~SVEOBRIZINADPSIMA~Verzija2.

0
SADRAJ:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. UZETIPSAILINEPITANJEJESAD? VAEZDRAVLJEIKUNILJUBIMAC RASEPASAGENETSKEBOLESTIKODRASNIHPASA KAKOSATENETOMMALIMPSOM? ODGAJANJETENACABEZMAJKEVETAKIMMLEKOM RAHITISnedostatakkalcijumauishrani TENEAK(Temperaturaje41C,sluzokoaoijucrvenaaiznosacuriiscedak) PARVOVIRUS(karakteristicnosmrdljivikrvavprolivsapovraanjem) DETEIPAS STRUJNIUDARPSA GUENJEUSLEDGUTANJASTRANOGTELA TAJEUDAKUVETAKEHRANEZAPSE PRIRODNAIZDRAVAISHRANAPSA KAKORAZUMETIJEZIKPASA KAKOODVIIPSAODLAJANJA? VI,VAPASIKONTAKTSAOPOROMPASA NAUITEPSAOSNOVNIMKOMANDAMA,NAINIMAKOJIRAZVIJAJUNJEGOVUINTELIGENCIJU CIKLUSKODENKEPSA(TERANJE)VLASNICIMUIJAKAIENKIOPREZ! PARENJEILISPREAVANJE,TENJENJEIGINEKOLOKIPROBLEMIKODKERUE ISTINAOPITBULLTERIJERU RANENAPSIMAODUJEDA PRELOMI AUTOMOBILSKENESREESAPSIMA INVALIDSKAKOLICAZAPSABEZOBENOGE OPEKOTINEKODPASA STRUJNIUDARPSA GUENJEUSLEDGUTANJASTRANOGTELA TOPLOTNIUDAR TROVANJEPSA MERENJETELESNETEMPERATUREIPULSAKODPSA SVEOKRPELJIMAIKRPELJSKOJBOLESTI(Passetetura,tamnamokraainejede) ONOTOSIGURNONISTEZNALIOBUVAMA,PESTICIDIMAIREPILANTIMA? MIRISNEPODREPNELEZDE(pastrljaguzuozemljuigrizeseokorepa) SVEOGLISTAMAIBOLESTIMAKOJEMOGUIZAZVATI PROLIVDIJAREJA ZATVORNEMANJESTOLICE KRVUMOKRAI TENEAK(Temperaturaje41C,sluzokoaoijucrvenaaiznosacuriiscedak) PARVOVIRUS(karakteristicnosmrdljivikrvavprolivsapovraanjem) LEPTOSPIROZA(e,stomakjebolannadodir,temperatura,pasimajakprolivpracenpovracanjem.) HEPATITISraznisimptomiioblici UPALAKRAJNIKA UPALAPLUA AKUTNAUPALASREDNJEGUHA KONJUKTIVITISINFEKCIJAOKA INFEKCIJAUDNEKOICENAPENISUPSA SAZNAJTESVEOBESNILU. HRONINOOBOLJENJEBUBREGAkombinacijaestogmokrenja,povraanjaidrugog ISHRANAIETANJESTARIJIHPASAupripremi KATARAKTAONASKRAMA DIJABETESEER PREKOMERNAE ZADAHIZUSTA

Uzetipsailinepitanjejesad?
Ako razmiljate da uzmete psa kao deo imida ili statusni simbol, odustanite odmah, jer e te imati nezapamene probleme! Osim finansijskih izdataka i brojnih neprijatnosti, ivotinja koja je nezadovoljna tretmanom, posveenim vremenom i panjom, ponaae se krajnje neprijatno po Vas i okolinu. Ako niste spremni da puzite, budete blatnjavi, puni dlakai pokupite govance, ni ne pomiljajte na psa. Nabavite rollere, bicikl ili etajte sa nekim ko ima psa. Pas, kao i svaka ivotinja, nije igraka za razonodu. Pas osea bol, patnju, tugu i naravno sve to i ljudsko bie. Da bi pas bio srean, mora imati, osim vlasnika koji ga voli i odgovornog vlasnika! ivotinja koja nije srena, ee oboleva, nema stabilan karakter, ispoljava devijantne promene u ponaanju, to znai pravi probleme sebi, vlasniku i sredini u kojoj se nalazi. Naravno, pravdajui se, za ovo vlasnici esto optuuju psa, ali je injenica da je pas odraz svog vlasnika, a naalost, najee negativan odraz. Vi ste ste osoba koja je odgovorna da ispravno usmeri njegovu energiju, nagone, brine o pravilnoj ishrani, zdravlju... PSU TREBA STALNI KONTAKT SA VAMA, DOSTA NENOSTI I IGRE. Kupiti psa, ili mnogo humanije USVOJITI psa, je najmanji finansijski i energetski izdatak.

RAZMISLITE: - Slau li se SVI ukuani sa nabavkom psa? - moete li SVAKODNEVNO izdvojiti vreme za etnju, ak kada su kia i sneg? (!) - moete li podneti nestaluke grienja nametaja, tapeta i najomiljenijih stvari? - moete li izdrati dlake SVUDA po stanu, u krevetu, na garderobi? - moete li pokupiti njihovu kaku sa ulice dok vam se svi prolaznici smeju? - moete li podneti iskopane rupe po celom dvoritu i prevrnutu saksiju sa cveem na tepihu (to im je u prirodi)? - mogu li komije podneti lajanje i hoe li otrovati psa zgog toga? - moete li odvojiti novac za leenje kod veterinara (od 50 eura pa navie)? - moete li izdvojiti novac za hranu (oko 10 eura meseno)? - moete li izdvojiti novac za godinju vakcinaciju i ienje od parazita ( oko 30 eura godinje)? - moete li se odrei letovanja, ako ne, ta sa ljubimcem tada? (procedura za izlazak sa ljubimcem van zemlje je nezamislivo skupa i eka se oko 3

meseca na sve papire!) - moete li dva puta godinje izdrati po 2 nedelje izolacije dok vaa kerua menstrualno krvari i ima nagon za parenjem i kada ne moete ii meu druge pse, ili izdvojiti novac da je steriliete(oko 50 eura)? DA, da, ako ste zaista spremni na sve ovo, zapamtite sledee: PAS JE NETO NAJLEPE TO E VAM SE IKADA DOGODITI U IVOTU !!! Potvrda toga je da svako ko ima psa ili macu, zna da je naao istinsku ljubav i sreu. Usvajanje psa iz azila ili interske stanice gde ih ubijaju ako se vlasnik ne pojavi je brilijantna ideja!

Kuniljubimciizdravlje
Mogui problemi - istine i zablude 1. Prva zabluda -Ako se proguta dlaka nastaje aura u pluima i ovek umire. Dlaka psa moe biti opasna samo ako pas ima bolest cistini ehinokokus. Psi u gradovima ga nemaju, jer su nosilac divlje ivotinje, koje na selima zaraze domau stoku, a kada seljaci kolju stoku, oni bacaju ive iznutrice svojim psima i tako ih zaraze. Ako pas nema ehinokokus, moete jesti dlake do mile volje. U itavoj Srbiji po statistikama Instituta za zatitu zdravlja Srbije BATUT od 2000.g do danas, bude zabeleeno godinje od 1 do 5 sluajeva oboljevanja u ruralnim, seoskim oblastima kao posledica zaraavanja jedenjem mesa, a ne kontaktima sa psima. 2. Druga zabluda - Psi vrlo prenose besnilo i ako pene besni su. Svaka toplokrvna ivotinja moe preneti besnilo, ukljuujui i drugog oveka. U Srbiji prema biltenu EU za praenje besnila nije bilo prenosa besnila na ljude od 1980. godine! Izvor besnila su divlje ivotinje, najee lisice. Vakcinacija psa je jeftino i jedino reenje. Broj zaraenih pasa za itavu Srbiju je od 0 do 5 godinje i to lovnih pasa. Besan pas je plaljiv i zavlai se na tamna mesta, ukoenog pogleda i ukoene vilice i grize halucinacije u vazduhu koje vidi kao posledicu virusa na mozgu. Neke rase pasa balave i pene vie od drugih kada su potpuno zdrave i balave kada

imaju iz bilo kakvog razloga zdravstvene probleme koji nemaju veze sa besnilom. Svi psi pene kada su edni ili osete miris enke zbog parenja ili posle kie kada sa trave isparava previe mirisa. Vee su anse da vas udari grom, nego da obolite od besnila u Srbiji. Vakcinacija ivotinja je OBAVEZNA i zakonom i moralnim normama. 3. Trea zabluda - Ako mazim psa mogu dobiti neku konu bolest. Kone bolesti psa se ne prenose na ljude, sem u izuzetnim situacijama. Ako ti je slab imunitet moe dobiti verovatno svata u gradskom prevozu ili na bazenu. Peri ruke redovno, pazi ta dodiruje na javnim mestima, ta jede neoprano - psi su najmanja briga.

4. Istina - Od psa realno u najgorem sluaju moe dobiti gliste, ako nije oien od njih tabletom, ako ga ljubi i dozvoljava mu da se penje po posteljini. Pitanje je kolika je verovatnoa da se to dogodi jer znam oko 450 ljudi koji to isto ine godinama ukljuujui i mene i nikada nisam dobio niti ijednu bolest od psa. Ljubimo ak i naputene pse na ulici kada smo u prilici i potpuno smo zdravi. Istina je da velika veina pasa ima gliste, ak i one opasne po oveka, ali je isto istina da prema statistikama Instituta za zatitu zdravlja Srbije BATUT infekcija putem psa je retka koliko i sedmica na lotou... 5. Istina - Sve navedeno vai i za mace, uz posebnu napomenu da mace mogu i ne moraju preneti toksoplazmozu, naravno samo ako su zaraene. Toksoplazmoza je opasna samo za trudnice koje nikada ranije nisu bile uz maku koja ima toksoplazmozu. Preko 60% ljudi u Srbiji ima steen imunitet na ovu bolest bez saznanja da su je i imali jer su simptomi toliko blagi. Ako ste izloeni stie se imunitet. Znai samo ako osoba nikada nije bila izloena istoj, a trudnica je, postoji opasnost!

DECAIKUNILJUBIMCI
70 % ispitanih porodica reklo je da je nabavka kunog ljubimca poveala porodinu radost i sreu. ( Cain, 1985 ). Kontakt sa ljubimcima razvija kod dece negujue, humano ponaanje koja mogu da

odrastu u humanije odrasle. ( Melson, 1990 ). Drutvo kunih ljubimaca (posebno pasa) pomae deci da se u porodicama lake prilagode na ozbiljne bolesti ili smrt roditelja. ( Raveis, 1993 ). Samopouzdanje kod dece se poveava imanjem kunog ljubimca. ( Bergensen, 1989 ). Kognitivni razvoj dece moe biti poboljan imanjem kunog ljubimca. ( Poresky, 1988 ). Prisustvo psa tokom lekarskog pregleda smanjuje stres kod deteta. ( Nadgengast,1997, Baun, 1998 ). Deca koja imaju kunog ljubimca vie su ukljuena u aktivnosti kao to su sport, hobiji, klubovi ili kuni poslovi. ( Melson, 1990 ). Deca koja su izloena ljubimcu tokom prve godine ivota redje imaju alergiju i astmu. ( Hesselmar, 1989 ). Autistina deca imaju vie prosocijlnog ponaanja, a manje autistinog kao to je samozaokupljenost. ( Redefer, 1989 ). Deca koja imaju ljubimca kotiraju je znaajno vie na skalama empatije i prosocijalnog ponaanja od dece koja nemaju ljubimca. ( Vidovic, 1999 ). Kuni ljubimci ispunjavaju mnogo istih funkcija podrke kao i ljudi za odrasle i decu. ( Melson, 1998 ).

STARILJUDIIKUNILJUBIMCI
Stari ljudi koji imaju pse, za razliku od onih koji nemaju, ree idu kod doktora. U jednom istraivanju, raenom na uzorku od 100 Medicare pacijenata, pokazalo se da ak i vlasnici pasa koji najvie pate od stresa imaju 21 posto manje kontakata sa lekarima od onih koji nemaju pse. ( Siegel, 1990 ). Nivo svakodnevnih aktivnosti starih ljudi koji nemaju ljubimca pada u proseku vie nego onih koji imaju ljubimca. ( Raina, 1999 ). Stari ljudi sa ljubimcima bolje se nose sa stresnim ivotnim doivljajima, bez traenja zdravstvenih usluga. ( Raina, 1998 ).

VLASNICIKUNIHLJUBIMACAIZDRAVLJE
Vlasnici kunih ljubimaca imaju nii krvni pristisak. ( Friedmann, 1983, Anderson 1992 ). Vlasnici kunih ljubimaca imaju nii nivo triglicerida i holesterola u krvi od onih koji nemaju kune ljubimce. ( Anderson, 1992 ). Vlasnici kunih ljubimaca manje se plae da budu rtve zloina kada se etaju sa psom ili su sa njim u stanu. ( Serpel, 1990 ). Vlasnici kunih ljubimaca imaju ree od drugih sitinije zdravstvene probleme. ( Friedmann, 1990, Serpel, 1990 ). Vlasnici kunih ljubimaca se bolje mentalno oseaju. ( Serpel, 1990 ). Vlasnici kunih ljubimaca imaju viu godinju stopu preivljavanja koronarnih bolesti. ( Friedman, 1980, 1995 ). Vlasnici kunih ljubimaca imaju bolje fiziko zdravlje zahvaljujuci vebama sa svojim ljubimcima. ( Serpel, 1990 ). Dranje ljubimca moe da smanji smrtnost od sranog udara za 3 %. Ovo podrazumeva 30 000 sauvanih ivota godinje. ( Friedman, 1980 ). Psi su preventiva i terapeutska mera protiv svakodnevnog stresa. ( Allen, 1991 ). Kuni ljubimci umanjuju oseaj usamljenosti i izolovanosti. ( Kidd, 1994 ). ivotinje u centrima za negu poveavaju socijalne i verbalne interakcije i koriste se kao pomono sredstvo drugim terapijama. ( Fick, 1992 ). Trokovi leenja pali su sa prosenih 3.80 dolara dnevno po pacijentu na samo 1.18 dolara dnevno po pacijentu u novim centrima za negu u Njujorku, Misuriju i Teksasu, koji imaju ivotinje i biljke kao sastavni deo okruenja. ( Montague, 1995 ). Osobe sa kunim ljubimcem koje imaju AIDS manje su depresivni i doivljavaju manje stresa. Ljubimci su glavni izvor podrke i poveavaju uoavanje mogunosti za prevazilaenje stresa. ( Siegel, 1999, Carmack, 1991 ).

Rasepasa
Kada upitate diplomiranog biologa kako se zove va pas dobiete odgovor da se zove Canis familiaris. Upitajte istu stvar kinologa i rei e rasa ta i ta ili meanac. Bitna razlika izmeu diplomiranog biologa i kinologa, osim u strunosti biologa, je i u dobronamernosti u davanju tako rasistike izjave kursiste kinologa. Nauna, zdravstveno-genetika podloga za ovo pravilo, vrlo je jednostavna, pa zato ponimo priu o nastanku tzv. rasa od poetka. U davnoj prolosti izolovane i nepristupane regije na planeti imale su svoje pse tipine za to podneblje, tj. klimu, hranu i druge uslove. Ti psi ni po boji, ni po veliini nisu bili identini, ali mnogo bitnije za nas tj. same pse bili su prirodno EKSTREMO ZDRAVI PSI. Da dobro ste pretpostavili, to su meanci, kako kinolozi sa vreanjem nazivaju genetski zdravog psa! Vie hiljada godina priroda je regulisala da najzdraviji, najinteligentniji pas preivi surove prirodne uslove i ostavi najvie potomaka prirodnim putem i sve je funkcionisalo savreno.

Prvobitni primerci tibetanskog mastifa (dananji tibetanski mastifi su engleska vetaka selekcija).

Na planinama su iveli dogodlaki psi svih boja, primer kod nas je arplanina, gde su svi arplaninci bili raznobojni i razliitih visina. Od boja bile su zastupljene bela, zelena, crna i siva, smea, a u zavisnosti od visine imali su lokalne nazive i naravno namenu. Nije postojao samo sivi arplaninac, niti pas veliine o oblika kakve viate danas... Isti sluaj je i sa Eskimskim psima, Aljaskim malamutima i Sibirskim haskijima (ovde su i danas na takmienjima dozvoljene sve boje).

Psi na ostrvima imali su nepromoivo gustu podlaku i hranili se preteno ribom, recimo pas sa Hokaida i slini. Dakle, planinski i ostrvski psi bili su delimino ili potpuno izolovani i normalno je bilo da se prilagode sredini u kojoj ive i da imaju slinu grau i osobine. U oblastima koje su bile pristupanije, psi nisu imali izrazito ujednaene osobine, jer tu priroda nije bila ekstremna, surova. Izraene osobine su predivna stvar, pravo bogatstvo, ali samo dok to radi priroda! Prirodna selekcija vrila se hiljadama godina, uz nezamislivo puno prirodnih faktora koje je nemogue simulirati, a onda se ovek poeo ponaati glupo, drsko i zlonamerno. Poela je neprirodna selekcija tj. kinologija. Odreeni ljudi su eleli klempavije, ogromne ili patuljaste pse... Birani su primerci koje je ovek, a ne priroda, smatrao "najboljim". Mali broj slinih jedinki je paren meusobno, za razliku od prirodnog skoro neogranienog broja jedinki samo da bi se podstaklo ispoljavanje neke osobine i kako bi psi postali "duplikati". U prestinoj enciklopediji WIKIPEDIA nalayite detaljne podatke o stavu prema kinologiji na adresi http://en.wikipedia.org/wiki/Dog_breed, gde se kae da je problematian stav prema rei breed=rasa, jer postoje negativni efekti, genetske anomalije, incest...Rasa je ina;e srpska interpretacija jer engleska re breed treba da se prevodi kao uzgojni oblik.

Prvobitni nemaki ovar kada je incest ve odmakao

Dobermani kada je incest ve odmakao

U poetku se fatalne posledice takve ljudske selekcije nisu videle na prvi pogled, jer je podloga bila zdrava, prirodna (meanci). Ubrzo nezadovoljni rasistikim rezultatima svog smeno je i rei, viegodinjeg rada, kinolozi zapoinju parenje u srodstvu - INCEST. Pokuaj pravljenja duplikata. Razotkrivena rasisitika ideja, da svi treba da budu identini, je sprovoena u delo, decenijama.

INCEST X INCEST = DEGENERACIJA GENA = "RASA" ili "BREED" = NEOTPORNOST NA SVE UTICAJE
Ubrzo i odgajivai kinolozi uviaju posledice - genetske anomalije, a itavi timovi pokuavaju da isprave svoj zloin nad prirodom, kako su ga nazvali osveavanjem krvi, tj. meanjem takozvanih rasa. Dobronamerna osoba bi se zapitala, zato su popravljali neto to nikada nije bilo pokvareno, ali to je ve sluaj za neke druge struke koje se bave ponaanjem ljudi... Ljudska nazovi potreba za zloupotrebom kontrole kod pasa, dala je sama sebi status nauke, stvorila nezdrav, lani imid, ljudima podarila rasizam i genocid nad prirodom, a profesionalcima novac. Danas odgajivai, veterinari, kinolozi i naravno iskusni vlasnici znaju za ove pogubne posledice genetskih mana "rasnih pasa", ali za razliku od prve tri kategorije, jedino psi i vlasnici ljubitelji, plaaju cenu zdravljem svojih najvoljenijih ljubimaca, emocijama i novcem. RASE I SAMO NEKI OD NAJEE NASLEENIH PROBLEMA: Dalmatinac- kamen u beici Doberman, rotvajler, doga, mastif - upale zglobova (osteomiliti), sklonost na virusna oboljenja Pas svetog huberta, ar pei, koker - upale oiju, alergije koe Dobermani, hrtovi, kokeri- problemi eludca Buldozi, maltezeri, mali terijeri- problemi sa disanjem, alergije koe, poroaji na carski rez Nemaki ovari-displazija kukova ...i tako u nedogled. Raspitajte se kod veterinara i kinologa, pravei se naivni, za tzv. tipine bolesti rase i genetske mane rase koja vam se dopala. Naravno "To je tano, ali ba njegovi psi nemaju te probleme, jer su rasni i uvezeni iz...i da...kupite ih" - kao po pravilu odgovaraju kinolozi. Na internet adresi http://www.dog.com/breed/index.asp moete pronai adresar rasa ureen po abecedi i kada odaberete neku "rasu", na dnu opisa stoji napomena HEALTH CONCERNS, ili u prevodu NAPOMENA O PODLEGANJU BOLESTIMA.

Prema prestinom veterinarskom asopisu WALTAM FOCUS (oct.2004), dr. Hall's, pri WSAVA (Svetska veterinarska asocijacija za kune ljubimce) u svom strunom radu dokazao je samo neke GENETSKE PREDISPOZICIJE RASNIH PASA I TO NA OBOLJEVANJE OD: - parvovirus (rotvajler, doberman, springer panijel, pitbul.) - eksokrin manjak u pankreasu EPI (nemaki ovar, lesi.) - antibiotska dijareja ARD (nemaki ovar.) - inflamatorna bowl bolest IBD (nemaki ovar, ar pej, sijamske make.) - histiocitni ulcerativni kolitis (francuski buldog,mastif, malamut, doberman piner. ) - glutenska senzitivna enteropatija (irski seter.) - enteropatino gubljenje proteina (soft coated wheaten terrier.) - linfangi ektazija (jorkir terijer, maltezeri i srodne rase, rotvajler.)

STOP! PSI NISU ROBNA MARKA!

Udomi jedinstvenog ljubimca, prirodnog, kakav si i sam !

Posle brojnih greaka, moj izbor zauvek je zdrav, prirodan pas - MEANAC!

SPECIJALNAISHRANATENETADOKJOSISA
tenepsasenebitrebaloodvajatiodmajkepre49.danaivotajersisamajinomlekokoje muodravaimunisistemimetabolizamstabilnimizdravim. Akoiznekihrazlogatenenemamajku,amlaejeod49.dana,idealnojepronaikeruukoja dojiiuznadzorvlasnika,koristitidojiljukaozamenuzamajku. Poto je ovo ponekad nemogue uraditi, drugi dobar nain je kupite specijalnu cuclu za tencekojuimajuboljeopremljeneprodavnicezakuneljubimce.

Iakoevammodanekopredloitidakoristitepriczadojenjetouoptenijedobarizbor,jerse teneskorouvekzagrcneodmlekapodpritiskompaprestajedasisa,asamvrhnijemekankao bradavicapatenenemoedasisa,togainstiktivnoodbija.Mekanabradavicapodstierefleks sisanjakojinijesvestanveinstiktivan. Idealnojedapotraitespecijalnomlekozatence,jerpsimanikakonedogovarakravljemleko niukomobliku,aktavieodnjegadobijajuboloveiproliv.Ovokomercijalnopseemleko imajuuglavnomsamodirektniuvoznicipseehrane,askoronikadaobineprodavnicezakune ljubimce. Moguejenapravitizamenuzapseemlekopremadomaojrecepturi. Zamenazapseemlekosemoenapravitiod: *600gpunomasnogmleka+10celihjaja+20gkostiuprahu(kostiistucaneuprah poputbrana)ili *800gpunomasnogmlekai200gslatkepavlake+1umance+6gkostiuprahu

Pseemlekobitrebalodasadri22.7%suvetvari,9.47%masti,7.53%proteina,3.81% eera,146kcalna100g.

Mlekosepriprematakodasevodazagrejedo50C,dodasekotanobranotjkostiuprahu, dodasesveostalopremarecepturi,dobropromukaikadaseohladina38Ckolikaje temperaturakerue,dajesetencima.Uovomperiodutrebateznatidajepotrebnaposebna panjaohigijeni.Mlekoijajasuveomakvarljiviicuclasemoradobroprativrelomvodomi nikakvizgusnutiostacinesmejuzaostatiuboiciiliupregibimaposlepranja.Osnovnakoliina hraneuvaseufriideru,amanjakoliinasepodgrevaikadaseohladina38Ckolikaje temperaturakerue,dajesetencima.

Nasliciiznadsevidipravilannaindranjatenetadoksedoji.Akojeotvornacucliprevelik teneeseestozagrcnutiimlekomuizbijananos.Tosenesmedogaatiiprekinitedojenje napolasataizamenitecucluzaonusamanjomrupom. tenestarostidodvadanakojejeteineoko400gramatrebadaima8dojenjanasvakadva satasapo14mlmlekasvakiput,tenestarostido7danastarostiima6dojenjaodpo25ml svakiput,aod8.do16.danastarosti5dojenjasa40mlmlekasvakiput,od17dana4dojenja sapo65mlmleka.Od17.danastarostizaponiteubrzanoodvikavanjeoddojenja. tenednevnotrebadapopije1014%mlekaodsvojeukupneteine.

PANJA! tenenemasamostalanprocesvarenjaipranjenjacrevavetopodstiemajkalizanjem teneta. Akosetoneraditene100%umire.Zatojepotrebnodauzmemovelikikomadpamunevate, savijemogaulopticuiveomamalonavlaimosaparkapivodeidugakimpotezimabriemo bokovestomaka,stomak,genitalije,analniotvoritomoramoraditi5do10minuta.Akoto radimodobroteneeobavitinudicuiisputatiumilnezvukeolakanja.Akosuzvucineprijatni poputsonara,Mii...mii...mii...!tojesignaldaimastomaneilidrugetegobe.Potrebnoje tenemasiratismotuljkomvate,amoeposluitiihirukagumenarukavicanapunjenatoplom vodom.KadaseneprijatniglasoviMiipretvoreuumilneglasoveolakanjaAaaa,stomane tegobesuprestaleusledmasiranja...

ISHRANATENETASTARIJEGOD49DANA
Veod28danatenetuponuditepatetu,kojajeidealnajerjesitnapoputkremeiteneje moelizati.Sadvamesecatencisigurnotrebajudobijativrstuhranuiimati3do5obroka dnevno,zavisnoodkoliineivrstehranekojudobijaju,kaoiodgodinjegdobaikoliine kretanjatenaca.Veomavanojedatenedobijapostepenodozekalcijumkarbonatajerse timegradekosti.Kalcijumkarbonatsekupujeuapoteci,nijeskup,itrebategaistucatiekiem uprah.Dozajevanaizavisiodteineteneta.Boljijeprahodistucanihkostiju,alijetee napravitiga.

KalcijumkarbonatproizvodiAlkaloidSkopje

Postojebrojnesuve,granuliranehranespecijalizovanebazatence.Akosedajusuve,tene uvekmoraimativelikuinijupunusveevode.Vodutrebamenjatibartriputanadan.Granule hranesemogupotapatiumanjukoliinuvodeiostavitisatvremenadanabubre.Hrananesme stajativiesatijersebrzokvari,pasvetopasnepojedetrebaukloniti.Suvagranuliranahrana nijedobroreenjekaojedininainhranjenjajersadrivetakeboje,konzervanseidruge opasnesastojke.

 Sme li pas jesti sve vrste kostiju? Doktenenepromenizube,(najeedo4meseca)trebamudavativetakekoskekupljenjeu prodavnicizakuneljubimceuznapomenudavamtrebajuzatene.Zapamtitedasepasmoe uguitiodkostiju,paganikadanetrebaostavljatisamogsakostima.Akoviditedapasapicama trljanjukuiglavutareopod,otvoritemuustaipotraitezaglavljenukost!Psunikadanetreba davatikostipreglavnogjelajerjepregladneoigutabezvakanja. Psiiskustvomuedajedukosti.Dabistepsanauilidapravilnojedekosti,ponitese hrskavicama,recimogoveimgrkljanima.Sledeasupilealeaiije,papileakrilcaigovea rebra.Sveostaloodkostijujeveomaopasno,jerimaotruipretvrdustrukturu kojamoeiscepaticreva!

Pravilnaishrana tenetrebadajedemeavinumesa,samlevenehrskavice(pr.goveigrkljan),iiznutrice(pr. digericu,creva,eludac,srce,mozak,bubrege)irendanusveucvekluilirepu,uzklijave itarice. Nainternetstranamawww.well.org.rsmoeteseupoznatisaposebnimvidombioloki ispravnoghranjenja,sapripremomhranepredvarenjem,imesezdravljepsapoboljavado 85%.

NESMETETENEVUIIPODIZATIZANOGEtenetunisuformiranetetive,miiii kosti.Nepravilnimpodizanjemnastajuozbiljnepovrede.tenepridriteispod grudijednomiispodguzedrugomrukom,kadagaprenosite.

TENEOBAVLJANUDUPOSTANU?
Zapamtiteteneobavljanuduinstiktivnokadaseprobudiposlejelaitamogdeseveoseaju mirisiodprethodogmokrenjailikakenja.Akojeteneobavilonudunamestokojezatonije pogodno,moratezbogbuduihpokuajadatuobavinuduusledmirisa,neutralisatimirisna podu.Zatotajdeopodaoperitesiretom. PRAVILOJEDAPARMINUTAPOSLEJELAIKADASEPROBUDI,TENEVRINUDU.TOJEVREME KADAGARECIMOODNESETEDOKUPATILAISTAVITEGAPOREDKARTONANAKOMEUVATE NJEGOVUKAKUIMOKRAU,PRITVORITEVRATAKUPATILAIOSTANETEZAJEDNOSA TENETOM.KADAOSETIMIRISERANIJIHNUDIOBAVIENUDUPOREDTOGA. Akovamikopametanbudesavetovaodateneudariteilimunatrljatenosuizmet,pitajtega daobrazloilogikunasiljanadbebom?tenesaparmesecivevievolidanuduobavlja napolju,pagaizvediteodmahposlejelauetnju.Imajteuvidudatenenemoezadravati (nititreba)mokrenjeonolikovremenakojikotoineodraslipsi.Akoseponekadidogodidato uradiustanusamogaizgrditereanjemparsekundi.Buditeozbiljnikadatoradite. Starijipsinemajunikakveproblemesarazumevanjemipotovanjempraviladasenudane obavljaustanujertoninjimaneodgovara.Paskojiimaizbornikadaneobavljanuduurostoru ukomeboravi.Mokrenjeustanustarijegetenetaznaidatrebadapotraitestrunupomo. Mokrenjestarijegpsaustanu,moeukazivatinaurinarnuinfekcijuilinepravilanodnosprema psu.

TENECVILIIARLAUENOU!REENJE? Zamisliteljudskubebu,otetuodmajkeidonetuudungluupravojetosituacijau
kojojsenalaziVaetene.Ononeshvatapredmete,njihovunamenu,nepoznajemirise, zvukove,tereniprekosvegamujepotrebnazamenazamajindodirisigurnost. AKOGAOSTAVITESAMOGARLAUKAENEPREKIDNOITAVUNO!STAVITEGAUOTVORENU KARTONSKUKUTIJUPOREDSVOGKREVETAIPOMAZITEGASVAKIPUTKADAZACVILI,DAOSETI DANIJESAMO.POSLEDVE,TRINOISMIRIESEPOTPUNO! ZAPAMTITE;NAJVEAKAZNAZAPSAJEODBACIVANJEODOPORA,TJ.SAMOA.NE OSTAVLJAJTEMLADOGPSASAMOG,AAKOTOMORATE,PRETHODNOGADUGOIETAJTEILI SEIZIGRAJTESANJIMDASEUMORI.

NAPUSTITESOBUKADATENEZASPI.AKOPASARLAUEKADAGODODLAZITE,JEDNOSTAVAN, EFIKASANIOPROBANNAINJEDAODVOJITEPARDANADANONSTOPULAZITEIIZLAZITEIZ STANA,NASVAKIHMINUTVREMENA.TOKODTENETARAZVIJAOSEAJDASTESTALNO PRISUTNITUIZAVRATA...

VETERINARSKANEGATENETA
Skorosvebolestikojenapadajupseseneprenosenaljude.Alijeveinabolestipasalako prenosivanatence.Zatoakonistevakcinisalitene,neizvoditegatamogdesudrugipsiili namestapoputparkovagdeljudietajupse.PasprevakcinacijeMORABITIPOTPUNO ZDRAV! PARAZITI: OISTITETENETABLETOMZAPSEPROTIVGLISTAPREVAKCINACIJETabletasekupujeu veterinarskojapoteci.KodnasnajeepostojeslovenaketableteCestaliameriketablete Drontal+.PAZITE:DOZATABELETEPROTIVGLISTAIDEPREMATEINITENETA,AJAADOZA IZAZIVAOZBILJNOTROVANJE!AKONIJERANIJEOIENO,TENEIMASKORO100%GLISTE NASLEENEODMAJKEPREKOPOSTELJICE,NARAVNOSAMOAKOMAJKAIMAGLISTE.GADNO JEZAVIDETIIHUSTOLICI,ALISTE100%BEZBEDNIPOSLEIENJA,KOJETREBAPONOVITIZA PETNAESTAKDANA. OISTITETENEODBUVAPREPARATOMZAPSE,ALINAGLASITEUPRODAVNICIDAJEZATENE. HEMIJSKIPREPARATIKOJIDELUJUPREKOKOE(frontline)MOGUOTETITINENUKOU TENETA.NIKAKONEKORISTITEPREPARATNEOSTOMOSAN,JERJEVISOKOOTROVAN.ZA TENEKORISTITEPRAAKPROTIVBUVA.PAZITEDASENELIE. VAKCINACIJA VAKCINACIJUTREBADAOBAVIVETERINAR,ATENETUNEDOZVOLJAVAJTEPRISTUPDRUGIM IVOTINJAMAUAMBULANTI.Vakcinamorabitipotvrenausluajudasenije"primila".Tose zoverevakcinacija.UPERIODUDOREVAKCINACIJEVAEISTISAVETIKAOIDOKTENE NIJEVAKCINISANO.Vakcinamorabitiuvanana24stepenaC,temperature.Akojevakcina natoplomiliuzamrzivau,onagubidejstvo(biolokuvrednost),dakleslabi.Vakcinamorabiti svevremedodavanjauFRIIDERU.

RAHITISKODPASA
Rahitis je obolenje koje nastaje usled nedostatka kalcijuma, fosfora i D vitamina u ishrani psa, tj. usled nepravilne ishrane. Uglavnom napada mlade pse starosti do 6 meseci. Prvi znak rahitisa je zadebljanje na zglobovima psa, a u podmaklom stadijumu bolesti dolazi do krivljenja kostiju, njihove krtosti i preloma. Ako doe do rahitisa obavezno je leenje pod nadzorom veterinara i ono je dugotrajno.

TENEAK(caninedistemper)
Uzronik bolesti je virus, a bolest je veoma zarazna i smrtonosna za pse. Napada i mlade pse ali i odrasle, sa razlikom da je kod tenaca smrtnost visoka. Znamo za sluajeve da su psi stari 10 godina umrli od ovog virusa. Period inkubacije je od 3 do 15 dana od kontakta sa bolesnim psom. U svom poetnom stadijumu ova bolest lii na mnoge druge. Pas je potiten, odbija hranu. Temperatura je poviena do 41C. Nakon nekoliko dana sluzokoa oiju postaje crvena a iz nosa mu curi iscedak, prvo vodnjikav, a zatim gust i lepljiv. Pas poinje suvo da kalje, iscedak iz nosa postaje zelenkast. Zatim poinju i crevne smetnje - uporni proliv i povraanje. Posle dve-tri nedelje od prvih simptoma, dolaze nervni grevi facijalnih miia tzv. "tikovi" i grevi po celom telu. Ova faza bolesti ima smrtan ishod ili teke posledice degeneracije kostiju, nerava, slepilo... Postoji imunoserum koji moe spasiti psa i daje se u poetnom stadijumu bolesti. Imunoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tritu. Imuno serum nije vakcina ve su to gotova antitela i proizvodi se i u Sloveniji. Boca sa dozom za vie upotreba kota oko 30 eura kod nas. Proitajte uputstvo, tj. daje li se pod kou ili u meso! Proverite za koji virus je imunoserum ili je za kombinaciju vie virusa! Stalna infuzija moe znatno poveati anse za preivljavanje! Preventivna vakcinacija svake godine je jeftino i sigurno reenje od ove bolesti i treba vakcinisati i stare i mlade pse. Ne prenosi se na ljude.

CANINEPARVOVIRUS(parvoviroza,maijakuga)

Simptomi ove bolesti su: pas je pokunjen, odbija da jede, a zatim poinje uporan karakteristino smrdljiv i krvav proliv sa povraanjem. Ne brkajte ovaj proliv sa crnim prolivom kada je pas jeo digericu. Upornim prolivom i povraanjem, oboleli pas ubrzo ostaje bez tenosti, dehidrira i umire. Ovakvo stanje je veoma opasno. Virus deluje munjevito i zato je potrebno hitno pozvati veterinara. Virus se ne prenosi sa make na psa i obratno, ali se prenosi sa make na maku i sa psa na psa! Najbolja preventiva jeste vakcinisanje psa pre bolesti. Postoji imunoserum koji moe spasiti psa i daje se u poetnom stadijumu bolesti. Imnoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tritu, proizvodi se i u Sloveniji i boca sa dozom za vie upotreba kota oko 30 eura. Smrtnost je izuzetno visoka oko 90% i praksa je pokazala, da osim imunoseruma ako je dat u poetnom stadijumu bolesti, IZUZETNU VANOST IGRA STALNA INTRAVENSKA INFUZUJA PROTIV DEHIDRACIJE. ZAMOLITE VETERINARA DA VAM OMOGUI I DA VAS OBUI DA PSA DRITE 24 ASA NA INFUZIJI KOD SEBE U STANU, DOK SE NE OPORAVI! INSISTIRAJTE NA OVOME PO SVAKU CENU! Tako ste znatno poveali anse za preivljavanjem.

STRUJNIUDARPSA
Ako ostavite psa samog kod kue, pogotovo tene, on moe igrajui se, da pregrize eleklrini kabl. Ako naete psa kako nepomino lei pored elektrinog kabla, znajte da ga je udarila struja. Vano upozorenje! Pas kojeg je udarila struja obino ispusti mokrau oko sebe koja je odlian provodnik struje. Pazite da ne ugazile u mokrau i ne dirajte psa sve dok ne iskljuite struju, jer moete poginuti i vi! Navucite gumenu rukavicu ili uzmite potpuno SUV I DEBEO pekir, pa tek onda iupajte utika iz struje jer je moda oteen od grienja. Ako ne moete iskljuiti struju, uzmite drveni tap (drku od metle) ili plastini doger za pod pa njime odgurnite psa to dalje od izvora elektrine struje. Ako je pas u nesvesti, primenite vetako disanje.

GUENJE
Guenje nastaje kada jezik ili neko strano telo blokira deo grla. Guenje obino izgleda runije nego to jeste, jer se pas uspanii. Vano je da se vi ne uspaniite. Ako se pas onesvestio zbog nedostatka kiseonika, otvorite mu usta i izvadite jezik. Proverite prstima da li mu se neto zaglavilo u grlu. Ako jeste, nemojte strano telo gurati, ve ga paljivo izvucite prstima. im protok vazduha bude slobodan, pas e poeti normalno da die i doi e sebi. Ako se to ne desi, dajte mu veslako disanje. Psi se obino gue ako progutaju male, gumene loptice kojima se igraju. Poto ih je veoma teko izvaditi, bolje ih izbacite iz igre. Ako se takva lopta zaglavi u grlu - stojei opkoraite psa nogama, sagnite se u struku, podvucite obe ruke ispod grudi psa, stavite svoje prste meu prste druge ruke i naglo trzajem spajajui svoje laktove - izbijte vazduh iz plua psa - ako to uradite grubo i naglo lopta e izleteti napolje. To se savetuje i kod guenja dece igrakama. ak i da se polome rebra to je mnogo bolji ishod od smrti guenjem.

Zatim, esto se dogaa da se kost zabode psu u jednjak, pa je to uzrok guenja. Ako vidite da pas tumara i apama se umiva mahnito preko lica a njuka je stalno ka zemlji, kost je u grlu. Da bi se to spreilo, nemojte psu davati male, iljate kosti. Ako mu ve i date kost da je glocka, onda neka to bude velika govea kost - rebro koju ne moe progutati i dajte mu samo kada je sit. Pazite da pas ne pomisli da mu otimate kost i naglo je proguta da je vi ne bi ukrali od njega. NIKADA NE OSTAVLJAJTE PSA SAMOG SA KOSKOM, KADA NISTE SA NJIM U SOBI!

EVOTAJEUVREI...

Oigledno, milioni i milioni kilograma hrane za ljubimce proda se u vreama i konzervama svake godine. To je jedna od najjaih industrija u svetu, verovali ili ne! Da li ste se ikada zapitali odakle se nabavlja toliko "meso" i "masti"? Da li zaista mislite da postoje posebne farme ili ranevi na kojima se uzgajaju "sirovine"? Naravno, da ne! Oni sirovine trae po mnogim "preradjivakim pogonima" (u originalu "rendering plants" - slino naim kafilerijama, prim.prev.) po celoj zemlji, da bi se obezbedili tonama koje su im redovno potrebne. To je prljavi posao koji neko mora da obavlja. Pre Drugog Svetskog rata veina klanica imala je sopstvene pogone za unitavanje leina i neupotrebljivih ostataka. Posle rata, unitavanje leina postalo je zaseban posao. Stoga ovi pogoni vie nisu potpadali pod veinu pravila inspekcije vezane za proizvodnju mesa. Tako danas vidimo da ova delatnost uglavnom ima svoja pravila i van je "pogleda javnosti". Da bismo uopte mogli da ponemo da shvatamo ovu industriju, prvo moramo da pogledamo "sirovine" koje dolaze do pogona. Klanice su jedan od glavnih snabdevaa sirovinom za preraivaku industriju. Da bi se u klanicama spreilo dalje korienje mesa neupotrebljivog za ljudsku upotrebu, vlada je donela zakone po kojima meso mora biti "promenjeno" pre nego sto e se poslati u preradjivaki pogon. Lepa re "promenjeno", ali ta ona znai? U osnovi, to znai da meso prvo mora biti na neki nain "zatrovano" (kontaminirano) da bi se praktino nainilo nekorisnim za ljudsku upotrebu. Neke od supstanci koje se koriste da ispune ovaj zahtev su: karbolna kiselina, kreozot, lo-ulje, kerozin, citronela, itd. Kada se ovakvim supstancama meso bukvalno natopi, spremno je da se poalje na preradu u pogon. Jo jedan od glavnih izvora sirovog materijala su veterinarske ustanove. Nisu samo (uginuli i eutanazirani, prim.prev.) psi i make dopremljeni u plastinim kesama, ve takodje i rakuni, oposumi, jeleni, lisice, zmije, itd.

Takodje ne treba zaboraviti prodavnice prehrambenih proizvoda, koje se nekako moraju osloboditi pokvarenog mesa koje vie nije za prodaju, kao i masnoe, kostiju, itd... Tako se unutar "preradjivakih pogona" na podu nalaze velike naslage "sirovina" sainjenih od meavina celih leina, delova ivotinja, plastinih vrea, stiroporskih pakovanja, metalnih ploica, ogrlica ljubimaca - bilo ta i sve to se smatra "otpadom", ali pogodnim za reciklau mesa. "Preradjivanje" (u originalu "rendering") je proces kuvanja sirovog ivotinjskog materijala, da bi se odstranila voda i masti. Pogledajmo izbliza kako se ovo praktino radi. Unutar pogona pronai ete oveka sa maskom na licu koji upravlja mini-buldoerom, tovarei "sirovine" u 10 stopa duboku elinu nerdjajuu jamu. Na dnu ove jame ogroman no za mlevenje poinje da se okree. Ovo masu pretvara u manje, podesnije komade. Odatle se transportuje u drugi "mlin" za finije mlevenje. Sada treba da shvatite da je ovo za njih posao kao i svaki drugi posao i da se trokovi trebaju smanjiti gde god je to mogue. Stoga, oni se ne maltretiraju i ne gube vreme da, na primer, uklone ogrlice protiv parazita sa ljubimaca, pesticidne ploice sa uiju goveda, plastine vree, ambalau od stiropora, itd. itd. Sve je sirovina za mlevenje! Samo ga gurnite buldoerom. Ova masa se tada kuva jedan sat na 280 stepeni. Tokom procesa kuvanja na vrhu se stvara sloj ute masti ili loja koji se skida. Skuvano meso i kosti (zajedno sa ostalim materijalom, pesticidima, itd.) alje se pod presu, kako bi se istisla preostala vlaga i masa usitnila u peskoviti puder. Poto je "serija" obraena, sve to preostane je uta masnoa, "mesno" i kotano brano. Ovaj neprekidni proces kuvanja se nastavlja, neprestano, 24 sata u danu, sedam dana u nedelji, izbacujui tone i tone proizvoda za prodaju. U zavisnosti od sastojka koji preovladava u pojedinim partijama, proizvod tada postaje: junetina, piletina, jagnjetina, mesno brano, ivinsko brasno, riblje brano, riblje ulje, uta masnoa, loj, junea masnoa, pilea masnoa, itd. Nikada ne pie "psee brano", "maje brano", brano od tvora, pacova, ili bilo koje "druge poslastice" koja se mea sa svakodnevnim koliinama "sirovog materijala". Iako ovaj proces efikasno unitava bilo koji od blagotvornih enzima, on ne unitava sodium phenobarbital u leevima eutanaziranih ivotinja. Mogunost da se razgrade druge hemijske kontaminirajue materije procesom kuvanja takoe je veoma sumnjivo. Moda bi, umesto sto ih zovemo pogonima za preradu mesa bilo bolje da ih nazovemo pogonima za reciklazu "toksinih biolokih otpadaka". Da li je potrebno da naglasimo ko su neki od najveih potroaa ovih finalnih proizvoda? Pogodili ste - kompanije za proizvodnju hrane za pse. Osnovni izvor mesa i masnoa u industrijskoj hrani za pse dolaze iz ovih beskrajnih procesa "kuvanja". Zastraujui deo je da se milioni tona ove "obogaene hrane" takodje razvoze na farme ivine, goveda, svinja, fabrike hrane za ribu, itd. gde se mea sa ostalim sastojcima za hranu za ivotinje, koju e kasnije jesti ljudi.

U 1991.g USDA-Ameriko ministarstvo za poljoprivredu utvrdilo je da je od 7.9 000 000 000 (milijardi) funti mesa iz ovih fabrika-kafilerija preraeno u: 12 % za ishranu goveda 34 % za hranu za pse i make

34 % za hranu za ivinu 20 % za hranu za svinje Kae se da je taj broj skoio intenzivno od tada.

Kasnije se u fabrikama hrana za pse "obogauje" njihovim sopstvenim sastojcima (zatitnim sredstvima - prezervatima, bojom, sintetikim vitaminima...) Ko zaista zna ta se nalazi u vrei? Jedan od najeih problema sa kojim se sreemo su misteriozne alergije. Odgajivai prelaze sa jedne vrste hrane na drugu, sa junetine na jagnjetinu, sa ita na pirina, itd. otkrivaju da su isfrustrirani i nemoni da ree problem. Stvari se mogu popraviti privremeno, a onda se ista stara stvar ponovo pojavi. Promena sa jagnjetine na govedinu izgleda kao logina stvar koju treba pokuati, ali kako uopte moemo znati ta u vrei stvarno dobijamo? Evo hipotetikog primera ta bi se moglo nai u "jagnjetini" iz preradjivakog pogona, a da se ipak zvanino moe nazvati jagnjetinom. Ako se u jami za kuvanje nadje 25% otpadaka od jagnjetine, pomeanih sa 20% junetine, 20% piletine, recimo 15% pseeg i maijeg mesa, i recimo 20% razliitog mesa leeva ivotinja ubijenih na drumovima, moemo rei da u toj partiji preovladava jagnjetina (u ovom sluaju ignorisaemo procenat plastike, metala, stiropora, insekticida, itd. poto je procenat suvie mali da bi uticao na oznaeni proces). Sve dok preraivaki pogon ne napie pogrean procenat proteina, masnoa ili kalcijuma, itd, oni zvanino mogu da prodaju svoje proizvode vaoj omiljenoj fabrici hrane za pse kao "jagnjetinu". Usput bi trebalo spomenuti da masnoe prodate iz preraivake industrije nemaju sve ivotinjsko poreklo. Zahvaljujui irenju fast-food restorana, skoro polovina "sirovog materijala" je upotrebljivana kuhinjska masnoa i preieno ulje od prenja (posebna industrija). Kada jednom shvatite od ega se zaista sastoji komercijalna hrana za pse, ne mozete biti iznenaeni kada saznate da se mnogi zdravstveni problemi koje sreemo kod naih ljubimaca mogu direktno prepisati nedostatku pravilne ishrane. Da, imali smo moralnu obavezu da iznesemo ove podatke iako bi svi eleli da to i nije istina. ta da jedu? Pa kako junak serije "Mile u tranziciji" kae "Neprskano bato, domae!". Hrana se moe pripremati, ako ste zaboravili...prema kuvaru za ivotinje.

PRIRODNA ISHRANA PASA

U magazinu Industrija hrane za kune ljubimce objavljen je tekst na naslovnoj strani pod naslovom Bioloki podobna sirova hrana. U pitanjima koja slede bilo je nekoliko stranica posveeno izjavavama ljudi koji ovako hrane pse. Je li industrija psee hrane zabrinuta o ovom prelazu na zdraviju ishranu.. sumnjamo da jeste .. jer do sada samo, 05% hrane za kune ljubimce na tritu je hranjenje sirovom hranom, jedva konkurentan procenat na vie milijardi dolara. Ono to industrija psee hrane vidi je jo jedna mogunost da zarade na onome to su mnogi ljubimci , vlasnici i uzgajivaa otkrili .. zdrav nain ishrane za njihove ljubimce. Oni su se ve formirali 'sirovu dijetu' unutar industrije s namerom da se preuzme trite i moda ostave bez posla neke od malih preduzetnika koji pokreu porodine poslove proizvodnje ove hrane.

Bioloki podobna sirova ishrana je nain kako su se psi hranili hiljadama godina. Zato bi mi mislili da je granulirana, vetaka hrana zdravija? Neki e pokuati da to opravdaju da se pas udaljio od vuka, ali... Zvanina nauna promena da se pas vie ne zove Canis familiaris ve Canis lupus familiaris ili ti pripitomljeni vuk, objavljena je 1993.g. od strane Smitsonian instituta u saradnji sa Amerikim drutvom za istraivanje sisara u publikaciji Sisari sveta.(Mammal Species of the World: a Taxonomic and Geographical reference, edited by D.E .Wilson and D.E.A Reeder. Published by the Smithsonian Institute in association with the American Society of Mammalogists) Dakle sada se tvrdi da su pas i vuk ISTA VRSTA, a da je razlika u podvrsti. Dakle imaju i istu DNK genetsku strukturu. Imajui ovo u vidu logino je da pas treba da jede slino to i vuk. Proseno ivotinje iz porodice vuka i pasa vare sirovu hranu 4 sata, a ako je hrana neprilagodjena ili posebno priladoena za leenje, varenje moe trajati i do 24h. Psima nedostaje enzim amalaze koji je enzim potreban da se svari kompleks ugljenohidrata. Samo jedan pogled je dovoljan da vidimo da komercijalna suva hrana za pse sadri itarice i punioce, dakle jeftine kalorije koje teko da su idealne za ishranu naih prijatelja pasa. Zapravo sada se mnogi poznavaoci ishrane-nutricionisti slau da itarice zapravo ne smeju biti najvei ili veliki deo ishrane pasa! Tako tvrdnje proizvoaa da je to neophodno - ne stoje. U knjizi fakulteta veterinarske medicine U.C.Davis pie: " eeri i skrob su najee svarljivi ugljenohidrati. Njihovo varenje stvara glukozu koja se koristi za stvaranje energije i za spajanje masnoa sa rastvorljivim aminokiselinama. Poto su skrobovi jeftiniji od proteina i masti koriste ih kao jeftiniju zamenu u komercijalnim hranama za pse."

U prirodi psi jedu ivotinje biljojede pa i sadraj u stomaku sa izmetom biljojeda, od kojih bi obezbedili najvei deo zahteva za travom, povrem i biljem. Setite se da psi u vukovi jedu u oporima, na najjai jedu meso, dok mladuncima i starima ostaju kosti. Setimo se da su mladima i starima kosti dragocene jer sadre kalcijum, koji ba ovom starosnom dobu treba. Naravno kosti moraju biti sirove, a ne kuvane. Sirova hrana je puna enzima, koji se kuvanjem unitavaju. Koliko su zapravo enzimi bitni. Pa samo toliko da ivot bez njih nije mogu. Postoje dve vrste enzima za varenje i metaboliki. Psi koji jedu granuliranu granuliranu imaju oteen pankreas, a otrovi se nakupljaju u organizmu. Dakle enzimi za varenje menjaju hemijsku strukturu hrane tako da ona moe ui u elije. Lipaza je enzim za varenje masnoe, amilaza pomae promeni ugljenohidrata (itarica) u jednostavne eere, Proteaza pretvara belanevine u aminokiseline i Laktaza radi sa mlenim proizvodima. Stotine metabolikih enzima prua pomo u pretvaranju hrane u nove miie, meso, kosti, ivce i lezde. Radei sa jetrom oni pomau u uvanju vika hrane za budue energetske potrebe i izgradnju. Enzimi takoe pomau bubrege, plua, jetru, kou i debelo crevo u svojoj eliminaciji otrova. Guteraa je najvea fabrika posveena proizvodnji probavnog enzima. Prebacivanje metabolikih enzima u enzime za varenje napree jetru, ali i sve druge organe koji treba to da potpomognu! Istraivanja pokazuju da mievi hranjeni hranom bez enzima (vetakom hranom) imaju dva i po puta uveanu jetru u odnosu na one hranjene sirovom hranom. U eksperimentu mievi hranjeni kuvanom hranom su imali tri puta uveanu jetru u odnosu na one hranjene sirovom hranom. tenci su roeni bez enzima za varenje njihove hrane. Tokom prvih nekoliko nedelja primaju sve njihove hranjivr tvari kroz mleko kerue. Majka priroda je dizajnirala jedinstven proces u odvikavanju od sise, pa e tako kerua povraati polusvarenu hranu, koju tenci jedu. Predvarenje je zaista zanimljiv fenomen! Eskimski psi mnogo bolje podnose meso koje je ostavljeno neseeno i neoieno(itav le) da se razlae, od onoga koje je bakterijski polusvareno (primer sirovo meso ostavljeno da odstoji u friideru). Koliko je sirovo meso stoke i sirovo ivinsko meso zdravstveno sigurno za pse? ta je sa salmonelom, eerihijom koli i drugim bakterijama? Jeste li ikada videli vaeg psa da zakopava kosti, da se valja po crkotini? Psi nisu samo lovci, ve i strvinari, dakle u prirodi jedu uginule ivotinje. Mogu da podnesu bakterije bez ikakvih problema i to one koje bi ubile oveka. Zdravi psi izloeni malim dozama bakterija postaju imuni na njih, a treba da znate da nisu svi sojevi bakterija primer salmonele, eerihije koli i kampilobaktera izazivai bolesti. uo sam da je pas uginuo od streptokone infekcije. Da, ali to je mutant

streptokoke, a treba da znamo da smo mi i psi rodjenjem uvek izloeni svuda streptokokama i nije nam nita. Naravno bakterije se nalaze i u suvoj hrani. Iako mislite da je pas zdrav, a hrani se suvom granuliranom hranom, on svakako nije u dobrom zdravstvenom stanju. Potreban je oprez u izlaganju bolesne ivotinje bakterijama za varenje. Potrebno je skuvanu hranu, postepeno, svakim obrokom kuvati sve manje i davati je sve siroviju. Na kraju veoma malo kuvanu hranu pomeajte sa ivim mesom i bakterije e se raiti ali razblaene, tj manje koncentrovane svuda. Ako ste ba paranoini potopite meso u sok semena grejfruta pomeanog sa vodom i on e ubiti povrinske bakterije. Ponite da dajete i sirove kosti, ali samo pilei vrat i lea. Zakljueno je da je rizik mnogo manji od dobrobiti koja nastaje. REZULTATI ISTRAIVANJA Istraivanja koja je sproveo Canine Health Concern u 1996.g sa timom veterinara dali su sledee rezultate: Posle hranjenja sirovom hranom u periodu od 6 est meseci, oboljevanje se smanjilo za 85%. Struan podatak (Nauno to se rangira sa alfa 0.5% i P<.0014 sa 99.5% verovatnoe) 85 vlasnika je uestvovalo u istraivanju, a 74 je promenilo ishranu u sirovu, a 13% je ve tako hranilo svoje pse. Prijavili su sledee promene: ivahnije ponaanje, bolje desni i zube, bolju dlaku i kou, prestanak eanja, prestanak problema sa varenjem i povraanjem, nestanak zadaha, istije ui i manju podlonost buvama. 88% uesnika je hranilo pse sirovim pileim krilcima, sirovom jagnjetinom, svinjskim i goveim kostima, sirovim kembiima(eludac) sirovim i kuvanim povrem. Osim Pileih vratova i lea i krila, koji sadre B kompleks vitamina, visoko kvalitetne proteine i omega 6 esencijalne aminokiseline, potrebno je davati jetru, bubrege, mozak i srce, sve sirovo naravno. Povre je nezamenljivo, sameljite ga, dobro je ono u krtolama (repa, cvekla) i borovnica, kupina i ipak, proklijale itarice, kikiriki. Treba dodavati i beli luk Napomena *Crni luk je toksian za pse. Groe nije dobro za pse. Ne sme se davati ivo belance jer vezuje kalcijum za sebe.

JEZIKPASA

Psi koriste pokrete, zvukove i mirise za komunikaciju. Cilj ovoga kursa je da protumaite pokrete psa i predvidite ponaanje svog ili drugih pasa. Slike predstavljaju komunikaciju dva psa, ali iste znake pas pokazuje i prema oveku!

!!! PANJA !!!

Dva psa bliske dominantnosti se upoznaju ili ispituju snagu. SVI - ODALJITE SE OD SVOJIH PASA ODMAH. Ako ako ostanete pored pasa to znai da pretite-podravate sukob, a ako priete, svojim prilaskom dajete podru sukobu! Oba vlasnika treba da okrenu lea psima i da kau (svako svom psu) "idemo" i da krenu u suprotnim pravcima. Ovu tehniku razglasite svima u svom parku, PRE nego se psi potuku i postanu neprijatelji. Samo neiskusni vlasnici tre ka psima preventivno, a time izazivaju sigurnu tuu i u tui najee budu ujedeni po svojim prstima dok razdvajaju pse....

Visoko uzdignut rep govori da je re o dominantnom Alfa muijaku ili enki, onom koji na ulici predvodi opor. Ako je kuni pas, to je takoe sluaj dominantnosti.

Horizontalno poloen rep znai da e napasti.

Rep kojim pas mae pokazuje da je oputen, a ako to radi ubrzano, znai da je malo napetiji, jer se tek upoznaje sa nekim.

Donekle oputeno stanje psa.

Potpuno oputeno stanje psa.

Rep podvuen meu noge, znai da se pas podreuje dominantnom psu.

Pas se plai nezgodnog dominantnog muijaka psa ili neega.

Pozicija za napad.

Pozicija kada se osea ugroenim i povlai se.

Dominantan pas eli da ojaa poloaj nad podreenim psom kako ne bi nastali nesporazumi i teki sukobi u budunosti. Pustite ih u tome, reagujte samo ako preteraju.

Donji pas jasno pokazuje podreenost.

Vesela igra.

Bekstvo u strahu.

Podreeni pas se aktivno upoznaje njukajui dominantnog, ako pretera, ispitujui predugo njukanjem ili podigne zadnjicu, bie demonstrativno ali ne i zaista ugrien za vrat da se vrati u pokornost. Ne dirajte ih tada i ne meajte se. Vlasnici ODALJITE SE OD SVOJIH PASA TADA - dominantni e napasti ali ne zadaje opasne povrede i progrize iako sukob izgleda zastraujue. Nema krvi. Pustite da se uspostavi PRIRODAN poredak, koji uva mir!

Pas poziva na igru.

Mladji pas ili enka prilazi potpuno dominantnom muijaku.

I strah i agresija.

Pseelajanjeproblemikakogareiti

Psi laju iz razliitih razloga. Ljudima je lajanje uznemirujue i dosadno, dok je za pse ono nain komunikacije i potpuno je normalno. To je samo jedan od naina da pas izrazi svoje emocije. Psi i ljudi koji se dugo drue sa psima, razlikuju naine lajanja i shvataju njihovo znaenje.Ton lajanja i uestanost oznaavaju neto odreeno i bitno. Kontrola intenzivnog lajanja je mogua uz trening. Takav trening moe biti prijatan i ak smean. Proi emo kroz razliite tipove lajanja i nauiti kako ih svesti na minimum.

Lajanje psa uvara Psi u dvoritima ili na lancu, smatraju da je njihova dunost da Vas obaveste da je neko nepoznat na ulazu. Oni ga smatraju uljezom jer je teritorija dvorita jasno oznaena ogradom bilo koje vrste. Ne pokuavajte da psa uvara odviknete od lajanja, ve ga nauite da zalaje samo jedanput. Odaberite komandu "LAJ" ili "KO JE TO". Vebajte tako to stojite iza ulaznih vrata i pokucate na njih. Posle prvog lavea, izdajte komandu "DOBRO JE", prijatnim tonom, zatim psu ponudite neku zanimljivu igraku i prijatno se poigrajte sa psom. Ponavljajte sve dok pas ne shvati ovu igru. Ne koristite prisilu i ne forsirajte ni sebe ni psa. Igra mora da bude oputena i bez napetosti. Vremenom prestanite sa igrom i nagradama. Testirajte komande na kucanje pridolica. Probajte i sa lajanjem unutar automobila, ako se neko priblii kolima.

Lajanje zbog zahteva Psi esto laju kada neto ele. Nikako im ne udovoljavajte, sve dok ne prestanu da laju. Ako im ponudite recimo hranu dok laju, vremenom e postati jo razmaeniji i skoro nepodnoljivi. Zato ignoriite ovu vrstu lajanja i nagradite ih tek minut kasnije po prestanku lavea, tj. kada se smire. Moete to uraditi maenjem ili sitnom nagardom u hrani. Pas e shvatiti da insisitiranjem ne postie cilj i bie smireniji.

Lajanje iz straha Ova vrsta lajanja iskljuivo je iz nesigurnosti i straha. Mnogi su razlozi za to, a najei je taj da pas nije naviknut na druenje sa drugim psima. Potrebno je nai mirne i razigrane pse koji e vaeg ljubimca opustiti i igrati se sa njime. Potrebno je da pas shvati da mu ne preti opasnost od svih pasa. Upoznajte ga samo sa razdraganim i psima koji su orni za igru. to je pas stariji ovaj proces zahteva vie vremena, ali e nagrada biti stabilan i neplaljiv pas.

Lajanje iz dosade Ova vrsta lajanja javlja se kada pas nema ispunjen emotivni ivot, tj. zapostavljen je od porodice ili vlasnika. Psu je potrebna poveana panja po vaem dolasku kui posle dueg odsusutva. Za pse u dvoritu ili na terasi, bitno je da se osete delom porodice, stana , a ne usamljenim i odbaenim u nekom kutku. Reenje je i prijatna zanimacija dok ste odsutni u vidu bezazlenih vetakih kostiju koje ne mogu uguiti i povrediti psa ili u usvajanju jo jednog ljubimca koji e biti partner za igru.

KODEKSOPORAPONAANJEPASAUOPORU

Tekst koji itate je uputstvo profesionalaca koji svakodnevno komuniciraju sa psima u oporima, koji nemaju oveka za vlasnika. Cilj teksta je da upoznate hijerarhijsko ponaanje takvih jedinki i izbegnete incidentne situacije. Ako ste iskusniji vlasnik psa, a imate problema sa ulinim psima, proitajte ipak itav tekst.

PREVENTIVA 1. PRAVILO Vodite psa na kaiu, povodcu sve dok se ne upoznate sa terenom, prisustvom drugih pasa, opasnostima, preprekama, sadrajima u bunju i sl. Posebno vodite rauna ako je pas mlad, neposluan, plaljiv ili su motorna vozila u blizini i sl. 2. PRAVILO Neprekidno se kreite, ime svom psu pokazujete da Vi vodite, jer vas jedino tada va pas smatra za vou opora. Ako stojite, to nije ponaanje voe, alfe i va pas po nagonu i prirodnom zakonu preuzima ulogu vostva, bira pravac i naravno po pravilu ide gde vi ne elite. Dok se kreete animirajte psa to vie reima i pokazivanjem granica, neega u travi i sl. i time ga zaokupite od ulice, prolaznika, pasa u daljini. Ne stidite se da glasno razgovarate sa psom i pokazujete mu gestikulacijom ruku, ta da gleda i radi. Dok to inite sve vreme potujte pravilo br. 3. 3. PRAVILO Ne zaustavljajte pogled na prolaznicima, kolima, biciklistima, drugim psima, jer je to na jeziku pasa oprez pred uzbunu i akciju. Takvim ponaanjem govorite svom psu da ode tamo i ispita sve! Va pogled neprestano mora da klizi - ne zaustavljajte ga! Gledajte levo desno, na par metara udaljenosti od sebe i psa, a na svakih par minuta, u zavisnosti od prometnosti mesta na kome ste, u daljinu. Povremeno se okrenite oko ose i saznajte ta vam se dogaa iza lea. 4. PRAVILO Psi slabo vide na daljinu naroito ako se taj neko ne kree, ali po vaoj mimici (pokretima) tela, lica, naroito oiju, mogu zakljuiti da ste videli neto u daljini! Dok vi gledate samo jednu sekundu psi su Vas ve proitali i jurcaju gde ne treba... Zato kada vidite drugog nepoznatog psa ili pse, a poto ste potovali pravili br. 3 i uoili ih na vreme, ostanite potpuno smireni u trenutku da ih i va pas ne oseti po vaem ponaanju, ne zaustavljajte pogled, ne kreite se panino i potrudite se i da vam je glas potpuno uobiajen. Ako pokuavate da zgrabite svog psa, nervozni ste, glas vam je uplaen ili ljut, ili

laljiv, ili e va pas beati u strahu od vas gledajui oko sebe, ne znajui o emu se radi ili e posle par takvih situacija kada ga laete da je sve ok, znati da je drugi pas u blizini i da ga zato hvatate i naravno u oba sluaja jurnue gde ne treba, pre nego to ga veete na povodac. ZATO: Ne gledajte u te pse, ve u svog psa, pozovite ga mirno i odluno da vas se ne uplai, pokaite mu neto zaista na zemlji, bez napetosti, unite odmah pored njega, krenite da ga pomazite i u toku maenja ga veite. Tek tada gledajte gde su drugi psi. 5. PRAVILO Ne drite kai, povodac nikada zategnut, a pogotovo ne vucite psa napred nazad, jer to na pseem jeziku znai "napadni". Takvim potezima navodite svog psa da misli da voa, alfa tj. Vi ste napeti pred napad, vrite trzaj telom tj. povodcem i idete u napad, to znai da i on mora u istu akciju. 6. PRAVILO - I VI STE HIBRIDNI OPOR Vreme je da nauimo vie o ulinim oporima pasa. Psi u oporima imaju kodeks ponaanja koji za razliku od ljudskih drutvenih zakona svi psi u oporu potuju. Lepa stvar je to kod prirodnih zakona moete biti 100% sigurni kako e ivotinja reagovati. Upravo to nam prua sigurnost da pri susretu sa oporom proemo bez ikakvih incidenata. Autor ovih redova, uta smo se i uverili, nikada nije imao incidente u susretu sa velikim oporima bez obzira vodio sa sobom svoje velike, male, muijake ili enke ili ak tue pse! Kako? Vreme je da ukradete jedinu sigurnu tehniku, koja je bazirana na 20-togodinjem detaljnom posmatranju susreta dva opora na ulici! Moda ete rei da vi i va pas niste opor, na sreu sada smo u svetu prirodnih zakona, gde vas va pas gleda kao svoj opor, svi drugi psi vas gledaju kao opor, plaljivi prolaznici vas sa psom gledaju kao opor, pa se pomirite sa istinom, da ako imate psa-opor ste!

GLAVNI ZAKONI OPORA Jeste li ikada videli vie hiljada pasa ili bar deset ulinih jedinki pasa u situaciji kada se svi tuku? Naravno da niste. Videli ste da opori jure jedni druge, tj. da proteruju jedni druge sa teritorije i to je sve. Jeste li ikada videli da je pas ubio drugog psa na ulici? Naravno da niste, ali ste videli da su se dva, eventualno tri ulina psa potukla jedino oko enke u ciklusu, teranju.

Da nasluujete, psi imaju ureeno drutvo, surove zakone, ali zakone bez mogunosti izigravanja ili pogrenog tumaenja - prirodne zakone opora. 1. Zakon: Ako misli da opstane na ulici, potrebni su ti zatita, teritorija i hrana, to znai prikljui se oporu. Zatita opora obezbeuje teritoriju, teritorija hranu...a sve to obezbeuje opor.

2. Zakon: Unutar opora vae zakoni opora, a nepotovanjem istih svako biva proteran iz opora, gubi se zatita opora, teritorija, a time i hrana. Ishod je slabljenje, povrede, bolesti i smrt.

3. Zakon: NE SUKOBLJAVAJ SE SEM AKO TI OPSTANAK NIJE UGROEN. Zakon odranja, jer ako se sukobljavate bespotrebno, zadobijaete povrede, gubiti pokretnost, teko slediti opor, znai tee nalaziti hranu to kombinovano sa povredom daje ishod - smrt. Eto zato se psi ne tuku na ulicama. Da, ali vi ste ipak videli da se tuku? Tuku se jedino Voa, Alfa i jedan ili eventualno retko dva psa koji hoe da mu preotmu status voe, alfe, provokacijom oko enki, hrane ili teritorije. Tu dolazi do povreda, ali nikada do smrti, jer po prirodnim zakonima, onaj koji izgubi sledi pobednika verno, jer je slediti zdravijeg, inteligentnijeg i jaeg od sebe, ispravan put i sigurna karta za preivljavanje. Alfa opet po prirodnom zakonu ne ubija pobeenog, jer mu treba vojnik, a ne le ili otpadnik od opora... Alfa na nivou grada sme da prolazi kroz sve teritorije koje dre slabije Alfe od njega i obino je sam ili sa jo jednim Alfom i njega ne prate enke. Jednake Alfe po snazi se ne sukobljavaju jer bi povrede bile prevelike za obe strane. DIPLOMATIJA Poto ne elimo da ulinom oporu otmemo teritoriju, hranu ili enke, a pogotovo ne da svrgnemo vou, Alfu i preotmemo mu opor - praktikovaemo znake oporativnog mira, diplomatije koji koriste dve jednake Alfe! Rekli bi ste "Ali ja nisam jednak sa njima - vie ih je!"

Hm, potcenjujete inteligenciju Alfe - mene to vrea, a zamislite tek njih. Trenutak istine - Voe opora nikako nisu glupi i znaju da su ljudi i kuni psi neka hibridna vrsta opora koja uvek samo prolazi i nita ne otima i primenie sasvim prirodno ZAKON 3 kodeksa opora, ali samo ako ga i Vi primenite, praktikovanjem odreenih znakova koje emo nauiti!

KONTAKT Poto ste bez ijedne greke sledili sva navedena pravila situacija je sledea, Va pas je vezan, pored vas, povodac je labav i opor je nedaleko. Gledate u opor, nikako u nekog od pasa pojedinano, koliko god da ih ima. Ako gledate najveeg Alfu direktno u oi znai da ga izazivate na sukob, a ako gledate podreene pse oko njega znai da ste slabi i da je to va rang za sukob. Zato se stavljate u neutralan poloaj nezainteresovanog, tj. onoga koji je iznad itave psee situacije, to Alfi opora govori "proi pored, mi nismo u sukobu". Ovo je kljuni trenutak i ovde se situacija moe razviti u dva pravca, zavisno od vaeg stava, pozitivan rasplet ili demostrativni sukob. Pogledajte ga u vrh njuke ne u oi, va pogled treba da bude miran, izraz lica blago nasmejan da se zubi ne vide, klizite pogledom ka njegovim oima i kada vam se pogledi sretnu, obavezno uradite blag, ali kratak naklon samo glavom, ne skidajui pogled sa njuke Alfe dok saginjete glavu, ali isto tako im je podignete prekinite kontakt oima. Ovaj gest je znak potovanja kod pasa. Sada je presudan i va stav, to podrazumeva VAE MENTALNO STANJE, tj. smirenost, strah, mrnju, ljubav ili nezainteresovanost.

Pozitivan rasplet

Pokazalo se da kombinacija smirenosti i nezainteresovanosti daje savren

rezultat. opor menja svoju putanju iz A u B. Smirenost govori da ste jaki, nezainteresovanost da ne elite da ita otmete ili da ih napadnete. Takoe tzv. kiselost, tj. mimika lica koja govori "dosta mi je svega, iskusan sam.", stav koji je Alfama naroito poznat, jer njihov ivot nije nimalo lak. Alfa savreno ita oseaje sa ljudskog lica i zato nikako ne sumnjajte u njegovu mogunost procene oveka. Ne pokuavajte da glumite ova oseanja, jer e prevaru osetiti bolje nego ovek i to se smatra podlim, uvredom, ruenjem autoriteta i moda ak pripremom za va napad ka njemu sa lea i zato se moe predomisliti i krenuti da vas tera odatle. Ponekad ako je Alfa opora izuzetno dominantan, takav va licemeran stav on ita kao podrugljivo ponaanje koje rui njegov ugled pred ostalima u oporu i takva vaa licemerna gluma ga moe veoma isprovocirati. Znai, koristite iskrenost kao znak potovanja. Takoe Va fiziki stav treba da je sa blago rairenim nogama, pomalo ste na prstima, nikako oslonjeni na pete, nikako ukoenog tela i ruku. NE BRINITE ZBOG SVOJE FIZIKE SNAGE ILI SNAGE SVOG PSA ILI BILO EGA DRUGOG, JER ALFA OPORA ZNA DA VI NE ELITE NITA NJEGOVO, A NI ON VAE I ZATO BI ONDA BRINULI! BUDITE SMIRENI I SIGURNI, ALI NE AGRESIVNI, DRSKI ILI UPLAENI! Svog psa nikako ne gledajte ak ni ako laje, jer Alfa za Va opor tj. Vi, ne gleda podree u tim trenucima ve nadgleda situaciju, a oni su tu da sluaju bez pogovora. Zato ako va pas vue i laje ka oporu, dreknite kratko, dubokim tonom, OBAVEZNO NA DOLE KA SVOM PSU, A NIKAKO U PRAVCU OPORA, re "Dosta". Re "Do-sta" potsea na pseu fonetsku sloenici VU-va, gde je VU=upozorenje dominantnog, a blae silazno va=zahtevam, tj. ZAHTEVAM PREKINI. Zato je fonetski pogodno da koristite re "do-sta". Smireno diite, nenapetog i mirnog tela i GLEDAJTE PAR METARA IZA SREDINE OPORA, NEFOKUSIRANO, U VISINI MALO IZNAD NJIHOVIH LEA.

Takvo gledanje otkriva va stav nezainteresovanosti, jer ne gledate direktno njih, ali otkriva i iskustvo jer u sekundi ako samo spustite pogled imate pregled nad svim psima u oporu. Situacija je skoro okonana, ali postoji jo jedan kritian trenutak.

DODVORAVANJE Psi se u oporu rangiraju prema korisnosti i trenutak kada vas je Alfa ve proao i udaljava se, je pogodan za one koji su ispod Alfe da se dokau kako vrede i paze na opor tako to e isprovocirati sukob sa vama. Isturie glavu iz formacije opora, a ako su nedisciplinovani moda e i istrati metar iz opora ka vama i zalajati iskeeno. NE NASEDAJTE, ONI SE DODOVORAVAJU SVOM ALFI, A POGOTOVO NIKAKO NE SMEJU NAPASTI BEZ NJEGA, JER BI TO ZNAILO DA ONI ELE DA VODE OPOR. Ako krenete ka njima, mahnete rukom ili nogom, ili se razderete ka oporu, Alfa koji se okree, vidi da VI napadate njegov opor i jurnue, provokacija dodvoravaa je uspela, a ak i da je Alfa osetio da niste napali prvi, ipak ste napali i ON MORA PO KODEKSU da brani svoje, jer je Alfa. ta initi, vrlo je jednostavno - Poniziti onoga koji se dodvorava! Njegova agresija je ist blef u nadi da e ispasti vaan i zato ne smete odgovoriti agresijom i dati mu na vanosti. Vi ste Alfa i on za vas nije opasnost, nije vredan ozbiljne akcije - to je za njega ponienje! Vi ste se sa efom, Alfom druge strane dogovorili o nenapadanju i on ne sme napasti bez odobrenja svog Alfe, to znai da je "izvisio"... Pogledajte ga sa milju "Pa ta to radi", kiselo. Ako je nisko na lestvici pokunjie se i nastaviti sa ostalima odlazak, ali ako je blizak glavnom Alfi na lestvici to ga moe isprovocirati da u trenutku prasne jo emotivnije, to e privui panju glavnog Alfe, koji e se polu okrenuti ka Vama. Ne kreite se nikako, okreite samo gornji deo svog trupa, ne samo glavu!!! Pokretanje vaih nogu znai napad ili beanje, okretanje glave paniku, ali zato okretanje

trupa znai diplomatiju sa borbenom gotovou. Alfa to odlino zna i ceni. Ako je drski dodvoriva ak krenuo ka vama, samo mu rukom pokaite otvorenu aku poput policajca koji pokazuje STOP, ruka je horizontalna ispravljena kree se ka njemu, a aka je na gore otvorena. Nita drugo od pokreta nije dozvoljeno. Povui e se i moda krenuti opet ka vama. Pokaite mu ponovo isto. Alfu samo pogledajte POLA SEKUNDE isto da zna da ste ga videli, kada se okrenuo da vidi ta se dogaa i ne plaite se njegove reakcije, jer vi nemate nita sa njime. Preusmerite smiren pogled ka onom dodovorivakom i sada potreenom psu i recite usmereno samo ka njemu jasno "Dosta", ali samo ako vam je previe priao. Nikako ne gledajte ponovo ka Alfi! E, a sada lepe vesti za Vas. Alfi treba nesiguran, podreen muijak i nee vam zameriti to ste ponizili njegovog podreenog, koji ionako pravi glupe incidente. Nastavie da odlazi, a vi OSTANITE U ISTOM SMIRENOM MENTALNOM STANJU. Ne kreite se i dalje, ne okreite se ka njima, ne prelazite u uei poloaj i slino, gledajte sve dalje preko njihovih lea u daljinu i tek kada se udalje najmanje 10m od Vas jednom lagano pogledajte u njih isto kako odlaze, bez nadmenosti i drugih emocija. Videete da Alfa opora osea taj trenutak i da takoe proverava jeste li sve pod kontrolom. Ovde nema pobeenih i poraenih, ne likujte, samo ste nauili kodeks opora. Ako mislite da se njima to radi iz obesti, greite, to je samo nain kako je priroda uredila da opstanu u zajednicama. Kada proete kroz ovu situaciju dva tri puta, neete se vie nimalo potresati, jer znate da niste ni bili ugroeni...

Moe li neto da krene naopako? Naravno, ali to jedino moe biti vae ponaanje. a) Agresivni ste, gledate Alfu opora! On i ne eli ita od Vas ali vi ga time direktno poniavate pred oporom to je za njega katastrofa, sukobie se iako zna da vam ne moe nita, ali to mora da uradi po zakonu opora...inae nije Alfa...

b) Upaili ste se, gledate Alfu opora ili uplaeno sve u oporu ili nekog psa u oporu, to znai da Vi niste Alfa svog opora. Alfa opora trai Alfu u vaem oporu koga ne nalazi i kree u prividni napad iji je jedini cilj da Vas otera odatle i digne sebi ugled pred ostalim psima, koji e ga posle toga slediti jo poslunije. Ako ste se ve doveli u ovaj poloaj, nikako ne beite jer niste brzi poput pasa i to je krajnje frustrijajue iskustvo, ali tek nikako ne ulazite u sukob jer ste ve jasno pokazali da niste mentalno spremni na ovakav susret. Ostanite mirni i ponaajte se poput samostalne enke koja nije u oporu, ali je Alfa enka. Kad god Vam priu psi iz opora, ponavljajte ba re "Bee-i!", fonetski slina reanju, trpite njihove provokacije i ponavljajte to dok ne odustanu, a odustae kada dokau da su dominantni, posle par minuta i otii e, uostalom ta bi s vama, jer ne jedu ni ljude ni pse? Ovo je nezgodna prilika jer se va pas puno uplaio, jer se vi kao voa plaite i on se mora estoko povui. Ako mu dozvolite da ode daleko iza Vas bie sigurno napadnut sa lea iskljuivo za zadnjicu od niih pasa u rangu opora, koji e vas zaobii sa lea, jer to je nain da sebi dignu ugled. DRITE SVOG PSA AKOM ZA OGRLICU I SMIRUJTE GA, tapanjem po grudima i KRATKIM reima DOBRO JE, dok ste polusavijeni ili u unju, a pas vam je meu nogama!. Dali da koristite kamenje da oterate pse? Ako ste nadmeni siledija ili sebini idiot koji voli samo svoje, samo izvolite. Alfa dobrog dela grada Beograda koga smo mazili, je na pogodak kriminalca kaldrmom u rebra, odgovorio napadom gorim nego to moete oekivati. Doista neki psi i bee, ali znajte da posle toga nikada nee biti sve isto. Tako inite pse nepoverljivim, agresivnijim nego inae i da, vi ste najinteligentnije bie prema zvaninoj nauci, pa se i ponaajte tako. Ako potujete sebe, potujete i druge, a i drugi vas. Treba da shvatite da opori nisu zli, ve instiktivni, da ne jedu ljude, niti pse, da se ponaaju predvidljivo, zavisno od vaeg stava, da ne koriste princip odmeravanja fizike snage sa vama, jer znaju da ste vi hibridni opor oveka i psa koji im nita ne otima, a niste im ni hrana, ali znajte da e opor iskoristiti va strah ili drskost za linu promociju, a na Vama je da vladate sobom, a time i situacijom. Fizika snaga ili snaga vaeg psa nemaju veze sa ovom priom, ve je bitan mentalni stav.

Kada nauite date tehnike, vizualizujte (zamislite) vie puta itave situacije i proite kroz njih, kako bi ste obezbedili visoku sigurnost izvoenja i mentalnu stabilnost u TAKVOJ SITUACIJI. Obratite panju na svaku sitnicu u tekstu, jer ako ne ispotujete samo jedan gest iz teksta, situacija postaje nepredvidiva, ali najbitnije je da to zavisi samo od Vas, a opor samo sledi svoj kodeks. Ako mrzite pse koji nisu vai, ne poznajete ljubav, mrzite i svog psa i prirodu, a time i sebe. Neprijatnosti stvaramo sami, ali ponekad iz neznanja, drskosti ili odsutnosti u modernom ivljenju ne vidimo istinu i krivimo one kojima je mnogo tee nego nama, pse na ulici, bez hrane, ponekad vode, zlostavljane, gaene kolima i redovno gledane sa mrnjom i prezirom, gaane kamenjem. I ne zaboravite oni nisu prljavi, to na njima je troka naeg grada koju smo mi stvorili, a ne oni.

"Svabiadrhteprednasiljem.Svasebojesmrti.Svavoleivot.Vidisebeudrugima.Tadakome moenakoditi?Kakvozlomoeuiniti?"Buddha

Ako se va pas izgubi jedini nain da preivi je ili da ga neko udomi (anse za to se smanjuju sa svakim danom prljanja na ulici) ili da se pridrui oporu koji e ga prihvatiti. Dakle, opor je prirodan nain da psi opstanu.

Nauitepsaosnovnimkomandama metodamakojerazvijajunjegovuinteligenciju

Postoje razliiti tipovi komuniciranja sa ivotinjama. Neki su potpuno neprihvatljivi, jer se ne oslanjaju na poznavanje psihologije ivotinja. Prve ruske i domae policijske knjige su poinjale sa "priborom", tj. biem. Takve sisteme su NEKADA koristile vojska i policija, ali su ih i oni napustili. Razlog je jednostavan, uverili su se u njihovu neefikasnost u odnosu na nove metode. Razlika je u tome da se nekada potcenjivala ljubav i inteligencija i koriena je gruba sila. Danas se shvatilo da je LJUBAV JAA OD STRAHA i da psi koji se plae, nee dati svoj maksimum, ostae blokirani strahom od kazne u kritinom trenutku ili e ak prei na stranu onoga ko ih voli. Zamislite policijskog psa koji promeni stranu!? Danas moderne vojske i policije sveta koriste naine obuke koji psa i oveka dovode u odnos poverenja, ljubavi i druenja. Danas i policije i graanai koriste sline metodologije rada, zasnovane na poverenju, igri, ljubavi pre svega! Takav odnos dovodi do portvovanja kada pas daje svoj ivot da bi Vas zatitio. Naravno "politika" Izvora je mirnodopska i smatramo da je svaka sebina ili zlonamerna upotreba ivotinja u vojne ili komercijalne svrhe neprihvatljiva. Autor ovih redova je davno, kada je to bio zvanian stav kinologije proao kole za policijske, tzv. radne pse i vremenom se uverio u drastine razlike u kvalitetu i inteligenciji pasa obuenih starom i novom kolom. Ako ste videli civilna takmienja tzv. "sposobnosti", gde psi rade desetine ludih vebi, kroz stalno promenjljive i interesantne prepreke, videli ste da su svi obuavani novom kolom. Ovo je dobar put za poeti - obuka kroz igru. Samo komande stroge kontrole se rade starom kolom gde se stvara uslovni refleks, sve ostalo novom. Kada kaemo starom kolom mislimo na stvaranje uslovnog refleksa, ali bez korienja prisile. Pred vama se nalazi klju za kompletnu obuku, na samo jednoj stranici! Da bi ste uspeno obuili psa potrebno je da znate sledee.

OSNOVNA PRAVILA - PAS MOE DA UI SAMO KADA NIJE U PRISUSTVU DRUGIH PASA, KOJI MU NE ODVLAE PANJU!

- PAS MOE DA UI I VEBA SAMO ODREENO VREME. KADA VIDITE DA PANJA PSA ILI VAA PANJA POPUTA, PREKINITE OBUKU, POIGRAJTE SE I PROETAJTE. POSTOJE DANI KADA PAS NIJE RASPOLOEN ZA UENJE, VRUE MU JE I SL. - PAS MOE DA UI I RAZVIJA INTELIGENCIJU SAMO DOK SE OSEA PRIJATNO, TJ. KROZ IGRU. ZA USPEH JE POTREBNO DA I VI I PAS OBUKU SHVATITE KAO DRUENJE I IGRU, JER U SUPROTNOM DOBIJATE PLALJIVOG I UTUENOG PSA, BEZ ELJE ZA UENJEM I VRLO OGRANIENE INTELIGENCIJE! IAKO PAS NE RAZUME REI OSEA VAE EMOCIJE, BOLJE NEGO LJUDI. KORISTITE TO MAKSIMALNO, JER OSIM BLISKOSTI I POVERENJA RASTE I INTELIGENCIJA PSA I NJEGOVA MO PROCENE LJUDSKOG PONAANJA. - VE SA TENETOM OD 5 MESECI KRENITE U OBUKU. - BEZ IKAKVE PRISILE I GRDNJE. DOVOLJNA KAZNA JE TO NEMA NAGRADE I VAE SREE. POKAITE PSU POGLEDOM, GRIMASOM I GLASOVIMA DA VAM JE KRIVO AKO GREI I OBRATNO. OD VAEG ISKAZANOG ZADOVOLJSTVA I SREE REIMA "BRAAAVO", ZAVISI KOLIKO E PAS BRZO UITI I KOLIKO DUGO E MU PANJA BITI USMERENA NA UENJE. NE USTRUAVAJTE SE DA SE ISKRENO RADUJETE, KAO DETE, KADA PAS UI DOBRO. - PAS NE RAZLIKUJE REI PO IZGOVORENIM GLASOVIMA, VE PO NAINU IZGOVORA, TJ. TONU, DUINI I NAGLASKU. ZATO KOMANDU UVEK IZGOVARAJTE NA ISTI NAIN. UVEK KORISTITE ISTE REI ZA ISTE PREDMETE I RADNJE! DOGOVORITE SE SA LANOVIMA PORODICE O ZAJEDNIKOM RENIKU. PAS MNOGO LAKKE UI KOMANDE IZDATE NA POKRET RUKE, NEGO NA RE. RAZLIITE REI MOGU DA SLINO ZVUE, DOK JE POKRET VRLO JASAN. Kada koristite pokrete ruku , bitna je brzina pokreta, tj. brzi pokreti znae "ODMAH I BRZO"... Pre nego pokaete psu komandu rukom morate mu skrenutu panju na svoju ruku! PRVO POGLEDAJTE U SVOJU RUKU; TO E UINITI I PAS, IZVRITE POKAZIVANJE KOMANDE I POGLEDAJTE GA KONCENTRISANO I STABILNO U OI SAOPTAVAJUI MU DA OEKUJETE DA TO URADI. Zamislite da iz vaeg prsta ide snop svetlosti kao iz baterijske lampe i pokaite psu putanju kojom elite da ide. Pas savreno detektuje putanju i sledi je, a posle godina druenja dovoljan je i pokret oka! Takoe probajte da vam pas ita emocije iz oka, to takoe uspeva! KORISTITE POKRETE RUKU POVEZANE SA GLASOVNIM KOMANDAMA. POTREBNO JE NAUITI PSA NA OBA, JER AKO JE BUKA ILI JE DALEKO MOE DA VAS NE UJE, A AKO POSTOJI MATERIJALNA PREPREKA IZMEU , MOE DA VAS NE VIDI.

- NIKADA, NIKADA NE LAITE I NE VARAJTE PSA. USPEETE PAR PUTA, ALI ETE ZAUVEK SRUITI POVERENJE. BEZ POVERENJA NEMA NI NAPRETKA, A NI ISTINSKE LJUBAVI. Ne uite psa glupostima i cirkuskim takama, ve se igrajte sa njim. - NE POKUAVAJTE DA POKAZUJETE PRED DRUGIMA KAKO VAS PAS SLUA; JER JE TO PONIAVAJUE ZA NJEGA. SETITE SE VAEG OSEAJA KADA STE BILI MALI A NEKO VAS TERA NA UVENO "AJDE POKAI IKI TA ZNA"... VEROVATNO E VAS PAS BOJKOTOVATI I ISPAETE PRED DRUGIMA SMENI; PAS PRED DRUGIMA GLUP ILI NEPOSLUAN, A VI E TE BITI LJUTI NA PSA, UMESTO NA SEBE. AKO VAS PAS U TOME POSLUA ZNAI DA VAS SE VIE PLAI NEGO TO VAS VOLI A SEBE POTUJE. PREISPITAJTE SVOJ STAV PREMA LJUBAVI! - POVODAC (KAI ZA PSA) SE DRI TAKO DA JE PAS SA VAE LEVE STRANE, LEVA RUKA DRI PODODAC BLIZU GLAVE PSA, A DESNA RUKA DRI KRAJ POVODCA. KADA PAS IMA VELIKU MASU ILI STE VI MALE TEINE DRITE POVODAC ISTO TAKO, ALI IZA LEA I OKO VAEG STRUKA, DA KADA VAS PAS POVUE, MORA DA POMERI ITAVU TEINU VAEG TELA, A NE SAMO TEINU RUKU. TEHNIKA I TAJNA RUKOVANJA POVODCEM JE DA ON MORA STALNO DA JE LABAV, TJ. DA KLIZI KROZ VAE RUKE. ZAMISLITE DA NA TANKOM KONCU DRITE PSA I AKO GA ZATEGNETE ON E PUI. IM OSETITE OTPOR POPUSTITE ALI I ODMAH NATEITE PONOVO. PAS E SHVATITI DA STE POVEZANI I DA GA UITE. AKO CIMATE PSA NASTAJE PSIHIKI OTPOR I POVREDE U ZGLOBOVIMA KOJE SE POSEBNO OSEAJU KADA PAS OSTARI. BUDITE UPORNI, JER NEKI PSI SU UPORNIJI OD DRUGIH, ALI BA TAKVI PSI PUNO VREDE. VI I PAS TREBA DA STE JEDNO, A NE JEDAN PROTIV DRUGOG! NE POMILJAJTE DA KORISTITE OGRLICE KOJE DAVE PSA ILI ONE SA BODLJAMA, OSIM TO JE NEHUMANO TO JE I ZABRANJENO. NEKI LJUDI MISLE DA E ZATITITI SVOG PSA AKO BODLJE OKRENU KA SPOLJA. TO JE GLUPOST JER ONDA U TUI STRADAJU OI, NJUKA, UI I APE, TO JE MNOGO GORE OD KOE NA VRATU! AKO ISKRENO VOLITE PSE NIJE VAM STALO DA PAS VAEG PRIJATELJA ILI BILO KOJI ZBOG ARKE SLOMI ZUB. POMISLITE DA TO NEKO URADI VAEM PSU, A KAD TAD E I ON IZAZVATI TUU, AKO MU DRUGI PAS NE UKAE POTOVANJE. GORNJIM PRAVILIMA UITE PSA DA IVI SA VAMA U SIMBIOZI, DA RAZUME LJUDSKO PONAANJE I NE PRAVI SEBI, VAMA I DRUGIMA PROBLEME.

KOMANDE USLOVNOG REFLEKSA NAALOST POSTOJE ETIRI KOMANDE KADA SE KORISTI STARA KOLA, TAKOZVANOG USLOVNOG REFLEKSA, TO ZNAI DA SLEDI IZVRAVANJE BEZ RAZMILJANJA. TO SU KOMANDE KONTROLE: DOI, STANI, NE I FUJ.

KOMANDA "DOI" Najlake se ui, jer svaki put kada psu dajete hranu, recite jasno, nikako pretei ili povienim tonom, "DOI" i uradite POKRET AKOM RUKE KA SEBI. AKO STE IZ NEKOG RAZLOGA LJUTI, UDAHNITE DUBOKO IZBACITE BES, NIKAKO U PRAVCU PSA, VE U STRANU I TEK ONDA URADITE NAVEDENO. ESTO PAS ODBIJA DA DOE IZ STRAHA OD KAZNE. PONEKAD, DA NE BI IZGLEDALO DA ODBIJA DA DOE, PAS KAO NETO NJUKA ILI JURI NA DRUGU STRANU, U NADI DA E VA BES POPUSTITI. NIKADA NE KANJAVAJTE PSA KOJI VAM JE DOAO NA KOMANDU, jer time ruite poverenje i sav trud, a sledei put nee doi iz straha od kazne. POKAITE DA VAM JE VRLO KRIVO ZBOG NJEGOVOG POSTUPKA, JER TO PSA BOLI VIE NEGO KAZNA. KOMANDA "STANI" Naalost ova komanda se koristi u incidentnim situacijama kada je potrebno spreiti postupak psa koji moe imati neprijatan ili fatalan ishod. PAZITE DA NJOME NE UBIJETE PSA - AKO JE IZDATE U POGRENO VREME ILI OKLEVATE. Zamislite psa koji pretrava ulicu i dok se nalazi na sredini Vi viknete "STAANI" Osim to ste ga zamrzli na sred ulice, potpuno ste mu skrenuli i panju sa automobila koji jure! Ova komanda se ui tako to psa na povodcu etate i uz svako Vae stajanje glasno kaete "STAANI!" i ukopate se u mestu. Naalost ovde je neophodno da se pas sam zagui povodcem, jer vi stojite, a on se kree, ali posle par puta, stae i on. Ako Vam Vaa fizika konstitucija i veliina psa ne dozvoljava da povodac drite samo u jednoj ruci, drite ga iza lea oko struka. Prilikom izgovaranja komande "STANI!", napravite pokret otvorenom akom ka njuci psa kao da mu zatvarate put.

KOMANDE "NE I FUJ"

KORISTITE IH VRLO, VRLO RETKO. ESTO KORIENA KOMANDA GUBI EFEKAT!!! AKO NE OPRAVDAVATE NEKI PSEI POSTUPAK RECITE JASNO, GLASNO I KRATKO "NE!". "FUJ" KORISTITE SAMO DA SPREITE INCIDENT! AKO PAS PRONAE DA JEDE NETO TO JEDE PONEKAD I U KUI; RECIMO DEO SENDVIA; KORISTE "NE"; UMESTO "FUJ". AKO PAS "FUJ" POVEE SA HRANOM I PRIJATNIM UKUSOM TEK ONDA NEE SLUATI KOMANDU "FUJ". AKO JE PAS PUTEN I RECIMO PRONAE OTROVANOG PACOVA GAAJTE GA U LEA KOD ZADNJICE (NIKAKO U GLAVU) DEBELIM KANAPOM SMOTANIM U KLUPKO; KOJI E SE RAZMOTATI I RAZDERITE SE GRUBO DA GRMI, MORA KRATKO (ako je potrebno ponovite dvaput) I SVEG GLASA "FUJ!" SAMA BOJA I INTENZITET VAEG GLASA, UDAR I RAZMOTAVANJE KANAPA PO TELU, STVARAJU USLOVNI REFLEKS NAPUTANJA OPASNE RADNJE. KOD PSA SE STVARA NEPRIJATNOST I PAS JE VEZUJE ZA KOMANDU "FUJ". NIKAKO NE KORISTITE ZA TO POVODAC JER METALNA ZAKAALJKA MOE POVREDITI ORGAN, RECIMO OKO PSA ILI GA IZBITI. ZNAI, DEBELI KANAP I NITA DRUGO! POSLE NEKOG VREMENA KANAP VAM NEE TREBATI.

KOMANDE POSLUNOSTI Tek kada pas savlada renik prioritetnih komandi, preite na komande "SEDI", "LEZI" i "EKAJ". Ovde je klju uspeha strpljenje!

KOMANDA "SEDI" Pas je na povodcu, sami ste, kleite, povodac jednom rukom lagano vuete na gore, a drugom rukom(dlanom), lagano pritiskate zadnjicu ka zemlji i ponavljate "SEDI". Pas ne sme da se oseti neprijatno, jer jo uvek ne shvata ta elite i pokuae da se izmigolji iz tog poloaja. Zato bez prisile i lagano. Ponavljajte "SEDI", saekate 3 sekunde i ako ne sedne uradite poteze povodcem i rukom. Kada pas prvi put sedne sam na komandu dajte mu nagradu u hrani , obavezno ga izgrlite i PUSTITE SA POVODCA DA SE IGRA.

KOMANDA "LEZI" Kada je pas savladao komandu "SEDI" dajte mu nagradu u hrani, obavezno ga izgrlite, recite "SEDI", neka je izvri i lagano mu obe prednje ape povucite na napred tako da mora da legne. To ne smete raditi nasilno jer se pas osea kao da e pasti i pobei e. Znai lagano, polako, ulijte mu poverenje gledajui ga u oi i smirujte ga tihim i mirnim reima "LEZI". Kada pas prvi put legne sam na komandu dajte mu nagradu u hrani, obavezno ga izgrlite i PUSTITE SA POVODCA DA SE IGRA. Poveite komandu sa pokretom ruke, va dlan ide na dole, pokazujte pokret rukom pre i posle komande u poetku... KOMANDA "EKAJ - MESTO" Ponite da povezujete komande u niz. "STANI", "SEDI", "LEZI", gledate psa u oi i izgovarate "EKAJ" i lagano se udaljavate od njega. im pas ustane, viknete "NE", prilazite mu i ponavljate "STANI", "SEDI", "LEZI", gledate psa u oi i izgovarate "EKAJ" i lagano se udaljavate. Postepeno se udaljavajte sve vie i vie, ali ponite sa svega par koraka od psa! Kada ne ustane i ne pomeri se, vratite se do njega i nagradite ga hranom i sa velikim "BRAAAVO" i poljubac naravno, jer ovo je vii stadijum. Pustite ga da se igra. NE MALTRETIRAJTE PSA SA NAPORNIM UENJEM I RADOM. KAKO POSTAJE ZRELIJI UIE SAM OD SEBE. DO 1.8 GODINE JE PAS U PUBERTETU, ZATO IMAJTE RAZUMEVANJA. PSI STARE UBRZANO, NELINEARNO, TJ. TO SU STARIJI BRE STARE, PA SE 1 GODINA RAUNA KAO SVE VIE LJUDSKIH.

KOMUNIKACIJA ZA NAPREDNE ILI PRE, LJUDE PUNE LJUBAVI PAS NE POSEDUJETE INTELIGENCIJU ZA NJEMU NEPOTREBNE RADNJE, ALI POSEDUJE EMOCIONALNU INTELIGENCIJU SEDMOGODINJEG DETETA! AKO ELITE NAPREDNU KOMUNIKACIJU SA PSOM KORISTITE REALNU PANTOMIMU SA PUNO OPISA. AKO VAS JE SRAMOTA SKLONITE SE U MIRAN KUTAK, BAR U POETKU JER SE UVEBANA KOMUNIKACIJA SA PSOM KASNIJE ODVIJA BRZO; ON POKAZUJE DA VAS RAZUME; A PONEKI PROLAZNIK KOJI SE ZGRANE KADA VIDI TA POKAZUJETE A DA VAS PAS RAZUME ODLAZI SA ZAUVEK PROMENJENOM SLIKOM O RAZUMEVANJU DRUGIH BIA, A NERETKO I SA POHVALAMA... Moda vas pas, poput razmaenog i nestrpljivog derita i nee posluati iz prve jer je mlad, nestrpljiv ili ak tvrdoglav, ali vas je odlino razumeo, to e te videti po njegovom pogledu.

Ako spusti pogled i vidite da je u sekundi zamiljen blizu ste, ako se pogledom kaje ili mu oi pokazuju sreu - razumeo vas je, a ako vas gleda blentavo potrudite se da budete razumljiviji, povezani i jasni u mislima, konstane brzine u objanjavanju. VREMENSKE PRAZNINE IZMEU REI I SIMBOLA INE DA PAS IZGUBI SMISAO REENICE! Ako niste sposobni da pokaete reenicu odmah pantomimom i ne radite to, jer e te zbuniti psa jo vie, a on e sve vie gubiti elju da tako komunicira. To je situacija adekvatna onoj kada sluate stranca na nepoznatom vam jeziku i posle par sekundi odustanete. Takoe nemate elju vie uopte da ga sluate jer nema svrhe! REENJE JE DA VEBATE BEZ PSA. STAVITE SE U NJEGOVU ULOGU I POKUAJTE SAMI SEBI DA OBJASNITE NETO SA PRETPOSTAVKOM DA IMATE SHVATANJA KAO DA NISTE SA OVE PLANETE, TJ. RAZUMETE SAMO JEDNOSTAVNE KONSTRUKCIJE SUBJEKTA, RADNJE DEFINISANE PROSTOROM, VREMENOM (BRZINOM), EMOCIJOM I SVRHE OPISANE KAO DOBRE ILI TETNE I KAO DA POSEDUJETE RAZUMEVANJE SAMO ZA STVARI KOJE SU VAM BITNE DA PREIVITE. Komunicirajte o svemu. Nauite psa da je recimo jedan treptaj, potvrdan odgovor "DA" na postavljeno pitanje (recimo "eli li komadi hrane ili hoe li napolje?") i naglaavajte SVOJ jedan treptaj dvostruko usmerenom panjom, a dva treptaja koristite kao odgovor "NE" GLEDAJUI PSA na KONSTATACIJU NEEG NEGATIVNOG (recimo ogromne buke), takoe dvostruko usmerenom panjom i na psa i na buku. Koristie vam recimo kada pitate psa "Boli li te stomak?", a oekujete odgovor. To radite tako da upirete prstom u psa (TO ZNAI "TI" ), podignete upitno obrve i rairite oi (TO ZNAI "UPITNA PANJA"), pokazujete na svoj stomak, savijate se kao da vas boli i pravite bolnu grimasu lica (TO ZNAI "BOLI"), kratko kao da vam nije jasno upitno pogledate psa i brzo trepnete oima i zurite u njega oekujui jedan ili dva treptaja (TO ZNAI "Odgovori mi sa DA ili NE). To treba da traje 3 do 4 sekunde, ne pravite teatralnu scenu. Komunikacija mora biti povezana. VREMENSKE PRAZNINE ILI VA NEPOVEZAN TOK MISLI IZMEU REI INE DA PAS IZGUBI SMISAO REENICE! enka koju sam doveo sa ulice je odgovorila potvrdno na pitanje postavljeno pantomimom, "Da li si skotna?" sa treptajem "Da", naravno to je i potvreno. Mislim da shvatate prednosti i mogunosti ovakve komunikacije.

Kada vas ivotinja razume poee da vas ceni i voli sve vie, jer vie niste bahati i nerazumni gospodar, surovi tlaitelj koga nije briga ili prepotentni glupak koji misli da je iznad svih, nego brini prijatelj. Tehnike pantomime koristio sam i sa povreenim divljim vranama, koje su komunicirale na moje zaprepaenje iz prvog pokuaja i uile bre nego psi !!! Vrane sa slomljenim krilima koje su iz oaja odbijale hranu i besno je bacale u stranu od sebe, danima, a posle pantomime koja je pokazivala "Hrana ulazi u usta, presavijena ruka u laktu koja imitira krilo uspeno mae, potapavanje kao dokaz zdravlja po ruci koja imitira krilo i pokazivanje putanje odlaska kroz prozor ispravljajui savijenu ruku" dovele su do toga da ptica koja danima odbija hranu shvata poruku i poinje momentalno da jede!!! Shvatile su da je cilj ozdravljenje a ne zatoenitvo, a oaj je prerastao u nadu, vie nisu bile zarobljenici, ve na negovanju. Kada budemo imali kameru, snimiemo faze komunikacije sa psima i drugim ivotinjama. Ne, psi ne mogu razumeti matematiku, elektroniku ili astrogiju (ako neko ima bolesnu elju da zlostavlja bia nepotrebnim zahtevima), ali emocije razumeju bolje nego dobra veina nas, naravno sem ako ih nismo odgajili kao autistine bez komunikacije, ali i tada se greke mogu ispraviti. TA JE TEHNIKA DVOSTRUKO USMERENE PANJE? Kada recimo objanjavate da pas sledi krivudavu putanju koju pokazujete prstom, pogledate psa da se uverite da vas je pogledao, gledate fokusirano (to nekome sa strane izgleda kao da ste odsutni) istovremeno i psa i svoj prst koji pokazuje putanju, drei panju na oba. ivotinje savreno oseaju dvostruku panju i znaju da NAGLAAVATE VEZU IZMEU KRETANJA PSA I KRETANJA PRSTA! Ne sumnjajte u ovo. Tehnike viestruko usmerene panje su dobro poznate istonjakim praktikantima borilakih vetina i vrlo su instiktivne, efikasne i brze. Namee se pitanje jeste li istrenirani da se koncentriete na dve stvari istovremeno? Ako niste i gledate svoj prst pas e landrati gde eli jer nije pod prismotrom, tj vaim nadzorom, dok vi gledate as u prst as u psa... Ako gledate psa oi u oi, a pokazujete prstima neto, pas nee razumeti emu mlatarate prstima, jer to moe znaiti bilo ta, jer ne osea vezu izmeu sebe i tih pokreta. Dakle dovedite u svom umu u vezu psa i putanju koju ocrtavate prstom i tek tada to uradite ostavi oputeni i skoncentrisani. Vratimo se pantomimi sa puno emocija... Hajde sada da prevedemo sloenu govornu ljudsku reenicu koju pas ne moe da shvati, na pantomimu koju e savreno da shvati! Namerno je uzet nezgodan primer za vebu.

Reenicu: "Prestani da vue kai kao idiot, povreuje grkljan, a mene bole ruke, ljut sam, jel vai!?" Dete u pubertetu bi verovatno cimalo i utiralo psa iz nemoi, neretko i odrasli ljudi, ali vi, Vi e te komunicirati zrelo i produktivno. Upirete prstom u psa na povodcu (TO ZNAI "TI" ), gledate ga u oi sa razumevanjem bez besa, zatvorite oi da ga ne uvredite sa emocijom iz oka jer bi prekinuli tok komunikacije i lagano se lupite dva puta po svom elu prstima da pucne - to je glup i poniavaju gest (TO ZNAI "GLUP"), zatim otvarate oi, lagano proforme nategnite povodac i istovremeno stavljate sebi ruku na grkljan, drite svoju panju na oba (grkljan i zategnut povodac) i zakrkljate kao da se davite (TO ZNAI "DAVI SE POVODCEM"), i pokaete brzim pokretom kaiprstom kretanje od njuke psa na napred gledajui u prst (TO ZNAI "KAD IDE BRZO"). Pogledate psa i kaete odueno sa SPUTAJUIM tonom glasa "NEeeee" (TO ZNAI "POGRENO). Lagano proforme nateete i gledate povodac i lupnite sebe brzo po runom zglobu koji dri povodac (TO ZNAI "POVREUJE SE ZGLOB" i ispustite uzdah "mhh" kao kada vas neto mui (TO ZNAI "BOLI ME) i napravite kratku munu grimasu na licu gledajui psa kao zate#u'i i poputajui povodac, a zatim SMIRENO da ga ne uplaite kaete uobiajeno negodujui "Uf"(TO ZNAI "LJUT SAM"). Sledi pauza i budite potiteni jer vae emocije psa najvie bole, zatim pokaete polako kaiprstom kretanje od njuke psa na napred gledajui u svoj prst i psa dvostruko usmerenom panjom i izgovarate re "pooolaaako" SPUTAJUIM tonom glasa i pogledate ga u oi sa odobravanjem, sreom i nadom jer (TO ZNAI "POLAKO JE DOBRO"). Klimnite glavom kao za potvrdu odobravanja, sa osmehom i sa podignutim obrvama kao upitnom grimasom (TO ZNAI "KOMPROMIS, DOGOVORENO?") i imajte blag pogled pun ljubavi. Kada ste uvebani to traje oko 10 sekundi. VIDITE DA JE BITAN JEDNOSTAVAN LOGIKI REDOSLED, NAGLAAVANJE SUBJEKTA NA KOGA SE ODNOSI ; NAGLAAVANJE OBJEKATA SA DETALJEM KOJI JE UZROK, INFORMACIJA O PSEOJ EMOCIJI tj PROIZVEDENOM STANJU; INFORMACIJA O BRZINI; PUTANJI I POSLEDICI KOJU PRAVI I VAOJ EMOCIJI KOJU TO PROIZVODI. TO JE KONSTRUKCIJA REENICE KOJU PAS SHVATA PANTOMIMOM.

NE ZABORAVITE: " LJUBAV JE JAA OD STRAHA I KLJU JE ZA USPEH !"

TERANJEPOLNICIKLUS
Svaki vlasnik enke psa mora da zna da e ona posle 6-9 meseci ivota ui u stanje ciklusa koje se popularno naziva "teranje". Ovaj termin se koristi za enku psa u polnom aru koja je spremna za parenje. Period "teranja" traje oko 18 dana (zavisno od starosti psa), ponavlja se svakih 6 meseci i ne prestaje do pozne starosti kuje. Na poetku e te primetiti da je polni organ enke psa povean i oteena i da iz nje curi krvav iscedak. Ona postaje veoma privlana za mujake zbog mirisa tog iscedka. Mujaci mogu namirisati enke psa u "teranju" sa nekoliko kilometara razdaljine. Pprvih oko 9 dana, enka psa nije zainteresovana za parenje i lajanjem i telom tera muijake od sebe. Apetit joj je pojaan. Oko 10 dana "teranja" iscedak polako gubi boju i postaje providan. U periodu od 9-13-og dana teranja, enka psa je spremna za parenje. Prepoznatljivo je da ako je pipnete iznad repa ona ga odmah die otkrivajui polni organ spreman za parenje. enka psa postaje nemirna, spremna da pobegne sa prvom ukazanom prilikom i, morate stalno biti na oprezu. Ako se i pored svih preduzetih mera ipak dogodilo da se sparila, u roku od 36 sati posle parenja, moe dobiti hormonsku injekciju kod veterinara koja e spreiti trudnou, ali ima nus pojave po zdravlje zavisno od stanja psa i doze.

PARENJEILINJEGOVOSPREAVANJE?
Ako elite da se enka psa pari najbolje vreme za to je izmeu 9-og i 13-og dana od poetka "teranja". Dobro razmislite jer tenci unite ceo stan dok sisaju i dok ih ne poklonite nekome (ako to uopte uspete jer znaju otkau uzimanje u zadnjem trenutku) i zahtevaju 24 asa ienje stana. Posle parenja, mujak i enka psa ostaju "vezani - slepljeni" zadnjim delovima tela oko dvadeset minuta. Nipoto nemojte pokuavati da ih razdvojite, jer bi time samo mogli povrediti pse, ako su neiskusni i vuku svako na svoju stranu drite ih u mestu da ne vuku jedno drugo. Ovo vai i za sluaj neeljenog parenja. Prvo ih pustite da se razdvoje, a zatim preduzmite korake u pogledu spreavanja trudnoe. Postoje razna sredstva za eliminisanje mirisa "teranja" u vidu raznih dezodoranasa i sprejeva. Postoji i hirurki nain sterilizacije enke psa, pri kojoj se kuji hirurki odstranjuju jajnici i materica. Na taj nain se trajno odstranjuje "teranje" i vlasnik enke psa moe biti spokojan u pogledu neeljenih tenaca. Jedina mana ovog zahvata jeste to se radi jednom zauvek, zato dobro razmislite pre nego se odluite na ovakav korak.

Operacija je bezbolna, radi se u optoj anesteziji, i po pravilu nema neeljenih efekata, sem poeljne dijete dok se hormoni ne stabilizuju.

ISHRANASKOTNEENKEPSAINJENOETANJE
Skotnoj kuji treba posvetiti malo vie panje. Pored redovne nege koja vai za sve pse, potrebno joj je pojaati ishranu. U ishranu skotne kuje treba dodati odreenu koliinu mleka i masti. Taj dodatak je oko 500 ml mleka u koje se razmute dva umanceta. U redovnu hranu moete dodati i dvetri kaiice kotanog brana kao i neki vitaminski preparat. Ako se skotna enka psa ugoji to moe oteati tenjenje. Redovno je vodite u etnju, a u poodmaklom stadijumu trudnoe izbegavajte fizike napore. Oistite je od crevnih parazita - glista jer se prenose na plod - tj. tence.

LANATRUDNOA

Ukolikojevaaenkapsaprolakrozperiod"teranja",anijeseparila,moedoidopojave lanetrudnoe. Jajnicikujeprolazekrozslinepromenekaoikodonekojaseparila,aovupojavumoeizazvati ipsiha. Izbegavajtedakujaimaokosebeigrake,cipeleiarapeisl.zakojemoeumislitidasujoj tenciipoetidapravibrlog. Simptomilanetrudnoesugotovoistikaoikodprave,stimtosestomakneuveava(iakosu zabeleeneitakvepojave). Mlenelezdekujesepunemlekomionaseponaakaodaeseoteniti:nemirnaje,priprema mestozatenjenje,amoeteprimetitiidapodsebepodvlaikrpenelutkicekojepokuava nadojiti. Najvanijejedasnjombudeteneni.Njojjeviepotrebnapsihikanegofizikapomo.Imajte strpljenjajerjojjeveomateko. Akoovakvostanjeduepotraje,posavetujtesesveterinarom,amodabitrebalodarazmiljate iosterilizaciji.

BORBEPASA
Zato se psi uopte tuku u prirodi? Psi u prirodi dolaze u sukobe oko hrane, enki i teritorije. Ti sukobi izgledaju jezivo, ali su bez teih povreda i nikada na smrt, jer je cilj uspostaviti dominaciju sa to manje povreda, jer obe strane znaju da povreda u prirodi (ulici) vodi u gubitak snage, pokretnosti, time i hrane i svog opora. Kada jedan od pasa u tui proceni da je slabiji lee na lea, otkriva vrat i time govori da je predao ivot u ruke jaem i tada se tua prekida. Takve tue postoje kod svih vrsta ivotinja i deo su rituala, kao i epurenje. Kada ovek zlostavlja nagone prirode zbog novca, sve postaje oruije, pa i najbolji prijatelj - pas. Kriminalci pse prethodno neprekidno razdrauju, daju im injekcije steroida, zlostavljaju i stavljaju u ringove metar sa metar, bez bez anse da se povuku... Postoje li rase za borbe? Telesne povrede koje psi od vlasnika-odgajivaa-kriminalaca zadaju su sa najteim ishodom zbog zlostavljanja koje psi doivotno trpe. Samo 1,89% od svih napada pasa su napadi Pitbulla, pokazala je sedmogodinja studija. Ovde nema mesta pretpostavci da su rase krive, jer je u pitanju specijalna obuka koju sprovodi podzemlje ili pojedinci po ugledu na preanje. U prilog ovome su i injenice da su navodno ozloglaene rase poput pitbulla, obini meanci vie rasa (oko 5), koji su tipizirani u tzv. pit bull linije zbog male teine (laka kontrola u ringu za borbu i izdrljivost).

Osoba A, ja sam Osoba B, ne ja pitbull sam pitbull

Osoba C, ne ja sam pitbull

Takoe ti psi nemaju najvei pritisak ugriza po cm2, ve duplo manje od najjae psee vilice, niti su najtei i najagresivniji u odnosu na ostale rase. Neistinite su tvrdnje da su ti psi neosetljivi na bol, ali je injenica da je svaki pas manje osetljiv na bol od oveka, sem na odreenim delovima tela. Netano je da su ti psi genetski predisponirani za napad, ali je tano da su kao svi terijeri ivaniji od drugih grupa. Mnogo ivaniji od pitbull meanaca su svi lovni terijeri. Vlasnici i kriminalci od ovih pasa stvaraju mit, koji su mediji iz neznanja ili zarad senzacionalizma prihvatili. Za razliku od psa bez nadzora oveka koji izbegava sukobe sa ovekom (svestan da svaka povreda u divljini ima esto fatalan ishod), pas pod nadzorom oveka slua vlasnika draoca psa koji ovde preuzima ulogu Alfe, voe opora. Upravo sindrom alfe, kategorija vlasnika sa nemarnim odnosom (preblagim) ne poznaje i preputa psu da se ponaa kao on hoe, dok druga kategorija neodgovornih vlasnika

pri krimogenim strukturama zloupotrebljava jedinke inei ih asocijalnim i agresivnim na redovnim pripremama za borbe(koje se u argonu podzemlja zovu "role" (ROLLnatezati).

Na treninzima bez borbi (rolama) se psi razdrauju, dre na povodcima jedan nasuprot drugom i povodci se cimaju napred nazad. Ovakvim gestovima kod psa se simulira inicijalni trzaj napada, koga ovde podstie ovek. Za razliku od prirodnog principa nesukobljavanja bez potrebe ulinog psa, psu pripremanom za borbu stalno se trzajima povodca govori "napad", ime se stvara uslovni refleks napada kada god vidi drugog psa! Psi koje kriminalci pripremaju za borbe su potpuno nainjeni devijantnim i agresivnim jedinkama, iskljuivo krivicom podzemlja. Te pse od roenja zlostavljaju, prebijaju (elinim cevima), kae na kuke i kanape, daju im narkotike i steroide, satima ih ostavljaju na pokretnim trakama za istravanje, izgladnjuju pa hrane drugim ivim psima sa ulice. PSI SU RTVE!

Kada takve jedinke napadnu dete, to je jer zabunom pomisle da je sagnuto dete pas za borbu, a razmiljnja i prosuivanja nema, jer su ih kriminalci zlostavljanjem nauili da ako ne napadnu prvi i odmah - umree... rtva su napadnuta deca i zlostavljani psi, a zloinac su kriminalci. Javnost osuuje zlostavljane pse, to je isto kao i osuditi dete da je zavelo roditelja na incest. Krivac je jedino vlasnik, vaspita, u ovom sluaju KRIMINALAC! Nebrojene su porodice, a u zadnje vreme i bake kojima su unuci iz podzemlja ostavili jedinke koje nisu "obuavane" za borbe, jer borbe izlaze iz mode. Naglaavamo da godinama pratimo ponaanje ovih jedinki i da se ovi psi ni po emu ne razlikuju od ostalih pasa, to je i sasvim logino.

Pitoliki psi kao i svi drugi psi ive u ljubavi sa decom, ako ih podzemlje ne zlostavlja. Ko organizuje borbe? Kriminalne strukture u urbanim i ruralnim sredinama, organizuju borbe. U urbanim sredinama, borbe su zbog novca, krvavije i do smrti.

Uianin Edine Muteveli, hirurg specijalista u uikoj bolnici, jedan je od organizatora borbi pasa, obuava i vodi svoje pse u borbe.

Sudija, uesnik "mea" Stanoje Mati, u apcu mnogo poznatiji kao Krca. Foto Zoran aponji, GLAS, 1999.g.

U ruralnim sredinama borbe su demonstracija primitivizma, "iji je jai i vei".

Borbe pasa na Kosovu

Iako ne toliko krvava i ova kategorija urbanizacijom postaje takoe sve surovija i prerasta u prvu kategoriju.

Borbe pasa u gradovima na Kosovu

Koliko su ti ljudi opasni? BLIC 11.04.2005. Ubijen na borbi pasa KOTOR - Novica ari (27) iz Bara ubijen je preksino oko 21.30 sati u Radanoviima dok je prisustvovao ilegalno organizovanoj borbi pit-bul terijera.ari je te veeri s kumom, izvesnim Ivanoviem, doao iz Bara u Radanovie da bi prisustvovao borbi pitbulova. Pored njih, borbi krvolonih pasa, koja je organizovana pod vedrim nebom, prisustvovalo je jo pedesetak ljudi. U jednom trenutku, meutim, odjeknuo je pucanj i metak je pogodio aria u glavu. Smrtno ranjeni ari je pao, a ubica je pobegao.

ta kae zakon?

Zakonska regulativa ne moe zabranjivati rase (kako su neke zemlje nestruno pokuale), jer rase pasa nisu uzrok, nego je to obuka podzemlja. Kao to se bilo koja rasa ljudi moe zlostavljanjem od detinjstva obuiti da poini zloin (setimo se Turaka Janjiara koji su decu Srba obuavali za klanje roditelja), tako se i BILO KOJA RASA pasa zlostavljanjem moe obuiti za borbe. Regulative koje nestruno zabranjuju rase uvek se mogu izigrati meanjem rasa i prikazivanjem kao meanac (to ak po kinologiji i same rase jesu-meanci ukrtani u srodstvu radi ispoljavanja naslednih Desetonedeljno osobina). tene koje Pri Evropskoj kinolokoj federaciji FCI, pitbull i nije priznat kao rasa, pa kriminalac se stoga i ne moe pravno zabraniti! obuava za borbu!!! U odluci grada Beograda se ak nestruno navodi da je u pitanju VRSTA, a ne rasa - pitbull i zabranjuje se dranje iste. Vrsta moe biti jedino domai pas - canis familiaris, a rasa bi mogla, ali po FCI nije biti pitbull, to je bioloki i pravno glupost, najblae reeno...tako da se takava odluka moe osporiti. Zabrani "rase pitbull", priznate samo u USA koja nema naela kinologije Evrope, doskoilo se stvaranjem psa za borbu sa makazastim zubalom koje ne stvara ujed ve odgriza deo mesa i psa koji je znatno vei i tei. Ban-doga odlikuje mirnoa, prejaka graa i naalost esto deformitet vilice, tako da se zubi lome i troe neobnovljivo, tj. gornji deo vilice o donji (makazasto zubalo). Makazasto zubalo nije nita nenormalno, javlja se kod dosta deformisanih "rasa", negde je po kinologiji nedopustivo, a negde se tolerie. Psa su stvorili neonacisti u slivu reke Rajne. Pas je dobio ime BanDog(BAN*zabranjen, Dog*pas), zabranjen pas. Takve jedinke su prisutne i na teritoriji Republike Srbije. Srbija je jedina zemlja gde se tampa ilegalan asopis "Sranost" koji promovie ilegalne borbe pasa i iz Republike Srbije se asopis ilegalno distribuira na EU i Balkan kunom dostavom.

Zabranimo glupe ljude, ne pse.

Koliko su neke dravne ustanove svesne istine koju iznosimo da je pitbull potpuno stabilan kao svi drugi psi govore i fotografije iz K-9 i policije.

U veini civilizovanih zemalja sveta, krivino delo je: - gledati borbe kao posetilac - uestvovati u borbama - organizovati borbe - obuavati za borbe - posedovati psa obuenog za borbe Novi zakon o dobrobiti ivotinja, regulie ovu oblast i kod nas!
Borite se za istinu, akt o zabrani rasa je nestruna glupost koja nanosi veliku tetu ugledu pasa u oima javnosti i polako iri listu zabrana - insistirajmo na odgovornosti vlasnika.

Prijavite nam svaki sluaj zlostavljanja, pripremi za borbe ili borbi pasa.

UJEDIpovredepasautuama
Postoje dve vrste povreda zadobijenih ujedima: - probojne rane - razderotine Probojne rane To su male rupe u koi koje su dubine zuba i uz njih postoji i nagnjeenje tkiva. Ako primetite takvu povredu na telu psa, nemojte je ostaviti da sama zaceli, jer e povrinski izgledati zaleena dok e se u dubini stvoriti gnojni apsces. Paljivo dok jedna osoba dri psa, druga makazama isee dlaku oko rane skroz do koe pazei da ne padaju dlake u ranu i zatim okolinu do ivica rane obrije brijaem, paljivo da ilet ne dodirne ranu, kako bi oko rane nastala zona bez dlake. Brijanje dlake je obavezno, iako na pogled nije lepo, jer ako ostane dlaka rana e se sigurno inficirati, a pas e lizati oko rane sve dok ne otpadne dlaka oko rane, ali tada to izgleda mnogo gore jer nastaju oteenja koe, i tada dlaka narasta mnogo mnogo kasnije za razliku od sluaja kada je obrijana brijaem. Oistite kou oko rane dezinfekcionim sredstvom 3% hidrogen - nikako ne stavljajte alkohol. Hidrigen od 3% ne pee, a trebalo bi isprati i sa povidon jodom. Poto su ovakve rane gotovo uvek dubinski inficirane konsultujte se s veterinarom oko antibiotske terapije. Ako iz bilo kojeg razloga ne moete doi do veterinara, moete sami dati psu antibiotike. Dati psu 5 mg/kg telesne teine nekog antibiotika irokog spektra(palitrex), dva puta dnevno, u trajanju od tri-etiri dana. Odlino sredstvo koje ima bolja dejstva od antibiotika je sve ceeni sok belog luka posut na ranu i domae jako ulje kantariona! Razderotine Koa je pocepana, rana razderana. Moe biti praeno obilnim krvarenjem. Procedura uklanjanja dlaka i dezinfekcije je je ista kao i kod probojnih rana, ali to sada ini veterinar jer je potrebno uivanje. Razderotine uiju mogu veoma obilno da krvare ne gubite vreme - jer pas gubi krv. Ukolilio je razderotina velika a ne krvari obimno, konsultujte veterinara najkasnije tokom sledeih par sati, jer se kasnije rana ne moe uivati. U sluaju veeg krvarenja potraite pomo veterinara ODMAH. Ako pas krvari iz uveta, da bi ste zaustavili krvarenje, obmotajte uvo jako lepljivom trakom, selotejpomi potraite pomo veterinara ODMAH!

PRELOMI(frakture)KODPASA
Najei uzroci preloma su jak udarac i pad. Ako posumnjate da se va pas tako povredio sledite dva obavezna pravila: 1. ne dozvolite mu da se kree 2. prevezite psa odmah kod veterinara koji ima rendgen aparat. PANJA! Povreena ivotinja se do veterinara mora preneti sa mnogo panje. Ne dirajte povreeni deo tela, ve samo gledajte da ga tako prenesete da se stvar jo vie ne pogora. Ukoliko je u pitanju unutranji prelom kosti, pomeraranje moe izazvati cepanje tkiva i time e i leenje biti mnogo tee. Kako ete prepoznati prelom? Pas odjednom jako hramlje, cvili od bola, na mestu preloma se pojavljuje otok, noga mlitavo visi. Naravno, ne mora uvek doi do preloma noge, iako je to najei sluaj.

Najei prelomi Prelom karlice Ako pas uopte ne moe da stane na zadnje noge, moete posumnjati da mu je polomljena karlica. Meutim, ovakav simptom se javlja i kod preloma kime kao i u sluaju da su psu polomljene obe zadnje noge. Tanu dijagnozu moe utvrditi samo veterinar, zato ne oklevajte-odmah prevezite psa kod veterinara. Prelom lobanje Do ovakvih povreda dolazi obino posle automobilskih nesrea ili usled jakog udarca po glavi. Ne previjajte ranu, jer time moete samo pogorati stanje. Nemojte psu davati nikakve lekove ni tenosti. Odmah ga odnesite kod veterinara. Prelom viline kosti Do ovoga obino dolazi ako psa udari auto ili ako padne sa vee visine (prednje noge ne mogu da izdre udarac, pa pas udara vilicom obeton). Ako je polomljena donja vilica, ona mlitavo visi, usta su otvorena, pas bali i curi mu pljuvaka. Lagano vezati zavojem polomljenu vilicu pa psa odneti kod veterinara. Prelom kimenog stuba Uopteno govorei, ako pas ne moe da pomeri obe stranje noge, ne reaguje ako mu jako tipnemo prst, a znate da je udaren autom ili tapom preko kime, onda je veoma verovatno da mu je slomljena kima. Prednje noge su obino ispruene. Najvanije od svega jeste da ga NE pomerate. Odmah pozovite veterinara koji e

utvrditi da li se zaista radi o prelomu kime, ili je moda re o skliznutom disku kimenog stuba. Naalost, prognoze za izleenje psa kojem je polomljena kima nisu sjajne. U veini sluajeva se pribegava eutanaziji. GANGRENA Ako doe do teih oteenja tkiva usled infekcije, deo tela koji due vreme ne dobija krv, pone da odumire i tada nastaje gangrena. Gangrena moe nastati i ako se podveska prevrsto stegne, pa deo tela ispod nje usled neprokrvljenosti pone da odumire. U sluaju infekcije, kada se otvorena rana ne obradi pa se zagadi, takoe moe doi do pojave gangrene. U bilo kojem od ovih sluajeva, psa odmah odvesti kod veterinara. Gangrena se veoma brzo iri, pa svako odlaganje posete veterinaru, moe biti veoma opasno - smrtonosno, po vaeg psa.

PSIIAUTOMOBILSKENESREE
Automobilske nesree su najei uzrok stradanja pasa u urbanim gradskim sredinama. PRAVILA U SLUAJU STRADANJA PSA NA KOLOVOZU: OBEZBEDITE MESTO OD VOZILA / NEKA NEKO REGULIE SAOBRAAJ DOK DVE OSOBE PRILAZE PSU/ Nikako nije potrebno jo rtava na putu... NE POMERAJTE PSA VIE NEGO JE TO POTREBNO - Prvo odluite GDE ete ga pomeriti, pa tek onda preduzmite korake.

PANJA!!! Pomeranje povreenog psa Male patuljaste pse uhvatite za kou na vratu, tj. za zatiljak i podiete ih tako da vise, ali pazite kada ih diete da se kima ne savija, ne tumba i pridravajte ispod psa drugom rukom. Ako imate vremena, tj nema kola postupite kao sa velikim psom u daljem tekstu - tj sa improvizovanim nosilima. Ako je kima slomljena najmanji pokret moe izazvati smrt psa usled pomeranja kime. Ponekad izbor ne postoji, automobili jure, sami ste...smrt je trenutna na namanji pokret. Ako je u pitanju vei pas napravite improvizovana nosila. Uzmite ebe ili jaknu, stavite pored psa i pomerite ga tako da telo ni trenutka ne menja svoj poloaj - kako to uiniti zavisi od poloaja psa i podloge... Ako podloga klizi samo odgurajte psa na jaknu, ako vas ima vie a pas lei itavim telom oprueno, drei ga za kou glave i zadnjce i blago ga rasteui pomerite

povreenog psa na improvizovano nosilo od jakne. Kada podiete jaknu sa psom ona se ne sme ugibati da se kima savija - zato zategnite je jako. Pas je u bolovima, preplaen na smrt i moe ujesti bilo koga ko pokua da ga dodirne. Nemojte gubiti vreme tepajui mu, jer vas on jednostavno nee uti - u oku je. Preduzmite mere da ne budete ujedeni, poput vezivanja njuke pertlama, kravatom, iscepanom trakom od majce i prionite na posao. Utoplite psa i nemojte mu davati nikakve tenosti na putu do veterinara!

PANJA!!! Krvarenje Ako pas jako krvari, pokuajte zaustaviti krvarenje ili ga smanjite. Trebate odrediti koja je vrsta krvarenja u pitanju - vensko ili arterijsko krvarenje. Arterijsko krvarenje Ako krv tee u mlazovima u skladu sa ritmom srca i ako je svetlocrvene boje, onda je to arterijsko krvarenje i mora se odmah zaustaviti ili e pas iskrvariti i uginuti. Ukoliko se rana nalazi na udovima psa: napravite podvesku. Maramicu, iscepanu majicu, kravatu ili neto slino, zaveite iznad rane, provucite kroz vor rafciger ili olovku, pa uvrite sve dok krvarenje ne prestane. Vensko krvarenje Venska krv je tamnocrvene boje i tee polako. U ovom sluaju, ranu treba podvezati ispod nje same, pa uvrtati dok krvarenje ne prestane. Podveska ne sme biti prejako stegnuta, samo toliko da zaustavi krvarenje. Sa vremena na vreme malo je popustite da bi krv mogla doi i u drugi deo noge kako ne bi odumrlo tkivo na putu do veterinara.

Pasinvalid
Pas se moe kretati bez pomagala ako mu fali samo jedna noga. Psima koji su ostali paralizovani, teko povreeni ili bez 2 ekstremiteta (nogu), moemo pruiti sasvim zadovoljavajui kvalitet ivota pomou invalidskih kolica. Pas koji dugo lei nepokretan dobie otvorene rane, zato ga morate neno masirati razvlaei mu kou poput recimo testa i takoe mora leati na relativno mekanom, recimo neoprenskom leaju koji se moe lako oprati. Od vaeg strpljenja i stalne POZITIVNE ENERGIJE zavisi koliko e pas iveti ili eleti da ivi. Mnogi psi kod nas i u svetu su doiveli duboku starost u kolicima. Ako su vaem psu potrebna kolica, hajde da prionemo na posao.

PANJA! Kada pas prvi put oseti kolica vezana za sebe jurnue da bei od njih svom silinom i moe se ozbiljno povrediti u panici! PAS SE MORA LAGANO I POD STROGOM PRATNJOM NAVII DA KORISTI KOLICA, INAE SE MOE OZBILJNO POVREDITI! PAS NE SME OSTAJATI SAM NA KOLICIMA NIKADA! Ako se odluite da ih napravite sami ili uz neiju pomo, evo saveta: 1. Potreban vam je neko ko ima svoju malu radionicu ili servis za bicikle. 2. Moete koristiti veoma tanke LAGANE plastine vodovodne cevi ili aluminijumske cevi koje moete nai na otpadu starih autobusa(rukodrai). Aluminijum se ne moe zavarivati, a takoe to i ne treba initi jer se koriste vijane veze(rafovi), obvojnice, zglobovi i sl. za ovakvu konstrukciju. 3. Sve u kontaktu sa psom treba obloiti tapaciranim vodootpornim sunerastim navlakama za cevi. 4. SVE MORA BITI VODOOTPORNO ZBOG PRANJA. Evo naeg idejnog reenja, a slike na dnu strane su modeli K9 iz inostranstva. Ako imate bolji nacrt ili elite da pomognete - piite nam.

NA NISKOBUDETNI MODEL KOLICA ZA PSE - SOS4FRIENDS CENA je oko 30 eura ako su svi delovi novi i ne otetite delove pri sklapanju. Savetujemo da uraunate u cenu prekrajanja, dorade, naknadna podeavanja i neije vreme i greke, ako vam pomae recimo prijatelj.

Muki je naputena kuca koju je udario auto i samleo joj je zadnje ape koje su morale biti amputirane. Prva etiri dana muki je u gru stajala u kolicima i nije se mrdnula ni milimetar. Petog dana njena spasiteljka je spustila hranu sluajno ispred nje i Muki je zakoraala hrabro napred. Danas Muki tri u kolicima... POTREBAN ALAT: - Bonsek testera - rafciger - eki - kljuevi za matice i glave rafova - builica i burgije za drvo=plastiku, ili metal - maina za spajanje plastinih vodovodnih cevi (ima je vodoinstalater) - makaze - marker flomaster - metar - turpija

PREDNJI DEO KOLICA:

Mekana gumena traka se prodaje na kilogram i moete je kupiti u prodavnicama ba za gumene delove (Beograd, Rekord komerc, 011 2685341, Gavrila Principa 56) ili u tapetarskim radnjama. Bitno je da kada se guma provue kroz metalnu obvojnicu i kada se kroz obvojnicu provue plastina vodovodna cev, da SE GUMA ZAKRIVI POD UGLOM I TEK TADA PRITEGNE, ba kao na slici. Guma dri kolica na grudima psa i daje mu oseaj i oslonac za vuu.

Gurtna koja zamenjuje ogrlicu sa gornje strane i dri kolica na vratu psa da ne spadnu na zemlju. Namotajte gurtnu UKOSO KAO NA SLICI, jer je to jedini nain da je metalna obvojnica pravilmo uhvati i da ona dobije nagib kao na slici ispod, tako da vue kolica ka grudnoj gumi.

ZADNJI DEO KOLICA:

Unutranja guma bicikla se koristi kao gaice za sedenje, kroz koje se provlae patrljci od zadnjih nogu. Guma je MEKA I AMORTIZUJE POTRESE I NE STVARA RANE I SME SE PRATI.

OBAVEZNO STAVITE DEBELU ZATITNU GUMA KOJA TITI UNUTRANJU MEKANU GUMU BICIKLA OD METALA KOJI BI JE POCEPAO PRI ZATEZANJU!

Poravnajte krajeve gume.

PRESAVIJTE UNUTRANJU GUMU BICIKLA KAO NA SLICI I UKRTANJE SPOJITE NITNOM ILI BOLJE SA DVE, ALI NENO DA NE POCEPATE GUMU. PRE STAVLJANJA NITNE MESTO PROBUITE RAFOM I KROZ TU RUPU RUKOM PROTURITE NITNU I ZAKUJTE JE.

TOKOVI NA KOLICIMA: AKO ELITE DOBRA KOLICA KORISTITE VEE (NAALOST I SKUPLJE) TOKOVE OD BICIKLA A NE POMONE TOKOVE KOJE SMO MI KORISTILI. KOLICA SA VELIKIM TOKOVIMA MOGU II I PO TRAVI I ZEMLJI, A SA MALIM TOKOVIMA SAMO PO BETONU.

Zakucajte ekiem tipl u cev jer je to jedini nain da rav ue u cev vrsto. Skinite toki i gedorom urafite raf kao na slici ispod da nosa tokia veete za cev, pa tek onda vratite toki.

SADA JE VREME DA VODOINSTALATER SPOJI CEVI MAINOM KOJU ZOVU PEGLA ZA PLASTINE VODOVODNE CEVI.

Premerite, pa builicom sa burgijom za drvo izbuite rupu u zelenoj cevi, prvo manjeg, pa posle veeg prenika i kroz to provucite horizontalni raf na metar ali tako da ga navijate u plastiku kako bi spoj bio jak. Stavite adaptere koji se prodaju uz tokie za bicikl na cev da legnu lepo na cev i montirajte pomone tokie za bicikl tako da budu par milimetara ispod malih tokia u odnosu na tlo. Veliki daju stabilnost koja je NEOPHODNA, a mali su samo oslonac cevima i znaju da se zaglave zbog blata i sl. Bolje je koristiti vee i iroke tokove, a ne kao na slici...ako je pas u dvoritu, sem ako vam budet nije kao na... Ako ne elite da matice rafova popuste stavljajte duple matice!

RAZLOZI PREVRTANJA KOLICA 1. Pas se u poetku plai stranih tela na sebi i eli da prevrne kolica namerno kako bi pobegao od njih. 2. Prepreke na putu. 3. Ako su zadnji stubovi kratki kolica padaju unazad i pas pada na lea i moe se opasno povrediti. OBAVEZNO stavite zatitu od prevrtanja unazad, kao na slici!

PANJA!
Kada pas prvi put oseti kolica vezana za sebe jurnue da bei od njih svom silinom i moe se ozbiljno povrediti u panici! PAS SE MORA LAGANO I POD STROGOM PRATNJOM I KONTROLOM NAVII DA KORISTI KOLICA, INAE SE MOE

OZBILJNO POVREDITI! PAS NE SME OSTAJATI SAM NA KOLICIMA NIKADA!

MATERIJAL: plastinevodovodnecevi,duinezavisnoodveliinepsa plastinokolenozavodovodneceviX2KOM iramekanatrakastaguma kaigurtne plastiniklipspojzagurtne(kaonatorbama) obujmiceobvojniceX6KOM unutranjagumazabicikl dvapolumetarskaipkastaravabezglava duplematicezanjihX12KOM aluminijumskaipkauoblikuUslova(recimoodTVantene) pomonitokiizadeijibicikl malitokiialisamontaomnaklinraf,kojiulaziucev tiploviunutranjegprenikaplastinevodovodnecevi rafoviX2KOMzatiplovekojieuiucevaprolazekrozrupetokiazanametaj nitneX20KOM

K9 MODELI

K9 modele moete poruiti kod majstora za bicikle u Beogradu za koga smo saznali od veterinara (064 1106840 ) - cena je oko 200 eura zavisno od veliine ili probati da vam ih neko donese iz inostranstva (to je veoma skupo - oko 400 eura, modeli K9) ili ih kopirati i praviti model K9 sam, tada je cena materijala od 50 do 100 eura.

Linkovi sa kolicima: http://www.dogkarts.com/ http://www.doggon.com/ http://www.handicappedpets.com/ http://www.wheelchairsfordogs.com/ http://www.k9carts.com/

OPEKOTINEKODPASA
Opekotine dejstvom suve toplote kao to je npr. plamen i oparotine nastale dejstvom vlane toplote, kao to je npr. para su najee nezgode koje se deavaju u kui. Simptomi i leenje su isti. Kada se bavite psom koji se opekao, morate biti veoma paljivi, jer su opekotine veoma bolne i ivotinja ne dozvoljava da se dira. Preduzmite mere zatite od ujeda vezivanjem njuke trakastom krpom, ili mekanim kanapom. Moe da se desiti da proe nekoliko dana pre nego se pojave simptomi opekotine. Na koi e se pojaviti zelenkasta krasta. Nipoto ne skidajte krastu! Ona e otpasti sama od sebe. Ispod nje e ostati rozikasta mlada koa, koju treba namazati uljem kantariona i previti. Kod teih sluajeva, odnesite psa veterinaru. U ozbiljnijim sluajevima, kada je pas jako opeen, prvo postupiti kao u sluaju oka. Utopliti psa i davati mu rastvor glukoze (rastvoriti 2-3 kaiice eera u 500 ml vode, prokuvati, ohladiti, pa dati psu). Olakajte mu bol nekim analgetikom prema preporuci veterinara i prebacite ga odmah kod veterinara. Napomena Ne smete davati psu bilo kakav lek, jer neki bezlazleni lekovi poput acetisala za ljude, mogu ubiti psa. Uvek se posavetujte sa veterinarom, zapiite koji lek ste mu dali i koliko leka ste dali. Taj podatak je vaan za veterinara.

STRUJNIUDARPSA
Ako ostavite psa samog kod kue, pogotovo tene, on moe igrajui se, da pregrize eleklrini kabl. Ako naete psa kako nepomino lei pored elektrinog kabla, znajte da ga je udarila struja. Vano upozorenje! Pas kojeg je udarila struja obino ispusti mokrau oko sebe koja je odlian provodnik struje. Pazite da ne ugazile u mokrau i ne dirajte psa sve dok ne iskljuite struju, jer moete poginuti i vi!

Navucite gumenu rukavicu ili uzmite potpuno SUV I DEBEO pekir, pa tek onda iupajte utika iz struje jer je moda oteen od grienja. Ako ne moete iskljuiti struju, uzmite drveni tap (drku od metle) ili plastini doger za pod pa njime odgurnite psa to dalje od izvora elektrine struje. Ako je pas u nesvesti, primenite vetako disanje.

GUENJE
Guenje nastaje kada jezik ili neko strano telo blokira deo grla. Guenje obino izgleda runije nego to jeste, jer se pas uspanii. Vano je da se vi ne uspaniite. Ako se pas onesvestio zbog nedostatka kiseonika, otvorite mu usta i izvadite jezik. Proverite prstima da li mu se neto zaglavilo u grlu. Ako jeste, nemojte strano telo gurati, ve ga paljivo izvucite prstima. im protok vazduha bude slobodan, pas e poeti normalno da die i doi e sebi. Ako se to ne desi, dajte mu veslako disanje. Psi se obino gue ako progutaju male, gumene loptice kojima se igraju. Poto ih je veoma teko izvaditi, bolje ih izbacite iz igre. Ako se takva lopta zaglavi u grlu - stojei opkoraite psa nogama, sagnite se u struku, podvucite obe ruke ispod grudi psa, stavite svoje prste meu prste druge ruke i naglo trzajem spajajui svoje laktove - izbijte vazduh iz plua psa - ako to uradite grubo i naglo lopta e izleteti napolje. To se savetuje i kod guenja dece igrakama. ak i da se polome rebra to je mnogo bolji ishod od smrti guenjem. Zatim, esto se dogaa da se kost zabode psu u jednjak, pa je to uzrok guenja. Ako vidite da pas tumara i apama se umiva mahnito preko lica a njuka je stalno ka zemlji, kost je u grlu. Da bi se to spreilo, nemojte psu davati male, iljate kosti. Ako mu ve i date kost da je glocka, onda neka to bude velika govea kost - rebro koju ne moe progutati i dajte mu samo kada je sit. Pazite da pas ne pomisli da mu otimate kost i naglo je proguta da je vi ne bi ukrali od njega. NIKADA NE OSTAVLJAJTE PSA SAMOG SA KOSKOM, KADA NISTE SA NJIM U SOBI!

TOPLOTNIUDAR
Uzrok toplotnog udara je predugo dranje psa na vruini bez dovoljno vode. U gradu pas ostavljen u kolima dobije toplotni udar posle samo 20 minuta. Ako vidite psa leti samog ostavljenog u kolima, hitno, bez odlaganja potraite vlasnika ili prvog policajca.Ostavljanje psa u kolima po suncu je krivino delo munja ivotinje sa sigurnim smrtnim ishodom i policija mora po slubenoj dunosti da deluje i psa spasi od sigurne smrti. Ako nema vlasnika vozila, a pas je tekom zdravstvenom stanju, a nemate telefon da zovete policiju, a ni prolaznici oko vas ga nemaju, vlasnik psa je odsutan, razbijte staklo kola, to je unitavanje imovine, ali ovde je opravdano i jedino mogue reenje. Procenite pametno i bez panike situaciju - ne unitavajte imovinu ako je pas u stabilnom stanju ve potraite pomo slubenog lica da oslobode psa. Ukoliko je va pas pretrpeo toplotni udar, on jako dahe, tetura se i potiten je. Primetiete i da su mu jastuii apa jako oznojani. Odmah mu dajte vode i premestite ga na neko hladno mesto. Polivajte ga hladnom vodom po apama. Kada pas doe sebi, dajte mu da pije meavinu glukoze i vode (4 kaiice eera u 500 ml vode). Ovakav tretman bi trebalo da popravi stanje. Hitno konsultujte veterinara. Psi od toplotnog udara mogu dobiti oteenja mozga, ula sluha...umreti veoma brzo!

TROVANJEPSA

Simptomi trovanja veoma veoma lie kao kod veoma opasnih obolenja, tako da ne moete na osnovu njih tano utvrditi da li je pas otrovan ili ne, sem kada vlasnik psa vidi da je pas progutao otrov ili postoji osnovana sumnja da je neko namerno dao otrov psu. U tom sluaju prva stvar koju ete uraditi jeste izazivanje povraanja. Najbri nain da se izazove povraanje jeste da u grlo psa to dublje gurnete kuhinjsku so. Koliina soli zavisi od veliine psa. Za manje pse l kaiica soli je dovoljna, a kod veih pasa to mogu biti i 3 kaiice soli. Ako je ikako mogue, paljivo najlon kesom uzmite uzorak otrova koji je pas progutao, kao i uzorak povraene mase - pazite otrovi deluju i preko koe a ponekad i mrvica otrova moe ubiti oveka. Na osnovu analize sadraja veterinar e brzo utvrditi o emu se radi. Analizu otrova kod nas radi samo toksikoloko odeljenje na VMA. Ako je pas u nesvesti, nemojte izazivati povraanje. Izvucite mu jezik napolje da se ne bi uguio i odmah ga odnesite veterinaru.

Ako je pas progutao otrov za pacove, protiv otrov je K1, to i pie na upozorenju na plakatima po parkovima. Trovanje pesticidima za prskanje biljaka je smrtonosno. Karakterie ga najvia mogua temperatura do smrtnog ishoda. Pesticidi su esto jarko narandaste boje. Jedini spas je potapanje psa u vodu punu leda i hitno pozovite veterinara! esto je i trovanje pasa i maaka jedenjem sobnih biljaka, primer jedenjem adama i tufembahije koji su halucinogeni. Simptomi su iroko otvorene zenice, neprestano lizanje patosa i zidova i jurenje nepostojeih predmeta...Dakle ako je sobno bilje izjedeno, dajte psu odmah aktivni ugalj i toplo mleko(ako nije pojedena vea koliina biljke trebalo bi da simptomi nestanu za sat vremena.) Savetuje se obavezno konsultovanje veterinara. Najbolji savet jeste da preduzmete sve mere da do trovanja ne doe.

Merenjetelesnetemperatureipulsapsa

Temperatura Smirite psa, vrh toplomera umoite u jestivo ulje u gurnite samo vrh toplomera polako u mar psa i drite ga 4 minuta. Normalna temperatura je oko 38 C. Ni ne pomiljajte da toplomer stavljate psu u usta jer bi ga pregrizao, a unutra je visoko otrovna iva. Ta koliina ive moe ubiti i vas i psa. Ako je temperatura visoka digitalni toplomeri koji nemaju ivu u sebi, blokiraju i ne pokazuju tano.

Puls Spojen kaiprst i srednji prst stavite sa unutranje strane prepone psa, tj na stomak, gde poinje zadnja noga, tj tamo gde moda vidite krvni sud arteriju. Ne pritiskajte ve blago naslonite prste. Normalan puls je od 80 do 120 otkucaja, a zavisi od veliine psa, fizike aktvnosti pre merenja i telesne temperature. Pas treba da je due vreme miran pre merenja. Ako pas ima temperaturu i puls raste.

KRPELJI

Krpelji su insekti, paraziti koji piju krv naje toplokrvnih ivotinja, a ovde to spominjemo u kontekstu pijenja krvi pasa, maaka i ljudi. Make iz nekog razloga privlae krpelje znatno manje nego psi. Ako su krpelji zdravi ne predstavljaju opasnost po ljude i ivotinje, ali... esto prenose mnoge bolesti od kojih su neke smrtonosne, ako se ne otkriju i ne lee! Poto je za odbranu najbolje upoznati svoga protivnika, hajde da upoznamo malu krvopiju. Najee stanita krpelja su ume, bunovi I visoke trave. Mali krpelj dok se ne zabode u domaina je veoma malih dimenzija, svega 1 do 2 mm. Krpelj ivotinju prepoznaje I pronalazi prema mirisu butanske kiseline, koju svi sisari isputaju kroz kou. Ali ako va ljubimac jede redovno beli luk, ili je posut uljem biljke geranijum (prodavnice zdrave hrane) ili nekom hemijom Frontline - krpelj e biti oteran. Kada prepoznaju ivotinju po mirisu iz butanske kiseline iz koe, odgamiu do nje, uhvate se za dlaku I trae pogodno mesto da se zabodu. enke krpelja koje se zabodu sisaju krv i kada se napiju dovoljno same se otkae, padaju na zemlju i polau jaja, koja se u prolee razvijaju u male krpelje. to je krpelj manji on je agresivniji. Imamo tu sreu da se krpelji ne zabadaju bilo gde. Postoje omiljene zone za pijenje krvi! Krpelj moe etati satima po telu pre zabadanja i zato je bitno kontrolisati ljubimca posle etnje, ali OBAVEZNO i dan kasnije, ponekad i dva dana kasnije.

Omiljene zone zabadanja su deo zadnjih nogu ispod zadnjce (zadnja loa), predeo ispod vrata I vrat, prednje pleke(greben psa), predeo iza uiju, obrve psa I obrazi psa! Krpelj se pronalazi tako to neno jagodicama prstiju, kao da sviramo klavir, prolazimo prstima kroz pseu dlaku, povlaei itavu ruku u kontra smeru od dlake. Krpelja emo osetiti kao kvrgu, bradavicu. Bitno je da ovo radimo tako da pas uiva u ekanju i bude miran , a mi budemo neni kako ne bi otkinuli krpelja na pogrean nain.

KAKO SE VADI KRPELJ! Verovatno ste uli vie "iskusnih" saveta od ljudi koji nisu izvadili niti i jednog krpelja. Postoje ideje o posipanju krpelja acetonom, benzinom, uljem, spaljivanju krpelja - ne samo da su ove metode pogrene ve su i opasne! Ako krpelj oseti hemikaliju na sebi koju ste prosuli po njemu, povratie svu krv iz sebe u psa, ili maku i to zajedno sa virusom ili bakterijom, to inae ne ini! Eto zaraze u trenutku... Dakle ne prskajte krpeljaniim, ne dirajte ga i ne maltretirajte ga jer e povratiti svoj zaraeni sadraj stomaka u krv vaeg ljubimca! Kada ste pronali krpelja, ako ste ga uzbudili saekate minut da se smiri i otpusti svoje rilice koje je grevito zabo u psa, maku, jer ste ga dirali prstima. Naravno posle minut on je i dalje zaboden ali se dri labavije. Sada sa palcem i kaiprstom leve ruke neno uzmite kou psa, tako da ste napravili veliki, visok nabor na koi psa a krpelj se nalazi na samom vrhu. Desnom rukom, palcem i srednjim prstom prvo napravite slovo O, tj spojite ova dva prsta desne ruke, priite krpelju, razdvojte prste malo da propustite krpelja izmeu i kada dodirnete kou psa, skupite prste tako da ne zgnjeite krpelja, a da vam se nokti dodirnu na koi psa u delu gde je zaboden, a da krpelj ostane u O krugu i samo povucite od koe psa nagore, mirno i brzo. Zato ovako a ne pincetom!? Ako koristite obine pincete sa pljosnatim vrhom V oblika zgnjeiete krpelja u povratie svoju zaraenu krv u psa, maku. Ako koristite pincete sa duplim V vrhom presei e te rilice na glavi krpelja pincetom i one e ostati u koi psa i napraviti infekciju! Postoji SPECIJALNA PINCETA ZA VAENJE KRPELJA, koja ima rupu na vrhu i koja obuhvata krpelja oko rilica, ali ih ne dodiruje, tako da se upa ceo krpelj - ali vi specijanu pincetu za krpelje verovatno nemate. NE POMILJAJTE DA UVRETE KRPELJA U NEKOM SMERU DOK GA VADITE JER E MU SIGURNO POLOMITI RILICE KOJE E OSTATI U KOI PSA I INFICIRATI SE! Dakle moete da posluate i radite kako smo vam savetovali, jer smo se navadili stotina krpelja, rukama, a obinim pincetama skoro uvek smo napravili problem. Ako se plaite, idite kod veterinara I ne dirajte nita! ta sa krpeljom? Stavite krpelja u neku flaicu ili kutiju sa dobrim epom, jer vam je on jedini uzorak za utvrivanje zaraze. Krpelja ele da besplatno analiziraju na VMA na broju 011- 3609-367,, ali im morate rei mesto i vreme kada i gde ste pokupili krpelja.

KRPELJSKA BOLEST!? Krpelji mogu biti nosioci oko stotinu bolesti, ali su kod nas samo dve veoma este, kod ljudi - lajmska bolest, a kod pasa - piroplazmoza. Piroplazmoza kod pasa Ako va ljubimac jede redovno beli luk, ili je posut uljem biljke geranijum (prodavnice zdrave hrane) ili nekom hemijom Frontline - krpelj e biti oteran. eljanje gustim eljem posle etnje je veoma delotvorno, ali se na to ne treba oslanjati. Izbegavajte ume I livade sa vlanom i visokom travom. Postoje i oblasti gde su krpelji decenijama zaraeni (recimo Ada ciganlija) i koje trebate uvek izbegavati. Najopasnija bolest koju krpelji mogu preneti na pse je piroplazmoza (babezijaza). Krpelj u krv psa prenosi mikroorganizam protozou koja unitava crvena krvna zrnca i izaziva anemiju. Pas je pokunjen ima visoku temperaturu i u zadnjem stadijumu, nekoliko sati pred smrt ima tamniju mokrau a na kraju mokri krv i zanosi zadnjim delom kao da je pijan! GLEDAJTE REDOVNO BOJU MOKRAE PSA - AKO VIDITE TAMNU MOKRAU TO JE ZNAK. Ni ne pomiljajte da ostavite leenje za sutra! Postoji siguran lek, posebna injekcija za ovu bolest, ali je pitanje hoe li pas preiveti da stigne do veterinara. Posle ovoga pas dugo mora biti hranjen izuzetno kvalitetno I raznovrsno kako bi se organi obnovili. Stavite krpelja u neku flaicu ili kutiju sa dobrim epom, jer vam je on jedini uzorak za utvrivanje zaraze. Krpelja ele da besplatno analiziraju na VMA na broju 011- 3609367, ali im morate rei mesto i vreme kada i gde ste pokupili krpelja. Lajmska bolest kod ljudi Poetni znak lajmske boleti je crveni prstenast osip koji se proiruje po koi od mesta uboda.

Osip ne izaziva svrab niti bol a moe se dogoditi i da nestane sam od sebe. Desetak dana po inficiranju, poinju simptomi: glavobolja, malaksalost, bol u zglobovima i miiima, groznica. Bolest koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi prolazi bez ikakvih posledica ukoliko se lei u ranom stadijumu. Naalost, veoma je teko prepoznati bolest u poetnom stadijumu. Ukoliko se ne pone leiti na vreme dolazi do ozbiljnijih tegoba artritisa, hroninog oticanja zglobova, oteenja perifernog nervnog sistema u 15 % sluajeva, dok u 8% sluajeva dolazi do poremeaja rada srca. Takoe je mogua pojava meningitisa i encefalitisa. Postoji test koji prema uzorku krvi moe prepoznati prisustvo ove bakterije. Slaba efikasnost testa u ranom stadijumu esto primorava lekare da primene antibiotike na slepo. Protiv ove bolesti postoji i vakcina koja se daje onima koji su joj esto izloeni. Stavite krpelja u neku flaicu ili kutiju sa dobrim epom, jer vam je on jedini uzorak za utvrivanje zaraze.

Krpelja ele da besplatno analiziraju na VMA na broju 011- 3609-367, pukovnik akanac, ali im morate rei mesto i vreme kada i gde ste pokupili krpelja.

INFESTACIJABUVAMA
Kod pasa, maaka i ljudi buve mogu da parazitiraju bez pojave posebnih simptoma, ali u pojedinim sluajevima, usled pojave preosetljivosti, nastaje oboljenje koe. Najznaajniji rodovi buva su CtenocephalidesiPulex. Laiki reeno buve delimo na psee, maije i svinjske vrste buva. Psea buva ne napada oveka, dok maija i svinjska napadaju sve. To su mali insekti (2 do 4 mm dugaki), bono spljotenog tela, smee do crne boje. Odrasle buve su odlini skakai.

Razvoj ovih insekata se odvija kompletnim preobraajem (metamorfozom) u pukotinama poda, na vlanoj podlozi, u nametaju i sl. Razvoj od jaja do odraslog parazita se odvija na 13 do 32 C i 50 do 92 % relativne vlanosti. Temperatura iznad 32 C unitava larve i lutke buva.

U jednom navratu enka snese 3 do 18 jaja, to za ivotni vek od jedne godine u uslovima dobre ishrane krvlju moe znaiti i vie stotina jaja. Posle 2 do 12 dana, jaja se pretvaraju u larve, aktivne bele crvie koji se hrane izmetom odraslih buva. Izmet buva je crne boje, oblika zareza duine 1 do 2 mm. Larve rastu i presvlae se 2 puta tokom peroda od 9 do 200 dana. Nakon treeg presvlaenja nastaje neprozirna larva koja stvara lutku iz koje za 7 dana do 1 godine izlazi odrasla buva. Van domaina, odrasli paraziti mogu iveti 2 meseca i due. U nastanku oboljenja koe pasa, maaka i ljudi presudnu ulogu ima preosetljivost (hipersenzitivnost) na pljuvaku buve. U novije vreme se smatra da promene na koi, zbog uboda buve, postoje jedino kod preosetljivih jedinki. Alergija pasa i maaka na ujed buve nije vezana za rasu i pol. Mada se moe manifestovati u svakom uzrastu, veoma retko se javlja kod ivotinja mlaih od 6 meseci. Preosetljivost na ujed buve kod pasa i maaka se manifestuje kao upala koe sa nastankom crvenila, voria i krasti i izraenim svrabom. Oteenja se tipino nalaze na leima u blizini korena repa, stranjim delovima zadnjih ekstremiteta, na slabinama i vratu. esto se javljaju ekcemi, gnojna upala koe, opadanje dlake i perutanje. Dermatoza izazvana ubodom buva obino ima sezonski karakter (leto i jesen u delovima sveta sa hladnom zimom). U toplim podrujima, ili kada je kuni ambijent naseljen ovim parazitima, ova dermatoza je nesezonska, mada su simptomi i tada najizraeniji u leto i jesen. Kod maaka sa alergijom na ujed buve mogue je uoiti umerenu a ponekad i izraenu upalu perifernih limfnih vorova. Dijagnoza preosetljivosti na ujed buve kod pasa, maaka i ljudi bazira se na tipinoj istoriji bolesti, klinikim simptomima, pozitivnoj alergijskoj konoj probi na antigen buve i na povoljnom delovanju terapije. Mora se imati u vidu da buve najvei deo ivota provode van organizma domaina. U tom smislu i nije neobino ukoliko se u momentu pregleda na psu ili maki ne uoe paraziti. Prisustvo buva se najlake posredno dokazuje testom sa belim papirom na kome crne sitne tvorevine sa koe, ukoliko su feces(izmet) buva, u dodiru sa navlaenim komadiem vate ostavljaju crveni trag. Koni test sa antigenom pljuvake buve je veoma koristan za potvrdu dijagnoze kod pasa i maaka. U postavljanju dijagnoze preosetljivosti ljudi na ujed buve vano je dokazati prisustvo buva u okolnom ambijentu. Preosetljivost na ujed buve kod ivotinja se vremenom pojaava a prirodna desenzibilizacija nastupa retko. Terapija podrazumeva unitavanje buva na ivotinji (sprej, kupke, puder) u pravilnim vremenskim intervalima, a prema uputstvu proizvoaa, i primenu glukokortikosteroida (prednizon ili prednizolon alternativno, tj. svakog drugog dana u vidu tableta ili injekcija ISKLJUIVO POD NADZOROM VETERINARA JER JE LEK OPASAN). Od posebne je vanosti da sve ivotinje koje su u meusobnom kontaktu budu tretirane, kao i da se sprovede rigorozno unitavanje buva u okolnom ambijentu. PANJA: ZARAENE BUVE MOGU U SEBI NOSITI I JAJA PANTLJIARE, PA SE IVOTINJA MOE ZARAZITI GUTANJEM BUVE DOK JE LOVI!

VRSTE PESTICIDA ZA ZATITU, OPSANOSTI OD ISTIH I ZDRAV ODABIR PRIRODNIH PESTICIDA I REPILANATA

SREDSTVA PROTIV BUVA SU NAJEE SINTETIKI INSEKTICIDI BA ZA TU NAMENU I IAKO PROIZVOAI TVRDE DA SU BEZBEDNI, TREBA ZNATI DA NIKAKO NISU ZDRAVI NITI ZA LJUDE NITI ZA IVOTINJE, PA ZNAJU IZAZVATI PROMENE NA KOI TZV. HEMIJSKE OPEKOTINE, A AK UZ ESTU UPOTREBU I KASNIJU POJAVU TUMORA KOE. NEKI PREPARATI PROTIV BUVA SU AK VEOMA OTROVNI (NEOSTOMOSAN) DOK SU DRUGI "BEZBEDNIJI", ALI SVAKI OD NJIH MOE IZAZVATI PROMENE NA KOI JER SU PO STRUKTURI SINTETIKE TOKSINE HEMIKALIJE. MEU MOREM SINTETIKIH OTROVNIH SUPSTANCI TRI PESTICIDA SU PRIRODNOG POREKLA: -pyrethrin,(IZOLOVAN IZ CVETA EVROPSKE HRIZANTEME I PROIZVODI SE U DVA VARIJETETA.) - d-Limonene (IZDVOJEN IZ LIMUNA.) - Di atomaceous (FOSILIZOVANA ALGA KOJA PROBIJA LJUTURE BUVA I UBIJA IH.) Dozirajte ih strogo prema uputstvu / takoe su veoma otrovni iako su biljnog porekla! Biljno poreklo smanjuje mogunosti kancerogena i dr. promena na koi koje izazivaju sintetike hemikalije. PANJA - VEINA PREPARATA PROTIV BUVA SE NE SME KORISTITI NA SKOTNIM KERUAMA!!!

REPILANTI

ONO TO JE BITNO ZNATI JE DA OSIM PRIRODNIH PESTICIDA POSTOJE BILJNI REPILANTI, PRIRODNI, 100% ZDRAVI I BEZBEDNI SASTOJCI BILJAKA KOJI ODBIJAJU BUVE I KRPELJE I SAMO NJIH TREBA KORISTITI NEPREKIDNO.

NAPOMENA: REPILANTI NISU PESTICIDI I ONI SU PREVENTIVA I NE UBIJAJU INSEKTE, VE IH SAMO ODBIJAJU! KOMERCIJALNI REPILANTI SE PRAVE OD VIE BILJAKA I MOGU SE KUPITI U PRODAVNICAMA. POLITIKA IZVORA SE OGLEDA U POTOVANJU PRIRODE I NJENIH BIA, KAO I U FORMIRANJU NEPOTROAKOG DRUTVA, STOGA VAM PRENOSIMO RECEPTURU REPILANTA KOJU MOETE BEZ PO MUKE NAPRAVITI SAMI JEFTINO I U VELIKIM KOLIINAMA I NAJBITNIJE KORISTITI GA BEZBEDNO PO ZDRAVLJE. PROTIV PRIRODE - KORISTIMO PRIRODU!

BILJNI REPILANT- NATURE (URADI SAM) NAPOMENA: Delotvorno je koristiti i samo 3 sastojka iz recepture (1, 7, 9) u nedostatku ostalih. 1. Narendajte limun sa sve korom u posudu, prelijte ga vrelom vodom i ostavite preko noi da odstoji, a sutradan procedite vodu. 2. 10 kapi lavande 3. 5 kapi kedrovog ulja 4. 10 ml bademovog ulja 5. 10 ml eukaliptusovog ulja 6. 5 kapi ajnog drveta 7. dve olje sveeg ruzmarina prelijte vrelom vodom i ostavite 30 minuta, pa procedite 8. kaika vinskog sireta 9. SVAKOGA DANA DAJTE I JEDAN ZGNJEEN MALI EN BELOG LUKA PSU ZA POJESTI DA DELUJE KROZ KOU I ODBIJE BUVE I KRPELJE. 10. SVAKOGA DANA DAJTE I JEDAN MALI KOMAD KVASCA PSU ZA POJESTI ZA KVALITET KOE.

PLAN NAPADA NA BUVE - STRATEGIJA JE POLA USPEHA

1. ispomerajte sve - krevet - ormare

- tepih - ostalo... i sve to, ukljuujui I SVE zareze i lajsne na podu DETALJNO USISAJTE USISIVAEM. 2. Bacite kesu usisivaa u kontejner, a ako ste na selu potopite je u vodu da se buve podave ili je spalite. Opasno je prskati je pesticidom jer e te ga udisati dok usisiva kasnije bude radio. 3. Prostirke od pasa operite i ve maini. 4. okupajte psa i tokom pranja podavite buve skidanjem istih sitnim eljem i potapanjem elja u vrelu vodu. SAMO AKO JE PUNO BUVA KORISTITE SINTETIKI PESTICID NA PSU, VAN STANA; A POSLE DUE ETNJE PRAVAC KADA ZA KUPANJE! 5. Poprskajte psa BILJNIM REPILANTOM i osveavajte istim pseu dlaku jednom nedeljno.

Frontline i Adventix su relativno bezbedani.

PARANALNELEZDEKODPSA
Paranalne lezde su okruglaste lezde veliine lenika koje se nalaze unutar anusa mujaka sa leve i desne strane u korenu repa. Ako se analne lezde ne prazne same od sebe dok pas obavlja veliku nudu, to je normalna pojava, moraju se runo prazniti jer se napune i upale-inficiraju. Uzrok je nepravilna previe tena ishrana, previe masna ishrana ili genetika psa. Ako primetite da va pas vue zadnji deo tela po zemlji ili grize taj deo, opada mu dlaka du lea, mogue je da mu problem stvara neispranjena analna lezda koja se upalila. To isto pas radi kada ima gliste ili buve...zato ne brkajte ove pojave. Ako se lezde upale, VETERINAR treba da ih istisne neno koristei istu gumenu rukavicu, i naknadno da antibiotike psu i eventualno neto za rad lezdi to se ne savetuje u novije vreme. lezde koje se redovno runo cede su prestimulisane i ubrzano se pune posle takvog pranjenja. U poetku su one pune svetlo braon tenosti koja organski veoma neprijatno smrdi, a kada se upale boja je sve tamnija i tamnija. Osoba koja se razume u stanje paranalnih lezdi moe proceniti u kakvom su stanju. Ponekad se samo jedna lezda upali, a ne obe.

PANJA Ako je pod upalom, pritiskanje iste moe dovesti do pucanja ako je nasilno! Zato to ne treba da radite sami. Pod tekom upalom vri se punktiranje i ispiranje lezde pricom i iglom u kojima je specijalan rastvor... Ako pas ima redovne probleme trebalo bi mu obavezno uvesti DIJETALNU ISHRANU , pirina i piletinu, prazniti analne lezde jednom u 2-3 meseca, da ne bi dolo do ozbiljnijih problema.

GLISTEKODPASAvrsteibolesti

Treba znati da se parazitske bolesti ivotinja ipak retko javljaju kod ljudi. Uz poznavanje puteva njihovog prenoenja i malo vise panje mogu se sasvim uspeno spreavati i iskoreniti. Obraene su samo bolesti koje se smatraju relnom pretnjom, iako su i one veoma, veoma retke kod ljudi, ali ne i kod ivotinja. TABLETA PROTIV GLISTA REAVA PROBLEM - AKO JE DATE NA VREME! Preporuujemo za ivotinje DRONTAL +

Oble (valjkaste) gliste kao izazivai bolesti

Postoji veliki broj oblih crva (Nemathodes) koji mogu da izazovu bolest kod ljudi i ivotinja. Ovi paraziti mogu da budu razliite veliine (od nekoliko milimetara pa sve jednog metra) a obino su beliaste, sivkaste ili svetlocrvene boje. Telo im je obavijeno zatitnim omotaem koji se naziva kutikula i imaju izrataje koji im slue za privravanje. Organi za varenje im se sastoje od jedne cevi a nemaju posebne organe za disanje i cirkulaciju. Valjkasti crvi se hrane rastvorenim supstancama iz organa u kojima borave a u nekim sluajevima krvlju i sluzokoom domaina. Imaju organe za razmnoavanje i mujaci se razlikuju od enki. enke polau zrela jaja ili ona dozrevaju u spoljanjoj sredini. Zaraza se iri bilo neposredno preko jaja, bilo posredno kada postoji i prelazni domain.

Bolest ANKILOSTOMIJAZA (Ancylostomiasis)

Ovo oboljenje pasa i maaka izaziva obla glista Ancylostoma caninum. Bolest nije vezana za odreeno geografsko podruje, ali se ipak ee sree u krajevima sa toplom i vlanom klimom. Ispitivanja izvrena u Beogradu ukazuju na to daje 48,4% pasa lutalica i 24,1% kontrolisano dranih pasa imalo u izmetu jaja ankilostoma. Odrasli parazit ivi u tankom crevu pasa i maaka gde enka polae jaja koja se izmetom izbacuju u spoljanju sredinu. U vlanoj i toploj sredini iz jaja nastaju larve koje mogu da se kreu kroz zemljite. Ako larve dospeju na kou oveka ili ivotinje one mogu da prodru kroz nju i da se kreu neposredno ispod povrine tela. Ulaskom u krv, larve dospevaju u desnu polovinu srca i plua a zatim u bronhije. Preko bronhija larve dolaze u drelo i bivaju progutane, pa tako dolaze u dvanaestopalano crevo gde se kod ivotinja zavrava razvojni ciklus i nastaju odrasli paraziti. U veini sluajeva, kod odraslih gasa i maaka nema ispoljenih simptoma poremeaja zdravlja. tenad se moe inficirati od majke (preko mleka), to se manifestuje krvavim prolivom i anemijom. Mogue je i da ugine celo leglo. Ovaj kompletni razvojni ciklus parazita se ne odvija u telu oveka ve se zavrava na stadijumu larve. Bolest se obino javlja u onim delovima sveta gde ljudi hodaju bosi u letnjem periodu i gde se ne sprovode osnovne higijenske mere. Infestacija ovim parazitom pasa i maka se najee sree kod dece i kod osoba koje su zbog profesije u kontaktu za zemljom (batovani). U svakom sluaju, posebnu panju treba obratiti na decu koja vreme provode u parkovima, bazenima sa peskom i na povrinama zagaenim izmetom pasa. Kod ljudi, larve ovog parazita bue hodnike ispod povrine koe ostavljajui za sobom tanak crvenkasti trag du puta kojim se paraziti kreu. Na pojedinim mestima ove linije su uzdignute i tu se parazit zapravo nalazi. Ponekad se na koi mogu zapaziti vezi-kule i bule (manji ili vei mehurii ispunjeni tenou). Posle izvesnog vremena ova oteenja se pretvaraju u kraste. Parazit se kree kroz kou brzinom od nekoliko centimetara na dan i svoje putovanje moe zavriti u pluima oveka. Kod nekih ljudi se javlja intenzivan svrab praen eanjem i sekundarnim oteenjima koe, ali to ne mora uvek biti sluaj. Posle infestacije ne nastaje imunitet ve se obino javlja preosetljivost, tako da su pri sledeem kontaktu simptomi jo izraeniji. Vano je bolest otkriti na vreme i utvrditi da su promene na koi posledica prisustva parazita. Bolest se lei lako i efikasno i kod ivotinja i kod ljudi antiparazitskim lekovima (antihelminti-ci) kao to je tiabendazol. Ako se ne sprovede terapija problemi postoje sve dok su larve ive, a to moe trajati i tri meseca.

Bolest LARVA MIGRANS - TOKSOKARIJAZA (Toxocariasis) Kao i veina drugih parazitskih bolesti, toksokarijaza je ea u delovima sveta sa toplom i vlaom klimom. Oboljevaju pre svega psi i make koji su glavni domaini za toksokare. Prema podacima naih autora, jaja ovih parazita nalaze se u izmetu 75,6% pasa lutalica i 37,2 % kontrolisano dranih pasa. Ovaj broj moe da varira u zavisnosti

od pojedinanih ispitivanja, ali se uglavnom kree oko 50 %. Uzronici bolesti su valjkaste gliste Toxocara canis i Toxocara cati. Kada jaja ovih glista, izbaena izmetom psa ili make, dou u povoljne uslove (toplota, vlanost) sazrevaju u zemljitu i do in-festacije kod dece (obino u uzrastu od l do 5 godina) dolazi preko prljavih ruku i zagaene hrane. Kod pasa parazitira jo jedna slina glista - Toxascaris leonina, ali njene larve najee ne dovode do pojave bolesti kod ljudi. Kod ivotinja postoji nekoliko naina infestacije. Mladunad se moe inficirati jo pre roenja, preko posteljice, ili neposredno po roenju, preko mleka majke. Zanimljivo je da larve ovih parazita mogu da miruju u telu majke (kuje) sve do odreene faze skotnosti. Smatra se da ih hormonske promene u trudnoi aktiviraju, tako da dolazi do migracije i prelaska u plodove preko posteljice. Trei nain infestacije je preko kontaminirane hrane i vode. Na kraju, mali sisari, ptice, gliste pa ak i neki insekti mogu da budu nosioci parazita pa se psi i make zaraze ako ih pojedu. Larve mogu migracijom da nasele creva gde se razvijaju u odrasle parazite. Osim toga, larvice koje su migrirale do plua bivaju iskaljane a zatim ponovo progutane, pa se i u tim sluajevima u crevima razvija odrasli parazit. Kod tenadi koja su obino u velikom procentu invadirana ovim glistama jo pre roenja, stomak je oteen, postoji bol u trbuhu a moe da doe i do potpunog zaepljenja creva. ivotinje su bezvoljne, dlaka je mutna, bez sjaja i esto se javljaju tucanje i povraanje. Paraziti koji migriraju kroz plua dovode do zapaljenskih procesa u njima i javlja se kaalj. Dijagnoza se obino postavlja nalazom jaja parazita u izmetu. U teim sluajevima, u izmetu ili povraenom sadraju se mogu nai i odrasli paraziti. Ako broj parazita nije veliki do ozdravljenja dolazi spontano u uzrastu od oko est meseci. Kod odraslih pasa po pravilu nema klinikih simptoma. U humanoj populaciji bolest se manifestuje pre svega kod dece u dva osnovna oblika: onom i visceralnom. Larveni oblici parazita koji nastaju u crevima dece migriraju preko krvi i limfe do unutranjih organa i dolaze do oka gde se uaure. Ako se to dogodi, osnovni simptom su smetnje u vidu a bolest nastupa postepeno i nije praena bolom. Najee oboljevaju deca u uzrastu od est do jedanaest godina. Ovaj oblik bolesti se kliniki posebno izdvaja kao entitet i naziva se toksokarijaza oka. U veini sluajeva, ako se larve zadre na drugim mestima u telu (visceralni oblik), ne dolazi do zdravstvenih problema. Larve bivaju inkapsulirane i obino uginu za dve godine. Izuzetno retko, larve mogu da dou do srca, mozga, jetre ili plua i u tim sluajevima nastaju smetnje u radu po-menutih organa. Dijagnoza se teko postavlja ali u krvnoj slici postoje promene (eozinofilija) koje mogu da ukazu na prisustvo larvi toksokare. U novije vreme se u dijagnostici toksokarijaze koriste testovi kojima se u krvi dokazuje prisustvo specifinih antitela (belanevine koje nastaju u organizmu u prisustvu bakterija, virusa i nekih parazita). Od optih simptoma kod dece treba navesti povienu temperaturu, noni kaalj, bolove u stomaku i osipe po koi. Na osnovu ispitivanja veeg broja ljudi (vojnika) utvreno je da se zastupljenost toksokarijaze u naoj zemlji kree oko 6 %. Toksokarijaza je kod ljudi posebno znaajna zbog toga to u dijagnostikom smislu moe da se zameni sa tumorima oka. Naime, ako postoji tumor oka potrebno je operativno ukloniti celu onu jabuicu, dok se kod granuloma oka izazvanog larvama toksokare moe ukloniti samo zahvaeni deo. U naoj strunoj literaturi opisani su sluajevi uspenog operativnog leenja one toksokarijaze. Pse i make treba blagovremeno dehelmintisati a u cilju spreavanja infestacije. Velika panja se mora posvetiti higijeni ruku, posebno kod dece.

Pantljiare kao uzronici bolesti Pantljiare pripadaju parazitskim crvima koji se karakteriu pljosnatim telom podcijenim u lanie (proglotide). Nemaju organe za varenje, ve hranu upijaju elom povrinom tela. Ovi paraziti su hermafroditi, to znai da se muki i enski polni organi nalaze u jednoj jedinki. Na njihovom telu se mogu razlikovati glava, vrat i telo. Glava predstavlja malo ispupenje na prednjem kraju tela i na njoj su smeteni organi za privrivanje koji se sastoje od nekoliko pijavki. Kod nekih pantljiara se na pijavkama nalaze sitne kukice poredane u vie venaca. Pomou ovih tvorevina smetenih na glavi, pantljiare se privruju za sluzokou creva. Ostali deo tela lei slobodno u crevnoj upljini. Vrat je nepodeljeni deo tela. Polazi od glave i nastavlja se u trup. Njegova duina zavisi od vrste pantljiare. Trup se sastoji od lania. Njihov broj je razliit i prema vrsti iznosi od 3 pa do nekoliko hiljada. Svaki lani sadri muke i enske polne organe. U mladim laniima koji su odmah iza vrata, oni su tek u razvoju. U laniima srednjeg dela oni se ve jasno vide, a u krajnjim se nalazi samo materica ispunjena zrelim jajima. Pantljiare ive u tankom crevu oveka i ivotinja i za njihov razvoj je potreban jedan ili vie prelaznih domaina. To moe biti ili ovek ili neke ivotinjske vrste. U bolesti izazvane pantljiarama spadaju: cenuroza, difilobotrijaza, ehinokokoza i bolest izazvana pseom pantljiarom. Postoje i pljosnati crvi koji su jednostavnije grae od pantljiara a takoe predstavljaju uzronike oboljenja ljudi i ivotinja. Od bolesti koje izazivaju ostali pljosnati crvi su: paragonimoza, istozomijaza i oboljenje koje uzrokuje kineski metilj jetre.

EHINOKOKOZA (Echinococcosis) Pse nikada ne treba hraniti iznutricama ivotinja koje nisu veterinarski pregledane i termiki obraene. Ukoliko se ovo potuje, pas se ne moe inficirati ehinokokusnom pantljiarom, pa ne moe ni biti izvor infestacije za ljude. Ehinokokoza je parazitsko oboljenje oveka i nekih ivotinja, koje nastaje zaraavanjem larvenim oblikom pantljiare Echinococcus granulosus. Ova bolest spada u najznaajnije zoonoze i sree se uglavnom u zemljama umerenog klimatskog pojasa, severne i june polulopte, sa proekom godinjih temperatura od 10 do 20 C. Bolest je manje prisutna (ali se ipak sree) u podruju ekvatora i u hladnijim predelima. Prema uestalosti njene pojave kod ljudi, domaih ivotinja i pasa, istiu se Grka, Jugoslavija, Korzika, Sardinija, Bugarska, Kipar, Alir, Sirija, Iran, Irak i Turska. U sadanjoj Jugoslaviji tzv. endemska podruja su Crna Gora, Kosovo, delovi june Srbije pa ak i Vojvodina. Oigledno je da se ova bolest naroito javlja u stoarskim krajevima gde se uzgajaju svinje i ovce, gde ima dosta ovarskih pasa i gde su higijenski uslo-vi loi. Na podruju bive Jugoslavije, to je sluaj u Hercegovini, Hrvatskom primorju i Makedoniji. U bivoj Jugoslaviji se svake godine od ehinikokoze u bolnicama leilo oko 600 pacijenata. Prema statistikama instituta za zatitu zdravlja Srbije BATUT u 2006. u Srbiji zabeleeno je oko 10 puta manje sluajeva i svi su u ruralnim, stoarskim sredinama, gde ne postoji kontrola mesa.

Uzronik ehinokokoze se sree u dva oblika: kao odrasli parazit u vidu male pantljiare (Taenia echinococcus) i kao razvojni oblik u vidu mehura (larva). Odrasli parazit ivi u crevima psa, vuka i akala. Dug je oko 6 mm i ima samo 3 lania. Na vrlo sitnoj glavi ima 2 reda kukica kojima se privruje za sluzokou creva. Poslednji lani je pun jaja, koje zaraena ivotinja izbacuje sa izmetom u spoljanju sredinu i na taj nain zagauje okolinu: livade, panjake, bate, povrtnjake i vodu. ovek i druge ivotinje (krava, ovca, svinja, glodari, kamila, zebra, irafa) se zaraze kada pojedu hranu ili popiju vodu koja je zaraena jajima pantljiare. U njihovim unutranjim organima, jajace se oslobodi opne, larva prodire kroz sluzokou creva i krvlju stie najpre u jetru gde se formira cista ehinokoka. Ponekad se dogaa da ova jajaca prou jetru i stignu do plua a odatle bilo gde u telo ovih prelaznih domaina. Zbog toga je u jetri najea lokalizacija cista ehinokoka a zatim u pluima i eventualno u drugim organima. Za oko 5 meseci, cista u vidu mehuria naraste do promera od oko 5 mm, to zavisi od tkiva u kojem se razvija (u kostima manje, u pluima ili mozgu vie). Ovaj oblik parazita moe da poprimi tokom vremena i dimenzije kugle veliine glave novoroeneta ispunjene sa vie litara tenosti i da ivi u nosiocu dugi niz godina. Pravi prirodni prelazni domaini za ovu pantljiaru su glodari, ali oni po pravilu ive kratko tako da se u njihovom telu ciste samo delimino razvijaju. S unutranje strane mehura vide se bledoukasta zrnca koja nisu nita drugo nego glave budue pantljiare. Pas i drugi pravi domaini (vuk, akal) se zaraze samo onda kada se hrane iznutricama (jetra, plua) prelaznih domaina u kojima se nalaze ciste ehinikokusa. Ovo se deava u krajevima gde se obavlja "divlje klanje stoke" (klanje bez sanitarnog nadzora), kada se iznutrice zaklanih ivotinja bacaju psima ili na ubrite. Pored uzimanja zaraene hrane, ovek se moe zaraziti i ako dozvoljava da zaraeni psi jedu iz posude koju on koristi, ako dozvoljava da mu zaraeni psi liu ruke ili ne pere ruke posle igre sa zaraenim psom. Naime, prilikom izlaska jajaca kroz analni otvor, zaraeni pas osea svrab pa se esto njukom ee i prenosi jaja po telu, posebno po dlaci. Otuda zabluda daje dlaka psa opasna i da moe, ukoliko se proguta, da se "zavue" u jetru ili mozak. Ova zabluda je tana samo ukoliko je dlaka zaraena jajima pantljiare iz kojih se dalje razvijaju ciste u unutranjim organima oveka. U nekim naim krajevima ciste se nazivaju "ednjaci" i pogreno se smatralo daje njihovo prisustvo dokaz daje zaklana ivotinja patila od ei. Poremeaji zdravlja pasa zaraenih pantljiarom su retki. Ponekad se mogu zapaziti nervni simptomi i smetnje u organima za varenje praene mravljenjem uprkos poveanom apetitu. Najupadljiviji simptom prisustva ove ali i drugih pantljiara u crevu psa je svrab oko analnog otvora, pri emu pas lie ovaj deo tela ili ga vue po zemlji. Prisustvo pantljiare kad pasa se utvruje mikroskopskim dokazivanjem jaja parazita u izmetu. Znaci ehinokokoze kod ljudi zavise od organa u kome se cista razvija. Na samom poetku bolesti obino nema nikakvih simptoma. Sa poveanjem veliine, mehur pritiska jetru, izazivajui simptome poremeaja njene funkcije, ili mozak, pri emu dolazi do glavobolje i drugih nervnih smetnji. Do pojave prvih simptoma moe proi i dugi niz godina. Kod dece je ceo tok bolesti bri, tako da opisane ciste dostiu veliinu kokoijeg jajeta u mozgu deteta starog 3,5 godine. Posebno su opasne sekundarne ciste koje nastaju u organizmu obolelog posle pucanja primarnih cista. Opisani su sluajevi daje pucanje ehinokokne ciste dovelo do opasnih alergijskih reakcija (anafilaktiki ok). Dijagnoza ehinokokoze oveka se postavlja imajui najpre u vidu gde je bolesnik proveo detinjstvo i najdui deo ivota, da li je bio u bliskom kontaktu sa psima, u kakvim higijenskim uslovima je iveo i radio. Od tegoba pacijenta sa ehinokokozom

karakteristina je pojava iznenadnih urtikarija koje spontano nestaju, bolnih probadanja, smetnji pri disanju, glavobolja i otoka razliite veliine koji se, ako su u predelu jetre, mogu ak i opipati. Najkorisnija metoda u dijagnostici ove bolesti je rendgenoloki pregled kojim se otkriva veliki procenat cista ehinokoka. Dobri rezultati se takoe postiu ultrazvunim metodama pregleda. Postojanje ovog parazita u organizmu se moe dokazati i alergijskom probom na koi obolelog. Odstranjivanje ehinokokusnih cista sa pojedinih organa kod ljudi se vri hirurki a u novije vreme se koriste i neka antiparazitska sredstva koja mogu da dovedu do uginua parazita i kada je on u razvojnom obliku ciste (mebendazol, prazikvantel). Leenje zaraenih pasa vri se tabletama protiv crevnih parazita - dehelmintizacijom. Kada se pas lekovima oslobodi pantljiare on vie na predstavlja opasnost po oveka, sve dok se ponovo ne inficira jedui unutranje organe zaraenog prelaznog domaina. Od trenutka kada se pas ponovo zarazi pa dok se u njegovim cre-vima ne formira odrasla pantljiara treba da proe 30 do 40 dana. To znai da pse nikada ne treba hraniti iznutricama ivotinja koje nisu veterinarski pregledane i termiki obraene. Ukoliko se ovo potuje, pas se ne moe inficirati ehinokokusnom pantljiarom, pa ne moe ni biti izvor infestacije za ljude.

Echinococcus (ifra B67) - STANJE U REPUBLICI SRBIJI Podaci za RS su dobijeni uz saglasnost Zavoda za zastitu zdravlja Srbije Dr. Milan Jovanovic Batut. 2000.g ukupno sluajeva 16 od toga 3 sluaja deca 2001.g nedostaju podaci nedostaju podaci 2002.g ukupno sluajeva 4 od toga 1 sluaja deca 2003.g ukupno sluajeva 4 od toga 1 sluaja deca 2004.g ukupno sluajeva 11 od toga 1 sluaja deca 2005.g ukupno sluajeva 9 od toga 0 sluaja deca VANA NAPOMENA: U obradi podataka, Zavoda za zatitu zdravlja Srbije Dr. Milan Jovanovic Batut, nisu obraene vrste echinococcus-a, kao ni prenosilac zaraze. Podaci su sortirani prema okrugu u kome je sluaj zabeleen, prema mesecu u godini i prema godinama starosti. Meu kategoriju "deca" svrstali smo sluajeve zaraze uzrasta do 15 godina koristei rigorozniji kriterijum. Od svih sluajeva po godinama samo su u 2000. zabeleeni sluajevi zaraze u urbanoj zoni u regionu Beograda. Treba napomenuti da je u 2000.g bila veoma uestala pojava prodaje zaklane stoke, bez porekla i zdravstvene kontrole ispravnosti mesa, na crnom tritu prodajom iz prtljanika putnikih vozila.

DIJAREJAproliv
Uzrok proliva mogu biti virusi, bakterije, trovanje ili neto to je pas pojeo, a nije trebao. Shvatite svaki proliv ozbiljno! Bezazleni su prolivi ako je pas jeo samo mleko, samo digericu ili masno peenje - to naravno nikako nije trebalo da jede. Sve ostalo je znak ozbiljne bolesti sa moguim i verovatnim smrtnim ishodom ako se bolest koja ga je izazvala ne lei. Ako je proliv smrdljiv, ili krvav, uestao, ili sluzav, ne ekajte ni minuta, ve hitno odvedite psa kod veterinara! Ako je uzrok isto mleko, digerica ili masno peenje (to nije balansirana ishrana psa!), nemojte dati psu ni vodu ni hranu u periodu od 24 asa, eventualno ako je puno edan samo vodu od kuvanog pirina, bez zrna. Pas mora biti u hladu. Nakon toga, dajte mu samo olju vode i malu koliinu mlevene piletine sa malo pirina i to mu davati 2-3 dana. Ako je proliv i dalje uporan, opet obustavite vodu i hranu na period od 24 asa, a zatim pokuajte sledee: pomeajte 3-4 kaiice praha glukoze i 1 ivo belance, pa sve umeajte u 500 ml slane vode. Davati psu po dve kaike ove meavine svaka dva sata, pa tako dva dana. Posle dva dana preite na piletinu i pirina. Lek Flonivin BS i bolji slovenaki Linex smete davati jer je bezazlen, ali samo ako je proliv posledica hrane koju ste vi dali i sigurni ste u to. Ako je uzrok proliva neto drugo ovi lekovi bi maskirali simptome bolesti i spreili otkivanje smrtonsne bolesti na vreme! Mala tenad brzo dehidrijaju (izgube tenost) i umiru od uestalog proliva. Obavezno posetite veterinara u svakom sluaju. Crevne bakterijske infekcije i virusne invekcije sa simptomima proliva u najveem broju sluajeva imaju smrtan ishod!

KONSTIPACIJANEMANJESTOLICEZATVOR
Deava se esto psima kojima se u ishrani daje dosta kostiju, ali moe imati i veoma ozbiljne uzroke, a ne ishranu kostima, recimo rektalni tumor, abdominalni tumor, gubitak tonusa miia anusa, pomeren disk kime kao i loe zaleen prelom karlice. Izbacite iz ishrane psa velike koliine kostiju, posebno kako pas stari, a kalcijum i minerali se u ishranu mogu uvesti i u vidu kotanog brana. Ako primetite da se pas jako napinje pri izbacivanju izmeta i pri tome cvili jer ima bolove, olakaete mu stanje ako mu date 3-5 kaika tenog parafina koji je odlian laksativ. Posle davanja tenog parafina nemojte vie hraniti psa sve dok ne izbaci sve iz creva. Takoe u humanoj apoteci, postoje epii za guzu, pa zavisno od starosti psa traite one za odrasle ili za bebe. Ako se stanje ne popravi u roku od 24 sata od davanja laksativa, onda je uzrok zatvora ozbiljniji i potraite veterinara koji moe pokuati sa klistirom i utvrditi uzrok zatvora.

Krvumokrai
Upala mokrane beike (cistitis) Upala mokrane beike (cistitis) - pas preesto mokri, a u urinu se mogu primetiti tragovi krvi. Napree se pri mokrenju to mu izaziva bolove.

Piroplazmoza Krv u mokrai esto je posledica jedne druge bolesti - krpeljske bolesti piroplazmoze u poodmaklom stadijumu i ako pas ne dobije istoga dana injekciju protiv iste umire. Krv u mokrai je zadnji stadijum ove bolesti jer se razaraju crvena krvna zrnca. Injekcija je jeftina i sigurno lei piroplazmozu. Idite hitno kod veterinara, pitanje je sata hoe li pas preiveti! Obojena mokraa moe biti posledica jedenja cvekle .

TENEAK(caninedistemper)
Uzronik bolesti je virus, a bolest je veoma zarazna i smrtonosna za pse. Napada i mlade pse ali i odrasle, sa razlikom da je kod tenaca smrtnost visoka. Znamo za sluajeve da su psi stari 10 godina umrli od ovog virusa. Period inkubacije je od 3 do 15 dana od kontakta sa bolesnim psom. U svom poetnom stadijumu ova bolest lii na mnoge druge. Pas je potiten, odbija hranu. Temperatura je poviena do 41C. Nakon nekoliko dana sluzokoa oiju postaje crvena a iz nosa mu curi iscedak, prvo vodnjikav, a zatim gust i lepljiv. Pas poinje suvo da kalje, iscedak iz nosa postaje zelenkast. Zatim poinju i crevne smetnje - uporni proliv i povraanje. Posle dve-tri nedelje od prvih simptoma, dolaze nervni grevi facijalnih miia tzv. "tikovi" i grevi po celom telu. Ova faza bolesti ima smrtan ishod ili teke posledice degeneracije kostiju, nerava, slepilo... Postoji imunoserum koji moe spasiti psa i daje se u poetnom stadijumu bolesti. Imunoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tritu. Imuno serum nije vakcina ve su to gotova antitela i proizvodi se i u Sloveniji. Boca sa dozom za vie upotreba kota oko 30 eura kod nas. Proitajte uputstvo, tj. daje li se pod kou ili u meso! Proverite za koji virus je imunoserum ili je za kombinaciju vie virusa! Stalna infuzija moe znatno poveati anse za preivljavanje! Preventivna vakcinacija svake godine je jeftino i sigurno reenje od ove bolesti i treba vakcinisati i stare i mlade pse. Ne prenosi se na ljude.

CANINEPARVOVIRUS(parvoviroza,maijakuga)

Simptomi ove bolesti su: pas je pokunjen, odbija da jede, a zatim poinje uporan karakteristino smrdljiv i krvav proliv sa povraanjem. Upornim prolivom i povraanjem, oboleli pas ubrzo ostaje bez tenosti, dehidrira i umire. Ovakvo stanje je veoma opasno. Virus deluje munjevito i zato je potrebno hitno pozvati veterinara. Virus se ne prenosi sa make na psa i obratno, ali se prenosi sa make na maku i sa psa na psa!

Najbolja preventiva jeste vakcinisanje psa pre bolesti. Postoji imunoserum koji moe spasiti psa i daje se u poetnom stadijumu bolesti. Imnoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tritu, proizvodi se i u Sloveniji i boca sa dozom za vie upotreba kota oko 30 eura. Smrtnost je izuzetno visoka oko 90% i praksa je pokazala, da osim imunoseruma ako je dat u poetnom stadijumu bolesti, IZUZETNU VANOST IGRA STALNA INTRAVENSKA INFUZUJA PROTIV DEHIDRACIJE. ZAMOLITE VETERINARA DA VAM OMOGUI I DA VAS OBUI DA PSA DRITE 24 ASA NA INFUZIJI KOD SEBE U STANU, DOK SE NE OPORAVI! INSISTIRAJTE NA OVOME PO SVAKU CENU! Tako ste znatno poveali anse za preivljavanjem.

LEPTOSPIROZA
Klinika slika zaraenog psa e izgledati otprilike ovako: Pas je pokunjen, bez apetita, ima pojaanu potrebu za vodom, abdomen je bolan na dodir, telesna temperatura poraste do 41C, pas ima jak proliv praen povraanjem. Potrebna je hitna intervencija veterinara. Prenosi se preko urina zaraene ivotinje. Psi koji njukaju mirisne poruke imaju vie ansi da se zaraze leptospirozom. Vreme inkubacije je od 5 do 15 dana. Lei se antibioticima. Preventivna vakcinacija e zatititi psa. Ovo je bakterijska zarazna bolest kod pasa i moe se preneti i na oveka! Standardna vakcina koja se preventivno daje psu prua potpunu zatitu.

Zaraznoobolenjejetre(CANINEVIRUSHEPATITIS)kodpasa
Ovo je veoma zarazna virusna infekcija koja se prenosi samo sa psa na psa. Stopa smrtnosti je neto nia od teneaka. Ispoljava se u etiri oblika:

1) Brzi-smrtonosni oblik Smrt nastupa iznenadno, krvav proliv i kolaps. 2 ) Akutni oblik Pas je potiten. Telesna temperatura je veoma visoka. Moe se dogoditi da povraa krv. Nakon toga se javlja krvav proliv. Ako se ne preduzme terapija, posle 6 asova pas moe pasti u komu i uginuti. Odneti psa veterinaru im se prirnete prvi simptomi i tada jo postoje anse da se pas izlei. 3) Subakutni nesmrtonosni oblik Telesna temperatura oko 40 C. Ubrzan puls. Dolazi do pojave upale krajnika (tonzilitisa) krvavog proliva. Beonjae i desni psa poute. Ako pas preivi 48 sati, najverovatnije e preiveti. 4) Subkliniki oblik Nema jasnih simptoma: pas je potiten i odbija da jede. Da bi se uspostavila tana dijagnoza potrebno je izvriti analizu krvi. Veoma je vano da vlasnik psa ovakve simptome shvati kao ozbiljno stanje i da bez oklevanja odvede psa veterinaru. to se pre bolest identifikuje, to pas ima vie ansi da preivi. Postoji imunoserum koji moe spasiti psa i daje se u poetnom stadijumu bolesti. Imnoserum su gotova antitela protiv virusa i noviji su proizvod na tritu, proizvodi se i u Sloveniji i boca sa dozom za vie upotreba kota oko 30 eura. Preventivna vakcinacija je jeftino i sigurno reenje.

Upalakrajnika(tonzilitis)kodpsa
Pas kalje, odbija hranu, cvili od bola i deluje potiteno. Kada otvorite usta psu, videete krajnike (tonzile) u dnu drela kao dve nateene, tamnocrvene lezde. Spolja se mogu opipati kao uveane i esto bolne na pritisak. Telesna temperatura ide preko 40C. Moe se desiti i da pas povraa, kalje i gui se od lajma. Nemojte mu davati da jede i pije, sve dok ga ne pregleda veterinar. On e postaviti tanu dijagnozu i prepisati vam pravilno leenje. Ne zaputajte ovo stanje jer kod nekih pasa postoji kasnija veza sa bakterijskim infekcijama na zglobovima nogu.

Ne kupajte psa - briite ga mokrom krpom natopljenom rastvorom sireta. Ne dajte psu da pije ledenu vodu, direktno vodu iz slavine ili creva, ili odmah posle etnje po vruini - prvo smlaite vodu pustivi je da odstoji pola sata! Ne dozvoljavajte psu da jede sneg u igri !

Zapalenjeplua(pneumonija)kodpasa
Pneumonija, zapalenje plua, je infektivno obolenje plua kojeg izazivaju virusi, bakterije i gliste. Pas dobija visoku temperaturu, teko die, kalje, postaje potiten i gubi apetit. Prislonite svoje uvo na grudi psa i uete zvuke nalik kripanju. Pas esto lei na grudima zbog smirenja bolova. Hitno odnesite psa kod veterinara. Utoplite psa posle terapije i dajte mu dosta vode i kvalitetnu hranu.

Akutnaupalasrednjeguha(otitis)
Kod pasa sa padajuim uima je spreeno provetravanje unutranjosti uha, pa se stvara topla i vlana sredina koja pogoduje razvoju bakterija. Posle dueg vremena nastaje infekcija koja prodire u unutranjost glave. Simptomi su da pas stalno trese glavom, klapara uima, gubi ravnoteu ili hoda u krug s glavom zabaenom u jednu stranu i tada moete posumnjati na upalu uha. Hitno posetite veterinara jer ako se infekcija proiri na mozak izaziva jak encefalitis i smrt. Postoji i infekcija unim parazitom koji se nastani u unoj masti koja inae titi uvo od infekcija. Javlja se jak svrab i infekcija kao posledica eanja psa. Potrebna terapija pod nadzorom veterinara.

PREVENTIVA Vrite redovan pregled unutranjosti uha, iajte dlake oko uveta da se provetrava a sav viak une masti uklonite tapiem za ui. Ne gurajte tapi i kanal uveta jer moete probiti bubnu opnu ako se pas mrdne! Mali trik, kako da psa privolite na ovaj tretman: Psi u oporima liu i peru ui jedni drugima kada ih niko ne gleda jer je to intiman in i takoe imaju izuzetno jak nagon da kada osete miris une masti liu istu do besvesti. Iskoristite to i pretvorite higijenu u ritual druenja, obmotajte ba pamunu potpuno isti krpici (ili sterilnu gazu) oko prsta, gurnite prst sa istom psu u uho i promrdajte kao kad sebi akate uvo kada vas svrbi i dajte psu da pomIrie to. Poee da lie, smirite ga reima koje su usporene, pa nastavite sa ienjem sada kada je pas presrean i shvata to kao gest panje.

KONJUKTIVITIS(Zapalenjesluzokoeoka)
Simptomi su jako crvenilo obolelog oka i gust, lepljiv, ukasti iscedak iz oka psa, zbog kojeg pas neprestano tare glavu o predmete. Prenosno je sa psa na psa. Povedite psa kod veterinara, a ako nemate prisup veterinaru lei se tako to bolesno oko ispirate posebnim rastvorom. Rastvor: Rastvorite i kaiicu nejodirane soli u 500 ml kljuale vode. Pustite da se so potpuno rastvori, ohladite na telesnu temperaturu i tada ga upotrebite. Natopiti komad vate slanim rastvorom i tenost iscediti tako da pada po obolelom oku. Ponavljati ovaj postupak nekoliko puta dnevno, a ako se stanje ne popravi u roku 36 asova, konsultujte veterinara. Odline rezultate je dao i sve ceeni sok belog luka razblaen 50 % sa vodom. Nikako nemojte bez veterinara koristiti masti za oi jer moete napraviti mnogo vee probleme od postojeih.

Zapalenjeudnekoicepenisapsa(balanitis)
Ako primetite da pas neprestano lie polni organ i pregledom vidite gust iscedak - to je infekcija udne koice. Ne pokuavajte da psu ne dozvoljavate da se lie po penisu, jer je to nagonska nesvesna reakcija i ne moete je zabraniti. Nabavite 3% hidrogen i nekoliko puta dnevno isperite unutranji deo uda ovim rastvorom tako to povuete udnu koicu nanie da se ona rastvori i tada slobodno sipajte 3% hidrogen - to ne pee i psu prija. ISPIRAJTE PSU USTA I PENIS RASTVOROM VODE I SVEE IZRENDANOG BELOG LUKA(1 beli luk na 500ml pijae vode), kako ne bi prenosio bakterije iz usta. RASTVOR SA BELIM LUKOM NIJE LJUT, MOETE GA STAVLJATI SVUGDE, PA AK I U INFICIRANO OKO (ako je voda ista i mlaka.) Smete koristiti samo pravi sitni domai beli luk, a nikako kineske velike bele hibride ili crvene hibride, koji peku. Radite to redovno, par puta na dan. Stanje bi trebalo da se popravi posle nekoliko dana, a ako se to ne desi, obratite se veterinaru za pomo. Nikako ne koristite lekove, masti na svoju ruku - moete napraviti velike probleme!

BESNILO (Rabies)
Besnilo je bez ikakve sumnje najopasnija zoonoza i zasluuje najvie panje u razmatranju oboljenja koja se sa ivotinja prenose na ljude. Ova injenica je optevaea i stalno je treba imati u vidu. Na svu sreu, nije svaki ujed besne ivotinje fatalan i smatra se da oko 1/3 ujedenih oboli od besnila. Od 1946. godine pa do 1980. godine, na podruju tadanje Jugoslavije od besnila je obolelo 375 ljudi, a od 1980.godine pa do danas novi sluajevi prenosa na ljude nisu zabeleeni. Iskustvo govori da su ljudi iz nae okoline nedovoljno informisani o prirodi ove bolesti i nainu njenog irenja. Jedan deo vlasnika ivotinja je nedovoljno odgovoran, nehajan i nedisciplinovan u sprovoenju vakcinacije pasa i maka, a ba taj postupak vakcinacije predstavlja osnovnu barijeru izmeu takozvanog umskog i gradskog besnila. Istovremeno, postoje ljudi sa iracionalnim strahom od dranja, druenja i bilo kakvog kontakta sa ivotinjama. Oni su, obino, uasnuti zbog bezazlenog ujeda ili ogrebotine koju im nanese tui kuni ljubimac. Naalost pojedina struna lica su planski koristila medije za irenje panike u javnosti. Zbog toga je potrebno znati ta izaziva ovu bolest, od koje sve ivotinje mogu oboleti, kako se zaraza iri meu ivotinjama i kako se prenosi sa ivotinja na oveka. Tada e i strah biti manji a razumni oprez vei. Kliniki simptomi besnila kod pasa i maaka su karakteristini, tako da omoguavaju postavljanje veoma verovatne dijagnoze. Samo spoj od nekoliko navedenih karakteristika u izgledu i ponaanju ivotinje moe navesti veterinara ili vlasnika na opravdanu sumnju u to o kojoj se bolesti radi: 1. nagla promena ponaanja; 2. oprezan, prestraen pogled; 3. karakteristino zavijanje; 4. slinjenje; 5. paraliza zadnjeg dela tela; 6. jaka razdraljivost i nemir; 7. ako je ivotinja zatvorena, navaljuje na dostupne predmete; 8. ako je slobodna, besciljno luta i grize sve to joj se nae na putu; 9. apetit je promenjen;

10. ivotinja naglo posee za nepostojeim predmetima; 11. postoji paraliza donje vilice i jezika; 12. ivotinja ne moe da pije U sumnjivim sluajevima, psa ili maku treba staviti u karantin i posmatrati 10 do 14 dana. Ako pas-maka preivi a ne ispoljava opisane simptome, treba smatrati da nije besan, a ako ugine, treba mozak poslati na odgovarajua laboratorijska ispitivanja. Logino, ova procedura se sprovodi u za to posebno ovlaenim veterinarskim ustanovama. Prema naim propisima, ako pas koji je ujeo oveka nije vakcinisan protiv besnila mora se smestiti u karantin pod veterinarskim nadzorom i to najmanje 10 dana. Ako postoji sumnja daje ovek ujeden od besne ivotinje moraju se najhitnije sprovesti zatitne mere. U svakom sluaju, kada domaa ili divlja ivotinja za koju se sumnja da je obolela od besnila ugrize oveka, odmah se primenjuje ispiranje rane vodom i sapunom i njena dezinfekcija alkoholom ili jodom, a zatim se sprovode mere bioloke zatite. Sve osobe koje profesionalno mogu doi u kontakt sa virusom besnila, kao to su lovci, veterinari i interi, mogu se preventivno vakcinisati, pre ozlede od strane ivotinje. Zatita se sprovodi u za to specijalizovanim medicinskim ustanovama i podrazumeva davanje hiperimunog seruma i vakcine protiv besnila. Hiperimuni serum sadri zatitne belanevine koje treba da unite virus ako se on jo uvek nalazi u krvi i nije se jo vezao za nervno tkivo. Svetska zdravstvena organizacija preporuuje da se psi i make posmatraju 10 dana od dana ugriza. Ako ivotinja nakon 10 dana ostane iva i nema nikakvih simptoma bolesti, moe se smatrati da nije zarazila o-veka. Ako ivotinja ugine ili je ubijena, treba odmah glavu poslati u nadlenu laboratoriju. Dijagnoza se moe dobiti ve za 24h. Pri pozitivnom nalazu, ljudima se odmah prua odgovarajua zatita. Besnilo je neizleiva bolest, ali ako se poznaje priroda uzronika i njegove osobine mogu se preduzeti mere koje e spreiti pojavu ove opasne zoonoze. Za pse i make VAKCINACIJA PROTIV BESNILA je obavezan postupak regulisan zakonom. Namenjene su imunizaciji pasa i maaka protiv besnila, od treeg meseca ivota. Ukoliko se vakciniu mlae ivotinje (ne mlae od 8 nedelja), obavezno je ponavljati vakcinu (revakcinacija) posle 30 dana. Svim ivotinjama, bez obzira na uzrast, vakcina se daje u istoj dozi od Iml, injekcijom u mii. Imunitet, tj. otpornost na besnilo nakon vakcinacije ovom vakcinom, nastaje za 10 do 15 dana. Prema naoj zakonskoj regulativi, svi psi i make stariji od 4 meseca i 15 dana moraju biti vakcinisani protiv besnila a vakcinacija se ponavlja svake godine. Nema nikakvog osnova za zabludu koja postoji kod naih vlasnika kunih ljubimaca, da ova vakcina utie na rast,

menja boju oiju i sl jer se radi o potpuno umrtvljenoj vakcini, koja je potpuno bezbedna i samo stimulie stvaranje antitela, kao i sve sline vakcine.

RASPROSTRANJENOST BESNILA U pojedinim zemljama, kao to je Indija, broj rtava se kree i do nekoliko hiljada godinje. Bolest je rairena po celom svetu, osim u Australiji, Engleskoj, Islandu, Irskoj, Norvekoj i Japanu. Naa zemlja je, naalost, podruje u kome je ova strana bolest stalno prisutna i jedan od naina njenog suzbijanja je dobro informisanje graanstva a posebno vlasnika mesojeda o njenim svojstvima. Zbog toga smo se odluili da na ovom mestu navedemo i one injenice vezane za besnilo koje se ne odnose samo na kune ljubimce - mesojede, ali su od znaaja za poznavanje ove opake bolesti. Bez obzira na injenicu da je meu domaim ivotinjama besnilo iskorenjeno, u mnogim razvijenim zemljama ono postoji u endemskoj formi meu divljim ivotinjama i zbog toga zasluuje nau punu panju. Kod umskog (silvatinog) besnila prenosioci bolesti su zaraene lisice ili druge divlje ivotinje, dok kod urbanog besnila tu ulogu imaju psi i make. Ovde se radi o istoj bolesti a jedina razlika postoji u pogledu ivotinjske vrste koja je rezervoar virusa.

GRAFIKON Sredinom sedamdesetih godina jo smo se nadali da e besnilo prestati da bude bolest koja ugroava zdravlje i ivot ljudi i ivotinja na ovim prostorima. Niko se tada nije nadao nadolazeem talasu zaraze sa istoka i severa Evrope. Usledili su ratovi i migracije ivotinja, pad standarda i prestanak vakcinacije. Besnilo koje ire lisice krenulo je ka nama svom estinom, kao stoje to i svojstveno tom takozvanom umskom obliku ove bolesti. Naime, ova strana bolest je u jednoj svojoj formi, kao umsko, silvatino besnilo, stalno prisutna u naoj zemlji i predstavlja realnu opasnost po zdravlje ivotinja i ljudi. Besnilo je u Jugoslaviji prisutno dugi niz godina. U naim uslovima se trenutno sreu dva glavna oblika ove bolesti. To su tzv. urbano - gradsko besnilo iji su glavni rezervoar i prenosioci psi i make i silvatino - umsko besnilo koje u naim uslovima prenose lisice. Osim kod ove dve najznaajnije vrste, besnilo je na podruju bive SFRJ ustanovljeno kod maaka, konja, ovaca, svinja, srna, jazavaca, tvorova, magaraca, kune, divlje make i medveda. Od 1946. godine pa do 1980. godine, na podruju tadanje Jugoslavije od besnila je obolelo 375 ljudi, a od 1980.godine pa do danas novi sluajevi zaraavanja ljudi nisu zabeleeni.

TOK INFEKCIJE Uzronik ove bolesti je virus, infektivna estica manja i jednostavnija od bakterije iz familije Rhabdo virusa. Virus besnila je prvi put vien elektronskim mikroskopom 1962. godine i ima oblik puanog metka izdubljenog u podnoju a ispupenog pri vrhu. Kada prodre u ivu eliju domaina, virus koristi njene kom-ponente i pretvara je u "fabriku" za proizvodnju novih virusa. Po ulasku u organizam, za kratko vreme se vezuje za najblii nerv kroz koji putuje prema mozgu. ovek i ivotinje se po pravilu zaraze preko ozleene koe i to najee ugrizom. Za oveka su najopasniji ugrizi u vrat i licee. Oteenja koe bez krvarenja takode mogu u retkim sluajevima biti vrata infekcije. Na svu sreu, nije svaki ujed besne ivotinje fatalan i smatra se da oko 1/3 ujedenih oboli od besnila. Osim preko koe, virus moe ui u organizam i preko sluzokoe disajnih organa. Ovakva tzv. aerogena infekcija ustanovljena je u peinama u kojima su kojoti boravili zajedno sa inficiranim slepim mievima. Nakon to dospe u organizam, virus se sa mesta prodora (koje je najee ujedna rana) za oko 2h vezuje za nervne zavretke kroz koje zapoinje putovanje prema mozgu. Brzina kretanja virusa je oko 3mm/h. Doavi do kimene modine, nastavlja relativno brzo kretanje prema mozgu kao svom glavnom odreditu. U mozgu se razmnoava i razara modane elije, to e na kraju imati za posledicu smrt inficirane osobe ili ivotinje. Iako je mozak krajnji cilj ovog virusa "ubice", njegov opstanak u prirodi se zasniva na prisustvu u pljuvaci kojom e se infekcija prenositi dalje. Zbog toga se virus iz mozga, u kome je doveo do nepopravljivih

ote-enja, kree, takode nervnim putevima, prema pljuvanim lezdama. U toj fazi bolesti, virus se ve moe nai u oku, mlenoj lezdi i drugim organima. Mada ima eksperimentalnih podataka da se uzronik besnila moe preneti i preko posteljice na plod, opisan je sluaj ene koja je u 7. mesecu trudnoe umrla od besnila. Deset sati pre njene smrti, carskim rezom je roeno dete koje nije obolelo. Posle infekcije virusom besnila dolazi do manifestacije bolesti koja se gotovo uvek zavrava smru. Period od unoenja virusa u organizam pa do pojave prvih simptoma bolesti se naziva inkubacija, a ta faza kod svih vrsta ivotinja najee traje izmeu 2 i 8 nedelja. Njena duina najvie zavisi od koliine virusa koji je uao u organizam, individualne otpornosti ivotinje, njene starosti i mesta infekcije. Naime, to je ujedna rana blie glavi, tj. mozgu, prvi simptomi bolesti e se pre javiti. Inkubacija kod pasa moe trajati izmeu 7 i 150 dana, kod maaka izmeu 10 i 260 dana, dok kod konja i goveda obino traje od l do 3 meseca. Inkubacija kod oveka najee traje od 2 nedelje do 2 meseca, ali moe varirati od 10 dana do nekoliko meseci. U literaturi postoji podatak o besnilu koje se pojavilo kod oveka nakon inkubacije od 2 godine i 20 dana. Besnilo je bolest koja kod ivotinje traje, od l do 7 dana, ponekad neto due, a samo u izuzetnim sluajevima ivotinje mogu i preiveti. Spominju se sluajevi kada su preiveli i oboleli ljudi.

TOK BOLESTI Bolest ima karakteristian tok pa se kod ivotinja mogu razlikovati tri faze: prodromalna, ekscitacijska i paralitika. U poetnom, tzv. prodromalnom stadijumu prisutne su promene u ponaanju koje nisu mnogo izraene i lako se mogu prevideti. To je posebno mogue kod kunih pasa. Ponekad su psi zlovoljni, zavlae se na tamna mesta, ispod nametaja ili u svoju kuicu. Na poziv vlasnika nevoljno se odazivaju ili su napadno nemirni, grebu prednjim nogama, esto menjaju mesto, laju i grizu bez ikakvog razloga kao da hvataju muice. Za ovu fazu bolesti je karakteristina preosetljivost nervnog sistema. Pas se uznemiri i kada neko eli da ga pogladi rukom, a esto rei na predmete sa kojima se inae igrao, kao i na druge pse. Osim toga, pas se trza ili prestraeno skae posle iznenadnog uma ili dodira. Istovremeno se moe zapaziti i promena apetita, pri emu pas nerado uzima do tada uobiajenu hranu. Oboleli psi gutaju najrazliitije predmete koji im se nau na dohvat pa ak i sopstveni izmet. Tada se moe uoiti da psi teko gutaju, pri gutanju isteu vrat, zalogaji im ispadaju iz usta a ponekad i povraaju. Cesto trae vodu, ali piju malo i to obino uz veliki napor. U toj fazi se moe primetiti i pojaano baljenje. Ovaj poetni stadijurn obino traje 2 do 3 dana, pri emu navedeni simptomi mogu a ne moraju biti izraeni ili mogu biti prisutni u veoma blagoj formi. U drugom - ekscitacionom - stadijumu nemir i uzbuenost se pojaavaju ili postaju veoma oigledni. Psi liu zemlju, besno grizu predmete i pokazuju neodoljivu elju za beanjem i lutanjem. Ako su vezani, pokuavaju da prekinu povez a u kavezu grizu reetke. Opisan je sluaj da je pas u ovoj fazi besnila odlutao i na daljinu od 240 km. Psi napadaju i grizu bez ikakvog povoda druge ivotinje ali oveka uglavnom samo onda kada ih ovaj drai ili plai. Stadijum izrazitog uzbuenja smenjuje se sa duim ili kraim periodima depresije. Ponekad se ivotinja iznenada srui i ostane da lei na tlu. Nakon kratkog vremena ipak ustane i gleda ukoenim pogledom zbog poetne oduzetosti

onih miia. Zbog pojaane oduzetosti miia grkljana, lajanje je promuklo a gutanje oteano. Ovi simptomi ve sa dosta izvesnosti ukazuju na to o kakvoj se bolesti radi. Stadijum eksitacije traje od l do 4 dana. U treem - paralitikom - stadijumu, koji se obino razvije od 3. do 4. dana od poetka bolesti, pored slabosti miia drela i grkljana postaje oigledna oduzetost miia donje vilice, jezika i oiju. Usta su otvorena, iz njih viri jezik i tee penuava, esto krvava pljuvaka a donja vilica mlohavo visi. Oduzetost pojedinih onih miia ima za posledicu razrokost. Tokom daljeg razvoja bolesti bivaju zahvaene zadnje noge, pa se ivotinja u hodu zanosi, posre i vue zadnji deo tela. Paraliza zahvata i rep koji visi izmeu zadnjih nogu. U poslednjem stadijumu besnila pas se vie ne moe kretati i na kraju potpuno iscrpljen ugine. Ovakva tipina slika bolesti ne mora biti uvek prisutna. Kod nekih pasa je zamenjena tzv. tihim besnilom. Pri ovome, ivotinje imaju zaplaen pogled i jako balave. Takvi psi su od samog poetka bolesti veoma slabi, ne laju niti grizu. Paraliza pri tom naglo zahvata najpre zadnje noge. Smatra se da se u tihom obliku bolest pojavljuje kod 15 do 20% pasa obolelih od besnila. Kliniki simptomi besnila kod pasa su karakteristini, tako da omoguavaju postavljanje veoma verovatne dijagnoze. Kombinacija nekoliko navedenih karakteristika u izgledu i ponaanju ivotinje moe navesti veterinara ili vlasnika na opravdanu sumnju u to o kojoj se bolesti radi: 1. nagla promena ponaanja; 2. oprezan, prestraen pogled; 3. karakteristino zavijanje; 4. slinjenje; 5. paraliza zadnjeg dela tela; 6. jaka razdraljivost i nemir; 7. ako je ivotinja zatvorena, navaljuje na dostupne predmete; 8. ako je slobodna, besciljno luta i grize sve to joj se nae na putu; 9. apetit je promenjen; 10. ivotinja naglo posee za nepostojeim predmetima; 11. postoji paraliza donje vilice i jezika; 12. ivotinja ne moe da pije U sumnjivim sluajevima, psa treba staviti u karantin i posmatra-ti ga 10 do 14 dana. Ako pas preivi a ne ispoljava opisane simptome, treba smatrati da nije besan, a ako ugine, treba mozak poslati na odgovarajua laboratorijska ispitivanja. Logino, ova procedura se sprovodi u za to posebno ovlaenim veterinarskim ustanovama. Prema naim propisima, ako pas koji je ujeo oveka nije vakcinisan protiv besnila mora se smestiti u karantin pod veterinarskim nadzorom i to najmanje 10 dana. Ako postoji sumnja daje ovek ujeden od besne ivotinje moraju se najhitnije sprovesti zatitne mere. Inkubacija kod maaka traje u proseku 3 do 8 nedelja. Ona moe potrajati samo 10 dana ali ak i 6 meseci. I kod ove ivotinjske vrste se najee sreu 3 faze bolesti koje su opisane kod pasa, ali i tzv. tiho besnilo pri kome maka ne napada druge ivotinje ni oveka. Kod konja se na mestu ugiza besne ivotinje najpre javlja svrab. Konj zbog toga gloe i trlja oteene delove tela. ivotinje su plaljive, nemirne a ponekad i veoma agresivne. Napadaju druge konje, ljude a posebno pse. Kod pastuva je esto izraen pojaan polni

nagon. Kako bolest napreduje, razvijaju se znaci paralize zadnjeg dela tela, pa se ivotinja u hodu zanosi i kleca. Na kraju padne na tlo, preznoji se i ugine. Inkubacija kod goveda traje od 3 nedelje pa do 6 meseci i vie. ivotinje promuklo i oteano muu a javljaju se i simptomi poremeaja varenja kao to su nadutost, zatvor ili proliv. Iznenada skau, tresu glavom, kopaju, udaraju, napadaju ostala goveda ali i oveka. Besnilo koza i ovaca se manifestuje slinim simptomima kao i kod goveda, s tim to se kod njih preteno pojavljuje tzv. tiha forma bolesti. Obino nema faze nemira ili ona kratko traje. Za razliku od njih, kod svinja bolest redovno poinje sa veoma izrazitim nemirnim ponaanjem. ivotinje nemirno lutaju, glas im je promenjen, riju po slami i po tlu, trljaju mesto ugriza a iz usta im se obilno cedi pljuvaka. Kao rezervoar i prenosilac ve pomenutog umskog besnila, najznaajnije su u naim uslovima lisice. Inkubacija kod ovih ivotinja zavisi od mnogih faktora, pre svega od samog virusa, zatim od otpornosti ivotinje i izloenosti stresu. Ovo vreme je kod lisica u prirodi najee 2 nedelje, mada moe biti i do 15 meseci. Veoma je karakteristino da lisice gube strah od oveka, ulaze u naselja pa ak i u kue. Bez ikakvog razloga grizu drvee i razliite predmete. Napad vuka ili lisice na vie osoba skoro uvek ukazuje na to daje ivotinja obolela. Uopte uzev, kao simptomi besnila divljih ivotinja najpre se navode neobino ponaanje, gubitak straha od oveka, a u pojedinim fazama bolesti i poriv za napadanjem. Tako, na primer, srna udara glavom o drvee pa joj je dlaka sa ela oguljena a glava okrvavljena. Ne bei od oveka ve ga ak i napada. Ptice veoma retko obole od besnila ali je i to mogue. Kod kokoaka se posle inkubacije koja traje 40 i vie dana najpre javi nemir, kreu se u krug, bez povoda skau u vis i imaju poriv za kljucanjem pa napadaju ivotinje i oveka. Znaci uzbuenja nakon 24 h prelaze u slabost nogu i krila, a posle 2 do 3 dana ivotinja ugine. Inkubacija kod oveka obino traje od 2 nedelje do 2 meseca ali varira od 10 dana do nekoliko meseci. Ako su ugrizi besne ivotinje na vratu ili glavi, ovaj period je krai. U prvoj fazi, u tzv. prodromalnom stadijujumu koji traje l do 4 dana, javlja se klonulost, munina, povraanje, a esto i glavobolja. Uobiajena je promena ponaanja i nervoza, a na mestima ujeda se osea svrab, trnci, utrnulost, bockanje, hladnoa ili toplota. Nakon ove faze bolesti nastupa tzv. senzoriki stadijum praen balavljenjem, su-zenjem i znojenjem. U treem stadijumu ekscitacije bolesnik je jako razdraen, besciljno luta po sobi, nesuvislo pria, javljaju se manijakalni napadi koji se smenjuju sa fazama depresije. Klasian ali ne uvek prisutan simptom je hidrofobija (strah od vode). Pri pokuaju bolesnika da pije, ponekad i ukoliko samo uje ka-pljanje vode, drelne miie zahvati iznenadni gr zbog koga se popijena tenost odmah izbaci uz zabacivanje glave unatrag. U kasnijim fazama bolesti javlja se oteano disanje i bolesnik balavi jer nije sposoban da guta pljuvaku koja postaje veoma lepljiva. Stanje maksimalnog nemira traje 2 do 3 dana a zatim nastupa paraliza. Smrt obino nastupa 4 do 5 dana od pojave simptoma bolesti usled paralize miia za disanje. U medicinskoj literaturi postoje dokazi da su 2 bolesnika preivela besnilo sa ve oiglednim simptomima. U Ohaju (SAD) je 1970. ozdravio devetogodinji deak, a u Argentini, 1972. godine, ena od 45 godina. Da je ovek zaraen virusom besnila moe se posumnjati pri direktnom dodiru (ugriz, ogrebotina) sa ivotinjom neprirodnog ponaanja, posebno ako je ivotinja iz podruja u kome je besnilo prisutno. Zdravstveno uverenje o ivotinji koja je ozledila oveka daje veterinar na osnovu posmatranja. Svetska zdravstvena organizacija preporuuje da se

psi i make posmatraju 10 dana od dana ugriza. Ako ivotinja nakon 10 dana ostane iva i nema nikakvih simptoma bolesti, moe se smatrati da nije zarazila oveka. Ako ivotinja ugine ili je ubijena, treba odmah glavu poslati u nadlenu laboratoriju. Dijagnoza se moe dobiti ve za 24h. Pri pozitivnom nalazu, ljudima se odmah prua odgovarajua zatita. Besnilo je neizleiva bolest, ali ako se poznaje priroda uzronika i njegove osobine mogu se preduzeti mere koje e spreiti pojavu ove opasne zoonoze. Zatita se sprovodi u za to specijalizovanim medicinskim ustanovama i podrazumeva davanje hiperimunog seruma i vakcine protiv besnila. Hiperimuni serum sadri zatitne belanevine koje treba da unite virus ako se on jo uvek nalazi u krvi i nije se jo vezao za nervno tkivo. Vakcina se daje treeg i sedmog dana od ujeda i treba da stimulie organizam na aktivno stvaranje sopstvenih zatitnih belanevina - antitela. U svakom sluaju, kada domaa ili divlja ivotinja za koju se sumnja da je obolela od besnila ugrize oveka, odmah se primenjuje ispiranje rane vodom i sapunom i njena dezinfekcija alkoholom ili jodom, a zatim se sprovode pomenute mere bioloke zatite. Sve osobe koje profesionalno mogu doi u kontakt sa virusom besnila, kao to su lovci, veterinari i interi, mogu se preven-tivno vakcinisati, pre ozlede od strane ivotinje. Danas postoje veoma efikasne i potpuno sigurne vakcine protiv besnila za ljude, ali se one primenjuju samo u najugroenijim delovima sveta. Zanimljivo je da se poslednjih godina klinika slika besnila u izvesnoj meri promenila, tako da vie ne moemo govoriti o klasinom furioznom obliku kod maaka i paralitinom tipu kod "pitomih lisica". I u naoj zemlji je opisano nekoliko sluajeva u kojima su naizgled mirne make izgrebale i izujedale vlasnike da bi se kasnije sasvim normalno ponaale. Kako je kod njih kasnije potvreno besnilo, vlasnici su vakcinisani i zatieni hiperimunim serumom tako da je bolest spreena. Sada se smatra da je svaka maka koja ujede oveka sumnjiva na besnilo (sem ako ne titi maie) sve dok se ne dokae suprotno u odgovarajuoj referentnoj laboratoriji. Razlog za promenu simptoma besnila najverovatnije lei u mutacijama (promeni genetske grae) virusa, a pojedini varijeteti mogu imati specifinosti u klinikoj slici. Poslednjih deset godina (1989-1999) u naoj zemlji je registrovan vei broj sluajeva besnila kod maaka nego kod pasa. Za ovo postoje dva osnovna razloga. Pre svega, make imaju mnogo veu slobodu kretanja tako da je i vea verovatnoa njihovog susreta sa divljim ivotinjama koje su prirodni rezervoari besnila, a, osim toga, vlasnici daleko ee vakciniu pse nego make. ivotinje u slobodnoj prirodi ili na ulici, mogue je takoe preventivno vakcinisati i za samo 2 godine iskoreniti besnilo u dravi kao to normalne drave i ine, tj. odgovorni pojedinci u dr\avnim slubama. To se sprovodi oralnom vakcinom u hrani koja se postavlja na teren ili se baca iz aviona. Studiju o ovome smo napisali i moete je pogledati na www.well.org.rs

HRONININEFRITIS(Hroninoobolenjebubrega)
Bolest se javlja kod starijih pasa nakon infekcije leptospira canicola bakterijom. Pas je stalno edan, a koa mu postaje suva. U kasnijem stadijumu bolesti poinje esto da povraa, ima proliv i veoma esto urinira, dah mu postaje neprijatan, urin je veoma svetle boje, gotovo vodnjikav, a u poodmaklom stadijumu bolesti, pas potpuno prestaje da urinira. Bolest ima dve forme: 1) U prvoj formi, pas pije mnogo vode, pa na neki nain uriniranjem ipak izbaci otrove iz sebe. 2) U drugoj formi, on ne moe da izbacuje otrove, pa na taj nain moe doi do uremije, to dovodi do uginua. Davati psu to je mogue vie vode. Hranite psa dijetalno, pileim mesom i pirinem. Sa veterinarom se obavezno dogovorite oko antibiotske terapije.

ISHRANASTARIHPASA
Stari psi ne smeju jesti: Kikakve kosti *dobijaju zatvor, nemanje stolice Kaamak (moe im eksplodirati eludac usled vrenja, ili se creva ulenje ) Paste, pavlake (ne mogu da imaju stolicu) Visokoenergetsku hranu za aktivne pse (dobijaju ascitis, vodu na srcu)

Stari psi trebaju redovno dobijati glukozamin, sa kondriatinom, djavoljom kandom protiv bolova i zelene novozelandske koljke /green musle. Sve ovo sadri NODOL. Deluje sat posle uzimanja. Tada se polako ode u etnju. Posebno je bitna nega zuba, antitatar preparati, protiv kamenca. Svi klimavi zubi se odmah vade od strane veterinara, jer mogu proiriti upalu na zdrave. Ispirajte rupe u zubima i desni pricem u kome je mlak rastvor aja od nane. alfija je gorka.

DIJABETESKODPASAeer
Pas ima pojaanu potrebu za vodom i ee urinira. Dah psa ima karakteristian miris na aceton. Iako dolazi do pojaanja apetita, moe doi do gubitka teine. U oima psa se mogu pojaviti sekundarni simptomi katarakte. Ako se bolest ne lei, pas moe pasti u eernu komu i uginuti. Laboratorijskom analizom se u krvi psa pronalazi visok nivo eera kao posledica nenormalnog rada pankreasa, pri emu dolazi do poremeaja u razgradnji eera. Ova bolest napada pse u svim starosnim dobima ivota. Ovakav oblik dijabetesa se naziva Diabetes mellitus. Veoma utiu enski hormoni psa na stanje koja varira sa ciklusom enke. Postoji i drugi oblik dijabetesa, poznat pod imenom Dijabetes insipidus. Simptomi bolesti su isti kao i kod prethodno opisane, jedino to je uzrok bolesti u nenormalnom radu hipofize. U ovom sluaju se laboratorijskim analizama ne pronalazi eer u urinu. Veterinarska pomo je neophodna u oba sluaja.

PREKOMERNAEKODPSA
Prekomerno uzimanje vode je simptom nekoliko obolenja: dijabetes, hronini nefritis, poviena telesna temperatura, trovanje, gastroenteritis (zapalenje creva), gastritis (zapalenje eluca) ili neka druga infekcija i svako od njih je veoma ozbiljno! S obzirom da je prosean vlasnik psa nekompetentan da postavi dijagnozu odmah odvedite psa kod veterinara. Nemojte uskratiti vodu psu, osim ako povraa. Ako jednom pone ciklus pijenje-povraanje-pijenje i tako u krug, pas e se toliko iscrpeti i dehidrirati da to moe dovesti i do uginua. Da bi se takav ciklus prekinuo, pas se stavlja na infuziju kod veterinara. Zatim mu moete davati po dve-tri kaiice rastvora glukoze i vode, svaka 2 sata u narednih 12 sati. Ako i posle 12 sati pas jo uvek povraa, opet telefonirajte veterinaru. Ne davati psu slane rastvore, jer so tera na povraanje! Davati psu GLUKOZU na usta putem plastinog prica, ali samo uz dozvolu veterinara.

Zadahizusta(halitoza)kodpasa

Kod starijih pasa zadah moe biti posledica itavog niza obolenja unutar usta: zapalenje krajnika (tonzilitis), stomatitis, inficiran zub, kamenac na zubima, labijalni ekcem (to je esta pojava kod panijela). Takoe, zadah moe biti i posledica stomanih obolenja ili sinuzitisa. Kod mlaih pasa moe se dovesti u vezu sa izrastanjem zuba, ali ee je posledica inficiranosti psa crevnim parazitima - glistama. Kod starijih pasa stalna halitoza moe biti posledica hronine upale bubrega. Potraite dobro obrazovanog veterinara koji e pronai pravi uzrok od navedenih. Preispitajte nain ishrane koji praktikujete i preventivno sprovedite redovno davanje ulja kantariona za unutranju upotrebu u hrani, kao i terapije gnjeenim belim lukom u hrani. Ukoliko se ustanovi da ivotinja nije bolesna, moete joj davati hlorofil tablete (1-6 tableta dnevno u zavisnosti od veliine psa, odnosno l tableta na 4-5 kg telesne teine psa).

NAPOMENA Ovo je publikacija Centra za razvoj ekoloke svesti -"Izvor" sa www.well.org.rs . Verzija knjige je 2.o / potra\ite noviju verziju na na[em sajtu. Publikacija je licencirana je pod uslovima Creative Commons Attribution-Noncommercial-Share Alike 3.0 Serbia License.
Dozvoljenoje:

delitiumnoavati,distribuiratiijavnosaoptavatidelo remiksovatipreraditidelo

Podsledeimuslovima:

Autorstvo Morate da navedete ime izvornog autora na nain koji je odredjen od strane izvornog autora ili davaoca licence (ali ne tako to ete sugerisati da vas podrava ili odobrava vae korienje dela). Nekomercijalno Ne moete da koristite delo u komercijalne svrhe. Deliti pod istim uslovima Ako menjate, preoblikujete ili upotrebite delo u svom delu, preradu morate da distribuirate pod istom ili slinom licencom.

Molimo vas da podrite spaavanje ivota ivotinja i uplatite proizvoljan iznos