Prof Marko Munjiza, Nastavna baza za psihijatriju INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE, Beograd, Palmotićeva 37 e-mail: marko.Munjsbb.co.

yu, Web sajt:www.munjiza.com

NAJČEŠĆI SIMPTOMI I SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI

PREDAVANJA ZA LEKARE NA SPECIJALIZACIJI IZ PSIHIJATRIJE, Šk.2007-08. godine

BEOGRAD, 2007

1

NAJVAŽNIJI VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI ZNACI I SIMPTOMI KOJI SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI
Večina autora posle definicije kliničke psihopatologije, njene nuačne zasnovanosti i opisa poremećaja pojedinih psihičkih funkcija, detaljnije analiziraju pojedine kliničke entitet, odnosno psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja.Mišljenja smo da je to oblast kliničke psihijatrije koja daje šiti prikaz i opis kliničke slike,epidemioloških karakteristika, etiopatogeneze i različitih oblika terapije i tretmana ovih poremećaja. Mi se u ovom udžbeniku nismo odlučili za ovaj koncept, već nam je namera da damo prikaz vodećih simptoma i sindroma u psihopatologjji. Zbog toga smo dali pregled najvažnijih simptoma i sindroma u kliničkoj psihijatriji, kao i kraći osvrt na socijalnu patologiju i psihopatologiju, psihopatološke poremećaje kao posledidicu psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku, tj. zaravljenje,nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj, demencija, distimični poremećaj, intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih, opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja, shizofrenija, schizoidni poremećaj ličnosti.shizotipalni poremećaj ličnosti, velika depresivna epizoda.

1) Abecedni redosled najvažnijih simptoma u opštoj psihopatologiji
1.Agresivno ponašanje, 2.Anhedonija, 3.Anksioznost, 4.Antisocijalno ponašanje, 5.Apatija, 6.Beg ideja, 6.Depersonalizacija i derealizacija, 7.Depresivno raspoloženje, 8. Dezorganizovani govor, 9.Dobijanje na težini, 10. Grandioznost, 11.Gubitak na težini, 12 .Halucinacije, 13.Hipersomnija, 14. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima, 15. Izbegavajuće ponašanje, 16. Katatonija, 17. Nekritično druženje, 18. Neodlučnost, 19.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi, 20. Nesanica, 21. Nesposobnost održavanja pažnjeslaba koncentracija, 22. Nestabilne emocije, 23.Oblaćenje odeće suprotnog pola, 24.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai, 25. Ograničeno odlaženje od kuće, 26. Patološko laganje, 27.Oštećeno rasudjivanje, 28.Oštećenje apstraktnog mišljenja, 29. Oštećenje pamćenja, 30. Paranoidne ideje, 31. Perzistentne smetnje identiteta, 32. Potreba da se govori, 33. Povišene radne, socijalne ili seksualne aktivnosti, 34.Povišeno raspoloženje i euforija, 35. Prekomerni abuzusi hrane, 36. Psihomotorna agitacija, nemir, 37. Psihomotorna usporenost, 38. Rasejanost, 39. Razdražljivost, 40. Namerno izazvano povraćanje, 41. Samopoverdjujuće ponašanje, 42. Suicidalne ideje ili pokušaji, 43. Seksualne smetnje, 44. Smanjenje energije ili umor, 45. Snažno dezorganizovano ponašanje, 46. Socijalna izolacija, 47. Sumanutost, 48. Teškoće govora, 49. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo, 50. Zaravljene, aplatirane, sužene ograničene emocije.Za većinu navedenih simptoma u posebnom dotatku navest ćemo najčešće psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja kod kojih se oni javljaju kao vodeći znaci i simptomi.

2

U ovom delu udžbenika dajemo osvrt na najčešće simptome i poremećaje gde se oni najčešće javljaju. Zbog pojednosavljiva teksta odlučili smo se za koncizan pregled u vidu pregledne tabele i kraći deskriptivni opis naročito važnijih psihopatoloških sindroma.

Red-ni br.
1.

Psihijatrijski znaci i simptomi
Agresivno ponašanje

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji ponašanja u kojima se pojedini znaci i simptomi najčešće sreću
Akutni stresogeni poremećaj.Antisocijalni poremećaj ličnost,.Delirijum,Demencija,GraničniPL, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom kod zloupotrebe PAS,Kkratkotrani psihotični poremećaj, Manična epizoda, Paranoidni Pi,Poromećaj ophodjenja, Postraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformi poremećaj, Shizofrenija, Patloška lažljivost (pseudologija fantastika),Perzistentni poremećaj indentiteta i Socijalna izolacija. Akutni stresni poremećaj, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom na PAS, Mešovita epizoda BAP(bipolarnog afek. poremećaja),Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnom simptomatologijom, Postramuatski sresni poremećaj, Shizoafektivni poremećaj, Shizofrenija, Shizoidni i shizotipalni PL,Velika depresivna epizoda. Agarofibija bez paničnog napad, Akutni stresni poremećaj, Anksiozni poremećaj uslovljen PAS, Anksiozni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Separacioni anksiozni poremećaj, Delirijum, Generalizovani anksiozni poremećaj, GraničniPL, Hipohondrija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, IzbegavajućiPL,OpsesivnokompulsivniPL, Panični napadi. Poremećaj sheme tela, Postraumatski stresni poremećaj, Socijalna fobija, Somatizacija, Specifična fobija, Sumanuti poremećaj, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Antisocijalno ponašanje dece i adolescenata, Antisocijalno ponašanje odraslih, Hipomanična epizoda, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija PAS, Kleptomanija, Manična epizoda, Mešovita epizoda BPA,Zavisnost ili aspt. sindrom PAS, Piromanija, Poremećaj ophodjenja, Poremećaj prilagodjavanja sa njama ophodjenja, Poremećaj ličnosti zbog lošeg nija, opšteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofr䁥 Perzistentni sumanuti poremećaj Akutni stresni poremećaj, Ciklotimni poremećaj, Delirijum, Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Postraumatski sresni poremećaj,PL zbog opšteg zdrav. stanja, Sch, Velika depresivna epizoda Ciklotimićni poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, Manična i Mešana epizoda kod BAP, Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS Agarofobija bez paničnog poremećaja, Depwersonalizacioni poremećaj, Disocijativni poremećaj identiteta, GraničniPL, Intoksikacija PAS, Panični napadi, Perzistentni poremećaj percepcije uzrokovan halucinogenima, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija Ciklotimični poremećaj,Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, Kratkotrajni psihotični poremećaj, Mešovita epizoda BAP, Opsesivnokompulzivni poremećaj, Panični poremećaj, Poremećaji ishrane, Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem, Poremećaj prilagodjavanja sa anksiozno-depresivnim raspoloženjem, Posttraumatski stresni poremećaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj,

2.

Anhedonija

3.

Anksioznost

4.

Antisocijalno ponašanje

5.

Apatija

6. 7.

Beg ideja Depersonali-zacija ili derealizacija

8.

Depresivno raspoloženje

3

9.

Dezorganizo-vani govor, nesuvislost Dobijanje na težini

10.

Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, kratkotrajni psihotični poremećaj, Manična i mešovita epizoda, Mešani poremećaj jezičkog izražavanja, Shizoafektivni, Shizofreniformni poremećaj i Shizofrenija Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Mešovita epizoda, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda

11.

Grandioznost

12. 13.

Gubitak na težini Halucinacije

14.

Hipersomnija

15.

Zloupotreba medjuljudskim odnosima izbegavajuće ponašanje Katatonija

u

Delirijum,Demencija,Hipomanična epizoda,IntoksikacijaPAS, psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda, narcistički PL, raspoloženja prouzrokovan PAS, zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, poremečaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni p Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj Mentalna anoreksija, Distimični poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična ili mešana epizoda, Perzistentni poremećaj percepcije uszorkovan halucinogenima, Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, velika depresivna epizoda, Umišljeni poremećaj, Simulacija. Delirijum, Distimični poremećaj, Hipersomnija kod drugih mentalnih poremećaja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Narkolepsija, Parasomnije, Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja, Poremećaj spavanja uslovljen PAS, Poremećaj spavanja vezan za disanje, Poremećaj spavanja zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, primarna hipersomnija, primarna insomnija, Shizoafektivni, sihozofreniformni i shizofreni poremećaj,Neodredjeni štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Ciklotimni poremećaj, Granični PL, Hipomanična epizoda, Intokasikacija PAS, manična i mešana epizoda, Narcistički PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, patološko kockanje, Poremećaji ophodjenja, Simulacije, Umišljeni poremećaj

16.

17.

18.

Nekritično druženje

19. 20.

Neodlučnost, Ambivalenicija Bezosećajnost na Antisocijalni PL, Aspergerov sindrom, Autistični poremećaj, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, Narcistički PL, Zavisnost na osećanja drugih ljudi

Akutna distonija zbog neuroleptika, Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda kod BAP, Maligni neuroleptički sindrom, Medikamentozni parkinsonizam,Shizoafektivni i shozofrenoformni poremećaj,Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremećaj, Demencija, Hipomanična epizoda, Histrionični PL, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Poremećaj reaktivnog vezivanja u dojenačkom ili ranom detinjem periodu, PL zbog opšteg zdravstvenog stanja Demencija, Distimični poremećaj, Opsesivno-kompulsivni PL, Zavisni PL, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, Velika depresivna epizoda.

PAS, parafilije, Patološko kockanje, Poremećaj ophodjenja, Rettov sindrom, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj,

4

Disocijativni poremećaj identiteta. Generalizovani anksiozni poremećaj. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Nočne i nočni strahovi more. sindrom na PAS. Granični PL. Poremećaji spavanja zbog disanja. Distimični poremećaj. Disocijativne fuge. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Shizoafektivni. Shizoafektivni Shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Paranoidne ideje 32. stanja. Insomnija povezana sa drugim mentalnim poremećajima. Poremećaj polnog identiteta. Intoksikacija i/ili apst. Velika depresivna epizoda Akutni stresni poremećaj. Delirijum. stanja. Posttraumatski stresni poremećaj. Poremećaj ophodjenja. Rettov sindrom Agarofibija bez panike. Postraumatski sresni poremećaj. Umišljeni poremećaj 27. velika depresivna epizoda. sindrom na PAS. sindrom na PAS. Mesečarenje (somnabulizam). Nesposobnost održavanja pažnje/slaba koncentracija Nestabilne emocije 23. Antisocijalni PL. 33. 24. Izbegavajući PL. Hipomanični poremećaj. Hipomanična epizoda. Transvetitski fetišizam Aspergerov sindrom. Nesanica 22. Sumanuti poremećaj Disocijativna fuga. shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. zaključivanje 29. Paranoidni PL. Mešovita epizoda BAP. Dosicijativni poremećaj identiteta. Somatizacija. Akutni stresni poremećaj. 30. Patološko kockanje. Manična i mešovita epizoda BAP. Intoksikacija PAS. Demencija. Simuliranje. Ciklotimni poremećaj. Velika depresivna epizoda. sindrom na PAS. 26. Shizoafektivni. Poremećaj ophodjenja. Patološko laganje (pseudologija fantastika) AntisocijalniPL. Shizoafektivni i Shizofreniformni 5 . Hipomanična epizoda.Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Shizoafektivni. Demencija. Intoksikacija i/ili apst. 25. Velika depresivna epizoda. logoriočnost Kratkotrajni. Porermećaj spavanja zbog zloupotrebe PAS. Shizoafektivni. sindrom na PAS.21. Poremećaj reaktivnog vezivanja u detinjstvu. Socijalna i specifična fobija. sindrom na PAS. Delirijum. Deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj. Granični PL. Disocijativna amnezija. Velika depresivna epizoda. tranzitorni psihotični poremećaj. Konverzivni poremećaj. Sumanuti poremećaj. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Delirijum. Anksiozni separacioni poremećaj. stanja. Oblačenje odeće suprotnog pola Osustvo igre ili nenormalne socijalne igre u ranom detinjstvu Ogranićeno odlaženje od kuće Shizoidni i shizotipalni poremećaj. 28. Problem identiteta. Zavisnost ili zloupotreba PAS.Ciklotimni poremećaj. shozofreniformi i shizofreni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Demencija. Mentalna retardacija. Insomnija zbog lošeg opšteg zdrav. Distimični poremećaj. Ciklotimni poremećaj. manična epizoda. Indukovan psihotični poremećaj. stanja. Posttraumatski stresni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Delirijum. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav.ne-kritično Demencija. shizofreniformi i shizofereni poremećajShizotipski poremećaj. Velika depresivna epizoda Ciklotimni poremećaj. Amnestički poremećaj. Primarna insomnija. Oštećenje apstraktnog mišljenje Oštećenje pamćenje 31. neodredjeni štetni efekti lekova. Panični poremećaj sa agarofobijom. Intoksikacija i/ili apst. Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja. Delirijum. Autistični poremećaj. Mentalna retardacija. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. Generalizovani anksiozni poremećaj. Dezintegratvni poremećaj u detinjstvu. Manična i mešana epizoda. Intoksikacija i/ili aspt. Demencija. Paranoidni PL. Oštećeno. manična i mešovita epizoda BAP. Velika depresivna epizoda Delirijum. Delirijum. shizofreniformni i shizofrene poremećaj. Perzistentne identiteta smetnje Povećan impuls za govorom. granični PL. manična i mešana epizoda BAP. Amnestički poremećaj. Hipomanična epizoda. Akutni stresogeni poremećaj. Schizotipski PL. Shizoafektvni.

Seksualna zloupotreba. Sumanuti poremećaj. stanja. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. Shizofrenoformi i Shizofreni poremećaj. Poremećaji ophodjenja. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Poremećaji sa stereotipnim pokretima. Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. manična i mešovita epizoda BAP. nemir Psihomotorna usporenost. Problemi u odnosima. Velika depresivna epizoda Averzivni seksualni poremećaj. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. Granični PL. Demencija. Trihotilomanija. Promena 6 . Neodredjeni somatoformni poremećaj. radne i seksualne aktivnosti (Povišeni voljnonagonski dinamizmi) Povišeno raspoloženje. Hipomanična epizoda. Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS. Smanjenje energije ili umor zbog PAS. Intoksikacija i/ili apst. Hipomanična epizoda. Primarna hipersomnija. Neodredjeni štetni efekti lekova. Posttraumatrski stresni poremećaj.nale-tima" Akatiza uslovljena lekovima. Granični PL. Poremećaj ophodjenja. sindrom zbog PAS. Prevremena ejakulacija. Hipomanična epizoda. Distimični poremećaj. Delirijum. promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Poremećaj prilagodjavanja. Poremećaj sek. 40. libida. Deliriju.34. manična i mešana epizoda BAP. Narkolepsija. Velika depresivna epizoda. Shizoafektivni. Bulimija nervoza. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima Disocijativni poremećaj identiteta. 42. manična i mešovita epizoda BAP. Patološko kockanje. Intoksikacija i/ili apst. Parafilije. sindrom agitacija. Akutni stresni poremećaj. Psihoseksua-lne smetnje 45. Dispareunija. euforija poremećaj. Distimični poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj. Mešovita epizoda BAP. sindrom na PAS. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. Seksulani mazohizam. Intoksikacija i/ili apst. Hipomanična epizoda. Intoksikacija i/ili apst. Shizofrenija. Intoksikacija sa PAS. Generalizovani anksiozni poremećaj. Mešovita epizoda BAP. 39. Distimični poremećaj. Delirijum.erektilna disfunkcija. Deficit pažnje/ Hiperaktivni poremećaj. Seksualne smetnje prouzrokovane PAS. sindrom zbog PAS. Manična i mešovita faza BAP. Antisocijalni PL. Vaginizam. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. koncentracija Razdražljivost slaba Ciklotimni poremećaj. Simuliranje. Ciklotimni poremećaj. Namerno povraćanje izazvano Samopovre-djujuće (parasuici-dalno) ponašanje Pokušaji samoubistva. ejakulacija prekoks. Poremećaji spavanja vezani za disanje. Granični PL. stanja Abuzusi hrane "Preždera-vanje u atacima. Delirijum. Poremećaj raspoloženja prouzrokovan PAS. Generalizovani anksiozni poremećaj. Manična ili mešovita epizoda BAP. Poremećaj orgazma kod muškaraca/žena. Pervazivni razvojni poremečćaj. Mentalna anoreksija. Ciklotimni poremećaj. 37. Shizoafektivni. Tentamen suicidi 43. stanja.uzbudjivanja kod žena. Mentalna retardacija. Sumanuti poremećaj. 38. Kratkotrajni tranzitorni psihotični poremećaji. Shizoafektivni.impotencija. 36. sindrom na PAS. Seksualne smetnje zbog opšteg zdrav. Shizoafektivni. Ciklotimni poremećaj. Granični PL. Demencija. Anoreksija nervoza (Mentalna anoreksija). Medikamentozni parkinsonizam. Hipomanična epizoda. Psihomotorna Demencija. Simuliranje. Poremećaj osećanja boli. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima. 41. Poremećaji erekcije kod muškaraca. Intoksikacije i/ili apst. 35. inhibiranost Rastrojenost. Parasmonije. Poremećaj prilagodjavanja. poremećaj sa smanjenjem seksualne želje. Velika depresivna epizoda. 44. Bulimija nervoza. Velika depresivna epizoda. Povišene socijalne. sindrom na PAS.

slike 7 .Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. Poremećaj sheme tela. Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. 48. U prethodnom poglavlju psihijatrijsi znaci i simptomi razmatrani su u kontekstu poremećaja pojedinih psihijčkih funkcija. Manična i mešovita faza BAP. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Aspergerov sindrom. sindrom na PAS. Shizoidni i Shizotipalni poremećaj Delirijum. Shizofrenija. promena ličnosti zbog opšteg zdrav. To naravno ne znaći da i drugi psihijatrijski znaci i simptomi nisu važni u kliničkoj praksi. Sumanuti poremećaj. Anoreksija nervoza (mentalna anoreksija). Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti. Rett-ov poremećaj. Autistični poremećaj. Rett-ov sindrom. Shizoafektivni i Shizofreniformi poremećaj. Hipohondrija.sindrome (grupe simptoma). stanja. Intoksikacija i/ili apst. Problemi sa apetitom. Shizoidni PL.. Autistični poremećaj. Izbegavajući PL. tranzitorni psihotični poremećaj. Velika depresivna epizoda. Cilj ovog poglavlja je da se da prikaz za samo klinički važnije znakove i simptome kako za lašče snalaženje u dijagnostici psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Opsesivno-kompulsivni PL. Shizofrenija. Shizofrenija. Intoksikacija i/ili apst. Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS. Shizotipalni PL. Fonološki poremećaj. U kliničkoj praksi takodje je značajno koji od navedenih znakova i simptoma se javljaju kod pojedinih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Generalizovani anksiozni poremećaj. Konverzivni poremećaj. Mešoviti poremećaj jezičkog sporazumevanja i izražavanja. Kratkotrajni. Intoksikacija i/ili apst. Delirijum. Demencija. Somatizacija. demencija. tako i za diferencijalnu dijagnozu ovih stanja. Problemi sa govorom 50. stanja. Demencija. Shizofrenija. Indukovani psihotični poremećaj. Psihotični poremećaj uslovljen PAS. Akutni stresni poremećaj. sindrom na PAS. Bulimija nervoza. Oni se u svakodnevnoj kliničkoj praksi ipak mnogo redje sreću. Shizofrenija. Mešovita epizoda BAP. Kratkotrajni. stanja. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Distimični poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. ličnosti zbog opšteg zdrav. Velika depresivna epizoda. B) VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI U ovom delu tekstu navedeni su važniji sindromi u kliničkoj psihopatologiji. Poremećaj jezičkog izražavanja. Aspergerov poremećaj. Mucanje. Intoksikacija i/ili apst. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih mogle objasniti Zaravljene/ sužene/ ograničene emocije 51. Sumanuti poremećaj. Psihotični poremećaj zbog PAS. Ovde ćemo navesti u tabelarnom obliku samo 50 važnijih znakova i simptoma. Veoma ozbiljno dezorganizo-vano ponašanje Socijalna izolacija 47. Shizofrenija. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Panični napadi. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. sindrom na PAS. Delirijum. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Poremećaj osećanja bola. tranzitorni psihotični poremećaj.46. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Posttraumatski stresni poremećaj. Anksiozni poremećaj zbog separacije. Konverzivni poremećaj. Demencija. Tik. Shizofrenija. Velika depresivna epizoda. sindrom na PAS. Velika depresivna epizoda. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Sumanutost 49. Neodredjeni šetetni efekti lekova. Velika depresivna epizoda. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do početka 21 veka. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu.

agresivnošću i sl. orjentacije. povišenom afektivnom tenzijom. okolinu ili materijalne vrednosti.iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim. gubitkom apetita.sindroma. nekomunikativnošću. te na ovo uvek treba obratiti pažnju u okviru dijagnostičkih potreba. Zbog toga se terapija u početku ne vodi prema nozološkim kategorijama u dijagnostici. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije. inteligencije.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. neistrajnošću i sl. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu. Večina psihijatrijskih sindroma zbog manifestne ili latentne opasnosti po bolesnika. padom volje i interesovanja.Tako govorimo o schizofrenoj slici. npr. Formiranje preciznog dijagnostičkog stava prema nozološkim kategorijama u psihijatriji najčešće je vezano za duževremeno praćenje bolesnika i korišćenje raznih pomoćnih metoda. psihijatrijske sindrome neki autori dele na dve grupe: 1.Bez obzira na pomenute varijacije.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova. a i stručni zadatak. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV. encefalitisa. koja se u kliničkoj slici manifestuje tzv "negativnim" psihopatološkim fenomenima: opštom usporenošću. volje. Simptomima ili znakovima bolesti.U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem. 4. Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja.jer se čini. libida.bolesti i bolesti kao nozološke jedinice. 1.simptoma. Mi danas ostajemo. koje lekar daleko lakše uočava. u sferi somatskog i posebno neurološkog kao što je i prikazano u prvom delu ovog priručnika. nagona. Neproduktivni sindromi. 2. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i 8 . Produktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji ekscitacija koja se u kliničkoj slici manifestuje produkcijom tzv pozitivnih psihopatoloških fenomena: halucinacijama. opažanja. emocija. psihomotornim nemirom. 3. opštom uzbudjenođu. Radi lakše orjentacije u "sindromskoj dijagnostici". da na osnovu simptoma. okolinu i imovinu pripada urgentnoj psihijatriji. tumora. a zatim i prepoznaje kao sindromsku celinu u okviru postoječih psihijatrijskih ispoljavanja.nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti. Neproduktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji inhibicija. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku. S druge strane večini duševnih bolesnika sa jednim ili više psihijatrijskih sindroma mora se ordinirati terapija često puta po hitnom postupku iz razloga što predstavljaju opasnost po sebe. I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana. shvatanja. druge.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i na taj način. sumanutostima.Svaki vodeći sindrom predstavlja u suštini karakterističnu kombinaciju dominantnih simptoma. Treba istaći da "kliničke slike" obe grupe ovih sindroma da se mogu sresti u svim varijacijama od najlakših do najtežih.Težnja svakog lekara psihijatra. somatskih. ravnodušnošću ili depresijom. imaju karakter odredjene tipičnosti. mišljenja. već prema tzv "vodećim sindromima" psihoze i/ili drugog mentalnog poremećaja ( target sindrom). Produktivni sindromi i 2. Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka. od koji ni danas nisu upoznati. kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju.

otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije.optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je).Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost).delirantni sindrom. gde se gubi potpuno sećanje.motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću.Halucinacije su često praćene strahom. 3) Sindrom poremećaja percepcije 1.b) dezorijentacija u vremenu.oniroidni sindrom(obilje fantazija).nerealna. verbigeracijom.Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja). bojažljivošću.U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi.3. 3. inhibicija motorike do stepena stupora.optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju). Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1. uznemirenost praćena panikom. 2)Emocionalni sindromi: 1. I PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA RUSKIH AUTORA IZ KASNIH 60-TIH I TOKOM 70-TIH GODINA XX VEKA 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline. ubrzan tok misli. 4.poremećena je i percepcija prostora i vremena.koji se odlikuju 9 .Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje. motorni nemir.d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci).mestu i prema drugim osobama.deja vue.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno.oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti).sumračni sindrom( prekid toka svesti.c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano.Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje. Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja.marko i mikropsija. javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice. 5.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja.stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno. apatični sindrom.2. 2. 3. amnezija.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski. strahom.Mešani sindrom.deja vecu. a pod uticajem sumanutosti.jamais vu.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija. 2.

prisilna sećanja.za sumanutost uticaja i proganjanja. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji. shizofreni.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline. vode sa njima diskusije.afekta i delatnosti. halucinacija.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija. pojava cenestopatija. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno.kod njega se remeti percepcija telesne sheme.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti. propasti sebe i sveta. 5) Deluzioni sindromi 1. prisilno prekidanje misli. 5. 4. 10 . pretvaranje misli u unutrašnji govor.Javlja se bez pomućenja svesti.Stupor: psihogeni. misli. već nešto što se javlja neovisno od njega.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam. aktivnosti.koji se upliće u ličnost pacijenta. pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma. voljom nekoga sa strane. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu.Boesniku izgleda kao da ne postoji. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima. 4) Sumanuti sindromi 1. depresivni.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike. ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza". 4. organski. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja. 3. polimorfnija. Najčešći je kod schizofrenije. prisilne misli. uverenje da drugi znaju njegove misli. Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem.uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti. Ovde se ubraja automatsko mišljenje.otudjenjem svojih misli. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter. protestuju. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika. utoliko je formiranje sumanutosti manje. ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije. unutrašnjih glasova. prisilne slike. bolesnika.osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja. ozvučenje sopstvenih misli. osećanja.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli. 2.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija.

Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali. 3.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje. straha i radnji.Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti. afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma. debilnost. afektiviteta i sl. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci.Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću. idiotija i kretenizam.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja. teška. stereotipija.duboka i mentalna retardacija neoznačene težine. 8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji. 3.imbecilnost i teška. 4. svojoj bolesti. već se radi o astenizaciji psihe.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom. eholalija.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. katalepsija. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera.u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1.).ili klasična podela na: umerena. 2. na pr. tako i prema okolini. dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja. ehopraksija. težom.Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja. impulsivne radnje).umerena. Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi. 2. srednja. 1.fiziološka tupost.2. grimasiranje. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti. ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika. 11 . vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja). mutizam.

koliko imaju ruku. stoje. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. koliko im je godina.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše.leže čuteći i nepokretno. negativizam. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena. Oni dugo zadržavaju jedan. Kataleptički napadi. odnosno katatona pomama. na ubode ne reaguju. danima mogu da leže u krevetu. koriste s njima. Od hrane se ne odriću i čisti su. pa ako im se to dozvoli. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam.9) Sindromi vezani za poremećaje ličnosti Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse. Boesnici ne znaju svoje ime.sindrom približnih odgovora. b) nemogućnošću stvaranja i održavanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c) nemogućnošću prihvatanja odredjene socijalne uloge. grand mal napad. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života. Obično na pitanja daju besmislene odgovore. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. Parcijalni epileptički napad. Ovde spadaju:Veliki. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski. često bizaran položaj. često padaju u stanje stupora. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija. njihova disharmoničnost.Medjutim. Histrionični napadi. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom sindromu. koji ase karakteriše trijasom: a) asocijalnim ponašanjem. Mimika je jednolična. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i 12 . 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje. Djeksonovi napadi. poremećaji u perifernoj cirukalciji.aktivni negativizam. tj strukture ličnosti. pošto su te osobenosti. Odbijaju da hodaju. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike. prstiju. karakteristike svojstva karaktera. tzv. Narkolepsija. tj odbijanje svake sugestije sa strane. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. sede. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. osobenosti poremećaja ličnosti.

Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar. ehopraksiju. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara).viće udara. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. simptomatskih psihoza. steroida i sl.pseudokatatoni stupor. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. hroničnih organskih psihosindroma.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. motornu docilnost i sl. katatonom sindromu. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj. eholaliju. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja.ruši i slično. zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika.disiranog misaonog toka. ali je znatno dužeg trajanja od njega. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. cikloserine. cocain. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma. loxapine. disulfiram. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno. histrioničnih stanja.1904).b) psihopatološke posledice 13 . Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza. odaje punu svesnost i bistrine.razbija. epileptičnih stanja. Posebno je interesantan tzv. piperazin. II PSIHIJATRIJSKI SIMPTOMI I SINDROMI DOMAĆIH AUTORA U DRUGOJ POLOVI XX VEKA 1. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. zatim kod mentalno retardiranih osoba.pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku. poremećaj je nazvan parafrenijom. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja"). koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. baclofen.Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu. stereotipije. prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. negativizan. flufenazin. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol. prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju. Bolesnik je izrazito logoroičan. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika. neorganizovanom hiperaktivnošću.

Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične.demijelizacionih bolesti.da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome. 2.difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu. zavisno od toga da li je lezija i oštećenje moždanog tkiva 14 . govor.osiromašenje mišljenja. Zatim se razvijaju afektivni poremećaji u obliku nestabilnosti afektivnih reakcija.Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja. sindromi demencije mogu se podeliti na grupu trajnih. Do sada je napotpuniju definiciju ovog sindroma da Ej koji demenciju smatra za "duboko" globalno i progresivno psihičko propadanje.depresija.1.pospanost.teškoće shvatanja i pažnje.žedj. vrednosti.).Akutne imaju najčešće delirantne. U odnosu na terapiju i mogućnosti reparacije. koje menja osonvne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje.potreba topline i hladnoće.afektivna labilnost. Sindrom demencije može da predstavlja najteži oblik dehumanizacije čoveka i degradaciju njegovog celokupnog psihičkog života.O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu.hronične imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom).seksualni nagon i sl.sna...katatone i slike slične stanjima konfuzije.amentne. ireverzibilnih i privremene. Najpre se u "širokom krugu" razaraju preduslovi inteligencije.halucinatorne. u prvom redu shvatanje. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike.motiva-glad. 1.gubitak afekta i dr. rušeći njena znanja. pamćenja.smanjenje inicijative i volje.Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca.kod trauma mozga. ali progredijentnog oštećenja ličnosti. shvatanja.da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike. One mogu da se podele na globalne i lakunarne.c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom).Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNSa:tumori.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja.gubitak energije. gubitak inventara znanja. Kod progresivnog moždanog procesa.pamćenje.osustvo pažnje i impulsivnost).umor.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona. reparabilne. Kardinalni poremećaji zahvataju mnestičke funkcije.akutna stanja anoksije i sl.pokreta. u razvijenom stadijumu kod dementnog sindroma nastaje oštećenje celokupne inteligencije. upamćivanja i sećanja. zapamćivanje i pamćenje za dogadjaje novijeg datuma.od njene lokalizacije i slično. kao prisilni plač i emocionalna inkontinencija. Kao posebna vrsta u litetaturi se navodi shizofrena demencija. Postoje mnogobrojne definicije demencije.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta. Hronični organski psihosindrom Bleuler-a Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu postepenog.gubita intelektzalnih sposobnosi). Ona može da obuhvati celokupnu ličnost čak i do njene strukture "razumnog bića". etičkog shvatanja. ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio.a s druge strane je zabeležio. sposobnost procenjivanja i adaptacije na socijalnu sredinu. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona. upamćivanje.

nazivaju ga pogrdnim imenima. Nju odlikuje oštećenje svih psihičkih funkcija i koja ima kvalitet globalne demencije. Auditivni halucinatorni sadržaji. pre svega kod paranoidne schizofrenije. koja se pojavljuje u samom početku obolenja i ista se objašnjava regresijom i nemotivisanošću pacijenata da saradjuju i molekularna shizofrena demenciju. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja. redje kod neuroluesa. predočavaju mu lošu sudbinu. Kod globanog oblika dementnog sindroma oštećenje intelektualnih funkcija je ravnomerno i progresivno. Za teške slućajeve shizofrene demencije je karakteristično da su mnogi od svih misli i postupaka defektni. afektiviteta i ponašanja. Ispitivanjem inteligencije kod ovih pacijenata mogu se dobiti sasvim dobri rezultati. Najlakše slućajeve demencije kod shizofrenog oboljenja odlikuje slabost rasudjivanja. Neki autori ovaj oblik sindroma demencije dele na shizofrenu u užem smislu. premda se isti pacijenti u kontaktu sa realnim problimima pokazuju kao nesposobni. Sindrom tzv. su bezlični. kod reaktivnih i endogenih depresija. uz obično "razumno" ponašanje sa povremenim ispoljaavanjima koja imaju kvalitet dementnih. i sl. treba da se tretira u skladu sa principima lečenja shizofrenije.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom. dementan odgovor na relativno jednostavno zadatak ("bizarnost demencije"). Zanimljiv je i pojam presbiophrenije kada je reč o sindromu demencije. afektivna ili parademencija. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara. dok kod lakunarnog oblika pojedine funkcije više. 5.difuzno ili žarišno.Tako. parafrenije i paranoje.Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti. Karakter glasova se odnosi na bolesnika: rugaju mu se. ipak. ogovaraju ga. ismejavaju ga. sistematizovane ili nesistematizovane. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji. Od takvog pacijenta povremeno se može dobiti visoko inteligentan odgovor na veoma težak ili lak zadatak. povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama. za razliku od auditivnih halucinacija. već su najznačajniji poremeća mišljenja. Alkoholna halucinoza npr. Ove se akutni oblik. Hronična halucinoza u uslovima alkoholne apstinencije. a pojedine su manje oštećene. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. nije karakteristično i najupadljivije postojanje poremećaja pamćenja ili drugih preduslova inteligencije. koja se javlja u završnoj fazi bolesti. kod moždanih organskih psihosindroma. Presbiophrenia. ili kako se još naziva staračka shizofrenija. Karakteristiku ovog oblika demencije čini s jedne strane mentalna deterioracija. je oblik demencije koji se javlja prvonstveno kod žena. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. iskazani su u trećem licu. a s druge strane elemnti Korzaskov-ljevog sindroma.paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika. razlikuje specifičnođću perceptivnih psihopatoloških fenomena. 3.Sindrom poremečenih motiva i nagona 15 . u tesnoj je vezi sa shizofrenijom. shizofrene demencije ili kako se još u literaturi naziva Vezanička. tj. kao ni oštećenja znanja. Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti. 4. ali da je pri tok od sporednog značaja da li je pri tom zadatak lak ili težak. ćudljiva. a povremeno nelogičan.

Osnovne negativne posledice nerazrešene frustracije ogledaju se u agresivnom i anksioznom reagovanju. Pod adekvatnim reagovanjem se podrazumeva pribegavanje realnom. racionalnom načinu rezrešavanja konfliktne ( frustracione) situacije ili savladjivanju barijere na putu ka ostvarenju cilja. Pojam "neurotskog kompleksa" obuhvata afektivno opterećene psihičke sadržaje. na frustracije se reaguje adekvatno ili neadekvatno. osuječenje odnosno neispunjavanje izvesnih želja. Ekscesivne frustracije dovode do stvaranja potisnutih pulzija koje ostaju izolovane i kao takve nezavisno šalju svoje buntovne. Agresivne težnje su životna potreba a nastaju kao reakcija na frustracije. osujećenjima. fiksirane. a koje mogu biti u samoj ličnosti ili izvan nje. Ranija prevelika tolerantnost pa i popustljivost može učiniti jednu osobu nesposobnom da podnese kasnije frustracije. 6. odnosno regresije. takva deca nisu naučila da podnose frustracije. Najčešća i najtipičnija reakcija na frustracije je anksioznost. one predstavljaju značajan deo svih čovekovih pulzija. Ova aktivnost odvija se sa negativnim posledicama ili bez njih. motiva i postavljenih ciljeva. Ovakva psihička doživljavanja u stanjima neuodluičnosti. pa i najblaže pritiske i osujećenja doživljavaju kao traumatizirajuće. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost. u čoveku pokreće adaptacioni mehanizami koji suzbijaju frustraciju. koji se u poslednje vreme ne polazi od toga pojma.Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva. barijere koje se stalno suprostavljaju zadovoljenju unutrašnjih potreba čoveka. Umesto zaključka želimo da naglasimo da frustracije dovode do porasta psihičke tenzije. ambivalencije. Izvori snažnih ftrustacija mogu biti sukobi različitih motiva. oba sindroma su od velike praktične važnosti. Kao moguća posledica frustracije (osujećenja) navodi se proces fiksacije. simptomi psihoze. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom. s obzirom na toleranciju Ega nastaju kada su frustracije i traume mnogo burnije. sa tendencijom da se otcepljuju i samostalno organizuju i sa sposobnošću autonomnog funkcionisanja. Kada je u pitanju subjektivno reagovanje na frustracije treba istaći da ima ljudi koji su više ili manje frustraciono tolerantni. uznemiravajuće poruke i impulse iz nesvesnog u svesni deo psihe. Dinamičkom igrom tenzije dolazi do potenciranja unutrašnjih pulzija. Ego se potpuno okreće od stvarnosti i prepušta se dominaciji sadržaja iz Ida. Po psihodinamskoj definiciji kompleks treba shvatiti kao izraz "zgusnute.tj. frustracijama. 16 .Inače. već se u tumaćenju konflikta više polazi od pojma odbrane ega protiv nagonskih puslija i osećanja. u cilju rasterećenja frustracije. pomerene i preradjenje konfliktne situacije".Dugotrajne frustracije kao specijalna vrsta prolongirane psihičke tenzije dovodi do pojave sindroma apatije.Za razliku od neurotskih. Pod frustracijom se podrazumeva nepovoljna psihička doživljavanja u sitacijama kada neka osoba trpi neuspehe. Ljudi su različito otporni na frustracije. Sama frustracija deluje iznenadno ili prolongirano i prikriveno. O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja. Najčešći simptomi kog ovog sindroma su: frustracije. Ranije se u psihodinamskim tumaćenjima često koristio pojam konflikta. ukočenost i neuvidjavnost. Otuda potiče pojan frustracione tolerancije ("praga") koji označava otpornost jedne osobe prema neuspesima. nereaktivnost. kao osnovni više se ne smatraju samo seksualni nagon. nazivaju se konfliktima. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene. odnosno osujećenje nagonskih potreba.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. Isto tako preterana "razmaženost" dece dovodi do skoro uvek do sniženja frustracionog praga. već ne samo seksualni već i agresivni impulsi. konflikti i kompleksi. Do frustracije dovode prepreke. borbe unutrašnjih motiva. i dovode do mnogo dubljih fiksacija i regresija. To znaći da se. koja raspolaže svojom dinamikom i energijom. Od afekata se razlikuju dugotrajnim delovanjem na čovekovo ponašanje jer su po pravilu od bitnig značaja za čoveka. nesvesnog dela psihe ili se poistovećuju s njim.

inertnosti. osobe u katatonom stuporu mogu iznenada da predju u stanje katatone pomame. koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije. kada bolesnici ruše sve pred sobom i napadaju koga stignu.koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom). kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. Kod katatonog stupora često se vidja fenomen tzv voštane savitljivosti ( flexibitas cerea).postoji kod osoba. Takodje su moguće i optičke halucinacije. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči"). za koje se veruje da često imaju simboličan karakter. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente. Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije. pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma. To je pojava kada bolesnik može dugo ( znatno duže nego zdrava osoba) da zadri deo tela u jednom položaju. Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme. odštete ili pomoći. Ako mu se izvuće jastuk ispod glave.medjutim. Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno.7. Vidja se kod shizofrenih bolesnika ( katatoni stupor). koji se manifestuje naglim usporenjem ili kočenjem misanog procesa. Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti. 8. u stanjima depresije. Katatoni sindrom Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv. ali i pod dejstvom snažnih afekata.ispitni stupor. kod demencije. zakočenost (posebno stanje je stupor).Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi. histerije. kod epilepsije. Ova pojava se naziva katalepsijom. on zadržava glavu u položaju kao da ima pod glavom nevidljiv ( vazdušni )jastuk. emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. 9. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. floridnih i negativnih simptoma. Simptomatologija 17 . Stupor je sindrom koji se karakteriše ukočenošću tela i izostankom reakcije na spoljne draži zbog minimalnog ili sasvim isključenog ispoljavanja volje. U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije.

i sebe počne doživljavati kao biće potpuno odvojeno od ostalog dela stvarnosti. ubog čega često zaluta. Kratko rečeno sindrom hospitalizma ili instuticucionalizma krakteriše zavisnost od institucije. Dužina izloženosti pritiscima psihijatrijske ustanove. 2. 11. da čovek može biti izvan odnosa sa sredinom. ovaj sindrom ima dosta zajedničkog sa snom. on je smeteno-zbunjen. 10.. afekat im je labilan. 12. Unutrašnja doživljavanja akutistične ličnosti su za nju jedina prava realnost. kod arteriosklerotičnih jače oštećenih moždanih krvnih sudova. koji živi u svetu sopstvenih fantazija. pritisci psihijatrijske ustanove: sociopsihološki pritisci psihijatrijske bolnice kao totalitarne organizacije. Ova osećanja su verovatno osnova na kojoj se kod pacijenta radjaju fluidne. zaboravnosti. nesistematizovane i prolazne ideje odnosa. zemljotresi i sl. povećana razdražljivost. Radi se o osobama koje najviše vole da žive u sredini u kojoj su interakcije svedene na minimum i 3. Sindrom hospitalizma Pod hospitalizmom se podrazumeva pojava da pacijenti nakon dužeg a. koja je jednim delom. Sam naziv oniroidno došao je od grčke reči oneiros. stalo za nečim tragama. u sklopu posttraumatskih stanja. zapravo. ne ispoljavanje otpora i ljutnje. Autistični sindrom Autistični sindrom predstavlja poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti samo onda ukoliko zastupamo shvatanje da je čovek biće u relaciji. potpuno individualne prirode. besa. glavobolja. biološki pritisci izazvani smanjenom aktivnošću. teže prepoznaje osobe i predmete oko sebe.). vrstom primenjene terapije i sl. Ako se čovek povuče u sebe. gubitak interesovanja. što znaći san. Konfuzno-oniroidni sindrom karakteriše nesigurna orjentisanost pacijenta. kao uvodna faza u razvoju delirijuma. prožima ga osećanje nesigurnosti i neizvesnosti.histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima. Ranije se 18 . tada govorio o autizmu. kao i progresivno gubljenje sposobnosti za različite aktivnosti izvan institucije. počnu gubiti individualnu projekciju u budućnost. redje. nedostatak incijative. i nakon kraćeg boravka u psihijatrijskoj ustanovi ( prvenstveno zatovrenog tipa) počnu da ispoljavaju apatiju. konfuzno-oniroidni sindrom je najčešće organski uslovljen. rasejanosti. Pacijenti u oniroidno-konfuznom sindromu ne može jasno da shvati odnose u stvarnosti. nezazainteresovanosti za dogadjaje van bolnice. U pitanju su obično one osobe koje niada nije mučilo pitanje lične slobode i/ili donošenja odluka. Autističan pojedinac je u sebe zatvorena ličnost. dalje. moć zaključivanja. Može se javiti kod toksinfektivnih oštećnja CNS-a. Naime. napuštanje bolnice. a ozbiljnije mu je oštećena i kritička moć. kao što smo do sada videli. kod hipohiksidoza različite geneze. 13. Konfuzno-oniroidni sindrom Ovaj sindrom može se javiti kao oblik reakcije na akutnu stresnu situaciju ( eksplozije većih razmera. odredjeni broj osoba odmah nakon prijema u bolnici prestanu da pokazuju interesovanje na otpust. ako prekine komunikaciju sa sredinom. Danas se smtra da su tri grupe faktora suštinski odgovorni za pojavu hospitalizma: 1. osećaj umora. Osetljivost na hospitalizam. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. nemogućnost koncentracije. Autizam je zapravo dosta specifičan shizofreni fenomen. U ovom sindromu pacijenti su naglašeno sugestibilni.

Pseudoneurastenični sindrom Pseudoneurastenične tegobe nastaju kao posledica velikog broja organskih oboljenja mozga. 3. smeha. mogu se izdvojiti sledeće kategorije: 1. duge nesanice. Takodje mogu da se jave i u vezi sa duševnim oboljenjem. Po potrebi treba obaviti specijalističke konsultacije u okviru odredjene specijalističke nadležnosti. u manjoj meri ili većoj meri izraženu neurološku simptomatologiju koja je posledica preležalog cerebrovaskularnog insulta. Doduše. Po svojoj simptomatologiji slične su neurasteničnim smetnjama. Postoji emotivna labilnost. smanjen apetit. depresije ili parafrenije (pseudoneurastenični sindrom stadijum parafrenije traje nekoliko godina pre pojave jasnih znakova same bolesti). U terapiji se koriste regulatori cerebralnog krvotoka i metabolizma. Parkinsonove bolesti i sl. parazitnih infekcija (cisticerkus. i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus. Uz osnovnu. malarija i drugo). 2. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. Pseudoneurastenični sindrom u postapoplektičnoj rekonvalescenciji.. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. postencefalitična stanja. glavobolje. razdražljivost. kod shizofrenije. 19 . a kod nekih bolesnika i emotivna intokntinencija. multiple skleroze. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. ali se od neurastenije razlikuju po tome što neurastenija pripada neurotskim poremećajima i što nije uslovljena organicitetom. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. Pored osnovne etiološke terapije za redukciju psihičke simptomatologije mogu se koristiti različiti trankvilizeri. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). anksiolitici. lekar ne sme da ignoriše ni jednu žalbu bolesnika već je dužan da najsavesnije obavi somatski pregled. Pseudoneurastenični sindrom u okviru ostalih organskih oboljenja sreće se kod tumora mozga. česta i uporna nesanica. Najčešći simptomi pseudoneurastenije na koje se pacijenti žale lekaru su osećaj umora i opšte malaksalosti. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. razdražljivost. kao prateća pojava specifične (uglavnom neurološke) simptomatologije. jer se iza polimorfnih tegoba bolesnika mogu skrivati razna dotle nezapažanja oboljenja. S obzirom na učestalost i značaj iz ove velike grupe.. Uglavnom su posledica arteriosklerotičnih promena cerebralnih krvnih sudova u sklopu generalizovane arterioskleroze.smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. anemije. gneva i sl. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. 14. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. Pseudoneurastenične tegobe starijih ljudi sa kojim se lekari opšte medicine i psihijatri sreću u svakodnevnoj praksi. postoji i polimorfna pseudoneurastenična simptomatologija na psihičkom planu. ehinokokus). pegavac. npr. u okviru toga kod pojedinih pacijenata može se konstatovati pojava afektivne inkontinencije ( nemogućnost kontrole emotivnih doživljavanja) koja se ispoljava fenomenima prisilnog plaća.

agravacije i disimulacije Simulacija ( simulatio. To. Disimulacija je pojava kada. to nije isto. premda to u stvari nije. telesna i psihička. histrionična osoba nije svesna iracionalnosti svojih simptoma koji predstavljaju konverziju emocionalnih neurotskih konflikata. Često puta u praksi se pogrešno poistovečuju simulacija i psihogena amnezija. jer se na osnovu potencijalnih tegoba ( npr. dobar sluh. a redje depresije i drugo). udaracu glavu sa simptomima komcije). Sindromi simulacije. dakle simulacije. postoje mišljenja da je simulacija relativno česta pojava. medjutim. ali često zahteva solidno stručno znanje. IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV 20 . Drugim rečima. Otkrivanje simulacije. iz najrazličitijih motiva. histrionik ne može da hoće. predstavlja velike teškoće za lekara. Simulacija i histerija (Ganzerov sindrom) vidjaju se u krivičnim predmetima. Neki smatraju da je ona relativno retka i da se javlja samo u izuzetno teškim životnim sitacijama. detaljan pregled. disimulacija i histerija se često sreću u sudsko-medicinskoj praksi. Histrioničar se ne odupire pregledima. Mnoge histrionične reakcije mogu da kriju u sebi elemente svesnog. kao objašnjenje za ovakve stavove ističe se činjenica da je često nemoguće precizno povući granicu izmedju histrioničnosti i simulacije. ponekad je jednostavno.Retko se može sresti osoba koja u nekoj sitaciji. Suprotno ovom stavlju. npr. budući da je uveren da je stvarno bolestan. disimulacije. npr. ponekad. simulant hoće da se prikaže bolesnim. Ako nema gubitka svesti i ne postoji intelektualni deficit onda je "totalna anmnezija" ( ne seća se ničega). za koju se zahtevaju sposobnosti koje takva osoba ne poseduje. te postaviti pogrešnu dijagnozu. ali i iskustvo i primeni raznih aparata i dijagnostičkih procedura. a disimulacija u brakorazvodnim parnicama. dolazi do nastojanja da se prikrije neka bolest ili mana. oštrina vida. shizofrenija. žele da izbegnu dijagnozu i tretman u psihijatrijskoj ustanovi. pa i histerije. 15. Podeljena su mišljenja o učestalosti ove pojave u životu. bliža laži nego istini. Veom je retko moguće da istovremeno postoje organska i psihogena amnezija i simulacija. jer se plaši da će se otkriti njegove laži. Agravacija je potenciranje nekih već postojećih simptoma i tegoba. Isto tako je tačno da je u praksi dosta teško povući jasnu granicu gde prestaje simulacije. kolorni vid. halucinacija npr.a počinje histrionična reakcija. Tako prema Schultz-u. Nije reka pojava da i psihijatrijski pacijenti disimulacijom nekih pojava.4. jer je dobro poznato da je simulacija češće sreće u odredjenim životnim prilikama i situacijama. Zajednička karakteristika simulacije i disimulacije sastoji se u nastojanju da se stekne neka korist pomoću obmane. Simulacija. zatvor i slično. vojska. npr. a histrioničar želi da bude bolestan. i slično. ksnije u cilju dobijanja sekundarne i/ili tercijarne dobiti-rente od bolesti pacijent svesno dodaje na svakom sledećem pregledu da je amnezija tralaja sve duže. Ove razlike proistiću iz različitih iskustava lekara i vrste medicinske delatnosti koju obavljaju. nije ispoljila tendenciju za agravacijom. ili prikrije postojanje epilepsije kod vozača. za razliku od simulacije. kada pacijent sa subferilnim stanjem lekaru izjavljuje da je imao febrilnih status sa preko 40°C) može izvesti pogrešan zaključak. Simulant izbegava preglede. konflikt. Iz ovake razlike proistiće i razlika u ponašanju. tuča. Disimulacija se najčešće vidja kod osoba koje žele da steknu pravo na neku profesiju.pretvaranje) je pojava kada neka osoba svesno i namerno nastoji da se prikaže bolesnom i nesposobnom. pseudoneurastenični stadijum nekih duševnih oboljenja( najčešće parafrenija. Ova razliku na prvi pogled je jednostava: simulanti neće da može. jer je afekat po pravilu ne pomućuje svest nego je sužava.

zaravljene. 7. perzistentne smetnje identiteta. namerno izazvano povraćanje. nesanica. te specifičnih eitoloških činilaca ( npr. namerno izazvano povraćanje.snažno dezorganizovano ponašanje. 8. oštećeno rasudjivanje. demencija zbog HIV infekcije. 10. dezorganizovani govor-nesuvislost. demencija zbog Creutzfieldt-Jacopsonove bolesti. Amnestički delirijum tokom intoksikacijei/ili apstinencijalnim PAS. impulsivna potreba da se govori. Ponašanje 3. 11. povišene socijalne. opšte zdravstveno stanje i dr). radne i seksualne aktivnosti. suicidalne ideje i pokušaji. traume glave. rastrojenost beg ideja. Spoznaja. halucinacije Raspoloženjeafekti 2. kognicija Mišljenje i govor Sadržaj misli Smetnje opažanjapercepcije Obeležja ličnosti Spavanje. suicidalne ideje. paranoidne ili paranoične ideje. nesposobnost održavanja pažnje. oštećenje apstraktnog mišljenja. derealizacija. 21 . oblaćenje odeće suprotnog pola. psihomotorna usporenost. teškoće govora grandioznost.A) Najčešći sindromi koji se javljaju kod većeg broja različitih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. iskorišćavanje. psihomotorna agitacija-nemir. oštećenje pamćenja. hipersomnija. seksualne smetnje. shvatanje. uzimanje hrane. socijalna izolacija depersonalizacija. picove bolesti. ponovljena laganja. agresivno. vaskularna demencija Amnestički poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. sumanutosti. katatonija.ograničeneemocije. neodlučnost.apatija. perzistentne smetnje identiteta. slaba koncentracija. perzistentna demencija zbog PAS.razdražljivost. Naziv sindroma Simptomi koji se odnose na sindrom anhedonija. Ove sindrome prikazat ćemo u obliku "tabelarnog" prikaza* Tabela 1 Važniji psihopatološki sindromi i simptomi koji čine njihovu suštinu Redni broj 1. smanjenje energije i umor. prekomerno uzimanje hrane u navratima. u medjuljudskim odnosima. nenormalne socijalne igre u detinjstvu. zloupotreba PAS.euforija. problemi sa apetitom 9. pokušaji.povišenoraspoloženje.depresivnoraspoloženje. samopovredjujuće ponašanje. gubitaak na težini. ograničeno odlaženje od kuće. demecija zbog hantingtonove bolesti. demencija Alzxhajmerovog tipa. Premda se ne bavimo posebno pitasnjima diferencijale dijagnoze ipak treba istaći da se ovi sindromi zavise od popratnih simptoma.anksioznost. nekritičko. seksualnost Delirijum Demencija 6. demencija zbog Parkinsonoce bolesti. antisocijalno.delirijum sa všŠestrukom etiologijom i delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. izbegavajuće.nestab ilne emocije. sužene. 5. toka. demencija višestruke etiologije. neosetljivost na osećanja drugih ljudi dobijanje na težini. zloupotreba.

diltiazem. sumanuti poremećaji. Shizoafektivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. veliki depresivni poremećaj. lamotriin. cephradin. epizoda BAP Shizoafektivni poremećaj Bipolarni II tip. flufenazin depot. lorazepam. amiodaron. 2. epizoda stanja. zuclopenthixol. 3. IV KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV Zbog kliničkog značaja u psihopatologiji ponovo ćemo navesti najvažnije sindrome sa nešto širim objašnjem njihove moguće etiologije i faktora u celini koji mogu dovesti do njih. vaskularna demencija. metoprolol.Delirijum: intoksikacija PAS. sulindac. propranolol. nicardipin. clotrimazol. buspiron.Bipolarni I poremećaj. ciprolfloxin. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. višestruka multipla etiologija. diflunisal. Mešana Poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. felodipin. 1996 12.Poremećaj raspoloženja zbog PAS. Anksiozni 16. vigabatrin. metildopa. nalbuphin.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. chlorazepat. demencija sa depresivnim raspoloženjem. disulfiram. nadolol. Poremećaji raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. ibuprofen. enalaprilhydralazin. parkinsonizam. indometacin. inositol. manična Poremećaj raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog 13. omeprazol. Panični poremećaj sa ili bez agarofobije. hipomanična raspoloženja zbog PAS. ranitidinsulfalazin. acebutol. traume glave. pentazocin. Poremećaj raspoloženja zbog PAS. nabilon. atenolol.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II. lisinopril. Creutzfeldt-Jakobove bolesti. cimetidin. naproxen. Sumanuti poremećaj. co22 .nortriptilin. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. poremećaji raspoloženja zbog PAS. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS. topiramat. streptokinaza. famotidin. 14. Shizoafektivni poremećaj. Poremećaj raspoloženja zbog lošeg epizoda opšteg zdravstvenog stanja Anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS. phenobarbital.Anksiozni Panični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Poremećaj prilagodjavanja sa anksioznošću. bromazepam. etodolac. zloupotreba PAS. shizoafektivni poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj. Socijalna fobija. antiholinergici. blokatori kalcijumskih kanala. Ciklotimični poremećaj. Bipolarani II poremećaj . nifedipin. quinapril. tramadol. poremećaj Velika depresivna epizoda PAS. pickova bolest. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja.Demencija sa depresivnim raspoloženjem. chloramphenicol. 4. amantadin. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam. flurbriprofen. SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija. clonidin. napadi poremećaj zbog separacije. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam.deliriujum multiple etiologije. Veliki depresivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. procainamid. schizofrenija. levodopa. Opseisvno-kompulsivni poremećaj. carbamazepine. anti-tbc lekovi. levetiracitam. Ovo se posebno odnosi na spisak mogućih brojnih lekova koji mogu dovesti do nekog od navedenih sindroma. Poremećaj 15. beta-blokatori. metoclopramid. clonazepam. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama. quinidin. ethosuximid. tertrabenazin.Demencija: Alzheimerovog tipa. kog HIV infekcija. clobazan. 1. flumazenil. Specifična fobija *Napomena: Preradjeno prema DSM-IV. Shizofrenija.

phenilprpranolamin. vigabatrin. feniluramin. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. litium sa triciklicima. hhydrocortizon. valprovat. triptorelin. olanzapin. buspiron. tamoxifen. dugotrajna upotreba preparata codeina. simvastatin. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. triiodothyronin. Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. rouaccutan. cimetidin. primaquin. ephedrin.prednizon. ditiazem. isotretinoin.. mepacrin. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. predoziranje efavirezena. transdermalna primena fentanyla. 23 . phenobarbital. Od ostalih lekova navode se: alimemazintrimeprazin. metoclopramid. bromokriptin. dapson. paroxetin. yonhibin. interferon alfa. bupropion. venlafaxin. salbutamol sam ili sa citalopramom. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. amonophilin. astemizol. metronidazol. Manična. testosterontriam. methyltestosteron. herbal remedies.pentazocin. clarithromycin. dapson. prednizolon. Posebno veliki rizik nose SSRIs. sulfonamid.progesteroni. citolopram sa silbutraminom. dexamethason. kortizon. Iz grugih facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. bromid. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin. schizoafektivni poremećaj. nikotinski apstinencijalni sindrom. poremečeno opšte zdravstveno stanje. fluoxetin. disulfiram. nefopam IM. plicamycin. bupropion. stanozolol. triamcinnolon. organofosphati. aminophilin. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva. dextromethrophan. tramadol. baclofen. Iz grupe analgetika. cholesterol-lovering supstance. cyclosporin. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. thyriod. griseofulvin. piperazin. pravastatin. ziprasidon. alfa interferon. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma. ranitidin IM. topiramat. grpa statina na primercinnarazin. diphenoxylat. cyproheptadin. maprotilin. kodein sa paracetamolom. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom. clomipramin. prednizon. omega-3-fatty kiselina. amantadin. izonijazid. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. beclomethasonaerosol. manizol. ACTH.trimoxazol. amoxapin. ethosuximid. paroxetin. reboxetin. clomiphen. procainadid. clonazepam. gabapeptin. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. nefazadon. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. decongestant. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. dihydroepiandrosteron. flupentixol. quetiapin. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. theofphilin. levodopa sa carbidopom i procylidin. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom. kortikosteroidi. anestetički agensi. procarbayin. octreotid. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. beclometason. danazol. apstinencijalni sindrom na kofein. fluoxamin. intoksikacija litiumom. bupropion. hydralazin. 5. apstinencijalni sindrom metildope. ginseng. cyclizin. etretinat. triamcinolon. indometacin. calcium IV. digoksin. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. triptofan sa MAOI. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. phenelazine. zidovudin. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. levodopa. flunisolid. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. mianserin. chloroquin.

6.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I, zloupotreba PAS, izmenjeno opšte zdravstveno stanje, shizoafektivni poremećaj. 7.Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II, ciklotimni poremećaj, zloupotreba PAS, poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 8.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS, narušeno opšte zdravstveno stanje, anksioznost zbog separacije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, panični poremećaj sa i bez agarofobije, poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću, posttraumatski stresni poremećaj, socijalna fobija,specifična fobija. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2,0 do 4,7%. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji, odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti,koji su bili vrlo neprijatni za njih, ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom, alkoholom, premoreni dugim i napornim radom i slično. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca, tahikardija, osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja, laka glavobolja, vrtoglavica, osećaj iznenadnog straha, napetosti, opšta malaksalost i slabost, hladni i vlažni dlanovi i slično. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan, amfetamin, buspiron, citalopram, apstinencijalni sindrom na clobazam, clozapim, flumazenil, fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom, naltrexon, olanazapin, topiramat, trazodon.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama, carvediol, co-trimoxazol, oralni laktati, oximetazolin, phenylephrin, sibutramin, sodium lactat, steroidi, sumatriptan i yohimbin. U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag,umeren ili težak.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju, odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji,u potpunoj remisiji,podatak prisutan samo kao anamnestički.

V PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA ZNAČAJNIH ZA PSIHOPATOLOGIJU A NEPSIHOTIČNI SINDROMI 1. Normalna i patološka anksioznost
Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljašnju opasnost što je bitno razlikuje od straha. Strah uglavnom ima spoljašnji objekat. Anksioznost ima unutrašnju opasnost i time ona predstavlja reakciju na tu, unutrašnju opasnost( intrapsihički konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli.. Šira, opšta definicija anksioznosti bi predstavljala specifične promene na psihološkom,

24

psihomotornom i vegetativnom planu ličnosti. 1.Psihopatološka simptomatologija podrazumeva stanje unutrašnjeg nemira i napetosti, bezpomoćnost, osećaj vitalne ugroženosti i izloženost nečemu što preti, izvesnu sapetost i strepnju.Takodje uključuje i razdražljivost, nesdanicu, teškoće u koncentraciji. Odlikuje se subjektivnim doživljajem nedefinisanog straha, a ispoljava se povišenom psihičkom tenzijom. 2. Psihomotorna simptomatologija se karakteriše stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. 3. Vegetativna simptomatologija nastaje kao posledica preterane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema( KVS, respiratorni sistem, vazomotorni, digestivni, urogentitalni, ubrzan puls, pojačano znojenje, proširene zenice). Anksioznost je do ivesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek (neizvesnost za spostveno zdravlje, zdravlje porodice, napetost pre suočavanja sa teškom situacijom, "trema" pred značajne nastupe). Prvi kontakt je opis simptoma i znakova neurotskog poremećaja što čini suštinu kliničke dijagnoze. Klinička dijagnoza je proces utvrdjivanja prisustva psihopatoloških sadržaja ili abnormalnosti. Funkcija kliničke dijagnoze je razlikovanje psihičkih oboljenja na osnovu tri specifične karakteristike: uzroka (etiologija), simptoma i znakova(patološki proces) i toka bolesti (prognoza i lečenje). Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan, a briga jasno izražena, stalna i snažna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja i distreson.

2. Sindrom generalizovanog anksioznog poremećaja
Drugi naziv za ovaj poremećaj je generalizovano stanje straha. Karakteriše se hroničnim, patološkim strahom, koji se manifestuje preteranom i preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, napetim iščekivanjem ili "slobodno lebdećim strahom". Ovaj sindrom prate i telesni simptomi ali su manje izraženi u odnosu na psihička ispoljavanja straha.Radi se o stanjima opšte anksioznosti kod osoba koje imaju odredjeni anksiogeni konflikt, koje su zabrinute za životne posledice kao što su problemi vezani za zdravlje, posao, bračne odnose, socijalno prihvatanje, novac i dr. Kod ovog oblika anksioznog sindroma uz brigu (neugodna iščekivanja) ostaje jedini i dominantni simptom. Nepovoljni životni dogadjaji mogu prethoditi sindromu GAP. Tipičan je postepen početak, dok nepovoljni životni dogadjaji doprinose da dodje do egzacerbacije. Ovo stanje se odlikuje hroničnim, skoro stalno prisutnim strahom, najčešće manifestan u obliku pretarane i neosnovane zabrinutosti. Pacijenti brinu zbog beznačajnih stvari, ali i zbog bračnih i porodičnih odnosa, materijalne sitacije, sopstvenog ili tudjeg zdravlja, problema na poslu. Zabrinutost je često usmerena na nešto što bi se moglo dogoditi u budućnosti. Tipična je žalba na nemogućnost odupiranja svojim brigama, te stalnu preokupiranost istim. Ponekad se sindrom, poremećaj može ispoljiti i napetim, ali neodredjenim iščekivanjem da se nešto loše može dogoditi. Simptomi psihičke napetosti čine značajnu i relativno specifičnu komponentu generalizovanog stanja straha i ispoljavaju se kao: nemir, razdražljivost, poremećaj spavanja, posebno problemi sa zaspivanjem, prenapregnutost, nesposobnost opuštanja. Pacijenti se žale da ih "ne drži mesto", da lako planu ili se iznerviraju kao i da im je teško da se na bilo što usresrede. Neretko su prisutne i žalbe na zabrinutost. Obzirom na kontinuirano prisustvo napetosti i preteranog opreza koji pacijenti teško podnose, oni to stanje opisuju kao da su uvek na ivici da puknu, pa se zato lako uplaše i trgnu na najmanji povod. U sindromu GAP-a su i gotovo stalo prisutni somatske napetosti: zategnutost, grčevi, trzaji, treperenje, bolovi mišića, psihogena glavobolja. Obično su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima. Nije retka pojava psihogene difagije ( "osećaj knedle u grlu"i teškoće pri gutanju). Karakteristike ovog sindroma su i gotovo stalno prisutni telesni simptomi, ali su manje izraženi nego npr. kod

25

napada panike. To su najčeđće simptomi vegetativne hiperaktivnosti ( palpitacije, znojenje, tremor, suvoča usta), respiratorni i gastrointestinalni simptomi ( dispneja, osečaj gušenja, bol ili nelagodnost, pritisak, stezanje u grudima, muka, somačne tegobe, nervoza želudca i opšti simptomi ( nesvestica, vrtoglavica, nestabilnost u nogama, vruči i hladni talasi po telu, utrnulost, parestezije). Medjutim, ovi simptomi nisu specifični za sindrom GAP-a. Treba istaći da ne postoji jedan odredjeni tip ličnosti koji karakteriše sve osobe sa ovim sindromo. Relativno su česta sledeća svojstva i osobine ličnosti kod obolelih od ovog sindroma: osećanje nesigurnosti, nedovoljno samopouzdanje, preosetljivost, strašljivost, opreznost, nepoverenje, sumnjičavost i razdražljivost ( većina može ispoljavati svojstva zavisnog ili strašljivog poremećaja ličnosti). Kod najmanje ⅜ obolelih od sindroma GAP-a se sreću komorbidna psihijatrijska oboljenja koja često dominiraju kliničkom slikom. ovom sindromu obično prethodi pojava poremećaja raspoloženja i kod večine pacijenata se pojavljuje posle početa specifične i/ili socijalne fobije.

3. Akutna psihotična anksioznost
Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. Najčešće se vezuje na schizofreniju, involutivnu melanholiju i endogene depresije. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr.DSM-IV ili u ICD-10. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti,za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku, iskonsku potrebu za realnošću, za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom, uništavanjem materijalnih dobara, predmeta. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bromokriptin, carbamazepin, chlormetiazol, citalopram, dexamfetamin, fluoxetin, manzidol, moclobemid, olanazapin, paroxetin, phenobarbital i drugi barbiturati, risperidon, rivastigmin, termazepam, triazolam, triciklici, npr.amitriptilin. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin, klonazepam, ethosuximid, gabapeptin, apstinencijalni sindrom kod gabapeptina, lamotrigin i vigabatrin. Od antiparkisonika navodi se atropin,levodopa. Iz grupe gastrointestinalni, antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin, mesalazin, nizatidin, omeprazol, doxazosin, metildopa, nicardipine, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina, naproxen, nefepam, pentazocin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin,aminofilin,baclofen,intoksikacija bizmutom, injekcije botulinskog toksina, deksametazon i drugi glukokortikoidi, transdermalni fentanyl, flumazenil, fluniscolid, izonijazid, levotiroksin, mefloquin, metiltestosteron, morfin, naltrexon, neostigmin, phenilnephrin, piperazin, prednizon, pseuoefedrin, piridostigmin, salbutamol, streptokinaza, teofilin, yohinbin. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.Blin, M.Azorin,Y.Lecrubier A, .Souch i J.Fondarae od 1998.godine). Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet, 2-jak, 3značajan i 6-veoma jak intenzitet. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1,3 ili 5). Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua. Kada se dobije ocena svih ajtema,ukupan skor dibija se prostim zbirom, a ocena varira od 0-108 bodova. Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . 26

4. Anksiozno-depresivni sindrom
Ovaj sidrom se odlikuje preplitanjem simptoma straha i anksioznosti, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresijw i nekog specifičnog stanja straha. Večina kliničara i danas smatra da su anksiznost i depresija klasično suptotni jedni drugom. Medjutim, rezultati skorašnjih kliničkih i epidemioloških studija ukazuju na to da ova dva poremećaja često idu zajedno. zapravo, anksioznost i depresivnost dans su "uobičajeni načini reagovanja savremenog čoveka", to su bolesti našeg vremena. Savremeni uslovi života vode prema otvorenim stanjima tesobe, strepnje i depresije jer neprekidna izloženost brojnim frustracijama dovodi do spesicične reakcije savremenog čoveka koji svoja emocionalna doživljavanja potiskuje, zadržava u sebi i time stvara podlogu za pojavu depresije ili strepnje. Ovakvi naćini reagovanja gotovo da u potpunosti zamenjuju ranije oblike reagovanja koji su se ispoljavali neposrednim abreagovanjem kroz psihomotorna uzbudjenja ili agresivnost. depresija i anksioznost postaju tako poremećaji civilizacije i kao neodvojivi deo savremenog čoveka i često čine "kulturnu atmosferu" našeg vremena, a činioci koji ih uslovljavaju postaju iz dana u dan sve brojniji i intenzivniji. Procenjuje se da je ovaj sindrom zastupljen u opštoj populaciji izmedju 1% do 10%. Sreće se kod osoba u rasponu od treće do sedme decenije života. U populaciji pacijenta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenti sa ovim sindrom čine oko 47% obolelih. Životna prevalencija se kreće od 14 do 18% opšte populacije. Polovima pacijenata se javlja lekaru opšte prakse. Stanje se korektno dijagnostikuje u manje od polovine slučajeva. Večina pacijenata ne dobija adekvatnu terapiju ni danas. Anksioznost i depresija su postale naše stalne životne pratilje koje nas svojim novim i raznovrsnim manifestacijama prate celog života. Simptomatologija kod ovog sindroma je izrazito heterogena. Zastupljenost simptoma je subindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu. Premda ne postoji tipičan opis mešovitog stanja straha i depresije, sledeći simptomi su često prisutni u ovom sindromu: nervoza, napetost, nemir, razdražljivost, strepnja, disforično raspoloženje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativističan i često pesimističan stav, poremećaji spavanja, lako zamaranje, manjak egergije, oslabljenja koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obično javljaju akutno i često im prethode nepovoljni životni dogadjaji. Osobe sa ovim sindrom su uglavnom strašljive, pasivno-zavisne ličnosti.U posebnoj tabeli prikazani su karakteristični i preklapajući simptomi u depresiji i anksioznosti

27

depresivnost.Tabela: KARAKTERISTIČNI I PREKLAPAJUĆI SIMPTOMI U DEPRESIJI I ANKSIOZNOSTI Simptomi specifični za depresiju Disforično raspoloženje (tužno. Neki autori navode da je veći broj karakterističnih simptoma iz psihičke i psihosomatske sfere kod male dece. a u sferi psihosomatskih simptoma smanjenje apetita i glavobolje. mišljenja. Ovaj sindrom je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca sa češćom emocionanom i afektivnoj nestabilnosti. Promena na težini.beznadežno). U depresivnim stanjima angažovan je čitav organizam uz očeglednu nedeljivost somatskog. već se oni uglavnom tretiraju kao rezidualna dijagnostička kategorija. nakon 45-te godine života smanjuje. psihopatološkog i 28 . depresivnost. Radi se o psihopatološkom skupu koji okuplja ( obuhvata) različite sindrome gde anksioznost i depresija dele kliničku sliku kao što je i navedeno u tabeli l. manipulacije genitalijama. depresivnost. Motorna retardacija. mokrenje u krevet. Nasuprot tome. krivulja njihovog javljanja teće paralelno tek posle 40-te do 60tih godina života. manipulacije gentialijama i poremećaji apetita. bilo anksioznosti ili depresije. a posle toga jasno se uočava divergencija jer depresivnost raste dalje sa životnim dobom. odbojnost prema igri. osećanja i često celokupnu ličnost pacijenata. asocijalnost. Od psihosomatskih smetnji najčešću su: česti napadi plača. Danas se sa dosta argumenata tvrdi da je "Anksiozno-depresivni sindrom" mnogo češći od čistih šporemećaja. smetnje koncentracije. iritabilnost. sanjarenje. a nakon toga se ponovo "razilaze" uz češće javljanje anksioznosti u odnosu na na depresiju. dok se učestalost anksioznosti. Kod adolescenata treba obratiti pažnju na: usamljenost. agitiranost. dece školskog uzrasta i adolescenata. Ovaj sindrom je takodje često povezan sa poremećajima ličnosti i često je teško razdvojiti psihopatološke elemente jedan od drugog i dati im prioritet u terapijskom postupku. izbegavanje zabava. Kod male dece najčešći su sledeći simptomi: mornoća. sterotipni pokreti. posebno kod adolescenata izgleda da je znatno češći nego što se ranije smatralo. Kod ovog sindroma u najvećem broju slučajeva anksiozni simptomi su u prvom planu. povučenost. a od psihosomatskih smetnji: sklonost izolaciji. izgleda. Depresivne reakcije su sastavni deo anksiozno-depresivnog sindroma. Kod dece školskog uzrasta od psihičkih simptoma pažnju lekara privlaće: nesigurnost. Ovaj sindrom je mnogo češći u opštoj medicini nego u psihijatriji i dodatno doprinosi povećavanju teškoća u dijagnostici za lekare iz primarne zdravstvene zaštite. "Umerena" depresija i anksioznost imaju sličnu krivilju javljanja u uzrastu od 15-te do 40-te godine života. ali postoji ipak utvrdejan značajna razlika u odnosu na intenzitet ovog poremećaja u različitoj životnoj dobi. ono što je dobro poznato u kliničkoj praksi jeste da anksiozni i depresivni poremećaji mogu da komplikuju jedan durgog da bi završili na zajedničkom evolutivnom putu. promenjivo raspoloženje. Loš apetit. suicidalne pulzije. Ilustracije radi navest ćemo najvažnije simptome vezane za uzrast. poremećaj sna. napadi plača.Gubitak interesovanja.Depresvno-anksiozni poremećaj kod dece i omladine. One zahvataju sferu volje. tako se oba klinička entiteta odvojeno ili zajedno javljaju u svim šivotnim oblicim i ciklusima. jako izražena "vitalna" anksioznost mnogo češća od depresije u mladjem životnom dobu. Tako je anksioznost mnogo češća od depresije u mladjim godinama života. Krivica/Bezbednost Razmišljanje o smrti Simptomi zajednički za depresiju i aknsioznost Iritabilnost Agitacija/Nemir Teškoće sa koncentracijom Nesanica Umor Simptomi specifični za anksioznost Preterana briga Autonomna hiperaktivnost Pojačana startl reakcija Mišična napetost U oficijenlni psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV) ne daju se precizna upustva za dijagnostikovanje ovog sindroma. agresivnost. potištenost.

Ipak. a egzistencija postaje bez ikakavog plana. Opšta inhibicija širi se u sve psihičke i telesne funkcije pa se menja mimika. odnosno poremećaj je oblik straha koji se ispoljava ponavljajućim. dok najveći rizik imaju starosne grupe od 25 do 34 kod žena i 30-44 godine kod muškaraca. 2. koji nisu izazvani nekim telesnim oboljenjima ili delovanjem psihotropnih sredstava. Početni simptomi su bezvoljnost i anksioznost na koje se kasnije nadovezuju apatija i gubitak interesovanja uz opštu inhibiranost. doživljaj ugroženosti i bespomočnosti snažan. Panični sindromi se često javljaju u sklopu raznih psihičkih i organskih oboljenja ili kao posledica različitih lekova. Prvi napad se može pojaviti za vreme uznemirenosti. Najveća učestalost se sreće kod osoba starosti izmedju 15 i 45 godina. Prosečna starost u vreme početka iznosi izmedju 23 i 38 godina. neretko i depersonalizacija i derealizacija. veća je verovatnoća da se taj napad doživi kao trauma. kao i potrebom da se pobegne i/ili zatraži pomoć. Večina pacijenata saopštava da je pri napad panike bio neočekivan. gubitka kontrole. Neočekivani napadi se javljaju spontano i tipični su za panični poremećaj. neočekivanim napadima panike. osećaj gušenja. Učestalost napada može varirati od desetak i više dnevno do jednog napada u nekoliko meseci i čak godina. tahikardija. tremor. vrući i hladni talasi po telu. On može da se pojavi u bilo kom životnom dobu. karakterističan je za agarofibiju. Javlja se osećanje nesposobnosti uz slabljenje volje. ali se javlja i kod socijalne i specifične fobije. oni imaju osećaj autentičnosti pa oni zbog toga posebno trpe i teško doživljavaju osećanje teskobe. dispneja. a izmedju kojih je prisutan snažan i onesposobljavajući strah. parestezije i utrnulost. Sve to dovodi do snažnog straha od ponavljanja napada i njihovih posledica. u kome su izraženi napetost. govor itd. Sposobnost koncentracije je snižena. DSM-IV razikuje tri napada panike: 1. Trajanje napada je od nekoliko minuta do pola sata. svadja. To je put koji vodi ka paničnom poremećaju.interpersonalnog aspekta u doživljavanju depresije. pa i generalizovano stanje straha. a DaCosta je 1871 godine opisao njegove ekvivalente nazivajući ih "razdražljivim srcem". bol i nelagodnost u grudima. Napadi koji su verovatniji u odredjenim situacijama javljaju se prilikom izlaganja tim situacijama. mesto dogadjanja takvo da se ne može odmah pobeći. muka. fizionomija. kao 29 . Ako je prvi napad bio snažan. fizičkog napora. nesvestica. jedna od bitnih karakteristika depresije jeste neporemećena svest o samoj bolesti. znojenje. U pogledu intenziteta tokom napada panike najčešći su sledeći telesni simptomi: palpitacije. simptom jak. seksualnog odnosa. tako i zbog nedostatka bolje definisanih dijagnostičkih kriterijuma u postojećim oficijelnim psihijatrijskim klasifikacijama. vrtoglavica. a može se uočiti i regresivno ponašanje. Početku ovog sindroma ponekad prethodi proromalni period. To je učinjeno kako zbog njegove velike učestalosti. Napadi panike su po prvi put opisani još u 17. 5. Tipičan je iznenadni doživljaj vitalne ugroženosti.Napadi panike vezani za neku situaciju javljaju se skoro uvek odmah nakon izlaganja toj situaciji ili ako se iščekuje ili zamišlja ista i 3. Ne postoje tipični napadi panike. ludila i kolabiranja. neodredjen strah. zatim pri pokušaju od odvikavanja od nikotina ili u sklopu apstinencijalnog sindroma. Panični sindrom Panični sindrom. Posle napada osoba se oseća umornom i iscrpljenom. veku od strane Bartona. traumatskog iskustva ili korišćenja nekog psihotropnog leka. nervoza želudca. Sindrom se češće registruje kod razvedenih/rastavljenih i kod udovaca. Kao što se vidi ovom sindromu posvečen je nešto veći prostor u ovom tekstu. Od psihičkih simptoma najčešća su: strah od trenutne smrti. nelagodnosti i dezintegracije koji prati depresiju. ali je redak kod dece pre puberteta i rane adolescencije i kod osoba starijih od 65 godina. ono što napad panike čini jedinstvenim jeste iskustvo nagle pojave telesnih simptoma koji veoma brzo dostignu vrhunac u intenzitetu i praćeni su snažnim strahom zbog doživljaja vitalne ugroženosti ili gubitka kontrole. telesne bolesti.

užas. U suštini predstavljaju odmbrambenu meru. Agarofobični sindrom Agarofobija je najčešći i najznačajniji oblik fobičnih stanja i karakteriše se postojanjem stalnog. panika. fobični objekat može da se izbegava ili poništava. objekti i situacije koje ne samo da predstavljaju opasnost. b) socijalne fobije i c) specifične fobije. neretko mogu javiti i u toku spavanja. prodavnice). Ovaj sindrom se često kombinuje sa drugim oblicima psihopatologije. pojačana zaokupljenost samim sobom ( sklonost introspekciji). strah od straha. Posebnost poremećaja čini i postojanje intenzivnog straha od vožnje javnim samobračajnim sredstvima. Napadi se. strah pri susretu sa fobičnim stimulansom i ponašanje izbegavanja. očekujući susret sa fobičnim objektom ili situacijom. tuneli. aktivnosti i situacija. ako se napadi javljaju često. objekti i situacije koji se realno plaši svaki čovek. klecanje nogu. trgovi.Isti je slučaj i sa velikim zatvorenim prostorima ( robne kuće. neurotični kompromis. pozorište. prisutan je jak strah od budućih napada panikefenomen poznat kao anticipirani strah ili starh od straha. Najizraženiji je kod osoba čiji su napadi panike nepredvidivi i neočekivani i deluje osiromašujuće na celokupan život. mostovi. tendencija izbegavanja. ali je normalan čovek naučio da tu opasnost podcenjuje i 3. već kod mnogih izazivaju prijatna osećanja. strah od straha i ponašanje izbegavanja. Klinička karakteristika fobičnog sindroma je da pacijent. povlačenje iz socijalnih relacija. koju prate telsne manifestacije ( tahikardija. objekti i situacije u kojima još uvek postoji neka veza sa opasnošću. bioskopske.i hipohondrično. kao i napor kojim pacijent pokušava da izbegne. oprez. Bitne karakteristike mišljenja fobičnih pacijenata su: interpretativnost. od kojih se onda subjekat plaši. što olakšava neugodnost. Fobični poremećaji ili sindromi se dele na: a) agarofobiju. Fobični sindromi Fobični sindrom ili fobija u nozološkom smislu (bežanje. Fobični sindrom.1. na intelektualnom planu. Glavna svostva ličnosti kod kojih postoji ovaj poremećaj su: preterana zavisnosat. strah) se defišu kao iracionalan strah od specifičnih objekata. nepoverljivost i emocionalna labilnost.doživljava strah. 6. pojačana sumnjičavost prema okolini i nesigurnost u sebe. gubitak samopouzdanja. intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa koji se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je dobijanje medicinske pomoći veoma otežano( ulice. u razvijenom obliku. Fobični objekti su simboli orginalnih objekata i situacija. Pacijent zamenjuje anksioznost strahom koji je i dalje neugodan. Ovaj intenzivan strah je pračen vegetativnim poremećajima. lažna vrtoglavica). Sem toga. ili susrevši se sa njima. u kome dolazi do pomeranja sa objekta i sitacija aktera intrapsihičkog konflikta na druge. Sindrom ima tri karakteristike: anticipacija ( strah od pomisli i očekivanja susreta sa fobičnim stimulusom). koncertne dvorane. samoprebacivanje. nesigurnost. pacijent zna da objekat straha nije realno opasan. agarofobiju karakterišu napadi panike. u periodima izmedju napada. a pacijent prepoznaje da strah nije u proporciji sa aktuelnom opasnošću od tih predmeta. negira. ali. 2. 6. znojenje. aktivnosti i situacija koji za posledicu imaju svesno izbegavanje fobičnih䀠 stimulusa. U zavisnosti od predmeta i situacija koje mogu biti sadržaj fobičnih sindroma možemo ih podeliti u tri grupe: 1. odnosno fobična kriza je obeležena brutalnim izbijanjem parališuće strepnje i teskobe. Pokretljivost i 30 . pri čemu iste simptome ponekad izaziva očekivanje iste sitacije. drhtanje. autoputevi. postaju mesta koja zaplašuju i na kojima se mogu javiti napadi straha ili panike).

S obzirom da je akcenat u ovom terkstu na sindromskom pristupu ovde nećemo detaljnij analizirati razvijenu kliničku sliku i brojne precipitirajuće fakore koji joj prethode. skučenih prostorija punih nameštaja. depersonalizacija i derealizacija. U nozološkim kategorijama navode se dva entiteta: 1. zloupotreba PAS. tipičan početak je postepeno javljanje nespecifičnih simptoma u trajanju od nekoliko meseci. neinteligentni ili neobrazovani. Ovaj strah je manje dramatičan. kad treba da plažu ispit. opsesivni i hipohondrični fenomeni i depresivno raspoloženje. pre definitivnog ispoljavanja poremećaja. nezrelost. klinička praksa pokazuje da je ispoljavanje ovog poremećaja mnogo složenija. obeshrabrene. Reč je o postojanju anksiozno-fobične strukture ličnosti i njenih varijacija ispoljenih kao pasivno-zavisna. agarofobija sa paničnim poremećajem i 2. stalna napetost. Posebna organizacija ili poremećaj ličnosti uvek prate agarofobiju i predstavljaju glavni preduslov za njen nastanak i razvoj. Postaju povišeno nesigurne. strah od straha i ponašanje izbegavanja i druge karakteristične simptome i oblike ponašanja uz brojne vegetativne i telesne simptome. strašljivost. nestabilnost.Važno je istaći da je osnovno osećanje izmedju dva napada panike je preokupiranost strahom. U najtežim slučajevima se vezuju za krevet. preosetljivost. osobe se povlače. iz koga nekad ne izlaze čak i godinama. histrionična. da ponize i da povrede ili pak u čijem će prisustvu ona učiniti nešto nepristojno ili neprijatno. alkoholizam. intenzivnog i nelogičnog straha izazavanog stavovia.Obleli doživljavaju strah kad treba da jedu. U suštini oboleli doživljava napade panike. strah od razdvajanja od roditelja. pojavom i ponašanjem druh ljudi koji mogu osobu ispitivači da posmatraju. Medjutim. visoka skrupuloznost. stalo predosećanje nesreće. Uvek postoji opasnost od razbuktavanja do nivoa panike. Pacijenti koji doživljavaju opšti strah saopštavaju da su potpuno paralizovane. osetljivost na kritike drugih. savesnost. odbijanje da idu u školu. oprezne. Oboleli od ranog detinjstva ispoljavaju karakteristične premorbidne osobine: preosetljivost. malih. U celini treba istaći da su kliničke karakteristike pacijenata sa aarofobičnim sindromom brojne: stidljivost. Nivo samoprocene i samovrednovanja je izuzetno nizak. predispozicija za telesne bolesti. nesposobnost za uvid. oseća nesigurnosti i inferiornosti. pa i godina. zatvaraju se u svoj dom. Još jedno od specifičnosti ovog sindrom predstavlja potreba da uza sebe pacijenti imaju osobu od poverenja. ne uspevaju da se organizuju i realizuju neke od životnih ciljeva. kad misle da će ispasti smešni. narcistička i boderline ličnost. laka uzbudljivost. da ne vladaju životnom situacijom. kad treba da pevaju. ambivalencija. socijalne fobije i drugi fobijski strahovi. Mnogo redje ovaj sindrom može početi naglo i neočekivano. neodlučnost. kad osećaju da će pred drugima da pocrvene. Socijalna fobični sindrom Socijalna fobija je oblik straha koji se karakteriše postojanjem stalnog. agarofobija bez paničnog poremećaja. piju ili hodaju ili budu u centru pažnje. Kao što je navedeno. bespomočne. kad misli da ih drugi kritički procenjuju. noćne more. Kada je reč o kliničkoj slici ovog oblika fobičnog sindroma treba istaći da je ona predstalja složen i kompleksan psihički poremećaj. Koomorbiditet sa poremećajima ličnosti nije redak. prvonstveno kardiovaskularne. glume pred publikom. Osnovne simptome često prate i opšti strah. sviraju. mračnih. 6. Izreženi i specifični simptomi počinju da se javljaju izmedju 18 do 30 godine. enurezu. čežnja za kućom. telesni simptomi straha. Ključne koplikacije su: depresija. strašljivost. introverzija.2.aktivnost obolelih osoba se značajno smanjuje. Početak ovog sindroma uglavnom je postepen. ili stah od putovanja do udaljenih mesta. pasivnost. izbegavanje da se prihvati odgovornost. recituju. posebno u koliko se uzmu u obzir postojanje koomorbiditeta i kliničke komplikacije. uveličavanje teškoća. sumnjičave. anksiozna (izbegavajuća). neretko i telesna oboljenja. ali ne i manje nelagodan. kada se previše brinu za svoj 31 . Veom često ispoljavaju klaustrofobične smetnje: strah od lifta. zavisnost.

U opšte socijalne fobije spadaju: ekstremna socijalna stidljivost. odnosno da drugi prodire u njenu fizičku intimu. težnja ka usamljivanju i izolaciji. izbegavajući. situacije i živa bića. zbog čega se oseća nelagodno. napeto i rado bi pobegla iz takve sitacije. veličine grudi. ćelavosti. Uglavnom je u sklopu: morbidne stidljivosti. drhtanje. Subjektivno. prirodne sredine. Strah od ispita je u vezi sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti. nogu. oboleli oseća da je njihov strah bezrazložan i nelogičan.izgled. osnovni sadržaj čini stalni strah koji ima fobična svojstva i karakteriše se subjektivnim.stalo nezadovoljstvo sobom. mesta. nedostatak socijalnih veština. crvenjenje. Strah od pogleda i kritičke procene predstavlja jedan od osnovnih strahova i veruje se da je urodjen oblik straha. Kod ovog fobičnog sindroma javljaju se sedeći komorbidni poremećaji: panični poremećaji ( agarofibija. Socijalna fobija se ispoljava na dva načina: kao fokalna ili diskretna. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama( mokrenje. brinu zbog izgleda svog nosa. ušiju. oboleli svesno doživljava strah kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima u okviru različitih socijalnih situacija. češći kod osoba muškog pola. nesigurnost. pisanja. mršave. povučenost. mukom i povraćanjem pred drugima. čest je simptom u okviru reagovanja strahom uopšte. nisko samovrednovanje.3. Strah od javnog nastupa predstavlja strah velikog intenziteta u situaciji( ili pri pomisli na takve sitacije) u kojoj osoba biva kritički procenjivanja od strane drugih osoba. kada je izložena pogledima drugih ljudi. podrazumeva stidljivost i nedostatak samopouzdanja u raznim socijalnim situacijama. telefoniranja pred drugim osobama. kod narcističke ili paranoidno organizovane ličnosti. što vodi usamljivanju i izolaciju. Telesne manifestacije su: lupanje srca. Strah od gubitka kontrole se radi o strahu od gubitka kontrole. straha od samog sebe. Strah da izgled tela nije u redu može dobiti oblik socijalne fobije kada ga je teško razlikovati od dismorfofobije. defekacije. maljavosti. pijenja. Strah potiče od saznanja da je osoba otkrivena. Precizno odredjene sadržaja i obima socijalne fobije uključuje i sledeće pojmove: stidljivost. govorenja. Kao mogi oblici ove vrste straha navode se: fobije objekata. osećanja inferiornosti i krivice. zloupotreba PAS) i velika depresija. posebno telesne. poremećaji ličnosti ( anksiozni.nesigurnost. Klinička slika može biti veoma raznovrsna. Pri tome. Socijalnu fobiju karakteriše posebna organizacija ličnosti: stidljivost. Ovaj sindrom karakterišu četiri 32 . specifične fobije). Bihevioralno: izbegavanje. koju karakteriše skup socijalnih strahova. Obolela osoba crveni u banalnim sitacijama. telesnom slabošću. Ove osobe strahuju da su previše debele. znojenje. shizoidni. kada je povezana samo sa jednim oblikom straha i kao difuzna. a oko 10% njih ispoljava strah takvog intenziteta da se svrstavaju u ovaj fobični sindrom koji time postaje najčešći psihički poremećaj uopšte. kao posledica straha od straha. osoba se ne plaši samog crvenjenja. ali ne nalaze način da mu se suprostave. tzv eritrofobija predstavlja varijetet opšte socijalne stidljivosti i česta je kod mladjih osoba oba pola. što je uzrok osiromašenja kvaliteta života. Sindrom specifičnih fobija Poznato je da veliki deo normalne populacije ima strah od različitih predmeta i situacija. Strah od crvenjenja. Strah od otkrivanja sopstvene inferiornosti se povezuje sa strahom od jedenja. paranoidni. što je posledica hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema. telesnim i ponašajnim simptomima. već efekta koje ono proizvodi na druge osobe. naročito u sitacijama koje su neprilične. ovako doživljen strah goni obolele da izbegavaju ove situacije i aktivnosti što dovodi do razvoja ponašanja izbegavanja. strah od ljudi predstavlja intenzivan strah od kontakta sa drugim ljudima praćen razvojem ponašanja izbegavanja i strah od osoba suprotnog pola je varijetet straha od ljudi. 6. Ovaj oblik straha retko se javlja izolovano. bolesti zavisnosti( alkoholizam. Najčešći oblici ovog straha povezani su sa: gubitkom svesti i padom na ulici. socijalna disfunkcionalnost.

doživljaj da se osoba ne nalazi na mestu gde se dogodio traumatski dogadjaj. mutizma. raznovrsnim telesnim simptomima i ponašanjem nalik onom kod konfuznih. U kasnijim fazama česte su reakcije tipa bežanja ili borbe. dok je oko 75% u šoku. 7. intenzivan strah od susreta ili kontakta sa životinjama ili insektima. izbegavajuće ponašanje i grupa pratećih simptoma. Glavni strah predstavlja osnovni psihopatološki sadržaj. pri čemu obe reakcije izgledaju haotično. ali kraće traje i ima raznovrsnija ispoljavannja. Ponašanje izbegavanja je nekada izraženo do te mere da postoji stil življenja pacijenta. Drugi oblik je manje dramatičan i po kliničkim karakteristikama liči na postraumatski poremećaj. kao da nema nikakva osećanja. najčešće je monosimptomatski ( ograničen i striktno povezan sa odredjenim objektom. situacijom ili aktivnošću koje čini sadržaj fobije). deluje zbunjeno. kao da osoba reaguje instiktivno. kao da ne razume šta se dogodilo. Sindrom karakteriše kratko trajanje do 4 nedelje i različiti disocijativni fenomeni i upadljivo izmenjeno ponašanje. strah od straha. nesvrsishodne hiperaktivnosti ( besciljno tumaranje). hiperfunkcija vegetativnog nervnog sistema sa pratećim telesnim simptomima ( palpitacije. Ponekad dominiraju povlaćenje. Česta je i pojava: unemirenosti.Pojavi ovog sindroma doprinose: izvesne predispozicije 33 . strah je povremen i ne previše opterećujući. Sindrom poremećaja prilagodjavanja Poremećaji prilagodjavanja prestavljaju heterogenu grupu nepsihotičnih poremećaja čija je zajednička karakteristika da su se pojavili u kontekstu neke stresogne sitacije ili dogadjaja veoma različitih razmera i posledica. kao i izbegavanje svega što budi sećanja na traumatski dogadjaj. ovo su obrasci odbrane od intenzivnih i bolnih osećanja kojima je osoba preplavljena. Fobije od životinja su najšeđće i karakteriše ih nelogičan. Važno mesto zauzimaju razni oblici disocijativnih ispoljavanja: depersonalizaciono-derealizacioni fenomeni.. Sindrom akutne reakcije na stres prestavlja skup raznovrsnih ispoljavanja psihičkih i ponašajni smetnji koje se pojavljuju veoma brzo posle teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije patnje ili smrti. U periodu neposredno nakon teške prirodne katastrofe samo 12 do 25% osba ostaje hladnokrvno. jer osoba zbog dezintegracije nije u stanju da mobiliše svoje potencijale i da se sabere. posttraumatski poremećaj i poremećaji prilagodjavanja. Prvi bi podrazumevao skup najrazličitijih simptoma i ponašanja koji se brzo smenjuju bez nekog reda.1.osnovne komponente: glavni strah. ali ta nije efikasna. impulsivno ponašanje. Strah od straha dominira kliničkom slikom. amnezija za zbivanja za vreme i neposredno nakon traumatskog dogadjaja. U slučajevima kad je fobija monosimptomatska. Sindromi reakcija na težak stres i poremećaje prilagodjavanja U ovu grupu sindroma spadaju sledeći poremećaji: akutna reakcija n䁡 stres. a ta fluidnost se ispoljava različitim i nepostojanim emocionalnim reagovanjem ( npr. što liči na stupor. gastrointestinalne tegobe). kao da se isključila i da joj je svejedno šta se oko nje dogadja. ponekad je dezorjentisana. stalan. praćen je ponašanjem izbegavanja. pa i opštim simptomima straha. Ovaj sindrom se može ispoljiti na dva načina. Takodje je moguća reakcija umrtvljavanja. iznenadnim prelazom iz očaja u bes ili iz straha u borbenost i prkos). 7. Klinička slika ovog sindroma je fluidnija. U prvim trenutcima i satima osoba je ošamućena.3 nedelje. drhtanje. Ovo stanje može da traje nekoliko dana i redje 2. nije uslovljen pogrešnim saznanjem ni simboličkim procesima. Prateći simptomi nisu česti niti su karakteristični i manifestuju se hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema: tahikardija. znojenje sl. često je prisutno ponovno preživljavanje traume i simptomi straha i hieraktivnosti vegetativnog nervnog sistema. preznojavanje. izrazit osećaj krivice.

loši objektni odnosi u detinjstvu. intenzitet. Inače. Kliničku sliku karakteriše pre svega to što se početni simptomi mogu videti neposredno posle stresogenog dogadja/ sitacijeili 1 do 3 meseca posle toga. Traumatski dogadjaj je obavezi etiološki činilac. ali su pokušaji retki. PTSD kao posebna dijagnostička kategorija uveden je u DSM-III 1980. iza koje se uglavnom kriju emocionalna doživljavanja kao što su tuga. Ukoliko traje duže ima komplikovaniju kliničku sliku i onesposobljava osobu za funkcionisanje. sa naglašenom impulsivnošću i agresivnošću. Oni su često praćeni izbegavanjem svega što podseća na traumu. fizičkog zlostavljanja i kindnapovanja. Kod mladje dece su izraženiji regresivni trendovi ( enureza). simptomima hiperaktivne disfunkcije vegatativnog nervnog sistema i ponašanjem koje ukazuje na dublje promene ličnosti. koje jako drže do kontrole. ali on nije dovoljan da bi se razvio ovaj sindrom. dok se relativno često javljaju i druga emocionalna ispoljavanja kao što su ljutnja. reverzibilnost. Način na koji stresogeni dogadjaji/sitacija remeti unutrašnju biopsihosocijalnu ravnotežu osobe zavisi od njegove prirode. ali i od načina na koji ih osoba doživljava i tumači. prilikom fizičkog napada ili su svedoci nečije smrti. hronična organska bolesti i dr. zemžmljotresa. Stresogeni dogadjaj se odnosi na nešto što se jednom odigralo i okončalo. naročito su predisponirane osobe sa rigidnom strukturom i rigidnim obrascima ponašanja. a iza toga slede prirodne katastrofe. Pojava ovog sindroma delom zavisi i od vrste traume kojoj je osoba izložena. teže podnose stresogene dogadjaje). raznovrsni simptomi straha i/ili depresije su relativno blagi.). saobračajne nesreče. dok su muškarci češće izloženi traumatskim sitacijama u ratu. strepe da se neće ponašati odgovorno ili veruju da su podlegli stresu. i koje mogu ali ne moraju flukuirati kao i u odnosu na posledice koje izazivaju (hronično napeto stanje u braku. pronalaženje mrtvog tela. zlostavljanje u detinjstvu. premda se može ponavljati. Kod dece i adolescenata se često vidja dramatično izmenjeno ponašanje.a odnosi sa prijateljima i poznanicima su često poremećeni. Stresogena sitacija označava nepovoljne prilike tokom dužeg vremenskog perioda. trajanje. ravnodušnost ili strah. ne mogu da odgovore na radne obaveze. Ponekad se mogu javiti i telesni simptomi (somatizacija). kao i posebno značenje koje ima za pojedinca i kumulativni efekat izloženosti jednoj stresogenoj situaciji može da oslabi sposobnost podnošenja drue stresogene sitacije ili dogadjaja. i osećaj krivice. neophodna je sklonost koja se odredjuje kako na biološkom tako i na psihološkom niovu.Uglavnom su iznošena iskusta iz II Svetskog ili Vijetnamskog rata ili elementarnih katastrofa. kontekst). Kod nekih pacijenata je naglašeno povlaćenje iz socijalnih interakcija. Drugi psihološki modeli kao ključnu katakteristiku iznose ponovno proživljavanje traumatskog doživljaja kroz 34 .(osoba sa poremećajem ličnosti. očaj. pa tako odredjene traume nose veći rizik za izazivanje PTSD ( posle zarobljavanja. silovanje. Pacijenti se često žale da nisu u stanju da se bore sa problemima. 7. silovanje. Klinička slika varira od slučaja do slučaj.). Pored ovoga. Kod žena veliki rizik za pojavu PTSD imaju seksualno nasilje. Neki od pacijenata imaju suicidalne ideje. karakteristike stresogenog dogadjaja ili situacije ( priroda. Naši autori dugo se nisu bavili ovim problemom.2. kognitivni i dr. U psihološke aspekte spada veći broj modela ( bihevioralni. Sindrom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) PTSD se definiše kao skup manje više specifičnih simptoma koji se pojavljuju posle izvesnog perioda od pretrpljene teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije pretnje ili smrti. Karakteristični simptomi su razni oblici ponovnog proživljavanja traumatskog dogadjaja. godine. pa i socijalna izolacija.

pacijenti pokušavaju da izbegnu sve što može da ih aktivira. Dejstvo dogadjaja koji direktno ugrožava osobu drugačije je od onog u kom je osoba svedok nečije smrti ili mučenja. Konverzivni sindromi se odenose na voljnomotorne i senzitivne funkcije. 8. uznemiravajuća ili bolna. napetog iščekivanja podsećaju na one u sindromu generalizovanog anksioznog poremećaja. Tipični način su snovi i noćne more. te ih prati snažno osećanje bespomoćnosti. Isto tako. Poremećaji pamćenja mogu uzeti različite oblike. kao i pojedini prizori koji se pacijentu nameću i stalno ponavljaju.slike i misli koje se nameću i stalno ponavljaju. jednokratni traumatski dogadjaji imaju drugačiji efekat od onih koji se ponavljaju. neuroze sa dva podtipa: konverzivni i disocijativni.oblast anestezije. konvertuje i reprezentuje kao fizički simptom. može se pojaviti posledica diocijacije. 35 . najupečatljivije isposljavanje se odnosi na ponovno proživljavanje traume. napetost. trauma se može ponovo proživljavati samo ako pacijent nije izgubio svest tokom traumatskog dogadjaja. Pošto su simptomi ponovnog proživljavanja traume napeijatni i bolni. On isključuje stresogene dogadjaje i stuacije koje ne podrazumevaju životnu ugroženost. gluvoća. Sva ova ispoljavanja se karakterišu doživljajem da pacijent nema kontrolu nad njima. što pojačava doživljaj gubitka kontrole i besposmočnosti i na brutalan način poništava svaku fantaziju o ličnoj neranjivosti i suočava nas sa sopstvenom konačnočću. senzorne ili motorne prirode. zbog čega može predstavljati ogromnu narcističku traumu. svesnosti identiteta. neposrednih sećanja i kontrole pokreta tela. razdražljivost i izlivi besa. za razliku od somatizacije gde dolazi do transformacije u vegetativnu inervaciju. selektivne smetnje u koncentraciji. dogadjaje i aktivnosti. doživljaj da niša nema smisla.Zajednička karakteristika disocijativnog i konverzivnog sindroma je parcijalni ili potpuni gubitak mentalne integracije izmedju sećanja prošlih dogadjaja. slepilo. osećaj besperspektivnosti. Konverzivni fizički simptomi se dele na: senzorne simptome ili deficite: psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima: 1. Disocijativni sindromi Ovi sindromi predstavljaju poremećaje ranije poznate pod nazivom histerični sindromi. Konverzivni sindromi Mehanizam konverzije podrazumeva da se neurotski konflikt razrešava tako što se preobraća. Te slike i misli bude sećanja na traumu i za posledicu imaju hiperaktivnost VNS i promene vezane za traumu. stalni oprez i iščekivanje da se nešto loše dogodi. te su ona zato neprijatna. osećasj otuženosti može kod obolelog aktivirati osećanje krivice. Ponekad slike. Sindrom je prvenstveno odredjen traumatskim dogadjajem. scene i prozori mogu imati karakter vidnih halucinacija ili iluzija. Ovi simptomi se ispoljavaju na različite načine: nesanica. Pre pojave kliničkih manifestacija ovog sindroma osoba na traumu reaguje strahom. preosetljivost na zvučne draži. zatim depersonalizacioni ili derealizacioni fenomeni. koji je posledica osećaja bespomoćnosti da se spreči smrt ili druge posledice traumatskog dogadjaja. a iz repertoara emocionalnih ispoljavanja kao da su ostali samo bes i strah. pacijent nije u stanju da ima bilo kakava osećanja. Simptomi koji ukazuju da je pacijent u stanju stalnog.1. Vrsta traumatskog doživljaja je važna zbog načina na koji dogadjaj deluje na osobu kao i zbog značaja koji on za nju ima. Somatski simptomi su znatno redji. U vezi sa smanjenim opsegom emocionalnog reagovanja nalazi se gubitak uobičejenih interesovanja za ljude. 8. i mogu se ponavljati više puta u toku dana. što znaći da je život pacijenta ili nekog drugog bio direktno ugrožen. Traumatski dogadjaj je obično neočekivan i nepredvidljiv. razdražljivost. a disocijativni na ponašanje i identitet.

bolovi u grudima. sem toga. dolazi do vertikalnog rascepa tako da psihički sadržaji egzistiraju u nizu paralelnih svesti. vrtoglavice. svesti. psihička ili fizička trauma. pa se danas smatra da je većina njih nastala kao posledica dejstva stresa i traume. stanje transa i zaposednutosti. psudokonvulzije. udruženi bolovi. muka. 8. slabost. zamagljenost pred očima. disocijativni stupor. poremećaje u centar svog interesovanja. opstipacije. pamćenja i identiteta) pri čemu su delovi Ega rascepljeni od glavnog protoka svesnog. Savremena psihodinamska psihijatrija ponovo je vratila disocijativne sindrome. ovaj model se koristi kao reakcija na zabranjene Edipove želje za roditeljem suprotnog pola( mobilišu ga konfliktne želje). diskinezije ( "napadi"). posebno inteligencije. Sekundarna dobit omogućava oboleloj osobi da pribavi pažnju. posebno neurološka oboljenja. Kada su u pitanj䁵 karakteristike histrionične ličnosti mnogi istiću činjenicu da histrionične osobine verovatno postoje kod svih normalnih ljudi. percepcije. 3. poremećaja je veoma kompleksna i polisimptomatska. depresivna osećanja. disocijativna fuga. U ovoj grupi se nalaze: disocijativna amnezija. I ako i disocijacija i potiskivanje predstavljaju mehanizme odbrane kojima se neprihvatljivi sadržaji isključuju iz svesti. nerad zbog toga što se loše oseća. Njihov nastanak precipitiraju: podsećanje na neprijatne uspomene. Simptomi se ispoljavaju dramatično.2. Primarna dobit se sastoji u tome što se nesvesni sadržaji konflikta ( povezani sa seksualnim i incestuoznim idejama) i dalje drže van dometa svesnog doživljaja( u suprotnom bi bili neprijatni i zastračujući). Kod disocijacije. Klinička slika disocijativnog sindroma. dispneja. odlažu neophodnu razradu traume za kasnije. mlataranje. U slučaju potiskivanja stvara se horizontalni rascep i materijal se prebacuje u dinamičko nesvesno. dismenoreja. dispareunija. Svoj razvoj konverzivni simptomi započinju tiho i pokazuju tendenciju da dugo traju. paralize ( motorni simptomi i deficiti). čudni ponovljeni pokreti položaja tela. porodični problemi. bolovi u sotomaku. Kao najčešći simptomi navode se: nervoza. lupanje.psihogeni poremećaj mišića: afonija. iza kojih najčešće stoji posebna organizacija ili poremećaj ličnosti ( histrionični). plakanje. Razvoj simptoma omogućava obolelom primarnu i sekundarnu dobit. nepodnošenje hrane. Disocijativni sindromi Ovi poremećaji se karakterišu pojavom simptoma koji nisu u svesnom uvidu ( radi se o defektu mentalne integracije. oni se razlikuju po načinu na koji to obavljaju. palpitacije. pseudokonvulzije. bolovi u ledjima. Disocijativni simptomi počinju naglo i burno i isto tako završavaju. napravilnost menstrualnog ciklusa.halucinacije. Disocijativne odbrane imaju dvostruku ulogu: pomažu žrtvama da izmaknu traumi u trenutku kada se ona dešava. Kliničke komplikacije ovog sindroma se najšeđće javljaju u obliku ponovllanih operacija. afonija. i nju može mobilisati trauma. 36 . ekonomski problemi. želja da se izbegne kazna i konflikti iz svakodnevnog života. naduvenost stomaka. sa dominacijom poremećaja svesti i osećanja identiteta. umor. napadi straha. u obliku relativno neasimilovanih ideja. bolovi u ekstremitetima. nesvestica. poremećaji duple ili višestruke ličnosti i prisećanje na emocionalno-traumatske dogadjaje koji dugo istrajavaju u psihičkom. pri čemu disocijacija predstavlja odbranu od traume. udaranje ( često se pogoršavaju kada se obrati pažnja na pacijenta. misli o smrti. paraliza ili pareza i urinarna retencija.kontrakture. anoreksija. ljubav i zaštitu značajnih osoba iz okoline kao i oslobadjanje od neprijatnih i težih obaveza.. dizurija i drugi. a oblik u kom će se one ispoljiti zavisi od snage precipitirajućih činilaca i karakteristika ličnosti. praćeni brojnim telesnim smetnjama i specifičnim oblicima ponašanja. stalno se ponavljaju u različitim kombinacijama i ne mogu se objasniti organskim uzrocima. psihogene konvulzije: tikovi. hemiplegije i hemipareze. fobije. porodični i bračni problemi uključujući razvode i pokušaji samoubistva. zavisnost od lekova. s jedne strane i s druge. Mogu da imitiraju sva medicinska.

Kompulsivne radnje su stereotipna. Opsesivno-kompulsivni sindrom Opsesivno-kompulsivni sindrom je oblik neurotskog reagovanja. pacijent ih opsisuje kao besmislene. nepodnošljive. veliki histerični napad. Dominantno opsesivne misli i ruminacije Opsesivne misli su stalo postojeće. vraćaju u svest obolele osobe. čija je osnovna karakteristika prisustvo ponavljajućih opesivnih misli i kompulsivnih radnji. profesionalni grč prstiju i šake). vremenu i prema osobama iz okoline. Ovakvim ponašanjem oboleli pokušava da se suprostavi. ali neizmeničnih subjektivno odvojenih identiteta i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja. ali bezuspešno. pareza. analgezija. c) Ganserov sindrom ( oboleli je smeten. stihovi. 9. d) Višestruka ličnosti ( predstavlja kompleksan. Način ispoljavanja opsesivnih misli su raznovrsni.O pojedinim oblicima disocijativnog sindroma neće biti više reći. pa se ta ponašanja ponavljaju u nedogled i iscrpljuju pacijenta. može veoma dugo da traje). koje on pokušava da odagna i da im se odupre. To su najčešće pojedine reči. poremećaja. nezavisno od uticaja stresa. Kao što se vidi. tikovi. Oni će ove biti samo taksativno nabrojani: a) Discijativni gubitak pamćenja (psihogena amnezija). postoji nesećanje za period bolovanja. maštanja. disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta sa kontinuiranom egzistencijom relativno stabilnih. poremećaji korordinacije motorne aktivnosti. kad se sindrom razvije ispoljava se u tri oblika ( sa dominacijom opsesivnih misli. U većini slučajeva počinje postepeno. bizarni pokreti i nemogućnost stajanja bez podrške drugih (astazija i abazija).1. ali nevoljne i nepromenjive. i impulsi koji uvek iznova. Opsesivne misli su ideje.u 20%. sa čundnim odgovorima u "stranu". disocijativni stupor. 9. otvorene amnezije ili oboje). Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakteriše i prisustvo simptoma straha. posebno što se doživljavaju kao besmislene. veoma su neprijatna i ne dovode do izvršavanja korisnih zadataka. ima otpor prema njima ali im se ne može suprostaviti. ali bezuspešno. često skaradnog ili besmislenog sadržaja. disocijativni poremećaji pokreta i senzibiliteta ( disocijativni poremećaj motorike.delimična ili potpuna paraliza. na stereotipan način. disocijativna fuga. bizarni pokreti. koje se iznova javljaju i 37 . odvratne. klinička slika ovog sindroma je specifična i polimorfna. vika i plač. uglavnom ima uvid u njihovu nelogičnost. pri čemu su granice zahvačenog područja oštre i ne odgovaraju anatomskim intervacionim područjima). fraze. hroničan. spontane. ali ih ne prati razdraženje vegetativnog nervnog sistema. kombinovani -u 80%. afonija. hiperestezija za bol i dodir. discijativna anestezija i senzorni gubitak ( poremećaji površnog senzibiliteta kao anestezija delova tela. dezorjentisan u mestu. One su nasilne ili opsene. stanja transa i poremećaja zaposednutnosti. ponavljajuće i neželjene misli koje se nameću obolelom mimo njegove volje i koje on ne može da odagna. b) Disocijativna konvulzija ( pseudoepilepsija. a svest nije bitno promenjena. dramatičani glasan govor. disfonija. ataksije razlčitog stepena. Retko se javlja naglo kada postoji veza sa nekim neurološkim oboljenjem i/ili precipitirajućim stresom. Takodje je karakteristična i tesna povezanost sa depresivnim raspoloženjem. ritualna ponašanja koja se stalno ponavljaju. sa dominacijom kompulsivnih radnji). sa jasnom manuelnom nespretnošću. Oboleli od ovog sindroma ih doživljavaju kao sopstvene.. vrlo neprijatne i uznemiravajuće.

iscrpljuju obolelog. Uobičajeno se opisuju kao opsesivna zamišljanja. strahom.7). obavlja i održava ličnaa higijena i sl. Tourettovog sindroma. dogadjaje. neočekivana i dovode do negativnih emocionalnih reakcija ( straha). 9. Opsesivno razmišljanje predstavlja prisilna razmišljanja koja se nameću obolelom mimo njegove volje. Strah kao crti ličnosti tretira se kao sklonost ka razvoju straha i predstavlja zajedničku karakteristiku stanja straha i pojednih oblika poremećaja ličnosti. pak kao opsesivni fobijski strah. Strah od smrti često postaje zakonitost življenja. borbom dobra i zla. u ono što misle i što rade.2. Slični fenomeni sreću se i kod trihotilomanije.). negativna emocionalnost i negativizam temperamenta. Ova doživljavanja su praćena izraženom ambivalencijom. Kompulzivnim radnjama osoba poništava svoj strah. što ih preokupira i iscrpljuje. praćena opreznošću. intenzivno strahuje. radi se o posebnom mučnim i neprijatnim. Opsesivna sumnja predstavlja jednu od najvažnijih karakterisika opsesivno-kompulsivnog sindroma( OKS). čistoćom i zaštitom od prljavštine. dete. električni uredjaji isključeni. dramatičnim doživljavanjima koja su povezana sa prisilom da ubiju suprugu. posticaji ili. Najčešće su povezani sa proveravanjem i brojanjem ( da li je stan zaključan. Kompulzivne radnje preokupiraju obolelog više sati dnevno. način kako se hoda. Dominantno kompulsivne radnje i rituali kao oblik OPS Kompulsivne radnje su prisilne misli izražene kroz odredjene aktivnosti i od njih se ne mogu razdvojiti jer od njih potiču. Ukoliko u tome budu sprečeni. Kod ovih osoba dominira uzdržanost i neodlučnost kao stil življenja. Opsesivna fobija predstavlja pojavu kada prisilne misli dobijaju fobični karakter. bolom i neprijatnošću. 38 . Obsesivna ubedjenja kada su osobe ubedjene da su njihove misli isto što i njihovo delo. eksplozivni izlivi ljutnje. moralom.Teme su specifične i povezane su sa: religijom. zatim bizarne seksualne odnose ili seksualni čin sa roditeljima.osoba istovremeno veruje i ne veruje u njihi u toj neizvesnosti i ekstremnoj neodlučnosti. Ritualno ponašanje je uvek povezano sa strahom. kombinuju brojeve ili ih ponavljaju odredjen broj putadok ne zadovolje prisilu magičnih broj puta-3. doživljavaju jaku napetost. vremenom. visok nivo hostilnosti. Opsesivna zamišljanja kada obleli često prisilno zamišlja zastrašujuće scene. Iz tog razloga oboleli pribegava ponašanju izbegavanja sitacija i mogućnosti da svoju prisilu realizuje. sumnjom.anksioznost i strah. računaju. doživljavaju intenzivan strah.Oboleli sumnjaju u sve. pa čak i pretnjom. ali je kod žena češće pranje ruku i čišćenje stana. zatim anakastični poremećaj ličnosti. Zajedničko prisustvo prisilnih misli i radnji ( opsesivno kompulsivni poremećaj i opsesivna ličnost) Za obsesivno-kompulsivni sindrom su karakteristične i specifične dimenzije ličnosti: neurotičnost. Celokupan ritual se odvija po strogo ustaljenom redosledu stvari i traje veoma dugo. čekanjem i oklevanjem.3. na ova ponašanja oboleli troše mnogo vremena i energije. Ukoliko se suprostave podsticajima. Impulsivnost Podrazumeva slabost u samoregulaciji koja se klinički manifestuje kao acting-out ponašanje. u praksi su povezane sa posebnim načinom u obavljaju nekih delatnosti( kao se uredjuju stvari u okolini. Pomente dimenzije su u visok korelaciji sa postojanjem straha. 9. situacije kao što su saobračajne nesreće u kojima se lično povredjuje ili su povredjene njemu bliske osobe. razmišljanjima o životu i smrti. Opsesivni podsticaji predstavljaju posebno neprijatne sadržaje da se nešto misliili učini. Podjednako je zastupljen kod oba pola. sumnjanja. razmišljanja. majku. ovi pacijenti broje. dismorfofobije. redom i simetrijom. Po karakteru su parazitska. ubedjenja.

oslabljen apetit. Kada je reč o mogućim kliničkim komplikacija ovog sindroma treba naglasiti da najtežu komplikaciju prestavlja prelazak u shizofreniju. ono joj se čini strano i automatsko.Neodlučnost Prestavlja dimenziju ličnosti koja je u vezi sa impulsivnošću i predstavlja njenu kognitivnu osobinu. Otudjenje u depersonalizaciju zahvata različite aspekte ličnosti. Raspoloženje je promenjivo. 10. Nisu retki ni bezrazložni izlivi besa. kada je u pitanju ponašanje. 11. Takodje predstavlja suštinsku osobinu OKS. Klinički se manifestuje kao preterana briga oko grešaka i tzv. Pefekcionizam Odražava težnju ličnosti da se postigne izuzetno visok nivo standarda uz prihvatanje veoma strogih samoprocena. Klinički se manifestuje kao teškoća u donošenju odluka. umora. kada se odnosi na osećanja pacijentu se čini da je izgubio sposobnost da doživljava emocije. žale na: bezvoljnost. Skoro po pravilu su prisutni: razdražljivost. bolovi u ledjima. Od somatskih smetnji česta je glavobolja. tako da osoba uvidja da doživljaj depersonalizacije ne odgovara stvarnosti. preznojavanje. gorušica. posebno u domenu šta odbaciti. napetost i nervoza. Definiše se kao sklonost da se bude analitičan i da se traže detaljne informacije kada se donose odluke. emocionalnih i kognitivnih simptoma. laka zamorljivost ili osećaj stalne iscrpljenosti.Sindrom depersonalizacije i derealizacije Depersonalizacija je doživljaj osobe kao da je sama sebi nestvarna. telesna slabost. Poremećaj počinje naglo i nekad mu prehodi traumatsko iskustvo. Blisko je povezan i sa socijalnom anksioznošću ili fobijom. ponekad na način karakterističan za hipohondriju. Ako se odnosi na unutrašnje organe onda se manifestuje doživljajem promene njihovog mesta i veličine. Kod derealizacije doživljaj nestvarnosti se prenosi na okolinu i objekte u njoj. dijareja. nesanicu. Pacijenti se. Medjutim. poremećaja. U 39 . Ako se odnosi na kontinuitet sa prošlošću osoba saopštava da više nije onakva kakva je bila ranije. pa ga ona odnekud posmatra. u potpunosti ili delimićno. trnci po rukama i nogama. Zbog ovih simptoma pacijenti su zabrinuti za svoje zdravlje. takodje. društvene procene. Ova dva fenomena se često javljaju zajedno. Ova psihološka sumnja je jedna od tri suštinske osobine opsesivno-kompulsivnog sindroma. koji se manifestuje Ego-distonim i zato neprijatnim epizodama depersonalizacije. Odnos prema realnosti je očuvan. vratu. Kada je reč o telu. pacijenti se žale da su im popustili živci. osobi se čini da joj se telo promenilo ili da joj više ne pripada. Klinička slika ovog sindroma je bitno odredjuja polimorfnim simptomima. dok su ostali simptomi nespecifični i raznovrsni: žarenje ili strujanje u pojedinim delovima tela. kao i otežanog upamćivanja. malaksalost i iscrpljenost uz prisustvo i drugih telesnih. Neurastenični sindrom ( Morbus Bird) Neurastenični sindrom predstavlja neurotski poremećaj koga karakteriše hronično i onesposobljavajueć osećanje slabosti. stanja straha i somatizacionog poremećaja ili sindroma. problemi sa varenjem. najkarakterističnija posledica neodlučnosti je opsesivna sumnja.Sindrom depersonalizacije i derealizacije se definiše kao hroničan ili rekurentan poremećaj. medju kojima dominiraju: umor. Svoje tipične smetnje pacijenti opisuju različito. ono što sve opise objedinjuje jeste doživljaj osobe kao da sama sebi nije više bliska i prepoznatljiva ( isti doživljaj može da se odnosi i na okolinu osobe). Kognittivno funkcionisanje može biti kompromitovano u smislu teškoća u rasudjivanju i donošenju odluka. da lako planu i ljutito reaguju na najmanji povod. Simptomi se veoma često prepliću sa simptomima depresije ili distimije.

nepodnošenje odredjenih vrsta hrane). Česta su prisutna stanja depresivnosti i straha. da je vremenski tok usporen ili ubrzan. Kada je u pitanju ovaj sindrom. i skoro po pravilu godinama unazad uzimaju benzodiazepine. veliko menstrualno krvarenje. a u populaciji bolesnika na neuropsihijatrijskim odeljenjima 9%. Učestalost ovih sindroma u opštoj populaciji iznosi 0. takvi pacijenti stalno traže dodatna somatska ispitivanja i nisu zadovoljni kada ona pokažu osustvo telesnih uzroka. promenama na koži. poremećaja je veoma kompleksna. slobodno vreme im je u funkciji žalbi i smetnji i traganjem za novim lekovima i ispitivanjima. što radja neprijatno osećanje izolovanosti. povraćanje. Klasičan pacijent izgleda karakteristično: u psihijatrijske ordinacije dolaze sa brojnim nalazima i izveštajima brojnih lekara. žale se da su kod kuće izgubili interesovanje za njih. Klinička slika ovog sindroma. Simptomi mogu biti vezani za bilo koji sektor organizma. kao da je vreme stalo. nepravilni ciklusi. te da su upadljivo češća u ruralnoj sredini i kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem. Veliki broj neurotskih pacijenata ispoljava raznovrsne telesne simptome za koje nije utvrdjena organska osnova. kao opšte funkcionisanje. impotencija. u kliničkoj praksi najčeđće su žalbe na GIT smetnje ( podrigivanje. odnosno erektilna disfunkcija).14%.1. Utvrdjeno je da ovi poremećaji. koji obično prezentuju nekoliko godina pre javljanja lekaru. poremećajima menstrualnog ciklusa i smetnjama u psihoseksualnom funkcionisanju. abdominalni bol. Opis smetnji je slikovit i uvek dramatičan. 12.). a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa ( bolne menstruacije. Tako neurotski proces prelazi u hronični poremećaj čime menja pacijentov lični i porodični život. nadimanje. dijareja. Somatizacioni poremećaj Osnovna karakteristika je višestruka. 40 . delom zbog bojazni da neće biti shvačena. promene na koži ( svrab.. sindromi počinju pre 30-te godine i da su znatno češći u ženskoj populaciji (5:1). Svi napred navedeni simptomi kod ovog sindroma su praćeni izraženim simptomima depresivnosti i straha. povraćanje tokom cele trudnoće). 12. osetljivost i dr. bihevioralne i kognitivne karakteristike pacijenata koji se žale na telesne simptome u osustvu relevantnih medicinskih nalaza. sa puno komparacija. Početak oboljenja povezuje se sa doživljajem emocionalnih problema ili stresom.odnosu na vreme. nekada su agresivni i dalje postoji obilje telesnih smetnji. najveći broj obolelih ima dugu i komplikovanu istoriju bolesti. ali se najčešće radi o gastrointestinalnim tegobama. utrnulost. ljuti su jer dolaze kod psihijatra. ne smatraju da im je tu mesto. što izaziva strah. mučnina. žarenje. seksualna inferiornost. podvrgavaju se brpojnim medicinskim ispitivanjima koja ne otkrivaju medicinske uzroke bolesti a nije retko i da se operišu. učestalo menjenje telesnih simptoma. koji osoba ne prepoznaje kao uzrok. Ove osobe lakše je hipnotisati i pokazuju veću sklonost u korišćenju disocijativnih mehanizama. Somatoformni poremećaji kao neurotski sindrom Somatizacija predstavlja razrešenje neurotskog konflika njegovom transformacijom u vegetativnu inrevaciju. bol u toku snošaja. regurgitacija. poremećaji psihoseksualnog funkcionisanja ( osećaj pećenja u polnim organima i rektumu. Doživljaj nestvarnosti često se tumači kao gubitak kontrole i početka ludila. obolela osoba ima teškoću u opisu sopstvenog doživljavanja. Somatizija predstavlja tendenciju da se psihičke tegobe ispolje u obliku soomatskih simptoma i da zbog njih se traži medicinska pomoć. u populaciji pacijenata koji se javljaju lekarima opšte medicine 5 do 10%. a razumevanja da nisu somatski bolesni ne prihvataju. povratno. Ujedno označava iskustvene.

GIT-gastrointestinalne i GUgenitourinarne tegobe. hiperventilacioni sindrom. znatno slabijeg intenziteta. tzv. a drugi preko parasimpatikusa ( učestale stolice). funkcionalan. jedni se odvijaju putem simpatikusa ( tahikardija). već destruktivan. zatezanja. svrab. psihogeni iritabilni kolon. sindroma borba-bekstvo. Bol je u centru pažnje obolelog. nesistematizovanim simptomima. dijareja. pad tolerancije za bol. Poremećaj je. retencija urina. Stalni somatoformni bolni poremećaj Stalni somatoformni bolni poremećaj kao sindrom predstavlja poremećaj koji se karakteriše upornim žalbama na jake. učestalo mokrenje uz osećaj nadutosti. Intenzitet bola prati emocionalno stanje. Mesto bola se često menja. vomitus ili psihogeno povraćanje. Etiološki činioci su isti kao i kod somatizacionog poremećaja. obična glavobolja. aerofagija. navest ćemo samo različite kliničke oblike ovog poremećaja: Da Kostin sindrom. pri ćemu ne postoji pavilnost u grupisanju tegoba. iscrpljujuće bolove koji su neprecizno lokalizovani. osećaj nadimanja. Drugi tip tegoba se ne može objektivizirati i to su neugodne senzacije.tj. neurosis gastrica. za razliku od psihosomatske bolesti( kod koje postoji telesno oštećenje). težine sa stalnim žalbama na jedan ili grupu organa. 12. znojenje. Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema U ovaj sindrom svrstani su funkcionalni poremećaji i subjektivne smetnje bolesnika koje se manifestuju u sferi VNS. Umesto detaljnijeg opisivanja kliničke slike ovog sindroma. 41 . pasivno-zavisnim poremećajem ličnosti. jer uvodi obolelog u depresivno stanje.4. psihomotorna usporenost. pain behavior. dominira kliničkom slikom i u tesnoj je vezi sa njegovim emocionalnim stanjem i dejstvom stresora. polaksiurija i dr. i karakterišu ga simptomi parasimpatikotonije: smetnje spavanja. umor. poremećaj apetita. povišena TA. psihogeni kašalj.2. 12. alkoholizmom. Hronični bol traje duže od 6 meseci. Najčešći klinički način ispoljavanja su: lumbalni bol i cervikalni bol. a prognoza zavisi od ostvarivanja sekundarnie psihološke dobiti od bolesti. Sam tok ovog poremećaja je nepredvidiv. a karakter bola ne odgovara telesnom oštećenju i posledičnoj telesnoj disfunkciji. neurosis cardiaca. a bolesnici se žale na: gubitak apetita. Klinička slika ovog sindroma je karakteristična i specifična. radražljivost. nelagodnosti u abdomenu. štucanje. disfagije. midrijaza. a ponašanje obolelog je usmereno da pribavi pažnju i sažaljenje. malaksalost. opstipacija. celokupno stanje podseća na akutno stanje straha.Kod večine pacijenata je utvrdjena manja ili veća izražena organska lezija koja se povukla ali je zaostalo bolno ponašanje. neurocirkulatorna astenija. i prate ga simptomi simpatikotonije: tahikardija. opstipacija. Ovaj sindrom je češći kod osoba u srednjem životnom dobu ( četvrta i peta decenija).3. hiperventilacija. kao što su: tahikardija. Bolesnik se obično žali na nekoliko simptoma ili sindroma.12. Klinička praksa pokazuje da se ovaj poremećaj povezuje sa depresijom. hipermobilnost. sindrom umrtvljavanja ( ovaj sindrom nije celishodan. Nediferencirani somatoformni poremećaj Predstavlja poremećaj koji se karakteriše manje brojnim.Ovo je prva grupa simptoma na kojoj su objektivni i mogu se registrovati kliničkim pregledom. hiperventilacija. treba je razlikovati od akutnog bola koji traje kraće od 6 nedelja. brahijalgija i tzv.

psihogeni svrab. Ono što povezuje sva hipohondrična ponašanja jeste traženje objašnjenja. kognitivnu nepodnošenje neizvesnosti. Pri tome je teško. Često pokušavaju sami sebe da dijagnostikuju i leče. Što su telesna zbivanja kojim je okupirana manje jasna. Preokupiranost bolešću čini pacijenta nesposobnim za funkcionisanje. ovde želimo da navedeno još samo neke od njih: globus histericus. Slična je sitacija i sa tzv hipohondričnim paničarima. uredno je sredjuju i donosse na preglede. zdravljem i bolešću. latentna hipohondrija se sreće kod osoba koje su investirale u svoje telo. 42 . Hipohondriju karakteriše i izvesan otpor pri pokušaju razuveravanja. obsesivno-kompulsivnih poremećaja. telesnim simptomima ili bolestima. Povod za pojavu straha i sumnji nekada je smrt u bliskom okruženju. nepokolebljivim ubedjenjem u postojanje bolesti. Sekundarna hipohodnrija je češća. poremećaj sumanutosti. nekih poremećaja ličnosti. što je u vezi sa patološkim strahom da je osoba obolela od neke ozbiljnije bolesti ili sa sumnjom da je teška bolest već prisutna.12. dismorfofobije. somatiužzacionih poremećaja. paze da vode zdrav način života. Početku poremećaja prethode traumatska iskustva ili nepovoljni životni dogadjaji kao što su teška bolest ili smrt u porodici. ovde treba istaći da hipohondrija nije samo neurotski sindrom.5. Hipohondrična osoba oseća da je ugrožena iznutra i da će je telo uskoro izdati. razvod ili neuspeh u karijeri. koristeći stručnu literaturu. Sumnja u postojanje bolesti predstavlja specifičnu kognitivno-emocionalnu reakciju na stanje somatske neizvesnosti. Učestalost u opštoj populaciji je izmedju 1% do 5%. U savremenim psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV i dr) proširuje se broj i vrsta drugih somatoformnih poremećaja. ove osobe se često pdrvrgavaju brojnim i nepotrebnim pregledima i ispitivanjima. preterana preokupiranost telom. pošto je hipohondrični sindrom po pravilu hronične prirode uz velike oscilacije u intenzitetu tegoba kod oko dve trećine pacijenata. ali ne i nemogućnost da se takve osobe razuvere da ne boluju od te bolesti. Poremećaj podjednako pogadja osobe oba pola. 13. ključna je odlika hipohondrije i dovodi do somatske neizvesnosti. a često traže posebnu pažnju od drugih. Kod težih oblika postoji uporna sumnja ili strah da je prisutna bolest. prolazna hipohondrična stanja i/ili simulacija. uz prisutan bizaran karakter (sch. trude se da steknu savršenu kondiciju. već se sreće i kod psihotičnih pacijenata u vidu hipohondrične sumanutosti koja se karakteriše čvstim. simptomima. negovanje smrtno obolele bliske osobe. Dijapazon ispoljavanja hipohondrije je veoma širok. psihogeni tortikolis. Ne ulazeži u precizna nabrajanja ovih poremećaja. ali im to ne umanjuje sterpnju ili sumnju. telesnim zdravljem. Hipohondrija se može pojaviti u sklopu procesa tugovanja i tokom oporavka od životno ugrožavajuće bolesti. Hipohondrični pacijenti pridaju veliki značaj svojoj medicinskoj dokumentaciji. to osoba više brine. njegovim funkcionisanjem. Ovaj sindrom je obično prebojen i drugim elementima psihoze( pacijent veruje da je oboleo od raka jer ga truju kancerogenim materijalom). a ne lečenja. Primarna hipohondrija se retko dijagnostikuje gde je prevalencija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 2 7%. Emocionalnu komponentu čini strah od smrti. Hipohondrija kao neurotski sindrom Hipohondrija se definiše kao preterana okupiranost telesnim funkcionisanjem. zatim hipohondrija kao deo depresije. psihogena dismenoreja i škrgutanje zubima ili bruksizam. Drugi somatoformni poremećaji U dosadašnjem izlaganju naveden je veći broj somatoformni poremećaja. psihogeni tik. a prva ispoljavanja se registruju tokom treće i četvrte decenije. Redja su tzv. a reakcije na razuveravanje su različite ( ljutnja ili samo naizgled odbijanje da se razuvere). psihotična depresija).

Susto je kulturološki sindrom koji odgovara stanju straha nastalom zbog verovanja da nije došlo do iznenadnog delovanja crne magije. Frigophonija ( pa-ling) predstavlja oblik opsesivno-kompulsivne neuroze koji se karakteriše prisilnim strahom od hladnoće. poremećaj nastaje zbog pogrešnog narodnog verovanja i zabluda). infantilne i primitivne osobe koje su videle napade kod drugih i grupu koja je simulirala napade jer je shvatila da je to način ostvarivanja dobiti. Ljudi utiću na stvaranje kulture. 4. pre svega "juriš na neprijatelja". 2. a glavni patoplastični činilac borbenost. a kultura na njihovo psihičko oblikovanje. Odgovara paničnom poremećaju kod zapadnih civilizacija i javlja se kod muških osoba starijih od 18 godina. Glavni patogeni činilac bila je težnja za priznanjem. Specifični neurotski kulturološki sindromi Odavno je poznata veza izmedju kulture grupe ljudi i učestalosti ispoljavanja neurotskih poremećaja. 5. praćenog razvojem straha od nesreće u uslovima usamljenosti. 6. veoma anksioznih osoba.Koro je psihogeni poremećaj koji se karakteriše naglo nastalim paničnim strahom u čijoj osnovi leži verovanje da će se penis muškarca odnosno labija žene vratiti u stomak i da će zbog toga nastupiti smrt. Ovde ćemo ukratko navesti najčešće sindrome koji se navode u stručnoj psihijatrijskoj literati. 1. javlja se kod osoba nižeg obrazovanja i slabije psihološke organizacije i pripadnika primitivnih društava. Latah je kulturološki neurotski sindrom koji najviše odgovara disocijativnom( konverzivnom) poremećaju. 7. 3. mlade. koje se sreće kod mladih. najčešće kineza i Malezijaca. neurotska reakcija koja je najviše ličila na disocijativno-konverzivni sindrom.14. Ovaj sindrom često se udružuje sa afektivnim poremećajima. Kliničare je oduvek interesovalo da li uticaju kulture dovode do nekih specifičnih oblika neurotske psihopatologije kojom se malo bavi naučna psihijatrija ( folk syndroms). preokupacijom da manjak toplote odredjuje vitalnost. Dinamička je pretpostavka da se radi o akutno nastalom strahu od kastracije zbog pretnje gubitka visoko narcistički investiranog objekta kao što je penis ( znaći. Ovaj heterogeni sindrom je vrmenom podlejen u tri grupe: psihopate i histerike preosetljive osobe koje reaguju abnormalno naročito na strah i nezadovoljstvo. 8. Sindrom straha od vožnje kajakom jednosedom.Kajak angst syndrom smatra se nacionalnom bolešću Eskima koji žive na Zapadnom Grelandu. što dovodi do gubitka duše obolelog. da mogu dovesti do psihičkih poremećaja. strah od vetra i opsesivna potreba da se obuče nekoliko slojeva odela radi zaštite od hladnoće. pretpostavlja se da je uzrokovan senzornom deprevacijom kod lovaca na foke. Navodi se i kao specifična neuroza vojnika sa borbenom i ratničkom predispozicijom u posebnim uslovima partizanske borbe čiji su odredi prerasli u regularnu vojsku. Dhat sindrom ili spermatoreja je kulturološki neurotski poremećaj. socijalne fobije tj. ili je to urodjeni strah ljudi). straha od pogleda drugih. ili bacanje čini. defanzivni napadi bili su izazvani depresivnom napetošću gde se oboleli rasterečivao teško podnošljive napetosti i 43 . stanje straha. u ovu grupu poremećaja danas se svrstava i tzv ratna neuroza Jugoslovena koji se javlja za vreme II Svetskog rata kao psihogena. Specifični neurotski kulturološki sindromi u nas uglavnom se odnose na još uvek prisutna narodna verovanja u magije. nastanak i razvoj poremećaja povezuje se sa verovanjem da gubitak sperme predstavlja rasipanje materije što škodi zdravlju i životu uopšte. vračanje i sl. Teško je reći zašto prodorni pogled ima tako univerzalno značenje sresa ( moguće je da se radi o pokretanju osetljivih i intenzivnih transfernih reakcija. Ovaj sindrom su karakteriosali psihogeni napadi histeričnog tipa u kojima je prikazivana hrabrost i borba. ovaj sindrom razvrstava na tri oblika i to: demostrativni napadi u cilju isticanja zasluga u ratu prikazujući podvige i stradanja. Urokljive ili zle oči predstavlja kulturološki poremećaj koji ima osobne fobičnog poremećaja. Klajn H takodje.

nadgrađena.U širem smilu reči. nesamostalne i zavisne osobe. agitiranosti) Pod "psihomotornim nemirom" podrazumeva se ekscitacija motoričkih funkcija (kretanje. bez kritičkog mišljenja i sposobnosti kontrole emocije. neočekivano. idući ponekad prema potpunoj hroničnosti i invalidnosti. ukazivanje na pogubnost radioaktivnosti. superponirana psihoza na početne neurotske simptome. neurotske tegobe kao nastavak ranijih psihoza. ili povremeno. zagadjenosti okoline i hrane. bolesnici napadju svoju okolinu. Često puta. pokreti) sa istivremenom ekscitacijom večine ili čak svih ostalih psihičkih funkcija. bez povoda. poremećaja postoji mnogo pacijenata sa veoma teškim oblicima neuroze i/ili lakši oblici psihoza kao i raznovrsno kombinovanje neurotskih i psihotičnih simptoma kog istog pacijenta. Jatrogeni neurotski sindromi (Jatrogeno uslovljena neurotska regovanja) Dve grupe činilaca: egzogeni i endogeni. kao i iz aktuelne socijalne situacije. Kao što je već ranije navedeno i ovde ističeno da se u praksi mogu smenjivati u toku razvoja psihijatrijske bolesti iz obe navedene grupe ili mogu postojati istovremeno u određenoj fazi bolesti. opšti psihomotorni nemir je pojava koju često srećemo kod mnogih dijagnostičkih kategorija u psihijatriji. Ova često dramatična stanja vidaju se kod pacijenata u toku naglog izbijanja prvog psihotičnog šuba. I u grupi neurotskih sindroma. gde. lako mogu postati žrtve ovakvog neprimerenog ponašanja. neurotski simptomi na primarno psihotičnoj osnovi. lake" psihijatrijske poremećaje koji se odnose na neuroze i "teške" koji se pripisuje psihozama.branio se od nesvenog samooptuživanja. sem mjogućnosti povredjivanja bolesnika i okoline. Sindrom psihomotornog nemira ( Stanje ekscitacije-motorna i psihomotorna uzbudjenja. 16. sugestibilne. dok kod manjeg broja dovode do tipičnih reakcija straha. Preosetljive. demoliraju. Ovakva opasna stanja. ne mogu se svesno kontrolisati i nesrazmere u situaciji. Kod nekih pacijenata se javljaju predvidljiva i nepredvidljiva pogoršanja. ni kvalitativna promena simptomatologije psihoze neurozom ne označava samo po sebi poboljšanje. realno ugrožavaju socijalnu sigurnost. kod hroničnih psihotičara. Tako i među "malim" bolestima može da se javi nepovoljan tok i dugo trajanje. vredjaju. kasžnjavao sebe putem identifikacije sa žrtvom i tendencioni napad koji su za cilj imali ostvarivanje neke psihološke dobiti. U kliničkoj praksi sreću se različite mogućnosti toka i ishoda kod nekih neurotskih stanja: neuroza sa psihotičnom pojavom u njenom pogoršanju. Stoga tačna dijagnoza bilo kog od ovih entiteta ne određuje prognozu bolesti iako su većinom moguća kvantitativna i kvalitativna poboljšanja simptomatologije. a odlikuje se iznenadnim psihomotornim ispadima. Neurotski sindromi sa psihotičnim znacima i simptomima i obrnuto Kada je u pitanju klinička razlika između neurotskih i psihotičnih poremećaja treba istaći i činjenicu da je neprihvatljiva podela na "male. nezrele. razbacuju predmete od vrednosti. kod paranoidne ili katatone 44 . psuju. 15. zadovoljavao svoju potrebu za osvetom. Za potpunije značenje simptoma i toka bolesti i za dobru diferencijalnu dijagnozu neophodni su mnogi podaci iz lične i porodične anamneze. viču. Pošto i neuroze mogu biti teške bolesti. Svi ovi činioci kod velikog broja ljudi izazivaju osećaj nelagodnosti. lome. Ovde su posebno interesantna grupa egzogenih činilaca: stalne rasprave i pretnje atomskim ratom. 17. fizički nasrću na prisutne. koje su velikog intenziteta. npr. pušenja.

medjunavedenim dijagnostičkim kategorijama teško bi mogli pronaći dve takve koje se mogu lečiti na isti način. Ovi simptomi nisu tipični za zdravo. Postoje i drugi rizični faktori značajni za pojavu prepsihotičnog sindroma ili autne psihoze. odbojnost ili neprijateljski stav prema oklini. Takodje je veoma karakteristično ponašanje pacijenta. nego "traženje" po svaku cenu za nekim od tipičnih simptoma ili sindroma. razne sumanutosti. simptomi predstavljaju značajnu razvojnu fazu poremećaja. zloupotrebi različitih psihoaktivnih supstanci i slično. ne prepozna. patološkom zaokupljenošću sobom.shizofrenije. Psihološka i psihopatološka osonova navedenih simptoma je u poremećenoj pažnji. neurofiziološkom. postoji period od nekoliko nedelja ili meseci. kada se javlja više nespecifičnih simptoma: a) gubitak interesovanja: izbegavanje društva. prepsihotični sindrom Poslednja dva sindroma koja su uključena u prventsveno neurotske često puta mogu da budu prodromalni. konfuzno-delirantnih stanja.i sl. Dominantne simptome čine izraženi motorni nemir pračen gnevom ili strahom različitog intenziteta.O sopstvenom strahu ne govori ništa ili to čini veoma retko. shizofrenije. terapiju. ogranićen broj abnormalnosti. narkomanije i tabletomanije. galami. pokušava da napusti ordinaciju. impulsivnost. agitirane depresije. aktivni ili pasivni negativizam. Ukoliko prihvata razgovor veoma brzo verbalizuje svoje doživljavanje straha. radi se o nekom deficitu. hospitalizaciju. ali se u praksi ovo stanje često previdi. Danas se u stručnoj literaturi i kliničkoj praksi veoma mnogo diskutuje o pojamu vulnerabilne ličnosti. na pr. hoda. socijalna izolacija. akutni/ili prolazni psihotiični poremećaj. gestikuliše. U ostale simptome spadaju: halucinacije. bilo da je reč o genetskoj predispoziciji. bizarnost. apstinencijalnih kriza kod alkoholizma. razdražljivost i/ili posebna osetljivost i dr. viče. izrazito je napet. nepovoljnom delovanju stresa. B) PRETEŽNO PSIHOTIČNI SINDROMI 1. zrelo. dobra procena psihološkog stanja. može da ispoljava ponašanje halucinanta. naročito ciljanoj. neurohemijskom poremećaju. na pr. prvi epizodu shizofrenije. Potrebna je hitna i neodložna pomoć lekara i drugih stručnjaka. pomoć značajnih osoba u koje pacijent ima poverenje. redje reaguje gnevom ili pokušajem da prekine razgovor. prepsihotični sindrom. ukoliko to učini . stuporozno ponašanje. Pre pojave tipičnih simptoma. aktivnosti. Ovaj pojam prosto ukazuje na prisustvo vodećih psihopatoloških sindroma karakterističnih za psihozu: halucinacije. socijalno prihvatljivo ponašanje pojedinca. vulgaran je. Ovde su mnogo važniji podaci koje daje porodica. Čitavim ponašanjem ostavlja utisak bolesnika opasnog po oklinu. Pojam psihotičnosti u novijim klasifikacijama javlja se kao pogodan opisni termin kao. potencijalna ili manifestna agresivnost. eretičkog ponašanja mentalno retardiranih osoba. ubrzo ustaje. sem kod veoma snažnih afekata koji dovode do suženja svesti. iluzije. ili redje o ozbiljno narušenom tzv. odbija da sedne. akutnog napitog stanja i mnogih drugih. manije i maničnih sindroma. užu i širu socijalnu sredinu. odbija komunikaciju. posebno kod mladih. On je u stalnom nemiru. manja količina 45 . Navedeni znaci. Zbog toga opšti psihomotorni nemir ne može da nam služi kao validan putokaz u terapiji. arogantnost. manirirano i bizarno ponašanje). Orjentacija je očuvana. sa generalizovanom anksioznošću. izbegavajuće ponašanje. blagom depresijom. koncentraciji. uznemiravaju porodicu. psihofiziološkom. psihomotorna retardacija ili katatono. Stoga je korisno da iz praktičnih pre svega terapijskih razloga izdvoji sindrom psihomotornog nemira kao poseban entitet koji je najčešće karakterističan za početnu. okolina. opštem zdravstvenom stanju. odnosno značajan pad efikasnosti. Prodromalni. saradnju. uunemirenih epileptičara. Pojednostavljeno rečeno. b) nerad.

ali za kliničke potrebe uzima seda ove karakteristike nastaju nekoliko meseci do nekoliko godina pre početka psihoze. I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. centri za hemodijalizu. stanje mentalne konfuzije) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma. metod savetovanja ili primena drugih suportativnih metoda. npr. shizofrenije. psihomotorno su uznemireni. naglašene teškoće sa pažnjom i koncentracijom. za shizofreniju. ili doživljavaju iluzije. Ovi simptomi nisu specifični. povećana 46 .lekova. Epizoda delirijuma. Kada je reč o prepsihotičnom sindromu posebno je važno utvrditi : 1. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine. sa insomnijom. Pošto su uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita. Za razliku od delirijuma. Postoje brojni dokazi da se početne karakteristike shizofrenije prisutne tokom ovog perioda. Tokom ovog perioda ovi pacijenti ispoljavaju neke od simptoma shizotipalnog poremećaja ličnosti. Pacijenti sa ovim sindromom su zbunjeni. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost. osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze. centri za intoksikacije. npr. kratka analitička psihoterapija i porodična terapija. uzimajući u obzir da odredjeni procenat osoba koje bi bile lečene ne bi razvile shizofreniju i ako ispoljavaju shizotipalne simptome i imaju snižen nivo socijalnog i intelektualnog funkcionisanja. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok. zatim kod stanja agitacije u maničnom. razdražljivost. koje se čak može javiti još u najranijem detinjstvu. košmari. velikom depresivnom sindromu.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. jasno je da će efikasna terapija u prodromalnoj fazi sprečiti razvoj akutne epizode i tako sprečiti lečenje u akutnoj fazi kao i u fazi terapije održavanja. haluciniraju. Već je napred navedena naglašena iritabilnost. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem). U lijazon. terapija u ovoj fazi evolucije shizofrenije biće od krucijalne važnosti. odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije. Ovaj sindrom veoma često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice. blago bizarno ponašanje. delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. jedinice za operaciju katarakte. da li je korist od terapije o ovoj fazi veća od rizika primene odredjene terapije. Navedene činjenice i argumenti posebno se odnose na prodromalnu fazu kod shizofrenih psihoza. dehidrirani.obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana. ritualno ili socijalno neprihvatljivo ponašanje. smanjenje školske i/ili profesionalne efikasnosti. 2. centri za opkotine. naročito u porodicama sa pozitivnom psihotičnom anamnezom. Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom. i 2. npr. dezorjentisani. urgentna traumatologija. obično je duže po trajanju.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom. Pošto su danas dobro razvijeni brojni biološki testovi (markeri) za identifikaciju osoba sa povećanom vulnerabilnošću za razvoj.magijsko mišljenje. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja. ali postoje šanse da oni mogu biti prepoznati kao prodromi shizofrenije. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom. da li farmakološka i psiho-socijalna intervencija u ovom periodu bolesti može biti efikasna. gubitak ili nesposobnost da se razvije adekvatan interes u sferi seksualnosti.

lodoform. chlorokvinu. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija. famotidin. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. indometacin. carbamazepine. nikotin. glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". benzodijazepini. hydralazin. Suicidalni sindrom 47 . spirnolakton. doxapram. streptomicinu i sulfonadidi. pregolid.anksioznost. teškoće da zadrži pažnju i obmane. nabilon. sodium valproat . amilorid. ganciklovir. disulfiram. penicilinu. zatim mesta i na kraju prema sebi. phenelazin. cefalosporinima. nalbufin. trazodon. transdermalna primena skopolamina. diuretici. viloxazin. fluoksetin. meprobamat. sumanutim idejama. Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. plitkog ili labolnog afekta. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. mianserin. mexilitin. mefloquinu. atenolol. bromidi. atropin i kapi hematropina za oči. tramadol. sulindak. methixene. antiholinergici. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. fenotijazini. dietilpropion. klometiazol. triciklici. penilpropanolamine. ciprofloxacinu. fenoprofen. katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. Akutno konfuzno stanje. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. hidroksihloroquin. "sindrom zalaska sunca". salicilati. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti.c) poremećaji ponašanja su različiti. naproxen. bromokriptin. cimetidin. benzodijazepini. baclofen.narkotici. disopyramid. Disgrafija je posebno važna kao rani. levodopa. cafein. cikloserinu. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti. teofilin i triamicinolol 3.neki bolesnici su mirni i povućeni. Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol. izonijazidu.beta blokatori. Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. aminofilin. risperidon. ethoszyimid. paroksetin. disfazije. naglo obustavljanje clozapina. litium. papaveretum. hipoglihemici. kanabis. digoxin. b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama. kortikosteroidi. intoksikacija aspirinom.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin. chloramphenikolu. piperazin. ranitidin. kokain. Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču. katetere. barbiturati.amantadin. barbiturati. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom. primidon. hipervigilnost. depresije. lysudril. . antiholinergici. selegilin. lutaju okolinom. metilprednizolon. phenitoin. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma. najčešće vizuelnim. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate. ibuprofen. clonidine. interferon. klometijazol. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. misoprostol. nalbulphin. butorofenoni. cikloserin. clartihromicinu. lidokain. metildopa. senzitivni nalaz. rafamicinu. MAOIs. prokainamid.

ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji). procena i eliminacija rizika. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom. sužavanje intelektualnih moći. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u 48 . schizofrenija. psihomotornom agitiranošću i sumanutim depresivnim sadržajima o ekonomskoj propasti.socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva.biološki faktori.porodična anamneza. tj. medicinska anamneza. Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama. neki oblici poremećaja ličnosti.Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak. Ovaj problem je tema posebnog predavanja. 3. promena u medicinskom stanju. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj. i sar. elastično. za ove termine. Kada su u pitanju pojmovi agresija. kada je reč o faktorima rizika takodje. tj terminima i pojmovima agresije. saopštavanje namere drugim osobama. Ovde preti i najozbiljnija opasnost od suicida. Akutna psihotična depresija karakteriše se visokim stepenom anksioznosti. kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše.J. alkoholizam. U ovaj sindrom u užem smislu spada i stanje agitirane depresije. tehnike vodjenja intervjua. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti. 4. treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije. 4. stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno. prethodni pokušaji suicida. zavisnost.Posebni psihijatrijski Flaherty. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti.A. demografski faktori.2. pa i proizvoljno upotrebljavaju.altruističko i egoistično samoubistvo) . kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija. nerealna očekivanja). alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima. Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika.psihološki faktori ( impulsivnost. nihilizmu života i sl. povečana beznadežnost. početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova. Čini se da se pomentuti termini previše slobodno. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5. skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju. U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1. naglo poboljšanje depresivnog stanja i c) Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja.

Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. temporalna epilepsija. kolektiva. povredom: sakaćenjem ili samouništenjem. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa). U smislu incijative i incijativnosti. tj. instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja.1. One se medjusobno svakako ne isključuju. Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne . narcistička. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina.odredjenom vremenskom intervalu. heteroagresivna agresija i dr. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva. lečiti i prevenirati. begžnigna agresivnost". izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5. a na telesnom planu bolom. Levine). čime se izjednačuje.sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja 49 . nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr. Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručno-naučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. klase. odbrambena. revolucionarna. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju. Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju. Ova prva može da se izazove frustracijom. premenstrualna faza kod žena). vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora. agresija pohlepe. U smislu tendencije za dominacijom. Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. favorizovati. ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. depreivacijom. posencefalitična stanja. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. grupe. Instrumentalizovana agr. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. 4. u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp. 5. zatim zbog neurohormonalnih( npr. sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. jedinice. Sindrom autoagresije Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. iz mnogo razloga. desktruktivna. klžulture. mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe. U smislu tendencije za destruktivnošću. Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. McDougal). Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. komformistička. afirmativna. testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati. U smislu tendencije ka preduzimljivosti. bolom i uopšte širokim spektrom draži. čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. koji neki autori upotrebljavaju ( M. u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju. moralno adaptivnog ponašanja. 2.autoagresiva. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti. S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. zajednice. intenciona. sistemska. a u prvom redu iz dva osonvna: 1. 3. energičnosti i uopšte aktivnosti.

Otada kontrolu. Paranoidnost i agresija. pojedini poremećaji ličnosti i itd. 3. pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno.dobrog razumevanja transfera.Agresija kod pojedinih nozoloških. pojedini epileptični poremećaji. toliko i za okolinu. kontratransfera. Eretični sindrom i razdražljivost mentalno retardiranih osoba kao oblik heteroagresije 50 . abuzusi lekova i dr). sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom"). tzv. saopovredjivanje. kada postaje veoma opasan za svoju okolinu. acting-out ponašanja. Halucinatorna doživljavanja i agresija. visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. 5. Izražava se u brutalnim atacima. naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija. asketizam. Prosesima introjekcije. Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije. psihosomatske bolesti). bizarnom i stereotipnom motornom nemiru. 5. Reč je o veoma opasnom stanju u toku izmenjene svesti epileptičara. psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid. 2. alkohola. Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". takodje. Sindrom raptusa.funkcija. 6. sumračna stanja i pojava patološkog afekta. suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti. Klinički je značajan i raptus epileptičara koji karakteriše. 4. sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama. koji se odigrava na uskom prostoru. 5. katatone pomame Iznenada bolesnik iz stanja ukočenosti ( stupora) zapada u stanje motorne promene.raptus procursiva. brutalni nemir. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji . katatona pomama se dešava kod bolesnika u toku katatone shizofrenije. intoksikacije. nesvesno prouzrokovani udesi. Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1.2.2. neverbalne komunikacije.destrukciju u vidu telesnog oštećenja. motivi izbora poziva. praćen bespomoćnim trčanjem. automutilacijom). neurotske forme autoagresije. ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena. Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga. opasno koliko po pacijenta.svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći. bipolarnih afektivnih. što izlazi iz okvira ovog izlaganja. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti. Procesi se odvijaju u nesvesnom. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza.2.1. Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. empatije.hronično vegetativno razdraženjeprebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega. 5. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše . Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije. U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa.2. kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja).

a. štetnog kako za pojedinca. Sa kliničkog aspekta je važno razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti. osobe srednjeg životnog doba) javljaju se karakterne izmene u formi pojačane razdražljivosti. O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja psihoaktivne supstance na organizam. tabletomanija. C APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI U ovom poglavlju nećemo se detaljnije baviti svim aspektima bolersti zavisnosti. Povremeno se nadovezuje izrazit motorni nemir koji predstavlja poseban problem za porodicu i životnu sredinu. Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti koje odgovara 51 . Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim uzimanjem prirodne ili sintetske droge. Ovaj fenomen tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. Ode ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinažžencijalnih sindroma vezano za pojedine vrstei /ili grupe psihoaktivnih supstanci (PAS). nikotinizam. Definiše se kao stanje adaptacije na PAS. a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga.Kod mentalno retardirane dece i starijih osoba ( adolescenti. Narkomanije ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili hroničnog trovanja. alkoholizam. i ona zahteva uzimanje sve veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma (withdrawal syndrom). tzv eretizma. zavisnost od psihoaktivnih supstanci. nikotinizam. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom. zloupotreba droga. odnosno postigao prvobitni efekat. Mnogo češće se koriste pojomvi kao što su: toksikomanija. u koliko se (PAS) ne uzima. toksikomanija. zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju klasične nazive u stručnoj literaturi. prijatnosti. Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom redu psihoaktivnih lekova. kofeinizam i dr. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS.narkofilije kao česta navika da se povremeno posegne za nekom drugom. od habitacije i/ili abuzusa. percepciju i svest. posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina. radi se o brojnim kliničkim. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja. Termini kao što su narkomanija. eufomanija. lagodnosti. žudnja za stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja olakšanja. tako i za društevnu zajednicu u kojoj on živi. kao i od framkoloških i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala. odnosno koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka hemijska supstanca koja alterira raspoloženje. u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim sindromom. koju redovno prati povišena tolerancija. Ovaj znak je veoma bitan i karakterističan za bolesti zavisnosti. opijatskih analegetika. Priroda ovog sindroma nije samo psihička nego i somatska. nozološkim entitetima sa polimorfnom simptomatologijom. Psihičku ili emocionalnu zavisnost je teže definisati. a karakteristike simptoma i znakova apstinencije zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti. Fizička zavisnost se ne javlja u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance. politoksikomanija. antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo osećanje nelagodnosti. odnosno izbegavanja neprijatnih efekata. Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje PAS od koje je pacijent postao zavistan.

tbc. nesanica. naloxon i dr). pneumonia. nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti. Ovde traba istaći da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i oboljenja ( hepatitis.) jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge. heroin. prijatnost. Treba posebno naglastiti da kod barbituratne zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći. sedativi.računati na 2. Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost koja je slabije izražena nego kod barbiturata. Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda. Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa. oksazepan i dr ). Apstinencijalni sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan. može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje. morfin i dr. U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi.periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti" Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti. hlorpromazin). kardiovaskularni poremećaji. pa čak i metadon. Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon prekida uzimanja droga iz ove grupe.bromazepan. benzodijazepini sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam. 1. malaksalost. odnosno druge opijatske derivate. depresivno raspoloženje. marihuana i dr. a nemaju opasna adiktivna svojstva ( metadon. odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije. što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja. anksiolitici i sl. Ovde se takodje. relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne pojave. grčevi u stomaku. povračanje i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću. Skoro da je nemoguće pobrojati sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost.Posle porodjaja ovakvo novorodjenče je uznemireno. Njihov nagli prekid izaziva karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon prekida uzimanja medikamenta. široke zenice. Ove posebno istićemo značaj glutetimida ( Dorlden). prolivi. Ponekad se pored metadona može davati diazepan ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr. Zbog toga se u kliničkoj praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili sličan farmakološki efekat kao i opijati. Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS: a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje spadaju analgetici. c) halucinogeni i d) produkti Cannabis sative ( hašiš. hipnotici. dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati. naročito su složeni i opasni kod opijuma i njegovih derivata ( heroin. Javlja se uznemirenje. proparanediola (Meprobamata). U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum. psihotropnih agensa i trankvilizera.. koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove psihičku ili fizičku zavisnost. Zbog infekcije i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma. preznojevanje.). zato što tolerancija raste veoma 52 . tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo funkcionisanje. Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije. Ono što je krakteristično danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i sredstava koji se danas zloupotebljavaju.

adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv. odnosno pojavu psihotičnih sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. adultnog. jer su veoma uznemireni i agresivni. izazvanog prekidom uzimanja barbiturata. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci. hipertermija. Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu hospitalčizovati. psilocibin i dr). Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine. Ovaj sindrom opisao je američki lekar Dr Rbert Frank 1931.godine i on se od tada i koristi u stručnoj medicinskoj literatur. premenstrualnom napetošću kod žena i dr. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. Premenstralni sindrom Brojna istraživanja potvrdju da se kod velikog broja žena u generativnom periodu javlja premenstraulni sindrom i to od 36% do73% žena. dalje. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata. Večina 53 .1.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog sindroma. arterijska hipertonija. Suzbijanje apstinencijalnog sindroma. VI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI VEZANI ZA ŽIVOTNO I GENERATIVNO DOBA Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečijem. PSIHOTIČNI SINDROMI U TOKU GENERATIVNI FAZA KOD ŽENA 1.. a 3% do 5% ispunjavaju sve relevatne dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični sindrom. halucinogeni i sl. Na kraju dolazi do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim halucinacijama. praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta. slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje. a psihotično stanje trećeg do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance. srednjeg životnog doba. javlja depresija koju treba lečiti. niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. nakon koji sledi nesanica. traje obično 2 do 3 nedelje. izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija. halucinogeni i dr) Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin. nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim potencijalom. Ponedak se u toku apstinencije. uznemirenost i zaplašenost. 1. kriznim i stresnim situacijama. Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost. i traje l4 i više dana.brzo. generalizovani epileptiformni grčevi. Sindrom je mnogo češći u adolescentnom i ranom zrelom životnom dobu ( učenice srednjih škola i studentkinje). psihosocijalne. sumanutim idejama i dr. Medjutim druge komplikacije kod ovih droga premda su reteke䀬 ali su zato vrlo opasne. To se odnosi pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza. poremećajima ličnosti. koji više poznajemo kao vrhunskom psihoanalitičara. Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin. Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena. Epileptički napadi se javljaju obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. blefaroklonus. Zanimljivo je da je prvi zapaženiji članak o PMS napisala čuvena Karen Horney. Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. Ovaj tretman je veoma sličan kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se vidja posle prekida uzimanja opijata. 3.

glavobolje i oslabljeni impulsi. glavobolja. Ovde naročito prevaliraju različiti shizofreni i shizofreniformi poremećaji. dobitak na težini. Prave psihoze u toku tih generativnih faza kod žene nisu retka pojava. depresija. tzv. laktacije i involucije. potreba za odmorom. tako npr. takodje se poslednjih nekoliko decenija u psihijatrijskim krugovima sve više se posvećuje pažnje mentalnom zdravlju žena u različitim generativnim fazama koje imaju svoj fiziološki tok. 1. zatim somatski znaci i simptomi:palpitacije. Ranije su se ove psihotične reakcije nazivale hipo i hiperfolukularne psihoze Danas se koriste veoma pouzdane rajtnig skale sa 15 do 20 znakova i/ili simptoma koji se procenjuju i evaluiraju u odgovarajućim savetovalištima. Pored poslednje već pomenute dekade posvečene mentalnom zdravlju žena. Na sreću samo mali procenat žena pati od psihotičnog stanja koji se javlja u periodu mentraualnog ciklusa. Nije utvrdjena sigurnija veza izmedju PMS i drugih psihijatrijskih poremećaja. psihijatra i lekara opšte medicine o ovom problemu. "povratnoj" psihozi. veći rizik od udesa itd. sa osetljivijim halucinacijama. ginekologa. muka/povračanje. ali je isto tako dosta visok procenat i endogenih i/ili endorekativnih depresija. nedinamička slika. Još uvek nije dovoljno sazrela stručna svest akušera. vrtoglavica/ nesvestica. Utvrdjeno je takodje da žene koje se žale na PMS u premenstrualnoj fazi mogu da reflektuju na veći stepen stresa. već je sastavljen od velikog broja odvojenih premda povezanih nizova i/ili kompleksa simptoma. Neki autori navode veoma veliki broj znakova i simptoma. periodičnoj. cikličnoj. Radi se o tipičnoj. trudnoće. menstrualne psihoze. Baš zbog toga što se smatra da su to fiziološke faze kroz koje prolazi ženski organizam. mnogi poremećaji koji se u toku tih faza pojavljuju ne bivaju zapaženi ili se preko njih prelazi kao preko nečega što je više ili manje uobičajeno. otoci. Isto tako se uočavaju značane razlike u patoplastici i simptomatologiji psihoza kod žena koje su hospitalizovane u pre ili postmenstrualnoj fazi. Sva ta stanja mogu biti prvenstveno razni neurotski poremećaji 54 .. poremećajem sna.2. posle porođaja i u toku puerperijuma. Isto tako se u kliničkoj praksi sreće velika grupažena koje pate od akutne psihoze i koje su hospitalizovane u premenstrualnoj fazi. porođaja. a koje su vezane za funkciju ovulacije. čak 150.ovih simptoma se ne dijagnostikuje i ne leči. bol u ledjima. psihoze u toku klimakterijuma i veoma retke psihoze tokom menstrualnog ciklusa gde preovlađuje više premenstrualna napetost nego psihotične reakcije.. naduvenost. bolovi u dojkama. Ovde posebno naglašavano sledeću grupu psihotičnih stanja: psihoze u toku trudnoće. traži se pomoć lekara. Tek onda kako intenzitet tih poremećaja postane takav da se i okolini čini kao nešto "nenormalno". a kod prve grupe sa premenstrualnom kliničkom slikom sreću se: eksenzivnija impulsivnost. gastralgija. amalgam više simptoma različito kombinovanih i koji odgovaraju na različite forme lečenja i koji se dovode u vezu sa PMS. gubitak efikasnosti i dr. One se ubrajaju u grupu simptomatskih psihoza. plačljivost. Izmedju dva ciklusa naročito se smatra patognomoničnim pri period za psihotični recidiv i koji se izgleeda značajno smanjuje u drugoj vremenskoj polovini. što čini ove osebe i ostljivijim prema fiziološkim dogadjajima premenstruma. oplođenja. PMS nije jedinstven. slaba koncentracija. razdražljivost. Sindrom pretežno čini veća grupa psiholoških i psihijatrijskih simptoma ( promene raspoloženja. Psihotični sindromi u toku trudnoće i postpartalnom periodu U toku trudnoće odigrava se čitav niz promena u organizmu žene koje su vezane i za mnoga posebna doživljavanja. psihomotorna usporenost. Nema sumnje da postoji značajna pozitivna korelacija izmedju psiholpško-psihijatrijskih simptoma i odredjenih oblika društvenih i/ili socijalnih poremećaja ( najčešće poremećaja bračne harmonije i društvenih odnosa( i premenstrualnog sindroma. kod ove druge grupe koja je hospitalizovana u posmentrralnoj fazi više se uočava anstenična. napetost. povečana želja za motoričkim i drugim oblicima opuštanja koji blede sa prestankom menstruacije.

. od porođaja. odnosno unipolarnu psihotičnu depresiju koja se istina ne sreće samo kod žena. I pored velikog napretka u reproduktivnoj medici. Ova životna faza kod žene vezana je za čitav niz subjektivnih doživljavanja vezanih za postepeno slabljenje funkcija mnogih organa. autizam. Psihotični sindromi u toku klimakterijuma Klimakterijum predstavlja završnu fazu generativne aktivnosti u životu žene i početak nove fiziološke etape. agitacije. vazomotorne i vegetativne poremećaje i sindrome. anksioznost vezana za materinstvo i budućnost deteta. Sigurno je treba prekinuti u koliko su u pitanju deklanširane endogene psihoze ili psihoze u celini sa lošom prognozom. U novije vreme postoji tendencija da se ovaj poremećaj prihvati kao poseban 55 . Mogući socijalni faktori su: vanbračno. otpor prema detetu. konfuzna agitacija. njegovom ocu.vegetative hormonske ravnoteže. ali je kod njih 2-3 puta češća. obično do 6 nedelja posle porodjaja. Pored mogućih psihotičnih reakcija vezanih za porođaj i puerperijum ovde treba uključiti i psihotična stanja koja su samo deklanširana porođajem. Ove psihotični sindromi se danas klasifikuju u grupu perzistentinh poremećaja sa sumanutošću. neadekvatno uspostavljanje nove endokrine ravnoteže zbog mogućih parcijalnih rezidua placente ili neadekvatne revizije. ipak i danas u kliničkoj praksi se sreće ova grupa psihotičnih sindroma. Postpartalna psihoza obično izbija akutno. Mišljenja o prekidu laktacije u tom periodu su podeljenja.3. postpartalna infekcija. U nekim slučajevima prisutni su shizofreni simptomi.i/ili stanja straha na pr. 1. Mnogi autori naglašavaju određene razlike kod psihoza koje se javljaju pri porođaju i nešto kasnije u puerperijumu. Pošto je u ovom tekstu dat akcenat na psihotične. socijalna neprilagođenost i drugo. U kliničkoj slici postpartalne psihoze javljaju se brojni simptomi: depresivnost. Smatra se da tokom druge polovine trudnoće više raste mogući rizik od psihotične dekompenzacije. Teško je bukvalno smestiti sindrom involutivne parafrenije i hronične halucinatorne i interpretativne sumanutosti samo u generativni period žena kao što su činili autori 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. slušne halucinacije i sumanute ideje. mnogi emocionalni stavovi porodilje i drugo. 1. shizofreniformna reakcija i pseudomanična slika.4. U grupu psiholoških činilaca spadaju: nezrela ličnost. ovde nam je namera da damo kraći prikaz psihotične depresije primerene nameri i ciljevima ovog izlaganja. odnosno afektivnih sindroma nije bilo mnogo reči o svim depresivnim poremećajima sem bipolarnom afektivnom poremećaju. ovde nećemo posebno isticati brojne neurotske. Pošto se ovaj tekst odnosi na ozbiljnije psihijatrijske sindrome u celini i pošto u grupi afektivnih psihotičnih poremećaja. anksioznost. Kao mogući etiološki faktori mogu se navesti sledeći činioci: nagli poremećaj endokrino . Neki psihijatrijskoepidemiološki podaci i dalje govore na znatno veću učestlalost ovih poremećaja kod žena nego muškaraca. Unipolarna psihotična depresija kao poseban psihotični sindrom ( sindorm involutivne melanholije) U domaćoj stručnoj literaturi i kod kod većine psihijatara i lekara starije i srednje generacije prihvata se klinički entitet pod nazivom involutivne melanholije kao poseban klinički entitet. neželjeno dete. paranoidnih ideja i pokušaja samoubistva. depresivnih reakcija ili konfuzije sa psihotičnom anksioznošću koja dovodi do nemira. Od psihotičnih poremećaja ovde ističemo involutivnu melanholiju. subjektivne psihološke tegobe i endokrine smetnje koje prate period klimakterijuma svake žene u blažem ili izraženijem obliku. postojanja brojnih mentalno-higijenskih savetovališta za vođenje trudnoće. Ipak treba naglasiti da su ove psihoze relativno retke. sumnjičavosti. postepenog slabljenja većine endokrinih funkcija. Psihotična slika se manifestuje u vidu mentalnokonfuznih stanja.

krše ruke. satima ne spavaju. Ovde se misli pre svega na endokrinu genetsku predispoziciju i na endokrinu vezu sa izmenjenjim neuroendokrinim 䁩 ." kasna depresija" slično pojmu kasne shizofrenije. Pomoć lekara je značajna ne samo u prvoj prodromalnoj fazi bolesti već i kasnijem akivnom praćenju oporavljenih pacijenata i blagovremenog prepoznavanja novih relapsa. optužuju sebe za mnoge radnje. odbijaju hranu. involutivne melanholije je nepoznat. 2. Brojni emocionalni faktori udruženi sa biološkim i međusobno kombinovani. sreću češće kod depresije. činioci biološke i psihološke prirode. Uzrok pojave ovog sindroma. a zapravo se radi o već navedenoj agitiranoj formi depresije. Početak bolesti je postepen. plaču. U toj fazi bolesti često dolazi do samopovređivanja ili suicida. ne zato što su manje značajni. vodeći simptom bolesti: bolesnici su veoma uplašeni. Treća grupa autora je smatra kasnom manifestacijom endogene depresije. Sigurno je da mnogi etiološki faktori igraju značajnu ulogu. Izuzetno izražen strah i nemir ukazuju da uz depresiju postoji veoma izražena agitiranost. stalno su u pokretu. U koliko dođe do komplikacija sa nekim psihoorganskim poremećajima. gubitak snage. premorbidne strukture ličnosti pacijenta i pretpostavljeni endokrini involutivni proces možda opravdavaju ako ne posebno izdvajanje ovog oboljenja u klasifikaciji. emocionalni i psihosocijalni činioci. Postoji veliki rizik od recidiva i/ili suicida. ideje negiranja sopstvenih organa. ubeđenošću da su osuđeni na smrt. uzbuđeni. bezvoljni i zabrinuti. Depresivno raspoloženje je najizraženije ujutro. inače. ustaju malaksali. psihomotorni nemir. izgledi na izlečenje i oporavak su veoma mali. sa otporom prema terapiji. uzdišu. Drugu grupu faktora čine brojni psihološki. Pojavi psihotične slike prethodni prepsihotični sindrom koji može da traje nekoliko meseci kada su pacijenti manje aktivni. uznapredovale cerebralne arterioskleroze. slab san. pogoršanja i prevencije nove rehospitalizacije. nesposobnost da se koncentriše pri radu. žale se na nedostatak apetita. Ovde će biti date najosnovnije 56 . grešnosti. osećanje nerealnosti. osećanje straha. pre svega. Nekoliko karakterističnih simptoma čini suštinu kliničke slike ove vrste depresivnih psihoza: depresivno raspoloženje koje nije praćeno psihomotornom usporenošću. kao što je slučaj sa drugim psihotičnim sindromima. ono sigurno poseban opis i analizu ovog sindroma. depresivni. PSIHOTIČNI SINDROMI PERIODU U DEČIJEM I ADOLESCENTNOM Predmet ovog izlaganja ne podrazumeva širi pristup psihotičnim sindromima u dečijem i adolescentnom periodu. predlažu naziv . jadikuju. osećanje psihiofizičke nemoći. Posle toga dolazi do izražaja intenzivan strah. sasvim beznačajne postupke. tj. već zbog toga što se oni tretiraju u drugim medicinskim i psihijatrijskim službama. Treba istaći da je orjentacija prema ličnostima i prostoru očuvana. koji su do tada zadovoljavajuće štitili osobu od pojave psihopatoloških simptoma i sindroma i koji pre toga nisu nikada bolovali od bilo kojeg oblika mentalnog poremećaja. Otud u novijoj stručnoj literaturi i neadekvatan naziv depresija sa panikom. čine involutivni period kod večine ljudi veoma stresogenim životnim periodom u kome se gube mnogi pozitivni mehanizmi odbrane. otežano mišljenje. Ipak. često zabrinuti. U grupi bioloških faktora nalaze se izvesni endokrini činioci značajni naročito kod žena koji prate menopauzu i kod kojih je ovaj sndrom tri puta češći. Svi ti simptomi veoma brzo progrediraju u nihilističke sumanute ideje. biohemijskim procesima u mozgu koje se.oblik unipolarne odnosno rekurenrtne depresije. Atak involutivne melanholije može da traje vrlo dugo. ruminiraju svoju prošlost. pamćenje bez poremećaja sem falsifikovanog sećanja na prošlost pod dejstvom depresivnog raspoloženja i sumanutih ideja krivice i veoma retka pojava halucinacija. mutnoća u glavi. neke specifičnosti kliničke slike. postojanje mnogih hipohondrijskih ideja i depresivnih nihilističkih sumanutih ideja. Etička i zakonska obaveza je svakog lekara bez obzira kojom se specijalnošću bavi da bude elementarno informisan sa ovim značajnim problemima psihopatologije kod mladih. osećanje krivice.

8. 19. Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu.loše rasudjivanje. da razvije antisocijalno ponašanje. introverzija. niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline.manično-depresivno. 57 . Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja neobazrivost.poremećaj identiteta. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka.histrionično funkcionisanje.. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje. 2. 17. 4. 10.neadekvatan afekat. motorni poremećaji. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma. delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život. 18. a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti. 3. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom. problemi u ponašanju. 9. 11.studije u Švedskoj. 6. Zatim slede. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj. depresivno raspoloženje.panična anksioznost. Velikoj britaniji i dr. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno. 12. logoroičnost. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza. 14. Ovde䀠 svega mislimo na pre infantilne psihoze sa kasnim početkom i adolescentne psihoze. trudnoća i komplikacije pri porodjaju.labilna shema autonomnog reagovanja.poremečeni medjuljudski odnosi.autoerotizam.informacije iz ove oblasti koja je interesuju svakog psihijatra. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi). 5. da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života. preterana inhibicija i depresivnost.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata. hiperaktivnost. konfuznost. 7.čudno-nastrano ponašanje. fetišizam. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju.impulsivnost.poremečen doživljaj realnosti.simptomi slični neurotskim. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ. Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju. 2. 16. 15.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija.specifične karakterne crte. učenju i ili hiperaktivnost. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju. poremećen san. ozbiljan organski hendikep.promene raspoloženja.osećanje usamljenosti i nostalgnije. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan".halucinacije.1.abnormalni razvoj. 13. na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima.čudan govor. krajnja emocionalna nestabilnost. povečano magijsko razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza.

1. Razvojne disharmonije deteta predstavljaju prelazne oblike prema destruktivnim psihozama u latentnom periodu. problemi separacije. fantazmi halucinatornog karaktera sa nekordinisanim razvojem.2. a krakterišu se sa suprotnostima između gubitka interesovanja i sklonosti ka beznačajnim stvarima. Učestalost psihotičnog reagovanja u ovom životnom dobu kreće od 5-20% zavisno od vrste kliničkih istraživanja i primene usvojenih dijagnostičkih kriterijuma u oficijelnim klasifikacijama (ICD-10.3. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta.). DSM-IV idr.1. Uglavnom je prognoza neizvesna i zavisi od životnog uzrasta i vodeće osnovne simptomatologije. U podgrupu destruktivnih dečiji psihoza spadaju infantilne shizofrenije i atipične infantilne psihozekao posebni psihotični sindromi. Psihotična simptomatologija fenomenološki teško se uključuje u precizne nozografske kategorije.2. krize selfa. odnosno difuzija identiteta. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život. 2.Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem. premda veoma retke. od dvaneste godine života pa nadalje. karakteriše slična ili skoro ista simptomatologija kao kod shizofrenih psihoza odraslih. Evolucija ove grupe dečijih psihoza je različita. Infantilne psihoze sa kasnom pojavom Ova grupa dečijih psihoza javlja se u periodu od pete do dvaneste godine života. Ovi poremećaji javljaju se nakon pete godine života i često nakon uredne inicijalne faze razvoja. odnosno u tzv. Ovakvo ponašanje je često izraz konflikatata identiteta kod adolescenata. Tako kod podgrupe "velikih afektivnih 58 . paranoidno doživljavanje ili halucinatorni doživljaji) nije apsolutno indikativno za psihotični proces. Prisutne su sumanute ideje. 2. Adolescentne psihoze Adolescentne psihoze teški su poremećaji ličnosti koji mogu da se jave u periodu rane adolescenije tj. Infantilne shizofrenije. a i sama prognoza dosta je neizvesna. Nesvesne fantazije takođe su prisutne u sirovom i neobrađenom obliku i kao takve značajno utiču na sposobnost procene spoljne stvarnosti slično gubitku realiteta kod odraslih psihotičnih pacijenata. fazi latencije sa aspektima individualnog psihoseksualnog razvoja deteta. prvi problem se odnosi na kliničku dijagnozu. Činjenice u praksi pokazuju da deca sa tim sindromom mogu za razliku od psihotičnog deteta zadovoljavajuće funkcionisati u realnosti.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacije-individuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. Kao najlošiji prognostički znaci su: manifestan mentalni deficit. rana klinička pojava. Neki autori osporavaju ovaj klinički entitet pošto po njima celokupna mentalna organizacija takvog deteta ima psihotičan karakter. Treba imati u vidu da nijedno aberantno ponašanje u adolescentnom periodu koliko god fenomenološki moglo izgledati psihotično (povlačenje od okoline. Za razliku od dečijih psihoza komparativne studije u pronalaženju karakterističnih simptoma psihotičnog ponašanja u adolescenciji pokazale su veoma nesigurne zaključke. Klinički se dele na razvojnu disharmoniju deteta i destruktivne psihoze. U delu službe koja se odnosi na dečiji i adolescentni period života postoje tri grupe problema kada su u pitanju adolescentne psihoze: 1. ozbiljne anomalije govora i dr.

poremećaja" postoji veoma visok stepen kliničke saglasnosti o sličnosti simptomatologije za ove poremećaje u adolescentnom i srednjem životnom dobu. Drugu grupu čine paranoidna stanja u starijem životnom dobu: patološka sumnjičavost. koji se na različite načine mogu kombinovati kod psihoza u senijumu. Ti činioci mogu imati oblik poremećaja razvoja identiteta. koji nisu uvek psihotični u pravom smislu reči. Kada se radi o početnoj shizofreniji u adolescenciji još nije postignut tako visok stepen kliničke usaglašenosti kao za afektivne poremećaje. infantilna razdražljivost. Ovi se simptomi i sindromi u toku samog procesa starenja mogu pogoršati zbog progresivnog slabljenja sposobnosti prilagođavanja na nagle promene u spoljnoj sredini. usamljenosti i slično. PSIHJATRIJSKI SINDROMI U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU Više autora iz psihogerijatrije ove poremećaje dele u dve podgrupe: poremećaji u involutivnom i senilnom životnom dobu. tranzitorna paranoidna stanja. kao što su gubitci svake vrste. kasna 59 . uspesi lečenja često su nepovoljniji i obrnuto. anksioznih reakcija i dezorganizacije ličnosti u odnosu na telesne promene ili neadekvatnu preraspodelu psihičke energije na masivnu narcističku investiciju na štetu objektne investicije. Mi iz praktičnih razloga nećemo slediti ovu podelu. Povoljni rezultati tretmana bez posledica. recidivizma i evolucije prema procesnoj shizofreniji pružaju nekoliko mogućnosti koje lekari treba da imaju u vidu (oporavak. a odnosi se na specifične sindrome psihotičnog procesa u adolescenciji. Stepen organskih lezija utiče na tok i ishod psihoza kao i na rezultate lečenja. Iz toga mogu da se razviju. Ovde nisu posebno isticani somatski faktori o kojima će biti nešto više reči u posebnom poglavlju. Neki poremećaji iz involutivnog doba ne progrediraju u senijumu. Psihoze odnosno psihotični sindromi u starijem životnom dobu imaju često u svojoj kliničkoj slici (i pored toga što su u pitanju razni oblici psihijatrijskih bolesti) neke slične ili čak istovetne simptome koji naravno ne moraju u svim slučajevima da budu ispoljeni u istom obimu i jačini. 2. izlivi besa kao i mnogi drugi simptomi i sindromi. borderline poremećaji. Ovo se odnosi više na grupu shizofrenih nego drugih endogenih i/ili reaktivnih psihoza. drugu grupu problema predstavljaju razvojni poremećaji u adolescenciji. Ovi poremećaji ralno postoje i uglavnom se preporučuje stacionarni tretman za potvrdu dijagnoze koja se definiše u vanbolničkim uslovima. Ova grupa problema postavlja se na psihopatološkom nivo. a drugi argument je što ova podela nije najpreciznija. negativizam. Ovde uglavnom preovlađuju granični. i unutrašnjih . 3. Čoveka u toku starenja. te mu ambicija i dotadašnja krepkost i samopouzdanje počinju da popuštaju. hipohondrične tegobe. prolazna. kasna ili staračka parafrenija. Jedan od razloga je što je involutivna melanholija obrađena u sklopu afektivnih psihoza. osećanje indiferentnosti prema okolnim zbivanjima. rezigniranost i nihilizam. pored znakova psihoze. emocionalna hladnoća. mogu da obuzimaju crne slutnje i misli. Neposredan povod za pojavu ovih psihoza mogu da budu razni događaji koji imaju nepovoljan psihološki uticaj. dalje. U presenilnom.endogenih činilaca. postoje i klinički simptomi strukturalnih oštećenja raznih tkiva i organa. Same organske promene vezane za proces starenja utoliko su izraženije ukoliko je u pitanju starija osoba i ponekad. involutivnom dobu najčešći su afektivni poremećaji:različiti oblici po toku i težini depresivnih psihoza uključujući involutivnu melanholiju kao najčešću sa visokim rizikom od suicida. 3. To su upravo oni mentalni simptomi za koje bi se moglo reći da proizlaze iz raznih sociopsihološki pojava vezanih za samo starenje. depresivni sadržaji. remitentan i procesan tok). ukoliko su te fizičke lezije izraženije. Psihoze u starijem životnom dobu u celini rezultiraju uglavnom iz interakcije spoljašnjih – egzogenih. Još nema precizne distinkcije između mogućnosti da infantilna psihoza evoluira u adolescentnu ili su više u pitanju psihoze koje se javljaju po prvi put u adolescentnom periodu. pod uticajem ideja o neminovnosti smrti.

3. sumnjiče supružnike za neverstvo. U ovom poglavlju više su koriščeni nazivi pojedinih nozoloških entiteta i/ili vrste psihoza.shizofrenija i dr. Pošto je za vreme pregleda pacijent nepsihotičan. nadamo se da ovak pristup ovoj materiji neće bitnije poremetiti osnovnu koncepciju teksta koji se odnosi na važnije psihijatrijske simptome i sindrome u kliničkoj psihijatriji. kućnog lečenja i/ili kućnih poseta ovde ćemo dati nešto širi osvrt na konfuzno-delirantni sindrom kod starijih osoba. Po svom toku može da se razvija u dva klinička oblika: 1. Lekar treba da registruje u knjigu evidencije. Konfuzno-delirantni sindrom starijih ljudi Ovaj sindrom vidja se kod pojedinih pacijenata u starijem životnom dobu sa uznapredovalnim aarteriosklerotičnim procesom u CNS-u. Zbog amnezije koja postoji za period konfuzno-delirantnog poremećaja svesti pacijent može sa čudjenjem da prati koje daje porodica i kategorički negira njihovu tačnost. bolesnik može sutradan za vreme pregleda da deluje potpuno sredjeno i korektno. Kod senilnih i dementnih osoba povremeno izbijaju epizode delirantnog doživljavanja praćene motornim nemirom. 2. nego nazivi pojedinih sindroma kao u ostalim poglavljima. Problem nastaje u koliko porodica traži hospitalizaciju. Ovo može da dovede lekara u nedoumicu. Kao sindrom mentalne konfuzije ( stanje zbunjenosti. bolesnik to ne prihvata iznoseći logične činjenice da je on kao star i nemoćan postao nepotreban teret porodici. da pribavi odredjenu materijalnu korist i dr. da još pravi smetnje i da porodica želi da ga hospitalizuje i izdvoji iz porodične sredine. 60 . Drugi je razlog što specijalizanti tokom svoje dvosmemestralne nastave i nemaju više časova predavanja iz ovih oblasti i pored njihove sve veće aktuelnosti. Medjutim. čestih konsultacija. Pojedine porodice iz različitih razloga mogu da odbiju predlog lekara da se pacijent hospitalizuje. lekar može da ga vrati kući u dogovoru sa porodicom da povede računa i observira pacijenata i da stručnu pomoć potraže čim primete početne simptome nemira. vulgarno se izražavaju. U drugim situacijama lekar se sreće sa pacijentom još u toku noći dok traje konfuzno delirantno stanje. gde ukučane. u koliko se radi o noćnim konfuzno-delirantnim epizodama. dezorjentacije. Ponekad može da bude korisno ranije poznavanje pacijenta i članova njegove porodice i porodičnih odnosa. kao sindrom konfuzno-delirantnog tipa u kome sem navedenih simptoma i znakova mentalne konfuzije postoje još i halucinatorno iluzioni fenomeni sa prisustvom manjeg ili većeg straha i opšteg psihomotornog nemira. preturaju predmete i stvari. dogadja se da lekar dobije od porodice pacijenta anamnestičke podatke o tome da je bolesnik tokom prethodne noći ispoljio konfuzno ili konfuzno-delirantno ponašanje. Može da se javi bez vidljivog povoda ili nakon fizičke ili psihičke traume. Zbog značaja ovog sindroma. itd. delirantna stanja kod starijih lica). Kao mogući poremećaji navode se i akutni organski psihosindrom starije dobi (akutna dekompenzacija kod dementnih bolesnika. neprepoznavanje okoline i prisutnih). akutna konfuzna stanja. skupljaju beznačajne sitnice. pa je potrebno da ih lekar upozori na na moguće posledice. Na lekara može da deluje veoma ubedljivo. besciljno tumaraju. Kod mladjih lekara i specijalista često se javlja dilema koja obično nstaje kao rezultat kontradiktornih podataka anamnestičkih podataka dobijenih od porodice i samog pacijenta.1. To je učinjezno zbog toga što brojni ranije navedeni sindromi mogu se javiti sa visokom incidencijom u ovom šivotnom dobu. Naime. Bolesnici su konfuzni. protokol o pregledanim pacijentima podatak o odbijanju hospitalizacije i da ordinira privremenu terapiju dok porodica ne prihvati hospitalizaciju. teško se snalaze. S druge strane kontradikacija može da postoji i izmedju anamneze i kliničke slike za vreme pregleda. nesnalažljivosti.

donepezil.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. mirtrazepam. sertalin sa oxycodonom. triciklici. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma. prochlorperazin. buspiron."atipičnih" antipsihotika. mianserin. carbamazepin. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. lamotrigrin. diltiazem. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom. najčešće unutar prva 72 sata. amoxapsin. olanzapin. paroxetin. imipramin. alprozalam. ibuprofen. kada zahvataju samo pojedine delove tela. sertralin. buspiron. Sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. da je najbolji lek njihova prevencija. zucolopenthixol. metoclopiramid. One mogu biti fokalne. prochlorperazin. u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. parkinsonizam. prochlorperazin i verapamil. triciklici. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv. alfa interferon. citalopram. risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. apstinencijalni sindrom na melotonin. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima.VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH I ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA 1. pethidin i drugi opoidi. promazin. litium. 2. zloupotreba kokaina. Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. fluoxamin. fenoprofen. nabilon. koji je u stalnom pokretu. U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. aminodaron. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija. clozapin sa 6% incidencije. trazodon. valproat. sertalin. tiodidazin. predoziranost olanzapinom. trifluperazin. venlafaxin kod naglog prekida. lorazepam. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. bromokriptin. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). 61 . bupropion. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. akatizija. benzatropin. menstrualna i seksualna disfunkcija. haloperidol. dugotrajni tretam litijumom. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). ginekomastija. bupropion. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija. indometacin. carbamazepin. clozapim. mefenamična kiselina. ondesteron. fluoxetin. flurbiprofen. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. chlorpromazin. SSRIs kod 2%o pacijenata. risperidon. levodopa. sulinadak. paroksetin. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. dexamfetamin. MAOIs. Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin.

loxapin. flupentoxiol decanoat. podrhtavanje gornje usne. fleksije u zglobovima. tiagabin. pućenje. flupentixol. tortikolis.pimozid sa 35% incidencije. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). atetoidni pokreti udova. epiduralna primena morfina. gabapeptin.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. grimase. olanazapin. več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja. donepenzil. diphenhydramin. fluoxamin. litium. cupkanje u mestu. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili. 4.apst. prochlorperazin. mirtrazepam. cycloserin. retrokolis. phenitoin. midazolam. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. azapropazon. zuclopenthixol. nifedipin. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. pokteti slični sisanju. prochlorperazin. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. Ozbiljnost obvo䁧 sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. kako bi se odmah terapijski reagovalo). clomipramin.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. indometacin. loxipion. blefarospazam. disulfiram. propranololsumatriptin i verapamil. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. fluoxetin. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. promerthazin. ili što je mnogo češći slućaj. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. risperidon. doxepin. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. propofol. bupropion. zavisnost na kokain. sulpirid. phenelazin sa haloperdolom. fluoxetin. risperidon. prochlorperazin.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). treptanje.amidaron. benztropin. aktivnog otpora intervenciji sa strane. I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. metocloppramid. ergotamin. 62 . 3. venlafaxin. buspiron.clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. prateći simptom je i negativizam.Takav pacijent satima. imaginarno žvakanje. rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. sertalin. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti. Siptomatologija je veoma bogata. phenelizin. alimermazin. pluphenazin. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. baclofen. paroxetin. venlafaxin i ziprasidon. metoclopramid. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. buspiron. haloperidol u mnogim slućajevima. lateralni pokreti vilice. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac. quitiapin. Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin. pokreti ramena i kuka. loxapin. orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju. clozapim i njegovo naglo obustavljanje. triciklici. domperidon. piperazin. olanazepam. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje. diphenhydramin. lateralni pokreti jezika. čak. pa i danima. clozapim. disulfiram. za vreme njegovog trajanja. penicillamin.

donepezil. loxapin. mianserin. refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo). "smrtna katatonija".flufenazin.traje kraće vreme. levodopa i njen apstinencijalni sindrom. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid . h)Serotoninski sindrom 63 .U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. oralni kontraceptivi. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom. koje su u poslednje vreme duže uzimali. koma. methylphenidate.flupentixol. dienosterol. litium sa amoxapinom. olanazapin sa levopromazinom. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog. methandrostenolol. "letalna katatonija" i sl. pemolin. phenitoin. valproat. hronični abuzusi lekova. a zatim nastaje adaptacija. tahipnea. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti. benzhexol. takodje. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin. lamotrigin sa phenitoinom.Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. clomimipramin. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0. venlafaxin sa trifluuoperazinom.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. olanazapin. metoclopramid. metoclopramid. litium. litium sa risperidonom. ofloxacin. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. 7. trimipramin. mišična rigidnost. Neuroleptički maligni sindrom Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije. anabolični steroidi. stanozol. zloupotreba kokaina. bromperidol sa donepezilom. testosteron iz grpe androgenih steroida.risperidon. metadon.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma.tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji.chlorpromazin. chlorpromazin. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje. clozapim. porast telesne težine (histaminski efekti). smrtnog ishoda.mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik. oralni kontraceptiviranitidin. poremećaji vegetativnih funkcija. methylphenidat. cyclizin. tioridazin. alimemazin. ali i za maniju i depresiju. ganciclovir.5. 6. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima. cimetidin. zuclopenthixol. promazin. dexamfetamin. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. hipotenzija. vrtoglavica. neurologiji. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. iron. apstinencijalni sindrom carbamazepina. paroxetin.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem. risperidon sa haloperidolom. lamotrigin. oralni kontraceptivi. amfetamin. Ovde. Horea. antiholinergički apstinencijalni sindrom. deziimipramin.haloperidol u mnogo slućajeva. sulpirid.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura. methylphenidat. stupor.clozapim sa risperidonom. carbamazepin.amantadin. quetiapin. fluoxetin. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. phenelazin.halopridol sa olanazapinom.

niže doze citaloprama. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje.On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina. mirtrazepin. inače dosta sličan serotoninskom.fluoxetin sa venlafaxinom.Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog. paroxetin sa litiumom. nefazodon. fluoxetin sa buspironom. dothiepin u velikim dozama. trazodon. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom. mialgije.Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora. trazodon sa amitryptilinom. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om. fluoxetin. sertalin sa metoclopramidonom. phenelazin sa dextromethorphanom.fluoxetin sa nefazodonom. a ne na SSRIs lekove .5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti.fluoxetin sa moclobemidom. koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla. St Johns wortsa buspironom.venlafaxin sa trazodonom. MAOIs sa triciklicima. clomipramin. sertalin sa phenelizinom. sertalin sa tramadolom. sastoji se od groznice. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1. trazodon sa nefazadonom.moclobemid sa cloimipraminom. fluoxetin sa tramadolom.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost.sertalin sa dolasetronom.paroxetin sa trazodonom. sertalin sa buspironom i loxapinom. tranylcyprominom i venlafaxinom. sertalin u manjim dozama. sertaline sa tranylcyprominom. fluoxamin. venlafaxin sa dexamphetaminom. paroxetin. paroxetin sa risperidonom. SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI. sertalin sa linezolidom. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxatparoksetin i triciklične preparate kreće oko 3%. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći 64 . paroxetin sa nefazodonom. fluoxetin sa mirtrazepinom.nortryptilin sa selegininom. ataksije. fluoxetin sa sertalinom.venlafaxin sa mirtrazepinom.fluoxetin sa trazodonom. fluoxetin sa carbamazepinom. a ne za grupu SSRIs antidepresiva. depresivno raspoloženje. VIII DRUGI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I LEKOVIMA IZ DRUGIH TERAPIJSKIH GRUPA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci. predoziranje takodje sa sertalinom. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina.sertalin sa amytriptilinom. Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi. venlafaxin sa amitryptilinom. mnogi od njih su tzv. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin. neurološkog. venlafaxin sa metoclopramidom. takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova. paroxetin sa moclobemidom.moclobemida sa cloimipraminom.fluoxetin sa paroxetinom. strah. "Zimelidinski sindrom". fluoxetin sa parstelinom. sertalin sa eritomycinom.moclobemid sa pethidinom. fluoxetin sa litiumom. citaklopram sa buspironom. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima. jatrogeni simptomi i sindromi. phenelazin sa venlafaxinom. raša i promene vrednosti hepatičkih enzima. phenelazin sa clomoimipraminom. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata. paroxetin sa tramadolom. dexfenfluramin. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin. citalopram sa moclobemidom.

maligni neuroleptički sindrom. 3. neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). retencija urina. 8. i obuhva šire područje psihijatrije. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD-10. opstipacija. ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. 3. u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. Sem toga. vodećeg sindroma psihoze. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje. autizam. hipohondrične ideje i dr. kvantitativni poremećaji svesti. 13. To su pre svega sledeći sindromi: 1. 7. pogoršanje i 16. PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KOD KOJIH JE INDIKOVANA PSIHIJATRIJSKA HOSPITALIZACIJA Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. granulocitopenija i agranulocitoza. ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima. 3. 9. ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. logoreja. već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. X PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KAO POSLEDICA ZDRAVSTVENOG STANJA OPŠTEG 65 .). feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. 5. uputne dijagnoze. opšti psihomotorni nemir. depresivne ideje. kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. konfuzno-delirantn ponašanje. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". 15. impulsivnost. prijatelj. psihotična anksioznost (strah). tahikardija. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. 13. 11. 11. paroksizmale diskinezije. hipotenzija. 16. 17.simptomi i sindromi: 1. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega. poroduženi san. depresivno raspoloženje. suicidalnost. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga lekar je obavezan. 6. status epileptikus. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje. 12. njegovu okolinu i ili imovinu. 12. interpretitivne ideje. disocijacija mišljenja. poremećaji orjentacije. 6. 10. U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. 7. Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. konvulzivne krize. što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. sumanute ideje ( ekspanzivne ideje. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. neosnovane ideje patološke ljubomore. Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj 䁰 sihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. praktično kod svakog novog šuba. potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. ikterus. tj. 4. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze. 2. stupor. socijalni radnik i sl). pospanost i ošamučenost. agresivni pacijenti. vertiginozne smetnje. 14. 8. 9. euforija. 2. 14. 10 anemija. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika. doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. IX. 5. Medjutim.

6. 3. Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. 7. Treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšte zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima. 4. 2. Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. konsultativni konzilijarni i/ili timski rad i sl. Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje velike razlike u njihovoj konceptualizaciji. ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8. Kada je npr. 2. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. reč o depresiji i somatskim oboljenjima treba istaći da su ove veoma česte i da je veoma dugačak spisak somatskim i neuroloških oboljenja gde se takodje sreću ozbiljne depresije. poremećaji sna. Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja. depresija.Ipak od svih ovih simptoma najčešći su anksioznost. npr.( Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja i poremećaja) Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem (APA DSM-IV. strah. Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1. a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama. Opšta životna prevalencija depresivnih simptoma i poremećaja kreće 66 .Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD-10. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu. akutno konfuzno stanje. Medjutim. Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokaza iz anamneze. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem.1994). u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju. Npr. Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. 5.. Ovo se donekle odnosi na tzv pridruženu patologiju odnosno koomorbiditet koji se sve više navodi u psihijatrijsko-epidemiološkim istraživanjima.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. dijagnoza bi glasila. paranoidnost.

Virusne i druge infekcije posebno hepatitis. 4.Degenerativna oboljenja i to pre svega Parkinsonova i Hatingtonova bolest.7% prema kriterijumi iz DSM-IV. Kada se ove stope standardizuju podaci su nešto niži ali i pouzdaniji za kliničku praksu gde je utvdjena takodje stopa za depresivne simptome i sindrome od 10. Metabolični poremećaji. Autoimuna oboljenja ( Sistemski lupus eritematozus). 6. Ilustracije radi navodimo najčešća oboljenja gde postoji visok rizik za afektivne poremećaje: 1. Kod somatskih i neuroloških oboljenja javljaju se brojni činioci koji povećavaju rizik za javljanje depresivnosti. mononukleoza i HIV infekcija i 8.8% do 27% i srednja vrednost od 22%. Redukovana moždana cirkulacija Anemije X 67 . Za veliku depresivnu epizodu utvrdjena je stopa od 7. kancer ( posebno ca pankreasa). 7.se od 8% do 60% što zavisi od populacije koja je ispitivana i primenjenih dijagnostičkih kriterijuma. 5. Intrakranijalne lezije Neki primeri poremećaja Najčešći psihopatološki sindromi i/ili poremećaji Psihoze Depresij a X X Manija Anksioznost X X X X X Demencija X X X X Delirijum CNS tumori i metastaze CV Insult X X X 2. ličnost pacijenta i drugi životni stresovi. Deficit vitamina B12. Cerebrovaskularni poremećaji. Kardiopulmonalni sindromi Kardiocirkulatorni poremećaji Plućna embolija Srčana aritmija X X X 3. 2. Somatski i neurološki poremećaji kod kojih se javljaju psihijatrijski simptomi i sindromi* Somatski i/ili neurološki poremećaji 1. paratireoideje i nadbrbrežne žlezde). psihološka i socijalna vulnerabilnost.Endokrini poremećaji ( disfunkcija tireoideje. To su pre svega: povećana biološka. 3.

Medikamentozna intoksikacija Kortikosteroidi Uticaj na rudnoću i porodjaj X X X X X 11. Zloupotreba psiho-aktivnih supstanciPAS Beza blokatori Deficit timamina Alkohol Alkoholni aps.Vitamske karencije i deficiti 12.4. Elektrolitni disbalans 5.Karcinom Feohromocitom X 9. Sistemske i infekcije CNS Neurolues Megigitis HIV Lime desease X X X X X X X X X 10. Psihomotorna epilepsija 6. Poremećaji sna X X X 14. Multipla skleroza Sistemski lupus eritematodes Karciom pankreasa X 8.sindrom Kokain i druge opoidne PAS Apnea u snu Rad u smenama X X X X X X X X X X X X X X X X 13. Endokrini poremećaji Hiperkalcemija Psihomotorna epilepsija Hipotireoidizam Hipertireoidizam Cushingov sindrom Adisonova bolest X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 7. Wilsonova bolest 68 .

apedenktomija i abdominalni bol. Depresija kod somatskih poremećaja kod dce i adolescenata: astma. Giles de la Tourett-ov sindrom. hronični "fatigue" sindromi. depresivna stanja 23% i mešani anksioznodepresivni poremećaji 19%). hemofilija. Hipohondrijaza i 18. Hronični bol i depresija: hroničan bolni sindrom nepoznatog uzroka. psorijaza. 15. 14. tuberkuloza. 16. Onkološka oboljenja. fibromialgija. akne.. 7. antipsihotici. 11. antireumatici. sistemski lupus eritematodes.1998 X X U strukturi pacijenata koji se obračaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti na afektivne poremećaje otpada čak 75. 1997) koje prati visok procenat depresivnosti: 1. Depresija i HIV infekcije. Neurokranijalne povrede. tumori kože i dr. rozace. 10. poremećaji gornjeg dela respiratornog trakta. hiper. Ne ulazeći u detaljniju analizu navest ćemo najčešća somatska i neurološka oboljenja ( poRobertsonu MM i Katona CLE. alopecija areata. cistična fibroza. Nefrološki poremećaji i disfunkcije. Na ovom mestu želimo samo da ih taksativno nabrojimo: antihipertenzivi. 3. hormonski preparati. hipertireoidizam. obstruktivna apnea u snu. benzodiazepini). Starije osobe sa somatskim poremećajima. epilepsija. Gastrointestinalni trakt i poremećaji funkcije jetre: funkcionalni gastrointestinalni poremećaji ( iritabilni kolon. genodermatozis. Jatrogene depresije: a) jatrogene depresije izazvane lekovima. maligna oboljenja GIT. nodularni prurigo.i hipopara䁴 ireoidizam i/ili poremećaji metabolizma kalcijuma. simpatomimetici. kortikosteroidi. Reumatološki i mišično-skeletni poremećaji: reumatoidni artritis. fibromialgija. 4. psihotropici sa apstinencijalnim sindromom. cistična fibroza pluća. 5. epilepsija. neulcerozna dispepsija. dismenoreja. ventrikularna aritmija.Porfirija * Napomena: preradjeno prema: Elkin G. Ginekološki poremećaji ( menarha.rezerpin. antibiotici. tenzione glavobolje. hiperprolaktinemija. antikonvulzivi ( fenobarbiton) sa visokom korelacijom izmedju njihove upotrebe i depresivnih sindroma. Ovih 18 navedenih poremećaja su samo prikaz sadržaja monografije o depresivnim sindromima i/iliporemećajima i somatskim oboljenjima. zapaljenski poremećaji). 12. B) lokalizovani poremećaji. Cushing-ov sindrom. glavobolje.Sindrom hroničnih poremećaja ishrane.Parkinsonizam. spazmotični tortikolis.8% ( anksiozni sindrom 33. hepatolentikularna degeneracija-Morbus Wilson. antiholinergici. ca pluća. menstrualni problemi. Dermatologija: generalizovani pruritus.8%.menoragija. c) diskretni. ginekološka hirurgija-histerektomija. osteoartritis. urtikarija. dijabetes. 2. tihilotomanija . sukblinički hipotireoidizam i spektar poremećaja disfunkcije osovine hipofiza-tireoideja. sterilizacija. juvenilni reumatoidni artritis. premenstrualni sindrom. psihotropni lekovi sa ili bez apstinencijalnog sindroma (stimulansi. infarkt miokarda. kancer.žarišni poremećaji: cerebrovaskularni akcidenti i šlog. poremećaji funkcije jetre.. zatim primarni psihijatrijski sindromi i poremećaji sa ozbiljnim dermatološkim promenama: neurodermatitis.multipla scleroza. 6. ali na ovom mestu nisko navodlili utvrdjene stope. 8. transplatacija organa i anemija.D. O drugim lekovima bilo je već reči u ranijim poglavljima. Adisonova bolest i adrenalna insuficijencija. organski gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulcus. citostatici. Respiratorni poremećaji: hronični obstruktivni poremećaji. 13. skin diseases udružen sa HIV/ADIS-om. miastenia gravis. poremećaji tireoideje ( hipotireoidizam.Endokrini poremećaji: dijabetes melitus. 17. Navedeni redosled ukazuje na veličinu rizika i stepen učestalosti depresivnih sindroma. menopauza. histamin (H2) blokatori. Kada su u 69 . bronhijalna astma. Neurološki poremećaji:a) gneralizovani poremećaji. 9. Kardiovaskularni poremećaji: angina pektoris. histeroktomija i ovaroktomija. Kod svih njih se javlja depresija u značajnom procentu. vaginalni prolapsi i urinarbna intoktinencija). sedativno-hipnotička grupa. Lichen simplex. atipični dermatit. Hantingtonova horeja.

monizam. halucinacije.refrakteran bol. sekundarni mentalni poremećaji. način porodjaja. deja vu fenomeni.cijanotično dete. depersonalizacija. Endokrini poremećaji ( tireotoksikoza. intrakranijalni pritisak. derealizacija. hipotireoidizam. cianokobalamin B12. tumora zavisno od njihove lokalizazacije. poremećaji raspoloženja. podmakla trudnoća.multipla skleroza. tumori i njihove psihijatrijske komplikacije (demencija.timamin B1. drugi specifični kognitivni poremećaji. trigeminusa.pitanju psihijatrijski sindromi i somatska oboljenja veoma je zanimljiva studija M. bronhijalna astma. uzimanje i skolonost ka adikciji lekova tokom trudnoće sa toksičnim i/ili apstinencijalnim efektom). posttraumatski sindromi i neurotske smetnje. 3. trudnoća (psihoze. glosofaringealna neuralgija.6. hronični bol lica. neralgija n. psihološka reakcija na somatski poremećaj. 7.autoimuni poremećaji. 1983). bihevioralne promene i dr). Parkinsonov sindrom ( sindrom demencije. trigeminusa ( glavobolje. efekti elektrokonvulzivne terapije). Kao što se vidi ovde se nemaju u vidu psihosomatski poremećaji u užem smislu reči. gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulkus. akutna intermitentna porfirija. pseudo.CVB. posttraumatske glavobolje. psihogena osnova somatskih poremećaja. druge relacije i medjusobna povezanost. Za vreme epi napada i kasnije mogući su sledeći psihijatrijski sindromi: paraksizmalna psihološka disfunkcija za vreme i neposredno tokom napada ( specifične aure.Ladera ( Lader M. postpartalna psihoza). 4. nepsihotični sindromi kod 70 . hipopituitarizam. lažna trudnoća. deficit vitamina B grupe. 8. tenzione glavobolje. 5. migrena. post-natalna depresija. post herpetična neuraklgija. Cushing-ov sindrom. 7.vaskularni poremećaji ( ishemijska oboljenja scrca). kraj trudnoće. ostale neuralgije.niacin B2. ulcerozni kolitis. 2. 11. hepatička encefalopatija. 5. Katerzijanski dualizam i alternative ovom dualizmu (psihofiziološki paralelizam. akromegalija.Epilepsija i psihijatrijski sindromi:1. Grapa neuroloških poremećaja. 2. 8. 4. senzorna deprevacija. 10. 5. poremećaji ličnostikonflikt-somtska bolest i značaj nepovoljnih životnih dogadjaja i bolesti. kardiohiruške intervencije. neuroze. interiktalni psihijatrijski poremećaji. neuropsihijatrijski specifični sindromi kod moždanih poremećaja: Hatingtonova horeja ( sindrom demencije i/ili veoma izražen kognitivni deficit. 4. halucinatorno stanje). iluzije. psihosomatske tegobe u normalnoj trudnoći. mentalna apatija. kao indirektna posledica pojedinih psihijatrijskih sindroma i poremećaja. Kada su u pitanju opšti. Kod opštih medicinskih poremećaja ovaj autor navodi različite poremećaje sledećim. somatski poremećaji i psihijatrijski sindromi isti mogu da se jave zbog sledećih razloga: 1. Poremećaji ishrane: gojaznost. tromboze malih arterija. biheviorizam i teorije identiteta). simptomatski. spontanog abortusa). pridoksin B6. renalna disfunkcija. U prvoj grupi poremaćaja on navodi sledeće: 1. atipični facijalni bol). Neurološki poremećaji: poremećaji spavanja ( različiti oblici nesanice. sindrom koji prati psihomotorne epi napade. Drugu grupu čine sledeća stanja i somatski poremećaji: 1. 9. patološka pospanostnarkolepsija. afektivni i shizofreniformni simptomi. Hroničan bolni sindrom ilustrovan sa glavoboljom i neuralgijom n. direktni poremećaji u vreme samog napada i 3. migrenozna neuralgija. 3. drugi intestinalni poremećaji. Uopšte odnos mentalno-telesni problemi u vidu poremećaja još uvek nisu do kraja razjašnjeni i u literatiri se i danas navodi tzv. esencijalna arterijska hipertenzija. somatske posledice psihijatrijskog tretmana. pojedinačni simptomi i sindromi kod intrakranijalnih ekspanzivnih procesa. Alzheimer-ova demencija ( različiti oblici demencije-kortikalna i subkortikalna forma. neurološki simptomi). (npr. Posttraumatski poremećaji i sekvele EKT ( psihosocijalne posttraumatske sekvele. psihotropni lekovi trudnoća i puerperijum ( rana trudnoća. emocionalna nestabilnost). 3. folna kiselina. emocionalna razdražljivost. facijalna migrena. paranoidni i halucinatorni poremećaji). psihijatrijski aspekti puerperijuma (postpartalna rekacija neposredno posle porodjaja. psihijatrijski i neurološki poremećaji koji mogu direktno dovesti do epi napada. Adisonova bolest. Hidrocefalus ( demencija). psihoholške sekvele prevremenog porodjaja. 2.cwerebrovaskularni poremećaji. hipoglikemija. Reprodukcija i psihijatrijski poremećaji kod žena: mentalna anoreksija. 2. feohromocitom.

alkoholne epilepsije. tzv. poremećaj spavanja. Psihijatrijski poremećaji su 3 do 4 puta češći npr kod mentalno retardiranih adolescenata nego u opštoj populaciji. shizofreniformne i shizofrene psihoze. c) Učestalost afektivni poremećaji kod ovih osoba jednaka je ili veća nego u opštoj populaciji. socijalno povlaćenje. Prema nekim novijim podacima učestalost shizofrenije u populaciji mentalno retardiranih osoba iznosi od 4.primarna degeneracija korpusa callosuma. alkoholičarska paranoija i ljubomora. neurotski sindromi kod odraslih.3% do 17%. psihoseksualne disfunkcije kod epilepsije). 5.alkoholna demencija. epileptičke psihoze ( psihoze kao posledica direktnog epi napada. poremećaji ličnosti. a) Stepen emocionalnih i bihevioralnih problema i problema vezanih sa retardacijom i različitim životnim situacijama mogu često puta da budu razlog za psihijatrijskom konsultacijom. kanabis. Nije isključena i teška motorna inhibicija sa depresivnim stuporom i mutizmom. različite grupe analgetika. ove osobe pri tome imaju doživljaj odbačesnosti i agresivnosti sredine. Snifing sindrom. kao što su kongitivne. one svoje depresivno raspoloženje znatno češće opisuju kao osećaj bolesti. npr.4%.pacijenata sa epilepsijom (psihijatrijski poremećaji kod dece sa epilepsijom. ostale psihoaktivne supstance. pelagra). motorne i socijalne sposobnosti. nego kao osećanje tuge. LSD. 6. druge posledice alkoholizma ( Marchiafava-Bignami poremećaj. Osobe sa mentalnom retardacijom koje kasnije razvijaju shizofreniju i druge psihotične poremećaje imaju značajno veću komplikaciju na porodajaju i tokom trudnoće. a afektivnih oko 4% do l7. 9. U zahtevnijim socijalnim situacijama ove osobe čini vulnerabilnim činjeica da oni ne prepoznaju i sasvim obične socijalne situacije prema kojima se druge osobe adekvatno postavlaju.alkoholna intoksikacija. govorne. koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije. Centralni problem mentalno retardiranih osoba predstavlja usporen razvoj govora sa usporenim razvojem socijalnih funkcija. 4. 10. apstinencijalni sindromi( tremor i tranzitorne halucinacije. 2. 3. atipični konfuzno-halucinatornoparanoidni sindrom. alkoholna deterioracija ličnosti. Povečana vulnerabilnost kod ovih osoba javlja se kod njihovog naglog izlaženja iz svoje grupe u otvorenu socijalnu "konkurenciju" u školi i van nje ili kod prejakih frustracija koje prevazilaze njihove adaptivne sposobnosti. alkoholni nutricioni poremećaji ( Wernike-Koraskoff-ovom sindrom. delerijum tremens. 11. Prema dosadašnjim iskustvima kod psihijatrijskih poremećaja sa mogućim organskim etiološkim činiocima kod mentalno retardiranih osoba od kojih su pre svega psihotični poremećaji . Mentalni poremećaji uslovljeni alkoholizmom: 1. u težim oblicima 71 . te psihomotornu retardaciju ili agitaciju. gubirtak telesne težine. agresivno ponašanje i epilepsija. Psihijatrijski sindromi zbog zloupotrebepsihoaktivnih supstanci i lekova: opijati i njihovi antagonisti. barbiturati. Fetalni alkoholni sindrom. "rum-fits" sindrom. tentamen i suicid). Mentalna retardacija: Mentalna retardacija se u ICD-10 definiše kao stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja. Hepatička encefalopatija. rano jutarnje budjenje. Depresija se kod ovih osoba često manifestuje i agresivnim ponašanjem. učestalost drugih psihotičnih poremećaja 9%. često je prisutna i komorbidna epilepsija. depresija. politoksikomansko ponašanje. psihotični sindromi kod psihomotorne epilepsije. nebarbituratni anksiolitici i hipnotici. Prevalencija komorbidnih mentalnih poremećaja kod osoba sa mentalnom teradacijom procenjuje se na 30% do 70%. b) Kada je reč o psihijatrijskim simptomima i sindromima kod mentalne retardacije treba naglasiti i čenjenicu da se kod ove populacije u visokom procentu javlja i autizam. interiktalne psihoze ( primarni afektivni sindromi. Socijalna restrikcija i gubitak interesovanja su simptomi koji se najranije ispoljavaju. kakain. Najčešće prezentovana klinička slika uključuje gubitak apetita. "cerebralna atrofija"-kod hroničnog alkoholizma.. neonatalni problemi udruženi sa PAS. Ove osobe drugačije doživljavaju i opisuju svoje poremečeno raspoloženje.

Klinička slika u velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa. Eholalija je patološko. encefaliti. 2. Brojni su somatski poremećaji. zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija. slaba kontrola impulsa. Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a. traume glave. paranoidne ideje. hepatična encefalopatija. Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti. Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip. Neki kliničari navode osam ključnih simptoma depresije kod mentalno retardiranih osoba i to: opadanje broja reči u govoru. negativna self-percepcija. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja. Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem.kombinovani. autostimulaciju. drugi i neodredjeni tip poremećaja. voštana savitljivost) ili stupor. Kao što je već navedeno u DSM-IV navode se samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. "Maskiranu "depresiju prate razne telesne disfunkcije i telesne žalbe zbog kojih se često vrše brojna i nepotrebna organska ispitivanja. Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih. ehopraksija. papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. traume glave. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima. cerebrovaskularne 72 . koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu. jaka apatija. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa.i/ili povredom: 1. Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze). profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja". paranoidni tip. provokativnost. iritabilnost. dezinhibicija i efuforija. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. naročito neurološka oboljenja. Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti . somatske tegobe. zapuštanje spoljnjeg izgleda. apatični tip. homocistinurija. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem. Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom. gubitak emocionalnog tonusa i latenca u govoru. dijabetička ketocidoza). Najčešće je prate glavobolja i abdominalni bolovi. cerebrovaskularne bolesti.mentalne retardacije depresivnost se ispoljava kroz automutilacije. agresivni tip. eholalija. slab kontakt očima. Npr. neinhibirani tip. hiperaktivnost i prekid odnosa sa drugima. nepoverenje.

hipo i hiper adrenokroticizam). Foley JM: The neurological disorder associated with liver disease.1977. 156( suppl. New York. 4.1994. tako i neuroloških oboljenja i poremećaja. American Acadey of Neurology: Practice parameters for determining brain death in adults ( summary statement). Am.1995. 14:288-292. Psychiatry. 1998.: Treatment od elredy patients with delirium. Boston. 1997.. 73 .Can E. Bazire S. 373. McgrowHill. 10. Medjutim oni su realnost u kliničkoj praksi. 8. American Psychiatric Association: practice guidelines for the treatment of patients with delirium.DC . revized.. The quality standards sobcommittee of the AAN. 9-15. American Psychiatric Associoation : Practice guidelines for the treatment of patients with delirium. Psychiatry. epilepsija. Fiven Publishing Limited. Simkovitz P et al: Effects of haloperidol challenge on regional cerebral glocose utilization in normal human szbjects. Bayindir O. 5. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja Ovi poremećaji su samo uzgred navedeni u DSM-IV i/ili ICD-10. Apostolski S: Etiopatogeneza stečene autoimune miastenie gravis . 3. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders . Lavrinić D.1994. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical manual Mental Disorders ( Delirium). hatingtonova horeja. Am. Washington. 167.. 11. 6th edition. Javljaju se u značajnom procentu kako kod internističkih.. Medicinski fakultet. 9. Grigs RC: Metabolic brain disfuncionalis in system disorders.)1-20. 13. 1999. Andreasen et al. Arieff AL. 1995. 156 ( suppl): 1-20. Beograd. Ropper AN: principles of Neurology. et al. 1953.bolesti. Am J. 4th edition. Res Nerv Ment Dis. 1-4. Akpinar B. Little Brown. Voctor M. 1992. Journal of Cardiothoracic Vascular Anesthesia. Djukić P (urednici): Myastenia gravis.. DC. Wilts. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam. American psychiatric Association. psychiatry 151:681686. J.: Psychotropic Drugs Directory 2003/04 (The profesionals´ pocket handbook & aide memorire. 123-133. 2. 152:323-342.1987. u: Apostlski S. VIII L I T E R A T U R A: LITERARUTA ZA VAŽNIJE SIMPTOME I SINDROME U PSIHOPATOLOGIJI 1. zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes). 7. Adams RD. 12.. Bartlet EJ. Brodie JD. Andersen SD. Neurol 45:1012. Washington DC. neuroinfekcije.J. 2003. American psychiatric Association. Canadian medical Assitioation Journal. American psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders.2000..3rd Edition ..: The use of the 5-HT3 antagonist odansteron for the treatment of post-cardiotomy delirium. 32:198.1999. Washington. Adams RD. 14.American Psychiatric Association. 15. 4th Edition. Salisbury.1994. 6. HIV. 3..

Marrota R. Terry RD (eds): The neurology of Aging.: Treating visual halucinations with donepezil. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla. Anesth Analog 66:497504.1987. 74 . 31. Crit Care Med.1989. 23. Brust JCM:Neurological aspects of substance abuse. Caronna JJ: Coma in ishemic Cerebral Vascular Disease. 37.2003.. Buehtal F: "Post anoxic unconsciousness as related to clinical and EEG recovery in stagnant anoxia and carbon monoxide poisoning".. Londom. Boiten J.. Strocke. Bersein EV: Delirium in the elderly. 26-29. 27. Finkelstein C: Neurological syndromes after cardiac arest.. 1993.. Blass JP. 13-16.1988. SP. Berlin. Stern E. Loga. u: Kecmanović.. 29. 36. 20. 30. Bokonjić N.: Utillty of EEG in delirium: past view and current practice.: Organski uključujući simptomatski mentalni poremećaji. 34.. and Lader J:An unusual sequela of a frequently occurring neurologic disorder: delirium caused by brain infarct. 1993. J Am Geriat Soc . Cerić I: Delirium tremens alcoholicum.2000a. 189--220. In: Katzman R. 34. Bettin KM. In: Russle RW Ross (ed): Vascular Disease of the Central Nervous System. 373-375.J. Cameron DJ. 33.acute organic psychosis and confusion). BurkeWJ. 32. Bonhoeffer K. Thomas. Fivepin Publishing Limited and Organon. 25. Am J Psychiatry 156:19861988. Breitbart et al. Bronheim H. Secend Edition. Bleck TP. Butterworth-Heinemann. Int Psychogeriatr.1997. (urednik). Medicinska knjiga. Am. Psychiatry.. chlorpromazin and lorazepam in the treatment od delirium in hospitalited ADIS patients. u: Loga. Churchill Livingstone. Klinička psihijatrija..1961.I... 22. 17.. Gustafson Y.. 1985.16. Boston.: Symptomatic Psychoses. In: Meyer MS. Am J Geriat Psychiatry6:296-301. Ericson B et al: Posoperative confusion following anestehesia in elderly patients treated for femoral neck fractures. 153:231-237. 9:517. Psychiatry. Malleta GJ.1978. Brenner RP. Beograd. i Cerić. 1987. Melburne and New York.. Am. 139-153. Caronna J.S.1998.. Wengal.D.( Delirium.: Delirium: a test of the Diagnostic and Statistical Manual III criteria to diagnose delirium in elderly general medical patients. Plum F. 113-150.J.: Metabolic encephalophies in older adults.1983. Urgentna stanja u psihijatriji. Berger D. 1993.. S. Springfield.1996. Ned Tijedschr Geneeskd 133:617-620. 26.: The neurobiology of hepatic encephalopathy. Dysken MW et al: Measuring delirium severy in older general hospital inpatients without dementia. 1910 Breibart W. Cerić I. Roccaforte WH. The professionals pocket handbook & aide memorie. Bazire Stephen: Psychotropic drug directory 2003/ 04. Semin Liver Dis. 18. Blumerang HP. Gastauth H (eds): Cerebral anoxia and the electroencephalogram. Butterworth RF.Platt MM et al: A double-blind trial of haloperidol.1999.50-62. 24. 38.. 21. Beograd-Zagreb. 21:98. Ricketts S et al : Rostral orbitofrontal prefrontal cortex dysfunction in the manic state of bipolar disorder. 1991. Philadelphia: FA Davis Co Publishers.1999.1999. 35:1007-1010. Naučna knjiga.. Edinburg. J Geriatr Psychiatry Neurol . 156: 1117-1118... 16:235-2441996. 111.. 1983. Mulvihnill M.1:127-143. 35. 28. 3: 211-229.. Smith MC et al: Neurologic complications of critical medical illnesses.: Psihologija obolelih od malignih heamtoloških bolesti. Thomas RI. Camus et al. Berggren D. 19.

4th ed.: Analysis of the QT interval during olanazapine treatment of patients with schizophrenia. Francis J. Delić D. Cole O.: EKT -induced delirium in depressed patients with Parkinson-s. J Chronic Dis. In: Haubrich WS. 54. Kapoor WN: A perspective study of delirium in hospitalized elderly.1989. Figiel GS. 59. Leedman PJ.1995. 1988.1999. kliničke klasifikacije i lečenje. 61. Mental Diosreds and Somatic Illness. 263:1097-1101.. Djukić-Dejanović.. Psychiatr. Francis J et al : Evaluation of delirium in critically ill patients: validation of the Consfusion Assessment Method for the intensive care unit (CAMICU). 1-14. Romano J: Delirium: a syndrome of cerebral insuffcienty. Wicstrom J. Krishman KR. 44. 1988. 55. Autio L. hassen MA. Urgentna medicina.. Ferenci P: Brain dysfunction in fulminant hepatic failure. 5:6579. 1-14.39. Figiel GS. 43.. u:Kovačević SM (ur). Gordon S.. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. Beasley CM.. 494. 45. and related psychoses. Folstein MF. 351. delirijum.1975. Edis RH : Inobvious stroce: a cause of delirium and dementia. 1998-2003.. maligni neuroleptički sindrom.1990. Aust NZ J Med. u: Kovačević M (ur).A. Francis J.. and DeBattista: eds by Manuel Cllinical Psychopharmacology ( Delirium).: Akutna insuficijencija jetre. 12: 189199. J Neuropsychatry Clin Neurosci 1:188-190.kliničke krakteristike i lečenje. Ely EW. 51. 1999. Engel GL. 52. 56. Washington DC and London. 49. 16:771-778.. Martin D..: Dementia among medical inpatients: evaluatio of 2000 consecutive admissions.232-235.. I izdanje. 42. PALO j. JAMA.1994. Cambridge University Press.1981. Philadelphia. Engel and romano. 57. Kapoor WN: Delirium in hospitalized elderly. Shafwr DF et el: Cerebral edema and increased intracranial pressure in chronic liver disease. J. 40. J Gen Intern Med. Kostić V i Svetel M: Akutna distonična reakcija. 62.2001. 2003. Folstein MF: The three-item delirium scale (abstract).. Schaffner F. 58. S : Epileptičke psihoze. Donovan JP. Crit Care Med 29:1370-1379. 53. Fanjiang G..2002. Psychosomatics 42:172. Cuting J: Acute organic reaction. disease. 1986. 719.2001. Dragošević N.1959. J. Clin Psychiatry 62:191-198.. 46. Beograd. Medicinski fakultet Beograd. 1959. 5 th ed. American Psychiatric Publishing Inc. Dunne JW. Candbgrige. Lancet.1944 Engel and romano. Arch Intern Med. Pa: WB Saunders. 1990.. 41.. Ferenci P. Berk JE ( eds by) Bockus Gastroenterology.. 119-127.1986. CIBIF. Czekalla J. 2001. 60. 333-339. Zorumski C et al. 146:1923-1926.Jr. Foley et al.1991. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 3:405-411. Urgenta medicina. Delić D: Akutna insuficijencija jetre.1983. Erkinjuntrti T. In: Leder HM ( de): Handbook of Psychiatry.. 75 .u: navedeno u knjizi br 36. Chatrberg J. Res. 9:260-277. 47. Dellva MA et al. Folstein SE. Drake and Coffey.. Medicinski fakultet Beograd CIBIF. Urgentna interna medicina. 50. J Hepatol 21:487490. Brejtner JC et al : Radiologic correlates of antidepressantinduced delirium: the possible significantes of basal ganglia lesions.: Hepatic encephalopathy.J.... 48.... McHugh PR: Mini-mental State: a practical methods for grading the cognitive state of patients for the clinican .

J R Coll Physicans Lond. Gelfand SB. Langeov klinički priručnik. Gavin FH. Takahaslu T. Ericson S et: Acute confusional state ( delirium) in stroke patients . 80. Edited by Yahr MD.1987.. Hatta K. 1988.. 68. Gustafson Y. critical care clinics. 76. Harold I. Vol. Gehab M. Inouye SK. M: Firshs Clinical Psychopathology. John ( urednici) : Psihijatrija. Wood LDH: Principles of crical care. Henon H. N E J Med. Martin D.Joseph. 82. Hall JB. Psychosomatics. Predictive model and interrelationship with baseline vulnerability. 74. 70. Beograd. Hart RP. ( prevod).. 247-259. Hakeman SM et al: Continous droperidol infusion for management of agitated delirium in an ICU.. Saunders Company. 85. New York. Hamilton. Garbutt et alJAMA. Levenson JL. indelicato J. van Dyke CH. 79. JAMA. Hodkinson HM: Mental imairment in the elderly. Lebert F. Jacobson and Jerrier. Kapoor WN: A prospective study of delirium in hospitalized elderly. in:Translation of the American Neurological Assotioation 1967. 71. 1997.1996.1997. Hart RP. 78. 65.Relation to preexitsting dementia. A.. Goldman S.. John Wright and Sons.1992. 318:1173. Francis J. AM Intern Me 113:941-948..1990. Sessler CN et al: Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. Durieu I et al : Confusional state in stroke. oct.281:1318-1325. 81. Sessler CN et al: Abbreviated Cognitive Test for Delirium. 37:533-546. benjamin J: Using intravenous haloperidol to control delirium( abstract). Robert i Davis M. Jacobson and jerrier.. J Neuropsychiattry Clin Neurosci 6:371-378. McGraw Hill.1998.. 263: 1097-1101. Psychosomatics 37:533-546. Springer. Charpeninter PA: Precipiting factors for delirium in hospitalized elderly persons.2000.. 76 . J Psychosom Res 43:417-423.: Infarction of the fusiform and calcarine regions: agitated delirium ana hemianopia.1973. Inouye SK. Sessler CN et al. 67. 83. patient characteristics and outcome. 1996. 27-30.1974. Carlson R(ed): Renal failure and association metabolic distrubances. Levenson JL.2000.1995.85-89. Sings and Symptoms in Psychiatry. 87.. Dijagnoza i terapija. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. u: Flaherty A. Hart RP.1998. 84. nacamura H et al: the assotioation between intravenous haloperidol and prolonged QT interval . 77. Sadock: Priručnik kliničke psihijatrije. Horestein S Chamberlin W. 92. Stroke 30:773-779.63.. ( prevod drugog izdanja na hrvatski jezik) "Naklada Slap". 66. Savremena administracija.1951. Schmidt GA.1999.1992. Cerebrovasc Dis 1:257-264.2001. I Clin Psychopharmacol 21:257-261. Jacobson et al. Jacobson and Jerrier. Kaplan i Benjamin J. Henderson D. Olssom T. JAMA.. 1992. i Gillepsi R. Goldberg EL : Lateralization of frontal lobe functions and cognitive novelty. 275: 852-857.: Udžbenik iz psihijatrije ( prevod sa engleskog jezika). Jacobson et al. 89..1976. 75.1967. Alessi CA et al: Clarifuyng confusion: the Confusion Assessment Method .1991. Jasterbarsko.. 73. 88.. : Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. Bristol. vol 3/4. Hospital and Community psychiatry 43:215. Ellinwood EH: Cocain and other stimulans. 7:305317. Conomy J.D. 86. 69.. 72.1999. New York. Coudreaut MF.1990. Psychosomatics 36:301-305. 64. Larry: Delirijum.2000.1993a.. Frye MA.1993a. Channon. Best AM.

VI. Kostić VS: Kalcijumski antagonisti u lečenju cerebrovaskularnih oboljenja. 91.. 95.. Hansen BA: pathophysiology changes in cerebral circulation oxidative metabolism and bloodbrain barrier in patients with acute liver failure. Kopenen H. 113. 112... Kaličanin P: Psihijatrija. S. 1979.: Klasifikacija i dijagnostika senilnih i presenilnih psihoza organskog porekla. 97.1945.2001. 104.. u: Inovacije znanja iz neuropsihijatrije. 27:231-238.. Narrass M: Acute metabolic complications of diabetes melitus. "Srempublik". 223-238. 92:381. Beograd. 109. 45:113-119. 92. Vojno Med Akademija. Johnson JC. Wessenborn K: Neurology and the liver .1994. Urgentna psihijatrija. Nursing . Koponene at al. u: Kovačević SM (ur). j hepatol. Alcol Clin Exp Res.1989. 21:166. 1993. u: Jakulić. Katz et al. Niš.: Comparasion of risperidone and placebo for psychosis and behavioral disturbanes associated with dementia: a randomized double blind trial. 102. Lalević P. 98. 111. i Damjanović A.Beograd. J Clin Psychiatry60:107-115. Steback U et all : Computed tomography findings in delirium J Nerv Ment Dis 177:226-231. Kovačević MI. 6th ed.. Medicinski fakultet Univ... N Y State J Med. Kaufman DM. Jones EA.. and Sadok B. Mintzer JE et al. 106. Sullivan E et all: Using DSM-III criteria to diagnosis delirium in elderly general medical patients. Beograd. KaplanH.1997. Am J Psychit.1995.I. Layden TJ et al: Diagnosis and management of fulminal hepatic failure. 100. Lalević P: Fiziologija vode i elektrolita.. Kullmann et al. 1997. 110. Kirsh BM. Baltimore. 105. Lam N. 6th ed. Kranzel et al. Tom I.1999. : Organski mentalni sindrom.. 1999.. 101. Kroner K.: Dealing with the confused patient. Krentz A. hurri L. 114. Raičević R: Tranzitorni ishemijski atac.1998. Pharmaca. Williams and Wilkins.. Jones EA. 25:1335-1341. 96. ( ur): Anesteziologija.Lipton RB: The perzistent vegetative state: an analysis of clinicalcorelates and cost. Kaličanin P. Službeni list SCG. Comp Ther. 158:813-815. Kennard et al.1982.. "Velarta". 31:53. Kaplan HI et al:( 1996) ( editors): Comprehensive Tekstbook of Psychiatry. Kostić VS: Parkinsonova bolest i parkinsonizam. Beograd. Knudsen GM. 44-50. Wessenborn K: Neurology and the liver. 103. 1997. 9:71-78. 63:279. Gottlieb GL. 1996. Blackwell Sciense Ltd. J Neurol Neuros Psychiat 63:279.1989.1989a. 2000. Zavod za udžbenike i nastavna sredsta. J Gerontol.1996. Katz IR.. Jakulić S.:( urednik): Psihijatrija. 115. 99. Račić DV. 116.. 1998. Jovičić A. 93.. Kecmanović D. 98-106.. Beograd. 108.90. 1997. Jeste DV. 107. Williams and Wilkins. In Pickup J and Williams GED (es): Textbook of diabetes.1997. 1990.. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo. 1992. Kranzel and Van Kirk. Kovačević DR: Urgentna dijagnostika i lečenje akutnih trovanja.: The Comprhensive Textbook of psychiatry.1955. 2005. Urgentna medicina. Kovačević SM. 2001. 94. Baltomore.CIBIF. Beograd. J Neurol Neuros psychiat. 77 .. Larsen PS...

B. A. Lockwood AH: Neurologic complication of renal disease. Lešić Ž. 140.2002.1997. u: Kovačević SM (ur). 136. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. Zbignijew: Delirium (Acute Confusional States). Leverson JL. 1959.: Transient cognitiv disorders in the elderly. 143.Dan. Manos PJ. Betlheim. 78 . Br J Psychiat123:621. 1989. 2005. Zagreb. 126.1997..In: Copeland.213-224... 131. 232-234. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. Br j Psychiat. Liston EH.. Psychosomatics 36:66-68. 130. Grupe and Stratton . Lipowski ZJ. Lowe GR: The phenomenology of hallutinationes as an aid to diferential diagnosis. 122. acute confusional state) in the elderly.273-298. Lipowski J.: Psihijatrija. 2005 Marsden CD. Balessarini RJ: Spontaneous and drug-induced movement disorders in psychotic patients.J. Abu-Saleh T. 120. 140:1426-1436. 142. J. Lary S.1998.1992.6:1-26. Ann Clin Psychiatry 9:219-225. 1973.257-266.1994.. Raičević R. Psychiatr Clin Nort Am. R.: Akute confusional state (delirium) ih the hospitalized elderly. 5:49-66. Blumre D (eds): Psychiatric Aspects of Neurologic Disease. 125. Martin M. 750-781. Wu R: The duration of delirium in medical and postoperative patients referred for psychiatric consultation. 128. 2005. Službeni list SCG. Raičević DV. 1978.. Urgentna medicina. Neurol Cl. u: Kecmanović D (urednik). John.1995.: Should psychostimulants be used to treat delirious patients with depressed mood? ( letter). 1975.Z.: Delirium in the aged.. 1982.: High-dose intavenosus haloperidol for agitated delirium following lung transplatation. Manos PJ:The utility of ten-point clock tekst as a screen for cognitive impairment in general hospital patients. : Olanazapine in the treatment of delirium .MOPS). Loga S. 124. 129. 132. N Engl J Med. 134.Beograd..32:63-78. 62-91. 320:578-582. 119. Psychiatry. 1985. 1990. 123:621. Tarsy D. In: Benson DF. 138. 1990. Marić J: Klinička psihijatrija (Moždani organski psihosindrom. Langeov priričnik ( prevedeno). pp. In: Henderson ES &Lister TA ( eds): Leukemia. Lepić T.. Annu Rev Gereontol Geriatr . 19:309. 7:617.. 1983. Tom II. 139. S. 1978. 123. Lipowski ZJ: Delirium in the elderly patient. Wetle T. Saundders Company. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes.Clin. mattingly G et al : ECT-induced interictal delirium in patients with a history of a CVA.: Rak i duševni život. New York.: Akutni moždani sindrom. 135.. u: Hirsh et al ( eds by) Psihijatrija: dojagnoza i terapija.. New York.. 137.. Psychosomatics 39:422-430.savremena dijagnostika i lečenje. 56-61. Kovačević SM: Sinkopa. Besdine RW.. Beograd. Kovačević SM: Moždani udar.11 izmenjeno i dopunjeno izdanje. Figiel G.. G. 219-226. Am J Psychiatry. John & Sons Ltd. Comp Psychiat.. W. Lipowski ZJ: Delirium: Akute Confusional State. S. Lepić T.: Psychosocial Complications of Leukemia. 19:309. 121. Gen Hosp Psychiatry 19:439-444 . 144. u:Kovačević M (ur): Lipowski J. Comp Psychiat. Philadelphia. Lesko LM &Holland JC. 127. Mansand PS and Sipahinalani A. Leverson JA. 118. Megraf. Lekoff SE.Savremena administracija.. J geriatr Psychiatry Neurol 5:149-155. Urgentna medicina. Goldman: Delirijum. Grafički zavod Hrvatske. Psych..1986. Lopašić R.. . Lowe GR: The phenomenology of hallucinations as an aid to diferential diagnosis .1992. i Dogan.. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost sarajevo. Mohammed and Blazer. 247-259.1973. 133.: Transiet cognitive disorders ( delirium. Službeni list SCG.1989. Beograd..117. Oxford University Press..M.Eds by Principles and Practice of Geriatic Psychiatry..1992. 1989. Psihijatrija. Lieb et al:Psychol Med. 53:69.. 141..

1999. Engrami ( tematski broj).2001. 148.. Waxman SG. matković O: Pariska psihosomtska škola.: Atypical antipsychotic drugs but not typical increased extracellular acetylcholine levels in rat medial prefrontal cortex in the absence of acetilcholinesterase inhibition.1988. Holmes VP et al. Geschwind N et al.4:7-10. heart Lung 17:238-241. Reversal of delirium and choreiform moverments with tacrine treatment. Beograd. 22-25. Maxmen S. Menza et al MA.. 201-202. Am J Psychiatry 145:342-345. 163. Michael B. I izdanje. Milovanović D. Dai J. First Alen Frances i Harold Alan Pincus: DSM-IV priručnik za diferencijalnu dijagnostiku.1977. 151. 42:251. u: Berger J. 1-2:95-106. neurology 24:1181-1183. Butterworth. McGinniss J. Naučna knjiga. u: Milovanović D i Milovanović S ( ur) Klinička psihofarmakologija..145. Milovanović D i Ilanković N: Farmakoterapija sindroma delirijuma i mentalne konfuzije. 150. 2000.. 2005. Jastrebasko.1977. Mendelson G. Barex. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.. 146. Milovanović S. Milovanović D i Milovanović S: Klasifikacija psihotropnih medikamenata. 140141. 165. V izdanje. Fenichel GM. : Acute confusional states whit right middlecerebral artery infarction . u: Milovanović D i Milovanović S (urednici). 25-36. 270. 149. Meltzer HY. Beograd. Morris JC.2000. 156.. 160. 5:827.2005.1976. 120-123. 167.1991.. 97-297. Mršulja B.. Richardson JS. Moc SM.. medically ill patiensts:intravenous haloperidol versus intravenous haloperidol plus benzodiazepines. 1987.. Miller PS. 152. Sudhansu C. Milenković P. Boston. 155.. br. 1986. Rubino FA: Syndrome of agitated delirium and visual impaiment: a manifestation of medical temporo-occipital infarction J neurol neurosurg Psychiatry 40:861-864.1974. Rubino FA. Voctor M: Alcohol withrawal seizures.. Matsuoka et al. V dopunjeno i preradjeno izdanje.Beograd.. 161. Mendez Ashla MF: Delirium. In:Bradley WG.2005. Murry GB. Beograd.1994.IV. Mensulam MM. Engrami. Marsden DC (eds): Neurology in Clinical Practice: principles of diagnosis and menagement. Jyu CA et al: Association of low serum anticholinergic levels and cognitive impairmen in elderly presurgical patients. Panić M i Milenković Z: Cerebrovaskularne bolesti. 157..: Hepatička encefalopatija u konsultativnoj psihijatriji.116-119. i Vojinović V.. Meagher and Trzepacz . 166. Vol... EM M Cl N Am.. 1-2. 153. Barex. Organic Brain Syndroms). Leposavić LJ. et al. Klinička pasihofarmakoterapija.. Biro M i Hrnjica S (urednici). Medina JL. O'Laughlin IA.Heinemann.. :Pheniramine aminosalicylate overdose. 1982. 1990. 158. Klinička psihologija. J Neurol Neurosurg Psychiatry 39:84-89. 164. JAMA. Society of Neuroscience Abstracts 25:452. 1993. Daroff RB. 147.: Neurobiologija poremećaja cerebralne cirkulacije.. Cl Neurol. Beograd. 154.: Controled study of exstrapiramidal reactions in the managment of delirious. Beograd. "Naklada Slap".1988. God. 159. Ćulafić Dj. Ross E: Agitated delirium caused by infarctions of the hypocampal formation and fusiform and lingual gyrii. Medina JL. Sprague SM: Uremic encephalopathy. 79 . Foege W: Actual causes of death in the United States.1997.. Jerold : Esential Psychopathology ( 7. Montgomery et al. br.: Savremeni pristup organskim psihosindromima. Arch neurol 34:313. "Dečije Novine". 162.iskustvo sa klometijazolom..

paper presented at the anual meeting of the Academy od Psychosomatic Medicine.: Organski psihosindromi neoplastične geneze. Posner ML. u: Prvi seminar iz kliničke psihijatrije. Psyhol. Ment Dis 173:610-614. P. AZ. Philadelphia. 341-358. Simpozijum o psihijatriji i neurologiji. M.E. Neuropsyichiatry Clin Neurosci. 172. O’ Keeffe ST and Gosney MA: Assessing attentiveness in older hospitalized patients: global assessment vs test of attention. 184.: Akutne simptomatske psihoze i njihovo lečenje..4:87.2000.L. Mareille. Dokumenta. 1993. 157-161. et al. 12. Can J Anesth 47:251254... 183.M. Nordmann Y: Early administration of heme arginate for acute porphyric attacks. Zbornik radova. Yamada S et al: Doses plasma free-3-methoxy-4hydroxyphenyl (ethylene) glycol increase the delirious? A comparation of the effects of mianserin and haloperidol on delirium. 179. Platt MM. u: Psihijatrija.November. Posner JB: The diagnosis of stupor and coma. Onofrj et al. Novembar 2004Februar 2005.Berger J. and Summers J. Munjiza M. et al. 1982. Galenika. 174. Nakamura J. Nickolas and Lindsey.65. marta 1976 Beograd.. 176.1982.Vodić za lekare. Comptes rendu. 13. i Milovanović D. IV. Poleksić J. 41-75. dijagnostika i terapija organskog psihosindroma. 1982. 135:2004-2008. J AM Geriatr Soc 45:470-473. Nora LM. 1977. 178. Uchimura N.. Rev 78:391-408.: Depression in Traumatic Brain Injuri Ptinents. Carrier M et al: Torsades de pointers secondary to intravenous haloperidol after coronary artery bypass graft surgery. Ocić G. Tormey WP. Engrami. 185. Prigatono G.br.: Simptomatologija. 1 do 6. 170. 188.1994. Poleksić LJ.J. Vesel J. Passic SD and Cooper M.. 1975. Institut Calmettes.: Specifičnosti incidencije i rizika oboljevanja za grupu organskih psihoza.: Effiicacy of neuroleptics for hipoactive delirium. 173. Engrami.168. Smith M.. 189. Centar za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje Beograd i NVO Lekari bez granica. Int Clin Psychopharmacol12:147-152. huff K. Prugh et al. 4.1997. Gerentology 40:18-24. Denault AY..1994..1999. Breitbart W. J Crit Illn.Vranje. 2005..1995.: Pedriatric delirium: research update.1980... Plum F.1971.. 182. Phoenix. and Katon C... et al eds by Depression and Physical Illness. : psychiatric manifestations of right hemisphere infarctions. 14.1994. 175.1997. Ronthal et al: Frecvency of acute confusional states with lesions of the right hemisphere ( abstract).1982. Mullaly W. 187. Bleck TP: Increased intracranial pressure complicating hepatic failure. Arc Int Med. Mesulam M.. J. Mustajoki P. and Beies SJ: Components of attention.4:163-175.D. in: Robertson.u: Mentalno zdravlje u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti. 1989.P. 169.1997. 129-150.: Complicated delirium in cancer patient successfully treated with olanazapine. J Nerv. J. 6:66-67. Platt MM. 171.1991. Price BH...Frager G. Pain Symptom Manage 17:219-223. Problems psychologiques en rapport avec le cancer. Munjiza M. 186. 180.: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. 190. Ann Neurol 12:113. John & Wiley. Davis. Trautman. God.1985.1969. 80 . O’Keeffe ST. 177. 181. Glasgow R et al: Thiamine deficiency in hospitalized elderly patients. Beograd. Beograd. Lek.Beograd. Ljubljana. Beograd. Perrault LP.

Cassem NH: Hight-dose intravenous haloperidol for agitated delirium in a caediac patient on intra-aortic bullon pump. Radojičić B. Perrier IN et al: QT interval abnormalites and psychotropic drug therapy in psychiatric patients.1998.. 68-91.1990. Hurwitz S. Cl Neuropas. A Volters Klower Compani. Rogina V. Stip E et al: Neuropsychological change in erly phase schizophrenia during 12 months of treatment with olanazapine.1993. 57:249-258. Salama J. et al. McElhaney JE.1994. 22-23. : Delirium in dementia. 2:50. 217-218. Rasel D. Fifth Edition..: Methylphenidate in depressed medically ill patients. 192. J. Abrahamowicz M.: Aplication of Serenis Profil and Some Implications of Their practical profile for Their Clinical Use in Psychiatric. 197. Arana GW. 355:1048-1052.. Rosenbaum JF. J. Murrary GB. Lippincott Williams & Wilkins. Ross et al. Stern TA. Reily JG. Blennov K. Dement Geriatr Cogn Disord. London. Ritchie J. Int J Geriatry psychiatry 13:49-56. 193. Rosenberg PB. Lancet.191. London.. Syndey. Tokyo.2002. (ur): Urgentna medicina. Obeležja..1986.. Rasmussen D. Zagreb.. 202.In: Roghoebar.. 204. 5:153.1997..8.Vol..: Incidence of and risk factors for delirium among psychiatric patients. Arch Gen psychiatry. 289-290. Psychiatry. 198. 212. Rakočević-Stojanović V: Metaboličke encefalopatije. 194. Sanders KM.2002. 209. 199.1996. Gheradi R et el: Post anoxic delayed ancephalopathy and leucoencephalopathy and non-hemorrhagic cerebral amyloid angiopathy.. 106. psychiatric Services 47:727-730.1944. Clin.. Frennd Publishing Ltd. u: Vučović D. 200. Beograd. Richen P:Movement disorders associated with withdrawal from high-dose intravenous haloperidol theraphy in delirious ICU patients.2000.291-442. Hong Hong. Gottfries CG et al.L: et al. Fraser GL. Ruijs et al.1991. 196.: Psihoze nastale usljed nedostatka nikotinske kiseline. Journal of Gereontolgical Medical Science 48:M162-M166. Purdon SE. 207. Robertsson B: Assessment scale s in delirium. Romano and Engel. Chest 111:17781781. Neuropsihijatrija. 10:368379 . New York. 201. 1954. Rolfson DB. 2005. Robertson B.. Medicinski fakultet beograd. Buenos Aries. 52:263-267. 2002. Elit-Medica Beograd i Draslar Beograd.1999.2000. 210. Hyman SE et al: Handbook of Psychiatric Drug Therapy. 311-317. Clin Psychopharmacol 11:146-147.: An Introduction in Psychopthology. 81 . Oxford University Press.:Urgentna neurologija. M. Ruijs et al. Philadelphia. Rockwood K: The occurrence and duration of symptoms in elderly patients with delirium. Rakočević-Stojanović V: Akutna organska patološka stanja centralnog nervnog sistema.1991. Ahmed I. 211. 208. Baltimore. 206.1991. 235. or haloperidol. Avis AS.. Riker RR. 1-2: 159-186. Jones BDW.. 1984.1993. Jhangri GS et al : Validity of the Confusion Assessment methods in detecting post-operative delirium in the elderly In Psychogeriatr11:431438.: Revies on Drug metabolism and Drug Interactions. 203. risperidone. 205. 195. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina.1999. Steiner W.

Psihijatrija. Naučna knjiga Beograd.1997. Sharon K. Metabolic consequence of cirrhosis often is reversible. Oxford University Press.. Mayo Cl Proceed 69:991. 234. Cole JO and DeBattista C: Manual of Clinical Psychopharmacology ( Meprobamate.. Timotijević I.D. 2003.. Stoiljković S. 217. 1992. 224."Asterixis" a disorder of the neural mechanisms underlying sustained muscular contraction. Sundaram and Dostrow. Selwyn PA. Arch Neurol. i Papić. 227. Solberg LA: Acute porphyrias: diagnosis and management. 214. 1975. Breivik H et al: Suvrival after 40 minutes submersion without cerebral sequelae. Shakani BT.. London. ( urednik).1992. mansand PS. : Use risperidone in delirium case repotrs. 292-313. Rodriguz D.1977.246278. Van Duck Cathy et al.. Shahaniet (ed): The motor system . 419-435.. Steinhart MJ. 216. 226.1994. Z. Strem TA : Continous infusion of haloperidol in agitated critically ill patients. 229.1990. Oxford University Press. Schuster P. 235. 1983..2000. J Neurol 220:83.1979..1997..Kufferle B et al. gabriel E.. 219. i Paunović R. Analas of Internal Medicine..1975. 236-243. 218.. 223. 494-495. encephalopathy with disturbance of consciousness and CST amino acid aberration. Treolar and MacDonald. Souheil Abou-Assi.113:941-948. Siebke H.. Schwartz E. 233.1995. V. 221. 232. 82 . 1996.: The use of haloperidol in geriatric patents with organic mental disorders.. 228. Nomikos GG : Effcects of typical and atypical antipsychotic drugs on acetylcholine relase in the hippocampus. 1990. 1978. 225. Cur Ther Res.19:119. 186.: Organski uvjetovani duševni poremećaji. Medicinska knjiga BeogradZagreb. Society of Neuroscience Abstracts 26:2144.213. Edited by Shepherd GM.. H. Edition . Postgraduete medicine. Schatzber AF. New York. Oxford.: Droperidol versus haloeridol for chemical restraint of agitated and combative patients .. Tazepacz. Inouye Cristopher. 1988. Occurtence during oculovestibular testing in sedative drug oculovestibular testing in sedative drug-inducend coma.1976. 1992. Ann Emerg med 21:407-413.2001. Ann Clin Psychiatry 9:105-107. Reno Vlahcević: Hepatic encephalopathy. Timotijević I: Alkoholne psihoze. u: Muačević. Sjaastad O..Elsevirer . :Clarifying Confuzion: The Confusion Assessment Method. Schirazi S.374-379. Clin Toxicology 10:437-441. Stojanović V. in: The Synaptic organization of the Brain . Delirijum).. i sur. Medicinska naklada. 1994. Pertilli R. A New Method for Detection of Delirium. New York. Paula: The Psychiatric Mental Examination ( Delirium).N Holand. Fourth Edition. and Kock C: Thalamus.. Simon RP: The Forced downward ocular deviation.: Reversal by physostingmine of clozapineinducend delirium. Thomas H. Crit Care Med 22:378-379. Young RR. Zagreb. 220.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. Washington DC. Prim Care. 215. Gjessing L et al: Chronic relapsing pancreatitis. 351-353. 33:132-143. Sherman SM. O´Conner PG: Diagnosis and treatment of substance abusers with HIV infection.3rd Edition .. Colgan JP. 35:456. 2:109.1: 1275. 230. Tefferi A.T. American Psychiatric Publishing Inc. u: navedeno u knjizi br 35. 222.1994. Sipahimalani A. Lancet. 231. Vladimir : Instrumenti kliničke procene u psihijatriji.

Collins GH. J. Understanding Chemotherapy. 1988. Advances in diagnostic.1999b. 247. Paula . 240.236..: The Wernice-Korsakoff Syndrome. Psychiat Res 23:89-97. 6. Erasmus. FA Davis. 239.1995.: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized -98: Comparison to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. Stuart and Hales E. 244. 2002.525-564.242. neuropsychiatry Clin neurosci 13: 229.. Baker RV. 4 th ed. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium . 78-89 . Semin Clin Neuropsychiatry5:132-148. Vctor M. 90. David and Wise G. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Dement Geriatr Cogn Disord 10: 330-334. 241.. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized-98. a need to focus our research.2001.2000. Trzepacz PT. Tsai G.. 1993. van der Mast RC: Detecting and measuring the severity of delirium with the symptom rating scale for delirium. and treatmen. Adams RD. Lymphoma and Multiple Myeloma for Patinents and Their Families. 255. Benecke Consultants. Trzepacz PT.. London. pp. Tesis. New York. Trzepacz PT. Trzepacz PT and Dew MA: Furher analyses of the Delirium Rating Scale. 253.. 1995. 243. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 10:199-204. 251. Veljković J:Psihički poremećaji organskog porekla.. The Netherlands. Trzepacz PT: Neuropathogensesis of delirium. Gen HospPsychiatry 17:75-79. 1990.1988a.. Trzepacz PT.. Am J Psychiat. Trzepacz PT:The Delirium rating scale. in:Delirium After Cardiac Surgery. Michael : Neuropsychiatric Aspects of Delirium.Zagreb.1999a.. Psychosomatics 35:374-391. Trzepacz PT : Update on the neuropathogenesis of delirium. 246. England. Mittal D. Mittal D. patophisillogy. Trzepacz PT . 245.. Philadelphia. University Rotterdam. 249. et al. drugo preštampano izdanje. 242.2001. ( urednik). its use in consultation/ liason recearch. Meagher J. 248... Coffman G et al: Delirium in liver transplatation candidates: discriminant analysis of multiple test variables. 238.. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. 250.1988b.1994a. Trzepacz T. 201-220.. 254. Leukemia Sociaty of america. Dew Ma et al: Is delirium different when it occurs in dementia? A study using the delirium Rating Scale. Psychiatr Clin North AM. In: Yudofsky C.1996.. American Psychiatric Publishing. 19:429-448. Brenner R.S.1998.Greenhouse J: A symptom rating scale for delirium. Washington DC.1994. Mittal D. Torres R.200. 237. u: Morić-Petrović. Trzepatz PT: Delirijum. Amserdam. van der Mast.. Gastfriend DR. 252. Biol Psychiatry 24:314.Psihijatrija.. 83 .1994. 152:332.A Guide To Treatment of leukemia. Coyle GT: The glutamatergic basis of human alcoholism.. Trzepacz PT and Baker RW: The Psychiatric Mental Status Examination. comparasion to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. 1971. Medicinska knjiga Beograd. Robert eds by The American Psychiatric Publisnih textbook of neuropsihijatriy and Clinical Neurosciences. Trzepacz PT : Is there a final common neural pathway in delirium? Focus on acetylcholine and dopamine. Oxford University Press. Oxford. Psychosomatics 40:193-204. Trzepacz PT Mulsant BH. Inc.

57-113. 91-129.. 38. 270.6-izuzetno jako 2. 260.. 64:765. Bryen GW ( eds): Handbook of Clinical Neurology. WHO: International Statistical Clasification of Disease and Related Health Problems. u: Vučović D (ur). 1982. New Work. Wolff and Curran. Beograd. Živković Dj. Futura Publishing. 258. 263. New York.Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta. Minnema RF. Voctor M. Adams RD. 151-157. 84 .. Vol.2. In: Vinken PJ. 39.1993. a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone. PRILOZI UZ POGLAVLJE O ZNAČAJU VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA U PSIHOPATOLOGIJI 1.1986.London.1993. i Penca-Maksimović J.256... Chichester-New York-Brisbane-Toronto-Singapore.1992. 2002.Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević.: Nervous system toxicity of the chemotherapeutic agents. Young DF: Neurological complications of cancer chemotherapy. U: navedeno pod br. 27-35..1935. 266.463-516.38. 1994.6).4. 1. 1982.Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema.WHO.1982. Collins GH: The Wernicke-Korakoff Syndrome. 269. Narton & Company New York. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja. 264. Wada and Yamaguchi. In: Silverstein A (ed): Neurological Complications of Therapy: Selected Topics. John Wiley & Sons. 257. W. 268. u: navedeno pod br. 1982. 257-260..Izmenjena percepcija okoline.. Geneva.2-jako. Vesel J. Obeležja. Postgrad Med J. Živković Dj i sar. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana. Neurologigal Manifestations of Systemic Diseases. Young DF & Posner JB.4-značajno. Part II. Ann Intern Med 119:391-394. 262. Abou-Saleh MT and Blazer DG (eds): Principles and Practice of Geriatric Psychiatry. 11. i sar.. 261. Engrami.. 27.. 10 th Revision. 267. Zbigniew J Lipowski: Delirium ( Acute Confusional States). ibid. Vučović D: Urgentna psihijatrijska stanja. 1988. 1980.. Wilt JL. Urgentna medicina.. 1971. Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. Vinković Z. FA Davis. 4.: Urgentna stanja u organskim psihosindromima: dijagnostika i tretman.W. In: Copeland JRM.1982. Poleksić J. Williams R: Management af acute liver failure. 259. Philadelphia. Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0. Beograd. 265. 11-21. Jonson BF et al : Torsades de points assiciated with the use of intravenous haloperidol..: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. 99-111.: Komparativna analiza komplementarne dijagnostike u organskom psihosindromu. Elsevier.

Autoagresivnost Verbalna ili fizička. 0.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti. 9. 7.6.4. 12. osećanje straha kod ispitivača.Kočenje fizičkih aktivnosti.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača.6.4.Mućenje tela.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja. 13.0.4.2. 0.2.2.6.4-kontinuiran strah.2.Kounikacija.6. 0.6.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja. 0.2.samopovredjivanje.6. 8.4.2.biti drugačiji nego ranije.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha. 3.4.2.2.4.Inhibicija mišljenja Blokada. 5. 14.6.2. 0.4.4.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.6.2.Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0.na poimanje straha kod samog ispitivača.ne osećati se kao "neko".Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti. 6.pokušaj samoubistva 0.4.6.6. 11.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse.na pojimanje straha kod samog ispitivača.4.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje.neshvatanje konteksta.4.Gubitak telesne sheme. 0. 85 .2.2.4. 10. 0.6.metamorfoza pojedinih delova tela.2-fluktuirajući strah. 4.fizičkih promena.teškoća verbalizacije.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu. 0.6.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi.

2. evolucija u vremenu.Autentičnost 0.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička.neprijateljstvo ka okolini 0.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta. komunikacija sa okolinom. osustvo deklanširajućeg faktora. autoagresivnost i 86 .4.4.evaluaciju.motorna inhibicija.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost.6.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara.18%. nekomunikativnost.6.4.4.17% i 10% varijanse ili odstupanja. zbunjenost. 2. 18.2. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa.15. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok). 16. Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1.mučno osećanje afekta.2. Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju.jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama.neadekvatna 0. Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću. a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu. Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest. tj.6. derealizacija. 17.2.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0. b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%. toku. depersonalizacija fizička i psihička. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošćuagitacijom. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih.Hostilnost.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema. Vrednovanje.Vodeći simptomi.evoluciju u vremenu.odnosno tok anksioznosti.nekoordinisana. inhibicija mišljenja. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah.tok anksioznosti. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah. 2.6 Napomene: 1. 3.

inhibicija 䁭 išljenja. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. Nije primenljivo.4. Ne. motorna inhibicija. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 87 . U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2. Neodređeno. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju.evolucija anksioznosti. ponekad tokom razgovora. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah. zbunjenost. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu. tj. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. heteroagresivnost i agitaciju. osustvo deklanširajućih faktora. na primer. Sada. 2. Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1. Sada. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. C. u znatnoj meri. Neodređeno. nekomunikativnost. ali srednje izraženo. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost. komunikacija sa okolinom. A. ponekad tokom razgovora. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično. tj. fizička i psihička depersonalizacija. derealizacija. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. B. ni u jednom trenutku tokom razgovora.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti.

kao na primer. «čupkanje posteljine». Da li je pacijent. kao tromost. kao uznemirenost. Budan (previše živahan. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? Živahan (normalno). Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. Koma (ne budi se). stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9. imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. lako se uplaši). Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od 88 . zurenje u prostor. na primer. lako se budi). u bilo koje doba tokom razgovora. Stupor (teško se budi). Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora. kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. Deo 1. Letargičan (pospan.Deo 2. Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1. koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. Dezorijentacija 5. Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost. Da li je pacijent. Aneks Tabela 2. halucijanicije. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici. preosetljiv na sredinske stimuluse. kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7.3. Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti. Neodređeno.

Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan.pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. pospan. budan previše živahan. Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Tačka 2. na primer. 89 . * Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. teško se budi ili koma (ne budi se). letargičan. normalno. stupor. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3. lako se probudi.