'

D. Simonovic

1. MOTOKULTIVATOR — OPŠTI PODACI 1.1. MOTOKULTIVATORI Motokultivator! imaju veliku primenu u poljoprivredi, ka­ ko kod individualnih proizvođača, tako i u društvenom sektoru. Za razliku od traktora, oni su malih dimenzija i mase, pa su /.bog tih prednosti nezamenljivi za rad u staklenicima, rasadnici­ ma, malim posedima, mehanizaciji okućnica i dr. Motokultivatoti se veoma mnogo koriste u kraškim područjima, gde je pristup na malim parcelama otežan bilo kojim transportnim sredstvom, pa se oni na takve parcele prenose pomoću radne stoke (maga­ rac, mazga, konj) ili to čini sam čovek. Motokultivator i su najčešće izvedeni kao ručne mašine ko­ jima se direktno upravlja pomoću odgovarajućih ručica, a prili­ kom rada nemaju sopstveni uređaj za vožnju, već radni deo ma­ šine služi za pokretanje. Osnovni radni deo je rotacioni kultiva­ tor ili freza, po čemu je i dobio naziv — motokultivar ili freza. Skidanjem freze na motokultivator se mogu postaviti točkovi, pa se on u tom slučaju pretvara u jednoosovinski traktor. U toj varijanti može služiti za vuču pluga i mnogobrojnih priključnih oruđa, a može se koristiti i u transportu sa odgovarajućom pri­ kolicom. Motokultivatori se izrađuju sa benzinskim ili dizel-motorima snage 2,2 — 4,4 kW. Na njih se može priključiti veliki broj različitih uređaja i mašina, pa se zbog toga smatraju najuniverzalnijom poljoprivrednom pogonskom mašinom. Najčešće korišćeni dodatni uređaji i mašine su: rotacioni kultivator za površin­ sku obradu zemlje, rotacioni kultivator za medurednu obradu, kultivatorske motičice različitih oblika i namena, sadilice, sejačice, vadilice krompira i drugih plodova, prskalice, zaprašivači, kosilice za travu, pumpe za vodu, prikolice, čistači snega, cirku7

lari i mnogi drugi priključci. Ukoliko se na njega može priklju­ čiti veči broj odgovarajućih priključaka utoliko je motokultivator ekonomičniji. 1.2. JEDNOOSOVINSKI TRAKTORI Za jednoosovinske traktore je odomaćen naziv motokultivatori. Karakteristično za jednoosovinske traktore je to što imaju jednu pogonsku osovinu i što se njima direktno upravlja pomoću ručice. Da bismo uočili razliku između motokultivatora i jednoosovinskog traktora, posmatraćemo operaciju rotacionog kultiviranja ili freziranja. Motokultivatoru se prikači radni deo ro­ tacionog kultivatora na pogonska vratila umeslo pogonskih točkova. Kod jednoosovinskog traktora na priključnom vratilu ni­ je potrebno skidanje pogonskih točkova. Uz jednoosovinske trak­ tore mogu se dodati jedan ili dva točka koji služe za oslanjanje zadnjeg dela traktora, pa se tako olakšava rad rukovaocu. To su uglavnom dodaci prilikom transporta ili kosidbe, da bi rukovalac mogao da radi u se decern položaju. Jednoosovinski traktori imaju ugrađeno jedno ili dva prik­ ljučna vratila za pogon različitih rotacionih oruđa i mašina. Ako je jedno od vratila sinhronizovano sa men jačem brzina, na njega se može priključiti prikolica sa sopstvenim pogonom, tj. priko­ lica ima dodatak kardanskog vratila i diferencijala. Ostala oru­ đa priključuju se pomoću različitih priključaka sa zadnje, pred­ nje i bočne strane. U jednoosovinske traktore ugrađuju se motori snage 3 — 10 kW, i to pretežno dizel-motori, a rede benzinski. Jednoosovinski traktori su namenjeni za eksploataciju na malim parcelama u ravnici i brdsko-planinskom području na nagnutim terenima. Treba imati u vidu da je upravljanje ovim traktorima posebno otežano pri radu na nagnutom terenu, kada težak i snažan trak­ tor može biti opasan po rukovaoca. Da bi se čitaocima olakšalo korišćenje ove knjige, u daljem tekstu zadržaćemo naziv motokultivatori i za jednoosovinske traktore. 1.3. OSNOVNI TIPOVI KONSTRUKCIJE MOTOKULTIVATORA Osnovna konstrukcijska izvođenja motokultivatora prikazana su na si. 1.1, 1,2 i 1.3. Razlika između njih je primetna i u na8

SI. t.l — Motokopačica IMT-504

SI. 1.2 — MotokuUivator IMT-506

živima: motokopačica (IMT-504), motokultivator (IMT-506) i jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres). Da bismo upoznali osnovne mogućnosti i razlike između po­ jedinih motokultivalora, moramo znati nešto i o konstrukcij­ skom izvođenju pojedinih njihovih sklopova. To su oni osnovni podaci koji se nalaze u prospektima, uputstvima za rukovanje i održavanje, katalozima i drugim publikacijama.

SI. 1.3 — Jednoosovinski traktor »mondial« (Labinprogres)

Pre nego što odaberemo odgovarajući model motokultivatora, nužno je dobro proučiti sve njegove karakteristike. U sledećem pregledu se daju osnovni podaci za pojedine tipove motokultivatora domaćih proizvođača.

10

4. dizel »MIOSTANDARD« Naziv MIO MIO MIO MIO F F — — — — — — 200 250 300 350 400 600 Osijek naga 1.57 kW 2.4.5 k.1 kW 5. benzinski. 1.1.1. 6 — priključno vratilo . MOTOKULTIVATORI JUGOSLOVENSKIH PROIZVOĐAČA IMT IMT IMT IMT IMT IMT IMT — — — — — — Knjaževac Snaga 504 506S 506LS 507 507D 509D 4. snage 4.W 4. 5 — prirubnica za priključivanje dodatnih oruđa sa vijcima i navrtkama.5 kW 2 kW 2.7 kW 9.5 kW 4. SI.5 kW 1.8 kW Muta Snaga 6 kW 6 kW »LABINPROGRES« Naziv Labin Snaga »mondijal LPS«. dvotaktni. 1 — gumeni pogonski točak. 2 — motor sa menjačkom kutijom.5 kW 5.5 kW 1.57 kVV 4. henzinac 6 kW »super speci jal DM« 10 kW »GORENJE-MUTA« Naziv Motokultivator »univerzal« Motokultivator »specijal«. 3 — izduvni lonac.5 kW pri 5250 1 min~ .4 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa leve strane). 4 — rezervoar goriva. Motokopačica IMT-504 Tehnički podaci Tip motora: 66'3.

3 — starter povratnog dejstva. 4 — podupirač. 1 — karburator. 4 — poluga za bočno podešavanje upravljača. 1 — komandna ručica spojnice. 1.5 — Motokopačica IMT-504 (pogled sa desne strane). 5 — prečistač vazduha uljnog tipa. 3 — navrtka za podešavanje zategnutosti i ko­ mandnog kabla spojnice. 2 — dugme kratkog spoja. 7 — ručica gasa.6 — Motokopačica IMT-504 (pogled odozgo). 8 — gumeni rukohvat upravljača 12 .SI. 5 — vijak za pritezanje pri visinskom podešavanju upravljača. 2 — vijak komandnog kabla spojnice. 6 — poluga za promenu stepena prenosa. 6 — zakačka podupirača SL 1.

8 — žičani osigurač. 1. 7 — osovinica sa ručicom za — poluga komande menjača. 1 — rezervoar za .4. U bloku motora. 4 — izlazno — pogonsko vranosač kopačice. 2 — zaštitnik prenosnika. snage 4. sa 800 m i n " . Podesiv po visini i bočno. nezavisno od brzine kre­ tanja mašine.2. potopljena u ulju. 5 — zavrtanj za pritezanje. Motokultivator IMT-506 1 Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: Tehnički podaci Tip motora: Men j ač: 66/2.5 kW pri 5250 1 min" . dvotaktni. 10 — utikač 13 . sa tri stepena prenosa za hod unapred. 9 (pogled sa desne strane). SI. Ožlebljeno. Promena stepena prenosa vrši se pomoću poluge na upravljaču.7 — Motokultivator IMT-505/506 gorivo. 6 — spajanje. 3 • tilo. Višelamelna. 1. sa tri stepena prenosa za hod unapred.izduvni lonac.Menjač: U bloku motora. benzinski.

4 — zavrtanj za učvršćivanje utikača. 1. 4 — zavrtanj za podešavanje. 2 — upravljač. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 6 — ručica komande za gas 14 .1 10 9 8 7 1 ^ SI. 7 — komanda za startovanje.9 — Komande motokultivatora IMT-505/506.8 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa leve strane). 5 — ručica spojnice. 10 — karburator. 11 — nosač rezervoara 5 6 prekidač SI. 6 — raonik kopača. 3 — kutija za alat. 1 — poluga komande menjača. 1 — za ga­ šenje motora (kratkim spojem). 8 — tropolna utikačka kutija za osvetijenje. 1. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 9 — čep ot­ vora za nalivanje ulja na menjaču.

benzinski.1 kW -1 pri 3600 m i n . Ožlebljeno. potopljena u ulju. četvorotaktni.4. potopljena u ulju. 1. 15 1 .3. sa tri stepena prenosa za hod unapred i tri stepena za hod unazad.5. 1. Ožlebljeno. sa 800 m i n nosa mašine.4. -1 nezavisno od stepena pre­ Podesiv po visini i bočno. U bloku motora. benzinski. Motokultivator IMT-506L Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. snage 4. Višelamelna. potopljena u ulju Podesiv po visini i bočno. 1. sa tri stepena prenosa za hod unapred. U bloku motora.4. dvotaktni.4. snage 4.5 kW pri 5250 1 min" . snage 5. dvotaktni. Višelamelna.5 kW pri 5250 -1 min . sa 800 min" nezavisno od stepena pre­ nosa mašine. benzinski. Motokultivator IMT-506LS Tehnički podaci Tip motora: Menjač: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 66/1. Podesiv po visini i bočno.Spojnica: Upravljač: Višelamelna. Jednoosovinski traktor IMT-507 Tehnički podaci Tip motora: LA 300.

1. 16 — utikač sa sigurnosnim lancem. 1 — sajla za uključivanje brzina. 6 — mazalica 15 U 13 12 16 . 3 — broj mašine.SI. 4 — stub upravljača. 17 — uređaj za priključivanje oruđa 1 2 3 U 5 SI. 11 — desna poluosovina. 3 — izduvni lonac. 2 — poklopac rezervoara za gorivo. 2 — utikačka kutija za priključna svetla. 5 — dugme za kratak spoj. 15 — mazalica za podmazivanje sajle.11 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa leve strane). 5 — sajla za promenu smera vožnje. 1 — rezervoar za gorivo. 14 — poklopac izlaznog kućišta. 9 — broj motora. 6 — uljni filtar za vazduh. 13 — poluga za uključivanje priključnog vratila. 4 — slavina za odvod goriva. 8 — zahvatnik za pokretanje startera. 12 — desno ležište za oslanjanje. 10 — poluga spojnice. 7 — dvotaktni motor.10 — Jednoosovinski traktor IMT-507 (pogled sa desne strane). 1.

SI. 12 — vijak za regulisanje sajle spojnice. 6 — ležište ručice za promenu brzina. 1. Suva.4. 1. 10 — vijak. četvorotaktni.6. Ožlebljeno. sa 860 m i n prenosa. 8 — ručica za promenu stepena prenosa. Višelamelna. 13 — ručica komande spojnice Menjac: Spojnica: Priključno vratilo: Upravljač: 6 stepeni prenosa (3 za hod unapred i 3 za hod unazad). 9 — ručica za promenu smera kretanja. 4 — poluga gasa. dizel.. 2 — kutija za alat. snage 5. 6 stepena prenosa (3 za hod unazad i 3 za hod unapred).1 kW pri 3000 1 min. 1 — upravljač. Jednoosovinski traktor IMT-507D Tehnički podaci Tip motora: Menjac: S poj nica: '} Motokultivatori RD 80. -1 nezavisno od stepena Podesiv po visini i bočno. frikciona. suva. 17 .12 — Komande jednoosovinskog traktora IMT-507. 3 — poluga za zakretanje upravljača. 11 — ležište ručice za promenu smera kretanja. višelamelna.

suva..13 — Jednoosovinski traktor IMT-509 . sa 860 m i n " nezavisno od stepena prenosa. Spojnica: Jednolamelna.7. snage 9.4 kW pri 1 3000 m i n . 1. Menjae: Tri stepena prenosa za hod unapred i jedan ste­ pen prenosa za hod unazad.Priključno vratilo: Ožlebljeno. četvoro! akt ni. dizel. Upravljač: Pode siv po visini i u stranu. SI.4. Jednoosovinski traktor IMT-509 1 Tehnički podaci Tip motora: LDA 450. 1. Ako je položaj uprav­ ljača takav da je motor nazad: dva stepena pre­ nosa za hod unapred i jedan stepen prenosa za hod unazad.

Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa unazad dok se okreću radni delovi i rotacione sitnilice.8. SI. 1. četvorotaktni.. Podesiv po visini i u stranu. Jednoosovinski traktor »super special« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Menjač: LDA-451.4 kW pri 1 3000 min.14 — Jednoosovinski traktor »super special« (Labinprogres) 19 . dizel. 6 stepeni prenosa — 4 za hod u nap red i 2 za hod unazad.Priključno vratilo: Upravljač: Dva priključna vratila sa obrtajima od 180 l mm~ . snage 9. 3000 1.4.

Sa uređajem za blokiranje. dizel. 1. 1.4.10. suva.4. Broj obrtaja nezavisan od menjača.9. Motokultivator MIO-250 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: 20 Dvotaktni. suva. četvorotaktni. benzinski. 790 m i n .5 kW pri 3500 min -i -1 Priključno vratilo: Upravljač: . 4 stepena prenosa — 3 za hod unapred i 2 za hod unazad. na oba točka. ili 108Đ. 1. Ugrađen uređaj koji ne dozvoljava uklju­ čivanje stepena prenosa za hod unazad dok se ok­ reću radni delovi rotacione sitnilice. snage 6 kW. Podesiv po visini i u krugu od 360°. Motokultivator MIO-200 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Upravljač: Dvotaktni. snage 1. snage 1.Spojnica: Diferencijal: Priključna vratila: Kočnice: Upravljač: Jednolamelna. Mehaničke. Podešavanje u tri različite visine. sa pojedinačnim ili za­ jedničkim delovanjem. Sigurnosna papučica. Podesiv po visini i zakretan za 180°.11. sklopiv zbog lakšeg transporta. četvorotaktni. snage 6 kW.5 kW.4. Konusna. benzinski. Dva vratila. Jednoosovinski traktor »mondial« (proizvodnja »Labinprogres«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjac: 108L. benzinski.

Motokultivator MIO-300 Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjanje brzina: Priključno vratilo: Dvotaktni. snage 2 kW pri 5800 min -i Zatezni remen.Spojnica: Men janje brzina: Upravljač Zatezni remen.4. 1.15 — Motokultivator MIO-300 (proizvodi »MIOSTANDARD« — Osijek) 21 . (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) 1. benzinski.12. Bočno. Promenom položaja remena Podešavanje u tri nivoa. sa brojem obrtaja 2300/1500 min~ SI. Promenom položaja remena.

1. snage 2. snage 2. Zatezni remen. 1.4. benzinski. G150. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod unazad. sa brojem obrtaja 2300/1243 min Podesiv po visini i bočno.4. četvorotaktni. Motokultivator MIO-350 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravljač: Dvotaktni.16 — Motokultivator F-400 (proiz vod »MIOSTANDARD« — Osijek) u po loža ju za transport 22 .57 kW 1 pri 4000 m i n . Bočno. benzinski. 2 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una­ zad.13.1. Podesiv po visini i bočno.14.57 1 min" . Bočno sa brojem obrtaja 2300 m i n . Motokultivator F-400 (proizvodnja »MIOSTANDARD« — Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Priključno vratilo: Upravi j ač: G35. -1 kVV pri 5800 i SI.. Zatezni remen.

5 kW pri 3600 min-*. Bočno sa brojem obrtaja 730 i 2160 min Podesiv po visini i bočno. Zatezni remen. 1. Motokultivator F-600 (proizvodnja »MIOSTANDARD« Osijek) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Men j ač: Priključno vratilo: Upravljač: G200.4.15. 3 stepena prenosa za hod unapred (x2) i 1 za hod unazad (x2). snage 4. četvoro taktni. i ft SI.17 — Motokultivator F-600 (proizvod »MIOSTANDARDC< Osijek) 23 .1. benzinski.

benzinski.1. 3 stepena prenosa za hod unapred i 1 za hod una zad.4. četvorotaktni. snage 6 k\V. Višelamelna potopljena u ulju. Podesiv.16. Motokultivator REKS-KOMBI UNIVERZAL (proizvodnja »GORENJE-MUTA«) Tehnički podaci Motor: Spojnica: Menjač: Kočnica: Upravljač: LA-300. i 24 . Dobošasta.

Pod radnim ciklusom podrazumeva se skup pojava koje se periodično ponavljaju u svakom cilindru prilikom rada motora.1. OSNOVNE RAZLIKE IZMEĐU BENZINSKIH I D1ZEL-MOTORA Benzinski i dizel-motori se razlikuju uglavnom prema: — vrsti pogonskog goriva.2. odnosno mešavine goriva i vazkonstrukciji. Ovi motori se prema načinu sagorevanja i vrsti goriva dele na: oto-motore (benzinske) i dizel-motore (naftaše). 2. U motokultivatore se ugrađuju i benzinski i dizel-motori. Poznavanje karakteristika jednih ili drugih motora pomoći će korisnicima da se odluče pri izboru motokultivatora. — — duha. Pri tome nastaju promene pritiska. u cilindrima motora.2. — — načinu na koji se gorivo dovodi u cilindre motora. tj. načinu rada. pretvara u mehanički rad u samoj unutrašnjosti motora. Taktom se naziva vremenski period u kome klip motora pređe put (hod) između svojih krajnjih položaja (između »mrt25 * . MOTORI SUS — OSNOVNI PODACI Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su vrsta toplotnih mo­ tora u kojima se pogonska energija. načinu paljenja goriva. 2. sadržana u gorivu. ČETVOROTAKTNI I DVOTAKTNI CIKLUSI Prema načinu rada motori mogu biti: četvorotaktni i dvotaktni. zapremine i temperature.

Dvotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od dva takta. 2. Ovaj prvi takt se naziva takt usisavanja. izduvni zatvoren. struji u cilindar. To je takt sabijanja ili kompre­ sije. pa pošto motor daje koristan rad samo u ovom taktu — on se naziva radni takt.3. Nešto pre dolaska klipa u SMT iskra svećice zapali smešu.3. takt: Izduvni ventil je otvoren. 3. Takt odgovara polovini jednog punog obrtaja radilice. Klip se ovde kreće od spoljašnje mrtve tačke (SMT) prema unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT). Za ove tačke se koriste i nazivi — gornja mr­ tva tačka (GMT) umesto: spoljašnja mrtva tačka (SMT).. 4. takt: Usisni ventil je otvoren. Prema radnom ciklusu benzinski motori mogu biti četvoro­ taktni i dvotaktni. pa se cilindar puni smešom. Klip se kreće nadole i. To je takt sagorevanja i širenja. jer se smeša benzina i vazduha stvara izvan cilindra — u karburatoru. takt: Oba ventila su zatvorena. BENZINSKI (OTO) MOTOR Ovi motori se nazivaju i karburatorski.vih tačaka« klipa). delujući kao vakuum-pumpa. stvara potpritisak u cilindru. usled čega smeša goriva i vazduha.1. Klip gura klipnjaču. Klip se kreće od UMT prema SMT. stvorena u karbura­ toru. Četiri takta pri radu benzinskog motora 1. klip sabija smešu koja je u prvom taktu ušla u cilindar. SMT i UMT su mesta u cilin­ dru gde klip menja smer kretanja i u tim tačkama je brzina klipa jednaka nuli. Četvorotaktni motori su oni kod kojih se potpuni radni ciklus obavi za vreme od četiri takta. odnosno za vreme dva puna obrtaja radilice motora. 2. Motor usisava smešu i sabija je. To je 26 . a klip se kreće od UMT prema SMT. a sabijenu smešu pali električna varnica. pa se veoma zagrejani gasovi naglo šire i snažno potiskuju klip nadole. a ona okreće radilicu. 2. takt: Oba ventila su zatvorena. tako da potiskuje sagorele gasove iz cilindra. i donja mrtva tačka (DMT) — umesto: unutrašnja mrtva tačka. Kako su oba ventila zatvorena. U ovom taktu posle pa­ ljenja smele dolazi do sagorevanja. odnosno za vreme jednog punog obrtaja radilice motora.

4 — usisni ventil. 2. Na si. Dvotaktni benzinski motori Kod dvotaktnih motora ceo radni proces se obavlja u dva lakta (hoda) umesto u četiri. Posle toga se izduvni ventil zatvara a usisni otvara. 2 — prečistač vazduha. ponovo poči­ nje prvi taikt (takt usisavanja). 5 — svećica za paljenje. ponovo prodire u komoru za sagorevanje i tako se nastavlja sledeći radni proces. Na si. kao što je to slučaj kod četvorotaktnih motora. 3 — usisna cev. 1 — karburator. 2. 2.1 vidimo da je radilica motora za ova četiri takta izvršila dva obrta i da je od četiri takta samo jedan radni. 27 . usled depre­ sije koja se stvara nad klipom.1 — Princip rada četvorotaktnog benzinskog motora. 7 — izduvni ventil. Sveza gasna smeša.2 je prikazan tipičan dvotaktni motor sa dva otvora.3.takt izduvavanja. 6 izduvna cev. 1 TAKT 2 TAKT SI. d pošto se klip usled inercije kreće nadole. 8 — klip 3TAKT 4TAKT 2.2.

6 — otvor za ulaz smese u cilindar.1 TAKT 2 TAKT Si. izduvni ot­ vor za sagorele gasove i prelazni kanal za prolaz smeše iz korita motora u cilindar. 4 — izduvni otvor. 1 — korito motora. 3 — ulazni otvor. a razvođenje sme­ še i sagorelih gasova vrši sam klip otvarajući. pa u svom daljem kretanju klip sabija smešu u cilindru. pri čemu se zatvara prelazni kanal (6) i izduvni otvor (4). takt: Klip se kreće od UMT prema SMT. 2. a ispod klipa se istovre2$ . izduvavanje sagorelih gasova i sabijanje smeše obavlja u prvom taktu. a širenje gasova u drugom (radnom) taktu. 7 — prelazni kanal Razlike u radu četvorotaktnih i dvotaktnih motora su u sledećem.2 — Princip rada dvotaktnog benzinskog motora. 2 — kar­ burator. Svaki drugi takt u dvotaktnom motoru je radni. 5 — svećica. Dvotaktni motor nema ventil na cilindru. dok kod dvotaktnog motora donji deo klipa obavlja usisavanje i predsabijanje smese (u koritu motora se obavlja predsabijanje smeše). To se postiže tako što se punjenje cilindra srne som. odnosno zatvara­ jući otvore na zidu cilindra: usisni otvor za smešu. Kod četvorotaktnog motora gornji deo klipa obavlja usisavanje i sabijanje smeše. 1.

svaki dizel-motor mora da ima odgovara29 .4. Tako se omogućava podmazivanje preko gasne smeše u kojoj već ima ulja za podmazivanje. sagoreli gasovi potiskuju klip nadole. a kod dvotaktnih. pa se nastavlja predsabijanje smeše u koritu motora. takt: Posle paljenja sabijene smeše. Da bi izduvni gasovi što bolje iščistili ko­ moru za sagorevanje od gasne smeše. mora da se u benzin doda ulje u odnosu 1 : 10. usled naglog širenja. na klipu se nalazi naročiti ispust. a osim toga — prilikom ispiranja sagorelih gasova sa njima odlazi i deo smeše. tako da izlaze izduvni gasovi i otvara se prelazili kanal (6). 2. 2. tako da je gasna smeša. Klip pri svom kretanju nadole prvo svojom donjom ivicom zatvara usisni otvor (3). pa sveza smeša ulazi iz korita motora. Pošto se sagorevanje obavlja u samoj mašini na­ ziva se — motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Smeša koja ulazi potiskuje izduvne gasove i tako po­ maže ispiranje cilindra. Benzinski četvorotaktni motori koriste benzin kao pogonsiko gorivo. DIZEL-MOTOR Dizel-motor je mašina koja proizvodi rad tako što sagoreva dizel gorivo u vazduhu koji je pomoću klipa sabijen pod viso­ kim pritiskom.meno stvara pot pri tisak. pa je punjenje cilindra smešom zbog toga nepotpuno. zbog toga što sistem nema podma­ zivanja. Dovod smeše i dovod sagorelih gasova je slabiji nego u cetvorotaktnom motoru. Zatim gornji deo klipa otvara izduvni otvor (4). Do prelaženja smeše iz korita u cilindar dolazi usled razlike pritisaka. svećica (5) upali smešu i — to je završetak prvog takta. usled stvorenog potpritiska u korito motora dolazi nova smeša goriva i vazduha stvorena u karburatoru. Kad klip sabije smešu. primorana da se kreće (na slici prikazano strelicom) i na taj način čisti i uglove u komori za sagorevanje dok se klip kreće nadole. pa ni bregasto vratilo za potiskivanje ventila. Za ostvarivanje osnovnih procesa rada: sabijanje vazduha i ubrizgavanje goriva. Kad donji deo klipa prođe ulazni otvor (3). pošto u koritu zbog predsabijanja vlada veći pritisak. Radilica u toku ova dva takta izvrši samo jedan obrtaj. Dvotaktni motor nema usisne i izduvne ventile. pa je zbog toga njegova konstrukcija jednostavnija u odnosu na če­ tvorotaktni motor. koja dolazi iz prostora ispod klipa u prostor iznad klipa.

Mehanizam kolena (koristi se i u drugim mašinama) je uređaj za pretvaranje pravolinijskog kretanja klipa (gore-dole) u obrt­ no kretanje radilice (si. 3 — ventili. 8 — radilica nizam radilice koji se sastoji od: vratila koje se okreće u ležištu i ima koleno (koje ostvaruje kružno kretanje većeg prečnika od samog vratila) i klipnjače koja povezuje koleno sa klipom. 2. Cilindar je element u kome klip klizi i ostvaruje određeni hod. Motori za ovu svrhu koriste meha- 1 8 SI. 2. 6 — klip. 4 — cilindarska glava.juće osnovne delove (si. Klip je povezan sa mehanizmom koji kontroliše ovo klizanje. 2 — briz galjka. 5 — cilindar. Brizgaljke . 2.4).3).3 — Osnovni delovi dizel-motora 1 — pumpa za ubrizgavanje. Klipnjača je prava šipka koja ima ležište na oba svoja kraja. Ventili ili otvori su potrebni da bi pustili vazduh u cilindar i da bi iskorišćene (sagorele) gasove ispustili napolje. 7 — kli­ pnjača.

Princip rada dizel-motora Navodimo osnovne procese koji se odigravaju u radu dizelmotora: 1. Sagorevanje je hemijski proces u kome se gorivo i kiseonik sjedinjavaju u novu supstancu. dok se kod dizel-motora gorivo pali u kontaktu sa vazduhom koji se zagreva usled visokog pritiska. pa lako topao on treba da zapali dizel-gorivo (naftu). Ovo je glavna razlika između dizel-motora i motora na benzin. 2.4 — Princip rada mehanizma kolena 2. 3. što omogućava raspršivanje goriva u cilindre. Gorivo mora biti u obliku fine magle (spreja).1. jer gorivo ne može da sagoreva bez kiseonika. Ono se ubrizgava tek pošto se vaz­ duh sabije i na taj način zagreje do visoke temperature. Vazduh mora da bude sabijen do visokog pritiska — da bi se ostvario proces sagorevanja i dobila što veća snaga motora.i pumpe za ubrizgavanje dovode dizel-gorivo u obliku fine magle u prostor za sagorevanje. Dizel-gorivo mora da se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom u obliku fine magle. Ovaj proces mora da se obavi u veoma kratkom vremen­ skom intervalu. jer je neophodna homogena meša% ina nafte i vazduha da bi se ostvarilo brzo i potpuno sagoreva­ nje.4. 31 . tako da se potpuno raspo­ redi na već sabijeni vazduh. Vazduh mora da uđe u cilindar. Usled sabijan ja vazduha dolazi do porasta temperature vazduha (raste sa porastom pritiska). SI. U dizel-motoru vazduh je toliko sabijen da dostiže temperaturu užarenog gvožđa. 2. Kod motora na benzin (oto-motora) za paljenje mešavine koristi se svećica. Pumpa za ubrizgavanje stvara odre­ đeni pritisak u gorivu.

gore). naziva se kompresiona zapremina i obeležava se sa Vc. Kada se oslobodi sagorelih gasova. Radni ciklus je potpuno završena serija različitih faza ili događaja koje slede jedna drugu. Takt predstavlja pomeraj (hod) klipa između krajnjih položaja. Drugi krajnji položaj klipa. 5. gore. da bi se završio radni ciklus — potrebna su četiri takta klipa (dole. Kod četvorotaktnih motora. Kod verti­ kalnih motora. Kod dvotaktnog motora potrebna su dva takta (hoda) klipa (jedan takt gore i jedan takt dole) da bi se završio radni ciklus.4. ostvaruju se i ekstremne vrednosti radne zapremine cilindra (minimalna i maksimalna). Stepen kompresije je veoma važan procesni i konstrukcioni faktor motora koji se izražava sledećim odnosom: _ VR + Vc _ Vu 32 . kada se klip nalazi u spoljnoj mrtvoj tački (SMT). Zapremina koja odgovara hodu klipa je radna zapremina cilindra (Vh). odnosno od jedne do druge krajnje tačke. kada je radna zapremina maksi­ malna — nazivamo unutrašnja mrtva tačka (UMT). Kada klip u cilindru završi svoj hod i gasovi izgube pritisak. umesto — spoljna mrtva tačka upotrebljava se naziv: gornja mrtva tačka. dok se umesto naziva — unutrašnja mrtva tačka koristi naziv: donja mrtva tačka.2. Odnos ukupne zapremine cilindra prema kompresionoj zapremini naziva se stepen kom­ presije (e). sagoreli gasovi se moraju izbaciti iz cilindra. Mešavina gasa se naglo širi. Stepen kompresije (sabijanja) Deo zapremine cilindra između glave motora i klipa. Do sagorevanja dolazi odmah pošto je nafta raspršena u cilindru. Na taj način radilica dobija obrtno kretanje i određenu silu. tako da potiskuje klip koji prenosi silu preko klipnjače na koleno radilice.4. što proizvodi veliku količinu toplote. Kada je klip u krajnjim položajima (tačkama). Tačku položaja klipa u kojoj je radna zapremina cilindra minimalna — nazivamo spoljna mrtva tačka (SMT). cilindar je spreman da primi novu količinu vazduha i da ponovo započne sledeći takt (hod). Zapremina u ci­ lindru kada je klip u unutrašnjoj mrtvoj tački (UMT) naziva se ukupnom zapreminom cilindra (VJ. dole. 2.

13 prikazani su osnovni radni procesi u ci­ lindru jednostavnog četvorotaktnog dizel-motora.3. vrste goriva i načina hlađenja. Taktovi četvorotaktnog dizel-motora Na si. Stepen kompresije u dizel-motorima uglavnom zavisi od konstrukcijskih osobina. Temperatura vazduha usled sabijanja neba da se poveća iznad tačke samopaljenja dizel-goriva. Veli­ čina stepena kompresije kreće se od 12:1 do 22:1. 2. a osnovni po­ kretni delovi motora prikazani su na prethodnim slikama u nekoliko različitih položaja. •vtotokultivatori 13 . vazduh treba da je toliko zagrejan da se gorivo odmah upali i sagori. 2. pa kad se dizel-gorivo ubrizga.4.6 do 2.Ukoliko je stepen kompresije veći. temperatura sabijenog vazduha utoliko je viša.

9). 2. Tada klip počinje da se spušta (si. klipnjača gura klip nagore (si.8 pokazuju početni. Svi ventili su zatvoreni i vazduh ne može da izađe.8 (desno) — Klip na kraju hoda — svi ventili zatvoreni — završeno ulaženje vazduha — počinje sabijanje vazduh 'kroz ulazni ventil.6 (levo) — Klip na vrhu — ulazni ventil otvoren — vazduh počinje da ulazi. 2. 2. Kada se koleno klipnog mehanizma okrene nalevo i gore. a izlazni zatvoren.8. srednji i krajnji deo takta usisavanja. Usisavanje započinje (si. 2.6) kada je klip na vrhu cilindra ili u spoljnoj mrtvoj tački i spreman je da uvuče vazduh.7 (u sredini) — Klip se spušta — ulazni ventil otvoren — vazduh je ušao.7 i 2.8 po­ kazuje da je klip spreman da počne sabijanje vazduha. Položaj na si. tako da se sabija u manji prostor. Ulazni ventil je otvoren. 2.Usisavanje je prvi takt. Tada dolazi do po­ većanja pritiska vazduha i povišenja temperature. SI. ulazni ventil se zatvara. Položaji na si. 2. Radilica se okreće nadesno i povlači klipnjaču nadole zajedno sa klipom. tako da klip 34 . Kada klip dođe do kraja svog hoda (UMT). Cilindar je sada pun svežeg vazduha. 2.7) i uvlači svež SI. 2. SI. 2. 2.6. Sabijanje (kompresija) je drugi takt. što je prikazano na si.

Dizel-gorivo (nafta) brzo sagoreva zato što je pomešano sa vrelim vazduhom.10 — Klip na vrhu (SMT) — ulazni 1 izlazni ventili zatvoreni — brizgalj­ ku ubacuje dlzei-gorivo . Pre nego što klip dođe u SMT. kojima usled SI. 2.dolazi u SMT (si.10). Pošto se topao gas nalazi na malom prostoru između vrha klipa i vrha cilindra.10). t j . Sagorevanje i širenje je treći takt. Vazduh je sada toliko zagrejan da može odmah da zapali raspršeno gorivo. 2. Vreli gasovi zauzimaju veću zapreminu (zbog toga što se klip spustio). zauzima obično 1/16 svog prethodnog prostora.9 — Klip se podiže — svi ventili zatvoreni — vazduh se sabija i* SI. U toku sagorevanja oslobađa se određena količina toplotne energije. Kada klip dođe u položaj koji je prikazan na si. pri samom kraju takta sabijanja. Vazduh je pod pritiskom od 25—40 bara. 2. što znači da se gasovi šire. gorivo je potpuno ubrizgano i sagore­ vanje je završeno. tako da mešavina koja sagoreva postaje još toplija. 2. Vazduh se zbog visokog pritiska zagreje na 550 do 700°C. 2. Pritisak deluje na vrh klipa i potiskuje ga nadole.11. gorivo se ubrizgava kroz brizgaljku (si. pritisak takođe raste. Klip na­ stavlja da se spušta potiskivan sagorelim gasovima.

koje okreće radilicu.13. klip nastavlja kretanje nagore i potiskuje već istrošene gasove sve do SMT. spreman za novi ciklus.6). Kada je izduvni ventil otvoren.12 (u sredini) — Klip na dnu hoda — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi izlaze napolje. Neposredno pre nego što klip dođe u UMT.12).11 (levo) — Kiip silazi — svi ventili zatvoreni — vreli gasovi potiskuju klip nadole.13 — (desno) — Klip se podiže — izlazni ventil otvoren — sagoreli gasovi su izbačeni Izduvavanje sagorelih gasova je četvrti takt. ventil za odvod izduvnih gasova se mehanički otvara i sagoreli gasovi izlaze kroz izlazni ventil (si. 2. pritisak gasova na klipu prenosi se preko klipnjače na koleno. Ovim se završava jedan radni ciklus. 2. SI. 36 . SI. Ulazni ventil se ponovo otvara i motor je ponovo u početnom položajni (si. 2. 2. 2. Ovaj takt izduvavanja prikazan je na si. 2. sagoreli gasovi počinju da izlaze iz cilin­ dra. Ovo je kraj takta sagorevanja i širenja koji je počeo kada je klip bio u SMT.širenja opada pritisak i oni postaju hladniji. SI. U međuvremenu.

Zamajac je osnovni deo motora. To je točak velike mase koji je pričvršćen za radilicu motora i koji održava ravnomeran rad motora od takta do takta. Klip prenosi silu na radilicu samo u taktu sagorevanja i širenja (treći takt). Da bi se preko radilice omogućilo kretanje klipa u drugim taktovima, potrebno je da zamajac svojom velikom masom i inercijom obavi svoju funkciju. 2.5. RAZLIKE IZMEĐU DIZEL I BENZINSKIH (OTO) MOTORA Osnovne razlike između dizel i benzinskih motora su u sledećem: 1. Dižel-motor nema sistem za paljenje kao benzinski mo­ tori, gde se smeša benzina i vazduha pali varnicom preko svećice. Gorivo se kod dizel-motora pali u kontaktu sa toplim vazduhom koji je sabijen u cilindrima. 2. Kod dizel-motora u cilindar ulazi samo vazduh i on se sabija pre nego što gorivo uđe u cilindar. Kod benzinskih mo­ tora vazduh i benzin se mešaju u karburatoru van cilindra pre nego što uđu u motor kroz ventil za vreme usisnog takta. 3. Stepen sabijanja (kompresije) kod dizel-motora je veći. Kod benzinskih motora stepen kompresije je ograničen, jer se ovde sabijaju benzin i vazduh zajedno. Ako se mešavina benzin-vazduh suviše sabije, može doći do samopaljenja smeše, odnosno — mešavina može da se upali pre nego što klip završi hod sabijanja, a to bi izazvalo zaustavljanje klipa. Veće sabija­ nje takođe može da izazove detonaciju ili udare, jer jedan deo mešavine sagori pre nego što varnica izvrši paljenje. Zbog to­ ga je benzinski motor ograničen dozvoljenim stepenom kompresije koji iznosi 5 : 1 do 12 : 1, a to ima uticaja na efikasnost motora (snagu, moment itd.). Kod dizel-motora sabija se samo vazduh, pa ne može doći do samopaljenja goriva. Prema tome, kod ovih motora postoji mogućnost većeg stepena kompresije (od 1 2 : 1 do 22 : 1), pa se tako postiže veća efikasnost motora. 4. Dizel-motori koriste ška goriva su jeftinija od benzin koji lako isparava daje ujednačenu mešavinu gorivo koje manje isparava. Ova te­ benzina. Benzinski motori koriste na niskim temperaturama. Benzin sa vazduhom.
37

5. Dizei-motori koriste pumpu za ubrizgavanje goriva i brizgaljke za ubrizgavanje goriva u cilindar u obliku fine magle. Benzinski motori mesa ju gorivo i vazduh u karburatoru. 6. Konstrukcija dizel-motora je čvršća i jača od benzinskih motora, jer prvi rade pod većim pritiskom.
%

oto-motor

dizel - m o t o r

SI. 2.14

Dijagram promene termodinamičkog stepena korisnosti u zavisnosti od stepena kompresije za oto i dizel-motore

2.5.1. Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor Prednosti dizel-motora u odnosu na benzinski motor ogle­ daju se u sledećem: 1. Mala potrošnja goriva. Dizel-motor spada u motore veli­ ke efikasnosti. Potrošnja goriva je manja nego kod benzinskih motora, pa je zbog toga veoma efikasan. 2. Jeftino gorivo. Dizel-gorivo je dosta jeftinije od benzina, a to je činjenica koja taikođe utiče na izbor dizel ili benzinskog motora. 3. Ekonomičnost pri malini opterećenjima. Dizel-motor nije efikasan samo kada je potpuno, nego i kad je delimično opte­ rećen (kako motor obično i radi). Kada radi poluopterećen, di­ zel-motor troši samo oko 10% više goriva po jedinici proizvede­ ne snage nego potpuno opterećen motor. Kod benzinskih motora efikasnost opada sa smanjenjem opterećenja.
38

4. Veća sigurnost. Dizel-gorivo nije eksplozivno i teže je zapaljivo od benzina. Izduvni gasovi dizel-motora su manje ottrovni od izduvnih gasova benzinskih motora, jer sadrže manje •lien-monoksida. 5. Veći stepen iskorišćenja goriva. Procenat energije sadr.iiie u gorivu koja se u dizel-motoru pretvara u rad iznosi oko '"o, dok je kod benzinskih motora 24%. 2.5.2. Nedostaci dizel-motora Nedostaci dizel-motora su u sledećem: 1. Zbog visokih pritisaka konstrukcija motora je glomaz­ nija, odnosno veća je masa po kilovatu (snage) od benzinskih motora. 1 2. Brojevi obrtaja kod velikih snaga su do 2500 min" , a 1 kod manjih do 5000 " . 3. Dizel-motor se sporije ubrzava od benzinskog motora. Obrtni moment kod dizel-motora, iako nešto veći nego kod ben­ zinskog motora, malo raste pri opadanju broja obrtaja, što znači da je motor manje elastičan pri radu. 4. Dizel-motor se teže stavlja u pogon, naročito u zimskim Miesecima, jer se teško dobija potrebna temperatura usisanog vazduha u cilindru (da bi došlo do samopaljenja smeše). 5. Uređaji za ubrizgavanje goriva (pumpa i brizgaljke) su veoma skupi (zbog precizne obrade). 6. Pri radu dizel-motori su bučniji od benzinskih motora. 7. Dizel-motor je osetljiviji na zapaljivost goriva od benzinskog motora.

39

3. OSNOVNI DELOVI DIZEL-MOTORA Na primer u najviše zastupljenog dizel-motora objasni ćemo osnovne funkcije njegovih vitalnih delova, kao i popravke koje se obavljaju u slučaju neispravnosti. Veliku primenu našao je dizel-motor LDA 450 (91), proizvodnje DMB-a (po licenci »Lom­ bard] ni ja«), ugrađen na domaćim motokultivatorima IMT-509 i »super specijal« — »Labinprogres«-a. Italijanska firma »Lombardini« proizvodi motore koji se ugrađuju u motokultivatore italijanskih proizvođača, a našli su primenu i u našoj zemlji. Motor ima veliki broj delova. Radi lakšeg sagledavanja i upoznavanja, delovi motora se svrstavaju u posebne grupe i sisteme prema funkcionalnim celinama: 1. Grupa motorskog mehanizma: — klip, •— klipna osovinica, — klipni prstenovi, — klipnjača sa ležaj ima klipnjače, — radilica, — zamajac. 2. — — — Grupa nepokretnih delova; cilindar, cilindarska glava, korito motora (karter;,
•i
j!

3. Sistem razvoda: — usisni i izduvni ventili, — ventilske opruge,

40

]
!

bregasto vratilo, klackalice, šipke, podizači, zupčanici itd. 4. — — — Sistem za podmazivanje: pumpa za ulje, prečistač ulja, cevi.

SI. 3.1 — Presek dizel-motora serije LDA-91 proizvodnje DMB

Za stalno obrtanje radilice potrebno je da se ponavlja pro­ ces sagorevanja. klipnu osovinicu. Sistem za ubrizgavanje goriva: rezervoar. on se kre­ će odozgo nadole. 7. Elektrooprema: — akumulator. 3. usisna i izduvna cev. produžiti obrtanje za izvesno vreme i klip će imati mogućnost da se vrati (odozdo nagore) do GMT (SMT). 6. cevi. izduvni lonac. na jedan kraj radilice postav­ lja se teži kotur koji se naziva zamajac. brizgaljka. 42 . zamajac i dr. Da bi inercija radilice bila što veća i da bi se dobilo njeno ujednačeno kretanje.5. alternator ili dinamo.1. Silu pritiska će primiti osovinića klipa. klipne prstenove. regulator napona itd. elektropokretač. pumpa za ubrizgavanje. a preko nje i klipnjača. tako da se radilica obrne u svojim ležaj im a. klip­ njaču sa ležajima klipnjače. Pošto je radilica već u pokretu. Motorni mehanizam obuhvata sledeće delove: radilicu. to će se. usled inercije. Kada klip u svom kretanju dođe do DMT (UMT) tu stane. prečistač goriva. Usisni i izduvni trakt: prečistač vazduha. Kad pritisak gasova u prostoru za sagorevanje dejstvuje na klip. GRUPA MOTORSKOG MEHANIZMA Funkcija ovog mehanizma je da naizmenično pravolinijsko kretanje klipa pretvori u obrtno kretanje radilice. Klipnjača prenosi silu na lakat radilice. klip.

tako da mora da postoji određeni zazor između klipa i cilindra. 3. Usled zagrevanja klip se širi. 1 — klipni prstenovi. na klipu se nalaze žlebovi u koje se postavlja­ ju klipni prstenovi (karike). U taj prostor (zazor) između klipa i ci­ lindra mora se uvući tanak film ulja za podmazivanje — kako 43 . 10 — zamajac 3. 3 — klipna osovinica. Prilikom sagorevanja klip podnosi velika opterećenja usled visokih pritisaka koji vladaju u prostoru za sagorevanje. a ujedno i gasovi visoke temperature (1500 — 2000°C).SI. 6 — klipnjača. Klip Funkcija klipa je da zatvori radni prostor cilindra u kome se odigrava proces sagorevanja i da silu pritiska prenese na klipnjaču. Zbog velikog zagrevanja klip treba da prevede i preda svu prim­ ljenu toplotu da bi njegova temperatura bila što niža.1. 2 — klip. 9 — radilica. 7 — polutka ležaja. 8 — vijak. 5 — čaura pesnice klipnjače. Svojim pravolinijsko-oscilatornim kretanjem klip omogućava odvijanje svih faza radnog ciklusa motora. u kratkom vremenskom periodu. Da bi se obezbedilo što bolje zaptivanje radnog prostora. Na klip deluje. pritisak gasova (80 bara). odnosno na radilicu motora.1. 4 — osigurač.2 — Grupa motorskog mehanizma.

a delom preko klipnih prstenova.2. 1 — glava klipa. 3. 3. — da je dobar provodnik toplote.bi se umanjilo trenje delova. 3. 5 — vodica klipa. potrebno je da ima sledeće osobine: — da je otporan prema visokim pritiscima. — vodicu klipa (5) ili donji deo. klipnjaču. — da lako klizi po cilindru (kako na hladnom. Na klipu razlikujemo (si. 2 3 4 SI. Pošto posle sagorevanja dolazi do velikog pritiska gasova. — da omogućuje dobro podmazivanje zidova cilindra na delu gde se oslanja preko vodice.3): — glavu klipa (1) ili gornji deo. a koje mogu znatno da opterete klipnu osnovicu.4). materijala od koga je izrađen i radne temperature. tako i na toplom motoru). 44 . a veličina zazora zavisi od veličine i konstrukcije klipa. — ušice za ležanje klipne osovinice (3).3 — Klip. 8 — unutrašnji deo klipa Da bi klip obavio svoje funkcije. 7 — strugač ulja. radilicu i ležajeve radilice. Zazor ne srne biti ni suviše mali ni suviše veliki. 3. — da je što lakši da bi se smanjile sile inercije koje di­ rektno zavise od mase klipa. — žlebove klipnih prs tenova (2). 2 — žlebovi klipnih prstenoya. 6 — klipni prstenovi (kompresioni). Klipni prstenovi Između klipa i cilindra mora da postoji izvestan mali za­ zor. 4 — klipna osovinica.1. neophodno je taj mali zazor eliminisati — da ne bi došlo do prodiranja gasova u karter (si. 3 — ušice za ležaje klipne osovinice.

1. Uloga ovog prstena je da se pravilno podmazuje klip i i Minpresioni klipni prstenovi.icnovi i strugač ulja.U glavi klipa nalaze se žlebovi u koje se ugrađuju klipni i'istenovi (karike). prikazani su kompresioni klipni [M . Pošto su opterećenja velika. osovinica n u »i a biti otporna na savijanje. a ujedno i da višak ulja vraća i i ruže) sa cilindra. U glavi klipa i«»stoje 3 takva prstena koji se nazivaju kompresioni klipni prstenovi (održavaju kompresiju motora). SI.5. 3.3. Obično je iplju — da bi se smanjila masa. pa pošto su rasečeni i imaju određenu elastičnost. 3. 45 . 3. pri čemu se ostva'iije pottuno zaptivanje između klipa i cilindra.4 — Dejstvo pritiska gasova na kompresioni klipni prsten Da bi se sprečilo prodiranje ulja u cilindre ispod komprelonih prstenova. Prs tenovi su nešto većeg prečnika od prečnika cilindra. Klipna osovinica Klipna osovinica prenosi silu pritiska sa klipa preko klipM . trenje i zagrevanje.uv na radilicu motora. Na si. na klip se postavlja jedan prsten — strugač ulju. • ni se oslanjaju potpuno na zidove cilindra. SI.5 — Kompresioni klipni prstenovi i strugač ulja 3.

Klipna osovinica se oslanja na ušice klipa koje se znatno zagrevaju i šire, pa s obzirom na razliku u materijalu klipa i klipne osovinice izaziva različito širenje ova dva elementa, pri čemu se javlja i povećava zazor. Zbog toga je potrebno da za­ zor između ušica klipa i klipne osovinice bude što manji, a osovinica i ušice treba da su izrađeni sa velikom preciznošću.

Si, 3.6 — Osiguranje klipne osovinice od bočnog ispadanja sigurnosnim prs­ tenom

Da ne bi došlo do oštećenja cilindra usled bočnog pomeranja osovinice — mora se izvršiti osiguranje. Postoji više na­ čina osiguranja od bočnog pomeranja klipne osovinice (na si. 3.6 prikazano je osiguranje sigurnosnim prstenom). 3.1.4. Neispravnosti i opravke klipa Klip je jedan od najopterećenijih delova motornog meha­ nizma, pa zbog toga mora da zadovolji sve zahteve koji se pred njega postavljaju, jer bi, inače, moglo doći do zaribavanja. Os­ novno je da se ostvari zazor između klipa i cilindra (da je što manji) i da se omogući dobro odvođenje toplote na zidove ci­ lindra, jer je najveća dozvoljena temperatura u žlebovima klipnih prstenova 260°C. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, dolazi do zaribavanja klipa, odnosno do tzv. lupanja pri radu, mada uzro­ ci mogu biti veoma različiti: 1. Veliko opterećenje još nerazrađenog novog ili pravlje­ nog motora. Potrebno je da motor radi, prema uputstvu prozvođača, sa ograničenim opterećenjem određeni broj sati (odnos­ no kilometra). 2. Slabo podmazivanje usled nedostatka ulja, kvara na sis­ temu za podmazivanje, zapušenih prečistača (vodova) i zaprlja­ nog ulja. , 3. Slabo hlađenje usled kvara na sistemu za hlađenje.
46

5. Nepravilna ugradnja klipa. 6. Gubitak kompresije je jedan od prvih pokazatelja neis­ pravnosti klipnih prstenova, cilindra ili klipa, mada do nje može doći i zbog neispravnog ventila, ventilskih opruga ili propuštanja cilindarske glave.

SI. 3,7 — Merenje prečnlka klipa

Kontrola neispravnog klipa se obavlja merenjem zazora između klipa i cilindra, merenjem žlebova prstenova i merenjem ušice klipa u koje se postavlja klipna osovinica. Ako su žlebovi istrošeni, klip treba obraditi tako da primi prstenove preko mere, a ako su ušice ovalizirane — i njih treba obraditi da pri­ me osovinicu preko mere. Ako je istrošenost cilindra takva da se zahteva zamena no­ vim, onda je neophodna i zamena klipa. Preporučuje se, ako se skinu klipni prstenovi, da se postave novi. Kada se vrši ugradnja klipa u motor, mora se obratiti pa­ žnja na sledeće: — Prilikom rada voditi računa da se svaka nečistoća otklo­ ni, a naročito sa površina koje se dodiruju u cilindru. — Zazor između klipa i cilindra mora biti u propisanim granicama ikoje daje proizvođač. Razlikujemo dva zazora: u predelu žlebova na klipu i deo vodice klipa. — Zazor zmeđu klipa i klipne osovinice mora biti u propi­ sanim granicama koje daje proizvođač. — Razlika u masama klipova ne srne da prelazi dozvoljene granice.
47

4. Neispravnosti na uređaju za ubrizgavanje (brizgaljke daju loš mlaz). Zazor između klipnih prstenova i žlebova na klipu kreće se u granicama od 0,12—0,22 mm. Na si. 3.8 prikazan je uzdužni za­ zor između klipnog prstena i žlebova klipa.

SI. 3.8 — Merenje zazora između kli pnih prstenova i žlebova klipnih prste nova

3.1.5. Neispravnosti i opravke na klipnim prstenovima (kari­ kama) Ispravan rad motora, njegova snaga i potrošnja zavise od ispravnosti klipnih prstenova. Neispravnosti klipnih prstenova mogu biti u sledećem: 1. Zaprljani (zapečeni) klipni prstenovi. Podmazivanje klipa i cilindra omogućeno je prolaskom ulja između ovih elemenata. Kada ulje dospe u prostor za sagorevanje, usled visoke tempe­ rature ono sagoreva i pretvara se u gar, tako da se klipni prs­ tenovi zapeku u zlebovima, izgube neophodnu elastičnost i ne zaptivaju dobro. Usled toga dolazi do gubitka snage motora, pa je neophodno ovu neispravnost otkloniti. Ovo se može otkloniti ubrizgavanjem male količine petroleuma na klip (da se čađ ra­ stvori) ili skidanjem prstenova i čišćenjem žlebova od čađi. 2. Nepropisan zazor (zev). Suviše veliki ili mali zazor izme­ đu krajeva klipnih prstenova izaziva nepravilnosti u radu dizel-motora. Suviše veliki zazor omogućava prolazak gasova i zaptivanje tada nije dobro. Ako je zazor suviše mali, pri zagrevanju prstena zev može sasvim da nestane i da se prsten zag­ lavi, slomi ili zariba. Zato je potrebno da se ostvari propisani zazor koji se kreće u granicama od 0,3 — 0,5 mm (zavisno od 48

lipa motora). Ako je zazor suviše mali, može se povećati pre­ ciznim turpijanjem. Merenje zazora treba obaviti (si. 3.9) pre nego što se prsten postavi u žleb, i to tako što se prsten postavi u cilindar u kome

SI. 3.9 — Merenje zazora (zeva) između krajeva karika

će raditi ^(normalno na osu cilindra). U slučaju gubitka elastič­ nosti prsten treba zameniti. Merenje se obavlja pomoću uređaja za proveravanje napona i prečnika prstena. Oštećenja pri ugrad­ nji i izgradnji klipnih prs tenova mogu da nastanu aisled osetljivosti ovih elemenata, pa o tome treba voditi računa. Ovu ope­ raciju treba obavljati pomoću specijalnih klešta, tako da razrezi pojedinih prstenova ne budu (svi ili više njih) u jednoj liniji. 3.1.6. Klipnjača Klipnjača ostvaruje kinematsku vezu između klipa i radilice, a to znači — omogućava prenos pravolinijskog kretanja klipa, i obratno — kretanje radilice motora. Na si. 2.4 prikazan je rad mehanizma kolena i uloga klipnjače u tom mehanizmu. Na klipnjači razlikujemo: malu pesnicu, u kojoj se nalazi ležišna čaura osovinice klipa, stablo klipnjače i veliku pesnicu klipnjače koja obuhvata rukavac radilice (si. 3.10). Delovi klipnjače imaju tri različite vrste Kretanja: 1 — mala pesnica se obrće za izvestan ugao oko klipne oso­ vimce;
4 Motokultivatori

49

2 — stablo klipnjače ima kretanje klatna; 3 — velika pesnica ima obrtno kretanje zajedno sa rukav­ cem radilice. Klipnjača prenosi silu pritiska klipa na radilicu motora. Usled složenog kretanja i velikih sila koje prenosi klipnjača je

SI. 3.10 njača, 2

Sklop klipnjače. 1 - klipležiš na čaura, 3 - polutke ležaja, 4 — vijak

veoma opterećena, pa se zbog toga izrađuje od visokokvalitet­ nog čelika (velike zatezne čvrstoće, nikl-brom čelika). Mala pesnica se izrađuje u obliku bureta ili cilindričnog oblika. U samoj pesnici je postavljena čaura izrađena obično od tvrde bronze. Stablo klipnjače je oblika duplog T. Velika pesnica je presečena preko sredine tako da se spoljna polovina spaja sa 2 vijka. Podmazivanje ležaja klipnjače se obavlja: — zapljiusikivanjem, — pod pritiskom.

SI. 3.11 — Kontrola paralelnosti klipnjače

50

Prilikoim utvrđivanja malih deformacija. Pregrevanje ležaja može da nastane usled nedostatka ulja u karteru. jer ispravljanje nema svrhe. Do savijanja klipnjače može doći usliđ prirodnog zamaranja materijala. 51 . pa ako se naiđe na svetlucava zrna. Ako se na klipnjači desi da dođe do savijanja. i to kad se motor naglo rastereti.1.1. Istopljeni ležaj se uočava po lupanju pri radu. 3. ako je neki ud dovodnih kanala zapušen. Veoma je važno da se ostvari zazor između ležaja i letećeg rukavca radi­ lice. znači da se neki ležaj istopio. Topljenje ležaja usled pregrevanja.c neki od ležaja pregreva.vršiti pomoću prese postepenim pritiskivanjem. naročito pri manjem broju obrtaja. to je znak da . 3. mora se prvo izvršiti merenje radi pravilne obrade i /a mene delova. da usovinica klipa nije upravna na osu klipa. Ulje se protrlja me­ du prstima. Ovaj zazor zavisi od prečnika rukavca. Radilica Radilica ili kolenasto vratilo motora mora da primi pogon­ ske sile koje potiču od pritiska gasova i da ih dalje prenese preko spojnice izvan motora.05 mm u svim pravi ima na kraju osovinice. dakle. Da bi se ove greške u i klonile. eventualno. Uzrok ove neispravnosti sličan je kao u prethodnom slučaju. Ako se pojavi veća količina ovih /maca. nepravilnog brušenja rukavca radilice ili zbog ukošene kli1 lirie osovinice. Najlakša pro vera da li se neki ležaj isto­ pio — jeste kontrola ulja sa dna kartera. uvijanje klipnjače može da nasi. ispravljanje treba i/. onda uzrok može biti koso brušenje rukavca klipnjače ili. ili bilo kojeg drugog uzroka da ulje ne obavlja svoju ulogu i ne podmazuje ležaj. Savijena klipnjača. 3. 2. To se uglavnom dešava rečem broju klipnjača istog motora. Uvijena klipnjača. lože postavljenih ležaja radi1 * e. Neispravnosti i opravke klipnjače Na klipnjači mogu nastupiti sledeče neispravnosti: 1. 3. pa ih obavezno treba zamoniti novima.7.11.me usled zamaranja materijala. pa ulje ne može da dođe do leža­ la.Paralelnost osa klipnjače kontroliše se kao što je prikazano na si. Odstupainje ne srne da prelazi 0.8.

3 — laktovi radilice.12 prikazani su sledeći delovi radilice: — glavni rukavci (1) — rukavci radilice koji se obrću u glavnim ležaj ima. Na jednom kraju radilice nalazi se prirubnica na koju se vezuje zamajac. koji imaju zadatak da izbalansiraju ekscentrične mase kolena radilice.24. Na si. Podmazivanje ležaja se obavlja uljem pod pritiskom. SI. — rukavci klipnjače (2) — leteći rukavci radilice oko kojih se nalaze ležaj glava klipnjača. 3. glav­ nu dovodnu cev. Glavni rukavci radilice se okreću na ležaj ima koji se naziva­ ju glavni ležaji ili ležaji radilice. 3. Ulje se dovodi iz pumpe pošto prethodno prođe kroz prečistač. pored ostalog. 3. Kroz rupice na polutkama ulje prolazi i stvara film između polutki ležaja i rukavca. 1 — glavni rukavci. 2 — rukavci klipnjače. dok one u kojima se obrću rukavci klipnjače nazivamo ležaji klipnjače ili leteći ležaji. 52 . a na kraju radilice postavlja se pogonski zup­ čanik za pomoćne uređaje i razvodni sistem. — laktovi radilice (3) koji spajaju glavne rukavce i rukav­ ce klipnjače. a odatle kroz posebne cevi ili kontakt dolazi do glavnog ležaja i ispunjava prostor ispod polutke ležaja. i zazore za ležaje klipnjača (leteći ležaji) i za ležaje ra­ dilice (glavne ležaje).12 — Delovi radilice. Lakat radilice je izbušen tako da se ulje dovodi na način prikazan na si. Svaka fabrika u svom tehničkom uputstvu propisuje. 4 — protivtegovi Kod nekih radilica na laktovima se u njihovom produžetku postavljaju i protivtegovi.Radilica ima jedno koleno.

9. 3. SI.ivnje.1. Pomoću metalnog šiljka očistiti naslage u • iiiiiom centrifugatoru i kanalima. prvo se mora obaviti • •. Zato je potrebno da se skinu čepovi A i B (si. Neispravnosti i opravke radilice Da bismo utvrdili ispravnost radilice. pa ako <j ima zameniti radilicu.3. a ako postoje oštećenja radilicu zameniti.13). Potopiti radilicu u posudu sa petroleumom ili nekim druIIli rastvaračem.14 — Merenje prečnika glavnog i letećeg rukavca 53 . 3. Ponovo zatvoriti kanale i i "iuprimovanim vazduhom ispitati zaptivnost. Kontrolisati da li na radilici ima tragova naprslina. f Fzvršiti kontrolu nazubljenog dela radilice: zubi ne smeju i'ili oštećeni. 3.13 — Uljni eentrifugator i kanali radilice SI.

Energija prikupljena obrtanjem zamajca savlađuje sve otpore koji se pojavljuju prilikom okre­ tanja motora. Po obodu zamajca postavljen je zup­ časti venac koji služi za uzupčenje sa zupčanikom elektropokretača (startera) prilikom stavljanja motora u pokret (startovanje). zameniti zaptivne prstenove. Na mestima gde dolaze zaptivni prstenovi (semerinzi) po­ praviti ogrebotine pomoću platna za honovanje sa veoma sitnim zrncima i. Na si.14). i to u dva upravna položaja. Na tom mestu postavlja se zaptivka da bi sprečila izla­ zak ulja iz korita motora. pa tako služi kao veza sa ostalim delovima transmisije. radilica bi se okretala sa trzajima. Da nije toga. Merenjem prečnika glavnog i letećeg rukavca (si. već su to povremeni udari u periodu sagorevanja. Zamajac služi da prikupljenom energijom u radnom taktu. jer pritisci na klip nisu stalni. Neispravnosti i opravke zamajca Na zamajcu u toku rada mogu nastupiti oštećenja. a ako se ovo utvrdi — zameniti radilicu.10 mm. 3. Konusi za upravljanje sedišta klinova i navoji moraju biti bez deformacija ili habanja.11. ali se ona uglavnom mogu otkloniti na sledeći način: 54 . Ovaj ozubljeni venac može da se nabaci na zamajac tako što se prvo zagreje. dok svi ostali taktovi troše deo energije koji se dobije u toku radnog takta. Male ogrebotine ili udarce popraviti pomoću turpije od »carborunduma« ili platnom sa sitnim zrncima. Zamajac se postavlja na zadnji deo motora. izvršiti brušenje i ugraditi ležaj ne ćaure novih dimenzija. obično sa spojnicom (kvačilom). 3.1. nastavi okretanje radilice u ostala tri takta motora. Ako habanje prelazi 0. ujedno.10. 3. a zatim se napresuje. Zamajac U toku rada motora jedini radni takt je sagorevanje i ši­ renje.2 prikazan je izgled zamajca. gde se vidi da je za­ majac pričvršćen na prirubnicu (koja se nalazi na predelu ra­ dilice). usled sila inercije. utvrđuje se njihova pohabanost i ovalnost.Glavni i leteći rukavci moraju biti bez ogrebotina i bez tra­ gova zaribavanja. Na zamajcu se nalaze oznake koje služe za podešavanje mo­ tora (daje ih proizvođač u tehničkom uputstvu za motor). 3.1.

1. ventilske opruge i ostali delovi potrebni za pokretanje ventila. Posle skida­ nja sa motora izvršiti čišćenje. pa ako ima od• i upanja — izvršiti honovanje. f • 3. Cilindar Klip se kreće u cilindru. Kontrola cilindra se obav­ lja merenjem komparatorom dva unutrašnja prečnika (a. GRUPA NEPOKRETNIH DELOVA Na si. pa je to jedan od najkomplikovanijih delova. Ona je izložena različitim napreza­ njima i pri rasklapanju motora voditi računa da se ona ne skida <lok je zagrejana (da ne bi došlo do deformacije). Takođe treba kontrolisati zapi iva nje između ivice cilindra i cilindarske glave. Ako su se pojavili mali risevi na sedištima ventila.i su međusobno upravna na tri različite visine (si.2. a zatim skidanje. — Zamenom zupčastog venca zamajca (ako je ugrađen). Cilindarska glava Cilindarska glava prvenstveno služi da sa gornje strane zat­ vori radni prostor cilindra. blok motora i korito motora (karter). Prilikom sklapanja voditi računa o momen­ tu pritezanja vijaka na cilindarskoj glavi. odnosno zatvaranje.— Obradom nalegajuće površine zamajca struganjem. Na cilindarKoj glavi postavljaju se: klackalice. a sila pritiska se prenosi na radilii u koja je uležištena u bloku motora. Cilindarska glava je veoma složena. pri čemu se mora voditi računa da se prethodno izvrši zagre\anje zupčastog venca.15 prikazana je grupa osnovnih nepokretnih delova irdnocilindričnog dizel-motora: cilindarska glava. b) koi.2. potrebno ir I rezo vati sedišta. uz postizanje odgovarajućeg kvaliteta obrađene površine. 3.2. Novi zupčasti venac >c mora zagrejati i napresovati na zamajac. 3. Kod četvorotaktnog motora u cilin»larskoj glavi nalaze se usisni i izduvni kanali sa odgovarajućim ventilima za njihovo otvaranje. Tu se nalazi i brizgaljka got iva. jer se u ograničenom prostoru nalaze mnogobrojni kanali i otvori. cilindar.17). 55 . Posle toga treba prokontrolisati aksijalno bacanje zupčastog venca. Zupčasti ve­ nae pre puštanja u rad treba podmazati raašću. 3.2. 3.

3 — blok motora.SI. 3. ovalnost ili istrošenost cilindra preko 0. uspostaviti početnu hrapavost pomoću platna za honovanje (si. Ako postoje risevi. 1 — cilindar ska glava.15 — Grupa nepokretnih osnovnih delova. 4 — korito motora (karter) Ako postoje risevi na radnoj površini cilindra. 3.1 mm.18). 2 — ci­ lindar. 56 .

vršiti brušenje i ugraditi nove klipne prstenove i uvećane klipo­ ve (prema preporuci proizvođača motora). 3. — ako je klip koso postavljen ili klipnjača iskrivljena.SI.16 — Frezovanje sedišta ventila SI. zaprljana rebra cilindra) i dr. Do povećanog haba­ li ja dolazi ako: — klipni prstenovi imaju suviše veliki pritisak na cilindar i ako nejednako pritiskaju po obodu. — ako zbog lošeg hlađenja motor radi na povišenoj tem­ peraturi (neodgovarajuće ulje. 57 .17 — Kontrola cilindra i/. 3.

pa zahteva veoma čvrstu i jaku konstrukciju. 3. zbog čega ci­ lindar tada lako može da bude neupotrebljiv.) izazvaće pojavu riseva. da se klipnjača smakne sa ru­ kavca i probije korito motora. Korito motora (karter) Motor se završava na donjoj strani koritom (karterom) u kome se nalazi ulje za podmazivanje. 3. Blok motora je zbog toga veoma opterećen.SI. Korito motora je pričvrš­ ćeno vijcima za cilindarski blok. Neispravnosti koje se javljaju na koritu motora obično su od spoljašnjih udara (to je najniži deo motora).4.3.18 — Uspostavljanje hrapavosti cilindra Oštećenja od čestica koje mogu da se uvuku sa vazduhom (prašina. Blok motora U bloku motora uležištena je radilica. Moguće je. Najčešće se de­ šava da se korito probije ili da samo naprsne. usled olabavljenih vijaka na klipnjači.) ili sa uljem za podmazivanje (metalni opiljci. Na blok motora se postavljaju i ostali delovi.2. pesak od livenja i dr. 58 . 3. tako da je to u stvari osnova za sklapanje celog motora. pesak i dr. a između njih je postavljena zaptivka. pa su opterećenja ko­ ja prenosi klip preko klipnjače na radilicu motora velika.2.

SISTEM RAZVODA (RAZVODNI MEHANIZAM) Sistem razvoda (razvodni mehanizam) obezbeđuje pravovre­ meno otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila na pros­ toru za sagorevanje. 5 — usisni ventil. 1 bregasto vratilo. Sistem razvoda sačinjavaju: bregasto vratilo sa pogonom. što znači da se radilica dva puta brže HI 3. ventili sa pripadajućim elementima i delovi prenosa (podizač. 3.19 i 3. 10 -~ navi tka. ft lzduvni ventil. 9 — vijak. šipka podizača i klackalice (si. tako da je omogućeno usisavanje vazduha i izduvavanje sagorelih gasova iz cilindra.šipka podizača. 14 — osovinica .1 prikazan je presek motora gde se vidi da bregasto vratilo dobij a pogon preko zupčanika radilice i zupčanika bre­ gastog vratila.3. t — sedište opruge. 12 — klackalica usisnog ventila.3. Prenosni odnos ova dva zupčanika kod četvorotaktnih motora je 2 : 1 . 7 — opruga ventila. Na si. 3 — podizač izduvnog ventila. 2 — podizač usisnog v?uttla. 3.19 — Elementi sistema razvoda. 11 — klackalica izduvnog veniHit. 4 .20). 13 — vijak.

Bregovi su ugrađeni za svaki ventil posebno. a oblik bregova mora biti takav da se postiže sinhronizovano otvaranje i zatva­ ranje ventila u veoma kratkom vremenskom periodu.cilindarska glava. 9 - . Bregasto vratilo svojim bregovima potiskuje podizače ventila sa šipkama koje pokreću klackalice.3. Otvaranje 60 . koje dolazi vodom odvojenim od voda za podmazivanje glavnih ležajeva. 3 . 3. 10 — klackalice 3. što omogućava savlađivanje opruge ventila i otvaranje određe­ nog ventila.1. 5 kalice.okreće od bregastog vratila. 4 — šeširići za zaštitu ulja. Bregasto vratilo dobij a pogon od radilice posredstvom zupčani­ ka. SI.polukonus. 7 — ventili. Podmazivanje ležajeva bregastog vratila obavlja se uljem pod pritiskom. Postavlja se paralelno sa radilicom. 2 — vodice.20 — Elementi sistema razvoda u sklopu. Broj obrtaja kod četvorotaktnih motora je upola manji od broja obrtaja radilice. 6 — osovinica klacšipke podizača. Bregasto vratilo Bregasto vratilo preko svojih bregova omogućava pravovre­ meno otvaranje ventila. 8 — podizači ventila. 1 — sedište ventila.

Ovaj ventil je otvoren za vreme pomeranja klipa naniže i ne zatvara se kada je klip u UMT.usisnog i izduvnog ventila se obavlja istovremeno. Otvaranje i zatvaranje usisnih i izduvnih ventila obavlja se u tre­ nutku kada se klip ne nalazi u svojim krajnjim položajima (SMT i UMT).21 — Dijagram otvaranja i zatvaranja ventila SMT. 3.21 prikazan je dijagram otvaranja i zatvaranja ven­ tila. 61 . Na si. Usisni ventil se otvara pre nego što je klip pošao iz svoje SI. već se zatvara kada klip prođe UMT za 34° — 38°. i to 2° — 14° ranije. 3. pa su bregovi na bregastom vratilu ugaono pomereni jedan prema drugom.

3. i to za 30 — 38° pre UMT. pa se zbog toga vrši obeležavanje na zupčanicima. a kroz otvor izduvnog ventila izduvavaju se produkti sagorevanja iz cilindra. Ovo se odnosi na pravilno uzubljenje zupčanika. Pošto kroz klacka­ licu prolazi nepomična osovinica.Izduvni ventil se otvara na kraju trećeg takta. Kroz otvor usisnog ven­ tila usisava se vazduh. Postoji usisni i izduvni ventil. Bregasto vratilo kretanjem brega potiskuje podizač ventila — da bi se to kretanje prenelo na klackalicu.3. 3. Ventili Ventili imaju zadatak da potpuno zatvore otvore na komori za sagorevanje i da svojim podizanjem pravovremeno otvaraju otvore. Prema periodu kada su ventili otvoreni izrađuju se i profili bregova. tako da drugi kraj klackalice potiskuje ventil i otvara ga.2. koji se postavljaju pod određenim uglom na bregastom vratilu. jer može doći do velikih oštećenja na mo­ toru. Pri ugradnji veoma je važno da se bregasto vratilo posta­ vi u tačno definisan položaj prema radilici motora. to se dalje ona zaokreće. vodice 1 sedlšta sa najvažnijim kotama 62 .22 — Ventili. Zaptivanje se obavlja između kosih površina pe- SI. i ostaje otvoren za vreme trajanja četvrtog takta. Na samom ventilu treba razlikovati ventilsku pečurku i ventilsko vreteno. prođe SMT za 4° — 14°. pa se tako potpuno zatvara.

— da nagib bude isti i na sedištu i na pečurci. klarkalice i dr. postavljaju se zupčanici koji rao11 i a ju da se uprave prema postojećim oznakama. Da bi se ostvarilo potpuno zaptivanje potrebno je: — da pečurka ventila naleže na sedište celim svojim obo­ dom. I ovi elementi su veoma bitni za pravilno funkcionisanje sistema razvoda. Ukoliko ovi uslovi nisu zadovoljeni. U toku rada pojedini delovi se zagrevaju i izdužuju. pa između njih mora da postoji zazor. Zazor između klackalica i ventila podešava se delovanjem na vijak za podešavanje posle otpuštanja kontranavrtke. Da bi sve 1 1 1 kcionisalo sinhronizovano. Dobili su naziv po tome što ventilska ploča visi o ventil skom vretenu. Posle toga kontranavrtKii ponovo pritegnuti.3.3. pri čemu ovaj zazor mora da kompenzuje i te promene. Ovaj nagib je 45°. V rodnost zazora meri se mernim listićima i iznosi 0.ćurke ventila i sedišta ventila u glavi cilindra. kraj klackalice ne srne <la dodiruje vrh vertikalnog vretena.-šipka podizača. Na si. Pro­ vi TU zazora vršiti prema periodici tehničkog održavanja. Razvodni zupčanici Radilica motora pogoni sve uređaje na motoru. Zazor ventila je veoma važan za pravilno funkcionisanje i t ad motora. — da se ose ventila i ose sedišta poklapaju.19 vide se: podizač ventila. 3. Podešavanje zazora obavlja se kada je klip u SMT u fazi Kompresije. pa se zbog toga izrađuju od specijalnih materijala. 3. pa zato moraju biti jake i elastične. brzog trošenja i deformacije ven­ tila. Zadatak opruga je da što brže zatvore ventil i da ga drže na njegovom sedištu. Ventili su izloženi velikim opterećenjima i pritiska i tempe­ rature. 63 t WW . doći će do: propuštanja ventila na pojedinim mestima.2 mm (zaviMIO od tipa motora) na hladnom motoru.4. Opruge ventila su veoma opterećene pri radu i moraju biti pouzdane u odnosu na eventualni lom. Da bi ventil dobro zaptivao. Delovi prenosa za otvaranje ventila Na dizel-motorima uglavnom se primenjuju viseći ventili.3. 3.

Nepropisan zazor ventila može da prouzrokuje da se pe­ čurka ventila. Neispravnosti i opravke sistema razvoda Neispravnosti na delovima ovog sistema mogu biti sledeće: 1. 3. Međutim. Veoma je važno pridržavati se uputstva koje daje proizvođač motora (kako za veličinu zazora. Zbog toga zazor treba regulisati u propisanim granicama. 2. i tada ventil ostaje otvoren. Pri tom treba kontrolisati hlađenje. ako je zazor suviše veliki. a ventili iz­ brusiti na tocilu za brušenje.5. sedišta se moraju istrugati (t'rezovati). nagorevanja nalegajućih površina i drugih mehaničkih oštećenja. pa treba izvršiti kontrolu zazora. naći 64 . pošto se motor zagreje.23 — Zupčanici razvoda Podešavanje zazora ventila obavlja se pomoću mernih lis­ tića. Ventil može da ne zatvara potpuno i usled iskrivljene pečurke ventila. Ventili ostaju otvoreni ako je zazor su­ više mali. Ako je oš­ tećenje veće. pa zatim ih treba i ručno brusiti (šlifovati). doći će do »lu­ panja« ventila. Ventil ne zatvara dobro ako neko strano telo upadne iz­ među ventila i sedišta (čađ ili neki opiljak). Kod manjih ošte­ ćenja može se vršiti obrada pečurke i sedišta ventila. pa tada treba izvr­ šiti čišćenje benzinom i petroleumom. ne oslanja na svoje sedište.33. ključa i odvrtača. Usled pregrevanja ventila može doći do krivljenja pečur­ ke ili vretena ventila. SL 3. tako i za postupak podešavanja).

treba je zameniti. Usled pregrevanja može doći i do loma ven­ tila. jer svaki propust može da izazove nova oštećenja. — šipka podizača iskrivljena. da se pod­ metanjem podioške pojača napon opruge. dok se ne nabavi nova. V 5 Motokultivatori AK . — veliki zazor u vodici podizača usled trošenja materijala. a ako je opruga os­ labila. — ventilske opruge moraju imati potreban napon. loše ugradnje ili udara podizača o bregove. pokušati privremeno. — širina oslone površine pečurke ventila na sedištu ne srne biti suviše velika. Ako se ventil zagara vi u vodici. oslabljene opruge itd. 6. ispraviti ga na hidrauličkoj presi i ponovo proveriti. Oštećenje zuba može biti razlog da se izvrši zamena ošte­ ćenih zupčanika. 5. Ako dođe do loma opruge.uzrok pregrevanja i otkloniti ga. Zbog toga treba izvršiti proveru zaptivanja pomoću specijalnih uređaja u servisnim radionicama. pri čemu treba izvršiti kon­ trolu. — oštećena navrtka za regulisanje. Kontrola elemenata celog sistema mora biti detaljna i pot­ puna. zameniti ga novim. Oštećenja mogu biti: lom opruge. Na delovima prenosa mogu nastati različite neispravno­ sti: — oštećen ležaj klackalice. — vreteno ne srne biti suviše labavo u vodici (vodica istro­ šena). — oštećeni valj čiči. pri čemu ventili moraju potpuno da naležu na ventilska sedišta. 4. — podizači ventila moraju imati određeni zazor u svojim vodicama. Zato je neophodno pri kontroli imati u vidu i neke od sledećih uslova: — vreteno ventila ne srne biti savijeno niti uvijeno. — oštećenje bregova može nastati i usled termičke obrade. Rasklapanje i sklapanje sistema razvoda zahteva naročitu pažnju i kontrolu. Kod bregastog vratila mogu se javiti sledeće neispravno­ sti: — iskrivljeno bregasto vratilo. — oštećenje ležajeva bregastog vratila — popraviti ih promenom čaure ležaja. a isto tako ne srne doći do zaglavljivanja u vodici (suviše tesna vodica). 7.

Podmazivanje i hlađenje su bitni činioci za dobar rad mo­ tora i njihovu mehaničku sigurnost. — na sedištima ventila ne srne biti naslaga čađi i drugog. tako da se površine metalnih delova ne dodiruju direktno. Uloga sistema za podmazivanje je da obezbedi film maziva na svim mestima u motoru gde je to potrebno. koji se naziva »film mazi­ va«. Pored podmazivanja. što je veoma bitno za delove koji se ne mogu hladiti na drugi način (vodom ili vazduhom). ležištima klipnjača. Podmazivanje pod pritiskom ili kružno podmazivanje ima najveću primenu na motorima. meren između klackalice i vretena ventila. 3. klac­ kalica. Ulje stalno cirkulise (ima kružni tok). razvodnih zupčanika i dr. jer sna­ ga i ekonomičan rad motora u velikoj meri zavise od ispravnosti sistema razvoda. gubici snage. Najvažnije je obaviti pravilno podmazivanje površine cilindra po kojoj klizi klip. prolazi kroz prečistač (ako je ugrađen) i potiskuje ga do radilice. obavlja se i hla­ đenje pojedinih delova. jer se tu javlja najveće trenje u motoru. Pri pravilnom podmaziva­ nju smanjuje se trenje u pokretnim elementima (a delimično se hladi neki od njih). pa je stoga i otpor trenja tada jako smanjen. bregastog vratila.— mora postojati propisani zazor ventila. Usled trenja i lošeg podmazivanja može doći do pregrevanja u toj meri da se metalni delovi jako istroše ili zaribaju jedni u drugima. SISTEM ZA PODMAZIVANJE Elementi ovog sistema imaju veoma važnu funkciju — da tokom rada motora obezbede podmazivanje svih taručih površi­ na u glavnim ležištima radilice. 3. Pumpa za ulje nalazi se na dnu korita motora i ona potiskuje ulje pod određenim pritiskom i šalje ga do mesta koja se podmazuju. Pumpa (2) usisava ulje iz korita motora. 66 . — rad ventila mora biti sinhronizovan sa radom klipa. Zbog toga se između metalnih površina u međusobnom kre­ tanju formira vrlo tanak sloj maziva. bregastom vratilu. Ulje iz pumpe prolazi kroz prečistač ulja i vodove do mesta za podmazivanje.4. da bi se na kraju slilo u korito motora. klipa.24 prikazana je šema sistema podmazivanja. Na si. habanje i pregrevanje delova. vodicama ventila i zupčanicima. Svi ovi uslovi treba da budu u potpunosti ispunjeni.

24 šema sistema za podmazivanje. 6 — ventil regulacije pritiska. ON . 7 — prečfstač ulja sa uloškom usisna cev.5 r(r 7 SI. 3.radilica mota 5 — oduška.presostat. 1 . 3 . 2 — pumpa za ulje.

3. 3.4. si. Zupčasta pumpa je pouzdana. 5 — ulaz za pumpu Ulje dolazi do ulaza u pumpu (5) a okretanjem zupčanika ulje se zahvata između zuba i tela pumpe i potiskuje do izlaza. uzupcen sa gonjenim zup­ čanikom (3).26). pa *se pod pritiskom šalje prema delovima motora koji se podmazuju. Si. Pumpa je isprav- SI. Na ulazu pumpe stvara se vakuum.1. 3. 2 — pogonski zupčanik. 1 — telo pumpe. pa se tako ulje crpe iz ko­ rita motora. neosetljiva na kvalitet ulja i nečistoće.15 mm. Pumpa dobija pogon od vratila na kome se nalazi pogonski zupčanik (2). Na izlazu se ulje sabija u prostor izlaza.26 — Kontrola zazora na pumpi za ulje 68 .25 — Zupčasta pumpa za ulje. Pumpa za ulje Zupčasta pumpa za ulje (si.3. 3. 4 — vratilo. 3 — gonjeni zupčanik. Pumpa ovog tipa mora da ima definisan zazor između zupčanika i tela pumpe (max 0.25) se sastoji od tela pumpe (1) i dva zupčanika (2 i 3).

3. SI. Pritisak se kreće pri normalnom radu motora od 2.5 — 1 bara. Kada se ulje ne bi prečišćavalo. Suviše visok pritisak izaziva veću potrošnju ulja.na ako pri odgovarajućem broju obrtaja motora daje propisani pritisak.2. dok je na minimalnom broju obrtaja motora 0. što se postiže upotrebom prečistača ulja. jer se prašina iz vaduha ne može u potpunosti odstraniti. 3. došlo bi do otkazivanja 69 . prašina i opiljci od honovanja pokretnih delova. Za dizel-motore veoma je važno da ulje bude što čistije. jer ulje brže cirkuliše i više puta prođe kroz motor nego što je potrebno. kao što su zrnca peska (od livenja). U toku podmazivanja jedna ista količina ulja cirkuliše u motoru. Pritisak je propisan od strane proizvođača motora. Pra­­na dospeva u motor i sa usisanim vazduhom.4.5—4 bara. pa proizvodi ovog sagorevanja (sitne čestice čađi) padaju u ulje.27 — Integralni prečistač ulja U toku rada motora ulje delimično sagoreva u cilindru. Prečistač ulja U motoru mogu da se nađu razne nečistoće.

ako je od strane proizvođača motora obez70 . Filtrirajući element se sastoji od jednog visokokvalitetnog umetka — papirne zvezde. Ovaj način prečišćavanja znatno je povećao stepen izdvajanja štetnih materija iz sistema za podmazivanje. Na svom putu do mehanizma motora ono ulazi u integralni prečistač kroz otvore na poklopcu između zaptivnog prstena i navoja priključka. Integralni prečistači ulja priključuju se direktno u kružni sistem za podmazivanje. Integralni prečistač predstavlja nerazdvojivu vezu filtrirajućeg elementa i tela prečistača. Umetak smešten na ovaj način zaštićen je od oštećenja prilikom lagerovanja i transporta. direktno na blok motora. radi bezbednosti. U procesu rada zaprljano ulje dolazi iz kartera motora pre­ ko potisne pumpe. Kod ovih prečistača.5 bara ako se na vreme ne izvrši zamena prečistača. Postoje veoma različita izvođenja prečistača ulja. Međutim. Otpor proticanja kroz novi prečistač pri uobičajenom reži­ mu rada motora kreće se od 0. tzv. s tim što tokom duže eksploatacije motora i nagomilavan ja produkta sagorevanja i drugih primesa može da se poveća preko 1. tako da je danas prihvaćen gotovo od svih proizvođača motora u svetu. koji se talože u prljavoj zoni prečistača.2 — 0.tarućih delova. odnosno na specijalne nosače — kako bi se u pogodnom trenutku izvrši­ la jednostavna i laka zamena. vrši pouzdano zaptivanje. Integralni prečistač se ručno navija na priključak nosača ili direktno na blok motora. koji obezbeđuje motoru dovoljnu količinu ulja sve do zamene prečistača. pa se zbog toga koriste prečistači ulja. čime je omogućeno prečišćavanje ćelokupne količine ulja koja napaja habajuće površine mehanizma. Radi što lakšeg održavanja. a u radu poseduje sva filtrirajuća svojstva kompletnog pre­ čistača. ugra­ đena na poklopcu prečistača. Prolazeći kroz filtrirajući element. dok prečiš­ ćeno ulje odlazi iz prečistača kroz priključak na gornjem pok­ lopcu u glavnu uljnu magistralu. Umetak se smešta u lagana limena kućišta (otporna na pritisak) koja se hermetički zatvaraju pertlovanjem. a na si. 3. smole i ostale produkte sagorevanja. ovi prečistači se postavljaju uvek na pristupačna mesta. ugrađen je prelivni ventil. Specijalna gumena zaptivka.4 bara.27 prikazan je integralni prečistač ulja koji se najčešće primenjuje kod dizel-rnotora. ulje izdvaja abrazivne čestice. ventil kratkog spoja.

3. Optimalna finoća prečišćavanja kreće se u intervalu od 12 . S obzirom na to da postoji uticaj velikog broja faktora na period zamene ulja. 3. Nedovoljan nivo ulja u koritu motora je posledica nepažnje. istrošeni ili istopljeni ležaji i dr.4. odnosno interval zamene je oko 400 radnih časova. neophodno je strogo se pridržavati uputstva proizvođača motora. Ako se ustanovi da su zupčanici istrošeni. — godišnja iskorišćenost motora i kvalitet ulja. Ako je uzrok začepljenost cevi ili kanala. a vek trajanja. 2. moraju se zameniti novim. — procenat sumpora u dizel-gorivu. pri če­ mu pritisak opada. Neispravnosti i opravke na sistemu za podmazivanje biti: Najčešće neispravnosti na sistemu za podmazivanje mogu 1. pa ako to nije slučaj.1 mm. Ovi zazori ne smeju da pređu vrednost 0. velikog viskoziteta ulja.15 mikrometara.3. integralni prečistač se isporučuje bez pre­ livnog ventila. 3. onda se motor mora potpuno oprati i pročistiti. usled koje mogu da nastanu veliki kvarovi na motoru. Održavanje sistema za podmazivanje Proizvođači motora propisuju postupke i periode zamene ulja i održavanje prečistača ulja. Neispravna pumpa za ulje. Period zamene ulja zavisi od više faktora. pa se zbog toga mora obaviti merenje. Drugi zazor iz­ među zubaca zupčanika i tela pumpe može biti povećan.beđena ugradnja prelivnog ventila na priključku prečistača ili na motorskom bloku. Veliki viskozitet ulja se primećuje tako što motor dok je hladan pokazuje 71 .4. Kod ovih pumpi važno je da zazor između zupčanika i tela pumpe (čeoni zazor) bude u granicama da ne bi ulje prolazilo i pumpa radila naprazno).4. Znaci nedovoljnog podmazivanja su zujanje ili lupanje motora. Suviše veliki pritisak ulja može nastati usled začepljenosti neke cevi ili kanala. onda treba potražiti uzrok i otkloniti neispravnost. — uslovi rada (prašina i s. pregrevanje motora. loše regulisanog prelivnog ventila itd.). Zupčaste pumpe treba da daju određen pritisak.

28 — Sistem za hlađenje. lošeg rada pumpe. 3 — limeni usmerivač vazduha.5. 1 — zaštitni lim. loma opruge prelivnog ventila. 3. zaprljanog prečistaca ulja. Nedovoljan pritisak ulja može nastati usled: nedostatka ulja u koritu motora. 4 — cilindar. koji inače treba da opadne na normalnu vrednost (2 — 4 bara). 5 — cllindarska glava . a drugi deo zagreva zidove prostora u kome se vrši sagorevanje. 2 — zamajac sa lopticom.znatno veći pritisak. SISTEM ZA HLAĐENJE U dizel-motorima se razvija velika količina toplotne ener­ gije. 3 72 2 1 SI. Da ne bi došlo do pregrevanja. već jedan deo izlazi napolje sa sagorelim gasovima (kroz izduvne cevi). Ta energija ne pretvara se sva u mehanički rad. razblaženog ulja gorivom koje prodire u karter zbog loših spojeva na sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva. 3. 4. neophodno je da se motor hladi.

klipove i klipne prstenove. U zavisnosti od uslova u kojima motokultivator radi. Da bi prečišćavanje bilo što efikasnije. treba odrediti periodiku čišćenja. 3. ugrađuje se i pretprečistač vazduha. 73 . Vazduh pro­ lazi kroz prečistač i usisnu cev.Sistem za hlađenje odvodi suvišnu toplotu i održava motor na najpovoljnijoj radnoj temperaturi. Prečistač vazduha U prostor za sagorevanje dovodi se vazduh koji je neopho­ dan da se ostvare uslovi za sagorevanje dizel-goriva. U vazduhu se nalazi prašina koja je glavni uzročnik tro­ šenja pomenutih elemenata motora. pa ako su to uslovi velike zaprašenosti — potrebno je čišćenje svih elemenata sistema za hlađenje •— čak i svakodne­ vno. Na motorima za motokultivatore se primenjuje vazdušno hlađenje motora.2. Tako. Na si. 3. USISNI I IZDUVNI TRAKT 3.6.6. 3. kod motokultivatora koji rade u uslovima velike zaprašenosti. tako da je sam prečistač ma­ nje opterećen. Lopatice svojim obrtnim kretanjem usmeravaju vazdušnu struju preko li­ menog usmerivača vazduha ka cilindru i cilindarskoj glavi. pa mu treba posvetiti više paž­ nje i što češće ga čistiti. odnosno po načinu hlađenja motori se dele na motore sa vodenim i sa vazdušnim hlađenjem. Pretprečistač vazduha Obično se izrađuje kao suvi ciklonski pretprečistač koji ima funkciju da odvaja čestice prašine.28 prikazani su elementi sistema za hlađenje. Prečistač se ugrađuje da bi zaš­ titio motorske delove.6. Zato je neophodno pravovremeno očistiti rebra cilindarske glave i cilindra i lopatice ventilatora. 3. Hlađenje motora može biti vodeno ili vazdušno.1. Količina prašine koja ulazi u motor sa vazduhom zavisi od spoljnih uslova u kojima se vozilo eksploatiše. prečistač vazduha je od izuzetne važnosti. a naročito cilindre. Na samom zamajcu (si.1) nalazi se ventilator. Održavanje ovog sistema je veoma važno za ispravno hlađe­ nje motora.

Delovanje pretprečistaca je takvo da vazduh ulazi kroz kapu i usmerava se, pa dolazi do nagle promene smera i kružnog kre­ tanja (vrtloženja). Usled centrifugalne sile koja se tada razvija, krupne čestice prašine se odbacuju na zidove kućišta iz koga kroz jedan prorez odlaze u posudu za skupljanje prašine ili se skupljaju na dnu pretprečistača. U pretprećistaču se izdvoji oko 3/4 prašine iz vazduha.

Čišćenje ciklonskog pretprečistača prikazano je na si. 3.29. Potrebno je da se skine ceo pre tprečis tač, odvoji poklopac, istre­ se prašina i ponovo pričvrsti na svoje mesto. Kroz navedeni deo pretprečistača vidi se nataložena prašina, što znači da ne treba čekati da se skupi suviše prašine, već čišćenje obavljati na vreme. 3.6.3. Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom Prečistači ovog tipa rade na principu da vazduh prolazi kroz uljno kupatilo gde se zadržava prašina u ulju, a vazduh na­ stavlja dalje kretanje kroz elemente prečistača. Uzdužni presek ovog prečistača prikazan je na si. 3.30. Vaz­ duh ulazi kroz središnu cev (1) i dolazi do uljnog kupatila (2), pa naglo men ja pravac za 180° da bi nastavio kretanje naviše. Usled promene pravca strujanja vazduha, čestice prašine, kao teže, odvajaju se i lepe na površini ulja. Vazdušna struja prili­ kom prolaska dodiruje i povlači za sobom kapljice ulja koje ov74

SI. 3.30 — Presek prečistača vazduha sa uljnim kupatilom. 1 — središna cev, 2 — uljno kupatilo, 3 — prečistač, 4 — prečistač

laže metalne niti prečistača (3 i 4), a zatim ide ka izlaznoj cevi koja je spojena za usisnu granu motora. Čišćenje prečistača sa uljnim kupatilom, u slučaju kada je primenjen duboki prečistač (si. 3.31), obavlja se na sledeći način: — Skinuti donju posudu prečistača, izvaditi žičani umetak i prosuti ulje iz posude. Posudu i žičani umetak oprati u čistom dizel-gorivu i prosušiti komprimovanim vazduhom. Naliti motor­ no ulje do naznačenog nivoa, a zatim sastaviti prečistač. I ako je u pitanju plitki prečistač vazduha postupak čišćenja je isti.

75

Pri postavljanju prečistača vazduha obratiti pažnju da zaptivke i stege budu pravilno postavljene. — Ukoliko motor radi u uslovima velike koncentracije pra­ šine u vazduhu, prečistač se mora čistiti često, a po potrebi i sva­ kodnevno ili čak i vise puta dnevno. U svakom slučaju — paž­ nju treba obratiti na uputstva koja daje proizvođač motora.

SI. 3.31 • - Prečis tač vazduha (rasklopIJen). 1 - zaptivnl prsten, 2 — gumeni odstojnik, 3 — prečistač, 4 — uljno ku­ patilo

3.6.4. Izduvni lonac Izduvni gasovi iz prostora za sagorevanje prolaze kroz sa birne cevi, izduvne cevi i izduvni lonac. Izduvni lonac se postav lja radi prigušivanja zvuka.

SI. 3.32

Izduvni lonac

76

Pritisak izduvnih gasova je od 4—5 bara, pa pošto oni izla­ ze direktno u atmosferu, usled naglog širenja izazivaju veliku buku. Postoje različita izvođenja izduvnog lonca, ali sam lonac je sastavljen iz više pregrada na kojima su izbušene rupe, tako da gasovi više puta men jaju pravac, pa se i pritisak smanjuje sve dok na izlazu ne bude izjednačen sa atmosferskim pritiskom. Na taj način i zvuk postaje prigušen. Izduvni lonac se izrađuje obi­ čno od čeličnog lima. 3.7. Sistem za ubrizgavanje goriva Osnovna funkcija ovog sistema je da određenu količinu go­ riva ubrizga pod visokim pritiskom u prostor za sagorevanje, i to u tačno određenom trenutku i određenom vremenskom inter­ valu. Glavni elementi koji treba da ostvare ovako precizno definisane zahteve su (si. 3.33): — rezervoar, — prečistač goriva, — pumpa niskog pritiska, — pumpa visokog pritiska, — brizgaljke.

SI. 3.33 — Sistem za ubrizgavanje goriva. 1 — rezervoar, 2 — prečistač goriva, 3 — pumpa visokog pritiska, 4 — dvovodna cev do brizgaljke, 5 — brizgaljka, 6 — povratna cev od brizgaljke do rezervoara

77

Pre nego što upoznamo ove veoma precizno izrađene sklo­ pove, treba najpre upoznati njihove glavne funkcije. Visoik pritisak ubrizgavanja treba ostvariti da bi se gorivo probilo kroz već sabijeni vazduh (pritisak sabijanja vazduha je oko 400 bara) i da bi se raspršilo u najsitnije čestice (radi potpunog sagorevanja). Zbog toga je pritisak ubrizgavanja go­ riva veoma visok i iznosi 90—400 bara, pa i više, što zavisi od prostora za sagorevanje i postupka sagorevanja. Mala količina ubrizgavanja goriva reguliše se veoma pre­ cizno, jer se zahteva da brizgaljka ubrizga stote delove grama goriva za svaki obrt radilice motora. Ova količina nije stalna, već zavisno od potrebne snage motora treba omogućiti da se ta količina odmerava (manje ili više), što se reguliše u samoj pumpi. Odstupanja od zahtevanc količine goriva ne smeju biti veća ili manja od 2%. Brizgaljka p r i svakom obrtu radilice, tj. u taktu ubrizgavanja, treba da ubrizga veoma malu količinu goriva (nekoliko stotih delova grama). Kratko trajanje ubrizgavanja kod dizel-motora je vremen­ ski ograničeno, jer se ono obavlja u periodu samo jednog dela takta (hoda klipa). Taj vremenski period je od 1/300 do 1/800 dela sekunde. Zbog toga je potrebno da pumpa visokog pritiska i brizgaljke bude veoma precizno i kvalitetno izrađena. Opravke ovih elemenata zahteva ju veoma dobro poznavanje kako svih delova pumpe, tako i principa rada i postupka rasklapanja i sklapanja. To mogu da obave samo specijalisti uz pomoć kom­ pletnih uređaja i alata. Na si. 3.33 prikazana je šema sistema za ubrizgavanje goriva koji se najčešće primenjuje, mada su moguće izvesne razlike za neka druga izvođenja. 3.7.1. Pumpa visokog pritiska (PVP) tipa BOSCH Pumpa je vertikalno smeštena u sedište bloka, aktivira se preko klackalice koja se pokreće bregastim vratilom (si. 3.34), a podmazuje se rasp rasi van j em ulja u motoru. Pumpa visokog pritiska tipa BOSCH obuhvata pumpu u kojoj se nalazi deo za pumpanje sa konstantnim hodom. Na si. 3.35 prikazana je rasklopljena pumpa visokog pritiska (PVP). Pre nego što se pređe na ispitivanje ispravnosti pumpe vi­ sokog pritiska, a ako treba i pre njenog rasklapanja, mora se proveriti da li je prečistač goriva zapušen ili napunjen vodom i 78

15 — opruga. 3. 14 — tanjirić. 3. 20 — osovinica . 6 — dovodni ventil.da li su cevi zapusene ili ulubljene. 9 — tanjirić. 17 — telo podizača ventila. 5 — opruga ventila. 13 — ozubljeni deo. 8 — trn za zaustavljanje. 16 — klipčić. 18 — spoljni valjak. Proveru ispravnosti pumpe moraju obaviti stručna lica. treba očistiti rezervoar i zameniti uložak prečistača. 10 — prsten. Ako je takav slučaj. 3 — dovodni priključak. 2 — osovinica.35 — Delovi pumpe visokog pritiska.34 Pogon pumpe visokog pritiska pomoću klackalice SI. 7 — zaptivka. SI. 12 — zupčasta letva. 19 — unutrašnji valjak. 11 — telo pumpe. 1 — deo za pumpanje. 4 •— gumena zaptivka.

obično.7. dok je sve ostalo nosač brizgaljke.36 — Brizgaljka u rasklopljenom stanju. Osnovna funkcija brizgaljke je da ubrizga gorivo u prostor za sagorevanje pod određenim pritiskom i da gorivo pri izlasku iz brizgaljke bude u obliku najsitnijih čestica. 3 — sedlšte opruge. 4 — opruga. 8 — igla. 2 — vijak.36) je na razne načine pričvršćen na glavu motora.3. 3. 1 — navrtka za pritezanje. Nosač sa brizgaljkom (si. Deo brizgaljke koji se nalazi u prostoru za sagorevanje izložen je najnepovoljnijim uslovima (visoke temperature i velika termička napre­ zanja). Tu se nalazi i priključak za dovod goriva kroz cevi visokog pri­ tiska i priključak koji omogućava preliv dozvoljene propustljivosti brizgaljke. ali se to obično čini pomoću stezne navrtke. 3. Ovo je neophodno da bi potpuno mešanje goriva i vazduha omogućilo dobro sagorevanje. Ali. 9 — rasprŠlvač.3. 80 .2. Ispitivanje brizgaljki Brizgaljka je deo sistema za ubrizgavanje goriva i od njene ispravnosti umnogome zavisi ispravan rad motora. Brizgaljke Od pumpe visokog pritiska gorivo se potiskuje kroz cevčice od brizgaljki./. 10 — navrtka Brizgaljka je u stvari deo koji zalazi u komoru za sagore­ vanje. 5 — šipka za potiskivanje. sam vrh brizgaljke. tj. 3. 6 — nosač raspršivača. ceo sklop se naziva »brizgaljka«. SI. Ispravnost brizgaljke se kontroliše na sledeći način: — ispitivanjem zaptivenosti. 7 — povratni priključak.

Da bismo obavili ispitivanje u normalnim uslovima. 6 Motokultivatori 81 .7. moramo za ispitivanje imati čisto ili prečišćeno gorivo. Prilikom ispiti­ vanja brizgaljke ni u kom slučaju ruka ne srne doći u zonu mlaznica. Pričvrstiti držač sa brizgaljkom na uređaj za ispitivanje. sa brizgaljke treba pažljivo otkloniti ostatke sagorevanja po­ moću pribora za čišćenje. manometra.ispitivanjem pritiska ubrizgavanja. Brizgaljka je zaptivena ako za vreme od 10 sekundi ne kapne nijedna kap goriva na otvoru brizgaljke. 3. odvodne cevi.37. Mlaz brizgaljke prodire duboko u meso i razara tkivo. ispitivanjem mlaza. Ova tri načina ispitivanja obavljaju se na uređaju koji je prikazan na si. Ispitivanje zaptivenosti brizgaljke Pre nego što se brizgaljka postavi na uređaj za ispitivanje.37 — Uređaj za ispitivanje brizgaljke Uređaj za ispitivanje brizgaljki sastoji se iz ručne pumpe. a gorivo koje prodire u krv može izazvati trovanje. Polugu pumpe polako pritiskati nadole sve dok pritisak ne dostigne vrednost 20 bara ispod podešene vrednosti pritiska otvaranja. SI.4. 3. 3. priključka na koji se uvrće brizgaljka i staklene cevi koja štiti posmatrača od mlaza.

Ukoliko je pritisak ubrizgavanja viši ili niži od propisanog. Ispitivanje mlaza Pri ovom ispitivanju treba isključiti manometar. brizgaljka se mora rasklopiti. odnosno na samom početku ubrizgavanja. 3.7.38 — Pribor za čišćenje brizgaljki 82 . Ukoliko se ne postigne zaptivanje ni posle brižljivog čišće­ nja sedišta u telu i igli brizgaljke — brizgaljka se mora zameniti novom.6. Ispitivanje pritiska ubrizgavanja Polugu pumpe uređaja za ispitivanje brizgaljki lagano pri­ tiskati nadole (jedan hod u sekundi) sa uključenim manometrom i očitati pritisak otvaranja u trenutku otvaranja brizgaljke.5. 3. Pri uključenom ma­ nometru pritisak povećati sasvim lagano i pre svega lagano otpustiti (inače će se manometar oštetiti). Dobro je kad se mlazevi (zavisno od broja rupica) pravilno i ravnomerno raspršuju (bez dodatnih mlazeva). Važno je pri čišćenju da se sa spolj- Sl. Pri tom brizgaljka vrlo »mekano« šumi. Kratkovremenoj pojavi nerasprašenih i bešumnih mlazeva ne treba pridavati značaj.38). Voditi računa da se raspraseni mlazevi goriva javljaju uvek pre dospevanja u oblast šumova.7. 3. Čišćenje obaviti pomoću specijalnog alata (si. a zatim rastaviti.7.U slučaju nezaptivanja. 3. brizgaljku treba rasklopiti i očis­ titi.7. Polugu pumpe potisnuti nadole 4—6 puta u sekundi. 3. očistiti i ispravno podesiti. zapečene brizgaljke se moraju izvaditi iz ležišta. Pri podešavanju primenjivati samo razbušene odstojne podloške. Čišćenje brizgaljki Da bi se obavilo ovo čišćenje.

2. ali za potpunu upotrebu motokultivatora u transportu. — Opruga igle brizgaljke je slomljena — postaviti novu oprugu. Pritisak ubrizgavanja suviše visok (uzroci mogu biti kao u prethodnom slučaju). potrebno je imati i ove ure­ đaje. Uzrok neispravnosti može biti igla brizgaljke koja ne zaptiva usled naslage koksa. Sledeći električni uređaji isporučuju se na poseban zahtev: 6* 83 . Ako je uzrok neispravnosti slaba opruga — zameniti je novom. mlaz ima pravilan oblik. 4. 3.8. 3. Delove brizgaljke oprati u čistom benzinu ili dizel-gorivu. Suviše goriva se vraća kroz povratnu cev. Izvađena brizgaljka može se popraviti samo ako je lakše zape­ čena i ako nema mehaničkih oštećenja. noću. Ova neispravnost na­ staje u sledećim slučajevima: — Igla brizgaljke se zagrevala zbog nečistoće — brizgaljku treba rasklopiti i očistiti. 5.8. — Navrtka za reguli sanje napona opruge nije u svom (od­ ređenom) položaju. Oštećenu brizgaljku staviti i ponovo podvrgnuti ispitivanju. 3. Potrebno je rasklopiti i očistiti brizgaljku. Ako i posle toga gorivo kaplje brizgaljku treba zameniti novom. Pritisak ubrizgavanja suviše nizak. za korišćenje prikolice.7. navrtku postaviti u potreban položaj. Ova neisprav­ nost nastaje alko je : — veliki zazor igle i vodice (zameniti brizgaljku novom). Da bi se dobio određeni pritisak. startovanje i dr.nih površina odstrani garež i da se pročiste ulazni otvori na vrhu brizgaljke. Brizgaljka kaplje posle ubrizgavanja. ELEKTROOPREMA Elektrooprema na motokultivatoru nije standardna. — Igla brizgaljke se zaglavila zbog zaribavanja — zameniti brizgaljku i iglu. — nečistoća između ravni spajanja brizgaljke (očistiti). Neispravnosti i opravke na brizgaljkama Na brizgaljkama se mogu pojaviti sledeće neispravnosti: 1. Mlaz nije pravilan. Ako je brizgaljka zaprljana koksom (očistiti brizgaljku) ili je igla brizgaljke očišćena (zameniti iglu).

5 — kontrolna lampica za pritisak ulja. 9 — prednji farovi 84 .40 — šema uređaja za svetla sa alternatorom za punjenje akumulatora.SI. 7 — prekidač. 7 — elektropokretač. 2 — rotor. 8 — akumulator SI.39 — šema elektroopreme sa elektropokretačem i alternatorom za punjenje akumulatora. 3 — stator. 3. 6 — zvučni signal (sirena). 6 — presostat. 8 — ploča sa kontaktima. 1 — akumulator. 3. 1 — stator. 5 — regulator. 4 — prekidač za pokretanje. 3 — regulator napona. 2 — rotor. 4 — zadnja svetla.

40).1 — električno torom za punjenje 2 električno mulatora. 3. pokretanje elektropokretačem i alterna­ akumulatora (si. Postoje i čelični akumulatori. odnosno sa tri ili šest ćelija. Izgled olovnog akumula­ tora prikazan je na sl. U zavisnosti od veličine napona postavlja se i odgovara­ jući broj ćelija.41 rotor. ali se oni danas retko upotrebljavaju. 3. 6 prednji farovi Na sl. 3 — zadnji farovi. 3 — uređaj za latora (si. pa je najlakši na85 .39 prikazana je šema elektroopreme na motoru motokultivatora. 3. 3. 4 — uređaj za latora (si. Osnovni elementi elektroopreme su: akumula­ tor. 3. Akumulator Akumulator služi za pokretanje (startovanje) motora. 5 — ploča sa kontaktima. elektropokretač. 1 stator.8.41). kao i za napajanje električnih potrošača. 2 Sema uređaja za svetla sa alternatorom bez punjenja akumulatora. tako da je ukupan napon akumulatora zbir napona svih ćelija. pokretanje sa dinamom i punjenje aku­ svetla sa alternatorom za punjenje akumu­ svetla sa alternatorom bez punjenja akumu­ SI. regulator napona i dr.42.39). Svaka ćelija je zatvorena čepom. alternator ili dinamo. Akumulator se sastoji od ćelija koje su prosečnog napona 2 V. Ćelije su povezane serijski (redno). Najčešće se koriste akumulatori napona 6 V i 12 V. 3. 3. 4 — prekidač.1.

4 • — spojnica ploče. 1 kućiSte.čin za brzo određivanje napona akumulatora da se broj čepova pomnoži sa dva. Napon će postojati sve dok se vrši elektroliza. a nestaće kada elektrode postanu isto hemijsko jedinjenje (olovni sulfat). U tom slučaju SI.42 Akumulator. U svakoj ćeliji akumulatora nalazi se elektrolit. Elektrode koje su uronjene čine pozitivni pol (olovo-dioKsid PbO-2) i negativni pol (čisto olovo Pb). 6 — stubid. 5 — most. 7 86 . rastvor čiste sumporne kiseline i destilovane vode. 3. a sumporna kiselina postane potpuno razblažena. 2. Kao rezultat spajanja olovnog akumulatora sa potrošačem dobiće se struja koja je nastala kao proizvod hemijskih reakcija u akumulatoru. 3. tj.

285 kg/dm .200 1. Kutija (1) je izrađena od tvrde gume ili plastične mase. Pri upotrebi akumulatora dolazi do postepenog pražnje­ nja.265-1.260 1.300 1. a napon ćelije iznosi 2. Između svake pozitivne i negativne ploče postavljen je separator (rastavijač) koji služi za odvajanje i sprečavanje međusobnog dodirivanja i koji mora biti porozan. a sve negativne sa druge strane.165 1. Ploče su pozitivne i negativne. U unutrašnjosti se nalaze pregrade koje dele pojedine ćelije akumulatora.135 3 Stanje akumulatora sasvim pun 3/4 pun 1/2 pun 1/4 pun skoro ispražnjen sasvim prazan 87 .1 Gustina kg/dm 1. Odnos gustine elektrolita i napunjenosti akumulatora dat je u tabeli 3. dolazi do uspos­ tavljanja prvobitnog stanja: kiselina postaje koncentrovana. 3. Zbog toga se obavlja dopunjavanje akumulatora.1. U tu svrhu služi polni mostić za spajanje istoimenih ploča. Sve pozitivne ploče se međusobno povezuju sa jedne. Međutim. Boja pozitivnih ploča je smeđa. Pregrade moraju biti tako izrađene da ne dolazi do prolaženja kiseline između pojedinih ćelija. pa se gustina elektrolita smanjuje.1 V.170—1.kaže se da je akumulator ispražnjen. a negativne od olova (Pb).110-1.230 1. Tako spojen određeni broj pozitivnih i negativnih ploča čini ćeliju koja se stavlja u pre• gradu u kutiji akumulatora. a polovi dob i jaju prvobitne karakteristike. a negativnih — siva. Gustina elektrolita 3 napunjenog akumulatora je 1. Nivo elektro­ lita mora biti približno 1 cm iznad ploča.140—1.235—1. Separatori su izrađeni od drveta ili plastične mase. Na si.42 prikazan je akumulator u preseku sa sastavnim delovima. što znači da je aku­ mulator ponovo napunjen. Pozitivne ploče akumulatora su od olovnog oksida (Pb0 2 ).205—1. ako se takav akumulator veže za izvor jednosmerne struje. Tabela 3. Elektrolit je rastvorena sumporna kiselina u destilovanoj vodi i ona se nalazi u svakoj ćeliji akumulatora.

Tabela 3.25 kg/dm .6 V.3 Temperatura (°C) 27 4 — 7 —18 —23 Kapacitet (%) 100 16 61 43 35 88 . ili tokom 30 časova struju od 2 A itd.18 kg/dm . Zavisnost gustine elektrolita i temperature na kojoj dolazi do smrzavanja data je u tabeli 3.25 1. Kapacitet je karakteristika akumulatora koja predstavlja proteklu količinu elektriciteta pri pražnjenju.2.20 U5 1.8 V). brzine kojom se akumulator prazni. Kada je spoljna temperatura niska. j e r pri toj gustini dolazi do sulfatizacije ploča i smanjenja kapaciteta. On zavisi od ja­ čine struje.28 1. Na primer: akumulator od 60 Ah daje 60 časova struju od 1 A. Tabela 3. a posle dužeg stajanja i do potpunog uništenja akumulatora.3.2 Gustina kg/dm 1. temperature i elektromotorne sile pri kojoj prestaje pražnjenje (ona iznosi 1. Veoma je važno da 3 gustina elektrolita ne opadne ispod 1. a odgovarajući napon pojedinih delija 1. Obično se uzima vreme pražnjenja od 8 do 10 časova na temperaturi od 25°C. Odnos tem­ perature i kapaciteta akumulatora dat je u tabeli 3. akumulator preko zime treba držati uvek u napunjenom stanju. može doći do smrzava­ nja elektrolita ako je njegova gustina mala. Kapacitet akumulatora se meri u amper-časovima (Ah).10 3 3 Temperatura (°C) —68 —52 —27 —15 —7 i Da ne bi došlo do smrzavanja elektrolita.Najmanja dozvoljena gustina elektrolita je 1.

— napon ćelija ne srne da opadne ispod 1. Održavanje akumulatora Dobrim održavanjem vek akumulatora može se znatno pro­ dužiti. pa u toku rada motora ima zadatak da neposredno dopunjava akumulator. — pri radu sa elektrolitom paziti da ne dođe u dodir sa rukama i odelom (može da ih nagrize). i to merenjem: — gustine elektrolita pomoću bometra ili aerometra. koji pri ne­ dovoljnom naponu prekida vezu akumulator-dinamo i ograničava jačinu struje koju daje dinamo. s tim što ga treba jedanput mesečno dopunjavati.2.8 V. Za regulaciju napona služi generatorski regulator. a dinamo uvek mora održavati propisani napon za punjenje akumulatora i napajanje drugih potrošača. — ne startovati motor u malim intervalima. — ako se motor ne koristi.3.5 cm.3). Kontrola ispravnosti akumulatora Kontrola ispravnosti akumulatora obavlja se na nekoliko načina. Dinamo — generator jednosmerne struje Dinamo proizvodi jednosmernu struju. Broj obrtaja motora je promenljiv. — akumulator uvek mora da bude čist. 3. Po­ gon dobij a od radilice preko ventilator-remena. jer se događa da kiselina procuri. pa je zato važno pridržavati se sledećeg: — elektrolit treba da bude iznad ploča 1—1. — napona ćelija pomoću voltmetra sa viljuškom za opte­ rećenje.3. \8. — u slučaju smanjenja nivoa elektrolita dolivati samo destilovanu vodu.8.8. — spojevi (priključci) treba da budu čvrsto fiksirani i premazani pastom protiv korozije. — količine elektrolita pomoću merača nivoa. 89 . jer se tada akumulator vrlo brzo prazni.4. — akumulator ne čuvati na niskim temperaturama (vidi tabelu 3. akumulator napuniti i ostaviti ga u prostoriji gde je normalna temperatura.

Prilikom rada dinama troše se četkice. 3. — kolektor. Rotor se okreće pogonjen od radilice motora preko remenice.8. Ako ampermetar pokazuje skretanje udesno. Tok elektrona predstav­ lja struju koju sakuplja kolektor i preko četkica i regulatora šalje u akumulator. 3. Kada je instrument na nuli. Provodnici roto­ ra. Neispravnosti i opravke dinama Da bismo proverili ispravnost rada dinama. — rotor. Stator ima zadatak da stvara jako magnetsko polje kroz koje se kreću provodnici namotani na rotoru.43). usled kretanja u magnetskom polju statora. SI. 3.5. potrebno je izvršiti čišćenje pomoću kr­ pice namočene u benzin i ostrugati ga finom brusnom hartijom.6. Održavanje dinama Posle određenog broja radnih sati ležajeve rotora treba pod­ mazati. 3.Dinamo služi da mehaničku energiju pretvori u električnu energiju. akumulator je pun. to je znak da se akumulator puni. a uz to — oni moraju biti čvrsto pritegnuti.8. Spojeve zaštititi od korozije. moramo po­ moću ampermetra i voltmetra da utvrdimo da li akumulator puni. izazivaju stva­ ranje indukovane elektromotorne sile.43 — Kontrola struje punjenja koju daje dinamomotor 90 . Ako kazaljka skreće na levu stranu. pa ih jedanput godišnje treba zameniti novima (ako su suviše istrošene). Sastoji se iz sledećih (glavnih) delova: — stator. Ako se kolektor zaprlja. to je znak da di­ namo ne puni i da treba tražiti uzrok neispravnosti (si.

8. Istrošenost se primecuje vrlo lako.33 kW pri naponu od 12 V. kontrola namotaja statora (da nema nezavarenih spojeva i tragova pregorevanja ili kablova na masi). Neispravnosti mogu da nastupe i usled: — is trošenja kugličnog ležaja. rotor je demagnetizovan. Alternator je jednostavnije konstrukcije od dinama. Provera ispravnosti alternatora vrši se: proverom namagnetisanosti rotora pomoću specijalnog merila. 3. 28—30 V pri -1 2200 m i n . 3. — oštećenja namotaja statora. Motor se stavi u pokret i kontroliše napon na 1 ugrađenom voltmetru: 38—42 V pri 3000 m i n " . Pred­ nost alternatora u odnosu na dinamo je da daje onoliko struje kolika je potrošnja u datom trenutku. Za pokretanje motora potreban je određen rad. Stator alternatora je postavljen na blok motora. lakši je i ima veći stepen iskorišćenja. Posle sklapanja alternatora treba izvršiti kontrolu efikas­ nosti alternatora.8. Struju za pogon dobija iz akumulatora.8. — istrošenja rotora i osovine rotora. Ako je napon niži. Alternator — generator naizmenične struje Alternator je generator naizmenične struje. ma­ njih je dimenzija. Pritisak opruge mora biti konstantan. jer četkice treba da izlaze iz nosača 2—3 mm. pa ga treba povremeno proveriti. Elektropokretač — starter Elektropokretač je elektromotor jednosmerne struje koji služi za pokretanje motora. a rotor je sa permanentnim magnetima smešten na zamajac motora. — istrošenja četkica. Snaga elektropokretača je 1. Skup­ lji je od dinama zbog ispravljača dioda i složenosti namotaja statora i rotora. pa je zato elektropokretač najveći potrošač elek­ trične energije. 91 .7. Proizvođači su većinom prešli na primenu ovog uređaja umesto dinama.Najčešće neispravnosti dinama javljaju se usled istrošenja četkica. Četkice treba slobodno da stoje u svojim držačima (da ne bi došlo do zaglavljivanja). — oslabljenih opruga i dr.

Pri startovanju voditi računa da se spojnica (kvačilo) pri­ tisne (da bi rad elektropokretača bio lakši). rotor se ne okreće — moguć kvar na akumulatoru (aku­ mulator ispražnjen). — neispravan kolektor. potrebno je da se povremeno obavi sledeća kontrola: — povremeno očistiti zupce benzinom i izvršiti podmazivanje. — zaprljani zupčanici onemogućavaju da se elektropokre­ tač vrati u prvobitni položaj. Neispravnosti i opravke elektropokretača Ako pri startovanju elektropokretač ne pokreće motor.3. a ako startovanje ne uspe u prvom po­ kušaju. mo­ raju se izvršiti sledeće provere: da li se rotor okreće. 92 . Po hladnom vre­ menu koristiti grejač. — proveriti da li četkice glatko klize po kolektoru. — namotaji u kratkom spoju. — ako osa rotora nije paralelna sa osom zamajca. — proveriti razmak zubaca zamajca od zubaca elektropo­ kretača (4—5 mm). — labavi magnetski polovi. Održavanje elektropokretača Da bi elektropokretač pravilno funkcionisao. — proveriti pričvršćenost elektropokretača za motor.10. dotrajale četkice — zameniti ih novim. postoji mogućnost zaglavljivanja zupčanika i zamajca. — oštećena ležišta. Unutar samog elektropokretača mogu se pojaviti sledeće neispravnosti: — prekid namotaja.8. jer postoji mogućnost loma opruge.8. 3.9. ne srne se startovati u kratkim intervalima po nekoliko puta (da se ne bi ispraznio akumulator). — ako se rotor okreće a zupčanik ne uzubljuje — proveriti zupce na zupčaniku.

9.44 — Odstranjivanje vazduha iz sistema za napajanje gorivom (ođvrtanje SupIjeg vijka na pumpi za ubrizgavanje) 4. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha. i čim počne da ističe gorivo bez mehuriča vazduha.1. Zato uvek voditi računa da se rezervoar goriva nikada sasvim ne isprazni. Odvrnuti čepove sa navojem na oba prečistača. Puštanje motora u rad Pre nego što se mašina pusti u rad treba proveriti da li: ima dovoljno goriva u rezervoaru. opet ga za­ vrnuti (si. Odvrnuti preklopnu navrtku cevi za dovod goriva na brizgaljki. SI. 93 . — ima dovoljno ulja u posudi prečistača za vazduh (prema oznaci na posudi). Napuniti rezervoar. RUKOVANJE DIZEL-MOTOROM LDA-450 1. 3. Odstranjivanje vazduha iz sistema za gorivo: 1. 2.9. — ima dovoljno ulja u motoru (prema oznakama na štapu za kontrolu nivoa ulja). pa motor okretati dok ne počne da izlazi gorivo bez mehuriča vazduha.3.44). treba obratiti pažnju da se pri prvom startovanju motora posle popravke ili posle prekida u dovodu go­ riva — mora ispustiti vazduh iz vodova za gorivo. 3. Olabaviti šuplji vijak na pumpi za ubrizgavanje goriva. opet ga zavrnuti. 3. Pored toga. pa zatim ponovo pritegnuti ovu preklopnu navrtku.

Povući komandu za dodatno punjenje (goriva) pri starto­ va nj u. Ručicu za gas staviti u položaj za puni gas. čime je osigurano potpuno podma­ zivanje.9. u odnosu na godišnje doba. Posle startovanja motor treba da radi 10 minuta pri manjem broju obrtaja. odgovara uputstvima. Odvrnuti čep i 3 u otvor naliti 2—3 cm retkog ulja za podmazivanje SAE 10.2. Namotati uže za startovanje na remenicu za pokretanje u smeru strelice na remenici. 94 . 2. Zaustavljanje motora Pre nego što se zaustavi. Primena »startpilot«-a. da bi se na taj način ohladio. 3.9. 3. Nalivanje goriva u kanal za dovod vazduha. Čep pritegnuti odgovarajućim ključem i odmah startovati motor. 4. mogu se primeniti i neka pomoćna sredstva za startovanje pri niskim spoljnim tem­ peraturama 1. 2. ili mešavinu ulja za podmazivanje i goriva u odnosu 1:1.4. ili pri samom startovanju. Pokretanje motora pri nižim spoljnim temperaturama Pod uslovom da je u motor naliveno ulje koje. Ova tečnost znatno poboljšava startovanje motora pri niskim temperaturama (postupati u skladu sa uputstvom koje stoji na boci). Neposredno pre. U okolini čepa otvora za nalivanje očistiti svu nečistoću. Startovanje motora Pri hladnom motoru: 1. 3.\9. Pri toplom (zagrejanom) motoru: A- Postupak je isti kao u prethodnom slučaju — samo dugme za dodatno punjenje (goriva) ne treba da se povlači. preporučljivo je da motor radi oko 5—10 minuta pri srednjem broju obrtaja. ovu tečnost treba rasprašivati tokom 1—2 sekunde direktno na usisni otvor ili na prečistač vazduha.3. »Startpilot« se isporučuje u bo­ cama pod pritiskom. Jedna boca može da obezbedi 80—100 startovanja motora.

1.9. Jednom upotrebljenu vrstu ulja zadržati u stalnoj upo95 . 3.45 — Komanda za zaustavljanje rada motora na satu) komande za zaustavljanje (si. ODRŽAVANJE DIZEL-MOTORA LDA-450 3. Podmazivanje motora je posebno važno. Posle 50—100 radnih časova opterećenje se može po­ većati na oko 3/4 od pune snage mašine. što znači da poluga za regulisanje broja obrtaja treba da bude otvorena samo do polovine svog hoda.10. Zaustavljanje mo­ tora ne izvoditi ručicom dekompresora (samo kod motora sa ovim uređajem). Hladan motor treba da radi 10 minuta i narednih 5 minuta bez opterećenja sa poluotvorenom polugom za regulisanje broja obrtaja. Zaustavljanje motora se postiže zatvaranjem ručice za gas i zaokretanjem ulevo (suprotno smeru kazaljke SI. Nivo ulja se mora kontrolisati dnevno.Ova mera sprečava zapinjanje brizgaljki i održava sigur­ nost u pogonu. Sistem za podmazivanje Podmazivanje se vrši ekscentarskom zupčastom pumpom.5. Ulje teče kroz filtar u korito motora.10. 3. a odatle ga usisava pum­ pa i kroz uljni filtar šalje ga u kanale za podmazivanje. Za vreme prvih 50 radnih sati motor se opte­ rećuje za oko 50%. Razrada motora r Vek trajanja i radna sigurnost u velikoj meri zavise od razrade motora. Upotrebiti samo motorna ulja sa HD-dodacima. 3. 3.45).

84. koji treba tačno da naležu u svojim sedištima. Posle svakih 300 radnih sati. U zavisnosti od temperature okoline primenjuju se sledeća ulja: pri temperaturi ispod 0°C — SAE 10 W (zimi) pri temperaturi iznad 0°C — SAE 20 W (zimi) pri temperaturi preko 15°C — SAE 40 (leti) Upotreba gustih ulja pri niskim temperaturama dovodi do teškoća pri startovanju (zbog velikog trenja klipa i ležišta). Gubitak ulja u motoru može da iznosi do 0. jer su ova ulja nezavisna od spoljnih temperatura. 3.83—0. U trgovini postoji dizel-gorivo za leto i za zimu. 3. Posle 100—200 radnih časova potrošnja ulja se vraća na norma­ lan nivo. Pritisak ubriz­ gavanja iznosi 190 bara i proverava se svakih 100 radnih časova. pri promeni ulja promeniti i prečistač ulja. Treba paziti na tačno priključivanje dovoda i odvoda goriva pomoću zaptivnih prstenova. Zbog toga treba obratiti naro­ čitu pažnju na čistacu. Sistem za ubrizgavanje goriva Vek trajanja pumpe i dizni za ubrizgavanje zavisi prven­ stveno od stepena čistoće goriva.3. Za sipanje go­ riva u rezervoar može se upotrebiti levak sa sitom i umetak za ceđenje.10. Kod novog motora potrošnja ulja može biti veća. Preporučuje se upotreba ulja za veća temperaturna područja: MAXIMA HD S-3 SAE 10 W — SAE 40 (rafinerija Modrica) ili SUPER HD S-l SAE 10 W — SAE 40 (proizvodnja INA). Gorivo mora biti potpuno oslobođeno od nečistoće i vode (mo­ raju se upotrebiti samo dobro filtrirana goriva). pripremu i sipanje goriva.2 litra na 10 radnih časova. Letnje go­ rivo je predviđeno za temperature do 0°C. Veliki zaptivni prstenovi prouzrokuju otežana startovanja i eventualno smanjenje snage motora.trebi.2. Gorivo Gorivo se prečišćava na putu od rezervoara za gorivo do pumpe za ubrizgavanje pomoću pretprečistača i finog prečistača. 96 .10. a zimsiko do —15°C radne sredine motora. Za rad motora podesna su sva dizel-goriva gustine 0.

Paziti da čepovi od plute dobro zaptivaju i da u unutrašnjost filcane cevi ne prodre sredstvo za čišćenje.4. Izvaditi uložak. Uložak prečistača tada ponovo staviti da se potpuno natopi i izduvati ga na već opisani način. Zbog toga se pre­ poručuje smeša dizel-goriva i petroleuma u sledećim odnosima: Spoljna temperatura do—20°C do—25°C do—30°C Dizel: tehnički petroleum 75:25 60:40 45:55 Dizel: karburatorsko gorivo 80:20 70 : 30 60:40 Voditi računa da je opasnost od zapaljivanja ove smeše veća nego kod čistog dizel-goriva. pa zatim proveriti da li filcani uložak malog pre­ čistača nije zaprljan. 4. Ukoliko to ne bi bilo tako. 5. Kao poslednje sredstvo za pranje 7 Motokultivatori 97 . Pri tom se po celoj spoljašnjoj površini uloška mora pojaviti pena u većoj meri. Skinuti jedan čep od plute i duvati sabijeni vazduh (iz kompresora). Posle ovoga uložak prečistača položiti u čisto dizel-gorivo (ili petroleum) i ostaviti ga da se dobro natopi. a ako to nije do­ voljno — čišćenje vršiti u benzolu. pumpu i diznu. 2. Prečistać za gorivo Za prečišćavanje (filtriranje) ugrađena su dva prečistača goriva. Pri padu snage motora prvo treba proveriti dovod iz rezer­ voara goriva. i obe strane zatvo­ riti sa po jednim čepom od plute. Ovaj se postupak mora posle svakog za­ vršavanja ponoviti 4—5 puta.10. pa zatim istrljati nemetalnom četkom u dizel-gorivu. tada se mora upotrebiti benzol kao sredstvo za čišćenje. Očistiti (sastrugati) nečistoću sa spoljne strane. pa ako je potrebno čišćenje postupiti na sledeći način: 1. odnosno filcanu cev. 3. a veći pre­ čistać ima uložak prečistača tipa »micronic«.Ispod ove vrednosti nastupa pojava parafina sa posledicama na sprovodne puteve. Manji prečistač ima uložak od filcane cevi. 3. Odvojiti dovodni vod i podići ga iznad nivoa u rezervoaru.

Odvrnuti pumpu i prelivnu cev. SI. već se u svakom slučaju mora zameniti. i to pod uslovom da je u tom vremenu mali prečistač uvek bio pravilno odr­ žavan. Ukoliko se ne raspolaže kompresorom. Opisani postupak čišćenja može se primeniti najviše tri puta. Zamena brizgaljke t. Odvrnuti šestougaone navrtke na držaču brizgaljke i izvaditi ventil za ubrizgavanje. 2. 6 — vijak za ispuštanje vazduha iz goriva.46 — Prečistač! za gorivo. izduvavanje se može izvesti i duvanjem (ustima) preko prikladno postavljenog ko­ mada creva. mogu se pojaviti kanali između unu­ trašnje i spoljašnje strane uloška (čista i nečista strana uloška prečistača). a zatim se mora upotrebiti novi uložak od filcane cevi. 7. a posledice mogu biti veoma teški kvarovi. 3.5. veći prečistač sa uloškom tipa »micronic« zahteva zamenu ovog uloška već posle 300 časova rada.10. 7 — vijak. i — ku­ ćište. 9 — grubi pre­ čistač 6. 8 — zaptivač. kroz koje će neprečišćeno gorivo prolaziti do pum­ pe za ubrizgavanje. Voditi računa da se ovaj prečistač ne srne prati. Ukoliko se ne učini tako. 2 — puni prečistač. Sačuvati zaptivnu podlošku briz98 . 3 — zaptivač. 3. 5 — zaptivač. 4 — poklopac.ovog uloška u svakom slučaju mora da se upotrebi čisto dizel-gorivo. Drugi.

Regulacija broja obrtaja Jednom podešen broj obrtaja motora održava se u oblasti tolerancije dejstvom ugrađenog reglera pri svakom opterećenju. a u slučaju veće nečistoće vazduha — ovo izvoditi svakodnevno. 3. 3. Ako se radi postizanja većeg broja obrtaja promeni položaj poluge za regulisanje dolazi do ošte­ ćenja motora. Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod usisne pečurke) proveriti i očistiti nakupljenu nečistoću. prosuti ulje i očistiti posudu. Opterećen motor ne treba da pređe broj obrtaja označen na natpisnoj ploči a fini regulator broja obrtaja tačno je po­ dešen od strane proizvođača. 5. Prečistač vazduha Smanjeno habanje i duži vek trajanja motora zavise u velikoj meri od čistoće usisanog vazduha. 3. Snaga.10. 7* 99 .galjke kada ona. Čišćenje se vrši u kratkotrajnim vremenskim razmacima.6.10. Otkačiti zakačke i skinuti posudu za ulje. Prečistač vazduha i njegovu okolinu (na mašini) očistiti spol ja. Odvrnuti preklopnu navrtku sa ventila za ubrizgavanje i zameniti uložak brizgaljke. 3.7. 4. pođe zajedno s njim. radna sigurnost. 2. korisnost i vek trajanja motora zavise od punog dejstva filtra za vazduh. Pri kontroli funkcionisanja dizne paziti da se ne dođe prs­ tima u blizinu otvora dizne (visoki pritisak mlaza goriva može prouzrokovati povrede). Zbog toga je brižljivo održavanje uljnog prečistaca veoma važno. Prilikom sastavljanja paziti na pravilan redosled sastav­ ljanja pojedinih delova. pa je treba odmah vratiti na njeno mesto. prilikom vađenja držača. Ponovo ugraditi držač brizgaljke (šestougaone navrtke pritezati ravnomerno). Pri čišćenju prečistaca za vazduh treba obaviti sledeće opera­ cije: 1.

Naliti gorivo.11. Prečistač temeljno is­ prati više puta ponovljenim potapanjem u čisto dizel-gorivo. Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10-40 W. Dovod goriva nije u redu Uzroci a) Prazan rezervoar goriva Način otklanjanja Naliti gorivo u rezervoar. a zatim naliti ulje u posudu za ulje. Još jednom pokušati startovanje. Posle zamene ulja. zatim ga ocediti i ponovo pričvrstiti. Is­ pustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje goriva. Zameniti uložak precistaca go­ riva. a naročito propisa za startovanje pri nižim spoljnim temperatu^ rama. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Naliti gorivo. ceđi (lužini) ili vreloj tečnosti. Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje. 3.4. vodi. 1. Motor se teško okreće 100 . Niukom slučaju prečistač vazduha se ne sme prati u ben­ zinu. ako je prečistač previše zaprljan treba ga skinuti (a sa njega i posudu za ulje). pridržavajući se svih propisa. 5. DIJAGNOSTIKA I OTKLANJANJE KVAROVA Motor ne može startovati: Razlog sigurno nije na pumpi za ubrizgavanje goriva. Startovati motor prema datom uputstvu. b) Vazduh u uređaju za ubrizgavanje goriva c) Zacepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri odvrnutom dovodu za pumpu za ubrizgavanje ne ističe gorivo) 2. Paziti da priključci budu dobro pritegnuti (zbog zaptivanja). Naliti sveže ulje u posudu za ulje do oznake nivoa ulja (ne više) i posudu ponovo postaviti na njeno mesto.

Naliti gorivo u rezervoar i is­ pustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. Zaprljan prečistač goriva Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na štapu za kontrolu nivoa ulja). Očistiti ulazni otvor rashlad­ nog vazduha. Podesiti zazor ventila Zameniti brizgaljku. Crn dim u izduvnoj cevi: Motor može da ima istovremeno malu snagu (broj obrtaja motora opada).3. a. Zagušen prečistač vazduha b. Suviše ulja u kućištu mo tora . od­ nosno očistiti ga. Naliti gorivo. b) Ispustiti ulje i naliti ulje: HD SAE 10—40 W. Ulje ispustiti do normalnog nivoa (prema oznaci na kon­ trolnom štapu). Motor star tu je ali ne radi a) Proveriti komandu za do­ datno punjenje (goriva) pri star to van ju. Zazor ventila nije u redu c. bez dimi jenja na izduvnoj cevi: a. Suviše ulja u kućištu mo­ tora b. Nedovoljno rashladnog vaz­ duha b. očistiti rashlad­ na rebra. Motor se veoma greje: a. 101 7. 5. a uzrok ne leži na pumpi za ubrizgavanje goriva. Vazduh u uređaju za ubriz­ gavanje goriva c. Motor nema kompresiju Proveriti i podesiti zazor ven­ tila 4. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. c) Ispustiti vazduh iz uređaja za ubrizgavanje goriva. Zameniti prečistač goriva. Motor razvija suviše malu snagu (broj obrtaja opada). Zazor ventila nije dobar 6. Neispravna brizgaljka Očistiti prečistač.

BOROVO 102 . Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Na­ liti gorivo. Motor se zaustavlja — dovod goriva nije u redu a. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .8. Ispustiti vazduh iz sistema za ubrizgavanje. Prazan rezervoar goriva b. Začepljen prečistač goriva (ovo se može utvrditi kada pri otvorenom dovodu go­ riva na pumpi za ubrizga­ vanje ne ističe gorivo) Naliti gorivo. odnosno očistiti ga. Zameniti uložak prečistača go­ riva.

jednocilindrični. Na si. Na usponima motor radi pod težim režimom i tada ima drugačiju potrošnju nego 103 . vazduhom hlađeni motor. Na si. To je četvo­ rotaktni.1. »Gorenje-Muta« i dr.1 prikazan je benzinski motor LA-300.1. 4. Podmazi­ vanje je na principu centrifugiranja. »Labinprogres«-a. To znači da se men ja režim rada motora i da svakom re­ žimu odgovara neka potrošnja benzina.4. Osnovni podaci Karburator ima zadatak da pripremi najbolju gasnu smešu za motor. Ovaj motor "se ugrađuje u motokultivatore: IMT-507. To znači da u svakom momentu rada motora odnos benzina i vazduha mora biti takav da se benzin sa vazduhom izmeša na takav način da sagorevanje bude što bolje i da pot­ rošnja benzina bude što manja. Motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja. Benzinski četvorotaktni motor koji se ugrađuje u ve­ liki broj motokultivatora ima dosta sličnih delova kao prethod­ no opisani dizel-motor. »mon­ dial«. niti mu je potrebno da po 1 kW snage troši uvek istu količinu benzina na čas.2 prika­ zan je spolni izgled ovog motora. Zato će u ovom poglavlju biti opisane osnovne razlike između ova dva motora. Rukovanje i održavanje benzinskog motora LA-300 dato je na primeru motokultivatora IMT-507 (glava 6).. 4. DELOVI BENZINSKOG MOTORA U prethodnom poglavlju detaljno su opisani delovi dizel-motora. Startovanje se obavlja ru­ čnim poluautomatskim starterom. U stvari. 4 1 KARBURATOR . 4. sve se to stalno menja.

1 — Presek benzinskog motora serije LA-300 kada silazi. ili kada motor radi a motokultivator stoji u mestu. gasna smeša treba da is­ punjava sledeće uslove: 104 . Zadatak karburatora je da prema uslovima rada pripremi mo­ toru odgovarajuću gasnu smešu. Da bi mogla dobro da sagoreva. 4.SI.

8 — navrtka za zaustavljanje poluge gasa (akcelerator). 11 — remenica za pokretanje. 6 — dugme za zaustavljanje. predstavlja složen organ motora.SI. — da bude homogena (da je dobro izmešana). 105 . Prema tome. Probama na motorima se do­ kazuje da je za potpuno sagorevanje benzina redovno potrebno manje vazduha ako hoćemo da iz motora izvučemo najveću snagu. Da bismo u zatvorenoj posudi sagoreli 1 g benzina potrebno je 15 g vazduha. — da bude na određenoj temperaturi. 3 — prečistač goriva. 12 — čep za ispuštanje ulja. 4. 13 — tablica »tip motora«. kao što se vidi. 2 — prečistač vazduha. 1 — čep za nalivanje benzina. — da bude u gasovi tom stanju. 10 čep za nalivanje i merenje nivoa ulja. 14 — serijski broj — da ima određen odnos između količine benzina i vaz­ duha.2 — Benzinski motor LA-300. Sa ovakvom gasnom smešom imamo približno najveću brzinu širenja plamenog talasa. karburator ne treba samo da stvori gasnu smešu. dakle bogata smeša u odnosu na raniju. i to 12.5 g vazduha na 1 g benzina. Takva gasna smeša zove se idealna ili teorijska gasna smeša. već i da obezbedi smešu koja će dobro sagorevat.L Pošto karburator. 9 — slavinica na rezervoaru. Sve ove preduslove treba da ispuni karburator. i ona se zove — gasna smeša najve­ će snage motora. 4 — kutija oduške. 7 — poluga gasa (akcelerator). on mora imati više uređaja koji su u stanju da spreme odgovarajuću gasnu smešu. Razume se da ova gasna smeša treba da bude homogena. pri čemu se kao proizvod ovog sagorevanja do­ bij a azot. To je. 5 — pokretač (starter). ugljeni oksid i vodena para.

tako da je nivo benzina u loncetu i sisku kada motor ne radi isti. jer ni u jednom slučaju takva smeša ne bi mogla da se pali u komori za sagorevanje. uglavnom. — venturi cev (promenljivog preseka) u kojoj je smešten sisak benzina. a to znači da motor tada ne bi radio. kada je pod režimom iskorišćenja. do sledećeg: gasna smeša se ne pali ako je siromašnija od 1 g benzina na 28 g vazduha. Najprostiji karburator dat je šematski na si. Ovakva gasna smeša zove se normalna gasna smeša ili smeša najvećeg iskorišćenja benzina (najvećeg koeficijenta korisnog dejstva). Uloga ovih delova je u sledecem: GASNA SMEŠA SISAK KARBURATORA VEN TURI SI. 106 . 4. kako se to kaže. ne valja ako je gasna smeša suviše siromašna. a ona je siromašna u odnosu na idealnu gasnu smešu. tako da se nivo benzina održava uvek na istoj visini. onda nam treba nešto više vazduha nego što je potrebno za sagorevanje u zatvorenom sudu. ili ako je bogatija od 1 g benzina na 8 g vazduha. sisak benzina i venturi cev. želimo potpuno iskorišćenj'e benzina u motoru.3 sa osnov­ nim delovima: lonče karburatora. pak. Prema tome. Raznim probama sa našim motorom u pogledu sagorevanja i paljenja gasne smeše došlo se. i to oko 18 g vazduha za 1 g ben­ zina kada motor radi sa onim brojem obrtaja radilice za koji je normalno predviđen. ili.3 —Karburator — osnovni princip rada — lonče karburatora u koji iz rezervoara stalno priliče ben­ zin. — sisak benzina (karburatora) je u vezi sa lončetom ben­ zina. a nije dobro ni kada je suviše bogata. 4.Ako.

u prostoru iznad klipa stvara se depresija. do momenta paljenja gasne smeše od strane svećice. karburator ima u sebi razne delove. Usled ovog sudara stvara se veliko kovitlanje i mešanje gasne smeše. Međutim. a pored toga. koja kroz usisnu cev odlazi u motor i ispunjava prostor iznad klipa koji. Završetak siska je sa malim otvorom i nalazi se na onom delu venturi ja na kome je presek najmanji. jer su samo sitne kapljice ben­ zina donekle izmešane sa vazduhom. on radi pod raznim uslovima opterećenja.Kada motor radi. 107 . i pošto je sve zatvoreno. Razume se da je i gasna smeša. ima veliku brzinu kretanja nadole. kapljice benzina isparavaju i mešanje sa vazduhom se na taj način pop­ ravlja. koje traje sve dok klip ne stigne do GMT. Ali. sada klip od DMT počinje kretanje nagore ka GMT i sudara se sa masom gasne smeše koja je imala kretanje nadole. dobro je izmešana (homogena) i sa izvesnom je temperaturom. i to u momentu kada počne takt usisava­ nja. i pošto klip polazi od GMT i ide nadole. pošto je takt usisa­ vanja. Sila ove depresije dovoljna je da iz siska podiže (usisava) ben­ zin koji u tankom mlazu šiklja iz siska i mesa se sa vazduhom. to se stvorena depresija pre­ nosi na venturi cev. mi znamo da se to u praksi ne dešava. Pre svega. Pošto su delovi na motoru montirani sledećim redom: karburator-usisna cev-motor. usisni ventil je otvoren. motor ne radi uvek sa istim brojem obrtaja radilice. pa i čitave male uređaje. ulazeći u komo­ ru za sagorevanje i (dalje) u cilindar (a oni su topli). Ovo bi bila funkcija najprostijeg karburatora i sa takvim karburatorom mogao bi da radi motor sa uvek istim brojem obrtaja/min. usisni ventil se zatvara i gasna smeša se nalazi zatvorena u cilindru i komori za sagorevanje. Ovakva gasna smeša još nije dobra za sagorevanje. imala svoju brzinu koja je nešto manja od brzine klipa. Tako se benzin mesa sa vazduhom koji odozdo struji velikom brzinom i stvara se gasna smeša. Usled toga na ovom mestu stvara se velika brzina strujanja vazduha i velika depresija. Kada klip stigne na DMT. Međutim. Da bi udovoljio svim tim zahtevima. U tom momentu gasna smeša je već postigla glavne uslove za dobro sagorevanje: gasovito stanje. krećući se nadole. tj. usled čega vazduh struji sa donje strane u venturi u smeru strelica ka usisnoj cevi i motoru.

4. U — plovak. Dodavanjem gasa. Pri pokretanju na hladno leptir uređaja za startovanje (1) je zatvoren. 6 — vijak* ^ea regulaciju. 5 — vijak za 'podržavanje leptira.6).2. 14 " * sisak maksimuma — petroleuma. . 12 — sisak minimuma. depresija u cevi minimuma se smanjuje. 10 — deo emulzije. Si. Na minimumu. usisavanje klipa dovodi u stanje depresije cev minimuma kroz otvor (3) u dnu leptira. laganim" otvaranjem leptira smeše. 9£>. 4.telo. 7 — osovinica leptira za smešu.1. 1. 4 — igla.4 — Delovi karburatora za motor LA-300. 8 — leptir za smešu. 15 — osovinica leptira za startovanje. Princip rada ovog karburatora biće opisan u nekoli­ ko faza: 1.4 prikazani su delovi karburatora za benzinski mo­ tor LA-300. a leptir startera otvoren. Nema priliva goriva 108 . 4. 17 — poluga 2.4.2 — priključak. 3. 13 — sisak maRspSuma. Karburator za benzinski motor LA-300 Na si. Uređaj minimuma obu­ hvata zavrtanj za podešavanje (4) i doziranje smeše (si.5). 16 — leptir za startovanje. 3 — prečistač. 4. tj. kada je leptir smeše zatvoren (2). — poklopac. da bi ograničio doticanje vazduha i da bi posta­ vio u stanje depresije usisnu cev radi dobijanja dovoljno bogate smeše (si.

1.SI.5 Princip rada karburatora za benzinski motor LA-300. 4. 4. položaj tanje na hladno pokre :*Sč7 SI.6 — 2. položaj — na minimumu 109 .

položaj — dodavanje gasa SI.8 — 4. položaj — na maksimumu 110 . 4.SI.7 — 3. 4.

04 — 0. već komprimirani vazduh. zameniti poklopac. a posle modifikacije zameniti sediste i deo za zap ti van je kod karburatora. Na maksimumu.3. 4.1. — Kontrolisati da.15 mm — zameniti oštećeni deo. — Kontrolisati ispravnost emulzionatora i kanala.8). Smešu za ubrzanje obezbeđuje jedna dru­ ga rupa — za postepeno dovođenje (5).iz siska za maksimum. Ako je sediste kod karburatora pre modifikacije oštećeno.4. koja je povezana sa cevi minimuma koja se otkriva prilikom otvaranja leptira smeše (2) (si.9). a usled pomanjkanja depresije u cevi minimuma (7) prekida se izlaz smeše (si. 111 . (3) u položaju rada (si. 4. Poklopac skinuti pažljivo (da ne bi došlo do deformacije plovka). eventualno.06 mm (u suprotnom slučaju zameniti poklopac). — Kontrolisati da leptir uređaja za startovanje nije poha­ ban i da li se slobodno okreće. što omogućava pokretanje (1) pri temperaturama iznad 0°C. 4.7).1. 4. od­ stojanje između ravni leptira i otvora minimuma treba da bude 0. plovak ne dodiruje zidove lončeta (u slučaju da dodiruje — brusnim papirom skinuti mesto dodira). 4. 4. (2) pri temperaturama ispod 0°C. — Leptir mešavine treba da se obrće slobodno. Za čišćenje siskova kalibriranih otvora i kanala ne upotrebljavati metalne šiljke. Kontrola karburatora Na ravnoj kontrolnoj ploči proveriti da li je došlo do deformisanja na zaptivnim površinama lončeta i poklopca. — Kontrolisati zap ti van je igle i njeno slobodno kretanje.010 — 6. kada je leptir (2) sasvim otvoren. u usi­ snoj cevi stvara se depresija koja povlači gorivo iz siska maksi­ muma (6). Leptir za startovanje preko poluge zatvara se u dva položaja. Odviti emulzionator. sisak mini­ muma i maksimuma. Rasklapanje karburatora Odvojiti karburator. Kada je leptir sasvim zatvoren. Ako su dimenzije manje ili ako je zazor između osovinice i sedišta preko 0.025 mm. Prečnik osovinice treba da bude 6.

10 — Merenje nivoa goriva u lončetu karburatora 112 . Kontrola nivoa goriva Poklopac i zaptivku na telu pritegnuti samo jednim zavrtnjem.5. Kada je lonče u horizontalnom položaju.1. — Povezati cev goriva na priključak i ostaviti da gorivo uti­ če u lonče. merkom izmeriti nivo goriva koji treba da bude 10 — 12 mm ispod gornje površine lončeta (si. — Odvojiti cev od priključka i skinuti poklopac.9 — Poluga za pogon leptira 4. 4. 4. SI. 4.SI.10).

On otklanja stvaranje luka pri otvaranju kontakta i time ih štiti od pregorevanja. Rotor je sastavljen iz magneta smeštenog na udubljenju na obodu zamajca. Kontrolisati da li postoje gubici iz cevi i iz priključka.11).SI.12 prikazani su delovi sistema za paljenje gasne smeše. pričvršćena na bloku i obavijena na svežnju limova sa dva kola: jedno za ni­ zak. 4. 4. a drugo za visok napon. modificirati visinu potisne lamele igle na plovku. isprazniti lonče. Pored toga. Ova struja.11 — Podešavanje visine potisne lamele na plovku Ako se nivo ne nalazi na označenoj vrednosti. ponovo montirati i ponoviti ispitivanje (si.2. on omogućava brzo zaustav8 Motokultivatori 113 . Obrtanje magneta stvara u bobini primenu magnetnog pro­ toka koji vrši indukciju u primarnom kolu* i stvara struju nis­ kog napona. 4. koju prekida platinsko dugme. Za paljenje gasne smeše koristi se alternator na visoki napon (sa rotorom statorom). a stator je jedna bobina. Kondenzator se postavlja paralelno sa kontaktima rotora. stvara visoki napon u sekundarnom namotaju koji izaziva varnicu iz­ među elektroda svećice. 4. DELOVI SISTEMA ZA PALJENJE GASNE SMEŠE Na si.

2 — platinsko dugme.SI. 8 — svećica. da bi u sekundarnom kolu izazvao visoki napon za paljenje. 11 — rotor (magnet).1. 7 — radilica. a ako je bobina defektna — zameniti je.12 — Delovi sistema za paljenje gasne smeše. 12 — žarna jac Ijanje struje u primarnom kolu. 4 — ŠipČica. 3 — kondenzator. 5 — lisnati deo. 9 — svežanj pločica. 4. 4. Kontrola Bobina: kontrolu vršiti pomoću tastera.13): 114 .2. 6 — breg. 4. Karakteristike električnog kola (si. 10 — starter. 1 — dugme 2a zaustavljanje.

13 — Kontrola karakteristika električnih kola SI. Proveriti povezanost kabla visokog napona sa bobinom i svećicom. Proveriti da li je kabao mase zavaren na svežnju pločica.14 — Kontrola efikasnosti magneta 8 ! 115 . 4. SI. 4.otpor na primarnom kolu 0.3 oma otpor na sekundarnom kolu 5000 oma Kontrolisati da li je izolir u kablu između bobine i platinskih dugmadi oštećen i da li možda dodiruje masu.

2. si. 4. — napajati uređaj za magnetizaciju nekoliko sekundi i ponoviti operaciju dva ili tri puta. Efikasnost magneta kontrolise se kada se vertikalno posta­ vi šetalica alata u visini crte (a. • • * * • * 116 .15 — Zatvaranje međuprostora između lopatice — zamajac pritegniti među polovima.15).2. Kondenzator Efikasnost kontrolisati pomoću spinterometra (si. 4.16). u servisu koji je opremljen aparatom za magnetizaciju postu­ piti na sledeći način: — zamajac postaviti u aparat. 4. a ako taj aparat ne posedujemo zameniti kondenzator ako se us­ tanovi brzo trošenje platinskih dugmadi ili ako je paljenje nesigurno. — među lopatice koje se nalaze suprotno od magneta uba­ citi uobličeno gvožđe kojim se zatvaraju međuprostori (si.Magnet: efikasnost magneta može se smanjiti ako je zamajac podvrgnut ponovljenim udarima ili visokim temperatura­ ma. Magnetizacija Pošto se magnet ne može zameniti ako je demagnetizovan.2. SI.3. 4. 4.14) i utvrditi da li mag­ net povlači šetalicu. 4.

117 . a zatim podesite otvaranje na 0.2. __ . Svećice Očistiti elektrode metalnom četkom i komprimiranim vazduhom i podesiti zazor između elektroda na 0.5.55 — 0. Zamenu svećica vršiti u svakom slučaju posle svakih 300 sati rada motora. Mala oksidacija može se otkloniti finom tur­ pijicom i komprimiranim vazduhom.16 — Kontrola efikasnosti kondenzatora pomoću spinterometra 4.6 mm.4.2. Marka svecica Marelli Bosch Champion KLG Bosna Za motore LA — LAL CW 150 N W 95 TI UL 35 Y F 50 F 50 LAP CW 50 NI W 45 TI — — — 4.8 mm (si. Zameniti svećicu ako je izolir polomljen ili ako je elektroda mase istrošena. 4.SI. 4. Platinska dugmad Kontrolisati stanje kontakata i zameniti ih ako su izdublje­ ni ili nagoreli.17).

1 — vijak. 4.18 — Delovl samonamotavajućeg uređaja za pokretanje. 6 — kanap. 7 — opruga 8 — kućište 118 . 4. 3 — pločice. Povlačenjem kanapa tri pokretne ploče se uključuju u nazubljenu glavčinu uč- Sl. " _ • » * r ' J ' 1 » 1 * * * 51. 2 — spi­ ralna opruga.17 — Kontrola zazora između elektroda na svecicama Proveriti u kakvom je stanju opruga: ako je nategnutost nedovoljna ili ako postoji deformacija — izvršiti zamenu.3.I™ • * . SAMONAMOTAVAJUĆI UREĐAJ ZA POKRETANJE To je uređaj za ručno pokretanje koji dejstvom opruge na­ nio tava kanap na remenicu posle pokretanja. 5 — remenica. 4 — poklopac. 4.

18). — Pustiti remenicu da se obrće dok se ne olabavi napon (zategnutost opruge (7). pa se tako motor može pokrenuti povlačenjem kanapa. — Ponovo montirati remenicu (5) ubacivši kraj spiralne opruge (7) u njen žleb. 4. Pokretne ploče se odvajaju usled inklinacije zuba. — Izvući remenicu i zameniti kanap (6). 4. SI.1. može se demontirati odvrtanjem 4 vijka (1) koji ga učvršćuju na usmerivač vazduha (si. skinuti remenicu (5) pošto se otpusti zategnutost opruge i spirale (7). pa tako pokreću zamajac sa remenicom. napon opruge namotava kanap na remenicu. — Kontrolisati da li je opruga (2) učvršćena u sedištima poklopca (4) i remenice (5). Kontrola — Kontrolisati spiralnu oprugu (2) za povratak i zameniti je ako pločice (3) ne izlaze. Ako uređaj ne funkcioniše.3. Tako glavčina postaje nezavisna od uređaja za samonamotavanje. U slučaju kidanja kanapa (6).19 — Provera napona saraonamotavajućeg uređaja 119 . a ne na otvoru za prolaz kabla.vršćen-u na zamajcu. Kada se kanap otpusti. kraj kanapa saviti i nataknuti metalni prsten tako da se napon pri povlačenju vrši na zidovima sedišta. — Postaviti sajlu u žleb remenice (5). 4.

s tim da se jedan njen kraj učvrsti na kutiji.Ponovo zategnuti spiralnu oprugu (7) obrtanjem remenice (5) za 2 — 3 obrtaja. 4. Opruga (D). a posledica toga je sma­ njenje broja obrtaja. sa kuglicama smeštenim u zupčani­ ku koji aktivira radilica (sL 4. Napon samonamotavajućeg uređaja kada je kanap kom­ pletno obavijen treba da iznosi 1. Osloboditi oprugu presecanjem žice samo posle ugrad­ nje i tako je podesiti da se optereti uvijanjem u smeru obrta­ nja motora.19). 120 .20 — Tanjirasla i spiralna opruga U slučaju kidanja spiralne opruge (7) zameniti je i postavi­ ti u sedište. a ova preko poluga od­ ređuje položaj leptira za smešu (C) u karburatoru. Pri smanjenju opterećenja.5 daN (kg). pošto se savlada prvo trenje (si.21). SI. 4.4. kada je kanap (6) kompletno odvijen. suprotstavlja se centrifugalnoj sili.2 — 1. Kuglice se pomoću centrifu­ galne sile pokreću ka periferiji zupčanika i aksijalno pomeraju zvono (A) koje deluje na viljušku (B). REGULATOR Centrifugalnog je tipa. pa to kretanje teži zatvaranju leptira (C). sa pozicioniranim gasom broj obrtaja se povećava i kuglice potiskuju zvono (A) aksijalno. koju zateže komanda gasa (E). Re­ zervna opruga isporučuje se tako što je obavijena gvozdenom žicom. 4.

4. Dodirna površina klizača mora da bude zaobljena.22). Novom položaju gasa odgovara promena opterećenja na oprugu. SI.4.5. 4. a zatim proveriti osovinicu i viljušku i zameniti istrošene delove. 121 .21 — Regulator 4.1. PODMAZIVANJE Centrifugalnog je tipa. a ako je pohabana — dovesti je u normalno stanje pomoću fine turpije. a to znači ravnoteža između centrifugalne sile na regu­ latoru i dejstva opruge na različitom režimu. Kontrola Prvo proveriti u kakvom su stanju sedišta kuglica u zvonu. čime se podmazuju delovi u pokretu preko centrifugatora (si. Papučice na viljušci moraju biti u ravni — pošto male razlike mogu da izazovu znatnu nestabilnost broja obrtaja na regulato­ ru.Smanjenjem centrifugalne sile na kuglicama preteže dejstvo opruge koje izaziva ponovno otvaranje leptira i povećava broj obrtaja. Ova dejstva na leptiru omogućuju da se automatski stabilizuje broj obrtaja pri promeni opterećenja na motoru. ulje se potiskuje iz zupčanika re­ gulatora. 4.

čišćenje centrifugatora.22 — Podmazivanje — centrifugalnog tipa Filtriranje ulja vrši se pomoću centrifugalne sile koja nečis­ toću odvaja i taloži u udubljenom delu centrifugatora.BOROVO 122 .4. JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE . prečistača i kanala u radilici obavlja se skida­ njem radilice i čišćenjem kanala.

Savremenija rešenja kod motokultivatora većih snaga omogućuju i pogon točkova pri­ kolice. Spojnica se aktivira pomeranjem komandne ručice preko komandne sajle koja se može podeša­ vati. Spojnica radi na principu trenja. višelamelasta spoj­ nica potopljena u ulju. diferencijala i poluosovina. Na motokultivatorima se primenjuju: jedriolamelasta suva spojnica. Prenos snage od motora do pogonskih točkova motokultiva­ tora ide preko spojnice. upravljač. UREĐAJI MOTOKULTIVATORA Motor stvara određeni obrtni moment koji se preko transmisionih uređaja prenosi do pogonskih točkova. Kod jednostavnih konstrukcija motokultivatora prenos snage se ostvaruje preko sistema lančanika. tako da se postiže odgovarajuća brzina za rad u polju.5. 123 . SPOJNICA (KVAČILO) Spojnica služi za postepeno uključivanje i isključivanje veze između motora i delova transmisije. veoma bitni ure­ đaji za njihov rad: kočnice. Spojnica nikada ne srne da proklizava. pogonski točkovi. Na motokultivatore se ugrađuju i drugi. menjača brzina. Zadatak transmisionih uređaja je da visoki broj obrtaja motora redukuje na mali broj obrtaja pogonskih točkova motokultivatora. pa zbog toga treba vršiti podešavanja koja propisuje proizvođač. priključno vratilo i dr.1. konusna — suva spojnica i dr. koman­ de. pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para. 5. Aktiviranje spojnice ostvaruje se preko komandne ručice koja se nalazi na upravljaču. Funkci­ ja spojnice može da se obavi i preko kaiša sa zatezačem. višelamelasta suva spojnica. što znatno olakšava transport.

.

13 — poluga za isključavanje spojnice. SI.2 prikazana je jednolamelasta suva spojnica.Kada se ručica komande povuče. 17 — povratna opruga poluge 125 . 14 — opruga za vraćanje poluge. 2 — potisni disk. 10 — pođloška. 8 — viljuška za isključivanje. proizvodnje »Labinprogres«-a. 7 — opružna žica.3). 6 potisnih opruga i sedišta opruga. Svi ovi elementi smešteni su između motora i men jača i oni svo­ jim razdvajanjem prekidaju tok snage od motora ka menjaču. 15 — pločica za osiguranje. Isti proizvođač na motokultivatoru »mondial« ugrađuje konusnu suvu spojnicu (si. Podešavanje zazora na ovom tipu traktora (IMT-507) vrši se tako što on iznosi 3—5 mm.2 — Jednolamelasta suva spojnica ugrađena na motokultivator »special« proiz­ vodnje »Labinprogres«. završne lamele. ugra­ đena na motokultivatoru »specijal«. 4 — opruga. 1 — lamela spojnice. € — aksijalni ležaj.1 prikazana je višelamelasta suva spojnica. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom za podešavanje. 3 — korpa spojnice. 2 pogonske lamele. Ona se sastoji iz: korpe spoj­ nice. 5 — sedište opruge. 12 — pločica. 11 — vijak (nosač poluge). ugra­ đena na motokultivatoru IMT-507. 16 — vijak. 5. Na si. 5. Na si. tj. 9 — potisni ležaj. 2 unutrašnje frikcione lamele. potisnog diska. 5. spojnica je odvojena. 5. motor ne pogoni transmisiju.

9 — viljuška. 5 — ležaj 6 — konus spojnice. 7 — frikcioni element. 4 — poklopac ležaja.3 — K o n u s n a suva spojnica ugrađena na motokulti vatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 1 — prirubnica. 10 — poluga za isključivanje spojnice . 2 — poklopac spojnice. 8 — ležaj. 5.NJ SI. 3 — opruga.

21 — ležaj. 17 — zupčanik. 19 — osigurač. 15 — dvogubi zupčanik. 8 — navrtka.4 — Menjač ugrađen na motokultivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 12 ~ ležaj. 14 — zupčanik.5. 20 — odstojnik. 5 — dvogubi zupčanik hoda unazad. 15 — pogonsko vratilo. 23 <— nepokretni dvogubi zupčanik. MENJAC BRZINA Motokultivator služi za obavljanje različitih poljoprivred­ nih radova. 5. 9 — poklopac. Prenos obrtnog mo­ menta ide od men jača preko pužnog prenosnika ili konusno-tanjirastog para do pogonskih točkova. 7 — elastična podloška. Deo snage se odvodi i na priključna vratila (jedno ili dva). Zavisno od tipa motokultivatora postoje različita konstrukcijska izvođenja menjača. 11 — odstojnik. 6 — odstojnik. a isto tako i za transport. Sve te operacije zahtevaju odgovarajuće brzine kretanja koje se obezbeđuju upotrebom men jača brzina ili menjačkog prenosnika. 24 — odstojnik. 2 — elastična čivija. 1 —• vratilo za hod unazad. 18 — zaptivnl prsten. 16 — igličasti ležaj. SI. Obrtni moment motora motokultivatora prenosi se od mo­ tora preko spojnice u menjački prenosnik. 10 — osigurač.2. i sa 2—3 stepena prenosa za kretanje unazad. U osnovi to su menjači sa 3—4 stepena prenosa za kretanje napred. 3 — odstojnik. 25 — ležaj 127 . 22 — vratilo spojnice. 4 — čaura. Menjač sa pokretnim zup­ čanicima ima sledeće funkcionalne celine: — vratilo spojnice kqje prenosi snagu od spojnice do menjača.

1 — viljuš­ ka. za promenu stepena prenosa. 5 — viljuška za promenu stepena prenosa.8 — šipka za izbor stepena prenosa . 7.5 — Sistem za prbmenu stepena prenosa na motokul tivatoru »mondial« proizvodnje »Labinprogres«. 2 — sigurnosna navrtka. 4 — opruga. 5.2 3 4 7 8 SI. 6 — nosač sipki. 3 — kuglica.

5 3 PRENOS OBRTNOG MOMENTA OD MENJAČA DO PO­ . 9 Motokultivatori 129 . proizvodnje »Labinprogres«-a. sajlom. Kontrola nivoa ulja vrši se šipkom koja se nalazi na čepu za sipanje novog ulja. Pužni prenosnik Na si. a ako se ugrađuje diferencijal — blo­ kada diferencijala. GONSKIH TOČKOVA Obrtni moment od menjača do pogonskih točkova prenosi se pužnim prenosnikom ili konusno-tanjirastim parom zupča­ nika. šipkom (14). 5. Da bi kontrola bila pouzdana.— vratila na kojima se postavljaju zupčanici. — ručice sa viljuškama za uključivanje u pojedine stepene prenosa. 5. Održavanje se sastoji u pravovremenoj zameni ulja u kući­ štu men jača. Vratilo sa pužem (2) prenosi obrtni moment na pužni zupčanik (3) koji se nalazi na vratilu pogonskih točkova (4). a motokultivator treba da se pomeri. Zamena ulja se obavlja na zagrejanom motokultivatoru. Izbor stepena prenosa obavlja se ruči­ com koja se dovodi u željeni položaj prema šemi brzina datoj u uputstvima za rukovanje.5 sistem za promenu stepena prenosa.1.. propisuje proizvođač. polugom (15). 5. Uključivanje mehaniz­ ma za deblokiranje točkova obavlja se ručkom za deblokiranje točkova. a na si. Na vratilu pogonskih točkova obično se ugrađuje deblokada pogonskih točkova. i spojnicom (5) koja se uzubi u pužni zupčanik (3). Na si.6 prikazan je pužni prenosnik. viljuškom (12). Zamena ulja se obavlja kroz otvore za nalivanje i ispuštanje ulja koji se zatvaraju čepovima. Period zamene ulja kao i postupak i vrstu ulja. motokultivator mora biti u sasvim horizontalnom položaju. 5.3. Na vratilu pogonskih točkova klizi spojnica za deblokiranje točkova. čepove i otvore (kao i njihovu okolinu) treba održavati potpuno čisto (da u unutrašnjost kućišta ne bi dospele nečistoće).4 prikazan je menjač na motokultivatoru »mon­ dial«. Deblokada pogonskih točkova koristi se u slučajevima kada motor ne radi.

UJ .

Tu razliku u brzini između spoljnog i unutrašnjeg točka ispravlja diferencijal. kada je ugrađen diferencijal.2. obrtni moment se prenosi preko spojnice i menjačkog prenosnika do konusnog zupčanika koji je uzupčen sa tanjirastim zupčanikom. omogućeno je da se kompenzuje razlika u kretanju spoljnog i unutrašnjeg pogonskog točka. pa prema tome ima i veću brzinu.5. Ali. diferencijal i blokada diferencijala Konusno-tanjirasti par zupčanika sastoji se iz konusnog i tanjirastog zupčanika. Diferencijal je sklop zupčanika koji omogućava lakše uprav­ ljanje motokultivatorom pri kretanju u krivini i pri svakom zaokretanju na manjem prostoru. Zadatak ovog prenosnika je da izvrši re­ dukciju broja obrtaja i promenu smera pogona od uzdužnog na poprečni. već ceo sklop sa tanjirastim zupčanikom. Međutim. a sa njim i njegova poluosovina u deferencijalu — zaustavi. obrtanje levog i desnog točka bilo bi isto. spoljni točak za isto vreme pređe veći put od unutrašnjeg. Konusni zupčanik se nalazi na ikraju vratila koje izlazi iz menjača i uzubljuje se u tanjirasti zupčanik. U ovom slučaju sateliti se okreću oko svoje ose i omogućavaju da se. Kada je motor motokultivatora u radu.3. Za pravolinijsko kretanje mo­ tokultivatora — diferencijal ne bi bio potreban. a pošto su oni uzupčeni preko satelita. obr­ tni moment od tanjirastog zupčanika prenosi se na planetarne zupčanike (3) koji su uzupčeni preko satelita (trkača) (4). zavisno od otpora na jednom točku. V 9 * 1 3 1 . Princip rada diferencijala objasnićemo prema si. 5. Konusno-tanjirasti par zupčanika.9. dolazi do zaokretanja planetarnih zupčanika preko sa­ telita i do različitog broja obrtaja levog ili desnog točka. neće se pomerati satelit oko svoje ose. Zakretanje motokultivatora pomoću ručica za upravljanje nije za rukovaoca ni jednostavno ni lako. Da nema diferenci­ jala. Tada se i planetarni zupčanici okreću istim brojem obrtaja. točkovi će se okretati podjednakom brzinom. Kada je motokultivator u krivini ili kada je otpor točkova različit. Ako se jedan točak motokultivatora. drugi točak obrtaće se dva puta većim brojem obrtaja u odnosu na obrtanje oba točka kad idu zajedno. Kada motokultivator ide pravo a otpor oba točka je isti. brzina obrtaja planetarnih zupčanika razlikuje.

diferencijal i blokada diferencijala na motokultivatoru »specijal« proiz­ vodnje »Labinprogres«. 24 — osnovica satelita . 21 — tanjirasti zupčanik. 17 — navrtka viljuške. 5.SJ. 20 — konusni zupčanik. 18 — opruga. 23 — satelit. 10 — osigurač. 8 — kandžasti prsten za blokiranje diferencijala. 1 — zaptivni prsten. 15 — poklopac diferencijala. 4 — ležaj. 3 •.7 — Konusno-tanjirasti par zupčanika. 9 — kandža za bloki­ ranje diferencijala. 12 — osigurač. 13 — zaptivni prsten. 19 — viljuška za blokiranje diferencijala. 5 — osigu­ » rač. 14 — doboš kočnice. 7 — satelit. 16 — planetarni zupčanik (levi). 6 — vratilo diferencijala. 1 — planetarni zupčanik (desni). 11 — ležaj. 22 — elastična čivija.osigurač.

5 tanjirasti zupčanik. kuji je na tvrdom terenu. 5.Diferencijal omogućava stalan pogon točkova. 5.7 prikazana je kandžasta spojnica (poz. ugrađuje se uređaj za blo­ kiranje diferencijala koji omogućava krutu vezu leve i desne poluosovine i isključuje ulogu satelita. Ukupna vučna sila motokultivatora je tako mala. pa se može pomerati duž poluosovine. 4 — satelit ili trkač. Kandžu (9) aktiviramo preko komande za blokadu i ručice i sajle na upravljačkim ručicama — da bi se to kretanje prenelo na viljuš­ ku (19) koja pomera kandžu (9) i uzupčuje se sa kandžastim prstenom (8). gde se točko vi obrću različitim brojem obrtaja. pa to onemogućuje dalje kretanje motokultivatora. zbog efekta diferencijala razvija malu vučnu silu kao i točak koji proklizava. Tako se dobij a kruta veza. 1 — konusni zupčanik. 2 planetarni zupčanik. U slučaju da jedan točak naiđe na klizav teren. Pored navedenih prednosti diferencijal ima i određene ne­ dostatke. Drugi to­ čak. Da bi se ovi nedostaci otklonili. Uređaj za blokadu diferencijala omogućava da se postigne isti broj obrtaja na oba točka i da se izbegne mogućnost proklizavanja. SI.8 Delovi diferencijala. diferencijala. Na si. Uređaj za blokiranje ima kandžastu spojnicu koja se nalazi na ožlebljenom delu poluosovine. 8 i 9). on će proklizati i pri tom razvijati neznatnu pogonsku silu. i to kako u pravcu tako i u krivini. tj. 3 poluosovine 133 .

ugrađuje se prenos lančani­ cima kao što je to. U ovim slučajevima priključna vratila imaju različit smer obrtanja i različit broj obrtaja. na primer. izvedeno na motokultivatoru IMT-506 (si. 5.SI.3. 5.9 — Princip rada diferencijala 5. Valjkastim lancima (1 i 2) obrtni moment se prenosi do lančanika sa zupčanikom (4) koji je uzupčen sa zupčanikom (5) na izlaznom vratilu. PRIKLJUČNO VRATILO Priključno vratilo na motokultivatoru prenosi obrtni mo­ ment različitim priključnim mašinama. 5. Može biti ugrađeno jed­ no ili dva priključna vratila.4.3.10). Motokultivatori sa snagom mo­ tora od 10 kW jači su i na njima se ugrađuju i po dva pri­ ključna vratila. tako da mogu da 134 . Prenos lančanicima Ako je osno rastojanje između izlaznog vratila men jača i pogonskih točkova suviše veliko.

10 — Prenos lančanicima. 5. Za pojedine radne operacije potrebno je da se ručice za upravljanje okrenu za 180°. kao i za pogon prikolice sa pogonskim točkovma. Uključivanje pogona priključnog vratila ostvaruje se pomoću ručice za uključivanje.2 — valjkasti lanac. 135 . 5 — zupčanik na izlaznom vratilu. 6 — kućište prenosnika se koriste za veliki broj priključnih mašina i oruđa. 4 — lančanik. Broj obrtaja priključnih vratila reguliše se izborom odre­ đenog stepena prenosa. 1. tako da motor dolazi pozadi.SI. Priključna vratila nalaze se na suprotnoj strani od motora. pa priključno vratilo pogoni napred postavljenu mašinu (čistač snega. 3. kosačica i dr.).

5 — prsten. 13 — kuglica. 12 — opruga. 14 — viljuška za uključivanje. 5.11 — Priključno vratilo na motokultivatoru IMT-507. 7 — zupčanik. 9 — osigurač. 18 — zaptivač . 10 — ležaj. 3 — zaptivnj prsten. 14 — viljuška za uklju čivanje priključnog vratila. 4 — ležaj. 8 — ležaj. 11 — zupčanik za uklju­ čivanje 12 — opruga. 13 — kuglica. 2 — uključili ekscentar. 1 — kućište.OJ ON SI. 6 — vratilo.

Uključivanje priključ­ nog vratila obavlja se ručicom (17). koja se aktivira u slučaju zadržavanja motokultivatora u mestu. 5. 5.5. jer upotreba motokultivatora sa rotofrezom. Zupčanik (7) se nalazi užiebljen na priključno vratilo (6). Pri naglom kočenju ne sme da dođe do zanošenja motokultivatora u stranu. do neželjenog udesa. a ujedno i većih masa. Zadatak kočnica je usporavanje i zaustavljanje motokultivatora. Na si.Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ narni pogon.6 prikazano je priključno vratilo (24) i zaštitna ka­ pa priključnog vratila (25). Kočnice mogu da deluju nezavisno jedna od druge na poje­ dini točak. ako bi se uključio hod unazad.11. Time se izbegava opasnost da kočenjem samo jednog točka dođe do skretanja u neželjenom pravcu i. Motokultivator IMT-507 poseduje priključno vratilo koje je prikazano na si. KOČNICE Na motokultivatorima većih snaga. pa se tako omogućava lakše zakretanje oko zakoče­ nog točka. Kočnice moraju kočiti ravnomerno i efikasno. Prilikom vožnje na javnim putevima neophodno je da budu povezane obe poluge za komandu kočnicama — da bi se mogla kočiti istovremeno oba točka. može da izazove velike opasnosti po rukovaoca. koja služi za kočenje u pokretu. i — parkirna kočnica. eventualno. Iz men jača (16) obrtni moment se pre­ nosi preko zupčanika za uključivanje priključnog vratila (11) na zupčanik (7). onda se ručica za promenu stepena prenosa pos­ tavlja u prazan hod. radi bezbednosti pri upravljanju i parkiranju ugrađuju se ko­ čnice. Voditi računa na pre­ poruke u uputstvima za rukovanje. 5. zatim zadržavanje zaustavljenog motokultivatora na us­ ponu i pomoć u upravljanju motokultivatorom. a ujedno ne sme da dođe ni do samokočenja. 137 . koje je na drugom kraju užljebljeno tako da mogu da se priključe razne priključne mašine. Kočnice mogu imati dva odvojena sistema kočenja: — radna kočnica.

si. koje su vezane na upravljačkom stubu za motokultivator. 5. 3 — zaptivka.6. 1 — elastična čivija. 4 — papuča (leva).12). 1 kočnice.13). 2 — doboš papuča (desna). 11 — doboš. 3 — navrtka. 6 — obloga . 5. 4 — vijak. 7 SI. 6 — podloška. 2 — rascepka. 10 — kočna tra­ ka. direktno vrši zaokretanje cele mašine i promenu pravca.vijak. Rukovalac pomoću ručica. 5 — podloška. 9 — navrtka.13 — Delovi dobošaste kočnice sa trakom. 8 — podloška. 5. dobošaste kočnice sa trakom (si. 5 — opruga. UPRAVLJAČ I KOMANDE Upravljač na motokultivatoru sastoji se od upravljačkog stuba i upravljačkih ručica.12 . S obzirom na to da 138 .Delovi dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama.Na motokultivatorima se najčešće ugrađuju dva tipa koč­ nica: dobošaste kočnice sa unutrašnjim papučama (si. 7 — poluga. 5. 12 — zaptivni prsten 5.

14) prikazane su: — ručica za podešavanje položaja upravljača. 5. 139 . Tu razliku. 1 — ručica za podešavanje položaja upravljača. 5 — poluga za gas. 5. za rukovaoce je operacija upra­ vljanja veoma naporna u odnosu na motorna vozila koja imaju ceo sistem za upravljanje.14 prikazan je upravljač sa komandama na motokul­ tivatoru »super speci jal« (proizvodnje »Labinprogres«-a). 2 — ručica kočnice levog točka. jer diferencijal dozvoljava da u krivini spoljni točak pređe duži put od unutrašnjeg točka. 3 — ručica koč­ nice desnog točka. Zato pri zaokretanju treba voditi računa da ne dođe do povrede rukovaoca. 5. 8 — ručica za blokadu diferencijala Na si.14 — Upravljač i komande na motokultivatoru »super special«. a na si.15 prikazani su delovi upravljača sa komandama. 6 — ručica za uključivanje brzina donjeg priključnog vratila. 7 — ručica za isključivanje spoj­ nice. Motokultivatori sa ugrađenim dife­ rencijalom omogućavaju lakše upravljanje pri zaokretanju. ako ne postoji diferencijal. na motokultivatoru se ugrađuju uređaji i postav­ ljaju određene komande. rukovalac mora da ostvari snagom svojih mišica. SI. Na primeru motokul ti vatora »super speci jal« (si.to nije tako jednostavno i lako. Za­ visno od tipa. 5. 4 — poluga za promenu brzina. Komandne ručice treba da su pristupačne rukovaocu.

SI. 5.IS — Delovi upravljača sa komandama na moto kultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« .

141 . 5. pored toga što služi kao oslonac. za uključivanje donjeg priključnog vratila.16 — Pogonski točak sa p ne u mat i kom. 1 — spoljnl p ne urna tik.ručice poluga ručica poluga ručica ručica kočnice levog i desnog točka. za isključivanje spojnice. 7 — uvrtanj i navrtka SI. 4 — prirubnica naplatka. za promenu stepena prenosa brzina. SI. odnosno da omogući kretanje motokultivatora na taj način što se na pogonski točak dovodi od­ ređeni obrtni moment. 5. 5.00-15") na motokultivatoru »super special« proizvodnje »Labinprogres« jm 322 m . 6 — teg. za gas. 5 — vijak sa navrtkom. za blokadu diferencijala. 3 — naplatak. ima za­ datak da energiju motora pretvori u rad potreban za savlađi vanje otpora kretanja vozila.17 Podešavanje razmaka pogonskih točkova (5. 2 — unutraš nja guma. POGONSKI TOĆKOVI Pogonski točak.7.

pođloška. koja je nehomogena i koja se stalno menja od mesta do mesta. pođloška. Mehanička svojstva podloge i točka su od odlučujućeg uticaja 4 SI. navrtka.19 Postavljanje dodatnog tega na pogonski točak na kretanje motokultivatora.18 — Gvozdeni pogonski točak. U ovom slučaju. 142 . 4 — vijak. točai može da bude i kočen. Sila pritiska od točka se prenosi kroz podlogu. 5.Pošto se motokultivator i zaustavlja preko točkova. 2 — venac gvoz­ denog točka. 3 — prirubnica. 5 — uvrtanj. navrtka Si. obrtni moment koji se dovodi na točak suprotnog je smera od smera okretanja točka Osnovne uslove za kretanje motokultivatora obezbeđuju si­ le koje se javljaju na dodirnoj površini između točka i podloge. 5. 1 — gvozdeni točak komplet.

5 — motokultivator Pneumatici pogonskih točkova na spoljnoj površini imaju izražena rebra koja su pod određenim uglom u odnosu na pop­ rečnu osu točka. a pneumatik se čisti. Zbog toga je klizanje mnogo veće kad je podloga vlažna i meka. 1 — navrtka. Usled većeg nagiba. 3 — pogonski točak. U slučaju rada na vlažnom tlu između rebara zadržava se ze­ mlja i to dovodi do proklizavanja točkova. 5.28). 143 . 2 — uređaj za uključivanje i isključivanje pogonskog točka.Proklizavanje pogonskog točka ušlo vi j eno je narušenim spa­ janjem po dodirnoj površini između pneumatika i podloge. uz rebra takvog pneumatika meka zem­ lja klizi u stranu. 5. ali su zato u prednosti na vlažnom i klizavom tere­ nu.16 prikazan je pogonski točak sa pneumatikom. 5. 4 — vijak. Pneumatici sa ve­ ćim zakošenjem rebara na suvom tlu se lakše klizaju i trpe veće otpore. SI.20 — Ugradnja uređaja za isključivanje i uključivanje pogonskog točka na motokultivatoru IMT — 507. pa se donji delovi toč­ ka bolje prihvataju za tlo. a može se ugraditi i gvozdeni pogonski točak (si. Pneumatici sa manje zakošenim rebrima trpe manje otpore i pogodni su za rad na suvim i tvrdim podlogama. Na si. nego u slučaju kada je ona tvrda i suva.

7 — zaptivni prsten. 13 — mazalica.21 — Delovi uređaja za uključivanje i isključivanje pogonskog točka. 1 — mazalica. 19 — priključna osovina. 6 — adap­ ter poluosovine. 5. 11 — uključna osovinica. 22 — vijak. 18 — zupčasta spojnica. 2 — kapa poluosovine. 8 — elastična čivija. 21 — viljuška za uključivanje. 3 — rascepka. 20 — kućište. 23 — osovinica. 17 — vijak. 10 — gumeni prsten. 9 — povratna opruga. 4 — navrtka. 12 — podmetač. 5 — podloška. 16 — vodica komande.SI. 24 — vijak 144 . 14 — rascepka. 15 — uključna poluga.

jer dodatni te­ govi na točkovima moraju biti centrirani.17).18 prikazan je gvozdeni pogonski točak koji zamenjuje pneumatik u radu na vlažnom i teškom terenu. Uređaj se postavlja između prirubnice i pogonskog točka (si.19) motokultivatora mora se obaviti prema preporuci proizvođača. a prečnik naplatka je 15 coli (1 col = 25. Na si. Primena tegova i gvozdenih točkova obavlja se za određene radne ope­ racije. Podešavanje razmaka pogonskih točkova daje veće moguć­ nosti za korišćenje motokultivatora u raznim radnim uslovima (si. 5. One se označavaju u colima (inčima).20). 5. 5. kao što su oranje.8.4 mm). 5. 5. Povećanje vučne sile motokultivatora moguće je ostvariti: — povećanjem mase na pogonskim točkovima i — povećanjem koeficijenta trenja između pneumatika i tla (gvozdeni pogonski točak). Postavljanje tegova na točkove (si.22 — Uređaj za priključivanje oruđa 10 Motokuttivatori J45 .Dimenzije pneumatika zavise od dimenzije naplatka. dimenzija 5—15 znači da je širina naplatka na mestu dodira spoljnog pneumati­ ka 5 coli. Na primer. UREĐAJ ZA NEZAVISNO ISKLJUČIVANJE POGONSKIH TOČKOVA Pomoću ovog uređaja može se nezavisno pojedinačno is­ ključiti ili uključiti pogon svakog pogonskog točka (primena na motokultivatoru IMT-507). frežiranje i si. SI. Promene razmaka pogonskih točkova ostvaruju se različitim položajima naplatka. 5.

Ručicom (15) obavlja se uključivanje ili isključivanje po­ gonskog točka. 146 . a okre­ tanje nadesno zahteva isključenje desnog pogonskog točka. Održavanje se obavlja pod­ mazivanjem mazalica (1 i 13). Ako motokultivator treba okre­ nuti nalevo. Ovaj uređaj se primenjuje u slučaju većih pogonskih točkova i u situacijama kada radne operacije zahtevaju mali pros­ tor za okretanje motokultivatora. preko mehanizma vodice komande (16) pomeraju se ukljucna osovina (11) i viljuška za uključivanje (21) sa zupčastom spojnicom koja prekida dalji prenos obrtnog mo­ menta na adapter poluosovine (6). onda se mora isključiti levi pogonski točak.

— Priključna oruđa se priključuju na osnovnu mašinu samo originalnim elementima za — Svi vijci i navrtke moraju biti dobro pritegnuti. paljenje šibica. dotrajale ili polomljene delove uvek zamenjivati originalnim delovima. 10 rz 147 .1. mehanizmu kose i drugim oruđima obavezno isključiti motor. — Zaštitni lim (rotacione sitnilice) mora biti obavezno po­ stavljen i bez njega se ne srne raditi. upaljača i si. — Pri promeni mesta rada obavezno isključiti pogon svih radnih oruđa. UPOZORENJA Pre nego što se pristupi bilo kakvom radu sa motokultivatorom. već za to pogodnim sredstvima. — Motdkultivator ne srne da radi u zatvorenoj prostoriji. — Startovanje motora vršiti samo originalnim uzetom. — Čišćenje noževa (rotacione sitnilice). — Pri sipanju goriva u rezervoar strogo je zabranjeno pu­ šenje. — Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je topao. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA (na primeru motokultivatora IMT-507 sa motorom LA-300) 6. — Pohabane. treba detaljno proučiti uputstva proizvođača i zapam­ titi sledeće: — Pre startovanja motora obavezno proveriti da li je po­ luga komande men jača u praznom hodu. kose i slični ra­ dovi na noževima ne smeju se vršiti golom rukom.6. — Preliveno gorivo na delove motora ili oruđa mora se pre startovanja obavezno obrisati zbog opasnosti od požara. — Za vreme svih radova na rotacionoj sitnilici (rotofrezi).

— Priključivanje prikolice za motokultivator vršiti samo originalnom osovinicom (klinom). vazduhom hlađeni motor.1. — Pri zaokretanju na neravnom terenu ili nizbrdici — obavezno smanjiti brzinu. dok se za kretanje po putu ne smeju koristiti. — Teret u sanduku prikolice mora biti ravnomerno ras­ poređen u okviru gabarita sanduka. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE NAJVAŽNIJIH UREĐAJA MOTOKULTIVATORA SA BENZINSKIM MOTOROM LA-300 Svaki korisnik.2. 6. snage 4.— Ukoliko je iz nekih razloga postojala potreba za skida­ njem zaštitnog lima. — Kandže za točkove koristiti samo za rad u polju. raspored komandi i način njihove upotrebe. 6. — Kočni uređaj na prikolici mora se često kontrolisati i održavati u ispravnom stanju. pre početka eksploatacije. Motor U motokultivatoru IMT-507 ugrađen je četvorotaktni ben­ zinski. — Bezbedan i siguran rad motokultivatora i oruđa imaćemo samo u slučaju obaveznog pridržavanja uputstva o redov­ nom tehničkom i periodičnom održavanju. pritisci u pneumaticima pogonskih točkova moraju biti isti. — Pri radu i transportu izbegavati strme nagibe (kako ne bi došlo do prevrtanja). — Motokultivator agregatiran sa prikolicom voziti samo sa ispravnim upravljačem i kočnim sistemom. tipa LA-300 Ispravan rad i dug vek motora imaćemo samo ako njime pra 148 . mora detaljno upoznati motokultivator (odnosno motor). — Obavezno se mora voditi računa o propisanoj nosivosti prikolica.2. -— Da bi upravljanje motokultivatorom sa prikolicom bilo lako i bezbedno. pre početka frezovanja lim se mora oba­ vezno postaviti. — U transportu (na nizbrdici) nikada ne voziti sa isklju­ čenim motorom.41 kW.

K a r b u r a t o r Dobar rad motora. a pri radu u veoma zaprašenoj okolini i svakodnevno. P r e č i s t a č v a z d u h a Bitan preduslov za kvalitetan rad i dug vek motora je dobro prečišćavanje vazduha. 6. naročito pri nižim brojevima obrtaja. mora biti u horizon­ talnom položaju. Podešavanje karbu­ ratora je izvršio proizvođač. pažljivo proučiti knjižicu proizvođača i postupiti po uputstvima koja su u njoj data. Podmazivanje Podmazivanje motora je posebno važno i zato treba obra­ titi pažnju da se ono obavi prema predviđenim uputstvima. On je tako konstruisan da i pri zaprljanom stanju nema umanjeno dejstvo. odnosno motor. Čišćenje prečistača mora biti što češće. 6. Motokultivator je opremljen prečistačem vazduha sa uljnim kupatilom čiji je zadatak da izdvoji prašinu iz vazduha koju motor usisava. a za sve intervencije na njemu treba se obratiti ovlašćenom servisu. 149 .2 A A . Gorivo Za pogon motora koristi se čist benzin REGULAR 86—88. U pogledu izbora — uvek koristiti ulja koja su propisana za podmazivanje motora. Zbog toga.1. 6. a na grlu rezervoara je postavljen umetak sa sitom za ceđenje. 6. pre startovanja.vilno rukujemo i ako ga redovno održavamo.1.3.1.2. Ova kontrola se vrši pomoću šipke (štapa): nivo ul(ja treba da bude između zareza označenih sa »min« i »max«.2.2.2. zavisi od pravilno podešenog karburatora. Nivo ulja u koritu motora mora se kontrolisati svakodnevno. Za čuvanje (uskladištenje) goriva nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. Za sipanje goriva u rezervoar upotrebljavati čist levak sa sitom.1. Pri kontroli nivoa ulja motokultivator.

baterija 6 V 16 Ah. Ak­ tiviranje spojnice se ostvaruje pomoću komandne ručice (si. Menjač Ova mašina ima menjač sa po tri stepena prenosa u oba smera: može se kretati u sva tri stepena prenosa i napred i na­ zad. Uređaj za osvetljenje prikolice je narnontiran na prikolici i sastoji se iz sledećih elemenata: ispravljač. Kada se ručica komande povuče. menjač je uključen za kretanje unazad. A ako se ručica pogura napred. potezni prekidač. dva fara sa po jednom sijalicom 6 V/5 W.1. tada je menjač uključen za kretanje unapred. 6. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi izvršiti podešavanje preko odgovarajućeg zavrtnja. 1.2. Prebacivanje menjača od kretanja napred na kretanje nazad postiže se pomoću ručice komande smera kretanja (si. utikačka kutija i provodnik za vezu signalnih uređaja. Pojedini položaji ove ručice mogu se videti na nalepnici na ležištu komande smera kretanja. levo na upravljaču.2. a preko žicanog užeta koje se može podešavati. spojnica je odvo­ jena.12).2. još u fabrici se podešava zazor ručice komande na veličinu 3—5 mm. Ako se stub upravljača zaokrene. motor ne pogoni mašinu. Spojnica Motokultivator IMT-507 ima višelamelnu suvu spojnicu. te motor bude pozadi (posmatrano u smeru kretanja mašine). Uređaj za p'aljenje i osvetljenje Potrebna proveravanja i podešavanja. Termički određeni zupčanici rade sasvim uronjeni u ulju. Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice.12). Ako se ručica komande kretanja povuče unazad. menjač je tada isključen.5.6.2. tada treba imati u vidu sledeće: 150 . 6. tj.3. Ovo važi za uobičajen slučaj — kada se motor nalazi napred (posmatrano u smeru kretanja mašine). 1. Ako ručica stoji između ova dva položaja. ukoliko se za njih ukaže potreba u toku eksploatacije. a pogonski točkovi i priključno vratilo su u stanju mirovanja. izvršiti u ovlašćenim ser­ visnim radionicama. Struja za osvetljenje prikolice uzima se sa utakačke kutije.

koja se na­ lazi na upravljaču (desno). 2.10 2. Između pojedinih stepena prenosa nalazi se položaj praznog hoda (oseti se urez). Menjač se uključuje za kretanje unazad samo kada mašina stoji.65 4. menjač je tada uključen za kretanje napred. stepen prenosa: ručicu povući sasvim nazad. Tabela 6.18 8.15 Oznake točkova sa pneumatikom (gumeni točkovi) 3.2. b) Ako se ručica pomeri napred.90 4. i pored uključenog stepena prenosa.23 3. stepen prenosa: ručicu povući nazad do srednjeg po­ ložaja.5 6.90 3. 3.75 10.13).a) Ručica komande za promenu smera kretanja se tada na­ lazi na levoj strani upravljača.4.5—8 AM (km/h) 1.5. Promena stepena prenosa Stepeni prenosa (1 — 2 — 3) se uključuju i isključuju po­ moću ručice za promenu stepena prenosa (si. 151 .2. 1.5 14 AS (km/h) 2. 3. Voditi računa da se mašina.37 6. Priključno vratilo Priključno vratilo se nalazi na zadnjem delu motokultivatora i može se uključivati nezavisno od uključenog stepena prenosa. Promena stepena prenosa izvodi se prema opisu nalepljenom na ležištu ručice i to na sledeći način: 1. stepen prenosa: ručicu gurnuti sasvim napred. koji je označen sa 0.00 12 AS (km/h) 1.1 Brzine 1. menjač je uključen za kretanje nazad (vidi nalepljenu oznaku na ležištu ručice komande).41 2. a ako je ručica pomerena nazad. Ovi se podaci mogu koristiti i kada je stub upravljača zaokrenut. vozi samo onda kada je i ručica za smer kretanja po­ stavljena bilo na oznaku napred ili na oznaku nazad. samo se tada za promenu stepena prenosa nalaze na upravljaču — levo. 6. Gvozdeni točkovi 0 360 (km/h) 1. 2.

6. tada je priključno vratilo uključeno. Posle pričvršćivanja oba ležišta komandnih ručica. 1. 152 . 6. može nagnuti u stranu. paziti da ne dođe zub na zub. 1. Ako se poluga za okre­ tanje stuba upravljača (si. Ako priključno vratilo treba da bude uključeno za stacio­ nirani pogon (rad u mestu). paziti da tada. Ako se poluga za uključivanje pomeri u pravcu prema mo­ toru. a ručica za ko­ mandu smera kretanja mašine — na desnu stranu upravljača.12) bilo u položaj »V« (napred) lili u položaj »R« (nazad). Priključno vratilo je nezavisno od stepena prenosa. Okretanje stuba upravljača može da se izvede samo okretanjem na stranu na kojoj se nalazi izduvni lonac.2. Pre nego što se ova navrtka ponovo pri­ tegne. ručica za promenu stepena prenosa (si. 1.12) nagne napred (posmatrano u stoeru vožnje). po želji. posmatrano u smeru vožnje.Uključivanje i isključivanje vratiila obavlja se pomoću po luge za uključivanje priključnog vratila (si.6. Svi pogonski točkovi (gvoz­ deni ili pneumatski) učvršćuju se na prirubnicama osnovne mašine.2. Naginjanje stuba upravljača Stub upravljača može da se nagne i na lev u i na desnu stranu. i to tako što će se prethodno izvaditi klinovi iz ležišta ručica. donji deo stuba se odigne. Ako stub upravljača treba da se zaokrene na 180°. a pomeranjem u suprotnom pravcu — priključno vratilo je isključeno. prema željenom smeru okretanja priključnog vratila. Ugradnja pogonskih točkova.7. a može i da se okrene za 180°. a ručica za promenu smera kretanja mašine (si. pri čemu on sam dolazi natrag u ispravan položaj. pa se stub tada. Donji deo stuba treba uzubiti u odgovarajući urez. ručica za promenu ste­ pena prenosa dolazi na levu stranu upravljača. Broj 1 obrtaja iznosi 860 min ~ .10).12) mora se postaviti u prazan hod (na 0). 1. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu Upravljač se može podešavati po visini posle odvrtanja šestougaone navrtke. prvo moraju da se skinu oba ležišta komandnih ručica.

a za nadesno — mora se isključiti desni točak. si.20 i si.2. 5.5 do 2 bara. Ugradnja adaptera je srazmerno identična ugradnji glavčina za uključivanje točkova. radi lakšeg rukovanja su potrebne glavčine sa uređajem za isključivanje i uključivanje. 5. Kada se poluga (2) potpuno okrene unapred (gledano u pravcu vožnje) na obe glavčine postiže se potpuno diferencijal­ no dejstvo. Važno je da u oba pneumatika bude isti pritisak vazduha — da se mašina ne bi naginjala na jednu stranu.00-12 AS. Ovo se može izvesti ako se odvrnu vijoi. pri košenju). Ako želimo mašinu okrenuti nalevo. 4.21. Ugradnja obe glavčine sa uređajem za isključivanje i uklju­ čivanje pogona točka prikazan je na si. Ove se glavčine podmazuju preko mazalice (1 i 13) prilikom nedeljnog čišćenja mašine.50-14 AS. pa ako je potrebno — pritegnuti ih.Kada se raspolaže glavčinama sa uključivanjem i isključi­ vanjem. Pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova treba da bude 1. onda je pogon točka uključen. onda se mora isklju­ čiti levi točak. Glavčine sa uključivanjem i isključivanjem Pri primeni pneumatika većih dimenzija (npr. ili 4.00-12 AS ili 4. onda je pogon toga točka isključen. potrebno je dodati jedan par adaptera. tada se moraju okrenuti i obe poluge za isključivanje i uključivanje. Ako se samo jedna poluga 153 . Pri upotrebi pogonskih točkova 4. 6. Ako se pomoću poluge za isključivanje i uključivanje pogona točka (15. tako da (posmatrano u smeru vožnje) motor takođe bude pozadi (npr. Pri srednjem položaju poluge za ukopčavanje glavčina. Ako se stub upravljača zakrene za 180°. potrebno je da konični vijci sa obodom (odnosno — iste takve navrtke) budu kontrolisani u kratkim razmacima — da li su dobro pričvršćeni. 5.21).8. a ako se pomeri nagore i napolje. oba točka su čvrsto spojena poluosovinom i tada se postiže dejstvo kao pri blokiranju diferencijala.50-14 AS). prst ovog mehanizma koji se kreće u kulisi — pomeri unutra i nadole. Pomoću ovoga poseb­ nog uređaja (koji se isporučuje kao poseban pribor) može se nezavisno pojedinačno isključiti ili uključiti pogon svakog po­ jedinačnog pneumatskog pogonskog točka.

Uređaji za priključivanje priključnih oruđa Sva vučena priključna oruđa priključuju se za osnovnu ma­ šinu na taj način što se svojim (odgovarajućim) prednjim delom uvuku u uređaj za prikači van je i osiguraju se osovinicom. 6.3. moto­ kultivator maksimalno optereti. Zbog toga obratiti pažnju da se obe poluge nalaze u sred­ njem položaju i da su oba točka čvrsto postavljena. Dalje zamene ulja obavljati prema dat im preporukama. RUKOVANJE MOTOKULTIVATOROM IMT-507 6. ova osovinica se osigurava pomoću preklopnog osigurača. a po potrebi i pritezati vijke i navrtke. Razrađivanje Postupak razrađivanja najbolje će se obaviti ako se strogo poštuju sledeće preporuke: — Za vreme prvih 50 časova rada ne prekoračiti 50% najvećeg opterećenja. niti 2/3 mogućeg broja obrtaja.21) u okviru sedmodnevnog odr­ žavanja moto kult iva tora. a to znači — motokultivator koristiti samo za lakše radove. 5. Korisno je da se povremeno. 6.2.1. Da se tokom rada ne bi sama oslobodila i ispala. tada se odnosni točak pri kretanju napred više ne pokreće. Glavčine za ukopčavanje ili zaustavne glavčine podmazivati na mazalicama (1 i 13. — Posle prvih 25 sati rada zameniti ulje u men jaču. — Posle prvih 25 sati rada obavezno zameniti ulje u mo­ toru. Zato se mašina može zaokrenuti oko ovog točka (npr. 154 . Ulje u lonče tu prečis taca za vazduh menjati zavisno od stanja zaprljanosti. — Češće i pažljivo kontrolisati. si.9. pri oranj<u).3. s tim da ovo ne traje duže od 5 do 10 minuta. na primer posle svakih 10 sati rada. — Pre svakog startovanja kontrolisati nivo ulja u motoru i lončetu prečis taca za vazduh. Pri ovom položaju ukopčavanja možemo voziti i napred i nazad.okrene unazad.

1 — Poluga startera u položajima. 6.3. 6. 3 — radni položaj opruge SI.2. 6. — dovoljno ulja u motoru — prema oznakama na šipci za kontrolu nivoa ulja. Startovanje hladnog motora Da bi motor startovao.6. Takođe obavezno proveriti da li je poluga za promenu stepena prenosa u položaju praznog hoda — oznaka 0.1) u srednji položaj (između min i max). 6. Priprema i startovanje motora Pre nego što se motokuitivator pusti u rad. 6.2.3. Snažno povući ručicu startera. 155 . SI. — dovoljno ulja u posudi prečistača vazduha — prema oznaci na posudi. a zatim je polako vratiti. 2 — startovanje pri hladnom vremenu. potrebno je obaviti i sledeće radnje: — otvoriti slavinu za dovod goriva.2.2 — Povlačenje ručice startera — postaviti polugu startera u položaj 2. — dovoljno ulja u men jaču (kontrolu vršiti šipkom za merenje koja se nalazi na levoj strani kućišta menjača). Način startovanja prikazan je na si. treba proveriti da li ima: — dovoljno goriva u rezervoaru.1. 1 — za startovanje. — postaviti polugu gasa (si.

Pre punog opterećenja potrebno je da motor radi na nižim brojevima obrtaja oko 5 minuta (da bi postigao radnu temperaturu). Motokultivator je tada spreman za rad.2. Posle toga zatvoriti slavine za dovod goriva i pritisnuti dugme kratkog spoja (prikazano na si.4.2. ručicu (polugu) gasa posta­ viti na minimum. U tom cilju su u ovom poglavlju data najvažnija uputstva kojih ruko156 .3.2.3). postepeno vratiti ručicu startera u prvobitni položaj.1.Ako motor ne startu je — postupak ponoviti. 6. može se ostvariti samo u slučaju da se motokultivator pravilno i savesno održava.3 — Dugme kratkog spoja za za­ ustavljanje motora 6. SI. 6.2. 6. s tim što se sada poluga startera postavlja u položaj 1. a motor pustiti da radi oko 5 minuta — kako bi se na ovaj način ohladio. Zaustavljanje motora Pre nego što se motor zaustavi.3. 6.3. Kada je motor startovao. NEGA I ODRŽAVANJE Puno iskoriščenje svih mogućnosti koje pruža motokulti­ vator kao i dug vek njegove upotrebe.3. S t a r t o v a n j e t o p l o g ( z a g r e j a n o g ) motora Pri startovanju toplog motora postupiti na način naveden pod tačkom 6.

6.valac motokultivatora treba da se pridržava. kao i njihova okolina. Postupak zamene ulja je sledeći: — odvrnuti čep i ispustiti ulje. Način promene ulja u motoru prikazan je na si. Prvu zamenu ulja izvršiti posle 25 sati rada. d) Povremeno podmazati uljem. UMOL 80 — rafinerija »INA«. Naročito paziti na to da u oba pneumatika bude podjednak pritisak vazduha.•sve delove koji se kreću. 157 . kao što su sajle pojedinih komandi (sipati malo ulja u košuljicu sajli komandi).1. Zamenu ulja obavljati samo kada je motor zagrejan na radnu temperaturu.4. a sledeće zamene posle svakih 50 radnih sati.4. f) Ne zaboraviti proveru uređaja za kočenje na prikolici (stalno ga održavati u ispravnom stanju). Nega i održavanje motokultivatora a) Pre svake upotrebe proveriti nivo ulja u kućištu menjača. uvek moraju biti čisti.5 do 2 bara). a slede će zamene vršiti nakon svakih 100 radnih časova. odnosno tehničkom mašću —. c) Mašinu u celini stalno održavati čistom (to se naročito odnosi na delove koji su važni za njeno funkcionisanje). e) Proveriti pritisak vazduha u pneumatiaima pogonskih točkova (1. b) Izmenu ulja u kućištu vršiti redovno. a) Svakodnevno pro vera vati nivo ulja u koritu motora.2. Provera se vrši kontrolnim štapom koji se nalazi na levoj strani kućišta menjača. 6. kao i objašnjenja najosnovnijih podešavanja za kojima se u toku rada može ukazati potreba. ili TRAKTOL 80 — rafinerija »MODRICA«). Zamenu ulja vršiti samo kada je mašina zagrejana na radnu temperaturu. a čepovi za ispuš­ tanje i sipanje ulja. U tu svrhu je za prenosnike potrebno 2 litra ulja SAE 80 (npr. Olabavljene zavrtnjeve i navrtke redovno i blagovremeno pritezati. Prvu zamenu ulja vršiti posle 25 časova rada.4. 6. što omogućuje laku vožnju i upravljanje. Održavanje benzinskog motora LA-300 Održavanje i nega motora je osnovni preduslov za njegovo ispravno funkcionisanje.

Pri zameni ulja u prečistaču vazduha skinuti uložak prečistača i prokontrolisati stanje zaprljanosti. SI. Najpre izvući gumeno crevo za dovod goriva.5 litara. e) Posle svakih 200 radnih sati skinuti korito motora i opra­ ti ga dizelgorivom. c) Veoma je važno imati dobro hlađenje motora.4 — Zamena motornog ulja. 6. 158 . Uređaje za hlađenje održavati u ispravnom stanju i čistiti ih od usisanih stranih tela. — zavrnuti čep. temeljno ga isprati više puta potapanjem u čisto dizel-gorivo. — odvrnuti čep za nali van je i naliti novo ulje. vodi ili nekoj tečnosti. a kontrolu količine nalivenog ujja vršiti preko merne šipke. d) Proveravati izduvni lonac (»auspuh«) posle svakih 200 radnih sati (garež i prljavštinu očistiti). Ako je uložak zaprljan. Niukom slučaju uložak ne srne da se pere u benzinu. Potrebna količina ulja za zamenu je 0. Pri nalivanju ulja motor mora biti u horizontalnom polo­ žaju. Pre ponovnog stavljanja proveriti funkcionisanje zaptivača. a zatim ga ocediti i postaviti na njegovo mesto. b — ispuštanje ulja b) Redovno vršiti kontrolu nivoa ulja u lončetu prečistača za vazduh i stanje zaprljanosti (po potrebi izvršiti zamenu). Ulazne otvore za vazduh na usisnoj cevi (ispod rezervoara) proveravati i čistiti od nakupljene nečistoće. f) Posle svakih 50 radnih sati izvršiiti kontrolu i čišćenje prečistača goriva. a — sipanje ulja.— magnet na čepu očistiti od opiljaka.

dok se regulisanje smeše vrši vijkom 2.6 mm. Potom vratiti ulo­ žak (si. — odvrnuti diznu (6). a postupak je sledeći: 159 . 6. 4 — prečistaČ goriva.skinuti uložak i oprati ga u čistom benzinu. 6.6 — Karburator. — postaviti dizne (3 i 6) na svoje mesto. a za to vreme iz karburatora će isteći gorivo i nataložena nečistoća. ponovo ugraditi kutiju i povezati cev ^vremenski interval za ovu operaciju je 500 radnih sati). g) Ventil oduške takođe mora biti uvek čist. — zameniti zaptivku.6): SI. a postupak čišćenja je sledeći: — skinuti poklopac i kutiju. Regulisanje broja obrtaja na praznom hodu vrši se vijkom 1. 1 — vijak za re­ gulaciju praznog hoda. 3 — cev za proveru goriva. 2 — vijak za regulaciju goriva i vazduha.5) i ponovo montirati gumeno crevo. h) I pored nastojanja da se uvek upotrebi sasvim čisto go­ rivo. — oprati ga petroleumom ili naftom. 5 — leptir za startovanje.5 — Vađenje prečis taca goriva SI. 6. Kontrola ovog zazora vrši se na 300 radnih sati. i) Zazor kontakta prekidača paljenja (platina) iznosi 0. Postupak čišćenja karburatora je sledeći (si. Regulacija za­ zora se vrši kada je radilica u SMT. — očistiti obe dizne. 6. u karburatoru će se taložiti najfinije čestice prljavštine. Proizvođač motora i motokultivatora save tu je rukovaoca da ovo podešavanje pre­ pusti stručnom licu. 6 — čep za ispuštanje goriva — odvrnuti diznu (3).

3. BOSCH W 45 TI.8 — Provera zazora između elektroda svećice 6. MARELLI CW/159 N. Ako među kontaktima postoje tragovi oksidacije. Podešavanje zazora elektrode prikazano je na si.— odvrnuti vijak F. — mašinu ostaviti tako da točkovi sa pneumaticima. ne le­ že na tlu. treba učiniti sledeće: — obaviti temeljno čišćenje i proveru ispravnosti svih delova. — između kontakta (platina) ubaciti merilo sa listićima (špijun) debljine 0. odnosno 0. BOSCH W 95. — pritegnuti vijak F.4. a pod opterećenjem su. kada mašinu nećemo koristiti duže vreme.8 (za BOSNU F 50). CHAMPION L90.7 — Podešavanje zazora kontakta prekidača paljenja SI. Posle svakih 300 radnih sati skinuti svecicu i očistiti je metalnom četkom i benzinom« Zazor između elektro­ da svećice je 0. — skinuti crevo za gorivo i isprazniti rezervoar. SI. i) Upotrebiti svečice sa sledećim oznakama: BOSNA F50 (BOSNA F70 za teže uslove rada).6 mm.5 mm (za BOS­ NU F 70). 6. MARELLI CW/50 N. skinuti ih finim šmirgl-papirom. 6. KLG F 50.8. Uskladištenje mašine Pri uskladištenju. 6. — ugraditi kutiju. — pneumatici postaju neupotrebljivi -kada su bez vazduha. a one za koje je to potrebno zameniti. 160 .

igla plovka zaglavljena.— pri zagrejanom motoru ispustiti ulje iz kućišta motora. Motor teško startuje Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — loše podešena smeša goriva i vazduha. ali se posle kratkog vremena zaustavlja Uzroci su isti kao pod tačkom 6. — skinuti svećicu. -— zatvorene slavine za gorivo. KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE 6. Motor startuje. začepljena slavina ili crevo za dovod goriva. 6.5. a za zaštitu neobojenih delova koristiti tehničku mast. rastojanje između elektroda svećica — nepravilno. nali ti jednu kašiku ulja SAE 30 u cilindar i lagano rukom pokretati motor da bi se ulje rasporedilo. isprazniti karburator i prečistač vazduha.5. dizna za prazan hod zapušena. voda u karburatoru. zaglavljeno dugme za startovanje motora.5. Pored toga.1.5. a zatim ponovo staviti svećicu. veliko odstojanje između elektroda svećica 6.3. neispravna sve cica.1. 6. zazor između kontakta prekidača nepravilan. zauljena svećica. pri uskladištenju posebno obratiti pažnju i na sledeće: mašinu ne ostavljati u vlažnim prostorijama ili pro­ storijama u kojima je uskladišteno veštačko đubrivo (u stajama ili prostorijama koje su neposredno uz njih). kabao svećice neispravan ili labav. Motor ne može start ova ti Uzroci ove neispravnosti mogu biti: — prazan rezervoar za gorivo. 11 Motokultivatori 161 .2.5. — uljem premazati poluge i ručice.

Ostali uređaji — Kada spojnica (kvačilo) ne odvaja. — zaprljan prečistač vazduha. — Kada na kućištu ulje negde izlazi.5. prvo proveriti da li je zapušena oduška. 162 •- / .6. — kočnica prikolice suviše zategnuta. — spojnica (kvačilo) proklizava. — klip ne zaptiva (istrošeni klipni prstenovi ili cilindar). Motor ne vuče Uzroke ove neispravnosti moguće je naći ako se proven da li je: — začepljen izduvni lonac. — klipni prstenovi zapečeni ili polomljeni. 6. Zazor ručice spojnice iznosi 3—5 mm. — mehanički otpori u mašini. podesiti uže koman­ de.4. a podešavanje se vrši preko valjkaste navrtke smeštene u ručici komande. — pogrešno odabrana svecica (sveoica se neadekvatnom toplotnom vrednošću).5. — nezaptiven usisni vod.5.

5. 4. Oruđa su prilagođena tipu motokultivatora. PRIKLJUČNE MAŠINE I ORUĐA ZA MOTOKULTIVATORE Motokultivator je predviđen da obavlja veliki broj radnih operacija. b) Za motokultivator IMT-506/506 DL 1. 28. Obrtni plug. 7. Čistač snega. 42. PREGLED PRIKLJUČNIH MAŠINA I ORUĐA ZA MOTO­ KULTIVATORE DOMAĆIH PROIZVOĐAČA IMT-Knjaževac proizvodi oruđa: a) Za motokultivator IMT-504 1. 8.7. 42.1. 2. Pogonski mehanizam kose. Vinogradarski plug. u* 163 . 9. 32. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata 98 cm. Zagrtač. 2: Zagrtač sa zaštitnim limom. Rotaciona sitnilica (rot of reza) radnog zahvata od 10. 50 i 65 cm. Odlagač žita (radnog zahvata 105 cm i 130 cm). 22. 38. 52 i 70 cm. vlasnik pored motokultivatora mora da ima i određen broj priključnih mašina i oruđa. Pumpa prskalice. 7. Garnitura rotacione sitnilice radnog zahvata od 34. pa svaki pro­ izvođač daje pregled oruđa vezanih za određen tip motokulti­ vatora. Da bi se to postiglo. 16. 6. 3.

32. Univerzalna prikolica. 32. Čistač snega. 4. 6. 10. Prikolica sa točkovima 5. 6. Sejalica za kukuruz. Prikolica sa točkovima 5. 11.10. Pumpa prskalice. Raoni plug. Pogonski mehanizam freze. 52. Pogonski mehanizam kose. Čistač snega.20—12. 7. 13. 4. 2. 3. 10. Raoni plug. 42. Pumpa prskalice. Drljača (dvodelna). Obrtni plug. 12.20—12. 12. 13. 9. 65 i 75 cm. 13. 42. 15. Pogonski mehanizam kose. Odlagač žita. Rezni aparat. Univerzalna prikolica. 38. Prikolica (vučna). Rotaciona sitnilica radnog zahvata od 28. 5. 3. 8. 8. Potporni transportni točak. Rotacione sitnilice radnog zahvata od 28. Vučna kopacica. Zagrtač. Prikolica sa pogonskim točkovima. 2. 7. 50 i 65 cm. Vadilica krompira. 14. 9. d) Za motokultivator IMT-509 1. Vučna kopacica radnog zahvata od 70—125 cm. Vučna kopacica. Obrtni plug. Vadilica krompira. 164 . Pogonski mehanizam rotacione sitnilice. c) Za motokultivator IMT-507 1. 12. Rezni aparat kose 105 cm i 130 cm. 11. 11. 5.

Centrifugalna pumpa. Rotaciona sitnilica. Ralica. 4. Obrtni plug. Obrtni plug. 13. Plug razgrtač PR-4. Rotaciona sitnilica. 8. Vadiilica krompira. Raoni plug. Membranska pumpa. Membranska pumpa. Prikolica sa pogonskim točkovima. Prikolica (vučna). 11. 12. 16. 6. Prikolica (vučna). 15. 5. 8. 14. Čeona kosačica. Plug razgrtač PR-4. 10. 2. 15. 10. 3. Centrifugalna pumpa. 12. b) Za motokultivator SUPER SPECIJAL 1. Raoni plug. Sedište na dva točka. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 13. Plug razgrtač PR-21. 18. 4. Rotaciona kosačica. 6. 5. 7. Točak za prevoz rotacione sitnilice. 9.»LABIN-PROGRES« (Labin) proizvodi oruđa: a) Za motokultivator MONDIAL 1. 7. 3. 2. Čistač snega. 11. Čistač snega. 9. Plug razgrtač PR-21. 14. Sedište sa dva točka. Čeona kosačica. . Brus za kosu. Prskalica. Vadilica krompira. Cirkular. 17. Prskalica.

7. 3. 10. Drobilica organskih otpadaka. Dvostrani razgrtač. 9.16. Spiralni rotor. Prskalica sa rezervoarom. 13. Plug ogrtač. 11. 2. 8. 9. Pumpa ti dr. 7. Cirkular. 4. Daska za ravnanje. 3. 12. Plug. 13. 18. Daska za ravnanje terena i razgrtanje snega. Brus za kosu. Prskalica. 6. Rotaciona sitnilica. »MIOSTANDARD« (Osijek) proizvodi oruđa za motokulti­ vatore svoje proizvodnje: 1. Plug za čišćenje snega. Rasturač zrnastog đubriva. Rotaciona kosačica. Rotaciona sitnilica (vučna). Čistač snega. Rotaciona sitnilica. 12. »GORENJE-MUTA« proizvodi oruđa za rad za motokultivatore: 1. Bubnjastd rotor. 4. 17. Rotaciona kosačica. Kultivator. Razgrtač. 8. 166 . 10. Kosačica. Obrtni plug. 11. 5. 6. Prikolica. Odbacivač snega. 2. Prikolica. 5. Obrtač sena. 14. Prskalica.

Ne srne se voziti »na prazno« sa isključenim menjačem. Delovi ove prikolice prikazani su na si.2. SI. neophodna je pri transportu većine pri ključnih oruđa i mašina. Prikolica je opremljena kočnicama. jer preopterećenja ne deluju samo na prikolicu.2 i si. Pritisak vazduha treba da je je­ dnak u oba pneumatika (da bi se omogućilo lakše upravljanje motokultivatorom sa prikolicom). PRIKOLICA Prikolica. a ovde navodimo dve: — vučena prikolica i prikolica sa pogonskim točkovima.3.1 prikazana je prikolica vučena motokultivatorom IMT-507. — priključen spojni kabao za osvetljenje prikolice. 7. već i na motokultivator.1 — Prikolica vučena motokulti­ vatorom Kontrolisati pritisak vazduha u pneumaticima (gumama) prema propisdma proizvođača. sedištem i dr. 167 . Prikolica — vučena Na si. Postoje različite konstrukcije priko lica. 7. 7. elektroinstalacijom za osvetljenje. Prilikom vožnje nizbrdo treba uključiti odgovarajući stepen prenosa.2. Pre vožnje proveriti da li je: — veza prikolice i motokultivatora osigurana (osovinica i i opružni preklopni osigurač). koja se koristi za transport poljoprivrednih pro izvoda i drugih tereta. 7.7.1. Voditi računa da se ne prekorači propisana nosivost pri­ kolice. 7.

7 — prednji far. (6 V. 9 — set elektroinstalacije.2 — Prikolica (pogled sa prednje strane).ON SI. 4 — držač akumulatora. 7. 5 — vijak. 2 . 6 — katadiopter. 8 — kutija seta elektroinstalačije. 10 — zadnje svetio . 1 — nožna kočnica. 16 Ah). 3 — akumulator.ručica {osiguranje kipera).

1 •.3 — Prikolica (pogled sa zadnje strane). 6 -— vijak točka.SI. . 3 — ruda prikolice. 7. 2 — vijak. 8 — zadnja stranica. 7 — stranica (desna).stranica (leva). 4 5 — točak. 9 — rani prikolice sajla za kočenje.

2 — utikačka kutija. 15 — desno zadnje svetio 170 . 6 — desni far. 14 — levo zadnje svetio.4 — Sema elektroinstalacije za osvetljenje na prikolici. 7 — priključak za masu. 13 — akumulator. 3 — utikač. 1 — alternator motokuitivatora. 4 — regulator napona. 7. 11 — automat pokazivača pravca. 10 — nosač osigurača. 5 — levi far. 12 — pre­ kidač pokazivača pravca. 8 — prekidač pozicionog svetla. 9 — prekidač prednjeg svetla.51.

9 — op­ ruga.SI. 7. 13 — navrtka . 5 — vijak za centriranje. 8 — papuča sa kočnom polugom (desna). 3 — krunasta navrtka. 12 — podmetač.5 — Delovi kočnog sistema. 4 — doboš kočnice. 7 — papuča sa kočnom oprugom (leva). 11 — kočna poluga. 1 — poklopac glavčine. 10 — ključ kočnice. 2 — rascepka. 6 — glavčina točka.

međurednoj obradi. ROTACIONA SITNILICA (ROTOFREZA) Rotaciona sitnilica (rotofreza) ima veliku primenu u predsetvenoj pripremi zemljišta. suzbijanju ko­ rova i dr.2. 7. Prikolica sa pogonskim točkovima Prikolica sa pogonskim točkovima ima dodatni sistem tran­ smisije koji služi za povećanje vučne sile u teškim uslovima ra­ da (na njivama.2.7 pri­ kazana je rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivator IMT-506. ova vrsta mašina dobila je naziv »fre­ za« (umesto motokultivator). kardansko vratilo. Radni organi ove sitnilice su noževi koji svojim obrt­ nim kretanjem obavljaju sitnjenje zemlje (frezo van j e).). diferencijal i pogonska vratila (oso­ vine). čija nosivost iznosi 900—1000 kg. Glavni elementi sistema transmisije su: priključno vratilo. reduktor. Po na­ vedenoj radnoj operaciji.7. 7.8). gde se radni organa (noževi) sitnilice postavljaju ume172 . Prema konstrukcijskom izvođenju motokultivatora rotaci­ ona sitnilica može da se ugradi: umesto pogonskih točkova ili na priključno vratilo motokultivatora (si. SI. Na si.3.4 kW koristi se prikolica sa pogonskim točkovima. 7. 7.6 — Prikolica sa pogonskim točkovima Nosivost ove prikolice je veća od vučene prikolice. Za motokultivatore snage 9. vlažnim šumskim poljskim putevima i si.

elastičnih podloski i navrtki. a delovi se postavljaju tako što se namaknu na dve noseće cevi d pričvrste se vijcima. Pri ugradnji je potrebno da se kompletna garnitura radnih organa sastavi na željenu radnu širinu. Ako se ne obavi pravilno pritezanje navrtki. Ukoliko se pri torn otvori za vijke ne poklope. kao i radnih organa (noževa). 7. doći će do oštećenja ozubljenja glavčina. a naročito posle dužeg prekida rada. što je najbolje učiniti pre početka rada. Zaštitnik je dvodelni. radne organe treba zaokrenuti za 180° (pola kruga). 173 . Ako motokultivator sadrži mehanizam za hod unazad.7 — Rotaciona sitnilica ugrađena na motokultivatoru IMT-506 Garniture noževa se učvršćuju pomoću vijaka. Zaštitnik se mora obavezno postaviti. Sl. Pri radu se mora obratiti pažnja na uputstva proizvođača. jer nestručno rukovanje može dovesti do neželjenih posledica. Sečiva radnih organa moraju biti okre­ nuta u smeru vožnje. Navrtke treba dobro pritegnuti i kontrolisati da li pravilno naležu. ozu­ bljenja priključnog rukavca.sto točkova. mo­ ra se proveriti da li se komanda za promenu smera vožnje na­ lazi u položaju za hod unapred.

ili 3. 7. Različite mogućnosti primene rotacione sitnilice omogu­ ćene su odgovarajućim položajem regulatora dubine frezovanja (si.8 — Rotaciona sitnilica priključena na vratilo motokultivatora IMT-507 Priključivanje pogonskog mehanizma za motokultivator IMT-507 obavlja se prirubnicama koje moraju biti čiste i bez neravnina na ivicama. Ručicu spojnice mo­ tora polako puštati i istovremeno dodavati gas. poluga komande menjača treba da je na praznom hodu. 174 . Motor startova ti.11. Dubina obrade se podešava odgovarajućim vođenjem mašine. pa povući ručicu spoj­ nice motora. dobij a pogon od priključnog vratila. Delovi po­ gonskog mehanizma ove rotacione sitnilice prikazani su na si. utoliko će zemlja biti finije isitnjena i radna dubina biće veća. Ukoliko se rotaciona sitnilica dublje utisku je u zemlji­ šte. 7. za razliku od prethodne. Na si. Dve zatvorene navrtke treba pritegnuti ravnomerno.8 prikazana je rotaciona sitnilica koja. SI. uključiti željeni stepen prenosa (prema uslovima zemljišta uključiti 2. 7.10).Pre uključivanja motora. stepen prenosa). 7.

18 — razni oblici noževa. 1 — vijak sa šipkom. 13. 7 — radni organ. 5 — podloška. 7. 12. 11 —^samoosiguravajuća navrtka. 14 — zakovica SI. 10 — zaštitni tanjir. 17. 6 — navrtka. 4 — raonik. 15. 9 — radni organ. 7. 6 — nosač kopača vijak. 1 — vijak za pritezanje. 3 — vi- .9 — Delovi rotacione sitnilice ugrađene na motokuitivator IMT-506. 2 — radni organi. 8 — odstojna čaura. 5 — utikač.10 Regulator dubine frezovanja. 3 — vijak. 16. 4 — radni organ. 2 jak.SI.

27 — ožlebljena čaura. 11 — prsten. 29 — podmetač. 26 — zaptivač. 20 — podloška. 17 — poklopac. 8 — čep. 21 — navrtka. 1 — zaštitnik poklopca. 15 — zaptivač. 14 — odstojnik. 6 — osigurač. 16 — zaptivka. 7. 10 — tanjirasti zupčanik. 12 — podmetač. 37 — samoosiguravajuća navrtka . 30 — zaptivni prsten. 31 — osigurač. 24 — podmetač. 36 — uvrtanj. 28 — čaura ležaja. 4 — nosač zaštitnika. 35 — poklopac. 3 — konusni zupčanik. 9 — izlazno vratilo. 7 — vijak. 22 — klin. 32 — kućište transmisije.11 — Delovi pogonskog mehanizma rotacione sitnilice za motokultivator IMT-507. 33 — vijak. 2 — zaptivač. 23 — vijak. 13 ležaj. 34 — podloška. 25 — ožlebljena pločica. 5 — ležaj.SI. 19 — vijak. 18 — samoosiguravajuća navrtka.

7. 6 — veza. 1 poluge. 5 — vijak. 9 — nož. 3 — zaštitnik. 2 — osovinica.12 — ZaStitnik i radni organi rotacione sitnilice.SI. a opruga. 10 — zakovica . 7 — poklopac. 4 — vodica radni organ.

13 — Raoni plug SI.5 litara ulja za menjač (npr. 7. Obrtni plug Obrtni plug se koristi za oranje kako u ravnici. Prevrtanje brazde je u jednu stra­ nu.12). vinograda i sl. a širina brazde 10 — 16 cm. već nekim prikladnim predmetom. UMOL 80).4. skinu se čepovi. PLUGOVI 7.1. 178 .2. Čišćenje ne obavljati rukom. Pri svim radovima na radnim organima (noževima) motor mora biti isključen. a širina 10 — 16 cm. SI.14 — Obrtni plug 7. tako i na terenima sa nagibom. Kontrola se obavlja na taj način što se pogon sitnilice pos­ tavi na stranu gde se pričvršćuje za motokultivator. 7. 7. a ulje mora da se vidi u otvorima.Radne organe postaviti i pričvrstiti. Okretanje plužnih tela se vrši rukom. 7. U kućište pogonskog mehanizma ro­ tacione sitnilice sipa se 0. Raoni plug Raoni plug se primenjuje za oranje na manjim poljoprivred­ nim posedima za oranje voćaka. Dubina brazde je 10 — 20 cm.4.4. Dubina oranja je 10 — 20 cm. a potom postaviti i za­ štitni lim prema željenoj dubini rada (sl.

SI.16 prikazana je vadilica krompira 7.17 — čeona kosačica 12 179 .16 — Vadilica krompira ii**rtii« 7. 7. 7. Vadilica krompira Na csl. 7. Čeona kosačica Kosačica se koristi za košenje svih vrsta trava kako u rav­ ničarskim. tako da se motor umesto napred nalazi pozadi (posmatrano u smeru vožnje). Plug razgrtač Na si.7.4.5.5. 7.1. 7. KOSAČICE 7.4.15 — Plug razgrtač SI.4.3. Ručice upravljača motokultivatora zakrenuti za 180°. tako i na brdovitim terenima.15 prikazan je plug razgrtač -^«W"±ffl wmm WSMMMMM: r-'^::^"W SI.

tj.5. SI.19).7. Bočna kosačica Motokultivatoru se može priključiti i bočna kosačica sa radnom širinom od 115 cm i sa dodatnim sedištem (si. posebno za održavanje parkova i igrališta.19 — Rotaciona kosačica .18 — Bočna kosačica 7. 7. Rotaciona kosačica se može koristiti samostalno ili sa specijalnim priključkom za sakupljanje trave (si.5. 7.3.20). Rotaciona kosačica Uz čeonu kosačicu često se koristi i rotaaiona kosačica. 7. 7. 7.2.18) SI. za »šišanje« tra­ ve (si.

Drljača služi za predsetvenu pri­ premu zemljišta. kao što su kukuruz.7.6. 181 . ČISTAČ SNEGA Čišćenje i odbacivanje snega postiže se upotrebom centri­ fugalnog čistača snega.21 prikazani su delovi drljače koja se primenjuje sa motokultivatorom IMT-507. šećerna repa i drugo. 7. DASKA ZA RAVNANJE Daska za ravnanje može da se koristi za ravnanje i ukla­ njanje rastresitog materijala (zemlja.8. Sastoji se od dva krila čija je ukupna radna dužina 120 cm. ravnanje već uzoranih površina i si. 7. DRLJAČA Na si. Za istovremeno čišćenje i odbaciva­ nje snega na veću udaljenost treba koristiti centrifugalni izbacivač sneaa. a može da posluži i za čišćenje snega. 7. pesak i si. 7.SI.9.). KOPAČICA Kopaoica se koristi za međ^rednu obradu određenih po­ ljoprivrednih kultura. 7.20 — Rotaciona kosačica sa skupljačem trave 7.

SI. PRSKALICA Za prskanje vinograda i voćnjaka radi zaštite od štetočina i bolesti koristi se oprema za prskanje (si. 7.10. 182 . a može imati vi­ šestruku primenu.21 — Drljača 7. Zapremina re­ zervoara je 100 litara. 7.25). Opremu za prskanje sačinjava i membranska pumpa koja daje pritisak do 25 bara.

gašenje lokalnih požara i si.24 — čistač snega 7.11. moguće je koristiti centrifugalnu pumpu kapaciteta 4.SI. prepumpavanje.23 Daska 2a ravnanje SI. 7. 183 .22 — Kopačka SI.5 — 6 l/s. CENTRIFUGALNA PUMPA Za navodnjavanje. 7. 7.

12.SI.25 Prskalica SI. 7. dasaka i ostale drvene gra đe. CIRKULAR Cirkular služi za rezanje drveta. Prečnik testere je 450 mm. 7. 184 . Cirkular se priključuje na priključno vratilo motokultivato ra.26 — Centrifugalna pumpa 7.

SI.27 — Membranska pumpa . 7.

7. može se koristiti sedište za transport sa malim san­ dukom (si. 7. SEDIŠTE ZA TRANSPORT Za prevoz rukovaoca u toku duže vožnje.29).SI.30.29 Sedište za transport 7. Slično sedište prikazano je na si. 7. 7. Ovo sedište se može priključiti i kad je rota­ ciona sitniMca priključena na motokultivator.28 Cirkular SI. ako nije potrebna prikolica.13. 186 .

7. 7.Na si.31 prikazana je mogućnost korišćenja prikolice i transporta rotacione sitnilice.30 — Sedište za transport rotacione sitnilice SI. SI.31 — Transport rotacione sitnilice i vuča prikolice JUGOSLAVENSKI KOMBINAT GUME I OBUĆE .BOROVO 187 . 7.

Podmazivanje se vrši mešavinom 1 : 30. vazduhom hlađeni. 1 — rezervoar 2a gorivo. 5 — zavr­ tan j za pritezanje. Jednocilindrični motor sa karburatorom. 10 — utikač 188 . 7 — osovinica sa ručicom za spajanje. 4 — izlazno vratilo. Njihov aksijalni zazor dznosi 0. MOTOKULTIVATOR IMT 505/506 8.1 — Motokultivator IMT-505/506 (pogled sa desne strane). 2 — zaštitnik prenosnlka. 8 — žičani osigurač. 3 — izduvni lonac. 8. Motor: dvotaktni-benzinski. koje je pričvršćeno na kolu sa magnetskim polovima i okreće se brzinom radilice mo- Sl.3 mm.2—0. Prečistač za vazduh je uljnog tipa. 6 — nosač kopačice.TEHNIČKI PODACI 1. Razvođe­ nje se vrši preko kanala. Hlađenje počinje pomoću ventilatorskog kola.8. 9 — poluga komande men jača.1. Radilica se okreće na 2 kuglična ležaja.

5 — ručica spojnice. 2 — upravljač. 5 — zavrtanj za pričvršćivanje raonika kopača. 11 — nosač rezervoara SI. 3 — kutija za alat. 10 — karburator. 4 — navrtka. 6 — raonik kopača. 1 — poluga komande menjača.2 — Motokultivator IMT-505/566 (pogled sa leve strane). 8. 1 — prekidač za gašenje motora (kratkim spojem). 8 — tropolna utikačka kutija za osvetljenje. 6 — ručica komande za gas 189 .SI. 8. 3 — zatezni zavrtanj za podešavanje visine upravljača. 9 — čep otvora za nalivanje ulja u menjaču. 2 — ručica zglobova za bočno pomeranje upravljača. 4 — zavrtanj za učvršćivanje utikaca. 7 — ko­ manda za startovanje.3 — Komande motokultivatora IMT-505/506.

Paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim polovima.5 do 0.5 puta otvoren Električni uređaj mašine: magnet sa obrtnim polovima LM/URB 1/116/16 L Odstojanje kontakt-prekidača — Tačka paljenja od GMT — — Razmak pola i indukta — — Otvor ključa svećice — — — — — 26 Odstojanje elektroda svećice — 2 Spojnica Tip — 190 — — — — — — — Višediskosna spojnica u ulju — — — — — — 0.tora.11 mm Svećice — — — — — Bosna M30 0.0 mm 7.040 mm Radijalni zazor velike pesnice i klipne osovinice u ležaju klipnjače — — 0.3 mm Karburator: oznake karburatora — — — Glavna dizna — — — — — Igličasta dizna — — — — Položaj igle — — — — — Dizna praznog hoda — — — Zavrtanj za regulisanje vazduha — — — — — — Bing 1/18/80 95 1108 2—3 35 1—1. Starter je brz (sa sopstvenim povratkom sajle). Namotaj za osvetljenje ima napon 6 V i snagu 16 W naizmenične struje. Rashladni vazduh produžava ka cilindru i u deflektorima opstrujava oko cilindra.018 mm Aksijalni zazor pesnice klipnjače u klipu: 0. IMT-505 IMT-506 Tip motora — — — — — — 64 66 Snaga pri 4500 min-1 — — — — 3 kW 4.035 mm 0.025—0.4 kW 3 3 Zapremina hoda klipa — — — — 98 cm 148 cm Hod klipa — — — — — — 50 mm 56 mm Prečnik cilindra — — — — — 50 mm 58 mm Stepen kompresije — — — — 1:7 1:6 Vrsta razvođenja — — — — — Preko proreza Zazor klipa — — — 0.6 mm — — .4 mm 3.009—0.2—0.030—0.

Zapremina rezervoara za gorivo — — — — — — — 1.50—8 A M — — — — __ 7. Glavne dimenzije Najveća dužina mašina bez priključnih oruđa Najveća širina raspona točkova za vožnju — Najveća visina — — — — — — — Masa bez točkova — — — — — — 5.5 1 191 — — — — 1200 720 900 47 mm mm mm kg — — .7 — — — — — — 1.2 1.0 bara — 5. a inače svakih 50 h 3 napred Brzine kod VR transmisije — -— — — — — 3 nazad Brzine kod točkova sa pneumaticima 4.0 5. brzina — — — — — — — — — 9.00—12 AM: 1.3 mm Ulje za menjač-vrsta: SAE 80 — količina: 0.— — —• 1.0 7. Menjač Tip Trostepeni prenosnik Vrsta zahvata — — — — — Kandže Aksijalni zazor međuvratila — — 0.0 7.3 1 izmena: prva posle 20 h.3.6 mm Aksdjalni zazor glavnog vratila — 0.5 — — — — — — do — — — — — — 1. Obrtni momenti za pritezanje vijaka (daNm) Glava cilindra — Polovine kućišta Kolo sa polovima Korpe spojnice na Izlazni lančanik Zvono spojnice Točak na glavčini — — — — — — — — na radilici — radilici — — -^ — <— — — — — — —.0 7.3—0. brzina — — •— — — — — — — 4.0 6.7 km/h 4.0 4. brzina — — — — — — — — — 15.0 km/h 3.1 km/h 2.8 do — — — — — — — — — —: — — 2.5 bara _ _ 2.0 bar — 2.00—12 AM — — — — — — 3. Pritisak vazduha u pneumaticima 6—6 A M — — — — — — — 4.

Napomene koje uvek treba imati na umu: 1. opslužuje i koristi.2. Preliveni benzin pre startovanja motora ukloniti brisanjem (zbog opasnosti od požara). Rukovalac mašine snosi odgovornost za ljude i životinje koji se nalaze u podru­ čju rada mašine. ako mašina mora da radi na veli­ kim nagibima. već da je drži od sebe. bezuslovno mora biti montiran zaštitnik. Čišćenje ne vršiti rukom.8. rukovalac mašinom mo­ ra biti najmanje na odstojanju za dužinu upravljača od rotirajućih noževa. već sa povećanjem optere­ ćenja srazmerno dodavati gas i time obezbeđujete siguran rad. mehanizam kose itd. a olabavljene vijke i navrtke redovno pritezati. 8. 192 . Pri prenošenju mašine (promena mesta rada) — obavezno isključiti pogon svih radnih organa. naročito kod okretanja. Posle čišćenja noževa. već podesnim predmetom (dr­ vo ili slično). popravke ili promene rotacione sitnilice — obavezno postaviti zaštitnik. Kada se radi rotacionom sitnilicom. Zadržavanje drugih lica u području rada mašine nije doz­ voljeno. Pri svfim radovima na mašinama i oruđima (mehanizam ro­ tacione sitnilice. Pre startovanja proveriti da li se komande menjača nalaze u položaju praznog hoda. KONTROLA I ODRŽAVANJE Motokultivator će uvek biti pouzdan i spreman za korišćenje ako se pravilno neguje. On ne treba da vuče mašinu pri okretanju. Pri radu sa mašinom treba nositi čvrstu obu­ ću. U izuzetnim slučajevima.3. Čistiti i podmazivati uljem (ili mašću) mašinu i delove priključne opreme. Ne dopustiti da mašina radi sa ma­ lim brojem obrtaja (da malaksava). Pri svim radovima sa rotacionom sitnilicom i dru­ gim oruđima. Zaštitnik se tako po­ dešava da ostane nepokriven samo deo koji prodire u zemlju.) obavezno isključiti mo­ tor. Ne sipati gorivo u rezervoar kada motor radi ili kada je to­ pao. SIGURNOST I PROPISI ZA ZAŠTITU PRI RADU Propisi za rukovanje i sigurnost pri radu (prema uputstvu proizvođača) moraju se bezuslovno poštovati. Ne treba ništa raditi na mašini ako se nastali kvar ne može sa sigurnošću utvrditi i otkloniti. potreban je pomoćnik koji će pridržavati maši­ nu pomoću poluge ili užeta.

2. RUKOVANJE I ODRŽAVANJE MOTOKULTIVATORA IMT 505/506 8. Previsok broj obrtaja (»turiranje«) može da bude neposredan uzrok oštećenju motora. Stalno proveravati prečistač vazduha. Proveriti količinu goriva u rezervoaru i koristiti samo kvalitetno gorivo. za čiji se pogon srne koristiti samo mešavina benzina i ulja* Besprekoran rad u prvom redu zavisi od stanja i postupanja sa motorom. Za vreme prvih 20 časova rada (period razrađivanja nove mašine) izbegavati da motor radi sa visokim brojem obrtaja. Najmanje posle svakih 6 meseci kočni uređaj mora da se rasklopi i očisti. 4. To znači da 30 litara benzina treba pomešati sa 1 litrom motorskog ulja. Visoki brojevi obrtaja su štetni za mo­ tor i znatno mu skraćuju vek trajanja. Obratiti pažnju da u posudi prečistača vazduha bude uvek dovoljno ulja (pre­ ma oznaci na posudi). delova biljaka i si.4. Proveriti kočni uređaj na prikolici ako je ugrađen. b) u kućištu men jača (otvori za nalivanje ulja). 3. ulje za dvotaktne motore. 5. Ovaj uređaj redovno kontrolisati.4.1. 8. Uveriti se da li je količina ulja ili masti zadovoljavajuća: a) u kućištu motora (čep otvora za nalivanje). Koristiti samo kvalitetan benzin i kvalitetna motorska ulja SAE 40 (npr. čak i kada ispravno funkcioniše. Mešavina benzina i ulja treba da bude u odnosu 30 : 1. 13 Motokultrvatori 193 . Proveriti čistoću poklopca rezervoara — da bi oduška rezervoara mogla da funkcioniše i da ne bi došlo do po­ remećaja u sistemu za napajanje gorivom. I po isteku perioda razrađivanja nove mašine — važi pra­ vilo: nikad ne davati gas veća nego što je to potrebno za obav­ ljanje određenog posla. To naročito važi za rad bez opterećenja. Obratiti pažnju na pravilan odnos ulja i go­ riva u mešavini. proizvodnje INE). Zbog toga rešetka na kućiš­ tu ventilatora (starter motora) i rebra cilindra uvek treba da budu čisti i bez nasisane nečistoće. Hlađenje motora se ostvaruje posredstvom ventilatora. proizvodnje rafinerije MODRICA ili 2-TAKTOL. Motor Ugrađen je dvotaktni motor sa vazdušnim hlađenjem.

1. lužini ili vreloj tečnosti. ili ako je prečistač bio veoma zaprljan — odvrnuti prečistač. Uređaj za paljenje Podaci o podešavanju paljenja dati su u odeljku »Tehnički podaci«. tako da nije potrebna nikakva posebna nega. tj. K a r b u r a t o r Uvek voditi računa o tome da prazan hod motora bude pra­ vilno podešen. 194 . < i 8. ceđi. Čišćenje prečistača obavljati u kratkim razmacima. Unutrašnji delovi su premazani veoma otpornim i na hladnoći postojanim uljem za zaštitu od korozije.4. b) Skinuti zatvarač. skinuti posudu za ulje. 8. d) Obratiti pažnju na dobro zap ti van je preči stač a pri po­ novnom postavljanju. skinuti posudu za ulje. prečistač oprati više puta ponovljenim potapanjem u dizel-gorivo. zatim ga ocediti. K m J 8. vodi. a pri velikoj zaprašenosti — i svakodnevno.8. Posle sledeće promene ulja.3. Niukom slučaju prečistač se ne srne prati u benzinu.1. ponovo ugraditi i ulje naliti na način kako je to već opisano.1.2. K o m a n d e za s t a r t o v a n j e Starter služi za pokretanje motora.4.1.4.4. P r e č i s t a č v a z d u h a Prečistač vazduha sa uljnim kupatilom ima zadatak da iz­ dvaja prašinu iz vazduha koji motor usisava. kada je u radnom stanju.1. Podešavanje se lako obavlja po­ moću vijka za podešavanje klizača za gas na karburatoru. pa posudu ponovo postaviti na njeno mesto. a to se obavlja kada je motor zagrejan. Motor pri smanjenom broju obrtaja treba da radi besprekorno i kada se komanda za gas postavi u položaj praznog hoda do graničnika. Pri opadanju snage motora uvek prvo pomisliti na prečistač vazduha. izbaciti staro ulje i očistiti posudu. c) Naliti sveže motorsko ulje (u posudu za ulje) do donje oznake nivoa ulja (ne više). Čišćenje se obavlja na sledeći način: a) Očistiti (spolja) prečistač i njegovu okolinu.4.

8.4 — Komanda za startovanje mo­ tora. već je pri namotavanju držati za dršku. Spojnica Motokultivator IMT-505/506 ima višelamelastu spojnicu u ulju. •k • * L Da bi se sprečilo proklizavanje spojnice zazor ručice se po­ dešava na veličinu od 7—9 mm. 8.2. 2 — pogrešna upotreba komande za startovanje motora Sajlu komande za startovanje nikada ne pustiti da se sama ubrzano namotava. Pri povuče­ noj ručici spojnica je oslobođena (motor više ne pogoni mašinu). 8. Ovaj zazor treba češće kontrolisati i po potrebi podešavati ga vijkom. Priključak za osvetljenje Na levoj strani motora je postavljena jedna tropolna utikačka kutija (br. paziti da staze skakavica budu čiste.Ipak se preporučuje da se sajla startera povremeno premaze dizel-gorivom (ne upotrebljavati ulje ili mast — mogu se stvrdnuti i izazvati poremećaje). 8) preko koje se vrši napajanje strujom za osveti jen je. 13* 195 . 1 — pravilna upotreba komande za startovanje motora. Aktiviranje spojnice se izvodi preko ručice (5). i preko podesive sajle komande.4. 8.4.4. Vo­ diti računa o pravilnom korišćenju ovog uređaja prema si.5. 8.1. Skakavice ne smeju biti premazane uljem ili mašću — u tom slučaju komanda za startovanje ne može da funkcioniše. Sl. levo na upravljaču (si.3). Pri ponovnoj ugradnji komande za startovanje.

P r o m e n a s t e p e n a prenosa Menjač ima tri stepena prenosa za kretanje nap red. postavljene sa leve strane mašine (prikazano na si. prikazani su na si. SI.5 — Ručica menjača sa mogućim položajima za 3 stepena prenosa 8.3. Strelica na slici prikazuje: ako se komanda (1) povuče nagore (položaj označen sa R).5.3.4. a zatim se ručica spojnice polako pušta i istovremeno se daje gas. Položaj tri stepena prenosa.6). svi stepeni prenosa uključeni su za hod unazad. Menjač 8.3.1. 8. mora se strogo voditi računa da pri radu sa rotofrezom srne biti uklju196 . kao i praznog hoda. Zupčanici su stalno uzubljeni. a promena stepena prenosa se izvodi pomoću poluge komande me• v njaca.8. Ako je mašina opremljena uređajima za hod unazad. 8. Ako se neki stepen prenosa ne uklju­ či. Uključivanje hoda unazad vrši se pomoću komande za promenu smera (1). onda treba kratko uključiti spojnicu. Menjač je u jednom bloku sa motorom. koji omogućuje kretanje unazad u sva tri stepena pre­ nosa. posle čega se može bešumno menjati stepen prenosa. a ako se pritisne nadole (u položaj označen sa V).4. 8.2. Uključivanje pojedinih stepena prenosa se obavlja na sledeći način: prvo se povuče ručica spojnice (5) pa se uključi že­ ljeni stepen prenosa.4. svi stepeni prenosa uključeni su za hod napred. H o d u n a z a d z a »IMT-506DE LUXE« Ova mašina je opremljena dodatnim mehanizmom za hod unazad.

9). Ukoliko se slučajno dogodi da mašina pođe unazad — odmah pritisnuti ručicu spojnice. Posle popuštanja učvršćenja upornika između kućišta i mo­ tora na levoj strani mašine kao i navrtke (6. Zategnutost lanca proveriti po odvrtanju poklopca (1.6 — Komanda za promenu smera vožnje (1) i poluga komande men jača (2). a to može dovesti do ozlede SI. može se podesiti lanac okreta­ njem uvrtnja (5.7) i navrtke (3.čen samo hod napred (V). 8. Lanac ne srne da bude suviše zategnut — toliko da može da se odigne za 10—15 mm. 8. Mašine se isporučuju u dva tipa: jedan je bez priključnog vratila (si. 8. 197 .7). si. 8. kontranavrtke (5.2) na zateznom vijku za podešavanje visine upravljača. Po skidanju poklopca (1.7).1).4. R-hod nazad. 8.5. jer bi se naglavci sa noževima u tom slučaju okretali u suprotnom smeru i povukli bi mašinu unazad. Priključak oruđa Na ovim motokultivatorima postoji mogućnost priključiva­ nja vučenih oruđa (7. si. si. 8.4.4. Za vreme rada sa rotofrezom nikada se ne srne uključivati hod unazad. Reduktor rotacione sitnilice Reduktor i pogonski lanac su u tečnoj masti za menjač. 8. 8. V-hod napred rukovaoca.8) a drugi je sa priključnim vratilom (si. Posle toga navrtke treba opet priteg­ nuti. si. a nikada hod unazad. 8. si. si. si. 8.7). Po­ gonski lanac može da se podešava. 8.7) može se prići uređaju za zatezanje lanca. ali i mogućnost priključivanja drugih oruđa. 8.

2 — priključna prirubnica. 5 — broj mašine.1 2 SI. 4 — Čep za ispuštanje ulja. 1 — vijak. 1 — poklopac ulaznog kućišta (otvor za pu­ njenje maziva). 3 — čep za ispuštanje ulja. 3 — priključna prirubnica. 7 — čep sa navojem za sipanje i ispuštanje ulja SI. 2 — priključno vratilo. 1 — vijak sa okastom navrtkom.7 — Reduktor rotacione sitnilice. 4 — broj mašine. 8.9 — Priključno vratilo. 5 — vijak sa navrtkom za podešavanje zategnutosti lanca. 8. 4 — prečistač za vazduh. 6 — otvor za postavljanje zaštitnika 198 . 3 — nosač rezervoara. 2 — slavina za gorivo. 5 — otvor za postavljanje zaštitnika SI. 6 — navrtka za pričvršćenje reduktora rotacione sitnilice.8 — Priključivanje oruđa. 8.

Zaokretanje upravljača u stranu 1. Prema tome.4. 199 . glava vijka se mora okrenuti za jednu stranicu glave na­ desno. 8.10) okrenuti nalevo. Upravljač postaviti na željenu visinu.4. Ručicu zgloba upravljača opet pritegnuti.1. Upravljač zakrenuti u željeni položaj i uzubiti ga u odgo varajući zarez. Odvrnuti navrtku (5. 8. Ručicu zgloba upravljača (1. 2. 8. 8. a ako je ručica zgloba upravljača okrenuta nadesno — glava vijka mora se okrenuti za jednu stranicu glave nalevo. Podešavanje upravljača na pravilnu radnu visinu 1. 1 — ručica. 2. 3. 3 — deo zgloba upravljača. pa ga uzubiti u od­ govarajući zarez. Pravac okre­ tanja (kada se gleda na priključno vratilo) je desni (u smeru kazaljke na satu). glavu vijka treba uvek za 1/6 kruga okrenuti na onu stranu na koju ručica zgloba upravljača treba da bude korigovana. si. nezavisno od toga koji je stepen prenosa uključen. Posle pritezanja ona treba da bude (otprilike) paralelna sa cevi upravljača — kako se pri radu drška ručice zgloba nigde ne bi zaglavila. _1 SI.6.6.Priključno vratilo se okreće brojem obrtaja od 800 min . odnosno za jednu stranicu glave vijka. 8. 2 «— uprav­ ljač. Ponovo pritegnuti navrtku (5). 4 — zatezni vijak sa navrtkom za podešava­ nje visine upravljača 3.10). 4. si. Položaj se može popraviti okretanjem šestougaonog vij­ ka za 1/6. Ako je drška ručice zgloba upravljača okrenuta nalevo (posmatrano u smeru vožnje).10 — Ručica za zakretanje uprav­ ljača u stranu.

Voditi računa da pritisak vazduha u oba pneumatika uvek bude isti.5. Otvoriti slavinu za dovod goriva. Krilce leptira vertikalno okrenuti nadoie. 8.4. Proveriti da li je poluga komande menjača 1 na praznom hodu (položaj 0). Ukoliko se rupe na vratilu i poluosovini ne bi po­ klopile. 200 .1 — Razmaci točkova Pneumatski pog. Tabela 8.5. pa se zatim vijak udara nadoie — sve dok se glava vijka ne odvoji od naležuće površine.1. Vrhovi profila guma moraju biti usmereni u pravcu vožnje. Pneumatske pogonske točkove postaviti na prirubnice poluoso­ vine. Voditi računa da vijci koji drže poluosovine moraju uvek biti dobro zategnuti pa ih zato treba dobro pritezati. 2.2 bara. točkovi 6-6AM 4.7. Hladan motor 1.00—12 AM = 2 bara Da bi se povećala vučna sila tokom rada sa pneumatskim pogonskim točkovima — na njih moraju staviti dodatni tegovi. Ugradnja pneumatskih točkova Pneumatski pogonski točkovi se mogu postaviti na mašinu samo sa odgovarajućim poluosovinama. Poluosovine staviti na izlazno vratilo rotofreze i osigurati pomoću vijka sa elastičnom podloškom. — pneumatici 4. 8.00—12 AM Razmak točkova ventil spolja ventil iznutra ventil spolja ventil iznutra 9 Širina (spolja) 685 mm 515 mm 470 mm' 620 mm] 535 mm 365 mm 350 mm 500 mm Najveći dozvoljeni pritisak: — pneumatic! 6—6 AM = 1. poluosovine se moraju okrenuti za pola kruga (180°).Da bi glava šestougaonog vijka (4) mogla da se okrene/ru­ čica zgloba upravljača treba da se popusti za nekoliko obrtaja. STARTOVANJE MOTORA i 8.

Ako bi motor posle kraćeg vremena prestao da radi. a zatim je snažno povući do kraja. Slavinu za gorivo zatvoriti. 8. 8.3. 6.5. pa zatim dršku pridržavati dok se sajla ponovo ne namota. slovo Z treba da bude vidljivo sa gornje strane. 8.2.3) postaviti na puni gas. Komandu za gas opremiti na oko 1/3 gasa. Komandu za gas otvoriti najviše za 1/4. Povući polako dršku sajle za startovanje (7. dok se ne oseti otpor. 8.2) pomoću drške polako povući dok se ne oseti otpor. Sajlu ne puštati da se namotava ubrzano. 8. 8. Sajlu komande nikad ne puštati da se sama ubr­ zano namotava. 3.3) postaviti u položaj praznog hoda.2).1. Vodoravni položaj krilca lep­ tira je usmeren nalevo. tada posle ponovljenog startovanja dugme plovka karburatora pritis­ kati sve dok motor ne počne da radi ravnomerno. si.3) postaviti u položaj praznog hoda (položaj 0). Ručicu spojnice motora (5. 8. Polugu komande za gas (6. Komandu za startovanje (7. 8.5. ali krajnje otro­ van gas ugljenmonoksid. tada ponovo pritisnuti dugme plovka karburatora i ponoviti startovanje. 2. 201 . Ako motor ne proradi. si. si. 8. Neravnomeran rad motora može biti i posledica prodi­ ranja vazduha u vodove za gorivo (usled nedostatka goriva). 4. jer izduvni gasovi sadrže nevidljiv i bezmirisan. Komandu za gas (6. Komandu za gas (6.1. Pritisnuti dugme plovka karburatora. si. Zaustavljanje motora 1. a zatim je snažno povući do kraja. 3. 4. 7. si. Zagrejan motor Ako je motor zagrejan postupak startovanja je sledeći: 1. Posle toga dršku komande za startovanje pridržavati dok se sajla namotava. 2. U ovom slučaju postupiti na način kako je to opisano u tački 8. Dugme plovka na karburatoru ne dirati. Biti oprezan pri startovanju motora u zatvorenoj prostoriji.3) povući. 5. si. dok gorivo ne počne da preliva. 9.

Razlabavljene vijke i navrtke pritegnuti odgovarajućim momentom pritezanja. Ako mašina neće biti korišćena duže vremena. Izduvni lonac posle svakih 200 časova rada motora pro­ veriti. 6. tada mo­ tor ne zaustaviti prema tački 5. TRAKTOL 80. Održavati čisto: rezervoar goriva. 3. Zamenu ulja obavljati uvek pravovremeno.8 i sa 4 na si. a zatim posle svakih 50 časova rada mašine. pro­ izvodnje MODRICA. kao i njihovu oko­ linu. 10. već ga ostaviti da radi sve dok ne potroši gorivo u karburatoru i dok se motor sam ne zaustavi. Voditi računa o dobrom hlađenju motora.3 litra ređeg ulja za menjač SAE 80 (npr. i to u pravilno napravljenoj mešavini (videti uputstva). Pri tom je za menjač potrebno 0. a u slučaju naslage gareži i nečistoće — očistiti ga.5. Poklopac rezervoara goriva uvek mo­ ra da lude čist — da bi se obezbedilo funkcionisanje oduške re­ zervoara goriva i da se ne bi izazvale teškoće u sistemu za na­ pajanje. Sipati samo kvalitetno gorivo. si. vodove goriva. karbu­ rator i sito na slavini goriva. 6. 2. kao i nji­ hove ručice i komandu za gas (u košuljicu sajle komande sipati malo ulja). 7. NEGA I ODRŽAVANJE 1. 5. Nivo ulja proveriti pre svake upotrebe mašine. Čep otvora za ispuštanje ulja obeležen je sa 3 na si. ili UMOL 80 — rafinerije INA).6. Ovde je upotrebljena speci­ jalna polutečna masa za reduktore REDMA-0 rafinerije MO- 202 . 8. uvek držati potpuno čisto. Kontrolisati da li u kućištu zadnjeg mosta ima do­ voljno maziva i da li je ono čisto. Prekidač za gašenje motora (1. 8. 4. 9. Povremeno podmazati uljem sajle komandi.9.2) pritisnuti prema limu za usmeravanje rashladnog vazduha (deflektora) — dok se motor ne zaustavi. 8. Zamena ulja je potrebna posle svakih 25. Uređaje za hla­ đenje održavati stalno u ispravnom stanju i voditi računa da na njima nema stranih čestica i prljavštine. Zamena ulja se obavlja dok je motor u toplom radnom stanju. Negu prečistača vazduha obaviti. 8. 8. Pri tom če­ pove i otvore za nalivanje i ispuštanje ulja.

si. proizvodnja MODRICA. a to bi izazvalo teškoće pri ponovnom startovanju. 4. Zamenu ovog maziva vršiti pri godišnjem pregledu mašine (preporučuje se da to obavi ovlašćend servis). u stajama ili susednim prostorijama. B) Ako mašina neće biti korišćena za duže vreme. a za donji deo kućišta služi otvor sa čepom (7. Očistiti od gareži izduvne proreze i izduvni lonac. Uređaju za kočenje na prikolici posvetite potrebnu negu i kontrolu. postoji opasnost da se u rezervoaru i karburatoru izdvoji i natalozi ulje iz goriva. pošto bi u takvim sluča­ jevima došlo do korodiranja mašine. si. očistiti rezervoar goriva. U zadnji most se stavlja polutečna mast za reduktore REDMA-0 (rafinerije MODRICA) u količini od 0. karburator i vod za gorivo. Oštećene delove odmah zameniti. Skinuti koroziju sa neobojenih delova i dobro ih premazati mašću za podmazivanje. od koje se u gornjem delu kućišta nalazi 150 grama a u donjem ostatak.DRIČA (specijalno pakovanje) u količini 0. Preporučljivo je da se izvrši is­ piranje petroleumom (prethodno mašinu zagrejati na radnu temperaturu). Proveriti ko­ mandu sajle. ili UMOL 80. 8. Sito kroz koje prolazi rashladni vazduh. 8.5 kg. Ukoliko se ovo ne uradi. 2. — u prostorijama gde se uskladištava veštačko đubrivo. Pored navedenog. Proveriti pritisak vazduha u pneumaticima pogonskih točkova. Ispustiti ulje iz menjača. 3. Mašinu temeljno očistiti. Prečistač vazduha očistiti. uređaje za paljenje i svećice. a ošte­ ćena mesta na obojenom delu mašine popraviti.3 litra svežeg ulja za menjač SAE 90 (npr. obratite paž­ nju na sledeće: 1. 203 .7).7). Otvor za nalivanje i ispuštanje ulja iz gornjeg dela reduktora je zatvoren zaptivnim poklopcem (1. U menjač naliti 0. Ispustiti gorivo. posebnu pažnju posvetiti i sledećem: A) Mašinu ne držati: — u vlažnim prostorijama. 11.5 kg. podešavanje kvačila. 12. kao i rebra za hlađenje cilindra ispod lima za vođenje vazduha — očistiti. Naročito obratiti pažnju da pritisak vazduha bude isti u oba točka — kako bi se omogućilo lako upravljanje mašinom. a eventualno oštećena creva za dovod goriva i vazduha zameniti. TRAKTOL 80L. proizvodnja INA).

Tabela 8. 506 i 506 DL ^^k E Naziv rf'V * fc • "m T # ~ 4 *r^ dela I I"4 Vrsta i količina goriva i maziva Proizvođač MODRICA Regulator 86 +ulje za dvotaktne motore INA Regulator 86 + 2— —TRAKTOL NAFTAGAS Regulator 86 + ulje za dvotaktne motore Motor Mešavina goriva — ulje (srazmera 30 : 1) Menjač Ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80.2 — Preporučena maziva za motokultivatore IMT-505.31 TRAKTOL 80 L UMOL 80 HIPOL 80 Zadnji most Polutečna mast za prenosnike (150 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) REDMA — 0 Polutekuća mast zi reduktore + UMOL 80 Donji deo Polutekuća mast za prenosnike (300 g) + ulje za menjače bez EP aditiva SAE 80 (150 g) Polutečna mast za prenosnike 500 g Univerzalna litijumska mast REDMA — 0 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Polutečna mast za reduktore + UMOL 80 Univerzalna mast .. 0. speci jal" list 2 Uređaj za košenje Mazalica REDMA — 0 LITMA — 2 .

8. motor presisao. ili strano telo zaglav­ ljeno između njenih elektroda. Ako se uvek koristi kvalitetan benzin nije neophodno po­ sebno konzerviranje motora. mašinu treba smestiti tako da točkovi ne leže na tlu. — Neodgovarajuće rastojanje elektroda svećice fvideti podatke). — Svećica zauljena. — Kvar na uređaju za paljenje. pošto kvalitetna goriva i motorska ulja sadrže dodatke koji sprečavaju koroziju u unutrašnjosti motora. Posle obavljanja navedenih radova. — Kabao svećice ima loš spoj ili je labav. — Dugme plovka na karburatoru suviše pritiskivano (svećica mokra). da se motor kraće vreme pusti da radi sa mešavinom goriva u odnosu 1:15 — da bi na taj način svi delovi dobili više ulja. Ako bi pneumatski točkovi stajali bez pritiska vazduha a pod opterećenjem — došlo bi do njihovog trajnog oštećenja. — Začepi jena mlaznica. — Začepijena slavina ili cev za gorivo. — Neispravna svećica. — Voda u karburatoru. — Plovak karburatora pomeren u odnosu na iglu plovka.7.5. — Prekidač za gašenje motora zaglavljen. 6. odvrnuti svećicu i rupu za svećicu pokriti čistim komadom tkanine ili finom gustom gazom. korodirala. pre nego što bi se motor zaus­ tavio i pre radova opisanih u tačkama 1 do 4. Ova mera omogućuje cirkulaciju vazduha u unutrašnjosti motora i time sprečava kondenzovanje vode usled znojenja. Motor ne može startovati ako je: — Prazan rezervoar za gorivo. U slučaju da su ugrađeni pneumatski točkovi. — Zatvorena slavina za gorivo. UZROCI NEISPRAVNOSTI 1. 205 . — Igla plovka zaglavljena. Ipak se preporučuje. — Dugme plovka na karburatoru nedovoljno pritis­ kivano.

— Pretpaljenje nepravilno podešeno. — Nezaptiven usisni vod. 206 . — Mehanički otvori u mašini. Motor startuje. 3. Karburator preliva ako se: — Strano telo nalazi između sedišta igle i igle. — Izduvni lonac napunjen čađu. Motor ne vuče ako je: — Zaprljan prečistač vazduha ili njegovi usisni otvori. ali se pri davanju gasa čuje pucketanje u karburatoru: — Mašina veoma hladna.2. 8. — Rasprašena smeša goriva d vazduha suviše siromašna. ali se gasi posle kraćeg rada. — Klip ne zaptiva usled istrošenja klipa ili cilindra. istrošeni ili polomljeni. Motor loše star tu je ako je: — Suviše siromašna smeša (rasprašeno gorivo-va/duh). 4. ZAŠTITNIK ROTACIONE SITNILICE (ROTOFREZE) Zaštitnik rotacione sitnilice je dvodelni. — Klipni prstenovi zaglavljeni. — Plovak nezaptiven. — Klizanje spojnice. pa se zatim vijci ma pričvrste. — Začepljene mlaznice. Motor startuje. Oba'dela se postav ljaju tako što se nataknu na dve noseće cevi. — Iskočila igla plovka iz opruge za zakačinjanje plovka. — Uzrok potražiti pod tačkom 1. — Zagušen izduvni lonac. — Neodgovarajuća toplotna vrednost svećice. 7. 6.11. — Neispravni gumeni zaptivni prstenovi na radilici. smanjen izduvni prorez na motoru usled naslaga gareži od ulja. — Začepijena mlaznica praznog hoda. odnosno ručice spojnice. — Nepravilna mešavdna goriva i ulja (suviše ulja). — Kočnice na prikolici suviše nategnute pri podeša­ vanju. — Nezaptiven usisni vod.8. 8. tada treba podesiti sajlu komande spojnice. 5. Kada spojnica motora ne isključuje. Montiranje je prikazano na si. — Suviše veliko rastojanje elektroda svećice (videti podatke).

RAD SA ROTACIONOM SITNILICOM Potrebni su sledeei priključni uređaji: a — garniture rotofreza. neminovno je povremeno oštećenje ozubljene glavčine. d — distantne čaure različitih dužina.11 — Zaštitnik rotacione sitnilice.9.9.1. 3 — desni zaštitnik. Sklapanje rotofreze sa ozubljenim profilom 1. e — pritezni vijci sa navrtkama (dužina prema radnoj ši­ rini) . 2. 1 — vijak za podešavanje. Sastaviti kompletnu garnituru rotacione sitnilice (freze) na željenu radnu širinu. VOŽNJA SA PRIKOLICOM Potrebni su sledeći priključni uređaji: par blatobrana. 2 — cev za spajanje. 8. Ako se pri tom otvori za vijke ne bi poklopili. 8. b — garnitura zaštitnih tanjira. Navrtke dobro pritegnuti i često kontrolisati da li dobro leže (najbolje je to učiniti pre svakog početka rada mašine. ozubljenja priključnog rukavca i radnih organa — noževa. a naročito posle dužeg prekida rada).8. 8.9.2. 8.3. potrebno je da se rotofreza okrene za pola kruga (180°). Ako se tako ne postupi. 207 V • • M • • . 4 — levi zaštitnik c — zaštitnici. Sečiva rotofreze moraju biti okrenuta u smeru vožnje. Rad Rad rotofreze opisan je u poglavlju 7.10. Garniture rotofreze učvrstiti pomoću vijaka elastičnih podloški i navrtki. pri­ kolica sa gumenim crevima i sistemom za osvetljenje. Sl.

Priključiti prikolicu. 3. Vožnja 1.12 Prikolica za motokultivator IMT-505/506 c — pustiti ručicu spojnice motora. b — polugu komande menjača (1. c — ručicu polako popuštati i istovremeno dodavati gas.5). 8. b — uključiti stepen prenosa (položaji pojedinih ste­ pena prenosa na si. 8. Zaustavljanje: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih. SI. Polugu komande menjača (1. 8. Ako se ovo zanemari.10. Priključiti za mašinu spoljni priključak za osvetljenje. .3) postaviti na prazan hod (položaj 0). Učvrstiti blatobrane. Skinuti kopač rotacione sitnilice. 2. Prilikom vožnje nizbrdo obavezno se (u kratkim razmacima) mora povećavati gas — da bi motor dobijao dovoljno podma­ zivanje.2. 8. uvući osovinicu i osigurati je žica­ nim osiguračem. si. Prikolica je opremljena kočnicom sa unutrašnjim kočnim papučama.3) postaviti na prazan hod. d — povući kočnicu za parkiranje na prikolici.5) i zagrejati ga. 4. tako da se vozilo. si. Promena stepena prenosa: a — povući ručicu spojnice motora i podesiti gas. u položaj 0 (si. 208 . pod opterećenjem i na strminama. Ugradnja 1. 4.1. 8. 2.10. tj. 3. može doći do oštećenja motora. 8. 5.8.5). Startovati motor (videti opis u tački 8.

vinogradarski plug ili obrtni plug — u za­ visnosti od vrste rada. vinogradarski plug ili obrtni plug postaviti i zabraviti. Vodit računa o propisanoj nosivosti prikolice i izbegavati preopterećenja (ona štetno deluju ne samo na prikolicu. već i na mašinu)! Pritisak vazduha u pneumaticima prikolice treba da bude 2. S!. Zato važi pravilo: pri vožnji nizbrdo koristi se 3. 8. d) za oranje se preporučuje upotreba tegova na pogonskim točko vima. b) uređaj za priključivanje. stepen prenosa i u kratkim razmacima daje se gas. ORANJE PLUGOM Neophodni su sledeći priključni uređaji: a) prednji teg sa nosačem. 8. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih vijcima.5 bara.11. 3. 2.11. Položaj tega može da se prilagodi posle popuštanja vijka za podešavanje. c) raoni plug. 4. Nije poželjno da se koči motorom. Postavljanje delova 1. Postaviti tegove na pogonskim točkovima.1. Postaviti prednji teg.može zaustaviti sa apsolutnom sigurnošću. Voditi računa da pritisak vazduha u pneumaticima po­ gonskih točkova bude isti (da bi se omogućilo normalno uprav­ ljanje vozilom). 14 Motpkultivat^prai 209 . Raoni plug. 5.13 — Plug za motokultivator IMT-505/506 8. Postaviti uređaj za priključivanje (ako je potreban).

Priključno vratilo i prirubnicu za priključivanje očistiti i ovlaš premazati mašću. 3. Ugradnja 1. 210 .12.2. ručicu polako puštati i istovremeno dodavati gas.11. KOŠENJE Potrebni su sledeči priključni uređaji: a) pogonski mehanizam. 2. Voditi računa da poluga komande men jača bude na praz­ nom hodu (položaj 0). Proveriti slobodu kretanja poluga za uključiva­ nje (1. c) jedan par gumenih pogonskih točkova sa pneumaticima 6—6 AM. Prirubnicu za priključivanje i ožlebljenu spojku za spa­ janje sa priključnim vratilom na kosačici — očistiti i ovlaš pre­ mazati mašću. uključiti 1. Povuci ručicu spojnice motora. 3. Posle prvih nekoliko metara — podesiti dubinu rada i bočne graničnike. 2.1. Pogonski mehanizam pričvrstiti na mašinu preko prirubnice i učvrstiti pritezanjem zatvorenih navrtki na okastim vijcima. stepen prenosa. SI. 4.12.8. si. 8. Motor startovati. Postaviti pogonske točkove i pričvrstiti ih pomoću vijaka.14 — Kosačica za motokultivator IMT-505/506 8. 8.15) i ozlebljene spojke za spajanje sa priključnim vratilom. 8. 4. Rad 1. b) uređaj za košenje (zavisno od izvođenja i veličine).

Na taj se način koriguje -ugao rezanja nosača noža kose. Zaštitni lim (3) (uvući u prednji držač na pogonskoj glavi i utisnuti u zadnji držač uređaja kosačice. ali paziti da obe ploče za podešavanje budu pravilno postavljene (10. 2 — Čep za sipanje ulja. Ako su pogonski točkovi sa pneumaticima 6—6 AM. 9 — razdeljivač otkosa. 15 — šestougaoni imbus ključ OK 8. 10 — ploče za podešava­ nje. 8 — vijak za pričvrš­ ćivanje razđeljivača otkosa. 17 — uređaj za košenje 6 Razređivač otkosa (9) pričvrstiti vijcima na držače noža (11). 12 — navrtka. Pri tom paziti da krunaste navrtke budu uvrnute toliko da se može ubaciti rascepka. 6 — mazalica na kliznoj ploči.15 — Uređaj za košenje. 13 — jednostrani okasti ključ OK 17. utisnuti solju lopta­ stog zgloba na poluzi za uključivanje (1) i kraj sa drškom u držač na levam zadnjem vijku za pričvršćivanje rezervoara go­ riva. 9. treba da bude postavljena između dve ploče držača noža (11). Ukoliko je potrebno. 11 — držač noža. 4 — vijak za podešavanje zaštitnog lima.5. 14 — šestougaoni imbus ključ OK 10. Klizna ploča sa mazalicom postav­ ljenom na gornjoj strani (6). 5 — pogonski mehanizam. sl. Komandu za uključivanje (7) na levoj strani mašine (odo­ zgo desno) umetnuti pored karburatora. 3 — zaštitni lim. Čvrsto naleganje za­ štitnog lima može da se podesi pomoću vijka sa šestougaonom glavom i sa kontranavrtkom (4). jača strana mora da bude napred. 7. SI. 8. 7 — komanda za uključivanje.15). 14 »> 211 . 8. Uređaj za košenje spojiti vijcima za glavu kućišta. na levoj i desnoj strani nosača no­ ža kose pričvrstiti zavrtnjima ploče otkosa. 1 — po­ luga za uključivanje uređaja kosačice. 8. 16 — mazalica.

proizvodnje MODRICA. podmazati mazalicu na kli­ znoj ploči.8.3. ručicu spojnice polako popuštati i istovremeno dodavati gas. Pri tom uređaj kosačice isključiti (ko­ mandu za uključivanje povući unazad).4. 2. ili polutečna mast za reduktore UMOL 212 .12. stepen prenosa. 5.1. 8. Kada (pri košenju) nosač kose treba da se očisti radi bezbednosti. a klizne delove na nožu kose premazati uljem.12. 6. Na taj način može se pročistiti nosač noža kose. Završetak rada 1. prethodno zaustaviti motor. 8. 4.12. ili ako se kosa zaguši — uključiti polugu komande menjaca u položaj 0. Nega i održavanje uređaja za košenje 8.4. Podmazivanje iJ kućište reduktora uređaja za košenje sipati 0. Uređaj kosačice. Motor startovati. pritegnuti sve navrtke i vijke na uređaju za košenje i nosaču noža kose (naročito onih koji služe za pričvršćivanje nosača noža kose. Otprilike posle svaka 2 časa rada. Isterati mašinu na mesto gde će se koristiti. odmah očis­ titi i premazati uljem. Za vožnju u praznom hodu (kada se ne kosi) može da se uključi 2. Posle pola časa rada sa kosačicom. Tada mašina staje. na držaču noža i na mestu gde je spojen uređaj kosačice za osnovnu mašinu).5 1 ulja za menjač SAE 250 (npr. a nož kose radi dalje. Najbolje je da se nosač noža kose ostavi na uređaju kosačice — time će se uštedeti nepotreb­ ni poslovi na ponovnoj ugradnji. stepen prenosa. Rad 1. Rasklapanje uređaja za košenje se obavlja obrnutim re~ došle dom u odnosu na sklapanje.2. polu tečna mast za reduktore REDMA-O. Obratiti pažnju da poluga komande menjaca bude u praz­ nom hodu (položaj 0). uključiti 1.12. Povući ručicu spojnice motora. Komandu za uključivanje uređaja kosačice pažljivo gur­ nuti napred (time se uključuje pogon kosačice). Tada počinje da se kreće nož kose. 3. Po završetku košenja. 2. a naročito nosač noža kose.

12. INA — univerzalna mast SPECIJAL. kao i samu mašinu. Pri neprekidnom radu ovo čišćenje i podmazivanje treba da se obavlja posle svaka 3—4 časa rada. Čišćenje Posle svakog košenja treba očistiti: ceo uređaj kosačice.5. čijoj proved (da li mast kroz nju prolazi slobodno) pri godišnjem čišćenju mašine mora da se posveti posebna pažnja.2. koji izlaze iz biljaka prilikom košenja. 213 .15). korova i si. po potrebi pri­ tegnuti ih. Podmazivanje se vrši pomoću ručne prese za podmazivanje mašću (npr. svi delovi kosačice koji sa njima dolaze u dodir veoma ulepe. Na uređaju za košenje nalazi se samo jedna mazalica. si.15) zajedno sa razdeljivačem otkosa (9. Ova ma­ zalica se nalazi na kliznoj ploči (6.15).12. b) Osloboditi držač noža kose (11. Naročito obratiti pažnju da prolaz vazduha koji motor usisava bude oslobođen od ne­ čistoće ili stranih tela (trava).5.1.4. sve klizne delove treba češće i obilno mazati uljem — kako bi se obezbedilo lako kretanje noža kose. Dršku ključa (isporučenog sa mašinom) uvući u rupu na spoljnom sečivu noža i izvući nož napolje. nosač noža kose. 8. Zamenu ovog ulja obavljati jednom godišnje najbolje je pred početak nove sezone košenja. To isto uraditi i pri sva­ kom završetku košenja.12.4. ili MODRICA — LITMA 2). Staro ulje se ispira petroleumom ili dizel-gorivom. 8. 8. Nosač noža kose Pošto se od sokova. 8.3. 8. 8. c) Nož kose izvući na stranu. si.12. INA).80.. Izmena noža kose a) Motor zaustaviti. odnosno pri svakodnevnom čišćenju. 8. si. kako bi se obezbedilo besprekorno funkcionisanje rashladnog uređaja motora. O d r ž a v a n j e Sve vijke i navrtke što češće kontrolisati i.

3 — vijak. a sme se i odizati od prstiju kose (pritiskom na razdeljivač otkosa). Pri tom paziti da tarna ploča bude ravnomerno pri­ tisnuta prema vodećoj letvi noža kose (5). 8. d) Vijke (3) pritegnuti toliko da se tarna ploča može pomeriti rukom. SI. e) Pritegnuti vijke sa šestougaonom glavom (3). 6 — dupli prst kose b) Odviti vijke (3) pritiskivača noža kose. f) Ponoviti isti postupak sa svim pritiskivačima noža (4). . On može i teže da se kreće. c) Izvaditi ploče za podešavanje između pritiskivača noža kose (4) i tarne ploče (2). PRSKANJE RADI ZAŠTITE OD ŠTETOČINA I BOLESTI Za ovo su potrebni sledeći priključni uređaji (podrazumeva se da je mašina opremljena priključnim vratilom): — pumpa za prskanje. usled nejednakog istrošenja vodice noža kose opada kvalitet rada kosačice.d) Montiranje novog noža kose obavlja se na isti način. a maksimal­ ni radni pritisak je 30 bara. 5 — nož kose.252 Tokom vremena. 214 . 4 — pritiskivač noža kose. P o d e š a v a n j e v o đ e n j a noža kose . Ovaj se nedostatak može ot­ kloniti podešavanjem na sledeći način: a) nosač noža kose očistiti i namazati uljem (to omogućuje lako pokretanje noža kose). g) Po završetku prvih radova proveriti da li se nož kose slo­ bodno kreće. Kapacitet pumpe je oko 14—16 litara u minutu. e) Proveriti da li nož kose može da se slobodno kreće •— okretanjem motora rukom. . 8. 2 — tarna ploča.13. ali paziti da svi pritiskivaci noža pravilno naležu. — jedno potisno i usisno crevo. 8 1 . samo — obrnutim redosledom. zavisno od veličine istrošenja ploče za podešavanje.16 — Presek pritiskivala noža kose. 1 — nosač noža kose.

5 — slavina. 4. 10 — priključak usisnog creva 3. Ko­ mandu za uključivanje pumpe gurnuti u prednji položaj — da se isključi pogon. 3 — priključak potisnog creva.1. Ako je umesto manometra ugrađen indikator priti215 . 7 — čep na ventilima. si. 2. 8. Pum­ pa na početku mora raditi sa malim brojem obrtaja. Rad sa pumpom za prskanje 1. Obra­ titi pažnju: na usisno crevo pumpe postaviti usisnu korpu (is­ poručenu uz mašinu). Potisno i usisno crevo postaviti na njihovo mesto. 1 — ručica za uključivanje. Priključno vratilo i nazlebljenu spojnicu namazati tankim slojem tovatne masti. 8 — oduška. Komandu za uključenje pumpe (1) povući unazad da se uključi pogon. 2 — manometar.1. 2. Startovati motor. SI. a slavinu na potisnom crevu (odnosno čeličnoj cevi) otvo­ riti. Slavinu (5. 9 — usisna korpa.13. U trenutku kada manometar po­ kaže 25 bara — može se otvoriti slavina (5) i podesiti željeni pritisak. 8. Proveriti da li su sve prirubnice na mašini (i priključno vratilo) i pumpi čiste. Usisno crevo sa korpom staviti u sud sa sredstvom za prskanje (pumpa nikad ne srne raditi »na suvo«). 4 — mazalica. 1 2 3 45 6 7 i !. Priključiti pumpu i obe zatvorene navrtke na okastim vijcima ravnomerno pritegnuti. 6.17) za podešavanje radnog pritiska zat­ voriti. jer će tako najbrže povući tekućinu. 5. Komandu men jača postaviti na neutralni položaj (0). 8.17 — Pumpa za prskanje. Broj obrtaja motora podesiti pomoću komande gasa.

Uzrok može biti: zaostatak sredstva za prskanje na ulazu u manometar — zato što pumpa posle prskanja nije do­ bro oprana. 2. Pumpa ne potiskuje: a) usisna korpa začepijena. 20. i 30 bara (prema zarezu koji je postao vidljiv ispod kape podignute iglom). Održavanje 1.13. Mast se utiskuje zavrtnjem poklopca mazalice — zavrtati sve dok se ne pojavi mast na odušci (8).13. 216 . tako da se iglica lako pomera. Manometar (indikator pritiska) se u tom slučaju mora skinuti i očistiti. 8. Mogući uzroci kvarova poklopca mazalice 1.ska. b) skinuti priključak sa potisnog voda i dok pumpa radi ispustiti vazduh. 2. Posle izvesnog perioda rada pumpa ne ostvaruje potre­ ban pritisak: a) pumpa je usisala vazduh koji ne može evakuirati iz potisnog creva.2. Ploče ventila obično se odlepljuju udaranjem spolja — sa obe strane sedišta ventila. b) začepljene ploče ventila (to se može desiti ako se pum­ pa posle poslednjeg prskanja nije dobro isprala čistom vodom). Indikator ima tri zareza koji odozdo nagore označa­ vaju 10. 8. Manometar (odnosno indikator pritiska) više ne pokazu­ je pritisak. 3.3. slavina se može otvoriti onda kada prvi crveni zarez posta­ ne vidljiv. Povremeno kontrolisati količinu masti u mazalici. Posle svake upotrebe pumpu i creva isprati čistom vo­ dom pod pritiskom.

Skinuti izduvni lonac (si. Odvojiti sajlu spojnice sa poluge za izbacivanje. Skinuti komandu menjača i otkačiti krivu polugu. . 8. — vazdušno hlađenje. Skinuti poklopac kućišta i odviti krilastu navrtku. SKIDANJE (IZGRADNJA) I UGRADNJA MOTORA Da bismo skinuli motor sa motokultivatora IMT-505/506 moramo obaviti određene radne zahvate. POPRAVKE MOTOKULTIVATORA IMT-505/506 9. 4. 9. od kojih ćemo ovde navesti najznačajnije: 1. Skinuti sajlu sa regulatora gasa. — podmazivanje je mešavinorn 1 : 30. Pločicu za vezu odviti sa motora. Osnovne karakteristike ovog motora su: — dvotaktni. a oprugu i sajlu izvući iz regulatora gasa. Skinuti levi i desni def lektor. 2. 217 . 3. 6. Skinuti cev izduvnog lonca.9. 10.2. 5. Odviti zaštitnu cev sa tro-polovima utikačkom kutijom.12). Karburator bez sajle ponovo kompletirati. — paljenje se ostvaruje pomoću magneta sa obrtnim po­ lovima. Slavinu za gorivo zatvoriti. Skinuti poklopac karburatora. 9.razvođenje preko proreza. 11. — jednocilindrični. 7. 9. MOTOR ZA MOTOKULTIVATOR IMT-505/506 U motokultivator IMT-505/506 ugrađen je benzinski motor — tip 64 ili 66.1.

Voditi računa da zaptivač između motora i kućišta tre­ ba zameniti. a pri ugradnji zameniti zaptivni prsten.7 daNm (IMT-505) i 1. 2. Delove očistiti. Postaviti motor u stegu i pritegnuti ga. 4.2—-0. Postaviti klip. 6. 4.3. a zaptivač zameniti. 9. i to obrnutim mo­ mentom od 1. 5. Podešavanje zategnutosti lanca izvršiti pomoću odvrtke. Izbiti osovinicu klipa. 2.12.8 do 2. Odviti navrtke slave cilindra. Skinuti poklopac za zaptivanje. Ugradnju obaviti obrnutim redosledom od prethodnog po­ stupka. 13. 8. IZGRADNJA I UGRADNJA KLIPA 1. Odviti 4 navrtke i skinuti motor sa distantnih cevi. 16. 218 .3 mm. Koristeći klešta skinuti dva žičana uskočna osigurača. Skinuti rezervoar za gorivo sa nosačem i prečistačem vazduha. Ovi podmetači ograniča­ vaju aksijalni zazor pesnice klipnjače 0. Obratiti pažnju na prečistač vazduha: treba ga držati uspravno — da se ne prospe ulje iz prečistača. Skinuti usisnu cev sa karburatorom.2). pri čemu treba zategnuti pritezni vijak i osigurati ga kont rana vrt kom. Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa za ugradnju. 3. 14. a istovre­ meno su to i klizni elementi igličastog ležaja u okcu klipnjače. Pri svakoj novoj ugradnji žičani uskočni osigurači se moraju zameniti novim. SKIDANJE I UGRADNJA GLAVE CILINDRA i 1. a potom odvojiti karburator. a zaptivač zameniti. 3. 9. Utikač svećice izvući. 0.2 daNm (IMT-506). 15. Ugradnju obaviti obrnutim postupkom. a potom odviti svećicu. Lančanik ubaciti i podesiti lanac preko elastičnog osigurača.4. Prethodno skinuti glavu cilindra (si. Delove očistiti. Sklapanje obaviti obrnutim redosledom. Skinuti ulazni lančanik pomoću specijalnog alata.5 do 1. Obratiti pažnju na podmetače koji se nalaze sa leve i desne strane letećeg ležaja klipnjače. 7. Četiri navrtke M7 unakrsno pritegnuti koristeći moment-ključ.

7 — cilindar. 16 — navrtka. 5 — zaptivka. 8 — zaptivka. 15 — podloška. 1 — klip.SI. 3 — osovinica klipa. 9 — cilin darska glava. 12 — svećica. 10 — podloška.1 — Klip i cilindar. 4 — klipni prsten. 2 — uskočni prsten. 9. 13 — zaptivka. 11 — navrtka. 6 — uvrtanj. 17 — karburator 219 . 14 — usisna cev.

.

1 — navrtka. 30 — zaptivač . 9 — čaura ležišta za sporedno vratilo. 5 — kućište. 24 —. 27 — vijak. 13 — uvrtanj. 20 — zaptivni prsten. 28 — osovinica. 21 — labirmtni lim. 10 — igličasti ležaj. 26 — navrtka sa kapom. 16 — uvrtanj. 6 — uvrtanj. 29 — uvrtanj. 12 — segmentni klin. 19 — vijak za zatvaranje. 7 — ležaj. 11 — radilica i klipnjača sa utisnutim ležajima. 23 — uvrtanj. 2 — podloška.2 — Kiipni mehanizam sa kućištem.Čaura ležišna za glavno i sporedno vratilo. 9. 18 — zaptivni prsten. 3 — zaptivni prsten. 15 — zaptivka. 17 — kućište. 8 — klizni podmetač. 22 — uvrtanj.SI. 25 — uvrtanj. 14 — uvrtanj. 4 — čaura.

Ležaj ko­ ji ostaje u kućištu izvaditi unutrašnjim izvlakačem. Delove op­ rati. 13. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prs tenove. 4. Postaviti cilindar.9. 221 . Neispravne delove zameniti no­ vim. Ugraditi nove žičane osigurače u kanale klipnih otvora. Zidove cilindra nauljiti pre ugradnje. 10.5. Uskočnici moraju da upadnu u kanale klipnih otvora. RASKLAPANJE KUĆIŠTA RADILICE Kućište radilice stegnuti -u stegu i skinuti segmentni klin. Stranu izduvne ce~ vi cilindra pokazuje strujni kanal kućišta ventilatora (strelice). Ubaciti oba klizna podmetača pomoću specijalnog čepa. zaokre­ nuti ih i pridržati specijalnim obuhvatnikom. Pre postavljanja cilindra nauljiti zaptivne prstenove. Izvući mehanizam kolena pomoću gumenog čekića. Postupak sklapanja obaviti obrnutim redosledom: 1. Postaviti klip. Stegnuti desno kućište u stegu. Koristiti uređaj za skidanje. Ugraditi nove žičane osigurače. 2. 3. a potom u levom kućištu radilice. Obrati­ ti pažnju: strelicu na čelu klipa treba usmeriti prema izduvnom loncu. Skinuti zaptivni prsten vratila u desnom. 9. Odvojiti polovine kućišta pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima na tri velika zavrtnja M8X150. 11. Delove očistiti.25 (sa strane magneta). Čepovi za osiguranje na klipu moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. Izvršiti defektažu delova. Strelica na čelu klipa pokazuje stranu auspuha. Utisnuti osovi niču klipa koristeći specijalni čep. Izvršiti srazmerne udarce na radilici preko zaštitnih navoja MIO X 1. Čepovi za osiguranje klipa moraju biti između sastava zaptivnih (klipnih) prs tenova. pripremiti zaptivač i žičane osigurače. 6. Kuglični ležaj skinuti sa kolenastog vratila. Strana izduvnog lonca označena je strelicom na struj­ nom kanalu kućišta ventilatora. 5. 12. za­ okrenuti ih i pridržati specijalnim alatom. Postaviti cilindar i zidove cilindra nauljiti pre ubaci­ vanja klipa. Utisnuti osovinicu klipa koristeći specijalni čep.

5. 19 — spojnica (gumena). Pri sastavljanju polovina kućišta paziti na zahvat unu­ trašnje poluge menjača u viljušci. Kolenasto vratilo ubaciti u desnu polovinu kućišta. s tim da kolenasto vratilo može la­ ko da se ubaci do sedišta. 11 — crevo za gorivo. 13 — podloška. 9. 20 — navrtka. Izgradnja karburatora 1. Početi sa desnim kućištem radilice (kolenastog vratila). Zaptivače i semering zameniti. 14 — vijak.3 — Elementi sistema za gorivo i prečistač vazduha. 3 — podloška. 38 — nosač rezervoara. 1 — vijak. 42 — navrtka. 10 — vijak (rezervoar za ram). Od­ viti obuhvatne šelne. 26 — uvodnik karburatora. 31 — gumeni zaptivač. 2. 5 — zaštitnik odbojnika. 12 — slavina za dovod goriva. 49 — poklopac rezervoara za gorivo 222 . 22 — koleno usisne cevi. Poteznicu podesiti na tačnu dužinu i nauljiti je. tako da sajla što više izađe iz obloge. Levo kućište postaviti i obe polovine kućišta sastaviti (zaptivač zalepiti s nešto masti i ne upotrebljavati druge zaštitne mere). 25 — crevo. 43 — podloška. 33 — vijak. Zaptivač vratila se ubacuje kod levog ležaja. 21 — podloška. 47 — rezervoar za gorivo. 27 — osovinica. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva sa karburatora. 29 — navrtka. Kar­ burator kompletirati. 17 — stega. 7 — vijak. 6 — podloška. 35 — telo prečistača vazduha. 15 — podmetač. 39 — gumeni odbojnik. Kolenasto vratilo ne udarati. 9 — podloška. 9. 16 — usisna cev. 44 — nosač. Odviti poklopac karburatora odvrtačem. 18 — spojnica (gumena). 2 — navrtka. 23 — zaptivač. Pri ugradnji kolenastog vratila.1. 36 — vijak. Pritegnuti obe polovine kućišta sa četiri navrtke moment-ključem (1 daNm). oprugu stisnuti i otkačiti sajlu sa regulatorom gasa. 30 — lonče za ulje. 24 — stega. 40 — zaštitnik odbojnika. 41 — obujmica.1. Zaptivač za desni glavni ležaj ubaciti kad su postavljene polovine kućišta. Sl. 45 — podloška. 34 — zaptivač. 48 — sito za gorivo. 37 — navrtka. 4 — gumeni odbojnik. Izvući sajlu regulatora gasa.6. 32 — karburator. Sklapanje kućišta radilice 1. 3.6. KARBURATOR 9. 36 — opružna podloška. Pri sastavljanju vijak za podešavanje još otpuštati.9. 28 — vijak. kuglični ležaji u kućištu moraju da budu zagrejani. Izvući sajlu iz zaštitnika sloja. Sve delove koji se kreću nauljiti visokokvalitetnim uljem za dvotaktne motore. Klipnjaču držati uspravno. navrtku sasvim naviti u krivini cevi. g — vijak. gumene cevi (strelica) i skinuti karburator. Ugraditi desni zaptivač. 2.

.

18 — zaptivač. 33 — kriva cev 224 . Sklapanje karburatora * i Pri postavljanju dizni i iglica paziti na sledeće oznake: Tip motora 505 506 Glavna dizna (2) 95 95 Igličasta dizna (5) 1108 1108 Dizna praznog hoda 35 35 Položaj igle 2 3 Šiber za regulisanje vazduha 1—1. Delove očistiti. 21 — dizna praznog hoda. 30 — pločica poklopca. 13 — igličasta dizna. 3 — opruga. 15 — vijak za pražnjenje. 12 — čivija. 8 — vijak. 11 — igla plovka. STARTER 9. — Delovl karburatora.2. 25 — vijak. 9 — vijak za podešavanje. 14 — glavna dizna. 20 — kućište karburatora. 17 — kućište plovka.9. Osloboditi starter zajedno sa nosačem i radnim kolom ventilatora (3 vijka). Po potrebi izmeniti plovak. 28 — pločica. 4 — vijak za regulisanje vazduha. 27 — igla dizne. 10 — opruga. 16 — zaptivač.7. Poklopac startera skinuti. 6 — priključak creva za go­ rivo. Broj obrtaja praz­ nog hoda regulisati podešavanjem odgovarajućeg vijka. Izvući iglicu plovka. 5 — zaptivni prsten.5 obrtaj i posmatrati rad motora. 26 — regulator gasa. Rasklapanje karburatora Odviti kućište plovka. 24 — podmetač. 22 — vijak za pritezanje. Osloboditi 3 zavrtnja sa okru­ glom glavom. 9. Skinuti plovak — igličastu diznu i diznu praznog hoda. 31 — pritezač.5 puta otvoren (3) Vijak za broj obrta praznog hoda (4) Podešavanje praznog hoda vrši se na toplom motoru.4. 9. 1 — navrtka. 9. 29 — opruga regulatora gasa.6. Ručica za regulisanje gasa mora biti još u mrtvom hodu pri tačno podešenoj sajli. 7 — zaptivni prsten. Sl. 2 — vijak za podešavanje. a ako treba — iglu plovka podesiti okreta­ njem u sedištu. Sedište igle i vo­ dicu igle proveriti. okrenuti ih za 1.7.3. Dizne i kanale karburatora izduvati vazduhom. 32 — navrtka.1.6. Loše podešavanje praznog ho­ da direktno utiče na potrošnju goriva. Regulacione zavrtnje vazduha sasvim zavrnuti. Izgradnja i ugradnja start era 1. 19 — plovak. Sve delove očistiti. 23 — prelivna osovinica. Motor tada mora da radi mirno.

15 MotokuUivatoni 225 .

Kolo sajle toliko izvući da se spi­ ralna opruga učvrsti pre iskakanja. Postaviti starter u nosač i stegnuti ga (u stegi).2. Učvrstiti sajlu u čauri pomoću odvrtača. Skinuti držač. 3 — hvataljka. 9. 10 — disk sajle. 14 — kućište startera 226 . Izvući kolo sajle. 5 sigurnosni prsten. 1 — konus. skinuti nosač sa zaštit­ nom kapom protiv prašine. 4 — zaštitna kapa. Delove očistiti. sajlu zameniti. 9. Rasklapanje i sklapanje startera 1. Treći graničnik pridrža­ za obeležavanje. Nazad pomeriti sajlu i skinuti konus.5 — Starter. 2.7. Sl. 2 — čaura. Završetak sajle istisnuti iz kola saj­ le od vrtačem. 8 — zaštitna kapa. 7 — sajla sa graničnikom. 13 zaštitni lim. 9 graničnik. Kolu sajle dopustiti polako okretanje na­ zad dok se ne oslobodi spiralna opruga. 12 — spiralna opruga. 11 — sigurnosni prsten. Radno kolo ventilatora vise slobodno usled sopstvene vati (prilikom ugradnje) iglom postupkom. 6 — čaura. tako postaviti da 2 graničnika težine.Ugradnju obaviti obrnutim 1. Skinuti prsten za osi­ guranje. 3. Slomljeni delovi spiralne opruge mogu izleteti napolje. Kolo sajle skinuti i ugraditi.

5. Konus staviti u omču i povući ručicu sajle. Navrtku za vezu pritegnuti moment-ključem od 5 daNm. Ubaciti novu spiralnu oprugu. Postaviti poteznicu i kolo sajle. Kod motora sa čeonim kočnim elementima na obrtnom magnetu upotrebiti specijalni alat. Alat dobro postaviti i zategnuti — da ne bi došlo do oštećenja kola ventilatora. Izvlakač naviti u glavčinu obrtnog magneta i pomoću pritisnog zavrtnja izvući zamajno kolo sa ventilatorom. RADNO KOLO VENTILATORA 1. 15* *>T7 . Pomoću prstiju osi­ gurati oprugu protiv ispadanja. Ubaciti nosač. Skinuti kolo sa ventilatora i labirintni lim. Postaviti kolo sa labirintnim limom i zaptivačem. Sklapanje izvršiti obrnutim redom.3. zaštitnu kapu i prsten za osi­ guranje. Staru oprugu postaviti pomoću alata. Kod motora sa kočnim elementom i cilindričnim valj ci­ ma. Naviti čauru za zaštitu navoja na priključku radilice. Kontrola funkcionisanja: sajlu više puta povući. 9. Postaviti lančić. Delove očistiti. Kočni element sa cilindričnim valj cima pritegnuti sa 5 daNm. upotrebiti specijalni alat. Ubaciti spiralnu oprugu. Skinuti međuosloni lim. 5. Kolo sa polovima odložiti na čisto mesto (gde nema gvozdenih opiljaka).8. Prorez u nosaču kola sajle zahvata unutrašnji vidljiv kraj spiralne opruge. Konus utisnuti čvrsto. 2. Zaštititi se rukom i spiralnu oprugu izbaciti pomoću odvrtača. Skinuti spiral­ nu oprugu. Pre uvođenja sajle kroz čauru u startersko kućište dati prednapon 1/2—1 obrta i pomoću odvrtača osigurati sajlu protiv povratnog okretanja. 3. 9. Povući sajlu ručicom i napraviti omču sajle.4. Skidanje i ugradnja spiralne opruge Skinuti kolo sajle. pa odviti navrtku za vezu. 4.7. Ugraditi ručicu. Novu sajlu motati u smeru satne kazaljke (gledano u pravcu nosača). 6. U spiralnoj opruzi žicu za vezu pomeriti naviše pomoću odvrtača. Delove opraviti i proveriti. Ne srne se zaboraviti lančić između spiralne opruge i kola sajle.

" * -_fc -w . .

5 — gumena zaptivka. SI. 9. 26 — ustavljač. 24 ~. zaptivni prsten proveriti.10. Odviti navrtku cevastim ključem OK 24. Povratnu polugu demontirati. SPOJNICA Odvojiti komplet motora od men jača 9. 21 — podloška. 27 — zaptivač. Staviti motor u stegu. spojnice spoljne i unutrašnje skinuti. 10 — deflektor (desni). čauru. 29 — vijak. 15 — držač poteznice. Vijak otvora za nalivanje ulja odviti šestougaonim imbus-ključem OK 10. čekić. Proveriti prsten za zaptivanje. 23 — zaptivni lim.9. Najbolje je upotrebiti novi zaptivni prsten. 30 —. 9 _ vijak. Skinuti spojnice i lamele. 13 — vijak. 9. a zatim zavoj nu oprugu i oprugu kvačila. Po mogućstvu ulje men ja ti kada je motor topao.3 litra ulja za prenosnike (SAE 80). 14 — utlkačka kutija. Najbolje je — upotrebiti novi zaptivni prsten. 1 — podloška. 8 — podloška. 31 — kolo sa polovima 229 .6 — Kolo ventilatora. 20 — vijak.10. 2 — navrtka.1. sekač. 2. 16 — gumeni amortizer. U — vijak. Izvući nosač. Paziti na oba klizna podmetača. 12 — limeni zaštitnik. 4 — poluga za kratak spoj. 18 — vijak. 28 — kolo ventilatora. Ski­ nuti sigurnosni prsten. ili HIPOL 80. Skinuti levi po­ klopac (7 navrtki M 6). 19 — poklopac startera. INA UMOL 80. Odvrtanjem skinuti spoljnu korpu spojnice. Od­ viti navrtku MIO. 17 — vodica sajle. 2. Sipati 0. poklopac opruga i kružni zaptivač.navrtka.9. Pritegnuti vijak za ispuštanje ulja. ZAMENA ULJA U MOTORU 1. Vijak za ispuštanje ulja odviti i ispustiti u neku posudu. Vijak pritegnuti šestou­ gaonim imbus-ključem OK 10. 22 — starter komplet. pa izbiti prstenastu oprugu. Skinuti elastični podmetač. 3. Zupčanik skinuti sa glavnog vratila men jača (okre­ tati dok se zupčanik ne izvadi bez otpora). Zaptivne površine zaštititi. 6 — def lektor (levi). 25 — lim ventilatora. Izgradnja spojnice 1. 7 — noseći lim. Skinuti levi poklopac pomoću gumenog čekića ravnomernim udarcima — naizmenično na poklopcu i čeonoj strani glavnog vratila men jača. 6 tanjirastih opruga i uskočnih prs tenova. Pre toga osloboditi navrtku. kao npr.zaptivni lim.

.

11 — zaptivnl prsten. 22 — korpa spojnice. 15 — povratna po­ luga. 14 — sigurnosni prsten.* 1 . 12 — čaura za uključivanje spojnice. 13 — osovinica. 3 — zaptivnl prs> ten. 6 — podloška. 20 — navrtka. 16 — podmetač. 19 — unutrašnja lamela spojnice. 7 — podloška. 1 — sigurnosni prsten. 23 — povratno-pritisna opruga . 17 — zupčanik spojnice.čaura za oslanjanje opruge. 21 — sigurnosni lim. 9 —. 8 — tanjirasta opruga. 5 — podloška. 4 — navrtka. 10 — ležaj. 9. 2 — poklopac opruge.7 — Spojnica. 18 — spoljna lamela spojnice.

Postaviti podmetač. Obloge spoljnih lamela spojnice ne smeju biti tanje od 2.3 mm (za ovo podešavanje služe klizni podmetači od 1.1 mm). Odrediti klizne podmetače.5 daNm. Pažnja: krivina na poklopcu opruge je van sredine. Posta­ viti po 2 elastična podmetača na 7 uvrtnih vijaka. Podesiti unutrašnje lamele. 2. 231 .5 do 2. Nosač za upravljanje spojnicom postaviti u poklopac sa kugličnim le­ žaj em. Navrtke M6 postaviti i pomoću moment-ključa sa umetkom OK 10 unakrsno pritegnuti momentom 1 daNm. Podesiti unutrašnje la­ mele. Veća površina pokazuje stranu povratne poluge.3. Povratnu oprugu ubaciti tek pri ugradnji sajle spojnice. Kontrola delova Delove očistiti i proveriti.10. Ubaciti povratnu oprugu. Postaviti novi zaptivni prsten.2 do 0. Posta­ viti lamele spojnice sledećim redosledom: spoljna — unutraš­ nja — spoljna — unutrašnja — spoljna. Kolo spojnice sastaviti u lamele sa radijalnim zazorom. Postaviti podmetač. 4. Obratiti pažnju da se ne ošteti novi zaptivni prsten. Ugraditi spojnicu (izvođenje ci­ lindričnom oprugom ili tanjirastom oprugom). Opruge spojnice postaviti sledećim redosledom: opruge sa ispupčenjem napred. Postaviti zupčanik sa radijal­ nim zazorom. Sklapanje spojnice 1.10. Zategnuti navrtku pomoću moment-ključa sa 7 daNm. a stare prstenove i zaptivače zameniti. uskočni prsten.9. Osigurati navrtku. Postaviti spoljnu korpu spojnice. elastični podmetač i navrtku M10xl pomoću moment-ključa (umetkom OK 17) pritegnuti momen­ tom 4.4 mm.2. 3. Dve sigurnosne podloške utisnuti na osovinicu. 9. Podesiti pritisak opruge (odrediti debljinu čaura). opruga sa ispupčenjem upolje i opruga sa is­ pupčenjem napred. Zupčanik treba da ima aksijalni zazor od 0. Ravnomerno zamastiti. poklopac opruga i prstenove za osiguranje. Levi poklopac postaviti lakim udarcima gumenog čekića i ravnomerno pokretati poklopac duž glavnog vratila menjača.

Sve pokretne delove nauljiti kvalitetnim mineralnim uljem za dvotaktni motor. Izvođenje konstrukcije sa cilin­ dričnom oprugom kao oprugom spojnice zahteva sledeći postu­ pak izgradnje i ugradnje. a zatim tanjir opruge — na navrtku. Skinuti sigurnosne podmetače (srednji odvrtač). Ugraditi osovinicu za promenu brzina.4. Odviti navrtku. 9. Zaštitni prsten.11. Polugu za promenu i unutrašnju polugu za promenu brzina skinuti tako što ćemo odviti navrtku na unutrašnjoj poluzi M6 i izvući polugu pomoću dva odvrtača sa vratila za ukopčavanje brzine (ožlebljenje).10. Pritegnuti navrtku MlOxl moment-ključem (obrtnim momentom 4. Izgradnja i ugradnja spojnice 1. polovine kućišta radilice motora razdvojene. Izvući osovinicu za promenu brzine. MENJAČ 9. Kada se mera smanji više od 1 mm od normalne mere. Pritisnuti spiralnu oprugu i zadržati je. Oprugu spojnice (radi kontrole) meriti (dužina opruge 38 mm). 2. opruga se mora zameniti. oprugu i gra­ ničnik vratila za promenu brzina izvući. Ubaciti sigurnosni prs­ ten. pa staviti ta­ njirastu navrtku opruge dok ne nastane jači otpor. Izvući glavno vratilo menjača. Osovinica za ukopčavanje brzina je u srednjem položaju 232 .9. Zupčanici imaju oznake za ugradnju. starter skinuti. Podići i izvući sporedno vratilo. Fiksiranje brzina pomoću vratila za ukopčavanje i viljuške: zatvaranjem vijka i odvijanjem prstenaste navrtke. Sastavljanje obaviti obr­ nutim postupkom.11. Delove oprati. Razdvojiti sporedno vratilo gumenim čekićem. Navrtku MlOxl osigurati od odvrtanja. oprugu spojnice i tanjirastu oprugu izvući.1.5 daNm). Ugradnja — obrnutim postupkom. Osovi­ nicu i povratnu oprugu izvući. Skinuti komandu za promenu brzine. Paziti na oba elastična podmetača. Ugra­ diti ih obrnutim redosledom. Zup­ čanik (diskosni) uzeti iz viljuške za promenu brzine. MlOxl i tanjir opru­ ge. Zupčanik prve brzine uzeti iz kućišta. Ubaciti unutrašnji tanjir opruge i oprugu. Glavčine sa dve oznake stoje jedna prema drugoj. Rasklapanje i sklapanje menjača Spojnica je već izvađena. Delove očistiti i proveriti. Delove oprati i proveriti.

SI. 9.8 — Menjač i poklopac (levi). 1 — navrtka, 2 — podloška, 3 — poklopac (levi), 4 — zaptivač, 5 — zupčanik, 6 — zupčanik, 7 — sporedno vratilo, 8 — zupčanik, 9 — zupčanik, 10 — glavno vratilo, 11 — segmentni klin, 12 — priključno vratilo, 13 — podmetač za podešavanje, 14 — ležaj, 15 — zaptivač, 16 — kućište priključnog vratila, 17 — čaura, 18 — sigurnosni prsten, 19 — navrtka, 20 — zaptivni prsten, 21 — sigurnosni prsten, 22 — kandžasti deo, 23 — sigurnosni prsten, 24 — vijak, 25 — podloška, 26 — zupčanik, 27 — klizni podmetač, 28 — ležaj, 29 — vijak, 30 — zaptivni prsten, 31 — zaptivni prsten, 32 — lančanik, 33 — elastična podloška, 34 — navrtka

(2 brzine). Ugraditi sporedno vratilo. Ubaciti zupčanik za prvu brzinu, zupčanik postaviti u viljušku za promenu brzina i uba­ citi glavno vratilo. Osovinicu za ukopčavanje ugraditi sa viljuš­ kom i viljušku postaviti tako da ona stoji unutra, u pravcu poluge za promenu brzine. Zameniti zaptivni prsten na osovinici za promenu smera. 9.11,2. Zamena ležajeva men jača 1. Motor je odvojen. Kuglični ležaj u nosaču za upravljanje spojnice skinuti. Pri ugradnji ležaja utiskivati ga do sedišta. Izmeniti zaptivni prsten. Kuglični ležaj levog poklopca izvući unutrašnjim izvlakačem. Za ugradnju upotrebi ti odgovarajući čep. Potisnuti ležaj do sedišta. 2. Izmeniti zaptivač na levom poklopcu. Izbiti zaptivač vra­ tila udarnim čekićem pri skinutom poklopcu i ležištu, a ako je potrebno upotrebiti uređaj za skidanje. Kuglični ležaj za kolenasto vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C i ubaciti ležaj sa odgovarajućim čepom. čaure ležišta za glavno i sporedno vratilo skinuti unutrašnjim izvlakačem. Pri ugradnji zagrejati kućište na 120°C. 9.11.3. Skidanje i ugradnja priključnog prenosa Kućišta za pogonsko vratilo sa konusnim zupčanikom od­ vojiti, odvrnuti 4 vijka MB. Paziti na podmetač. Skinuti sigur­ nosni prsten, kandžasti deo i sigurnosni prsten ispod kandžastog dela (kleštima). Odviti specijalnom navrtkom koristeći spe­ cijalni alat. Skinuti sigurnosni prsten i skinuti podmetač za iz­ ravnavanje. Konusno priključno vratilo izbiti odgovarajućim če­ pom. Između konusnog zupčanika i ležaja nalaze se podmetači za podešavanje. Delove oprati i proveriti. Pri sastavljanju, sve delove koji se pomeraju nauljiti uljem za prenosnike (SAE 80). Ugraditi konusno priključno vratilo (bez podmetača). Kućište zategnuti sa zaptivačem na kućištu kolenastog po­ gona. Meriti odstojanje između kraja vratila i kućišta. Priključ­ no vratilo pomeriti gumenim čekićem dok se ne pojavi zazor delova zuba. Novo odstojanje između kraja ventila i kućišta — izmeriti. Razlika u granicama 0,1—0,2 mm (radi zazora boka zupčanika) daje debljinu podmetača za izjednačenje. Konusno priključno vratilo opet skinuti i postaviti određene podmetače 234

između konusnog zupčanika i ključnog ležaja kako bi se dobio propisani zazor. Ponovo ugraditi konusno priključno vratilo (do oslonca). Odstojanje između kanala za osiguranje na vratilu i kuglicnog ležaja izjednačiti odgovarajućim podmetačem. Ubaciti sigurnos­ ni prsten. Specijalnu navrtku pritegnuti specijalnim alatom.

SI. 9.9 — Komanda menjača. 1 — navrtka, 2 — elastična podloška, 3 — poluga ko­ mande, 4 — osovinica, 5 — zaptivka, 6 — vijak, 7 — poluga za promenu brzine, 8 — elastična podloška, 9 — navrtka, 10 — vijak, 11 — zaptivni prsten, 12 — prs­ tenasta navrtka, 13 — opruga, 14 — graničnik, 15 — osovinica, 16 — viljuška za uključivanje, 17 — sigurnosni prsten

Ubaciti zaptivni prsten vratila odgovarajućim čepom. Sigurnos­ ni prsten, kandžasti deo i sigurnosni spoljni prsten ubaciti ko­ risteći klešta za ugradnju. Kandžasti deo* ugraditi tako da ko­ nusni deo ostane spolja. Kućište konusno-priključnog vratila pritegnuti imbus-ključem OK 5. 9,11.4. Zamena ležajeva priključnog vratila Prethodno skinuti menjač. Kućište konusno-priključnog vratila zagrejati ravnomerno (100—150°C) i izbiti stari ležaj odgovarajućim čepom i gumenim čekićem. Izvući distantnu cev.
235

Izvući kuglični ležaj C kućište (100—150 C) odgovarajući čep za tilo i odgovarajućim

sa vratila specijalnim alatom. U zagrejano ubaciti novi ležaj i distantnu cev koristeći ugradnju. Unutrašnji ležaj staviti na vra­ čepom za ugradnju utisnuti ga u kućište.

9.12. ELEKTRIČNI UREĐAJI 9.12.1. Skidanje i ugradnja obrtnog (zamajnog) magneta 1. Skinuti i ugraditi starter. Skinuti kolo ventilatora. Očis­ titi i proveriti delove. Pripremiti i podesiti odstojanje kontakta. Kontakti prekidača ne srne ju biti zaprljani, čađavi ili prevučeni oksidnim slojem, jer se u tom slučaju energija paljenja gubi. I novi kontakti mogu oksidirati pri dužem stajanju u nepodes­ noj prostoriji. Za čišćenje upotrebi ti turpiju za kontakte. Op­ rati kontakte čistim benzinom i izduvati ih vazduhom pod pri­ tiskom. U slučaju jače oksidacije kontakte zameniti novim. 2. Posle svakih 200 radnih sati i posle svakog montažnog rada moraju se proveriti i podesiti kontakti na ploči indikatora. Okretanjem konusa vratila otvoriti kontakte prekidača speci­ jalnim ključem (posmatranje kroz 3 otvora kola magneta). 3. Izmeriti odstojanje kontakta: tačno odstojanje mora da iznosi 0,4 mm pri punom otvaranju a kod motora tip 35 iznosi 0,2—0,3 mm. 4. Podešavanje odstojanja: podesiti nosač kontakta (vijak M4). Podesiti nosač kontakta, podesiti tačno odstojanje sred­ njim odvrtačem koji se postavlja u prorez za podešavanje na bradavicama. Učvrstiti vijak M4. Pri zatezanju vijka može se promeniti odstojanje kontakta, pa se zato posle zatezanja mora izvršiti još jedna provera. Proveriti da li su kontakti prekidača čisti (ne srne ostati ni mast, ni ulje). Popraviti ili zameniti kon­ takte, jako sagorele kontakte skinuti i očistiti uljnim kamenom (br. 304). 5. Povezanost: otvor kontakta-rasto janje ivica pola i ankera — tačka paljenja. Veće odstojanje kontakta znači manje odsto­ janje polova i ankera i zahteva raniju tačku paljenja (pre GMT). Promena rastojanja polova i ankera je moguća podešavanjem otvora kontakta. Promena tačke paljenja vrši se samo promenom odstojanja kontakta i obrtanjem osnovne ploče, 236 m

Klip okrenuti unazad za polovinu hoda.12. Pod kontrolom pokazivača kretati klip u radnom smeru. Merni pokazivač pomerati čivijom do klipa. Merni pokazivač ubaciti u prostor cilindra. Merač momenta paljenja uvrnuti u otvor za svećicu. Kontrolnu 237 . Merna kazaljka stoji.0 mm ] kod motora tip 64 2. a merni pokrivač pomeranjem čivije za vođenje povući sasvim unazad.5 mm kod motora tip 66 pre GMT 2. Put klipa od GMTQI Razmak polova Breg prekidača * SI. pri čemu merač ostaje pri položaju u GMT. Proveravanje i podešavanje tačke paljenja Oslobođena ploča ankera.5 ili 2. Polako okre­ tati klip preko GMT. Potreban alat: merač tačke pa­ ljenja. dok se kazaljka ne pomeri za 3. Ovim je fiksirana mrtva tačka puta klipa na meraom satu.10 — Podešavanje tačke paljenja Okretanjem vodice motora doterati klip na polovinu hoda od GMT. Moment paljenje treba da bude: 3. 9. tj.2. Skalu mernog sata podesiti sa oznakom 0 na kazaljci. ključ za montažu i srednji odvrtač. 2.9.1 mm od ranijeg položaja.1 mm kod motora tip 35 Utvrđivanje GMT obaviti sledećim redosledom: okrenuti crvenu tačku prstena za podešavanja na nulu merača paljenja.

). 9. provodnika prekidača.11.12 — Šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica redno vezana) 238 .11 — šematski prikaz proveravanja i podešavanja tačke paljenja (kontrolna sijalica paralelno vezana) SI. 9. Ako je sijalica paralelna prekidaču (šema na si. struja teče od crvene spojke preko kleme kabla 1. Kada su zatvoreni kon­ takti prekidača. 9.sijalicu uključiti prema šemi na si. zatvorenog prekidača.11 i 9. kleme SI. 9.12. mase.

Protok struje zatvorenim kontaktima: crvena spojka. 3. pa zato mora da se odlemi provodnik kondenzatora (kod ove vrste veza). Slolodni kraj provodnika za paljenje držati na odstojanju (4 mm) od mase motora i motor okretati 239 . Kolo ventilatora i magnetski zamajac skinuti pre rada. kabao prekidača. Tri vijka sa okruglom glavom učvrstiti i još jednom proveriti moment paljenja. Sijalica ne svetli. prethodno polako zategnuti i pode­ siti ploču ankera u sredini eliptičnih otvora. Očistiti i proveriti ploču ro­ tora.12. Pri otvorenim kontaktima struja teče preko kondenzatora. Vijke pritegnuti potpuno tek posle podešavanja paljenja. Sijalica u radnoj vezi sa prekida­ čem (si. Sijalica svetli. Provodnik za paljenje i kratak spoj premazati na krajevima talkom. sijalice. Ugradnja ploče ankera: ubaciti prste­ nastu oprugu (za kolo sa polovima). Skidanje i ugradnja ploče ankera 1. Otvaranje kontakta se ne pokazuje dovoljno jasno. Skinuti merač momenta paljenja. Tropolnu utičnu kutiju skinuti. Pri otvorenim kontaktima prekidača struja teče od crvenog utikača. 9. sijalica svetli. žutog utikača u akumulator.kabla 2. vođenjem na kućištu kolenaste osovine. Naknadno lemljenje provodnika kondenzatora: osloboditi 3 cilindrična vijka u eliptičnim rupama ploče ankera i okre­ nuti ploču dok se ne otvore kontakti prekidača. žuta spojka i akumulator. Akumulator je kratko spojen sve dok su kontakti spojeni. sijalica. 2. Provodnike izvući. Utikač svećice i dugme za kratki spoj skinuti. Tačna tačka otvaranja kontakta pokazuje se paljenjem kontrolne lampe na kablovskoj klemi. Proveriti aksijalni zazor prekidača (ne treba da bude veći od 0. Kabao prekidača ne srne se oštetiti vučnom oprugom i fileom za podmazivanje pri navođenju preko kolenastog vratila. Svetio nije potpuno jasno. uz ovo dolazi do smanjenja pada napona u kondenzatoru. Proveriti paljenje. Sijalica svetli. masa. kontakti prekidača. 9.2 mm). Ove provodnike. Proveriti aksijalni zazor prekidača.12). jer se deo napona gubi kod kondenzatora.3. kleme kabla 2 i žute kleme. Dopuniti mast na filcu za podmazivanje: file uneti u neu­ tralnu mast. Pritegnuti vijke M4. Akumulator je kratko spojen. dovoljno povući dok ploča ankera ne bude pos­ tavljena u svoj položaj. Merne pokazivače vratiti nazad. kleme kabla 1.

skinuti nosač kablova (viljuškasti ključ OK 5).4. Oprati kontakte čistim benzinom. postoji kvar na provod­ niku namotaj a visokog napona ili na prekidaču. Pre nego što je kondenzator skinut. savijanjem elektrode mase na svećici M 95 T 1 rad je olakšan. Prekidač (kompletno) skinuti (vijak M4). podloška. Uz to je sastavljeno ventilatorsko — i magnetsko kolo (pokretanjem motora nastaju potresi. 240 . Zamena prekidača Ploča ankera oslabljena. Izbiti konden­ zator odgovarajućim čepom. Podešavanje obaviti posle kratkog vre­ mena rasterećenja kondenzatora (lampama za proveru ili proveru na oko). 9. Oprugu i polugu prekidača skinuti. Povezati provodnike (navrtkom M3) koristeći viljuš­ kasti ključ OK 5. kondenzator i provodnike od prekidača proveriti (povezanost priključenja na masu). Jača varnica na kontaktu prekidača upućuje na slabu vezu kondenzatora i mase. pri čemu je držanje odstojanja otežano). Osigurač opruge izvući (koristiti pljosnata klješta).12. navrtku M3 odviti.12. Pri postavljanju poluge prekidača istovre­ meno ubaciti vučnu oprugu ispod glave zavrtnja na nosaču kontakta. Kvarovi na kondenzatoru su vrlo retki. Odvojiti kontakte i skinuti po­ lugu prekidača. Uraditi sledeće: utisnuti kondenzator u ankersku ploču.5. Skinuti provodnike. Ne nanositi mast na kontakte. Zamena kondenzatora i namotaja za paljenje Ploču ankera skinuti. Ako je neophodno da se kondenzator skine. Redosled delova: podmetač. 4. Prekidač sastaviti: osovinicu ležišta zamastiti neutralnom mašću. Kontakte i polugu prekidača skinuti sa nosača kontakta (pomoću štapa). elastični osigurač. proveriti sve delove za paljenje. opteretiti kondenzator. Namotaj e visokog napona. poluga prekidača. Na klizni element naneti mast. Ako ne skače varnica od provodnika za paljenje ka masi motora. tada oba provodnika treba odlemiti (koristeći lemiio). Zato treba napraviti probnu svećicu. 9.kao pri startovanju. ili je pojava neravnomerna.

9.12. Ne upotreb­ ljavati čeličnu Četku (ostaci čelika utiču na izolaciju svećice). 6 U 3 2 SI. Svećicu za paljenje od­ viti ključem za svećice. Kondenzator dobro utisnuti. kontrolnik. Izgledom se utvrđuje varnica: da li je toplotna vrednost i podešenost motora u redu.13 — Merni instrument za podegavanje hoda klipa od GMT 9.Obratiti pažnju da se pri obradi ne stvori veza sa masom (rastopljena sredstva za lemljen je preko spoljne obloge kon­ denzatora). Očistiti svećicu. 9. Izmeriti otpor namota ja. Izvući utikač svećice. Ostatke gara u donjem delu otvora očistiti iglom. Namotaj za paljenje skinuti (dva vijka M4). Skidanje i ugradnja svećice Potreban alat: ključ za svećicu (OK 26 ili OK 21).14 — Prekidač paljenja 241 . čet­ kica.6. Čišćenje svećica vršiti benzinom ili vazduhom pod pritiskom. 16 MotokuKivatori SI. ili pomoću uređaja za ispitivanje namotaja. Namotaj se može ispitati na protok i na spoj sa masom pomoću baterije i provodnika merača paljenja. igla.

12. Skidanje i ugradnja utikača svećice Skinuti utikač sa svećice. Gorivo potamnelo. Skidanje i ugradnja poluge za kratak spoj Polugu za kratak spoj odviti zajedno sa ručicom (dve navrtke M6 sa prstenastim-okastim ključem). Proveriti provodnik za sve­ ćice. Odstojanje treba da bude 0. Ako je (prema 9. Navoj ni čep odviti. izvući provodnik za kratak spoj. vlažnija obloga. Motor pokrenuti (starter): ako se na elektrodi ne pokaže varnica to još uvek nije dokaz da svećica nije u redu. Proveriti oprugu za čiviju svećice.8.5—0. 3) Ako je u vidu olova tamna onda je braon do žuto cr­ vena prevlaka na izolatoru slična staklu. 2) Pregrejana svećica: masa i srednja elektroda naugljenisane. Odseći oblogu (10 mm) na kablu svećice (nož).12.15 — Element za vezu Radi provere: ubaciti utikač i svećicu postaviti na glavu cilindra. SI. Odviti utikač svećice sa kablom.3) paljenje u redu. 9. • 242 . crni ja. Ako je neispravna onda je: 1) Čađava. kućište suvo. ili ako je toplotna vrednost previsoka. 9. Na dnu izolacije ne srne biti ulja ili produže taka od olova.7. skinuti dugme i podmetač. Sijalicom proveriti protok struje. Ispravna svećica: izolator svetio braon. greška je u svećici ili utikaču svećice.Proveriti okom izgled svećice: izolacija ne srne da ima naprsline. obloga požutela. Izabrati eventualno nižu toplotnu vrednost svećice. Toplotna vrednost svećice nedovoljna. 9. gorivo je suviše zamašćeno. Otpor utikača proveriti specijalnom sijalicom.6 mm.12. laka crna podloga.

3. Lančanik po­ desiti i namestiti u lancu i na podlošci glavnog vratila prenosnika. Otvor leđne poluge okrenuti nalevo a otvor prednje poluge nadesno. . Pri učvršćivanju vijka sa vratom upotrebiti moment-ključ sa umetkom OK 24 i stegnuti momentom od 4 daNm. 9. Priteg­ nuti natezni vijak i učvrstiti ga kontranavrtkom (koristeći dva viljuškasta ključa OK 13). Izgradnja i ugradnja ulaznog lančanika 1. Skinuti vijak. 27). Za kontrolu zatezanja lanca koristiti odvrtač.10. 2. elastični prsten i lim za držanje. 9.2). ot­ pustiti 4 vijka M5. 243 . 5.2. koristeći dva viljuškasta ključa OK 13.13.13. On se pri­ ključuje na klemu 31. Lim za držanje (postavljanje i skidanje) Skinuti usisnu eev odvijanjem dve navrtke M6 (cevastim ključem OK 10).12. 9.13. 9.5 i viljuškasti ključ OK 24. 16 i ) i .Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Četiri provodnika mo­ raju prolaziti kroz proreze gumene obloge tako da guma obu­ hvata provodnike (da ne prodire voda). TRANSMISIJA Skinuti motor (videti poglavlje 9. Pri sastavljanju paziti na provodnik mase (braon). Skidanje i ugradnja tropolno utične kutije Dva vijka M4 odviti i osloboditi provodnike (manji odvrtač). očistiti zaptivne površine i zaptivač zameniti. Vijak MIO odviti većim odvrtačem. Skinuti poklopac ulaznog kućišta i zaptivni poklopac. 6. Izvlakačem NR 334131 izvući ulazni lančanik (zaštitna čaura za navoj MIO X 1. 4. 9. Osloboditi navrtku na vijku M8X45 (pritezač lanca). Polugu za kra­ tak spoj pritegnuti na def lektoru (vijak M5). Skidanje i nameštanje zaptivnog poklopca Srednjim odvrtačem skinuti poklopac ulaznog kućišta.1.9.12. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Odviti navrtku sa vratom (obrtnim ključem sa umetkom OK 24).

.

10 — leži Sna čaura. 4 — lanac. 9. 9 '— limeni čep. 3 — od stoj na čaura. 7 — lanac. 19 — osigurač. 15 — ležaj.16 — Lančani prenosnik.SI. 17 — zaptivač. 8 — kućište prenosnlka. 23 — podmetač. 13 — lančanik Maznog vratila. 18 — zaptivka. 20 — čivija za centriranje. 22 — zaptivni prsten. 12 — izlazno vratilo. 5 — spojni članak. 24 — vijak. 1 — poklopac centralnog kućišta. 2 — ležaj. 14 — prenosno vratilo. 21 — poklopac izlaznog kućišta. 25 — zupčanik 244 . 11 — na vojni čep. 16 — ležaj.

Navesti lanac odozgo. Skidanje i nameštanje centralnog vratila 1. Skinuti poklopac ležišta sa jednim ili dva odvrtača (sa mogućnošću udara na odvrtače). Poklopac ležišta odviti. 17. 10. 5. 245 . lančanik Z=10 i valjkasti lanac sa 16 članaka idu napolje sa poklopcem ležišta. a oprugu spoj nog članka postaviti nasuprot okretanju lanca. Polugom za ukopčavanje isterati ozubljenu čauru — da bi se mogla obuhvatiti pljosnatim kle­ štima.9. 9. Izvući lanac na otvorenoj desnoj prirubnici.13. Spoljni članak skinuti sa lanca pljosnatim kleštima. 13. Desni poklopac i zaptivni disk skinuti. utični ključ OK 8). ubaciti centralno vra­ tilo. 4. Skinuti ulazni lančanik. 19. Sastavljanje obaviti obrnutim postupkom: ubaciti la­ nac sa 39 članaka. 15. Ulazni lančanik po­ staviti u lanac. 16. 14. Iz­ vući običan valjkasti lanac sa 39 članaka. Izbiti centralno vratilo (odgovarajućim čepom. Kod kućišta sa hodom unazad: međuvratilo. Običan valjkasti lanac sa 33 članka izvući. udar­ cima čekića). Kod prenosnika sa hodom unazad (oznaka VR): R-zupčanik sa 34 zuba izvući sa igličastim kavezom.3. 12. 6. Spoj ni članak ubaciti sa leve strane. 2. Kod VR transmisije: skinuti ozubljenu čauru za ukop­ čavanje. Skinuti ugaonik za držanje i osloboditi vijke M8. 11. Podići lanac i povući lančanik. Transmisija (bez hoda unazad) — ključem za montažu. Skinuti dvodelni igličasti kavez sa distantnom cevi. obuhvatiti lančanik lancem i sprovesti lanac naviše. Sa hodom unazad: 4 imbus-vijka otpustiti obrtnim klju­ čem sa unutrašnjim umetkom OK 6. 7. Kućište transmisije već je skinuto. Polugu za ukopčavanje izvući (vijak AM 6. 3. 18. Kod VR transmisije: izvući centralni lančanik sa le­ žaj em. Kućište (VR) izvući udarcima finog čekića. 8. Spoj ni čla­ nak otvoriti spljoštenim kleštima (radi boljeg postavljanja ski­ nut je levi poklopac ulaznog kućišta). glavčinu i segment.

14 — prenosnik (komplet). 19 — vijak za podešavanje . 5 — vijak. SI. 15 — pogonski lančanik. 8. 10 — zaptivka. 9 — navrtka.ir. 2 — podloška. 3 — poklopac. 7 — poklopac ulaznog kućišta. 16 — segmentni klin. 17 — zaptivka. 6 — podloška. 4 — zaptivni prsten. 9. 12 — na­ vrtka. 11 — podloška. 1 — krUasta navrtka.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 13 — elastična podloška. 18 — navrtka.

17 — zaptivka. 11 — podloška. 9. 14 — prenosnik (komplet). 15 — pogonski lančanik. 18 — navrtka. 1 — krUasta navrtka. 10 — zaptivka. 13 — elastična podloška. 9 — navrtka. 12 — na­ vrtka. 7 — poklopac ulaznog kućišta.17 — Poklopac ulaznog kućišta sa pogonskim lančanikom. 2 — podloška.SI. 5 — vijak. 19 — vijak za podešavanje . 4 — zaptivni prsten. 16 — segmentni klin. 8. 6 — podloška. 3 — poklopac.

21. Uvesti ga kroz de­ snu prirubnicu izlaznog kućišta i obuhvatiti centralni lančanik početkom lanca i navući ga naniže. a cilindrični deo cevi leži na lančaniku. cilindrični deo napred. 22. Zatvoriti lanac spoljnim člankom. a R-zupčanik na igličastom ležištu. Odrediti debljinu distantnog podmetača. čekićem i sekačem. 24. 31. Pažnja: Kugla u VR-kućištu mora da bude u pravcu oba ozu­ bljenja ozubljene čaure. Paziti na dobro sedište segmenta. Navoj VR-kućišta sa distantnim podmetačem ravnomerno namazati specijalnom mašću (»pauelseal«) i naviti kući­ šte (fini čekić kod VR-kućišta). Izbušiti podmetač. Ubaciti osigurač su­ protno okretanju lanca — posmatrano pri kretanju motokultivatora napred (koristeći pljosnata klešta). Navući centralni lančanik sa kugličnim ležajem 6006 na centralno vratilo (koristeći klešta za ugradnju). 26. 30. Kuglu zameniti. 28. a ozubljenje za lanac je na strani poklopca. Ubaciti glavčinu za ukopčavanje. Radi boljeg postavljanja ski­ nuto je izlazno vratilo i levi poklopac izlaznog kućišta. a novi podmetač dobro osigurati. 27. Ubaciti izlazni lančanik.20. Zameniti zaptivač. 23. Učvrstiti ugaonik za držanje. Nazubljenu čauru postaviti na ispust. 247 . b — sa VR-transmisijom: postaviti centralnu čiviju (čeki­ ćem). 25. Postaviti običan lanac sa 33 članka. osigurati vijke viljuškastim ključem OK 13. Pažnja: Postavljena poluga ne srne udarati u VR-kućište. Igličasto ležište postaviti na centralno vratilo (uz korišćenje masti). VU-kućište mo­ ra da zaptiva kada otvor ugaonika bude na navoju kućišta. Navući distantnu cev na centralno vratilo. 29. Postaviti polugu za ukopčavanje sa krivinom ka izlaz­ nom vratilu (VR-kućište). VR-kućište opet odviti i sastaviti pomoću distantnog podmetača. Naviti za vrt an j M6 utičnim ključem OK 8. Kompletiranu ozubljenu čauru ubaciti sa segmentom i čaurom za ukopčavanje (VR-kućište). Naviti poklopac ležaja: a — bez VR-transmisije: naviti specijalnim ključem za ugradnju. igličasti ležaj postaviti na cilindričnom delu.

33 — zupčanik hoda unazad. 58 — lančanik izlaznog vratila. 35. 3. 5 — podloška. 12 — odstojna čaura. 62 — opruga. 2 — zaptivka. 7. 72 — poklopac izlaznog kućišta.18 — Lančani prenosnik sa VR-transmisijom. 74 — vijak 248 . Kod VR-transmisije: izvući kugličasti ležaj (6203) u po­ klopcu.13. Utisnuti pomoću odgovarajućeg čepa. pa izvući ležaj 6006 specijalnim alatom za izvlačenje. 59 — čep sa navojem.4. 46 — podloška. Izvući čauru igličastog ležišta u VR-kućištu (izvlakač ve­ ličine 2. 31 — ozubljena spojnica. 9. fini čekić i klešta. 51 — vijak. 33. 8 — ležaj. 26 — pod­ loška. 57 — ležaj. 65 —. 67 — izlazno vratilo.3). 60 — ležišna čaura. 39 — čelična kuglica. 20 — kućište prenosnlka. 66 — limeni čep. 63. 48 — ležaj. 19 — ugaonik. 68 — zupčanik izlaznog vratila. Zaptivni poklopac skinuti. 42 — komanda spojnice. Pri ugradnji zagrejati kućište na 100°C. 47 — poklopac. 1 — igličasti ležaj. 45 — vijak. Poklopac ležišta napuniti (do polovine) mašću.elas­ tična čivija. 7 — sigurnosni prsten. 13 — igličasti ležaj. 44 — podloška. 55 — zaptivka. 49 — čivija za centriranje. 15 — lanac. 34 -— le­ teći zupčanik. 10 — spojni članak. 50 — osigurač. 43 — vijak. Pri ugradnji zagrejati poklopac na 100°C. sa unutrašnjim umetkom OK 6. 17 — ležaj. 3 — kućište promene smera. 54 — segmentu! osigurač. oslonac veličine 1). 53 — poklopac izlaznog ku­ ćišta. Bez VR-transmisije: kuglični ležaj (6204) takođe skinuti (izbiti preko odgovarajućeg čepa). Četiri vijka pritegnuti moment-ključem. koristeći izvlakač veličine 3 i oslonac veličine 1. 8. 29 — ozubljena čaura. 64 — umetak (plastični). 4. 2. 23 — vodica poluge. 25 — podloška. koristeći unutrašnji odvrtač veličine 2 i oslonac veličine 1. 52 — podloška. 16 — prenosno vratilo. 38 — zaptivka. 37 — ležaj. momentom 3 daNm. 27 — vijak. 36 — lanac. 73 — podloška. 6. 4 — podloška za podešavanje. Postaviti dva vijka sa pljosnatom glavom.podloška. 21 — pod­ loška. Skinuti igličasti ležaj (6204) na strani poklopca za nabi­ janje. 11 — lanac. 5. 18 — vijak. unutrašnji izvlakač veličine 2 i 3. 14 — spojni članak. 9 — lančanik. 71 — labirint ni prsten. Kod VR-transmisije: skinuti sigurnosni prsten kleštima. 30 — čaura za uključivanje. Postaviti novi zaptivač. 24 — vijak. 69 — ležaj. 9. 22 — navrtka. 40 — opruga. 32 — igličasti ležaj. 28 —. 35 — spojni članak. Zaptivne površine ravnomerno namazati hermetikom po VR-kućištu. SI. 61 — ručica za promenu smera. oslonac veličine 1. Potrebni alati: tri izvlakača sa kljunovima. 56 — čivija za centriranje. 70 — zaptivač. Kućište je već skinuto (poglavlje 9. 34.32. Zamena ležajeva centralnog vratila 1. Otklanja­ nje odgovarajućim čepom.13. 41 — limeni čep. 6 — vijak.

.

Vra­ tilo malo podići. Skinuti čeoni zupčanik sa izlaznog vratila koristeći stegu i fini čekić. 4.13. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. 3.5. Postaviti (ispod) sud za skupljanje masti. Skinuti poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9.13. Redo sled odvajanja i postavljanja kod levog poklopca iz­ laznog kućišta isti je kao i kod desnog. a iz­ lazno vratilo je slobodno. 250 . Delove očistiti. 10. Prvo postaviti levi poklopac. čep za montažu i moment-ključ sa unutrašnjim umetkom OK 6.13.6. Skidanje i nameštanje desnog poklopca izlaznog kućišta 1. uređaj za izvlačenje. sa momentom 2. Upotrebiti nove vijke i zaptivač.6). Poklopac izlaznog kućišta zagrejati na 100°C. 9. koso postaviti i izvući napolje. 13. Poklopac izlaznog kućišta postaviti udarcima finog če­ kića (koristeći čep). Skidanje i nameštanje izlaznog vratila 1. Tri dugačka vijka ka levom poklopcu izlaznog kućišta. Alati za ovu operaciju: obrtni ključ sa umetkom OK 6.9. Skidanje i nameštanje oba poklopca izlaznog kućišta 1. 2. 8. 6. Skinuti zaptivač vratila izvlakačem.5). Skinuti desni poklopac izlaznog kućišta (poglavlje 9. 4. čekić. 2. Imbus-vijak osigurati utapanjem navoja u lepilo »uhuplus« (ili odgovarajuće). Pri tom postaje slobodan kuglični ležaj (6205) ili (6006). Oba poklopca zagrejati. 3. 7. Zagrejati vijke poklopca izlaznog kućišta na 100°C. 12. Postaviti zaptivku vratila čepom za ugradnju i gumenim čekićem. Skinuti 8 imbus-vijaka obrtnim ključem OK 6. Delove očistiti. Pri ugradnji kuglični ležaj (6205 ili 6006) postaviti najpre u poklopcu izlaznog kućišta. 9. 11. 5.5 daNm.13. 5. Izlazno vratilo izvući sa čeonim zupčanikom nalevo. tri otvora sa navojem zagrejati u levom poklopcu na 10Q°C.13. 9. Izvući poklopac izlaznog kućišta izvlakačem. Sastavljanje obaviti obrtnim redosledom. 2. Izvući desni labirintni prsten izvlakačem.7. odvrtač.

— sa izlaznog lančanika od vrtačem sa dva kljuna. izvlakac sa dva kljuna i gumeni čekić. Ugradnja: 1. 2. Izvući spoj ni članak i izlazni lančanik.13.9. Kuglični ležaj (6205 ili 6006) izvaditi iz poklopca izlaznog kućišta: unutrašnjim izvlakačem veličine 3. Kuglični ležaj (6301 C3) izvaditi: — iz poklopca izlaznog kućišta unutrašnjim izvlakačem veličine 1. 2. Alati za ovu operaciju: unutrašnji izvlakac veličine 1 i 3 sa osloncem 1. 2. Nabiti komplet labirintni prsten u poklopcu izlaznog kućišta (koristeći čep za ugradnju i fini čekić). 4. Zamena zaptivača na izlaznom vratilu 1. Staviti zaptivač u labirintni prsten.8.13.13. čep za ugradnju. 251 . 2. i viljuskastim ključem OK 24 i 22. Alat za ovu operaciju: izvlakac. uređaj za izvlačenje. Poklopac izlaznog kućišta skinuti (poglavlje 9. 4. viljuskasti ključ OK 28. Izvući labirintni prsten izvlakačem. Zamena ležaja izlaznog vratila i izlaznog lančanika 1. sa osloncem veliči­ ne l / i viljuskastim ključem OK 28 i 24. 3. sa osloncem veličine 1. Skinuti izlazno vratilo i ulazni lančanik. 3. Očistiti delove. 9. 3. a izlazno vratilo je slobodno. 9.10. Kod izlaznog vratila: stegom i gumenim čekićem. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Odvojiti spoj ni članak pljosnatim kleštima. fini čekić.6). Sastavljanje: postaviti kuglični ležaj (6301 C3 i 6205 ili 6006) u zagrejanom poklopcu izlaznog kućišta i utisnuti odgovarajućim čepom. 5.9. 24 i 22. 5. viljuskasti ključ OK 24. Skidanje i nameštanje izlaznog lančanika 1. Skinuti zaptivni prsten ležaja koristeći alat za izvlačenje.13.

prvo skinuti desni poklopac.12. Zaptivač i kuglični ležaj (6205 ili 6006) izbiti ka unutra­ šnjoj strani (Čepom i gumenim čekićem). Postaviti ispod kućišta sud za skupljanje masti. lančanik sa 10 zuba i lanac sa 16 članaka. 5. Skinuti labirintni prsten. 1 i Sa VR-prenosnikom: 1. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Ubaciti ležište u zagrejani poklopac (na 100°C). Odvojiti poklopac ležišta sa dva odvrtača.11. Skinuti poklopac izlaznog kućišta. Sigurnosnu zavarenu tačku prethodno odviti. 2. Lakim udarcima čekića postaviti poklopac i učvrstiti ga. 9. Zameniti zaptivač. Delove očistiti. 7.13. 3. 3.13. Četiri imbus-vijka otpustiti obrtnim ključem sa unutra­ šnjim umetkom OK 6. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Pošto postoje dva du­ gačka vijka. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez skidanja labirintnog prstena 1. Učvrstiti vijke moment-ključem sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. Odviti poklopac ležišta specijalnim ključem. 6. Sa po­ klopcem kućišta napolje izlaze: međuvratilo. Poklopac izlaznog kućišta izvući izvlakačem. Zamena zaptivnog prstena izlaznog vratila bez navla­ čenja na labirintni prsten 1. pa delove oči­ stiti. 9. Skinuti poklopac kućišta koristeći dva odvrtača.5 daNm.9. sa momentom od 2. 5. 3. i 252 .13. 4. Osam imbus-vijaka skinuti obrtnim ključem sa unutrašnjim umetkom OK 6. Čvrsto zategnuti poklopac i osigurati ga zavarenom tačkom. 4. Skidanje i nameštanje poklopca ležišta Bez VR-prenosnika: 1. Zaptivač vratila upresovati u ohlađeni poklopac sa spoljne strane (koristeći čep i gumeni čekić).13. 2. 2. 2.

Otpustiti kontranavrtku priteznog vijka. 2. 9. Izbiti limeni čep odvrtačem. 4. Ugraditi novi limeni čep. 5. Skinuti zaptivni poklopac (radi proveravanja napona lanca). Zaptivne površine poklopca ravnomerno zamastiti i poklopac do polovine napuniti mašću. Podmetač ubaciti i pritegnuti čaurom ili odgovarajućom cevi. Odviti čep. Osloboditi navrtku M8 koristeći 2 viljuškasta ključa OK 3. .14. Kontrolisati zategnutost lanca manjim odvrtačem i pri­ tegnuti vijak za zatezanje lanca. U gornje kućište ubaciti 150 g.15. Skinuti poklopac ulaznog kućišta. Lanac treba da bude pokret­ ljiv pod odvrtačem.13. Učvrstiti 4 vijka moment-ključeni sa unutrašnjim umet­ kom OK 6. 253 13. 9. 6. Zaptivne površine VR-kućišta ravnomerno namazati zaptivnim sredstvom ili slučnim hermetikom. Pritezanje pogonskog lanca 1. Zamena masti za podmazivanje u transmisiji 1.13. 4. 6. 5.13. Posle učvršćenja svih navrtki proveriti još jednom napon lanca. Skidanje i names tan je limenog čepa za nabijanje Odbiti materijal navučen na dva mesta. a u donje 350 g pol u te­ kuće masti za reduktore (»REDMA-0«). 3. Skinuti poklopac kućišta. Odviti zaptivni poklopac. Ubaciti novi zaptivač. Osloboditi oslonac. 5.16.4. Unutrašnju stranu rav­ nomerno namazati. momentom od 3 daNm. Nabiti čiviju za centriranje (čekićem). 2. Dva vijka sa spljoštenom glavnom nalaze se sa druge strane kućišta. Deformacijom materijala osigurati poklo­ pac (odvrtačem ili sekačem). 9. čep za ispuštanje ulja i njihovo sedište očistiti viljuškastim ključem OK 11. Donje i gornje kućište oprati petroleumom.

Kontrolisati karburator. Izvući sajlu iz krive cevi. Skinuti i postaviti polugu za regulisanje (poglavlje 9. tako da deo sajle viri iz obloge. 9. UPRAVLJAČ. 3. 7. Odviti šestougaoni graničnik viljuškastim ključem OK 8/9. Kad je sajla osigurana čivijom u ozubljenoj letvi najpre skinuti čiviju alatom (odvrtačem). 6. Uvrnuti zatvarač. 3. Sa 2 viljuškasta ključa OK 19 skinuti upravljač.14. 254 .14. sajlu otkačiti.14. Odvojiti upravljač: odviti vijak Ml2 viljuškastim klju­ čem OK 19. Ručicu skinuti i names ti ti (poglavlje 9.6). Otkačiti sajlu sa ručice za regulisanje gasa.6. Postaviti zaptivni poklopac i poklopac ulaznog kućišta. KOMANDE I DODATNI DELOVI 9. 2.14. pa izvući zglob upravljača.5). Skidanje i nameštanje upravljača 1. 9.14. Izvući opružnu šipku odvrtačem.1. Odviti vijak Ml2. 7. Pri sastavljanju potpuno naviti vijak za podešavanje u krivoj cevi — otpuštanjem navrtke. 3. Pažnja! Pri skidanju ozubljene letve — ozubljena ručica je na desnom graničniku. 5. 2. Skidanje: 1. Izvući sajlu sa ozubljenom letvom. Skidanje i nameštanje zgloba upravljača 1.3.14. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Odviti poklopac karburatora (odvrtačem). Pritegnuti oprugu i izvući sajlu sa regulatorom. 2. Radi navlačenja plastičnih rukohvata — promeniti talk. 4. Nameštanje i skidanje sajle za gas 1. 9. Otkačiti sajlu regulatora gasa. 4.2. Izvući sajlu za gas sa regulatorom gasa.

.

19 — ručica spojnice. 31 — utikačka kutija. 4 — vijak. 22 — sajla spojnice. 39 — zaštitnik sajle. 29 — držač sajle. 38 ~ zatega. 28 — vijak. 18 — navrtka. 16 — plastični rukohvat. 5 — vodica poluge men jača. 32 — navrtka. 7 — opruga. 10 — poluga komande menjača. 40 — vijak. 21 — vijak za podešavanje.20 — Komande.SI. 9. 1 — vijak. 41 — podloška. 30 — prekidač za gašenje motora. 11 — sajla za gas. 13 — vijak. 23 — navrtka. 14 — komanda za gas. 15 — vijak. 35 — gumena obloga. 26 — pločica. 24 — navrtka. 20 — navrtka. 9 — plastični umetak. 42 — navrtka . 17 — navrtka. 25 — pločica. 12 — opružni lim. 33 — pod­ loška. 3 — poluga ručice men jača. 37 — navrtka. 2 — podloška. 6 — elas­ tična čivija. 27 — vijak. 34 — čaura za vezu. 36 — loptast! zglob. 8.

21) treba da iznosi 140 mm. 2. c) izvući poteznicu sajle. e) izvući sajlu (ugradnju obaviti obrnutim redosledom). Skidanje i nameštanje ručice za regulisanje 1. 17 Motoik'Ultivatori 257 . Otkačiti sajlu sa povra­ tne poluge specijalnim alatom. Otkačiti sajlu sa ručice. Navući sajlu u za­ štitnik i podesiti na zazor od 2 mm. SI. b) istisnuti navrtku za podešavanje sa kraja sajle srednjim odvrtačem. Kod limene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem. Slobodna du žina sajle (si. Sajla je već skinuta (poglavlje 9. c) odviti navrtku za podešavanje. uvesti sajlu kroz zaštitnu cev i kroz otvor. Izbiti poklopac ulaznog kućišta.4. 9. Paziti na povratno-pritisnu op­ rugu.14. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. odviti vijak i samoosiguravajuću navrt­ ku M8 koristeći dva viljuškasta ključa OK 13. d) odvojiti ručicu.14.3). b) fiksirati navrtku za podešavanje i odviti vijak za pode­ šavanje. Odviti navrtku M6 viljuškastim ključem OK 10. istisnuti ručicu sa upravljača. 2. podesiti poteznicu na zazor od 7 mm.4.21 — Slobodna dužina sajle 9. 9. Kod livene ručice: a) skinuti oprugu za držanje sajle srednjim odvrtačem.14. Skidanje i nameštanje sajle za spojnicu 1.5. 9.

Pri presovanju ručice koristiti 2 viljuškasta ključa OK 13 i srednji odvrtač. Skidanje i nameštanje komande men jača 1. Delove očistiti i pode­ siti. Pre toga izbiti graničnik. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom.14. tada izbiti elastičnu čauru odgovarajućim čepom.4). 4. Skidanje i nameštanje komande hoda unazad 1. Kada se vodica poluge komande hoda unazad mora ski­ nuti.4). Izvući krivi osigurač na kuglastom priključku i ležište. 2.3. Izvući polugu komande preko kuglastog dela iz klizača poluge. 9. Delove oprati i podesiti. Pažnja! Paziti na dobro postavljanje krivog osigurača na kugli i poluzi. Kod ručice livene pod pritiskom odviti vijak M6. Paziti na elastičnu podlošku. Odviti ležište poluge komande sa 2 viljuškasta ključa OK 15. Odviti vodicu poluge komande (vijak M8). Sajla je skinuta (poglavlje 9. 9.14.14. b — istisnuti ručicu sa upravljača srednjim odvrtacem.14. b — otpustiti vijak M6 ce vas tim ključem OK10 i skinuti krivu polugu. Pri učvršćenju ručice za reguiisanje odviti dva vijka M5.14. Kod presovanja ručice: a — odviti zavrtanj M8 sa dva viljuškasta ključa OK 13. 2. 3. 5.8. 4.7.6. 3. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 3. a — pritisnuti kuglastu vezu krive poluge iz sfernog le­ žišta poluge za vezu srednjim odvrtacem i skinuti poluge za vezu. Skidanje i nameštanje ručice L Sajla je skinuta (poglavlje 9. 258 . 4. Koristiti odvrtač i viljuškasti ključ OK 8. 4. 2. 9. Pri ug­ radnji upotrebiti novu elastičnu čauru. Izvući polugu komande iz ležišta preko graničnika.

Osloboditi šelnu (srednjim odvrtačem). 17* 259 . 7. Skinuti lonče sa uljem i odvojiti žičane elastične zakačke. Paziti na zaštitne poklopce metalno-gumemh amortizera. 9. Odviti levi i desni sigurnosni lim. 9. Odviti 2 vijka M8 viljuškastim ključem OK 13. Rezervoar za gorivo isprazniti. Odviti slavinu za gorivo i očistiti sito viljuškastim klju­ čem OK 19. 9. Odviti 2 vijka M6 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 10. 10. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za gorivo sa slavinama. 3. Osigurati vijke M8 pomoću sigurnosnih limova. Ulje može da isteče iz lonče ta prečistača. 2. Paziti na elastičnu podlošku. Skidanje i nameštanje rezervoara za gorivo 1. 5. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 2. Gornji deo prečistača dr­ žati uspravno.9. Odvojiti filtar za vazduh sa krivom usisnom cevi.14.10. Otpustiti šelnu usisne cevi (srednjim odvrtačem).22 — Zglobni deo komande hoda unazad 9. 8.14. Skidanje i nameštanje uljnog prečistača za vazduh 1.SI. 6. Očistiti rešetku za sipanje goriva (i ostale delove). 3. 4.

260 . Osloboditi šelnu na usisnoj cevi (srednjim od vrtačem).4. 5. Skinuti izduvni lonac: a — osloboditi spojnu šelnu. 2. Odviti poklopac ulaznog kućišta. 4. 9. 5. Dobro oprati gornji deo prečistača uta­ panjem u dizel-gorivo. 3. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. Skidanje i names tan je izduvnog lonca i cevi 1. 2.12. Odviti 2 vijka M8X15. Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 6. Navrtku pre toga osloboditi.14. 7. Napuniti lonče za ulje do donje oznake. 4. Odviti vijak MIO X 52 obrtnim ključem sa umetkom OK 15. Zatvoriti slavinu za dovod goriva i izvući crevo za dovod goriva (srednjim od vrtačem). 5.11. Podesiti otvore na nosaču rezervoara sa okcima na mo­ toru (odvrtačem). Sastavljanje obaviti obrnutim redosledom. 8. b — odviti 2 vijka M8 pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13. b — odviti navrtku za učvršćenje izduvne cevi (specijalnim ključem). 3. Skidanje i names tan je nosača rezervoara 1. Paziti na spojnu šelnu. 7. 6. Skinuti izduvnu cev: a — odviti navrtku M38 ili navrtku M45 (specijalnim klju­ čem). 6. Pažnja: Pri skidanju može isteći ulje iz lončeta prečistača.14. Ubaciti izduvni lonac i cev. Držati uspravno uljni prečistač. Očistiti delove. osloboditi oslonac kućišta trans­ misije viljuškastim ključem OK 13. 9. Pri većoj zaprljanosti — rastaviti gornji deo prečistača i dobro ga očistiti. Skinuti levi i desni def lektor. Delove očistiti i zameniti zaptivače. Odviti 2 navrtke M6 na uvrtnjima pomoću 2 viljuškasta ključa OK 13.

Odviti vijak M8x50 imbus-ključem OK 13 mm i viljuškastim ključem OK 13. Odviti krilastu navrtku. 1 — navrtka. 4 — vijak. 2 — podlog ka. Skidanje i nameštanje poklopca ulaznog kućišta 1. 3 — poluosovina (duža). Pažnja: Ako sredina otvora prolazi kroz zub izlaznog vra­ tila. rotaciona sitnilica ili glavčina mora se zaokrenuti za 180°. Pri sastavljanju paziti na elastične podmetače.14. 9. 3. 5 — točak.9. Skidanje i nameštanje pneumatskih (gumenih) točko va ili delova rotacione sitnilice 1. 3. Ako ne pasu ju. Delove očistiti. 2. Pri postavljanju lako udarati dno poklopca (radi nameštanja). Skinuti poklopac i delove očistiti.23 — Pneumatski pogonski točak.13.14. 9.14. SI. 6 — vijak 261 . 2. tada međuzublje rotacione sitnilice ili glavčine mora da prolazi kroz sredinu otvora.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful