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju196 . Položaj tri stepena prenosa.5 — Ručica menjača sa mogućim položajima za 3 stepena prenosa 8.5. SI.4. postavljene sa leve strane mašine (prikazano na si. onda treba kratko uključiti spojnicu. H o d u n a z a d z a »IMT-506DE LUXE« Ova mašina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod unazad. a promena stepena prenosa se izvodi pomoću poluge komande me• v njaca. Uključivanje hoda unazad vrši se pomoću komande za promenu smera (1). 8. svi stepeni prenosa uključeni su za hod napred.1.3. Zupčanici su stalno uzubljeni.4. Ako je mašina opremljena uređajima za hod unazad. Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povuče nagore (položaj označen sa R). Menjač je u jednom bloku sa motorom.

4.5. Po­ gonski lanac može da se podešava. si.7) može se prići uređaju za zatezanje lanca.2) na zateznom vijku za podešavanje visine upravljača. si. Priključak oruđa Na ovim motokultivatorima postoji mogućnost priključiva­ nja vučenih oruđa (7. 8. 8. si. 8. si. Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1. 197 . može se podesiti lanac okreta­ njem uvrtnja (5. R-hod nazad. Po skidanju poklopca (1.8) a drugi je sa priključnim vratilom (si.7).7) i navrtke (3. Za vreme rada sa rotofrezom nikada se ne srne uključivati hod unazad. Mašine se isporučuju u dva tipa: jedan je bez priključnog vratila (si. 8.7). Lanac ne srne da bude suviše zategnut — toliko da može da se odigne za 10—15 mm. jer bi se naglavci sa noževima u tom slučaju okretali u suprotnom smeru i povukli bi mašinu unazad.čen samo hod napred (V). ali i mogućnost priključivanja drugih oruđa.1).9). si. 8.7). 8. si.4. 8.4. 8. V-hod napred rukovaoca. Posle toga navrtke treba opet priteg­ nuti. 8. Reduktor rotacione sitnilice Reduktor i pogonski lanac su u tečnoj masti za menjač. a to može dovesti do ozlede SI.6 — Komanda za promenu smera vožnje (1) i poluga komande men jača (2). kontranavrtke (5. Posle popuštanja učvršćenja upornika između kućišta i mo­ tora na levoj strani mašine kao i navrtke (6. si. 8. Ukoliko se slučajno dogodi da mašina pođe unazad — odmah pritisnuti ručicu spojnice. 8. a nikada hod unazad. 8.

8. 4 — Čep za ispuštanje ulja.8 — Priključivanje oruđa. 3 — nosač rezervoara. 4 — prečistač za vazduh. 5 — otvor za postavljanje zaštitnika SI. 6 — otvor za postavljanje zaštitnika 198 . 5 — vijak sa navrtkom za podešavanje zategnutosti lanca.9 — Priključno vratilo. 8. 2 — priključna prirubnica. 1 — poklopac ulaznog kućišta (otvor za pu­ njenje maziva).7 — Reduktor rotacione sitnilice. 4 — broj mašine. 6 — navrtka za pričvršćenje reduktora rotacione sitnilice. 1 — vijak sa okastom navrtkom. 2 — priključno vratilo. 3 — čep za ispuštanje ulja. 3 — priključna prirubnica. 1 — vijak.1 2 SI. 2 — slavina za gorivo. 8. 5 — broj mašine. 7 — čep sa navojem za sipanje i ispuštanje ulja SI.

Upravljač zakrenuti u željeni položaj i uzubiti ga u odgo varajući zarez. 3. odnosno za jednu stranicu glave vijka. 4 — zatezni vijak sa navrtkom za podešava­ nje visine upravljača 3. 2 «— uprav­ ljač. glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na onu stranu na koju ručica zgloba upravljača treba da bude korigovana. Položaj se može popraviti okretanjem šestougaonog vij­ ka za 1/6. pa ga uzubiti u od­ govarajući zarez. si. _1 SI. a ako je ručica zgloba upravljača okrenuta nadesno — glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo. Odvrnuti navrtku (5. Ručicu zgloba upravljača (1. 8. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu 1. Zaokretanje upravljača u stranu 1. Ako je drška ručice zgloba upravljača okrenuta nalevo (posmatrano u smeru vožnje).1. 2. glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na­ desno. 199 . 8. 8. 2. 3 — deo zgloba upravljača. Ručicu zgloba upravljača opet pritegnuti. 4.6. Prema tome. Ponovo pritegnuti navrtku (5).10 — Ručica za zakretanje uprav­ ljača u stranu.10). Upravljač postaviti na željenu visinu.Priključno vratilo se okreće brojem obrtaja od 800 min .10) okrenuti nalevo.4.4. Pravac okre­ tanja (kada se gleda na priključno vratilo) je desni (u smeru kazaljke na satu). nezavisno od toga koji je stepen prenosa uključen.6. Posle pritezanja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljača — kako se pri radu drška ručice zgloba nigde ne bi zaglavila. 8. si. 8. 1 — ručica.

Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po­ klopile. pa se zatim vijak udara nadoie — sve dok se glava vijka ne odvoji od naležuće površine. točkovi 6-6AM 4. Krilce leptira vertikalno okrenuti nadoie. — pneumatici 4. Poluosovine staviti na izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomoću vijka sa elastičnom podloškom. Pneumatske pogonske točkove postaviti na prirubnice poluoso­ vine.4.1. 2.00—12 AM Razmak točkova ventil spolja ventil iznutra ventil spolja ventil iznutra 9 Širina (spolja) 685 mm 515 mm 470 mm' 620 mm] 535 mm 365 mm 350 mm 500 mm Najveći dozvoljeni pritisak: — pneumatic! 6—6 AM = 1.7.Da bi glava šestougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru­ čica zgloba upravljača treba da se popusti za nekoliko obrtaja. Ugradnja pneumatskih točkova Pneumatski pogonski točkovi se mogu postaviti na mašinu samo sa odgovarajućim poluosovinama. 200 . 8.00—12 AM = 2 bara Da bi se povećala vučna sila tokom rada sa pneumatskim pogonskim točkovima — na njih moraju staviti dodatni tegovi. STARTOVANJE MOTORA i 8.5.2 bara. poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180°). Otvoriti slavinu za dovod goriva. Voditi računa da vijci koji drže poluosovine moraju uvek biti dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati.5.1 — Razmaci točkova Pneumatski pog. 8. Hladan motor 1. Voditi računa da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude isti. Proveriti da li je poluga komande menjača 1 na praznom hodu (položaj 0). Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vožnje. Tabela 8.

Sajlu komande nikad ne puštati da se sama ubr­ zano namotava. 6. Komandu za startovanje (7. si. si. 8. Zaustavljanje motora 1.5. Dugme plovka na karburatoru ne dirati. pa zatim dršku pridržavati dok se sajla ponovo ne namota. Komandu za gas (6. ali krajnje otro­ van gas ugljenmonoksid. Komandu za gas otvoriti najviše za 1/4.3. Povući polako dršku sajle za startovanje (7. Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa. si. tada posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis­ kati sve dok motor ne počne da radi ravnomerno.3) postaviti u položaj praznog hoda (položaj 0). 8. 8.1. 2. 4. Vodoravni položaj krilca lep­ tira je usmeren nalevo.3) postaviti u položaj praznog hoda. 8.2). jer izduvni gasovi sadrže nevidljiv i bezmirisan. U ovom slučaju postupiti na način kako je to opisano u tački 8. 5.5. Slavinu za gorivo zatvoriti. Komandu za gas (6. 4. 8. Posle toga dršku komande za startovanje pridržavati dok se sajla namotava. dok se ne oseti otpor. 201 . Sajlu ne puštati da se namotava ubrzano. 3. dok gorivo ne počne da preliva. a zatim je snažno povući do kraja. 8. Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji. 8. Ručicu spojnice motora (5. slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje strane. 9. Pritisnuti dugme plovka karburatora.2. si.3) postaviti na puni gas. 8. 8. 2. 3.1. si.3) povući. a zatim je snažno povući do kraja. Ako bi motor posle kraćeg vremena prestao da radi. Neravnomeran rad motora može biti i posledica prodi­ ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva). 7. tada ponovo pritisnuti dugme plovka karburatora i ponoviti startovanje. Zagrejan motor Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledeći: 1. Ako motor ne proradi. Polugu komande za gas (6. si.2) pomoću drške polako povući dok se ne oseti otpor.

Ako mašina neće biti korišćena duže vremena. Održavati čisto: rezervoar goriva. ili UMOL 80 — rafinerije INA). Poklopac rezervoara goriva uvek mo­ ra da lude čist — da bi se obezbedilo funkcionisanje oduške re­ zervoara goriva i da se ne bi izazvale teškoće u sistemu za na­ pajanje. Zamena ulja je potrebna posle svakih 25. 6. 4. 7. Povremeno podmazati uljem sajle komandi. Ovde je upotrebljena speci­ jalna polutečna masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO- 202 . Pri tom če­ pove i otvore za nalivanje i ispuštanje ulja. NEGA I ODRŽAVANJE 1. tada mo­ tor ne zaustaviti prema tački 5. si. 2. Kontrolisati da li u kućištu zadnjeg mosta ima do­ voljno maziva i da li je ono čisto. i to u pravilno napravljenoj mešavini (videti uputstva). Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajućim momentom pritezanja. 8. 10. a u slučaju naslage gareži i nečistoće — očistiti ga. Negu prečistača vazduha obaviti. Pri tom je za menjač potrebno 0. Voditi računa o dobrom hlađenju motora. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno. 5. 9. Sipati samo kvalitetno gorivo. 3. 8. kao i nji­ hove ručice i komandu za gas (u košuljicu sajle komande sipati malo ulja).6.8 i sa 4 na si. Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom stanju. Izduvni lonac posle svakih 200 časova rada motora pro­ veriti. Uređaje za hla­ đenje održavati stalno u ispravnom stanju i voditi računa da na njima nema stranih čestica i prljavštine. 6. karbu­ rator i sito na slavini goriva.3 litra ređeg ulja za menjač SAE 80 (npr. pro­ izvodnje MODRICA. Prekidač za gašenje motora (1. 8. već ga ostaviti da radi sve dok ne potroši gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi.5.9. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe mašine. Čep otvora za ispuštanje ulja obeležen je sa 3 na si. a zatim posle svakih 50 časova rada mašine. uvek držati potpuno čisto.2) pritisnuti prema limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) — dok se motor ne zaustavi. TRAKTOL 80. 8. 8. kao i njihovu oko­ linu. vodove goriva.

u stajama ili susednim prostorijama. obratite paž­ nju na sledeće: 1. 12. a ošte­ ćena mesta na obojenom delu mašine popraviti. Ukoliko se ovo ne uradi. Ispustiti gorivo. Ispustiti ulje iz menjača. Preporučljivo je da se izvrši is­ piranje petroleumom (prethodno mašinu zagrejati na radnu temperaturu). Proveriti ko­ mandu sajle. pošto bi u takvim sluča­ jevima došlo do korodiranja mašine. a to bi izazvalo teškoće pri ponovnom startovanju. uređaje za paljenje i svećice. očistiti rezervoar goriva. Očistiti od gareži izduvne proreze i izduvni lonac. Otvor za nalivanje i ispuštanje ulja iz gornjeg dela reduktora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1. — u prostorijama gde se uskladištava veštačko đubrivo. Pored navedenog. 2. a za donji deo kućišta služi otvor sa čepom (7.7). Prečistač vazduha očistiti. Mašinu temeljno očistiti. B) Ako mašina neće biti korišćena za duže vreme.5 kg. a eventualno oštećena creva za dovod goriva i vazduha zameniti. Zamenu ovog maziva vršiti pri godišnjem pregledu mašine (preporučuje se da to obavi ovlašćend servis). podešavanje kvačila. si.DRIČA (specijalno pakovanje) u količini 0. kao i rebra za hlađenje cilindra ispod lima za vođenje vazduha — očistiti. 11. postoji opasnost da se u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva. od koje se u gornjem delu kućišta nalazi 150 grama a u donjem ostatak. proizvodnja INA). proizvodnja MODRICA. 8. posebnu pažnju posvetiti i sledećem: A) Mašinu ne držati: — u vlažnim prostorijama. TRAKTOL 80L.5 kg.7). U zadnji most se stavlja polutečna mast za reduktore REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u količini od 0. ili UMOL 80. karburator i vod za gorivo. Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh. Oštećene delove odmah zameniti. 203 . Naročito obratiti pažnju da pritisak vazduha bude isti u oba točka — kako bi se omogućilo lako upravljanje mašinom. 3. Uređaju za kočenje na prikolici posvetite potrebnu negu i kontrolu. 4. Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova. 8. Skinuti koroziju sa neobojenih delova i dobro ih premazati mašću za podmazivanje. U menjač naliti 0. si.3 litra svežeg ulja za menjač SAE 90 (npr.

31 TRAKTOL 80 L UMOL 80 HIPOL 80 Zadnji most Polutečna mast za prenosnike (150 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) REDMA — 0 Polutekuća mast zi reduktore + UMOL 80 Donji deo Polutekuća mast za prenosnike (300 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) Polutečna mast za prenosnike 500 g Univerzalna litijumska mast REDMA — 0 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Univerzalna mast . 0.2 — Preporučena maziva za motokultivatore IMT-505. speci jal" list 2 Uređaj za košenje Mazalica REDMA — 0 LITMA — 2 ..Tabela 8. 506 i 506 DL ^^k E Naziv rf'V * fc • "m T # ~ 4 *r^ dela I I"4 Vrsta i količina goriva i maziva Proizvođač MODRICA Regulator 86 +ulje za dvotaktne motore INA Regulator 86 + 2— —TRAKTOL NAFTAGAS Regulator 86 + ulje za dvotaktne motore Motor Mešavina goriva — ulje (srazmera 30 : 1) Menjač Ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80.

Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po­ sebno konzerviranje motora. Ova mera omogućuje cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti motora i time sprečava kondenzovanje vode usled znojenja. Ipak se preporučuje. 6.7. — Kabao svećice ima loš spoj ili je labav.5. — Igla plovka zaglavljena. Motor ne može startovati ako je: — Prazan rezervoar za gorivo. mašinu treba smestiti tako da točkovi ne leže na tlu. pre nego što bi se motor zaus­ tavio i pre radova opisanih u tačkama 1 do 4. Posle obavljanja navedenih radova. pošto kvalitetna goriva i motorska ulja sadrže dodatke koji sprečavaju koroziju u unutrašnjosti motora. motor presisao. — Začepijena slavina ili cev za gorivo. 205 . — Kvar na uređaju za paljenje. U slučaju da su ugrađeni pneumatski točkovi. 8. — Voda u karburatoru. da se motor kraće vreme pusti da radi sa mešavinom goriva u odnosu 1:15 — da bi na taj način svi delovi dobili više ulja. — Neodgovarajuće rastojanje elektroda svećice fvideti podatke). korodirala. Ako bi pneumatski točkovi stajali bez pritiska vazduha a pod opterećenjem — došlo bi do njihovog trajnog oštećenja. UZROCI NEISPRAVNOSTI 1. — Začepi jena mlaznica. — Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu plovka. — Neispravna svećica. odvrnuti svećicu i rupu za svećicu pokriti čistim komadom tkanine ili finom gustom gazom. — Zatvorena slavina za gorivo. — Prekidač za gašenje motora zaglavljen. — Svećica zauljena. — Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis­ kivano. ili strano telo zaglav­ ljeno između njenih elektroda. — Dugme plovka na karburatoru suviše pritiskivano (svećica mokra).

smanjen izduvni prorez na motoru usled naslaga gareži od ulja. — Nepravilna mešavdna goriva i ulja (suviše ulja).8. ali se gasi posle kraćeg rada. Motor startuje. 206 . 4. 7. — Kočnice na prikolici suviše nategnute pri podeša­ vanju. — Začepijena mlaznica praznog hoda. ZAŠTITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE) Zaštitnik rotacione sitnilice je dvodelni. 6. pa se zatim vijci ma pričvrste. — Rasprašena smeša goriva d vazduha suviše siromašna. — Klizanje spojnice. Kada spojnica motora ne isključuje. 8. — Izduvni lonac napunjen čađu. ali se pri davanju gasa čuje pucketanje u karburatoru: — Mašina veoma hladna. — Nezaptiven usisni vod. Motor loše star tu je ako je: — Suviše siromašna smeša (rasprašeno gorivo-va/duh). Karburator preliva ako se: — Strano telo nalazi između sedišta igle i igle. Motor ne vuče ako je: — Zaprljan prečistač vazduha ili njegovi usisni otvori. Oba'dela se postav ljaju tako što se nataknu na dve noseće cevi. 8. odnosno ručice spojnice. Motor startuje. — Pretpaljenje nepravilno podešeno.2. — Klip ne zaptiva usled istrošenja klipa ili cilindra. — Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici. — Klipni prstenovi zaglavljeni.11. — Začepljene mlaznice. istrošeni ili polomljeni. Montiranje je prikazano na si. — Uzrok potražiti pod tačkom 1. — Suviše veliko rastojanje elektroda svećice (videti podatke). — Plovak nezaptiven. — Zagušen izduvni lonac. — Mehanički otvori u mašini. — Nezaptiven usisni vod. — Neodgovarajuća toplotna vrednost svećice. tada treba podesiti sajlu komande spojnice. 5. 3. — Iskočila igla plovka iz opruge za zakačinjanje plovka.

2. Rad Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7. 3 — desni zaštitnik.3. pri­ kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje. RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM Potrebni su sledeei priključni uređaji: a — garniture rotofreza. Sl. 8. ozubljenja priključnog rukavca i radnih organa — noževa.9. a naročito posle dužeg prekida rada).9. 2 — cev za spajanje. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom 1. VOŽNJA SA PRIKOLICOM Potrebni su sledeći priključni uređaji: par blatobrana. d — distantne čaure različitih dužina. 8. Garniture rotofreze učvrstiti pomoću vijaka elastičnih podloški i navrtki. potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga (180°). Ako se tako ne postupi. Sečiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vožnje. Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze) na željenu radnu širinu. 8.10.1.8. Ako se pri tom otvori za vijke ne bi poklopili.9. 8. 207 V • • M • • . neminovno je povremeno oštećenje ozubljene glavčine. 1 — vijak za podešavanje. b — garnitura zaštitnih tanjira. e — pritezni vijci sa navrtkama (dužina prema radnoj ši­ rini) .2.11 — Zaštitnik rotacione sitnilice. 4 — levi zaštitnik c — zaštitnici. Navrtke dobro pritegnuti i često kontrolisati da li dobro leže (najbolje je to učiniti pre svakog početka rada mašine.

4. Startovati motor (videti opis u tački 8. c — ručicu polako popuštati i istovremeno dodavati gas.3) postaviti na prazan hod. Zaustavljanje: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. Priključiti prikolicu.3) postaviti na prazan hod (položaj 0). može doći do oštećenja motora. 2. tako da se vozilo. Polugu komande menjača (1. Ugradnja 1. Ako se ovo zanemari. 3. . si. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih. Skinuti kopač rotacione sitnilice. u položaj 0 (si. pod opterećenjem i na strminama. 8. Prilikom vožnje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima) mora povećavati gas — da bi motor dobijao dovoljno podma­ zivanje.10. Priključiti za mašinu spoljni priključak za osvetljenje. Promena stepena prenosa: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. si. tj. 8.1. 4.12 Prikolica za motokultivator IMT-505/506 c — pustiti ručicu spojnice motora.8.5). d — povući kočnicu za parkiranje na prikolici. 8. 2. 3.5) i zagrejati ga. Vožnja 1. 8. 8. b — uključiti stepen prenosa (položaji pojedinih ste­ pena prenosa na si. 8. uvući osovinicu i osigurati je žica­ nim osiguračem. 208 . Učvrstiti blatobrane. 5.10. b — polugu komande menjača (1. SI.2.5). Prikolica je opremljena kočnicom sa unutrašnjim kočnim papučama.

11. d) za oranje se preporučuje upotreba tegova na pogonskim točko vima. Postaviti uređaj za priključivanje (ako je potreban). već i na mašinu)! Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude 2. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih vijcima. vinogradarski plug ili obrtni plug — u za­ visnosti od vrste rada. b) uređaj za priključivanje.5 bara. 4. 8. 8. 14 Motpkultivat^prai 209 .može zaustaviti sa apsolutnom sigurnošću. Postavljanje delova 1. vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i zabraviti.13 — Plug za motokultivator IMT-505/506 8.11. Postaviti prednji teg. 3. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas. Postaviti tegove na pogonskim točkovima. Raoni plug. Položaj tega može da se prilagodi posle popuštanja vijka za podešavanje. 2. c) raoni plug. Nije poželjno da se koči motorom. Zato važi pravilo: pri vožnji nizbrdo koristi se 3.1. Vodit računa o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati preopterećenja (ona štetno deluju ne samo na prikolicu. 5. S!. Voditi računa da pritisak vazduha u pneumaticima po­ gonskih točkova bude isti (da bi se omogućilo normalno uprav­ ljanje vozilom). ORANJE PLUGOM Neophodni su sledeći priključni uređaji: a) prednji teg sa nosačem.

12. b) uređaj za košenje (zavisno od izvođenja i veličine). 8. Rad 1. 8. 2.2.1. 4. c) jedan par gumenih pogonskih točkova sa pneumaticima 6—6 AM. Motor startovati. Ugradnja 1.8.11. 4. uključiti 1. 2. Posle prvih nekoliko metara — podesiti dubinu rada i bočne graničnike. Priključno vratilo i prirubnicu za priključivanje očistiti i ovlaš premazati mašću.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa priključnim vratilom. SI.12. KOŠENJE Potrebni su sledeči priključni uređaji: a) pogonski mehanizam. si. 3. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih pomoću vijaka. stepen prenosa. 3. 8.14 — Kosačica za motokultivator IMT-505/506 8. Proveriti slobodu kretanja poluga za uključiva­ nje (1. 210 . Pogonski mehanizam pričvrstiti na mašinu preko prirubnice i učvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vijcima. Voditi računa da poluga komande men jača bude na praz­ nom hodu (položaj 0). ručicu polako puštati i istovremeno dodavati gas. Povuci ručicu spojnice motora. Prirubnicu za priključivanje i ožlebljenu spojku za spa­ janje sa priključnim vratilom na kosačici — očistiti i ovlaš pre­ mazati mašću.

3 — zaštitni lim.15). 7 — komanda za uključivanje. Ukoliko je potrebno. Zaštitni lim (3) (uvući u prednji držač na pogonskoj glavi i utisnuti u zadnji držač uređaja kosačice. 10 — ploče za podešava­ nje. 9. 8. 2 — Čep za sipanje ulja. 13 — jednostrani okasti ključ OK 17. 1 — po­ luga za uključivanje uređaja kosačice. ali paziti da obe ploče za podešavanje budu pravilno postavljene (10. 17 — uređaj za košenje 6 Razređivač otkosa (9) pričvrstiti vijcima na držače noža (11). Na taj se način koriguje -ugao rezanja nosača noža kose. 12 — navrtka. treba da bude postavljena između dve ploče držača noža (11). 8. SI. sl. 8 — vijak za pričvrš­ ćivanje razđeljivača otkosa.15 — Uređaj za košenje. 14 — šestougaoni imbus ključ OK 10. 6 — mazalica na kliznoj ploči. Ako su pogonski točkovi sa pneumaticima 6—6 AM. Čvrsto naleganje za­ štitnog lima može da se podesi pomoću vijka sa šestougaonom glavom i sa kontranavrtkom (4).5. Klizna ploča sa mazalicom postav­ ljenom na gornjoj strani (6). Komandu za uključivanje (7) na levoj strani mašine (odo­ zgo desno) umetnuti pored karburatora. 16 — mazalica. utisnuti solju lopta­ stog zgloba na poluzi za uključivanje (1) i kraj sa drškom u držač na levam zadnjem vijku za pričvršćivanje rezervoara go­ riva. 4 — vijak za podešavanje zaštitnog lima. 11 — držač noža. 15 — šestougaoni imbus ključ OK 8. 5 — pogonski mehanizam. Uređaj za košenje spojiti vijcima za glavu kućišta. 14 »> 211 . jača strana mora da bude napred. 9 — razdeljivač otkosa. 8. na levoj i desnoj strani nosača no­ ža kose pričvrstiti zavrtnjima ploče otkosa. Pri tom paziti da krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se može ubaciti rascepka. 7.

Obratiti pažnju da poluga komande menjaca bude u praz­ nom hodu (položaj 0). a nož kose radi dalje. 8. 3.1. Po završetku košenja. 6. Otprilike posle svaka 2 časa rada. na držaču noža i na mestu gde je spojen uređaj kosačice za osnovnu mašinu). Završetak rada 1. 8.4. Motor startovati. Kada (pri košenju) nosač kose treba da se očisti radi bezbednosti. Za vožnju u praznom hodu (kada se ne kosi) može da se uključi 2. pritegnuti sve navrtke i vijke na uređaju za košenje i nosaču noža kose (naročito onih koji služe za pričvršćivanje nosača noža kose. Podmazivanje iJ kućište reduktora uređaja za košenje sipati 0. Najbolje je da se nosač noža kose ostavi na uređaju kosačice — time će se uštedeti nepotreb­ ni poslovi na ponovnoj ugradnji. ili polutečna mast za reduktore UMOL 212 . a naročito nosač noža kose.12.12. Tada počinje da se kreće nož kose. Rad 1. Isterati mašinu na mesto gde će se koristiti. ili ako se kosa zaguši — uključiti polugu komande menjaca u položaj 0.12. 4. proizvodnje MODRICA. 2. prethodno zaustaviti motor. odmah očis­ titi i premazati uljem. Posle pola časa rada sa kosačicom. podmazati mazalicu na kli­ znoj ploči.12.4. Nega i održavanje uređaja za košenje 8.5 1 ulja za menjač SAE 250 (npr.8. Rasklapanje uređaja za košenje se obavlja obrnutim re~ došle dom u odnosu na sklapanje.3. Na taj način može se pročistiti nosač noža kose. Tada mašina staje. Uređaj kosačice. 2.2. stepen prenosa. ručicu spojnice polako popuštati i istovremeno dodavati gas. Pri tom uređaj kosačice isključiti (ko­ mandu za uključivanje povući unazad). a klizne delove na nožu kose premazati uljem. Povući ručicu spojnice motora. stepen prenosa. uključiti 1. Komandu za uključivanje uređaja kosačice pažljivo gur­ nuti napred (time se uključuje pogon kosačice). 5. polu tečna mast za reduktore REDMA-O.

O d r ž a v a n j e Sve vijke i navrtke što češće kontrolisati i. 8. kao i samu mašinu.4. Čišćenje Posle svakog košenja treba očistiti: ceo uređaj kosačice. odnosno pri svakodnevnom čišćenju. sve klizne delove treba češće i obilno mazati uljem — kako bi se obezbedilo lako kretanje noža kose. Izmena noža kose a) Motor zaustaviti. si.12. 8. po potrebi pri­ tegnuti ih.12.12. Zamenu ovog ulja obavljati jednom godišnje najbolje je pred početak nove sezone košenja.3. c) Nož kose izvući na stranu.12. Pri neprekidnom radu ovo čišćenje i podmazivanje treba da se obavlja posle svaka 3—4 časa rada.2. Dršku ključa (isporučenog sa mašinom) uvući u rupu na spoljnom sečivu noža i izvući nož napolje. nosač noža kose. Na uređaju za košenje nalazi se samo jedna mazalica.4. 213 . 8. Nosač noža kose Pošto se od sokova.15). 8. To isto uraditi i pri sva­ kom završetku košenja. Podmazivanje se vrši pomoću ručne prese za podmazivanje mašću (npr.15). si. Ova ma­ zalica se nalazi na kliznoj ploči (6. 8.. 8. korova i si. svi delovi kosačice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe. 8.80. čijoj proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godišnjem čišćenju mašine mora da se posveti posebna pažnja.5.5. koji izlaze iz biljaka prilikom košenja. INA — univerzalna mast SPECIJAL. Staro ulje se ispira petroleumom ili dizel-gorivom. si. ili MODRICA — LITMA 2). INA). b) Osloboditi držač noža kose (11.1.15) zajedno sa razdeljivačem otkosa (9. kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje rashladnog uređaja motora. Naročito obratiti pažnju da prolaz vazduha koji motor usisava bude oslobođen od ne­ čistoće ili stranih tela (trava).

a sme se i odizati od prstiju kose (pritiskom na razdeljivač otkosa). zavisno od veličine istrošenja ploče za podešavanje. c) Izvaditi ploče za podešavanje između pritiskivača noža kose (4) i tarne ploče (2). d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploča može pomeriti rukom. f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivačima noža (4). Ovaj se nedostatak može ot­ kloniti podešavanjem na sledeći način: a) nosač noža kose očistiti i namazati uljem (to omogućuje lako pokretanje noža kose). Pri tom paziti da tarna ploča bude ravnomerno pri­ tisnuta prema vodećoj letvi noža kose (5).16 — Presek pritiskivala noža kose. On može i teže da se kreće. 3 — vijak. PRSKANJE RADI ZAŠTITE OD ŠTETOČINA I BOLESTI Za ovo su potrebni sledeći priključni uređaji (podrazumeva se da je mašina opremljena priključnim vratilom): — pumpa za prskanje. — jedno potisno i usisno crevo. a maksimal­ ni radni pritisak je 30 bara. 8. samo — obrnutim redosledom. 4 — pritiskivač noža kose. 6 — dupli prst kose b) Odviti vijke (3) pritiskivača noža kose. . Kapacitet pumpe je oko 14—16 litara u minutu. ali paziti da svi pritiskivaci noža pravilno naležu. g) Po završetku prvih radova proveriti da li se nož kose slo­ bodno kreće. 2 — tarna ploča.13. P o d e š a v a n j e v o đ e n j a noža kose . e) Proveriti da li nož kose može da se slobodno kreće •— okretanjem motora rukom. 8.d) Montiranje novog noža kose obavlja se na isti način. SI. . 214 . usled nejednakog istrošenja vodice noža kose opada kvalitet rada kosačice. e) Pritegnuti vijke sa šestougaonom glavom (3). 1 — nosač noža kose. 5 — nož kose.252 Tokom vremena. 8 1 .

3 — priključak potisnog creva. Ko­ mandu za uključivanje pumpe gurnuti u prednji položaj — da se isključi pogon. 4. 8 — oduška. jer će tako najbrže povući tekućinu. Startovati motor. 8.1. 8. a slavinu na potisnom crevu (odnosno čeličnoj cevi) otvo­ riti. 9 — usisna korpa. 7 — čep na ventilima. 4 — mazalica. Komandu men jača postaviti na neutralni položaj (0). 2. 8. 10 — priključak usisnog creva 3. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za prskanje (pumpa nikad ne srne raditi »na suvo«). Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto. Broj obrtaja motora podesiti pomoću komande gasa. U trenutku kada manometar po­ kaže 25 bara — može se otvoriti slavina (5) i podesiti željeni pritisak. Komandu za uključenje pumpe (1) povući unazad da se uključi pogon. 5 — slavina. Rad sa pumpom za prskanje 1. 1 — ručica za uključivanje.17 — Pumpa za prskanje. Priključiti pumpu i obe zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti. SI. 5. 1 2 3 45 6 7 i !. Slavinu (5. si. Proveriti da li su sve prirubnice na mašini (i priključno vratilo) i pumpi čiste.13. 2 — manometar. Ako je umesto manometra ugrađen indikator priti215 .17) za podešavanje radnog pritiska zat­ voriti. Priključno vratilo i nazlebljenu spojnicu namazati tankim slojem tovatne masti.1. Pum­ pa na početku mora raditi sa malim brojem obrtaja. 2. 6. Obra­ titi pažnju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is­ poručenu uz mašinu).

Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore označa­ vaju 10. 20. Pumpa ne potiskuje: a) usisna korpa začepijena. b) začepljene ploče ventila (to se može desiti ako se pum­ pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala čistom vodom). 2.3. Manometar (odnosno indikator pritiska) više ne pokazu­ je pritisak. Mogući uzroci kvarova poklopca mazalice 1. Uzrok može biti: zaostatak sredstva za prskanje na ulazu u manometar — zato što pumpa posle prskanja nije do­ bro oprana. Održavanje 1. tako da se iglica lako pomera. Mast se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice — zavrtati sve dok se ne pojavi mast na odušci (8). b) skinuti priključak sa potisnog voda i dok pumpa radi ispustiti vazduh. Manometar (indikator pritiska) se u tom slučaju mora skinuti i očistiti.13. slavina se može otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta­ ne vidljiv. Povremeno kontrolisati količinu masti u mazalici. Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre­ ban pritisak: a) pumpa je usisala vazduh koji ne može evakuirati iz potisnog creva. 8. 8.13. 3. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati čistom vo­ dom pod pritiskom.2. Ploče ventila obično se odlepljuju udaranjem spolja — sa obe strane sedišta ventila. 2. i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod kape podignute iglom). 216 .ska.

Skinuti cev izduvnog lonca. Skinuti levi i desni def lektor. Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje. Osnovne karakteristike ovog motora su: — dvotaktni. Slavinu za gorivo zatvoriti. Skinuti poklopac kućišta i odviti krilastu navrtku. — paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim po­ lovima. 9.9. — podmazivanje je mešavinorn 1 : 30. 10. MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506 U motokultivator IMT-505/506 ugrađen je benzinski motor — tip 64 ili 66. — jednocilindrični. 11. 8. Karburator bez sajle ponovo kompletirati. Skinuti poklopac karburatora.12). — vazdušno hlađenje. . 4. Skinuti izduvni lonac (si.razvođenje preko proreza. 7. od kojih ćemo ovde navesti najznačajnije: 1. Skinuti sajlu sa regulatora gasa. Pločicu za vezu odviti sa motora. SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506 moramo obaviti određene radne zahvate. 3. a oprugu i sajlu izvući iz regulatora gasa. 9. Skinuti komandu menjača i otkačiti krivu polugu. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506 9. 5. 6. 2.2.1. 217 . 9. Odviti zaštitnu cev sa tro-polovima utikačkom kutijom.

Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi. 8. 4. a pri ugradnji zameniti zaptivni prsten. a potom odviti svećicu. Odviti navrtke slave cilindra.12. 14. 7.2—-0. Četiri navrtke M7 unakrsno pritegnuti koristeći moment-ključ. a zaptivač zameniti. Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po­ stupka. Prethodno skinuti glavu cilindra (si. Ugradnju obaviti obrnutim postupkom.8 do 2. 218 . Obratiti pažnju na prečistač vazduha: treba ga držati uspravno — da se ne prospe ulje iz prečistača. 5. Utikač svećice izvući.5 do 1. pri čemu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga kont rana vrt kom.2 daNm (IMT-506). 2.2). 2. Lančanik ubaciti i podesiti lanac preko elastičnog osigurača.3. Ovi podmetači ograniča­ vaju aksijalni zazor pesnice klipnjače 0. Voditi računa da zaptivač između motora i kućišta tre­ ba zameniti. a istovre­ meno su to i klizni elementi igličastog ležaja u okcu klipnjače. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga. Podešavanje zategnutosti lanca izvršiti pomoću odvrtke. 16. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA i 1. Izbiti osovinicu klipa. i to obrnutim mo­ mentom od 1. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa za ugradnju. Obratiti pažnju na podmetače koji se nalaze sa leve i desne strane letećeg ležaja klipnjače. 4. 13. Delove očistiti. Skinuti poklopac za zaptivanje. a potom odvojiti karburator.3 mm. 3. 15.7 daNm (IMT-505) i 1. a zaptivač zameniti. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA 1. Koristeći klešta skinuti dva žičana uskočna osigurača. Skinuti usisnu cev sa karburatorom. Pri svakoj novoj ugradnji žičani uskočni osigurači se moraju zameniti novim. Skinuti ulazni lančanik pomoću specijalnog alata. Skinuti rezervoar za gorivo sa nosačem i prečistačem vazduha. Sklapanje obaviti obrnutim redosledom. 9. 9. 0. Postaviti klip. 6.4. 3. Delove očistiti.

14 — usisna cev. 15 — podloška. 9. 10 — podloška. 13 — zaptivka. 6 — uvrtanj. 5 — zaptivka. 11 — navrtka.SI. 17 — karburator 219 . 12 — svećica. 1 — klip. 4 — klipni prsten. 3 — osovinica klipa. 7 — cilindar. 9 — cilin darska glava.1 — Klip i cilindar. 8 — zaptivka. 2 — uskočni prsten. 16 — navrtka.

.

9 — čaura ležišta za sporedno vratilo. 11 — radilica i klipnjača sa utisnutim ležajima.Čaura ležišna za glavno i sporedno vratilo. 5 — kućište. 12 — segmentni klin. 21 — labirmtni lim. 17 — kućište. 22 — uvrtanj. 25 — uvrtanj. 16 — uvrtanj. 8 — klizni podmetač. 14 — uvrtanj. 3 — zaptivni prsten. 27 — vijak. 9. 18 — zaptivni prsten. 26 — navrtka sa kapom. 1 — navrtka. 10 — igličasti ležaj. 24 —. 28 — osovinica. 2 — podloška.2 — Kiipni mehanizam sa kućištem. 19 — vijak za zatvaranje. 15 — zaptivka. 7 — ležaj. 20 — zaptivni prsten. 6 — uvrtanj. 13 — uvrtanj. 29 — uvrtanj. 23 — uvrtanj. 30 — zaptivač .SI. 4 — čaura.

Koristiti uređaj za skidanje. Uskočnici moraju da upadnu u kanale klipnih otvora. Utisnuti osovinicu klipa koristeći specijalni čep. 3. 2. Delove očistiti.25 (sa strane magneta). 9. Delove op­ rati. Ugraditi nove žičane osigurače. Neispravne delove zameniti no­ vim. Ležaj ko­ ji ostaje u kućištu izvaditi unutrašnjim izvlakačem. Izvršiti srazmerne udarce na radilici preko zaštitnih navoja MIO X 1. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove. Postaviti klip. 10. Kuglični ležaj skinuti sa kolenastog vratila. Čepovi za osiguranje klipa moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. 221 . 12. Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom: 1. Ugraditi nove žičane osigurače u kanale klipnih otvora. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. Obrati­ ti pažnju: strelicu na čelu klipa treba usmeriti prema izduvnom loncu.5. 4. Postaviti cilindar. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa. Stranu izduvne ce~ vi cilindra pokazuje strujni kanal kućišta ventilatora (strelice). Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci­ vanja klipa.9. RASKLAPANJE KUĆIŠTA RADILICE Kućište radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin. 5. a potom u levom kućištu radilice. Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje. Strana izduvnog lonca označena je strelicom na struj­ nom kanalu kućišta ventilatora. Stegnuti desno kućište u stegu. 13. Odvojiti polovine kućišta pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima na tri velika zavrtnja M8X150. pripremiti zaptivač i žičane osigurače. Izvršiti defektažu delova. Izvući mehanizam kolena pomoću gumenog čekića. za­ okrenuti ih i pridržati specijalnim alatom. 11. Strelica na čelu klipa pokazuje stranu auspuha. Utisnuti osovi niču klipa koristeći specijalni čep. zaokre­ nuti ih i pridržati specijalnim obuhvatnikom. 6. Čepovi za osiguranje na klipu moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova.

40 — zaštitnik odbojnika. 5 — zaštitnik odbojnika. Izgradnja karburatora 1. Pri sastavljanju vijak za podešavanje još otpuštati. 49 — poklopac rezervoara za gorivo 222 . 20 — navrtka. 45 — podloška.6. 12 — slavina za dovod goriva. Od­ viti obuhvatne šelne.1. s tim da kolenasto vratilo može la­ ko da se ubaci do sedišta. 37 — navrtka. 15 — podmetač. Zaptivače i semering zameniti. 39 — gumeni odbojnik. 25 — crevo. Zaptivač vratila se ubacuje kod levog ležaja. Kolenasto vratilo ubaciti u desnu polovinu kućišta. 48 — sito za gorivo. 32 — karburator. 17 — stega. 3. 9. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva sa karburatora.5. Sl. 28 — vijak. 31 — gumeni zaptivač. navrtku sasvim naviti u krivini cevi. Poteznicu podesiti na tačnu dužinu i nauljiti je. 35 — telo prečistača vazduha. 44 — nosač. 13 — podloška. Sklapanje kućišta radilice 1. 16 — usisna cev. Pritegnuti obe polovine kućišta sa četiri navrtke moment-ključem (1 daNm). Pri sastavljanju polovina kućišta paziti na zahvat unu­ trašnje poluge menjača u viljušci. 4 — gumeni odbojnik. g — vijak.3 — Elementi sistema za gorivo i prečistač vazduha. Kolenasto vratilo ne udarati. 6 — podloška. 2. 23 — zaptivač. 41 — obujmica. kuglični ležaji u kućištu moraju da budu zagrejani. Klipnjaču držati uspravno. 3 — podloška. Izvući sajlu iz zaštitnika sloja. oprugu stisnuti i otkačiti sajlu sa regulatorom gasa. 47 — rezervoar za gorivo. 33 — vijak. 42 — navrtka. 22 — koleno usisne cevi. 29 — navrtka. 21 — podloška. Levo kućište postaviti i obe polovine kućišta sastaviti (zaptivač zalepiti s nešto masti i ne upotrebljavati druge zaštitne mere). 30 — lonče za ulje. 14 — vijak. tako da sajla što više izađe iz obloge. gumene cevi (strelica) i skinuti karburator. Kar­ burator kompletirati. 34 — zaptivač. 43 — podloška.6. 2 — navrtka. Zaptivač za desni glavni ležaj ubaciti kad su postavljene polovine kućišta. Ugraditi desni zaptivač. 36 — opružna podloška. 19 — spojnica (gumena). Odviti poklopac karburatora odvrtačem. 24 — stega. Početi sa desnim kućištem radilice (kolenastog vratila).9. KARBURATOR 9.1. Izvući sajlu regulatora gasa. Pri ugradnji kolenastog vratila. 27 — osovinica. 9. 2. 7 — vijak. 10 — vijak (rezervoar za ram). Sve delove koji se kreću nauljiti visokokvalitetnim uljem za dvotaktne motore. 11 — crevo za gorivo. 9 — podloška. 36 — vijak. 38 — nosač rezervoara. 18 — spojnica (gumena). 26 — uvodnik karburatora. 1 — vijak.

.

12 — čivija.7. Regulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti. 24 — podmetač. Izgradnja i ugradnja start era 1. 7 — zaptivni prsten. 9. Skinuti plovak — igličastu diznu i diznu praznog hoda. 4 — vijak za regulisanje vazduha. 31 — pritezač. 13 — igličasta dizna. Izvući iglicu plovka. 19 — plovak.2. 33 — kriva cev 224 . 6 — priključak creva za go­ rivo. 8 — vijak. 26 — regulator gasa. 16 — zaptivač. 5 — zaptivni prsten. 1 — navrtka. 22 — vijak za pritezanje. 10 — opruga. Loše podešavanje praznog ho­ da direktno utiče na potrošnju goriva. 9.6. Sl. 9.6.4. 14 — glavna dizna. Po potrebi izmeniti plovak. 25 — vijak. 27 — igla dizne. 20 — kućište karburatora.1.3. 11 — igla plovka.9.7. Poklopac startera skinuti. Rasklapanje karburatora Odviti kućište plovka. 32 — navrtka. Delove očistiti. Ručica za regulisanje gasa mora biti još u mrtvom hodu pri tačno podešenoj sajli. Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom.5 puta otvoren (3) Vijak za broj obrta praznog hoda (4) Podešavanje praznog hoda vrši se na toplom motoru. 30 — pločica poklopca. 28 — pločica. Osloboditi starter zajedno sa nosačem i radnim kolom ventilatora (3 vijka). Motor tada mora da radi mirno. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru­ glom glavom. 3 — opruga. Sklapanje karburatora * i Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledeće oznake: Tip motora 505 506 Glavna dizna (2) 95 95 Igličasta dizna (5) 1108 1108 Dizna praznog hoda 35 35 Položaj igle 2 3 Šiber za regulisanje vazduha 1—1. 17 — kućište plovka. STARTER 9. Sedište igle i vo­ dicu igle proveriti. 21 — dizna praznog hoda. okrenuti ih za 1. 29 — opruga regulatora gasa. 15 — vijak za pražnjenje. 9 — vijak za podešavanje.5 obrtaj i posmatrati rad motora. Broj obrtaja praz­ nog hoda regulisati podešavanjem odgovarajućeg vijka. Sve delove očistiti. 18 — zaptivač. 23 — prelivna osovinica. a ako treba — iglu plovka podesiti okreta­ njem u sedištu. 2 — vijak za podešavanje. — Delovl karburatora.

15 MotokuUivatoni 225 .

1 — konus. Rasklapanje i sklapanje startera 1. Nazad pomeriti sajlu i skinuti konus. Postaviti starter u nosač i stegnuti ga (u stegi). Treći graničnik pridrža­ za obeležavanje. Kolo sajle toliko izvući da se spi­ ralna opruga učvrsti pre iskakanja.5 — Starter. 10 — disk sajle. 2. Završetak sajle istisnuti iz kola saj­ le od vrtačem. 7 — sajla sa graničnikom.2. Sl. 2 — čaura. 13 zaštitni lim. tako postaviti da 2 graničnika težine. 5 sigurnosni prsten. Skinuti držač. 9. 14 — kućište startera 226 . Skinuti prsten za osi­ guranje. skinuti nosač sa zaštit­ nom kapom protiv prašine.7. Radno kolo ventilatora vise slobodno usled sopstvene vati (prilikom ugradnje) iglom postupkom. 4 — zaštitna kapa. sajlu zameniti. 9. 8 — zaštitna kapa. 6 — čaura. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na­ zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. 12 — spiralna opruga. Kolo sajle skinuti i ugraditi. 3. 3 — hvataljka. 9 graničnik. Izvući kolo sajle. Učvrstiti sajlu u čauri pomoću odvrtača. Slomljeni delovi spiralne opruge mogu izleteti napolje.Ugradnju obaviti obrnutim 1. Delove očistiti. 11 — sigurnosni prsten.

5. 5. Pomoću prstiju osi­ gurati oprugu protiv ispadanja.4. Povući sajlu ručicom i napraviti omču sajle. Delove opraviti i proveriti. Konus staviti u omču i povući ručicu sajle. Staru oprugu postaviti pomoću alata. U spiralnoj opruzi žicu za vezu pomeriti naviše pomoću odvrtača. Navrtku za vezu pritegnuti moment-ključem od 5 daNm. 9. Zaštititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomoću odvrtača. Skidanje i ugradnja spiralne opruge Skinuti kolo sajle. 2.3. Skinuti međuosloni lim. Postaviti kolo sa labirintnim limom i zaptivačem. 3. 6.8. Kolo sa polovima odložiti na čisto mesto (gde nema gvozdenih opiljaka). upotrebiti specijalni alat. Postaviti poteznicu i kolo sajle. Kod motora sa čeonim kočnim elementima na obrtnom magnetu upotrebiti specijalni alat. 15* *>T7 . Skinuti spiral­ nu oprugu. Kočni element sa cilindričnim valj cima pritegnuti sa 5 daNm. Delove očistiti. Prorez u nosaču kola sajle zahvata unutrašnji vidljiv kraj spiralne opruge. Ubaciti novu spiralnu oprugu. RADNO KOLO VENTILATORA 1. Pre uvođenja sajle kroz čauru u startersko kućište dati prednapon 1/2—1 obrta i pomoću odvrtača osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. pa odviti navrtku za vezu. zaštitnu kapu i prsten za osi­ guranje. 4. Alat dobro postaviti i zategnuti — da ne bi došlo do oštećenja kola ventilatora. Naviti čauru za zaštitu navoja na priključku radilice. Izvlakač naviti u glavčinu obrtnog magneta i pomoću pritisnog zavrtnja izvući zamajno kolo sa ventilatorom. Sklapanje izvršiti obrnutim redom. Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u pravcu nosača).7. Ne srne se zaboraviti lančić između spiralne opruge i kola sajle. Ugraditi ručicu. 9. Kontrola funkcionisanja: sajlu više puta povući. Kod motora sa kočnim elementom i cilindričnim valj ci­ ma. Ubaciti nosač. Ubaciti spiralnu oprugu. Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim. Postaviti lančić. Konus utisnuti čvrsto.

." * -_fc -w .

SI. Zaptivne površine zaštititi. pa izbiti prstenastu oprugu. 28 — kolo ventilatora. 27 — zaptivač. Skinuti elastični podmetač. Zupčanik skinuti sa glavnog vratila men jača (okre­ tati dok se zupčanik ne izvadi bez otpora). Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten. 2 — navrtka. 3. 2. Odvrtanjem skinuti spoljnu korpu spojnice. sekač. Skinuti levi poklopac pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima — naizmenično na poklopcu i čeonoj strani glavnog vratila men jača. 22 — starter komplet. INA UMOL 80. 30 —. 1 — podloška. Izvući nosač. Pre toga osloboditi navrtku. 14 — utlkačka kutija. 20 — vijak. Pritegnuti vijak za ispuštanje ulja. Ski­ nuti sigurnosni prsten. 25 — lim ventilatora. 15 — držač poteznice.1. 6 tanjirastih opruga i uskočnih prs tenova. poklopac opruga i kružni zaptivač. 24 ~. 5 — gumena zaptivka. zaptivni prsten proveriti. Izgradnja spojnice 1.9. Skinuti levi po­ klopac (7 navrtki M 6). 23 — zaptivni lim. Staviti motor u stegu. ZAMENA ULJA U MOTORU 1. Povratnu polugu demontirati.10. čekić. a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvačila. 2. 31 — kolo sa polovima 229 . 10 — deflektor (desni). 29 — vijak. Proveriti prsten za zaptivanje.navrtka. 9 _ vijak. 7 — noseći lim. 4 — poluga za kratak spoj. 18 — vijak. 13 — vijak.zaptivni lim. 16 — gumeni amortizer. ili HIPOL 80. 19 — poklopac startera. 9. 21 — podloška. Paziti na oba klizna podmetača. čauru. 12 — limeni zaštitnik. Odviti navrtku cevastim ključem OK 24. 26 — ustavljač. SPOJNICA Odvojiti komplet motora od men jača 9.10. 17 — vodica sajle. Vijak pritegnuti šestou­ gaonim imbus-ključem OK 10. U — vijak.3 litra ulja za prenosnike (SAE 80). 6 — def lektor (levi).6 — Kolo ventilatora. 8 — podloška. 9. Po mogućstvu ulje men ja ti kada je motor topao. Vijak za ispuštanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu. Od­ viti navrtku MIO. Skinuti spojnice i lamele. Najbolje je — upotrebiti novi zaptivni prsten. kao npr. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti šestougaonim imbus-ključem OK 10.9. spojnice spoljne i unutrašnje skinuti. Sipati 0.

.

5 — podloška. 9 —. 12 — čaura za uključivanje spojnice.* 1 . 20 — navrtka. 21 — sigurnosni lim. 8 — tanjirasta opruga.čaura za oslanjanje opruge. 22 — korpa spojnice. 10 — ležaj. 1 — sigurnosni prsten. 15 — povratna po­ luga. 6 — podloška. 7 — podloška.7 — Spojnica. 16 — podmetač. 4 — navrtka. 2 — poklopac opruge. 14 — sigurnosni prsten. 3 — zaptivnl prs> ten. 9. 13 — osovinica. 23 — povratno-pritisna opruga . 17 — zupčanik spojnice. 11 — zaptivnl prsten. 19 — unutrašnja lamela spojnice. 18 — spoljna lamela spojnice.

Ravnomerno zamastiti. 4.10. Zategnuti navrtku pomoću moment-ključa sa 7 daNm. Ugraditi spojnicu (izvođenje ci­ lindričnom oprugom ili tanjirastom oprugom). Postaviti spoljnu korpu spojnice. opruga sa ispupčenjem upolje i opruga sa is­ pupčenjem napred. Postaviti podmetač. Podesiti unutrašnje lamele. Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle spojnice. Nosač za upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kugličnim le­ žaj em.5 daNm. Posta­ viti lamele spojnice sledećim redosledom: spoljna — unutraš­ nja — spoljna — unutrašnja — spoljna. Dve sigurnosne podloške utisnuti na osovinicu. Levi poklopac postaviti lakim udarcima gumenog čekića i ravnomerno pokretati poklopac duž glavnog vratila menjača. Opruge spojnice postaviti sledećim redosledom: opruge sa ispupčenjem napred. 9.2. Postaviti zupčanik sa radijal­ nim zazorom. Sklapanje spojnice 1. Kontrola delova Delove očistiti i proveriti. Posta­ viti po 2 elastična podmetača na 7 uvrtnih vijaka. Postaviti novi zaptivni prsten. a stare prstenove i zaptivače zameniti.5 do 2.2 do 0.9. Ubaciti povratnu oprugu. elastični podmetač i navrtku M10xl pomoću moment-ključa (umetkom OK 17) pritegnuti momen­ tom 4. Veća površina pokazuje stranu povratne poluge. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu čaura). Kolo spojnice sastaviti u lamele sa radijalnim zazorom. uskočni prsten.1 mm). Postaviti podmetač. Obratiti pažnju da se ne ošteti novi zaptivni prsten.3 mm (za ovo podešavanje služe klizni podmetači od 1. Podesiti unutrašnje la­ mele. 2.10.3. Navrtke M6 postaviti i pomoću moment-ključa sa umetkom OK 10 unakrsno pritegnuti momentom 1 daNm.4 mm. Odrediti klizne podmetače. poklopac opruga i prstenove za osiguranje. Osigurati navrtku. Zupčanik treba da ima aksijalni zazor od 0. Pažnja: krivina na poklopcu opruge je van sredine. 3. 231 . Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od 2.

Delove oprati. Sastavljanje obaviti obr­ nutim postupkom. oprugu spojnice i tanjirastu oprugu izvući. Osovinica za ukopčavanje brzina je u srednjem položaju 232 .1. Paziti na oba elastična podmetača. Sve pokretne delove nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor. 2. Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (dužina opruge 38 mm). starter skinuti. Zup­ čanik (diskosni) uzeti iz viljuške za promenu brzine. oprugu i gra­ ničnik vratila za promenu brzina izvući. Polugu za promenu i unutrašnju polugu za promenu brzina skinuti tako što ćemo odviti navrtku na unutrašnjoj poluzi M6 i izvući polugu pomoću dva odvrtača sa vratila za ukopčavanje brzine (ožlebljenje). MENJAČ 9. Pritegnuti navrtku MlOxl moment-ključem (obrtnim momentom 4. Izvođenje konstrukcije sa cilin­ dričnom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledeći postu­ pak izgradnje i ugradnje. Ubaciti sigurnosni prs­ ten. opruga se mora zameniti. Podići i izvući sporedno vratilo. Glavčine sa dve oznake stoje jedna prema drugoj. 9.11. Zupčanik prve brzine uzeti iz kućišta. Ugradnja — obrnutim postupkom. Izvući osovinicu za promenu brzine. Skinuti sigurnosne podmetače (srednji odvrtač).5 daNm). a zatim tanjir opruge — na navrtku. Osovi­ nicu i povratnu oprugu izvući. Ubaciti unutrašnji tanjir opruge i oprugu. Fiksiranje brzina pomoću vratila za ukopčavanje i viljuške: zatvaranjem vijka i odvijanjem prstenaste navrtke. Ugraditi osovinicu za promenu brzina.10. Kada se mera smanji više od 1 mm od normalne mere. Skinuti komandu za promenu brzine. Zupčanici imaju oznake za ugradnju. Delove očistiti i proveriti. Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja. polovine kućišta radilice motora razdvojene. Rasklapanje i sklapanje menjača Spojnica je već izvađena.4. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadržati je. Zaštitni prsten. Razdvojiti sporedno vratilo gumenim čekićem.9. Odviti navrtku. MlOxl i tanjir opru­ ge.11. Delove oprati i proveriti. pa staviti ta­ njirastu navrtku opruge dok ne nastane jači otpor. Ugra­ diti ih obrnutim redosledom. Izvući glavno vratilo menjača. Izgradnja i ugradnja spojnice 1.

SI. 9.8 — Menjač i poklopac (levi). 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — poklopac (levi), 4 — zaptivač, 5 — zupčanik, 6 — zupčanik, 7 — sporedno vratilo, 8 — zupčanik, 9 — zupčanik, 10 — glavno vratilo, 11 — segmentni klin, 12 — priključno vratilo, 13 — podmetač za podešavanje, 14 — ležaj, 15 — zaptivač, 16 — kućište priključnog vratila, 17 — čaura, 18 — sigurnosni prsten, 19 — navrtka, 20 — zaptivni prsten, 21 — sigurnosni prsten, 22 — kandžasti deo, 23 — sigurnosni prsten, 24 — vijak, 25 — podloška, 26 — zupčanik, 27 — klizni podmetač, 28 — ležaj, 29 — vijak, 30 — zaptivni prsten, 31 — zaptivni prsten, 32 — lančanik, 33 — elastična podloška, 34 — navrtka

(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupčanik za prvu brzinu, zupčanik postaviti u viljušku za promenu brzina i uba­ citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopčavanje ugraditi sa viljuš­ kom i viljušku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovinici za promenu smera. 9.11,2. Zamena ležajeva men jača 1. Motor je odvojen. Kuglični ležaj u nosaču za upravljanje spojnice skinuti. Pri ugradnji ležaja utiskivati ga do sedišta. Izmeniti zaptivni prsten. Kuglični ležaj levog poklopca izvući unutrašnjim izvlakačem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajući čep. Potisnuti ležaj do sedišta. 2. Izmeniti zaptivač na levom poklopcu. Izbiti zaptivač vra­ tila udarnim čekićem pri skinutom poklopcu i ležištu, a ako je potrebno upotrebiti uređaj za skidanje. Kuglični ležaj za kolenasto vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C i ubaciti ležaj sa odgovarajućim čepom. čaure ležišta za glavno i sporedno vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C. 9.11.3. Skidanje i ugradnja priključnog prenosa Kućišta za pogonsko vratilo sa konusnim zupčanikom od­ vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmetač. Skinuti sigur­ nosni prsten, kandžasti deo i sigurnosni prsten ispod kandžastog dela (kleštima). Odviti specijalnom navrtkom koristeći spe­ cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmetač za iz­ ravnavanje. Konusno priključno vratilo izbiti odgovarajućim če­ pom. Između konusnog zupčanika i ležaja nalaze se podmetači za podešavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sve delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80). Ugraditi konusno priključno vratilo (bez podmetača). Kućište zategnuti sa zaptivačem na kućištu kolenastog po­ gona. Meriti odstojanje između kraja vratila i kućišta. Priključ­ no vratilo pomeriti gumenim čekićem dok se ne pojavi zazor delova zuba. Novo odstojanje između kraja ventila i kućišta — izmeriti. Razlika u granicama 0,1—0,2 mm (radi zazora boka zupčanika) daje debljinu podmetača za izjednačenje. Konusno priključno vratilo opet skinuti i postaviti određene podmetače 234

između konusnog zupčanika i ključnog ležaja kako bi se dobio propisani zazor. Ponovo ugraditi konusno priključno vratilo (do oslonca). Odstojanje između kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog ležaja izjednačiti odgovarajućim podmetačem. Ubaciti sigurnos­ ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.

SI. 9.9 — Komanda menjača. 1 — navrtka, 2 — elastična podloška, 3 — poluga ko­ mande, 4 — osovinica, 5 — zaptivka, 6 — vijak, 7 — poluga za promenu brzine, 8 — elastična podloška, 9 — navrtka, 10 — vijak, 11 — zaptivni prsten, 12 — prs­ tenasta navrtka, 13 — opruga, 14 — graničnik, 15 — osovinica, 16 — viljuška za uključivanje, 17 — sigurnosni prsten

Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajućim čepom. Sigurnos­ ni prsten, kandžasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko­ risteći klešta za ugradnju. Kandžasti deo* ugraditi tako da ko­ nusni deo ostane spolja. Kućište konusno-priključnog vratila pritegnuti imbus-ključem OK 5. 9,11.4. Zamena ležajeva priključnog vratila Prethodno skinuti menjač. Kućište konusno-priključnog vratila zagrejati ravnomerno (100—150°C) i izbiti stari ležaj odgovarajućim čepom i gumenim čekićem. Izvući distantnu cev.
235

Izvući kuglični ležaj C kućište (100—150 C) odgovarajući čep za tilo i odgovarajućim

sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano ubaciti novi ležaj i distantnu cev koristeći ugradnju. Unutrašnji ležaj staviti na vra­ čepom za ugradnju utisnuti ga u kućište.

9.12. ELEKTRIČNI UREĐAJI 9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta 1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Očis­ titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta. Kontakti prekidača ne srne ju biti zaprljani, čađavi ili prevučeni oksidnim slojem, jer se u tom slučaju energija paljenja gubi. I novi kontakti mogu oksidirati pri dužem stajanju u nepodes­ noj prostoriji. Za čišćenje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op­ rati kontakte čistim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri­ tiskom. U slučaju jače oksidacije kontakte zameniti novim. 2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montažnog rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploči indikatora. Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidača speci­ jalnim ključem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta). 3. Izmeriti odstojanje kontakta: tačno odstojanje mora da iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi 0,2—0,3 mm. 4. Podešavanje odstojanja: podesiti nosač kontakta (vijak M4). Podesiti nosač kontakta, podesiti tačno odstojanje sred­ njim odvrtačem koji se postavlja u prorez za podešavanje na bradavicama. Učvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka može se promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora izvršiti još jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidača čisti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon­ takte, jako sagorele kontakte skinuti i očistiti uljnim kamenom (br. 304). 5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera — tačka paljenja. Veće odstojanje kontakta znači manje odsto­ janje polova i ankera i zahteva raniju tačku paljenja (pre GMT). Promena rastojanja polova i ankera je moguća podešavanjem otvora kontakta. Promena tačke paljenja vrši se samo promenom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploče, 236 m

9. Merni pokazivač pomerati čivijom do klipa. dok se kazaljka ne pomeri za 3.10 — Podešavanje tačke paljenja Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od GMT. 2.1 mm kod motora tip 35 Utvrđivanje GMT obaviti sledećim redosledom: okrenuti crvenu tačku prstena za podešavanja na nulu merača paljenja.2. Put klipa od GMTQI Razmak polova Breg prekidača * SI.5 ili 2. Kontrolnu 237 . Pod kontrolom pokazivača kretati klip u radnom smeru. Proveravanje i podešavanje tačke paljenja Oslobođena ploča ankera.12.5 mm kod motora tip 66 pre GMT 2. Potreban alat: merač tačke pa­ ljenja. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci. Polako okre­ tati klip preko GMT. Moment paljenje treba da bude: 3. Merač momenta paljenja uvrnuti u otvor za svećicu.1 mm od ranijeg položaja.9. Merni pokazivač ubaciti u prostor cilindra. Ovim je fiksirana mrtva tačka puta klipa na meraom satu. tj. ključ za montažu i srednji odvrtač. Klip okrenuti unazad za polovinu hoda. a merni pokrivač pomeranjem čivije za vođenje povući sasvim unazad. pri čemu merač ostaje pri položaju u GMT. Merna kazaljka stoji.0 mm ] kod motora tip 64 2.

11.12 — Šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica redno vezana) 238 . struja teče od crvene spojke preko kleme kabla 1. 9. zatvorenog prekidača. mase. kleme SI. 9.11 — šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica paralelno vezana) SI. Kada su zatvoreni kon­ takti prekidača.sijalicu uključiti prema šemi na si.12. 9. Ako je sijalica paralelna prekidaču (šema na si. 9. provodnika prekidača.11 i 9.).

12). Sijalica svetli. Provodnike izvući. Akumulator je kratko spojen. Pritegnuti vijke M4. 9. Akumulator je kratko spojen sve dok su kontakti spojeni. kontakti prekidača. Proveriti paljenje. pa zato mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste veza). prethodno polako zategnuti i pode­ siti ploču ankera u sredini eliptičnih otvora. Očistiti i proveriti ploču ro­ tora. Svetio nije potpuno jasno. žutog utikača u akumulator. Ove provodnike. Pri otvorenim kontaktima prekidača struja teče od crvenog utikača. žuta spojka i akumulator. masa. Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi 3 cilindrična vijka u eliptičnim rupama ploče ankera i okre­ nuti ploču dok se ne otvore kontakti prekidača.2 mm). vođenjem na kućištu kolenaste osovine. 9. sijalica svetli. 2. jer se deo napona gubi kod kondenzatora. Slolodni kraj provodnika za paljenje držati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati 239 . Pri otvorenim kontaktima struja teče preko kondenzatora. sijalice. Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena spojka.12. Sijalica u radnoj vezi sa prekida­ čem (si. Sijalica ne svetli. Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada. Tačna tačka otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na kablovskoj klemi. Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno. Ugradnja ploče ankera: ubaciti prste­ nastu oprugu (za kolo sa polovima). Kabao prekidača ne srne se oštetiti vučnom oprugom i fileom za podmazivanje pri navođenju preko kolenastog vratila. Skidanje i ugradnja ploče ankera 1. 3. kleme kabla 1. Utikač svećice i dugme za kratki spoj skinuti. Skinuti merač momenta paljenja. Vijke pritegnuti potpuno tek posle podešavanja paljenja. Merne pokazivače vratiti nazad. Proveriti aksijalni zazor prekidača (ne treba da bude veći od 0.3. dovoljno povući dok ploča ankera ne bude pos­ tavljena u svoj položaj. uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru. Proveriti aksijalni zazor prekidača. Sijalica svetli.kabla 2. kabao prekidača. Tropolnu utičnu kutiju skinuti. kleme kabla 2 i žute kleme. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu­ tralnu mast. sijalica. Tri vijka sa okruglom glavom učvrstiti i još jednom proveriti moment paljenja. Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na krajevima talkom.

Skinuti provodnike. Prekidač sastaviti: osovinicu ležišta zamastiti neutralnom mašću. Izbiti konden­ zator odgovarajućim čepom. Zamena prekidača Ploča ankera oslabljena. opteretiti kondenzator. proveriti sve delove za paljenje. podloška. Prekidač (kompletno) skinuti (vijak M4). Odvojiti kontakte i skinuti po­ lugu prekidača.12. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristeći viljuš­ kasti ključ OK 5. Ako je neophodno da se kondenzator skine. Jača varnica na kontaktu prekidača upućuje na slabu vezu kondenzatora i mase. tada oba provodnika treba odlemiti (koristeći lemiio). Podešavanje obaviti posle kratkog vre­ mena rasterećenja kondenzatora (lampama za proveru ili proveru na oko). 9.5. pri čemu je držanje odstojanja otežano). Zato treba napraviti probnu svećicu. Osigurač opruge izvući (koristiti pljosnata klješta). 9. navrtku M3 odviti. Pre nego što je kondenzator skinut. Ne nanositi mast na kontakte. elastični osigurač. postoji kvar na provod­ niku namotaj a visokog napona ili na prekidaču. savijanjem elektrode mase na svećici M 95 T 1 rad je olakšan. Kontakte i polugu prekidača skinuti sa nosača kontakta (pomoću štapa). Oprugu i polugu prekidača skinuti. Uraditi sledeće: utisnuti kondenzator u ankersku ploču. skinuti nosač kablova (viljuškasti ključ OK 5). Kvarovi na kondenzatoru su vrlo retki. ili je pojava neravnomerna. Ako ne skače varnica od provodnika za paljenje ka masi motora. Namotaj e visokog napona. kondenzator i provodnike od prekidača proveriti (povezanost priključenja na masu). Pri postavljanju poluge prekidača istovre­ meno ubaciti vučnu oprugu ispod glave zavrtnja na nosaču kontakta. 240 . Redosled delova: podmetač.kao pri startovanju. Na klizni element naneti mast. Oprati kontakte čistim benzinom.12. 4. Uz to je sastavljeno ventilatorsko — i magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi.4. Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje Ploču ankera skinuti. poluga prekidača.

13 — Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT 9. Izvući utikač svećice. 16 MotokuKivatori SI. Skidanje i ugradnja svećice Potreban alat: ključ za svećicu (OK 26 ili OK 21).Obratiti pažnju da se pri obradi ne stvori veza sa masom (rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon­ denzatora). Ne upotreb­ ljavati čeličnu Četku (ostaci čelika utiču na izolaciju svećice). ili pomoću uređaja za ispitivanje namotaja. Namotaj se može ispitati na protok i na spoj sa masom pomoću baterije i provodnika merača paljenja. 9. kontrolnik.14 — Prekidač paljenja 241 . Svećicu za paljenje od­ viti ključem za svećice. Ostatke gara u donjem delu otvora očistiti iglom. Čišćenje svećica vršiti benzinom ili vazduhom pod pritiskom.12. Očistiti svećicu. Izgledom se utvrđuje varnica: da li je toplotna vrednost i podešenost motora u redu. čet­ kica. igla. Izmeriti otpor namota ja. 6 U 3 2 SI. Kondenzator dobro utisnuti.6. Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4). 9.

Proveriti okom izgled svećice: izolacija ne srne da ima naprsline. Odseći oblogu (10 mm) na kablu svećice (nož). Proveriti provodnik za sve­ ćice. vlažnija obloga. crni ja. Odviti utikač svećice sa kablom. SI. skinuti dugme i podmetač. greška je u svećici ili utikaču svećice. ili ako je toplotna vrednost previsoka. 9. Toplotna vrednost svećice nedovoljna. Sijalicom proveriti protok struje. 9.8. Ako je (prema 9.5—0. kućište suvo. Izabrati eventualno nižu toplotnu vrednost svećice.12. laka crna podloga. Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne pokaže varnica to još uvek nije dokaz da svećica nije u redu. 2) Pregrejana svećica: masa i srednja elektroda naugljenisane. 3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do žuto cr­ vena prevlaka na izolatoru slična staklu. Gorivo potamnelo. Odstojanje treba da bude 0. 9. • 242 .12. gorivo je suviše zamašćeno. Ispravna svećica: izolator svetio braon. obloga požutela. Skidanje i ugradnja utikača svećice Skinuti utikač sa svećice.12.6 mm.3) paljenje u redu. Otpor utikača proveriti specijalnom sijalicom. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ručicom (dve navrtke M6 sa prstenastim-okastim ključem). Navoj ni čep odviti.7. Proveriti oprugu za čiviju svećice. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produže taka od olova.15 — Element za vezu Radi provere: ubaciti utikač i svećicu postaviti na glavu cilindra. izvući provodnik za kratak spoj. Ako je neispravna onda je: 1) Čađava.

Skinuti vijak.2). Skidanje i ugradnja tropolno utične kutije Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrtač). 4. 3.1. Pri učvršćivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-ključ sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm. 9. 16 i ) i .12. Polugu za kra­ tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5). Lim za držanje (postavljanje i skidanje) Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim ključem OK 10).2. . Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (pritezač lanca).5 i viljuškasti ključ OK 24. 9.12. elastični prsten i lim za držanje. 6. Četiri provodnika mo­ raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu­ hvata provodnike (da ne prodire voda). Lančanik po­ desiti i namestiti u lancu i na podlošci glavnog vratila prenosnika. očistiti zaptivne površine i zaptivač zameniti. Izvlakačem NR 334131 izvući ulazni lančanik (zaštitna čaura za navoj MIO X 1. Vijak MIO odviti većim odvrtačem.13. Skidanje i nameštanje zaptivnog poklopca Srednjim odvrtačem skinuti poklopac ulaznog kućišta. 243 .13. On se pri­ ključuje na klemu 31. 9. Odviti navrtku sa vratom (obrtnim ključem sa umetkom OK 24). 9. 9. Otvor leđne poluge okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno. koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. 2.10. Skinuti poklopac ulaznog kućišta i zaptivni poklopac. Priteg­ nuti natezni vijak i učvrstiti ga kontranavrtkom (koristeći dva viljuškasta ključa OK 13).Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 27). ot­ pustiti 4 vijka M5. Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrtač. TRANSMISIJA Skinuti motor (videti poglavlje 9.9. Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.13. 5. Izgradnja i ugradnja ulaznog lančanika 1.

.

4 — lanac. 10 — leži Sna čaura. 15 — ležaj. 20 — čivija za centriranje. 24 — vijak. 23 — podmetač. 1 — poklopac centralnog kućišta. 9. 5 — spojni članak.SI. 11 — na vojni čep. 21 — poklopac izlaznog kućišta. 17 — zaptivač. 16 — ležaj. 22 — zaptivni prsten. 25 — zupčanik 244 . 3 — od stoj na čaura. 14 — prenosno vratilo. 7 — lanac. 2 — ležaj. 13 — lančanik Maznog vratila. 18 — zaptivka. 9 '— limeni čep. 12 — izlazno vratilo. 8 — kućište prenosnlka.16 — Lančani prenosnik. 19 — osigurač.

Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zupčanik sa 34 zuba izvući sa igličastim kavezom. Ulazni lančanik po­ staviti u lanac. 9. 5. glavčinu i segment. obuhvatiti lančanik lancem i sprovesti lanac naviše. utični ključ OK 8). Skinuti ulazni lančanik. 2. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju­ čem sa unutrašnjim umetkom OK 6. 8. 3. Polugu za ukopčavanje izvući (vijak AM 6. 12.3. 19. Podići lanac i povući lančanik. udar­ cima čekića). Izvući lanac na otvorenoj desnoj prirubnici. Spoj ni čla­ nak otvoriti spljoštenim kleštima (radi boljeg postavljanja ski­ nut je levi poklopac ulaznog kućišta). Iz­ vući običan valjkasti lanac sa 39 članaka. Desni poklopac i zaptivni disk skinuti. 15. Navesti lanac odozgo. Skinuti ugaonik za držanje i osloboditi vijke M8. 17. 6. Izbiti centralno vratilo (odgovarajućim čepom. Skinuti poklopac ležišta sa jednim ili dva odvrtača (sa mogućnošću udara na odvrtače). Spoljni članak skinuti sa lanca pljosnatim kleštima. 10. 18. Običan valjkasti lanac sa 33 članka izvući. a oprugu spoj nog članka postaviti nasuprot okretanju lanca. Kućište transmisije već je skinuto. Kućište (VR) izvući udarcima finog čekića. ubaciti centralno vra­ tilo. 13. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu čauru za ukop­ čavanje. Kod VR transmisije: izvući centralni lančanik sa le­ žaj em. Transmisija (bez hoda unazad) — ključem za montažu.9. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la­ nac sa 39 članaka. Kod kućišta sa hodom unazad: međuvratilo. Skinuti dvodelni igličasti kavez sa distantnom cevi. 245 .13. 11. 7. 4. 14. Spoj ni članak ubaciti sa leve strane. Skidanje i nameštanje centralnog vratila 1. lančanik Z=10 i valjkasti lanac sa 16 članaka idu napolje sa poklopcem ležišta. 16. Poklopac ležišta odviti. Polugom za ukopčavanje isterati ozubljenu čauru — da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle­ štima.

10 — zaptivka.ir. 12 — na­ vrtka. 4 — zaptivni prsten. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 15 — pogonski lančanik. SI. 16 — segmentni klin. 5 — vijak. 11 — podloška. 8. 17 — zaptivka. 13 — elastična podloška. 9. 1 — krUasta navrtka. 14 — prenosnik (komplet). 2 — podloška. 3 — poklopac. 9 — navrtka.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 18 — navrtka. 6 — podloška. 19 — vijak za podešavanje .

3 — poklopac. 2 — podloška. 4 — zaptivni prsten.SI. 9 — navrtka. 17 — zaptivka. 11 — podloška. 7 — poklopac ulaznog kućišta.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 5 — vijak. 15 — pogonski lančanik. 12 — na­ vrtka. 1 — krUasta navrtka. 8. 6 — podloška. 10 — zaptivka. 13 — elastična podloška. 16 — segmentni klin. 19 — vijak za podešavanje . 14 — prenosnik (komplet). 9. 18 — navrtka.

28. Navući centralni lančanik sa kugličnim ležajem 6006 na centralno vratilo (koristeći klešta za ugradnju). Kompletiranu ozubljenu čauru ubaciti sa segmentom i čaurom za ukopčavanje (VR-kućište). Naviti za vrt an j M6 utičnim ključem OK 8. Zameniti zaptivač. b — sa VR-transmisijom: postaviti centralnu čiviju (čeki­ ćem). Radi boljeg postavljanja ski­ nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kućišta. Postaviti običan lanac sa 33 članka. Postaviti polugu za ukopčavanje sa krivinom ka izlaz­ nom vratilu (VR-kućište). Izbušiti podmetač. Učvrstiti ugaonik za držanje. 23. Pažnja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kućište. Igličasto ležište postaviti na centralno vratilo (uz korišćenje masti). 21. VR-kućište opet odviti i sastaviti pomoću distantnog podmetača. Paziti na dobro sedište segmenta. a novi podmetač dobro osigurati. cilindrični deo napred. VU-kućište mo­ ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kućišta. a ozubljenje za lanac je na strani poklopca. Uvesti ga kroz de­ snu prirubnicu izlaznog kućišta i obuhvatiti centralni lančanik početkom lanca i navući ga naniže. Ubaciti glavčinu za ukopčavanje. čekićem i sekačem. 22. Pažnja: Kugla u VR-kućištu mora da bude u pravcu oba ozu­ bljenja ozubljene čaure. igličasti ležaj postaviti na cilindričnom delu. Kuglu zameniti. 29. 24. Ubaciti osigurač su­ protno okretanju lanca — posmatrano pri kretanju motokultivatora napred (koristeći pljosnata klešta).20. a R-zupčanik na igličastom ležištu. 247 . Ubaciti izlazni lančanik. 25. Navoj VR-kućišta sa distantnim podmetačem ravnomerno namazati specijalnom mašću (»pauelseal«) i naviti kući­ šte (fini čekić kod VR-kućišta). Navući distantnu cev na centralno vratilo. Naviti poklopac ležaja: a — bez VR-transmisije: naviti specijalnim ključem za ugradnju. Nazubljenu čauru postaviti na ispust. a cilindrični deo cevi leži na lančaniku. 31. Zatvoriti lanac spoljnim člankom. 26. 27. osigurati vijke viljuškastim ključem OK 13. Odrediti debljinu distantnog podmetača. 30.

51 — vijak. 5 — podloška. 67 — izlazno vratilo. 53 — poklopac izlaznog ku­ ćišta. 61 — ručica za promenu smera. 36 — lanac. 19 — ugaonik. 9. 15 — lanac. 65 —. 54 — segmentu! osigurač. 41 — limeni čep. Poklopac ležišta napuniti (do polovine) mašću. 29 — ozubljena čaura. 46 — podloška. 17 — ležaj. 8. 2 — zaptivka. pa izvući ležaj 6006 specijalnim alatom za izvlačenje.podloška. sa unutrašnjim umetkom OK 6. 68 — zupčanik izlaznog vratila.13. 22 — navrtka. Zamena ležajeva centralnog vratila 1. 3. 26 — pod­ loška. momentom 3 daNm. 31 — ozubljena spojnica. 72 — poklopac izlaznog kućišta. 52 — podloška. 6. 33. 57 — ležaj. 64 — umetak (plastični). 5. Kod VR-transmisije: izvući kugličasti ležaj (6203) u po­ klopcu. 24 — vijak.4. 10 — spojni članak. 1 — igličasti ležaj. 7 — sigurnosni prsten. 63. 12 — odstojna čaura.32. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100°C. 4. 30 — čaura za uključivanje. 49 — čivija za centriranje. 23 — vodica poluge. Postaviti dva vijka sa pljosnatom glavom. 38 — zaptivka. 8 — ležaj. 69 — ležaj. Bez VR-transmisije: kuglični ležaj (6204) takođe skinuti (izbiti preko odgovarajućeg čepa). Otklanja­ nje odgovarajućim čepom. 11 — lanac. 27 — vijak. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kleštima. 50 — osigurač. Skinuti igličasti ležaj (6204) na strani poklopca za nabi­ janje. 42 — komanda spojnice. 14 — spojni članak.18 — Lančani prenosnik sa VR-transmisijom. Kućište je već skinuto (poglavlje 9. 2. 7. 32 — igličasti ležaj. 21 — pod­ loška. 6 — vijak. 55 — zaptivka. 25 — podloška. Izvući čauru igličastog ležišta u VR-kućištu (izvlakač ve­ ličine 2. 37 — ležaj. 60 — ležišna čaura.elas­ tična čivija. 28 —. 34. unutrašnji izvlakač veličine 2 i 3. 9 — lančanik. 4 — podloška za podešavanje. 59 — čep sa navojem. 16 — prenosno vratilo. 35 — spojni članak. 48 — ležaj. 18 — vijak. koristeći unutrašnji odvrtač veličine 2 i oslonac veličine 1. 45 — vijak. 66 — limeni čep. 34 -— le­ teći zupčanik. Četiri vijka pritegnuti moment-ključem. 20 — kućište prenosnlka. 47 — poklopac. 43 — vijak. oslonac veličine 1). Potrebni alati: tri izvlakača sa kljunovima.3). Postaviti novi zaptivač. 13 — igličasti ležaj. Pri ugradnji zagrejati kućište na 100°C. fini čekić i klešta. 62 — opruga. SI. Utisnuti pomoću odgovarajućeg čepa. 71 — labirint ni prsten. 74 — vijak 248 . oslonac veličine 1. koristeći izvlakač veličine 3 i oslonac veličine 1. 9. Zaptivne površine ravnomerno namazati hermetikom po VR-kućištu. 35. 73 — podloška. 70 — zaptivač. 56 — čivija za centriranje.13. 40 — opruga. 39 — čelična kuglica. 3 — kućište promene smera. Zaptivni poklopac skinuti. 44 — podloška. 33 — zupčanik hoda unazad. 58 — lančanik izlaznog vratila.

.

Skinuti zaptivač vratila izvlakačem. koso postaviti i izvući napolje.5 daNm.9. Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz­ laznog kućišta isti je kao i kod desnog. Izvući poklopac izlaznog kućišta izvlakačem. Pri ugradnji kuglični ležaj (6205 ili 6006) postaviti najpre u poklopcu izlaznog kućišta. Skidanje i nameštanje oba poklopca izlaznog kućišta 1. Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom.7. Poklopac izlaznog kućišta zagrejati na 100°C. Skidanje i nameštanje izlaznog vratila 1.13. 2. 3. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo »uhuplus« (ili odgovarajuće). odvrtač. Vra­ tilo malo podići. Postaviti zaptivku vratila čepom za ugradnju i gumenim čekićem. Izvući desni labirintni prsten izvlakačem. 4. Delove očistiti. Oba poklopca zagrejati.5).13. Skinuti poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. Skinuti desni poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. 10.13. Upotrebiti nove vijke i zaptivač. 9.5. 2. Skinuti čeoni zupčanik sa izlaznog vratila koristeći stegu i fini čekić.13. uređaj za izvlačenje.6. 5. 8. Prvo postaviti levi poklopac. čekić. Skidanje i nameštanje desnog poklopca izlaznog kućišta 1. Izlazno vratilo izvući sa čeonim zupčanikom nalevo. 9. 9.13. 4. Tri dugačka vijka ka levom poklopcu izlaznog kućišta. Postaviti (ispod) sud za skupljanje masti. Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim ključem OK 6. čep za montažu i moment-ključ sa unutrašnjim umetkom OK 6. Delove očistiti. Poklopac izlaznog kućišta postaviti udarcima finog če­ kića (koristeći čep). Zagrejati vijke poklopca izlaznog kućišta na 100°C. 13. tri otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10Q°C. 2. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. 5. Pri tom postaje slobodan kuglični ležaj (6205) ili (6006). sa momentom 2. 6. a iz­ lazno vratilo je slobodno. 3. 11. 7. 12. 250 . Alati za ovu operaciju: obrtni ključ sa umetkom OK 6.6).

2. Kuglični ležaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog kućišta: unutrašnjim izvlakačem veličine 3. — sa izlaznog lančanika od vrtačem sa dva kljuna. 9. Ugradnja: 1.13. Očistiti delove. izvlakac sa dva kljuna i gumeni čekić.13. 4. Alati za ovu operaciju: unutrašnji izvlakac veličine 1 i 3 sa osloncem 1.10. Zamena zaptivača na izlaznom vratilu 1. fini čekić. 9. Staviti zaptivač u labirintni prsten. Kuglični ležaj (6301 C3) izvaditi: — iz poklopca izlaznog kućišta unutrašnjim izvlakačem veličine 1. Izvući spoj ni članak i izlazni lančanik. i viljuskastim ključem OK 24 i 22. 5. a izlazno vratilo je slobodno. Skidanje i nameštanje izlaznog lančanika 1. Alat za ovu operaciju: izvlakac.9. 2. sa osloncem veličine 1. Poklopac izlaznog kućišta skinuti (poglavlje 9.13. 3. Skinuti zaptivni prsten ležaja koristeći alat za izvlačenje.13. 5. 2. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim čekićem. 4. 24 i 22. Odvojiti spoj ni članak pljosnatim kleštima.9. 3. Zamena ležaja izlaznog vratila i izlaznog lančanika 1. Sastavljanje: postaviti kuglični ležaj (6301 C3 i 6205 ili 6006) u zagrejanom poklopcu izlaznog kućišta i utisnuti odgovarajućim čepom. 3. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog kućišta (koristeći čep za ugradnju i fini čekić). Izvući labirintni prsten izvlakačem. sa osloncem veliči­ ne l / i viljuskastim ključem OK 28 i 24. čep za ugradnju. viljuskasti ključ OK 24. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.8. viljuskasti ključ OK 28.6). uređaj za izvlačenje. Skinuti izlazno vratilo i ulazni lančanik. 2. 251 .

Postaviti ispod kućišta sud za skupljanje masti.9. 3. pa delove oči­ stiti. Odvojiti poklopac ležišta sa dva odvrtača. 3. 6. Zaptivač vratila upresovati u ohlađeni poklopac sa spoljne strane (koristeći čep i gumeni čekić). 5. Zaptivač i kuglični ležaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra­ šnjoj strani (Čepom i gumenim čekićem).12. Zameniti zaptivač. Sa po­ klopcem kućišta napolje izlaze: međuvratilo. Čvrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom tačkom.11. 9. sa momentom od 2. Ubaciti ležište u zagrejani poklopac (na 100°C). Poklopac izlaznog kućišta izvući izvlakačem. i 252 . Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.13. Lakim udarcima čekića postaviti poklopac i učvrstiti ga. Skinuti poklopac izlaznog kućišta. lančanik sa 10 zuba i lanac sa 16 članaka. 5.13. Skinuti labirintni prsten.13. 2. prvo skinuti desni poklopac. Odviti poklopac ležišta specijalnim ključem. Četiri imbus-vijka otpustiti obrtnim ključem sa unutra­ šnjim umetkom OK 6. 4. Delove očistiti. 3. 1 i Sa VR-prenosnikom: 1. Skidanje i nameštanje poklopca ležišta Bez VR-prenosnika: 1. 7. Osam imbus-vijaka skinuti obrtnim ključem sa unutrašnjim umetkom OK 6.13.5 daNm. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja labirintnog prstena 1. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Pošto postoje dva du­ gačka vijka. 2. 4. 9. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla­ čenja na labirintni prsten 1. Skinuti poklopac kućišta koristeći dva odvrtača. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 2. 2. Sigurnosnu zavarenu tačku prethodno odviti.

Odviti zaptivni poklopac. 4. Izbiti limeni čep odvrtačem. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona lanca). Skinuti poklopac kućišta. Odviti čep.13. 5. momentom od 3 daNm. . Ubaciti novi zaptivač. 9. 9. Deformacijom materijala osigurati poklo­ pac (odvrtačem ili sekačem). U gornje kućište ubaciti 150 g. Nabiti čiviju za centriranje (čekićem). Skinuti poklopac ulaznog kućišta. 5. 2. 6.13. Učvrstiti 4 vijka moment-ključeni sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Lanac treba da bude pokret­ ljiv pod odvrtačem. Donje i gornje kućište oprati petroleumom. 9.13. a u donje 350 g pol u te­ kuće masti za reduktore (»REDMA-0«). Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtačem i pri­ tegnuti vijak za zatezanje lanca. Podmetač ubaciti i pritegnuti čaurom ili odgovarajućom cevi. Osloboditi navrtku M8 koristeći 2 viljuškasta ključa OK 3. čep za ispuštanje ulja i njihovo sedište očistiti viljuškastim ključem OK 11. 4. Skidanje i names tan je limenog čepa za nabijanje Odbiti materijal navučen na dva mesta. Ugraditi novi limeni čep. Osloboditi oslonac. Unutrašnju stranu rav­ nomerno namazati. Pritezanje pogonskog lanca 1. 6. Zaptivne površine VR-kućišta ravnomerno namazati zaptivnim sredstvom ili slučnim hermetikom. 2. Zaptivne površine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac do polovine napuniti mašću.16. 5. 3. Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka.15. Zamena masti za podmazivanje u transmisiji 1.4.14. Posle učvršćenja svih navrtki proveriti još jednom napon lanca. Dva vijka sa spljoštenom glavnom nalaze se sa druge strane kućišta. 253 13.

Odviti poklopac karburatora (odvrtačem). Otkačiti sajlu sa ručice za regulisanje gasa. sajlu otkačiti. Skidanje i nameštanje upravljača 1. pa izvući zglob upravljača. Odviti šestougaoni graničnik viljuškastim ključem OK 8/9. Uvrnuti zatvarač.6.2. Kontrolisati karburator. Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje 9. 3. 3. Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podešavanje u krivoj cevi — otpuštanjem navrtke. Pažnja! Pri skidanju ozubljene letve — ozubljena ručica je na desnom graničniku. Skidanje i nameštanje zgloba upravljača 1. 254 . KOMANDE I DODATNI DELOVI 9. Izvući sajlu za gas sa regulatorom gasa. Odviti vijak Ml2. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kućišta. tako da deo sajle viri iz obloge. 6. Pritegnuti oprugu i izvući sajlu sa regulatorom. UPRAVLJAČ. 4. Sa 2 viljuškasta ključa OK 19 skinuti upravljač.14. Skidanje: 1. Izvući opružnu šipku odvrtačem. 7.14.14.14. 9. 9.6). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.3. 7. Izvući sajlu sa ozubljenom letvom. 4. 9. Kad je sajla osigurana čivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti čiviju alatom (odvrtačem). Odvojiti upravljač: odviti vijak Ml2 viljuškastim klju­ čem OK 19.14. 3. Radi navlačenja plastičnih rukohvata — promeniti talk.14.1. 2. Nameštanje i skidanje sajle za gas 1. 2. 2. Ručicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9. 5. Otkačiti sajlu regulatora gasa.5). Izvući sajlu iz krive cevi.

.

27 — vijak. 21 — vijak za podešavanje. 18 — navrtka. 26 — pločica. 30 — prekidač za gašenje motora. 1 — vijak. 14 — komanda za gas. 33 — pod­ loška. 2 — podloška. 9. 40 — vijak. 4 — vijak. 25 — pločica. 19 — ručica spojnice. 42 — navrtka .SI. 28 — vijak. 34 — čaura za vezu. 39 — zaštitnik sajle. 35 — gumena obloga. 12 — opružni lim. 13 — vijak. 9 — plastični umetak. 20 — navrtka. 7 — opruga. 6 — elas­ tična čivija. 41 — podloška. 22 — sajla spojnice. 17 — navrtka. 5 — vodica poluge men jača. 36 — loptast! zglob. 16 — plastični rukohvat. 24 — navrtka. 15 — vijak.20 — Komande. 8. 3 — poluga ručice men jača. 31 — utikačka kutija. 37 — navrtka. 23 — navrtka. 38 ~ zatega. 32 — navrtka. 29 — držač sajle. 10 — poluga komande menjača. 11 — sajla za gas.

b) istisnuti navrtku za podešavanje sa kraja sajle srednjim odvrtačem. Odviti navrtku M6 viljuškastim ključem OK 10. Kod livene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. Sajla je već skinuta (poglavlje 9.5. odviti vijak i samoosiguravajuću navrt­ ku M8 koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. 2. 9.4. istisnuti ručicu sa upravljača. Skidanje i nameštanje sajle za spojnicu 1. d) odvojiti ručicu. Slobodna du žina sajle (si.3). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Otkačiti sajlu sa povra­ tne poluge specijalnim alatom. b) fiksirati navrtku za podešavanje i odviti vijak za pode­ šavanje. podesiti poteznicu na zazor od 7 mm. c) izvući poteznicu sajle. 9. Kod limene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. 17 Motoik'Ultivatori 257 .21) treba da iznosi 140 mm.14. Navući sajlu u za­ štitnik i podesiti na zazor od 2 mm. Izbiti poklopac ulaznog kućišta. 9.4.21 — Slobodna dužina sajle 9. SI. e) izvući sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom). Skidanje i nameštanje ručice za regulisanje 1. Paziti na povratno-pritisnu op­ rugu. c) odviti navrtku za podešavanje. 2.14. Otkačiti sajlu sa ručice. uvesti sajlu kroz zaštitnu cev i kroz otvor.14.

4. b — otpustiti vijak M6 ce vas tim ključem OK10 i skinuti krivu polugu. Pri ug­ radnji upotrebiti novu elastičnu čauru. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.14. 4. Pri učvršćenju ručice za reguiisanje odviti dva vijka M5. 9.4). tada izbiti elastičnu čauru odgovarajućim čepom. b — istisnuti ručicu sa upravljača srednjim odvrtacem. 5. Odviti ležište poluge komande sa 2 viljuškasta ključa OK 15. Pažnja! Paziti na dobro postavljanje krivog osigurača na kugli i poluzi. 2.14.7. 9.8. 3. Kod ručice livene pod pritiskom odviti vijak M6. a — pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le­ žišta poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za vezu. 2. Delove oprati i podesiti. 4. 3. Skidanje i nameštanje ručice L Sajla je skinuta (poglavlje 9. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski­ nuti. 4. Skidanje i nameštanje komande hoda unazad 1. Izvući polugu komande preko kuglastog dela iz klizača poluge. Odviti vodicu poluge komande (vijak M8). 2. Sajla je skinuta (poglavlje 9. Koristiti odvrtač i viljuškasti ključ OK 8.4). Pre toga izbiti graničnik. Pri presovanju ručice koristiti 2 viljuškasta ključa OK 13 i srednji odvrtač. Paziti na elastičnu podlošku. 258 .14. 9.14.14. Skidanje i nameštanje komande men jača 1.6. Kod presovanja ručice: a — odviti zavrtanj M8 sa dva viljuškasta ključa OK 13. Izvući polugu komande iz ležišta preko graničnika. Delove očistiti i pode­ siti.3. 3. Izvući krivi osigurač na kuglastom priključku i ležište.

10. Ulje može da isteče iz lonče ta prečistača. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi. Gornji deo prečistača dr­ žati uspravno. 2. Očistiti rešetku za sipanje goriva (i ostale delove). Odviti 2 vijka M8 viljuškastim ključem OK 13. 17* 259 . 9. Skinuti lonče sa uljem i odvojiti žičane elastične zakačke. 2. Odviti slavinu za gorivo i očistiti sito viljuškastim klju­ čem OK 19. 7. Odviti levi i desni sigurnosni lim. Paziti na zaštitne poklopce metalno-gumemh amortizera. 4.SI. 9. 9. 6. Skidanje i nameštanje uljnog prečistača za vazduh 1. 10. Odviti 2 vijka M6 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 10. 3.14. 5. Skidanje i nameštanje rezervoara za gorivo 1.9. 8. Rezervoar za gorivo isprazniti. Osigurati vijke M8 pomoću sigurnosnih limova. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Paziti na elastičnu podlošku. Otpustiti šelnu usisne cevi (srednjim odvrtačem). Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za gorivo sa slavinama. Osloboditi šelnu (srednjim odvrtačem).14.22 — Zglobni deo komande hoda unazad 9. 3.

Pažnja: Pri skidanju može isteći ulje iz lončeta prečistača. Skinuti izduvni lonac: a — osloboditi spojnu šelnu. 4. 2. Podesiti otvore na nosaču rezervoara sa okcima na mo­ toru (odvrtačem). 3. 7. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim ključem sa umetkom OK 15. Osloboditi šelnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtačem). 5. Skinuti izduvnu cev: a — odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju­ čem). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Napuniti lonče za ulje do donje oznake. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi 1.12. 5. 6. Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. Pri većoj zaprljanosti — rastaviti gornji deo prečistača i dobro ga očistiti. 9. 8. Navrtku pre toga osloboditi. 6. Odviti 2 vijka M8X15. 6. 2. 3. 4. 9. 5. 7. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. b — odviti navrtku za učvršćenje izduvne cevi (specijalnim ključem). Skinuti levi i desni def lektor. Skidanje i names tan je nosača rezervoara 1. Delove očistiti i zameniti zaptivače. Ubaciti izduvni lonac i cev. Paziti na spojnu šelnu.11. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva (srednjim od vrtačem). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.4. Držati uspravno uljni prečistač. 260 . osloboditi oslonac kućišta trans­ misije viljuškastim ključem OK 13.14. Očistiti delove.14. b — odviti 2 vijka M8 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. Odviti poklopac ulaznog kućišta. Dobro oprati gornji deo prečistača uta­ panjem u dizel-gorivo.

Ako ne pasu ju. 9. Odviti krilastu navrtku. 9. 3. Delove očistiti. 4 — vijak. 6 — vijak 261 . Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi nameštanja). Skinuti poklopac i delove očistiti.13. Skidanje i nameštanje poklopca ulaznog kućišta 1.14. Skidanje i nameštanje pneumatskih (gumenih) točko va ili delova rotacione sitnilice 1. SI. 2. 3 — poluosovina (duža). 2. Pri sastavljanju paziti na elastične podmetače. Pažnja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra­ tila.14. 3.14.9. Odviti vijak M8x50 imbus-ključem OK 13 mm i viljuškastim ključem OK 13. 5 — točak. tada međuzublje rotacione sitnilice ili glavčine mora da prolazi kroz sredinu otvora. 1 — navrtka. rotaciona sitnilica ili glavčina mora se zaokrenuti za 180°. 2 — podlog ka.23 — Pneumatski pogonski točak.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful