P. 1
Polja 454

Polja 454

|Views: 787|Likes:
Published by Alen Emigrant

More info:

Published by: Alen Emigrant on Oct 31, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/09/2013

pdf

text

original

časopis za književnost i teoriju

POLJA
broj 454

godina LIII

novembar – decembar 2008 Novi Sad

Izdavač: Kulturni centar Novog Sada Direktor: Laslo Blašković Urednik: Alen Bešić Redakcija: Maja Erdeljanin (likovni urednik), Sonja Veselinović, Maja Solar Administracija i plasman: Milja Petrović Rukopise slati na adresu: Kulturni centar Novog Sada, 21000 Novi Sad, Katolička porta 5, sa naznakom „za Polja“ telefon: 021/528-972, 672-3148; fax: 021/525-168 E-mail: poljans@eunet.yu polja@neobee.net http://polja.eunet.yu Rukopisi se ne vraćaju. Priprema: Vladimir Vatić Štampa: „Futura“, Petrovaradin Časopis se finansira sredstvima Gradske uprave za kulturu grada Novog Sada, Ministarstva kulture Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu. Likovni lajtmotiv ove sveske su radovi sa Novosadskog oktobarskog likovnog salona. Na naslovnoj strani je rad Milice Škrbić.

GDE JE ŠTA

GLASOVI
Radovan Beli Marković: TEČE KUD JE TEKLA 5 Miloš Kordić: PAS NA LJULJAŠCI 9 Nikola Malović: ČAROBNI ŠTAPIĆ, NIMBUS 2012. SOUL Mirjana Đurđević: KAJA 18 Ivan Lalović: SRCE MAHMUDA DERVIŠA 27 Jovana Žujević: RAT LISTOVA 30 14

VRT: SAVREMENE MULTIETNIČKE AMERIČKE KNJIŽEVNICE
(priredila Aleksandra Izgarjan)
Aleksandra Izgarjan: SAVREMENE MULTIETNIČKE AMERIČKE KNJIŽEVNICE Maksin Hong Kingston: BEZIMENA ŽENA 44 Ejmi Ten: IZBOR MOJE BAKE 53 Barati Mukerdži: DŽEZMIN 57 Džulija Alvarez: ĆERKA IZUMA 66 Herijet Malen: OCRNJIVANJE 74 Debra Megpaj Erling: LUIZ I ŽUTI NOŽ 75 39

ILUMINACIJE
Stiven Maju: KAKO ČITATI 85 Boško Tomašević: PESNIŠTVO PAULA CELANA I BESKONAČNOST KNJIŽEVNE INTERPRETACIJE 98

ZLATNA GREDA
Bojan Jovanović: PSIHOLOGIJA INATA 116

LICE
Silvija Monros Stojaković: TORTILJA LJUBAVI 123 Kristina Peri Rosi: STANJE IZGNANSTVA 125 Hulio Kortasar: PET PESAMA ZA KRIS 131

Prometej. 2008) 156 Milica Mirković: ISKUŠENJA I ISKUŠAVANJA GRANICE (Mirko Demić: Molski akordi.DOZIVI Adrijen Rič: DVADESET JEDNA LJUBAVNA PESMA 133 Rihard Obermajer: PRETPOVEST. Geopoetika. 2007) 162 Anđelko Erdeljanin: OD CVEĆA DO KRAJNJIH ZVEZDA (Paun Petronijević: Prebelo jedro. Novi Sad. Agora. Adresa. Požega. ODLOMAK IZ JEDNOG ROMANA 143 DUPLO DNO Eva Lipska: NJUTNOVA POMORANDŽA GRAVITACIJA Tanja Kragujević: BESKONAČNI BILBORD I ZRNO SOLI 149 150 RAZMENA DAROVA Vladimir Gvozden: „DEČAK JE KASNO PROGOVORIO” (Vladimir Tasić: Stakleni zid. 2008) 159 Sonja Veselinović: DOMIŠLJANJE ARHEOLOGIJE (Enes Halilović: Listovi na vodi. Prosveta. Svitak. 2007) 167 SVETLA KOMORA Danijela Purešević: TELO U NOVOM MILENIJUMU 172 Sanja Kojić Mladenov: IDENTITET NOVOSADSKOG SALONA – ISPITIVANJE NOVIH MOGUĆNOSTI 173 SAOPŠTENJE KOMISIJE ZA IZBOR RADOVA I DODELU NAGRADA 174 KO JE KO 175 . 2006) 165 Slobodan Jovanović: NIKAD ZAKASNELI OSVRT (Ljubinko Pušić: Pisanje grada. 2008) 148 Nataša Polovina: NA MARGINAMA MITA (Dubravka Ugrešić: Baba Jaga je snijela jaje. Zrenjanin. Beograd. Novi Sad. Beograd.

zašto da ne?. a i na svom mestu. nerazdvojimi s onog sveta pajtaši. spomeničkim likom i obličjem.. obdan i po triput. kadšto i bez kočijaša.ako Bog da. neharmonisana i bez ikakva procédé-a. dok se „preko puta” kameni dostojnici izmenjuju likom.. na opšte začuđenje. ovda-onda. U MRAKU IH DRŽE „U mraku ih drže. načisto stešnjen plac. „podalje od čaršije”. „iznosili saznanja” o kakvim se na ovom svetu ni slutilo nije. A na rabatnoj onoj klupi. putem koji nikuda ne vodi. koja i sama spomenički odavno figuriše. promakne kroz tešku kolubarsku noć. kojom je za sve buduće spomenike. bejaše odgovor na mnozinu zametli-pitanja. pod čijim bi natkrovom. kao i neslane uz njih dopričke. žustro negodujući kako zbog onog „sramnog prečukavanja” tako i zbog varoške nove regulacije. Ali sve u svoje vreme. Kamenom knezu. u priličnom broju. osim što su se sami Valjevci. ožičicu do u podgrlac uzloareno podižući ubeneđenom slišitelju. pročešljavše golicavi temat. zapravo: na ukopanim direcima gdešto zacepljena talpina. Eh. u kakvom memljivom podrumu”. proliv-glagoljem isprva činjaše. iz bokora zadivljalog cvetja oko kamenih kralja Aleksandra nogu. kao i po njihovim tajnim ispostavama). inatno proznačavala i prosukana duša o kojoj bi se na pomenutoj klupi uprav govorilo. teozofski obično nespremnom i spram svake „fantazije” unapred uščuvanom. o kojoj su najcrnje stvari pronosili upravo oni koji. ćudljivi geometer i oglašeni komita. u štimu šapatnog „antrenuza”.. za koje se čulo da ih. za revere jedan drugog svako čas potežući. Jedino je N. najvećma o nepokajanim dušama. a i stara se moda kanda povratila – u pogledu crnih odbora i sa dušama raznih petljavina. ali i u partajičnim centralama i crnim odborima. kao i na drugim mestima (po nazovi salonima i mehanama. razume se!”) određen u parku iza Pivare. oko njegovog „nepomen-spomena” užizahu sveće. s tim što se i ovde. poviše Belog Valjeva iste su „nebeske prilike”. izmenili pâsom. ali nije zaboravljana pogana mu duša. doduše – i oko Kamenog kralja navikom činjahu. Kamenog kneza su oretko pominjali. u vezi sa sudbinom proskitanih duša. ta napola trula klupa. na kojoj za dvojicu komocije uvek imađaše – kao na stražnjem sicu starog fijakera (kakav. vele. rečenom modom. time i za njegovo „mramor-izobraženje” („. sirote i 5 . kao što – u kudli manjem broju. osnažujući kazuističke domislice naoko pametnog pričaoca.GLASOVI Radovan Beli Marković TEČE KUD JE TEKLA Kolubara teče kud je tekla. poput kakvog priviđenja). u kralja Aleksandra po noći „prečukan”. kojem se sama priča. Kalabić. sačinjene silom dvorskog intimata. to jest: onog koji bi s punom titulom poreske glave splitao dotične duše naskroz ludu odiseju. kao u staroj priči: uz konjski topot i sitno rzanje. pogotovo otkako je Kameni knez. u večeri pozne.. kadšto i jeditih. svako je mogao valjevske priče dokono da sluša. premda kralju Aleksandru dinastički na rečima odan. držao stranu. Kažu da bi se.

ponad pokojeg od rečenih notata. u Načalstvo su tajno prizivane. duboko zamišljeni. Suproćeni dojavi. gospodin Jović.. pokušavali su da se razaberu u poretku neshvatljivih stvari. bez lica i imena vavek ostajući. Valjevski pak poglavari.. dočim bi. poput 6 . ništa nisu izmudrovali. sama po sebi. Što da me i vi ne istučete. među kojima i takvih imađaše da bi samo Bog mogao znati koliko u tome bejaše istine. njihovim tolkovanjima ne mogaše zadovoljiti. a makaze bez tocila kako ću oštriti?.već „izdušene”. prepanuto očima šarajući. kapom kašalj prigušujući. uvećavajući pri tom čitavu gungulu. o kakvom se i u jednoj pesmi pripominjaše. A tog veštaka („čovek sa strane. na rešetaljci činovničkog poimanja. o nepokajanih duša podnebesnom ražnjanju.. pouzdanog traga. u pogledu ove. Vratite mi torbu. kako bi „samu stvar” lično izvidili.” O ovom frent-šlajferu (koji je pobudio sumnju već i stoga što ga nikad niko u Belom Valjevu ne bejaše ranije video) i o njegovom udesu prednavedena priča. ali čemu pretres!? Kakve. zapamćeno je. s proskitanim dušama afere. dok je gerga uzloarenih amala oko njega sužavala kolo. nisu se probistrile načalnika Jovića misli. preda se uzimali. a s pomoć nekakvog raskandila – i predaje ih (u teglama.. pa i šale da zameće na račun nedužnih nevoljnika koje bi žustri Valjevci. pobogu.. na stvari: zalud-knjige o zalud-poslovima. siromaški odeven jedan čovečuljak.. Tucite. gdeno se pokajane duše skrašavaju. usrhivaše se. U eteričnim i harmonijski uzvišenim oblastima. tocila su unutar. Aman. ponad policajno mu doturene Kolubarske nepočimke. duše?. ali vlast se. nekakvog delovodnika prohirenih duša. neupravnim mastilom. ali ne toliko o poganstvu neznanog opskuranta koji je sa zabludelim dušama petljao. ne mogaše se „predmetno osentati”. Na prožuteloj hartiji.. Od raznih subjekata različito odslikavan. koliko o tome šta sve i poslednjoj šuši može dati maha da se ustoboči i za važno držanje vidno se postara. Oglašene gatalice. mogao je i sa načalnikom policije doveka krigle da iskreće i o sasvim običnim stvarima da razgovara. krajnje nezgodne. a ni sâm načalnik. ako se baš mora. možebiti i rečenog veštaka.. što je zabrinulo kako crkvene tako i svetovne vlasti. ponukalo da sa svojih stolica stenjući ustanu... dosta kazuje. s tim u vezi. Po rebrima. kažu.. što je i pojedine iz Sekulić Hotela „starosedeoce”. Ni uz čibuk. dašta nego po rebrima. svaki čovek na noge ćipio i zabezeknut se pri tom podbočio. kao u bolesničku šetnju da se nakanjuju. „Mene svi tuku. ili odvažni sugrađanin?”) ne mogaše niko prepoznati. nahađahu se različnih duša odiseje. da se i ne govori o naznaci nekakve putanje. a i po trbuhu. u daljnim tamo nebesima. a ponekad i u ozvezdano nebo. „Pokorno blagodarim”. iz gornjih sela smušene babe. ako sam već tu?. naročiti veštak domamljuje – prema pogodbi. gasnulo je svako umno prožizanje i rečeni profesori. ljudi! U nosu mi je ovo malo duše. zbog njegovog đavolstva. ćutke i hladno!) onom Crnom odboru „na staranje i dalji postupak”. dobro. vrebao je Natalije Prodanovićeve mladu i mekanu dušu. IZ KOLUBARSKE NEPOČIMKE * Potporučnik Milan Vasiljević. udrite!. nisu ostavljali ni ocedak kakve suvislosti. zajedno s dejstvenim i nedejstvenim filosofije profesorima. Ni zauzimljive gatalice ne uspevahu da sokrase ni jedno predgatanje. čijim sledstvom bi sreski jedan načalnik uvardao proskitanih duša osen-vijališta.. pogledujući oko sebe.

kadšto se nagorkim mírom i ovako okazujući: „Ne. ali ne kao vampira. i s pravne strane ne osobito čisto. učinjavaše se. * Hronološki nerealno (s obzirom na godinu. s mrtvog žandarma Mitra svlačio mundir. a ne. mekanih očiju i mirna pogleda. kao kradljivac mehanskih viljušaka i „pročeg 7 . Oficiri su pijanci i kartaroši. dvatriput Savu Savanovića pripominjao. u kojima je. uplivom snevačke „gramatike”. koga je sâm načalnik Jović na štaciji sačekao i trodnevni mu pansion na opštinski trošak u Sekulić Hotelu galant abonovao.. na daleke spremajuć se pute. tandrkali šerpe i tiganji − naskroz suproćeno onom o čemu su i valjevske novine potanko javile: „Slatko je žandarm Mitar večerao. čije priče za gotov groš niko nije uzimao. kao i na javi: sigurno i sviklo. ajduku Bojoviću. gotov da prokrklja: „Dodajte mi šinjel s čiviluka!” I sve bi se to. utubljen ne samo kao verbalni injurist. do pred zoru u zadivljalom parku da uzdišu. u komotnom jeger-hubertusu. tokom svakog od onih snova. čizme-brzalice i plavetnih lampasa konjičke čakšire. u psačanskog kmeta kući. * Milujući kao mačku crni šešir na levom kolenu. A kad god da bi se. Ali po običaju. slučajem neko video. trebalo je telo moje dublje ukopati. mrtav bi se žandarm Mitar kao živ nakašljao. nedaleko od rečene kuće. u takvim snevanjima.. s psačanskih tamo rasputa. u žutu kućerinu naspram trošarine. ublizo tebi. već kao izvanrednog i opunomoćenog inspektora šuma.. na službi i inače. bestelesan neko zakikoće. šta da se radi? Oficiri bi se morali kud i kamo bolje čuvati od svojih bolova i uspomena. među raskriljene šifonere u sobi na spratu.” * Ako se. na drugu stranu okrenuo. u pesničkoj oskudici i proznom neimanju. na vascelom nebu sama. kraj česme zastao. Šumele su lipe. vele. ne mogu o tome vama da govorim... ispijajući ad numerum poliće. Miroslav Šević.” Ako je.nekog ko za milost uzaludno moli. na korak oda nj. kao neka krila u noćnoj mrklini. u neodređeni noćni sat. na vascelom nebesu sama. odjednom izmeštalo u žandarma Mitra samački kvartilj. dok bi odnekud. bono umilna kao žiška pretprazničkog kandila. i po zakonu. a neko se prodrtim glasom.. ponad bošče s izveščale haljinama i ubogim rubljem). navodi se da je N. ne poimajući da gospojice Prodanovićeve stidljiva duša − kojoj se zaupokojene molitve jošte čitaju − i u stručku pelina.. Ah. više u pometenoj mu pameti negli uistinu. fijakeristom. valjevski nazor-književnik. kao poručnik Vasiljević. geometer. jedina je prozarivala ajduka Bojovića razbojničku dušu (bestidno ustumaranu oko privida krčmarice Janje). sve to.. ona zvezda. dok mu se oprljena duša majala okolo (poput kakve sluškinje koja cmizdri i bogoradi. uz šenktiš Bristol mehane. za telesnost svoju moraš biti s razlogom zabrinut! * Visoka. već i kao osioni nametnik. u pogledu civilnog statusa − mrtvi ili živi? − prizvanih svedoka). tokom rakijaškog ludog nadmetanja sa Slavkom Simanićem. možebiti i davno utuljena zvezda. na volove izdirao. odavno smirenog glogovim kocem. Kalabić. gotova je da šapne njegovo ime. ali ga je ajduk Bojović. možebiti prebiva.

proskitanih duša motrioci kao smutljivci su konduitno zabeleženi − u Kolubari i Belom Valjevu osobito. prema N. osorljivo se Slavko Stamenić. dobro! Da l’. * Sava Savanović se pod ovim Suncem. po mehanama sve Kolubare. kamčeći u Bristol mehani publičnu podršku. očebrsnuti bolestima i prostačkoj oholosti vazda izvrženi. kad je sred belog stolnjaka. šapatno izgovorio ime davno upokojene načalnikove kućedržice. pernati oblik poprimila. u sebi pri tom negodujući što nijedno od tri valjevska groblja nije na oceditom. izgranula rastačkana fleka. ne valja se zametati. Frivolne šale. tokom gala-večere u Sekulić Hotelu kojom gospodin Jović jubilovaše načalničkog zvanja desetu godinu. ličio je na čoveka koji osluškuje iz budućeg svog nebića zimomorni cvokot.escajga” besprizivno obvinjen. izniču na mestima velikih bruka i bestiđa. s tim u vezi. nekakvom Ćor-Miloju mešte N. u Glišićevom knjižestvu i drukčije. Kalabićevim tolkovanjima. (Odlomak iz romana) 8 . gospoje Milade. gdekad i neznancima. * Zveronaravne dušurine maju se u krošnjama kiselih dervesa. zbog nečuvene proskitanosti. kao politički neutralac izjavljuje. može biti i nekog ćurana osopština?”. dočim se njegova duša sasvim pogrešno. načalnika Jovića činovnička duša. Ne zna se ko je. zna se.. kuljavom kelneru obraćao. * Jedik su svi odložili i tanjire odgurnuli. Ne. nipošto! * Na tegobnu poslu sa malo zarade. tad. ukazno zabeležena i zakonski svakom rukom zaštićena. a i u Srbiji vasceloj slabo im se piše. ne bilo primenjeno. budući da je pomenuta duša. čija je duša. kao da je krv iz nosa nekom kapala. najvećma se neotesano. okazujući kao otužni miris pod pazuhom. u drugu klasu odsekom spadala. fijakerista. kadšto i po hodnicima Načalstva valjevskog. jošte ponad zaroškog onog groba. Kalabiću.. kao leptirica sviđa. „Oprem. a kisela derva.

Na usnama isposnika postoji čađ što miriše na crni hljeb. za sebe. Dok grao starci jedva da dišu na riblja usta. I njen Heraklit postoji sa školjkom mora za pisaćim stolom. Te postoje i svileni.GLASOVI Miloš Kordić PAS NA LJULJAŠCI POSTOJE ŠUMOVI Postoje šumovi čije uši usvajaju isključivo za sebe. smrtni šumovi staraca kada se oni: šu-šu. Zvjerinje mlijeko čuva se za gladne. tiho.. Postoji Hrist i njegov nož za grešnu riječ. u čije se šumove slivaju ogrebotine i ostali krastavi zaušnjaci. Postoje žilavi i narogušeni starci na crtežima po pećinama Altamire. 9 . ćirilica.. u redu rada i pojedinačnog životopisnog stvaranja. Postoje šumovi njihova lova i šumovi čaše dok se ispija vino i guta juneća džigerica na naglo. Postoje trepeti tame i u njima ključ za mučenja. Postoji tama i njeni trepeti na usnama grešnika. Ne zna se ni kad će iz čega da kane ptičja krv. U Narodnoj kuhinji ni danas nisu u kuvani kupus stavili ama ni jedno jedino parče govedine. Postoje dlijeto i burgija: kako za drvo. latinica: u istom šumu na davno osušeno drvo. Postoji pogana vatra. postoje glagoljica. tako i za riječi. Postoje pustinje. a mučeći se.

pa šta im dragi Bog dade. umjesto njih. Kako bi baš oni što brže. čije su brzine nezaustavljive.. U našoj budućnosti naši borci vide se u cvjetnoj Holandiji. Njihovi bicikli su bezbojni. Pa zapjevamo: Vetar duva. i vožnja se ubrzava. pak. Jer tu su. u hladovinu. Pa borci imaju vremena da na kiosku zdrave hrane kupe sjemenke bundeve i da ih ljupaju: protokom vremena na brzinomjeru. I podložni su digitalnim edukacijama. pa preko tramvajskih pruga. crne mi se.BICIKLISTIČKI ŽIVOT BORACA ZA NAŠU BUDUĆNOST Borci za našu budućnost nose sakoe na štrafte i voze bicikle sa što većim brojem brzina. pa njih dvojica preko parkova. zaista ponekad neophodan. i tako dalje. šljive opadaju. Dok se ovi naši.. 10 . I takvi mogu da pamte brze biciklističke staze. I šire se aritmetičkom progresijom. Pa im je i odmor. Ukoliko su označene. još uvijek uče. iz dana u dan. Jer samo takvi su najzdraviji. pa iz biciklističke torbice da izvade limenku piva. za našu budućnost.. Ukoliko. Pouzdani su na svakom treningu. Poneki od boraca priveže i svoga psa za bicikl. pojedini borci mogu da zaustave bicikle i da se spuste pod tužne vrbe.. sve brže brzine u pitanju. A i mi se često žrtvujemo: hladimo se. uz pivo.. čak i predugo. kao i oblačenju sakoa u skladu s intencijama novih sistema vrijednosti. u brzoj Kini i u zemljama gdje se vožnja na biciklima njeguje od malih nogu.. staze nisu označene.

velim. nožem. oni bi da laju. Ljuljka se kao Mjesec u oku nekoga ko se baš nadojio crnim vinom..PAS NA LJULJAŠCI Pas je vedra životinja. piskutaju. i osama nam se smijulji s neba. čim ga je ugledala kako se on onako.. Dok je jedan od tih vedrih pasa zasjeo na ljuljašku pa se on hrabro: naprijed-nazad.. Kad zađem u park pa se sa psima. nasitno. a režeći: na nju. S neba nam se rugaju anđeli. na primjer. itd.. da se sjeckamo: njima krvavo. Kao što sam i ja. naši zarđali lanci i oštre uzice. Kao što je i svaka druga vedra duha životinja – životinja. dok će za mene i žvakaća. mačkama. pa da im ugađam.. pa mljackaj do mile volje! S neba pada sunce. oni bi da se. padaju naše pobjede.. kao i ja. po nebu se vijore zastave. sa kojom sam u parku kao da smo jedno: ona. čavke. u pergament se upisuju životinjska i naša imena. slobodno: Lutalica! To je onaj bez naših zuba.. veli.. naši sivi nadimci.. ja. svejedno. Moja žena.. a ne podnosi. kad se uhvatim da se igramo. kiše padaju i pucaju kao po staklu.. mijauču.. sjenicama.. 11 . zrnasto. viljuškom..

a izlaze slijepe. u metilni alkohol izobličeni vagon-restorani umiru. Ništa tu više ne pomaže: željeznice umiru. Željeznice umiru vodoravno. zvižde. iz svojih spaljenih knjiga.ŽELJEZNICE UMIRU VODORAVNO Željeznice umiru vodoravno. 12 . ulaze pod trulu zemlju.. Probušene poput svinjskih mjehura u sjećanjima na žmirkava i pougljenisana noćna putovanja. vaginalna kiša. upravo krenuli. umiru ubistva u romanima Agate Kristi. A jutros je u prozore naših trulih vagona počela da sipi žućkasta. umire siva sperma po smrdljivim toaletima. One napuštaju svoje gole gradove. ne kreće im se po ovom mrazu. po šupljim i u našim mislima ljutim prerijskim stanicama. po globalnom otopljavanju. otrovane. Dok mi svaki čas pogledavamo u ogromne stanične časovnike: da li ćemo stići u mrtve gradove u koje smo. one umiru ravnomjerno.. Umiranje im je usklađeno sa udaranjem čekića u točkove: u gluvim noćima. Otpravnici vozova mašu. neće. Iako naoko sporo. pa ne mogu. U njima umiru prvi i drugi razredi.

... I vukovi i njihove Crvenkapice. takođe. buve. i sa oštrim zubima. U njima su svi vozovi – noćni vozovi. žuborasti i vječno su pospani. U gustim šumama svakoga od naših malih gradova živi po jedna čangrizava i sva nekako oker mala baka. U njima iz izloga visoke mode izlaze vjenčanice pa se u crkvama vjenčavaju same sa sobom. Iz naših kao grožđe malih gradova odavno su izašle Majke Božije. Za život su naši mali gradovi baš demonski mali gradovi. prosjaci. jutarnje falš-pjesme iz kojih nam je pucalo zdravlje. duva ljepak. i sa ostalim cicama-micama. religije sa svojim molitvama.. s pticama i s toplim picama. Hristovi.. knjige. U njima se grizu ljudi.NAŠI GRADOVI SU MALI Naši gradovi su mali... 13 . pisci. bauci. U njima žive anđeli. nestale su staklene flaše s mlijekom ispred vrata naših stanova. đavoli. ruše se udžerice. pa sve kao da mirišu na ispušene cigare svoje erotske mladosti.. Naši mali gradovi su kao stjenice. I svi su oni sisati mali gradovi. psi. Naši mali gradovi su kopije drugih malih gradova: množe se i mrljaju ispod indigo papira. podmukli mitovi. U njima se puši trava. Pa sve kao da su jedna mala baka. i s velikim ušima. U svakom od naših malih gradova ispuštamo po jednu ionako mrtvu svoju dušu. Naši mali gradovi su prepuni podmuklih ubica i neopreznih samoubica. uzdižu se aluminijumske i od staklosti vještački oplođene zgrade. vještice i ostale cice-mice. jure se nezaposleni. nestale su melem-riječi. mediji. vaške.

kako mi majka ulazi u sobu i pod LCD-plus monitorom ostavlja jestive ponude. Do zore me karao. U kurac više s tim. Opazio sam. da sam tehnološki po svemu sudeći u odnosu na njega inferioran. a na koju je ovaj. Serijom virusa. da odjebem. Nisam mogao da vjerujem da vidim to u šta sam gledao. a ja sam već iznova bio na netu. kao npr. Naslućivao sam da nemaju toliko para. pun odluke: nema više ispraznog četovanja. Ubio sam se da sačuvam hard i sve što je na njemu. Od cijene su mogle trepavice da mi otpadnu. kroz kapke. U susret ljetnjoj sezoni lansirano je čudo. memorijsku karticu od 100 GB. opet. opaskom. Neopozivo. surfovao sam. Cijena je ostala ista. Rekoh roditeljima kako se pojavilo nešto upravo čarobno što bih želio da posjedujem za moj 18. nakon čega sam mu poslao seriju dizajniranih kurčevitih emotikona. s internom memorijom od isto toliko giga. Oporavljen. odnesen.. kad se vratio s posla. bingo! Eto ga. jer drugog stola u sobi sem kompjuterskog nije bilo: doručak. Simbolično kaže li se. Nakon bitke s vitrualnim neprijateljem prespavao sam i sutrašnji ljetnji dan do podne. ipak nije uspio da ujaše virusnom konjicom. rođendan. Mnoge stvari. Protrljao sam oči iza mnogog gledanja u sitan font. ja nisam mogao. Čim sam vidio kako taj tip telefona s bilborda reklamira Danijel Redklif. Pio sam sok od borovnice. ali sam isto tako naslućivao kako ću da načisto puknem samo ako li ga se ne dočepam. 14 . vidio sam. i otac je. Otac je jeo neku ribu. USB kabl i stereo slušalice. Soul je od prateće opreme imao CD ROM. NIMBUS 2012.Nikola Malović ČAROBNI ŠTAPIĆ. SOUL Bio sam na nekoj mnogo dobroj travi. kad me taj tip iznervirao samo tako. Radio je na GSM i UMTS mrežama. Poludio sam za rečenim tehnološkim egzemplarom. Jebi ga. hiphip-ura!. Ovako ili onako. filmski Hari Poter. Ali ono baš. ručak isto. do temelja mi je lik sravnio i Jerihon i Hevron i Virsaveju i Kadis Varniju – ali u Jerusalim mog harda. Potom sam spavao more than 24 hours. da je za bežičnu konekciju bio na raspolaganju Bluetooth posljednje generacije. i nastojao sam da ga nađem. Majka me poljubila u glavu. dok je pažnja posvećena trivijalnostima. prećutane su u opisu. Do te me mjere bio urnisao onaj lik. premda sam pogled bacao na očevo vino. kroz sekvence. Načuo sam da je negdje proizveden Nimbus 2012. uzvratio nuklearnom paljbom. u čemu je možda i ležala Nimbusova tajna. Nimbus telefon ostao je skup. Soul. Te sam se noći kupao u 7 znojeva i do jutra pravio baj-pasove da mi samo fatalno ne nastrada hard. i na četu. Najedanput. morao sam da ga imam. Tek sam od sljedećeg doručka ja uspio da kroz san uberem rukom parče sira. što je značilo da podržava brzi protokol za prenos podataka HSDPA od 666 GB.. Prebacio mi je. jezikom popularne igrice Irangedon. i večera.

GLASOVI
U estetskom je smislu Nimbus 2012. bio inovativni biser. Ni nalik telefonima koje su koristili svi. Bio je to u pravom smislu Čarobni štapić, boje kedrovine ma šta to značilo, s virtualnom komandnom tablom zasnovanom na senzorima. Displej se bio kružni, dužine 3.14 inča, i sezao je do dna štapa, s rezolucijom 1.200 x 2.400 piksela u najjeftinijoj varijanti. Naravno da je ekran nudio odličan kontrast i vidljivost u uslovima intenzivne sunčeve svjetlosti, sa svih 18 miliona boja, čistih i bez ikakvih vizuelnih manjkavosti. Roditelji su planirali da mi kupe čamac tipa light gliser ili skuter tipa vespa. Nisu imali pojma u kom sam filmu. Otac je računao da ću barkom ili vespom svejedno, ja da imam sve što on nije mogao da ima u njegovo vrijeme. More riba. Razmišljao je na klasičan, analogni način, kao normalac, što je i bio. Direktorčić u društvenoj firmi koja se nije snašla kad su uzeli da je komadaju tajkuni iz vladajuće koalicije. Majka je bila još žešći normalac, premda vladar u kući, profesorica srpskog, toliko tvrdoglava da nije uzela zaozbiljno da sluša ni Erwinu, feminističku prvakinju što hodočastiše svake subote po parohiji, te kazivaše mojoj majci, brk u brk, feminističku abecedu i promjenu po licima i vremenima: Ja – feministkinja; Ti – vladarka u kući; Žena – biti – superiorni pol... Nimbus je i na ekranu monitora, onako živo zarotiran, predstavljao spravu punu iznenađenja. Stekao sam utisak da se po prvi put, ono, i ne radi o spravi, o izumu ili nadgradnji svih tehnoloških generacija izuma, već o sasvim živom pomagalu, koje svoj živ identitet dokazuje u ruci svakog njegovog very own vlasnika. Načisto sam se navukao na 2008. Soul. Imao je integrisane kamere izuzetnih performansi, sopstveni operativni sistem s mogućnošću sigurnosne personalizacije, te nizove tastera u gornjem dijelu štapa – praktičnih utoliko više što se njima moglo da računa na sve pogodnosti zaista revolucionarne Nimbusove funkcije. Numbus 2008. Soul čitao je misli. Porezala mi se nožem u kuhinji majka kad je čula koliko košta mobilni telefon do koga mi je toliko bilo stalo. Smogao sam hrabrost i proslovio cijenu. Čak sam je smanjio za jedan cent, da psihološki zazvuči manje, 9.999. Otac je uto prekrižio pogrešan broj, pokazalo se tokom izvlačenja lota, koliko ga je samo Nimbusova summa ujela za uvo. Da sam bio obazriviji, i cijenu prošaputao tren kasnije, otac bi jamačno ubo sedmicu. Ovako je, šesticom, vratio neke sitne dugove, pa smo opet bili, pred moj 18. rođendan, na istom, ni tu ni tamo. Nekim štedljivim pak čudom, roditelji su i dalje imali dovoljno da mi kupe light gliser, ili vespu. Ali ne i ono čime se najbolje moglo da nagradi punoljetstvo njihove krvi, to jest ja. Nisu imali ni izbliza za mobilni telefon što ga je reklamirao Danijel Redklif – Harry, i sa bilborda – i sa svake, što je vrijeme više odmicalo – radio i TV stanice. Novine da ne pominjem. U strip oblačiću, čitao sam svuda po gradu jedno te isto Harijevo: „Pure Magic Technology! Make Money And Try It!” Prvih dana iza očeve šestice bio sam očajan. Gledao sam staru moju Nokiu s prezirom; bila je shit. Pozivi, SMS, kamere, radio, sve prevaziđeno. U jednom sam je trenutku pljunuo, baš sočno. Hrrk, taj rad. Nastavila je Nokia da funkcioniše, ok, ali je Nimbus mogao i pod vodom. Bio je otporan na udarce, na sve, čak i na talase iza aktivirane najveće pretpostavljene iranske nuklearne bombe.

15

Djevojka je pokušavala da me odobrovolji usnama. Iz straha od samoće valjda, sve je bila spremna da uloži samo da mi se nađe u snovima. Mojim je snovima pak suvereno vladao novi Nimbus 2012, Soul, mobilni telefon, ne ona. U obliku čarobnog štapića, uzan, svemoćan, multimedijalan, s dvije ključne opcije: Keyboard & Mind. Mogao sam ga ručno programirati eda bi mi se oglasio galebovim krikom svaki put kad bi neko pokušao da me prevari, a isto sam mogao i mišlju. Za to je bio zadužen, skapirao sam između redova Uputstva na sajtu, inovirani sistem WOLDEMORT, neprovaljivo-neprovaljiva tehnološka perverzija. Nimbus je upravo bio mobilni telefon koji vidi, ako se Nimbus 2012. Soul uopšte mogao da naziva mobilnim telefonom. Jer to ni po čemu nije bio, sem po funkciji po kojoj je čovjek mogao poznati čovjeka i s njim se na daljinu gledati tokom razgovora. Nimbus je bio inovacija veća od svakog očekivanja. Bio je veće otkrovenje od Glasa iz kupine. Bio je to tehnološki hrist. Sem radija, obične i kablovske TV, Interneta, Super Google Eartha i ostalih regularnosti, čudo je čitalo misli svih ljudi u mimohodu, do dometa od 999,99 stopa, pod uslovom da oni čije se misli pretvaraju u digitalni tekst na displeju, ili u slike ako bi u originalnim zamislima bile jasne – imaju ili biometrijsku ličnu kartu kodiranu sertifikatom 666, ili identičan takav pasoš uza se. O tome što stvarno misli moja djevojka, nikad nisam mogao da znam. Voli li me ili se proserava. Zato mi je bilo do Nimbusa. Ili da budem sasvim iskren, do najbolje drugarice moje djevojke mi je bilo. Mala normalka was very hot, samo takva, u stvari nenormalka, jer je i dalje imala staru ličnu kartu, ne-biometrijsku, u kurac, i ja šta sam pa mogao? Da čekam? Da čekam da mi roditelji kupe gliser, ili vespu, pa time da je muvam, ili šta? Kad može da jebe država, što ne bih mogao ja? Umirao sam od želje da malu posjedujem. Djevojka, po gradu znana kao moja, češće me ljubila dolje negoli gore, ubijeđena da ću tako duže da joj trajem. Koja glupača. - Je l’ nemate za Nimbus? – upitao sam bez mnogo uvijanja roditelje, prvo majku, pa oca. - Pa, zar su light gliser ili vespa loš izbor? – kalkulisali su, stipse roditeljske. – Ni nakon novog kola lota, Nimbus ne možemo da si priuštimo... – rekao je otac. – Mili, tvoj se otac opet izrazio pogrešno – oglasila se majka s dozom prepoznatljivog Erwininog uticaja, i dalje normalka, jednako mi vrijeđajući uši: – Nimbus ne možemo da ti priuštimo. Preskup je. Ali zar je barka-vespa malo!? Budi razložan... O, privolio sam se ja razlogu i logici još kako. Nije mi majka jednom citirala pisce koji su slovili kako čovjek, ako nešto žarko želi, na kraju to i dobije. Vjerujem da su svi pisci, majci, željeli da postignu slavu, da ih čitaju u Njemačkoj ako su Rusi, ili obratno, ili su pisali o ljudima koji u Parizu žele da se obogate ako su bili tek siroti studenti s arapskih obala Mediterana. No to nema veze sa mnom. Moja ambicija bila je da budem dio Systema, da budem digitalan do mjere da i sâm posjedujem magičnu tehnologiju oličenu u obliku čarobnog štapića Nimbusa, što ga je, sad već preko svake mjere u odnosu na realno siromaštvo u obalnoj državi, reklamirao Danijel R. Haripoter. Pred izlogom butika Man`s Secret na glavnom gradskom trgu buljio sam u te tijesne erotske gaće. Gaće su bile pune kite, i to moje, u mislima. I svaka je žena buljila samo u mene, na plaži. U mislima. Pokazalo se, ne samo u mojim.

16

Jedan je Englez, titravog štapića – upravo Nimbusa 2012. Soula, prišao mi, i pokazao kako je, pritisnuvši okom opciju SERBIAN, iščitao sve moje aktuelne mentalne slike. Budući da se još nije snalazio s tehnologijom, kako reče, htio je da mu potvrdim ako njegov čarobni, magic wand, ne kazuje istinu. Odmjerio sam čilca od glave do pete. Nemam pojma ni kakve je patike matori nosio, a jeste neke, no je, gle! imao Nimbus! I zaista, sve o čemu sam netom promišljao, čičica je imao na displeju, na srpskom. I to ćirilicom. Poželio je Translate i u trenu dobio prevod svih mojih potajnih želja. Osmijehnuo se slavodobitno, kao gladni lav pred dječačićem koji je iz neznanja otvorio rezu na vratima zoo-kaveza. Imao me učitanog, ko golog. Upitao je da li bih želio da mu vidim ostale mnoge performanse, ali da to ne bude na vrelini glavnog gradskog trga, nego u hotelu u kome je odsjeo, tu iza ćoška, na mjestu kudikamo intimnijem i s većom mogućnošću svih oblika Nimbusove neprikosnovene konekcije... Očaran tehnologijom, pristao sam, kao njen rob. Hipnotisan, slijedio sam jebenog penzosa. Englezove misli nisam mogao da čitam, ta kako bih, iako sam iz jezika imao svih godina – 5. Vidovit nisam bio. Pun slutnji, zato jesam. * Svi znaju da ne želim da pričam odakle sam pukao šest rata, odakle mi novci za vidoviti mobilni. Glavno je da sam jedan od rijetkih što ga u ovom trenutku uopšte posjeduju. Niko me više ne može da očita a da ja to ne znam. Niko više ne može da mi siluje privatnost. U gliseru dobijenom za 18. rođendan vozao sam djevojku tek jedno popodne. Programiran, mobilni štapić počeo je da se oglašava galebovim krikom – i da vibrira u trenu kad mi je riba vriskovima prijavila da lažno svršava. Blagosloven da si Nimbuse, slava tebje! Nisam se dvoumio ni časak. Svukao sam ribu s kurca i bacio je, onako golu, u more. Potom i sve njene krpice. Upalio motor i odjezdio. Pa se vratio, turirao mašinu, napravio tri počasna kruga oko bivše cupike, očitao na displeju: – Jebo te Mrzim te! – vidio da u sebi nema nikakvih jasnijih slika, i nestao do uvale pune mojih tehnoloških ispisnika. Sličan sličnom, digitalan digitalnima. Jebi ga. U vrelini ljeta, u idiličnoj lučici punoj maslina i fensi plažnih baldahina, bacio sam sidro i svukao plavo-bijelu majicu. Pritisnuo sam magnetnu opciju Hemoglobin, te mobilni štapić time prilijepio uz veliku butnu venu – mada sam mogao i uz aortu, što bi po slovu Uputstva bilo nešto opasnije po zdravlje – skočio, i iz mora nikao punih gaća. Oko mene se rastezala uposlena golotinja pod plažnim baldahinima. Jedna mala provirila je kroz zavjesu iza ramena svog ljubavnika i vidjevši me, u sebi rekla: Mmm. Pročitao sam je na displeju. I vidio je jasno u MNE slici, u Memory New E-picture, na šta je to njeno Mmm trebalo da liči. Krenuo sam k ribi, krckajući pod stopalima svu plastičnu plažnu galanteriju i elektroniku, naočare, maske, neke tehnološki inferiornije telefone po ruksacima, CD-ove i fleševe... Gazio sam pravo. Jebalo mi se. Ali ono, baš.

17

. ali i grebe. repatu bebu. i zvera okolo. među nama rečeno. kao i obično sklona je preterivanju. večito ga inžinjer Đurđević skida. uzbere po neki crveni plod i stavi ga u usta. Malopre je mamiliju. gospođa povremeno iživljava na mački. Uzme je u naručje. dlakavu. A Bebili. Kinešče  „Bebiliiiii! Bebili Mačkilijevna. čista empirija. Đurđevići nemaju dece.Mirjana Đurđević KAJA – odlomak iz romana – 2. „Bebili. pa se onda. Uz deblo stare trešnje. Gđa Đurđević ponadala se da će moći da ga skine sama. Uživa. niti im se viri preko ramena kad stanu na kantar.. Dobili su ga kao sasvim malog. pa je tako prezime fasovao još pre nego što su mu pod rep pažljivo pogledali. kad je izašla na verandu da osmotri vreme. Rusa. „vidi kako imam lepu. gade. u dvorištu jednospratne kuće u Pocerskoj 14. a ne vezuju kera otkad im je Bebili treći put ugazio šeboj. Mačak. Pentranje po drveću mu nije dozvoljeno uopšte. da ne preskoči ogradu i onda kuku i naopako. na kraju balade. Opružio se koliko je dug. Otkad komšije iz broja 16 ne vezuju kera. pri tom se bebili dere kao i svaka beba. prevrne na leđa. silazi dole. juri pogledom krpčiće svetlosti koji sa ćarlijanjem vetra munjevito menjaju mesta po šarenom ladu. prislonjene merdevine. što je samo njima dvoma smešno. mater ti tvoju. silazi. pa jedan dan negde iza ručka. ujeda i otima se kao i svaka mačka. Bebili Mačkilijevna je on. ovo je već pogrdno. i dok si reko kriv jekser već je bio na drugoj grani.. jer glupan posle ne ume da siđe. te ne haje za njene pretnje. mesec maj.. žuljim se!” Bilo je proleće. Na najnižoj grani. kako da se obuče za čaj sa Pidžinom. njemu je izlazak u dvorište dozvoljen samo u ljudskoj pratnji. poznata beogradska književnica i još poznatija učiteljica mačevanja. očito 18 . sedi gđa Đurđević. Bebili na gornjoj grani to odlično zna. Veverica u trećoj avliji. da ti se ja gore ne penjem! Probošću te. penjem se!” Gđa Đurđević. od prijatelja. strugnuo kroz noge. obično dobaci: „To ti je zato što pušiš!”. tako da o nekakvom daljem pentranju nema ni pomena. recimo jedino toliko da je već i sama pojava ove gospođe na najdonjoj grani trešnje neprimerena građanskom redu i nosivosti starog drveta. Damama se u krštenicu ne zagleda. supružnik. Spazio je vevericu. što je s repom skoro metar. be-bi-li”. klati nervozno nogama u kućnim papučama. pljucne košticu i nastavlja da se preganja s gornjom granom. neka dva metra od zemlje. nosa je okolo i gnjavi: „Ko je moja be-ba.” Na to joj inžinjer Đurđević.

ne bi li im ostavila vremena da je ogovaraju. inžinjer Đurđević ima savršenu visinu za skidanje mačaka s drveća. ako. Čekaj. De Hevilendov. I odista. Za ove obične izvolite vozom! Naspram Galeba. računala je još tada. stigla je. Kinešče?!?!?! U taj su se mah. sem železničkog. nasred platforme za ukrcaj-iskrcaj gordio se jedan ganc novi Caudron Galeb. može da domaši Bebilija i s poslednje prečage merdevina. na koje su ove prethodne gledale s aeroplanskih visina.. kao i tout Belgrade. beogradski. naime. mahnuo. autom. koji se kod njega uvek zove: „Da pročitam Politiku. molim vas tiketu za noćni let do Bukurešta!”. malo je falilo kući da se vrati. pošto je njena bolja polovina opet imala zakazan važan radiodifuzni eksperiment u Rakovici. sa četiri travnate piste. već personalno. Ali ovo dete ne može biti njegova unuka. i ljubazno se udaljila. skela nije u pogonu! Skeledžija udaje ćerku. I još joj otero NSU uzinat. izmotava se u sebi. ko što se na pančevački aerodrom išlo skelom preko Dunava. pašće vlada od nedelje. u neko Dojno polje prema Bežaniji. dabogda sve popadale s tog ringišpila naglavu. zauzela busiju da dočeka Bebilija ako se smiluje. Na otvaranje Međunarodnog aerodroma Beograd. Hitro je s verande donela fotelju od pruća i stavila i nju pod trešnju. Muka je hvata svaki put kad pomisli na prelazak preko reke! Nije joj jasno da prestoni grad nema poštena mosta. a mogao je tramvajem. rekla bi da i par putnika manje prima od Galeba. pa da se izede živ što nije pošao sa njom. pravim tornjem i savremenim osvetljenjem u Beograd sletati i nešto ozbiljnije od onih krilatih šklopocija. Nadala se da će sad.” Onako dubinski.GLASOVI ništa od toga! Nije džaba kao devojka govorila da se neće udavati ni za šta što nije bar deset coli od nje višlje.. skelom preko Save. ako. žalimo slučaj. kakav je jesenas gledala na aeromitingu u Parizu. veliki se vašar napravio. Ni da će biti ovde. Bebili da se strmekne ili supružnik da se pojavi nakon što odrema jedan kratak san posle ručka. Poklon za debelu godišnjicu braka. krenula je sama. Podglavila je cicano jastuče pod krsta. pošla bi inače s njim. on ju je i spazio. ići će se sad i na ovaj novi. Na brzinu je popila šampanj sa jatom gospođa ministarki. neznatno manji engleski Zmaj.. možda nauči od nje čemu merdevine služe. 19 . Pidžin i devojčica bili okrenuli. „Dobar dan. A gđa Đurđević brzinom Caudron Galeba vrti elise po glavi ko bi to. Lindberg preleteo Atlantik. zavalila se i prebira jučerašnje događaje. pa ono kod repa je Pidžin?! Vodi za ruku neko dete?! Pre dva dana su jahali po Banjici i ništa joj nije rekao. Šest ili osam. još će jedared do trovanja olovom doći kolko duboko udiše najnovije vesti. „Ne može. preko Save pa u božju mater. Koje je ostavila malom vrtiguzu nakon što je pažljivo sišla... Ko se prvi smiluje. naj. i evo hitaju joj u susret. pomoćnikovica i sporadičnim primercima načelnikovica. Prvi put ga vidi. nasmejao se. rastvori novine i pokrije se njima po glavi.. malo je. zgodan dvomotorac. pa u krug. Načekala se na skeli onoliko. izeš metafore. Ne samo zato da bi imala o čemu da sladi inžinjeru Đurđeviću uz večeru. od Beograda do Pariza dobacilo s jednim sletanjem po gorivo i za možda šest sati! Al nema skoro okruglih godišnjica braka.” Kakogod. njime bi se. a mi ćemo u eru aeronautike skelom! I to bukvalno. najmanje tri su nužna na ovoliki promet s Pančevom i Zemunom. ni da mu je došla unuka. s kakvom je preklane letela u Peštu. Nju su zapravo najviše zanimale mašine. ko bi dole sad bi gore.

gđa Đurđević. „Hm. doduše blizu je tim Đenovićima. a ko šeta Kinešče”. „Dobar dan.. u Japan. ćerka mog prijatelja. dok devojčica izvlači desnu ruku iz njegove leve i pruža je Đurđevićki. gotovo stroga. kao da ga zaustavlja. nikad mi ne bi palo na pamet da Đavo ima crne oči. gromko se smeje Pidžin. draga moja. odgovorio je zbunjeno. kloni se publiciteta. veoma inteligentna. Šta više. opet pakovala u privremeni zbeg. Upravo se. A redovno je pominju. već su ih krenuli žive uvoziti u Crnu Goru?” Pidžin primećuje neregularnost situacije. Perl Bakovu.” Sve sem tih neobičnih imena. kolko milijardi? I malo im da ih u sentence trpaju. „Nego je sad njih i Kineza.. ovaj put u svojstvu negdašnjeg profesora Kolumbije. koja piše izvrsne pripovesti – često mu šalje rukopise – nema kuraži i da ih objavi. Njenom profesoru nije jasno kako jedna tako odvažna i opasnom življenju sklona žena.” „Bože. „Šta je. koja za sebe misli sve isto. i deset godina”. a niko je ne tera. u poslednjem Pidžinovom pominjanju gđi Đurđević. američkom poslaniku u Beogradu. kako vama mozak radi”. da”. sem povremenih školovanja. i to kose. prekide ga podozrivo Đurđevićka. „Ne znam ko sad ima bujnu maštu. Bolje ti pristaje nego Pi Džej. čim se situacija primiri. ako ga ne vara zemljopisna karta koju je proučio nakon razgovora s doktorom.. al dobro ste me zabavili. ništa ne govorite. što je za jednu književnicu velik kompliment. Na to joj Pidžin uvek kaže da ona nema teoriju nego bujnu maštu. jer odlično zna da Pidžin nikada nije bio na Jadranu. malo im je njih i Rusa dvesta miliona?”. više književno-teoretski. „Ćutite. upravo je shvatio da je Kaja Astrahan zamenila nekim toponimom koji mu nije sasvim jasan.” „Iz Herceg Novog?”. da ove dve. treptati ko svraka na jugovinu. misli dok trepće. odande je redovno isteruju. osim što joj se sklonost opasnom življenju ne proteže čak do Kine. ima nekakvu bivšu doktorantkinju. ovo je moja prijateljica. dok joj Pidžin ljubi ruku. ne puštaju ruke i naopako se gledaju. znam! Bila sam pogodila. s neznatnom primesom crnogorskog primorskog dijalekta. obrazovana i literarno nadarena. „A ti si Pidžin?”. pomislila je gđa Đurđević i dodala glasno: 20 . alijas Džon Dajnili Prins. Nije imala gde bliže?” Radi se o tome da Pidžin. A ovo je Kaja. zadeva se u sebi gđa Đurđević. „Od sada ću te i ja zvati Pidžin. Đurđevićka. velika i mala. pa pruži ruku dlanom prema gospodinu Džonu Dajniliju Prinsu. Ćerka doktora Erenžana Hara-Davana iz Herceg Novog. a ona se ponovo vrati. dete je izgovorilo na čistom srpskom. u Boki. „Grešite. Balkan joj je više no dovoljan. pa brže-bolje poče da objašnjava: „Kajo. da vašu Perl Bakovu ipak neka mračna tajna drži u toj Kini! Polumračna! I sad je kod vas sklonila svoje Kinešče od ove najnovije istrage stranaca s posebnim osvrtom na Amerikance. I podučava mačevanje. alijas Pi Džej. priznajte. zbog čega je gđa Đurđević stala.„Pidžin! Kakvo iznenađenje!” Najednom joj sinu moguće objašnjenje. umešala se i mala. štonobisereklo. Ona je književnica. Kaja Hara-Davan. koja ceo život.. sedi u Kini. i koja svoje možda ne tako izvrsne pripovesti bez ženiranja objavljuje – ima teoriju: gđa Bakova krije u Kini neku strašnu tajnu. kod svake političke turbulencije. nasmrt ozbiljna.

Niste mi rekli da vam treba. do šofera. devojko. buni se devojka. Prozor spavaće sobe. i uopšte neke čobanske igre. da pričvrsti šešir.” Razgovor utroje se nastavio nategnuto još neko vreme. Eto konačno neke vajde od bejzbola – pogodak! Iz sobe se prvo začu neko komešanje. povremeno mu malo sparinguje. pa gđa Đurđević uze da rezimira: „Đavo ima crne. Gđa Đurđević skide papuču.” „Kod mene u sobi. Maruška se teško rasanjiva. da bi Pidžin nakon pet-šest replika pogledao na sat i rekao da oni žure. inače bi već dozivao džezvu. ne stiže da kaže kako ne zna kolko je sati. i bezobrazno se popela prva na prednje pomoćno sedište bjuik roudstera. slušaš li ti mene ili još čmavaš.” „Ama. gde mi je papuča? Ne mogu bosa. Za redovnu platu! Ja idem da se spremam. ko i ona sama što je original banataska Švabica. kose oči. ni kako nije ponela papuču. skroz-naskroz. bio širom otvoren. bio je priklonjen. do kupatilskog. supružnik još uvek čita Politiku. dobro odmeri rastojanje. ne. sedi tu i ćuti! Čuvaj drvo. Zato je s one gornje debele grane visio Bebilijev tigrasti rep. Kolko je sati? I gde mi je papuča?” Gđa Đurđević to tako često. a ne samo Pidžin. dvanaest godina i prilično je neuhranjen. u prizemlju. zaspao. da skida Bebilija s trešnje ko engleski pandur. poderaću novu čarapu.„Je li? I ja mu to kažem! A koliko ti imaš godina. što šparta Mileševskom. ali se kroz krošnju trešnje sunce više nije probijalo. reci gospodinu da sam otišla s Pidžinom na čaj. Njoj Pidžinov bejzbol strašno liči na klis i maške.” 21 . Nek se Pidžin ubriše da će mu ona sedeti s ovim neprijatnim derištetom. radi šta znaš al mu ne daj da zbriše kod onih divljaka u avliju. Bebili je gore. čula da njih dvoje pozadi ćaskaju sve u šesnaest. ne bez ponosa. pa se na prozoru pojavi Maruškina čupava glava. „Papuča. ako ni zbog čega ono jer kola američkog poslanstva imaju prednost na skeli. lepotice?” „Dvanaest”. pomisli gđa Đurđević. Ili ga skidaj. teško bi išlo. na spratu. a onda i da dođe u dvorište. „Samo ja u ovoj kući ne spavam posle ručka!”. pa da ga ne ubije promaja. neću ga buditi. ja ću ga probuditi da siđe po mačku. mnogo je trapava. „Slušaj pažljivo. odgovorila joj je Kaja odsečno. Potražila je po torbici ukosnicu. na šta je naravno pristala. kako ja da ga skinem kad vi niste mogli”. „Jao. o nekakvim kamilama. Što je potrajalo koji minut. Ne. kamena s ramena. da ne galami jer onaj gore spava. i pokaza devojci prstom prvo da ćuti. pažljivo nanišani i zafrljači papuču pravo kroz prozor. ili sedi ovde dok ne proba sam da se skine. rafalno. nemoj. „I šta ću sad još ovde engleske pandure da izigravam za redovnu platu?” To je Maruška prisluškivala kad je inžinjer Đurđević neki dan u šali rekao kako će da uposli na kontrakt džandara Peru. Zblanuta. kroz tutnjavu motora. Zato je mali prozor devojačke sobe. Usput je. A Maruškin smisao za humor je original švapski. Pet?! Kolko li je sati? Koliko dugo ovde metaniše? Gđa Đurđević podiže pogled ne bi li zaključila štogod iz položaja sunca. Maruška ne stiže ni da upamti treba li ili ne treba da obaveštava gospodina gde mu je žena. istina. šofer treba do doveče da odveze Kaju u Belu Crkvu?! Ponudio je gđi Đurđević da je odbace do kuće. i tada su zakazali viđenje za danas u pet. ali ne može da ga odbije. spava ko zaklan! Ni iz kuće niko nije davao znake života. gospoja. rastrgnuće ga ona džukela. ima preko sedam metara. čak se i derište par puta grleno nasmejalo. U Pocerskoj je izašao da se pozdravi sa njom.

draga. zbog nečeg drugog sam insistirao na ovoj čajanki danas. reče mu i otpi dobar gutljaj piva. Od Bebilija na početku do kralja Milana na koncu. „sešće na motorbicikl. vidite kako ste uduvani?” „Piću čaj”. a mrdneš li više Slavije. ja ne znam šta oni u opštini. odgovara i namiguje. na pola metra od astala za kojim sedi američki poslanik u Kraljevini SHS i pije pivo iz velike krigle. Pa sam morala da obilazim. levo-desno od Mekenzijeve. ništa ne opravljaju. ceo Savinac. Kiti. „i nisam uduvana nego zaduvana. jako detinjasto.. za-du-va-na. Gđa Đurđević se skinula. znate li da nanovo kaldrmišu Kralja Milana? Granolitom.” Vadi iz unutrašnjeg džepa malu beležnicu i penkalo. Njega kaldrmišu svake godine. „Vrlo dobro. još jednu kriglu Bajlonijevog stouta. neka kaljuga u Zorinoj. Samo se nagla do krigle i zagnjurila u nju. „Uostalom. pa to radi jedino kad su nasamo. how about that? Dakle? Birajte! Ja sam žena kompromisa.. Kiti.”  Postoje razni načini da jedna dama svoj entrance u Ruskog cara učini efektnim. kad vidi da je prošlo četiri”. „Jooooj. po ovakvom lepom danu.. mal se nisam ušljiskala. ali je on mnogo lepše vaspitan od nje. sluti Maruška na zlo. i sva zajapurena se sručila na stolicu kraj Pidžina.. Gde ste našli budiste u Beogradu.” „Znala sam”. posebno jer su joj od srednje pene na gornjoj nausnici ostali debeli beli brkovi. A šta znači ušššljiskati? Maločas ste. The first English-Serbo. Šta ćete piti. model iz 1925. ali moram prvo da ga napravim. bez ruku.. nešto se prosulo. draga”.„Jooooj. nalik Pidžinovim. pa ako se opet sjendeči negde biće doveče cirkusa u kući.” „Hoću. Kupite sebi rečnik. ali teško da bi se koji mogao meriti sa parkiranjem motorbicikla NSU-750. za gospođu. budibogsvama!?” 22 .” „Kitidraga će iz ovih stopa preći u Gecu Kona i kupiti vam bar dva različita. okruglo je pet.. nehajno zagladila kosu – ni zaštitnu kapu i naočari nije bila stavila. pogledala na ručni časovnik. Umalo da zakasnim. strahota jedna. tante ze kukuriku. ceo tiraž. „i ja sam tek stigao. to Pidžin gđi Đurđević tepa Kiti. otresla prašinu sa suknje. da vam propadne plezir da ste u nečemu prvi.” „Preko mene?” „Posvetiću ga vama.” „Pobedili ste”. idite više s milim bogom s tim zapisivanjem. zemlja se trese. „Tačna. u minut! A sve se urotilo protiv mene.”.” „Odlično! Kelner. ko mi te dade i ko izmisli dunavsku skelu..” „Pidžin. poslednja reč tehnike.” „Smirite se. nasmeja se Pidžin i vrati pribor za terensko bavljenje lingvistikom u džep. bogorada gđa Đurđević i skakuće na jednoj nozi ka kući. „Govorite.. srednja pena. Ili ću ovog časa početi da govorim engleski.

I u samom američkom Poslanstvu je prikupljen pun kufer donacija. ali su prethodno morale biti oprane. vidi se da je za tu priliku sve pod konac doterano. jer je poznato da se ženskadija u tom uzrastu najviše modi. često i nenošenih. Hteo sam da budem malo sam. partija tog fonda namenjena Kraljevini SHS je izuzetno skromna i triput obećana. što čaršija njima redovno ispira usta. šofer je imao slobodan dan. jedna je stvar. Mada je. kako je objasnila Pidžinu. niti je smeo koga drugog da pita. engl. to njihovo unakrsno ispovedanje. Ja sam mu ga dao. što jes-jes. „A kad sam se vraćao mogli su me optužiti da švercujem Kineze u Kraljevinu?”. namerno. U međuvremenu je njegov sekretar stupio u kontakt sa Donskim devojačkim institutom u Beloj Crkvi i najavio posetu njegove ekselencije. Kod nje nikakva površnost u prijateljstvima ne prolazi. uz prvu kriglu piva. „I tako sam pošao sam. „Dža ili bu!”. gde su ga lepo dočekali. a gospođa Prins voli Kiti kao rođenu kći koju nema i više nego rođenu snaju Marian koju ima. Dobro. a on posle ni u jednom rečniku. kao što je već rečeno. pa su njihove majke bile vrlo rade osloboditi se viškova. pa nije smeo. Ili mu se to nije uklapalo u imidž naučnika-lafa. Sad. što da vas lažem. s neodobravanjem je zaključila gđa Prins i pozvala devojku da nosi u vešeraj. neko se potrudio da sašije zavese u cvetnoj šari. po komodama i ormanima pre nego što iskamče od oceva novce za letnje obnavljanje garderobe. šegači se i Pidžin. ali to je već bilo u domenu službene tajne. a izvadila bi i sveščicu da beleži. To mu je što mu je. I ona njemu.Džon Dajnili Prins. bolničkih. ali taj institut kuburi i sa prostorom i sa sredstvima. i optužiti da švercujete ženski veš za Rumuniju”. koji rado prikazuje Kiti? Uz drugu kriglu prešlo se na nastavak zbog kojeg je književnica izvadila i muštiklu. kad je manje diplomatskih obaveza. zagrebao po dnu fonda za izigravanje najvećeg svetskog dobrotvora. sa svima sem sa gđom Đurđević. I to mu manje-više sa svima polazi za rukom. šegači se Kitidraga. množina kreveta. ali neuslovno.” „Mogli su vas zaustaviti žandari. svaki dolar na tri strane. ali našlo se nešto. a sve zahvaljujući obostranoj vedroj naravi i nepresušnoj energiji. pa i po Beogradu. Prećutao je jedino fakat da budiste u Beogradu nije pronašao sam. i nastavlja priču. već je na njih bio upućen iz Departmana. I nije bilo teško. u subotu. practical joke. druga je godina. Gospodin Prins je. draga. Odveli u obilazak. na svojim antropološkim ekskurzijama po beogradskoj opštini. njoj samo takve stvari na pamet padaju. lako je mogla biti neka njena psina u pitanju. mo- 23 . sa svoje strane. najčešće uz istovremeno bavljenje kakvim sportskim aktivnostima. čak ni relejno. Druga i važnija – Pidžin i inženjer Đurđević gaje međusobno poštovanje i uvažavanje. U kojoj je stigao u taj institut. nagurana u spavaonice gušće nego u bolnici. Ovako nekako: Gospođa Prins je na nagovor muža sakupila nešto devojačkih haljina i obuće po diplomatskom Beogradu. Kiti. samo da je ima uz sebe i da nije malopre zbog toga ismevala Pidžina. ubrzo je shvatio da se on gđi Đurđević ispoveda češće i poštenije nego što se ikad ijednome svešteniku ispovedao. Gospođu Prins je uhvatilo u leđa i nije bila voljna da se trucka do Bele Crkve. nije uspeo da pronađe šta to tačno znači. poslanik SAD u Kraljevini SHS. s kuferima. za prekjuče. i slike po zidovima su vedrih boja. na svoj račun. uvek znatno veselije i opuštenije nego ono kad se oprost od popa traži. mora se i to priznati. Tako da nije nikakvo čudo što je Pidžin ispričao Kiti u detalje sadržaj prvog poglavlja ove pripovesti. voli da sklapa površna prijateljstva gde god se zatekne.

šta drugo da joj kaže. Koja kao da je čekala iza vrata da je pozovu.. znate već. D-r. „Oprostite..” Ne. što samo krupnije. ljutnuo se. Kaja je rekla. koja je stajala kraj njega. o tim Kajinim izmišljotinama. jednom. da.. Kuc-kuc. kod lame. odraslo. nešto nije u redu?” „Ne. ali je odglumio razumevanje. teška srca..” Baca jedan trijumfalan pogled u pravcu Nataše Mihajlovne. nismo joj poverovali da vas uopšte poznaje. ode do vrata i doviknu nekom kroz hodnik da pozove Kaju Hara-Davan. pa se Nataša Mihajlovna raspričala.. „Da. meni lično i još jednoj vaspitačici. podelili im po jednu jabuku iz veš korpe.” „Šta?”.. upitala je žena u neverici.” Kog sad. dođavola. to je bio njegov prvobitni plan. Zato se upraviteljka. ženski. i mogu li onda da je vidim?” „Naravno.” „Nisu mi verovali. Naravno. ulazi. a ova sleže ramenima. ne može da izostane. javlja se i Nataša Mihajlovna. naravno”. kao njegova Sara. došao si?” „Jesam”. „Pa ona i jeste u srodstvu sa Čingisom.raće tu nešto ozbiljnije da se preduzme. posle boljševika.. pošto je to jedan od omiljenih njujorških stereotipa. bože moj. tako zainteresovano izbečila u njega da se na časak prepao da je nešto vrlo. Kaje ni od korova. ”Pa da dolazite da je vodite. kako da vam kažem. aerodroma. kniks-klimoglav upraviteljki. u ponedeljak je propitivanje iz ruskog. ne. „Zdravo.” Vidite – vodite. što starije od Kaje. U šta li se uvalio? „I onda onomad”. iznenadiće se što vidi poznato dete. pokušao je da se našali. nastavila je Nataša Mihajlovna. onaj o lažljivim Kinezima. i ćerka jednog mog prijatelja. vrlo pogrešno rekao. a iz njenog pogleda se nije moglo rastumačiti da li je zabavljena ili preplašena. samo je počela sitno tresti glavom levo-desno. Morao je da pita: „Ovde uči. pruža ruku i gleda ga. trudio se da ne zvuči previše zainteresovano. nismo joj verovali.” „Šta?”. „Zdravo. mislim da je Kaja”. ako se ne varam. ergele koja je čeka u Kalmikiji. preko klinike njenog oca na Mediteranu. pomislio je da je nepoverenje vezano uz Kajine kose oči. „Sklonost fantazijama.. šta priča ovo dete? „Mislim da bi to bilo u redu”. eto je odmah. doduše još nije kan. brže-bolje potvrdi Nataša Mihajlovna.” 24 .. od srodstva sa Džingis Kanom. kako ste vi njen prijatelj i zapravo dolazite da je vodite. uz prozor. Tako da nije mogao da se „iznenadi”. sad je na njega bio red da se iznenadi. nije znao. da bismo malo doveli u red i njih i prostorije. „Kaja Hara-Davan?”. s obzirom na njenu.. istina je. „budući da ste prijatelj Hara-Duvanovih. Iskrena da budem. ali nikad se ne zna”. kao onaj dan posle službe. Nataša Mihajlovna. Hara-Davana?”.. „Da ćeš doći da me vodiš na otvaranje Aerodroma. to joj je mlađi brat.... opet kniks-klimoglav... slagao je. pod uslovom da je vratite do sutra uveče. gleda ih kroz prozor upraviteljkine kancelarije kako se šetkaju po dvorištu posle užine. nego. Nataša Mihajlovna. pa nekoliko užurbanih koraka prema njemu. „kada smo objavili deci da dolazite. Jednako prodorno. dovoljno slično da bi Pi Džej prečuo: „Dobro. Sve su to tamo već velike devojke.

„I posle?” pita zgranuta gđa Đurđević. kako da se izrazim. Pidžin je ljubazno skinuo šešir bar desetak puta.. a velika joj je želja da se provoza avionom. kao da su potpisale neki prećutan ugovor o nenapadanju... prekinu je Kaja i Pi Džeju nije preostalo ništa drugo nego da krene za detetom. nisam baš toliko glup.. Čiča-miča. zamišljeno reče Đurđevićka. dete je prosto čulo da ću doći i pokušalo da me privoli da joj ispunim želju.. nastavlja Pidžin mnogo opuštenije. oboje imaju dugačak korak. dižite se. i kada su naručili po moku i seltersku vodu. Ispitala me je sve o konjima koje imam..” „A šta je gospođa Prins rekla kad ste joj se pojavili s Kineščetom na vratima?” Kiti ispituje ko policija. Problem je.” „Koji sa mnom Kaja nije potpisala”.. Osim ako ne biste želeli još nešto da pogledate? Ili još jednu šolju čaja. Planova za budućnost!” „Normalno!” „Sa mnom!” „Verili ste se?” „Kiti. sama sam kriva. Gđa Đurđević se nije mnogo obazirala na prolaznike. Uspelo joj je. vaš ruski je izvanredan. Kaja.... Bila je fina prema Kaji. to su bila dva najlepša dana koje sam proveo u poslednjih nekoliko godina. „hajde... ništa više od toga. Dobro. i u čemu je problem?” „Problem je u tome što je Kaja puna. ali.. Na koji đavolji aerodrom – i dalje mu ništa nije bilo jasno. smeje se Pidžin. Pokušala je da me ubedi da je nekako osećala da ću doći. Pa reče nešto prilično glupo za jednog vrhunskog diplomatu: „Zaista?” „Ne bih želela da pomislite da je zato što ste dobrotvor. što će reći da je bar deset abrova na temu ko s kim šeta Mihajlovom ulicom u po bela dana poletelo na deset krajeva varoši.” „Spremna sam. zaista. draga. „Kaja mi je objasnila kakav aerodrom. Ko me vukao za jezik.Tek sad se našao u nebranom grožđu. Ništa”. ne gledajte me tako. ona je bila zamišljena. i prijatelj našeg naroda. Nego. I ne kajem se.” Šetnja je bila kratka. čak se i za vaše časove mačevanja raspiti. moram motorbicikl i da vratim kući. znane i neznane.. Idemo da prošetamo problem štraftom.. ne izmotavajte se. Kiti. Moram i da razmislim.. i obrnuto. do Grčke kraljice i natrag. da se okrepite. posle dve krigle.” „Dobro. koji ih je dakako čekao. jer su ovakva sedenja s intermecom bila već poznata osoblju lokala. Đurđevićka započe: 25 . čitala je o tome u novinama... „Šta je bilo posle?” „Posle je sve bilo pesma”. hmmm.. „Mongolčetom. Ne znam!” „Pidžin. priznajem.. draga. „i ona je rekla da je nekako osetila da će imati goste. pozvala se na jahanje. stvari su mi u hodniku”. „Doduše.. Kada su se vratili za svoj sto u Ruskom caru. petljala je dalje Nataša Mihajlovna. Vratićemo se posle ovamo na po jednu moku.”.” „To pišite propalo! Ne dolazi u obzir.. idi spremi se.

„Prvo ću vam postaviti nekoliko pitanja na koja ćete mi odgovoriti kratko, jasno i pošteno. Može?” „Naravno.” „Za početak, da li vi u tom detetu zasigurno vidite dete ili možda vidite – ženu?” „Kiti, idite molim vas, šta pričate koješta? Pa Kaja je mlađa od moje unuke!” „Nisam vas pitala od koga je mlađa, nego kako je gledate?” „Ama... To je potpuno nerazvijeno...” „Eto vidite šta vi gledate!” „Ne gledam nego vam objašnjavam. I otkud vam uopšte... Šta vam pada na pamet!” „Otkud ja znam. Tamo na istoku svakakvih čuda i običaja ima. I šta ja znam o tajnama budizma?” „Kiti, draga, ne budalite, sekta ko sekta. Kao što je i Kaja dete ko dete!” „A vi biste s tim detetom i ubuduće rado provodili vreme? Iskreno!” „Iskreno, bih. Nedostaju mi izleti sa Sarom, naša istraživanja i... Kiti, draga, odaću vam tajnu, moja unuka je moja najbolja prijateljica na kugli zemaljskoj, ja odrasle uopšte ne mogu da razumem! Valjda se zato i družim sa vama”, reče nasmeja se, ne baš sasvim iskreno, pre kao čovek koji smehom pokušava da prikrije kako mu je neugodno. „Ne pletite, Pidžin! Dakle vi biste malo zamenu za odsutnu unuku? Iskreno!” „Da. Ne, nije to najvažnije, nego bih zaista želeo nekako da pomognem, i oko školovanja, i uopšte, mnogo je težak i surov život imala za tako malo dete, i tako je posebna, a taj njen otac...” „Taj bi sigurno imao nešto protiv da se vi družite s njegovom ćerkom dok on sedi u Boki Kotorskoj.” „Užasno je posesivan. Taj će da poludi i kad čuje za ovaj izlet, osećam!” „Nekako ga razumem.” „Šta ste rekli?” „Ništa, nego, da rezimiramo – vi iz najčistijih namera običnog dede želite da pomognete u školovanju i društvenom životu jednog siročeta, doduše pristojno usvojenog i zbrinutog, a pri tom biste rado i sami učestvovali u tom detetovom društvenom životu. Sa druge strane, imate indicija da će se usvojeni roditelj detetov tome protiviti. Je li tako?” „Malo je suvoparno, ali... Tako nekako.” „Slušajte me dobro šta će vas sad posavetovati trenutno najbolja psihološkinja u srpskoj književnosti...” „Šta ste rekli?” Pidžin se najedared prenuo, lice mu se ozarilo, vadi beležnicu i penkalo. „Psihološkinja! Ovo moram da zapišem pa se ljutite do sutra. Samo u srpskom postoje tako divni ženski rodovi za...” „Smirite se, Pidžin, samo vas zavitlavam, ta reč ne postoji!” ”Lažete!” „Koliko i vaša Kaja. Čik proverite!” „Vi ste jedna... Nije važno, stali smo kod saveta.” „Tako je. Vrlo je jednostavan. Ukoliko želite svoju usvojenu unuku Kaju, da se tako izrazim, sa blagoslovom njenog usvojenog oca, tog D-r. Hara-Davana, vi ćete, blago nama, njemu pomoći da sazida svoj budistički hram u Beogradu. Prosto ko pasulj. Tačka!”

26

GLASOVI
Ivan Lalović

SRCE MAHMUDA DERVIŠA
Da li je to, odista, bilo srce čoveka, pitam lekare hjustonske bolnice koji su operisali Mahmuda Derviša, pesnika. Ne, odgovaraju, kad smo otvorili grudni koš imali smo šta da vidimo, zaprepašćeni: ptica slomljenog krila, u pesku bola rođene zemlje, ubogog kljuna, retkog perja, a u šupljim kostima odjekivali su davni meci, ručne bombe, kamenje i psovke gonioca. Šapatom je molila za san, molila da je ne dotičemo.

PRIREDBA
Ženo, upali sveću, mrak je sasvim. Sad pogledaj oko sebe. Trepere predmeti, sablasno, liči na priredbu mrtvaca. Scena se ljulja, zidovi samo što se ne sruše na nemi aplauz, na tiho neverstvo usana. I ja sam deo ansambla, primeti kako lelujaju bivši udovi, drhti bivše lice.

27

O NEPOBEDIVOJ SVINJI
Rekao bih da je svinja volela život, borila se svojski, skvičanje, parajuće i prkosno, kao jedino joj oružje, razleglo se sokacima na periferiji grada. Mi, koji smo stajali na prozorima, nemo pušeći jeftine cigarete, od visoke ograde ne videsmo žrtvu, ni ruku dželata. Žena krivih nogu, potom, otvori kapiju da vodom, iz gumenog creva, otera krv iz avlije. Ali, džaba džigerica i čvarci, slanina, kolenica, plećka i pršut kada se o svinjskom otporu i danas sluša u mesnoj kafani.

28

biće hlada za očeve. ne kosi. samo korov nemoj! Od korova se ne vidimo. 29 . od korova se ne čujemo. poštedi korov! Treba mi čaj od koprive za nepoznate bolesti. gorka trava za mađije. Dok je korova biće mleka za podmladak. divlji koren za stihove. ne pomišljaj korov da mi otrgneš. Ne seci. Hrane biće za prepise ni o čemu nizašta.KOROV Ne diraj. Sve mi uzmi. svako na svojoj strani rime.

Leblebije nisu bile naročito omiljene među kupcima. plodan pesnik i prozni pisac koji nikada ništa nije objavio. Štaviše. tupo. Međutim. uzdajući se da će ih njihovo dejstvo držati u ljubavnom zanosu sve do jutra. oblik. Za razliku od ostalih koji su leblebije svrstavali u zdravu hranu. Korijander je izgovarao nešto glasnije naglašavajući prvo i drugo rrrr. Sve je bilo tako jednostavno i raznobojno.Jovana Žujević RAT LISTOVA Ana i Noa upoznali su se u knjižari Gavran u Ulici javora. čvrstina ili mekoća neke namirnice bili su nevažni u poređenju sa njenim nazivom. jer niko za nju nije ni znao. nekada čak i bojom slova kojim je bio napisan. To ih ne bi nimalo začudilo. pomislili bi da je neizostavno opsednut travkama zbog njihovog afrodizijačkog dejstva. a potom ga maže na zemičke. Noa je bio diplomirani filolog engleskog jezika i književnosti. Noa je tamo odlazio svakog popodneva posle završenog radnog vremena u obližnjem supermarketu. jer mu se činilo da ta reč zaslužuje da bude izgovorena baš tako. Ukus. čuo i namirisao lakoću postojanja i humor Kurta Vonegata. konzervama pasulja. Ruzmarin mu je unosio nemir. a sve i da je neko nešto naslućivao. Prvog dana dali su mu dugačku kecelju boje peska sa slikom crnog luka na sredini. kesicama pirinča i teglicama egzotičnih značenja. hrapavo i nekako vlažno. lapsus. te se njegova duboka i postojana 30 . dodaje u njega sitno iseckane masline. ali ga je istovremeno uzbuđivalo gotovo isto onoliko koliko mediteranskog kuvara uzbuđuje miris ovog začina. Majčina dušica i bosiljak budili su u njemu detinju nežnost i toplinu. začina. Uživao je okružen mlečnim proizvodima. odnosno vrstom. Menadžer mu je rekao da svako mora da počne od slaganja robe u rafove i voća i povrća u velike zelene korpe. gde su kupci mogli da pojedu sveže napravljene sendviče i popiju tek isceđen sok od voća po sopstvenom izboru. svaka stvar imala je pravo ime. što je Noi delovalo surovo. ali samo da sebi ne bi dozvolio da prasne u smeh koji bi kasnije bilo nemoguće obuzdati. šššššuštavo. veličinom. miris. Zamišljao je maj i bosonoge ljude kako trče po travi. Noa ih je takođe izbegavao kad god je to mogao. Šafran. ali Noa je bio zadovoljan i svojim sadašnjim zaduženjima. Smatrao je da slovo z u ovoj reči nekako štrči. Kad god bi prolazio pored njih. Da su ostali zaposleni u supermarketu ikada čuli Nou kako izgovara nazive začina. zar je uopšte važno da li sanjaš žene i muškarce ili odrednice u rečniku? Uostalom. on je u njihovom nazivu video. nije mogao da ne zastane i pročita nazive koji su se nalazili na nalepnicama sa cenom. Supermarket ga je podsećao na rečnike u slikama koje je prelistavao kao dete. Noina očaranost nije bila erotskog već jezičkog porekla. Činilo se da je to san svakog zaposlenog. bio je siguran da ukoliko se bokononisti ikada pričešćuju. a možda čak i da meša krem sir. Izvesnih noći i sami su ih dodavali u jela u količinama mnogo većim od onih propisanih u receptima. to čine baš leblebijama. Vremenom će napredovati i dobiti priliku da radi na kasi. Noinu opsednutost rečima niko nije smatrao neobičnom. šaputao je. Noa je voleo svoj posao. kukuruza i tunjevine.

Nikada čak nije ni putovao u inostranstvo. Čitali su istom brzinom. zapisuje. deli na slogove. mogli su se opisati samo jednom rečju: idila. Noa je podigao levu obrvu. gotovo onoliko savršeno koliko i „nazdravlje”. Bez oklevanja se vratio Gospodaru muva. Želeći da ona potraje. vratio se potom na svoje mesto s osećanjem da je kako-tako uslužio mušteriju. Ona je bila stranac. nestrpljiv da dozna šta je bilo s pukovnikom. Čuo je kratko i klizavo buć. Noa ih je obrađivao kao što vešti vajar obrađuje komad gline. ali ga je u tome omela slika kocke leda koja upada u čašu vode. baš nikada nije palo napamet da ih izloži i dozvoli ljudima neosetljivim na jezik i književnost da ih kritikuju. Sam Noa nikada se nije trudio da pronikne u poreklo svoje opsednutosti. Veza između Noe i reči. 31 . prevrće. ali mu to nije bilo ni najmanje važno. ljubav. Bila je to prilika da joj se Noa zahvali i tako uspostavi vezu. Poslednji sat na poslu proveo je puneći korpe pomorandžama i sada je mogao da se opusti u tišini knjižare. i prelistavao roman Gospodar muva rukama koje su mirisale na pomorandžinu koru i tečni sapun od badema i kamilice. a ne od nešto mekšeg i savitljivijeg kartona. Nekoliko sekundi kasnije usledila je i druga. Noa nije mogao da je vidi sa mesta na kome se nalazio. Reči su mu dopuštale da ih do iznemoglosti izgovara. Slučajna prva nota dueta narušila je tišinu knjižare.. pevuši. Nije se obratila njemu već sitnom ostarelom prodavcu koji je sedeo iza pulta blizu ulaza u knjižaru i čitao Pukovniku nema ko da piše. prijateljstvo. Narušavao ju je jedino šum javorovog lišća koji je dopirao kroz odškrinute prozore. poverenje i slatke perverzije koje su ih spajale. Ni Noa nikada nije imao novca za knjige trvdih korica. Načitani čovečuljak. Stranci su suviše ružili njegov jezik mešajući glagolska vremena i zaboravljajući na upotrebu članova. Noa je to shvatio kada je izustila pridev meki kao da traži povez sačinjen od paperja. Ana se izvinila prodavcu što ga ometa u čitanju i pitala ga da li u knjižari postoji neki primerak romana Dok ležah na samrti u mekom povezu. Donekle. hiperbola. uklapa u rečenice. sve dok Ana nije progovorila. Ana je učinila to isto. jer bi to nesumnjivo značilo uludo trošenje vremena koje bi u suprotnom mogao da provede prepuštajući se sanjarenju i strasti. a on se sa takvima nije družio. Zaključio je da joj engleski nije maternji jezik. obrće. boji glasa i daru za pisanje bilo je toliko teško odoleti da su reči odavno odustale od pokušavanja. Međutim. naslonjen na police. Sedeo je tako jedne letnje srede oko šest časova po podne podvijenih nogu na podu knjižare. a Ana desnu.GLASOVI ljubav prema rečima mogla i time opravdati. „Nazdravlje!”. Kinuo je iz sve snage kao da je osetio mekani dodir maca na nosu. ali mu nikada. Pročitao je jednu celu stranicu i okrenuo list.. Zatim je prodavac pomerio nekoliko knjiga na polici i saopštio Ani da trenutno ne raspolaže nijednim primerkom romana koji je tražila. Ana je govorila drugačije. ali da joj zato toplo preporučuje Buku i bes od istog pisca po ceni od samo tri dolara i devedeset devet centi. rečnik im je bio veoma oskudan. Pomisao kako bi samo nekoliko koraka dovelo do njihovog susreta bila je dovoljna da se naježi kao da po njemu mile insekti. Njegovom poznavanju fonetske transkripcije. Istog trena učinilo mu se da se našao usred drvoreda topola. Noa je neko vreme osluškivao pitajući se da li će devojka s druge strane polica promrmljati nešto. Noa je redovno provodio sate u knjižari antikvarnih i polovnih knjiga koja je dobila ime po poemi Edgara Alana Poa. doviknula je Ana s druge strane polica. ali izbor poveza nije bilo ono čime mu je Ana privukla pažnju. kontrasta i drugih stilskih poza. Osim toga. premda su i dalje crvenele od pojedinih metafora.

Dva minuta kasnije Ana je okrenula tri lista jedan za drugim. imao nešto dužu svetlosmeđu talasastu kosu. postalo je nemoguće odrediti vrstu takta. zapravo. jer je Noa iznenada zatvorio knjigu. bradu i brkove od svega nekoliko dana i krupne plave oči. bila je toliko preplašena da bi nekakav dosadan posao sa radnim vremenom od devet do pet mogao da je udalji od književnosti i natera je da govori i piše birokratskim jezikom da se prijavila za letnji kurs na prestižnom koledžu za jezike u inostranstvu. tokom puberteta prešla je na čokoladu i obilno začinjena jela. ali se nije pomerio s mesta. Nije znala šta će učiniti po isteku ta dva meseca. potajno se nadajući da će Ana izgovoriti keleraba ili patlidžan pogrešno i time mu dati ra- 32 . Tako se obrela u knjižari Gavran gde je zbog igre koju će otada nazivati ratom listova užasno ogladnela i upoznala Nou. Odevao se nekako apa-drapa. ali bila je sigurna da će već nešto iskrsnuti. kada je krenula u školu gutala je slova i reči. nije nju toliko privukao njegov izgled koliko to što je odavao utisak hodajućeg književnog lika koji tek što je ispao iz priče u nastanku nepažnjom pisca i sada luta svetom uporno pokušavajući da se u nju vrati ili pak nađe mesto u nekoj drugoj. * * * „Samo pravo uz stepenice. Iako se još nije najbolje snalazila sa mapom. Dok je u tišini prelistavala jelovnik. pronađe pijacu. galerije i knjižare kako bi znala gde se nalaze. Duet se pretvorio u lepet krila noćnih leptira oko svetiljke. Iznenađen njenim potezom. vratio je na mesto. kao što to uvek biva u knjigama. narušivši tako jednolični ritam dueta. a onda se skrasila na Filološkom fakultetu odlučivši da do kraja života guta samo strane jezike i knjige. Ona je. obišao police i obratio se devojci koja je još držala knjigu u jednoj ruci. sve sitničarnice. Ana je pomislila da joj drugi slučaj nije ni potreban. sad ću ja”. Bio je srednje visine. u četvrtoj godini gimnazije grizla je nokte. „Hoćeš li sa mnom na supu?” „Je l’ Kafkinu?”. Noa se ozbiljno zamislio da li da i sâm okrene nekoliko listova ili samo jedan i tako doveo do pauze na koju Ana nije znala kako da uzvrati. Pitao se da li zaista vlada engleskim jezikom tako dobro ili mu se u knjižari samo učinilo. Neizvesno je da li bi se nastavio do svitanja. Noa je klimnuo glavom. bila gladnica po prirodi. Kao mala je žvakala kosu. Ana je smelo odlučila da tokom prve nedelje boravka u gradu. rekla je Ana Noi dok je otključavala poštansko sanduče. U trenutku kada su se našli u restoranu i počeli neusaglašeno da okreću listove u jelovniku. Pošto je diplomirala. Kada joj je Noa ponudio da odu na supu. pre nego što počnu predavanja i druge obaveze. Bio je u paničnom strahu da je odlazak u Aninu sobu u studentskom domu posle samo četiri dana poznanstva velika greška. priželjkivao je da pročita naziv neke supe naglas kako bi mu već jednom prekratila muke. što se Ani veoma dopalo. uopšte uzev. Kada joj se Noa pridružio. ali. Pitao ju je da li u jelovniku ima nepoznatih reči koje bi mogao da joj objasni. Počela je da prelistava knjigu bez namere da stane. uzvratila mu je prisetivši se naslova knjige koju je pre dva dana otkrila u jednoj drugoj knjižari. Noa je posumnjao da želi da provodi vreme s Anom. Činilo joj se da miriše na pomorandže. pa levo. Dogodiće se slučaj koji će nesumnjivo odrediti dalji tok njene priče.

zlog da ode. Nije morao dugo da čeka. Ana je ubrzo naručila supu od karfiola sa dodatkom celera. Suprotno očekivanjima, Noa je osetio ono isto što su u njemu do tada budile jedino definicije iz rečnika Semjuela Džonsona: slova u stomaku. Sve što se dogodilo posle toga bilo je obavijeno maglom, jer je konobarica predložila da naruče i bocu belog vina, što je Noa prihvatio, smetnuvši s uma da u svakoj supi u restoranu već postoji izvesna količina alkohola. Ana je veselo lovila komadiće karfiola po tanjiru i brbljala o pastoralnom romanu u španskoj književnosti uz tako pažljivu upotrebu književnih termina da je Noa greškom posolio supu tri puta, misleći da joj dodaje biber i ruzmarin. Dok je pokušavao da utoli žeđ vinom, činilo mu se Anin glas postaje dalek, ali je zato imao utisak da njihove tanjire povezuje njena dugačka plava kosa rasuta po stolu. Nikada pre nije video nekoga sa prirodno plavom kosom i crnim očima sa tamnim trepavicama. Njena lepota bila je oličenje kontrasta, stilske figure koju je veoma cenio i često upotrebljavao, što je odagnalo pomisao da ga je uzbudila jedna žena. Posle treće čaše vina video je kako mu se ruka sporo udaljava od tanjira u pravcu Anine kose da bi ubrzo osetio njene vlasi među prstima. Ana se nasmejala i promrljala nešto o novom šamponu sa dodatkom kašmira, pa je Noa sasvim prirodno zaslugu za mekoću njene kose pripisao magiji i spokoju za koje mu se učinilo da ih ova reč poseduje. Ili je kašmir tako zvučao izgovoren iz njenih pomalo napućenih usana sa ukusom vina. Ne, nikako, oblik, boja i punoća jednih usana zavise od reči u čijem izgovaranju one učestvuju. Noa je još mislio o tome kada je poljubio Anu kasnije te večeri. Oprostili su se na ulazu u njenu zgradu, a potom je otrčao do kuće nestrpljiv da se zatvori u sobu, smesti u krevet pored nekoliko knjiga poezije i rukama prelazi preko njihovog i sopstvenog tela dok sve to ne počne da sanja. Iako nije uzeo ni gutljaj vina sledeća dva dana, tajanstvena magla nije nestala. Sati koje je provodio u supermarketu proticali su sporo. Menadžer ga je ukorio što je kozmetiku slagao po abecednom redu, a ne po vrsti i marki proizvoda. Noa je morao da uloži napor da bi prestao da zamišlja Anu kako izgovara nazive šampona sa ekstraktom bisera i sapuna od lotosovog cveta i usredsredi se na posao. Posle završenog radnog vremena išao bi po nju u knjižaru Gavran, a zatim bi kupili sladoled i uputili se do jezera gde bi neko vreme prelistavali književne časopise. Noa je posle toga odlazio kući i nadahnuto pisao pesme do duboko u noć, a Ana je raspakivala svoja dva kofera, slagala garderobu u ormar i raspoređivala drangulije po sobi, trudeći se da sve završi pre nego što počnu predavanja. Noa nikada nije radio vikendom, pa su u subotu otišli da Ani kupe pernicu i ostatak dana proveli čitajući na klupi u parku. Noa je čitao knjigu u Aninom krilu, a ona onu u njegovom. Povremeno bi nailazio na takve opise prirode i duševnih stanja glavnih junaka da ga je obuzimalo ushićenje. Nekim čudom ti trenuci poklapali su se s onima u kojima bi mu se Ana malo približila, pognula glavu ka njegovom krilu, kosom mu okrznula stomak, blago pritisla knjigu, okrenula list i rukom prešla preko njega nekoliko puta da bi se priljubio uz prethodni. Kada je sunce počelo da zalazi, zatvorili su knjige i Ana je pozvala Nou da nastave čitanje u njenoj sobi. Premda je ta rečenica bila jednostavna i zahtevala samo osnovno poznavanje jezika, Ana je upotrebila određeni član kome tu uopšte nije bilo mesto i pogrešno izgovorila bar dve reči. Noa se s razočarenjem prisetio da je ona stranac, a da kod njih nedovoljno poznavanje jezika izađe na videlo pre ili kasnije, ali nije hteo da bude ne-

33

uljudan i odbije poziv, jer je, bez obzira na sve, žudeo da istraži svaki kutak Anine sobne biblioteke. * * * Noa je stajao pred vratima Anine sobe sa nekoliko njenih pisama u ruci posmatrajući je kako pretura po torbi u potrazi za ključem. Buntati po torbi, tako je Ana nazivala tu radnju, i premda Noi nije bilo poznato da ovaj glagol uopšte postoji, smatrao je da oblik i zvučnost ove reči veoma jasno oslikavaju nervozno premeštanje stvari uvek u potrazi za najmanjim predmetom u torbi koja po obliku podseća na džak. „Evo ih. Konačno. Kaži mi, jesi li gladan? Mogli bismo da naručimo picu. Ja sam nešto gladnjikava”, rekla je pre nego što je gurnula ključ u bravu. Noa se naježio zbog ovog nemogućeg prideva i na trenutak zaboravio na strepnju da bi u Aninoj sobi mogao da ugleda jedino knjige napisane na njemu nepoznatim jezicima. Ne samo da je bio gladnjikav, nego je imao i utisak da neko već četiri dana bunta po njegovom srcu. Da je Noa tada znao špansku reč birlibirloque u čije će ga značenje mnogo godina kasnije uputiti jedna argentinska mađioničarka, bez sumnje bi je prošaputao kada je ušao u Aninu sobu. Dok se ona izvinjavala zbog nereda, Noa je zadivljeno prelazio pogledom preko zidova koji su podsećali na stranice ilustrovanog dvojezičnog rečnika. Svaki komad nameštaja i sitnica imali su na sebi nalepnicu sa svojim imenom na engleskom i španskom jeziku. Ana je objasnila da je ovo najdelotvorniji način za usvajanje novih reči i čuvanje od zaborava onih davno naučenih. Prozorska stakla bila su delimično prekrivena samolepljivim žutim i zelenim papirićima u obliku listova javora na kojima su bile ispisane pojedine gramatičke konstrukcije, ali i stihovi koje je Ana volela, a preko puta prozora veliko ogledalo stvaralo je privid da je svaki kutak sobe ispunjen rečima. Baš tu, između prozora i ogledala, Ana i Noa osetili su uzbuđenje, ona zbog njegove talasaste kose i plavih očiju, a on zbog svih reči kojima se moglo opisati njeno telo. Te iste noći na sobu se spustila magla, pa nije poznato kako je doneta odluka da se Ana i njene reči već u ponedeljak presele kod Noe. Prvih nedelju dana zajedničkog života proteklo je u ponovnom raspakivanju kofera i preuređivanju Noinog stana. Ana je bila zauzeta posećivanjem raznih predavanja kako bi izabrala ona najzanimljivija i najkorisnija, pa se Noa posvetio lepljenju ceduljica sa rečima na nameštaj. Kada ih je sve potrošio, zamolio je kolegu iz supermarketa da mu izradi nalepnice poput onih sa cenama proizvoda. Ana se nije bunila što je ih nalazila na hrani i svuda po kupatilu, ali je smatrala da je besmisleno lepiti ih na odeću, čarape, pa čak i donji veš odbijajući da ih tako nosi. Bila je to prva nesuglasica između njih, koju nisu uspeli da reše ni narednih mesec i po dana tokom kojih je Noa nastavio da lepi nalepnice, a Ana da ih odlepljuje. Otada, Noa će tu njihovu igru nazivati ratom nalepnica. Premda nije naročito voleo nijednu od ove dve reči, sam naziv mu je zvučao snažno i poetično. Poezija se u Noinom stanu nalazila čak i na frižideru čija je bela površina bila prekrivena magnetima sa rečima. Svako ko je ikada kročio u taj stan nije mogao da odoli, a da ih ne pomeri i tako napravi poneki stih. Po odlasku prijatelja, Noa je beležio one stihove koji su mu se najviše dopali, a potom iznova raspoređivao magnete prepuštajući se nadahnuću. Ana je činila to isto

34

od dana kada se uselila. Volela je magnetnu poeziju, jer nije morala previše da se napreže da bi smislila stihove koje je Noa smatrao naprosto božanstvenim. Mnoštvo reči bilo joj je nadohvat ruke, neke izazovnije od drugih, ali sve do jedne napeto iščekujući da budu izabrane. Prožimala bi je jeza dok bi pomerala magnetiće po vratima frižidera, ne zbog tupog, klizavog zvuka njihovog kretanja, već zbog Noine blizine i onoga što će uslediti. Voleo ju je kada ga je zapitkivala kako se nešto kaže ili piše i šta znači izraz koji je tog dana čula od bibliotekarke. Iako joj je Noa davao veoma iscrpne odgovore, često ih potkrepljujući primerima iz književnosti, Ana je i mesec dana kasnije bila jednako radoznala. Noa ju je, doduše, te nedelje viđao ređe nego uobičajeno, jer je provodila vreme učeći u biblioteci sa novim prijateljima čiji je maternji jezik uglavnom bio španski. Brinula ga je mogućnost da bi Anin izgovor mogao da se pokvari pod tolikim uticajem španskih reči i nekoliko puta mu se učinilo da joj pri izgovaranju glasa r jezik vibrira što je u engleskom jeziku bilo nedopustivo. Ove misli toliko su ga tištile da je odlučio da ih odbaci i iznenadi Anu večerom i posebnim poklonom. Bile su to dve drvene kutije sa po jednim malim otvorom. Jedna od njih bila je prepuna ceduljica sa omiljenim Noinim rečima. Leptirica. Bilo je dovoljno da je Ana protrese i reč bi joj se našla u ruci. Suton. Na poleđini ceduljice nalazilo se objašnjenje i poneki primer. Leksikon. Pošto upamti reč, mogla je da je odloži u drugu kutiju. Sedef. Kada se jedna kutija isprazni, postupak je trebalo ponoviti i tako obnoviti naučene reči. Noa se potajno nadao da će mu to što će čuti Anu kako ih izgovara pomoći da odabere reč nad rečima za kojom je već dugo tragao. Da ga je neko pitao da opiše njene osobine, ne bi bio u stanju da to učini, ali je čvrsto verovao da će je prepoznati kada je jednom čuje ili ugleda. Ani se toliko dopao poklon da je zamolila Nou da joj nabavi još dve drvene kutije kako bi mogla da ih koristi i za učenje španskih reči. Nije ni slutila da će ga ovaj predlog uznemiriti. „Kutije su namenjene isključivo učenju engleskog jezika, Ana. Zar ne vežbaš španski svakog drugog dana na tim vašim okupljanjima? Lertulije, tako se zovu?” „Tertulije, Noa.” Razgovor se nije nastavio, jer se tada dogodilo ono što će Noa iznova proživljavati u ružnim snovima sve dok mnogo godina kasnije ne bude upoznao argentinsku mađioničarku. Noa je, naime, slučajno posekao desni kažiprst, ne nožem, niti otvaračem za konzerve, već listom iz romana Sputnik ljubav. Nije bilo krvi, ali je osetio peckanje, a potom je prst počeo da mu pulsira. Međutim, fizički bol bio je zanemarljiv u poređenju sa duševnim. Od svih ljudi na ovom svetu izdala me je knjiga, mislio je. Ana je bezuspešno pokušavala da ga uteši. Trudila se da ge ubedi da je zategnut odnos između njega i knjiga prolazan, ali je posle nekoliko dana odustala, jer ni sama više nije bila sigurna u ono što govori. Čak ni to što je prestala da odlepljuje nalepnice sa svoje odeće nije pomoglo. Noa je narednih dana bio zabrinut i zbog posla. Menadžer je bio izuzetno zadovoljan njegovim radom i predložio mu je unapređenje. Bio bi zadužen za pravljenje sendviča, a ako se dobro pokaže, dozvoliće mu i da u krem sir dodaje sastojke po sopstvenom izboru i tako izmisli novu vrstu namaza. Povišica bi mu omogućila da kupi još knjiga i nove police za njih, ali, uprkos tome, Noa nije mogao da prihvati unapređenje, jer bi ga ono udaljilo od prostora koji je smatrao rečnikom u slikama i primorao ga da razgovara sa nedovoljno

35

Provodila je sve više vremena sa profesorima i prijateljima u učenju i zabavi koja nije uključivala njega. Činjenica da je tako dobro vladala engleskim. a đonovi na cipelama postajali su mu sve tanji. Bolela su ga kolena. Ana ga je zapitkivala o Jejtsovom životu i stihovima od kojih je Noa mnoge znao napamet. Ali nije on uzeo olovku. Moguće je da bi ostala tako sa olovkom u desnoj ruci sve do Noinog dolaska da je ubrzo nije okružila retka magla nepoznatog porekla. već to što se Ana tako brzo i lako tu uklopila. Stoga ga i nije toliko čudilo što se sada okrenula trećem jeziku. Želeo je da osveži njihovu vezu tako što će joj zadati pravopisnu vežbu kao što je činio kada se tek uselila. Nekoliko tipki na tastaturi nije radilo. Čitanje mu je. Prvo što je Noa ugledao kada je stigao bila je zbirka Jejtsovih pesama u Aninim rukama. Miris sveže skuvanog jela dopirao je sa postavljenog stola desno od fotelje u kojoj je Ana sedela. prišla prozoru i videla mirno letnje veče kao i svako drugo. Udahnula je duboko. bacila je pogled na prvih nekoliko redova teksta. Zabrinuta za njega. 36 . ali je i dalje bio potišten i napet. uprkos brojnim obavezama. međutim. pa se olovka nije mnogo smanjila od dana kada ju je dobila od Noe. Ana se jedne večeri vratila kući ranije nego inače. već je ona zgrabila njega. Imao je utisak da se menadžer drugačije ponaša prema njemu i da samo čeka priliku da ga otpusti. Kupila je belo vino i buket jasmina. pre nego što se duet pretvorio u rat. Prekorevao je sebe što je ikada zavoleo izgovor jedne strankinje. čije se sve boje stapaju u jednu kada je zakotrljate po stolu. trepnula nekoliko puta i namrštila se. Bio je siguran da će njegova čula upamtiti ovaj trenutak. Pokušavao je da odagna ove misli i iskoristi Anino odsustvo da se posveti pisanju. za Nou je značila da je verovatno zapostavila svoj maternji jezik. Nije mu smetalo što nije pozvan u društvo koje je govorilo njemu nerazumljivim jezikom. pa je maglu u stanu objasnila globalnim zagrevanjem o kome su svi brujali tih dana i posvetila se ispravljanju teksta. S obzirom da je bila Noin odani čitalac. a Ana uglavnom nije bila tu da ga oraspoloži. Rukopis je bio Noin. i dalje pružalo zadovoljstvo. jer je u nekoliko navrata video sebe između dva lista na mestu obeleživača i uplašio se da će ispresovati sopstveno telo ako zatvori knjigu. Dok su večerali. jednu od onih šljokičastih i šarenih. Nije bila stručnjak za nauku i atmosferske pojave. Nasmešila se. Odlučila je da ga iznenadi i da mu posle večere posluži ispravljen tekst uz parče kolača od borovnica. Osećao je kako ga steže oko struka. skuvala Noino omiljeno jelo i obukla tirkiznu haljinu. Trgla se.obrazovanim mušterijama. Koristila ju je u posebnim prilika i zarezivala je samo kada je to bilo nužno. Odbio je ponudu bez oklevanja. Čavrljali su uz poneki gutljaj vina i podizali i spuštali pogled ka onom drugom isto onako usaglašeno kao što su u knjižari Gavran pre gotovo dva meseca okretali listove. morao je da izbegava obeleživače za knjige. Doduše. Nekoliko listova papira bilo je rasuto po stolu. ali bilo je toliko mnogo pravopisnih grešaka i progutanih slova da joj se činilo nemoguće da bi on ikada tako nešto napisao. svetlosive korice knjige oslonjene na tirkizno krilo. prešla kažiprstom preko njene površine od male žute gumice do grafita i osetila nalet nežnosti. ali pojavile su se prepreke. pa je odlučila da ih skupi. Potražila je pernicu i izvadila grafitnu olovku. pritiska mu stopala o papir i nemilosrdno ga vuče po njemu. ali su se slova u njegovom stomaku sudarala i grebala mu sluzokožu kad god bi pomislio da ih može biti još. Vraćao se kući smrknut. pa je morao da se lati olovke i papira od koga je zazirao još od onog nesrećnog događaja. Onda se dosetila da je to verovatno učinio namerno.

Držala ga je na krilu. Hteo si malo da me mučiš. Nije joj rekao ni reč. na pešačkim pre- 37 . rekla je šaljivim tonom. Potom je prišao Ani. Kako sam mogao da napravim toliko grešaka? Otkud Ani pravo da ih ispravlja? Kada je uopšte sve to naučila? U trenutku kada je Ana vratila rečnik na krilo i otvorila ga negde na sredini. koje je bilo moguće razmazati prstom. Ana je uzdahnula i prebacila rečnik na sto da bi se nakratko odmorila. što je Ani pružilo priliku da pripremi iznenađenje. sat i druge sitnice koje je lako izgubiti. pa su je od njegove težine i brojnih nepoznatih reči bolele butine. On bi joj možda i oprostio da to nije značilo da mora da oprosti i sebi i da u tom trenutku pramen plave kose nije zavodljivo pomilovao otvoreni jednojezični rečnik španskog na kome je počivala Anina šaka. Mislim da sam sve dobro uradila. Noa je posmatrao lavirint tamnoplavih slova i žvrljotina koje je bilo nemoguće izbrisati i još jedan lavirint svetlosivih slova. Kad god bi primetio neki natpis. pa ih je naglo otvorio. morao se upitati za čim traga. mrštila se i desnom rukom prevrtala stranice ogromnog rečnika pod nazivom Klave u tvrdom povezu. U istom trenutku kada je Noa. približio svoje lice njenom. Video je sebe kako se okreće u potrazi za izlazom na mestu gde se delovi dva lavirinta ukrštaju i Anu kako ih bezbrižno crta dok šapuće reč lavirint na španskom. Kada mu se učinilo da ona prstima mazi strane reči isto onako kao što je znala da mazi njega. a potom počeo da čita tekst čiji je sadržaj već znao. zar ne?”.Noa je posle večere otišao da se istušira. napravio nekoliko koraka. Pola sata kasnije masirala je levom rukom poleđinu vrata. a zatim bi se savio. Samo se okrenuo i otišao iz stana. Lutao je tako. Kaša u njegovim ustima postajala je sve ređa. naočare. „I? Je l’ ti se dopada iznenađenje? Borovnice i ispravljen tekst! Pronašla sam ga na stolu. a potom se povukla u sobu da za sutrašnji čas književnosti pročita nekoliko kratkih priča savremenih španskih pisaca. zastao bi da ga pažljivo pročita. Posmatrao ju je dok je vikala na njega kako je lud i molila ga da se skloni. pa je oduševljeno zagrizao kolač. Noa se zagrcnuo i ispljunuo kašu koja se razlila po listovima papira. Ana ga je pogledala s osmehom. sklonio joj pramen kose s rečnika i zaklopio ga iz sve snage zarobivši joj šaku unutra. Stavila je parče kolača i ispravljen tekst na veliki okrugli tanjir trudeći se da ne umaže papir prelivom od borovnica. a nekoliko prolaznika mu je čak i ponudilo pomoć da nađe ključeve od stana ili kola. u banci i sladoledžinici. Kada je dva minuta kasnije ućutala i kada je osetio da mu je suza kapnula na ruku. novčanik. Borovnice su Nou podsećale na borovu šumu u blizini kuće njegovog nastavnika engleskog jezika iz osnovne škole. pa sam htela da ti pokažem koliko sam napredovala otkad živimo zajedno. namirisan i mokre kose. Dok su se borovnice i sipkavo testo izmešani sa njegovom pljuvačkom pretvarali u kašu. otvorio je rečnik i video Aninu pomodrelu šaku. ubeđena da će Noa biti ponosan na nju. ispustio je umrljane listove papira iz ruke. Ana je vrisnula i bezuspešno pokušavala da je izvuče dok je Noa i dalje pritiskao tvrde korice ispod kojih se nalazilo više od hiljadu stranica. u drugoj sobi primetio kolač i tekst na tanjiru. nekada čak i čučnuo da vidi da koja reč nije slučajno ispala u travu ispod natpisa ili se zavukla ispod obližnje klupe. tačaka i zapeta. Svako ko je video Nou u sledeća tri sata. Uzeo ih je. tražeći reč nad rečima u izlozima prodavnica i galerija. ali nikako nije htela da sklizne prema grlu kako bi je progutao. premda je bilo zaista mnogo grešaka. Noa bi svaki put samo odmahnuo glavom i nastavio da korača ulicama i vrzma se po ćoškovima. zaustavio se pred vratima sobe.

vinuvši se u slatkast vazduh ispunjen mirisom borovnica. ne. palindrom. doveli su ga do kuće. crnooka reč od tri slova. jer je prvo slovo a veliko. Reči su iskočile.. Tirkizna. autobuskim stanicama. Noa je prišao krevetu i pružio ruku da joj pomazi toplu plavu kosu. već se odmah uputio u sobu koračajući na prstima potpuno nepotrebno. jer je ionako nameravao da probudi Anu. Zastao je ispod prozora spavaće sobe koja je bila u mraku i setio se Ane.. Noa je izvadio telefon iz džepa i pozvao menadžera supermarketa. prohladna i vetrovita. u kutiji za izgubljeno-nađeno. Bacio ih je uvis.. Očaj ga je naterao da baci pogled i na nalepnicu na jednoj kanti za smeće. ali nije mogao da čeka do sutra da bi mu rekao da prihvata unapređenje. Razgovaraće sa mušterijama. Mešaće krem sir. Otvorio je vrata stana... a Noina svest o tome da nema kuda da ode i činjenica da je grad bio projektovan tako da pre ili kasnije završiš na mestu sa koga si krenuo. tako dobro se slaže uz reč Noa. Rastužila ga je besprekorna vidljivost u sobi. Dok su vrludale padajući sporo poput krupnih nepravilnih konfeta. Obradovao se kada tu nije pronašao ništa. Bilo je kasno. Pazeći da se ne saplete na neku od knjiga na podu. Noć je postajala pusta. ali je napipao samo dve hladne drvene kutije. Tada je upalio svetiljku na stočiću pored kreveta. 38 .lazima.. i slaže se uz sve ostale reči. pratila ga je magla koja se iznenada pojavila iz nepoznatog kutka noći i uspela da se uvuče u kuću pre nego što je postala isuviše gusta. Zgrabio je kutije i skinuo sa njih poklopce koje je odmah zavrljačio ka napuštenim zidovima. a drugo malo. plavokosa. ali nije upalio svetlo.. na parkingu. Mrtvi beli papirići ležali su jedni preko drugih u kutijama bez postave. Ana i Noa. Dok je trčao uz stepenice da bi stigao do stana. Ana nije dosadna reč..

Navedene književnice u svojim delima fokusiraju se. ali u isto vreme one funkcionišu kao simbol Drugog. na neraskidivu vezu između nacionalnog i rodnog identieta. usko je povezana sa nacionalnim identitetom američkog društva. Još važnija je njena metaforična upotreba reči „duh” koja u kineskom funkcioniše kao kletva. ali označava i pripadnike bele rase koje su Kinezi doživljavali kao bića sa drugog sveta. španski ili hindu. Ten doslovno prevodi titule u kineskoj porodici kako bi američki čitaoci stekli utisak o iznijansiranoj porodičnoj i društvenoj hijerhiji koja ne postoji u anglosaksonskim društvima. Kingston i Mukerdži suočavaju čitaoce sa osobenostima stranog jezika i navode ih da učestvuju u procesu prevođenja. One utiču na čitaoca da promeni svoje viđenje Drugog time što ga suočavaju sa sličnostima i razlikama između dominantne i manjinske kulture koje su predstavljene u tekstu. Džulija Alvarez. Budući da neke od njih pripadaju prvoj generaciji imigranata (Džulija Alvarez i Barati Mukerdži). Time što uporedo koriste dva jezika u svojim delima – engleski koji je jezik dominantne zajednice i kineski. reč duh simboliše njihovo postojanje van poretka. koji su jezici manjinskih zajednica – Alvarez. Ten. Kingston upotrebljava sintagme „na put”. Barati Mukerdži. a neke su potomci imigranata (Maksin Hong Kingston i Ejmi Ten). u svojim delima ispituju vezu između nacionalnog identiteta i jezika. Isabel Allende Maksin Hong Kingston. Time što istražuju različite aspekte multietničkog identiteta američkih zajednica. Na primer. Uspeh njihovih književnih dela doveo je do decentralizacije američkog književnog kanona koji je do tada uključivao samo pisce anglosaksonskog porekla. prošlosti i istorije. Proces prevođenja se odvija na tri nivoa u tekstu. Na prvom nivou. ove književnice dovode u pitanje ideju da pojedinac mora da se potpuno asimiluje da bi postao punopravni građanin Amerike. Ejmi Ten.VRT Aleksandra Izgarjan SAVREMENE MULTIETNIČKE AMERIČKE KNJIŽEVNICE What is truer than truth: the story. naravno. centra i margine. Ten. koji podražava jezik kojim govore doseljenici dok 39 . Vezana za Bezimenu ženu i njeno dete. sa pomalo neuobičajenim konstrukcijama. Alvarez i Mukerdži koriste i jednostavan engleski. književnice doslovno prevode reči manjinskog jezika kako bi ih približile govornicima engleskog. kao i način čitanja i razumevanja književnih tekstova uopšte. pa samim tim nema ekvivalent u engleskom jeziku. One istražuju šta znači biti dvostruko marginalizovan u američkom društvu – kao žena i kao pripadnica manjina. pre svega. koji uvek podseća čitaoca da se radi o tekstu koji opisuje manjinsko iskustvo. Problematizacija kanona američke književnosti. Herijet Malen i Debra Megpaj Erling pripadaju grupi književnica koje su promenile američku književnost. „Zlatna planina” i „brza venčanja” kako bi pomoću doslovnog prevoda reči sa kineskog stvorila istorijski okvir koji je uticao na Kineze da imigriraju u Ameriku.

To ih stavlja u poziciju imigranta koji mora da savlada elemente dominantne kulture. Mukerdži i Erling koriste elemente fantastike i magijskog realizma kako bi suprotstavile kulturne obrasce dominantne i manjinskih zajednica. već im omogućavaju da uporedo postoje. ispitujući načine na koje funkcioniše. jer je dominantna zajednica vidi kao Drugog čije kulturne odlike treba izbrisati kako bi morala da se asimiluje u dominantnu kulturu. Književnice njime žele da stvore jezik koji bi preveo govor imigranata koji žive u manjinskoj zajednici i govore njen jezik. primorana da ide u katoličku školu i govori samo engleski. ili tzv. iako se nalaze u američkom društvu. koji je mešavina reči i struktura dominantne i manjinske zajednice. Ten. sa posebnim naglaskom na tradicionalno viđenje braka. Sukob fantastične stvarnosti manjinskih grupa i pragmatične američke stvarnosti podseća čitaoca na često oštru politiku američke vlade prema imigrantima i pripadnicima manjina koji su bili primoravani da se potpuno asimiluju i da odbace jezik. Erling. Inkorporisanje reči manjinske kulture u jezik dominantne i mešanje kodova postaje i subverzivni čin jer podriva poziciju centra koju engleski jezik ima. kult mrtvih. reflektuje položaj koji u društvu imaju naratorke tekstova. ritual kažnjavanja pojedinaca. običaje i kulturu iz kojih su potekli. koji je spoj dominantnog i manjinskog jezika.pokušavaju da savladaju pravila engleskog. U tom smislu. Kingston opisuje kinesku tradiciju i porodičnu strukturu. Ona suprotstavlja percepciju braka i statusa žene u kineskom i američkom društvu. jer su indijanski identitet i jezik sistematski uništavani u Americi. Kingston. Nepoznate reči funkcionišu kao kognitivne praznine koje čitaoci moraju da popune da bi razumeli tekst. Ten. Hibridni jezik ili treći jezik razvija senzibilitet čitaoca prema jeziku i njegovim osobenostima. pokazuje da njena junakinja Laura nije savladala engleski i da se ne uklapa potpuno u američko društvo. jezik njihove intime. On je odraz njihove stvarnosti koja se sastoji od različitih fragmenata i način na koji stvaraju prostor u kojem te različitosti mogu da postoje. Nelagodnost koju čitaoci osećaju zbog toga što ne razumeju delove teksta omogućava im da bolje razumeju položaj imigranata i pripadnika manjina i njihovu nesigurnost u novom jeziku. Ten se u opisu porodične fotografije takođe bavi kultom mrtvih i običajima u staroj Kini. kao i mnoga druga indijanska deca. veoma je čest u tekstovima multietničkih književnica. Alternacije između dva jezika. hibridni jezik. Mukerdži opisuje život u ruralnoj oblasti Indije i implicitno suprotstavlja indijsko verovanje u proricanje sudbine sa američkim verovanjem da čovek sam određuje pravac svog života. Spoj manjinskog jezika sa dominantnim povlači za sobom i korišćenje elemenata manjinske kulture. Alvarez pomoću neuobičajenih idioma i poslovica koje su spoj španskog i engleskog. Književnice na ovom nivou prevoda ne potiru jedan jezik drugim. ilustruje kako nasleđe indijanskih plemena nestaje pod decenijama kulturne represije. Luiz je. Za 40 . One u isto vreme ispituju elastičnost engleskog jezika i njegovu otvorenost za strane elemente. Na drugom nivou. enkodirani jezik. čitaoci na osnovu konteksta moraju da pretpostave značenja reči iz manjinske kulture koje nisu prevedene. niti ih zamenjuju. zadržavajući bogatstvo zvučnosti i slikovitosti. običaje u vezi sa venčanjem. na primeru Luizine porodice čiji su preci čuveni šamani. jer je svojstven usmenom predanju i narodnom govoru koje je u središtu njihovog interesovanja. Erling opisuje običaje i verovanja indijanskog plemena Sejliš. Kingston. Na trećem nivou dolazi do stvaranja hibridnog jezika. Alvarez i Mukerdži smatraju da je hibridni jezik neodvojivi deo njihovog stvaralaštva jer je to jezik sa kojim su odrasle.

koje naglašava poražavajući rezultat imperijalizma i rasizma koji počivaju na idejama dominacije. Hausa i Joruba pre nego što su njihovi pripadnici odvedeni u roblje i naterani da se stide boje svoje kože. Zemlja porekla se od geografske lokacije pretvara u imaginarnu teritoriju u kojoj književnice mogu da artikulišu svoju različitost i dvostruku perspektivu. Potraga književnica za njima i želja da ih otkriju i iznesu na svetlost dana svedoči o njihovom shvatanju važnosti artikulisanja zatomljenih priča žena koje nisu bile deo zvanične istorije. utiče na to da njihova proza sadrži autobiografske elemente. Prelazi naracije između prošlosti i sadašnjosti takođe ukazuju na nestabilnost pomenutih kategorija. Malen takođe ironično pokazuje kako američka kultura pokušava da pretvori azijsko-američku. Prošlost je otelotvorena u jeziku i kulturi manjinske zajednice kojoj se naratorke vraćaju kroz sećanje. povezivanje odvojenih segmenata naracije. istorije i fikcije. Autobiografska fikcija pruža im slobodu da iznova stvore sebe u procesu sećanja dok se vraćaju u sopstvenu prošlost. historiografsku metafikciju i usmeno predanje. Herijet Malen i Debra Megpaj Erling koriste alternativne modele narativne strategije koje su svojstvene ženskom stvaralaštvu: enkodiran jezik. Priče o zemlji porekla postaju imaginarni tekst koji odražava nostalgiju imigranata i egzile u kojima se nalaze. Džulija Alvarez. sugerišu da se istorija ne sastoji samo od jedne verzije događaja. već da se uvek iznova stvara. Fiktivnost identiteta. priče o prošlosti pomažu književnicama da problematizuju pitanja identiteta i jezika. Ejmi Ten. Malen evocira prošlost afričkih plemena Ibo. reflektuje se ne samo u narativnim strategijama. suvenire koje smeštaju pripadnike manjina u ograničenu kategoriju Drugog. Otkrivajući vezu između istorije i fikcije. istorija i kultura konstrukcije koje su potrebne društvu da bi moglo da funkcioniše kao celina. Prošlost i sećanje funkcionišu kao semiotički prostor u kojem etnički i rodni identitet bivaju preoblikovani. njen tekst sadrži i gorko podsećanje na prodaju dece u roblje. Barati Mukerdži. flašbekove. hispano-američku i indijsko-američku kulturu u robu. već i formama koje autorke koriste. Pokazujući da su nacionalni identitet. dok sadašnjost pripada američkoj kulturi i jeziku. 41 . Međutim. Njena parodija diskursa reklama ismeva stereotipno viđenje manjinskih zajednica i ograničenost onih koji nastupaju sa pozicije centra. cikličnost. Yolandu i njene sestre deca gađaju kamenjem jer govore španski i pogrdno nazivaju „Spiks”. jezika i identiteta. palimpsestičnu strukturu.časne sestre indijanska religija i kultura je nazadna i primitivna i one pokušavaju da nateraju decu da ih se odreknu. Zemlja porekla tako funkcioniše i kao korelativ Americi i kao podtekst priča sa potpuno drugačijim kulturnim kontekstom i istorijskim referencama od onih koje nalazimo u dominantnom američkom društvu. duplicitet. magijski realizam. u slojevitom procesu društvenog samooblikovanja. One imaju za cilj da ukažu na odnos između stvarnosti i fantazije. Prošlost se sastoji i od potisnutih priča koje su suviše bolne da bi se prepričale. U priči Alvarezove. povezana sa fiktivnošću istorije i stvarnosti. Maksin Hong Kingston. Umesto „istorijskog teksta” u procesu prevođenja u američki kontekst. koji opisom slavne prošlosti afričkih plemena želi da Afroamerikance učini ponosnim na svoje poreklo. Pominjanje treće reke po veličini na crnom kontinentu je očigledna paralela sa pesmom „Crnac priča o rekama” Langstona Hjuza. Inspirisane pričama žena iz svoje porodice i zajednice kojima žele da daju glas. decentralizovanu naraciju. kao i prošlost porodice u zajednici. one u isto vreme dovode u pitanje njihovu legitimnost. višestruke zaplete. što je skraćenica od „Hispanics”. fragmentaciju.

Na primeru ličnog iskustva svih junakinja očigledno je da patrijarhat ugrožava sve aspekte života žena. koje su primorane da ostanu u domovini. ali i želja da se dokažu. U svim tekstovima očigledna je kritika patrijarhalnog poretka. nagnali muškarce da idu u Ameriku. Mukerdži sukobe muslimana i indusa u kojima Džezminin muž biva ubijen.kako bi otkrile šta je oblikovalo njihov identitet. Ten želi priču o ženi koja je smogla snage da pro- 42 . da dožive avanturu. jer biraju smrt. već priča o otporu patrijahalnom poretku. kod Ten žena za zamenu. H. B. književnice se odupiru rasizmu i seksizmu dominantne bele zajednice. kod Alvarez Yo. održavaju tradiciju i brinu o starima i deci. zbog koje je njena porodica morala da pobegne u Ameriku. Imena junakinja reflektuju njihov generički karakter i pokazuju kako se njihove sudbine prelamaju na društvenom planu. Ta mogućnost nije data ženama. Kingston smešta radnju u istorijski okvir Opijumskih i građanskih ratova u Kini. koje odgovara preovlađujućoj beloj srednjoj klasi u Ajovi u kojoj se našla. njene sestre i majka bore se protiv strogog patrijarhalnog katoličkog društva u Dominikanskoj Republici i hispanoameričkoj zajednici koje im ne dozvoljava da se ostvare kao žene. što simboliše njenu asimilaciju. ne dozvoljavajući joj da stvara stereotipe o pripadnicama manjina koji im oduzimaju individualnost i ljudskost. koja sećanje vidi kao kreativan čin podložan promeni. Autobiografska fikcija im takođe omogućava da podriju dominantnost američke kulture i samo jedan način predstavljanja manjinske kulture. kao i potiranja identiteta robova u Americi. Dž. Bezimena žena plaća visoku cenu zbog toga što su ratovi i siromaštvo. Džesi i na kraju Džejn. već i čitavih nacija. Malen spominje porobljavanje afričkih plemena i uništavanje njihove kulture i istorije. Sa mikrokosmičkog nivoa pojedinih priča. Nepoštovanje društvenih pravila povlači ozbiljne reperkusije i rezultira smrću Bezimene žene i njenog deteta. Stav da istorija i prošlost nisu date kategorije omogućava im da ih reinterpretiraju. Davanje glasa ženama nalazi paradigmu u priči o Bezimenoj ženi. Kod Kingston to je Bezimena žena. Kingston nastoji da otkrije priču o njoj ne samo zato što želi da joj dâ glas i ispravi nepravdu koju joj je nanela porodica zatirući njeno postojanje. Džo. već i pretkinja koje nisu imale prilike da dobiju glas u istoriji zbog toga što su bile žene i članice manjina. pa autobiografska fikcija za nju postaje način da se suoči sa svojom multikulturalnošću i podeljenim identitetima. Sve autorke se oslanjaju na usmeno predanje žena u svojoj porodici i osećaju obavezu da ispričaju zatomljene priče ne samo svojih porodica. što joj dopušta da porodične priče o tragičnoj sudbini žena promeni u priče o snazi i otporu. Alvarez se okreće prošlosti da bi opisala imigrantsko iskustvo svoje porodice. što je naravno tipično anglosaksonsko ime. Fokusirajući se na priče žena. Ten u pričama o ženama iz svoje porodice pokazuje do koje mere su one žrtve društva. Treba joj preteča čiji život nije samo puka lekcija iz preživljavanja. M. U romanu Džulije Alvarez. Imena junakinje Barati Mukerdži takođe odražavaju njeno prilagođavanje načinu na koje je drugi vide: u Indiji se od Džoti pretvara u Džasmin. H. a u Americi od Džasmin u Džezmin. Po njenim rečima. čije ime na španskom znači „ja”. jer je muž poredi sa cvetom jasmina. fokus književnica pomera se na makrokosmički nivo društvene istorije. Alvarez opisuje diktaturu Truhila. Džez. jednu percepciju. prikriveni autobiografski likovi omogućili su joj da spoji dominikanske i američke delove svoje ličnosti. Yo se u Americi pretvara u Džo. To je naročito vidljivo u naraciji Ejmi Ten. pritisnute mizoginijom i uskim viđenjem uloge žene koju im nameće patrijarhat. koji rezultira ne samo porobljavanjem žena.

njihove junakinje ponekad uspevaju da razlike okrenu u svoju korist i odbijaju da vide sebe kao žrtve. kako bi joj ta priča poslužila kao izvor inspiracije. One odbijaju ideju da postoji samo jedna verzija događaja koja postaje okamenjena institucionalizovana istorija. Time što ne predstavljaju naratorke koje su se savršeno prilagodile. međutim. a šta američkom. šta je nastalo kao rezultat porodičnih priča. podložan promenama i (re)interpretacijama. Zbog usmene tradicije na koju se oslanjaju. Džezmin Barati Mukerdži odlazi iz Indije zbog toga što odbija da bude žrtva zloslutnog predskazanja. Problemi imigracije. u isti mah. potrazi za kulturnim korenima koji ne pripadaju dominantnoj američkoj zajednici. koji je reflektovan pričama o imigraciji i egzilu. ako ne za sebe. Čak i kada se radi o drugoj generaciji imigranata koji su se rodili na američkom tlu. omogućava joj da preživi. one. a ne samo jedne. egzila. Ali. Luiza Debre Megpaj Erling pokušava da utekne tradicionalnom indijanskom braku koji je sputava. kao u slučaju Malen i Erling. podrivajući tok vremena i naracije. jer ne mogu da razluče šta je to u njima što je svojstveno samo kineskom društvu. onda za svoju ćerku. Kingston pokazuje kako azijski Amerikanci moraju da se odrede prema svom identitetu. odvajaju ih od pripadnika dominantne zajednice. Junakinje Dž. kao u slučaju naratorke Kingston i Ten ili o pripadnicama afroameričke i indijanske zajednice. autorke shvataju da je on konstrukcija. podrivaju ideju monolitne istorije. koji su u središtvu njihovih života.meni život. Sve su vrlo svesne svog manjinskog statusa. To što zadržava za sebe delove prošlosti. Alvarez takođe uče kako da uspešno nađu kompromis između zahteva dominantne američke zajednice i manjinske dominikanske. kao što pokazuju autorke. upravo njena moć prilagođavanja koja je svojstvena imigrantima. što pruža mogućnosti za različite interpretacije. jasno je da uvek razmišljaju kao pripadnice dve kulture. sve autorke osvetljavaju teškoće sa kojima se suočavaju njihove junakinje kao žene i pripadnice multietničkih zajednica. U procesu stvaranja svog multietničkog identiteta. da prekine život kad joj muž umre. a šta zahvaljujući filmovima. da prihvati viđenje muškarca kako će njen život izgledati. Njihov identitet zauvek ostaje podeljen. Pružajući različite verzije. asimilacije i života u novom jeziku. 43 . što im nije nimalo lako. Džezmin zna da ona nikada neće zaista postati Džejn. ne znači da ih potire. ove književnice su svesne da svaka priča ima nebrojeno mnogo verzija jer se menja sa svakim pričanjem.

One noći kada se rodila beba. ostavljale su crvene otiske. Nije mogla da bude trudna. 44 . čupajući pirinač. Kada su se muškarci vratili. Sećam se da sam pogledala tvoju tetku jednog dana kada smo se oblačile. nisam primetila pre toga kako joj je stomak porastao kao da je progutala lubenicu. Oni koji su imali dugačku kosu prebacili su je preko lica. Skupili smo se u sred kuće. Niko nije ništa rekao. njihove oči kružile su kao reflektori. Isprva su bacali blato i kamenice na kuću. Onda su počeli da bacaju jaja i da kolju našu stoku. Samo par dana nakon što je naše selo proslavilo par brzih venčanja 1924. Neki su vezali bele trake oko čela. krv je u crvenom luku šikljala po njoj. redovi ljudi su vijugali preko naše zemlje. Kako su se seljani približavali. rekla mi je majka. razumeš. i na kraju užasno stenjanje bika. nose bele maske. U to vreme kuća je imala samo dva krila. a nazad se video beli pojas crnih pantalona.Maksin Hong Kingston BEZIMENA ŽENA – odlomak iz romana Ratnica: memoari devojaštva među duhovima – „Ne smeš nikom da kažeš”. trebalo je da rodi. Seljani su u isto vreme provalili kroz vrata na prednjem i zadnjem delu kuće. verovatno muškarci i žene koje smo dobro poznavali. mada nismo ni pokušali da ih zaključamo kako bi ih sprečili da uđu. košulja joj se zadigla napred. Neki su plakali. U rano leto. Bacila se u porodični bunar. Oni koji su imali sreće da dobiju ugovore mahali su sa palube. Ali nisam ni pomislila da je trudna dok nije počela da liči na ostale trudnice. Čuli smo glasanje stoke dok umire – pevce. Sa noževa im je kapala krv naših životinja. Neka lica su se zaustavila da bi piljila u nas. prasad. dugo nakon vremena kada bi to moglo da se desi. izgradili smo još dva i tako zatvorili unutrašnje dvorište i treće kojim je otpočeta gradnja drugog dvorišta. Baliju. Šake položene na prozorska stakla. tako smo mogli da vidimo da neki od njih. uokvirene glave. Umrljali su krvlju vrata i zidove. Hranili su i čuvali slepe putnike i pomagali im na Kubi. govorili su. seljani su nas opkolili. Njihovi fenjeri su bacali odsjaj na mračnu vodu koja je oticala kroz sravnjene nasipe u poljima pirinča. Kažemo da tvoj otac ima samo braću zato što je to kao da se ona nikada nije ni rodila. Havajima i u Njujorku. ‘Srešćemo se u Kaliforniji dogodine’. Nismo uopšte pričali o tome. „ono što ću ti sada reći. Kao ogromna testera. Žene sa kratkom kosom namestile su je tako da im je stajala uspravno. čiji su zubi bili niska od svetla. Selo je takođe brojalo dane. Poznate divlje glave su kao plamenovi besnele na prozorima. Jedna žena je zavitlala pile čiji je vrat presekla. U Kini tvoj otac je imao sestru koja se ubila. To je bio poslednji put za tvog dedu. u porodičnoj dvorani gde su slike predaka i stolovi bili oko nas i gledali pravo napred. ruku i nogu. Svi su slali novac kući. – da bi se osigurali da će se svaki mladić koji je krenuo ‘na put’ odgovorno vratiti kući – tvoj otac i tvoj deda i njegova braća i novi muž tvoje tetke su otplovili za Ameriku. jer joj je muž bio odsutan već godinama. seljani su poharali našu kuću. Zlatnu planinu.

koji za njih. osim ako je na to ne natera Nužnost. morala bih da počnem ovako: „Sećaš li se tatine sestre koja se udavila u bunaru?” Ne mogu to da pitam. Kineski Amerikanci. Moja majka mi je rekla jednom i za svagda sve korisne detalje. Seljani su budni. Tvoja tetka se porodila u svinjcu to veče. jednoj porodici. majka je pričala priče nalik ovoj.VRT Seljani su grunuli kroz oba krila. Kad god bismo uradili nešto lakomisleno. Sada kada si dobila menstruaciju. Američke filmove smo gledali samo za Novu godinu – Oh. Ne bi ti se svidelo da te zaborave kao da se nikad nisi ni rodila. ušli su čak i u sobu tvojih dede i babe kako bi našli sobu tvoje tetke koju je delila sa mnom dok se muškarci nisu vratili. Sledeće jutro. kada pokušavate da razumete šta je ono u vama što je kinesko. Moraju da pokušaju da zbune njihove potomke. Iz ove sobe je izraslo novo krilo za jednu od mlađih porodica. On se nje odrekao.’ ‘Duše. Ona sadi povrtnjak. Odsekli su komade mesa sa mrtvih životinja. uvek pokušavaju da imenuju neimenovano. Mi koji smo pripadali prvoj generaciji rođenoj u Americi morali smo da otkrijemo kako se nevidljivi zid koji su imigranti izgradili oko našeg detinjstva uklapa u postojanu Ameriku. obala reke koja oblikuje njen život. trošili smo energiju. kako možete da razdvojite ono što je svojstveno samo detinjstvu. jecali su i grdili dok su nam uništavali kuću. Posle toga smo pokupili pirinač i vratili ga u vreće koje smo zašili. Nemoj da pokažeš ocu da znaš da sam ti rekla. mešajući se u smrdljivoj bujici. Nemoj da nas poniziš. Imigranti su zbunjivali bogove time što su preusmeravali njihove kletve. Oni u doseljeničkim generacijama koji nisu mogli da prihvate brutalno preživljavanje. od onoga što je kinesko? Šta je kineska tradicija. Mogli smo da ih čujemo kako u kuhinji lome naše posuđe i udaraju šerpe. kad sam otišla po vodu. a šta su filmovi? Ako želim da saznam kakvu odeću je nosila moja tetka. Pocepali su njenu odeću i cipele i polomili joj češljeve. upadljivu ili običnu. Testirala je našu snagu da uspostavimo stvarnosti. Nakon što je 45 .” Kada god bi morala da nas upozori na život. Neki od njih su uzeli posude koje nisu bile razbijene i odeću koja nije bila pokidana. na privremenom boravku u Americi menjaju imena kad god im se promeni život i brane svoja prava imena ćutanjem. navodili ih na pogrešan trag krivudavim ulicama i lažnim imenima. Starica sa susednog polja mahala je metlom iznad naših glava i pustila duhove metle. mrveći ih pod nogama. Kinezi koje znam kriju svoja imena. Zapušile su porodični bunar. Prevrnuli su velike zemljane ćupove koji su bili visoki do pojasa. Kada su otišli. Rasturili su ognjište i bacili u njega novu tkaninu. Neće dodati ništa. prelepa lutko sa Beti Grejbl jedne godine i Nosila je žutu traku sa Džonom Vejnom sledeće. vašoj majci koja je obeležila vaše odrastanje pričama. uzeli su šećer i narandže kako bi blagoslovili sebe. priče na kojima smo odrasli. pačija jaja i turšija od voća i povrća pokuljali su napolje. a ne travnjak.’ ‘Svinjo’. takođe predstavljaju pretnju na slične načine – uvek pokušavaju da sve razjasne. siromaštvu. našla sam nju i bebu. Mi deca skakali smo od sreće kad bi nam roditelji doneli sa posla kornete sladoleda koji se topio. Ali miris prolivene turšije nas je i dalje štipao za nos. umirali su mladi i daleko od doma. ludilu. ono što se desilo njoj može da se desi i tebi. donosi kući sa polja paradajz čudnog oblika i jede hranu ostavljenu za bogove. pretpostavljam. puštali smo zmajeve visoko. Pokidali su njeno tkanje sa razboja. ‘Svinjo.

prebiću te. Mora da se sretala sa njim i drugim prilikama osim zbog seksa. koji jedu čak i postavu bubca – da li su takvi ljudi mogli da iznedre bludnu tetku? Biti žena. time joj je prednost bila osigurana. Kada bi pokušala da ga zamisli. mada su ona i moja tetka. i obećala pred svima koje su sreli da će biti njegova zauvek. koja je bila snaha u drugom domaćinstvu. I možda je mogla da odvoji silovanje od ostatka života da samo nije morala da kupuje ulje od njega ili da sakuplja drva u istoj šumi. Noćima kada su moji roditelji pričali o životu u domovini.” On je organizovao napad na nju. ali bi im oči svejedno gorele od prezira. vodili su ljubav. Kada joj je porodica našla mladića iz susednog sela za mladoženju. ostavljajući samo kamenje iz bubrega. Mora da ju je njegov zahtev iznenadio. Da ne bude strah koji se produžava. čiju svrhu su još uvek razmatrali. 46 . Pitam se da li se maskirao kada se pridružio napadu na njenu porodicu? Možda ga je srela u polju ili na planini gde su snahe skupljale drva za ogrev. Ali žene su sa seksom rizikovale trudnoću. Imala je sreće da je on bio njenih godina i da mu je bila prva žena. Neki muškarac joj je naredio da legne sa njim i da bude njegovo tajno zlo. već bi ih hranili samo ostacima. Dođi ponovo sledeće nedelje. Preljuba je ekstravagancija. stajala je pokorno pored najboljeg petla. glasovi bi im postali napeti. a time i živote. kao što bi učinili Japanci koji su mogli da postanu samuraji ili gejše. moćne starešine su terale ljude koji su nešto pogrešili da jedu sami. Nije joj bio nepoznat. naš umorni otac izbrojao je preostalu sitninu na mračnom putu do kuće. gde je hrana dragocena. kamenuju. tako da može da ga savlada. iznajme. a onda užasnuo. trebalo da žive odvojeno. Umesto da im dopuste da otpočnu novi život negde drugde sami. jer u selu nije bilo stranaca. Želim da njen strah traje samo onoliko dugo koliko je trajalo silovanje.” Njeni svekar i svekrva su mogli da je prodaju. Ne bi prestupnicima dozvolili da odu. kineske porodice bi odvratile pogled. ikada. Obojica su izdavala naređenja: ona ih je sledila. Rekla je tom čoveku: „Mislim da sam trudna. Snahe su živele sa svojim svekrom i svekrvom. Nemoguće je da je moja tetka bila usamljena romantična duša koja se odrekla svega radi seksa. Da li su ljudi koji uzgajaju sopstvene piliće i jedu njihove zametke i glave kao delikatese i kuvaju noge u sirćetu za zakusku. ponekad bi pominjali „sto za otpadnike”. već je prožimao sve.” Niko nije pričao o seksu. Žene u staroj Kini nisu birale. Moja tetka mora da je živela u istoj kući sa mojim roditeljima i jela za stolom za otpadnike. u kineskom sinonim za brak je „uzeti snahu. taj tajanstveni čin nagoveštava sramote koje mi nisu spomenuli.svako od nas samo jednom bio na ringišpilu. Poslušala ga je. „Ako kažeš porodici. Ali poslali su je nazad njenim roditeljima. videla bi samo crno belo lice na zajedničkoj fotografiji koju su muškarci snimili pre odlaska. platili smo s osećajem krivice. Možda su je izbacili iz kuće kako bi izbegli napad osvetnika na svoju kuću. njegove zamene. Ubiću te. Prve noći kada ga je videla. a ne sa svojim roditeljima. na kraju krajeva. Skoro da je zaboravila kako je izgledao. Možda je radio u susednom polju ili joj je prodao tkaninu za haljinu koju je sašila i nosila. Drugi muškarac nije bio. roditi ćerku u doba gladi već je bilo dovoljno rasipno. uvek je radila onako kako su joj naredili. U tradiciji koja počiva na uzajamnoj vezi. Ili je možda on nju prvi primetio na pijaci. Onda je otišao za Ameriku. Moja majka je pričala o napadu kao da ga je videla. toliko različit od njenog supruga. Strah nije prestajao.

među varvarima. Pa ipak. ne pruža mi nikakvu pomoć kao preteča. trojica braće su uzeli zemlju. pošla je ka onome što je uporno opstajalo. moj otac. linija. Želela je da se okrene za njom. korak. izabrao je obrazovanje. pletenicu koja nije zalepršala kada je vetar zamro. Otvorila bi prste. konac bi se uvrteo i uhvatio dlačice. a ni muškarce. kao žica i kost. da moja tetka nije uživala u suptilnosti svoga prijatelja. mogli da zanemare. očistila konac. Na dan venčanja devojke bi se pokazale sa dugom kosom poslednji put. izgledalo je kao da su se na zidu pojavile senke dve guske. moja prethodnica. pustila da joj snovi nadođu i izblede i posle nekoliko meseci ili godina. ako pokušam da je zamislim kao slobodnu ženu koja uživa u seksu. da je očuvaju bezbednom za povratak. Nijedan stil se nije mogao lako pretvoriti u razigrane pramenove zbog kojih bi srce moglo da zastane. rešili su se celog imanja i svih opasnosti. onda ga ponovo uvila duž razdeljka i iznad obrva. a da to niko ni ne primeti. učinila je njene želje tananim. suprugom i stričevima „na put” i postali zapadnjaci posle nekoliko godina. oči bi joj zasuzile kao da ih bodu iglice bola. Čak i pogrešno svetlo može da izbriše ono što najviše voli kod njega. Onda bi povukla nit i vešto iščupala dlačice. igra svetlosti. menjajući ih stalno kako bi pogodila pravu kombinaciju. Rad na održavanju tradicije zahteva da se osećanja koja igraju u stomaku ne pretvore u delo. Mogla je tako da napravi punđu da crni pramenovi kose pobegnu i vijore na vetru ili da tiho uokviruju lice. Ako ne mogu da vidim njen život kako se grana u moj. zvuk.Ona je bila jedina ćerka. Sve udate žene su sekle kosu kratko iznad ušiju ili je skupljale u zategnute punđe. ali samo su starije žene na našim porodičnim fotografijama imale punđe. Nikakve gluposti nisu dolazile u obzir. meni i sebi. Ne znam nijednu takvu ženu. koju su njena braća. Nakon što su moji baka i deda dali ćerku porodici njenog supruga. Ali retki nagon ka odlasku na zapad spustio se na našu porodicu. Moja majka je primenjivala istu metodu na mojoj sestri. već da je bila divlja žena koja je volela da pravi džumbus. Na imanju pored mora. i tako je moja tetka prešla granice koje nisu ocrtane u prostoru. Kada bi spojila prste. izdala je porodicu. nagađala je koja bi ga boja ili oblik zainteresovao. vezala petlje i namakla ih na kažiprste i palčeve i povukla dvostruku nit duž čela. Strah od užasnog zla koje se krije u zabranjenom. Lako je moglo da se desi. Da bi ostala zaljubljena. uhvaćena u sporom protoku vremena. često se bavila sobom pred ogledalom.” Za ogledalom. Samo se od nje očekivalo da neguje tradiciju. Ali možda je moja tetka. to se ne uklapa. začešljala je iza ušiju. Zamenila nas je za čaroliju koja nestaje sa umorom. Kada je porodica delila dobra. žena koja se brinula o svom izgledu brzo bi zadobila reputaciju ekscentrika. Podigla bi kosu sa čela. a najmlađi. četvorica njene braće otišli su sa ocem. duboko ukorenjene žene imale su obavezu da održavaju prošlost i brane je od poplave. „Bila je upletena i svejedno mi je bila do kolena. Zbog toplih očiju ili blagog glasa ili sporog hoda – to je sve – par vlasi kose. ili joj se svidela linija njegovog torzoa zakrivljena u ramenima i prava u kukovima kao dugački znak pitanja. Temeljne. Treba samo gledati kako nestaju kao cvet trešnje. rekla mi je majka. „Bila je tako dugačka da mi je golicala kolena”. Posmatrala je nekog muškarca jer joj se sviđalo kako je začešljao kosu iza ušiju. moja tetka je pokušavala da češljem stvori jedinstvene uvojke. međutim. Uvrnula bi konac. Verovala sam da izraz „za dlaku uhvaćen” 47 .

dragocena kći. Sanjala je o ljubavniku tokom petnaest dana Nove godine. obožavao ju je. Dok je njena kosa privlačila njenog budućeg ljubavnika. Kinezi se ne dive pognutim leđima. time je prizvala nesreću za čitavu tu godinu. braća bi je takođe posmatrali da su bili tu između dva putovanja. „bio je lud od kad ga je Japanac ubo bajonetom u glavu. Nadam se da je čovek koga je moja tetka volela cenio čisto čelo. ali majka je rekla da smo sretne što nam nisu uvezali stopala kada smo imale sedam godina. Moja baka ga je naterala da poništi trgovinu. Kosa i oči koje mogu da zavrte pamet. verovatno mog oca koji je bio najmlađi. Da bi se usredsredili na nejasnoće. vremenu kada se porodice posećuju. Krišom bi se češljala. Kada je konačno dobio sopstvenu ćerku. umotanu u braon kaput iz Amerike.” Stavio bi svoj penis na sto i smejao se. boginje i ratnice stoje uspravne.znači da su zatvorenika vezali koncem za depilaciju. nije bila dovoljna mojoj tetki. osmeh kao nijedan drugi. Neke priče opisuju mog dedu kao drugačijeg od bilo koga. moja tetka je retko kad imala priliku da izgleda najbolje što može. Ako bi posvetila sebi samo malo više pažnje od čupanja dlačica i čišćenja bubuljica. Mora da su je svi jako voleli. kao polje puno ptica koje se gnezde. rekla je. Žene su ličile na velike morske puževe – nosile su uvezana drva. Možda su je neobično voleli. bebe i opran veš na leđima kao puževi kućice. da ga nisu interesovale samo zadnjica i sise. za nju. Jednom je moja tetka našla pegu na bradi. Kada je njen suprug otišao. razmažena i zagledana u ogledalo zato što ju je porodica obasipala pažnjom. razmenjuju novac i hranu. Možda su već pre toga morali da zauzdaju svoju radoznalost i otišli su. mnogi drugi muškarci su je posmatrali. mogla je da još neko vreme živi kao njihova ćerka. seljani bi počeli da je ogovaraju. mogli da uplašeni polete i budu uhvaćeni. Ujaci. predstavljali su pretnju idealu pet generacija koje su živele pod istim krovom. drugi. zato što su ga tamo jednom zamenili za devojčicu. uplašeni da bi njihovi pogledi. od skoro izrasli u muškarce i žene. jedva su dočekali priliku da je uzmu nazad od svekra i svekrve. Beda ih je bolela i to je bio prevashodni razlog zbog kojeg su otišli. dok su im majka i sluge skidale zavoje samo par minuta svake večeri kako bi pustili krv da jurne nazad u vene. selo i samu sebe. tačno na mestu za koje je u almanahu pisalo da određuje zlu sudbinu. a svečanu su nosili samo za proslavu nove godine. Sestre bi sedele na krevetu i plakale zajedno. Ali. sestrići. rođaci. morali su da izbrišu osobine svoga pola i da izgledaju jednostavno. nikada nisu izgovorili. Trgovao je i zamenio jednog sina. Takva svakodnevna ljupkost. porodicu. Jednoga dana je doneo bebu devojčicu. nemodulirane nalik američkim tonovima. I kao što je bilo za očekivati. međutim. konačan razlog zbog kojeg su napustili kuću koja je vrvela od ljudi. jedinog brata koji se nije vratio u Kinu. Imigranti koje znam imaju bučne glasove. Braća i sestre. Probola je vrelom iglom i isprala ranicu hiperoksidom. Pa ipak sigurno bi se oslobodila neka čudesna lepota kada bi radnica ostavila svoj teret i ispravila leđa u luku. osim mog oca. ljudi su se jedni drugima unosili u lice i vikali iz sobe u sobu. čak i nakon mnogih godina koje su proveli daleko od sela gde su dozivali prijatelje preko 48 . bila je jedina. Naročito boli kada se čupaju dlačice sa slepočnica. Ali pošto žena koja češlja kosu može da izbaksuzira početak. Svi su posedovali samo radnu odeću i svečanu.

ali odnos sa čovekom izvan porodičnog kruga ne bi bio ništa manje omražen. Ali jedno ljudsko biće koje plane u nasilju moglo je da otvori crnu rupu. U seoskoj strukturi. Koliko je onda beskoristan seksualni manirizam. Privlačnost može tako tvrdoglavo da se otme svakoj kontroli da čitava društva koja počivaju na organizovanim odnosima među ljudima ne mogu da održe red. kako da kontrolišem njen pravac i silinu. Hodala sam uspravno (pravih kolena. duhovi su treperili među živima. U tišini su davali i prihvatali posude sa hranom. kako da privlačnost učinim posebnom. pokušavajući da se pretvorim u američki ideal ženstvenosti. nije ga optužila kako bi bio kažnjen sa njom. činila mi se mnogo razumnijom. međutim. koja je trebalo da bude otelotvorena u istinskim naslednicima. nečujno sam dodavala „brat” imenu svakog dečaka koji bi me možda pozvao na igranku kako bih ga izbaksuzirala. Svaki muškarac dokle je pogled dopirao bio bi neutralizovan kao ljubavnik – „brat”. Dete zauzeto jelom koje bi uhvatilo činiju samo jednom rukom dobilo bi upozoravajući pogled. mašem obema rukama i vičem preko biblioteke: „Ej! Volite i vi mene!” Nisam imala pojma. porodila se u tišini. naravno. Seljani su je kaznili zbog toga što je postupala kao da može da ima privatan život. gde su članovi porodice najbliži jedni drugima. Uplašeni seljani koji su zavisili jedni od drugih da održavaju stvarnost. a više nalik devojčicama. Svako ima osam miliona rođaka. Ali za porodičnim stolom. fizičku predstavu pukotine koju je izazvala u „zaokruženosti”.” „stariji brat” – stopetnaest srodničkih titula. Zaokruženi trenutak ispunjen pažnjom pripada svakom ponaosob. i titule koje su vikali bučnim seljačkim glasovima nisu dopuštali da porodične veze ikada budu zaboravljene.polja. Deca i odrasli se po tome ne izdvajaju. Naša porodica je dozvoljavala romansu do izvesne mere. oluju koja bi u sebe uvukla čitavo nebo. crnci i Japanci – mogli bi takođe da se zaljube u mene. otišli su do moje tetke kako bi joj pokazali ličnu. a ne savijenih kao u goluba. Nisam mogla da sprečim moju majku da se dere u bibliotekama ili preko telefona. niko nije smeo da govori. Brak sadrži obećanje da će se stranci pretvoriti u prijateljske rođake – čitava nacija rođaka. javna. Kineska komunikacija je bučna. Postali bi manje opasni. Roditelji su proučavali natalne karte verovatno ne toliko da bi se uverili da će brak biti sretan koliko da bi sprečili incest u stanovništvu koje ima samo stotinu prezimena. Kao da sam osećala atavizam dublji od straha. Među bogatašima i siromasima. Ako bih postala lepa na američki način kako bi se pet ili šest kineskih dečaka u mom razredu zaljubilo u mene. braća žene svoje usvojene sestre kao golubice. što je kineski ideal ženstvenosti) i govorila nečujnim glasom. Trebalo je da ustanem. Samo bolesnici moraju da šapuću. prstiju isturenih napred. tako sam izbaksuzirala i samu sebe – niko me nije pozvao na sastanak. dostojanstvena i časna. Možda je on bio neko iz njenog sopstvenog domaćinstva. vreme i zemlja su je držali u ravnoteži. Svi seljani su bili rođaci. Zadržala je ime muškarca za sebe kroz porođaj i smrt. plaćajući cenu odraslih mlada i dajući miraz ćerkama kako bi sinovi i ćerke mogli da se ožene ili udaju za strance. Sestrinska pažnja. „mlađi brat. čak ni kad vežu ljude jedne za druge od detinjstva i podižu ih zajedno. tajan i odvojen od njihovog. Da bi sačuvala ime čoveka koji ju je oplodio. Ali. pa bih mogla da im posvetim pažnju. Neusklađeni parovi su prekidali budućnost. bila posebno pažljiva. ali moja tetka je koristila tajni glas. Svaka reč koja pada iz usta je novčić koji je bačen. ni prokaženi niti iko od onih koji su jeli. koliko opasan. 49 . bilo koji drugi – belci.

bez doma. Nakon što su seljani otišli. koji neće da uzimaju prasiće. postala je zločin u vreme kada je selu bila potrebna hrana. insistirali su na kažnjivosti. Kada su se ove slike rasprsle. okrugli dovraci. Kada je osetila da se porođaj približava. telom joj je prošao grč. da verno podupire porodično stablo time što će rađati sinove koji će se brinuti o starima i mrtvima. koja više nije bila njena. Videla je kako čestitaju jedni drugima. Crni prostor se otvorio. jer ona je bila suviše kratkovida da shvati da je njena preljuba već povredila selo. da će se talasi posledica vratiti nepredvidivo. bila je usamljena jedinka plemena. Okrugli mesečevi kolači. „Previše su me povredili”. 50 . ležala na tlu. Kao da joj je cela koža bila oderana. ratovi sa Japanom i poplave. mladi su masirali leđa starijima. spazmodična. Selo su morile pošasti duhova. kao oni sada. kada se rodilo mnogo dečaka. bol deteta. Seljani su došli da pokažu mojoj tetki i njenom ljubavniku koji se skrivao. svetla tačka u tmini. druga vrsta bola. bio je daleko. usmerava se na njeno telo. Seljani su ubrzali točak vremena. daleko iznad nje zauvek. pohlepni. Pre nego što je sledeći grč mogao da je spreči. okrugli prozori i činije za pirinač – svi ti talismani izgubili su moć da upozore porodicu na zakon: porodica mora da bude cela. u večnoj hladnoći i tišini. Popela se preko ograde i kleknula u prljavštinu. Agorafobija se uskovitlala u njoj. možda je mogla da izbegne tako surovu kaznu. Ponekad je vizija svakodnevne utehe potiskivala stvarnost: videla je porodicu kako se s večeri kocka za trpezarijskim stolom. Satima je ležala na tlu. naizmenično je postajala telo i vreme. dovoljno daleko od kuće da im ne čuje glasove.Da je moja tetka izdala porodicu u vreme velikih žetvi i mira. umorni od sađenja u suvoj zemlji – bili su primorani da ostave selo kako bi mogli da pošalju porodicama novac za hranu. Preljuba. koja je možda mogla da bude samo greška u vreme izobilja. grejala ju je. da je povrede. osetila je bol kako se vraća. Unutra. a nova krila dodata mnogim kućama. bandita.” Pritisnula je čelo i kolena na zemlju. a onda se opustila. zvezde su se još više udaljile. nekad prerušeni. pomislila je. Smrt dolazi. i bacila se na zemlju. Podigla se na noge kako bi se bolje borila i setila se da su se žene koje su držale do starih običaja porađale u svinjcima ne bi li zavarale ljubomorne bogove što udeljuju bol. Otvoriće joj oči da bi videla neumitnost. okrugli stolovi koji se po veličini uklapaju jedan u drugi. njihovi fenjeri su rasuli svetla po poljima naspram njihovih kuća. vrtela se sve brže i brže.” Otrčala je u polja. Ta bol ju je ohladila – hladna. „Ovo je žuč i ona će me ubiti. nikad neće biti kraja strahu. bila je nezaštićena nasuprot prostoru. umrećemo. Smrt dolazi. koji će se zauzvrat brinuti o porodici. Postala je jedno sa zvezdama. Duše! Mrtvi duše! Duše! Nikada se nisi rodila. veća i veća. Crni bunar neba i zvezda se udaljavao. nije mogla da je obuzda. Poricali slučajne okolnosti i otimali krivicu od zvezda. a porodica je razbila tišinu i klela je. bez druga. Okrenula se na leđa. Ta zaokruženost morala je da bude svedena na meru novčića kako bi mogla da vidi njen prečnik: kazniće je na dan rođenja njenog deteta. pomislila je da su je povredili. razoren dom. Ubila si nas. radosni što su se jednoga jutra pojavile mladice pirinča. otrčala je do svinjca. Ali muškarci – gladni. telo i osobenost kao da su nestali. „Aija. svaki korak bio je juriš u bespuće. Vidi šta si uradila. Moji brat i sestra su umrli u Kini od nepoznate bolesti. stalna vrsta bola na površini. Ljudi koji su odbijali fatalizam kako bi mogli da izmisle pomoćna sredstva kao što su pravda i krivica. Prijalo joj je da oseti ogradu koja ju je okruživala.

da otima i krade od onih koje živi potomci daruju. papirne kuće. haljine. ostavljaće hranu za njen duh. Pokuša- 51 . preklinjući je da mu da svrhu. bilo potrebno da spere ljagu sa imena i da bi jedna pogrešna reč razjarila srodnike čak i ovde. moraće da moli druge duhove za hranu. Otkopčala je široku košulju i zakopčala je preko deteta. Tokom dvadeset godina od kada sam čula ovu priču nikada nisam pitala za detalje.” Verovala sam da seks ne sme da se imenuje i da su reči tako snažne. uvek lišena svega. kučence. Ali ima još nešto u toj zaveri ćutanja: žele da učestvujem u njenoj kazni. a očevi tako krhki. niti izgovorila tetkino ime. U zoru. Pošto se odmorilo. Okrenula bi joj lice nadole u blatu. kao duh. Ono će se brinuti o njenoj duši. Posegla je rukom da bi dodirnula vrelu gomilicu koja se mrdala. već to što ju je porodica namerno zaboravila. Ljudi koji mogu da upokoje mrtve mogu i da ih proganjaju i vređaju i dalje – to je neka vrsta obrnutog obožavanja predaka. nogice su joj bile lepo složene jedna ispod druge. nokti. Povela je dete sa sobom u pustoš. Zahvaljujući porodičnom stablu imaju obezbeđena papirna odela. Nikada se nije rodila. „Nemoj nikom da kažeš da si imala tetku. sigurno manju od bilo čega ljudskog i mogla je da oseti da je ipak bila ljudska – prsti na rukama i nogama. Možda je njen odlazak u staju bio poslednji odgovoran čin: zaštitiće ovo dete kao što je štitila njegovog oca. Tvoj otac ne želi da čuje njeno ime. nakon što se nastanila među doseljenicima koji su nam bili komšije u zemlji predaka. ta žena koja je nosila dete kao stranu izraslinu koja ju je razboljevala svakoga dana. To što je ponela bebu do bunara pokazuje da ju je volela. Stegla je zube koliko je bilo dragoceno. postoji neka nada za oproštaj za dečake. već bi se vuklo za njom. mali duh je spavao. Pun mleka. Kada se probudio. piletinu. I učestvovala sam. Pomeralo je glavu tamo-amo dok nije našlo bradavicu. meso i pirinač zauvek – mirisi im se isporučuju u dimu i vatri. Uvek gladna. malo prase. da bi sama reč „tetka” mogla da ozledi oca na neki tajanstveni način. Dete bez porodičnog stabla ne bi joj učinilo život lakšim. U tom miru. podignute zadnjice. konačno ga je izbacila napolje.U trudovima. Njena izdaja ih je toliko raspametila da su se postarali da će patiti zauvek. i ležala je sklupčana tamo. Ali kako će to sićušno detence bez porodice naći njen grob kada nigde neće biti nikakvog belega. počelo je da se migolji i bacaka dok ga nije gurnula do grudi. podigla je bebu i otišla do bunara. oni mogu da se ponašaju kao bogovi. Majke koje vole svoju decu vode ih sa sobom. Verovatno je bila devojčica. novac za duhove. ni na zemlji ni u porodičnoj dvorani? Niko joj neće dati ime koje će pripadati porodičnoj dvorani. papirne automobile. ne znam ga. oboje su osetili istu sirovu bol razdvajanja. a ne duhovi. stvrdla je grudi da ne bi poteklo mleko koje je njegov plač oslobodio. Inače bi je napustila. ljupko kao malo tele. seljani koji idu u polja stajali bi pored ograde i gledali je. Prava kazna nije bio brzi napad seljana. Povukla ju je na stomak. Pri njegovom rođenju. para i tamjan se dižu iz svake zdele pirinča. ranu koju samo porodica koja bi se okupila oko njih može da zaceli. nos. čak i posle smrti. Moraće da se bori sa duhovima na raskršćima za nekoliko kifli koje osećajni građani ostavljaju kao mamac da bi ih odvukli od sela i domova tako da duhovi predaka mogu da na miru uživaju u gozbi. Onda je počelo da ispušta male zvuke dok je sisalo. Pred jutro. Mislila sam da je mojoj porodici.

samo ja joj posvećujem stranice papira. predsednik Mao nas podstiče da posvećujemo naše papirne replike duhovima istaknutih vojnika i radnika. iako nisu napravljene u origami oblike kuća i odeće. udavila se u porodičnom bunaru. čekaju tiho pored reke da u nju povuku svoju zamenu. Ja odajem njenu priču. Mislim da mi ne želi uvek dobro.vajući da utiče na Kineze da brinu i za osobe izvan svojih porodica. (S engleskog prevela Aleksandra Izgarjan) 52 . jer posle pedeset godina zanemarivanja. Kinezi su se oduvek veoma plašili davljenika. Moja tetka zauvek ostaje gladna. Moja tetka me proganja – privlačim njen duh. a ona je izvršila samoubistvo iz inata. bez obzira čiji su oni preci. mokra kosa im visi. koža im je naduvena. Dobra se ne raspodeljuju između duhova na ravne časti. njihovi duhovi jecaju.

VRT Ejmi Ten IZBOR MOJE BAKE U mojoj radnoj sobi. rekla mi je majka. da učestvuju u još jednom svečanom obredu za nju. Hangzou. oko 1924. Pogledajte njihova uvezana stopala! Pogledajte tu smešnu damu koja je iščupala kosu iznad čela! Ona ozbiljna devojčica je moja majka. Moja majka (u sredini). Ali vidite one bele trake na njihovim suknjama? Bele cipele? To je znak da su u žalosti za bakom moje majke Divong. budistički hram. oko 1924. naslonjena na stenu je moja baka Džingmej. Žene i devojčica išle su u krug i držale 53 . Monasi koje su unajmili za tu priliku otpevali su prikladne reči. na pisaćem stolu.” Majka mi je ispričala da je slika snimljena u Hangzou. „To znači blago. činila mi se egzotična kao da dolazi iz mesta i vremena daleko od mene. ako je suditi po odeći. sa 8 godina. Kina. stoji stara porodična fotografija u jednostavom crnom okviru na kojoj su pet žena i jedna devojčica ispred paviljona na obali jezera. sa ljudima koji nisu imali veze sa mojim američkim životom. koju su još zvali i „žena za zamenu”. Žene su došle na mesto na slici. Na prvi pogled se čini da su na izletu. verovatno u proleće ili jesen. Iza nje. „Zvala me Baobej”. Izgleda kao da ima osam godina. Kada sam prvi put videla ovu fotografiju kao devojčica.

„Velika Majka” je ona žena kraljevskog držanja sa očupanim čelom koja sedi na steni. Svaka od ovih žena propatila je zbog užasne sudbine. Ali primedbe na kuvanje njegove prve žene nisu prestale. Nije prestala da posećuje Dumu kada se preudala. zbog toga što nije uopšte mogla da iznađe način kako da izdržava sebe i ćerku. ali celo lice Nunu Aiji bilo je prekriveno ožiljcima od boginja.” rekla je moja majka. „Duma je umrla na isti način na koji je živela. ima taj izraz. Kasnije se Duma ubila. ali ne i kuvala. Njen muž. kaže da se duh čoveka koga je osudio na smrt vratio iz pakla i ubio ga. Samo nagađam da se radilo o gripu. Da bi pokazao koliko je nezadovoljan. Kada se razbolela od bolesti koja je bila lako izlečiva. čoveka koji je imao nesreću da umre od gripa baš kad su ga postavili da bude zamenik sudije u malom okrugu. Nije je bilo briga što se prva ćerka Dume rodila sa grbom – znak. odbila je da pije bilo kakve lekove. međutim. poživela je još samo godinu ili dve nakon što je snimljena ova slika. za razliku od njene sopstvene ćerke. Porodica Velikog Ujaka konačno je ugovorila brak sa porodicom lepotice koja je postala njegova druga žena. mnogo je patila”. a onda spalile velike gomile novca za duhove kako bi Divong mogla da se uzdigne do višeg mesta u svom novom svetu. rekla mi je majka. iskoristila je neki tajanstveni način zbog čega je tri dana umirala polako. moja baka. Nu-Pei. Zarekla se da će radije umreti nego da bez potrebe živi i jedan dan duže. razlog zbog kojeg su upozorenja prenošena s kolena na koleno u našoj porodici kao zaveštanja. I ubrzo nakon toga je umrla. Ona je sestra od ujaka moje majke Nunu Aiji. „Šta je drugo mogla da uradi?”. svoju poćerku. žena za zamenu. moj deda ujak. baka moje majke. Duma. Duma je bila tetka moje majke. 54 . moje bake. ćerka njenog dede i njegove „prave žene”. „snažno. Ali onda. Žena u tamnom kaputiću pored nje je njena služavka koje se moja majka seća samo kao žene koja je čistila. Postoji razlog zbog kojeg Ujakova Žena. zato što je bila „previše snažna”. Klečale su i molile se. Nunu Aiji je na kraju prihvatila drugu ponudu advokata – ovoga puta da postane njegova konkubina broj dva. prezirala je Dumu. Srećom po nju. „Dragocena tetka”. Bila je udovica siromašnog naučnika. Porodična legenda. kao i smrt miliona drugih koji su umrli tokom velike pandemije. Ali Divong. stalno je vređao Džjou Ma i kritikovao način na koji sprema jela. Moja majka je bila ta mala nećaka i do kraja života je imala ožiljak na vratu. Ovo je takođe fotografija sa tajnama i tragedijama. Džingmej. A nisu bile seljanke već su živele u velikim gradovima. da sama Duma ima iskrivljenu prirodu. bile veoma moderne. rekla je moja majka. bila nagla. Pogledajte lepu ženu koja je naslonila prst na obraz. nešto više od godinu dana nakon što je snimljena ova fotografija. često se žalio da mu je porodica izabrala ružnu devojku za suprugu. Tokom jedne od njihovih žučnih rasprava za večerom. Toliko je bila ispečena da je jedva preživela. Kasnije se razvela od muža – što je bio veoma smeo postupak za ženu u to doba. gurnuli su sto i lonac kipuće supe se prevrnuo i prolio po vratu nećake. koja je volela Dumu. prekršivši naredbu porodice da ostane zauvek udovica. Ne možete to da vidite. „Pričalo se da je imala sreće što ju je advokat još uopšte hteo.” A sada pogledajte malu ženu sa kiselim izrazom na licu. jer je njegova smrt 1918. Išle su na plesove i nosile odeću sa stilom. Džjou Ma. dobila je dve bračne ponude od dve porodice. Trebalo je da budu one koje su imale sreće u životu.upaljene mirišljave štapiće. kako je neko rekao. Odbila je advokata i udala se za drugog čoveka.

Eto tako može da se promeni prošlost”. Pričam joj kako bi ona ispričala svima. ubila se tako što je progutala sirovi opijum koji je stavila u pirinčane kolačiće što se prave za Novu godinu. i naredio jednoj od svojih žena da je pozove da igraju ma-džong. godine – pre svega. Ostavila je sina za sobom kako bi mu sačuvala obraz. kako mi je rekao. da može da kupuje – pedeset posto popusta. rekla mi je jednom. koja je. a pola njenog muža.” Rekla sam joj da razumem.Nekako u vreme kada je snimljena ova fotografija. 55 . rekla je svojoj ćerkici. čak ni sa najbližim prijateljicama. Na sahrani moje bake. „Ljudi to ne mogu da razumeju. bogataševog prvog sina. moja porodica verovala je da je moja baka bila žrtva društva. koja je već bila postala udovica. ni više. Zar prošlost nije ono čega se ljudi sećaju – ko je šta uradio. Nije imala izbora. mnoge od njih o svojoj baki. koja ima psa i mačku koje je razmazila (to što nema decu stvar je njenog izbora. Moja majka je bila dobra žena. „Bila sam njeno blago. nema veze. koja je plakala na njenoj samrtnoj postelji. i da ta njena unuka ima sopstveni novac. Kada sam sa majkom otputovala u Peking. „Kako možeš da razumeš?”. Nismo imali obraz! Nismo nikome pripadale! To je sramota koju nosim kao teret koji nikada neću moći da skinem s leđa. Moja baka postala je konkubina tog bogataša i povela je ćerku na ostrvo blizu Šangaja. da bi zbacio režim koji je naterao njegovu majku da postane konkubina. Učlanio se u Komunističku partiju 1963. Nikada nije prestala da oseća poriv da to učini. na žalost. zar to nije ono što su već izabrali da će verovati? Tokom toliko godina. iz visoke klase. rekla mi je majka. saznala sam da je moj ujak našao način da isti teret sramote skine sa svojih leđa. ražestila se. bogataš koji je voleo da sakuplja lepotice ugledao je moju baku. Ne znaš kako je kad nemaš nikakav status u životu. kako i zašto? A ono čega se ljudi sećaju. Moja majka nikada nije mogla da priča o sramoti što je bila ćerka konkubine. On je bio sin kojeg je moja baka ostavila kada je otišla. Neki rođak je jednom grdio moju majku: „Što pričaš ćerki te beskorisne priče? Ona ne može da promeni prošlost”. Ja sam bila njena ćerka. Rekla sam mu da pišem o svojoj baki u romanu. Konkubina je bila kao neka vrsta prostitutke. a ne nesrećne sudbine). Ni manje. izopštivši je na taj način iz društva. ne mora nikog da pita za dozvolu da nešto kupi – zato što sama zarađuje za život. Često gledam ovu fotografiju i mogu slobodno da kažem da moja baka nikada nije mogla da zamisli da će jednoga dana imati unuku koja živi u kući koja je pola njena. Objavio je priču o svojoj majci. ženi koja je verovala da je smrt jedini način da promeni svoj život. A moja majka je odgovorila: „Može da je promeni. „Nisi živela u Kini tada. monasi su vezali lance oko nogu moje majke kako ne bi odletela sa duhom svoje majke. Moja majka je plakala kada je to čula. Bila sam njen život. puna cena. Kada je rodila dečaka. kako bi ispričala celom svetu da znaju šta je moja majka propatila.” Na kraju se rasplakala.” Pokušala je i da ide njenim stopama. na još jednom izletu. Razmišljam o tome šta je moja majka rekla. „Nemoj nikome da kažeš”. „Nemoj da ideš mojim stopama”. Jedne noći ju je silovao. a to je da priča priče. radi ono što joj je važno. „Pokušala sam da ih skinem”. sebi oduzela život. Još kao mala često je govorila o tome da će se ubiti. Složili smo se da je moja baka izvor snage za celu našu porodicu.

Otvaramo je i oslobađamo ono što je previše dugo bilo sahranjeno – užasan očaj.U radnoj sobi. razarajući bes. sećamo je se na drugi način. Moja baka i ja idemo jedna pored druge. Zajedno pišemo priče o onome što je bilo i što je trebalo da bude. ili što je moglo da bude ili još uvek može da se desi. taj izbor. ali još uvek tu. oslobađa nas da se nadamo da možemo da iskupimo iste te uspomene za malu devojčicu koja je postala moja majka. tugujemo. To je ono što nas oslobađa. razbijene u paramparčad. Možemo da izaberemo čega ćemo se sećati. (S engleskog prevela Aleksandra Izgarjan) 56 . vraćam se u prošlost. do trenutka kada je moja baka rekla mojoj majci da ne ide njenim stopama. Možemo da izaberemo u šta ćemo da verujemo. zamišljamo prošlost drugačije. Bolujemo. plačemo. Zajedno dolazimo do grobnice uspomena. Znamo da prošlost može da se promeni. Gledam u fotografiju moje bake. Ali onda uviđamo da je nešto preostalo: nade.

ispod banjan drveta u selu Hasnapur. Ležala sam mirno.” Potom me je snažno lupio po glavi. astrolog je prislonio svoje blago savijene dlanove na uši – njegov satelitski tanjir okrenut ka zvezdama – i predvideo da ću ostati udovica i zauvek napustiti taj kraj. da li bi njegova smrt bila sprečena gradnjom tvrđave od čelika? Začarana zmija proćiće i kroz čvrste zidove. Vukla sam svoj naramak ka reci. „Šta se dogodilo?”. Prepelice su skakutale. Tada sam imala samo sedam godina. čestica prašine u solarnom sistemu. zagušeno zumbulima i izmetom bizona koje su dečaci iz sela prali uzvodno. Dobisi su ispirali veš na kamenim pločama. U pričama koje je naša mama recitovala. Nekada davno. boje smeđeg mulja. usporene. Moje starije sestre. Astrolog je smotao svoju pohabanu prostirku i gurnuo stopala u gumene sandale. ruku izgrebanih i ogrubelih od lišća i trnja. isprepletanog korenja. ako je to potrebno. „Ne verujem ti”.” 57 . „Sad ćeš imati ožiljak na licu do kraja života! Kako će ti porodica ikada pronaći muža?” Iščupala sam se iz njihovog brižnog stiska. Veverice malene poput miševa jurile su preko mojih ruku. prošaputala sam. Uvek sam mislila da me štite ženski duhovi.VRT Barati Mukerdži DŽEZMIN 1. „Sudbina je Sudbina. viknula sam. krijući se i tražeći me u visokoj travi. Kada je Behulinom mladoženji bilo suđeno da umre od ujeda zmije u noći njihovog venčanja.” Osetila sam slatki miris zimskog divljeg cveća. Mrzela sam to mesto. „To nije ožiljak”. Jedna grančica koja je štrčala iz naramka drva za potpalu. Žene su pepelom ribale plehane posude. dogodiće se. Reka je tu stvorila mirno jezerce. „Ne!”. uzviknula sam. „Sada sam ja mudrac. Ja sam bila ništa. Nevolje su krenule prema meni. Drveće je bilo pognuto. Ne možeš da znaš šta me čeka u budućnosti!” „Kako hoćeš”.” Podigao me je na noge i pokazao mi puteljak koji je vodio iz šume ka okuci reke. Zubi su mi se usekli u jezik. Kroz to oko oni su virili u nevidljive svetove. još uvek su se kupale na stepenicama koje su vodile u reku. vrisnule su moje sestre. Zvezda je krvarila. koja sam skupila pre toga. Astrolog je ponovo pao u trans. najsvetiji mudraci razvili bi treće oko na sredini čela. „Idi nađi svoje sestre”. Pala sam. srećne devojčice sa rukama glatkim poput putera. „Ono što treba da se dogodi. Domaćice su se raspravljale. ispuštajući lešnike. rekao je astrolog. Bila sam bespomoćna. bila sam brza i spremna sve da probam. „Ti si jedan ludi starac. „Devojčice ne bi smele ovde da lutaju same. „to je moje treće oko”. cerekajući se. prokleta. Nisam misila da sam ništa. grabeći vodu kantama iz skoro presušenih bunara. kao da su tu bili ukorenjeni duhovi starih žena. naredio mi je čovek sa ogromnim ušima. napravila mi je ranu na čelu u obliku zvezde. a potom krenule da brišu moju krvavu zvezdu skvašenim krajevima svojih velova.

Dosada je neka vrsta luksuza. širine desetak kilometara. Ljudi misle da smo venčani. Telo mu je bilo trulo. Ajova je dosadna i ravna. oči pojedene. Tejlor nije želeo da pobegnem u Ajovu. nije mu dozvoljeno da bude impulsivan. u proširenoj klimatizovanoj kabini ogromnog traktora. na mestu gde se naša zemlja blago spušta ka 58 . Badov otac je osnovao Prvu banku Badena iznad berbernice. zgrabile svoje krčage i moj svežanj drva. Ima ga i Joti Vijh. Iznenada. ali nisu sve dobre. Kasno je majsko popodne u suvoj sezoni i sunčevi zraci uokviruju vrhove brežuljaka poput morske pene. Džejn Riplmejer ima račun u banci. ti pripadaš ovde. niti je to okrug Elsa. Imam dvostruko manje godina od njega. Takav je i Pandžab. ali svaki put kada podignem čašu vode ka usnama. potom skreću preko talasastog mora zemlje Lucovih. Ivice uzoranih polja izgledaju kao pačvork prekrivači u raznim nijansama od svetlozelene do sivo smeđe. Petnaest stotina ari zemlje Lucovih i Riplmejerovih presecaju nekoliko ribnjaka i ledničkih nanosa. rukama sam odgurnula meko. Ima mnogo stvari koje ja zaslužujem. Osetio se oduran smrad iz tog prelomljenog leša. Sada imam dvadeset četiri godine. Darela. jedna uz drugu. Mi smo od onih koji se venčavaju. Ono što je moja prednost je sledeće: nije bio u invalidskim kolicima kad smo se upoznali. 2. rekla sam. Tejlor je smatrao da dosada podrazumeva odsustvo dešavanja. rekao je. Iz kuhinje mogu da vidim jedinog Lucovog sina. u okrugu Elsa u Ajovi. poput malog dečaka. Zemlja Riplmejerovih: Badova i moja i Duova. Otplivala sam do mesta gde je reka bila zlatna od sunčevih zraka koji su se prelamali kroz izmaglicu. sada Bad njome upravlja iz lepe niske zgrade između kopirnice Kvik Kopi i nove apoteke Drag Taun. u drugom gradu. Bad hoće da se udam za njega. Nisam ga napustila kada se to dogodilo. kako obrađuje zemlju. Ajova nije ravna. pre nego što se beba rodi. Koprcala sam se i ritala nogama od besa.Moje sestre su se sitnim koracima popele uz klizave stepenice. ‘zvanično’ kaže on. Džin Luc je imao skoro sto trideset kilograma i bio mu je potreban svaki kvadratni centimetar. Bliže. mrtvo telo malenog psa. Darel izgleda izgubljeno ovih dana. Smrad je ostao sa mnom. telo se prepolovilo. Zaslužuješ bolje. i otrčale da potraže pomoć od žena pored bunara. Ovo je prvi put da Darel sam seje. Kako ti možeš da odeš iz Njujorka. natopljeno vodom. On je bankar u malom gradu. i izgledam kao prava strankinja. Znam šta ne želim da postanem. kao da ga je voda držala slepljenog. ali dosada je sama po sebi jedna vrsta dešavanja. na trenutak ga osetim. živim u Badenu. a onda su oba dela brzo potonula. Kako neko može da ode iz Njujorka. rekao je. sve dok ih ne prekinu vrhovi javora i žbunovi zove na kraju naše zemlje. Tejlor nije bio u pravu. Točkovi njegovog traktora prekriveni su prašinom finom poput pudera. U trenutku kada sam ga dodirnula.

Darel je preko tog loga nacrtao drugi.2 na primer. koji je imao četrdeset i četiri godine. Džin je čak sa strane na traktoru nacrtao zvanični logo Kabza. logo Hokija. Džin je vodio računa o svim našim poslovima na farmi dok je Bad bio u bolnici. Ljudi počinju da se navikavaju na moje bućkuriše. i mirođiju. Darel ima sestru u San Dijegu. Posle dobre godine. ali on nije muškarac kakav je nekad bio. On voli brzinu i akciju: odobriće kredit onima koji su spremni da rizikuju da posade nove sorte ili probaju nove metode. dala sam Badu novo trojstvo o kome je mogao da razmišlja: Brahmu. prev. Kerol se preselila tamo da bude bliže njoj. nada se da neće dugo biti udovica. Radio Šek. Darel je imao devojku koja je živela s njim prošle jeseni. a pre nego što je trebalo popunjavati poreske prijave. Sa svim tim starim stanovnicima iz Ajove u južnoj Kaliforniji. Kada pogledam kroz dvorišni prozor u kući Majke Riplmejer. U Otumvi je televizija prenosila Kardinale. Tipičan traktor Kabza. pasulj i svinje. koje su isečene do visine gležnjeva. Badov otac je odrastao u južnoj Ajovi. Bad kaže za sebe da je on kardinalski bankar u zemlji Kabija. A on mi je dao svoje: Mjuzial. i otvori franšizu. Bio je toliko težak da ga Kerol nije mogla podići da ga spasi zahvatom za spasavanje od gušenja. a nedovoljno pokretan – ali kupovinu bi uvek odobravao. Bad bi se šalio. uglavnom. udatu za nekog mornaričkog oficira. kaže. a Džinov otac bio je poreklom iz Davenporta. (Prim. i ja ga ne krivim. ugušio se parčetom neke meksičke hrane. Razočaraju se ako na stolu nema nečeg indijskog. Svi konobari bili su ilegalci koji su se razbežali i posakrivali čim je pozvana policija. Prošlog leta Darel je iz Kalifornije naručio rasad iz „Orijentalne bašte začina” i posadio ga za mene – korijander. (Prim. Brok i Gibson.1 Odanost bejzbol klubovima prenosila se s očeva na sinove. Uvek se potrudim da upotrebim njegove začine. Džin Luc je uvek igrao na sigurno: kukuruz. On bi voleo da ode u Novi Meksiko. Hiljade ari je isuviše mnogo za nekog ko je diplomirao na Univerzitetu Severna Ajova prošlog leta.) Eng. čak i ako moraju da mašu rukama pred otvorenim ustima. Prošle zime Džin i Kerol Luc otputovali su u Kaliforniju. Džin je obično govorio Badu: „Ako bi spojio naše farme tačno kod Lupa. Darel pominje prodaju. ne vidim kraj malog carstva koje posedujemo. protezali bismo se od stadiona Vrigli do stadiona Komiski.” Za tri i po godine zajedničkog života. Višnu i Šivu. prev.) 59 . Juče je svratio na večeru. Senka. ali ja ne mogu da pretpostavim kakva je njegova predstava o stvarnosti. Ponašam se prema njemu kao prema nevinašcetu. Sada Bad hoće da uradi to isto za Darela i farmu Lucovih. pošto bi im pristigao novac.zemlji Lucovih. Farmerski pas zna da ne treba da oštećuje lišće biljaka. dalje od svinja i hladnoće i radnog vremena farmera. Zemlja koja se podiže iza Senkinih šapa liči na oblačiće prašine. On je samo godinu dana mlađi od mene. kupio bi sebi najnoviji model mašine u prodavnici poljoprivrednih mašina: ogroman traktor sa klimatizovanim kabinama i muzičkim stereo uređajem. Džin. Meni se činilo kao da piše ABz. probija se kroz stabljike kukurza. 1 2 Američki bejzbol klubovi. pun snage. ali je zbrisala u Teksas posle prve snežne oluje. Radio Shack – lanac prodavnica tehničke robe. čak i kada bezglavo juri za lasicom ili poljskim mišem. Darelov ogromni crni pas. kao što su to obično radili u januaru. a u Davenportu Kabze. fenugrik i oko pet vrsta čili paprika.

Farmer zavisi od previše stvari koje su van njegove kontrole. Plan je da se ambar preuredi u prostorije kluba. Kasnije te noći. Bad je rekao. u okrugu Džonson. „Ambar”. a farmeri toliko očajni. i stavila je na svoj stomak. „što sam ne kupiš franšizu za golf?” „Ne bih mogao da gledam kako mi ljudi gaze po poljima”. Baden je ono što zovu bazična nemačka zajednica. Ako ih prekrše. Darel je pokušao da se našali na taj račun. noćni termini za golf. krvni pritisak. i pokazali mu planove za postavljanje golf terena na farmi njegovog oca. Čak je i Vrigli dobio osvetljenje.” Pocrveneo je. mora da pije pilule za stomak. ali vole sve da rade na starinski način. Darel je prilično uzbuđen zbog svega toga. ali nekada je imao crvenkasto plavu kosu i sjajne plave oči. Videćeš. golf tereni. „Koji je to farmer odavde dovoljno lud da igra golf noću tri ili četiri puta nedeljno?”. Nije mi se sve to činilo kao loša ideja. Povrh svega. Ali izjeda ga to što je u pravu. petkom za parove. Zagonetni Šveđani. Skromni ljudi. Imali bi noćni golf sa osvetljenim stazama. Rekla sam: „Darel neće morati da proda farmu. Oči su mu sada manje sjajne. što se tiče genetskog nasleđa. Za večerom. taktični i učtivi na svoj način. Oni nisu Amiši. Oni su konzervativni ljudi sa modernim pogledom na svet. Njegova kosa je gusta i uglavnom seda. Ne znam šta će uraditi sa svinjcem i ugrađenim rezervoarom za svinjsko đubrivo. Želi da može da kaže. sa zlatnim staračkim pegama i crvenkasto žućkastim dlačicama. Nosim dete Bada Riplmejera. Bad. Badu je beskrajno teško čak i da izgovori sve to. 60 .. Farmeri su u ovom kraju vrlo slični seljacima sa kojima sam ja odrasla.. diuretike. Nešto na indijskom. pitala sam Darela. zna se kakve će se strašne stvari dogoditi. koji se nikada ne hvale. pašće kiša”. Bad je ljutito vikao na Darela. „Vremena se menjaju. Ljubičaste iskre u tirkiznom jezercu. Napraviće sličnu franšizu golf terena kakvi već funkcionišu na zapadu. Onda sam uzela njegovu veliku ružičastu šaku. „Mislio sam da ćeš ti smisliti neko lepše ime. kako će se klub zvati?”. Igralište. pitao ga je.Sinoć nam je rekao da su ga posetila dva čoveka iz Daltona. teniski tereni u starom i oronulom ambaru. Piste za avione. Čak se smatra da Danci i Šveđani mogu biti povremeno nepredvidivi. Bad i Džejn Riplmejer s ponosom objavljuju. Farmeri se menjaju. On je iz sveta gde jezik koji govoriš predstavlja ono što jesi. Zbog toga što je nepokretan mnogo se lakše uznemiri. i to što mora da pomene sve one negativne strane kada klijent koji hoće kredit želi da čuje samo one pozitivne. Bad mi je kasnije rekao da su ona dvojica iz Daltona veliki biznismeni. Tajanstveni Danci. Okruženi su pravilima lepog ponašanja. oni brzo otkupljuju ogromne površine koje kasnije neće služiti za poljoprivredu. On želi da se venčamo pre nego što se dete rodi. Uglavnom je u pravu. Čula sam reč ‘zagonetan’. Htela sam da kažem Darelu: „Misliš nešto na hindu jeziku. maže razne vrste krema za kožu. otud skromnost. ne indijskom. pokušala sam da ga smirim. sa restoranom i dodatnim prostorom za opremu i vežbanje. rekao je Darel. Sredom uveče bi organizovali veče za dame.” Bad je verovatno u pravu. Pošto je zemlja tako jeftina. četvrtkom veče samo za neženje. akvaparkovi i sportski centri. odgovorio je. „I onda. ali to bi ga pogodilo i ne bi onda progovorio ni reč do kraja večere. ne postoji indijski jezik”. kao što je to uradio Harlan Krener. „Kad si toliko zapeo za taj teren za golf”. ali imaju istu vrstu plavetnila koje nisam nigde drugde videla.

obloženu ciglom i sa stubovima na prednjoj strani. Nikada ranije nije nosio kaput. Moj otac je podigao nas devetoro na trideset hektara. Nije mahao rukama da se ugreje niti duvao u dlanove. dodali smo veliku novu dnevnu sobu. u kuhinji glavna Majka Riplmejer. Bad nije kao Tejlor – nikada me nije ispitivao o Indiji. niti osetio hladnoću. kao što su nam rekli. ali ne govorim ni kao ljudi u Ajovi. iako je svašta doživeo. To je bio njihov dom dvadeset i osam godina. tako neobeležen. Jedva je znao engleski kada je stigao. kao i uvek nedeljom. ostavivši svoj novi kaput na sedištu. Kada je okončan razvod Bada i Karen. to je prva kuća u kojoj se može živeti. Do tada. Jednoga dana ćemo preuzeti kuću Majke Riplmejer. Kuća izgleda mala i prljava sa neasfaltiranog puta. u drugoj neasfaltiranoj ulici pošto se prođe salon Madam Kleo. ali nije. Karen je dobila njihovu raskošnu kuću na tri sprata. U poslednje vreme uvek čujem znak pitanja posle svega što izgovori. Ranije je bio Du Tijen. sve te nadograđene prostorije uljuljkaju me u pomisao da svi mi Riplmejerovi. Agenciji nije smetao Badov razvod. Bad i njegovo osmoro braće i sestara rođeno je u ovoj kući.Obavio je drugu ruku oko mog vrata i snažno me poljubio u usta. ide u treći razred srednje škole. Ponekad pomislim da sam mu spasila život time što se nisam udala za njega. Iz pravca Badena. ali sa akcentom. kaže. Pored Bada on je izgledao tako sićušan. sa nizom dozidanih prostorija. Du kaže da se ti glasovi stvaraju pomoću kompjutera. ali svaki put kada zaškripim kolima na prilazu kući i parkiram svoj stari auto marke „Rebit” između zarđale i zapuštene mašinerije i praznog silosa. I danas je. Osećam se tako moćno. to ga plaši. Vetar je bio leden. Kuća koju je kupio posle razvoda niska je i široka. okruženi sa tri stotine hektara zemlje. Otišli smo kod Majke Riplmejer na nedeljno pečenje. Bio je januar kada je Du stigao u De Moin iz Honolulua sa pratnjom iz agencije. Sa sobom smo poneli novi đubretarac. čak i mi pridošlice. Du je bio jedno od siročadi za koje je bilo teško naći porodicu. a on nas je čekao nasred parkinga u svojoj Aloha svima majici kratkih rukava. dok smo se mi utoplili i zaključali auto. Imao je na sebi majicu kratkih rukava na kojoj je pisalo Aloha svima i teksas jaknu. poput boginje. Ne bi ga zanimalo proročanstvo starog fakira ispod banjan drveta. što i nije loše. Kada smo se uselili. nagađaju. Karen je mogla praviti probleme. mada je ponekad prezriv. Bad je bio ranjen u bici između moje sudbine i moje volje. i jednu malu spavaću sobu kada su nam iz agencije za usvajanje dece u De Moinu javili da je Du krenuo za Hong Kong. To je nekada bila trosobna kuća. Madam Kleo šiša i pravi frizure u jarko ružičastoj geodezičnoj kupoli. Kad smo se vraćali u Baden. Kada smo parkirali. sada ima sedamnaest godina. 61 . Ranije je to bila kuća nekog najamnika. Du je izleteo iz auta. On daje u arendu tri stotine ari za seno. Meni obično kažu da nemam akcent. Imao je četrnaest kada smo ga usvojili. sada ga govori tečno. Nikada ranije nije video sneg. vrlo jasan i umirujući. Moj glas je poput onih glasova koje čujemo preko telefona. pripadamo ovde. „Udaješ se za mene?”. svratili smo u Mekdonalds. nisu dalje ništa ispitivali. „Kao Kisindžer”. Agencija je bila očarana idejom da Bad ima ženu iz Azije. Dobar je đak. čekamo ovde. napominje. bilo je minus 35. Du je Riplmejer. Možda sam iz severne Kalifornije.

Želeo je da nadoknadi pedeset godina ‘sebičnosti’. Younkers – naziv robne kuće u Ajovi. U Hasnapuru. Tužna priča bi bila priča o ženi godina Majke Riplmejer koja još uvek radi na svojoj ljusci. Sudbine su tako zamršene u modernom svetu. Ovo je jedan od njenih srednje-loših dana.) 62 . Naša koliba bila je od blata. što znači da će nas bockati do večeri. devojke kojoj sam zavidela jer je živela u zidanoj dvospratnoj kući sa pravim prozorima. Vilma se zapalila zato što je razbila svoj krčag. Ne može ni da zamisli selo u Pandžabu. skupljam vodu u prazne plastične flaše soka od narandže. Šest meseci kasnije. Ona ima sedamdeset i šest godina i vrca od života u Junkers3 pantalonama i sakou. U dvadeset prvoj godini njen muž je umro od tifusa. O Aziji bi razmišljao jedino kao o tržištu soje. Madam Kleo. i sa dvadeset dve ona se polila kerozinom i bacila na peć. mleka. koji su bili oženjeni i imali farme u obližnjim okruzima. Jednom je bio u Pekingu sa delegacijom bankara i posetio Kineski zid. a završili u tajlandskim zatvorima. kako pored isušenog bunara mirne i blage žene podivljaju zbog poslednje kante blatnjave vode. koja je učila zanat u Otumvi. i bilo koje druge posude koje nađem. to je kao kada pogleda ime u mom pasošu i vidi ‘Jyo–’ i na samom početku shvati da njena usta nisu stvorena da bi proizvodila takve glasove. Prosto. 3 Eng. Moram da pazim šta kažem. Sledećeg dana je pozvao agenciju. U Hasnapuru žena može biti stara i kada ima dvadeset i dve. (Prim.Onoga dana kada sam došla u Baden i ušla u Badovu banku sa Majkom Riplmejer tražeći posao. osam kilometara van grada. pričam o svojim roditeljima. oženjen s Karen i otac Badija i Verna. uzmi me sebi”. videla je da nema unutrašnjosti i spoljašnjosti. čaše. * * * Majka Riplmejer priča mi svoje priče iz vremena velike ekonomske krize. brinući se o tome da redovno sređuje frizuru i nokte u salonu Madam Kleo. kako neki bog može da ih rasplete i ispravi? Godinu dana posle toga. ali ovog popodneva je ljutita. napravila od njega neustrašivog i osećajnog čoveka. Moram da pazim koje priče pričam. dodali smo Dua u naše živote. a Bad je bio prikovan za invalidska kolica. Setila sam se Vilme. Jedne noći je video specijalnu emisiju o ljudima koji su pokušavali da pobegnu iz Vijetnama na splavovima i brodovima. Bad je bio visok i vitak pedesetogodišnji bankar. ukrotila je njenu sedu kosu u lokne. ali moje priče kod nje izazivaju nelagodu. Njeno venčanje bilo je nešto najraskošnije što je selo ikada videlo. U početku sam mislila da možemo da razmenimo koju prvoklasnu priču o siromaštvu. činije. Azija ga je transformisala. Ako i pričam o Indiji. Seljaci kažu da kada se razbije glineni krčag vidiš da je vazduh unutra isti kao i vazduh spolja. Majka voli da kuva. Bad Riplmejer bio je razvedeni muškarac koji je živeo sa jednom Indijkom u kući najamnog radnika. Vilmina priča nije tužna priča. Čak i ovde. Mi smo samo ljuske iste Večnosti. prev. Mogla bih da joj pričam o suši u Hasnapuru. kako on to kaže. Otac joj je dao u miraz crvenog sportskog marutija i frižider. vičući bogu smrti: „Jama. Nije da je neprijateljski nastrojena. Ne smetaju joj moje priče o Njujorku i Floridi zato što je bila na Floridi više puta i videla dovoljno slika Njujorka.

Shvatili smo suštinu. a sestra koja je bila udata donosila mu je žive krabe i crve za jelo kadgod je mogla da se išunja iz svog kampa. drugi u izbegličkom kampu. Pokazala mi je svoju zalihu aluminijumskih folija. Imao je dva života. ali ja sam pročitala reklamna slova na njegovom kombiju. koji je rekao da je to za njegovu unuku. Da li Du ikada pomišlja na te stvari? Ne znam o čemu on razmišlja. pružili su se na tepihu. Ni po čemu se ne može zaključiti iz koje zemlje se emituje ova emisija. a ja sam ispolirala zbirku srebrnih kašika. osim da je njegova mama odsekla kosu. U skraćenom ponovljenom snimku gledamo kako Crveni razbijač rastura središte neke močvare. na bolno lošem engleskom preko prekookeanske telefonske veze. nakon što su dobili vize. Skot viče. Svi ostali žive u Teksasu i Kaliforniji. U školi ga zovu Jogi. umro je u Koreji. Kakva slučajnost. „Uzimala-davala”. zašto sam otišla. iako je Karen odrasla baš ovde u Badenu. Želim da je poštedim od previše stvarnosti. Prvo što je Du pitao Bada. Ona se pita. po imenu Vern Riplmejer Junior. nasmejanom čoveku iz Čikaga za hiljadu i sto dolara. imala sam misiju. Neli!” Du sada ume isto da viče kao i Skot. I ja dolazim iz devetočlane porodice. „Vau. u fijoku ispod kreveta za ćebad i rezervne jastuke. Kaže da joj se više sviđam od Karen. Ne mogu a da ne pomislim kako sve to liči na krater od eksplodirane bombe. još uvek dolazi po nju kada idu na sastanak njihove grupe za šivenje pačvork prekrivača pri Humanitarnom fondu luteranske crkve. kaže Bad. uredno umotane u flanelski čaršav. Velika kriza je i od nje stvorila skupljača. „Vidi ono čudo što leti!”. Du je napravio cvetni aranžman od ranog cveća. U Sajgonu je živeo u kući s velikom porodicom i bio je srećan. uglavnom zbog toga što njegovo ime na engleskom 63 . Ima jednog brata u Miniapolisu i jednu sestru u Omahi. starija braća su uzgajala ribe borce. Od jednog brbljivog radnika iz agencije smo saznali da je Duovu majku i braću zaklao neki ljubomorni ludak u polju.Preživela sam mnogo suša. jedini drugi dodir porodice s Azijom. čiji otac radi dole u fabrici kukuruznih zaslađivača. Kupili smo satelitsku antenu onog dana kada smo prvi put pozvali Dua telefonom u Aziju. Karen je žustro zagovarala predlog da Majku smeste u Luteranski dom za stare. Majka je tražila od Karen da vrati kašike. Posle razvoda. ali nije sela. i to ne tako davno. Neposredno pre razvoda. Majka ne misli da je to suludo. bilo je: „Imaš televizor? Kupiš?” Pričao je kako je gledao televiziju u svojoj kući u Sajgonu. Kažem joj. Sto je postavljen i sve je spremno. gledajući emisiju Monster Truck Madness. Jedan brat. Majka sluti da ja imam drugačiju predstavu o porodici. i svi su bili rođeni ili bar kršteni sa srebrnom kašikom u ustima. Prekrivači Majčine grupe prodati su jednom ćelavom. puzeći bliže prema ekranu. a Karenina majka. Ona trpa folije. Majka voli da se šali. Ne priča mnogo o izbegličkom kampu. Bad ima petoro braće i tri sestre. „Tako je!” Blato se podiže za tenkom zvanim Crveni razbijač. „Drži se!” Razbijač je osnova Ševi Blejzera zavarena na tenk iz Drugog svetskog rata. Majka je došetala do televizora. prema Badovoj priči. što je uglavnom tačno. Zna da tu ima još nešto. pri čemu ih tenkovi uništavaju. Kamioni protiv tenkova. Kažem. koja ima osamdeset dve. zbog obrazovanja. jedan u Sajgonu. Prošle godine njihov je humanitarni fond skupio 18000 dolara za Etiopiju. znam to. Du i Skot.

gospodine R?”. Dovoljno blizu. Otac i sin gledaju kako čovek-zmija pobeđuje ostale. što me neće ubiti. Sada je to njegova farma. Doktor je iz Montane. Odnela sam gobi alu na radionicu Luteranskog humanitarnog fonda prošle nedelje. Du ima sedamnaest godina i nosi protezu.” Skot mi se nasmejao i sevnuli su njegovi savršeni zubi. preleću preko ustalasanog blata. Dobro ide sa svinjetinom. Razmišljaj o bankarstvu kao o svom poslu. Dugo vremena nismo imali ni doktora. Nije želeo da vidi kako su se spljoštili odbijajući se od njegove kosti. kupi svoju franšizu i kuću. Prodajom može da zaradi pola miliona.” Bad mu je rekao da ih baci.” Naručila sam najnoviji model invalidskih kolica. „To čudo daje tom tipu krila!” Piton je sebi napravio specijalne podesive amortizere. „Globi?”. „Jeste li već naučili da ih dignete na zadnje točkove. „I ako vas dvojica operete pasulj”. uvek suzdržan. čije je finansijske proračune analizirao.” Vidim da se došaptava sa Duom. automatizovana i vrlo lako pokretljiva. Zavidim mu na zubima. Stavila sam ostatke sinoćnjeg matar panira u mikrotalasnu. „Skuvaću ako kažeš kako se to zove. Jurnuo je kolicima bliže Duu da vidi Pitona. Nismo imali zubara u Hasnapuru. Polako menjam čula ukusa stanovnika okruga Elsa. „To je čista glupost.zvuči kao ‘Ju’. Pomerite se. Ispričala sam mu moje priče o Indiji. Ludačka očekivanja. Kada završim on obično kaže: „To je horor. Ali on je pravi jogi. Svake noći granica se sve više bliži. kaže on. „Ne mogu da dozvolim da mali to uradi!” Mali je Darel. i Du sleže svojim mršavim ramenima. dodajem. skupljaju se slobodni i grudvičasti kišni oblaci. o godinama između Indije i Ajove. Nitro ekspres. verujte mi. Svi su rešili večeras da pobede. „Ne kuvate ono žuto. a ja mogu da gledam na terene za golf. najbolja vremena dolaze. Bad se dogurao u kolicima iz svoje radne sobe. u redu je. da Skot ostane na večeri?” „Ako se sa tim slažu njegovi roditelji. Preko izbeljenog tla Badena u Ajovi. To ga je skoro ubilo pre dve godine. koji je dolazio i odlazio iz sela u džipu humanitaraca. Doktor je rekao: „Imao sam pacijenta koji je izbušio svoje metke i okačio ih na lanac oko vrata. zar ne. želim da kažem Badu. Dobra vremena. pita Skot u šali. gđo R?” Primećujem razočarenje. šapućem. „Gledaj ga. Bad se suviše upliće. Jel’ mogu sad da idem?” „Sveti Toledo!”. 64 . sem sahiba za vakcine. Majka se uključila. Du je uzviknuo. tanana kao bubice. Cura za tuču. „Ohoho!” Nasmejao se. Džin mi to nikad ne bi oprostio. Proteza je bila poklon za Božić koji je tražio. Ne donosi moralne odluke umesto Darela. Ljudi sa kacigama mi pokazuju znak pobede. Pomerite se. „Mama. „Gledaj kako poleće!” Bad spušta finansijske izveštaje i planove iz kojih je nešto zapisivao. nadajući se da će i on nešto podeliti sa mnom. tata!”. Moji zubi izgledaju kao da su izrešetani. Na ekranu neka vozila. Ja nisam bila zapadnije od Linkolna u Nebraski.

On spušta svoju glavu na moj kuk. „Šta misliš koliko se može dobiti? Trideset pet? Četrdeset?” Na beloj svetlosti lampi duhovi lete prema meni. za Dua. „Jesi li videla prekrivač?”. Čovek može da nastrada po ovakvoj oluji. greju hladnu bledu zvezdu mog ožiljka na čelu. pita. „Možda dobijete i više od trideset i pet. On je srećan. O. kapke i slepoočnice. Ljubi moju bradu. u paklenim pustinjama. Bad se šali.” Njene ruke kupe čestice prašine koje ne mogu da vidim. obraze. sigurnost. Moje treće oko sija. Nada i bol. svetla tačka usmerena na živote koji će doći. Džoti. Nisam sigurna šta Majka zamišlja.” Bad me gleda uplašeno. Ovde. Tamo. Limun žuto popodne uleće unutra kroz pokidane komarnike. Osećam kako me vuku suprotstavljene sile. Njegove usne prelaze preko mog čela.” „Pomisli koliko ljudi tamo može da se prehrani sa trideset i pet dolara. „Hoćeš li poljubiti ovu staru ludu?” Smeši se. „To će zavisiti od savesti stranaca na Božić”. Bar za sada. I ja sam dovoljno srećna. Ali za mene.Majka nervozno korača između dva prozora. misionari spasavaju ugrožene. „Toliko snažno duva da nikad neće naći put od štale do kuće. Smirujem ga dodirom. čudo! čudo! (S engleskog prevela Diana Prodanović Stankić) 65 . zaraslim džunglama.” Tamo. To nije vizija koju treba podeliti s Badom. Džejn. Džasmin. Njegov otac je bio Vern. mrak. Saginjem se nad njegovo široko lice. ljigavim močvarama. Na ivici sveta. „Jadni Vern. Majka se muva po sobi paleći lampe. Bol i nada. Prvi letnji svici svetlucaju.

okružena sa četiri ćerke. Njen suprug bi već sat vremena džonjao na svojoj strani kreveta. A ona je u svom osvetljenom uglu. u početku – za to nije hteo ni da čuje. Jojo Kada su se doselili u ovu zemlju. Mami! Laura bi im odmahnula rukom i isterala ih iz sobe. nalazile su se u magacinima sa kućnim potrepštinama. 66 . Karlos bi vodio svoje devojke do Kipa slobode ili Bruklinskog mosta ili Centra Rokfeler. pitale majku šta ona to radi. kada bi sve poradila po kući. sa uveličanom slikom ugrađene slamke. ćerke nisu uspevale da uvuku majku u razgovor koliko god da su se trudile. poput raščerečenog telohranitelja. nesumnjivo savršeno odgovara profilu kupca novog frižidera sa automatskim otapanjem ili veš mašine velikog kapaciteta sa ciklusom pretpranja. u koje je odlazila zajedno sa ćerkama kako bi se divile čudima ove nove zemlje.. Čim bi malo zastale pored neke izložene robe. Ideje bi joj se rađale posle obilazaka robnih kuća. Papi. Ay – beše to njena poštapalica – objasnila im je da je to dečija čaša sa pregradom.. Laura Garsija je neko vreme stalno smišljala neke pronalaske. Istinske riznice blaga. Pokazala je sestrama svoje otkriće. a one su.” Problem se svodio na činjenicu da su one želele da postanu Amerikanke. usred bela dana. Laura bi ih pomno slušala i postavljala inteligentna pitanja. poduprta jastucima. U krilu bi joj ležao jedan od bezbrojnih blokčića koje bi suprug donosio iz kancelarije. kao čestitke od farmaceutskih kompanija sa reklamama za sedativ ili antibiotik ili kremu za kožu. Laura bi sa ćerkama zadivljeno stala na pokretne stepenice. Ideje bi stavljala na papir tek kasno uveče. jer bi Laura. Jednom je Jojo bila ubeđena da je mama nacrtala muški zna-se-već-šta. a onda bi ih zadirkivala kako su upravo to one merdevine koje je Jakov sa anđelima video kako se penju prema nebu i spuštaju sa njega. smerna i ukočena lica. sedela i smišljala izume. a njihov otac – kao ni majka. Skicirala bi poznate stvari. Kada bi imao slobodnu nedelju. barem što se tiče Laure. zlokobno zagledanim u mrak sobe. Dok bi im objašnjavali sve funkcije aparata. za kojim su tragale žene. koje su izgledale neobično jer behu toliko uveličane da bi se videlo mesto na kojem može da se prikači specijalni nastavak ili funkcionalnija drška. kada bi se činilo da ima vremena za njih – obično su imale problema u školi ili su želele da ubede oca da ih pusti da odu u grad ili u tržni centar ili bioskop. „S vama je. Ćerke bi se kikotale kada bi u kuhinjskoj fioci ili na polici toaleta na prizemlju otkrile čudne škrabotine. počinjala nešto da smišlja. sa novinama na španskom jeziku raširenim preko grudi i naočarima naslonjenim na noćni stočić.Džulija Alvarez ĆERKA IZUMA Mami. Ćerke bi pokušavale da popričaju sa njom uveče. ali to su bila čuda stvorena za muški um. devojkama. prišla bi im prodavačica. ali bi u poslednjem minutu rekla kako će još da porazgovara sa svojim suprugom. Dok bi se vraćale kući. nadahnuta onim što je upravo videla. problem taj što. misleći da ova mlada majka.

„Da vidiš šta ću da ti pokažem. sudeći po licu majke. Kukita. sa isključenom plafonjerom i upaljenom stonom lampom koja je oštro osvetljavala samo papir. ona bi se brecnula: „Kada si u Rimu. govorila bi ona kada joj se neko ulagivao. nezakonito je ne ići u školu. Sapun koji štrca iz tuša kada se ručica okrene u određeni položaj? Instant kafa u koju je već pomešana kompleta? Kapsule sa vodom koje se stave u saksiju da bi se oslobodile posle određenog vremena i tako zalivale saksije dok nisi kod kuće? Privezak za ključeve sa tajmerom koji bi otpao pre nego što istekne vreme za parkiranje? (Po kucanju tajmera bi se ključevi lako pronašli. škrabala je. rasterujući tako svaku stidljivu strast koju je Jojo plavim tragovima rukopisa izmamljivala iz lavirinta osećanja. u sobi utonuloj u toplu. Dešavalo se. „još uvek zelena iza ušiju”. zajapurena lica. „Šta misliš. meku. ponašaj se kao Rimljanin. ponekad.” Jojo je izjurila iz spavaće sobe i otišla u svoju. mama. pošto je pre toga završila sve kućne poslove. coktala i cepala listove. da joj sine dobra ideja i tada bi otrčala u sobu kod Jojo. koje su pokazivale da je ona.) Čuveni 67 . „U ovoj zemlji. Ćerke je nikada nisu oslovljavale sa „mama”.” (Jojo je dosađivala majci da joj kupi istu mašinu kao onu što je otac doneo da kod kuće popunjava formulare). šta je ovo. Pogrbljena nad stolićem. znate to. sa papirima u ruci. govorila je u ime svojih sestara i suprotstavljala bi joj se u spavaćoj sobi: „Više ne idemo u školu. ali grozan roditelj devojaka. ona je krišom pisala pesme na novom jeziku. Ali majka se uvek pretvarala da drugi greše: „Čime ste ih provocirale? Za rat su potrebne dve strane.” „Baš ti hvala. dok konačno to nije sklonila u stranu i uzela da čita Njujork tajms. kupiću ti pisaću mašinu. u slučaju da se zaborave.” Jojo. Kukita!” Beše to doba dana kada se Jojo posvećivala sebi. sada je ona laskala ćerci: „Unajmiću ti sekretaricu”. Kukita?” Jojo je na trenutak proučavala grubu skicu.VRT „Oteraćete me u ludnicu!”. to me ojača”. stvarno loša mama. Strovalila se na krevet i ispružila blok papira. „Još bi i pečene ševe da ti padnu s neba”.” Ona je tim imenom tepala svakome ko joj je bio miljenik. ili Torokuša. „Oh. praiskonsku tamu. „Upropastićeš tako oči!”. Mami!” „Morate da idete. A njen engleski beše zbrka pomešanih idioma i poslovica. govorila bi.” „Ay. zaustila bi Laura i pritiskala prekidač od plafonjere. Zar želite da nas izbace iz zemlje?” „Zar želiš da nas pobiju? Danas su nas gađali kamenjem!” „Što me ne ubije. pretila im je kada bi joj dosađivale. Kada bi joj suprug uporno skretao pažnju da sa ćerkama treba da govori španski kako ne bi zaboravile maternji jezik. a sestre su u prizemlju još uvek gledale televiziju. osim kada bi želele da oseti kako ih je izneverila u ovoj zemlji.” Oči bi joj se razrogačile od zabrinutosti. „Biće vam žao kada završim u Belviju!” Govorila je na engleskom kada bi se prepirala s njima. Laura se vratila olovci i blokčiću. Ona je bila dovoljno dobra Mami. kao da je neki kamen upućen njenoj deci pogodio i nju. kada postanem milioner. grdi i deli savete. „Kukita. Mami!” vikala bi dok bi joj oči žmirkale. te bi ovlaš pokucala na vrata koja je pre toga otvorila. pevušila je. „Ja pišem. Jojo se činilo. No. koja gunđa. No.

ali je ona uporno tvrdila da se to baš tako izgovara). (Prim. silna energija njihove majke postala je pravi ventil za njihovo samoopredeljenje. izgovarala bi pažljivo Laura svaki slog. No. bolje joj je da izmišlja toplu vodu nego da nam sve vreme duva za vratom”. „Sećaš li se kada smo se kolima odvezli na planinu Ber i tek tada sahava-ti-li da smo zaboravili da na pi-ka-nik ponesemo i otvarač za konzerve?” (Ćerke su je neprestano ispravljale. „Da li sada znaš šta je ovo?” Jojo odmahnu glavom. čak i burro1 može da se popne na palmu. „Ma neka. Četiri devojke su često o tome razgovarale. zar ne?” „Da. čije su pretke pogrdno nazivali micks. a koju nijedne sekunde nisu dobijale od majke. prev. njoj treba takva vrsta priznanja. U zavičaju joj je ono automatski stizalo samim tim što se prezivala De la Tore. zašto bi baš sve moralo da ima svrhu? Zašto ti pišeš pesme?” Jojo je morala da prizna da je majka u ovom slučaju u pravu. zaokupljene smišljanjem drangulija koje će da olakšaju život američkim mamama.) 68 . Karla. kao i o mnogo čemu što ih je zbunjivalo u novoj zemlji.” Ovo poslednje beše jedna od mnogih dominikanskih poslovica koje je uvezla u svoj haotični engleski. Dok one pokušavaju da nađu mesto u Americi i među Amerikancima. zadirkivala ju je Jojo.” „Ko zna. Možda im je promaklo nešto važno. „Daj malo! Mućni glavom. primetila je najstarija. ali ovaj deo je sklopivi otvarač za konzerve. osnovne stvari oko kojih im je trebala pomoć. „to je ono što treba u svakome domaćinstvu: tuš kao u autoperionici. Neka se bavi nekim projektom. i zašto irska deca.pronalazak – kada se naknadno pogleda – beše štap kojim bi čovek vukao kvadrat. kao da namerava da ga sačuva. magarac. da shvate ko su one zapravo. kao da izdaje demanti. Znaš i sama da su Amerikanci ionako već sve izmislili. sada njima dobacuju da su spics? I zašto su uopšte došle u ovu zemlju? To su važne. Tako jednostavno i nužno. „Garsija de la Tore”. „Branik od automobila. U najužem krugu njihove američke porodice. „Kada smo bili spremni za jelo. u stvari. Trebalo bi da ga patentiraš. Ponekad bi joj se usprotivila Jojo: „Zašto to radiš. ona ga baci u košaru i nasmeja se. predstavljajući se po dolasku u Ameriku i sa devojačkim i 1 Šp. Ali pre nego što je izašla iz sobe. „Pa naravno”. Ako je strpljiv i miran. pokazuje na različita svojstva ovog neverovatnog čuda. pesma se činila važnijom od nokšira koji svira muziku kada malo dete sedne na njega. držeći olovku u ruci. Mami? Nikada ništa nećeš zaraditi. S lica joj spalo oduševljenje. ćošak po ćošak. sećaš li se?” (To je bilo pre nego što su se pojavile konzerve sa prstenom za povlačenje – takav izum je i njoj pao na pamet.” Još jedan pogrešan govor i ona bi počinjala da joj. Nema u tome nikakve štete. nismo imali čime da otvorimo konzerve. kofer na točkićima. tvrdila je).” Jojo slegnu ramenima dok je majka cepala komad papira i pažljivo ga presavijala.” Nijedna od četiri ćerke je nije ohrabrivala u tome što radi. svrha. „Pola od jednog ili dva tuceta drugog. u hijerarhiji stvari. „Ali ima li to ikakve svrhe?” „Ah. ključne. Zamerale su joj što troši vreme na glupave izume. Mami. ključevi koji otkucavaju kao paklena mašina i prtljag na povocu!” Postala je njihova porodična šala da o majci govore kao o Tomazi Edisonki ili Bendžamini Frenklinovoj.

a vrisak njegove žene samo mu je potvrdio tajni strah: nisu uspeli da im umaknu. sav novac. jer je negde pročitala da pomoću njih narkomani mogu da saznaju adrese doktora i provale im u stanove. Niko nije mogao da je natera da uzme knjigu i uči. Tamo su uvek bili na oku policiji. on se vraćao tim groznim danima i dugačkim noćima. prev. Dok je išla u školu u Dominikanskoj Republici. Taj plagijator je pokupio za sebe sav kajmak. Neka. Svake večeri je volela da pre spavanja čita Njujork tajms. sestra Meri Džozef. (Prim. pošto su domaćini bili neprijateljski 2 3 Skraćenica za tajnu policiju u Dominikanskoj Republici. Kakvog smisla ima takmičenje sa Amerikancima kada oni uvek imaju prednost. Posmatrale su majku i međusobno se zgledale. a njega su i pratili. Ali prazni osmesi su joj govorili da nikada nisu čuli za to ime. glupan. Ali u Njujorku joj je trebalo da se nekako skrasi. SIM2 je konačno došao po njih. „Nema smisla piti prosuto mleko. Ali u snovima. Skoro da je u tome uspela. vidiš! Ovaj čovek nije bobo!3 On nije držao svoje žarače u ostavi. odlazila bi sa njim u Bronks. Nisu mogli da razgovaraju. Kuko! Sećaš li se kada sam ti pokazivala kofer sa točkićima. noću u krevetu preplašeno došaptavali. Dokazaće ovim Amerikancima šta pametna žena može da učini pomoću olovke i blokčeta papira. tražeći rukom naočare koje su mu u žurbi ispale.” Upravo je kofer sa točkićima zaustavio Laurinu ruku – on joj je na kratko pomutio um. (Prim.) 69 . mada su se. čak je imao i uspeha u poslu. Verovatno su sve mislile na isto. Uveče bi vodila knjige. U Americi je bio bezbedan. „Ay. jednoga dana će me mimoići moj brod!” Mahala je prstom prema njemu i ćerkama. prev. isti onaj koji je slušala u Dominikanskoj Republici pre nego što su otišli. tako da čovek ne mora da nosi težak teret u ruci dok putuje? Neko mi je ukrao ideju i zaradio milione!” Mahala mu je papirom pred licem. „Vidiš. Iskoristila je tu priliku da pospremi fioku pored instrument table njegovog automobila i da pobaca sve nalepnice sa adresama iz magazina razbacanih po čekaonici. Jojo je bila užasan đak. naravno. da vidi kako razmišljaju Amerikanci. pokazaće im ona.) Šp. u potrazi za špricevima. Bolje joj je da se drži kuće.sa udatim prezimenom. Preletala je pogledom po sobi – ćerke su već pognule glavu – i setila se da suprugu treba pomoć u kancelariji. ona je u njihovoj zemlji. Ko ima vremena da izmišlja glupe stvari! No. kako bi pomogla ćerki. Kad ti kažem. Naglo se uspravio. na čijem reveru beše zakačena kartica sa njenim imenom. noseći ceger pun sredstava za čišćenje i krpa. Njegov Centro de Medicina u Bronksu uvek je bio pun bolesnih i nostalgičnih ljudi. u to nema sumnje. ”¿Qué pasa? ¿Qué pasa?” Šta se desilo? U glasu mu je odjekivao strah. odabrala da za Dan nastavnika održi govor pred celim školskim većem. još jednom se desilo da je uzela u ruke olovku i blokčić. popunjavajući u stupcima koliko su para zaradili tog dana. obučena u beli blejzer. Devojke su se okupile u sobi. Na kraju krajeva. Jojo je išla u deveti razred i nju je nastavnica engleskog jezika. Jedanput je toliko glasno ciknula da je probudila supruga. Nekoliko dana u nedelji. sve vreme se zlokobno smejući poput ludaka iz filmova. zar ne bi bilo čudno i tužno ako Mami završi u Belviju? ”¡Ya! ¡Ya!” pokazala im je na kraju rukom da izađu iz sobe.

dodiruje čoveka.. A ovde je naišla na čoveka od krvi i mesa. upućivao je na velike govornike i njihove trikove. Otac je stalno virio kroz vrata da se uveri „da li je ona ispunila svoju obavezu” – što je fraza koju je koristio kada su devojke bile mlađe. u komi. ispisavši na kraju pet stranica. Ko dodiruje ovu knjigu.nastrojeni. Stoga je ona pustila korena u jeziku. Konačno je na engleskom zvučala kao ona sama! 70 . Ali nijednu reč nije mogla da napiše. Ukazivao je svojoj ćerki na koji način da govori. Laura je pokušavala da je smiri. Iz noći u noć. preklinjala ju je Jojo. Moj stil najviše ceni onaj ko pomoću njega nauči kako da razori učitelja. i odjednom. Kada je Jojo završila. Molila je majku da ujutru nazove školu i kaže im da je Jojo u bolnici. pohvala i tišina u trenutku kada emocije dostignu vrhunac. kako je govorio otac. (Njegovi omiljeni behu skromnost. glavni pokretač njene pažnje. U srednjoj školi opatice su na časovima engleskog naglas čitale njene priče i školske sastave. na pesme sa porukom i pročišćene tekstove. U njenom glasu se još uvek osećao blagi strani naglasak i ona nije želela da pred svima govori i tako se izvrgne ruganju drugarica iz razreda. „Seti se gospodina Linkolna. na literaturu odgovarajućih sentimenata. pročitala je svoje reči i oči joj zasuziše. ostavi me na miru. Ali nije znala kako da izađe iz ove situacije. Vikend pre nego što će u ponedeljak pre podne zasedati školsko veće.) Laura je sedela na suprotnoj strani stola i činilo se kao da ga jedino ona sluša. a onda nije mogla da smisli šta da napiše. da ugleda oca kako se na vrhovima prstiju šunja hodnikom. Konačno je te noći počela da piše. ne obazirući se ni na šta. Reči pesnika su je istovremeno i šokirale i uzbuđivale. Tog vikenda je nekoliko puta za trpezarijskim stolom recitovao svoj govor koji je kao najbolji đak u srednjoj školi održao na kraju godine. košmarni prizor sebe kako drži govor pred zadivljenim nastavnicima kao da joj je zakočio maštu. te su teško razumele formalnu i kitnjastu očevu dikciju. Ali ona je bila sasvim obamrla. Ali Jojo se otarasila guske samo da bi imala posla sa gusanom. a zemlja negostoljubiva. No. Slavim sebe i pevam. Mami. Te nedeljne večeri. starih i debelih monahinja. poče ona da recituje. koji u svojim pesmama bljuje i smeje se i znoji se. Jojo se našla u panici. da proveri da li su bile u kupatilu pre nego što krenu na porodični izlet. Takođe joj nije trebalo mnogo da shvati kako među vršnjacima neće postati omiljenija ako bude pročitala pohvalu samostanu punom sumanutih. Baš kao što kažu Amerikanci. Jojo je čitala poeziju tražeći u njoj nadahnuće – Vitmanove pesme u staroj knjizi sa izrezbarenim koricama. beng! Pre osamdeset i više godina”.. kako ni on nije mogao da smisli šta će reći u Getisbergu. nužda je ćerka izuma. Trebalo bi da joj to bude „velika čast”. u nadi da će na brzinu smisliti nekakav prigodan i neobavezan mali govor. Ja ću ti pomoći. Laura se tiho smejala i neprestano okretala lenju Suzan oko stola kao da je ona pogonska sila. Najpre nije htela da piše govor. molim te”. koju je otac kupio u dobrotvornoj prodavnici pored kancelarije. sedela bi za stolom. „Molim te. Beše sviknuta na opatice.” Majka je tog vikenda svu energiju usmerila da pomogne Jojo da napiše govor. Jojo i sestre su zaboravile dosta španskih reči. „Nešto će ti naići ako se opustiš. osvrnuvši se samo jednom.

„Šta faaali njenom goovooru?”. zaklonivši prizor vojnika koji se iskrcavaju iz helikoptera i ućutkavši izveštaje o razmeni vatre i eksplozijama. Onda ću ti ga ja prekucati. Ljudi mogu da kažu šta misle. Lice Laure je sijalo. nijedanput ne podigavši pogled. naći u centru pažnje u ovoj zemlji! Želim da ovaj predivni. predivni govor čuje i otac pre nego što ode na spavanje. gunđala je zašto čita novine u krevetu. Kada je završila. prošaptao je supruzi: „Dozvolićeš joj da to pročita?” Laurine obrve se izviše. poduprt jastucima. prljajući posteljinu nekvalitetno štampanim inostranim tabloidima. a donja usna joj pade. U spavaćoj sobi. Na kraju su i njene oči zablistale. zahvaljujući tebi. „Iza Tajmsa ne ostaju takvi tragovi!”. „Ay. a? E pa. i pročitala govor od početka do kraja. Njegov bes je uvek ulivao više straha kada bi govorio na iskvarenom engleskom. Ali ovo je Amerika. mahao je Karlos glavom. a onda se okrenuo Lauri. Njegova proteza se već kezila u čaši vode pored noćne lampe. a potom bi majci dobacivala pogled pun pitanja. svaka prošaptana reč koja je dovodila u pitanje vlast mogla je da im navuče na glavu tajnu policiju u crnim folksvagenima. pripremala ga je Laura za ono što sledi i utišavala televizor. prezivala se ona De la Tore ili ne. Kuko”. u vazduhu su se opet osećale sloboda i nada! On se još uvek pitao da li bi trebalo da se sa porodicom vrati u zemlju. Gurnula je ruke u vatru. majka i ćerka. Jojo se okrenu ocu. toplo i ponosno. Laura je pažljivo slušala Jojo kako naglas čita govor. važi?” Pođoše hodnikom. Svodi se na puko hvalisanje. jer nije ispunila neophodan uslov da rodi sina). Ali Laura se već navikla na ovdašnji život. kao što bi rekla majka. to se odigravalo na obalama Dominikanske Republike. Izraz njegovog lica zgranuo je i majku i ćerku. pitala je Laura. da sa njim podeli ponos. Ali ona mu nije otvoreno rekla da se ne slaže sa njegovim planovima. Nije želela povratak u zavičaj u kojem je. Pogledom je probadao Jojo. još uvek budan Karlos je. pozvala je majku u sobu. čitao jučerašnje novine iz Dominikanske Republike. Pošto je oborena diktatura. Činilo se kao da je u srdžbi osakatio sam jezik i sada ništa ne stoji između njih i njegovog sirovog. „Šta fali njenom govoru?”. Bolje biti nezavisan niko i ništa. odgovorila bi mu kada bi joj muž duhovito uzvratio da oboje dele istu prljavu naviku. kao da su svuda oko njega bubice tajne policije i doušnici. nego kućni rob visoke klase. Majka joj klimnu glavom u znak da može početi da čita. Umesto toga. Jedva čujnim rečima na španskom. beše pomalo posramljena s koliko je ponosa uživala u svojim rečima. „Šta fali. a lice mu se razvedrilo. Sada se išlo u spasilačku misiju u džungle jugoistočne Azije. slepog besa. Privremena vlada je nameravala da održi prve slobodne izbore posle trideset godina. reći ću ti šta fali. govor!” „Predivan je. spustio je novine. Lice joj beše blago. tako da je kroz vilice samo prošuškao: „Govor. Ja slavim 71 . U zavičaju. Karlosova bezuba usta razvukla su se u mračnu nulu.Čim je završila prvu verziju. U njemu nema nimalo zahvalnosti. Pre nekoliko nedelja. bila samo supruga i majka (i to neuspešna. Stvarala se istorija. lica rumena od zadovoljstva postignutim delom. Jojo nije trebalo mnogo ohrabrenja. Jojo stade ispred njih. naše će se ime. kao da mu je žena konačno rodila sina i došla da mu to saopšti. Kod jedne ili dve fraze se pravila kao da zvuče dvosmisleno. Čim je Karlos ugledao suprugu i ćerku kako jedna za drugom ulaze u sobu. ponovo se zainteresovao za sudbinu svoje države.

gorko je plakala i sakupljala ostatke govora. pozivao se na autoritet sebe kao oca da joj otvori vrata! Stezao je kvaku.”. „Jesi li lud?” nasrnula je na njega Laura. Ako bi lopovi ponovo provalili. Da se plaši svakoga u uniformi: devojke iz Parking servisa koja prodaje karte. Bila je niskog rasta i čitav govor je izgovorila stojeći. u nadi da će da ih složi pre nego što sutra izađe pred nastavničko veće. muzejskog čuvara koji mu prilazi da ga upozori da se ne približava previše omiljenoj Gojinoj slici. imali bi da se pozabave sa još jednim krugom zaključanih vrata. cvilela je Jojo sa šakama punim sitnih papirića. na koja se otac bacio čitavom težinom. uletevši u sobu taman da zaključa vrata. „Uništio ga je.samu sebe? Ja sam najbolji učenik koji uči kako da uništi svoje nastavnike?” Ismevao je i izvrtao njene reči. tu uvredu na račun svojih nastavnika?” „Uvredu na račun nastavnika?” Laurino lice se zgužvalo kao papir. „Ali. Konačno. ili joj to beše navika iz manastirske škole za devojke. Novine na španskom se razleteše po sobi.. Punih ruku iscepkanih papirića. „Jesi li poludeo? Pocepao si govor koji ona treba da sutra da pročita!” „Jesi li ti poludela?” Odgurnuo ju je od sebe. a porodica bila u stanu. i pred njenim razrogačenim očima ga iscepkao jedanput. Na njemu behu napisane reči ljubavi suprugu.” U srdžbi je zaboravio na strah od špijuna koji svuda vrebaju – svaka njegova optužba beše za decibel glasnija od prethodne grdnje. u kojoj je. „Nećeš se takvim glasom obraćati. morala da se penje na podijum kako bi govorila. Ali iz tih parčića papira nije mogla da razazna ni reč. u znak da se sprema da sada ona održi govor. Izgubila je svaku nadu.. Jojo je razmišljala šta je najgore što bi mogla da kaže ocu. Prizivao je kletve da joj se sruče na glavu. Jurili su se hodnikom. Laura je posle jedne provale u stan unajmila bravara da na vrata od svih soba stavi kvalitetne brave. ali bez uspeha. poče ona. I neumesno. koji je Jojo držala. pogledao je osvetnički i ljutito. nego joj sada i majka priskače u pomoć. dvaput. okrenuo se prema Jojo i viknuo: „Kao otac. ali Jojo beše brža.. doslovno. Shvatila bi da je otac izgubio braću i prijatelje pod diktaturom Truhilja. Jojo beše na kolenima.. u sitne parčiće. Klečeći na kolenima. da bi bila prodornija.. ona ustade i prozbori omrznuti Truhiljov nadimak: „Ćapita! Ti si jedan Ćapita!” Ocu je malo trebalo da registruje podrugljivi nadimak pre nego što se bacio na nju. Karlos je bio izvan sebe. „To je neposlušno. Da je samo na trenutak promislila. Stala je pored Jojo. „Htela si da je pustiš da pročita. Da će ga do kraja života progoniti slike krvi na ulicama i noćnih odvođenja. Zgrabio je list sa govorom. verovatno to ne bi učinila. Amerika! Nisi više u divljačkoj zemlji!” U međuvremenu. Njeno utočište je sačuvala majčina ljubav prema različitim izumima. rame uz rame. nesrećnom progonjenom čoveku. triput. Gledale su u Karlosa. Nije bilo dosta što mu se ćerka pobunila. bezbroj puta.. Uskoro će biti opkoljen punom kućom nezavisnih Amerikanki. To je nepoštovanje nastavnika. ovo je Amerika. Da se čak i posle mnogo godina zgrči od straha kada na ulici pored njega prođe crni folksvagen. zabranjujem ti da pročitaš taj govor!” Laura skoči na noge. 72 . On strže posteljinu sa sebe i takođe skoči na noge. Papi. uništio ga je”.

Jojo ga je ugledala kroz prozor hodnika na spratu. Pusti. Zajedno su smislile govor – dve male stranice oveštalih komplimenata i uljudnih opštih mesta o nastavnicima. kako ga ubeđuje. pisale na blokčiću koji je Lora nekada koristila za vlastite originalne izume. je l’ se sećaš? Sećaš li se da je on to spomenuo na kraju?” Citirala ga je na španskom. stig’o je tata. govor koji su majka i ćerka. ali mu ona nije odgovarala. kao što je predložila Laura na kraju govora. Zatim. svi iz publike su ustali da „ovacijama pozdrave naše posvećene nastavnike”. koji te mnogo voli”.” (S engleskog preveo Predrag Šaponja) 73 . ozbiljne i samo sebi važne glasove televizijskih reportera koji izveštavaju o ratu. bilo je. „Otac nije hteo da ti naudi. Sutradan se Jojo vratila da se pohvali svojim uspehom. Tapšala je dok je Jojo pokušavala da joj dočara taj trenutak. „Nemoj da razvaljuješ moje nove brave. na njenim vratima se začu tiho kucanje. Vrata kako se zatvaraju. Te večeri. Kukita. „A to sam ukrala iz govora tvoga oca. pokušavala je da umiri supruga. „Kukita?”. školski uspeh Jojo označio je kraj Laurinih izumiteljskih dana. kertridžom sa brisačem. izdaleka. Kada su ga konačno sastavile. Osluškivala ga je dok se s naporom provlačio kroz uska vrata. Malo kasnije. a potom pokušaj da se otvori kvaka. plastičnom navlakom kao preko tostera. „Kukita. jecala je Jojo. „Ćeri moja. začula pucnjeve i eksplozije. Moraš mu oprostiti. Kuća se na trenutak stišala. podupiračem koji omogućava da papir stoji uspravno dok kuca. u koji se povukla čim je čula kako se njegov automobil zaustavlja ispred kuće. Kofer na točkićima. da joj je potreban trenutak protesta kako bi spasla svoju čast. Lora ga je prekucavala. poterane nuždom i bez imalo originalnosti. ali su obe znale da joj je drago što je majka došla. šta je bilo. a zatim je njegove reči prevela na engleski. Opatice su bile polaskane. samoodbranu.” Iz njega je srdžba konačno iščilela i on se smirio. Nadmašio je samoga sebe dodacima koje je naručio: plastičnom fasciklom sa drškom. sada je na tebe red. otvori. šaptala je majka. pre nego što je Jojo.” Na prizemlju je Jojo zatekla oca kako na kuhinjski sto postavlja novu novcatu električnu pisaću mašinu. na sprat se pope majka da je zamoli da siđe i pomiri se s njim.” „Idi”. ispod koje beše nalepnica sa njenim inicijalima. Tako nešto ni majka ne bi mogla da izmisli! No. automatskim graničnikom margine. Kao da joj je posle toga majka pružila olovku i blokčić i rekla: „Okej. očevo mrmljanje. smrknuta lica. „On samo želi da te zaštiti. za Jojo nije bio njen poslednji izum. Otac je sporim korakom prilazio kući. prigušene glasove. koji su u porodici svi upamtili. Jojo je čula njihove korake kako se gube hodnikom. tegleći u rukama krupnu i tešku kartonsku kutiju. objašnjavao je sa dna stepeništa. dok je pored nje stajala Jojo i ispravljala imena i reči. (Da je samo imao Laurin lanac koji otkucava!) Jojo začu u prizemlju škljocanje brave. Nekoliko puta je viknuo njeno ime. ljutiti glas majke kako se podiže. opravdavanje.„Lolo”.” Konačno. u potrazi za ključevima. da ne upada prašina u mašinu. Pred ulaznim vratima je pažljivo spustio paket i pretresao sve džepove. nego govor koji joj je napisala.

1 koji behu nepokorni Afrikanci. nimalo vredna osvrtanja? Da li moje sitničavo bavljenje trivijalnim pitanjima negira moju sposobnost dobronamernog pregovaranja? Iako se na španskom odmetnicima nazivaju Maruni. koliko košta barel crnačke boje? Iako su robovi. Boli kada bosonog hodaš Po ljušturama od kaurija2. pretpostavljajući da sam be­ značajna. U tami nečija duša vrišti. Nemaju šta da izgube osim majica stiglih sa hemijskog čišće­ nja. pripisujete li to mojoj zanemarljivoj moći opažanja. da li bi naslednici blaga trebalo da okrive sirotu enigmu jer nisu imali rečnik? Da li gradonačelnik zahteva pravdanje svakog metka ili skup­ ština grada prosto zanemaruje kvart crnih odbornika? Ako se ne slažem sa vašim verova­ njima. razbijena roba se plaća! Ne primamo čekove. izblede boje. (S engleskog preveo Predrag Šaponja) 1 Naziv za crnce iz Surinama i Karipskih ostrva koji su bežali sa robovlasničkih imanja i nastanjivali se u planinama. Od loptice voska bi se napravila predivna dekorativna sveća za vudu oltar pokojnog Santerija Petra. (Prim.) 74 . hoću li ja još više ocrneti ako ne održim reč? ISTRAŽIVANJE CRNOG KONTINENTA Ovaj san nije mapa. Pesma nije teritorija. SUVENIR IZ BILO ODAKLE Obojeni ljudi. Deca bez pratnje biće prodana kao robovi. (Prim. Snevač počiva u berbernici Obloženoj afričkim busenjem. koji behu blago. prev. prev.Harijet Malen OCRNJIVANJE Da li smo iznenadili naše učitelje cepidlake i njihove sumnje u majušni mozak crnog deteta. A šta kažete za jin­jang minđuše. Hausa i Joruba.) 2 Vrsta školjke (Cypraea moneta) koja je služila kao novac u Africi i južnoj Aziji. koji ih je podsećao na čistog mališana sa kutije sapuna za pranje rublja? Koliko je blatnjav Misisipi u poređenju sa trećom najdužom rekom najtamnijeg kontinenta? U ze­ mlji Iboa. da vam odblokira či i otvori čakre? Hej. Vi ste kutija sa krejonima. preživljavali sa škrtim sledovanjima hrane. da vam dovedu energi­ ju u ravnotežu? Kristalna ogrlica u duginim bojama. a ne konji pušteni s ulara ili lenji mornari.

Batist je prorekao njenu smrt. Luiz je dr­ žala maramicu na licu. kao jaje na svetlosti sveće. rekla je njena baka. ali on ih je znao. Sada je sin Prljave Laste želeo nešto od Luiz. koja je želela da ga vrati. šapućući priču. On je bio sin Prljave Laste. Luizin 75 . Setila se da je Batist Žuti Nož u jednom trenutku kleknuo pored nje. Bilo je nečeg u Batistu. Da joj se lice presijava. Osećala je kako joj se krv hladi. a potom se setila da je Batist stajao blizu nje dok ju je školska medicinska sestra ubacivala u auto. Batist se osmehnuo Luiz i podigao svoju krvavu maramicu da bi joj pokazao sve što je izvukao iz nje. Batist je bio starog kova i svi su se nadali da neće biti kao nje­ gova majka. „Vratili smo ovo nazad”. Nezgrapni Batist. kao upecana riba kad je ponovo puste u vodu. Znao je stvari koje mu nisu ni govorili. Batist Žuti Nož joj je dunuo neki sitan prah u lice i rekao da će nestati. „On je po­ slednji od naših starih i opasan je. Znao je mnogo ranije od ostalih kada kamasija isklija. Znao je priče koje niko sem najstarijih staraca nije znao. Bilo je to u proleće. Stidljivo je pitao medicinsku sestru da mu vrati maramicu. sko­ rena i crna od krvi. Bila je zgužvana. Sestra Tomas Bernard ju je podigla i rekla joj da ode u kupatilo da se umije. Rekao bi to majci noć pre nego što se cvet pojavi i uvek bio u pravu. „On zna te stvari zato što mu ih duhovi govore”. Morala je da legne na pod u školi i blago zabaci glavu. Luiz isprva nije shvatila. Zamislila je da joj dobuju damari na slepoočni­ cama. Glava joj je bila prazna. postiđena zbog sve pažnje koja joj se ukazivala. Osetila je da je pustio reku ka njenom srcu. Baka joj je stezala ruku dok se trepćući budila. Bilo joj je vruće i spavalo joj se. a Batist joj je dao svoju maramicu. Krivonogi i prašnjavi Batist čučao je pored nje. otičući sporo između prstiju. Majka Batista Žutog Noža mogla je da natera zvečarke da izvrše njene zapovesti. Baka joj je rekla da ga se kloni. Luizine šake su bile hladne. Glas mu je bio u njenom uhu.VRT Debra Megpaj Erling LUIZ I ŽUTI NOŽ Stari Brak Kada je Luiz Beli Los imala devet godina. suvim rukama dok joj je njegov glas golicao uši. na tako vedar dan da su oblaci na nebu nestajali kao rasplinuti duhovi. reče baka. Kijala je sve dok joj nije potekla krv iz nosa. Potiljak joj je plesao sa srebrnim zvezdama i Luiz upade u snove. Nadneo se nad nju. iako mu nikad nisu bile ispričane. Svetica. držeći joj nežno glavu svojim hladnim. Sestra je pritisnula hrbat Luizinog nosa.” Onog dana kada je umrla Luizina prabaka. žene zvečarke. Da pati. Jedna zvečarka je prošlog leta dodirnula zadnji deo bakine suknje dok je ova sedela na liniji za igru štapovima. Držala je maramicu koju joj je Batist bio dao. Dok su izlazili iz školskog dvorišta. Osetila je da je sestra Bernard odvukla Batista od nje. šapućući joj. Da joj koža gubi boju. Njena baka je odnela novac Prljavoj Lasti. Tkanina koju joj je dao bila je nato­ pljena njenom krvlju. ali krv čak ni tada nije stala.

Muškarci iznenada čučnuše. Bacila je pogled na Batista i videla da mu je pogled zamućen. kako je mo­ gao da vidi i čuje ono što drugi Indijanci nisu. baka je rekla Luiz da je Stara Mačiz jednostavno bila takva. Prevrtala je kamenje i tražeći prebirala po žalfiji i travi. Luiz se pitala da nešto nije bilo u redu tog dana sa Batistom zato što je zurio u nju. Konji su se zbili u jedan ugao korala dok su se radnici okupili u podnožju brda. ali baka je rekla da joj je lice oduvek bilo izbrazdano. pomodrela mesta na kojima se krv zauvek sakupila. Tog dana Luiz je sedela na brdu sa majkom. Trepavice su mu svetlucale i videla je bljesak njegovih crnih dužica koje su se izvrnule 76 . došao sa svojim dedom da gleda. sećala se. ali opet se sećala Batista. rekao je. jer to je bila jedna od retkih prilika kada ga je videla izvan škole. Luizina baka je potapšala Luiz. rekavši da Batist verovatno ima tuberkulozu. rekla joj je baka polušapatom. zla. dok su mu bele pletenice bile zataknute za pojas. Prečešljavala je travu vrhovima prstiju. kako je njegova majka imala moć zvečarke.” Luiz se spustila na sve četiri zajedno sa muškarcima. Deda ga je ostavio samog u tišini na brdu. rekla mu je. ali ništa nije videla. klimajući glavom. zatvorio je vratnice korala i uputio se uzbrdo ka Batistu. Oči lenje. „Batist je video daždevnjaka”. a Luiz je podigla pogled kako bi videla njegovu kosu posečenu nožem i njegovo tamno lice. A nakon što je starica umrla. Luiz se sećala da se starac nagnuo iznad Batista i slušao. Mada ga se najviše sećala zbog onoga što se dogodilo tog dana. toliko mršav da mu se prljavi tur pantalona obesio gotovo do kolena. „Nećeš ga naći”. mesta na kojima je bolest umrla ispod njene kože. Gurnula mu je stopala. Luiz je ćutke stajala iza svoje bake. rekla je. Naslušala se priča o njemu. „Pomeri se”. govori kako nešto ne može uraditi. Stara Mačiz je preživela sve. ali on se nije ni po­ merio. ali opet je bio najmrkiji Indijanac kojeg je Luiz ikada videla. volela je da joj se smeje kad bi Luiz pala ili za­ plakala. Nosio je kaiš koji je nekada bio oglav na konju njego­ vog dede. Stara Mačiz je vole­ la da prevlači zglavcima po Luizinoj kičmi. Stara Mačiz je tek počela da pripoveda neku priču kada je Batist ustao. Stara Mačiz je progovorila. prepipavajući. Kada je deda video Batista da stoji. „Gušter je pocrveneo. Luiz je u to vreme imala šest godina. dečak kojeg jedva i da poznaje. tražeći nešto. „Potraži guštera”. a Batist je. Luiz je isprva mislila da se Batist boji Stare Mačiz i da je odlučio da sedi podalje od nje. Nije joj se sviđalo da joj Batist. „Vidi možeš li naći guštera. Tapkali su rukama po zemlji. čak i velike boginje. I ostali muškarci su prestali da rade i okrenuli se da vide šta muči Batista. kad god bi se povredila. Batist Žuti Nož je dopuzao iza nje. Luiz je još uvek pamtila lice Stare Mačiz. Nisu ga pozvali dole u koral kao ostale dečake. Uzela je grančicu i njome prebirala po zemlji. a nije odvraćao pogled čak ni kada mu se ona kreveljila. smaknuo je omču sa ždrepca kojeg je držao i brzo krenuo prema njemu. Se­ deo je podalje od drugih.pradeda žigosao je konje u polju na brdu. viknuo je. „Smetaš mi”. a potom se sa obe ruke uhvatila za teme. Luizina majka je zavrtela glavom. Imao je dve bele mrlje koje su mu oblačile licem. klateći se napred­nazad i zarivajući tanke prste duboko u crnu zemlju dok je njegov deda radio. Dobri Mark. dečak crn poput dabra stajao je sa čudnom samouverenošću u kojoj je Luiz još tada uočila nevolju. Vi­ dela je Dobrog Marka kako prstima prolazi kroz izbledelu travu. Ali Luiz nije mogla da čuje Batista.” Luizin pradeda. bakom i Starom Mačiz – njenom prabakom.

Postojani vetar raznosi beli pepeo kako bi stanjio prigušujuće površi vrele prašine. Glas se nije obraćao njoj. Deda ju je spasao. Hladno je. Svetlost vatre postaje svećica. jezive. Nekako je izvukao njenu krv iz mrkih ruku Prljave Laste. „Neko će umreti. Dugo je zurila u rep. nag čovek stoji pored crvene vatre. Nagi čovek duva kroz zube. ispucale usne mu zvižduću vatri. pred beskrajnim snegom.nazad u glavu. 3 Salish (engl. iglu ispuštenu negde u snegu. a onda samo beonjače. prev. Ali taj rep je postao sila prema kojoj je gajila strah. Zmije spavaju u dubokim rupama prekrivenim snegom. (Prim. Luiz je zamišljala mnogo šta i zaustavila se na zglavcima sestre Bernar koji su jako udarali. Sneg se toliko zaledio da ti od njega ostaju modrice. Toliko je daleko da ti krv miriše kao ulje na jeziku tvojih baka. osećanje koje nikada ranije nije iskusila. Nije znala šta da radi s njim. Zaključani smo ovde. Plavičasti jezičci u dnu plamena spaljuju sivkastožuti ariš. I znala je da je cena toga bila visoka. spretno i vešto poput vetrića u prolazu. Čula je neki glas na sejlišu. potom nestaje. Batist joj se prikrao s leđa i tutnuo u ruku zvečar­ kin rep. vreo i hladan. Kukovi uski. Lice mu je lice žene. nadajući se da joj neće ispasti kroz nezakrpljenu rupu. rekao je za­ tvorenih vrtoglavih očiju. Videla je kako oblaci nestaju u vetru. Treperi. „Neće biti dobro”. Njegovo zviždukanje doziva veliki vetar sa snega.3 ni muški ni ženski. I nije dala Batistu da zadrži maramicu natopljenu krvlju. Zvečarke su tihe. Nije dala dečacima da se igraju sa mrtvim zvečarkama niti da guraju štapove u usta uginu­ lim pticama.” Luiz je videla prljavštinu na tankom rubu pan­ talona Batista Žutog Noža. Luiz je usnila jedan san koji ju je ispratio iz duge noći u jutro. Snežni i drveni prah. Znala je ko ju je vratio. potom nestaje u belini. Nikada više neće pričati sa Batistom Žutim Nožem. Sećala se priča o svom pradedi: tajni rituali podučavanja vračeva na kojima su ih slali da nađu iglu usred noći kada je temperatura padala ispod minus četrdeset. Luiz nikada više nije pitala baku za maramicu. Bio je to poznat san. Videla je prabaku kako stoji na brdu. Danas se njima koristi izuzetno mali broj govornika među Indijanci­ ma. Čovek stoji pred belim zvezdama.) – porodica indijanskih jezika koji se govore na severozapadu Sjedinjenih Država i u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi. sa izbačenim rebrima. Luiz je pitala baku kako je vratila maramicu.) 77 . Sad ispredamo svoje priče. Crni prah drveta u beli pepeo drveta. Sneg se sija. Kada je Luiz imala četrnaest godina. Plamen baca odsjaj visoko na krov bakine kuće. Nanosi snega su oštri kao britva. glatko i zategnuto. a zatim je Stara Mačiz padala unazad i padala dok joj je vetar dizao maslinastu maramu sa glave. gotovo plave. Kako je starica uspela da otme njenu krv iz čvrste pesnice Batista Žutog Noža. a prašnjava izmaglica menja svetlo kao što mulj menja vodu. miljama daleko od mesta na kojem su drhteći nagi stajali. a onda ga gurnula duboko u džep. potom nestaje u belini dima. već snu koji je poput miliona staklenih perli obojenih vodenim bojama držala u svojim malim šakama. Ispred bakine kuće. i njegovog ružnog osmeha? Baka joj nije odgovorila. Njegova bela svetlost pretvara se u jutro. Leđa su mu suvonjava.

Zapalila je cigaretu i pokušala da se usredsredi na brazgotine na smrekama pored puta. Prestala je da osluškuje šapat opiljaka ispod škriljastih stepenica bakine kuće. Odmakla se polako od gomilice kamenja. i plašila je se na neki način koji joj je davao snagu. Iskopala je duboku rupu. kao novi mišić. Oči su joj bile sitne i mirne. Osetila je topli dah svoje majke i sklupčala se u mračni san. Samo je njegova majka. Kada je otišla na igru štapovima u Dikson. Luiz nije žurila sa zakopavanjem. da bi mogla da ga izbegne. pazeći da se ne osvrne i ne otkrije bilo kakvu želju da tamo ostane. da bi onda videla Batista kako prolazi pored nje. Čak je dao ime konju zbog nje. izgledao je gotovo privlačno. Kada je Luiz ustala da iz kose otrese suvu travu. Luiz nije odgovorila. i premda je i dalje igrala. Spavanje joj je prijalo i počela je da se oseća lagodno. otvo­ rivši šaku kako bi pokazala kosku sa crnim ivicama. Visoka trava je nicala oko nje i sa vrelinom joj šaputala. Ležala je dopola ispod vrelog automobilskog motora. kada ju je čuo da govori kako bi volela da proba šampanjac. Kada bi se zaustavila da pomiluje konja. dok su ostali zurili u nju.” Što ga je više zanemarivala. u ulju koje joj je uništilo svečanu haljinu. zaobišla bi ga i pričala kao da on ne postoji. odmeravajući korake. Luiz je našla snagu u ignorisanju Batista Žutog Noža. Baka je naterala Luiz da zakopa zvečku na brdu i obeleži mesto sa tri crvena kamena. držeći se za ruke sa Himokus Tri Haljine.„Zašto to samo nisi bacila kada ti ga je dao?”. pitala ju je baka. kao da je cela zmija još uvek bila zakačena za nju.) 78 . Pažljivo je umotala zvečku u tanku rukavicu koju je nosila da bi zavarala rep da se nije udaljila. Potom je što je brže mogla zatrpala rupu. Batist je bio crn i poput životinje. Batist je mogao da joj privu­ če pažnju samo kada je jahao svog konja Šampanjca. Pogledala je u njih dvoje preko puta. krila se gotovo sat vremena ispod automobila plemenske policije koji je vozio Čarli Ritajuća Žena. Snovi su je celu tu noć gutali. Prljava Lasta. Našla je najlepše me­ sto na brdu. Batist bi svima kod uršulinki4 počeo da govori kako će oženiti Luiz. to ju je on više pratio. „Držite se dalje od nje”. niti se barem osvrnuo prema njoj. a kada bi uputio osmeh Himokus. rekao bi. 4 Pripadnice katoličkog „Reda svete Uršule”. ali joj je taj trenutak olakšanja došao zajedno sa osećanjem da je nešto izgubila. Kada bi joj se iz bilo kog pravca približio iza leđa. (Prim. rekla je. Glatko. Batist je trljao Himokusinu smeđu nadlanicu o svoje bedro i onda je odveo do linije za igru štapovima. u hladu jedne smreke. držala je oko na Luiz. Luiz je videla kako se osmehuju jedno drugom. Gledala je u pod dok je baka govorila. promatrala Luiz. Tražila ga je pogledom. Nije znala kako da kaže baki da se zvečka počela mrdati čim ju je ubacila u džep. Prljava Lasta je bez ćebeta sedela u prašini na liniji za igru štapovima. „Ona pripada meni. slatku od mirisa mladog ko­ renja. Padala je. Luiz je laknulo. prev. zgrćući zemlju podlakticama i gra­ beći je šakama. „Tako je možemo izbeći”. pa je duboko udahnula vazduh u pluća. zato što joj je Melvina Veliki Dabar rekla da je Batist traži. On više nije postojao za nju. On je za nju postojao manje nego duh uginule mačke njene se­ stre. kako je sebi govorila. Osećala je kako joj zvečka podrhtava na nozi. Pre­ tvarala se da ga niti čuje niti vidi. ravno kamenje u blizini Svrakinog brda presijavalo se na suncu. Batist je nije ni pogledao.

Osećala je tvrde crte svojih rebara. Luiz je shvatila da se nije klonila Batista. i tako sjajna da je ličila na vodu. Procenjivao je svaku uzburkanost vode. On je stajao tačno ispred prodavnice. Kada bi Melvina Veliki Dabar prošla kraj nje sa svojom sestrom Mevis i kada bi je obe pogledale i okrenule se da sakriju osmehe. Mrlja od ulja na njenoj haljini se širila. Stajala je pored prašnjavog drveća. Luiz ga je dugo posmatrala. „Pazi da nema tuberkulozu”. Batist je u tom snu bio starac koji uzvodno pliva rekom. bila je na sigurnom u Malikovoj prodavnici. a ona ga je viđala samo ponekad. osećajući da su joj ruke suve. A na bolnoj svetlosti. ka vodi. Himokus je bila starija žena. Luiz bi šutnula prašinu prema njima. Sva njena usredsređenost i sva njena pažnja bile su i pre toga i tada usmerene na Batista. opuštenih ruku. Znala je da ne želi Batista Žutog Noža i njegovu pažnju. Struk joj je bio širok. Luiz se činilo da je ljudi gledaju zato što misle da bi trebalo da bude ljubomorna na Himokus. Sunce je bilo toliko vrelo da je mogla da izbroji dlake kose ispod 79 . Ramena su mu bila uvezana i vukla nešto što nije mogla da vidi. On je izgovorio njeno ime dok je išla prema kasi. Rekla je sebi da je problem možda oduvek bio u njoj. ali je prekasno shvatila da je njena baka bila u pravu. Stavila je ruku na potiljak i ose­ tila kako joj biju damari. Po­ smatrajući. bolju. Pitala se da ne čeka Himokus. bezbedna među rafovima sa puterom od kikirikija. Osećala se umorno i glupo. Trebalo je zauvek da ga ignoriše. Bilo je proleće bez kiše. rekao je. Nije mogla da zna kakvu mu je snagu opet dala. osećala je svoja velika koščata kolena. ne pre nego što je bacila po­ gled na njega kroz peskirani prozor dok je odlazila. Iz uzburkane vode. Ignorisanje je samo pojačavalo njegovo pri­ sustvo u njenom životu. Prošetala je glavnim redom. a ona je koračala oklevajući. Sada kada je on odustao od nje. svaki neodlučni talas. prošavši pored njega. u smiraj letnjeg dana. A kada je Luiz ponovo videla Batista Dugog Noža samog. dok joj je hiljade udica na strunama koje su vukla mala olova povlačilo vrhove bradavica i teške ušne resice.Nije znala kako da se oseća. ali on se nije pomerio. sa belom i krtom travom oko članaka. a neće ni sada. Luiz je duboko uvukla ustajali vazduh bakalnice i izašla napolje da se suoči sa vrelim suncem i Batistom Žutim Nožem. Himokusina kosa bila je teška. srebrne kao zimska kiša. Čula je kako se voda odbija o njegove telesne šupljine. Polja su se odricala jutra u velikim talasima vrućine. Nije hteo da prekine svoje bdenje. ka stenama. Izbegavala je svaki njegov šapat. Mogla je da nami­ riše jesenje ivice lišća. O kostima njene karlice visila je tanka tkanina haljine. Nije bilo razloga za brigu. ka stenama. Čekao ju je. sklanjala se od svakog njegovog pogleda. slatkim i karto­ nima svežih jaja. Luiz se osetila malom. Luiz je imala samo jednu noćnu moru za sve te mesece kada ga je zanemarivala. Nije je uhva­ tio tada. Možda se zavaravala kada je pomislila da izgleda bolje od onog kakva jeste. Pitala se da li je svi sažaljevaju zato što je Batist uspeo da nađe neku novu. a ona se po prvi put za nekoliko godina okrenula prema njemu i nasmejala. počela je da se pita da li je uopšte jurio za njom. A stojeći u po­ lju. ali je prigušivala ruka­ ma svoj smeh kada bi pogledala u Batista. mada je on više nije gledao. bežala je od njega godinama. Bio je zaljubljen u neku drugu. posegnuo je za njom. govorile su. Stomak joj je bio uvučen i prazan. „Luiz”. a na njenim glatkim rukama ocrtavali su se mišići. Čula je već kako stare žene govore njenoj baki da je pripazi. Osetila je njego­ vu požudu u čvrstoj vrelini svojih grudi.

debelu zvečarku koja je godinama nasamarivala njenu porodicu. Zastala je i promenila hod da bi se sa­ krila od sina Prljave Laste. Luiz je pokušala da se ne osvrće. Luiz je uzmakla. tanke zidove njegovog srca. I. videla je svet sa ogromne udaljenosti. Nabi­ la je jezik na prednje zube i pokušala da misli na Rodžera Malana. Znala je da je ne dodiruje. Pogledala je nadole preko sunčano­srebrnih brda i videla da se nešto kreće. Težina joj je ispunila pluća kao zelena voda. Potiljak joj je bio napet kao da se svaka pora na njemu zatvorila. Osećala se tromo na mestu na kojem je stajala. Osetila je potrebu da mu priđe bliže. Kresnuo je o svoj rajsfešlus šibicu koja je buknula u žut plamen i zapalio lulu nabijenu raznim lišćem. Videla je iza sebe Batista Dugog Noža. humku kamenja koju je kiša izglačala. Nije htela da ga poljubi. Bila je ubeđena da Batist zna šta misli. Otvorio je usta iz kojih je virio jezik crven poput daždevnjaka. Videla je da je pio. ostavivši vlažan otisak. Naslonio je svoj obraz na njen. ali joj je nje­ gov hrapavi. čudnu potre­ bu koju nije razumela. Dah mu je bio gorak. Trudila se da zadrži tu sliku. Ta misao ju je ostavila bez daha kao i oblake. Polja su bila puna oštrog koro­ va. kada mu je ponovo za­ okupila svu pažnju. Usta su mu bila puna njenog imena. manjeg od kolibrija. kao uporni vetar prema kojem se morala pognuti da bi stekla snagu. Batist je drpao nabreklinu na svom međunožju dok je pričao sa njom. Malikova radnja krila je uredno poslagane konzerve supe. „Čuješ li da ja pričam s tobom?” Luiz je znala da nešto nije u redu. Zamislila je da joj je glava glatka kao svetlucavi.dlana. a njoj su oči zasuzile. a on se na­ cerio. Okrenula se prema njemu. Sinulo joj je iznenada da Batist može biti i lep i ružan. Izbacio je dim kroz usne nameštene kao za poljubac. Iznenadila se kada se nagnula da dotakne jezikom debelu resicu njegovog uha. sa majušnim srcem koje bije o tanke. Nakrivio je glavu prema njoj kao da može da čuje kako joj srce kuca. nije više ličio na Batista koji je držao Himokus za ruku. „Luiz”. Vide­ la je podrum svoje bake. Pio je danima. i vuče nju. ostavljajući izbledeli duh svoje košuljice. okrugli mesec visoko iznad njihovih glava. Ona je usredsre­ dila svu svoju pažnju na to da se skloni od njega. Slatka. Osmotrila mu je lice. Sada. Glas mu je bio spora voda koja teče dubokim kanalom. Prešla bi ponovo put da bi bolje pogledala jelena polo­ mljenih kostiju. otekli jezik prelazio preko leve dojke. 80 . Osećala je kako se vlažna vrelina diže sa njegove kragne. rekao je. na njegove velike. A znala je da će prići bliže i Batistu. žutilo je oivičavalo beonjače koje kao da su bile skuvane. povrće i korpe jeftinih slatkiša. istu onu potrebu koja ju je terala da izbliza pogleda unutrašnjost malih usta na mrtvim životinjama. šapnuo je. krijući se iza tegli sa vo­ ćem i lanenih vreća punih isečenog suvog mesa. Oko smeđeg središta njegovih očiju. Izbliza je mirisao drugači­ je. Na devedeset metara od njega. žute zube. Polako je disala i slušala. i duboko unutar podruma. Videla je skrovišta svih sakrivenih zmija. neobični miris sagorelog kreča koji prekrivaju sve što je nečisto. Udahnula je vazduh prepun vetra. topla zemlja i slabašni. Nije više mogao da je dodiruje. Njegovo prisustvo je bilo neobično. Čak je i njegova majka govorila da on može jesti jabuke kroz drvenu ogradu. poput meseca. „Ne pričaš sa mnom”. koji je svake godine bio sve duži. ali nije želela da se suoči s njegovim pogledom. Bio je kiselog ukusa od ustajale telesne soli. Vetar se smirio.

zadižući suknju da bi izbegla bodlje metličice. Iznenadan vetar zalepi joj otpo­ zadi haljinu za noge. Videla je poput mleka bele oči hi­ ljadu avgustovskih zvečarki. Suvi korov je pucketao od zvečarki. još zmija. Vazduh je bio čist i vreo. Spora struja se uvijala u srebrnoj. nalik zvuku suvog pirinča „Izlazi mi iz kuće”. Koračala je pažljivo kroz žalfiju koja joj je sezala do kolena. ranjivog kao i njegovo sun­ cem oprljeno teme. Dok se približa­ vala. očiju svetlih od tvrdih i crnih leđa muva. Zaklonila je suzne oči od zrnaca prašine. Nastala je pauza u šašu dok je duboki povetarac vukao prašinu prema nekom uzvišenju. govorila je njena baka Prljavoj Lasti. zatim još talasa i blago. Bacila je kamen u baru i vi­ dela iznenadan pljusak vode. Nikada nije prestao da je posmatra. koračala u krug po kuhinji njene bake. Suknja joj je nežno padala preko debelih kukova i bila toliko istanjena 81 . neka promaja usko­ vitlanog vazduha. okruženog sa svih strana smeđim kamenjem i zvečarkama debelim kao lišaj. sitni vez u korenju trave. Stražnja vrata bakine kuće bila su širom otvo­ rena.” Luiz se odmakla od njega da bi krenula. glatki kravlji trag koji je vodio oko bare prema kući. Oko nje se osećalo neko kretanje. Okrenula se od njega i po­ čela da trči. Crvenokrili kosovi bili su tihi. Florens se oba puta uzverala tamo gde je zvečarke nisu mogle dohvatiti. Njena sestra Florens čučala je na vrhu nadstrešnice u kojoj su stajala drva. na njihove posmatračke. poput svadbene povorke. Videla je mrtvu zmiju koju su dečaci okačili na nadgrobni krst časne sestre iz Francuske.Tanušna zvečarka spavala je u vlažnoj senci bakinih drva. Luiz je bacila pogled na usku senku ispod linije večeri i videla rastrzane repove lasti koje su se krile od vreline. tupe oči i krljušt na leđima koja zvecka dok otvaraju usta prema belim krilcima iznad vode. da bi mu potopila kosti u vodu. Videla je svoju sestru kako juri pevca tamo­ ­amo ispred plavnog zemljišta u čijem su korovu vrebale čeljusti stotine zmija sa nežnim otrovnim zubima. Mogla ga je mrzeti do­ voljno da bi ga uvukla u sebe. Prozori na kući presijavali su se na belom suncu. Videla je krajnji rub makije i utabani. Videla je Prljavu Lastu kako ide prema bakinim vratima. Florens je stavila prst na usta i pokazala Luiz da stane. pružale zvečarke. Tek petogodišnja Lorejn Mali Losos vrtela je vijaču dok joj je smeđa zvečarka šuškala pored vrhova cipela. Prljava La­ sta je mirno stajala nasred kuhinje. Videla je zmije na putu koje su automobili u prolazu iskidali i izgnječili. Luiz je čula zvuk zvečarke koja se povlači. a iza njih. Zmije. plašeći se više da je Prljava Lasta u kući njene bake nego ijedne zvečarke na polju ili putu. Luiz je mogla da čuje glas Prljave Laste. Luiz je znala da je Prljava Lasta u kući. Čula je iz velike daljine Batista Žutog Noža kako joj govori: „Udaj se za mene. Videla je školu uršulinki i zmije u polju blizu igrališta. da bi otrčala kući. Pomislila je na pastrmke. Pogledala je bolje natopljeno korenje topola koje se protezalo do oboda bare. ali dan je bio toliko sunčan da Luiz nije mogla da prodre pogledom kroz mrak u ku­ hinji. Čuo se ritam vode koja je sporo tekla potokom. Dok je stupala na trem. poznato krivudanje koje razdvaja travu. ali ova je nije slušala. i bilo joj je na jedan kratak trenutak žao i njega i sebe. Iza nje su se. Osećala je tupu knedlu topline u grlu i pokušala da guta. a zatim zelenoj boji usnule senke. Prljava Lasta je došla na bdenje Staroj Mačiz. Videla je na Džoku ribara kojeg nije znala. i tiho šištanje. a dolazila je i onoga dana kada je Luizina majka umrla. Naučila je jezik polja. Bacila je vrećicu sa potrepštinama da bi brže trčala. na­ bubrelim od kiše. Prljava Lasta je hodala.

Pitala se ima li nešto više. „Nemoj da si takva kukavica”. Pramenovi kose i odsečeni nokti sa nogu neće vas spasti od mećave. reče Luiz dovoljno glasno da se čuje. boje ispranog drveta. a Luiz se okrenula i videla zmiju kako gmiže uz stepenice prema njoj. ne možemo zveckati kostima da bismo lečili groznicu. Luiz je očekivala da je baka izgrdi. „Ne možeš bežati od stvari kojih se bojiš”. Svežina je šumela podom od linoleuma. bojeći se da će možda videti naiz­ meničnu šaru dijamantske zvečarke. smeđu zvečarku sa žutim očima. „Ti i tvoje pretnje niste ovde dobrodošle. sigurna da bi razaznala prlja­ vomrku put Prljave Laste ispod njene izbledele suknje. Luiz je stajala na tremu i gledala kako Prljava Lasta prelazi polje i izlazi na put. Ovo je moderno vre­ me. baka je rekla Florens. mislila je. Vratiše joj se stare misli. Ta žena je nosila pojas od zmijske kože i zvečarke. nepredvidiva zato što nije pijanica. Prljava Lasta pogleda Luiz škiljavim očima podle pijanice. „Hoću da odgovoriš mom sinu”. tako vrele. rekla je sestra Sajmon razredu. uskomešane kapi krvi joj ispre­ doše crnilo ispred očiju. Reka je bila nepomična. Luiz se nije bojala Prljave Laste. a slabašan miris krastavaca popucalih od sunca dizao se iz vlažnih uglova prostorije. veliku. čvrsto ukopana i nacerena. Još uvek je mogla da vidi Prljavu Lastu kako hoda u daljini.” Luiz je čula da Prljava Lasta nosi živu zmiju oko struka. nešto dalje od istih puteva kojima je svakoga dana hodila. Uzavreli vetar je dobovao po vratima. Grizla je nokte i gledala vilin­konjice dok su se naginjali ne bi li dotakli korov.na nekim mestima da se Luiz pitala da joj možda ne vidi kožu. reče Prljava Lasta. rekla je Prljava Lasta.” „Neću terati Luiz da radi ništa što ne želi”. Lice joj je bilo ote­ čeno. činilo se da sve spava na popodnevnom suncu. „To me ne izne­ nađuje. a uskoro i nevidljiva na obodu korova.” „Kučko matora”. smatrala je Luiz. a samo njeno prisustvo bilo je jedan šuštavi zvuk od kojeg je soba utihnula. Prljava Lasta je piljila kroz otvorena vrata. Nije želela da provede ceo život u rezervatu. Luiz onda shvati da je Prljava Lasta donela odluku. Prljava Lasta pucnu jezikom i zmija stade i sklupča se na tremu. bojala se osećanja koja je Batist budio u njoj. Njena baka je odmeravala metlu naslonjenu u uglu sobe. „Idi sad”. čula je baku kako govori i za trenutak pomislila da se obraća njoj. ne­ što dalje od Batista Žutog Noža. gotovo 82 . rekla je njena baka Prljavoj Lasti. „Vidim da ne vaspitavaš svoje unuke kako treba”. Čarli Ritajuća Žena podigao ju je iz kreveta. Bojala se sebe. tiha. da bi se opet potom pojavila još dalje. Zvečarka kliznu niz stepenice. Luiz je čula kucka­ vo premeštanje zvečarki ispred kuće. Pogledala je brda. Nije se bojala zmija. Čak je i žmureći mogla da vidi crveno sunce. Izgledala je tako slabašno. Jedna zvečka za njenim pojasom gotovo je dodirivala pod i Luiz pokuša da zamisli koliko je duga bila zmija sa koje je skinuta. ostavljajući stomakom trag u prašini. obezbojeno. ali baka je izašla da pomogne Florens da siđe sa nadstrešni­ ce. Setila se svoje majke dok su je iznosili iz sobe. Luiz je više nije mogla videti. Pokušala je da ne gleda pomno njene kukove. Nebo je bilo umorno na vrućini. nešto dalje od bakine male kuće. reče baka. Išla je ravnomernim korakom. bledo i sivo. Prljava Lasta pljesnu jednom ru­ kama. sa podignutom zvečkom. „Pristani da se udaš za njega ili će nekoga u tvojoj porodici ujesti zmija. a Luiz je videla majčino lice dok se on okretao prema vratima. Luiz pogleda daleko prema planinama Mišn. ali kada je prešla preko poslednjeg brda. a ponekad bi je nagib puta zaklonio.

Luiz potrča prema njima. bosonoga devojčica na samom početku dugog leta i zamišljala kožnu torbu. Mogla je da razazna tanane vene duž majčine vilice. doviknula joj je Luiz. Okrenula se i iza sebe videla Florens usred skoka. „Da bi lenji ljudi hodali”. Luiz je potrčala da bi je sustigla. nakon što joj je majka umrla. Pupavice su gusto izrasle pored puta i baka zastade da bi ubrala nežne izdanke pre nego što procvetaju. Ona je bila mala. Ali nije mogla da zna da li trči prema njemu ili od njega. „Obožavam proleće”. Luiz! Trči!”. koja je dodirnula Luizino lice dok je majka prolazila pored nje. Delovala je pogureno. ali korak joj je bio nesiguran. Kosa joj je u dve debele pletenice visila ispred lica. Florens je skaku­ tala na desnoj nozi. Florens je dobacivala Luiz. Njena sestra se polako pomeri da bi sela. Florens se nasmejala. Florensina noga je bila crna poput planina Mišn. Osetila je majčin slatki dodir još jednom i ni­ kad više. Leva noga joj je toliko otekla da je debela dokolenica počela da se cepa. Baka je čučnula pored Florens i svukla joj dokolenicu. „Zašto vidimo vodu na kraju puta kada tamo nema vode?”. dok joj krv otiče. reče baka. natmureno srce. Izgledalo je kao da šepa. Ponudila im je obema ukus indijanskog celera. Tog leta boje borovnice. Florens je pokušala da istrgne stabljiku Luiz iz ruku. „Idi po pomoć. Poželela je da veruje da bi joj majka mogla reći šta da radi da je još uvek živa. Videla je skakavca koji je skočio Florens na rame. a sunce se presijavalo na njima. Polja su zavijala. Groznica joj je iskrzala predivnu kosu.kao svetica. 83 . Hodala je ispred njih. Baka je obećala Florens bocu nezbit oranžade ako ceo put do tamo prepešači bez kukanja. Na licu joj se caklio znoj. Luiz se setila kako je preskakala jarugu. Baka je gulila stabljike cveća. vene tirkizne boje njenih slepoočnica. „Hoću li umreti?”. Čula je šuškanje papira o korov. „Gospođa Žuti Nož. Batist je bio svugde. kao sveta Bernadeta. pitala je baku. bacila je cveće i pohitala ka njoj. reče baka. a kada se okrenula da pogleda Florens. kao da se tek probudila iz grozničavog sna. Luiz se osvrnu prema Florens. na Batista koji se nadvija nad njom na podu učionice. „Ne vucite se”. Luiz oseti strah. Baka skide maramicu sa glave i protrlja ujed. crnu od masti sa mnoštva ruku. toliko otečena da je Luiz osetila zagasitu krv u dnu lobanje. Poželela je da skoči sa trema i brzo otrči prema planinama. šapata i daha koji udiše njeno natmureno. koje uvrću osmuđene vrhove njene kose.” Luiz otrča od Florens kao da ona beži. Luiz je primetila da su sestrine oči usporene i mirne. lošim lekovima i snazi starog braka. Baka je stala. a Luiz se pitala da možda ne želi da privuče pažnju. rekla im je baka. a teški. „Mislim da me je ubola pčela”. „Hej. Išle su prema Permi. rekla je baki. Dah joj je ispunio pluća. Koračala je iza bake i hodanje joj je prijalo. Čak je i tada mislila na Batista. pitala je Florens. Videla je dva sitna otiska zuba na članku svoje sestre iz kojih je curela krv. rekla joj je baka. lenjivice”. „Gospođa Žuti Nož”. Luiz je vijala sestru i obe su se tako glasno smejale da je baka rekla da će uskoro zaplakati. crni dim se izdiže u belo iz njegovih zuba. ošamućeno. Jara se talasala na kraju puta. Luiz se sećala kako je kroz otvoren kuhinjski prozor prisluškivala baku i tetku koje su razgovarale o izboru muškaraca. Vrane su razgo­ varale na stubovima ograda.

Vi Indijanci mo­ rate razumeti. Trčala je da spase sestrin život. postanite svesni ovog sveta. toliko vrelim.Kolena su joj bila preslaba da bi je držala. Osvestite se. (S engleskog preveo Igor Cvijanović) 84 . Nije ovo srednji vek. Imamo telefone i pisaće mašine. Trčala je da uhvati vodu na kraju puta. Vodu u kućama. pa je grabila rukama. Trčala je sa suncem u grlu. mogla je da čuje sestru Sajmon. rekla je sestra indijanskoj deci kada su im usne zadrhtale od njenih ideja. Ja sam ovde da vas izvedem iz mraka sujeverja. Električne miksere i mašine za pranje veša. Zmije neće ujedati naše neprijatelje zato što im mi to kažemo. Možemo razgovarati sa divljim životinjama dok nam lice ne pomodri. da su milje ispred nje usporile. ljudi pu­ tuju s jednog na drugi kraj sveta samo radi odmora. ali ptica vam nikada neće reći kako da svijete gnezdo. Ljudi su civilizovani.

koju su praktikovali Volfgang Izer. Stephen Booth. Na primer.ILUMINACIJE Stiven Maju KAKO ČITATI: TUMAČENJE I KRITIKA ČITALAČKOG ODGOVORA Poslednjih nekoliko godina znatno se povećalo interesovanje za kritiku čitalačkog od­ govora. Fiš u knjizi razvija metakritičku pozi­ ciju koja dovodi u pitanje deskriptivne zahteve primenjene kritike čitalačkog odgovora. pružajući detaljan opis pretpostavki i strategija. u: Steven Mailloux. 163­73. Šezdesetih i sedamdesetih godi­ na. II i III ponovo predstaviti osnovne interpretativne pretpostavke i kritičku praksu velikog dela kritike čitalačkog odgovora. Svaki kritičarski pristup obuhvata skup interpretativnih konvencija koje se primenjuju kako bi se razjasnili književni tekstovi. Ova dvostruka namera iziskuje da naizmenično predstavljam kritiku čitalačkog odgovora kao takvu i sagledavam njene zahteve izvan njenih premisa. ironičnim tenzijama i objektivnim značenjima. obrazloži i objasni bilo koji diskurs. ”On the value of Hamlet”. Reinterpretations of Elizabethan 85 . kritika književnog odgovora se pridružila mnogima odavde i iz inostranstva koji su problematizovali hegemoniju nove kritike i u drugim tekstovima pronalazila drugačija formalna svojstva i izmenjene književne efekte2. Is There a Text in This Class? The Authority of Interpretive Communities (Cambridge. Stoga ovaj esej ima dve namere: da razjasni pojedine zablude u vezi sa ovom granom kritike. Odeljak III počinje i završava se sa daljim razvojem moje metakritičke perspektive. konvencije angloameričke nove kritike su dominirale u SAD pedesetih i šezdesetih godina.1 Kritičar usvaja te konvencije (i biva usvojen od njih) u pokušaju da opiše. str. 2 Razradu teorije tumačenja v. iako se ponekad čini da nisu dovoljno dobro shvaćene osnovne premise ovoga pristupa.3 Poput nove kritike koja 1 O ovoj kritičkoj teoriji. 3 Potonje reference u tekstu na dela ovih kritičara biće praćene sledećim skraćenicama: Wolfgang Iser. vrsta teksta koju je stva­ rao taj pravac kritike bio je prepoznatljiv po nivoima jedinstva. potom ću u odeljcima I. Stiven But i Stenli Fiš. Takve interpretativne konvencije su zajedničke pro­ cedure za stvaranje značenja i sastoje se od interpretativnih pretpostavki. koje se manife­ stuju kroz specifične kritičke poteze. a između tih teoretskih objašnjenja nalazi se detaljan pregled specifičnih deskriptivnih poteza koje čine kritičari čitalačkog odgovora. Interpretive Conventions: The Reader in the Study of American Fiction (Ithaca: Cornell UP. u: Stanley Fish. koncentrišem se na najčešće prikazivanu verziju kritike čitalačkog od­ govora. U eseju ću najpre izložiti osnovne crte moje metakritičke pozicije. bez obzira da li se radi o jednom stihu. 1980). The Implied Reader: Patterns of Communication in Prose Fiction from Bunyan to Beckett (Baltimore: John Hopkins UP. U ovom eseju. 1982). Istorija književne kritike je hronika pro­ mena ovih zajedničkih interpretativnih strategija. obrascima i slikovitosti izlaganja. v. kao i da iznese metakritičku perspektivu koju primenjuje kritika čitalačkog odgovora kao primer kako pristupi književno­ sti generalno funkcionišu. celom romanu ili čitavoj književnoj tradiciji.: Harvard UP. Mass. 1974) [IR].

1980). Fiš i njihovi sledbenici. Tompkins (Baltimore: John Hopkins UP. But i Fiš na interakciju idealnog čitaoca sa tekstom. str. An Essay on Shakespeare’s Sonnets (New Haven: Yale UP. Izer. Volfgang Izer se fokusira na „pukotine” u tekstu koje stimulišu „krea­ tivno učešće čitaoca” (IR. nego pasivni posmatrač u procesu čitanja. str. 4 Za detaljno poređenje različitih pristupa čitalačkog odgovora. logičkih. Stanley E. 1971) [SS]. umesto da mu se one kažu (IR. 1972) [SA]. Suleiman & Inge Crosman (Princeton: Princeton UP. Self-Consuming Artifacts: The Experience of Seventeenth-Century Literature (Berkeley: U of California P. str. Džerald Prins i njegovi sledbenici se fokusiraju na čitaoca u tekstu. dok Stenli Fiš često ispituje tekst koji „ne propoveda istinu. 1969) [ESS]. 137­76 [VH]. str. ”Introduction: Varieties of Audience­Oriented Criticism”. Izer opisuje mnoga čitalačka iskustva u kojima čitalac sam za sebe razjašnjava pojedine stvari. 41­45. 154). kritika čitalačkog odgovora nije samo puki skup interpretativnih konven­ cija – pre bi se reklo da se ona sastoji iz različitih skupova okupljenih pod jednim kritičkim terminom. za Blejka i Holanda. Suleiman. Reader-Response Criticism: From Formalism to Post-Structuralism. Ili da ponovimo: za Prinsa je čita­ lac kome je posvećen tekst („pripovedani” ili narratee) deo značenja same pripovesti. 1980). Dejvid Blajh i Norman Holand na potpunu dominaciju aktualnog čitaoca nad tekstom. ur. I. str. itd] u kojima učestvuje um čitaoca tokom čitanja četrnaest stihova” (ESS. ur. Stephen Booth. opisujući te pretpostavke i kritičarske poteze koji iz njih proizilaze. Pretpostavka da čitaoci čitaju Sve kritičarske strategije o kojima raspravljam u odeljku III pretpostavljaju da postoji takav čitalac koji je više aktivni učesnik. No. v. Susan R. pošto imaju zajednički fokus usmeren prema čitaocu. Norman Rabkin (New York: Columbia UP. 1). Takođe.4 U odeljku II predstaviću kritičarske po­ teze koji se čine prilikom opisivanja ove interakcije. But. 2nd ed. U svo­ joj praktičnoj kritici. Interpretive Conventions. značenje je kreacija koju stvara pojedinačni čitalac. IX). 1969). naj­ pre ću detaljnije ispitati interpretativne pretpostavke koje leže u osnovi ove verzije kritike čitalačkog odgovora. Fish. za Izera. Mailloux. Drama: Selected Papers from the English Institute. 3­45. str. Među tim različitim pretpostavkama je i ona koja određuje odnos između čitaoca i teksta – na primer. ur. 275). razjasniti jednu uticaj­ nu verziju kritike čitalačkog odgovora i istovremeno joj omogućiti da posluži kao primer teze da svi kritičarski pristupi funkcionišu kao skupovi interpretativnih konvencija. Delimično zahvaljujući sadašnjem trenutku u istoriji kritike (sa njenim reakcijama protiv intencionih i afektivnih grešaka). značenje je proizvod interakcije čitaoca i teksta. str. Jane P. nego traži da čitaoci otkriju istinu za sebe” (SA. Surprised by Sin: The Reader in Paradise Lost. Fish. Stanley E. kakvu praktikuju Izer. 19­65. v. Buta i Fiša.joj je prethodila. dok Stiven But u analizi soneta ističe „čitalačka iskustva koja su rezultat višestrukosti organizacija [formalnih. a u odeljku III ću ih analizirati. fokus okrenut čitaocu postao je naročito upadljiv. Stoga je tipičan čin učešća čitaoca (koji ima središnje mesto u ovom tekstu) onaj koji leži u čitalačkom dopri­ nosu lekcijama koje mogu da se izvuku iz teksta – recimo. zaklanjajući mnoge interpre­ tativne pretpostavke koje se ne smatraju zajedničkim za različite kritičare čitalačkog od­ govora. Nadam se da ću. (Berkeley: U of California P. 86 . The Reader in the Text: Essaus on Audience and Interpretation. ideoloških.

138). Interpretativne pretpostavke bilo kojeg kritičarskog pristupa stvaraju verovanja na či­ jim temeljima kritičari ostvaruju svoj poduhvat. primetna kada se odmaknemo od čitalačkog iskustva. što je čini sposobnom da doživi iskustva koja je autor želeo da pruži”. str. 139). str. koga Fiš opisuje kao osobu „koja je kao čitalac dovoljno iskusna da internalizuje svojstva različitih književnih diskursa. str. opise koji često poprimaju formu razgovora. Drugim rečima. Od koristi je distinkcija koju je Fiš napravio između formalističke kritike i one koja se zasniva na čitalačkom odgovoru: Razvijanje zapleta i argumenta.5 U ovoj verziji kritike čitalačkog odgovora. str. Structuralist Poetics (Ithaca: Cornel UP. v. Interpretive Conventions. sredine i krajevi. Is There a Text in This Class?. 280). But opisuje „nizanje činova u razumevanju publike” (VI. Kritičari čitalačkog odgovora nude opise te interakcije. poput Fišera. U sledećem odeljku. str. Х). IX­X). Izer i But. čije tehnike navode čitaoce prema nameravanom odgovoru. kritičari čitalačkog odgovora usvajaju vremenski model procesa čitanja. Izer spominje i „obrazovanog čitaoca” (str. već o tome „šta ono čini” (Booth. nešto što se dešava. XII). To je termin koji. jezičkom kompetencijom i sličnim. str. postaju tokom čitanja komponente odgovora. ne postoji nužna povezanost između vidljive forme dela i forme čitalačkog iskustva – prvo predstavlja kompleks prostornih. 160­61.U takvoj praktičnoj kritici. počeci. 1975). svi ovi teo­ retski konstrukti postaju identični „nameravanom čitaocu”. gde smo navikli da ga tražimo. ali ne na stranici. str. Ono što Fiš kaže za Izgubljeni raj važi za većinu tekstova o kojima raspravlja kritika čitalačkog odgovora – um čitaoca postaje „pozornica poeme” (SS. Cf. U aktualnoj književnoj praksi. autor po­ staje manipulator čitalaca. stranice o „književnoj kompetentnosti” 113­130. 87 . usvojiću interpretativne konvencije kriti­ 5 Fish. Tako je i sa kritikom čitalačkog odgovora: interpretativne pretpostavke o čitaocu i vremenskom procesu čitanja pružaju osnovu za strategije praktične kritike. dok se Izer koncentriše na „potencijalni vremenski niz koji čitalac neizbežno mora da uvidi” (IR. nego u interakciji između toka štampe (ili zvu­ ka) i aktivno posredujuće svesti čitaoca­slušaoca” (SS. preciznije: čiji se čitalački odgovor opisuje? Izer se poziva na „podrazumevanog čitaoca” iz naslova njegove knjige. kritika koja se ograničava na pesmu kao ’objekat’ neće biti dovoljna da zadovolji svoje pretenzije (SS. od onih lokalnih (kao što su stilske figure. prednost ukazuju vremenskom modelu čitalačkog iskustva nad prostornim. Ključno pitanje za ove kritičare je identitet čitaoca čija iskustva portretišu ili. Da bi se opisale ove reakcije. 58). Takođe. po njemu. 1). pozornica delovanja premešta se sa književnog dela u um čitaoca. ali ne o „onome što jedno delo govori ili pokazuje”. 406). za „izvedenu nameru” v. obuhvata istovremeno „i prestrukturiranje po­ tencijalnog značenja teksta i čitaočevu aktualizaciju ovog potencijala kroz proces čitanja” (IR. takva kritika i sâmo značenje vidi kao „događaj. str. osobi „sa obrazovanjem. interesovanjima. bliskog srodnika „ideal­ nog” ili „informisanog čitaoca”. str. mnoštvo slika – sva ta formalna svojstva. Jonathan Culler. stavo­ vima. U svom najsnaž­ nijem obliku. 94­113. Mailloux. itd) do čitavih žanrova” (SA. a drugo vremenskih obrazaca – a pošto se značenje rađa u kontekstu ovog drugog. VI. str. a strukture u koju su one upletene jesu strukture odgovora.

istovremeno stvarajući za pronicljivijeg čitaoca duboko psihološko istraživanje. 49 (1968). 12. str. ”The Narrator of Moby-Dick”.ke čitalačkog odgovora kako bih pružio jedan duži primer. 1851). 88 . str. tako. on ne bi smeo da opisuje razgovor između rudara u oknu u kojem će svi oni biti zatrpani. 1978). Pisao je sa prikrivenom dvostrukom na­ merom: da zabavi i obmane široku publiku.. deo po deo”. A iste te knjige otkrivaju istinu „čitaocu sa okom sokolovim”. 7 Primere ovih tumačenja v. Moguće je još jedno tumačenje: Ismail zaista nestaje kao pripovedač. Literary World. 17/24 August 1850. 30­58. senzacionalne gotske romanse. 1953). ur. II. Dillingham. Hershel Parker & Harrison Hayford (New York: Norton. 162. MLN. ”Moby-Dick: Work of Art”. 1­10. Izvan stranica svoje proze. Svi citati iz Mobi Dika su uzeti prema ovom izdanju. dok druga strana zastupa gledište da je Ismail. 20­29. Tyrus Hillway & Luther S. Mansfield (Dallas: Southern Methodist UP. i pritom ne­ prestano krši jedno drugo. Paul Brodtkorb Jr. Glauco Cambon. English Studies. počinjući roman u autobiografskoj formi i menjajući pripovedanje ad libitum”. ur. str. Ishmaels’s White World (New Haven: Yale UP. 1967). ali njegov nestanak služi estetskoj svrsi. str. Melvil je u romanima upotrebljavao forme popularne među tom publikom (avanturu lova na kitove. Analiza uzorka – iskorišćeni pripovedač Pitanje pripovedača koji nestaje iz romana Mobi Dik zbunjivalo je kritičare još od prvih pri­ kaza te knjige. Bezanson. da piše knjige koje se prodaju jer „površni preletač stranica” ne može tačno da proceni šta su one. Oba do­ kumenta su preštampana u knjizi: Norton Critical Edition of Moby-Dick.7 Moje gledište sledi poslednje tumačenje. nestao. pikareskne putopisne priče) i koristio ih za vlastitu vrstu pričanja istine. Kritičar londonskog Spektejtora zvoju zabrinutost izražava sledećim rečima: „Neki kritičari su usvojili kanon da u roman ne bi trebalo uvesti ništa što bi za pisca bilo fizički nemoguće da sazna – prema tome. počinje Pjera sa name­ rom da napiše romansu kao za ženski časopis. 516­23. 1965). koji su najodgovorniji za činjenicu da je čitanje „deo genijalnosti koji pri­ vlači najmanje pažnje”. Kritičari najčešće dolaze do jednog od dva zaključka: jedna strana u ovoj raspravi tvrdi (poput kritičara iz Spektejtora) da je Melvil stvorio umetnički problem menja­ jući pripovedače usred priče. 535­60. ur. 8 Melvil. zapravo. 9 Brian Higgins & Hershel Parker. London Spectator. Melvil je omalovažavajuće govorio o „plemenu ’široke čita­ lačke publike’”. Preštampano u knjizi: Moby-Dick as Doubloon. 176. žalba na promenu forme iz autobiografske u pripovedačku nagoveštava kasnija pitanja o tome šta se u poslednjoj četvrtini romana desilo Ismailu kao pripovedaču. Moby-Dick Centennial Essays.9 6 The Whale.6 Iako su prve kritike bile rezultat epiloga koji je nedostajao u britanskom uzdanju knjige (objavljene pod naslovom Kit (The Whale)). 76 (1961). William B. str. 1970). 8 Prvi citat u ovom pasusu je iz Melvilovog pisma Natanijelu Hotornu od 01. Gospodin Melvil skoro uvek izbegava ovo pravilo. u: Leon Howard. Ostali citati su iz knjige: Herman Melville. „u potaji. ”Hawthorne and His Mosses”. Faith Pullin (Edinburgh: Edinburgh UP. (?) juna 1951. u kojem ću se poslužiti kombi­ nacijom nekih od kritičarskih poteza o kojima raspravljam u odeljku III. namenjenu širokoj publici. ”The Flawed Grandeur of Melville’s Pierre”. str. Harrison Hayford & Hershel Parker (New York: Norton. Pripovedača koji nestaje ja razumem kao posledicu Melvilovog brižljivog retoričkog plana – podučavanja čitaoca kako da čita. ur. Herman Melville (Berkeley: U of California P. 25 October 1851. ”Ishmael and the Problem of Formal Discontinuities in Moby-Dick”. Walter E. New Perspectives on Melville.

kako se koristi misteriozni „otirač za vrata”. Takođe bih dodao da je Hejford u jednom od poslednjih članaka. Morton L. Prema tome. Moje tumačenje Mobi Dika izvedeno je iz eseja i predavanja Harisona Hejforda. nego i navikavajući čitaoca na tumačenje. Od prvog poglavlja Loomings (igra reči: „naziranje” ili „tkanje” – Prim. Stigavši do poslednje četvrtine romana. str. ”Moby-Dick as an Education”.10 Na misterije iz prvog poglavlja nastavljaju se ostale.Svoju retoričku pažnju u Mobi Diku Melvil fokusira upravo na ovom „čitaocu sa okom sokolovim”. na mene prene­ la Heršel Parker. Studies in the Novel. dugujem zahvalnost i Hejfordu i Parkerovoj jer su me naučili kako da čitam Mel­ vilovo remek­delo. 384). str. 11 U jednoj od poslednjih analiza čitalačkog odgovora. što je čin koji „mora simbolizovati nešto neviđeno”. objasnimo značenje niza analognih situacija. U prvim poglavljima. ”Moby-Dick: The Challenge of Response”. No. kako otac Mejpl uspravlja merdevine kojima se penje na propo­ vedaonicu. „On nas umoljava da se suočimo i. struktura čitalačkog odgovora može se dodatno razložiti. navedenih kroz ra­ zličite slike”. ne samo otkrivanjem novih informacija. ”’Loomings’: Yarns and Figures in the Fabric”. sećanje na jednu „misteriju” iz detinjstva (poglavlje 4). Čitalac ga je iskoristio naučivši svoju lekciju – lekciju o tome kako se čita roman. a to što 10 Harison Hayfors. 128­161. ali i uznemirujuću inicijaciju za samozvane tumače Mobi Dika”. Robert J. u razvijenijoj formi. Ismail (nastavnik na kopnu) uči čitaoce da uvide bogatstvo značaja posled­ njih poglavlja. sve ove rane zagonetke spremaju čitaoca za komplikovaniju zagonetku o Ahabu i kitu. objavljenom u Pulinovoj knjizi. pružio i sasvim drugačije objašnjenje od onoga koje ja sugerišem za nestanak Ismaila kao pripovedača. vlažnu. koje podsećaju na „beskrajni kritski lavirint”. mapu za Nantaket (poglavlje 15). 13. Ismail ohra­ bruje čitaoca da „zaroni” u potrаzi za dubljim značenjem priče. DeMott & Sanford E. „šta biste pomislili o ovom ljubiča­ stom nitkovu koji trguje glavama” po imenu Kvikveg (poglavlje 3). Posebna navika uma koju Ismail ohrabruje u čitaocu najbolje ilustruje (kao što je pokazao Harison Hejford) prvo poglavlje: gomila (u koju je uključen i čitalac) suočava se sa misterijom mora. 6 (1974). Svoju lekciju Ismail na jednom mestu eksplicitno obrazlaže: „Sve ove stvari nisu bez značenja” (poglavlje 7). prev. Kirk. izgled same propovedao­ nice. ”Unnecessary Duplicates: a Key to the Writing of Moby-Dick”. Podučavanje čitaoca nastavlja se i kasnije. na specifični način čitanja. njegova tumačenja je. Prva poglavlja romana pripremaju put za kasnija. Cf. dok se Ismail bori da mu objasni „simbol” Belog kita. „tajanstvene i zbunjujuće priče” koje kazuje gostioničar. ako možemo.). Zapravo. pošto Ismail sve izlaže kao zagonetku. „blatnjavu. Čitanje Mobi Dika tako postaje proces učenja čitanja. 71­73. 123. ur. Ohio: Kent State UP. Ismail nestaje kao pripovedač u kasnijim poglavljima jer čitaocu više nije potreban učitelj. u „Mobi Diku” i „Belini kita”. Iako nijedan melvilovac ne bi trebalo da bude odgovoran zbog onoga što ja radim sa njihovim uvidima. [1977]. Morovitz (Kent. Keri H. najpre u združenosti značenja sa Ahabom. 1975). (Carey H. Papers on Language and Literature. čitalac je prošao kroz kompletan trening. On sada uviđa značenje prirode svih stvari samih po sebi. zaparloženu sliku” iz krčme Spauter11. Ross. Kirk povodom Mobi Dika primećuje da ta slika „pruža koristan model. nije mu više potreban eksplicitni vodič kako bi ga ohrabrio da od svega što vidi stvara zagonetku. str. tako „pune značenja” (poglavlje 8). šta znače tetovaže na Kvikvegovom telu. Artful Thunder. 89 . Ako je dobro savladao lekciju. a potom i u njegovoj višestrukosti značenja. kao problem: pravi identitet „Crnog parlamenta” (poglavlje 2).

170­73.12 Te konvencije (kritike čitalačkog odgovora) sastoje se iz interpretativnih pretpostavki o ko­ jima sam raspravljao u odeljku I i kritičarskih poteza koje ću ovde da klasifikujem i opišem. red po red. koji predstavlja finiji oblik osnovnih poteza. na primer. već i baca izvesnu perspektivu na još jednu kritičarsku kontroverzu: tokom pripovedanja se ne menja Ismail. nego od interpretativnih konvencija koje upotrebljavaju (i sačinjavaju) taj dokaz. ono se ne može uvek izraziti. Ovo tumače­ nje ne samo što rešava problem pripovedača koji nestaje. kako za Ismaila. situaciju i osobu sa kojom se sreće pretvorio u problem. Fish. Recimo. Ismail i podučeni čitalac uvek iznova priznaju da „iako u svemu tome vreba izvesno značenje” (poglavlje 99). tako i za čitaoca. Ovi kritičari u fokus postavljaju „um tokom čina razjašnja­ vanja. Svi kritičarski pristupi obelodanjuju sličnu mrežu strategija. XII). 365­69. Neke strategije imaju i dodatni odnos. a ne smisao (često pojednostavljen) do kojega se na kraju stiže” (Fish. SA. Obrazac Ismailovih zago­ netki koji opisuje Hejford takođe je i precizni opis čitalačkog iskustva: „suočavanje­istraži­ vanje­nerešavanje problema”. nego čitalac u procesu čitanja.ovi stanovnici unutrašnjosti otkrivaju nije lako rešenje misterije. ne­ kad i reč po reč. Čitaocu se najpre nešto pruži. misteriju čije potajno značenje nije mo­ guće pratiti do svog krajnjeg razjašnjenja” (Hayford. Avgustina: „Prvi deo rečenice – ’Stigao je na mesto’ – ustanovljava svet nepromen­ ljivih i zasebnih objekata. Ovaj obrazac se ponavlja u kasnijim poglavljima. Kritički potezi Uspeh ili neuspeh prethodnog kritičarskog nastupa zavisi od ubedljivosti – ne od do­ kaza. dok ga njen drugi deo – ’u kojem je već bio’ – potire” (SA. Is There a Text in This Class?. tvrdio bi Fiš. Opis uzastopnih aktivnosti čitanja najčešći je potez koji čine kritičari čitalačkog odgo­ vora o kojima ovde raspravljam. kao primer nam ovde mogu poslužiti varijacije u ravni čitalac­protagonista. strategija koje proističu iz unutrašnjeg jezgra premisa i koje su u međupovezanosti. 90 . veliku pažljivost u Ismailovom „brižljivom neredu” (poglavlje 82). str. problem koji se može rešiti. poglavlje „Mobi Dik” počinje problemom šta beli kit predstavlja Ahabu. 1978). str. III. 41). str. opis uzastopnih aktivnosti čitanja i analiza obrazaca odgovora. bilo da su iz ve­ dene iz opštih pretpostavki ili kao varijacije drugih kritičarskih strategija i njihovi usavršeniji oblici. str. Za razliku od toga. kao što su. Ovo pitanje se istražuje i postavlja se teorija. Obrazovanje čitaoca i obrazac njegovog odgovora ukazuju na vremensko strukturisanje Mobi Dika. niti očigledno značenje simbola. The Living Temple: George Herbert and Catechizing (Berkeley: U of California P. str. Čitalac se podučava da sledi pri­ mer Ismaila (i kasnije Ahaba) kako bi „svaki predmet. Neki od tih poteza u bliskoj su vezi jer potiču iz istih interpretativnih pretpostavki. koji su izve­ deni iz usvajanja vremenskog modela čitanja. 121­122). Lekcija je jasna: „Pročitaj ako možeš” (poglavlje 79). a potom se to oduzme. ali se poglavlje završava Ismailovim priznanjem da ne razume zašto posada sledi Ahaba: „Da bi se sve to objasnilo. Njihovi opisi vremenskog čitalačkog iskustva često idu odeljak po odeljak. 12 Stanley Fish. već „neuhvatljivi fantom života” (poglavlje 1). Sledeći jezgroviti primer te strategije preuzet je iz Fišove analize odlomka iz Sv. potrebno je zaroniti dublje nego što Ismail može da ode” (poglavlje 41).

(ESS. Da bi ubedili druge kako je njihova deskriptivna tvrdnja valjana. 1500-1900. nego u strukturu čitalačkog odgovora. 139). on tvrdi da su namerne 13 Carole Berger. 17­18.14 Kritičari čitalačkog odgovora daju opis čitanja koji je identičan činu kritike i tvrde da u svojim analizama precizno predstav­ ljaju vremenski proces čitanja. uputstvo” (SS. Studies in English Literature. Butov „Predgovor” najbolje ilustruje ovo sredstvo upotrebljavanja dokaza koji su izvan vlastitog čitalačkog iskustva: Odgovori koje pripisujem mom hipotetičkom čitaocu soneta ne mogu. 42). ispravka. Slično tome. vidljivu u nizanju iskustava čitanja dela”. 15 (1975). 91 . beleške i ispravke za sada najbolje dokazuju da odgovori koje opisujem nisu lični. u krajnjoj liniji. Ovaj obrazac je složenija verzija od onog koji je opisao u prethodnoj knjizi: u „samokonzumirajućem artefaktu”. The Impossible Observer: Reason and the Reader in 18th-Centrury Prose (Lexington: UP of Kentucky. biti univerzalniji od mojih vlastitih. Ovaj obrazac igra središnju ulogu u Butovoj tezi da je drama „podjed­ nako i odlučno nekoherentna i odlučno koherentna” (VH. Takođe sam opširno citirao odgovore kritičara i urednika koji su pre mene proučavali sonete.holističko tumačenje rečenice Sv. 35). But. str. 140. Uphaus. On je u skoro objavljenoj knjizi pokazao kako pesme iz Herbertove zbirke Hram (The Temple) deluju tako što „pozivaju či­ taoca na prerani interpretativni zaključak. str. 544. Pokušao sam da demonstriram da su odgovori koje opisujem verovatni kod čitaoca sviknutog na elizabetanski idiom. a potom se iznova postavi. Fiš je našao jednostavniji obrazac u Izgubljenom raju: „greška. str. But piše da se „u Hamletu među publikom redovno javlja osećaj neočekivanog i blagog raskoraka”. Avgustina zanemaruje ovo vremensko iskustvo i pruža samo osiromašeno značenje izvedeno iz tog iskustva. Prema tome. str. 1979). Slični vremenski obrasci postulirani su kroz čitavu Fišovu primenjenu kritiku. 14 Robert W. str. moja analiza Mobi Dika primenjuje „obrazac suočavanja­istraživanja­nerešavanja” koji Hejford primenjuje za Ismaila kao opis čitalačkog iskustva koje pruža roman.13 Srodna strategija se takođe zasniva na pretpostavci o vremenskom modelu čitanja: bilo kakav obrazac koji se nađe ne smešta se u tekst. Izer i drugi primenjuju istu stra­ tegiju na duže odlomke. Pokušaj da se opišu te uzastopne aktivnosti i vremenski obrasci zapravo je pokušaj da se premosti jaz između kritike i čitanja: „za čitalačko iskustvo teksta bilo bi istinitije da go­ vori o nizanju trenutaka koji donose različite efekte”. Takav potez pokazuje da i „forma ima vremensku dimenziju. ”The Rake and the Reader in Jane Austen’s Novels”. Na primer. njihovi komentari. koji se najpre dovodi u pitanje. 10). a zatim biva prinuđen da preispita i obezvredi te iste pretpostavke” (SA. ali na takav način da se pretvori u sredstvo za dublje razumevanje” (The Living Temple. baš kao i ja u analizi uzastopnih zagonetki iz Mobi Dika. kritičari čitalačkog odgovora često pribegavaju sredstvu navođenja reakcija drugih čitalaca. str. čitalac se „najpre ohrabruje da se pozabavi pretpo­ stavkama koje verovatno već gaji. str. X) But u raspravi o Hamletu koristi odgovore drugih kritičara kako bi prikazao zbrku za koju tvrdi da je vidi u čitalačkom iskustvu te drame. Još ranije.

a više argument u prilog njene kritičarske respektabilnosti. str. U stvari. već da ih ostavi u bedi” (IR. nego da bi se podržao čitav poduhvat koncentrisanja na čitaoca. 92 . 137). IR. Po Fišu. Sličan potez čini i Rodžer Ison u analizi čitalačkog odgovora pesme „Jerusalim”. Prva grupa kritičarskih poteza izvodi se iz osnovne pretpostavke da bi kritika trebalo da analizira vremensko čitalačko iskustvo – kritičar čitalačkog odgovora pokušava da opiše uzastopne čitalačke aktivnosti i obrasce odgovora. Blake’s Subime Allegory. Easson. 150­151). str. prepoznavanje dvosmislenosti postaje značenje (Is There a Text in This Class? str. 29.nekoherentnosti u tekstu nagnale kritičare da predlože takve scenske izmene koje bi „objasnile Hamletov neshvatljivi bes prema Ofeliji u prvoj sceni trećeg čina” (VH. (Madison: U of Wisconsin P. Prvi potez iz ove grupe pokazuje kako je čitalački odgovor predmet priče. a valjanost svojih opisa potkrepljuje dokazima u vidu reakcija drugih kritičara. ova strategija prikazivanja odgovora kao teme ponekad prerasta u tvrdnju da je čitalac subjekt u tekstu. Sledeći niz poteza predstavlja zapravo usavršavanje ove osnovne strategije. 172). pesnik Izgubljenog raja u središtu obraćanja ima 15 Roger R.15 U sličnu retoričku svrhu. Druga strateška primena čitanja drugih kritičara jeste u pokazivanju koliko je autor uspe­ šan u hvatanju čitaoca u zamku. Stuart Curran & Joseph A. Hamlet postaje „tragedija publike koja ne ume da se odluči” (VH. Tako otkrivamo Izera kako se poziva na pisma u kojima Ričard­ son izjavljuje da „priča mora ostaviti jedan deo posla i čitaocu”. Još jedna osnovna strategija jeste navođenje direktnih pozivanja na čitaoca u tekstu o kojem se raspravlja (Iser. But izlaže da je „nelogična koherentnost – koherentno ludilo” koje doživljava publika Hamleta zapravo „redovna tema različitih protagonista” drame (VH. Takva procedura ne samo što opravdava fokus prema čitaocu. 1973). Takav dokaz koristi i Fiš. Što se tiče Šekspiro­ vih soneta. Po Butu. već kao dokaz da je autor ohrabrivao „pogrešan” odgovor kako bi kasnije mogao da ispravi svog čitaoca (na primer. Sličnu strategiju primenjujem i u analizi Mobi Dika kada navodim percepciju Melvilo­ vih kritičara da Ismail nestaje kao pripovedač. str. uz njegov uobičajeni zaključak da čitalac treba da prepozna i iskusi dvosmislenost. u svojoj prepisci. str. iskoristio sam Melvilovo pismo i njegov esej o Hotornu – kako bih pokazao da zajedno sa autorom analiziranog teksta delim isti naglasak na čitaocu. Wittreich Jr. str. kao i na druga pisma u koji­ ma Tekeri tvrdi kako ne želi da „uzdiže svoje čitaoce. nego postaje i deo opisivanja čitalačkog iskustva. on uzima kritičarsku kontroverzu oko značenja odlomka i koristi je kako bi pokazao da su dva protivrečna značenja podjednako dostupna. iz čega kao rezultat sledi nestanak učitelja. SA. Recimo. tumačenje kritičara ne uzima se kao „ispravan” odgovor. 309. 38). 59). str. 219­21). marginalijama i pesmama. ”William Blake and His Reader in Jerusalem”. str. ur. str. Svi ti potezi ili na neki način smeštaju čitaoca unutar teksta ili prikazuju podudarnost između elemenata u tekstu i čitalačkog iskustva. Druga strategija – akumuliranje spoljašnjih do­ kaza kako bi se pokazalo da autor vodi računa o čitaocima – ne koristi se radi podržavanja pojedinačnih analiza. kao i kod ostalih kritičkih poteza. Viljem Blejk pokazuje dužno poštovanje prema čitaocima”. 31. a ne da je rešava. Odnosno. on tvrdi da autor „u svome čitaocu evocira nešto slično stanju o kojem govori” (ESS. 116). Ova strategija je manje deo analize orijentisane prema čitaocu. 152). ali s njime ide u drugačijim pravcima. U stvari. Njihovo tumačenje je za mene potkreplje­ nje konačnog čina koji postuliram u obrazovanju čitaoca – savladavanje lekcije. Na primer. koja počinje sledećom rečenicom: „Uvek iznova.

U Hamletovoj „pesmici o per­ cepciji i istini”. Moraju se povlačiti razlike između. 173). to je upućivanje na čitaoca koji ispunjava prazan prostor. (2) kritičara kod kojih je čitalac svestan sličnosti između svog čitalačkog iskustva i postupaka protagonista. str. Ra­ spravljajući o Vašaru taštine.. Opšte je mesto u tradicionalnoj kritici identifikovanje čitaoca sa protagonistima. po Izeru. na kojima Filding „čini različita zapažanja o ulozi čitaoca kao stvaraoca”. Prefinjeniji oblik ove strategije jeste upotreba komentara protagonista kao čitalačkih odgovora. o odnosu između autora i čitaoca. A u mojoj analizi Melvilovog romana. recimo. Izer pronalazi „na jednom mestu u romanu alegoriju zadatka čitaoca” – u kratkoj sceni koja sadrži „promenu gledišta tipičnu za način na koji su zapaža­ nja čitaoca uslovljena u čitavom romanu” (IR. str. 39). Još konkretnije. Potencijal autorefleksivnosti ove strate­ gije vidljiv je i u Isonovom eseju o Blejkovom „Jerusalimu” – to je „pesma o samoj sebi.. 165). 22). 110­111). VH. Poglavlje Roberta Aphausa o Guliverovim putovanjima ilustruje ovaj po­ tez. str. str. Ne iznenađuje što i kritičari čitalačkog odgovora primenjuju ovo sredstvo (Booth. 150. ’Jerusalim’ se može čitati kao pesma o doživljaju čitanja ’Jerusalima’” (Easson. 117). tvrdi Ison (str. IR. str.„čitaoca. isto kao što niz događaja u prozi to čini u protagonistima” (VH. naglašavajući da se na „prenosu sa očigledne fikcije na [životno] iskustvo čitaoca. fusnotu 11). na njegovo imaginativno učestvovanje (IR. 142). navodim strategiju kritičara čitalačkog odgovora koji Ismailov pokušaj da protumači sliku iz krčme Spauter naziva „korisnim modelom. dok u raspravi o Herbertovoj poeziji. Iser. 147). korespondiraju sa čitaočevim iskustvom tog tek­ sta. tako je i razumevanju publike zaprećeno od strane prve scene” (VH. Ovaj poslednji potez u finijem obliku ukazuje na specifični model u tekstu za čitavo iskustvo čitanja. za nazovi­tu­ mače Mobi Dika” (v. Umesto da smesti čitaoca unutar teksta. 18). str. str.. koji su već u tekstu. Recimo... (1) kritičara koji imaju čitaoca koji je svoja ži­ votna iskustva identifikovao sa protagonistima. „’Jerusalim’ je ogledalo stanja čitaoca”. Najjednostavnija iz ove grupe je strategija (tradicionalna u raspravama o satiri) koja ističe implicitna upućivanja na život čitaoca izvan sadašnjeg iskustva čitanja.. But piše da Horacijevi komentari „opisuju mentalno stanje koje se evocira u gle­ daocima određenim dramskim predstavljanjem događaja. srodan kritičarski potez prikazuje na koji način kontekst i događaji. možda neugodno insistira” (Uphaus. str. Fiš pokazu­ je u Izgubljenom raju kako Majklovo učenje o Adamu iz Knjige XI podseća na Miltonovo obraćanje čitacu kroz čitav spev (SS. Još jedan potez kritičara čitalačkog odgovora jeste beleženje na koji način pripovedač eksplicitno komentariše čitalačke aktivnosti koje kritičar pretpostavlja. 314). Fiš tvrdi da „ono što se dešava u pesmi” – „postupci” govornika – podudara se sa „onim što se de­ šava u čitaocu i sa njim” (SA. i (3) kritičara koji pro­ sto obznanjuju da su postupci protagonista ogledalo čitalačkih aktivnosti tokom procesa 93 . 1). str. Još interesantnije su varijacija koje se izvode na ravni čitalac­protagonista. str. Na primer. But takođe navodi primer za ovu povratnu strategiju kada piše: „Pošto se kralju preti u prvoj sceni. Sledeća grupa kritičarskih poteza koje ću opisati usmerava se na odnos čitaoca prema pripovedaču i protagonistima. str. 309). Ovde se odeljak iz odgovora čitaoca uzima kao predstavnik celine. koji je takođe i subjekt speva” (SS. Izer ističe mesta iz Džozefa Endrusa. But takođe otkriva „model iskustva čitave drame” (VH. str.

što je samo korak od toga da čitalac sudi o sebi. Ovde predmet suda nije svakodnevni ži­ vot čitaoca. izvedenim izvan njegovog čina čitanja teksta.. XIII). Fiš primenjuje drugu strategiju kada tvrdi da se „veliki deo značenja pesme saopštava” čitaocu preko njegove svesti o tome da je Adamovo iskustvo u pesmi „paralelno” sa čitaočevim za vreme čitanja pesme (SS. na primer. str. Ostinova stvara iskustvo analogno Elizabetinom po svojoj zbunjujućoj složenosti i podložnosti iskrivljenom viđenju stvari” (Berger. Fiš ne identifikuje čitaoca sa protagonistom. ali ne i protagoniste. Situacija u kojoj čitalac sudi o protagonistima je česta. tvrdi da se u Guliverovim putovanjima pažnja čitalaca ne skreće na neke od „arbitrarnih fine­ sa koje su u sferi kraljevskog”. 539). Fiš opisuje verziju herber­ tovskog „dvostrukog kretanja” u kojoj „govornik i čitalac dele društvo i ovaj drugi postaje kritičar i ispravljač reči i misli onog prvog” (SA. 200). str. Izer pokazuje kako Vašar taštine „odriče čitaocu osnovnu fokalnu tačku orijentacije. U jednom takvom potezu. Poslednji potez u kojem se primenjuje odnos čitalac­protagonista razdvaja međusob­ no tu dvojicu „glumaca”: „U Fedru postoje dva zapleta. kritičar pokazuje na koji način je čitalac prisiljen da sudi o vlasti­ tim postupcima i stavovima. glavna briga postaje opis takvog samo­vrednovanja. Isti potez čini i Fiš u raspravi o Herbertovoj poeziji. 94 . Kao što Fiš tvrdi za Izgubljeni raj. Ovde čitalac sudi o protagoni­ stima u tekstu i o sebi u svakodnevnom životu. Izer. No. već postupci koje on izvodi tokom procesa čitanja teksta koji je prouzrokovao te postupke. str. Sokrat i Fedar vredno grade sliku o idealnom oratoru. već sugeriše da u nekom neodređenom vremenu posle početnog osećaja nadmoći čitalac postaje njome postiđen. Recimo. 13). U ovom potezu. Takvo razdvajanje od protagonista je nužno kako bi se oni prosudili. Ovaj potez napušta ravan čitalac­protagonista i njenim opisom ovde započinje poslednja serija kriti­ čarskih strategija o kojima ću raspravljati. U drugoj varijaciji ove strategije.čitanja. 29). str. 44). u kritici čitalačkog odgovora. kao u opisu Gordosti i predrasude koji je napisala Kerol Berger: „Umesto da nas vodi do preciznog prosuđivanja o Darsiju i Vikamu. reprezentuju istovremeno i nivoe čitaočevog razumevanja i faze u duhovnoj istoriji govornika” (SA. str. pokazuje kako autor Džozefa Endrusa ohrabruje osećaj nadmoći na takav način da čitalac na kraju postaje postiđen („uhvaćen u zamku”) tim osećanjem (IR. 17). koje čitalac podsvesno može da prihvati ili svesno da podupire” (Uphaus. čak i kada je donese­ ni sud rezultat prethodne identifikacije ili sličnosti. Treći potez koji sam gore spomenuo ne uzima u ozbir svesnost či­ taoca – kritičar prosto prikazuje podudarnost između postupaka protagoniste i odgovora čitaoca. čitalac je „istovremeno i učesnik u akciji i kritičar vlastitog postupka” (SS. čitalac postaje sudija vlastitim čitalačkim odgovorima. dok čitalac iz istih reči i fraza izvlači radikalnu kritiku tog ideala” (SA. pak. što se razlikuje kroz raznolike kritičarske poteze. Aphaus. 178). U ovom potezu. On ga sprečava da stekne simpatije prema junaku” (IR. i ’Istinska himna’ (A True Hymne) se odvija u stadijumima koji.. čak i u tradicionalnoj kritici. Izer ne ukazuje precizno na trenutak upadanja u zamku. Ovde je sličnost između postupaka protagoniste i aktivnosti čitaoca učinjena delom iskustva čitanja. str. Srodan potez je opisivanje čitaoca koji ispravlja sebe. str. već ih suprotstavlja. već na izvesne „sumnjive distinkcije. 107). str. u kojoj su i govornik i čitalac združeni u sličnim dezorijentisanim i poučnim iskustvima: „Poput pesme ’Kuka’ (Holdfast). recimo. kao u prvoj pe­ smi. str. pri čemu čitalac nije svestan te sličnosti.

nego kao pasivni posmatrač. ovi efekti se ponavljaju u primenjenoj kritici čitalačkog odgovora. kao što je moralno iskušavanje čitaoca. ”Tristram Shandy and the Reader’s Imagination”. izneverena očekivanja čitaoca nikada se ne posmatraju kao cilj po sebi. već i pokazuje kako on precizno otkriva trenutak u kojem čitalac postaje vlastiti kritičar. 119). str. on ovu praksu nastavlja da primenjuje u Izgubljenom raju u sasvim drugačijim i nepriličnim situacijama. koliko uplitanje”. Pre opisa preciznijih specifikacija tog preokreta. Hauard Anderson pruža jedan od mnogobrojnih primera koje bih mogao da citiram: „Stern svaki put manipuliše nama tako što namerno izneverava naša očekivanja od forme pripovesti. SS. IR. Poslednja izjava u ovom nabrajanju ukazu­ je na specifičnu primenu dezorijentisanja čitaoca od strane kritičara književnog odgovora: po njima tekst protivreči čitaočevim očekivanjima kako bi ispravio njegove postupke. Poslednji potez o kojem ću raspravljati jeste kritičarevo prikazi­ vanje da je suđenje o sebi sredstvo pomoću kojeg autor prosto obrazuje čitaoca. u Izgubljenom raju. Ovaj primer ne samo što ilustruje kako Fiš koristi izneverena očekivanja u svojim analizma. kao što je ona sa čovekom iz Rajskog vrta koji još nije pao. 95 . Isku­ šavanje se tako pretvara u upadanje u zamku. pošto se čitalac ohrabri da prosuđu­ je o svakoj reči i postupku demona iz Pakla. PMLA. 86 (1971). ur. ali srodna procesa: učenje čitanjem i učenje kako se čita. Recimo. čitalac biva upleten u „vlastito 16 17 Howard Anderson. 4­9). 1959). zbunjenost. 535).Za razliku od njega.16 Uništena očekivanja rađaju razočaranje. U analizama čitalačkog odgovo­ ra. nalazimo izjave koje opisuju takvu nameru autora: Mensfild park uključuje i „testiranje čitaočeve moralne pronicljivosti” (Berger. Ernest Sirluck (New Haven: Yale UP. grešenja i ispravki iz teksta. koja smo razvili ranijim čitanjem”. Ovo me vraća na poslednji par strategija koji se primenjuje u kritici čitalačkog odgovora – opis dva različita. 21). Međutim. Obrazovanje čitaoca stoga „nije toliko poduka. str. Čitalac potom ukorava sebe zbog „slabosti koju svi ljudi odaju u susretu sa elokvencijom” (str. Prividnu logičnost njegovih argumenata čitalac će raskrinkati tek posle intervencije Miltonovog epskog glasa. u Vašaru taštine. Čitalac tako biva „prinuđen da još jednom prizna da je zlo. 41). Pre bi se reklo da je takva dezorijentacija uvek sredstvo autora da postigne neki značajniji cilj. Fiš i But neprestano opisuju tačno one trenutke kada se čitalac okreće prema sebi zbog specifičnog tekstualnog događaja ili izjave. koje vidi pod svakim krevetom. II. str. zapravo njegovo vlastito” (Fish. 102). moram objasniti kritičarski potez od kojega to zavisi – radi se o opisu čitalačkih očekivanja i njihovom izneveravanju. str. Milton stavlja čitaoca na isku­ šenje „prilagođavajući iskušenja našim sklonostima i potom nas neposredno suočavajući sa dokazima o našoj grešnosti” (Fish. U kritici čitalačkog odgovora. Tipičan je njegov opis Okrivljenog čitaoca: počinjući sa pretpostavkama iz epske tradicije i hrišćanskog mita. Takva izneverena očekivanja naročito su bujna u čitalačkim iskustvima koja opisuje Fiš u Iznenađenosti grehom (Surprised by Sin). čitalac biva preneražen kada otkrije Satanu dostojnog divljenja. 967. Fiš navodi citat iz Miltona: Complete Prose Works of John Milton.17 Dakle. 642 (SS. str. str. čak ni čitaočevo samovrednovanje nije konačno odmorište. dezorijentaci­ ju. Oba procesa pretpo­ stavljaju da čitalac uči više kao aktivni učesnik. prema kritičarima čitalačkog odgovora. „čitalac se neprestano poziva da stavi na proveru i odmeri [moralne] uvide do kojih stiže kao rezultat preobilja situacija koje mu se nude” (Iser. uništenih očekivanja. SS. Stoga je samo­ kritika rezultat neosnovanih pretpostavki. str.

prosvećivanje” (Fish. U ovom slučaju. Očaran retorikom Satane. Dakle. Ali ono što se odigrava je nešto sasvim suprotno: kritičarski performans is­ punjava kategoriju „čitalačkih iskustava” sadržajem vlastitih interpretativnih poteza. 47). 970). drama nam još saopštava kako je trebalo da reagujemo” (VH. Upravo njega koristim u analizi Mobi Dika kako bih razrešio srž pro­ blema u tumačenju: Ismail „nestaje” jer je odslužio svrsi podučavanja čitaoca kako da čita knjigu. čitalac „nastavlja zapo­ četo. Opis ovog drugog procesa (učenje kako se čita tekst) paradigmatski je potez za kritiku čitalačkog odgovora. Ovaj kritičarski potez se ingeniozno umnožava u kritici čitalačkog odgovora. fusnote pod 1 i 2). 14). U iskustvima koja portretiše Izer. za koja se uvek pretpostavlja da prethode kritičarskom performansu. Ovde tumačenje 96 . str. kritika čitalačkog odgovora je skup interpretativnih konvencija koje sačinjavaju ono što kritika teži da opiše. zapravo. učenje čitanja postaje učenje čitanjem. SS. Opisivanje ovog kumulativnog treninga omogućile su sve grupe kritičarskih poteza o kojima sam raspravljao: opisi vremenskih čitalačkih odgovora. Kritičarski potezi o kojima sam raspravljao najčešće su strategije u primenjenoj kritici čitalačkog odgovora. Ovde čitalac uči da čita. on prikazuje da je rezultat ispravki od strane epskog glasa „usvajanje novog načina čitanja”. One su. izneverena očekivanja guraju čitaoca prema otkriću. ali njemu se to neizostavno dešava” (SS. Ono što Izer ovde opisuje jesu lekcije teksta (uče­ nje čitanjem). 160). Raspravljajući o Hamletu. str. str. tako da mu se može pokazati koliko je teško ispravno čitati tekst (i svet). Fiš primenjuje sve ove kritičarske strategije u analizi čitanja Izgubljenog raja. str. stvorila novu pozadinu naspram koje će on suditi o Džejsonovim očiglednim postupcima” (IR. manifestacije interpretativnih konvencija koje sačinjavaju taj tekst i njegove efekte (v. a uplitanje čitaoca u moralne sukobe tera ga da formuliše rešenja za vlastite sukobe (IR. a ne lekcije o čitanju tog teksta. U svim ovim primerima. str. Anderson tvrdi da „Stern koristi primer pogrešnog rasuđivanja sporednih protagonista kako bi upravljao či­ taočevim sudom o glavnim protagonistima u budućnosti” (Anderson. Vratimo se samo na jednu ilustraciju iz prethodne rasprave: kritičari čitalačkog odgovora često imaju tumačenje da je čitalac subjekt teksta. Tačno je da kritika čitalačkog odgovora teži da što približnije iznese sadržaj čitalačkih iskustava. 49). njihovi usavršeniji oblici u vidu uočavanja čitaoca u tekstu. ove stra­ tegije nisu proste tehnike koje primenjuju kritičari kako bi opisali tekst i odgovor. rešen da ne bude više uhvaćen u istu mrežu. But zapaža da „osim činjenice. Kao i svi kritičarski pristupi. str. Ta strategija deluje opisiva­ njem odnosa čitaoca prema tekstu (on je njegov subjekt). 149). 34­35). čiji je on deo. tumači i čita kasnije delove teksta. opis čitaoca kao subjekta teksta u isto vreme je i opravdanje za fokusiranost na čitaoca. kritičari opisuju kako prethodni odlom­ ci iz teksta pripremaju čitaoca da sudi. tumačenja (predstavljena kao neutralni opisi) ne samo što funkcionišu kao ovlašćenje za specifično čitanje. Eseje iz romana Tom Džons Izer opisuje kao „vodiče” koji čitaocu pokazuju „kako treba da sagleda­ va tekuće događaje” (IR. I opet Izer: „Potencijalna iskustva prva dva monologa [u Buci i besu] služe da bi izoštrila čitaočevo kritičko oko. Štaviše. str. a taj opis istovremeno pruža dokaz koji legitimiše fokus usmeren prema čitaocu. No (da se još jedanput vratim na svoj metakritički položaj). nego i služe kao argument za čitav poduhvat čitalačkog odgovora. varijacije na analizi ravni čitalac­protagonista i verzije o či­ taocu koji sudi o samome sebi. Na jednom mestu.

u stvari. New Literary History. ”Truth or Consequences: On Being Against Theory”. međutim. (Troy. u krajnjoj liniji. onda je kritičar taj koji nas. V. Interpretive Conventions. Critical Inquiry. Bila bi. 18 Hermeneutika koja se ovde zastupa u krajnjoj liniji nije ni realistička. 97 . Steven Mailloux.rađa dokaz koji čini neospornim pokušaj da se takvo tumačenje učini na prvom mestu. ni idealistička – ona je reto­ rička. 760­766. 399­407. poseban slučaj načina na koji funkcioniše svaka kritika: činjenice ne prouzrokuju tumačenja. 1984). ”Convention and Context”.18 Ako nas je tumačenje ubedilo. str. (Naravno. 14 (1983). ur. oba ova eseja isprav­ ljaju epistemološki idealizam kakav se otkriva u: Mailloux. Victor A. Svaki čin kritike ubedio bi nas da usvojimo njene konvencije i „pišemo” tekst koji ona „opisuje”. str. Cramer. uči kako da čitamo. 296-315. Ovo je. tumačenja sačinjavaju činjenice. (S engleskog preveo Predrag Šaponja) Izvornik: American Critics at Work: Examinations of Contemporary Literary Theories. 9 (1983). ovo važi kako za moj metakritički položaj. tako i za kritičke analize koje opisujem). NY: The Whitston Publishing Company. 192­207. greška kada bismo o ovom argumentu rasuđivali kao o začaranom krugu koji bi mogao da se izbegne.

98 . tako da se samo iz ove pripadnosti može osvetliti način bitka (kurziv naš) umetničkog dela“. hoće mnogostrukost književno-umetničkog dela ne da iscrpe. ona produktivna kada se radi o nekom hermetičkom delu? Celokupnost hermeneutike jeste ona oblast u kojoj se mora tražiti odgovor na ovo pitanje. str.1 budući da svaki deo toga konteksta „može da se citira. 172-197. Razlog tome je činjenica da se „nijedan kontekst ne može zatvoriti u sebe“. 130. događaj. Jer ona.Boško Tomašević PESNIŠTVO PAULA CELANA I BESKONAČNOST KNJIŽEVNE INTERPRETACIJE (O HERMENEUTICI HERMETIČKOG PESNIŠTVA) Svaka interpretacija književno-umetničkog dela potencijalno je nedovršiva. Pri tome Gadamerova filosofska hermeneutika nudi jedan dalekosežan obrazac koji glasi: „Svaki je susret sa jezikom umetnosti susret sa nezaključenim događajem i (takođe) sam deo toga događaja“. Ta beskonačna tekstualnost u kojoj se značenja proizvode procesom cepljenja (značenje značenja) i nedovršivim implikacijama značenja niukom slučaju ne obesmišljava napor niti pisanja niti pisanog tumačenja. zna samo od sebe). str.4 pri čemu samo razumevanje (hermeneutika) „štaviše pripada susretu sa samim umetničkim delom. Context/. Beskonačnost interpretacije sadržana je u samom delu. estetske ili istorijske prirode. str. bilo da je filosofske. kontekst /Signature. prev. 22. „već o tome šta je ono uistinu i šta je njegova istina“. pitamo se. „Glyph“. kaže Gadamer. prev. 4 Ibid. 5 Ibid. ali se hermeneutika o njegovom iskustvu ne pita šta i kako ono misli sebe samo. str. Derrida). 18. Beskonačna tekstualnost i igra značenja. Pitajući se šta je razumevanje književno-umetničkog dela mi učestvujemo u otkrivanju njegove istine. str. 1978. o čemu u svojim radovima govori Žak Derida (J. posledica je onog što ovaj filo1 Žak Derida: Potpis. 129. Slobodan Novakov. Veselin Masleša. 3 Hans-Georg Gadamer: Istina i metoda /Wahrheit und Methode/.5 Ovim stavom Hans-Georg Gadamer i nehotice ističe u prvi plan pojam sveopšte tekstualnosti unutar koga se svet onoga što se interpretira i svet same interpretacije razumevaju kao deo jednog i istog događaja koji propituje bitak onoga šta se na taj način iskušava. u: „Delo“ 6 (1986). 2 Ibid. čime on prekida sa svakim datim kontekstom. beskonačno proizvodeći nove kontekste na način apsolutno nezasitljiv“.3 To znači da književno-umetničko delo ostaje u biti neiscrpivo (i ono to. da se stavi među navodnike. a u okviru jedne beskonačne tekstualnosti koja je faktum sveta Pisma (l’écriture). već da ga otvori u njegovoj pojedinačnoj istini. Sarajevo. 1 (1977). u njegovom autohtonom iskustvu. Event.2 Pošto je ova zakonitost primenljiva na svako književno-umetničko delo en generelle na koji način je.

9 „Moje dame i gospodo. 427/292. ona traži jednu drugu pesmu u sebi samoj. 39. u piscu.6 U tom smislu. godine kada je pesnik objavio zbirku Mak i pamćenje (Mohn und Gedächtnis) sa pesmom „Fuga smrti“ (Todesfuge) kao središtem zbirke. Ta pesma ga je proslavila. kako je još za života pesnikovog primetio Harald Vajnrih (Harald Weinrich). ali takođe. u knjigama: Positions (1972). „da bi mogla opstati ona se priziva i dohvaća. 117.8 „jedan vek evropske lirike“ („ein Jahrhundert europäischer Lyrik resümiert“). u duhovnim naukama deluje jedna paradoksalna zakonitost čija se neobičnost sastoji u tome da ukoliko je jedan tekst autoritativniji i snažniji utoliko će više novih tekstova proizvesti. koji se nalazi u nerazumljivosti. Tema o kojoj se. postalo poznato 1952. u poslerartnoj Nemačkoj razmišljalo. Dissemination (1972). Španski pesnik Pedro Salinas će povodom teme „tamnost i hermetičnost“ u pesništvu 20. danas je običaj pesništvu prigovarati zbog njegove tamnoće. prev. L’Ecriture et la différence (1967). ako već ne kongenitalna tamnoća. Valerija i Rilkea stiže se u podnožje onoga što to pesništvo sledi. Svaki tekst se. Upravo ona pesmu prekomerno izdvaja iz uobičajene saopštavajuće funkcije jezika. „Akzente“. veoma je pogodno za propitivanje hermeneutičkih koncepata nastalih tokom poslednjih pedeset godina.ILUMINACIJE sof naziva „igrom sveta“ u kojoj „jedan uopšteni tekst vazda pribavlja daljnje veze. elipsa. „postala opštim estetičkim principom. 99 . str..9 „Sve budnijim smislom za elipsu“. Na primer. u čitaocu. Friedrich) u svojoj čuvenoj knjizi: Struktura moderne lirike (Struktur der Modernen Lyrik). kako bi je održavala u nekom treperenju kojim ona više izmiče no što se približuje“. Stvarnost. str. 8 Harald Weinrich: Linguistische Bemerkungen zur modernen Lyrik. „Zatamnjenost je“. oktobra 1960. onda barem tamnoća dodeljena pesništvu za volju susreta iz neke – možda samozacrtane – daljine ili tuđine“ – Paul Celan: Meridijan. u P. 1978. SNL. 12 Citirano prema navodu u knjizi Huga Fridriha: Struktura moderne lirike. Zagreb. a potom i evropskoj. Ante i Truda Stamać.10 Već sa ovih nekoliko reči definisano je područje našeg hermeneutičkog propitivanja ovog pesništva: tamnost (hermetičnost). njegova hermetičnost u kome se dâ rezimirati. veka takođe zapisati: „Poezija je upućena na onaj viši oblik značenja. preko Trakla. str. Po svedočenju Ota Pegelera (O. naime tamnoće o kojoj govori Celan u svom darmštatskom govoru 22. ali ne prestaje. to je neporecivo. oktobra 1960 godine. uostalom.11 Ono što sâm Celan govori o tamnosti savremene lirike.12 Celanovo delo je nemačkoj javnosti. korelacije i kontekste“. Pöggeler). 10 Paul Celan: Meridijan. u ćutanju“. Pesničko delo Paula Celana. i proizvodi preoblikovanjem drugog teksta. prev. Govor prilikom dodele nagrade „Georg Büchner“ u Darmštadu 22. Zagreb.. kaže Fridrih. ta 6 7 Jacques Derrida: L’ Ecriture et la différence. poput „pesmovati posle Aušvica“. o njenom smislu za elipsu i sklonosti ka umuknuću. jaku sklonost ka umuknuću“. 152. 153. 11 Hugo Friedrich: Struktura moderne lirike. str. proistekla je iz teme ove Celanove pesme. neprestance iz svojega ‘više ne’ u svoje ‘još uvek’“. (. str. Marges de la philosophie (1972). umuknuće: tri termina koja stoje u samom središtu poetološkog koncepta lirike dvadesetog veka. 1969. 1968. „pesma pokazuje. Napisana pesma zacelo završava. zajedno sa Adornom. Idući tragom njegovog pesništva uistinu je nužno preći jedan vek evropskog: od Malarmea. veoma se dobro slaže sa Fridrihovim uočavanjem hermetičnosti te iste lirike. Celan: Snježna dionica. svuda postoji ta igra tragova o kojoj u svojim radovima7 govori Derida. Truda Stamać. 1969. kaže pesnik. Što se tiče tamnosti (hermetizma i hermetičnosti) o njoj je još s početka druge polovine dvadesetog veka kao o diferencirajućoj činjenici savremene lirike pisao Hugo Fridrih (H. 1967.) Verujem da je to.

14 Paul Celan: Meridian. oznake za nešto što leži u samoj stvarnosti. str. Kao pesnik. videli su u njemu nastavljača malarmeovske tradicije u pesništvu koja u jezičkoj moći samoj sagledava „mimesis sveta“. Celan je uvek tvrdio da se ono prapesničko nalazi u jednoj protivnosti i naspramnosti spram istorijskog vremena. kako nas sam obaveštava u svom bremenskom govoru. 1959). da bih za sebe shvatio stvarnost“ („um mich zu orientieren. u: Ausgewählte Gedichte. Ipak. 16 Navedeno prema: Dorothee Kohler-Luginbühl: Poetik im Lichte der Utopie. behu tada u svim ustima. drugačijim jezikom. Citirano prema navodima iz knjige Dorotheee Kohler-Luginbühl: Poetik im Lichte der Utopie. Glauben Sie mir – jedes Wort ist mit direktem Wirklichkeitsbezug geschrieben. 1993. 213-225. Paul Celans poetologische Texte. on je.14 Celan je različitim prilikama izjavljivao isto: doći do reči kao čistih oznaka. kao oruđe. Annäherungen an Paul Celans Dichtung. u rečima uistinu i ponovo sagledati stvari. međutim. 17 Ibid. Godine 1955. 240.13 Celan je. bila je to jedna stvaralačka skepsa koju je pokretao gotovo utopijski nagon za drugim. Verujte mi – svaka reč u njoj napisana je u najneposrednijem odnosu prema stvarnosti. skupa sa središnjom njenom pesmom. Počev od te knjige počelo se govoriti o Celanovoj poeziji kao o metajeziku. ka restituciji jezika u pravcu njegovih početaka. Međutim. pisao pesme. Sâm Celan video je u svome pesništvu nemoć jezika. imao isti taj jezik koji mu nije bio po volji. Aber nein. 1986. Njegovo delo. pod hiljadugodišnjim naslagama raznovrsnog smisla koji je jedna reč nosila. 100 . str. međutim. Ali ne. Srpskohrvatski prevod govora povodom nagrade grada Bremena nalazi se u knjizi Paul Celan: Snježna dionica. u: Der glühende Leertext. On se borio protiv „postvarenosti“ (Verdinglichtem) reči. on je morao biti razočaran stanjem jezika.15 dakle. počev od zbirke Rešetka jezika. Celan je dobro razumeo da je njegov pesnički jezik za druge „taman“. zasnovala je Celanovu pesničku slavu. to što je Celan priželjkivao nije bilo u korespondenciji sa stvarnošću jedne opštevažeće upotrebe jezika. 1986. um mir Wirklichkeit zu entwerfen“). Pesma je. Sâm to nije tako shvatao: „Za moju poslednju knjigu veruje se da je tamna. metapoeziji. 15 Paul Celan: „Loszukommen von den Worten als blosse Bezeichnungen“. kaže Pegeler. „Worte werden Namen“. pokazivala jednu protivstvarnost. „Ich möchte in den Worten wieder die Namen der Dinge vernehnen“. 1972. Pesnik je želeo da svojim delom pokaže stvarnost. das wollen und wollen sie nicht verstehen“). Neki tumači. jer je. „da bih se orijentisao.knjiga. jezik se s jedne strane borio sa strahotama stvarnosti. s druge. jezik kao zatvor. str. str. reči treba da postanu imena. pa u tom kontekstu svoga pesničkog verovanja objavljuje zbirku Rešetka jezika (Sprachgitter. Paul Celans poetologische Texte. Formulacije iz „Fuge smrti“. dahtao. str. to vi ne želite da razumete“16 („Mein letztes Buch wird überall für verschlüsselt gehalten. 246. izgrađeno je na temelju te skepse. ka shvatanju jezika kao „razgovora“ (Gespräch) unutar istorijskih mesta koje subjekti zauzimaju u tom razgovoru. Weinrich). a za pakt reči sa razumom (Pakt mit der Vernunft). Njegove želje išle su u pravcu korespondencije (sveze) između jezika i stvarnosti (unutar čovekove privatne povesnosti). On će to ovako formulisati: „Prapočetni trenutak pesništva jeste jedna protivnost prema istorijskom vremenu“17 („Das Ursprungsmoment 13 O tome šire piše Christoph Jamme u radu Paul Celan: Sprache – Wort – Schweigen. kao na primer Harald Vajnrih (H. objavio je Celan zbirku pod naslovom Od praga do praga (Von Scwelle zu Schwelle). 109-122. 128.

u: Hans-Georg Gadamer. odnos unutar koga neko Ja nekome Drugom nešto saopštava. U svakoj pesmi upisan je „20.des Dichterischen ist ein sich querstellendes Aufbegehren gegen die historische Zeit“). o kojoj će u radu. Taj jezik treba da bude dovoljno moćan da može da prenese u pamćenju i kroz pamćenje zadržanu patnju. već pokazano. upravo onako kako je to obrazložila u svojim frankfurtskim predavanjima o poeziji Celanova prijateljica iz njegovih bečkih dana. Ona je istovremno i nešto što je u-topijsko. biti još govoreno. kao i u svom bremenskom govoru.20 Iskazati i „pokazati“ taj realizam zahteva izvesnu „odsutnost“ realnoga. Ona nastaje od rana koju joj je nanela stvarnost. zastupati gledište o neophodnosti da se barem u pesničkoj reči naiđe na jedinstvo reči i stvari. Ipak. morao da zapamti. ono je uvek „na putu“ ka Drugome. Ukoliko bismo sa zadržali na ovim ovde tek samo naznačenim stavovima Celanove poetike. ona nije samo jezik“19 („Das Gedicht ist nicht Sprache. U svom poetičkom spisu Razgovor u planini (Gespräch im Gebirg) Celan će. 12. str. sa jednim Ti koje je. datum koji je Celan. 21 Hans-Georg Gadamer: Wer bin Ich und wer bist Du?. jedna. 190). već i na temelju tih naznaka mogli bismo da sagledamo korene Celanovog hermetičkog pesništva. str. koliko je Ja neko određeno Ja“21 („Das Du ist so sehr und so wenig Ich. Pesnička reč je u tom smislu usamljena i. Utoliko „pesma nije samo jezik. U zahtevu za povratkom jezika ka samim stvarima. „tamna“ u okvirima onoga šta i kako nešto saopštava. „Ko sam ja i ko si ti?“. no što joj se. und es ist auch nicht nur Sprache“). nastaje iz očigledne skepse koju Celan ima prema saopštavajućem jeziku. te bi to bio „povratak ka jednom bespogovornom naivitetu“ („Rückkehr zu einer unbeRückkehr dingten Naivität“). pesnikinja Ingebrog Bahman (I. budući da je toga datuma 1942. protiv-reč (Gegenwort). 28 20 O tome videti komentar Kristofa Jame-a u: Christoph Jamme: Paul Celan: Sprache – Wort – Schweigen. 2002. pak. kako veli Hugo Fridrih. Bachmann). dakle. wie das Ich Ich ist“). u: O Paulu Celanu. 214. str. (srpski prevod Saša Radojčić. nužno usmereno na povest i u tom smislu ono je realistično. 101 . Jezik koji stoji protiv toga jezika jeste jedan protiv-jezik. Paul Celan: Gespräch mit Gregor Laschen. 5. 1986. Taj zahtev u umetnosti pesništva ostvaruje se unutar „kriptične reči“ koja više izmiče svojoj saopštavajućoj nameri. približava. der Frankfurter Vorlesungen. ka jednom „adamskom prajeziku“ sadržana je izvesna fenomenološka nota koja sledi ideju o potrebi za „identitetom između 18 19 Ingeborg Bachmann: Literatur als Utopie. takođe. kao čovek koji je prošao nacističke logore. 1993. kako bi ono bilo bolje predočeno. „tako jako i tako malo neko određeno drugo Ja. nego tek jedan pojavni oblik jezika i. koje je u sebi zadržalo povest patnje. kako kaže Gadamer. sondern eine �rscheiDas nungsform der Sprache. Službeni list SRJ. odnos između toga Ja i Ti jeste u bitnom jedan saopštavajući odnos. Filozofija i poezija. godine u jednoj vili na Vanzeu (Wannsee) održana čuvena konferencija o „konačnom rešavanju jevrejskog pitanja“ u ondašnjem nemačkom Trećem rajhu. Pesnička reč je. Pesništvo je. stoga. Ono.18 a što je i Celan u jednoj rečenici naznačio u svom bremenskom govoru. Pesma govori o tajni toga susreta (Geheimnis der Begegnung) sa Drugim. 1965. u knjizi Der glühende Leertext. gde bi ono što je imenovano i znakom iskazano bilo jedno i isto. dakako. Pesnik Celan i piše iz tog (njegovog) pamćenja prošlosti. dakle. str. dok je u svetu informacija sasvim obratno i drži se samo do one reči koja je u biti nepovesna (geschichtslos) i informativna. nužno. januar“. Pesništvo. gde jedinstvo sveta i spisa ne bi bilo samo obećano.

23 Monika Schmitz-�mans. pesnički tekst bi u tom slučaju bio „prevod“ sveta koji je Bog stvorio.22 No. nečitljivo je spram međusobnih odnosa delova i celine. 1987. Ryan: Die „Lesbarkeit der Welt“ in der Lyrik Paul Celans. ciklus Kristal daha. i one. 102 . pa stoga tek u onome što je na osnovu toga razočarenja proizašlo nalazimo pravog Celana. ne sadrži čitljive oznake koje bi bile čitljive spram drugih oznaka teksta. „Psalam“. nečitljive“23 („Die Sprachwelt steht unverbunden. Annäherungen an Paul Celans Dichtung. spram „sveta-kao-teksta“ jedan „metatekst“. str. Celan. Budući da to tako nije. to pokazuje na taj način što tu nečitkost sveta najpre imenuje. onog Celana koji je ispevao „Tenebrae“.. Ryan) ovako formulisati: „Ono što je čitljivo.znaka i stvari. Uočena nečitkost sveta ukazuje upravo na tu podelu. Štaviše. via negativo. zbirku Snežna deonica. i stoga.. falsches Double neben der Dingwelt. nav. stvari ostaju bez imenovanja. Ova Celanova pesma je uistinu jedna nečitljiva i posve tamna pesma. Njegovi znaci ostaju bez stvarnih referenata i utoliko su nečitljivi. promuklo. zapravo. Problematika „nečitkosti ovoga sveta“ („Unlesbarkeit dieser Welt“) zapravo jeste jedan topos koji za predstavu ima svet „kao tekst“ (Welttext) koji je čitljiv. „Tibingen. bio bi. Sve dvostruko. prir. i proglasio taj svet nečitljivim: Nečitkost ovoga sveta. Ono što se može reći povodom ove Celanove pesme može se reći i za Celanovo delo u celini. uklešten u svoju najdubljost izmičeš sebi zauvek. U: Psalm und Hawdalah. Schmitz-�mans) veoma dobro zapaža kada povodom navedene Celanove pesme kaže kako „svet jezika stoji nepovezan i nekongruentan. bila su to samo zastupana gledišta. die Dinge ohne Benennung. matrix“. U tom smislu Monika Šmic-�mans (M. 95. Ihre Zeichen bleiben ohne wirklichen Referenten und sind insofern unlesbra.) Der glühende Leetext. ne dâ se nužno i razumeti“24 („Was lesbar ist. als ein inkogruentes. januar“. čak i ono što je čitljivo (reči kao takve). Rajan (J. U tim zbirkama. neprevedene u reč. J. ohne Übersetzung ins wort: unlesbar also auch sie“). 95. na raspad sveta na dva: na svet reči i znakova i svet stvari. Nečitljiva je jer ostavlja otvorenim pitanje odnosa toga o čemu ona zapravo govori i onoga kako i šta govori. Zum Werk Paul Celans. Cristoph Jamme (prir. 24 J. Pesnički poredak stvari zahtevao je drugačije pristupe pesmovanju stvarnosti. ciklusima i pesmama ispevao je Celan ne slaganje sveta reči i sveta stvari. dakle. „Radix. str. Pesma. Jake ure daju za pravo pukotinskom satu. već sa kafkijanskom porukom objavio upravo postojeću stranost između sveta i jezika. läßt sich nicht 22 Monika Schmitz-�mans: Paul Celan und schriftmetaforische Tradition. To će J. U: Otto Pöggeler. a potom je na pesnički način daje. P. rad. između jezika i sveta“. U uobičajenom smislu reči. Ti. kao izvesna iskrivljena dvostrukost spram sveta stvari. 1993. Strelka.

može biti samo pronađeno. hermetično.. sondern es ist ein reines Finden eines reinsten Suchens. 123. valja nešto činiti. a to je njena posebna odlika. i gradi se unutar jedne posebne pesničke dijahronije: jednoga „već-ne-više“ i jednoga „još-uvek“. 1990. „Pesma se uvek potvrđuje na ivici same sebe“ („daß das Gedicht sich nur am Rande seiner selbst behauptet“). „prezentirajući nešto. Gadamer: Gedicht und Gespräch. i koje. ipak. das sich nicht an das Seinde hält. Odnos bivstvujućeg spram tubivstvujućeg jeste ontički 25 Hans-Georg Gadamer: Utihnjuju li pesnici? (Verstummen die Dichter?). Ali to pesničko pro-nađeno nije jednako pro-nađenom jednog bivstvujućega. 27 Martin Heidegger: Hölderlins Hymne „Der Ister“.26 („Das dichterische Wort präsentiert sich selbst. indem es etwas präsentiert“). 53. U istom smislu o svojoj poeziji govorio je i sâm Celan.unbedingt verstehen“). Aber dieses dichtende �rfinden ist nicht das �r-finden eines Seienden. Bitnost o-pevanoga je ono što se u bivstvujućem kao bivstvujućem nikada ne može da nađe. Ali ono (pesništvo) utemeljeno je u bivstvujućem kao put kojim se ide ka „kazivajućem nalaženju bitka“ („sagendes Finden des Seins“). „Pesnička reč“. das das. naizgled. naime. budući da se „u samoj reči potvrđuje ono o čemu se govori“25 („es ist das Wort selbst. kaže Celan. stoga. između odsutnosti i prisutnosti. GA. odvraćajući na pitanje kritičara kako je moguće razumeti njegovu poeziju: čitati. nedokučivo. gledano sa stanovišta bivstvujućeg. nur erfunden werden kann. vom findbaren Seienden aus gesehen. jesmo mi sami. sâmim rečima. was sich niemals irgendwo und irgendwann und irgenwie als etwas Seiendes-Wirkliches innerhalb des Wirklichen antreffen und finden läßt. Dichten ist ein sagendes Finden des Seins“). ma kako bila dobrodošla. Drugim rečima. Bd. jer ono pokazuje na delu to traženje. Predmet pesmovanja jeste bivstvujuće kao takvo. 149. str. hermetično. Nem. zugleich verbürgt“). jer nađeno jeste ono što je oduvek pripadalo pesništvu. koje se ne drži bivstvujućeg. nego je ono nešto čisto nađeno jednoga čistog traženja. glasio je njegov odgovor. postoji jedno hermeneutičko pravilo koje smo naučili od Gadamera. kaže dalje Gadamer.-G. prezentira samu sebe“. U istom kontekstu. koje je uvek in statu nascendi i. reći će Celan. u trajnosti toga nalaženja koje je uvek i samo nalaženje leži tajna Celanovog pesništva. 26 Ibid. Pesmovanje je jedno kazujuće nalaženje bitka“27 („Das wesensnotwendig Zu-Dichtende liegt in dem verborgen. vratiti se samim tekstovima i pokušati ih tumačiti. Sa ovim uputstvima. „Pesništvo nam“. „katkad prethodi“. Ono je stoga kriptično i. U svojim Predavanjima o fenomenologiji o unutrašnjoj svesti o vremenu Huserl će jednom uzviknuti: „Ali za sve to nedostaju nam imena“ („Für all das fehlen uns die Namen“). Das wesenhaft Zu-Dichtende ist das. Stoga ono pronađeno u njegovoj pojavnoj formi pred čitaocem izgleda nepoznato. a koje glasi da se čitajući jednu pesmu valja uvek vraćati njenim rečima. Nalazi ih. 103 . Međutim.. strano. neuhvatljivo u okvirima pukog informativnog diskursa. To prethođenje dolazi iz stranoga i nepoznatog. povodom pesmovanja govori i Hajdeger: „Ono bitno o-pevano (Zu-Dichtende) boravi u skrivenosti i ono se nigde. was vielmehr. čitati i čitati. wovon es redet. Upravo ta imena koja nedostaju traži i nalazi pesnik. Upravo u tom „kazujućem nalaženju bitka“. was sich in Seienden als Seiendes niemals finden läßt. Original u: H. nikada i ni na koji način unutar stvarnoga ne može sresti kao nešto bivstvujuće-stvarno. to strano i nepoznato koje nam dolazi u susret i na izgled prethodi. u: Martin Heidegger. ali u jednom dužem izvodu kojeg je ovde nužno navesti. dakle. str.

2001.“ – mi to ne znamo. On je. pre pesnik tubivstvovanja čiji prikaz u njegovom pesništvu ostaje taman. str. idući na putu prema bitku. odnosno biti čoveka. 168. 109. tiho. 230 104 .. Stoga se svaka pesma i nalazi u „bezpočetnosti“ („Ursprungslosigkeit“).odnos koji se iskazuje. Jedan hermeneutički osvrt na to pesništvo mora stoga uvek biti jedan krug u kome se ogleda. čuče prostrijeljena pluća. ona hoće da bude tražena i zadobijena“29 („Wirklichkeit ist nicht. str. čiji je zadatak iznalaženje odgovora na fundamentalna pitanja čovekove vremenitosti.28 U tom smislu ukoliko reč „bitak“ u jednom pojednostavljenom smislu shvatimo kao stvarnost. 1983. zapitkujući o njegovom smislu. u: Randgänge. Navedimo pesmu u celini: U zakutku vremena. kao Helderlin. pesnik pesništva. 3. takođe. pri čemu se ne radi samo o nacrtu opstanka „tu“ i „ovde“. Zašto? – Svakako stoga što se jedno pesmovanje. onda Celanove reči „stvarnosti nema. Paul Celan. Specifika Celanove beskonačne Knjige sadržana je u njegovom pesničkom hermeneutizmu nacrta opstanka. jer mu je on blizak. sa koje duhovne i kulturološke razine započinje Celanova pesma čiji početni stihovi glase: „U zakutku vremena. već o jednom univerzalnom i univerzalističkom pokušaju otkrivanja onoga što Sv. pedalj široko. u poeziji Paula Celana pokazalo se hermetičnim. Augustin naziva distentio animi koje se nalazi stešnjeno između prošlosti. pojmom „blizina“ („Nähe“). a to može da čini stoga. Celanovo pesništvo odražava jednu „poetiku vremenitosti“ („Poetik der Zeitlichkeit“). str. nikada ne može naći u situaciji da vreme misli u njegovom kauzalnom razvitku i isto tako što je nemoguće da se uspostavi ikakav „kontinuirani prelaz od reči ka stvarnosti“30 i vremenu. jedna beskonačnost mogućnosti interpretacije. „Blizina“ je nešto što pripada blizosti bivstvovanja i tubivstvovanja. koliko i mišljenje vremena. Svaka knjiga ima svoju beskonačnost. Ono što je u filosofiji u pogledu pitanja o vremenitosti bilo još od Avgustinova vremena aporetično. Bd. („nach dem Sinn von Sein“). rekli bismo. Nikako samo stoga što je Paul Celan bio poeta doctus. 30 Heino Schmull: Sobald das Gedicht wirklich da sei . Tek na ovom mestu došli smo do naših ključnih polazišta s kojih možemo da započnemo analizu Celanovog pesništva. s obzirom na jedan terminus tehnicus. Pesnik Paul Celan nije. Taj pokušaj iznalaženja odgovora nije nailazio na manje otpora nego što su ta ista pitanja na isti taj otpor nailazila u filosofiji. Ono ljudsko čoveka („das Menschliche des Menschen“) zasniva se na onom „egzemplarnom bivstvujućeg“ („exemplarisch Seinde/n/“) čoveka koji svoje tubivstvovanje („Dasein“) zapitkuje o smislu bitka. Kako ustanoviti odakle. Mnogo više zato što je priroda knjige koja stoji uvek u jednom lancu knjiga i tekstova beskonačno interpretabilna. ali i povesnosti. Wirklichkeit will gesucht und gewonnen sein“) idu upravo u pravcu traženja koje sprovodi tubivstvujuće. tiho za sebe zaklinje raskrita joha. sadašnjosti i budućnosti. 1976.. 28 29 Jacques Derrida: Finis hominis. Emergenz in Dichtung und Poetik Paul Celans... na hrpu zemlje.

Nismo sigurni da to „ja“ nešto zapisuje i isto tako nismo sigurni ko tu govori. stoga. Reč je o jednoj prosečnosti. na rastakanje koje „ima karakter izgubljenosti“. mi iz pesme ne možemo da zaključimo. Da li je pesma htela da kaže da je ljudsko trajanje („vremenjenje“) u celosti jedna pustoš? U toj pustoši postoji biće koje je i samo obeskorenjeno. Konsekvetno promisliti Malarmea. stavljajući pred sebe zadatak samoosvešćenja pesništva nakon Katastrofe. Sudeći po prvom stihu pesnik želi govoriti o vremenu. neustanovljenosti. prema toj činjenici mora – to smatra sâm Celan – biti obavezno. stoga. s obzirom na istorijsko vreme u kome peva svoje Oeuvre. i nije mogla drugačije nastati do iz „bezpočetnosti“ koju i sama opisuje. Doba kada se pevalo iz perspektive jednog Malarmea je prošlo. nešto što nema lica.. Pesma dolazi iz otvorenog prostora. kaže Hajdeger. Pa. No. ono „‘najrealniji subjekt’ svakidašnjice“. te sintagma „sat kuca“ daju jednu sliku pustoši unutar trajanja i ljudskog „vremenjenja“. Kada to tako prevedemo onda ostale slike iz prethodnih „strofa“ postaju čitljivije. Pada nam na pamet Hajdegerova analiza svakidašnjosti tubistvovanja i bezličnog Se (man). toj poetici ponovo. stoga. njegovu poésie pure i duhovni nazor koji iz toga stava proishodi kako predlaže Celan u svom darmštatskom govoru. pesma kao da oponaša vizuelnu sliku vremena kod slikara Dalija. trajanja u sopstvenom (malom i nevažnom) „zakutku vremena“. Ono postoji na način nepravosti. stvara neposredno posle Drugog svetskog rata. To Se ukazuje. „Junak“ ove Celanove pesme upravo je to Se. već je napuštaju da bi se tema vremena vratila u stihu „sat kuca. Svaka „strofa“ pesme donosi po jednu sliku. ona čak nije „uramljena“ ni naslovom. ona nije jedina pesma koja svoj nastanak duguje toj izvornoj bespočetnosti. ko je on. Ono je jedno Svako.na granici polja krilati sat kuca zrnce snijega iz vlastita kamenog oka. Vratimo se. Mi ne znamo šta znači sintagma „krunske štete“. Njegovo pesništvo. Na kraju pesme pojavljuje se i jedan lik („pripaljuje me“). na nekakvo minimalizovanje tubivstvovanja. to znači nužno se konfrontirati sa izvesnim Malarmeovim stavovima. Pesnik je u toj pesmi neko koga nema. te je stoga. vrpce svijetla pripaljuju me krunske štete plamte. budući da ga u prvim stihovima nema. Ali sledeći stihovi ne nastavljaju temu vremena. Mi tu sintagmu „prevodimo“. Sintagma „prostreljena pluća“ i reč „polje“.. pesma govori o vremenu. takođe. Povezujući prvi i poslednji stih zadobijamo jednu sliku koja je slika čovekovog „vremenjenja“. Ona je jedna među mnogim Celanovim pesmama koja dijagnostikuje „stanje“ Celanovog pesništva: njegova polazišta. 105 . Celan. Pesništvo (umetnost) „tu u određenom smeru iziskuje određen razmak“.“ i ponovo iščezla u stihovima-slikama koji pesmu nastavljaju i ubrzo je dovršavaju. Da pesma dolazi iz otvorenog prostora svedoči i njen poslednji stih. za sebe u reč „ljudi“. No. Da tu pesmu ispisuje pesnik. ipak. U protivnom postoji opasnost da se pesništvo o istoriji odveć povoljno izrazi. Pesma. na to nikada ne bismo pomislili. dakle svega što stoji u egzistencijalnom opisu karaktera Se. bolje reći ona se postepeno penje do „čvrstog jezičkog lika“ vremena. neupadljivosti. njegovu duhovnu poetiku. koji u toj pesmi ne postoji. Pri tome.

valja da bude ispevano. Valja. George) koji na kraju pesme „Reč“ (Das Wort) 31 Podatak pronađen u: Petra Leuther: Wege durch die Zeichen-Zone. Nasuprot pukoj artistici. upravo to. Propadanje jest egzistencijalno određenje samog tubitka i ono ne daje nikakav iskaz o njemu kao Postojećemu. Nema imena koje bi moglo (nešto) imenovati. 33 Up. kako bi sebe moglo ponovo da zadobije. kao i sâm bitak. str. nav. no ostaju unutar njega“31 („�s gebe Artistik.O. Stéphane Mallarmé und Paul Celan. kao propadajući već otpao. und sie könne von höchstem Rang sein. No.a. str. upravo to „pridruživanje“. ali ipak prisutna srodnost gledanja na svet. Zato se u Celanovom pesništvu često srećemo sa jednim stranim ja. Štaviše. 200. naime njegovu „bačenost“. svakako.. jeste iskušavalačko. između brojnih ostalih. prev. može poći na put tumačenja Celanovog pesništva. Neimenovano valja da bude ispevano – to znači ono što stoji izvan jezika i tek u njegovoj neimenovanoj blizini valja da se pridruži Postojećem. pesništvo vodi svoje „pesničko Ja“ kroz nehumano koje je odraz dešavanja i istorije. aber es gebe auch eine andere Sprechweise. rad. U jednom razgovoru sa Majnekeom (Meinecke) Celan će reći: „Postoji artistika. Martin Heidegger. koji sâm pripada njegovom bitku. verujemo. ispevati jedan čovekov egzistencijal. za razliku od Štefana Georgea (S. Ovaj podatak.. i nije propao u neko biće na koje nailazi ili ne nailazi tek u toku svojeg bitka. iako nije u dovoljnoj meri relevantan za tumačenje Celanovog pesništva. Neimenovano bi valjalo ispevati. nego je propao u svet. sa jednom bezličnošću. „njegovu istozvučnost“. ali postoje i drugi načini govora koji artistički načini govora ne prevazilaze. Nijedno ime koje bi imenovalo: njegovu istozvučnost vezuje nas ispod svijetla svoda što ga je čvrsto ispjevati. 201 106 .33 Ono je uvek na nekakvom putu koji nije. 32 Martin Heidegger: Bitak i vrijeme. 156 (Up. „Od sama sebe kao faktičkog bitka-u-svetu tubitak je. Pesništvo samo po sebi. die das Artistische nicht umginge. a. § 38. Celanova privatna biblioteka u Parizu bila je popunjena mnogim do tada objavljenim Hajdegerovim radovima koji su bili pažljivo čitani i pesnikovom rukom podvlačeni. str.“32 Između Celanovog pesništva i Hajdegerove filosofije postoji jedna tamna. način njegovog putovanja do bića i sâm put ostaju u neosvetljenosti koja je neosvetljenost samog pesničkog puta. U ovde navedenoj pesmi potvrđuju se znaci toga srodstva. i ona može da bude najvišeg kvaliteta. Naprijed. 1994. Pesma počinje negacijom. – Ponekad se čitaocu čini da je svaka Celanova pesma jedan poetički iskaz koji stoji u funkciji duhovnoga nazora koji pesnik ima o svetu. str. Tako smo ponovo stupili na tlo Hajdegerove filosofije. šta imenovati? Ispod svetlog svoda neimenovanje može samo sebe imenovati. Zagreb.Razmak spram artizma. sondern durch es hindurchginge“). A. ipak. 1985. V) I ova pesma je tamna.: Meinecke. za koga ne znamo ko je. po Celanu nekakav uobičajeni put izmedu reči i stvari. Tačnije. Hrvoje Šarinić. daje nekakvu naznaku unutar koje se. (Bablja sunca. dakle. Ali. 29).

ni stvar. kroz traženje. najbližem. Ne želeći da na pesmi neprimeren način tumačimo njene poslednje stihove. stoga. kao i filosofija. s pravom na pad u tebi. ipak. 266-274. Ono iskušavalačko pesništva na njegovom putu ka biću pre se nalazi u oblasti između rečenog i ne-rečenog. Šta ova pesma kazuje? Već iz trećeg i četvrtog stiha prve strofe pesme na temelju dvostruke negacije može se izvući jedna diskurzivna poruka koja obuhvata obe strane negacije. u ovom slučaju relacija koja postoji u stvarnosti između imena i sveta. u oblasti ni reči. 107 . To javljajuće pokazivanje (gledano kao nekakav „fenomen“) koje je pristupačno empirijskom iskustvu ukazuje samo na zakritost strukture bitka. ide ka tom nalaženju bitka bića. Allemann) u ogledu „Pesma i njena stvarnost“ (Das Gedicht und seine Wirklichkeit)34 ukazao na jednu Celanovu pesmu iz zbirke Prisila svetla (Lichtzwang) koja glasi: Blijedoglasno. zadobijena. Pesmovanje je jedan od mogućih pristupa.kaže: Tako sam se s tugom naučio odreći / Da nema stvari gde nema reči (So lernt ich traurig den verzicht: /Kein Ding sei wo das Wort gebricht). 3. s pravom na let u tebi. ranjena dobit jednog svijeta. bitak bića je tek ono što je tematizovano. odnosno nauka o bitku bića – ontologija. U pesništvu. kao i u filosofiji. naime pojam i reč „ime“. str. U Celanovom pesničkom vidokrugu stvarnosti nema. valja da se zapitamo šta označava reč „ime“? Ukoliko ovu reč povežemo sa na kraju pesme upotrebljenom rečju „svet“ onda ovaj susret dveju reči u pesmi označava jednu osobitu vrstu susreta koji možemo da tretiramo kao pojavu kojom se obznanjuje izvesna relacija. može da se kaže da je ovom pesmom tematizovana problematika stvarnosti. ranjen stvarnošću. tražeći stvarnost“ („mit seinem Dasein zur Sprache geht. Ime (pojam koji može da se čita i u smislu grčkog logosa) jeste naznaka nečega što se ne pokazuje i koja je (tek) „ranjena dobit“ sveta koji se pokazuje i koji je nekakvo javljajuće pokazivanje. 1970. Međutim. Svojevremeno je Beda Aleman (B. U ovom trenutku sećamo se da je Celan jednom rekao kako „reči treba da postanu imena“ („Worte werden Namen“). ona tek mora da bude tražena i tek tako. ne možemo da se ne upitamo: nije li upravo pesma ta „ranjena dobit jednog sveta“? Svet se poseduje samo u jeziku. ni stvari. izguljeno iz dubine: ni riječ. Celanov bremenski govor raspreda upravo priču kako pesnik „sa svojim bićem gredi ka jeziku. „Pesništvo je“. reći će Hajdeger. no. wirklichkeitswund und Wirklichkeit suchend“). Celan negira da ikakav odnos između reči i stvari postoji. Hommage à Paul Celan. „kazujuće nalaženje bitka“. Nr. Unutar filosofije to je fenomenologija. Pesništvo. i obih jedino ime. Otuda prilaz toj zakritosti valja osigurati. Reč „nalaženje“ u ovom slučaju označava nekakvo traženje koje-je-na-putu. u: �tudes Germaniques. Ne nalazimo li se time u jednoj svojevrsnoj oblasti misti34 Beda Allemann: Das Gedicht und seine Wirklichkeit. U jednom najdaljem smislu.

Jedes Ding. iako je Celanova pesma upućena Drugom. No. 108 . Pesma koja se upućuje drugome svaka je stvar. Stoermer) je s pravom primetio da u oblasti gde Husserl ukazuje na „‘živu sadašnjost’ kao pradimenziju sveg intencionalnog života i gde on Drugoga razumeva kao intencionalnu modifikaciju Sopstva. Dakle. ona to drugo treba. Ovo gledište zastupa �manuel Levinas. Hölderlin. utoliko je više prostora ostavljeno onome Drugom. Ukoliko više govor jedne pesme poseduje individualni karakter. Ona je nešto što istovremeno postoji „za sebe“ i „izvan sebe“. Pojam imena sadrži nešto utopijsko. U ovoj zakonitosti pesme Celan je sagledao njenu fenomenološku bit. obraća mu se. jednom stranom „Ti“. Verlag. svaki čovek lik je toga drugoga“ („Das Gedicht will zu einem Andern. Kroz lik onoga koji sluša i kome se pesma obraća svojim „Ti“. stoji uvek „pod uglom nagiba“ („NeigungsNeigungswinkel“) onoga koji govori. Jezik (reči) pesme stoji spram jednog mogućeg „odgovaranja“ („�ntsprechen“). u prisutnosti istorije. I kao što onaj koji govori „Ja“ u pesmi donosi svoju stranost. Celan je i inače takvom stavu spram pesništva bio sklon. karakteru koji je jedna od najznačajnijih njegovih oznaka. W. das auf das Andere zuhält. ono je u pesmi uvek odsutno. Ne može biti apsolutnog pesništva tamo gde se mora voditi razgovor. Fink. U tome kretanju od svoga „ne-više“ ka svome „uvek još“ pesma se stalno nalazi na putu. „Pesma teži drugome. Pa ipak. es braucht ein Gegenüber. Über Gadamer.ke? Nije li. Ono „uvek još“ pesme jeste. čak i tamo gde se pesma mora orijentisati prema principu povesnosti „pesma pokazuje jednu jaku sklonost ka umuknuću“ („eine starke Neigung zum Verstummen“). jeder Mensch ist dem Gedicht. Taj govor stoji kao takav naspram nekog drugog koji taj govor treba da čuje. a što se odnosi na jevrejsku tradiciju koja drži da je ono Najviše neiskazivo. Na taj način dospevamo u područje Celanove poetike koja govori o dijaloškom karakteru njegovog pesništva. govor. ne može biti apsolutnog pesništva tamo gde se živi u istoriji. Derrida. Drugim rečima. ovaj odnos moguće je i tako tumačiti što će se shvatiti da upravo Drugi. kako i Celan naglašava. u povesnosti. njegovu odsutnost“35 35 Fabian Stoermer: Hermeneutik und Dekonstruktion der Erinnerung. Ono „tu“ pesme jeste oblik njene „samosvesti objektiviteta“ („Objektivitätsbewußtseins“). Pri tome se ovde radi o umuknuću koje je njena differentia specifica. njegova stranost i drugost biva kroz „Ja“ time potvrđeno. S druge strane. „pod uglom njegove ljudskosti“ („unter Neigungswinkel seiner Kreatürlichkeit“). „Ja“ dospeva u oblast svoga oslobođenja. tako i onaj kome se pesma obraća svojim „Ti“ donosi svoju drugost („Anderssein“). čega „ne može biti“. a unutar jezika. 2002. Pesma postoji na jedan paradoksalan način: naime u istovremenosti jednog svoga „ne-više“ („sein Schon-nicht-mehr“) i jednog svog „još uvek“ („in sein Immer-noch-zurück“). „Još-uvek“ pesme. u pojmu imena u osnovi skriven jedan pojam onoga Najvišega (Name des Höchsten). �s sucht es auf. str. Celan zastupa upravo nesvodivost Drugoga. eine Gestalt dieses Anderen“). potrebno joj je nešto nasuprot. njen govor dakle. gde se u pesmi mora govoriti pod „uglom nagiba svog opstanka“ („Neigungswinkel eines Daseins“) i gde je pesma „po svom najprisnijem biću sadašnjost i prisutnost“ („seinem innersten Wesen nach Gegenwart und Präsenz“). Tako se događa susret. 158. U tom smislu Fabian Štermer (F. es spricht sich um zu. es braucht dieses Andere. kao što je i samo apsolutno pesništvo ono čega „zasigurno nema“. Oba subjekta pesme. nalaze se u sadašnjosti i prisutnosti ovoga trenutka-tu. Ona ga traži. U toj istovremenosti nalazi se i njena tajna susreta sa Drugim. pita se i sâm Beda Aleman.

U pokušaju traženja odgovora na to pitanje Hans-Georg Gadamer napisao je i knjigu koja se upravo tako i zove: Ko sam Ja. nego i u njihovom zbiru. Slika nestajanja je ukrućena u jednoj večnosti. Pročitajmo još jednu pesmu. U finalu pesme to izumiranje povezano je sa zadržanošću (reč: „stojiš“) toga stanja u „jednoj truni života“. „Ti“ je nekakva nekadašnja bliskost koja po neminovnosti nečega nestaje. Pesnik kaže: „ti izumireš“ i tim oblikom sadašnjeg vremena drugog lica jednine pokazuje na delu nekakvu trajnost. takođe kratku. Odnos. 36 Paul Celan: Pismo Hansu Benderu 18. a tamo ima malo ljudi“36 („Wir leben unter finsteren Himmel. Kao i u mnogim pesmama ono na koga se „Ti“ odnosi je nejasno. Pitanje ko sam Ja. Odlučujemo se za jednu kratku pesmu iz zbirke Prisila svetlosti: Kako Ti izumireš u meni: i u poslednjem rasporenom čvoru daha stojiš s jednom trunom života. moguće. pak. budući da je celo ono upravo na tome zasnovano. Nije stoga Celan uzalud u jednom pismu Hansu Benderu napisao: „Živimo pod mračnim nebom. ovde je opisano nešto što bi se moglo definisati kao nestanak Drugoga iz subjektovog vidokruga. kao i u drugim Celanovim pesmama. i na samoga Boga. iz ciklusa Prisila svetlosti: Ležasmo već duboko u makiji. Konstatacija: „kako Ti izumireš u meni“ (da li je treba čitati sa uzvikom. 1986) i čiji je podnaslov „Komentar uz Celanov ciklus Kristal daha“.(„Wo allerdings Husserl die ‘lebendige Gegenwart’ als Urdimension allen intentionalen Lebens aufweist und den Anderen als intentionale Modifikation des Selbst konzipiert. onoga koji „Ti“ izgovara i samog toga „Ti“ ne samo u sferi slika. Ukratko. a ko si Ti u Celanovom pesništvu jedno je od ključnih pitanja. Orijentaciona reč ovde je „izumreti“. Reč „izumirati“ ima jednu negativnu konotaciju u smislu nekakvog prelaska u neživo stanje. nije isključeno. und – es gibt wenig Menschen“). Pročitajmo ovde. a ko si Ti? (Wer bin Ich und wer bist Du?. glavnu temu i „sabiranje celine u finalu“. maja 1960. katastrofičan je. setzt Celan gerade die Irreduzibilität des Anderen. i mi još jednu Celanovu pesmu radi ilustracije jedne od najvažnijih karakteristika njegovog pesništva. seine Abwesenheit in Geltung“). kad si konačno dopuzala. Stoga toga „Drugoga“ Celan i određuje nikako drugačije nego kao izvesnog „Boga daljine“ („Gott der Ferne“). uočavamo njen uvodni deo. Melanholija koja proističe iz ove pesme stvarna je melanholija Celanovog pesništva. stoga. 109 . 1973. ili ne. mi ne znamo) može da se odnosi na neku osobu ali. iz njegovog života. I ovde.

Unseld). no je nejasno i samo krertanje „lica“ u pesmi. recimo i to. Preciznosti unutar kriptičnog i hermetičkog pesništva nema. Bio je potpuno u pravu. Ako reč „svetlost“ razumemo u smislu nekakve „svetosti“. neutuljeno i na putu ka Daljem“. Nejasno je ne samo ko „dopuzava“ i kojima. 224). godine izdavaču Sigfridu Unzeldu (S. odlučuje u samom pesništvu“. ich darf sagen. Da značenje sintagme „prisila svetlosti“ može ići u oba pravca koje smo spomenuli.No nismo mogli ipak posumračiti do tebe: vladala je prisila svjetla. daß ich mit diesem Buch ein Äußerstes an menschlicher �rfahrung in dieser unserer Welt und in dieser unserer Zeit eingebracht habe. a s druge strane ona nikada nije samo nešto što upućuje na samu sebe. u svakom slučaju stoji sledeće: „Verujem da smem reći da sam sa ovom knjigom sabrao jedno izvanredno ljudsko iskustvo u ovom našem svetu i u ovom našem vremenu. stoji u naslovu zbirke kojoj pesma pripada. aprila 1970. str. takođe se ne zna. upućeno. onda prisilu najmoćnijeg Bića shvatamo u jednoj odbojnosti. Odredba „prisila“ stavlja drugu reč uz koju stoji („svetlost“) u jedan negativan kontekst. Pesma je posebno teška za tumačenje. U prvom govori se o jednom kretanju jedne osobe ka onome što je označeno jednim „mi“. unverstummt und auf dem Wege zu Weiterem“). preko jezičke zajednice. Pre se mora reći da u tom pesništvu i nema metafore u jednom širokom smislu reči. kaže Gadamer. No. („Ich glaube. već i nešto što sadrži svoja više37 Hans-Georg Gadamer: Wer bist Du und wer bin Ich?. U tom pismu od 7. o tome ne možemo sami suditi. da ostaje nesumnjivo. Pesnička reč može da se sagleda u pogledu procene njenog značenja u njenoj dvosmernosti: s jedne strane ona upućuje na sebe samu. Celan je izričito odbijao da se njegove pesme i delovi pesama čitaju kao metafore. U prvom slučaju „kontakt“ je ostvaren dopuzivanjem jedne osobe drugima. „na kraju. nekakve odrednice za reč „Bog“. kako kaže Gadamer. a povodom zbirke Prisila svetlosti. uvek su precizne. Hermeneutičko pravilo je da se sve. no je izraz pukog odmeravanja stvarnosti. „mi“ ide u pravcu nepoznatog „Ti“. Da li sintagma „prisila svetlosti“ ide u pravcu jedne negativne teologije ili ona ne stoji ni u kakvom odnosu spram izvesnog „vjeruju“. nije učeni kriptogram. Svetlost koja svojom prisutnošću prisutna lica na nešto prisiljava jeste neka svetlost nad kojom se nema uticaja. Sintagma „prisila svetlosti“. Naprotiv. „Celanovo opredeljenje u pogledu reči“. nego je nešto što je svim ljudima kao pripadnicima određenog sveta. 110 . 117. No. da li je interpretacija pesme koju smo ovde ponudili jedna „realna interpretacija“. Razlog tome je: „prisila svetlosti“. I nikako u tom pesništvu nije sve samo metafora. (srpski prevod str. U jednoj tako kratkoj pesmi postoje dva različita kretanja. verujemo. kako i stoji u jednom Celanovom pismu njegovom izdavaču – mi ne znamo. Pesništvo. U drugom. u drugom on nije ostvaren kada „mi“ dopuzuje do nepoznate osobe. reči pesnika Celana. O kakvoj ili čijoj svetlosti je reč. „odvažuje se na splet jezičkih konotacija čija skrivena sintaksa se ne može dokučiti niotkuda drugog do iz pesama samih“37 („Celans Wortentscheidungen wagen sich in ein Geflecht sprachlicher Konnotationen. dessen verborgene Syntax von nirgends andersvorher erlernbar ist als aus den Gedichten selbst“). međusobno suprotna.

Od jedne interepretacije 38 39 Up. sve privatno i okasionalno i ono što može biti samo puka informacija koja se odnosi samo na spoljašnje momente dela. Nr. kako bih sebi predstavio stvarnost“40 („In dieser Sprache habe ich. Beda Allemann: Das Gedicht und seine Wirklichkeit. 77. jedna tzv. Postoji jedno nepisano hermeneutičko pravilo koje se odnosi na tzv. 2002. na ovom mestu želeli bismo da još jednom postavimo ključno pitanje našeg rada: kako razumeti Celanovo pesništvo? To je ono odlučujuće pitanje ne samo kada se govori o Celanovom pesništvu. Tako se ponovo vraćamo izvorno hermenutičkoj problematici. nego kada se govori o kriptičnom. Ali šta to praktično znači u pogledu same interpretacije? Jezik je neizgubljen – to znači ono dato u jeziku pesme je moguće doseći. u pesničkom delu. 3. „odbijajuća struktura jezika“ („Verweigerungsstruktur von Sprache“) koja pokazuje da stvarnost ponekad ne može da bude shvaćena unutar jezičkog polja. hermetičkom. a sasvim je druga stvar naći se pred onim što je on stvorio. ne? Gadamer je uvek govorio da ono kriptično u pesmi uvek moramo tražiti da bude razjašnjeno u samom jeziku. „ja sam tih godina i godina potom pokušao da pišem pesme: da govorim. um mir Wirklichkeit zu entwerfen“). da bih se orijentisao. str. i to valja imati na umu. naprosto. U: �tudes Germaniques. kako Gadamer kaže. U pesmi jezik je neizgubljen.: Hans-Georg Gadamer – Silvio Vietta: Im Gespräch. Ili. uprkos svemu. pa ipak moguće doseći samo unutar približavanja njemu. Pa ipak. i sa time pokušati izaći na kraj. U pesmi autorova reč više nije njegova. 1970. 40 Paul Celan: Gesammelte Werke. uopšte uzev. Gedichte zu schreiben versucht: um zu sprechen. tamnom pesništvu uopšte. Ipak. tim pre što i inače svaki tumač mora da bude isključivo orijentisan na samo delo i da zaboravi. na jezik u kome – i tu Gadamer citira nemačkog pesnika Gintera Ajha (G. Jezik pesme ide i sâm kroz mrak jezika. Jezik zanemljuje. str. Bd. 271. Vietta)38. O tome govori i Gadamer u jednom razgovoru sa mlađim kolegom Silviom Vietom (S. 111 . U tome ga podržava i sâm Celan koji kaže da jezik u pesmi. hermetične) oblike (pesničkog) izraza i koje glasi da se tumačenje mora čuvati da te „zaključane“ oblike izraza prevodi u jednostavne oblike. wo ich mich befand und wohin es mit mir wollte. „U tome jeziku“. U tome smislu Beda Aleman će takođe konstatovati da ne postoji jedan kritički „metajezik“ („Metasprache“) zahvaljući kome bi se moglo govoriti o lirici. ostaje neizgubljen.slojna značenja nastala tokom vremena njene upotrebe. um zu erkunden. 185/186. Pa ipak. tumačenje jednog datog teksta mora biti sprovedeno. pred njegovim delom dakle. um mich zu orientieren. kaže Celan. III. O tome govori i ovde već navođeni Beda Aleman kada tumačima skreće pažnju da je metodički uvek sumnjivo „reči jednog lirskog teksta upotrebiti kao pojmove unutar književno-kritičkog govora o tekstu“39 („die Wörter eines lyrischen Textes als Vokabeln und Begriffe des literaturkritischen Spredie Begriffe chens über den Text zu verwenden“). in jenen Jahren und in den Jahren nacher. celokupan jezik jednog pesničkog teksta. posebno u hermetičkom pesničkom delu. dakle. Postoji. U konačnoj svojoj određenosti u pesmi se sve svodi na reč koja je „svoja sopstvena kazanost“ („eigenes Gesagtsein“). ostaje činjenica da je jedna stvar kada pesnik unutar diskurzivnog jezika objašnjava razloge za svoj rad. da bih se obavestio gde se nalazim i kuda idem. �ich) – „reč i stvar padaju zajedno“ („in der das Wort und das Ding zusammenfallen“). Hermetični i tamni oblik (forma) izraza mora biti prilikom interpretacije respektovan. „zaključane“ (tamne.

str. koja je znak za nekakvu stalnost neke prisutnosti (znak nekakvog eidos-a. Jednu konačnu interpretaciju u okviru takvih ishodišnih zakona valja. Bratstvo-jedinstvo.) Biti pesnik. a što čini jednu od glavnih karakteristika Celanove poezije. kao i dela jezika sve postaje „polje igre. bez pridržavanja svoga roditelja. kao posledica pisanja (l’ écriture) uzetog u njegovom pojmovnom. 135 (srpski prevod str. „filosofskim diskursom. no presečen jednim otkrovenjem. redom razloga ili dedukcijom. Dati joj da govori sama. I kao što je jedno književno delo razgovor između jednog Ja i nekog Drugog. dakle. Pesma kao takva poseduje svoje „prećutne tišine“ (izraz je Deridin). Središta nema. beskonačnost interpretacije jeste nešto što već inherentno stoji u prirodi. u: Bela mitologija. U toj fazi preokretanja“. iskustvo pisanja kao takvo. „Hteti smanjiti taj jaz pričom“. znači ne znati jezik. S druge strane. Takođe. 42 112 . kao ni to da je on sušti prelom u totalitetu. to znači umeti dati reč.. opšte uzev. energeia itd). tako je i sâmo tumačenje razgovor koji ide u pravcu otkrivanja istine. kaže Derida. u stvari. prev. u stvari. 113-114. die �nd�s gültigkeit besitzt“).43 Pokušaj jedne interpretacije da dosegne „seminalnu pustolovinu“ dela zasnovan je na razumevanju da izvesno središte značenja dela postoji. Novi Sad. kaže Derida. nema. ideja o središtu strukture potiče iz metafizike u kojoj se određenje bića tumači iz nekakve zamišljive prisutnosti (présence).se ne može zahtevati da bude konačna. Saopšteno u: Hugo Huppert: Sinnen und Trachten. 1990. adekvacije istine. naprosto. str. ali koje. str. o mogućnosti da značenje bude dopunjeno na temelju prostog kretanja suplementarnosti.. Takođe. U okviru takvog razumevanja. 149. napisano. Kao što kaže Fedar. telos-a. 43 Žak Derida: „�dmon Žabes i pitanje knjige“. ali ono tu istinu dela nikad ne sustiže. ne samo sâme interpretacije. naslepo. Žak Derida tako i definiše pisanje. naime „kao nemogućnost za jedan lanac da se zaustavi na nekom označitelju koji ga ne bi ponovo pokrenuo. kako je Derida pokazao. znak i igra u diskursu humanističkih nauka“. (. arche-a. kada je jezik u pitanju. 32.44 Ako se od toga skupa očekuje nekakvo značenje. poigrište beskrajnih zamena u okviru jednog konačnog skupa“. I kao što je Celan bio svestan da je njegovo delo ne samo tamno. Međutim. već. sadržano je u ostavljanju traga i kome je potrebnije da taj trag bude uvek produžen. „mračnu“ (zatamnjenu) višeslojnost. 234). ‘kotrlja levo-desno podjednako do onih koji se u to razumeju i onih koji sa tim nemaju posla’“. onda se uvek mora misliti o izvesnom nadomeštaju značenja. u prirodi svake književno-jezičke tvorevine. kao posledica prirode samog jezika. te da se njegova navodna apstraktnost. u: Bela mitologija. 44 Žak Derida: „Struktura. no višeslojnost koja proishodi i iz samog njegovog položaja kao pesnika kome takođe stoji izvan moći da „stvari pokaže sa svih strana“ („die Dinge allseitig zu zeigen“). što ona može samo u napisanom. odnosno ontološkom smislu. Zakoni savremene hermeneutike tumačenja književnog dela ustoličeni su u izvornoj otvorenosti značenja i koje je posledica uvida da zatvorenih sistema nema. polazi samo na put da se. otkrovenja. „pol označitelja uporno 41 Hans-Georg Gadamer: Wer bist Du und wer bin Ich?. Miodrag Radović. tako se i priroda beskonačnosti interpretacije mora posmatrati kao trenutak jezičkog realizma. već i višeslojno. Celan je bio svestan da njegove pesme poseduju ne samo tzv. jer se već stavio u položaj označiteljske supstitucije. kako se sâm izrazio. str. mora. sâmo pisanje. „Uopšte ne može da postoji interpretacija koja poseduje konačnu važnost“41 („�s kann überhaupt keine Interpretation geben. posmatrati kao „trenutak realizma“42 („Momente des Realismus gelten müssen“). zaboraviti.

franc. to jest. ma kako to na prvi pogled izgledalo. što ga imenuje taj stav. Često zapadaju u interpretaciju koja je i sama mistična i nejasna. delo ovog pesnika i razumevao u skladu sa pravilima jedne jezičke rešetke i više radio na „omrežavanju“ značenja pojedinih Celanovih pesama i njihovih principa. pesničko delo uvek je u situaciji da nešto tumači. i sâm tumačeći.45 Drugim rečima. a manje je tumačio. nego što je težio da ovaploti njihovo (nepostojeće) jedno i jedinstveno značenje. Da bi se ovaj stav razumeo mora se umeti suočavati sa jezikom. po svojoj suštini. reči same za sebe uzete nemaju nikad nekakav jednosmeran smisao nego tek u mnoštvu smislova jedne reči i u zavisnosti od konteksta može da se razabere njen smisao. ne padamo mi u prazninu. a u odnosu na pra-trag. izvestan „prepis“ (Umschrift) „pored kojeg i dalje postoji original“. njegovo uvek ostajuće zagonetno značenje. Context/. 113 . smisao leži u rečima. znati razjašnjavati ga. Odnos reči prema predmetima. 47 Jacques Derrida: Schibboleth: Pour Paul Celan. I kao što je izvorno pisanje nekakva – ostajući i dalje unutar terminologije Žaka Deride – „izvorna razlika-odgoda“. tom zakonu. učeni pesnik koji je itekako imao veze sa spoljašnjom stvarnošću. Sh prevod u: „Delo“. On je. Stoga je Žak Derida u knjizi Schibboleth. „Glyph“. 45 Jacques Derrida: Positions.46 Celanovo hermetičko delo podleže. on ne sadrži uopšte nekakvo apsolutno značenje. 1993. Ipak. Tumači se bore da odgonetnu Celanovu preciznost i gustinu teksta. To je. načelno gledajući. kako smo ovde već spomenuli. stoga što i sâm izvorni tekst nije nekakva apsolutna značenjska prisutnost. ta stvarnost data je u jednoj vanrednoj neprozirnosti. 1 (1977). to jest u odnosu na sâm pesnički tekst. No. Paul Celan nije bio poeta vates u smislu kako je to bio Helderlin. Kada je reč o jeziku. I ono što pesnik daje nije. i ono to i čini. Duga –Šamac. Oktoih – Podgorica. Biblioteka delâ koja tumače Celanovo delo je ogromna. nekakva proizvoljnost. Uvek se. U rečima leži iskustvo sveta. Postavlja se pitanje šta ono tumači? Svako pesničko delo daje sopstveni odgovor na ovo pitanje. On je. To je posao filosofa i hermeneutičara. razume se. pratio tragove Celanovog pesništva. 76. mora imati u vidu da tekstovi pesnikâ uspostavljaju jedan susret koji valja da bude shvaćen kao susret između bitka i jezika. Sâm trag (Spur). Navod iz razgovora Žaka Deride sa Žan-Lujem Udebinom i Gijem Skarpetom. „nijedan se kontekst ne može zatvoriti u sebe. 6 (1986). 1986. te odnos samih reči među sobom nije tako koncipiran da se smisao može sam od sebe složiti. kako ga Derida tumači. nego je takođe satkan od razlika sila koje značenje istovremeno ukidaju proizvodeći ih. bio poeta doctus.47 knjizi koja je posvećena Celanovom pesništvu. na srpskom Žak Derida: Razgovori. original 1972. događaj. Književna zajednica – Novi Sad. No. Event. Padnemo li u bezdan. kontekst/ Signature.suprotstavljamo vladajućem autoritetu označenog“. jeste nekakva nevidljiva razlika unutar već prokrčene staze koju je sačinio pesnik. naime. tako je i svako tumačenje (kao pisanje) to isto. mi nikada nismo dovoljno duboko spušteni u njegovu dubinu. Jer. Vladimir Milisavljević. te se i u njemu zbiva izvesno dodavajuće tumačenje smisla izvornika koji je. 46 Jacques Derrida: Potpis. Jezik govori. recimo to tako. Prevod na nemački 1986. str. str. Davanje značenja jednom pesničkom tekstu putem njegovog tumačenja proizvod je razlike silâ smislova. Unutar te razlike koja pokušava da „prevede“ izvorni tekst i da ga protumači sadržane su samo transkripcije značenja. prev. Zato Hajdeger i kaže: „Jezik jest: Jezik. krčio put koji mu je otvarao stazu vodilju u već utisnuti trag toga pesništva. 18.

mi pitamo: je li on uistinu raspolagao jezikom koji mu se nametao? Nemajući potrebe da zapadamo u nepotrebnu mističnost. setimo se govorio je Celan. 381. dakle nešto što leži u samoj stvarnosti. den dieser Satz nennt. 49 Martin Heidegger: „O biti jezika“ („Das Wesen der Sprache“). str. Izvornik: M. Jezik se manje odnosi na čoveka. hrv. prevod str. Govor Celanovog jezika „treba tražiti u govorenome“. die Sprache verfügt über ihn“). hrvatski prevod Marijan Cipra. Bit jezika je ono što je bitstveno („Wesende“). hrv. prevod str. 51 Martin Heidegger: „Bit jezika“ („Das Wesen der Sparche“). a više na bitak. U ovim naznakama dâ se razabrati mnogo šta. Staiger): „Pojam ‘subjekt’ je skoro oronuo. ko upravo sada jeste najmanje on sam (. Die Sprache spricht. 1996. no jezik raspolaže njime“50 („Der Begriff ‘Subjekt’ ist fast hinfällig. Govoreno daje odnos između reči i stvari. 323. Heidegger: Unterwegs zur Sprache. „Reč“. utoliko više što sama reč u svojoj dubini nosi taj odnos i o tome se temelju pita. 114 . opšte uzev. „Reči“. 1963. pesnikov misaoni odnos spram jezika koji. Wir fallen in die Höhe. Stoga... Idući Hajdegerovim tragom slično će istaći i �mil Štajger (�. „treba da postanu imenima“. Ono što leži u samoj stvarnosti jezik sâm daje. 200. U ovoj Hajdegerovoj naznaci. der gerade jetzt am wenigsten ein Selbst ist (. Jezik pesničkog dela hoće da pokaže bitak. Pokazivanje toga otvorenog zahteva drugačiju upotrebu jezika od one kojom se svakodnevno služimo. Ako svaka hermeneutička teorija upućuje da se tekst ima čitati kao „tkanje reči“ i u odnosu na reči koje su u njemu i iz kojih će se crpsti značenje. u: Martin Heidegger: Kraj filozofije i zadaća mišljenja. Zagreb. fallen lassen. Jer ko je to još koji u poslednjem stihu kaže: ‘ja sâm’? Neko.) So ist man denn versucht zu sagen: er verfügt nicht über die Sprache. str. Denn wer ist das noch. onda uputna „formula“ glasi: „Bit jezika: Jezik biti“51 („Das Wesen der Sparche: Die Sparche des Wesens“). no i nužnost pesničke upotrebe reči. naime. „daje bitak“49 („Das Wort gibt: das Sein“). On misli dalje i prapočetnije nego sam čovek. 50 �mil Staiger: Die Zeit als Einbildungskraft des Dichters (Vreme kao uobraziljna snaga pesnika). Ono čisto „govoreno je pesma“. kaže Hajdeger. pripada 48 Martin Heidegger: „Jezik“. opet upućuje na nekakvo susedstvo koje postoji između spevanog i onoga u pesmi mišljenog. kažemo: jezik u pesništvu „iskače“ iz jednog ontološkog izvora. Deren Hoheit öffnet eine Tiefe“). Odnos pevanja i mišljenja pokazuje se uvek kao nekakvo pitanje o temelju. 193. nalazi se put kojim treba ići prema Celanovoj poeziji.374. izvornik str. pak.. 1959. str.Mi padamo u visinu. 13. onda bismo mogli da kažemo da se njegovo pesništvo nalazi upravo na putu ka jeziku u specifičnom smislu reči. 51. reći će Hajdeger. uvek daje i jedan novi odnos. Stoga i pevanje i mišljenje jesu nekakvo traženje. der in dem letzten Vers ‘ich selber’ sagt? �iner.. Polje toga traženja jeste samo pesništvo kome je stalo da iskaže stvarnost. taj odnos. Događa se nešto što „diskvalifikuje“ sâm subjekt u odnosu na „moć jezika“. imajući u vidu Celanovo „tamno“ i „hermetično“ pesništvo. na nekakav odnos između pevanja i mišljenja. stürzen wir nicht ins Leere weg. Pevanje i mišljenje vode jezik nazad ka njihovom zaboravljenom izvoru. Branko Despot i Ivan Salečić. pokazujući ga.) Stoga je bolje pokušati reći: on ne raspolaže jezikom. Stoga je „tamnost“ ne samo posledica. izvornik str. koju treba shvatiti i kao jednu hermenutičku naznaku. Wenn wir uns in den Abgrund. i to traženje koje je „na putu ka jeziku“ („unterwegs zur Sprache“). ono otvoreno otvorenog. Uzvišenost te visine otvara neku dubinu“48 („Die Sprache ist: Sprache. „Ljudi nisu gospodari jezika“. Ako bismo ove reči primenili na Celanovo pesništvo. Naprijed – Brkić i sin. upućuje dakle.

kako je to uvideo i Hajdeger. koje započinje sa pitanjem o biti jezika koje je njegovo prapočetno pitanje. Ono je ontološko u smislu da pokazuje u svojoj biti bitan odnos („Wesensverhältnis“) spram pevanja. Pitanje o tamnosti (hermetičnosti) Celanove lirike razrešava se tako u svetlosti njegovog bitnog odnosa spram pesništva. prevod str. Budući da je bitak nešto posve tamno. naime da jezik kazuje bitak. „govori prikladna reč“. pokazujući najpre svoj bitan odnos spram jezika. To dvoje uvek idu zajedno. i mišljenja. Taj povratak zahtevao je traženje koje se nužno moralo uputiti u najtamniju tamu svojega Pitanoga. bitku. nikakva tamnost. 115 . Pesnik Celan je u svojoj lirici takođe izričito zahtevao taj povratak na pesništvo koje će iznova probuditi najizvorniji san pesništva. uistinu. Ova prikladna reč često u svetu stoji neprepoznata. postavljajući sebi zadatak – „nužnost izričitog ponavljanja pitanja o bitku“. ali stoga istinito. Ona je posledica nužnosti koja stoji u onome što to pesništvo ispituje. stoga. izvornik str. izvoru. trajnim zadatkom filosofske i pesničke hermenutike. 382. naime bitak sâm i koga ima tamo gde. Stoga tamnost Celanove lirike nije. hrv. Sva pitanja o bîti (nečega) danas su pala u zaborav.„onome što sve o-pućuje i njemu je najsvojstvenije“52 („eignet dem alles Be-wegenden als dessen �igenstes“). te stoji na samim počecima pevanja i mišljenja koji su susedni ogranci istoga – jezika naime – to se pesništvo Paula Celana pokazuje unutar tih relata. 201. istini. 52 Ibid. Tumačenje te reči ostaje. povratak imenu. dakako. logosu. Pesnik Paul Celan se u svome pesništvu upućivao onome najsvojstvenijem jezika. kako kaže Hajdeger. Beskonačnost svake interpretacije takođe je svodiva na pitanje o izvoru i biti jezika.

ali se i iz istog razloga može i ne učiniti ono što treba da se uradi. pa se pod unutrašnjom ili spoljašnjom prisilom objaš­ njenje daje u ravni racionalizacije kao vrsta odbrane kojom se prikriva tamni naboj volje da se nešto učini ili ne učini. još jednom od porodičnog miljea u kojem odrasta i u kojem se vaspitava pojedinac. inat je zato više instinktivno protivljenje nego rezultat svesnog delovanja. a apsolutizuje sama želja. oni se međusobno bit­ no razlikuju. Ukoliko sagledamo taj proces u okviru tradicionalnog patrijarhalnog sistema vrednosti. Prkos proističe iz potrebe za suprotstavljanjem radi ostvarenja određenog cilja. Tada izostaje jasan cilj težnje jer se sopstvena volja ne usmerava ka njegovom ostvarenju već u njenom samopotvrđivanju. volja se kroz samovolju iskazuje postupcima suprotnim stvarnim životnim interesima pojedinca. kao nosioca kulture. Te naredbe često su manifestacija gole sile roditeljske moći. samovolja relativizuje značenje cilja. motiviše činjenje nečeg drugog. Budući da vlada otuđenom voljom pojedinca. mi se inatimo. suprotstaviti se zbog samog suprotstavljanja a ne zbog cilja koji bi se time postigao. samo zato što to nećemo.Bojan Jovanović PSIHOLOGIJA INATA Iako i prkos i inat imaju zajedničko poreklo u suprotstavljanju. dakle. Tautološki argu­ ment inata je infantilan i iracionalan. ili činimo ono što hoćemo prema identičnoj formuli „hoćemo zato što hoćemo”. dok je inat suprotstavljanje radi samog suprotstavljanja. onda možemo uočiti pojačanu represivnost i rigidnost u komunikaciji između starijih. Pokornost i prinuda Pođimo. zbog inata ili terati svoj inat znači manifestvovati svoju volju. Osujećenost u ostvarenju željenog cilja. Učiniti nešto iz inata. Umesto afirmacije svoje volje postignutim uspehom. Različiti izrazi osporavanja pokazatelji su izvesnih psiho­ loških odlika koje u nesvesnom tipu reakcija odražavaju dublje crte ličnosti. U takvom ambijentu deca se odgajaju ne samo da budu poslušna već i pokorna u prinudnom izvršavanju naređenja svojih roditelja i starijih. već ono što ne želimo to radimo. kada ne činimo ono što bi trebalo. inatom se svesno relativizuje značaj predmeta želje. prema poznatoj formuli „nećemo zato što nećemo”. suprotnog svo­ jim interesima. racionalnog i objektivnog promišljanja. ali moralno ne­ dostojnu nagradu. Međutim. i mladih koji usvajaju te vrednosti. Odbijajući da učinimo ono što se od nas traži. Za razliku od pojave da ne činimo ono što želimo. Pomeranjem akcije htenja ka objektu manje vrednosti ne donosi zadovoljstvo njegovim dobijanjem. Ne uzimajući sebe kao sredstvo za ostvarenje cilja već sebe kao osnovni cilj. Poput prkosa. Pokušamo li da osvetlimo taj naboj onda bi trebalo da potra­ žimo njegove kako individualno­psihološke korene tako i socijalno­istorijske okolnosti koje su uslovile formiranje ove karakterne crte. svojim prkosom odbacujemo primamljivu. i inat se može ispoljavati aktivno i pasivno: nešto se može uraditi iz inata. koja 116 . već samo potvrdu individualne volje.

Međutim. roditeljeva reakcija ima za cilj da svoje naredbe učini neupitnim tako što sankcioniše njihovo neizvršavanje. razlog i uzrok u drugom. 258. V. Jerotić. Dimitrije Mitrinović uočava 1 Zavisno od nosioca te moći. ropska potčinjenost pretvorila je slobodoljubivog i pravdoljubivog čoveka u nezadovoljnog pojedinca. Prosveta. Uslovljeno da se povinuje naredbama. U inicijacijskom mitu ovaj odnos je iskazan motivom ubijanja zmaja. Dete povremeno iskušava granice te svoje male snage ne izvršavajući izrečena naređenja i radeći po svojoj volji. Korene tog ponašanja. „Masovna psihologija i analiza Ja”. tako da se kao odrastao član društva ponaša istovetno prema mlađima od sebe. roditelj ga prisilja­ va da mora da učini ono što mu je rečeno. ona se izražava inadžijskim iracionalnim suprotstavljanjem. pa makar to bilo i pogrešno. Darovi naših rođaka II. 3 Upor. kada nije u prilici da naređuje. pojedinac se suprotstavlja svom ocu ili ujaku. Zagreb. pojedinac nasleđuje obra­ zac ponašanja. ja bih uradio to i to. već na čistoj volji drugog koja traži slepu po­ kornost u izvršavanju te naredbe. str. 13. na ovaj način tuđe. Na detetovo pitanje zašto da uradi upravo to što je naređeno. dakle. str. voljom. Kada svoje odbijanje da izvrši naredbu obrazlaže time što ne vidi njenu smislenost i ispravnost. bez obzira na njihovu neopravdanost i pogrešnost. 1993. jer smatram da je to najbolje”.ZLATNA GREDA je takva zbog detetove nemoći da joj se suprotstavi i iskaže svoju volju. Malinovski. 3 O inadžijskom obrascu ponaša­ nja možemo govoriti kao posledici autoritarnih naredbi i prisili njihovog bespogovornog izvršavanja. Prosveta. 1986. 2 Za razliku od Engleza koji tek kada budu pitani za savet i mišljenje odgovaraju prema obrascu: „Da sam na tvom mestu. a stvoreni inadžijski mentalitet ispoljava se i bez konkretnog motiva za bunt. Izvršavanje. Beograd. Freud. dete će kao mladić ili devojka poseban otpor pružiti u vreme puberteta kada će nastojati simbolički da se oslobodi sputavajućeg autoriteta i time steći pretpostavke za dalje samostalno odrastanje. 1971. Ta konstrukcija predstave o drugom udaljena je od realnosti za dimenziju utvarnog koja je proizvod samouverene oholosti. kada je reč o srpskom inatu. Na isti način pokazuje se i zavist prema drugom kada on postigne određeni uspeh.2 Istorijske okolnosti Dugotrajne nepovoljne istorijske okolnosti samo su dodatno uticale na stvaranje obrasca inadžijskog ponašanja vezanog za iracionalni bunt koji ne donosi nikakve nepo­ sredne koristi već samo štetu. ne zasniva na razumljivom argumentu. – S. str. Zato kada se dobije prilika da se ispo­ lji. Budućnost jedne iluzije i drugi spisi. Umesto svog autoriteta. roditelj koristi moć autoritarnosti. znači ubijanje i poništavanje sopstvene volje. Govoreći o neuređenom poretku i stanju nekog neprekidnog vrenja u svim zemljama u kojima je živeo srpski narod početkom dvadesetog veka. „Seks i potiskivanje u primitivnom društvu”. daje savete drugima i nudi sopstvena rešenja za spas drugog. Beograd.1 Vaspitan u ovakvom ambijentu. on kao odrastao stalno nameće svoje sta­ vove i mišljenje. možemo prepoznati u tradiciji vekovne borbe za slobodu i pravdu. odnosno samovoljom koja ne traži nikakav motiv. tako i tako. 117 . 228­229: B. u Magija. Naprijed. Međutim. nauka i religija. roditelj mu odgovara: „Zato što sam ti ja rekao to da uradiš!” Smisao i razlog se. Dete se protivi toj naredbi na isti način. Njegovo nezadovoljstvo iskazuje se stalnom potrebom da ispravlja ne samo svoje već i tuđe nepravde. Budući da taj otpor nije dovo­ dio do željenog i konkretnog uspeha.

Ovu ocenu istoričara LJ. kako se smatra. Bosanska vila. više negativan no pozitivan. Mitrinović. 11 M. 118 . Delta pres. 1923. tom. Literarno delo i nacionalni mentalitet. Sarajevo 1908. a ne pred početkom njegovim. Ibidem. poslovica br. Stevan Sre­ mac je u svojim delima naznačio ovu karakteristiku i u širem kontekstu nacionalnog men­ taliteta. Na ta pravila javne komunika­ cije. bitno od nebitnog. Beograd 2006. Beograd 1986. njena kultura i njena književnost. str. 8 Z. str. str. vezana i za izvršavanje ličnih obaveza pojedinca prema društvu i obavezu njihovog poštovanja. 12. str.10 Ukoliko i mane jednog naroda. zavisno od sredine. inat je treći činilac koji. U romanu Pop Ćira i pop Spira inat se ispoljava kao „paorski nemešag”. 7 Stevan Jakovljević će napisati: „Ova urođena inadžijska crta naroda srpskog počela se odmah ispoljavati”. Beograd.6 Izražena u javnom ponašanju. stranačkoj politici. „Spadaju li i mane u nacionalni karakter”. 1991. odnosno slabljenje i nestajanje negativnih i anahronih psiholoških crta. najčešće mislimo iza svršetka dela. spadaju u njegov nacionalni karakter. Uz sevap i hatar.8 Ukazujući na negativne karakterne crte srpskog naroda Skerlić veli: „Sangviničar. Pisci i knjige 5. Jugoslavija­ publik. upućuje i narodna poslovica: „Plati. Srbija. Konstantinović. mržnje i sličnih nedostojnih motiva. Sabrana dela. Kovačevića navodi S. „Demokratizacija”. način na koji se izraz lične volje ispoljava u sferi javnog života čini inat smetnjom u normalnoj komunikaciji. Beograd.neophodnost da duh naše javnosti bude trezveniji i razboritiji kako bi bio sposoban da razlikuje glavno od sporednog. Konstantinović.5 Iako spada u oblast privatnog života. svoje društvo i u svoju književnost”. 579. Narodna knjiga. a pojedini pisci isticali su da je ona urođena Srbima. stvarna i temeljna ubeđenja od površne političke retorike.s registrom ključnih reči. 116. zavisti. U tom kontekstu on piše: „Upravo. Beograd. koja karakteriše i likove u pri­ poveci „Kapetan Marjan”. 120. rukovodeći se u životu više ‘inatom i sevapom’ no razlogom i po planu – današnji Srbijanac je sve svoje mane. Ekmečić. 1996. pa se inati”. nije potekla iz razložitih i principijelnih uvjerenja. Skerlić nije mogao da pretpostavi da će upravo u promenjenim socijalnim i životnim uslovima tokom Prvog svetskog rata i stva­ ranjem nove države doći do formiranja nepovoljnih okolnosti u kojima će upravo nega­ tivne nacionalne karakteristike da dođu do izražaja.9 Optimističan u odnosu na verovanje u konstantnost suštinskih pozitivnih odlika nacionalnog karaktera i moguću promenu. Srpska književna zadruga. Srpska trilogija 1/II. Najveća većina naših radnji. Danica. Vukova zadužbina. Iz istorije i književnosti II. principe od kaprica. 26. 239. Upor. rđav sluga ali i rđav gospodar. od neshvaćanja položaja stvari: mi još uvijek. nego iz inata. ona se različito ispoljava. više rušilac no stvaralac. Međutim. Jovanović u ogledu „Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera”. cjelokupni naš život boluje od oskudice misli. osobito u unutrašnjoj.”4 Negativno značenje inata po­ sebno je izraženo u domenu socio­kulturne patologije. 2000. kako smatra Ekmečić. Nolit. inadžijska crta smatra se crtom srpskog nacionalnog karaktera. BIGZ. Skerlić. Upor. 6 Vukove narodne poslovice . kao i svoje vrline. Geca Kon.7 Opisujući inat kao karakternu crtu svojih junaka. 10 Na primeru književnih dela Pokošeno polje Branimira Ćosića i Timor mortis Slobodana Selenića. Beograd. 4250. str. koji karakteriše ove banatske sveštenike. Zoran Konstantinović ukazuje kako se u negativnim uslovima okupacije razvijaju pre mane nego li vrline kao nacionalne osobine. sebičnosti. br. U romanu Vukadin glavni lik odlikuje se ovom osobinom. 2. Z. 288. nervozan. preneo i u svoju državu. srpski narodni ilustrovani kalendar za 2001.11 onda je i inat jedna od karakteri­ 4 5 D. 9 J. razdražljiv. deformiše naš javni život nedovoljno odvojen i zaštićen od privatnog života.

Inaćenje iz zlobe i mržnje odvodi u zlo. ateističkom tvrdoglavošću i inaćenjem. od hrišćanskog prkošenja. zarad ostvarenja tog cilja. slave. poput drugih negativnih obe­ ležja. Ne slaveći iz inata. nisu mogle biti plod inata. kada su se te okolnosti promenile i kada su se stvorili uslovi da se slo­ bodno slavi i obnovi tradicija. takav pojedinac podleže eskapistič­ kom iskušenju da inatom iskaže iracionalni bunt prema svojoj okolini. Umesto prkosnog odgovora na postojeće izazove i savladavanja postojećih teškoća. radimo po svom. 1409. pojedinac odlazi iz nje u tuđu. svakako.12 Ova pojava pokazatelj je plitkih hrišćanskih i dubokih paganskih korena koji se na iskušenju istrajnosti potvrđuju promenenom vere. Srbi su i u vreme komunizma prkosili nepovoljnim okol­ nostima. rađale su se velike ljubavi koje. bira i uzima bračnog partnera iz inata. donoseći vodu iz susednog kraja i koristeći metlu. Kažnjavanje drugih kao samokažnjavanje Karakteristični oblici inadžijskog ponašanja pokazuju da se ono javlja u svim prilikama kada prioritet potvrđivanja svoje volje relativizuje značaj samog cilja i svrhe postupka. zbog nestanka struje i vode. Beograd 1996. onda se inatimo. Međutim. dakle.stika srpskog nacionalnog mentaliteta. jer prkosimo radi prkosa. Međutim. uspemo da održimo higijenu stana. To znači da i inat. Prelaz u drugu sredinu nije motivisan potrebom ostva­ renja uspeha i samopotvrđivanja izvan svog kolektiva. Jerotić. Bolesnik koji odbija da se leči iz inata čini to da bi napakostio samom sebi. a time simbolično kaznio svoje bližnje koji mu nisu verovali da je bolestan ili mu u bolesti nisu pružili očekivanu negu. Za razliku. dok se ljubavnim osećanjem 12 V. ulaga­ njem većeg napora nego do tada. četku i krpu umesto usisivača. 119 . Istu osvetoljubivu poruku on šalje i kada zbog nemogućnosti da se oženi ili uda za onog koga želi. str. pojedinac manife­ stuje svoju slobodu. Prkosimo kada u nemogućnosti da očistimo kuću. Održavajući tradiciju proslavljanja krsnog imena. ali na način koji senči njegov izbor onom slepom voljom suprotstavljanja radi suprotstavljanja. Prkos tumačen kao inat Uprkos određenim nepovoljnim uslovima. pojedinci su odnos prema svom duhovnom nasleđu izražavali osporavanjem. realne i istinite slike o kolektivnim psihičkim odlikama i manama. Ne nailazeći na očekivanu podršku svoje okoline. paganskim inaćenjem nastoji se manifestovati sopstvena volja koja. valja sagledati u kontekstu celovite. ne bira sredstva. Paganski koreni Iako su Srbi uspevali da iz prkosa i u najtežim okolnostima ropstva sačuvaju svoju pravo­ slavnu veru. ukoliko postoje kul­ turna i verska pravila da se u vreme velikih praznika to ne čini. „Otkud prevere u balkanskih naroda”. Književnost 11­12. Nanoseći štetu sebi. isprovocirani pojedinci su iz inata menjali religiju ili veroispovest i prelazili u islam ili katoličanstvo. a mi uprkos tim pravilima. on simbolički kažnjava druge. ponekad i rivalsku ili neprijateljsku sredinu.

Nedovoljno jasno razgraničenje prkosa i inata uzrok je neadekvatnom korišćenju ter­ mina inat. Za razliku od inaćenja kao izraza slepe sile osporavanja ili potvrđivanja. njihovo odugovlačenje sa dogovorom o formiranju vlade nagoveštavalo je i mogućnost novih izbora kao način izlaska iz postojeće političke krize. godine skup­ štinsku većinu. već od moći da se nametnu kao rešenje i primene u praksi. Političko inaćenje Kada su partije demokratskog bloka dobile na izborima. umetnički stvara. narodna skupština često se pretvara u arenu sukobljavanja najnižih strasti i nadmetanja u nipodaštavanju i omalovažavanju protivnika. Zaslepljeni svojim osećanjima. već da trenutno iskaže moć svoje volje. već iz inata. skriva duboku motivisanost slepe volje koja stoji iza takvog čina. Suprotstavljanje. pobeđuje. svako prkošenje označava se inatom. U senci tanatosa Za razliku od prkosnog suprotstavljanja kao načina da se stigne do cilja. Formulacijama tipa „proradio je naš inat” kao efekt narasle moći koja je dovela do promene i preokreta. ali ispunjeni osećanjem pravde zbog kažnjavanja onih koji su ih prethodno izneverili. svesni štete koju bi sebi pričinili. a ne i inatiti. inaćenje igno­ riše relevantnost pretpostavljenog cilja kao željenog objekta. Inat kao prkos radi prkosa pokazuje svoju tamnu stranu. krajem 2006. ne dovodi se u pitanje njihov objektivni kvalitet već se manifestuje sopstvena poli­ tička volja vezana za moć vladanja ili osporavanja vlasti. a ne čine to da bi se bilo kome inatili. motivski se pogrešno određuje. Nezadovoljni takvim stanjem. bez obzira na objektivnu efektnost. samo zato što se tako hoće. u recepciji i tumačenju sredine koja postupke i ponašanja pojedinaca doživljava kao suprotstavljanje sebi. pretnjom da neće glasati za njih već za njihove političke pro­ tivnike. Međutim.može samo prkositi. Takvim postupkom ne bi glasali shodno svom političkom uverenju. njihovim apriornim osporavanjem od strane opozicije ili vlade. Inadžija nema za cilj da preinači postojeće stanje u svoju korist. Ne uspevajući konstruktivnim postupcima da utiče na tok željenih promena. Voleći se zbog sebe samih. politička arena je realnost u kojoj se moć volje i pokazuje u svetlosti težnje da se nezavisno od objektivne procene određeni predlog nameće ili osporava. U domenu političke borbe. Iako se takvoj sredini može činiti da joj se ljubavnici svojom vezom inate. birači su upozorili na inadžijsku crtu svog mentaliteta. jer inat nije pozitivni pokretač da se živi. Potvrđivanje predloga ne zavisi od njihove objektivne procene da li su stvarno dobri ili loši. radi. Bez obzira na suštinu skupštinskih predloga. zbog svog narcizma i nemogućnosti dogovora postale same sebi smetnja da se volja građana i ostvari. oni prkose okolini koja ne pokazuje razumevanje za njih. pojedinac se suprotstavlja 120 . pojedini birači te političke grupacije zapretili su da će u slučaju novih iz­ bora da glasaju za suprotnu radikalnu stranku. Budući da su demokratske stranke koje su dobile izbore. oni su spremni i na najveće žrtve da bi prkosno istrajali u svo­ joj ljubavi. pa je kao nedozvoljenu nastoje raskinuti i osujetiti. realnost te emocionalne veze je drugačija.

nastoji uvek da uradi nešto na svoju ruku. koja se ispoljava u situa­ ciji promene okolnosti i gubljenja prvobitnog značenja činioca prema kojima se izgradio negativan stav. inatom se. Inaćenje je svojevrsna osveta nad onim što oličava prepreku. Zbog sopstvenih duboko ličnih psihičkih potreba da se iskaže negativitet svoje volje. Ta destruktivnost je radi destruktivnosti i donosi prolazno zadovoljstvo oslobađanja od postojećeg neinvestiranog naboja. Iako tom prilikom i inadžija trpi štetu. jer je inadžija u vlasti nečeg višeg. a inatom se suprotstavljamo smrti osporavanjem i negiranjem i samog života. Poruka inata. Iako su u međuvremenu prestali objektivni razlozi da se takav stav i dalje ispoljava. odnosno pokazujemo koliko je ona nejaka u disciplinovanju naše volje da ostvarimo željeni cilj. mogućnost da. suprotstavljamo se svojoj racionalnosti. Negacija kao uslovljena reakcija Inaćenje je iracionalno suprotstavljanje očiglednim i neopozivim činjenicama. Rečju: prkos je vrlina. bilo kolektivne u vreme ropske potčinjenosti. nastoji iskazati argument snage negativne volje koja se nameće umesto realnosti. Inat je ona vrsta samovolje koja priziva kob. Inadžiji je strana diplomatija. Dugo sprečavanje ispoljavanja sopstvene volje. prkosi se radi prkosa. Terajući inat drugima. bez obzira na štetnost svojih 121 . Osvetničko svojstvo inata sadržano je u želji da se suprotstavljanjem nanese šteta drugome. snažnijeg od svoje moći da bi mu se suprotstavio na drugi način.postojećim okolnostima i svoje razočarenje iskazuje očajničkim gestom inata usmerenim i protiv sopstvenih interesa. odustaje se od svakog kompromisa i radi se suprotno. Mogućnošću da se prkosi smrti. on pokazuje da je neslobodan čovek i da njime gospodari slepa sila čiji nalog sluša i ispunjava. inat je pokazatelj naše zarobljenosti negativnim odnosom prema drugom. stvara i određeni inadžijski mentalitet stalnog i često objektivno bezrazlož­ nog. privoli drugog za ostvarenje sopstvenih interesa. podići će visoku ogradu. Inat je izraz iracionalnog bunta koji svoju negativnost pokazuje u destruktivnom i samodestruktivnom ponašanju. Suprotstavljanje i težnja da se uvek uradi suprotno ispoljava se u izmenjenim i povoljnim okolnostima i prema dobronamernim inicijativama. Iza inata stoji narcizam. dok se inaćenjem sa životom poni­ štavaju njegove osnovne vrednosti. Narcizam pojačava strah od smrti. uprkos sopstvenim interesima da se tako ne postupi. Ne­ moćan da pobedi sebe. Međutim. uverenost u sopstvenu isprav­ nost. Za razli­ ku od prkosa kojim se izražava otpor i bunt protiv postojećih okolnosti. uprkos postojećim pravili­ ma. sa kojim je u sporu. Inadžiji nije stalo do promene već do gesta volje koji nije usmeren ka ostvarenju nekog vrednog cilja. a inat je porok. bilo pojedinačne u vreme individualnog sazrevanja tokom detinjstva i adolescencije. po svojoj volji. zaljubljenost u sebe. Za inat susedu. jer ga greje energija inata. potvrđuje se život. čineći izvesne ustupke. On. U tom smislu ovakvo suprotstavljanje ima svoju duboku tana­ tološku senku. vezane za osporavanje i neprihvatanje postojećeg stanja kao načina formiranja svoje individualnosti. on tuđu štetu koja može biti i manja od njegove doživljava kao ličnu korist. a to što će i njegova kuća da bude u većoj senci od susedove njega ne brine. uprkos snazi argumenta. ali subjektivno duboko motivisanog suprotstavljanja datim okolnostima kao načina potvrđivanja svoje volje.

onda pojedinac svojim postupkom potvrđuje moć karakterističnog načina mišljenja i ponašanja koji ga je mentalno oblikovao. Koliko je žilava crta inata u mentalitetu naših ljudi najbolje se vidi u njihovoj uobičaje­ noj komunikaciji. bez obzira na to šta je rečeno. Niš. Time se ne iskazuje. već mu se suprotstavlja radi suprotstavljanja. kada se bez obzira šta sagovornik kaže izražava neslaganje sa njim već onom prvom karakterističnom reči: „ne”. u stvari. Sagovornik se. str. 30­38. Razmotrimo li poziciju tog apriornog negatora. već prema drugom. 2002. To ponavljanje podgrejano je buntom koji izvire iz nesporazuma sa okolinom i težnje da joj se nametne svoje viđenje kao objektivna istina. koje se izgovara pre nego što se uopšte zna šta se zapravo hoće. 5. koji se apriori osporava i negira. Bez sposobnosti da bude u funkciji dijaloške komunikacije i rea­ guje shodno izrečenom i saslušanom. koja spada u individualno­psihološke karakteristike ličnosti. ali neprepoznati negativitet projektuje se na drugog koji se lakše zamrzi zbog njegovih sitnih mana. S. Taj evidentni. 1969. 14 Upor. Matica srpska. nego što se zavoli zbog njegovih izraženih vrlina. on se negira da bi učesnik u verbalnoj komunikaciji istakao svoju volju i sebe. njegovu imaginaciju više podstiče mogućnost ne­ giranja negoli potvrđivanja. adekvatnije i autentičnije reakcije. ali mu neretko nedostaje sposobnost da isto tako ubedljivo kaže šta hoće. pa zato nije ni čuo. pojedinac nastoji da opravda sebe tako što ih ponavlja. uslovljava donošenje loših odluka činjenjem pogrešnih izbora. 13 Upor.postupaka. neki njegov stav i povodom toga izražava svoje suprotstavljanje. jok”. Suženih mogućnosti empatije. 318­319. nije pažljivo ni slušao. videćemo njegov duhovni i emocio­ nalni nemir pred drugim. Ukoliko je izražavanje negacije dublje motivisano kao odre­ đen obrazac reagovanja. već se uzima neka njegova izgovorena reč. prkošenja radi prkošenja. Tim čestim i prepo­ znatljivim „neću”. Prosveta. 122 . „nije”.13 Uslovljen na ovaj način. zapravo. verbalni inadžija je u stalnom suprotstavljanju i su­ kobljavanju. „nemoj”. ne osporava u ravni onog što je izrekao. Takvim ponašanjem i mišljenjem izražava se karakteristična crta mentaliteta. on ume jasno i argumentova­ no da objasni šta neće. Veći osporitelj nego afirmator. Odabrana dela knj. Jerotić. sagledamo i u smislu kolektivnog.14 Ono što je on u suštini rekao nije povod dijalogu. dakle. Približavanje Bogu. odnos prema kazanom. Povremeno ili stalno iskaziva­ nje ovakvog odnosa prema drugom posledica je naučenog ponašanja. Frojd. iskazu­ je se karakterističan prerefleksivni oblik saznanja stvarnosti kojim se manifestuje unapred formirana predstava. Suočavanjem sa poraznim ishodom svojih postupaka. onda u inatu kao crti mentaliteta možemo prepoznati i konkretne uzroke psihopatoloških poja­ va javnog društvenog života. ili „ma. Sagovornik se. „Nelagodnost u kulturi”. Iz kulture i umetnosti. Instinktivna i preovlađujuća reakcija negativiteta. mišljenje i postupak. inat se otkriva kao vrsta psihološke zavisnosti pojedinca od takvih postupaka koji nesumnjivo ograničavaju mogućnost njegove slobodnije. Novi Sad. i zato gluv za glas drugog koji do njega i ne dopire. „Kako slušamo jedni druge i kako bi trebalo da se čujemo”. Ova­ kva psihološka dispozicija otežava suočavanje sa sobom i priznavanje sopstvenih grešaka koje ojačavaju tamnu stranu naše prirode. V. Ukoliko ovu osenčenost našeg bića.

kamoli da se dotaknu i svim čulima prožmu pri punoj svetlosti pamćenja svakog zajedničkog časa. priča. Zašto ta druga strana medalje nije mogla da bude ni na španskom objavljena onda kad je „Ćao. Kortasar je tada napisao i priču u kojoj se ispostavlja da smetnja ono dvoje junaka iz prethodne priče nema uopšte veze sa elektrikom. ili su se pak u tami suštinski dokučili i tako opet uzajamno upamtili. Pod naslovom „Ćao. ipak. naravno. bila su svetla koja. našla i neke daleke odjeke. jer je nameravao da još radi na njoj u smislu doterivanja. nestvarnu i u stvarnosti. potpisnica ovih redova dodatno zašla u knjižaru. nije iz sveta književnosti. pak. autor svakako nije mogao da nasluti da će na svojoj koži da doživi još jednu temeljnu podudarnost. iz koje. ta Urugvajka nije kasnije uhvatila korak sa Kortasarom. Pošto ju je na tom safariju po Keniji upoznao. u knjižari toplih isparenja. šta misli. već počev od pisanja. Dok je uobličavao Magin lik. Ta. Našla se u Barseloni. prizivao. Jedina smet­ nja. Jedna. U stvarnosti je tada zaista i postojala Urugvajka koja je autora planetarnog romana kamernih sladokusaca nadahnula da uobliči taj neuhvatljivi lik. ne kao deo čitave zbirke ili čak čitavih zbirki priča). proizlazi da smetnja nije u vezi sa paljenjem ili ga­ šenjem svetla. a ona da ih ipak ugasi. uz to. objavljena je na španskom bez smetnji. zastupnici pravnih naslednika Hulija Kortasara. u prevodu pomenute potpisnice. Prevodilac ove druge priče. činilo se. Verona”. odnosi na Urugvaj­ ku koju je autor te priče stvarno upoznao u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka na nekom afričkom safariju. sklanjajući se od prolećne kiše u Barseloni. Gotovo odmah potom. ili zato što je onda sama potka 123 . Da li Kortasar nije dao da se ta druga priča tada objavi. ili je u sebi sve vreme. Verona” napisana takoreći u produžetku antolo­ gijske priče o tome kako dva lica istog novčića neće nikad moći da se vide. u samoj priči. u vreme patriotske piraterije. ali se tu tek postavilo pitanje o suštinskim smetnjama. Osim ako nije celokupnim ustrojstvom svoga bića. ta priča je i na srpskom objavljena. znači. i ona je objavljena na srpskom (kao priča. i sa nekim izdavačima. Koji su. negde sebe njome predodredio. Druga Urugvajka će se. pojaviti u Kortasarovom životu desetak godina posle one koja je ovekovečena u književnosti.LICE Silvija Monros-Stojaković TORTILJA LJUBAVI Ili o tome kako je. a i upravitelji Kortasarovom zaostavštinom. I o tome kako je tamo. ne­ davno objavljena u svetu a i kod nas. kao što je upravo rečeno. u vezi s tim je napisao dve priče. koja kao takva ne podleže obavezi prethodnog izmirivanja autorskih prava. u stvarnosti. skraćivanja. upravo po volji pomenutih naslednika. pod naslovom „Drugo lice medalje”. Takvu jednu ženu. iz Urugvaja. dopunjavanja. i pisanjem. deset i više godina pošto je u svom romanu Školice za glavnu junakinju već bio postavio Magu. on bi da ostavi upaljena. tek je nedavno objavljena na španskom. Oni su joj ovoga puta objasnili da se jedna Kortasarova priča. upitao je izuzetno blisku osobu koja. međutim. Dakle.

iz uvoza. Znamo čak. pošto je njoj dovoljno i po dvorištu da. po svoj prilici. ili smrt. dakle „tortiljera”. među ostalima.. Dobila je i prvu nagradu „Rafael Alberti” za pesme koje su za ovaj preplet raznorodnih strasti takoreći isključivo preuzete iz zbirke Stanje izgnanstva. U sazvežđima slutnje. da kažemo. ili najpre. kao što je tako­ đe upravo rečeno.bila. „Kao brat sestri”. da nije Kerol umrla pre Hulija. Kao da su i one. jer se to njemu i desilo. svedene. Napisao ju je. nakon smrti Hulijeve konačno nađene Kerol. Trideset i šest je inače broj ključnog poglavlja Školica što se tiče katarzičnog dejstva. „Tarzanov krik”. nije potrebno ništa dodatno reći. sada trajno nastanjena u Barseloni. Tek. na kontinentu što inače služi kao zadnje dvorište u kojem će se spoljni moćnici igrati lego­kockica sa pojedinačnim sud­ binama. u knjizi pe­ sama Izuzev zalaska. koji je prošao i kroz izgnanstvo. „Klub neodlučnih”. a svedeno. Uostalom. „Trkač se sapliće”. Gumica. da sad ne objašnjavamo šta u žargonu Špani­ je još znači izvedenica iz te reči. da bi to što mu se desilo i preživeo”. „Samoubi­ ce A. ostvareni – i sama je pesnikinja. Kristina Peri Rosi. Kortasar nije tu priču objavio. Kako bilo. Pa čak jedino ili najpre u ljubavi. mi koji toliko volimo Hulija. nedavno je dobila još jedno priznanje za svoje istraj­ no. s tim što mu se tada dešavala i bivša već žena. sam je Kortasar objašnjavao da je svako objašnjenje samo dobro prerušena greška. i Kamings. Treća sreća. objavljenoj 1984. Kristina Peri Rosi je i autorka podeblje knjige sabranih priča. i Sernuda. Inače. Kortasar je toj Urugvajki iz dveju svojih priča iz druge polovine sedamdesetih. U toj Kortasarovoj pesničkoj knjizi. nije hteo da se objavi to što je napisao. jer mu se ta priča stvarno desila. Ima nešto i u sazvežđima. napisane tek da se pisanjem izbriše gumica. Delete. i to u svojoj trideset šestoj godini. i da nije sve u znanju. Kristina Peri Rosi piše celim svojim putem. Sve već znamo.. škakljiva. njegove treće žene. Kad smo ovog kišnog proleća sve ovo ispričali barselonskom izdavaču i upravitelju Kortasarove zaostavštine. na osnovu svog pesničkog pristupa i najsurovijem stanju činjenica. dok je bio u veoma Žil i Džim braku sa svojom drugom ženom – inače Ukrajinkom koja je tada bila urednik kod „Galimara” – posvetio i više negoli „Pet pesama za Kris”. pomi­ nju se još i Bašo. Osoba. Pesme Kristine Peri Rosi o višestrukom a nepojamnom bolu veoma su. nakon produžene patnje. da: „tortilja” na španskom znači kajgana. E. on je veoma pažljivo slušao šta je u vezi sa postavljenim pita­ njem odgovorila osoba koja niti piše niti nešto preterano čita. u množini voljenja. samo je rekla: „Pa. u saradnji sa domaćim vlastodršcima. 124 .. A napisao je priču o tome.” ili „Put u Apokalipsu”. u godini Kortasarove smrti.. čak. stvaralaštvo. O Kortasaru. D. peva. eto. Onda se on zadivljeno složio. A Kris. sada po Kortasa­ rovoj volji i naslednica. Jasno. kad je u Urugvaju na vlasti bila još jedna vojna hunta. kojoj u toj knjizi Kortasar posvećuje ovde priložene pesme u prevodu – jer pre­ vod je tek san. jer mu se i desilo. Još jedna hunta. čiji su naslovi. veoma odavde – a koja nipošto nije iz filma književnosti – čim je pročitala prevod. Makar do vlasti ovi naši tek stigli pošto se između sebe poruše kao čista plastika. Naravno.

ali u slučaju rođenja. 125 .LICE Kristina Peri Rosi STANJE IZGNANSTVA I Ovde me boli. kćeri. VIII Od putnika imamo nerazumnu geografiju ono može biti let – progonjena ptica – gubimo ono što dobijamo a dobijeno izgubljeno je u letu. najbolje je ne biti izgnan. GRČKIM PESIMISTIMA Najbolje je ne rađati se. ovde. koji ostajemo?” IV Sanjala sam da me odvode odavde u još gore mesto. kod domovine. MAMINO PISMO Mamino pismo: „A ako svi odu. šta ćemo da radimo mi.

Ni drvo koje smo posadili ni napuštena knjiga.IX Od zemlje do zemlje izgnanstvo je slepa reka. koji živi u drugoj kući. XI Jedna kuća jedna slika jedna stolica jedna lampa jedan šimšir zvuk mora izgubljeni. XII Na toliko kilometara razdaljine niko ne može da ostane veran. 126 . X Upravo umorna sita iznurena razdražena tužna svim mestima ovoga sveta. ni pas. Tumaraju ulicama još nisu novi jezik naučili pišu pisma koja ne šalju godina dana čini im se kao mnogo vremena. jednako su teški kao mamino odsustvo.

književnost ima smisla. bilo bi ljudskije 127 . ni Marti – nisu uspeli da zadrže ruku spravu mučitelja. Ali kada jedna reč ispisana na margini na stranici na zidu pomaže da ublaži bol mučenog.STANJE IZGNANSTVA veoma brzo tako daleko prilično loše uvek teškoća reči besna dugo čudno stranac šta još drvo samo gledam drugačije sve XIV Nijedna reč nikada nijedan govor – ni Frojd.

XXII Onaj starac koji je prao sudove u jednoj kafeteriji Sen­Žermena a noću prelazio Senu da bi se popeo do svoje sobe na osmom spratu bez lifta bez kupatila bez sanitarnih uređaja bio je urugvajski matematičar koji nikada nije želeo da putuje u Evropu.NEĆE STIĆI DO REKE Krv neće stići do reke ako reka promeni mesto a plave ptice – plave kao tvoja senka žene na ogledalu – pevaju s druge strane reke zbunjujući žandare. 128 . Ja sam ga gledala u oči ali ništa nisam videla. XVI A kad bi stigla kad bi krv stigla do reke ptice bi poletele crvena riba prolivena krv plava ptica talasi kao oči razrogačene. IZGNANSTVO Take your hands nauči me da kažem na tamnom jeziku jedne engleske ptice.

jedu svakog dana. samo malo pre toga” „Voleo bih da mi kažete šta je izgnanstvo za vas” „Alisiju su pet puta silovali a posle su je bacili psima” Dobro izdresirani. „Pedru su iskopali oči pre nego što sa ga ubili od batina. moral je na visini. moral je i dalje na visini. druže. moral je netaknut” slomljenih prstiju. za vas” Izgnanstvo je kada se jede moral. pas nije kriv znate. druže. psi vojske snažne životinje jedu svakog dana. druže. od visine. od pre dva dana samo moral i jedemo. pre toga. druže. svakog dana se pare sa lepim devojkama sa lepim ženama. ipak sam ga primila Soba je bila vlažna bila je hladna već dva dana ništa nismo jeli samo hleb i voda pisma su donosila rđave vesti s Druge strane „Šta je za vas izgnanstvo?” reče mi i ponudi cigaretom Ne odgovaram na pisma da ne kompromitujem familiju.XXIII I dođe novinar ne znam odakle da nas pita šta je za nas izgnanstvo. „Recite mi šta je izgnanstvo. Ne znam odakle je bio novinar. to su jaki psi. druže. 129 . sestra je nestala. psi vojske. ne oskudevaju ženama za parenje „Šta je za vas izgnanstvo?” Verovatno će vam za članak dati novac mi već danima ne jedemo „Moral je na visini.

XXIV Naša osveta je ljubav. Veronik. Svakako da će naša osveta biti ljubav to što i dalje možemo voleti moći da se voli. kunem ti se – reče mi Veronik – volela bih mnogo bih volela da pošaljem u materinu nekoliko zlotvora. naravno. ljubav – poželeti vrelu belu kafu koja neće koštati pet franaka dok smo tražile gde ćemo najzad prenoćiti a da ne privučemo plavce a ti si cedila i samo dno sam opušak poslednje cigarete u paklici. uprkos svemu uprkos ako bez gde kako kada ali pre toga. te ljubav samo s prezervativom vodim. jer ja sam ipak kulturna i civilizovana. (Sa španskog prevela Silvija Monros-Stojaković) 130 . bezbolno. ruke su nam se tresle od hladnoće – hladnoća. rekoh ti one noći na Pon­dez­Aru.

LICE Hulio Kortasar PET PESAMA ZA KRIS – and I am melancholy because I have not made more and better verses. I tamo te sa druge strane činim svojom dok se ti sa svojom prijateljicom igraš noćnih igara. lavirint gde moguće je biti lagano srećom ispunjen i bez niti ili konca rastrojene Arijadne bez pene bez čaršava bez butina. Već znatno iza mezzo camin di nostra vita ukazuje se teritorija ljubavi jedan. Jejts. negoli hemijski. pre mentalni. 131 . Autobiografija 1. V. 2. B. Sve se odvija u sklopu odraza smiraja dana tvoja kosa tvoj miris tvoja pljuvačka. Ja bih ih samo prignječio golicanjem svog dodira pa bi se ti nasmejala upravo kad treba iako je potrebno bilo i za očekivati da samo zajecaš. U stvari mnogo i ne marim što će tvoje dojke zaspati na plavoj simetriji drugih dojki.

(Tačna ispravka: to što smo se na kraju dana sreli na šetalištu.3. Odlično znam šta dobijaš kad se izgubiš u zadovoljstvu. Nastavi onda da plešeš na ogledalu drugog tela pošto si se meni tek ovlaš nasmešila. Jer je to tačno ono što bih i sam osetio.) (Sa španskog prevela Silvija Monros-Stojaković) 132 . (Voleo bih da poveruješ da je ovo smešna igra nadoknada kojom sebe tešim zbog udaljenosti. 4.) 5.

što nije nimalo lako. a ipak bujno pupe naše životinjske strasti ukorenjene u ovaj grad.. Moramo da shvatimo naše živote neodvojive od onih užeglih snova. Poljubila si mi kosu da me probudiš.. budilnik nas je razdvojio. praska metala. Znam šta sam sanjala: naša prijateljica pesnikinja ulazi u sobu u kojoj pišem danima. sramota. kao javori što bukte kroz sumporni vazduh. Niko nije ni pomislio da ćemo ovde doći. i mi moramo da idemo. pod silom gravitacije. vampirima naučne fantastike. Znam da sam sanjala. ispegavljeni ožiljcima. ili dugonogih devojaka koje se igraju loptom na srednjoškolskom igralištu. jednostavno kao da koračamo kroz smeće natopljeno kišom. recimo.DOZIVI Adrijen Rič DVADEST JEDNA LJUBAVNA PESMA I Kad god u ovom gradu ekrani zatrepere pornografijom. Mnogo ranije. obmanjenim plaćenicima što se saginju pod bičem. Sanjala sam da si pesma.. Želimo da živimo kao drveće. Sad si za stolom satima. Smejem se i ponovo tonem u san u kome gorim od želje da te pokažem svima koje volim u kome gorim od želje da se slobodno krećemo zajedno. a ja želim da joj pokažem jednu pesmu koja je pesma mog života. Ipak. oklevam i budim se. Skice. i crvene begonije što opasno blista sa prozora na šestom spratu iznajmljene zgrade. pesme rasute su svuda. kroz senzacionalističke svireposti naših komšiluka. koja kotrlja busenje duboko u vazduh koji isparava. 133 . pesma koju bih nekom da pokažem. verzije.. II Budim se u tvom krevetu.

Onda ulazim u kuhinju da raspakujem kese. a nekako. savršeno skrojen. i oni još uvek kontrolišu svet. a noge mi poskakivale čistijom radošću? Ili se naginjala kroz prozor nad gradom da oslušnem budućnost kao što slušam žilama naštimovanim da na njima sviraš? A ti. telom još uvek i lakim i teškim od tebe. prodavnici cipela. i ti meni. zarobljenik. Vučem ceger sa namirnicama i jurim ka liftu. zeleno-plavi dragušac okupan izvorom. Jer nismo više mlade. Da. uglađen. otvaram prozor.. Vrata mi se skoro pred nosom zatvaraju.. I otvaram pismo dok ispijam ukusnu kafu. mislim da muškarci vole ratove. sa dvadeset smo mislili da ćemo živeti večno Sa četrdest pet želim da znam gde su nam granice. IV Kad se mlada svetlost proleća prelomi na običnim zidovima. Dodirujem te i znam da se nismo rodile sutra. i ja tebi. i ja tebi.. i dalje ideš ka meni u istom tempu. stariji. što ova čudna iskrivljenost u vremenu ponavlja: nismo više mlade. Uradi sve što možeš da preživiš. Oči su ti večne. 134 . moraš mi pomoći da umrem.. kuvam kafu. ukusnu muziku. Iza njih muškarac. zelene varnice irisa u rano leto.. a nekako. Da li sam sa dvadeset šetala ulicama izjutra. vraćam se od tebe. Znaš. I moj neizlečiv bes. koga muče u zatvoru: Moje genitalije su predmet takvog sadističkog iživljavanja i stalno me drže budnog u bolovima... nezaceljene rane pucaju u suzama još više. zadržite ih! Histerična žena – kaže dok mi se sklanja s puta. Pez Doradu. i neutešno plačem.. pomoći ću ti da živiš. robi sa popustom. na koga kreštim – Za ime Boga. i tebe nema u mom naručju. puštam Ninu Simon koja peva Here Comes the Sun. Iz pisma ispada kopija nečeg što je napisao dvadesetsedmogodišnji muškarac.III Nedelje moraju da nadoknade sve godine u kojima si mi nedostajala.

Da. devijante. žena koje nisu mogle.V Iz ovog stana punog knjiga. i duhove umetnika – njihove ruke sklopljene su vekovima – koji su umrli na rođenju. ovim polu-svetom. da govore sa našim životom – ovom još uvek neiskopanom rupom po imenu civilizacija. 135 . a slavio njen um. lako: čim otvoriš knjige.. da bi na kraju svako nasilje bilo prevaziđeno. ali ipak u obzir moramo uzeti Svifta koji je prezirao žensko telo. pod teškim vilicama. sa takvom kontrolom raspona i granica nasilja.. savršeno su jednake mojima – samo je palac veći. brnjica kroz koju čak i najbolji glasovi moraju da mumlaju. tišina koja sahranjuje neželjenu decu – žene. Klodea koji je klevetao Žida. Kenet kaže da slaže knjige tako da može da gleda u Blejka i Kafku dok piše. mogle bi se izleći razjarene oči čudovišta. nagomilane iza ovih polica. Vekove nenapisanih knjiga. ovim činom prevođenja. mudre žene spaljene na lomači. VI Tvoje male ruke. duži – Mogla bih da poverujem svetu u ovim. moraš da se suočiš sa naličjem svega što si volela – police i klešta spremno čuvani. takve bi ruke mogle pravilno da okrenu nerođeno dete u porođajnom kanalu ili da navedu izviđački spasilački brod kroz ledene bregove. a mi još uvek moramo da zurimo u odsustvo muškaraca koji nisu hteli. ili sastave male. i Geteov strah od majki. ili u mnogim rukama poput ovih. svedoke – u pustinjskom pesku. iglene tesnace velikih kratera koji na svojim stranama nose prste ushićene žene što krupnim koracima ide do sibiline izbe ili Jelisejske pećine – takve bi ruke mogle sprovesti neizbežno nasilje sa takvom hladnokrvnošću. koje su za mašinama ili volanom ili dodiruju ljudsko lice.

potrebno je i tebi i meni – nekakav sat od starog zlata. kao reku ili rat? A kako sam iskoristila reke.VII Kakva bi to zver pretvorila sopstveni život u reči? O kakvom pokajanju govorimo? – pa ipak. Obožavam taj ožiljak koji mi je ostavila. od vode zamagljena istorija bolesti. i zamišljam silinu te vode sa te visine. Ne vidim svoje lice tu. Štagod da se tamo izgubilo. Ja sam njen potomak. već nemogućnosti da želim našu sopstvenu slobodu dovoljno strasno da bi sparušeni brestovi. Žena koja je negovala sopstvenu patnju sada je mrtva. Želim da vidim kako podignute kaplju i suše se na suncu. čak i tvoje u nekim drugim godinama. ja i živim. to je gotovo.. 136 . IX Tvoja tišina danas je jezero gde potonule stvari žive. E pa. bolesne reke. Plašim se ove tišine. ne čak naše sopstvene smrti. masakri izgledali samo kao simboli tog skrnavljenja nas samih? VIII Vidim sebe pre mnogo godina na Sunionu. a kako sam iskoristila ratove da pobegnem od pisanja najgorih od svih stvari – ne tuđih zločina. boli me naduto stopalo. a ipak sve vreme gajim i odmeravam tu ranu. dok pišem ove reči. znajući da namerno samoubistvo nije moj posao. ključ. ali odavde hoću dalje s tobom. već druga lica. Da li je sve ovo približno zavijanju žderavca koje menja pesmu divljine? Kada sam daleko od tebe i pokušavam da te pretočim u reči da li te samo koristim. i hramljem dugačkom stazom. dok ne legnem na rt nad tamnim morem i dole vidim crvene stene na mestu gde mi bešumni uvojak beline govori o udaru talasa.. Čak i mulj i oblutak sa dna zaslužuju treptaj priznanja. boreći se sa iskušenjem da mi bol postane zanimanje. ličim na Filokteta u ženskom obličju.

ovog nerazgovetnog života. Čekam vetar koji će mi ovoga puta nežno otvoriti ovu vodu prekrivenu čaršavima i pokazati šta mogu da uradim za tebe, koja si uvek neimenovano imenovala za druge, čak i za mene. X Tvoj pas, miran i bezazlen, drema među našim kricima, naša prošaputana zora kuje zaveru od naših telefonskih poziva. Ona zna – šta ona zna? Ako ovako drska tvrdim da čitam iz njenih očiju, nalazim u njima samo sopstvene životinjske misli: da stvorenja moraju naći jedno drugo zarad telesnog uživanja, da glasovi duše putuju kroz telo dalje od onog što je ograničen mozak mogao da predvidi, da zemaljske noći postaju hladnije za one na istom putovanju, koji žele da dodirnu jedno stvorenje-putnika čistog do kraja; da smo bez nežnosti svi mi u paklu. XI Svaki vrh je krater. Po zakonu vulkana svaki od njih ima jasan i večit izgled žene. Nema visine bez dubine, bez vatrenog jezgra, iako se naši slameni đonovi raspadaju na stvrdnutoj lavi. Putovala bih sa tobom na svaku svetu planinu i tamo pušila kao sibila nagnuta nad svoj tronožac. Pružila bih se ka tvojoj ruci dok se penjemo uz stazu, da osetim kako ti arterije sijaju u mom stisku, i nikad ne propuste da primete taj mali cvet nalik na dragi kamen, nama nepoznat, bezimen dok ga ne preimenujemo, što prianja uz stenu koju polako menja – taj detalj izvan nas, koji nas vraća nama, bio je ovde pre nas, znao je da ćemo doći, i videti dalje od sebe. XII Dok spavamo, okrećemo se kao planete što kruže po svom ponoćnom polju: dodir je dovoljan da nam pokaže da nismo same u kosmosu, čak i kad spavamo:

137

san – utvare dva sveta šetaju kroz svoje utvarne gradove, i skoro da govore jedne drugima. Prilazim tvojim promrmljanim rečima Izgovorenim pre toliko svetlosnih – ili mračnih – godina da mi se čini da čujem sopstveni glas. Ali glasovi su nam različiti, čak i kad spavamo, i tela tako slična, ipak su tako različita. i prošlost što nam odzvanja u krvotoku natovarena je različitim jezicima, različitim značenjima – u bilo koji letopis sveta koji delimo moglo bi se upisati novo značenje: da smo bile dva ljubavnika istog pola, dve žene jedne generacije. XIII Pravila se krše kao toplomer živa se prosipa po iscrtanim sistemima negde smo na selu koje nema jezik ni zakone, jurimo gavranove i cariće kroz klisure neistražene još od zore šta god radimo zajedno čista je domišljatost mape koje su nam dali zastarele su godinama se vozimo kroz pustinju pitajući se da li će voda izdržati halucinacije se pretvaraju u jednostavna sela muzika na radiju postaje jasnija – nije ni Rosenkavalier ni Gotterdammerung1 već ženski glas koji peva nove reči na stare melodije, tihim basom. Flauta na kojoj sviraju žene izvan zakona. XIV Ta tvoja predstava pilota potvrdila je moju predstavu o tebi: rekla si, On se uporno strmoglavljuje u talase, namerno dok mi sklupčani u otvorenom prolazu povraćamo u plastične kese već tri sata između San Pjera i Mikelona. Nikad ti nisam bila bliža.
1

Štrausova opera Kavaljer s ružom i Vagnerova opera Sumrak bogova. (Prim. prev.)

138

U ovoj zagušljivoj kabini u kojoj se tek venčani parovi zbijaju jedno uz drugo u krilu i zagrljaju, dodirujem ti butinu da nas obe utešim, ti svoju ruku stavljaš na moju, i ostajemo tako da zajedno patimo u sopstvenim telima, kao da je sva patnja fizička, dodirujemo se u prisustvu stranaca koji ništa ne znaju i nije im stalo dok povraćaju svoju ličnu bol kao da je sva patnja fizička. ((p)lutajuća pesma, nenumerisana) Šta god se desilo s nama, proganjaće me tvoje telo, jer ljubav vodiš prefinjeno i nežno, poput poluuvijene lepeze napupelog lista paprati u šumi koju tek što je ispralo sunce. A butine, putene i darežljive među kojima je moje lice toliko puta svršilo – kriju nevinost i mudrost mestašca koje je moj jezik pronašao. Proganjaće me i živ, nezasit ples tvojih bradavica u mojim ustima – tvoj dodir na meni, snažan, zaštitnički, u potrazi za mnom, tvoj čvrst jezik i nežni prsti koji stižu do mesta na kome sam te godinama čekala: u svojoj ružičasto-vlažnoj pećini – šta god da se desi, tako će biti. XV Ako bih i ležala sa tobom na onoj plaži gde belu, praznu i čistu zelenu vodu greje Golfska struja ne bismo mogle da ostanemo tu i ležimo zato što bi vetar nanosio fini pesak na nas kao da je protiv nas ako pokušamo da se odbranimo i ne uspemo ako se odvezemo na drugo mesto da spavamo jedna drugoj u naručju u krevetima uskim kao zatvorski madraci i budemo umorne i ne spavamo zajedno jer ovo je sve što smo pronašle pa smo tu i došle – da li je sve to do nas? Ako se čvrsto držim okolnosti mogla bih da ne osetim odgovornost. Samo ona koja kaže da nije izabrala, na kraju je gubitnica.

139

morem okupana. i znam da ti je lice na gore okrenuto. ovako smo isprobali ljubav. i da polusvetlost traga za tvojim darežljivim. i susedstva u koja se selimo i na kraju ih zavolimo. protiv nas i u nama. I mada nismo heroine. ležeći pored tebe posmatram crveni zalazak sunca kroz ulazna vrata kabine. Jednom i ti pričaš priču 140 . knjigama. XVII Niko nije ni osuđen ni predodređen da nekog voli.XVI Tamo gde si ti. slučajnosti se dešavaju. uz Mocartov g-mol na kasetofonu tonem u san uz muziku mora. s druge strane grada. daleko od mene. zalivski topla. pored očišćene natkasne. a opet blizu: Čujem te kako dišeš večeras. ni ispaštanja. bez sjaja. Tristan i Izolda jedva da je priča. i ja sam sa tobom kao avgustovska noć što je uspavana. i knjige koje nas menjaju. XVIII Što duže živim. i ovo su sile koje su u nama bile. Gledam kako spavaš. natrpane našim četkicama. u našim životima kao automobilske nesreće. žene bi bar trebalo da znaju razliku između ljubavi i smrti. Ovo ostrvo Menhetn dovoljno je daleko od tebe. nežnim usnama na kojima bol i smeh zajedno spavaju. već je trebalo da nas sluša i pouči one posle nas: ovo smo bili. Samo naznake da je kasetofon trebalo da uhvati nekog duha u nama: kasetofon koji nije samo svirao. sve više mislim – dok kiša pada na autoput što vodi na zapad a crvena svetlost na Riversajd – čudo je kad su dvoje zajedno. bočicama na mesečini – kroz slani voćnjak u izmaglici. u nama i protiv nas. I nema pehara sa otrovom.

Takve mi reči padaju na pamet. u oko zime. kad se čvrsta veza kida? kada se golo lice što je gledalo unazad polako okrene i pogleda u sadašnjost. otvara se. Priča o našim životima postaje naš život. XIX Zar postaje sve hladnije kada ponovo počnem da se dodirujem. Menhetn je ostrvo. dok drhtanje prodire na površinu tvojih reči. osećam otuđenost. sigurna sam. To je ona sa kojom sam pokušala da govorim i čija se povređena. besa. siromaštva i smrti i usne se razdvoje da kažu: Nastaviću da živim? Da li zvučim hladno kada ti u snu ili u ovoj pesmi kažem: Čuda ne postoje? (Odmah sam ti rekla da želim običan život. Kao što osećam kako se zora probija kroz svanuće. noću dok Hadson treperi pod svetlima Nju Džerzija A u zagađenoj vodi ipak se ponekad čak i mesec ogleda nazirem ženu koju sam volela. Jer. kako se davi u tajnama. i sada tone sve dublje i dublje 141 .) Kad bih mogla da ti pokažem – Da su dve žene zajedno delo koje ništa u civilizaciji nije pojednostavilo. koji nekako uvek tek što nismo vodili. grada.o svom životu. dovoljno za mene. nazvao slanim otuđenim morem. Nešto: procep svetlosti – ? Negde između tuge i srdžbe. Sada si deo fuge preko nečeg što je. dok joj strah seče grlo i guši je kao dlaka. odvija se u mojoj glavi. kao spora lopta i lagani lob pri čemu puna koncentracija postaje rutina – pogledaj u lica onih koji su to izabrali. da je dvoje zajedno delo herojsko u svojoj običnosti. izrazita glava udaljila od bola. prostor u kome sam usamljena Adrijen. XX Taj razgovor. neki viktorijanski pesnik. I postaje sve hladniji. da.

I da iscrtam ovaj krug. ”W.gde ne može da me čuje. (S engleskog prevela Marija Rakić-Šaranac) Izvornik: Adrienne Rich. velika svetlost. poluukaljanoj tamom. nešto što se kreće tim prostorom. 1974-1976. Selected poems 1950-2001. str. boja kamena koji pozdravlja mesec. A ovo jednostavno nije Stounhendž niti bilo koje drugo mesto do misao bačena nazad tamo gde je njena samoća. The Fact of a Doorframe. New York-London. podeljena. Norton & Company”. Biram da ovde hodam. W. plavo i tuđe kamenje velikih oblina koje je zamreškao kamen ispunjava svetlost letnje noći koja se uzdiže sa dna horizonta – kada sam rekla „procep svetlosti” na ovo sam mislila. i uskoro ću znati da sam pričala sa sopstvenom dušom. 143-154. ipak. XXI Tamni dovratak. a koja se može izabrati bez usamljenosti. teške senke. ne tako lako i bez bola kojim se definiše krug. Biram da budem plesač na toj svetlosti. 142 . nešto više od kamena: žena. 2002.

Kao obuzet. neodređeno udaljenom odande. balkone sa trbušastim stubovima i cvetne žardinjere na simsovima. a daleko u pozadini. Gledao sam niz ulicu. a iznad krovova hotela oblake koje vetar više nije nosio. svako obećanje koje nije održano. U tom trenutku znao sam da će mu nedostajati taj kraj – on se više neće snalaziti u svom životu. Čak i tada. pred staklenim prozorom prodavnice narandži. svaki izgovor. da bi razumeo. kao da svi ti ljudi oko mene imaju zajedničku prošlost iz koje sam ja bio isključen. da još ništa nije odlučeno. u kojima život preti da postane tužno podražavanje samog sebe. snabdevajući svežim vazduhom jedan stari pozorišni komad. Danas sam otkrio da je u tim godinama na kraju ipak ispričano sve. više ne može odlučiti da hoda dalje nego. pre nego što je otišao. Pozorište Tražio sam nešto što sam izgubio. Ona su se cvileći zatvorila za njim. za koju uopšte nisam nadležan i u koju nisam posvećen. razjasnilo mi se da ipak ima stvari koje su neopozive. baštovani su sadili drvo. 143 . a stolice naslagane na stolove. Napustio je pozorište pre kraja. Kada sam progledao. Odjednom sam se ovde osetio strano. Oko bunara su se još igrala deca. Jedna stara dama u crnini pokušavala je da zaustavi taksi. Posmatrao sam fasade. dugo sam stajao tamo i prisluškivao šum kišnih kapi koje su padale na lim kojim je bio prekriven bunar. Bio je neobičan način na koji je on oklevao i upitno gledao oko sebe. U suton sam video kako svetli beli brojčanik na satu jednog tornja. uvek će mu nedostajati upravo taj kraj.. Video sam uske dimnjake. Jednog takvog dana zamislivo je da se neko. Bio sam malodušan ovde u gradu. Neki kafići su već bili mračni. Uvod Dopustite mi da ispričam kako je šetati gradom jednog avgustovskog popodneva. svako oklevanje. Gurnuo je dvokrilna vrata koja iz osvetljenog pozorišnog foajea vode ka stepenicama. svako poverenje koje je iznevereno. kada sam navratio do vaše kuće. Ljudi su po kiši šetali pognute glave. korak za korakom biva savladan osećanjem da je potrošio sav život. a taj vazduh je slabo udisala publika koja gotovo da je još jedva živela. video sam jednog čoveka kako izlazi iz pozorišta. šta se sa njim dešava. gde u stvari pripadam. Tek dan nakon sudbonosnog susreta sa C..) 2. kada se sve ono što nam pripada svodi samo na rastopljene dane u žilavosti leta. ODLOMAK IZ JEDNOG ROMANA 1. ko sam šeta gradom. To nas nekada obuzme. u stavu kažnjenog deteta. svejedno koliko god ga odlagali. Na ulazu u pozorište još uvek su se tiho njihala vrata. Prozori u prizemlju bili su zaštićeni moćnim rešetkama. brz dim. (Do pre nekoliko dana meni nikada nije pala na pamet misao da sam živeo jedan stvaran život.DOZIVI Rihard Obermajer PRETPOVEST. skamenjen od tuge. još sam verovao da iznenada moram požuriti uz stepenice.

(Ličnosti komada: Tu je najpre moja majka. Jednom sam bio sklon da je vidim u ulozi domaće kraljice koja vlada nad nama zahvaljujući svojoj bolesti. i što bi me čuvalo od nje. Godinama sam verovao da će on prestati. obećanje je ostalo neispunjeno. poput malog staklenog žezla uz čiju pomoć njena groznica gospodari nama). Lomljive. kao iz prostora u kojem nisam zatvorio vrata. Tog čoveka nisam sreo slučajno. Odande. neodoljive na nesiguran način. ali mi se dogodilo. i ne samo taj dan. nikakvo vreme. doduše tiši. (Iskrao sam se iz njega. nekada sam morao biti pronađen. previd života koji istrajava u tome da bude življen. što bi se umetnulo između mene i moje prošlosti. (Kao da sam pokušao da pređem neku granicu sa nevažećim dokumentima). time bismo odustali od godina koje smo izdržali do tada i priznali bismo sebi da su one protraćene. a to bi značilo učiniti nešto što je tako nečuveno i nezamislivo. Oni su mi ga poslali. Bio sam siguran da su mi oni poslali na vrat komad izgubljenog života za koji se nisam mogao ispravno brinuti kada je bila prilika za to. Neki čudnovati obzir nas uzdržava od toga da ustanemo s naših mesta i da napustimo pozorište pre kraja. Bio sam nemiran i kao u potrazi za nečim što opravdava moj nemir. vredne sažaljenja. (Između železnih drvaca žice stajali su uvenuli buketi cveća. Kako sam dospeo ovde? Osećao sam se zatečen. u senku platana. U suštini. nikakav zaborav. godine između nas stajale su prazne. Strepeo sam da ovde nisam dospeo slučajno. još pre nego što je predstava bila završena? Tokom celog dana sam se već nalazio u čudnovatom raspoloženju. Nije postojala nikakva udaljenost. da ovde uopšte ne bih smeo da budem.Ujedno sam osetio nečuvenu slobodu o kojoj sam slutio da mi je niko nije smeo dopustiti. Napokon. Oni su zahtevali tugovanje na koje imaju pravo. Nisam se mogao večno skrivati i izbegavati svoju sudbinu. (Verujemo da te stvari nikada ne bismo zaboravili. da sam neko takve vrste koja nikada nije smela nastati i nikada nije smela živeti. da uzimam svoj mantil iz garderobera i koračam stepenicama prekrivenim crvenim tepihom (uobražavam čak i tresak mesinganih štangli koje pričvršćuju tepih). Bojao sam se ceo dan. a moj pogled ništa nije zadržalo. sve vreme čekao sam na taj momenat. Jedan jedini korak je 144 . strepeo sam od toga šta će mi doneti taj susret i za šta će mi dati povoda. da je svaki trenutak oslovljen i izgovoren od strane jednog prolaznika koji mi je s leđa stavio ruku na rame i šapnuo mi na uho. A sada sam znao šta me je gonilo sve vreme. Ja u stvari uopšte nisam smeo postojati. Računao sam s tim. ali svakako se ništa ne menja time da li je plač tih ili glasan. Ipak. da ustajem od stola i da napuštam svoje mesto. nego da bih imao pred očima ulaz u pozorište. Nadao sam se da ne mora bezuslovno biti tako. da ovde ne smem da se zadržavam. Moglo bi biti i uobraženje. Ko je bio čovek koji je upravo izašao? Zbog čega tako iznenada. a jednog dana pogledate oko sebe i čudite se koliko malo je koristilo iskradanje iz vlastitog života. a koje sam im ja uskratio. to je sada bila osveta. kao da smo iznenada povukli pištolj u duelu koji se rešava mačem.. Ostao sam da stojim i da prisluškujem. pa mi se ona onda ponovo pojavljuje u obliku jedne ostarele žene. Još uvek sam slušao njihov plač. još uvek je prodirao tihi ton. da bih dospeo u slobodu. Bila je to strepnja. Njihanje krilnih vrata još uvek nije prestalo.. ništa. kao da sam još uvek u svojoj fotelji na svom mestu i da buljim u vrata i prosto se igram mislima. a da nisam sačekao kraj). Gledao sam prema njima. Dan je još uvek bio u životu. Nisam mogao da propustim da ne osmotrim vrata. a u postolju je bio slepljen vosak od sveće).

Kada bi se život odjednom urušio.dovoljan. prilika je protraćena. u kojem niko ne umire. neko se morao odvažiti. držite otvorena vrata mojoj budućnosti i posmatrate me. . samo me posmatrate. i polako. zar ne?) Čekao sam na odlučujući događaj koji bi naš život neopozivo promenio. Sve je bilo spremno za to. Osećao sam se uskraćen za slutnju koju je trebalo da osetim u tom momentu. kao da je sve to potpuno samorazumljivo.. Sada želite da saznate ko vas je napustio. pokriveni ranom izmaglicom. njegova ruka ostaje ispružena.. Živimo dalje. sa mirisom ribe. razređuje se poput otrova koji gotovo da više i ne deluje.) Sećam se svog oca u stavu jednog sokolara. kako smo tamo proveli godine sa samo nama poznatim propisima i pravilima. ko vas je izdao. a naša vlastita prošlost će biti beskonačno udaljena. To je svetlo na kojem zapažamo da smo previše vremena proveli u društvu starih tepiha. i tanjira sa suvim voćem: naši glasovi. gde mene treba pronaći. sa otkucavanjem zidnog časovnika. gurnuta u nedostižan svet ka kojem ne vodi nijedan put. to se ne bi izdržalo. Cela kuća je bila ispunjena 145 . tiho otkucavanje zidnog časovnika. Rasporedio sam nas u toj sobi tako da je svako bio udaljen jedan korak od toga da se sruši u nesreću. te protiv mene obračunava godine koje su od tada protekle). kao da je pomireno sa letnjim popodnevom. pokazuje na mene. nastavljamo korak za korakom. uzdignutog pištolja sa velingtonom i crnim redengotom. Vreme koje je od tada proteklo. Dugo nakon što sam prošao. smatram da posedujem gotovo potpuno znanje o tome. Ne krećete se. a ipak traje i dalje.. od tada mi se uvek čini sumnjiviji i pogrešniji. polako se odmičući jedan od drugog. biće uvek dovoljan. Tamo mi ništa ne treba oprostiti. stoje okrenuti leđima jedan drugom. biće obračunato protiv mene. da ih nisam mogao međusobno razlikovati i više se nisam mogao drugačije sačuvati od toga. Naš sukob širi se u vremenu i raspada poput supstancije u razrešavanju letargije i navike. Kada pozno svetlo padne u tu sobu i sunčevim zrakom osvetli pokrenuta zrnca prašine. Veče je zastalo na pola puta. (Na zidu iza vas. zaleđeni za sto. radio. pokazuje u neodređenu daljinu. poput zgažene trave. Moralo se samo još dogoditi. u satu raste u visinu ogroman broj i broji godine. poput aktera dvoboja koji u praskozorje. a svaki dan u kojem se ništa ne događa. kao da je istrajni glas nekog sekundanta i dalje brojao moje korake. Moja majka je još neko vreme ostala da stoji na prozoru.. hladnog čaja i groznice. kao da odaje moja sećanja. Zaboravljamo ko smo bili. miris parketa zagrejanog suncem. zaboravljamo ono što smo nekada bezuslovno želeli da iskusimo. sazreva i dalje u čudnovato tihi svet koji ostaje netaknut svim promenama.Naveče sedite pred svojim tanjirima sa pasuljem i rinflajšem. Ovde se prekida vaš dan. kao da je već zaboravila ono što joj je upravo palo na pamet. a trenutak je napokon minuo i postalo mi je svejedno šta će ona kasnije još reći. na šumskom svetlu. nego uz pomoć neodređenog i gotovo umrtvljenog mira koji nas je uljuljkivao u sigurnost. kao da vremenu ukazuje na pravac u kojem ono treba da mine. sve to mi se činilo tako ravnomerno podeljeno na te dane. što mu osigurava mesto u mom sećanju. gledate u budućnost kao u prazninu koju strpljivo ispunjavate svojim pogledima. (Ali upravo to je ono što tu nesreću širi u vremenu. prošlost se usmeravala prema tragovima mojih koraka i pratila me je. Zaboravljamo ono od čega smo se plašili. Ona odsutno pomera vazu sa lalama ka ivici i sa osmehom se okreće ka stolu. za nešto što tom trenutku daje težinu.

u neugroženim predelima prošlosti. ali se to nekada ipak pojavi na svetlu dana. Bio sam siguran da se nije dogodilo ništa više od toga. da ih nosi tlo stvarnosti. ali to tako ne ide. A ipak. da oni negde i dalje žive i da na kraju čekaju na nas? Otada osećam da me sudbina posmatra. Godinama iza nas. U osnovi sam mislio da ona nikada neće prestati da zarad mene stoji tamo na prozoru i da će strpljivo čekati da sama uvidi svoju zabludu. Našoj pažnji. kao da ih ujedinjuje osećaj da ne bi mogli da nazovu sami sebe. ali još uvek traje – (ispunjava se vremenom poput kapi koje postaju sve veće i teže. ono se tada nije moglo dogoditi. Nisam li morao računati s tim da svi ti priželjkivani. on treba da ispuni važan zadatak. dama u crnini koja doziva taksi. Ona okreće glavu i užurbano provlači dlan kroz kosu. ne smemo ga prokockati. Tamo on drži svoj veliki govor: na svetlu večernjeg Sunca koje kroz lišće pada u sobu. Iznenada sam pridavao težinu gestovima i pogledima koji su mi se ranije uvek činili beznačajni i po prvi put imao sam osećaj odluke o onome šta činim ili propuštam da bih doprineo nesreći koja će se neizbežno obistiniti. a ipak izostali i nedogođeni momenti. krstari taj trenutak koji je ranije utisnut u vaše duše. da će nadoknaditi taj nedostajući trenutak u kojem ona kazuje šta joj leži na srcu. Otada me ne napušta osećaj da je nešto što se odavno moralo obistiniti. kao da će taj osećaj i dalje rasti i da će nastojati da se razjasni. Ukoliko je tako. u kojem moja majka drhteći stoji na prozoru. potmula rezerva našeg promašenog života). Vidiš decu kako se igraju kraj bunara i pitaš se da li možeš da pokloniš poverenje njihovoj razuzdanosti. podmlađuje se i ne prolazi) – previše je važan. u jednom susednom svetu u kojem je sve izostalo i nije se desilo. dok napolju duva topao vetar i prostire zidom nemirne senke kestenovog lišća. a da ga mi ne primećujemo. ne čini li se i tebi da su oni još uvek nesigurni. zajedno s onim što je htela da kaže. ravnodušna tuga očuvana u trenutku. kao i svi drugi pre njega. Ruke je oslonila na prozorsko okno i duboko je udahnula. A taj trenutak. (Možda je njen glas. par koji ulazi u tramvaj. u jednoj nepriznatoj sporednoj liniji naših dana. ali će se neizostavno dogoditi. trenutak koji je zapravo trebalo da prođe. ti si stranac iz jednog potpuno drugačijeg vremena i sveta. osetio sam da se nešto neopozivo promenilo. pošto je bilo previše neodređeno i tiho: ne čini li ti se da život nadoknađuje prelazni trenutak. nije li njima u parku naloženo da prikažu život. on drži ruku na 146 . Nije li u prolaznicima ostalo nešto od opreznosti s kojom akteri u dvoboju koračaju stopu po stopu po travi vlažnoj od rose šumskog svetla? Oba čoveka koja dolaze iz hale železničke stanice. da svaki metak koji je zaostalo u letu još uvek nije iscrpeo sve svoje mogućnosti. prepušten sam sebi. Pogledaj se. kao da se sada oslobodila velikog tereta i da nešto želi da kaže. prizivani. izmiče da se sve promenilo.takvim započetim i nikada do kraja dovedenim gestovima. trenutku. utekao u sporedno vreme u kojem ona sama dalje govori i dalje oblikuje nemir. Promisao nas na drugi način priprema. u jednoj drugoj sobi. U ponekim trenucima mislio sam da osećam blizinu tog drugog vremena koje tiho protiče pored nas. To je tvoj život. ali je izostalo. To nisam mogao precizno imenovati. da još uvek nije sve obavljeno i da sudbina na drugačiji način drži spremnim ono što se tada nije moglo dogoditi. U stvarnosti. povlači se u daljinu. ali se ti sam u njemu više ne pojavljuješ. pošto je još bilo previše neodređeno i tiho. jedna užasna nesreća koja je samo odložila svoje posledice. (Negde među tim prolaznicima postoji jedan koji drži kod sebe metak poput časovnika. u životu koji nismo gnjavili po sobama kuće.

ali jedna od onih koje su prispele nije bila među njima. Izbačen si iz svog vlastitog života. u sukobu koji još uvek nije prestao. ili da ga sama pojede? Bilo je tako kao da su se pojavile moje uspomene i da su me mimoišle. začuđeno ga vadi i pokazuje svoje krvave ruke). samo meni nisu dopustili da zaboravim. ništa se nije promenilo: ljudi i dalje žure. Gde god bih se kretao moja tuga je klizila. u kojem ta prošlost nalazi svoj kraj. U stvari sam očekivao da će gore na garderobi moji roditelji podići svoje mantile i oklevajući izaći napolje. poput ogromnog broja iz usta sekundanta usred jednog odavno zastarelog dvoboja. pošto više tome nije pripadala. poput nečega što se protezalo. da će se posmatrati žmirkajući i zadovoljno utvrditi: isto je jesenje poslepodne kao i prošle godine. nezavršen i nedovršen. Ostao sam da stojim. Napokon dolazi momenat u kojem si izgubljen za taj život. bez mene – „. Koliko dugo traje dok begunac ne postane skitnica? Mogu li koraci učesnika u dvoboju s udaljavanjem sve manje zaklinjati tlo. a u sledećem trenutku sadašnjost se javlja nepomućena prošlošću poput svetlog dana. da moram da tragam za sobom. Uobrazio si da bi uvek moglo tako biti. kada jedan život zaostaje.. U tom trenutku moja ličnost poprimila je oštro ocrtanu formu.”. a sa mnom i dan. Nigde više ne nalaziš utočište. To je tvoja prošlost. Čekao sam da li će neko izaći iz pozorišta i pratiti čoveka. Pogledaj se. opruga naše povesti bila je razapeta. mogu li nekada napustiti svaki obzir. a započinje novi. pa se nakon nedelja odlučiti čak i na plesne korake. nekada bi i toj prošlosti ugasla snaga. „. kao da obija svoje džepove i traži ga. sekundanta koji uporno dalje broji korake duelanata i nikada ne zaboravlja da oni svoje poreklo imaju u dvoboju za koji neće nikada biti oglašeno da je završen. ništa ne menja.. a da nije dostigao cilj. još gore. te da treba da se dodirnem. pa se iznenada skupilo na neznatno malom mestu. Može li biti da sam stvarno tako daleko. tiha pauza. neočekivana.. (Kasnije sam posmatrao kako na obali malog jezera u parku jedna majka nutka svoju ćerku komadom hleba – treba li ona da ga baci labudovima.”. od kojeg više ne možeš natrag. a započinje jedna druga. glas sekundanta je utihnuo.. zaliha je potrošena. nedostajao je upravo onaj momenat koji bi me mogao dovesti u vezu sa mojim životom). momenat u kojem me napušta moja prošlost da bi vodila svoj vlastiti život. gde ono raste u visinu. penju se na stepenice. a ja sam iznenada bio sam. bila je jedino što je preostalo. Ipak. i nije li trebalo i ja da budem otad? Ne treba li još uvek da sedim na svom mestu u tami sale da bih sledio svoj istinski 147 . ulaze u hodnike kuća. kome zapravo pripadaju te uspomene. Niko osim mene nije znao šta se tamo desilo. Zaključio sam da je moja povest ovde započela – u tom kratkom trenutku. bila je nešto što sam jedino ja morao da nosim sa sobom. za onim što sam tamo ostavio. S tim više ne računaj. još uvek ništa nije obavljeno. Dozvolio sam sebi slobodu da u gradu postoji takav trenutak. na jednoj slučajnoj tački vremena. Gledao sam ka ulazu u pozorište. da bih ponovo pronašao svoj stari život? Gledam na oživelu ulicu u svežem večernjem sumraku. Postoji mesto na kojem vreme ne prolazi. odlaze u kafiće. To je drveće od prošle godine. Premalo si se odvažio.. predaleko udaljen od sebe. kakav je upravo bio. Odjednom sam pojmio da sam bio sam s tim. ali ti se u njoj više ne pojavljuješ. sasvim neprimećena. Pogledao sam niz ulicu.grudima.. prelaze ulicu.

to je bio naš komad. kada je iznenada. kao da ponovo poseže za životom koji nismo uspeli da doživimo. što nam se pruža. gde su naše laži i tajne shvaćene i oslobođene iz svojih zavičajnih mesta. Svoj povratak bih najrađe odložio zauvek. Sada je vodio vlastiti život. kao kroz zamračenu salu. čvrstim koracima otišla do prozora. prezreo i raspuknut. Godinama kasnije život se odvija pred sobom. Mi smo tu samo zato da vreme kroz sebe sprovedemo u prošlost. neporecive egzistencije tek dugo nakon što smo ga živeli. ali ipak sam ostao. pripremajući sebi sve. Nisam li ipak zakasnio? Dodirujem se kroz kuću noću. odvijaju i postaju događaj: svaki čas. Naši snovi se ostvaruju godinama posle nas. dugo nakon nas. moja majka ustala sa svog mesta i brzim. pošto sam se plašio da će se on povrh mene povezati s mojim uspomenama i da će se urotiti protiv mene.zadatak. zakasneo. (Ti gledaš prema meni. I ukoliko se razum buni protiv toga. vreme deluje poput čudesnog otrova. I ukoliko se komad igrao u stranom gradu. Tek kada su oni prošli. Sumnjam da život uopšte i nije određen za nas. u prošlosti. iskušava svoje obeštećenje. izrasta u život i tek onda. a ja sam osetio da mu to ne smem priuštiti. da bi delovao tek satima kasnije. kao da je prošlost njegov autentičan element. Satima nakon što smo dopustili da se događa. život dolazi do svog prava. da ostanem kod njih. godine između nas stoje prazne. svakog najneznatnijeg podsticaja. dugo nakon što je minuo u prošlosti. u miru minulog dana. Možeš me videti. u odloženim događajima. ponavljajući razmenu reči svojih roditelja. Sa njim koji mi je pripadao. Napokon nas je svet postavio u pravilne međusobne odnose. sa njim po strani išao sam kroz život. tako da sam se u njemu morao pojaviti. slaveći kao da je život nešto što samo prolazi kroz nas. Iza nas započinje izgon svakog najmanjeg obuzimanja gneva. da bih odatle gledao svoj život koji danas vodim? Na izvestan način zapravo sam verovao da ću još jednom postojati. Da li si ikada bio poput mene? Teško ti pada da poveruješ da sam ja ono što si ti bio. Šta vredi svaka druga uspomena. jedna prošlost čeka na naš život. Iznenada on više nije odgovarao. u njihovoj šeprtljavo precvaloj jeseni. u kojem svaki trenutak koji je sa naše strane površno doživljen. odvija se istinski život. da naš život sazreva do istinske. u trenutku je zanemeo. Tek zadocneo. (Sa nemačkog preveo Dragan Prole) 148 . i znao je sve moje misli. U sobi je bilo tiho. bez mene). svaka površna napetost među nama počinje da buja u skrivenom. radilo se o nama. Znam da je trebalo da dolazim i da odlazim kao i svi drugi. u kojem se tek razvijaju naše sposobnosti. poput zakasnelog gledaoca koji se tiska kroz uske redove da bi pronašao svoje mesto. Zaostajem tamo. (Tako se konačno dogodilo ono što sam od početka očekivao i zbog čega sam sve uopšte započeo. stvari se usmeravaju. verujem da je prošlost naš autentičan element. i sa kojeg od tada posmatram svoj život koji danas vodim. Treba li zaista da izbrišem taj trenutak? Ipak ne mogu dopustiti da on potone u prošlost i da vodi vlastiti život. u razgovoru sa samim sobom. drži nam raspoloženje da bismo bili zaokupljeni njime. ukoliko ta nedostaje?) Tako sam sada zamišljao. iza nas. gde ih više ništa ne sprečava. neke druge godine. u kojem ću ostati nepromenjen na mestu koje sam napustio pre nekoliko godina. tvoj pogled ništa ne zadržava.

Na sebi nosi zajedljivu boju proigranog života. Ismeva sekunde. Semenke suncokreta.DUPLO DNO Eva Lipska NJUTNOVA POMORANDŽA GRAVITACIJA Srećem je na trgu starog grada. Prislanja uvo na vlažnu zemlju. Dok leži ispod rasejanog drveta na nju pada čovek. U vojničkom pamćenju čuva smenu straže. Možda antičkog Rima. (S poljskog prevela Biserka Rajčić) 149 . Otkucava puls dolazećih uputstava.

u novoj zbirci Njutnova pomorandža (Kov. Kobnost te greške u kodu. Sa humorom i saosećajnošću. Setićemo se. nemogućim ukrštanjima lakoće postojanja i njegove ispražnjenosti. u vrtoglavim mutacijama tog virusa rokade. kaže: ležali smo povaljeni / na dnu hrama apsurda //. u iskonskom 150 . nismo tek gledaoci. Ona je manje ranjiv. sapliće nas novim ubojitostima. koje otiru „naočare za kratkovidost”. stavlja u spreg sa fenomenima svakodnevne i epohalne smrti. piše Josif Brodski. njeni lucidni uvidi i suptilni apostrofi postojanja. on je već mrtav – bezdetan. uistinu. nepopustljiv deo naše unutarnje kuće i bića. „veliko-malo carstvo” postojanja. i iznajmljeni. osiromašene budućnosti. 1999) i sa upravo preciziranim saznanjem da je i Bog priznao / da je samo čovek. i štiti. Upada nam u reč. mode. Upreden od opreznog slavlja trenutka. Lipska nas uvodi u splet poražavajućih kontradikcija. na kojoj je maestralno istrajavao i veliki Zbignjev Herbert. 2008) pesnikinja nam predočava sa dostojanstvom učesnika u odsudnoj drami. a to nas ne oslobađa nemoći da uredimo naš svet. kao plodovi opali sa drveta života / koji trunu zasebno. greškama prošlosti. I sada. što neometano kohabitiraju u svakom našem trenu: tu su i brbljivost sveta i odsustvo jezika. u dnu beskrajnog bilborda. sterilnih „aluminijumskih pejzaža” i „hipertrofiranih istina” – kako nam već punu deceniju predano predočavaju prevodi Biserke Rajčić – poetski glas Eve Lipske (1945) neguje preciznu rekonstrukciju scene u kojoj se „bol od sveta” vraća kao nemogućnost da uskladimo ličnu. Nekom neshvatljivom presudom lišeni „ambicije postojanja”. čije biblijske razmere. Jukstaponirane. „namešteni život” i stvarni pejzaž – koji. sred milenijumskih zamki. Okovane nasleđem vrste. više i ne postoji. 2. pred usudom koji je „dolazeći na svet / izgubio razum” (zbirka Ja.. pojačane novovremenim hibridima. U fatalnom ubrzanju. već i učesnici na bini. Realnost nas naseljava – te i ne želeći. Lipska ovom poimanju vazda dodaje bolnu ironiju. sred šumora imperije stvari.Tanja Kragujević BESKONAČNI BILBORD I ZRNO SOLI Kada je o Muzi vremena reč. a kao „pozorište brze usluge” i „menica bez pokrića”. Lipska svoj stih. od samog početka pevanja. sa jednim jednim nalogom – da budu „poput rođenja”. Vršac. upravo u „Zapisima iz Mrtvog doma”. Gospodin Kogito. i svaku nijansu sveta primiču oku – kako bi. unutarnju boju odela. zapodeva svoje euforije. govorimo iz nje. sa krojem epohe. svet je u viziji Eve Lipske naglavce okrenut. nejasnostima fatuma i istorijskim zabludama – i ubrizgava sveže sedative u već inače utuljen vrutak pobune. ona vidi. prečica su u iluzivno umrežene i zaslepljujuće puteve za nikud. zamenu za život nameću kao isključiva ishodišta naših sudbina.. povratak boja. Oksimoronski združeni. koja odustvo „intenzivne nege” povezuje sa brzinom pada. ove protivnosti su poredak stvari o kome nam govori i Adam Zagajevski: uronjeni smo u stvarnost.

kako kažu njeni stihovi. Preokret drame je nestvaran. „usmeravana daljinski”. i poezija – u svom „nepismenom”. Umesto mudrosti. bljesak njenog stiha. prikladni je sinonim nehaja i „proćerdanog života”. u prethodnoj kod nas objavljenoj zbirci (Negde drugde. Postoji. „igra reči na prometnom kolovozu. ispada lišće. samo trenutak nepažnje. pak. bez kojeg se i svet. umesto listova. nad svežim ambisom sveta i „ismejane sekunde”. 2006). Već davno u toj slici nema pesnika. 151 . zaboravljamo i da nas nema. Danas. mrtvom snu – jednovremeno gase. Nekada je ova opomena bila tek „ptica koja više ne nasleđuje krila”.DUPLO DNO rebusu sila koje i inače pomamno vrte i nevoljko obnavljaju naš svet. zaustavile potpunu negaciju same ideje postojanja. na preostali prostor scene izvodi. možda tek zrnce soli. „Rasejano stablo”. makar i u obrnutoj projekciji. U kontrasvetlu zalaska. kako kaže Lipska. / Na saobraćajnici stiha”. iz koje. upravo kao i obeznačeni pojam Knjige. nalik probuđenosti instinkta pobune. a ipak potpun: na otpali plod pada čovek. poput preokreta sile gravitacije. Ni trajanja. koje helderlinovski uspostavljaju pesnici. sam životni smisao.

Treći roman Vladimira Tasića Stakleni zid po izvesnim osobinama blizak je prethodnim ostvarenjima. 2008) Prvi roman Vladimir Tasića Oproštajni dar (2001) zapažen je pre svega zbog uverljivosti i privlačnosti priče. U pitanju je. Uspešno je ostvario učinak distanciranosti. dok na samom kraju tekst odlazi u neodređenu budućnost u kojoj dečak ostvaruje svoju sudbinu. pa možda čak i informacija. a potom joj. odnosno odlučuje da postane pisac (na kraju knjige imamo namernu vremensku zbrku u vidu pripovedačke poente: vreme „realnog” odrastanja odvaja se od vremena autopercepcije pripovedača kao dečaka koji ne može da odraste). složenost egzistencije dočarana je bez suvišnih reči. Romanu svakako ne nedostaje ni aktuelnost. Kiša i hartija (2004) obeležen uspelim prelamanjima tehnološke i ideološke savremenosti kroz formu i likove romana. pridodaje „lokalnu boju” i prepoznatljive znakove „naše” stvarnosti. dakle. Novi Sad. ali nimalo lak. s obzirom da se vremenski okvir pripovedanja najvećim delom odnosi na razdoblje od kraja osamdesetih do 2007. Neobično je što je pisac u tome uspeo u tolikoj meri da čak i čitaoci nenaviknuti na modernističke eksperimente mogu sebe pronaći kako bez velike muke levitiraju na jednoj tananoj. na početnim stranicama čitalac stiče utisak da je ovo još jedan roman o uobičajenom porodičnom trouglu (otac-maj- 152 . ali odlikuju ga razlike na tematskom planu i u stilu pripovedanja koje je ovde zadobilo tonove zdravog lirizma. što doprinosi uspešnom komponovanju elegičnih tonova u doba sveopšteg cinizma i relativizma. zadatak izazovan. Pre nego što se vratimo na ovo važno pitanje. Čitanje romana predstavlja zadovoljstvo. Adresa. pokušaj književnog „obračuna” s neposrednom. Frank). Shodno tome. Tasić pokušava da mu iziđe u susret tako što najpre gradi priču kao univerzalnu. čini se. a ipak temelji se na neobičnom opisu radnje do koje ćemo dopreti tek ako složimo kockice aspekata događajnosti raštrkane kroz glavne tokove i rukavce teksta. svestan rizik u koji je autor stupio hrabren koliko plemenitom toliko i utopijskom idejom da književnost još uvek može biti oneobičavanje. U dosadašnjem radu Tasić se afirmisao kao pažljiv posmatrač sveta. korak po korak. dok je drugi. To je. ali ne i hladnoće pripovedača. Otrgnuti pojedinačnu sudbinu od sveprisutnih stereotipa je težak izazov pred kojim se književnost našla u vreme trijumfa medijskih slika zaodevenih u plašt lukave umetnosti utehe. Stakleni zid je pokušaj da se ispriča priča o nečemu što je već predmet mnogih priča. nedavnom stvarnošću. deformacija. trebalo bi da sagledamo koji su osnovni elementi od kojih se sastoji Stakleni zid kao metafora. s odlaganjima. dok razvijeni intelektualizam i enciklopedizam u ovom slučaju nisu narušili izvorni duh književnosti kao priče koja je tu zato što ima nešto da nam kaže. Tasićev poslednji roman je još jedan uspešno ostvaren vid „prostorne forme” (Dž.Vladimir Gvozden „DEČAK JE KASNO PROGOVORIO“ (Vladimir Tasić: Stakleni zid. kao vešt tvorac fikcije na osnovu krhotina proživljenog iskustva. finoj niti smisla koja je precizno protkana kroz Stakleni zid.

u „staroj zemlji”. Roman započinje veoma snažnim opisom života samohrane majke i sina u Kanadi. pripovedanje je uglavnom usmereno na lik dečaka. jer kroz nju. kanadski početak hladnog rata. saznajemo da se između pripovedača i dečaka može povući znak jednakosti što doprinosi utisku kruženja i opštosti kobnog fatuma za koji mislimo da je u središtu našeg sveta. upad ustaških terorista 1972. ona ne samo što je prisutna. u trougao sve više stupa i četvrti član. a prva i poslednja rečenica romana su istovetne: „Dečak je kasno progovorio”. Tokom radnje romana. za života bila. učinila prisutnijom u dečakovoj porodici nego što bi to ikada. ukazujući na neminovni i neželjeni udeo socijusa koji razbija interpretativnu čauru subjekta i njegovih mogućih traganja za ličnom pričom. U stvari. Tasić nadalje. označava razgradnju njihovog najdubljeg Ja kroz naglašavanje ranije zanemarenih aspekata egzistencije. mesec dana pre dečakovog rođenja. u stvari. Ovde možemo navesti tek nekoliko primera izuzetnih i zanimljivih opisa koji doprinose osvetljavanju važnih niti pripovesti. kružok srpskih emigranata i njihovih oskudnih navika (npr. Osnovni kostur priče popunjen je različitim sadržajima koji roman čine aktuelnim i interesantnim kao vid kritike savremenosti. Tako nas kraj romana vodi na njegov početak. slabo plaćeni poslovi majke i alkoholizam oca. za uzrocima rđave sudbine. Dečak je anti-Edip. odnosno u aprilu 1994. novinarka koja je pod nepoznatim okolnostima preminula u Beogradu. u SFRJ. u pitanju je majčina sestra. verovatno. B. već je i za formiranje dečaka presudna. kroz četiri poglavlja A. pomoću čega se u tekst uvodi niz pseudo-dokumentarnih prikaza obaveštajnog miljea koji 153 . prepliću se aktuelna stvarnost i prošlost.RAZMENA DAROVA ka-sin). Umesto boljeg života nastupio je razvod. paradoksalno. tačnije rečeno. smeštenog u 2005. a imaju vrednost i kao samostalne celine: dirljive dvorišne rasprodaje na ulicama Toronta gde dečakovi roditelji kupuju svoj prvi nameštaj i istovremeno počinju da razumevaju surovu stvarnost u koju su stupili sa svojevrsnom naivnošću. za vlastitim greškama i. obeležen aferom Guzenko. godinu. potragu junaka za analogijama. uvođenjem lika sestre koja je živela i stradala u „starom svetu” početna slika u romanu se raslojava i mi sve više saznajemo šta se iza nje nalazi. Sve se okončava njegovom odlukom da svoj islednički mentalitet i maštu nasleđenu od majke usmeri na legitimne. na kraju romana. Dakle. brusi i buši porodični trougao kao ugaoni kamen stare psihoanalize. pogotovo Jedne Svanove ljubavi. Te priče postaju temelj identiteta samog dečaka u godinama u kojima postaje mladić. C i D. arheološko prebiranje po prošlosti. ili. svi sede u čarapama osim domaćina) u salonu porodice Knežević koji počinju da posećuju s nastankom krize u Jugoslaviji (u pitanju je humorna parodija Prusta. kako lokalne tako i globalne. Smrt ju je. ostaju samo priče onih koji su ih s manje ili više uspeha do tada nosili. prihvatljive ciljeve. samostalni tragač poznat pod imenom pisac. odnosno plod složene i nesrećne veze muškarca i žene koji su emigrirali u Kanadu očekujući bolji život koji nikada nije došao. odnosno da postane suvereni. Takav postupak uvođenja odsutnog lika kao pravog pokretača radnje podrazumeva raslojavanje priče. Smrt sestre je tačka posle koje maske padaju. Roman se pripoveda unazad. uvodeći nas u atmosferu oskudice i poraza. kroz njenu neispričanu priču (koja se mora ispričati) u život porodice stupa jedan novi „svet” u brojnim obličjima i ulogama. a kasnije još i shvatanje da ni ogromna daljina ne odvaja od „zanimljivih vremena” koja su nastupila „kod kuće”. ali i suptilan omaž Crnjanskom u emigraciji). kao što se i inače prepliću u našim aktuelnim životima. godine. naposletku. događaj koji je doživeo dečakov otac i koji je matrica svih njegovih budućih iluzija.

Dečak koji odrasta u takvoj atmosferi. isprepletena priča o ocu i majci. obično pred ekranom računara i otuđen od vršnjaka. Da li je onda književnost. jer su. mora da pronađe ravnotežu. isto tako. pre svega zato što nisu pronašli pravi medij za obračun sa istinom. Vešto je. i uživala u ukusu smokava. koja je. i jela marinirane pečurke direktno iz tegle. gotovo epohalni zadatak. odnosno vlastito mesto između karaktera oca. teret je koji dečak mora da prikaže u pismu. čitav svoj život pretvorila u obaveštajni žanr. a to je da ispripoveda priču koju nisu uspeli da ispričaju ni otac ni majka. ili zašto se ubila. početkom osamdesetih sanjali o boljem. u „starom svetu”. „običnih” ljudi. književnosti je data poslednja prilika. naučeni da će biti na dobitnoj strani novčića istorije. slažu se da trenutak otkrovenja treba što duže odlagati. konkretnog i neponovljivog života žene koja je nekoga volela i htela da je neko voli. melanholičan. živela život najvećma u skladu s njegovim željama i interesima. u aprilu 1994. u književnosti. a ona preuzela brigu o dečaku. majke i majčine sestre. dobijaju svoj epilog u beznađu ekonomskog determinizma u kojem svako postaje zaverenik. Kroz lik oca je na zanimljiv način dočarana dijalektika unutrašnjeg i spoljašnjeg. već surova. relativno imućan. dok se nisu razveli. zaverama. bez dobrog razloga. zašto je postala žrtva. ovoga puta popularnih žanrova trilera i krimi romana). Lajt-motiv romana jeste stav da je stvarnost uvek ružnija nego što se misli. zašto je ubijena. i ta strašna dijalektika „sive zone”. Drugi mediji.navodno. pravde i obmane. Ona mora da pokuša da rastera dim „bezgraničnog tumačenja” u kojem se „olako gubi stvarnost jednog izgubljenog života. špijunira prodavce i kupce. idealima i herojima dobija zaposlenje „tajnog kupca” u jednoj kompaniji u Kanadi. 154 . Dečak treba da shvati da su njegov otac i njegova majka gubitnici koji su previše maštali. verujući ocu. povučen. istine i laži. jedini pravi medij za priču o stvarnosti? Roman o odrastanju trebalo bi da bude priča o mladom čoveku koji se uhvatio u koštac s životnom imanencijom u žudnji za potrebnom transcendencijom. što je logička posledica njegovog stila života i podsvesne želje da i on igra ulogu žrtve. Ono što dečak treba da otkrije nije jednostrana istina. naličje je surovo: on je slab. koja se ovde svodi na problem istine kao „konačnog zbira nedorečenosti“. i svirala je usnu harmoniku u mraku. usamljen i tih. čistijem i srećnijem životu. on mora da pokuša da razume ko je bila majčina sestra. sklon opijanju i depresiji. Pred njim je veliki. S druge strane je majka. nije daleko od čuvene rečenice Prima Levija: „Preživeli su najgori”). u slučaju majke je to gorko-ironičan trenutak u kojem žena bolesno opsednuta tajnim službama. u pričama o porazu tzv. prema verovanjima dečakove majke. razume se. u beskrajnu istragu. nisu izišli na kraj sa sirovom istinom. Roditelji koji se oko ničega ne slažu. te da li je žrtva poraženi ili pobednik. posle smrti sestre. traumatična dijalektika dobitnika i gubitnika. Velike priče. Opis svakog lika sadrži vrhunac: u slučaju oca to je momenat kad završava u bolnici. „tajni kupac”. od oficijelne do lične istrage. sve u svemu. s druge. u naivnim mitovima koje kujemo kao škrte ostatke negdašnjih herojskih kodova i. ne kao jedna. Majka je. s jedne strane. odnosno izgleda i varke. za koju će se opredeliti dečak. pa i ona o zaverama. Iznad svega. Uspešan profesor i biznismen. kucajući upravo na mašini koja je ostala za žrtvom pisanja. Majčina sestra novinarka napisala je: „Preživeli će biti nevini” (što. odnosno da li je ona u pravu. može da ponudi odgovore na pitanja što nas progone (još jedna gorka parodija. a koji su ipak jednom davno. deluje na prvi pogled kao prava očinska figura za dečaka. No. već kao dve zasebne pripovesti o ljudima koji su se konačno razišli. oličena. krivice i kazne. što je uvek teško i složeno pitanje.

„prirodnoj sredini”. čini se da je Tasić pisac koji donosi najliterarniju moguću odluku. odnosno jednu dublju političnost koju je izvanredno opisao Akile Bonito Oliva: „Omogućiti znaku da govori znači koristiti posebno pravo na život”. Verovatno je svest o odgovornosti književnosti razlog zašto dečak koji je kasno progovorio. U tom smislu on prihvata „ideologiju izdajnika”. naposletku.. / nego neke nemoćne. i setne seni. ali ne i u traganju za načinom da se ispriča priča „koja ne ostavlja mesta za spokoj”. procenjivane. / Que le Réel étouffe entre ses quatre murs.i uzimala časove slikanja. odnosno u porodičnom trouglu. a nešto ranije i Bodlerove stihove iz pesme „O Tasu u tamnici Ežena Delakroa” koje je volela i koje će možda ponovo zavoleti njegova majka: Âme aux songes obscurs. oni se čak povremeno prodaju u pakovanju subverzije ili kritičkog mišljenja. slabe.. Ostaje da se vidi kako će to biti protumačeno u društvu u kojem se odavno previše cene samozatajni intelektualni konformizam i raznovrsne predrasude. fikcionalne likove Staklenog zida koji su odjednom sebe videli u ogledalu: „Samo. u bezlično zbirno ime. ukalupljivanja. ponavlja ritmične reči iz Portreta umetnika u mladosti: „Stari oče. kako bi psiholozi rekli.“ Uprkos prividnoj političnosti (njene implikacije su u ovom prikazu namerno izostavljene. da nisu krivi. još jednom pokušava da pruži otpor cinizmu koji pojedinačnost pretvara u tip. jer ih smatram sekundarnim za ocenu knjige kao književnosti). junak romana. naravno. ni žene.. Lament nad Beogradom je devedesetih opravdano zaprepastio i onespokojio salon Kneževića u Torontu. velike patriote i protivrečne subjekte. stari majstore. budi uz mene sada i uvek i pomozi mi”. ućutkala ili likvidirala.. kao oneobičavanje i kao deformacija. / što mi kažu da nisu zveri. od surove koliko površne proizvodnje drugog. Vrednosti i literarnost Staklenog zida biće. 155 . ni ljudi živi. Stoga je dečak sebe na autentičan način pronašao ne u svojoj.” Književnost u Staklenom zidu. ali izvesno je da je Tasićev roman dobar izazov da promislimo šta (i kako) književnost uopšte može da kaže ljudima ovde i sada. u neodređenom trenutku u budućnosti. to više nisu. a to je da singularnost egzistencije spasi od zle i poročne manije uopštavanja. već u sublimacijskom susretu s četvrtim akterom priče s kojim se mimoišao u vremenu i prostoru. kako bi ga lakše pripitomila.

Dubravka Ugrešić odgovorila je romanom koji. čije su funkcije svedene. S druge strane. čitaoca upozorava da će se naći „u raljama” teškog zadatka. ma kako se ponosio činjenicom da je prevazišao ono „naivno poverenje” u fantaziju. pa se u tumačenju romana pokazuje kao prilično nepouzdan argument. već samim naslovom. o jednoj od onih starica „koje isprva ne primećujemo”. njenim manifestacijama i ulogama. a da veza sa bajkom bude još čvršća. Izbor Dubravke Ugrešić da napiše roman o liku Baba Jage zanimljiv je iz više razloga: rečnik slovenske mitologije otkriva da je ova zlobna i ružna starica uglavnom sporedan lik. pre svega zahvaljujući „narativnim pomagalima” preuzetim iz ruskih bajki. mladi maser Mevludin. o ovom problemu progovorila humornim tonom.Nataša Polovina NA MARGINAMA MITA (Dubravka Ugrešić: Baba Jaga je snijela jaje. da bi u romanu Baba Jaga je snijela jaje. Prvi deo knjige je (prividno) autobiografski: pripovedač – koji se u dobroj meri može poistovetiti sa onim što Eko naziva eksplicitnim autorom – u prvom licu pripoveda o svojoj majci koja starost provodi u zagrebačkom naselju. autorku su liku Baba Jage privukle ruske bajke. odnosno. Kukle i Bebe – u jednom češkom welness-centru. uz zauzimanje odgovarajuće distance. Beograd. Balansirajući na granici između mita i bajke. trodelna kompozicija ove knjige. Prisustvo „mita” ovde je neposrednije i čitalac ga snažnije oseća nego u prvom delu. ali koje su svuda oko nas. U liku svake junakinje pomalja se nešto od mitološkog profila Baba Jage. U drugom delu romana pripovedanje u prvom licu zamenjeno je glasom „sveznajućeg pripovedača”. ambivalentne i raznovrsne. u kojima se ova junakinja najčešće pojavljuje. pomažu i sporedni likovi. Mehanizme identifikacije ženskog subjekta s vlastitom majkom Dubravka Ugrešić odgonetala je još u Muzeju bezuvjetne predaje. i – utkivajući ih u priču i likove svog romana – markira arhetipske vrednosti koje i danas prepoznajemo u pričama o zloj starici kojima plašimo malu decu. razjasnica koja direktno i 156 . Dubravka Ugrešić traga za osobenostima Baba Jaginog lika. Geopetika. 2008) Ideja o osnivanju edicije u kojoj bi istaknuti pisci objavljivali iznova ispričane mitove potvrđuje da ni savremeni čovek bez mitova ne može. Pažljivijem čitaocu naročito će biti interesantan odnos između autorkinog pokušaja rekonstrukcije mita i „konstrukcije” romana. zapravo je vrlo zavodljiva. Bajkoviti ton ove celine u skladu je sa tipizovanim zgodama i nezgodama u kojima učestvuju tri prijateljice. koji prati boravak tri starice – Pupe. ono što je u novom staro). Ono što komplikuje kompoziciju romana kao celine jeste njegov treći deo. koja u prvi mah izgleda precizno osmišljena da bi kod čitaoca odagnala svaku semantičku nedoumicu (da bi dešifrovala ono što je u romanu nasleđe mita. kakav je. koji se čitaocu fingirano predstavlja kao odgonetka prethodna dva dela. Naime. između ostalih. Na poziv edicije Mitovi da oživi priču iz bilo koje mitologije sveta.

autorkino eksperimentisanje sa formom romana u funkciji je relativizacije onoga što se obično naziva „glavnom porukom”. a koju Aba Bagay u formi pisma šalje uredniku: ovaj feministički poklič gotovo da je poziv na pobunu. dakle. jer bi se vojska tih žena mogla osvetiti za sve nanete nepravde. ako mit zaista nije „ono što je nekad bio”. S druge strane. ali nema sumnje da je forma ono što čitalački susret sa mitom čini igrom koju je teško prekinuti. ili tek upozorenje svima onima koji su zaboravili na nepravde što ih žene vekovima trpe. Teško je reći da li je struktura romana Baba Jaga je snijela jaje jedan od načina Dubravke Ugrešić da premosti jaz između „verujućeg” i „vernog” čitaoca. Ugrešić. Ovaj roman nije tek obična pobuna protiv koncepta „Baba Roga – Deda Mraz”: to je priča o tome kako svaka žena postaje Baba Jaga. koji – u ovom slučaju – piše uredniku edicije i naručiocu romana. Dubravka Ugrešić skreće pažnju na stereotipe vezane za stare ljude. ipak. igre tumačenja. Reklo bi se da najzanimljivija literarna okolnost jeste to što se u ulozi „dešifranta” u ovom delu javlja Aba Bagay.RAZMENA DAROVA nedvosmisleno treba da ukaže na vezu priče sa mitom. Sve ove okolnosti. zapravo. Uostalom. od onoga što bi nam ona mogla učiniti. provodi vreme sa njenom majkom. taj ključ treba uzeti sa rezervom. danas to više nije čitalac čije poverenje valja steći. 157 . Iz dobro izabranog ugla i do tančina osmišljene pozicije. Jer. bugarska folkloristkinja koja je. kao autorka priručnika Baba Jaga za početnike. radi se o pravom faktoru komplikacije: jer Aba Bagay pojavljuje se i kao lik u prvom delu romana. pripovedača. onda je najveći izazov autora koji pokušava da reinterpretira mit tako što će ga rekreirati niko drugi do – sam čitalac. a potom sa naratorkom obilazi Varnu. nego čitalac sa čijim se poverenjem treba poigravati. autora. Ma koliko se stoga čitaocu u prvi mah činilo da je Baba Jaga za početnike ključ za razumevanje romana. Strah od Baba Jage nije samo strah od njene zlobe. a i dalje živ – kao Baba Jaga. trebalo bi interpretirati i poruku kojom se roman završava. ne mora biti jedina i najveća pretnja koju izriče ovo delo. već strah od starenja i od pomisli da svaki čovek vremenom postaje zaboravljen. Jer. posebno starije žene. Na isti način. nevažan. Preklapajući tri različite perspektive. čine ravnopravnim tri celine romana Baba Jaga je snijela jaje. sporedan. Poziv Abe Bagay s kraja romana da se ne zaborave sve one napaćene žene koje vekovima žive u vlasti muškaraca. s istom vrstom rezerve. Aba Bagay je samo jedan od likova knjige D. čak i po završetku čitanja knjige. Dubravka Ugrešić za čitaoca stvara jedan poseban svet u kojem. niti strah od žene kao takve. Čini se da produbljivanje problema (ne)jednakosti i (ne)ravnopravnosti polova ipak nije ono što Dubravka Ugrešić vidi u mitu o zloj starici Baba Jagi. Pri tom. neka vrsta recenzenta naručene knjige o Baba Jagi! Zaista. za čitaoca koji želi da veruje da su mogućnosti čitanja raznovrsne ovo neće biti samo feminističko štivo. jer još uvek nije pronađen lek protiv starenja. Pored staračke džangrizavosti. urednika edicije. Uprkos tome što bi roman Baba Jaga je snijela jaje mogao imati snažnu feminističku auru (jer bi njegova interpretacija u kontekstu feminističkih teorija svakako bila najjednostavnija). relativizujući tačku gledišta i poigravajući se sa pozicijom likova. i da se bude na oprezu. nije sve tako jasno kao što se na prvi pogled čini. Aba Bagay svojim ponašanjem kod nje izaziva antipatiju i nepoverenje. gde kao (tobože) velika obožavateljka autorke/pripovedačice dolazi u Zagreb. ali uredniku koji je i sam – bar između korica ove knjige – samo jedan od likova. A tada počinju neke druge igre.

nije bajka. Zato bi roman Baba Jaga je snijela jaje mogao biti i roman-putopis o tome kako se stiže na marginu života. već najpre u činjenici da nema ničega stereotipnog u priči o tri starice koje odlučuju da „pod stare dane” posete welness-centar i tamo uživaju u raznovrsnim programima za podmlađivanje. Ako je treća celina romana naslovljena Baba Jaga za početnike. čak i svojoj. A Baba Jaga je. kolekcionar znakova što svedoče o prolaznosti majčinog života: požuteli heklani stolnjaci kojih starica odbija da se odrekne. Otuda i bajkovitost drugog dela nije samo u njegovoj narativnoj strukturi. samo simbol starosti koja se ne može pobediti. bankama? U prezentu. brzo i lako. ustaju u cik zore. Dubravka Ugrešić problematizuje i one aspekte starenja koji izazivaju izvesno saosećanje. kad već nije mogla da bude mitski junak neizmernih moći. likovima i bajkovitom zapletu. čak ni uz svo „naivno poverenje” da ćemo biti večno mladi.zaboravnosti i isključivosti. u poštama. ali starost se nikada ne preobraća u mladost. stereotip po stereotip. svaki drugačiji koncept izgleda nezamisliv i – bajkovit. tvrdoglavo nepriznavanje vlastite zaboravnosti. uvek početnik. u mitskom svetu sve se može u sve preobratiti. mnogo brže nego što bi se moglo očekivati. kako se postaje „sporedan lik”: jednostavno. društva i dostojanstva. Konačno. prema kojima mladost najčešće nema razumevanja. a onda čitavo pre podne provedu praveći redove u čekaonicama domova zdravlja. ispijaju jutarnje kafe sa komšinicom. Život. 158 . dirljivo brojanje tuđih smrti iza kojih se krije strah od kraja – sve su to svedočanstva o tome da kurs iz privikavanja na starost ima samo jedan. Zar u tim godinama ne bi trebalo da ostaju u svojim stanovima. ipak. zabludu po zabludu. početni nivo. Pripovedačica se ovde javlja kao svedok starenja sopstvene majke. i da je čovek u starosti. prvi deo bi mogao nositi naslov Starost za početnike.

užasima rata. tako i u sopstvenom vremenu i okruženju. Granicu nameću istorijske i političke prilike. suvremenika. i u oba slučaja reč je o preplitanju sakralnog i oskrvnuća. a urušava svaki smisao i sistemi vrednosti. duhovnih i društvenih slomova i ožiljaka koji za njima ostaju. preci se nastavljaju u potomcima i život se ne gasi uprkos stradanjima i haranju. a ti okovi sputavaju Demićeve junake više no fizičke barijere. čitalac će zakoračiti na trusno područje istorijskih preloma. potrta je i prostorna i vremenska granica. Ta slika priziva novozavetne predstave uz inverziju vremenskog sleda događaja. ali su pravci njihovog međusobnog delovanja suprotni. 2008) Svojom najnovijom knjigom Mirko Demić priređuje čitaocima Concerto grosso (kako stoji u podnaslovu) u jedanaest stavova i dosledno u molskom tonalitetu. dinamični dijalog začinjen crnohumornim dosetkama dočarava bogohulno ruganje statui Hrista skinutoj s krsta. Završna priča (ne računajući „Kadencu”. kao varijacije dominantnog problema – granice. nemi svedok je prozborio. s izvesnim impulsima hiršćanske simbolike. Ključni pojam svih priča u Molskim akordima jeste granica. ali je mesto pripovedača svedoka-učesnika ovde zauzeo svedok-posmatrač oličen u portretu starca na fotografiji na zidu. naglašavajući iščašenost i izobličenost ljudske surovosti. Demićevu zbirku. netrpeljivost. iako se na njih odnosi) takođe je svedočanstvo iz prethodnog rata. emotivnih. Izuzimajući okvirne priče. Agora. Zrenjanin. Naime. strah i otuđenje. Otvarajući njegovu zbirku kratke proze. ili ćute svoju muku i tugu. sunarodnika. ali i nerazumevanje. s punim potencijalom raznolikosti koju taj pojam i njegovi pojavni oblici nose. tekstovi u Demićevoj zbirci nisu grupisani prema izrazitijim kriterijumima (uži motivski krug. porodice. obrubljuju priče hronotopski situirane u milje nedavnih ratova na našim prostorima. dodatak koji suštinski odudara od tkiva ostalih tekstova. Budući da je zajednički imenitelj svih ovih priča politički 159 . tamničke rešetke i zidovi duševne bolnice. u uvodnoj priči pod naslovom „Iesus Nazarenus Rex Iudaeorum”. uskogrudost. nakon uvoda koji oslikava ratne okolnosti i izvitoperene aktere bratoubilačkih sukoba u kojima se bude najmračniji porivi. međa koja deli junake od ostalog sveta. zamišljenu ili stvarnu granicu. Time je postignut zanimljiv efekt pogleda s druge strane. ratnih sukoba. pa i za svoje mučitelje i za grešno potomstvo koje ga blati sve do naših dana. Sve priče objedinjene su širim tematskim krugom unutar kojega se grupišu nekolika motivska jezgra. uvek se trude da prekorače „rampu”. učesnici i svedoci. poput rama. slični junaci). Akteri Demićevih priča.RAZMENA DAROVA Milica Mirković ISKUŠENJA I ISKUŠAVANJA GRANICE (Mirko Demić: Molski akordi. pripovedači. od bližnjih. s onog sveta. bilo da pričaju ili pišu svoja sećanja i ispovesti. već se nižu u hronološkom poretku po vremenu zbivanja u svakom od njih. kako prema publici. kao u nekoj koncertnoj dvorani. bilo da glume ili posmatraju. operi ili pozorištu. suprotstavljajući bezdušno ismevanje jevanđeljskom oplakivanju mrtvoga sina Božjeg koji se žrtvovao za sav ljudski rod.

vrlo se često među njima uspostavlja veza. okovani dužnošću. Čehova. rastrzani između sopstvenih osećanja i nametnutih uloga. prećutne ili otvorene mistifikacije pisama. satrpetna ili suparnička. zatočeni u kaznionama i ludnicama. Pozicija pripovedača varira se u širokom luku od ličnih ispovesti u ja-formi. Srezojević. bilo srodnička ili sunarodnička. pisac se trudi da na nevelikom prostoru ostvari što veću raznolikost narativnih postupaka. Jedan od dominantnih motiva ovih priča jeste i preispitivanje ličnog odnosa junaka prema otadžbini. Jedino je nesreća. izopšteni i odbačeni ili svojevoljno povučeni do granice samoponištenja. ili su pak izolovani. Drugi su izgnanici koji teže da se utope u novu sredinu. a znani i neznani junaci ovih priča. državnika. do stanovišta sveznajućeg naratora ili oneobičenog posmatrača-paciensa u vidu uramljenog portreta. Možda su među najuspelijima upravo odnosi srodnosti po izboru među piscima različitih epoha. Za razliku od političkog kruga. Omer-paša Latas. množinskih oblika u kazivanju svedoka-učesnika. slom vrednosti. osveži neobičnim pripovedačkim pozicijama i formama naracije. nastojeći da relativno jednostavno. da zatru svoj identitet koji ih izdvaja i obeležava. Ukoliko sâm pripovedač nije i glavni junak priče. moralnog ili duševnog. pokušavaju da iskorače iz te teskobe. od revolucionarne 1848. podjednako sigurno vode ka nepoželjnosti. ni u književnost (Ignjatović. ali i slična sudbina u okruženju koje ih ne razume. Likovi Molskih akorda uvek su u nekoj vrsti rascepa. ali i običnih ljudi na koje se obrušila lavina političkih previranja. Bilo da igraju političke priče („Život je predstava za druge”) ili pričaju političke igre. odbačenosti i sputanosti. zanesenjaštvom ili čežnjom. pa i slom živaca. naciji kojoj pripada i zajednici u kojoj živi. ponižava i odbacuje (Petar Kočić i Sava Mrkalj. preko epistolarnih ili dijaloških obraćanja drugom licu. Neki od njih izlaz traže u paralelnim svetovima izborom po srodnosti s duhovima iz drugog vremena. ideologijom. do nedavnih građanskih ratova i uličnih protesta na samom kraju XX stoleća. Stigmatizacija i marginalizacija. Demić je svojom knjigom obuhvatio oko vek i po srpske. kako antičke i biblijske tekstove. krug literarnih doziva Demićeve zbirke mnogo je širi i priziva. neopterećeno stilskim bravurama. Koder). Helderlina. koji ponekad doprinosi dramskoj napetosti ili iskazuje dileme i suštinske stavove junaka. do Gombroviča. bez beleženja. a tako i svoju gorčinu („Nomen nescio”. žele da se izgube u masi. s kojima ih veže umetnička i intelektualna bliskost. „Luk i voda”). a ti problemi prelomljeni su kroz likove književnika. tako i pisce poput Vajlda. „Žitije Nikole Čučkovića”. odnosno jugoslovenske književnosti. iako dve suprotne krajnosti.kontekst. Pesoe i Kiša. U prelomnim trenucima svako od njih doživljava spoznaju bezizlaznosti. koji s naših prostora iskoračuje jedino prema Rusiji. na kraju svi oni ipak ostaju ničiji. priče u kojima dominira dijalog. i samo se granice bola ničim ne mogu prevazići. jasno kazivanje. neprilagođeni poželjnim modelima mišljenja i istupanja. Pokušaj prelaska granice uočljiv je i na formalno-kompozicionom planu Demićevih priča. Adam Pribićević). bilo kroz aluzije i motive u samim pričama ili kroz moto kojim otpočinje većina priča. tuga i patnja siguran put za sve. trežnjenje od ideala. svesno ili nesvesno odnarođene patriote (Ignjatović. čak uslovljenost sudbine junaka političkim strujanjima. 160 . te Dušan Srezojević i Fridrih Helderlin u „Molskim akordima”). zaluđeni ili ludi. ni u politiku. sputani društvenim okolnostima ili sopstvenom nemoći. nikada potpuno ukorenjeni ni u narod. da ćutanjem ili pisanjem ponište sebe. Tako su se u ovoj zbirci našle ispovesti u obliku dnevničkih zapisa ili uhvaćene u svesti junaka. Opredeljujući se za kratku prozu.

tematske. Osnovna slabost Demićeve proze jeste njegova lična stvaralačka nesigurnost u snagu svog izraza. problem nerazumevanja okoline za posebnog. posebno u burnim vremenima i na prostorima stalnih previranja. nisu posledica zanatske neveštosti ili nedostatka svežine ideja. koja se ponakad graniči s nepoverenjem prema čitaocima. zagrobnog. Ukupni utisak o proznom koncertu Mirka Demića i njegovim pokušajima da uskladi oscilacije na osetljivoj granici književnosti i vanumetničkih elemenata ostaje u senci pojedinačnih uspelih priča kojima piscu polazi za perom da uskomeša ustaljeni poredak. Iako nema neangažovane književnosti. osećanje nepripadanja. Uza sve težnje da se prekorače i ponište nasleđene i nametnute granice. Demiću ne polazi uvek za rukom da savlada ograničenja i uzleti ka vrhuncima savremenog proznog stvaralaštva. utisak o kvalitetu i snazi kompozicije umnogome zavisi i od nadahnuća interpretacije. sluha i osetljivosti umetničkog nerva čitalaca. Ipak. a gotovo dosledno insistiranje na uplivima političkih činilaca u literarna strujanja u opsegu proze Demićevog stvaralačkog daha i dometa nije najjača strana priča. ali i nehtenja) prilagođavanja. pa stoga često pretrpava tekstove nepotrebnim objašnjenjima. zagraničnog. nemogućnost (u smislu nemoći. reklo bi se. zapadajući u praznu raspričanost. u izvesnom smislu.čak kultura i jezika. žanrovske i poetičke. svrhe i snage umetničkog stvaranja. ipak opterećuje ovu prozu. rasvetljavanjima aluzija. najslabija karika knjige. jer pisac ume da iznenadi i zadrži pažnju kako smenjivanjem različitih narativnih postupaka. iskorenjenosti. odnose i značenja koja je autor imao na umu stvarajući ih. Borhesovski manir nije se uspešno nakalemio na Demićeve priče umnogome različite prirode i inspiracije. koja zaključuje piščev veliki koncert kratke proze. talentom i stradalničkom sudbinom. ali bliskih duhom. tako i zanimljivim izborom motiva i uočenim intertekstualnim dozivima. Mirko Demić je molskim minijaturama istupio na „rampu”. pokušaji potiranja. motive. Mada je poslužio kao plodno motivsko jezgro i još jedan od vidova konkretizacije pojma granice. 161 . kao i izokrenuta perspektiva svedočenja fotografije pretka o docnijim zbivanjima i viđenje potomaka iz vizure onostranog. izlišan disharmonični dodatak koji sužava upućivačko polje priča na one konkretne junake. Upravo je „Kadenca”. Ta pomanjkanja. metafora. Presudni kvalitet njegovih Molskih akorda jesu univerzalne ljudske dileme. i potrebno mu je samo malo više pouzdanja u snagu sopstvenog izraza i poverenja u literarni senzibilitet publike pa da njegova proza prevaziđe granicu. nadarenog pojedinca. kao i promišljanje smisla. strukturne. da pomeri međe i uglove posmatranja. međusobni odnos književnosti i politike. Saznanje o tome „šta je pisac hteo da kaže” ograničava čitaoce i umanjuje snagu i vrednost inače solidne i interesantne proze. teško je u tome naći pravu meru. zatiranja prošlosti i neizbežnost sećanja i pamćenja.

odnosno priče koja se prenosi.Sonja Veselinović DOMIŠLJANJE ARHEOLOGIJE (Enes Halilović: Listovi na vodi. jer onaj ko priču doživljava. onoj materiji proživljenog i iskustvenog. ali na večni način”. 2007) Poznati argentinski pripovedač napisao je jednom: „Video sam nešto belo na nebu. arhetipsko. Možda su i najzanimljivije one pesme u kojima se može naići na autopoetičke reference i promišljanja. a posebno prvo lice jednine ili množine prezenta kao dominantno vreme. budući da se nekome nešto kazuje uvek sa željom da se na kraju postigne određeni efekat i uticaj na slušaoca. Daleko je bitnija činjenica da je Halilović umeo od njega da nauči šta može sa jednom reči i jednom mitologijom – reč da ponavlja dok se iz nje ne izrodi druga. samo jedna od konvencija. a ponekad ni u tome. pa sasvim deseto nešto. a nekada u daleko dužim pesmama. To da li Enes Halilović Borhesa smatra za svog duhovnog oca ili uzor. Naravno. mitologiju da nakrivi. A opet isto. Halilović se poštapa istorijom. Komunikacijski proces. skočio u vodu da spase njegove listove i utopio se. Halilovićeva nova pesnička knjiga Listovi na vodi poetički se ne razlikuje mnogo od njegove knjige kratkih priča Kapilarne pojave (2006). razvijajući pažljivo narativnu nit. Tehnika sabiranja značenja i poentiranja u malom. Halilović zaključuje: „Da bar znamo kakav 162 . Sve se događa prvi put. sin ovoga pisca. jednako je prisutna i u njegovim pričama i u pesmama. pa sedma. ali / šta mogu učiniti sa jednom reči i jednom mitologijom”. mitologijom i raznim skazanijima. Pisao je još Borhes: „Nema ničeg starog pod suncem. ali ipak ne u potpunosti. Kolektiv se i gramatičkim oblicima provlači kao referentna tačka pesme. Beograd. pa treće. tako. Kažu mi da je to / Mesec. Takva je i legenda po kojoj je Mastej. Sabiranje životnog iskustva u konvencijama kratke priče ili pesme traži makar zrno ili iluziju nakupljene mudrosti. i pouke i poente kao momenta postizanja efekta u tekstu. Njegove kratke priče i pesme crpele su svoju građu iz istog čvorišta mitologija. na kome se insistira kao na jednom od ključnih elemenata pesme. vezuje se koliko za relaciju govornik-slušalac. Veoma je za ovu dimenziju njegovog stvaranja važna kazivalačka crta pesama. potpuno je nevažno. Halilović dolazi do svog specifičnog pristupa građi. Da bi nam ispričao svoje pesme. Podudarnosti je možda previše i uvek je to jedna od one četiri priče. pak. poigravajući se statusom životne mudrosti kao takve. a svoje reči upravljale prema sličnim poetičkim zahtevima i smernicama. i ta mudrost što prethodi tački kao konačnoj i svačijoj poenti. Prosveta. Često je. iskosa pogleda. nije Halilović u svakoj pesmi podjednako uspešan dok primenjuje ovaj svoj postupak. / Ali ništa mu od spisa nije došlo do nas”. toliko i za relaciju zajednica-govornik. Pesma „O Masteju” počinje. stihovima: „Znamo da je postojao nekad pisac Valgije Ruf. doživljava je po prvi put. pa treća. Česte su deiktike kojima se naglašava aspekt kazivanja. koji nekada pokušava da realizuje u tri-četiri stiha. dok ne počne da znači drugo. Razlika je možda samo u količini naracije i njenoj ulozi. Shvatajući to.

Za tom mišlju pesnik ide i u „Slučaju”. beleže. preispitivanje porekla uvođenjem motiva groblja. koja glasi: „Kad bi zaista postojao / Orfej. da bi njihov autor uplitanjem istorijskih referenci doveo do ukrštanja planova i problematizovanja obaju. // Da li bi čitao poeziju?” Pomalo čak i insistira autor Listova na vodi na različitim varijantama skrivenog pisca. dakle. Njegovo promišljanje bića poezije odražava se i u minijaturi „Kad bi”. Čini se da je u dužim pesmama teže postići efekat ili obrt kojima teži energija izraza ovog autora. ali ne simplifikuju. ne doprinose u dovoljnoj meri ukupnom utisku. kud ode suparnik Rim?”). da bi na kraju u jedno sabrao čitav taj niz ljudi koji uporno liče jedni na druge. kostiju. pronalazimo one listove na vodi iz naslova zbirke. Nekolicina pesama nastaje oko određenih anegdotskih ili aktuelnih događaja. budući nenaglašeni. sve to uspostavlja jedan pesnički svet u kome se naporednosti uočavaju. tumače / Da su ljudi u tom gradu vjerovali kako se iz 163 . U pesmi „Smokva i maslina i Gora sinajska” osvetljava se međuuticaj iskustva i opevavanja iskustva: „Danas. No. kao da želi da ukaže na to da su rešenja nedoumica gotovo uvek ona najjednostavnija. arheologije. koji bi mogli da ukazuju i na određenu ulogu i sudbinu književnosti. pesnik katkad ide nauštrb celine. te zatim priziva stari sukob Grčke i Rima da bi razmotrio ko je dalje dospeo. u pesmi „Prvi i zadnji” odbrojava do islamskog pesnika i mistika Rumija i persijskog vladara Kira i dalje. u hladu poezije / Čitam maslinu. / Slutili bi kakve elegije / Zgubi Valgije Ruf”. pesmi o otkrivanju pisca koji „piše samo na zadnjim stranicama debelih knjiga”. mnogo je nas u zemlji. i da ga niko ne pronađe. a zapravo liče na zemlju. neukrašenim jezikom uvodi Halilović u nekim pesmama čitaoca u svoju naporednu postavku vremena prošlih i vremena iskazivanja. Tako u pesmi „Santo subito” polazi od zahteva naroda na sahrani Jovana Pavla II da se on odmah proglasi svecem. Ponegde se Halilović i podsmehne nastojanjima arheologa da protumače davno nestali svet. // I mislim na dan / Kad sam // U hladu masline / Čitao poeziju”.RAZMENA DAROVA je čitalac bio sin mu Mastej. Bez čitalaca. ko je stvarni pobednik u vekovnom nadmetanju („Plače li Grčka danas? Zavidna da li je ona? / Kud ostaju svi polisi njeni. pak. Ona svoj smisao nalazi tek u konkretnom čitaocu. koji je za delo primaran i uvek prethodi procenama istorije književnosti. Kontemplativna. za život dela. narativni segment. alhemijskim moćima. nesvesnog pisca. ali onaj pravi. njemu je potrebna priča. svekolika je književnost rasuta po vodi. dostaje i samo jedan. Halilović se ne zaustavlja na tom meditativnom nivou. ona večita. Na osoben način prelistavajući istoriju. Pesnikova usredsređenost na proživljeno možda prati i onu drevnu mudrost – Primum vivere. deinde philosophari. istočnjačka smirenost. koje se ponekad vezuje za neki konkretni detalj današnjice. U pesmi „Toga candida rimskog kandidata” nailazimo na stihove: „Tumače arheolozi život i smrt. No. ali. U ovoj pesmi. Njena vrednost za istoriju književnosti može biti srazmerna broju privrženika koji bi se bacili u vodu u nastojanju da listove sakupe i sačuvaju. Tamo ga može pronaći posvećenik. Jednostavnim. neočekivani obrt. Tako se u ovoj pesmi najzanimljiviji redovi nalaze u sredini („Mnogo je zemlje iza čela. Potencirajući finale pesme. radoznao i istrajan čitalac. i ovde se provlači kao dominantna crta pesničke slike. koja proizlazi iz pravovremene spoznaje. Odzvanjanje arhetipskih slika u nesrodnim i udaljenim tačkama istorije. pronaći će sam sebe kada naredni put bude čitao Tihi Don ili 1001 noć. čije se umeće graniči sa magijskim. // U vremenu postoji / Kazivanje u Koje nema nikakve sumnje”). prezrenog pisca i čitaoca tragaoca.

budući da pesnik ne može imati dovoljno kredibiliteta za javnost da bi se uopšte mogao napraviti ludim. da plati prevoz”.groba putuje / Na onaj svijet pa je mrtvome potrebna čaša. poetičkih programa. jedna je od najlepših pesničkih slika ove zbirke.. Takvu finu. poezija pronalazi svoje moduse opstajanja. Njihovo teoretisanje suočava se sa problemom kada u jednom grobu pronađu češalj.” Ovo je jedna od retkih pesama u kojima se lirski subjekt povlači u intimu i odriče se glasne komunikacije i svoje žive jezičke veze sa kolektivom. bez hljeba ostao”. Pa možda i prikaz u malom njenog unutrašnjeg trvenja. I tu Halilovićeva završnica zvuči efektno i ubedljivo. / Ti više nikad ne moraš da se napraviš lud – / A to je. 164 . smrt gora od smrti svih”. nije Halilović uvek toliko uspešan u poentiranju i zaokruživanju pesama u Listovima na vodi. to su dve ključne okosnice Halilovićevog pesničkog izraza. a istovremeno i svest o tome da pesnika retko ko za ozbiljno uzima i uvažava njegove reči. Ona nije ujednačena po svom estetskom domašaju. recimo. ali čitaoca svakako ne ostavlja ravnodušnim. Pozivajući se na Solonovo pevanje o Salamini. Kada je reč o našim rodovima. pred ruljom tom. obrađuje i „Pismo Plutarhu”. javno. ljubavnika ili skitnice. u suštini. sitnoj istorijskoj boraniji. on uviđa sav besmisao takvog pokušaja danas. uprkos uklopljenosti u dominirajući ton pesme ili pak sociolekt. u inkognito travara. / Da se okrijepi na putu / I novčić. na trgu / Kakvom il bilo gdje. sukoba dveju vizija.. Naravno. Uprkos svemu tome. tananu emociju dočarava pesma „Usputni autoportret u iščekivanju jutra kada će sunce izići sa Zapada”: „Nazirem. budući neočekivano jednostavna – „Mora da je imao biografiju”. // pod brdom gdje sam rođen / neko zamiče ka borju čija je smola tekla kroz moje rane strofe / i kasne simfonije. „Ako si nekad čitao stihove svoje. Kontrast glasnogovorništva na radio-talasima i želje za zamicanjem u predele detinjstva. A ni pesnika skrivenim. Takvu problematiku. deluju bombastično u celini ove ipak dosta suptilnije zbirke. s obzirom na to da pesnik nekada ide više za efektom nego za dubljim značenjem ili uobličenjem celine. I Enes Halilović je načinio zanimljivu knjigu. Plutarhu. stihovi „Nazadak pogodio i Napredak” ili „Dobio šećer. možda neki krupniji smisao od komunikacije ne treba ni tražiti. Potreba za širom komunikacijom kroz pesmu. U „Novoj arheologiji”. u grobu ćelavog čoveka.

1962). a ima primera i u dvadesetom. a sve u kontekstu intimnog doživljaja. U ovom izboru se nalazi ciklus Crveni kašalj i u njemu pesma „Mi grudni”. Zagledan je pesnik u cveće („cveće svih boja”). bez naslova. i ljubav doživljena ili samo željena. 1936 – Bežanijska kosa. Tu je teskoba pesnika iskazana simbolom brodova stisnutih „kao ptice uhvaćene u procep nevine”. Tragikom slomljene mladosti snažno se doima u pesmama ljubavnog bola. o jatima. Paun peva o ptičijem letu. godišnjice rođenja (izbor i pogovor Milijan Despotović). tu su „bedra zrele žene” i „čežnja daleka”. i moglo bi se reći da je poetski „najproduktivniji”. o pojedinačnoj ptici (ševa. „Poruka” i dr. U nekim sti- 165 . Jedna pesma nosi naslov „Mala ptica”. rečite metafore u naslovima koje bolničku dijagnozu pretvaraju u esenciju bola. travu i zvezde („do krajnjih zvezda”). Jedan od njih je Paun Petronijević (Ribaševina. u slojevitom spletu emocija i misli. U devetnaestom veku. U tome krugu lepote je i žena.. „Trnje i cveće” i „Zasej me cveće moje”. Impresivna je simbolika ptice u Paunovoj poeziji. raskošnoj ptici iz dvorske bašte (u njegovom slučaju reč je o bašti pesništva i bola). čije su izabrane pesme „(izbor iz obimne pesničke zaostavštine”) objavljene povodom 70. U tako mladim godinama pesnik već zna da mu je poezija najjača spona sa životom. pa umro mlad. u srpskoj poeziji. lepoti ptica („ptice kao najlepši znamen”). a nije klonuo duhom i potonuo u depresiju. Od nepunih 27 godina. („Do vriska me boli ljubav jedna”). „Inat na kraju veka”. I sam je dobio ime po ptici. kao što su „Glas koji nešto želi da kaže”. Taj simbol je najviše prisutan. to je bio čest slučaj. „svenuto cveće” i ptice. U njegovim pesmama ima i tuge i žala za nedostignutim. možda najbolje iskazuju spoj patnje i čežnje za lepotom u punom (kristalisanom) sjaju. Paun je bolovao dvanaest. bez patetike koja traži samilost.Podružnica za Zlatiborski okrug.RAZMENA DAROVA Anđelko Erdeljanin OD CVEĆA DO KRAJNJIH ZVEZDA (Paun Petronijević: Prebelo jedro. o odbegloj ptici. što duboko pogađa i srce čitaoca. O svojim bolesničkim snovima. Požega . Tom pesmom nagovešten je kompletan tematsko-motivski krug pesništva Pauna Petronijevića. pesnik peva suzdržano. „Želja i oproštaj”. Čitavu muževnu mladost proveo je bolujući. Svitak i UKS . ima svesti o bolesti i smrti. U njoj je „sabrana visina oka od veđa do krajnjih zvezda”. ali njegovim stihovima ipak dominira zdravo osećanje za lepotu i radosti života. Pesme „Pastir traži dno neba”. a ona. Priređivač je dobro izabrao uvodnu pesmu. ždral itd).Užice. izdvojivši iz same pesme reči za uvodni naslov – Do krajnjih zvezda. „i opet ptice” što ga „umornog muče” i misaona nit „na jednoj čistoj stazi na jednoj dobroj stopi”. „U očima se svet svršava” i dr.. grlica. ta mala ptica (kadikad – tica). Takav čitalački doživljaj čine i druge pesme pomenutog ciklusa – „Pismo majci Raji”. 2006) Bio jednom divan pesnik. ali otvoreno i upečatljivo imenuje boljku u svim njenim vidovima. besanim noćima i postojanim mukama tela Pauna Petronijevića. i kroz druge pesme proleti.

predlaže da obavezno razmislimo barem o dva Paunova stiha. osuđen na kratak (prekratak) život. U sličnom ključu (parabole) mogu se čitati i pesme u ciklusu Nosim svu penu. nalazimo bogate naslage pesničke misli. o prolaznosti. u kojoj se može sagledati sav život pesnikov i smisao života.” 166 .hovima zapažamo oba velika početna slova: Mala Ptica – kao ime i prezime. kao i u drugim tekstovima. Mlad pesnik. iz navedene pesme: „Jedan dan vedri može ko brana sve bure bola da srećom spreči. Nisam ni ja shvatio nikog. za kraj ovog kratkog osvrta. o svemu što život čini. Mala ptica je tako prerasla u višeznačnu parabolu. o životu. o životu govori zrelo i mudro. Jedna i nosi naslov „Misli”. Ovaj čitalac. I svaka njegova misao podstiče na novo razmišljanje o večnim i uvek novim pitanjima. o onome što ostaje. Pesnik razmišlja o čoveku. U njoj.” „Nije shvatio niko mene. u kojem je karakteristična „Bela pesma”.

63. Prometej. godine pre podne. sa svojim nedovoljno definisanim konceptom i gde su se zatrle šanse da on bude. već je. uručio mi je svoju upravo odštampanu knjigu Pisanje grada. započetih 8. koju je novosadska izdavačka kuća Prometej izdala krajem leta. tada još. Predavanje je bilo upriličeno povodom. 5). ne znajući još da je i taj tekst: „O kom urbanizmu je reč”. govorio je i dr Ljubinko Pušić. u ideji začetog početkom šeste decenije 20. svojim slajdovima. 2007) Arhitektu Ljubinka Pušića sreo sam 24. kritičku valorizaciju i zaokruženje. kolegijalnom posvetom. pasionirani ljubitelj „ajnforta”. 24. pomogao majstor fotografije Srđan Stevanov. Isto veče. aprila 1989. sa izgradnjom uz oba lica i u zaleđu. godine pod imenom Bulevar 23. godišnjice Dana oslobođenja Novog Sada (23. Bilo je to još jedno predavanje u nizu „Priča o gradu”. u čijem održavanju mi je tada. te da se među tada eksponiranima nalaze neke od ličnosti danas mladih i aktivnih urbanista. septembra 1998. Govoreći o Bulevaru oslobođenja. godine. realizovanom 1963-1983. zastupajući tezu da se identitet grada brani kulturom. u prostorijama Društva arhitekata Novog Sada u Miletićevoj 20. oktobra 2007. Istini za volju. dotičući se povodom njegovog trasiranja i realizacije. otvorena još uvek za moguću dopunu. veka. urbanističkog razvoja i života Novog Sada – galerija na otvorenom. Novi Sad. U nizu priča. 13. i „DaNS”. kapija i drugih detalja i slojeva graditeljske baštine Novog Sada. pa i po posledicama na urbanističko-arhitektonsku sliku grada. objavio dr Ljubinko Pušić. januar 1999. svojevrsna galerija arhitekture. godine. po cenu dogovornog urbanizma”. sam po sebi. projektanata i graditelja 167 . urbanistički i arhitektonski koliko-toliko artikulisan”. čija se postavka popunjava od sredine prošlog veka sve do danas. 9. da je: STVARALAČKA OMLADINA NOVOG SADA U AKCIJI. pored drugih. oktobra. u „Dnevniku” od 13. kaže: „ Koliko sutra neko će se možda sa pravom zapitati šta je to što je kvalitetu grada doneo Bul. Urbana svakodnevica. govorio sam o Bulevaru oslobođenja. nagoveštavajući dalje: „Koliko sutra doći će neki novi urbanisti (a mora se priznati da ih poslednjih godina nikako nije bilo) koji neće pristajati na kompromise van stručno obrazloživih argumenata. i ne samo njega. jezikom i prostorom („Dnevnik”.RAZMENA DAROVA Slobodan Jovanović NIKADA ZAKASNELI OSVRT (Ljubinko Pušić: Pisanje grada. jedan od onih koji su uvršteni u knjigu Pisanje grada. pred članovima Novosadskog kluba. oktobar 1944). tada još kao bezimenom bulevaru pod brojem 1. a naravno. sa tezom da taj bulevar nije samo puka saobraćajnica. pod naslovom „O izgradnji grada Novog Sada”. Autor knjige. u Svečanoj sali Platoneuma. moram ovde upozoriti na činjenicu obznanjenu u pomenutom „DaNS-u”. citirao sam i neke od konstatacija koje je na račun Bulevara. čitavog konteksta poratnog razvoja. oktobra. uz pomoć ilustrativnog materijala koji je snimio umetnički fotograf Aleksandar Plačkov. decembra 1992. str. sa podnaslovom „Urbana svakodnevica”. aprila 1998. Iz profesorske tašne izvadio je i sa uobičajenom. 23.

Polić. jer nisu samo oni krivci za sve. 12. niti da „aboliram” „stručne” i „nestručne” koji su bili akteri urbane politike. koji iz njega ne žele i ne mogu da pobegnu. A. U pravu je Pušić. jer danas se gradom svi bave”. ostajem sklon dodatku: „Ne bi trebalo ni u prenosnom smislu pucati na urbaniste kao na nekakve krivce za sve moguće i nemoguće nedaće i nepodobnosti naših novih naselja. Zalažem se za kulturni dijalog kao takav. str. Karadžić i neki drugi koji zavidne karijere postižu u inostranstvu). cilj zadržavanje na primeru povodom koga je Pušić kritički izrazio nezadovoljstvo urbanističko-arhitektonskim promašajima za kakve očigledno smatra način prosecanja i izgradnju Bulevara oslobođenja i ne samo njega u Novom Sadu. da su „srce naše kulture i pokretači ekonomije”. tolerantnije. Samoj knjizi. kako je govorio naš veliki Dositej i kako to knjigama. str. poštenu i kompletnu raspravu. „grad utočište”. 116-120) koji glasi: „Ja se pre svega zalažem za stručnu. Sve ruže Srbije. Mislim. međutim. ali za stručni dogovor jesu. 107). odnosno NE PUCAJTE NA URBANISTU. Razgovori sa Matićem. ovde i za nas čini arhitekta Pušić. Od tog „svi” (da li) i onog „niko” (da li). Imajući u vidu sve što se dešavalo poslednjih decenija. tehnike i prakse jer je to. oslobođenja i činjenice o efektima njegove izgradnje sa obodnom arhitekturom. S. da stoji još uvek onaj davni i poznati naslov jednog teksta dr Zorana Manevića: NE PUCAJTE NA ARHITEKTU. Taj pomak mogu učiniti samo oni koji razumeju i vole ovaj grad. Ferik. međutim. argumentovanu. Aranđelovac. Značajan i indirektno-potvrdni stav mom komentaru može biti završni citat Pušićevog teksta iz 1989. čini se. jer istina je da su gradovi u funkciji ličnih kontakata ljudi. Ne želim sada i ovde ni da branim institucije koje su se urbanizmom u Novom Sadu bavile. Ne zatvoren u urbanističke institucije grada.savremenog Novog Sada (D. 1985. ljudi koji su „zavisnici grada”. Mogao sam da ih preporučim za čitanje prijateljima koji novaca za knjige nemaju. Firanji. Nije mi cilj ni to da se oštrini datih ocena suprotstavljam komentarom da ideju o Bul. vodio sa novinarkom Nevenom Simin). koji ova knjiga i njena tema zaslužuju od onih autoru sličnih ljudi kojima je. kako je to govorio Dušan Matić: „Mi razgovaramo. Obradovalo me je kada sam. češće. „Knjige. Ivanović. ekološki efektivni i dobro dizajnirani” (R. deo tekstova iz Pušićeve knjige pročitavao u feljtonu „Dnevnika”. T. prema „DaNS-u” br. 168 . jer grad još uvek ima dovoljno arhitekata i urbanista koji nisu učestvovali u njegovom zatvoreno-dogovornom kreiranju. knjige. ukoliko tako nešto uopšte postoji. Mislim da su me neki bar poslušali. stvar detaljnijeg i svestranijeg razmatranja. Ali. a pri svemu tome dijalog jeste osnovni indikator gradskosti i prepoznavanja grada. decembar 2006). On sam po sebi mora biti demokratski. Da bi obezbedili kvalitet života i održivosti trebalo bi da budu „socijalno uključivi. 56. pre svega treba sagledavati na nivou idejnog koncepta i u svetlu razvojnih elemenata ukupnog poratnog rasta grada i svih uslovljenosti za to. da su takođe potrebne svestranije analize i rasprave. Rodžers. daleko više. Nije mi. kolegijalnu. kako Pušić kaže. 1979. na osnovama poznavanja materije i činjenica” (detaljnije u razgovoru koji sam za „Dnevnik”. tokom ovog proleća. 2. Treba rađe razgovarati. Ž. nakon prvog preleta po sadržaju tekstova u njoj. a ne zvona i praporce” dakle. znači da smo u gradu” (Draško Ređep. godine (u knjizi Pisanje grada. a dobru knjigu vole. smirenije i odgovornije. razmene ideja i trgovine. uvek sa osećajem dužnosti na osvrt bar. vraćao sam se često i vraćam se detaljnim iščitavanjem. međutim. ni iz njihove svesti nikada ne treba da se izgubi saznanje da će se grad razvijati i graditi i posle njih”. . „koji se profesionalno bave gradom.

taj nije miran. „DaNS” br. nazivao „još značajnijom i budućom veštinom zajedničkog. nekog kontinuiteta u cikličnoj razvojnoj spirali ili je sve to samo stalno obnavljanje kroz vreme nekih večitih istina o gradu? Ima li tu nekog pomaka? Kada. Praga. politikom manipulisana. jun 1999. Amsterdama. godine. Pušić oslanja i kojom se kao njegov đak inspiriše („Gradoslovar”. Pušić se sada. te niza tekstova u stručnoj publicistici. knjigom Pisanje grada. Bogdan Bogdanović je apelovao da se ta „od vajkada divna majstorija i veliko ljudsko. ponovo pred pitanjem koje logično sledi: ima li u svim tim razmišljanjima. odlukom da u najnoviju svoju knjigu složi 77 kraćih tekstova (Pušić ih naziva minuskulama) nastalih između 1981-2004. Zagreb. Čitanje grada: Između duha i materije. 24. citirao Perikla: „Ko ničim ne učestvuje u stvarima svojeg grada. objavio. str. kao delu učešća građana „u javnim častima i upravi” grada. Kao jedan od onih. nego je rđav građanin” („Pravo građana na urbanizam 169 . I eto nas. ljude. Naslovima i sadržajem koji se tiču tema istraživačkog i naučnog rada. od 1987. „O sreći u gradovima”). „Urbs i logos”. „Grad i budućnost”. godine. april 1989. kao i dnevnoj štampi. skoro pre tri decenije. opredelio za lični. Novi Sad. mart 1963)! Knjiga Pisanje grada pobuđuje dva toka – dve linije mogućih odgovora. 1975) ili kako je naš uvaženi arhitekta i urbanista. sećam se svakako i onih već davnih pitanja velikog Nikole Dobrovića „O jedinstvu i zasebnosti arhitekture i urbanizma i njegove varljivosti” („Šta je urbanizam”. dr Ljubinko Pušić (Novi Sad.Arhitekta. Bolonje i drugih evropskih gradova. urbanitet Vajmara. dodatni doprinos zalaganju za vaspostavljanje one druge. svi Pušićevi tekstovi. 1995). Njegov izdavač takođe. podsećanjima i apelima za obnovom drevnih veština i praktičnih pokušaja kolektivnog ispisivanja gradova i pisanja grada. zanemarene veštine koju je protomajstor Bogdan. mentalitet. 26. neopravdano i pravovremeno manjkala. od kojih su samo dva do sada bila publikovana („O kom je urbanizmu reč? Grad mora da bude važniji od malih urbanističkih kalkulacuja”. Drugi kreće ka stalnom podstrekivanju stručne i šire javnosti na borbu za puno učešće u javnim poslovima pisanja grada. 1952). Sretan grad. do 2007. posle sedam zapaženih knjiga koje je. nesporno. urbanolog i redovni profesor sociologije grada i sociologije okruženja na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. svojevrsni su lični refleksi njegovi na stvarnost urbanog okruženja u kome živi ili u kom se sticajem okolnosti kretao i povremeno boravio. još češće bila nedostignuta. dakle. a zaboravljeno pravo na grad ipak povrate”. „Politika” 10. U svom ogledu na temu Za i protiv grada. novembar 1979). tri decenije od Bogdanovićevog apela. vredan kulturni gest. Koliko god da evociraju i apostrofiraju zapažanja vezana za život. kod nas retko uspešnih i vrsnih znalaca „zaboravljene veštine čitanja i razumevanja gradova” koji nam je sopstveno čitanje grada predstavio i posebnom knjigom pod tim naslovom (Ljubinko pušić. učinio je svakako. Varšave. jer „samo je onaj građanin pravi koji učestvuje u tim javnim častima i upravi”. „Grad i smrt”. Branko Maksimović. i „Grad i rat”. podsećam na Bogdanovića i svu njegovu dokumentaciju i argumentaciju na koju se. 13. kolektivnog ispisivanja gradova” ( Bogdan Bogdanović. otuđena. u svim tekstovima reč je zapravo o Novom Sadu ili o bliskom Beogradu. te o onim aspektima urbaniteta i urbane prakse koja nam je često. dodatnih pitanja i rasprava. pa i prakse koju je kao urbanista upražnjavao. prakse i mogućnosti „kolektivnog ispisivanja gradova”. „Dokle dopire ljudski glas”. „Politika”. Jedan ide ka problematizovanju ideja. kako je govorio Aristotel (Franjo Petrić. 6-7). izgubljena ili oteta. a. „Dnevnik”.

prvi su koji. budući arhitekti i urbanisti ili angažovani građani mogli da odgovore na ono duhovito izrečeno očekivanje dr Ranka Radovića u pristupnom predavanju prilikom osnivanja Novosadske arhitektonske škole (1977). Grad u istoriji Evrope. pak. Zagreb. U simbiozi rada sa studentima.” Da! Ali. učenja i privikavanja urbanom redu i zakonu. potrebno je intenzivirati rad i angažman struke i politike. na iste povode svakodnevlja i kasnije: uverenjem da će se pisanje grada kad-tad rehabilitovati ili se uspostaviti kao društveno smisleni napor i praksa. zaštitu. čini mi se. već je moguće i bez zidanja novih zgrada. Građani koji taj proces proživljavaju. str. Ko ume da čita taj će to razumeti! Nepismenima. januara 1966). prema „DaNS-u” br. tako i na Fakultetu tehničkih nauka. 2003). Svoj zakasneli osvrt na Pušićevo Pisanje grada. jer je urbanizam prevashodno pitanje politike i autonomije gradova i preuzimanja odgovornosti za njihov razvoj (Leonardo Benevolo. kada kroz četiri decenije budu odlazili u penziju kakav će odgovor imati na pitanje jesu li i šta su ostavili iza sebe kao njegovi bivši studenti. Pušić nas podseća na činjenicu da nam je grad ponovo u burnom procesu još jedne faze „permanentne rekonstrukcije”. U svakom slučaju menja se i značenje urbanog prostora. otkrivaju se novi sociološki aspekti arhitekture kao kulture prostora. (Beograd organizuje Nedelju arhitekture. rasta. septembar 2004. svesni ili ne njegovog odvijanja. Postojanje dve Hrvatske. a do nje staza sazrevanja i tolerancije. ČIP 3/12. Nove društvene ontologije u doba totalne komunikacije. Staza obrazovanja. Beograd. jer urbani prostor nije uvek i nije samo urbana teritorija (Saskia Sacen. najpre instinktivno. putem stvarne demokratije. potrebu istinskog dijaloga u funkciji i na tragu jednog novog pisanja grada. na putu povratka suštastvu umetnosti građenja. 47. 26. a potom i fizički osete pozitivne ili negativne strane i posledice tih promena. dok „modeli deklarativne demokratije”. ili da je u fazi tekuće „razgradnje”.svog grada”. Savremena arhitektura je. u svoj mnogostrukosti izraza i pravaca. potrebu za kritikom. da bi voleo da ih čuje. Centar za nove medije Kuda. menjanje oblika moguće je ne samo enormnim obimom gradnje. kulture. treba škola. kako bi se izrazili urbanisti. kako bi rekao Tit Lukrecije Kar. Novi Sad. a Novi Sad ima svoje Dane arhitekture. a urbanu transformaciju prate sukobi liberalistički usmerene većine i velika grundiranja dojučerašnje arhitekture i urbanizma” (Stefano Boeri. slabosti sistema institucija i ustanova. „rastakanja” grada (termin Pušićev). kako na Filozofskom. Dok se pomenuti proces širenja. sa perspektivom da ih dugotrajno ili trajno snose. pa i „interno. maj 1979). pišem još uvek sa istim onim uverenjem koje sam imao objavljujući u „Dnevniku” svoj prvi prilog (13. naravno. tek tako edukovani. a povodom urbane svakodnevice. čini mi se. te u njegovom kritičkom reago- 170 . značaja i uticaja na sopstveni život i život grada. izgradnju i mnogo šta drugo u funkciji grada ometaju upravljanje delovima teritorija „odozgo”. Dodao bih: otvaraju se mogućnosti za sociologiju arhitektonskih kultura. Sa istim uverenjem danas osećam potrebu da pobudama kolege Pušiću pružim podršku u beleženju i detekciji svih onih pojava koje jesu „urbana svakodnevica. 24). Pušić skromno i izokola urgira potrebu za javnošću.org. 2004). doživljavaju ili ga samo usputno prate.) Zašto? Zato što bi. po prirodi stvari. urbanizam. na odseku arhitekture ili kroz rad sa građanima i među njima. raznih zavoda za planiranje. odvija tempom i obimom koji ima dalekosežne posledice po psiho-fizičko stanje građana i njihovu elementarnu bezbednost. za preuzimanjem odgovornosti. Na obe linije. „Politika”. „Urbani prostor menja svoj oblik.

već i strukture. nezdravo nabujalo telo grada. istraživanju i naučnom pristupu problemima ne samo rasta. izrada i usvajanje planova od strane kompetentnih i nezavisnih. jedini proces koji može biti plodotvoran ukoliko je uspostavljena. ili ga može dalje obezličavati i u nekontrolisanom širenju i ruženju uništavati. Ako je pročitaju kreatori politike i prakse promena ili stalnosti našeg građenog okruženja (kako je govorio Ranko Radović) ona može delovati stimulativno. pak. za čitanje Pušićeve knjige. već i sva nakaznost i građevinsko-tehnička manjkavost tekućeg rasta grada nalažu. nije kasno. dakle. demokratičnosti odnosa struke sa javnošću. a tradicijske probleme razvoja društva i kulture osobito. moderne tržišne privrede i demokratskih društvenih odnosa). planova. degradacionih procesa. 171 . a može biti i jalov ili čak kontraproduktivan. njegovo lice i dušu. a ne samo poštovanja planske dokumentacije i uslova nadležnih službi. Potrebna su javna i kritička reagovanja. 119-120. Imperativi učinjenih grašaka. još jednom. pa ni sekciju Udruženja urbanista Vojvodine i pored toga što je broj mladih kolega koji se urbanizmom u Novom Sadu bave znatan. kretanja koje mu može revitalizovati srce (coru). U tom smislu pisanje grada jeste i u prenesenom i u bukvalnom smislu. br. Za osvrt na knjigu prof. Smisla za to ima. izostanak elementarnih pravila i normi.vanju na očigledne ili još zapretane devijantne pojave i primere naše. Vreme je dakle. Formulisanje odgovarajuće urbane politike (eto zadatka za novu gradsku vladu). Ipak. na primer). Vreme je za delovanje. ali da je rušiti lako. kvalitetu takve podloge i njenom postavljanju ne dajemo sopstveni doprinos. Odbranu koja treba da bude oličena u dejstvovanju na svim frontovima mogućeg oživljavanja i objedinjavanja reakcija građana na uveliko orošavljeno i izubijano. hitnu intervenciju i odbranu grada. realizacija planova uz poštovanje i kontrolu građana. dr Ljubinka Pušića nikada. jer Novi Sad jeste grad svoje sudbine. izostanak iskustava tehnike urbanizma. I nema druge istine do one da su rušenje čuvanje i građenje kao i kroz istoriju što su bili. izdržljivosti i potencijala ljudi i prostora. stekla se ili se stiče odgovarajuća podloga za njega (postojanje i efikasno delovanje suvisle zakonske regulative. uređenju ili preuređenju prostora. Tačno je da Novi Sad još uvek nema udruženje svojih urbanista. osvežiti infrastrukturni krvotok i vratiti mu prepoznatljivost lika i slike grada na Dunavu. Beleženja promena i javno izražavanje stavova povodom zbivanja i promena u vremenu i u prostoru aktuelnih dešavanja (prilikom donošenju odluka. o rezultatima. Tačno je da Novi Sad ima delujuće Društvo arhitekata i časopis „DaNS”. a i Novi Sad ga u nekim rudimentima začinjao. oživljavaju ideju o urbanom forumu koji su mnogi evropski gradovi praktikovali. Njihova misija nije samo krov. Pušićeva knjiga jeste podsećanje na stotinu povoda i za ovaj nikada zakasneli osvrt. deo jedinstvenog procesa stvaranja novog i danas. On ima svoju budućnost. eventualno dobrim ili lišim posledicama. graditi kreativno izuzetno teško („Polja”. namera o nekoj gradnji. valjanih revizionih komisija koje rade po kriterijima znanja i iskustva. već takođe i svestrano uljuđeni i oljuđeni prostor življenja. ukoliko takve društveno-ekonomske podloge i kondicije nema ili ako. ali i šire urba-arhitektonske stvarnosti. Naravno i podršku otkrivanju uzroka i posledica stanja. mogu vratiti dignitet urbanizmu i arhitekturi kao disciplinama. prenameni. te aktivan odnos institucija i njihov stručni i moralni odziv na savremene. 1968). na raskršću puteva i kretanja napred. komunalni standard i komfor. podno Tvrđave. te provođenje prakse zasnovane na kritičkoj analizi. Novi Sad. jer se Novi Sad i prostorno i vremenski nalazi.

gender. Treći milenijum započeo je u znaku novih. želela sam da ona. inicira i pruži niz novih uvida. Tema akcentuje aktuelni trenutak i pruža mogućnost reagovanja umetnika u raznorodnim medijima. raznorodnih eksperimenata koji se tiču multiplikacije ljudske jedinke. formalno. genetskog inženjeringa i sajber tela. čitanja i tumačenja. vizija. veoma provokativnih paradigmi. ono se najčešće prikazuje kao žrtva globalnih hiper-konzumerskih uragana. Telo može da bude tretirano i kao subjekt i objekt. ljudsko telo. bilo kako bilo. pa sve do kloniranja. ima središnju poziciju. U istoriji umetnosti i civilizacije telo jeste veoma ubedljiv i verodostojan nosilac vremenskih stigmi. jedno od najtemeljnijih stvarnosnih i egzistencijalnih uporišta. odnosno njegove predstave. tumači i shvata u proširenom polju: u rasponu od radikalnih rodnih teorija. kreću se između magijsko-ritualnih i religijskih. ali i aktuelne umetničke produkcije u Vojvodini. tako i na globalnom nivou. istorijsko-političkom. Već desetinama hiljada godina unazad. poetski i medijski. ili jednom rečju – čovek. postaje oslonac koji se sve snažnije relativizuje. kako na lokalnom. (itd. nudi široko polje mogućih pristupa i interpretativnih modela – u rasponu od tradicionalnih do smelih inovativnih. shvaćena u najširem smislu. do bodi-arta i performansa.Danijela Purešević TELO U NOVOM MILENIJUMU Tematski okvir i fokus ovogodišnjeg Novosadskog salona glasi: Telo u novom milenijumu.) ključu. ideološkom. zatim. a što bi trebalo da iscrta jednu sasvim autentičnu mapu aktuelne pozicije čoveka. Granica između virtuelnog i stvarnog sve je umekšanija. od figurativnog slikarstva i skulpture. ono može biti shvatano i interpretirano u estetskom. Tumačenja ljudskog tela. Tema Telo u novom milenijumu. preko različitih implikacija plastične hirurgije. 172 . odnosno poništavanja autentičnosti jedinke. Predlažući ovu temu. no. kao i promišljanje pozicije čoveka i brojnih novonastalih fenomena i paradigmi u vremenu sadašnjem. religijskom. mimetičkih i alegorijskih. U novom milenijumu telo se promišlja. idealizovanih i onih ostvarenih u ključu „estetike ružnog”. od samih početaka delatnosti koja se vekovima naziva umetnošću. koji se tiču statusa ljudske telesnosti na početku trećeg milenijuma. svakako. da bi u novije vreme i sâmo telo postalo umetnički materijal. ljudsko telo.

anti/ne-relacione teorije na­ stale posle nje. 2004. medijske i kontekstualne mogućnosti savremene umetničke prakse. tela i istorije. Relaciona estetika. Koliko je salon značajan za afirmaciju mlađih stvaralaca vidljivo je i na ovogodišnjoj izložbi. slobodnijem i aktivni­ jem učešću umetnika van Novog Sada ideja je koja pruža velike mogućnosti razvoja Salona s ciljem njegovog značajnijeg pozicioniranja u kulturnom prostoru Vojvodine. čine Novosadski salon bitnim reprezentom aktuelne umetničke scene. skulpture. kao i analiziranje odnosa materije. fotografije. jer ona u savre­ menoj umetnosti još od osamdesetih i posle transavangarde definitivno više ne postoji. Afirmacija autorskih. tematskih i problemskih izložbi koje bi na različite načine pristupile takvoj nepreglednoj i neuhvatljivoj savremenoj umetničkoj situaciji. 1 2 Nikola Burio (Nicolas Bourriaud). tela i robe u savremenim masovnim medijima i reklamama. Beograd. kroz uticaj stripa i urbane kulture na čoveka. Slikarstvo je. autoportreta i portreta danas. Zagreb. 2001. prisutna je i na Novosadskom salonu kroz iniciranje njegovog tematskog okvira – Telo u novom milenijumu. otvorenost Novosadskog salona ka celoj teritoriji Vojvodine. mase i strukture umetničkog dela sa jedne strane. Pored slika na Novosadskom salonu su takođe prezentovane: grafike. kao i na sličnim izložbama. Takođe. kao i novih pristupa u umetnosti. informacija i postprodukcije. Umetnički radovi predstavljeni na Novosadskom salonu istražuju ovu temu kroz različite umetničke pristupe: kroz odnos tela i identiteta. najprisutniji medij na Novosadskom salonu. i tela i akta sa druge. Centar za savremenu umetnost. te se neminovno postavlja niz pitanja. Problem tela u savremenom društvenom kontekstu predstavlja možda jednu od najpri­ sutnijih tema. umetnosti u plinovitom stanju. tzv. ispitivanje seksualnosti. crteži. objekti i video­rad. intimnog i javnog. 173 .2 što pruža široki opseg umetnicima u svom umetničkom angažovanju.SVETLA KOMORA Sanja Kojić Mladenov IDENTITET NOVOSADSKOG SALONA – ISPITIVANJE NOVIH MOGUĆNOSTI Po svojoj koncepciji Novosadski salon okrenut je promovisanju aktuelne umetničke scene. koliko su predstavljeni radovi stvarni reprezenti trenutne situacije u umetničkoj sceni Vojvo­ dine i koliko je umetnička scena Vojvodine bliska internacionalnim umetničkim praksama? Aktuelnu umetničku scenu ne čine zastupnici neke zajedničke orijentacije. ističu različite tematske. ali i suprotne. Naklada Ljevak. nego su u pitanju veoma različite individualne poetike. Relaciona estetika Nikole Burioa (Nicolas Bourriaud). na kojoj su najprisutniji umetnički radovi umetnica/ka mlađe generacije. realnosti i fantazije. koje nalaze načine i mesta svog ispoljava­ nja u neprestano promenljivom savremenom socijalnom prostoru. Inovativni eksperimenti i novi senzibiliteti karakteristični za umetničku praksu mladih.1 kao i mnoge slične. Umjetnost u plinovitu stanju. a dovoljno široku da omogući što obuhvatnije sagledavanje umetničke prakse i delovanja danas. identiteta i socijalnog okruženja. digitalne grafike. u cilju uočavanja i definisanja pojedinih umetničkih tokova. što ukazuje na isto­ rijsku povezanost slikara i salonskih izložbi. Iv Mišo (Yves Michaud). Šta umetničku scenu čini savremenom i inovativnom.

odlučeno je da se NAGRADA 37. umetnika. od strane autora koji na teritoriji Vojvodine stvaraju. U skladu sa poslovnikom Salona. odabrani su radovi koji su po mišljenju komisije u kontekstu ovogodišnje teme. opredelila se da od 220 ra­ dova koje je na javni konkurs podnelo 154 autora. komisija formirana od galerista. ČLANOVI KOMISIJE Danijela Purešević Ljubomir Vučinić Dragan Živančević Sanja Kojić Mladenov Maja Erdeljanin 174 . komisija za izbor radova i dodelu nagrada formirala je niz izložbi u pet galerijskih prostora Novog Sada. NOVOSADSKOG SALONA. a koji su nastali u protekloj godini. likovnih kritičara i teoretičara umetnosti. borave ili su za nju na neki način profesionalno vezani. na Salonu bude izloženo 48 dela od ukupno 44 umetnika. Rukovodeći se pomenutim principima pri valorizaciji materijala. dodeli Tadiji Janičiću za delo „Beautiful Relation Friend Ships”. U delokrugu rada koji se odnosio na žiriranje. NOVO­ SADSKOG SALONA.SVETLA KOMORA SAOPŠTENJE KOMISIJE ZA IZBOR RADOVA I DODELU NAGRADA Uvažavajući predlog Organizacionog odbora da TELO U NOVOM MILENIJUMU bude odrednica ovogodišnjeg 37.

završio je studije Engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fa­ kultetu u Novom Sadu. Kalifornija. A meni neprijatno (2005). Živi u Novom Sadu. drugi. Jacuzzi u liftu (2005). Nikom ništa (2004). romani ­ How the García Girls Lost Their Accents (1991). Snimio je preko četrdeset alternativnih filmova i priredio niz autorskih zbornika tematski posveće­ 175 . Sitne zverke i barabe (2004). zbirku priča Hawaii One Summer (1987) i dve knjige eseja: To Be the Poet (2002) i The Fifth Book of Peace (2006). Parking svetog Savatija (2003). ali se od 1998. Poluteške beleške (1976). „Stražilovo“. In the Time of the Butterflies (1994). SAD). Srpski aforizmi (1997). Before We Were Free (2002). Autorka je monografije Neprekinuta crna priča (2002). Diplomirala je na Univerzitetu Barkli u Kaliforniji. Seven Trees (1998). „Zlatna kaciga“. Zavrzlame (1977). Vojka). Prevodi sa engleskog. Beograd). Predavala je kreativno pisanje i engleski jezik na više univerziteta u Americi. Treći sektor ili sama žena u tranziciji (2001). Svet je mali (1985). Bavi se prevođenjem i radi kao predavač u centru za stra­ ne jezike „Lingva“ u Novom Sadu. književnu kritiku. „Svetozar Miletić“. Objavio je sledeće knjige: Jovan Dučić putopisac: ogled iz imagologije (2003) i Činovi prisvajanja: od teorije ka pragmatici teksta (2005). gde trenutno piše magi­ starski rad na temu karakterizacije u izabranim ro­ manima britanskog pisca Martina Ejmisa. The Secret Footprints (2001). Vladimir Gvozden (1972. China Men (1980). Niš). „Brana Cvetković“. gde radi kao do­ cent na predmetu Američka književnost. Objavila je sledeće romane: The Woman Warrior: Memoirs of a Girlhood Among Ghosts (1976). američka književnica dominikanskog pore­ kla. Knjige: Pamet protiv uma (1970). objavila je slede će prozne knjige: Čas anatomije na Građevinskom fakultetu (2001). „Car Uroš“ i dr. Najveći konj u Srbiji (2008) i dr. Deda Rankove riblje teorije (2004). američka književnica kineskog porekla i profesor univerzite­ ta. Bezdušna opasnost (1999). Anđelko Erdeljanin (1941. Prevodi sa engleskog jezika. Novi Sad). Prevodi sa en­ gleskog jezika. In the Name of Salomé (2000). Dobitnik je sledećih nagra­ da: „Radoje Domanović“. Živi u Novom Sadu. treći čovek (2006). Radio Novom Sadu i još nekim ustanovama. Tuzla). The Other Side (El Otro Lado) (1995). Finding Miracles (2004). The Woman I Kept to Myself (2004). Piše pesme i priče. Živi u Ouklandu. Aždajin osmeh (2004). Bojan Jovanović (1950. Živi u Novom Sadu. Vojka (1997). Čuvari svetinje (2007) i Čim preživim ovaj roman (2008). Staroj Pazovi i Novom Sadu (diplomirao jugo­ slovensku književnost na Filozofskom fakultetu). Lake pesme (1979). Nešto slatko (1994). Aleksandra Izgarjan (1972. Živi u Njujorku. studije etnologi­ je završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. gde radi kao asistent na odseku za komparativnu knji­ ževnost. Ubistvo u Akademiji nauka (2002). Igor Cvijanović (1979. Kalifornija.KO JE KO KO JE KO Džulija Alvarez (Julia Alvarez. knjiga za decu ­ Gift of Gracias: The Legend of Altagracia (2004). Maksin Hong Kingston (Maxine Ting Ting Hong Kingston. ¡Yo! (1997). Zrenjanin). magistri­ rao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio u „Sremskim novinama“. Mirjana Đurđević (1956. kao i radova iz oblasti američke književnosti i teorije pre­ vođenja publikovanih i predstavljenih u zemlji i ino­ stranstvu. SAD). Za intimnu negu (1985). magi­ strirala je i doktorirala na odseku za anglistiku Filo­ zofskog fakulteta u Novom Sadu. školovao se u Vojki. pot­ puno posvetila pisanju. Tripmaster Monkey: His Fake Book (1989). A Cafecito Story (2001). Prvi. Objavila je sledeće knjige: poezija ­ Homecoming (1984). Njujork. aforiz­ me. Stokton. Razmišljator (2005). Kokoštrklja (1996). 1950. Živi i radi u Beogradu. Saving the World (2006). 1940. knjige eseja i publicistike ­ Something to Declare (1998) i Once Upon a Quinceañera: Coming of Age in the USA (2007). How Tia Lola Came to visit Stay (2001). Smešne pesme (2002). radio drame. knjige za decu.

I na nebu i na zemlji (2003). Čajkanovića i S. negativnoj utopiji. diplomirala je i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Propoved mrava (1993). alternativnim znanjima. Putevi posle (2006. slovenački. Brisel. ne znam zašto (1999). Džojsovoj poe­ tici. Elijadea. stručnim publika­ cijama i medijima. 1944. Živi u Beogradu. pripovedač. priče i pripovetke – Konjanik (1982). školo­ vao se u Jošavici. bri­ tanskoj antropologiji. kritiku i publicistiku. Živi u Zemunu. Senke u tami (2006). Autorka. Govor pećinskih senki (2004). Pet godina kasnije objavio je dramu Kraljevi (Los Reyes). Banija). mesijanstvu. Najava zime (1990). Živi u Novom Sadu. Presudan uticaj na njegova dela imali su i Alfred Žari i Lotrea­ mon. San o Borhesu (1998). Osim broj­ nih naučnih i stručnih radova. Kost između obala (1981). Disanje leda (1985). Magija srpskih obreda (1993). prozu. 1914. muškarcu i ženi. Objavio je sledeće knjige pesama: Bacanje kamenčića (1973). Pod pseudonimom Hulio Denis 1938. Tajna lapota (1999). koja je bila zasnovana na mitu o Tezeju i Minotauru. beloruski i esperanto. a bavi se i književnošću za decu. Objavio je 4 knjige poezije. Pesme su mu prevođene na engleski. 1951. Drangulije samoće (2001). teoriji ri­ tuala. Rezači drame i kruha (1989). Hulio Kortasar (Julio Cortázar. Tiho pristajanje (2004). godine radio je kao prevodilac za UNESKO. na grupi za Opštu književnost sa teorijom književ­ nosti. Bliskost dalekog (2005). Bavi se prezentacijom i publikovanjem arhi­ tekture u Vojvodini. nemački. gde je živeo do kraja života. Više od petnaest godina bavila se iz­ davačkim radom. nemački. Nazivi dolazećeg (2005). Đavolov šestar (2001). Odlomci božanstva (1997). Peščana majka (1996). postao je profesor francuske književnosti na Nacionalnom univerzitetu u Mendozi. Kao protivnik vlade Huana Perona. Piše poeziju. autor je i sledećih antropoloških dela: Srpska knjiga mrtvih (1992).nih poetici sažetosti. Hadrijanove memoare Mar­ gerit Jursenar i priče Edgara Alana Poa. Frojdovom antropološkom pesimizmu. Pariz). Karakter kao sudbina (2002). preveo je špansko izdanje Robinzona Krusoa Danijela Defoa. Bio je urednik više listova i časopisa. KLopka za dušu (2002). Izrezano oko (1982). ruski. Petrinji i Zagrebu. Iako nikad nije diplomirao na Univerzitetu u Buenos Ajresu gde je studirao na Fi­ lozofskom fakultetu. arhitek­ ta. Dobitnica je značajnih domaćih priznanja. bugarski. Senta). Novi Sad. 11 knjiga pripove­ daka. Spavač čistog sna (1968). Živi u Nišu. Izabrane pjesme (1999). Dušolovac (1989). Duševni odblesci (2005). magiji. Od 1952. Kao tačke u praznini (2005). Sudbina i magija (2007). objavio je zbirku soneta na koju je kasnije gledao sa potcenjivanjem. Bel­ gija – 1984. Izme­ đu ostalog. Ivan Lalović (1975. mađarski. Ne znam gde. 5 romana. tamnoj strani ljudske prirode. istraživač i praktičar – konzervator spomenika kulture. Deset godina uređivao je ča­ sopis za arhitekturu „DaNS“ i bio predsednik Veća Tabakovićeve nagrade. Kustoskinja je izložbi aktuelne umetnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodi­ ne u Novom Sadu i članica Asocijacije za vizuelnu umetnost i kulturu Visart. Član je Akademije arhite­ kata Srbije. delu M. argentinski pesnik. Komogovini. Dinosaur (1977). kustos­ kinja i selektorka mnogih projekata koji se tiču polja recentne umetničke prakse i novih medija. Živi u Beogradu. 176 . španski. kao i nekoliko knjiga za decu. Temerin). Slobodan Jovanović (1937. Propušteno (2005). Tanja Kragujević (1946. diplomirao je na beogradskom pravnom fakultetu. Pesme su joj prevođene na engleski. je emigrirao u Francusku. karaktero­ logiji Srba. Nasljedne pjesme (1992). Kuća iza oblaka (1999). kao i promocije mladih umetnika. Objavio je sledeće knjige: poezija – Postojalo jedno more (1966). Radi kao naučni savet­ nik Balkanološkog instituta SANU. Odavde do rata (1972). pet godina je radio kao na­ stavnik u nekoliko srednjih škola u provinciji. Duh paganskog nasleđa (2000). Crna biljka jabuka (1995). Piše likovnu kritiku i objavljuje u katalozima izložbi. Za­ stupljen je u više antologija. francuski. Komogovina. 3 knjige eseja i 5 publicističkih dela. Živi u Novom Sadu. Objavila je sedamnaest knjiga poezije i sedam knjiga esejističkih i književno­kritičkih tekstova. sa drugim autorima) i Stara barka (2007). Miloš Kordić (1944. Pančevo) diplo­ mirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakul­ tetu u Beogradu. romanopisac i esejist. Beograd). Objavio je sle­ deće knjige poezije: Skrovište (1997). srpskoj Vizantiji. mistici. Trojanovića. Caprag (1976). italijanski. Sanja Kojić Mladenov (1974. etnopsihologiji. Grumen (1971). mađarski i slovenske jezike. holandski. V. makedonski. Za­ stupljena je u više antologija savremene srpske poe­ zije u zemlji i inostranstvu.

Prozu i eseje objavljuje po periodici. 1953. Milica Mirković (1980. Sophistry. gde radi kao asistent na nekoliko predmeta iz engleske i američke knji­ ževnosti. Diplomirala je engleski jezik i književnost na Univerzitetu Tek­ sasa. Herijet Malen (Harryette Mullen. magistrirala je na odseku za anglistiku na Filozof­ skom fakultetu u Novom Sadu. Limunacija u Ćelijama (2000). Živi u Irvinu. nagradu „Laza Kostić“ i Nagradu za prozu Banjaluka 2008. Ćorava strana (2007) i Kolubarska trilogija (2008). „Biblios“. Poslednja ruža Kolubare (2001). Od 1970­1980. I sledeće četiri knjige nosiće slične naslove. Trimmings (1991). engleskom i makedonskom je­ ziku. Sleeping with the Dictionary (2002). Alabama. Recyclopedia: Trimmings. Lipska je uvek isticala da se od njih sasvim razlikuje. Rhetorical Power (1989). i radi kao lektor na Radio Novom Sadu. godine kao prevodilac. Lajkovcu. Zastupljen je u nekoliko antologija pripovedačke proze. Nagrade: „Ivo Andić“. Poljska). Objavila je studiju o elementima fanta­ stike u prozi Salmana Ruždija pod nazivom Ruždi i more priča (2007). američka pesnikinja. Knez Miškin u Belom Valjevu (2002). Objavila je sledeće knjige poezije: Tree Tall Woman (1981). Druga zbirka pesama. Spokejn. Nesumnjivo. „Bora Stanković“. novele u dramskoj formi Kapetan Vizin – 360 stepeni oko Boke (2002). Redovna je profesorka na katedri za engleski jezik i književnost na Univer­ zitetu Montane u Mizuli. „Žak Konfino“. Speech. Predaje englesku i komparativnu književnost i retoriku na kalifornijskom Univerzite­ tu Irvin. Svoj književni rad zapo­ čela je 1976. nemačkom. afro­američku književnost i kreativno pisanje na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu. Kalifornija. gimnaziju i filološke stu­ dije završila je u Beogradu. Objavio je knji­ gu kratkih priča Poslednja decenija (1998). magistrirala je na na odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. La Hoja. Živi i radi u Lajkovcu. Lajkovačka pruga (1997). Objavio je knjige: Palikuća i Tereza milosti puna (1976). Švapska kosa (1989). Stare priče (1996). i sve do Pete zbirke pesama. u San Hozeu. Silvija Monros-Stojaković (1949. 1957. Magistrirala je na Univer­ zitetu Kornel. Živi u Novom Sadu. Stiven Maju (Steven J. godine. Piše oglede iz istorije književnosti i književnu kritiku. Debra Megpaj Erling (Debra Magpie Earling. 1950. Florens. Mada generacijski pripada pesnicima „Novog ta­ lasa“.Arijana Luburić-Cvijanović (1977. Objavljuje u periodici. Objavila je roman Parma Red (2002). Živi u No­ vom Sadu. SAD). Lazarevcu i Beogradu. a do danas se 177 . Male priče (1999). SAD). školovao se u Ćelijama. Nikola Malović (1970. S*PeRM**K*T (1992). and American Cultural Politics (1998). u Ostinu i Univerzitetu Kalifornije. Predaje američku poe­ ziju. Mailloux. objavljene 1978. a priče u periodici i antologijama. „Meša Selimović“. osnovnu školu. Reception Histories: Rhetoric. te zbirku pesničke proze Živa smrt. Muse & Drudge (1995). u Vošingtonu. Za svoje stvaralaštvo dobila je više visokih nagrada i priznanja. Kotor). američka književ­ nica indijanskog porekla. Vošington. diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. „Nolit“. a priredio je knji­ ge Interpreting Law and Literature (sa Senfordom Levinsonom. Bio je član redakci­ ja „Književne reči“ i „Književnih novina“. ne samo u Poljskoj. Krakov. Živčana japija (1994). Do danas je objavila ukupno šesnaest knjiga pesama. Živi i radi u Herceg Novom. Orkestar na pedale (2004). Setembrini u Kolubari (1996). Kavaleri staroga premera (2006). Pragmatism (1995). Argentina). SAD). u Kaliforniji. Ra­ dio je kao novinar valjevskog lista „Napred“ (1978­ ­1994). U to vreme piše Dom mirne mladosti (1979). Blues Baby (2002). Buenos Ajres. Godine raspleta (1992). 1988) i Rhetoric. Disciplinary Identities: Rhetorical Paths of English. objavljenih na srp­ skom. Novi Sad). Debito­ vala je 1961. Kikinda). 1945. Objavio je studije Interpretive Conventions: The Reader in the Study of American Fiction (1982). and Composition (2006). Radovan Beli Marković (1947. and Muse and Drudge (2006). u Montani. jedna je od najviše prevođenih poljskih pesnikinja. Devet belih oblaka (2003). Crni kolač (1983). „Račanska povelja“. politički funkcioner u Lajkovcu i upravnik lajkovačke Gradske biblioteke. Peraški goblen (2003) i roman Lutajući Bokelj (2007). radila je kao urednik u jed­ noj od najvećih poljskih izdavačkih kuća – „Vidav­ njictvo Literackje“. završila je Akademiju likovnih umetnosti. „Branko Ćopić“. za koji je dobio stipendiju fonda „Borislav Pekić“. doktorirao je na Univerzitetu Ju­ žna Kalifornija. Pragmatism. „Stevan Sremac“ i dr. Eva Lipska (Ewa Lipska. a prvu knjigu pod nepretenci­ oznim naslovom Pesme objavila je 1967. Živi u Mizuli. S*PeRM**K*T. Ćelije).

Objavio je dve knjige: Huserlova fenomenološka ontologija (2002). kao i tri knjige publicistike: The Sorrow and the Terror: The Haunting Legacy of the Air India Tragedy (1987. Objavila je oko 70 knjiga prevoda (poezija. gde radi kao predavač za engleski jezik. 2006). objavio je 1998. sa Klarkom Blezom). Mon­ tevideo. Um i povest. Dragan Prole (1972. Hajdeger i Hegel (2007). Živi u Novom Sadu. Živi u Beogradu. sa Klarkom Blezom). Ried. Zahvaljujući istovetnom poznavanju srpskog i španskog jezika. filmologije. Simović. 1991). prevela je u oba pravca preko sto bibliografskih jedinica. Jasmine (1989). politi­ 178 . indijsko­američka spisateljica i profe­ sorka. Živi u Novom Sadu. Hamburg. Leave It to Me (1997). Moja Argentina (putopis. Montero. 1941. Objav­ ljuje u periodici. teorije knji­ ževnosti. Marijas. a nije zanemarljiv ni njen pionirski doprinos prevođenju katalonske književnosti (Kortasar. Radila je u uređivačkim odborima i objavljivala tekstove u mnogim časopisima. Živi u Beogradu. kao likovni kritičar aktivno deluje na srpskoj. Prevodi sa engleskog jezika. Diana Prodanović-Stankić (1975.. godine u Španiju. Diplomirala je istoriju umet­ nosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Član Međunarodnog udruženja likovnih kritičara AICA – Sekcija Srbija i ULUPUDS­a. (roman. 1984). Salvador Dali (monografija. Ogledalo ljubavi (prepiska Olje Ivanjicki i Leonida Šejke. zbog otvo­ rene lezbijske tematike. 2001). doktorirala je komparativnu književnost na Univerzitetu Ajove. Piše ogle­ de iz istorije književnosti i književnu kritiku. Nemačka). a od 2005. Živi i radi u Beču. od kojih je Evohé (1971) izazvala skandal kada se pojavila. Political Culture and Leadership in India (1991) i Regionalism in Indian Perspective (1992). 1994). 1989). 1992) i Ljubav je teška droga (El amor es una droga dura. 2002). Der gefälschte Himmel (Lažni raj). istorije umetnosti. Mi. Rihard Obermajer (Richard Obermayr. bavi se prevođenjem slovenskih književnosti. Preveo je nekoliko knjiga i članaka sa nemačkog jezika. Nataša Polovina (1980. Svoj prvi roman. Andrić. magistrirala je na na odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Austrija). 2005). završi­ la je studije slavistike u Beogradu. Objavila je oko četrdeset knjiga različitih žanrova. Grad nad gradovima (elektronski odgovor Milosrdnom anđelu. Nastaviće se. Barati Mukerdži (Bharati Mukherjee. Indija). Wife (1975). Danijela Purešević (Beograd). Kal­ kuta. 1970. godine radi kao likovni kritičar i urednik u Re­ dakciji za kulturu TV Beograd (RTS). Od 1990. R. putopisnoj i epistolarnoj prozi. 2004). Kristina Peri Rosi (Cristina Peri Rossi. filozofija. Sve u svemu – zbirka ćutnji (po­ ezija. 2000). Poslednja noć Dostojevskog (La última noche de Dostoievski. politikologije. živi u Barseloni. objavio je broj­ ne tekstove u književnim časopisima kao što su „Kolik“. istoriografije. gde je dobila državljanstvo. Član je udruženja pisaca iz Graca i dobitnik brojnih nagrada i stipendija. esejistika. memoare Days and Nights in Calcutta (1977. „Manuskripte“ ili „Lettre“. Belgiji i Austriji. Autorka je većeg broja radova iz oblasti kognitivne lingvistike. teologije i dr. austrijski književnik. Desirable Daughters (2002) i The Tree Bride (2004). Objavila je sledeće romane: The Tiger’s Daughter (1971). kao i više zbirki poezije. poeziji i u romanesknoj. Biserka Rajčić (1940. Od 1962. romane Ljubavni pasijans (Solitario de amor. filozofi­ je. Živi u Novom Sadu. drame. jugoslovenskoj i međunarodnoj likovnoj sceni.SVETLA KOMORA ogledala u monografskoj i kritičkoj esejistici. zaposlen je u zvanju docenta na odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Novi Sad). The Holder of the World (1993). Novi Sad). Pre­ daje na katedri za engleski jezik na Univerzitetu Berkli. estetike. teatrologije. Preselila se 1975. Jelašnica kod Niša). istoričar umet­ nosti i likovni kritičar. Ortegina Klepsidra (ogledi o filosofiji Hosea Ortege i Gaseta. Kovačević i dr). aktivistkinja u borbi za ljudska prava i slobodu govora. Objavila je Poslednje Kortasarove školice (prepiska sa Kortasarom. Od 1984. eksperimentalni roman Brod budala (La nave de los locos. zbirke priča Darkness (1985) i The Middleman and Other Stories (1988).. Bavi se istraživanjima kreativne upotrebe jezika. između ostalih. proza. 1940. 1999). Urugvaj). na ka­ tedri za modernu umetnost. Stručno se usavršavao u Nemačkoj. gde radi kao asistent na predmetu Srednjovekovna književnost. urugvajska spisateljica i novinar­ ka. diplomirala je i magistrirala na odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Beograd). Pored ovih. već svetske feminističke poezije 20. Član je francuskog Dru­ štva pisaca. Kragujevac). Živi u Santa Kruzu. Dobitnik je nagrade Društva književnika Vojvodi­ ne za prevod godine (2007). The Dream of a Common Language (1978). Žorž Sand i njena deca (radio drama s CD).. Profesor po pozivu na univerzitetima Frajburg/ Brsg. The Kitchen God’s Wife (1991). gde joj je štampana zbirka Obe strane sveta (2008). Živi u Sausalitu.. What Is Found There: Notebooks on Poetry and Politics (1993). the Chinese Siamese Cat (1994). 1952. 2000) i dvadesetak pesničkih zbirki. apsolvent je na odseku za španski jezik i hispanske književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Blood. diplomirao je engleski jezik i književnost na Filozofskom fakul­ tetu u Novom Sadu. gde trenutno pohađa i post­ diplomske studije. Baltimor. The School Among the Ruins: Poems 2000-2004 (2006). Objavlji­ vala je priče u periodici. Arts of the Possible: Essays and Conversations (2002). književnu kritiku i poeziju. Prevodi sa španskog i en­ gleskog jezika. jedan ro­ man (Zakasneli izveštaj jednoj akademiji. and Poetry: Selected Prose 1979-1985 (1986). dobila je „National Book Award“ za zbirku Diving into the Wreck (1973). Antikvarnica na kraju grada (2005). Predrag Šaponja (1972. Trenutno radi kao urednik za književnost u „Vestu“. Sonja Veselinović (1981. kao i niz tekstova u časopisima neka­ dašnje Jugoslavije i Srbije. Fox: Poems 1998-2000 (2003). Do sada objavio trideset pet knjiga. Moj Krakov – iz kulturne arheologije grada (2006) i Šopen. u Kaliforniji. uključujući: Of Woman Born: Motherhood As Experience and Institution (1976). Telephone Ringing in the Labyrinth: Poem: 2004-2006 (2007). Poljska civilizacija (2003). 179 . u Kaliforniji. Živi u Novom Sadu. napisala je i više kritičko­eseji­ stičkih knjiga. Your Life (1986). 1929. piše poeziju i prevodi sa engleskog. and Silence: Selected Prose 1966-1978 (1979). Živi u Beogradu. od čega deset knjiga iz oblasti književne teorije i nauke o književnosti. Kalifornija. SAD). Will to Change (1971). Oukland. sto­ leća. doktor književ­ nih nauka. Dobitnik je brojnih do­ maćih i stranih nagrada za prevodilaštvo. Živi u Beo­ gradu. Necessities of Life (1966). Festivalu poezije mladih u Vrbasu. kritičar. Secrets. Novi Sad). Snapshots ot a Daughter-in-Law (1963). Preveo je knjige Doris Lesing. SAD). diplo­ mirala je i magistrirala engleski jezik i lingvistiku na Univerzitetu San Hoze. A Wild Patience Has Taken Me This Far (1981). književni teoretičar. Ajris Merdok. Dark Fields of the Republic: Poems 1991-1995 (1995). Objavila je sledeće roma­ ne: The Joy Luck Club (1989). Luiz Velš. a dobitnica je i prve nagrade na 39.. Mišela Fejbera. An Atlas of the Difcult World (1991). Pored navedenih objavila je sledeće knjige poezije: The Diamond Cutters and Other Poems (1955). Diplomirala je na Koledžu Redklif 1951. američka književnica kineskog porekla. Ejmi Ten (Amy Tan. jedna od ključnih figura ne samo američke. Poetry and Commitment (2007). On Lies. Tokom jednogo­ dišnjeg boravka u SAD­u studirala je hispanistiku i teoriju filma na Univerzitetu u Vermontu. pe­ snik. diplomirala je komparativnu književnost na Filozofskom fakul­ tetu u Novom Sadu. francuskog i austrijskog PEN­a. Heidelberg. Objavila je tri zbirke poezije: Naličje mene (2001). Živi u Novom Sadu. Godine 1974. Leaflets (1969). i iste godine osvojila „Yale Younger Poets Awards” za zbirku pesama A Change of World. Boško Tomašević (1947. The Bonesetter’s Daughter (2001) i Saving Fish From Drowning (2005). Marija Rakić-Šaranac (1982. Your Native Land. Nancy. nedeljnom dodatku „Los Anđeles Tajmsa“. Evrop­ ske Akademije nauka i umetnosti. Novi Sad). Berlin. Alis Manro. Jovana Žujević (1984. Bread. godinu. Bečej).) i knjige: Pisma iz Praga (1999). esejist. kao i zbirku eseja The Opposite of Fate: A Book of Musings (2003) i dve knjige za decu The Moon Lady (1992) i Sagwa. Piše eseje. Merilend. Adrijen Rič (Adrienne Cecile Rich. The Hundred Secret Senses (1995). Objavila je knjigu poetske proze Poema preko (2008). Živi u Insbruku.KO JE KO kologija i sl. Midnight Salvage: Poems 1995-1998 (1999). koja je osvojila nagradu „Aladin Lukač“ za 2006. Živi i radi u Kragujevcu.

– Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada. Novi Sad 82(05) POLJA : ~asopis za knji`evnost i teoriju / urednik Alen Be{i}. 1. 1 (1955) – .SR-ID 5142786 180 .CIP – Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske. 1955 – . – 23 cm [est brojeva godi{nje ISSN 0032-3578 COBISS. – God. br.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->