Prof Marko Munjiza, Nastavna baza za psihijatriju INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE, Beograd, Palmotićeva 37 e-mail: marko.Munjsbb.co.

yu, Web sajt:www.munjiza.com

NAJČEŠĆI SIMPTOMI I SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI

PREDAVANJA ZA LEKARE NA SPECIJALIZACIJI IZ PSIHIJATRIJE, Šk.2007-08. godine

BEOGRAD, 2007

1

NAJVAŽNIJI VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI ZNACI I SIMPTOMI KOJI SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI
Večina autora posle definicije kliničke psihopatologije, njene nuačne zasnovanosti i opisa poremećaja pojedinih psihičkih funkcija, detaljnije analiziraju pojedine kliničke entitet, odnosno psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja.Mišljenja smo da je to oblast kliničke psihijatrije koja daje šiti prikaz i opis kliničke slike,epidemioloških karakteristika, etiopatogeneze i različitih oblika terapije i tretmana ovih poremećaja. Mi se u ovom udžbeniku nismo odlučili za ovaj koncept, već nam je namera da damo prikaz vodećih simptoma i sindroma u psihopatologjji. Zbog toga smo dali pregled najvažnijih simptoma i sindroma u kliničkoj psihijatriji, kao i kraći osvrt na socijalnu patologiju i psihopatologiju, psihopatološke poremećaje kao posledidicu psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku, tj. zaravljenje,nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj, demencija, distimični poremećaj, intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih, opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja, shizofrenija, schizoidni poremećaj ličnosti.shizotipalni poremećaj ličnosti, velika depresivna epizoda.

1) Abecedni redosled najvažnijih simptoma u opštoj psihopatologiji
1.Agresivno ponašanje, 2.Anhedonija, 3.Anksioznost, 4.Antisocijalno ponašanje, 5.Apatija, 6.Beg ideja, 6.Depersonalizacija i derealizacija, 7.Depresivno raspoloženje, 8. Dezorganizovani govor, 9.Dobijanje na težini, 10. Grandioznost, 11.Gubitak na težini, 12 .Halucinacije, 13.Hipersomnija, 14. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima, 15. Izbegavajuće ponašanje, 16. Katatonija, 17. Nekritično druženje, 18. Neodlučnost, 19.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi, 20. Nesanica, 21. Nesposobnost održavanja pažnjeslaba koncentracija, 22. Nestabilne emocije, 23.Oblaćenje odeće suprotnog pola, 24.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai, 25. Ograničeno odlaženje od kuće, 26. Patološko laganje, 27.Oštećeno rasudjivanje, 28.Oštećenje apstraktnog mišljenja, 29. Oštećenje pamćenja, 30. Paranoidne ideje, 31. Perzistentne smetnje identiteta, 32. Potreba da se govori, 33. Povišene radne, socijalne ili seksualne aktivnosti, 34.Povišeno raspoloženje i euforija, 35. Prekomerni abuzusi hrane, 36. Psihomotorna agitacija, nemir, 37. Psihomotorna usporenost, 38. Rasejanost, 39. Razdražljivost, 40. Namerno izazvano povraćanje, 41. Samopoverdjujuće ponašanje, 42. Suicidalne ideje ili pokušaji, 43. Seksualne smetnje, 44. Smanjenje energije ili umor, 45. Snažno dezorganizovano ponašanje, 46. Socijalna izolacija, 47. Sumanutost, 48. Teškoće govora, 49. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo, 50. Zaravljene, aplatirane, sužene ograničene emocije.Za većinu navedenih simptoma u posebnom dotatku navest ćemo najčešće psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja kod kojih se oni javljaju kao vodeći znaci i simptomi.

2

U ovom delu udžbenika dajemo osvrt na najčešće simptome i poremećaje gde se oni najčešće javljaju. Zbog pojednosavljiva teksta odlučili smo se za koncizan pregled u vidu pregledne tabele i kraći deskriptivni opis naročito važnijih psihopatoloških sindroma.

Red-ni br.
1.

Psihijatrijski znaci i simptomi
Agresivno ponašanje

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji ponašanja u kojima se pojedini znaci i simptomi najčešće sreću
Akutni stresogeni poremećaj.Antisocijalni poremećaj ličnost,.Delirijum,Demencija,GraničniPL, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom kod zloupotrebe PAS,Kkratkotrani psihotični poremećaj, Manična epizoda, Paranoidni Pi,Poromećaj ophodjenja, Postraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformi poremećaj, Shizofrenija, Patloška lažljivost (pseudologija fantastika),Perzistentni poremećaj indentiteta i Socijalna izolacija. Akutni stresni poremećaj, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom na PAS, Mešovita epizoda BAP(bipolarnog afek. poremećaja),Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnom simptomatologijom, Postramuatski sresni poremećaj, Shizoafektivni poremećaj, Shizofrenija, Shizoidni i shizotipalni PL,Velika depresivna epizoda. Agarofibija bez paničnog napad, Akutni stresni poremećaj, Anksiozni poremećaj uslovljen PAS, Anksiozni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Separacioni anksiozni poremećaj, Delirijum, Generalizovani anksiozni poremećaj, GraničniPL, Hipohondrija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, IzbegavajućiPL,OpsesivnokompulsivniPL, Panični napadi. Poremećaj sheme tela, Postraumatski stresni poremećaj, Socijalna fobija, Somatizacija, Specifična fobija, Sumanuti poremećaj, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Antisocijalno ponašanje dece i adolescenata, Antisocijalno ponašanje odraslih, Hipomanična epizoda, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija PAS, Kleptomanija, Manična epizoda, Mešovita epizoda BPA,Zavisnost ili aspt. sindrom PAS, Piromanija, Poremećaj ophodjenja, Poremećaj prilagodjavanja sa njama ophodjenja, Poremećaj ličnosti zbog lošeg nija, opšteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofr䁥 Perzistentni sumanuti poremećaj Akutni stresni poremećaj, Ciklotimni poremećaj, Delirijum, Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Postraumatski sresni poremećaj,PL zbog opšteg zdrav. stanja, Sch, Velika depresivna epizoda Ciklotimićni poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, Manična i Mešana epizoda kod BAP, Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS Agarofobija bez paničnog poremećaja, Depwersonalizacioni poremećaj, Disocijativni poremećaj identiteta, GraničniPL, Intoksikacija PAS, Panični napadi, Perzistentni poremećaj percepcije uzrokovan halucinogenima, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija Ciklotimični poremećaj,Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, Kratkotrajni psihotični poremećaj, Mešovita epizoda BAP, Opsesivnokompulzivni poremećaj, Panični poremećaj, Poremećaji ishrane, Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem, Poremećaj prilagodjavanja sa anksiozno-depresivnim raspoloženjem, Posttraumatski stresni poremećaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj,

2.

Anhedonija

3.

Anksioznost

4.

Antisocijalno ponašanje

5.

Apatija

6. 7.

Beg ideja Depersonali-zacija ili derealizacija

8.

Depresivno raspoloženje

3

9.

Dezorganizo-vani govor, nesuvislost Dobijanje na težini

10.

Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, kratkotrajni psihotični poremećaj, Manična i mešovita epizoda, Mešani poremećaj jezičkog izražavanja, Shizoafektivni, Shizofreniformni poremećaj i Shizofrenija Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Mešovita epizoda, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda

11.

Grandioznost

12. 13.

Gubitak na težini Halucinacije

14.

Hipersomnija

15.

Zloupotreba medjuljudskim odnosima izbegavajuće ponašanje Katatonija

u

Delirijum,Demencija,Hipomanična epizoda,IntoksikacijaPAS, psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda, narcistički PL, raspoloženja prouzrokovan PAS, zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, poremečaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni p Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj Mentalna anoreksija, Distimični poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična ili mešana epizoda, Perzistentni poremećaj percepcije uszorkovan halucinogenima, Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, velika depresivna epizoda, Umišljeni poremećaj, Simulacija. Delirijum, Distimični poremećaj, Hipersomnija kod drugih mentalnih poremećaja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Narkolepsija, Parasomnije, Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja, Poremećaj spavanja uslovljen PAS, Poremećaj spavanja vezan za disanje, Poremećaj spavanja zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, primarna hipersomnija, primarna insomnija, Shizoafektivni, sihozofreniformni i shizofreni poremećaj,Neodredjeni štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Ciklotimni poremećaj, Granični PL, Hipomanična epizoda, Intokasikacija PAS, manična i mešana epizoda, Narcistički PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, patološko kockanje, Poremećaji ophodjenja, Simulacije, Umišljeni poremećaj

16.

17.

18.

Nekritično druženje

19. 20.

Neodlučnost, Ambivalenicija Bezosećajnost na Antisocijalni PL, Aspergerov sindrom, Autistični poremećaj, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, Narcistički PL, Zavisnost na osećanja drugih ljudi

Akutna distonija zbog neuroleptika, Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda kod BAP, Maligni neuroleptički sindrom, Medikamentozni parkinsonizam,Shizoafektivni i shozofrenoformni poremećaj,Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremećaj, Demencija, Hipomanična epizoda, Histrionični PL, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Poremećaj reaktivnog vezivanja u dojenačkom ili ranom detinjem periodu, PL zbog opšteg zdravstvenog stanja Demencija, Distimični poremećaj, Opsesivno-kompulsivni PL, Zavisni PL, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, Velika depresivna epizoda.

PAS, parafilije, Patološko kockanje, Poremećaj ophodjenja, Rettov sindrom, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj,

4

Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Oblačenje odeće suprotnog pola Osustvo igre ili nenormalne socijalne igre u ranom detinjstvu Ogranićeno odlaženje od kuće Shizoidni i shizotipalni poremećaj. 33. Konverzivni poremećaj. sindrom na PAS. Delirijum. Poremećaj ophodjenja. zaključivanje 29. Paranoidne ideje 32. Amnestički poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Antisocijalni PL. sindrom na PAS. shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Demencija. Shizoafektivni Shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Primarna insomnija. Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja. Panični poremećaj sa agarofobijom. 25. Indukovan psihotični poremećaj. Delirijum. 24. Delirijum. Shizoafektivni i Shizofreniformni 5 . stanja. Postraumatski sresni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Shizoafektivni. Intoksikacija PAS. manična epizoda. Disocijativni poremećaj identiteta. stanja. Generalizovani anksiozni poremećaj. 28. Distimični poremećaj. Patološko kockanje. Akutni stresni poremećaj. Delirijum. velika depresivna epizoda. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Insomnija zbog lošeg opšteg zdrav. Velika depresivna epizoda Delirijum. Izbegavajući PL. Autistični poremećaj.21. Nesposobnost održavanja pažnje/slaba koncentracija Nestabilne emocije 23. Intoksikacija i/ili aspt. Posttraumatski stresni poremećaj. Insomnija povezana sa drugim mentalnim poremećajima.Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Velika depresivna epizoda Ciklotimni poremećaj. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Delirijum. Akutni stresogeni poremećaj. Granični PL. Simuliranje. Oštećeno. sindrom na PAS. stanja. Poremećaj ophodjenja. Intoksikacija i/ili apst. 26. Nočne i nočni strahovi more. Patološko laganje (pseudologija fantastika) AntisocijalniPL. neodredjeni štetni efekti lekova. Poremećaj reaktivnog vezivanja u detinjstvu. Sumanuti poremećaj. manična i mešana epizoda BAP. Hipomanični poremećaj. Rettov sindrom Agarofibija bez panike. Disocijativna amnezija. shozofreniformi i shizofreni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Manična i mešovita epizoda BAP. shizofreniformi i shizofereni poremećajShizotipski poremećaj. Transvetitski fetišizam Aspergerov sindrom. granični PL. Socijalna i specifična fobija. Anksiozni separacioni poremećaj. Velika depresivna epizoda Akutni stresni poremećaj. Manična i mešana epizoda. Shizoafektvni. Poremećaji spavanja zbog disanja. sindrom na PAS. Deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Amnestički poremećaj. Porermećaj spavanja zbog zloupotrebe PAS. Mešovita epizoda BAP. sindrom na PAS. sindrom na PAS. Problem identiteta. Granični PL. Mentalna retardacija.ne-kritično Demencija. Distimični poremećaj. Demencija. Delirijum. Mesečarenje (somnabulizam). Nesanica 22. Oštećenje apstraktnog mišljenje Oštećenje pamćenje 31. Paranoidni PL. Velika depresivna epizoda. Hipomanična epizoda. Hipomanična epizoda. Shizoafektivni. logoriočnost Kratkotrajni. sindrom na PAS. Zavisnost ili zloupotreba PAS. Disocijativne fuge. Sumanuti poremećaj Disocijativna fuga. Somatizacija. Dezintegratvni poremećaj u detinjstvu. Intoksikacija i/ili apst. tranzitorni psihotični poremećaj. Hipomanična epizoda. Ciklotimni poremećaj. 30. Shizoafektivni. Posttraumatski stresni poremećaj. Demencija. Paranoidni PL. shizofreniformni i shizofrene poremećaj.Ciklotimni poremećaj. Poremećaj polnog identiteta. Ciklotimni poremećaj. Schizotipski PL. manična i mešovita epizoda BAP. stanja. Perzistentne identiteta smetnje Povećan impuls za govorom. Dosicijativni poremećaj identiteta. Mentalna retardacija. Umišljeni poremećaj 27. Generalizovani anksiozni poremećaj. Shizoafektivni. Demencija.

Demencija. 41. libida. Seksualne smetnje prouzrokovane PAS. Intoksikacije i/ili apst. Simuliranje. Intoksikacija i/ili apst. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. sindrom na PAS. Demencija. stanja Abuzusi hrane "Preždera-vanje u atacima. Manična ili mešovita epizoda BAP. Velika depresivna epizoda Averzivni seksualni poremećaj. sindrom agitacija. stanja.impotencija. Medikamentozni parkinsonizam. radne i seksualne aktivnosti (Povišeni voljnonagonski dinamizmi) Povišeno raspoloženje. Anoreksija nervoza (Mentalna anoreksija). Mentalna anoreksija. Mentalna retardacija. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj.nale-tima" Akatiza uslovljena lekovima. Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. Poremećaji ophodjenja. ejakulacija prekoks. Seksualne smetnje zbog opšteg zdrav. sindrom na PAS. Mešovita epizoda BAP. Manična i mešovita faza BAP. manična i mešovita epizoda BAP. Parafilije. Hipomanična epizoda. Primarna hipersomnija. Akutni stresni poremećaj. Deficit pažnje/ Hiperaktivni poremećaj. manična i mešovita epizoda BAP. Poremećaj sek. manična i mešana epizoda BAP. Intoksikacija i/ili apst.uzbudjivanja kod žena. Namerno povraćanje izazvano Samopovre-djujuće (parasuici-dalno) ponašanje Pokušaji samoubistva. Deliriju. Shizoafektivni. Intoksikacija i/ili apst. Intoksikacija i/ili apst. Poremećaji sa stereotipnim pokretima. stanja. Poremećaj orgazma kod muškaraca/žena. Generalizovani anksiozni poremećaj. Prevremena ejakulacija. Shizoafektivni. Velika depresivna epizoda. Granični PL. Antisocijalni PL. Intoksikacija i/ili apst. Hipomanična epizoda. Poremećaji erekcije kod muškaraca. nemir Psihomotorna usporenost. Hipomanična epizoda. Trihotilomanija. 38. Smanjenje energije ili umor zbog PAS. Poremećaj raspoloženja prouzrokovan PAS. Granični PL. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. 42. inhibiranost Rastrojenost. Seksualna zloupotreba. Sumanuti poremećaj. Kratkotrajni tranzitorni psihotični poremećaji. sindrom zbog PAS. Intoksikacija i/ili apst. Parasmonije. Poremećaj ophodjenja. Sumanuti poremećaj. Poremećaj prilagodjavanja. Intoksikacija i/ili apst. Generalizovani anksiozni poremećaj. 36. Patološko kockanje. 37. Shizoafektivni. Neodredjeni somatoformni poremećaj. sindrom na PAS. Vaginizam. Distimični poremećaj. sindrom na PAS.erektilna disfunkcija. Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS. Posttraumatrski stresni poremećaj. Granični PL. euforija poremećaj. sindrom na PAS. Ciklotimni poremećaj. 35. Psihomotorna Demencija. Psihoseksua-lne smetnje 45. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima. Promena 6 . 39. Neodredjeni štetni efekti lekova. Poremećaj osećanja boli. Tentamen suicidi 43. Povišene socijalne. Posttraumatski stresni poremećaj. Shizofrenoformi i Shizofreni poremećaj. koncentracija Razdražljivost slaba Ciklotimni poremećaj. 44. Hipomanična epizoda. Delirijum. Distimični poremećaj. Narkolepsija. 40. Seksulani mazohizam. poremećaj sa smanjenjem seksualne želje. Poremećaj prilagodjavanja. Bulimija nervoza. Shizoafektivni. sindrom zbog PAS. Ciklotimni poremećaj. sindrom na PAS. Pervazivni razvojni poremečćaj. Delirijum. Granični PL. Velika depresivna epizoda. Mešovita epizoda BAP. Delirijum. Intoksikacija sa PAS. Problemi u odnosima. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima Disocijativni poremećaj identiteta. Shizofrenija.34. Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Bulimija nervoza. Simuliranje. Dispareunija. Intoksikacija i/ili apst. Distimični poremećaj. Hipomanična epizoda. Ciklotimni poremećaj. Poremećaji spavanja vezani za disanje. promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Velika depresivna epizoda.

Aspergerov sindrom. Rett-ov sindrom. Hipohondrija. Velika depresivna epizoda. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. stanja. Opsesivno-kompulsivni PL. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Konverzivni poremećaj. Veoma ozbiljno dezorganizo-vano ponašanje Socijalna izolacija 47. Shizofrenija. Intoksikacija i/ili apst.sindrome (grupe simptoma). Sumanuti poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Indukovani psihotični poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Anksiozni poremećaj zbog separacije. Delirijum. Intoksikacija i/ili apst. ličnosti zbog opšteg zdrav. Kratkotrajni. Kratkotrajni. B) VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI U ovom delu tekstu navedeni su važniji sindromi u kliničkoj psihopatologiji. Shizofrenija. Shizofrenija. Sumanutost 49. promena ličnosti zbog opšteg zdrav. Demencija. Mucanje. Poremećaj sheme tela. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Poremećaj jezičkog izražavanja. Akutni stresni poremećaj. Mešoviti poremećaj jezičkog sporazumevanja i izražavanja. sindrom na PAS. Autistični poremećaj. Distimični poremećaj. U prethodnom poglavlju psihijatrijsi znaci i simptomi razmatrani su u kontekstu poremećaja pojedinih psihijčkih funkcija. tranzitorni psihotični poremećaj. To naravno ne znaći da i drugi psihijatrijski znaci i simptomi nisu važni u kliničkoj praksi. Delirijum. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih mogle objasniti Zaravljene/ sužene/ ograničene emocije 51. Konverzivni poremećaj.46. Shizoafektivni i Shizofreniformi poremećaj. Velika depresivna epizoda. demencija.. stanja. Neodredjeni šetetni efekti lekova. Problemi sa govorom 50. Manična i mešovita faza BAP. Velika depresivna epizoda. Shizofrenija. Demencija. Somatizacija. Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti. Poremećaj osećanja bola. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Shizoidni PL. Demencija. Shizofrenija. Sumanuti poremećaj. Izbegavajući PL. Generalizovani anksiozni poremećaj. Fonološki poremećaj. Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. sindrom na PAS. Anoreksija nervoza (mentalna anoreksija). Panični napadi. Oni se u svakodnevnoj kliničkoj praksi ipak mnogo redje sreću. Velika depresivna epizoda. Shizoidni i Shizotipalni poremećaj Delirijum. Shizofrenija. Shizofrenija. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do početka 21 veka. Rett-ov poremećaj. slike 7 . Cilj ovog poglavlja je da se da prikaz za samo klinički važnije znakove i simptome kako za lašče snalaženje u dijagnostici psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Mešovita epizoda BAP. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. tranzitorni psihotični poremećaj. Aspergerov poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. sindrom na PAS. sindrom na PAS. Ovde ćemo navesti u tabelarnom obliku samo 50 važnijih znakova i simptoma. Bulimija nervoza. 48. Intoksikacija i/ili apst. Shizotipalni PL. Intoksikacija i/ili apst. stanja.Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. Problemi sa apetitom. Tik. Psihotični poremećaj uslovljen PAS. Velika depresivna epizoda. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. sindrom na PAS. Autistični poremećaj. U kliničkoj praksi takodje je značajno koji od navedenih znakova i simptoma se javljaju kod pojedinih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. tako i za diferencijalnu dijagnozu ovih stanja. Psihotični poremećaj zbog PAS. Posttraumatski stresni poremećaj.

već prema tzv "vodećim sindromima" psihoze i/ili drugog mentalnog poremećaja ( target sindrom). neistrajnošću i sl. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu.nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti.jer se čini.Tako govorimo o schizofrenoj slici. 4.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i 8 . opštom uzbudjenođu. Treba istaći da "kliničke slike" obe grupe ovih sindroma da se mogu sresti u svim varijacijama od najlakših do najtežih. Neproduktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji inhibicija. 2. psihomotornim nemirom. nekomunikativnošću. u sferi somatskog i posebno neurološkog kao što je i prikazano u prvom delu ovog priručnika.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. orjentacije. okolinu i imovinu pripada urgentnoj psihijatriji. povišenom afektivnom tenzijom. 1.simptoma. od koji ni danas nisu upoznati. agresivnošću i sl. mišljenja. libida.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja. Večina psihijatrijskih sindroma zbog manifestne ili latentne opasnosti po bolesnika. psihijatrijske sindrome neki autori dele na dve grupe: 1. sumanutostima. Produktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji ekscitacija koja se u kliničkoj slici manifestuje produkcijom tzv pozitivnih psihopatoloških fenomena: halucinacijama.sindroma. a zatim i prepoznaje kao sindromsku celinu u okviru postoječih psihijatrijskih ispoljavanja. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima. okolinu ili materijalne vrednosti.U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem. tumora. Formiranje preciznog dijagnostičkog stava prema nozološkim kategorijama u psihijatriji najčešće je vezano za duževremeno praćenje bolesnika i korišćenje raznih pomoćnih metoda.Bez obzira na pomenute varijacije.Svaki vodeći sindrom predstavlja u suštini karakterističnu kombinaciju dominantnih simptoma. Zbog toga se terapija u početku ne vodi prema nozološkim kategorijama u dijagnostici. volje. a i stručni zadatak. imaju karakter odredjene tipičnosti. inteligencije. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti.iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim. Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja. padom volje i interesovanja. encefalitisa. kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju. I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana. te na ovo uvek treba obratiti pažnju u okviru dijagnostičkih potreba. Radi lakše orjentacije u "sindromskoj dijagnostici". opažanja. Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma. shvatanja.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i na taj način. emocija. gubitkom apetita. koje lekar daleko lakše uočava. Mi danas ostajemo. Simptomima ili znakovima bolesti. 3. somatskih.bolesti i bolesti kao nozološke jedinice. nagona. Neproduktivni sindromi. druge. Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. ravnodušnošću ili depresijom. da na osnovu simptoma. S druge strane večini duševnih bolesnika sa jednim ili više psihijatrijskih sindroma mora se ordinirati terapija često puta po hitnom postupku iz razloga što predstavljaju opasnost po sebe. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova. Produktivni sindromi i 2.Težnja svakog lekara psihijatra. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku. koja se u kliničkoj slici manifestuje tzv "negativnim" psihopatološkim fenomenima: opštom usporenošću. npr. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije.

optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju).Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.marko i mikropsija.motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću. strahom.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja.Mešani sindrom. bojažljivošću. a pod uticajem sumanutosti.delirantni sindrom.3.deja vue.c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano.sumračni sindrom( prekid toka svesti. 3) Sindrom poremećaja percepcije 1.optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je). 3. ubrzan tok misli. amnezija. 4.U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi.Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja). Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski.stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno.Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena. uznemirenost praćena panikom.Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje. 2.jamais vu.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno.d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano.mestu i prema drugim osobama. inhibicija motorike do stepena stupora.otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost).bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma. apatični sindrom. 2. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci). javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice.oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija. 3.poremećena je i percepcija prostora i vremena. gde se gubi potpuno sećanje. 2)Emocionalni sindromi: 1.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom. I PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA RUSKIH AUTORA IZ KASNIH 60-TIH I TOKOM 70-TIH GODINA XX VEKA 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline. verbigeracijom.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje.Halucinacije su često praćene strahom. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1.koji se odlikuju 9 . Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno.oniroidni sindrom(obilje fantazija).deja vecu.b) dezorijentacija u vremenu.nerealna. motorni nemir. 5.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti).2.

prisilna sećanja.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti. uverenje da drugi znaju njegove misli. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam. vode sa njima diskusije.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli. ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti. pretvaranje misli u unutrašnji govor.Stupor: psihogeni.za sumanutost uticaja i proganjanja. Ovde se ubraja automatsko mišljenje.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane. depresivni. 3. osećanja. 4. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja. voljom nekoga sa strane.osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza".uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane. pojava cenestopatija. 4) Sumanuti sindromi 1. organski. utoliko je formiranje sumanutosti manje.otudjenjem svojih misli.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike.koji se upliće u ličnost pacijenta. misli.afekta i delatnosti. pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma. 5.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije. protestuju.kod njega se remeti percepcija telesne sheme. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika. ozvučenje sopstvenih misli. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem.Javlja se bez pomućenja svesti. prisilne slike. već nešto što se javlja neovisno od njega.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija. 10 . Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija. bolesnika. 4. prisilno prekidanje misli. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter. shizofreni.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja. propasti sebe i sveta. unutrašnjih glasova. prisilne misli. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima. 2.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu. 5) Deluzioni sindromi 1. ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja. polimorfnija. Najčešći je kod schizofrenije.Boesniku izgleda kao da ne postoji.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline. halucinacija. aktivnosti.

tako i prema okolini. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1. 11 .umerena. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću. svojoj bolesti. katalepsija.2. srednja. 3. eholalija.).fiziološka tupost. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera.Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja. mutizam.u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija.imbecilnost i teška. teška. afektiviteta i sl. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti. stereotipija. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali. 2.ili klasična podela na: umerena. već se radi o astenizaciji psihe. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi. vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja).Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli. težom.Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću. ehopraksija. grimasiranje.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam. 2.Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti. 8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1. impulsivne radnje). afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima. 3.Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja. dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja. Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije. ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti.duboka i mentalna retardacija neoznačene težine. debilnost. 1. na pr. straha i radnji. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom. idiotija i kretenizam. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma. 4.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije.

Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. koliko imaju ruku. koji ase karakteriše trijasom: a) asocijalnim ponašanjem. karakteristike svojstva karaktera. čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike. negativizam. poremećaji u perifernoj cirukalciji. često padaju u stanje stupora.aktivni negativizam. sede. usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. tj strukture ličnosti. b) nemogućnošću stvaranja i održavanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c) nemogućnošću prihvatanja odredjene socijalne uloge. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. grand mal napad. osobenosti poremećaja ličnosti. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti.leže čuteći i nepokretno. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i 12 .Medjutim. stoje. Kataleptički napadi. 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje. tzv. Ovde spadaju:Veliki. tj odbijanje svake sugestije sa strane. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija. koliko im je godina. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena. često bizaran položaj.9) Sindromi vezani za poremećaje ličnosti Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom sindromu. prstiju.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše. njihova disharmoničnost. pa ako im se to dozvoli. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski. Boesnici ne znaju svoje ime. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života. Djeksonovi napadi. Mimika je jednolična. koriste s njima. danima mogu da leže u krevetu. Od hrane se ne odriću i čisti su. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. Odbijaju da hodaju.sindrom približnih odgovora. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. Oni dugo zadržavaju jedan. Histrionični napadi. na ubode ne reaguju. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam. Narkolepsija. odnosno katatona pomama. pošto su te osobenosti. Parcijalni epileptički napad. Obično na pitanja daju besmislene odgovore.

eholaliju. piperazin.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a. ehopraksiju. Posebno je interesantan tzv. ali je znatno dužeg trajanja od njega.Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu. hroničnih organskih psihosindroma. zatim kod mentalno retardiranih osoba. prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. negativizan. katatonom sindromu. prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju. disulfiram. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. Bolesnik je izrazito logoroičan. histrioničnih stanja.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. cocain. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja"). neorganizovanom hiperaktivnošću. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma.razbija. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok.ruši i slično. flufenazin. epileptičnih stanja. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol.b) psihopatološke posledice 13 . Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza. zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. loxapine. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora. pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje. koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. baclofen. izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku. poremećaj je nazvan parafrenijom. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika. odaje punu svesnost i bistrine. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. steroida i sl. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja.disiranog misaonog toka. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč.1904). II PSIHIJATRIJSKI SIMPTOMI I SINDROMI DOMAĆIH AUTORA U DRUGOJ POLOVI XX VEKA 1.pseudokatatoni stupor. stereotipije.viće udara. cikloserine. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom. simptomatskih psihoza. motornu docilnost i sl.pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara).

Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca.difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu. Sindrom demencije može da predstavlja najteži oblik dehumanizacije čoveka i degradaciju njegovog celokupnog psihičkog života. Ona može da obuhvati celokupnu ličnost čak i do njene strukture "razumnog bića". sindromi demencije mogu se podeliti na grupu trajnih. Kod progresivnog moždanog procesa.O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu.katatone i slike slične stanjima konfuzije.žedj.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike. pamćenja. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati.afektivna labilnost. ali progredijentnog oštećenja ličnosti.umor.Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNSa:tumori. koje menja osonvne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje. shvatanja.demijelizacionih bolesti.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona.potreba topline i hladnoće.od njene lokalizacije i slično.sna. ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio. Do sada je napotpuniju definiciju ovog sindroma da Ej koji demenciju smatra za "duboko" globalno i progresivno psihičko propadanje.da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona. 2. zavisno od toga da li je lezija i oštećenje moždanog tkiva 14 .Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja.pospanost. One mogu da se podele na globalne i lakunarne.smanjenje inicijative i volje..a s druge strane je zabeležio. Postoje mnogobrojne definicije demencije. ireverzibilnih i privremene.1.teškoće shvatanja i pažnje.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja..).da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike.hronične imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom). gubitak inventara znanja. 1. etičkog shvatanja.gubitak energije. govor. upamćivanja i sećanja.gubita intelektzalnih sposobnosi). U odnosu na terapiju i mogućnosti reparacije. u prvom redu shvatanje.Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične. u razvijenom stadijumu kod dementnog sindroma nastaje oštećenje celokupne inteligencije. kao prisilni plač i emocionalna inkontinencija.depresija. zapamćivanje i pamćenje za dogadjaje novijeg datuma.akutna stanja anoksije i sl. Najpre se u "širokom krugu" razaraju preduslovi inteligencije.gubitak afekta i dr. Hronični organski psihosindrom Bleuler-a Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu postepenog. upamćivanje.motiva-glad.kod trauma mozga.pokreta.osiromašenje mišljenja.Akutne imaju najčešće delirantne. Kao posebna vrsta u litetaturi se navodi shizofrena demencija. Kardinalni poremećaji zahvataju mnestičke funkcije. Zatim se razvijaju afektivni poremećaji u obliku nestabilnosti afektivnih reakcija. rušeći njena znanja.pamćenje. vrednosti.c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom).osustvo pažnje i impulsivnost).amentne. reparabilne.halucinatorne. sposobnost procenjivanja i adaptacije na socijalnu sredinu.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta.seksualni nagon i sl.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona.

Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti. afektivna ili parademencija. razlikuje specifičnođću perceptivnih psihopatoloških fenomena. Karakter glasova se odnosi na bolesnika: rugaju mu se. Karakteristiku ovog oblika demencije čini s jedne strane mentalna deterioracija. Nju odlikuje oštećenje svih psihičkih funkcija i koja ima kvalitet globalne demencije. za razliku od auditivnih halucinacija. a s druge strane elemnti Korzaskov-ljevog sindroma. redje kod neuroluesa. afektiviteta i ponašanja. Od takvog pacijenta povremeno se može dobiti visoko inteligentan odgovor na veoma težak ili lak zadatak. Sindrom tzv. ipak. Ove se akutni oblik. Ispitivanjem inteligencije kod ovih pacijenata mogu se dobiti sasvim dobri rezultati. kao ni oštećenja znanja. sistematizovane ili nesistematizovane. a povremeno nelogičan. kod moždanih organskih psihosindroma. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom. uz obično "razumno" ponašanje sa povremenim ispoljaavanjima koja imaju kvalitet dementnih. 5. u tesnoj je vezi sa shizofrenijom. treba da se tretira u skladu sa principima lečenja shizofrenije. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja. premda se isti pacijenti u kontaktu sa realnim problimima pokazuju kao nesposobni. pre svega kod paranoidne schizofrenije. ali da je pri tok od sporednog značaja da li je pri tom zadatak lak ili težak.paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika. dementan odgovor na relativno jednostavno zadatak ("bizarnost demencije").Tako. su bezlični. shizofrene demencije ili kako se još u literaturi naziva Vezanička. Za teške slućajeve shizofrene demencije je karakteristično da su mnogi od svih misli i postupaka defektni. dok kod lakunarnog oblika pojedine funkcije više.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. nije karakteristično i najupadljivije postojanje poremećaja pamćenja ili drugih preduslova inteligencije. ćudljiva. 4. Alkoholna halucinoza npr. Presbiophrenia. a pojedine su manje oštećene. Neki autori ovaj oblik sindroma demencije dele na shizofrenu u užem smislu. Auditivni halucinatorni sadržaji. 3. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba. već su najznačajniji poremeća mišljenja. i sl.Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti. je oblik demencije koji se javlja prvonstveno kod žena. parafrenije i paranoje. nazivaju ga pogrdnim imenima. ogovaraju ga. Kod globanog oblika dementnog sindroma oštećenje intelektualnih funkcija je ravnomerno i progresivno. koja se pojavljuje u samom početku obolenja i ista se objašnjava regresijom i nemotivisanošću pacijenata da saradjuju i molekularna shizofrena demenciju. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte.difuzno ili žarišno. tj. Hronična halucinoza u uslovima alkoholne apstinencije. Najlakše slućajeve demencije kod shizofrenog oboljenja odlikuje slabost rasudjivanja. kod reaktivnih i endogenih depresija. iskazani su u trećem licu.Sindrom poremečenih motiva i nagona 15 . Zanimljiv je i pojam presbiophrenije kada je reč o sindromu demencije. ismejavaju ga. predočavaju mu lošu sudbinu. povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama. koja se javlja u završnoj fazi bolesti. ili kako se još naziva staračka shizofrenija. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.

Najčešći simptomi kog ovog sindroma su: frustracije. Kada je u pitanju subjektivno reagovanje na frustracije treba istaći da ima ljudi koji su više ili manje frustraciono tolerantni. u cilju rasterećenja frustracije. Otuda potiče pojan frustracione tolerancije ("praga") koji označava otpornost jedne osobe prema neuspesima. Po psihodinamskoj definiciji kompleks treba shvatiti kao izraz "zgusnute.tj. ambivalencije. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost. konflikti i kompleksi. nazivaju se konfliktima. Sama frustracija deluje iznenadno ili prolongirano i prikriveno. 6. osuječenje odnosno neispunjavanje izvesnih želja. koji se u poslednje vreme ne polazi od toga pojma. one predstavljaju značajan deo svih čovekovih pulzija. Od afekata se razlikuju dugotrajnim delovanjem na čovekovo ponašanje jer su po pravilu od bitnig značaja za čoveka. već se u tumaćenju konflikta više polazi od pojma odbrane ega protiv nagonskih puslija i osećanja. Ranije se u psihodinamskim tumaćenjima često koristio pojam konflikta. O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja. pomerene i preradjenje konfliktne situacije". simptomi psihoze. i dovode do mnogo dubljih fiksacija i regresija. Pojam "neurotskog kompleksa" obuhvata afektivno opterećene psihičke sadržaje. uznemiravajuće poruke i impulse iz nesvesnog u svesni deo psihe.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom. Kao moguća posledica frustracije (osujećenja) navodi se proces fiksacije. Isto tako preterana "razmaženost" dece dovodi do skoro uvek do sniženja frustracionog praga. osujećenjima. Umesto zaključka želimo da naglasimo da frustracije dovode do porasta psihičke tenzije. racionalnom načinu rezrešavanja konfliktne ( frustracione) situacije ili savladjivanju barijere na putu ka ostvarenju cilja. To znaći da se. Ranija prevelika tolerantnost pa i popustljivost može učiniti jednu osobu nesposobnom da podnese kasnije frustracije. borbe unutrašnjih motiva. nereaktivnost. na frustracije se reaguje adekvatno ili neadekvatno.Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva. Ovakva psihička doživljavanja u stanjima neuodluičnosti. barijere koje se stalno suprostavljaju zadovoljenju unutrašnjih potreba čoveka. pa i najblaže pritiske i osujećenja doživljavaju kao traumatizirajuće. u čoveku pokreće adaptacioni mehanizami koji suzbijaju frustraciju. Pod adekvatnim reagovanjem se podrazumeva pribegavanje realnom. nesvesnog dela psihe ili se poistovećuju s njim. motiva i postavljenih ciljeva.Dugotrajne frustracije kao specijalna vrsta prolongirane psihičke tenzije dovodi do pojave sindroma apatije. već ne samo seksualni već i agresivni impulsi. takva deca nisu naučila da podnose frustracije. Najčešća i najtipičnija reakcija na frustracije je anksioznost. a koje mogu biti u samoj ličnosti ili izvan nje. Ova aktivnost odvija se sa negativnim posledicama ili bez njih. ukočenost i neuvidjavnost. kao osnovni više se ne smatraju samo seksualni nagon. koja raspolaže svojom dinamikom i energijom. s obzirom na toleranciju Ega nastaju kada su frustracije i traume mnogo burnije. oba sindroma su od velike praktične važnosti. 16 . sa tendencijom da se otcepljuju i samostalno organizuju i sa sposobnošću autonomnog funkcionisanja. Pod frustracijom se podrazumeva nepovoljna psihička doživljavanja u sitacijama kada neka osoba trpi neuspehe. odnosno regresije. Ego se potpuno okreće od stvarnosti i prepušta se dominaciji sadržaja iz Ida.Za razliku od neurotskih. Osnovne negativne posledice nerazrešene frustracije ogledaju se u agresivnom i anksioznom reagovanju. frustracijama. Agresivne težnje su životna potreba a nastaju kao reakcija na frustracije. fiksirane. Ekscesivne frustracije dovode do stvaranja potisnutih pulzija koje ostaju izolovane i kao takve nezavisno šalju svoje buntovne. Izvori snažnih ftrustacija mogu biti sukobi različitih motiva. odnosno osujećenje nagonskih potreba.Inače. Dinamičkom igrom tenzije dolazi do potenciranja unutrašnjih pulzija. Do frustracije dovode prepreke. Ljudi su različito otporni na frustracije.

Takodje su moguće i optičke halucinacije. floridnih i negativnih simptoma. Ova pojava se naziva katalepsijom. za koje se veruje da često imaju simboličan karakter. povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. zakočenost (posebno stanje je stupor). Ako mu se izvuće jastuk ispod glave. u stanjima depresije. Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti. koji se manifestuje naglim usporenjem ili kočenjem misanog procesa. odštete ili pomoći. kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. Vidja se kod shizofrenih bolesnika ( katatoni stupor). koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije.Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi. kada bolesnici ruše sve pred sobom i napadaju koga stignu. Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. Katatoni sindrom Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje.medjutim. Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama.koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom). Kod katatonog stupora često se vidja fenomen tzv voštane savitljivosti ( flexibitas cerea). Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči"). emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. Simptomatologija 17 . Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost. To je pojava kada bolesnik može dugo ( znatno duže nego zdrava osoba) da zadri deo tela u jednom položaju.postoji kod osoba. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. kod epilepsije. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv. pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma. inertnosti. on zadržava glavu u položaju kao da ima pod glavom nevidljiv ( vazdušni )jastuk. histerije. U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije.ispitni stupor. kod demencije. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. 8. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti. Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme. osobe u katatonom stuporu mogu iznenada da predju u stanje katatone pomame. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente. Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. Stupor je sindrom koji se karakteriše ukočenošću tela i izostankom reakcije na spoljne draži zbog minimalnog ili sasvim isključenog ispoljavanja volje. ali i pod dejstvom snažnih afekata.7. 9.

ubog čega često zaluta. Osetljivost na hospitalizam. i sebe počne doživljavati kao biće potpuno odvojeno od ostalog dela stvarnosti. 13. nezazainteresovanosti za dogadjaje van bolnice. Ako se čovek povuče u sebe. 2. Autistični sindrom Autistični sindrom predstavlja poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti samo onda ukoliko zastupamo shvatanje da je čovek biće u relaciji. biološki pritisci izazvani smanjenom aktivnošću. Pacijenti u oniroidno-konfuznom sindromu ne može jasno da shvati odnose u stvarnosti. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. Može se javiti kod toksinfektivnih oštećnja CNS-a. Konfuzno-oniroidni sindrom karakteriše nesigurna orjentisanost pacijenta. 11. dalje. što znaći san. Unutrašnja doživljavanja akutistične ličnosti su za nju jedina prava realnost. Ranije se 18 . nesistematizovane i prolazne ideje odnosa. 10. zemljotresi i sl. Dužina izloženosti pritiscima psihijatrijske ustanove. on je smeteno-zbunjen. Sam naziv oniroidno došao je od grčke reči oneiros. besa. konfuzno-oniroidni sindrom je najčešće organski uslovljen. kod hipohiksidoza različite geneze. napuštanje bolnice. koji živi u svetu sopstvenih fantazija. Kratko rečeno sindrom hospitalizma ili instuticucionalizma krakteriše zavisnost od institucije. Ova osećanja su verovatno osnova na kojoj se kod pacijenta radjaju fluidne. ne ispoljavanje otpora i ljutnje.). i nakon kraćeg boravka u psihijatrijskoj ustanovi ( prvenstveno zatovrenog tipa) počnu da ispoljavaju apatiju. prožima ga osećanje nesigurnosti i neizvesnosti. povećana razdražljivost. Autističan pojedinac je u sebe zatvorena ličnost. pritisci psihijatrijske ustanove: sociopsihološki pritisci psihijatrijske bolnice kao totalitarne organizacije. da čovek može biti izvan odnosa sa sredinom. moć zaključivanja. Radi se o osobama koje najviše vole da žive u sredini u kojoj su interakcije svedene na minimum i 3. U pitanju su obično one osobe koje niada nije mučilo pitanje lične slobode i/ili donošenja odluka. rasejanosti. a ozbiljnije mu je oštećena i kritička moć. zapravo. Konfuzno-oniroidni sindrom Ovaj sindrom može se javiti kao oblik reakcije na akutnu stresnu situaciju ( eksplozije većih razmera. teže prepoznaje osobe i predmete oko sebe. glavobolja. u sklopu posttraumatskih stanja. nemogućnost koncentracije. nedostatak incijative. Naime. počnu gubiti individualnu projekciju u budućnost. potpuno individualne prirode. ako prekine komunikaciju sa sredinom. stalo za nečim tragama. kao uvodna faza u razvoju delirijuma.. osećaj umora. kao i progresivno gubljenje sposobnosti za različite aktivnosti izvan institucije. afekat im je labilan. zaboravnosti. 12. kod arteriosklerotičnih jače oštećenih moždanih krvnih sudova. U ovom sindromu pacijenti su naglašeno sugestibilni. Danas se smtra da su tri grupe faktora suštinski odgovorni za pojavu hospitalizma: 1. koja je jednim delom. redje. odredjeni broj osoba odmah nakon prijema u bolnici prestanu da pokazuju interesovanje na otpust. vrstom primenjene terapije i sl. gubitak interesovanja. Autizam je zapravo dosta specifičan shizofreni fenomen. kao što smo do sada videli. Sindrom hospitalizma Pod hospitalizmom se podrazumeva pojava da pacijenti nakon dužeg a. ovaj sindrom ima dosta zajedničkog sa snom.histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima. tada govorio o autizmu.

Pseudoneurastenični sindrom u postapoplektičnoj rekonvalescenciji. glavobolje. Postoji emotivna labilnost. Najčešći simptomi pseudoneurastenije na koje se pacijenti žale lekaru su osećaj umora i opšte malaksalosti. pegavac. 3. Uglavnom su posledica arteriosklerotičnih promena cerebralnih krvnih sudova u sklopu generalizovane arterioskleroze. duge nesanice. jer se iza polimorfnih tegoba bolesnika mogu skrivati razna dotle nezapažanja oboljenja. razdražljivost. ehinokokus). postoji i polimorfna pseudoneurastenična simptomatologija na psihičkom planu. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. 14. Parkinsonove bolesti i sl. anemije. parazitnih infekcija (cisticerkus. multiple skleroze. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). a kod nekih bolesnika i emotivna intokntinencija. U terapiji se koriste regulatori cerebralnog krvotoka i metabolizma. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma.. Pseudoneurastenični sindrom u okviru ostalih organskih oboljenja sreće se kod tumora mozga. Uz osnovnu. Takodje mogu da se jave i u vezi sa duševnim oboljenjem. razdražljivost. 2.. Po potrebi treba obaviti specijalističke konsultacije u okviru odredjene specijalističke nadležnosti. lekar ne sme da ignoriše ni jednu žalbu bolesnika već je dužan da najsavesnije obavi somatski pregled. Pseudoneurastenične tegobe starijih ljudi sa kojim se lekari opšte medicine i psihijatri sreću u svakodnevnoj praksi. kod shizofrenije. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. npr. anksiolitici. u manjoj meri ili većoj meri izraženu neurološku simptomatologiju koja je posledica preležalog cerebrovaskularnog insulta. Pseudoneurastenični sindrom Pseudoneurastenične tegobe nastaju kao posledica velikog broja organskih oboljenja mozga. mogu se izdvojiti sledeće kategorije: 1. 19 . Doduše. ali se od neurastenije razlikuju po tome što neurastenija pripada neurotskim poremećajima i što nije uslovljena organicitetom. S obzirom na učestalost i značaj iz ove velike grupe. smanjen apetit. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. depresije ili parafrenije (pseudoneurastenični sindrom stadijum parafrenije traje nekoliko godina pre pojave jasnih znakova same bolesti).smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. gneva i sl. i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. postencefalitična stanja. smeha. kao prateća pojava specifične (uglavnom neurološke) simptomatologije. Pored osnovne etiološke terapije za redukciju psihičke simptomatologije mogu se koristiti različiti trankvilizeri. česta i uporna nesanica. u okviru toga kod pojedinih pacijenata može se konstatovati pojava afektivne inkontinencije ( nemogućnost kontrole emotivnih doživljavanja) koja se ispoljava fenomenima prisilnog plaća. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. Po svojoj simptomatologiji slične su neurasteničnim smetnjama. malarija i drugo).

a disimulacija u brakorazvodnim parnicama. kolorni vid. Tako prema Schultz-u. jer se na osnovu potencijalnih tegoba ( npr. npr. kada pacijent sa subferilnim stanjem lekaru izjavljuje da je imao febrilnih status sa preko 40°C) može izvesti pogrešan zaključak. a histrioničar želi da bude bolestan. IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV 20 . Histrioničar se ne odupire pregledima. npr. medjutim. pa i histerije. a redje depresije i drugo). Ova razliku na prvi pogled je jednostava: simulanti neće da može. halucinacija npr. disimulacija i histerija se često sreću u sudsko-medicinskoj praksi. te postaviti pogrešnu dijagnozu. pseudoneurastenični stadijum nekih duševnih oboljenja( najčešće parafrenija. npr. Neki smatraju da je ona relativno retka i da se javlja samo u izuzetno teškim životnim sitacijama. disimulacije. ali često zahteva solidno stručno znanje. Disimulacija se najčešće vidja kod osoba koje žele da steknu pravo na neku profesiju.pretvaranje) je pojava kada neka osoba svesno i namerno nastoji da se prikaže bolesnom i nesposobnom.Retko se može sresti osoba koja u nekoj sitaciji. Često puta u praksi se pogrešno poistovečuju simulacija i psihogena amnezija. dakle simulacije. i slično. budući da je uveren da je stvarno bolestan. zatvor i slično. Otkrivanje simulacije. dolazi do nastojanja da se prikrije neka bolest ili mana. predstavlja velike teškoće za lekara. tuča. iz najrazličitijih motiva. ali i iskustvo i primeni raznih aparata i dijagnostičkih procedura. ksnije u cilju dobijanja sekundarne i/ili tercijarne dobiti-rente od bolesti pacijent svesno dodaje na svakom sledećem pregledu da je amnezija tralaja sve duže. simulant hoće da se prikaže bolesnim. Simulacija i histerija (Ganzerov sindrom) vidjaju se u krivičnim predmetima. Mnoge histrionične reakcije mogu da kriju u sebi elemente svesnog. Isto tako je tačno da je u praksi dosta teško povući jasnu granicu gde prestaje simulacije. Zajednička karakteristika simulacije i disimulacije sastoji se u nastojanju da se stekne neka korist pomoću obmane. Simulacija. Nije reka pojava da i psihijatrijski pacijenti disimulacijom nekih pojava. kao objašnjenje za ovakve stavove ističe se činjenica da je često nemoguće precizno povući granicu izmedju histrioničnosti i simulacije. telesna i psihička. konflikt. nije ispoljila tendenciju za agravacijom. jer je dobro poznato da je simulacija češće sreće u odredjenim životnim prilikama i situacijama. žele da izbegnu dijagnozu i tretman u psihijatrijskoj ustanovi. postoje mišljenja da je simulacija relativno česta pojava. Sindromi simulacije. Veom je retko moguće da istovremeno postoje organska i psihogena amnezija i simulacija. Disimulacija je pojava kada. 15. vojska. dobar sluh. Podeljena su mišljenja o učestalosti ove pojave u životu. Ove razlike proistiću iz različitih iskustava lekara i vrste medicinske delatnosti koju obavljaju. premda to u stvari nije. histrionična osoba nije svesna iracionalnosti svojih simptoma koji predstavljaju konverziju emocionalnih neurotskih konflikata. ponekad. shizofrenija. agravacije i disimulacije Simulacija ( simulatio. To. za koju se zahtevaju sposobnosti koje takva osoba ne poseduje. ponekad je jednostavno. to nije isto. histrionik ne može da hoće. jer je afekat po pravilu ne pomućuje svest nego je sužava. bliža laži nego istini. Iz ovake razlike proistiće i razlika u ponašanju.a počinje histrionična reakcija. za razliku od simulacije. Drugim rečima. Agravacija je potenciranje nekih već postojećih simptoma i tegoba. Ako nema gubitka svesti i ne postoji intelektualni deficit onda je "totalna anmnezija" ( ne seća se ničega). Suprotno ovom stavlju. udaracu glavu sa simptomima komcije). Simulant izbegava preglede. jer se plaši da će se otkriti njegove laži. oštrina vida. ili prikrije postojanje epilepsije kod vozača.4. detaljan pregled.

Naziv sindroma Simptomi koji se odnose na sindrom anhedonija. radne i seksualne aktivnosti. zloupotreba. hipersomnija. sužene. zaravljene. 7.A) Najčešći sindromi koji se javljaju kod većeg broja različitih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. nenormalne socijalne igre u detinjstvu. opšte zdravstveno stanje i dr). izbegavajuće. oštećenje apstraktnog mišljenja. Ponašanje 3. Premda se ne bavimo posebno pitasnjima diferencijale dijagnoze ipak treba istaći da se ovi sindromi zavise od popratnih simptoma. demecija zbog hantingtonove bolesti. shvatanje.razdražljivost. antisocijalno. ponovljena laganja. psihomotorna usporenost. paranoidne ili paranoične ideje.povišenoraspoloženje. smanjenje energije i umor. suicidalne ideje i pokušaji. vaskularna demencija Amnestički poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. suicidalne ideje. povišene socijalne. sumanutosti.delirijum sa všŠestrukom etiologijom i delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. nesposobnost održavanja pažnje. demencija zbog Parkinsonoce bolesti. 5. neodlučnost. oblaćenje odeće suprotnog pola. seksualne smetnje. agresivno. Amnestički delirijum tokom intoksikacijei/ili apstinencijalnim PAS. psihomotorna agitacija-nemir. nesanica. derealizacija. demencija Alzxhajmerovog tipa. rastrojenost beg ideja. u medjuljudskim odnosima.euforija. demencija zbog Creutzfieldt-Jacopsonove bolesti. kognicija Mišljenje i govor Sadržaj misli Smetnje opažanjapercepcije Obeležja ličnosti Spavanje. teškoće govora grandioznost. toka. neosetljivost na osećanja drugih ljudi dobijanje na težini. slaba koncentracija. te specifičnih eitoloških činilaca ( npr. socijalna izolacija depersonalizacija. perzistentne smetnje identiteta.apatija. 11. nekritičko. demencija zbog HIV infekcije. traume glave. zloupotreba PAS. uzimanje hrane. demencija višestruke etiologije. 8. seksualnost Delirijum Demencija 6.anksioznost.snažno dezorganizovano ponašanje. picove bolesti. oštećenje pamćenja. impulsivna potreba da se govori. 10. Spoznaja. problemi sa apetitom 9. perzistentne smetnje identiteta. namerno izazvano povraćanje. ograničeno odlaženje od kuće. samopovredjujuće ponašanje.depresivnoraspoloženje. katatonija.nestab ilne emocije. dezorganizovani govor-nesuvislost.ograničeneemocije. pokušaji. 21 . prekomerno uzimanje hrane u navratima. Ove sindrome prikazat ćemo u obliku "tabelarnog" prikaza* Tabela 1 Važniji psihopatološki sindromi i simptomi koji čine njihovu suštinu Redni broj 1. namerno izazvano povraćanje. iskorišćavanje. oštećeno rasudjivanje. gubitaak na težini. perzistentna demencija zbog PAS. halucinacije Raspoloženjeafekti 2.

deliriujum multiple etiologije. sumanuti poremećaji. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina.Delirijum: intoksikacija PAS. parkinsonizam. clobazan. Shizoafektivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. nabilon.nortriptilin. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija. naproxen. cimetidin. lisinopril. višestruka multipla etiologija. Posttraumatski stresni poremećaj. pentazocin. kog HIV infekcija. lorazepam. Mešana Poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Poremećaj raspoloženja zbog lošeg epizoda opšteg zdravstvenog stanja Anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS. famotidin. co22 . ranitidinsulfalazin. lamotriin. felodipin. SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. antiholinergici. 4. blokatori kalcijumskih kanala. topiramat. omeprazol.Bipolarni I poremećaj. pickova bolest. inositol. shizoafektivni poremećaj. ethosuximid. sulindac. beta-blokatori. ibuprofen.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. flurbriprofen. zuclopenthixol. schizofrenija. Creutzfeldt-Jakobove bolesti. flufenazin depot. nicardipin. flumazenil. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam. 14. bromazepam. metildopa. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS. epizoda stanja. clonidin. chloramphenicol. tertrabenazin. propranolol. levodopa. levetiracitam.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II. hipomanična raspoloženja zbog PAS. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama. quinidin. nalbuphin. poremećaji raspoloženja zbog PAS. Ciklotimični poremećaj. ciprolfloxin. Shizoafektivni poremećaj. chlorazepat. manična Poremećaj raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog 13. carbamazepine. Veliki depresivni poremećaj Bipolarni I poremećaj.Poremećaj raspoloženja zbog PAS. Opseisvno-kompulsivni poremećaj. Panični poremećaj sa ili bez agarofobije. diltiazem. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam. metoprolol. Poremećaj 15. cephradin. amantadin. tramadol. Poremećaji raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. diflunisal. Shizofrenija.Demencija: Alzheimerovog tipa. Socijalna fobija. 1996 12. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. 2. vaskularna demencija. Sumanuti poremećaj. procainamid. Poremećaj raspoloženja zbog PAS. veliki depresivni poremećaj. buspiron. Anksiozni 16. atenolol. traume glave.Anksiozni Panični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. enalaprilhydralazin. Bipolarani II poremećaj . epizoda BAP Shizoafektivni poremećaj Bipolarni II tip.Demencija sa depresivnim raspoloženjem. phenobarbital. Ovo se posebno odnosi na spisak mogućih brojnih lekova koji mogu dovesti do nekog od navedenih sindroma. nifedipin. amiodaron. poremećaj Velika depresivna epizoda PAS. Poremećaj prilagodjavanja sa anksioznošću. metoclopramid. acebutol. vigabatrin. zloupotreba PAS. IV KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV Zbog kliničkog značaja u psihopatologiji ponovo ćemo navesti najvažnije sindrome sa nešto širim objašnjem njihove moguće etiologije i faktora u celini koji mogu dovesti do njih. quinapril. nadolol. demencija sa depresivnim raspoloženjem. etodolac. disulfiram. 3. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. anti-tbc lekovi. clotrimazol. 1. Specifična fobija *Napomena: Preradjeno prema DSM-IV. indometacin. streptokinaza. napadi poremećaj zbog separacije. clonazepam.

amantadin. topiramat. stanozolol. ditiazem. triamcinolon. salbutamol sam ili sa citalopramom. kortizon. astemizol. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. theofphilin.. phenelazine. dapson. Posebno veliki rizik nose SSRIs. apstinencijalni sindrom metildope. alfa interferon. nefopam IM. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. cholesterol-lovering supstance. maprotilin. ACTH. manizol. Iz grugih facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. baclofen. sulfonamid. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. testosterontriam. mepacrin. procainadid. decongestant. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. flupentixol.progesteroni. triptorelin. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. plicamycin.pentazocin. cyproheptadin. bupropion. dugotrajna upotreba preparata codeina. Iz grupe analgetika. dexamethason. bromokriptin. interferon alfa. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin. nefazadon. paroxetin. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. bupropion. citolopram sa silbutraminom. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma. beclomethasonaerosol. levodopa. rouaccutan. izonijazid. phenilprpranolamin. indometacin. zidovudin. ephedrin. reboxetin. ethosuximid. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom. disulfiram. griseofulvin. aminophilin. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. buspiron. herbal remedies. clomipramin. gabapeptin. poremečeno opšte zdravstveno stanje. amonophilin. bromid. dihydroepiandrosteron. triptofan sa MAOI.trimoxazol. hydralazin. metoclopramid. predoziranje efavirezena. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa. pravastatin. simvastatin. levodopa sa carbidopom i procylidin. beclometason. bupropion. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. dapson. hhydrocortizon. organofosphati. paroxetin. grpa statina na primercinnarazin. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. litium sa triciklicima. schizoafektivni poremećaj. apstinencijalni sindrom na kofein.prednizon. Od ostalih lekova navode se: alimemazintrimeprazin. anestetički agensi. amoxapin. methyltestosteron. clonazepam. feniluramin. digoksin. cyclosporin. 5. 23 . Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. phenobarbital. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. calcium IV. fluoxetin. venlafaxin. kortikosteroidi. chloroquin. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. cimetidin. olanzapin. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva. triamcinnolon. tramadol. valprovat. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom. omega-3-fatty kiselina. clarithromycin. primaquin. quetiapin. nikotinski apstinencijalni sindrom. octreotid. isotretinoin. intoksikacija litiumom. ranitidin IM. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. procarbayin. ziprasidon. prednizon. thyriod. fluoxamin. etretinat. cyclizin. ginseng. kodein sa paracetamolom. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. Manična. flunisolid. metronidazol. vigabatrin. triiodothyronin. tamoxifen. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. transdermalna primena fentanyla. diphenoxylat. clomiphen. yonhibin. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. piperazin. mianserin. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. dextromethrophan. prednizolon. Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. danazol.

6.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I, zloupotreba PAS, izmenjeno opšte zdravstveno stanje, shizoafektivni poremećaj. 7.Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II, ciklotimni poremećaj, zloupotreba PAS, poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 8.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS, narušeno opšte zdravstveno stanje, anksioznost zbog separacije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, panični poremećaj sa i bez agarofobije, poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću, posttraumatski stresni poremećaj, socijalna fobija,specifična fobija. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2,0 do 4,7%. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji, odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti,koji su bili vrlo neprijatni za njih, ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom, alkoholom, premoreni dugim i napornim radom i slično. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca, tahikardija, osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja, laka glavobolja, vrtoglavica, osećaj iznenadnog straha, napetosti, opšta malaksalost i slabost, hladni i vlažni dlanovi i slično. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan, amfetamin, buspiron, citalopram, apstinencijalni sindrom na clobazam, clozapim, flumazenil, fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom, naltrexon, olanazapin, topiramat, trazodon.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama, carvediol, co-trimoxazol, oralni laktati, oximetazolin, phenylephrin, sibutramin, sodium lactat, steroidi, sumatriptan i yohimbin. U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag,umeren ili težak.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju, odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji,u potpunoj remisiji,podatak prisutan samo kao anamnestički.

V PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA ZNAČAJNIH ZA PSIHOPATOLOGIJU A NEPSIHOTIČNI SINDROMI 1. Normalna i patološka anksioznost
Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljašnju opasnost što je bitno razlikuje od straha. Strah uglavnom ima spoljašnji objekat. Anksioznost ima unutrašnju opasnost i time ona predstavlja reakciju na tu, unutrašnju opasnost( intrapsihički konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli.. Šira, opšta definicija anksioznosti bi predstavljala specifične promene na psihološkom,

24

psihomotornom i vegetativnom planu ličnosti. 1.Psihopatološka simptomatologija podrazumeva stanje unutrašnjeg nemira i napetosti, bezpomoćnost, osećaj vitalne ugroženosti i izloženost nečemu što preti, izvesnu sapetost i strepnju.Takodje uključuje i razdražljivost, nesdanicu, teškoće u koncentraciji. Odlikuje se subjektivnim doživljajem nedefinisanog straha, a ispoljava se povišenom psihičkom tenzijom. 2. Psihomotorna simptomatologija se karakteriše stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. 3. Vegetativna simptomatologija nastaje kao posledica preterane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema( KVS, respiratorni sistem, vazomotorni, digestivni, urogentitalni, ubrzan puls, pojačano znojenje, proširene zenice). Anksioznost je do ivesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek (neizvesnost za spostveno zdravlje, zdravlje porodice, napetost pre suočavanja sa teškom situacijom, "trema" pred značajne nastupe). Prvi kontakt je opis simptoma i znakova neurotskog poremećaja što čini suštinu kliničke dijagnoze. Klinička dijagnoza je proces utvrdjivanja prisustva psihopatoloških sadržaja ili abnormalnosti. Funkcija kliničke dijagnoze je razlikovanje psihičkih oboljenja na osnovu tri specifične karakteristike: uzroka (etiologija), simptoma i znakova(patološki proces) i toka bolesti (prognoza i lečenje). Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan, a briga jasno izražena, stalna i snažna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja i distreson.

2. Sindrom generalizovanog anksioznog poremećaja
Drugi naziv za ovaj poremećaj je generalizovano stanje straha. Karakteriše se hroničnim, patološkim strahom, koji se manifestuje preteranom i preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, napetim iščekivanjem ili "slobodno lebdećim strahom". Ovaj sindrom prate i telesni simptomi ali su manje izraženi u odnosu na psihička ispoljavanja straha.Radi se o stanjima opšte anksioznosti kod osoba koje imaju odredjeni anksiogeni konflikt, koje su zabrinute za životne posledice kao što su problemi vezani za zdravlje, posao, bračne odnose, socijalno prihvatanje, novac i dr. Kod ovog oblika anksioznog sindroma uz brigu (neugodna iščekivanja) ostaje jedini i dominantni simptom. Nepovoljni životni dogadjaji mogu prethoditi sindromu GAP. Tipičan je postepen početak, dok nepovoljni životni dogadjaji doprinose da dodje do egzacerbacije. Ovo stanje se odlikuje hroničnim, skoro stalno prisutnim strahom, najčešće manifestan u obliku pretarane i neosnovane zabrinutosti. Pacijenti brinu zbog beznačajnih stvari, ali i zbog bračnih i porodičnih odnosa, materijalne sitacije, sopstvenog ili tudjeg zdravlja, problema na poslu. Zabrinutost je često usmerena na nešto što bi se moglo dogoditi u budućnosti. Tipična je žalba na nemogućnost odupiranja svojim brigama, te stalnu preokupiranost istim. Ponekad se sindrom, poremećaj može ispoljiti i napetim, ali neodredjenim iščekivanjem da se nešto loše može dogoditi. Simptomi psihičke napetosti čine značajnu i relativno specifičnu komponentu generalizovanog stanja straha i ispoljavaju se kao: nemir, razdražljivost, poremećaj spavanja, posebno problemi sa zaspivanjem, prenapregnutost, nesposobnost opuštanja. Pacijenti se žale da ih "ne drži mesto", da lako planu ili se iznerviraju kao i da im je teško da se na bilo što usresrede. Neretko su prisutne i žalbe na zabrinutost. Obzirom na kontinuirano prisustvo napetosti i preteranog opreza koji pacijenti teško podnose, oni to stanje opisuju kao da su uvek na ivici da puknu, pa se zato lako uplaše i trgnu na najmanji povod. U sindromu GAP-a su i gotovo stalo prisutni somatske napetosti: zategnutost, grčevi, trzaji, treperenje, bolovi mišića, psihogena glavobolja. Obično su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima. Nije retka pojava psihogene difagije ( "osećaj knedle u grlu"i teškoće pri gutanju). Karakteristike ovog sindroma su i gotovo stalno prisutni telesni simptomi, ali su manje izraženi nego npr. kod

25

napada panike. To su najčeđće simptomi vegetativne hiperaktivnosti ( palpitacije, znojenje, tremor, suvoča usta), respiratorni i gastrointestinalni simptomi ( dispneja, osečaj gušenja, bol ili nelagodnost, pritisak, stezanje u grudima, muka, somačne tegobe, nervoza želudca i opšti simptomi ( nesvestica, vrtoglavica, nestabilnost u nogama, vruči i hladni talasi po telu, utrnulost, parestezije). Medjutim, ovi simptomi nisu specifični za sindrom GAP-a. Treba istaći da ne postoji jedan odredjeni tip ličnosti koji karakteriše sve osobe sa ovim sindromo. Relativno su česta sledeća svojstva i osobine ličnosti kod obolelih od ovog sindroma: osećanje nesigurnosti, nedovoljno samopouzdanje, preosetljivost, strašljivost, opreznost, nepoverenje, sumnjičavost i razdražljivost ( većina može ispoljavati svojstva zavisnog ili strašljivog poremećaja ličnosti). Kod najmanje ⅜ obolelih od sindroma GAP-a se sreću komorbidna psihijatrijska oboljenja koja često dominiraju kliničkom slikom. ovom sindromu obično prethodi pojava poremećaja raspoloženja i kod večine pacijenata se pojavljuje posle početa specifične i/ili socijalne fobije.

3. Akutna psihotična anksioznost
Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. Najčešće se vezuje na schizofreniju, involutivnu melanholiju i endogene depresije. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr.DSM-IV ili u ICD-10. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti,za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku, iskonsku potrebu za realnošću, za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom, uništavanjem materijalnih dobara, predmeta. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bromokriptin, carbamazepin, chlormetiazol, citalopram, dexamfetamin, fluoxetin, manzidol, moclobemid, olanazapin, paroxetin, phenobarbital i drugi barbiturati, risperidon, rivastigmin, termazepam, triazolam, triciklici, npr.amitriptilin. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin, klonazepam, ethosuximid, gabapeptin, apstinencijalni sindrom kod gabapeptina, lamotrigin i vigabatrin. Od antiparkisonika navodi se atropin,levodopa. Iz grupe gastrointestinalni, antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin, mesalazin, nizatidin, omeprazol, doxazosin, metildopa, nicardipine, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina, naproxen, nefepam, pentazocin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin,aminofilin,baclofen,intoksikacija bizmutom, injekcije botulinskog toksina, deksametazon i drugi glukokortikoidi, transdermalni fentanyl, flumazenil, fluniscolid, izonijazid, levotiroksin, mefloquin, metiltestosteron, morfin, naltrexon, neostigmin, phenilnephrin, piperazin, prednizon, pseuoefedrin, piridostigmin, salbutamol, streptokinaza, teofilin, yohinbin. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.Blin, M.Azorin,Y.Lecrubier A, .Souch i J.Fondarae od 1998.godine). Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet, 2-jak, 3značajan i 6-veoma jak intenzitet. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1,3 ili 5). Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua. Kada se dobije ocena svih ajtema,ukupan skor dibija se prostim zbirom, a ocena varira od 0-108 bodova. Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . 26

4. Anksiozno-depresivni sindrom
Ovaj sidrom se odlikuje preplitanjem simptoma straha i anksioznosti, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresijw i nekog specifičnog stanja straha. Večina kliničara i danas smatra da su anksiznost i depresija klasično suptotni jedni drugom. Medjutim, rezultati skorašnjih kliničkih i epidemioloških studija ukazuju na to da ova dva poremećaja često idu zajedno. zapravo, anksioznost i depresivnost dans su "uobičajeni načini reagovanja savremenog čoveka", to su bolesti našeg vremena. Savremeni uslovi života vode prema otvorenim stanjima tesobe, strepnje i depresije jer neprekidna izloženost brojnim frustracijama dovodi do spesicične reakcije savremenog čoveka koji svoja emocionalna doživljavanja potiskuje, zadržava u sebi i time stvara podlogu za pojavu depresije ili strepnje. Ovakvi naćini reagovanja gotovo da u potpunosti zamenjuju ranije oblike reagovanja koji su se ispoljavali neposrednim abreagovanjem kroz psihomotorna uzbudjenja ili agresivnost. depresija i anksioznost postaju tako poremećaji civilizacije i kao neodvojivi deo savremenog čoveka i često čine "kulturnu atmosferu" našeg vremena, a činioci koji ih uslovljavaju postaju iz dana u dan sve brojniji i intenzivniji. Procenjuje se da je ovaj sindrom zastupljen u opštoj populaciji izmedju 1% do 10%. Sreće se kod osoba u rasponu od treće do sedme decenije života. U populaciji pacijenta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenti sa ovim sindrom čine oko 47% obolelih. Životna prevalencija se kreće od 14 do 18% opšte populacije. Polovima pacijenata se javlja lekaru opšte prakse. Stanje se korektno dijagnostikuje u manje od polovine slučajeva. Večina pacijenata ne dobija adekvatnu terapiju ni danas. Anksioznost i depresija su postale naše stalne životne pratilje koje nas svojim novim i raznovrsnim manifestacijama prate celog života. Simptomatologija kod ovog sindroma je izrazito heterogena. Zastupljenost simptoma je subindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu. Premda ne postoji tipičan opis mešovitog stanja straha i depresije, sledeći simptomi su često prisutni u ovom sindromu: nervoza, napetost, nemir, razdražljivost, strepnja, disforično raspoloženje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativističan i često pesimističan stav, poremećaji spavanja, lako zamaranje, manjak egergije, oslabljenja koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obično javljaju akutno i često im prethode nepovoljni životni dogadjaji. Osobe sa ovim sindrom su uglavnom strašljive, pasivno-zavisne ličnosti.U posebnoj tabeli prikazani su karakteristični i preklapajući simptomi u depresiji i anksioznosti

27

ali postoji ipak utvrdejan značajna razlika u odnosu na intenzitet ovog poremećaja u različitoj životnoj dobi. Motorna retardacija. Kod ovog sindroma u najvećem broju slučajeva anksiozni simptomi su u prvom planu. asocijalnost. izbegavanje zabava. odbojnost prema igri. Ovaj sindrom je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca sa češćom emocionanom i afektivnoj nestabilnosti. smetnje koncentracije. Radi se o psihopatološkom skupu koji okuplja ( obuhvata) različite sindrome gde anksioznost i depresija dele kliničku sliku kao što je i navedeno u tabeli l. posebno kod adolescenata izgleda da je znatno češći nego što se ranije smatralo. U depresivnim stanjima angažovan je čitav organizam uz očeglednu nedeljivost somatskog. dece školskog uzrasta i adolescenata. a nakon toga se ponovo "razilaze" uz češće javljanje anksioznosti u odnosu na na depresiju. bilo anksioznosti ili depresije. potištenost. mišljenja. poremećaj sna. izgleda.Depresvno-anksiozni poremećaj kod dece i omladine. a od psihosomatskih smetnji: sklonost izolaciji. manipulacije gentialijama i poremećaji apetita. iritabilnost. Nasuprot tome. One zahvataju sferu volje. Kod dece školskog uzrasta od psihičkih simptoma pažnju lekara privlaće: nesigurnost. a posle toga jasno se uočava divergencija jer depresivnost raste dalje sa životnim dobom. Kod male dece najčešći su sledeći simptomi: mornoća.Gubitak interesovanja.Tabela: KARAKTERISTIČNI I PREKLAPAJUĆI SIMPTOMI U DEPRESIJI I ANKSIOZNOSTI Simptomi specifični za depresiju Disforično raspoloženje (tužno. ono što je dobro poznato u kliničkoj praksi jeste da anksiozni i depresivni poremećaji mogu da komplikuju jedan durgog da bi završili na zajedničkom evolutivnom putu. jako izražena "vitalna" anksioznost mnogo češća od depresije u mladjem životnom dobu. već se oni uglavnom tretiraju kao rezidualna dijagnostička kategorija. "Umerena" depresija i anksioznost imaju sličnu krivilju javljanja u uzrastu od 15-te do 40-te godine života. Tako je anksioznost mnogo češća od depresije u mladjim godinama života. Ilustracije radi navest ćemo najvažnije simptome vezane za uzrast. tako se oba klinička entiteta odvojeno ili zajedno javljaju u svim šivotnim oblicim i ciklusima. Neki autori navode da je veći broj karakterističnih simptoma iz psihičke i psihosomatske sfere kod male dece. osećanja i često celokupnu ličnost pacijenata. Kod adolescenata treba obratiti pažnju na: usamljenost. depresivnost. agresivnost. psihopatološkog i 28 . krivulja njihovog javljanja teće paralelno tek posle 40-te do 60tih godina života. povučenost. Ovaj sindrom je takodje često povezan sa poremećajima ličnosti i često je teško razdvojiti psihopatološke elemente jedan od drugog i dati im prioritet u terapijskom postupku. agitiranost. Depresivne reakcije su sastavni deo anksiozno-depresivnog sindroma. Krivica/Bezbednost Razmišljanje o smrti Simptomi zajednički za depresiju i aknsioznost Iritabilnost Agitacija/Nemir Teškoće sa koncentracijom Nesanica Umor Simptomi specifični za anksioznost Preterana briga Autonomna hiperaktivnost Pojačana startl reakcija Mišična napetost U oficijenlni psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV) ne daju se precizna upustva za dijagnostikovanje ovog sindroma.beznadežno). dok se učestalost anksioznosti. napadi plača. Ovaj sindrom je mnogo češći u opštoj medicini nego u psihijatriji i dodatno doprinosi povećavanju teškoća u dijagnostici za lekare iz primarne zdravstvene zaštite. promenjivo raspoloženje. manipulacije genitalijama. Danas se sa dosta argumenata tvrdi da je "Anksiozno-depresivni sindrom" mnogo češći od čistih šporemećaja. nakon 45-te godine života smanjuje. sanjarenje. suicidalne pulzije. Loš apetit. sterotipni pokreti. depresivnost. depresivnost. mokrenje u krevet. Od psihosomatskih smetnji najčešću su: česti napadi plača. a u sferi psihosomatskih simptoma smanjenje apetita i glavobolje. Promena na težini.

U pogledu intenziteta tokom napada panike najčešći su sledeći telesni simptomi: palpitacije. dok najveći rizik imaju starosne grupe od 25 do 34 kod žena i 30-44 godine kod muškaraca. jedna od bitnih karakteristika depresije jeste neporemećena svest o samoj bolesti. a egzistencija postaje bez ikakavog plana. svadja. fizionomija. ludila i kolabiranja. Učestalost napada može varirati od desetak i više dnevno do jednog napada u nekoliko meseci i čak godina. neočekivanim napadima panike. 5. Početni simptomi su bezvoljnost i anksioznost na koje se kasnije nadovezuju apatija i gubitak interesovanja uz opštu inhibiranost. tahikardija. oni imaju osećaj autentičnosti pa oni zbog toga posebno trpe i teško doživljavaju osećanje teskobe. Javlja se osećanje nesposobnosti uz slabljenje volje. Kao što se vidi ovom sindromu posvečen je nešto veći prostor u ovom tekstu. seksualnog odnosa. parestezije i utrnulost. mesto dogadjanja takvo da se ne može odmah pobeći. koji nisu izazvani nekim telesnim oboljenjima ili delovanjem psihotropnih sredstava. nervoza želudca. Neočekivani napadi se javljaju spontano i tipični su za panični poremećaj. ali je redak kod dece pre puberteta i rane adolescencije i kod osoba starijih od 65 godina. Prosečna starost u vreme početka iznosi izmedju 23 i 38 godina. pa i generalizovano stanje straha. veća je verovatnoća da se taj napad doživi kao trauma. Panični sindromi se često javljaju u sklopu raznih psihičkih i organskih oboljenja ili kao posledica različitih lekova. Najveća učestalost se sreće kod osoba starosti izmedju 15 i 45 godina. Ako je prvi napad bio snažan. a DaCosta je 1871 godine opisao njegove ekvivalente nazivajući ih "razdražljivim srcem". traumatskog iskustva ili korišćenja nekog psihotropnog leka. ali se javlja i kod socijalne i specifične fobije. gubitka kontrole. karakterističan je za agarofibiju. Posle napada osoba se oseća umornom i iscrpljenom. To je put koji vodi ka paničnom poremećaju. Početku ovog sindroma ponekad prethodi proromalni period. osećaj gušenja. Napadi koji su verovatniji u odredjenim situacijama javljaju se prilikom izlaganja tim situacijama. nelagodnosti i dezintegracije koji prati depresiju. ono što napad panike čini jedinstvenim jeste iskustvo nagle pojave telesnih simptoma koji veoma brzo dostignu vrhunac u intenzitetu i praćeni su snažnim strahom zbog doživljaja vitalne ugroženosti ili gubitka kontrole. Večina pacijenata saopštava da je pri napad panike bio neočekivan. 2.Napadi panike vezani za neku situaciju javljaju se skoro uvek odmah nakon izlaganja toj situaciji ili ako se iščekuje ili zamišlja ista i 3. To je učinjeno kako zbog njegove velike učestalosti. Opšta inhibicija širi se u sve psihičke i telesne funkcije pa se menja mimika. Napadi panike su po prvi put opisani još u 17.interpersonalnog aspekta u doživljavanju depresije. vrući i hladni talasi po telu. telesne bolesti. dispneja. zatim pri pokušaju od odvikavanja od nikotina ili u sklopu apstinencijalnog sindroma. neretko i depersonalizacija i derealizacija. Prvi napad se može pojaviti za vreme uznemirenosti. tako i zbog nedostatka bolje definisanih dijagnostičkih kriterijuma u postojećim oficijelnim psihijatrijskim klasifikacijama. a može se uočiti i regresivno ponašanje. Trajanje napada je od nekoliko minuta do pola sata. znojenje. veku od strane Bartona. muka. Ne postoje tipični napadi panike. Panični sindrom Panični sindrom. vrtoglavica. On može da se pojavi u bilo kom životnom dobu. Tipičan je iznenadni doživljaj vitalne ugroženosti. odnosno poremećaj je oblik straha koji se ispoljava ponavljajućim. govor itd. kao 29 . Sposobnost koncentracije je snižena. DSM-IV razikuje tri napada panike: 1. tremor. simptom jak. a izmedju kojih je prisutan snažan i onesposobljavajući strah. Sve to dovodi do snažnog straha od ponavljanja napada i njihovih posledica. Od psihičkih simptoma najčešća su: strah od trenutne smrti. doživljaj ugroženosti i bespomočnosti snažan. u kome su izraženi napetost. kao i potrebom da se pobegne i/ili zatraži pomoć. Ipak. nesvestica. fizičkog napora. Sindrom se češće registruje kod razvedenih/rastavljenih i kod udovaca. neodredjen strah. bol i nelagodnost u grudima.

koju prate telsne manifestacije ( tahikardija. ali je normalan čovek naučio da tu opasnost podcenjuje i 3. Agarofobični sindrom Agarofobija je najčešći i najznačajniji oblik fobičnih stanja i karakteriše se postojanjem stalnog. Napadi se. autoputevi.Isti je slučaj i sa velikim zatvorenim prostorima ( robne kuće. 2. odnosno fobična kriza je obeležena brutalnim izbijanjem parališuće strepnje i teskobe. negira. objekti i situacije koje ne samo da predstavljaju opasnost. strah od straha. a pacijent prepoznaje da strah nije u proporciji sa aktuelnom opasnošću od tih predmeta. aktivnosti i situacija koji za posledicu imaju svesno izbegavanje fobičnih䀠 stimulusa. Fobični poremećaji ili sindromi se dele na: a) agarofobiju. nesigurnost. Fobični sindromi Fobični sindrom ili fobija u nozološkom smislu (bežanje. Ovaj intenzivan strah je pračen vegetativnim poremećajima. samoprebacivanje. Bitne karakteristike mišljenja fobičnih pacijenata su: interpretativnost. trgovi. klecanje nogu. u razvijenom obliku. pojačana sumnjičavost prema okolini i nesigurnost u sebe. fobični objekat može da se izbegava ili poništava. Najizraženiji je kod osoba čiji su napadi panike nepredvidivi i neočekivani i deluje osiromašujuće na celokupan život. aktivnosti i situacija. agarofobiju karakterišu napadi panike. Pokretljivost i 30 . tuneli. koncertne dvorane. što olakšava neugodnost.1. lažna vrtoglavica). prodavnice). mostovi. povlačenje iz socijalnih relacija. panika.doživljava strah. oprez. Fobični objekti su simboli orginalnih objekata i situacija. b) socijalne fobije i c) specifične fobije. Pacijent zamenjuje anksioznost strahom koji je i dalje neugodan. bioskopske. u kome dolazi do pomeranja sa objekta i sitacija aktera intrapsihičkog konflikta na druge. Sem toga. pojačana zaokupljenost samim sobom ( sklonost introspekciji). u periodima izmedju napada. strah) se defišu kao iracionalan strah od specifičnih objekata. objekti i situacije koji se realno plaši svaki čovek. ako se napadi javljaju često. intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa koji se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je dobijanje medicinske pomoći veoma otežano( ulice. na intelektualnom planu. pozorište. 6. užas. nepoverljivost i emocionalna labilnost. 6. očekujući susret sa fobičnim objektom ili situacijom. U zavisnosti od predmeta i situacija koje mogu biti sadržaj fobičnih sindroma možemo ih podeliti u tri grupe: 1. tendencija izbegavanja. znojenje. U suštini predstavljaju odmbrambenu meru. ili susrevši se sa njima. Posebnost poremećaja čini i postojanje intenzivnog straha od vožnje javnim samobračajnim sredstvima. Glavna svostva ličnosti kod kojih postoji ovaj poremećaj su: preterana zavisnosat. Fobični sindrom. pri čemu iste simptome ponekad izaziva očekivanje iste sitacije. gubitak samopouzdanja. strah od straha i ponašanje izbegavanja. Klinička karakteristika fobičnog sindroma je da pacijent. od kojih se onda subjekat plaši. Sindrom ima tri karakteristike: anticipacija ( strah od pomisli i očekivanja susreta sa fobičnim stimulusom). Ovaj sindrom se često kombinuje sa drugim oblicima psihopatologije. pacijent zna da objekat straha nije realno opasan. objekti i situacije u kojima još uvek postoji neka veza sa opasnošću. prisutan je jak strah od budućih napada panikefenomen poznat kao anticipirani strah ili starh od straha. drhtanje.i hipohondrično. neurotični kompromis. postaju mesta koja zaplašuju i na kojima se mogu javiti napadi straha ili panike). strah pri susretu sa fobičnim stimulansom i ponašanje izbegavanja. već kod mnogih izazivaju prijatna osećanja. neretko mogu javiti i u toku spavanja. ali. kao i napor kojim pacijent pokušava da izbegne.

agarofobija bez paničnog poremećaja. predispozicija za telesne bolesti.aktivnost obolelih osoba se značajno smanjuje. kad misle da će ispasti smešni. Izreženi i specifični simptomi počinju da se javljaju izmedju 18 do 30 godine.Važno je istaći da je osnovno osećanje izmedju dva napada panike je preokupiranost strahom. oseća nesigurnosti i inferiornosti. recituju. da ponize i da povrede ili pak u čijem će prisustvu ona učiniti nešto nepristojno ili neprijatno. Mnogo redje ovaj sindrom može početi naglo i neočekivano. Još jedno od specifičnosti ovog sindrom predstavlja potreba da uza sebe pacijenti imaju osobu od poverenja. Kada je reč o kliničkoj slici ovog oblika fobičnog sindroma treba istaći da je ona predstalja složen i kompleksan psihički poremećaj. kad misli da ih drugi kritički procenjuju. U najtežim slučajevima se vezuju za krevet. piju ili hodaju ili budu u centru pažnje. Reč je o postojanju anksiozno-fobične strukture ličnosti i njenih varijacija ispoljenih kao pasivno-zavisna. zavisnost. anksiozna (izbegavajuća). strašljivost. narcistička i boderline ličnost. Socijalna fobični sindrom Socijalna fobija je oblik straha koji se karakteriše postojanjem stalnog. ali ne i manje nelagodan. U nozološkim kategorijama navode se dva entiteta: 1. S obzirom da je akcenat u ovom terkstu na sindromskom pristupu ovde nećemo detaljnij analizirati razvijenu kliničku sliku i brojne precipitirajuće fakore koji joj prethode. kada se previše brinu za svoj 31 .2. socijalne fobije i drugi fobijski strahovi. prvonstveno kardiovaskularne. glume pred publikom. bespomočne. iz koga nekad ne izlaze čak i godinama. histrionična. stalo predosećanje nesreće. zatvaraju se u svoj dom. Posebna organizacija ili poremećaj ličnosti uvek prate agarofobiju i predstavljaju glavni preduslov za njen nastanak i razvoj. izbegavanje da se prihvati odgovornost. preosetljivost. opsesivni i hipohondrični fenomeni i depresivno raspoloženje. osobe se povlače. neinteligentni ili neobrazovani. da ne vladaju životnom situacijom. enurezu. Osnovne simptome često prate i opšti strah. ne uspevaju da se organizuju i realizuju neke od životnih ciljeva. klinička praksa pokazuje da je ispoljavanje ovog poremećaja mnogo složenija. Postaju povišeno nesigurne. strašljivost. U celini treba istaći da su kliničke karakteristike pacijenata sa aarofobičnim sindromom brojne: stidljivost. zloupotreba PAS. tipičan početak je postepeno javljanje nespecifičnih simptoma u trajanju od nekoliko meseci. stalna napetost.Obleli doživljavaju strah kad treba da jedu. oprezne. intenzivnog i nelogičnog straha izazavanog stavovia. osetljivost na kritike drugih. Medjutim. pre definitivnog ispoljavanja poremećaja. strah od straha i ponašanje izbegavanja i druge karakteristične simptome i oblike ponašanja uz brojne vegetativne i telesne simptome. Kao što je navedeno. strah od razdvajanja od roditelja. pasivnost. sviraju. nestabilnost. introverzija. čežnja za kućom. nezrelost. depersonalizacija i derealizacija. ambivalencija. kad osećaju da će pred drugima da pocrvene. Oboleli od ranog detinjstva ispoljavaju karakteristične premorbidne osobine: preosetljivost. telesni simptomi straha. Koomorbiditet sa poremećajima ličnosti nije redak. laka uzbudljivost. 6. mračnih. Pacijenti koji doživljavaju opšti strah saopštavaju da su potpuno paralizovane. savesnost. odbijanje da idu u školu. Nivo samoprocene i samovrednovanja je izuzetno nizak. sumnjičave. alkoholizam. U suštini oboleli doživljava napade panike. skučenih prostorija punih nameštaja. obeshrabrene. uveličavanje teškoća. pa i godina. malih. pojavom i ponašanjem druh ljudi koji mogu osobu ispitivači da posmatraju. visoka skrupuloznost. Uvek postoji opasnost od razbuktavanja do nivoa panike. ili stah od putovanja do udaljenih mesta. Početak ovog sindroma uglavnom je postepen. kad treba da plažu ispit. noćne more. Veom često ispoljavaju klaustrofobične smetnje: strah od lifta. nesposobnost za uvid. Ključne koplikacije su: depresija. Ovaj strah je manje dramatičan. agarofobija sa paničnim poremećajem i 2. kad treba da pevaju. neretko i telesna oboljenja. posebno u koliko se uzmu u obzir postojanje koomorbiditeta i kliničke komplikacije. neodlučnost.

Obolela osoba crveni u banalnim sitacijama.izgled. pijenja. Telesne manifestacije su: lupanje srca. mršave. telesnom slabošću. Strah od gubitka kontrole se radi o strahu od gubitka kontrole. brinu zbog izgleda svog nosa. maljavosti. osoba se ne plaši samog crvenjenja.nesigurnost. osećanja inferiornosti i krivice. kada je izložena pogledima drugih ljudi. oboleli oseća da je njihov strah bezrazložan i nelogičan. nesigurnost. shizoidni. veličine grudi. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama( mokrenje. Strah potiče od saznanja da je osoba otkrivena. težnja ka usamljivanju i izolaciji. kao posledica straha od straha. što vodi usamljivanju i izolaciju. straha od samog sebe. crvenjenje. drhtanje. ovako doživljen strah goni obolele da izbegavaju ove situacije i aktivnosti što dovodi do razvoja ponašanja izbegavanja. izbegavajući. Kod ovog fobičnog sindroma javljaju se sedeći komorbidni poremećaji: panični poremećaji ( agarofibija. Uglavnom je u sklopu: morbidne stidljivosti. što je uzrok osiromašenja kvaliteta života. odnosno da drugi prodire u njenu fizičku intimu. oboleli svesno doživljava strah kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima u okviru različitih socijalnih situacija. Strah od crvenjenja. osnovni sadržaj čini stalni strah koji ima fobična svojstva i karakteriše se subjektivnim. već efekta koje ono proizvodi na druge osobe. socijalna disfunkcionalnost. defekacije. a oko 10% njih ispoljava strah takvog intenziteta da se svrstavaju u ovaj fobični sindrom koji time postaje najčešći psihički poremećaj uopšte. Ove osobe strahuju da su previše debele. Bihevioralno: izbegavanje. govorenja. Subjektivno. kada je povezana samo sa jednim oblikom straha i kao difuzna. Strah da izgled tela nije u redu može dobiti oblik socijalne fobije kada ga je teško razlikovati od dismorfofobije. čest je simptom u okviru reagovanja strahom uopšte. Sindrom specifičnih fobija Poznato je da veliki deo normalne populacije ima strah od različitih predmeta i situacija. Strah od otkrivanja sopstvene inferiornosti se povezuje sa strahom od jedenja. pisanja. kod narcističke ili paranoidno organizovane ličnosti. podrazumeva stidljivost i nedostatak samopouzdanja u raznim socijalnim situacijama. paranoidni. telefoniranja pred drugim osobama. specifične fobije). Precizno odredjene sadržaja i obima socijalne fobije uključuje i sledeće pojmove: stidljivost. povučenost. situacije i živa bića. što je posledica hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema. telesnim i ponašajnim simptomima. Najčešći oblici ovog straha povezani su sa: gubitkom svesti i padom na ulici. Ovaj oblik straha retko se javlja izolovano. Ovaj sindrom karakterišu četiri 32 . zloupotreba PAS) i velika depresija.3. koju karakteriše skup socijalnih strahova. Socijalna fobija se ispoljava na dva načina: kao fokalna ili diskretna. ćelavosti. Strah od pogleda i kritičke procene predstavlja jedan od osnovnih strahova i veruje se da je urodjen oblik straha. 6. poremećaji ličnosti ( anksiozni. nisko samovrednovanje. U opšte socijalne fobije spadaju: ekstremna socijalna stidljivost. mesta. tzv eritrofobija predstavlja varijetet opšte socijalne stidljivosti i česta je kod mladjih osoba oba pola. nedostatak socijalnih veština. Klinička slika može biti veoma raznovrsna. bolesti zavisnosti( alkoholizam. Pri tome. češći kod osoba muškog pola. znojenje. prirodne sredine. ušiju. nogu. strah od ljudi predstavlja intenzivan strah od kontakta sa drugim ljudima praćen razvojem ponašanja izbegavanja i strah od osoba suprotnog pola je varijetet straha od ljudi. Kao mogi oblici ove vrste straha navode se: fobije objekata. zbog čega se oseća nelagodno. naročito u sitacijama koje su neprilične. ali ne nalaze način da mu se suprostave. napeto i rado bi pobegla iz takve sitacije. posebno telesne. Strah od ispita je u vezi sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti. mukom i povraćanjem pred drugima. Strah od javnog nastupa predstavlja strah velikog intenziteta u situaciji( ili pri pomisli na takve sitacije) u kojoj osoba biva kritički procenjivanja od strane drugih osoba.stalo nezadovoljstvo sobom. Socijalnu fobiju karakteriše posebna organizacija ličnosti: stidljivost.

ponekad je dezorjentisana. Klinička slika ovog sindroma je fluidnija. nije uslovljen pogrešnim saznanjem ni simboličkim procesima. situacijom ili aktivnošću koje čini sadržaj fobije). Ponekad dominiraju povlaćenje. raznovrsnim telesnim simptomima i ponašanjem nalik onom kod konfuznih. kao da nema nikakva osećanja. Ovaj sindrom se može ispoljiti na dva načina. Sindromi reakcija na težak stres i poremećaje prilagodjavanja U ovu grupu sindroma spadaju sledeći poremećaji: akutna reakcija n䁡 stres. intenzivan strah od susreta ili kontakta sa životinjama ili insektima. strah je povremen i ne previše opterećujući. izbegavajuće ponašanje i grupa pratećih simptoma. Česta je i pojava: unemirenosti. preznojavanje. Glavni strah predstavlja osnovni psihopatološki sadržaj. znojenje sl. deluje zbunjeno. kao da se isključila i da joj je svejedno šta se oko nje dogadja.. U periodu neposredno nakon teške prirodne katastrofe samo 12 do 25% osba ostaje hladnokrvno. a ta fluidnost se ispoljava različitim i nepostojanim emocionalnim reagovanjem ( npr. Ponašanje izbegavanja je nekada izraženo do te mere da postoji stil življenja pacijenta. strah od straha. najčešće je monosimptomatski ( ograničen i striktno povezan sa odredjenim objektom. U kasnijim fazama česte su reakcije tipa bežanja ili borbe. kao da osoba reaguje instiktivno. praćen je ponašanjem izbegavanja. ovo su obrasci odbrane od intenzivnih i bolnih osećanja kojima je osoba preplavljena. 7. Drugi oblik je manje dramatičan i po kliničkim karakteristikama liči na postraumatski poremećaj.osnovne komponente: glavni strah. ali ta nije efikasna. posttraumatski poremećaj i poremećaji prilagodjavanja. Takodje je moguća reakcija umrtvljavanja.Pojavi ovog sindroma doprinose: izvesne predispozicije 33 . Fobije od životinja su najšeđće i karakteriše ih nelogičan. impulsivno ponašanje. izrazit osećaj krivice. što liči na stupor. gastrointestinalne tegobe). mutizma.1. iznenadnim prelazom iz očaja u bes ili iz straha u borbenost i prkos). pri čemu obe reakcije izgledaju haotično. drhtanje.3 nedelje. jer osoba zbog dezintegracije nije u stanju da mobiliše svoje potencijale i da se sabere. Prateći simptomi nisu česti niti su karakteristični i manifestuju se hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema: tahikardija. 7. Sindrom karakteriše kratko trajanje do 4 nedelje i različiti disocijativni fenomeni i upadljivo izmenjeno ponašanje. kao da ne razume šta se dogodilo. Važno mesto zauzimaju razni oblici disocijativnih ispoljavanja: depersonalizaciono-derealizacioni fenomeni. ali kraće traje i ima raznovrsnija ispoljavannja. U prvim trenutcima i satima osoba je ošamućena. često je prisutno ponovno preživljavanje traume i simptomi straha i hieraktivnosti vegetativnog nervnog sistema. Sindrom poremećaja prilagodjavanja Poremećaji prilagodjavanja prestavljaju heterogenu grupu nepsihotičnih poremećaja čija je zajednička karakteristika da su se pojavili u kontekstu neke stresogne sitacije ili dogadjaja veoma različitih razmera i posledica. dok je oko 75% u šoku. nesvrsishodne hiperaktivnosti ( besciljno tumaranje). Sindrom akutne reakcije na stres prestavlja skup raznovrsnih ispoljavanja psihičkih i ponašajni smetnji koje se pojavljuju veoma brzo posle teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije patnje ili smrti. Prvi bi podrazumevao skup najrazličitijih simptoma i ponašanja koji se brzo smenjuju bez nekog reda. Ovo stanje može da traje nekoliko dana i redje 2. U slučajevima kad je fobija monosimptomatska. stalan. amnezija za zbivanja za vreme i neposredno nakon traumatskog dogadjaja. kao i izbegavanje svega što budi sećanja na traumatski dogadjaj. pa i opštim simptomima straha. hiperfunkcija vegetativnog nervnog sistema sa pratećim telesnim simptomima ( palpitacije. Strah od straha dominira kliničkom slikom. doživljaj da se osoba ne nalazi na mestu gde se dogodio traumatski dogadjaj.

zemžmljotresa. dok su muškarci češće izloženi traumatskim sitacijama u ratu. Kliničku sliku karakteriše pre svega to što se početni simptomi mogu videti neposredno posle stresogenog dogadja/ sitacijeili 1 do 3 meseca posle toga. Pojava ovog sindroma delom zavisi i od vrste traume kojoj je osoba izložena. pa tako odredjene traume nose veći rizik za izazivanje PTSD ( posle zarobljavanja. U psihološke aspekte spada veći broj modela ( bihevioralni. saobračajne nesreče.(osoba sa poremećajem ličnosti. Karakteristični simptomi su razni oblici ponovnog proživljavanja traumatskog dogadjaja. intenzitet. karakteristike stresogenog dogadjaja ili situacije ( priroda. Traumatski dogadjaj je obavezi etiološki činilac. ali on nije dovoljan da bi se razvio ovaj sindrom. kao i posebno značenje koje ima za pojedinca i kumulativni efekat izloženosti jednoj stresogenoj situaciji može da oslabi sposobnost podnošenja drue stresogene sitacije ili dogadjaja. teže podnose stresogene dogadjaje). premda se može ponavljati. Stresogeni dogadjaj se odnosi na nešto što se jednom odigralo i okončalo. ravnodušnost ili strah. pa i socijalna izolacija.2. sa naglašenom impulsivnošću i agresivnošću.a odnosi sa prijateljima i poznanicima su često poremećeni. Kod žena veliki rizik za pojavu PTSD imaju seksualno nasilje.). PTSD kao posebna dijagnostička kategorija uveden je u DSM-III 1980. Naši autori dugo se nisu bavili ovim problemom. neophodna je sklonost koja se odredjuje kako na biološkom tako i na psihološkom niovu. loši objektni odnosi u detinjstvu. Kod mladje dece su izraženiji regresivni trendovi ( enureza). silovanje. dok se relativno često javljaju i druga emocionalna ispoljavanja kao što su ljutnja. a iza toga slede prirodne katastrofe. Drugi psihološki modeli kao ključnu katakteristiku iznose ponovno proživljavanje traumatskog doživljaja kroz 34 . Inače. Pored ovoga. reverzibilnost. 7. strepe da se neće ponašati odgovorno ili veruju da su podlegli stresu. silovanje. Način na koji stresogeni dogadjaji/sitacija remeti unutrašnju biopsihosocijalnu ravnotežu osobe zavisi od njegove prirode. ne mogu da odgovore na radne obaveze. iza koje se uglavnom kriju emocionalna doživljavanja kao što su tuga.). koje jako drže do kontrole. i osećaj krivice. Kod nekih pacijenata je naglašeno povlaćenje iz socijalnih interakcija. hronična organska bolesti i dr. godine. očaj. Stresogena sitacija označava nepovoljne prilike tokom dužeg vremenskog perioda. Kod dece i adolescenata se često vidja dramatično izmenjeno ponašanje. prilikom fizičkog napada ili su svedoci nečije smrti. Neki od pacijenata imaju suicidalne ideje. pronalaženje mrtvog tela. Klinička slika varira od slučaja do slučaj. Ponekad se mogu javiti i telesni simptomi (somatizacija). fizičkog zlostavljanja i kindnapovanja. Oni su često praćeni izbegavanjem svega što podseća na traumu. simptomima hiperaktivne disfunkcije vegatativnog nervnog sistema i ponašanjem koje ukazuje na dublje promene ličnosti. Pacijenti se često žale da nisu u stanju da se bore sa problemima. trajanje. Sindrom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) PTSD se definiše kao skup manje više specifičnih simptoma koji se pojavljuju posle izvesnog perioda od pretrpljene teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije pretnje ili smrti. raznovrsni simptomi straha i/ili depresije su relativno blagi. naročito su predisponirane osobe sa rigidnom strukturom i rigidnim obrascima ponašanja. kognitivni i dr. Ukoliko traje duže ima komplikovaniju kliničku sliku i onesposobljava osobu za funkcionisanje. kontekst). i koje mogu ali ne moraju flukuirati kao i u odnosu na posledice koje izazivaju (hronično napeto stanje u braku. zlostavljanje u detinjstvu. ali su pokušaji retki. ali i od načina na koji ih osoba doživljava i tumači.Uglavnom su iznošena iskusta iz II Svetskog ili Vijetnamskog rata ili elementarnih katastrofa.

35 . gluvoća. Simptomi koji ukazuju da je pacijent u stanju stalnog. napetog iščekivanja podsećaju na one u sindromu generalizovanog anksioznog poremećaja. jednokratni traumatski dogadjaji imaju drugačiji efekat od onih koji se ponavljaju. neuroze sa dva podtipa: konverzivni i disocijativni. Dejstvo dogadjaja koji direktno ugrožava osobu drugačije je od onog u kom je osoba svedok nečije smrti ili mučenja. pacijenti pokušavaju da izbegnu sve što može da ih aktivira. i mogu se ponavljati više puta u toku dana. 8. Ovi simptomi se ispoljavaju na različite načine: nesanica. koji je posledica osećaja bespomoćnosti da se spreči smrt ili druge posledice traumatskog dogadjaja. kao i pojedini prizori koji se pacijentu nameću i stalno ponavljaju. Te slike i misli bude sećanja na traumu i za posledicu imaju hiperaktivnost VNS i promene vezane za traumu. Sva ova ispoljavanja se karakterišu doživljajem da pacijent nema kontrolu nad njima. zbog čega može predstavljati ogromnu narcističku traumu. te ih prati snažno osećanje bespomoćnosti. Tipični način su snovi i noćne more. a iz repertoara emocionalnih ispoljavanja kao da su ostali samo bes i strah. trauma se može ponovo proživljavati samo ako pacijent nije izgubio svest tokom traumatskog dogadjaja. konvertuje i reprezentuje kao fizički simptom. razdražljivost i izlivi besa. Pre pojave kliničkih manifestacija ovog sindroma osoba na traumu reaguje strahom. što pojačava doživljaj gubitka kontrole i besposmočnosti i na brutalan način poništava svaku fantaziju o ličnoj neranjivosti i suočava nas sa sopstvenom konačnočću. uznemiravajuća ili bolna. te su ona zato neprijatna. pacijent nije u stanju da ima bilo kakava osećanja. On isključuje stresogene dogadjaje i stuacije koje ne podrazumevaju životnu ugroženost. neposrednih sećanja i kontrole pokreta tela. Traumatski dogadjaj je obično neočekivan i nepredvidljiv. svesnosti identiteta. osećasj otuženosti može kod obolelog aktivirati osećanje krivice. Konverzivni fizički simptomi se dele na: senzorne simptome ili deficite: psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima: 1. osećaj besperspektivnosti. Somatski simptomi su znatno redji. slepilo. Disocijativni sindromi Ovi sindromi predstavljaju poremećaje ranije poznate pod nazivom histerični sindromi. scene i prozori mogu imati karakter vidnih halucinacija ili iluzija. dogadjaje i aktivnosti. što znaći da je život pacijenta ili nekog drugog bio direktno ugrožen. selektivne smetnje u koncentraciji. preosetljivost na zvučne draži. Sindrom je prvenstveno odredjen traumatskim dogadjajem. U vezi sa smanjenim opsegom emocionalnog reagovanja nalazi se gubitak uobičejenih interesovanja za ljude. Konverzivni sindromi Mehanizam konverzije podrazumeva da se neurotski konflikt razrešava tako što se preobraća. Pošto su simptomi ponovnog proživljavanja traume napeijatni i bolni.1. najupečatljivije isposljavanje se odnosi na ponovno proživljavanje traume. Isto tako.slike i misli koje se nameću i stalno ponavljaju. Ponekad slike. zatim depersonalizacioni ili derealizacioni fenomeni.Zajednička karakteristika disocijativnog i konverzivnog sindroma je parcijalni ili potpuni gubitak mentalne integracije izmedju sećanja prošlih dogadjaja.oblast anestezije. a disocijativni na ponašanje i identitet. senzorne ili motorne prirode. Konverzivni sindromi se odenose na voljnomotorne i senzitivne funkcije. Vrsta traumatskog doživljaja je važna zbog načina na koji dogadjaj deluje na osobu kao i zbog značaja koji on za nju ima. može se pojaviti posledica diocijacije. 8. Poremećaji pamćenja mogu uzeti različite oblike. za razliku od somatizacije gde dolazi do transformacije u vegetativnu inervaciju. napetost. doživljaj da niša nema smisla. razdražljivost. stalni oprez i iščekivanje da se nešto loše dogodi.

lupanje. zavisnost od lekova. paralize ( motorni simptomi i deficiti). percepcije. u obliku relativno neasimilovanih ideja. bolovi u ekstremitetima. i nju može mobilisati trauma. palpitacije. slabost. Kada su u pitanj䁵 karakteristike histrionične ličnosti mnogi istiću činjenicu da histrionične osobine verovatno postoje kod svih normalnih ljudi. Kliničke komplikacije ovog sindroma se najšeđće javljaju u obliku ponovllanih operacija. oni se razlikuju po načinu na koji to obavljaju. Njihov nastanak precipitiraju: podsećanje na neprijatne uspomene. 3. sa dominacijom poremećaja svesti i osećanja identiteta. anoreksija. Disocijativni sindromi Ovi poremećaji se karakterišu pojavom simptoma koji nisu u svesnom uvidu ( radi se o defektu mentalne integracije. disocijativna fuga. stanje transa i zaposednutosti. Klinička slika disocijativnog sindroma.. 8. naduvenost stomaka. dispneja. pamćenja i identiteta) pri čemu su delovi Ega rascepljeni od glavnog protoka svesnog. nesvestica. bolovi u grudima. U slučaju potiskivanja stvara se horizontalni rascep i materijal se prebacuje u dinamičko nesvesno. psihička ili fizička trauma. nepodnošenje hrane. umor. poremećaje u centar svog interesovanja. napravilnost menstrualnog ciklusa. poremećaja je veoma kompleksna i polisimptomatska. afonija. zamagljenost pred očima. I ako i disocijacija i potiskivanje predstavljaju mehanizme odbrane kojima se neprihvatljivi sadržaji isključuju iz svesti. Svoj razvoj konverzivni simptomi započinju tiho i pokazuju tendenciju da dugo traju. pa se danas smatra da je većina njih nastala kao posledica dejstva stresa i traume. praćeni brojnim telesnim smetnjama i specifičnim oblicima ponašanja. misli o smrti. ovaj model se koristi kao reakcija na zabranjene Edipove želje za roditeljem suprotnog pola( mobilišu ga konfliktne želje). poremećaji duple ili višestruke ličnosti i prisećanje na emocionalno-traumatske dogadjaje koji dugo istrajavaju u psihičkom. diskinezije ( "napadi"). dismenoreja. Mogu da imitiraju sva medicinska. Disocijativne odbrane imaju dvostruku ulogu: pomažu žrtvama da izmaknu traumi u trenutku kada se ona dešava. 36 . ekonomski problemi. dizurija i drugi.kontrakture. dispareunija.psihogeni poremećaj mišića: afonija. iza kojih najčešće stoji posebna organizacija ili poremećaj ličnosti ( histrionični). odlažu neophodnu razradu traume za kasnije.2. Kod disocijacije. sem toga. paraliza ili pareza i urinarna retencija. želja da se izbegne kazna i konflikti iz svakodnevnog života. ljubav i zaštitu značajnih osoba iz okoline kao i oslobadjanje od neprijatnih i težih obaveza. napadi straha. U ovoj grupi se nalaze: disocijativna amnezija. posebno inteligencije. dolazi do vertikalnog rascepa tako da psihički sadržaji egzistiraju u nizu paralelnih svesti. Simptomi se ispoljavaju dramatično. depresivna osećanja. Razvoj simptoma omogućava obolelom primarnu i sekundarnu dobit. fobije. čudni ponovljeni pokreti položaja tela. svesti. vrtoglavice. udruženi bolovi. a oblik u kom će se one ispoljiti zavisi od snage precipitirajućih činilaca i karakteristika ličnosti. bolovi u ledjima. Primarna dobit se sastoji u tome što se nesvesni sadržaji konflikta ( povezani sa seksualnim i incestuoznim idejama) i dalje drže van dometa svesnog doživljaja( u suprotnom bi bili neprijatni i zastračujući). porodični i bračni problemi uključujući razvode i pokušaji samoubistva. Sekundarna dobit omogućava oboleloj osobi da pribavi pažnju. mlataranje. nerad zbog toga što se loše oseća. psudokonvulzije. pri čemu disocijacija predstavlja odbranu od traume. stalno se ponavljaju u različitim kombinacijama i ne mogu se objasniti organskim uzrocima. Savremena psihodinamska psihijatrija ponovo je vratila disocijativne sindrome. opstipacije. Kao najčešći simptomi navode se: nervoza. s jedne strane i s druge. pseudokonvulzije. hemiplegije i hemipareze. disocijativni stupor. porodični problemi. bolovi u sotomaku. udaranje ( često se pogoršavaju kada se obrati pažnja na pacijenta. Disocijativni simptomi počinju naglo i burno i isto tako završavaju. posebno neurološka oboljenja.halucinacije. plakanje. muka. psihogene konvulzije: tikovi.

tikovi. kad se sindrom razvije ispoljava se u tri oblika ( sa dominacijom opsesivnih misli. koje se iznova javljaju i 37 .. ali neizmeničnih subjektivno odvojenih identiteta i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja. spontane. bizarni pokreti. uglavnom ima uvid u njihovu nelogičnost.u 20%. klinička slika ovog sindroma je specifična i polimorfna. 9. 9. ataksije razlčitog stepena. koje on pokušava da odagna i da im se odupre. disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta sa kontinuiranom egzistencijom relativno stabilnih. pri čemu su granice zahvačenog područja oštre i ne odgovaraju anatomskim intervacionim područjima). vraćaju u svest obolele osobe. analgezija. pa se ta ponašanja ponavljaju u nedogled i iscrpljuju pacijenta. ima otpor prema njima ali im se ne može suprostaviti. dramatičani glasan govor. posebno što se doživljavaju kao besmislene. One su nasilne ili opsene. vrlo neprijatne i uznemiravajuće. pareza. odvratne. Opsesivne misli su ideje. nepodnošljive. Način ispoljavanja opsesivnih misli su raznovrsni. Kao što se vidi. stihovi. To su najčešće pojedine reči. ponavljajuće i neželjene misli koje se nameću obolelom mimo njegove volje i koje on ne može da odagna.1. Dominantno opsesivne misli i ruminacije Opsesivne misli su stalo postojeće.O pojedinim oblicima disocijativnog sindroma neće biti više reći. otvorene amnezije ili oboje). ritualna ponašanja koja se stalno ponavljaju. može veoma dugo da traje). sa jasnom manuelnom nespretnošću. disocijativni poremećaji pokreta i senzibiliteta ( disocijativni poremećaj motorike. veliki histerični napad. i impulsi koji uvek iznova. na stereotipan način. poremećaja. disfonija. maštanja. hiperestezija za bol i dodir. afonija. sa čundnim odgovorima u "stranu". postoji nesećanje za period bolovanja. kombinovani -u 80%. Retko se javlja naglo kada postoji veza sa nekim neurološkim oboljenjem i/ili precipitirajućim stresom. Oboleli od ovog sindroma ih doživljavaju kao sopstvene. vika i plač. veoma su neprijatna i ne dovode do izvršavanja korisnih zadataka. ali bezuspešno. nezavisno od uticaja stresa. Ovakvim ponašanjem oboleli pokušava da se suprostavi. bizarni pokreti i nemogućnost stajanja bez podrške drugih (astazija i abazija). disocijativni stupor.delimična ili potpuna paraliza. hroničan. stanja transa i poremećaja zaposednutnosti. b) Disocijativna konvulzija ( pseudoepilepsija. fraze. ali bezuspešno. U većini slučajeva počinje postepeno. Takodje je karakteristična i tesna povezanost sa depresivnim raspoloženjem. discijativna anestezija i senzorni gubitak ( poremećaji površnog senzibiliteta kao anestezija delova tela. Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakteriše i prisustvo simptoma straha. čija je osnovna karakteristika prisustvo ponavljajućih opesivnih misli i kompulsivnih radnji. profesionalni grč prstiju i šake). pacijent ih opsisuje kao besmislene. dezorjentisan u mestu. c) Ganserov sindrom ( oboleli je smeten. Kompulsivne radnje su stereotipna. d) Višestruka ličnosti ( predstavlja kompleksan. Oni će ove biti samo taksativno nabrojani: a) Discijativni gubitak pamćenja (psihogena amnezija). a svest nije bitno promenjena. ali ih ne prati razdraženje vegetativnog nervnog sistema. poremećaji korordinacije motorne aktivnosti. Opsesivno-kompulsivni sindrom Opsesivno-kompulsivni sindrom je oblik neurotskog reagovanja. vremenu i prema osobama iz okoline. često skaradnog ili besmislenog sadržaja. disocijativna fuga. sa dominacijom kompulsivnih radnji). ali nevoljne i nepromenjive.

Kod ovih osoba dominira uzdržanost i neodlučnost kao stil življenja. Ritualno ponašanje je uvek povezano sa strahom. zatim anakastični poremećaj ličnosti. doživljavaju intenzivan strah. posticaji ili. čekanjem i oklevanjem. ubedjenja. Po karakteru su parazitska. Ukoliko u tome budu sprečeni. Podjednako je zastupljen kod oba pola. visok nivo hostilnosti. Celokupan ritual se odvija po strogo ustaljenom redosledu stvari i traje veoma dugo. Opsesivno razmišljanje predstavlja prisilna razmišljanja koja se nameću obolelom mimo njegove volje. sumnjanja. Opsesivni podsticaji predstavljaju posebno neprijatne sadržaje da se nešto misliili učini. situacije kao što su saobračajne nesreće u kojima se lično povredjuje ili su povredjene njemu bliske osobe. Tourettovog sindroma. dogadjaje. zatim bizarne seksualne odnose ili seksualni čin sa roditeljima. Obsesivna ubedjenja kada su osobe ubedjene da su njihove misli isto što i njihovo delo. Uobičajeno se opisuju kao opsesivna zamišljanja. Strah od smrti često postaje zakonitost življenja. negativna emocionalnost i negativizam temperamenta.anksioznost i strah. na ova ponašanja oboleli troše mnogo vremena i energije. ali je kod žena češće pranje ruku i čišćenje stana. Opsesivna zamišljanja kada obleli često prisilno zamišlja zastrašujuće scene. dete. razmišljanjima o životu i smrti. Opsesivna fobija predstavlja pojavu kada prisilne misli dobijaju fobični karakter. u ono što misle i što rade.3.Oboleli sumnjaju u sve. redom i simetrijom. eksplozivni izlivi ljutnje. dramatičnim doživljavanjima koja su povezana sa prisilom da ubiju suprugu. 9. Kompulzivne radnje preokupiraju obolelog više sati dnevno. Slični fenomeni sreću se i kod trihotilomanije. računaju. Kompulzivnim radnjama osoba poništava svoj strah. Opsesivna sumnja predstavlja jednu od najvažnijih karakterisika opsesivno-kompulsivnog sindroma( OKS). intenzivno strahuje. Strah kao crti ličnosti tretira se kao sklonost ka razvoju straha i predstavlja zajedničku karakteristiku stanja straha i pojednih oblika poremećaja ličnosti. doživljavaju jaku napetost. pak kao opsesivni fobijski strah. bolom i neprijatnošću. Ukoliko se suprostave podsticajima. sumnjom. radi se o posebnom mučnim i neprijatnim. 9.7). vremenom. način kako se hoda.). obavlja i održava ličnaa higijena i sl. Impulsivnost Podrazumeva slabost u samoregulaciji koja se klinički manifestuje kao acting-out ponašanje. strahom. borbom dobra i zla. pa čak i pretnjom. Iz tog razloga oboleli pribegava ponašanju izbegavanja sitacija i mogućnosti da svoju prisilu realizuje. 38 . praćena opreznošću. moralom. što ih preokupira i iscrpljuje. majku. električni uredjaji isključeni. neočekivana i dovode do negativnih emocionalnih reakcija ( straha). Dominantno kompulsivne radnje i rituali kao oblik OPS Kompulsivne radnje su prisilne misli izražene kroz odredjene aktivnosti i od njih se ne mogu razdvojiti jer od njih potiču. Najčešće su povezani sa proveravanjem i brojanjem ( da li je stan zaključan. Ova doživljavanja su praćena izraženom ambivalencijom. u praksi su povezane sa posebnim načinom u obavljaju nekih delatnosti( kao se uredjuju stvari u okolini. Pomente dimenzije su u visok korelaciji sa postojanjem straha. čistoćom i zaštitom od prljavštine.Teme su specifične i povezane su sa: religijom. kombinuju brojeve ili ih ponavljaju odredjen broj putadok ne zadovolje prisilu magičnih broj puta-3. ovi pacijenti broje.iscrpljuju obolelog. razmišljanja. dismorfofobije.2.osoba istovremeno veruje i ne veruje u njihi u toj neizvesnosti i ekstremnoj neodlučnosti. Zajedničko prisustvo prisilnih misli i radnji ( opsesivno kompulsivni poremećaj i opsesivna ličnost) Za obsesivno-kompulsivni sindrom su karakteristične i specifične dimenzije ličnosti: neurotičnost.

osobi se čini da joj se telo promenilo ili da joj više ne pripada. dijareja. takodje. ono što sve opise objedinjuje jeste doživljaj osobe kao da sama sebi nije više bliska i prepoznatljiva ( isti doživljaj može da se odnosi i na okolinu osobe). najkarakterističnija posledica neodlučnosti je opsesivna sumnja. malaksalost i iscrpljenost uz prisustvo i drugih telesnih. poremećaja. gorušica. Kod derealizacije doživljaj nestvarnosti se prenosi na okolinu i objekte u njoj. Neurastenični sindrom ( Morbus Bird) Neurastenični sindrom predstavlja neurotski poremećaj koga karakteriše hronično i onesposobljavajueć osećanje slabosti. Nisu retki ni bezrazložni izlivi besa. U 39 . u potpunosti ili delimićno. Klinički se manifestuje kao teškoća u donošenju odluka. preznojavanje. tako da osoba uvidja da doživljaj depersonalizacije ne odgovara stvarnosti. Pefekcionizam Odražava težnju ličnosti da se postigne izuzetno visok nivo standarda uz prihvatanje veoma strogih samoprocena. napetost i nervoza. posebno u domenu šta odbaciti. trnci po rukama i nogama. društvene procene. stanja straha i somatizacionog poremećaja ili sindroma. umora. Pacijenti se. telesna slabost. Od somatskih smetnji česta je glavobolja. pacijenti se žale da su im popustili živci. Skoro po pravilu su prisutni: razdražljivost. Zbog ovih simptoma pacijenti su zabrinuti za svoje zdravlje. Poremećaj počinje naglo i nekad mu prehodi traumatsko iskustvo. oslabljen apetit.Neodlučnost Prestavlja dimenziju ličnosti koja je u vezi sa impulsivnošću i predstavlja njenu kognitivnu osobinu. 11. Ako se odnosi na kontinuitet sa prošlošću osoba saopštava da više nije onakva kakva je bila ranije. Blisko je povezan i sa socijalnom anksioznošću ili fobijom. Raspoloženje je promenjivo. Definiše se kao sklonost da se bude analitičan i da se traže detaljne informacije kada se donose odluke. medju kojima dominiraju: umor. Kada je reč o telu. emocionalnih i kognitivnih simptoma. laka zamorljivost ili osećaj stalne iscrpljenosti. Klinička slika ovog sindroma je bitno odredjuja polimorfnim simptomima. bolovi u ledjima. Klinički se manifestuje kao preterana briga oko grešaka i tzv.Sindrom depersonalizacije i derealizacije Depersonalizacija je doživljaj osobe kao da je sama sebi nestvarna. kada je u pitanju ponašanje. pa ga ona odnekud posmatra. kada se odnosi na osećanja pacijentu se čini da je izgubio sposobnost da doživljava emocije. Otudjenje u depersonalizaciju zahvata različite aspekte ličnosti. Kognittivno funkcionisanje može biti kompromitovano u smislu teškoća u rasudjivanju i donošenju odluka. Odnos prema realnosti je očuvan. da lako planu i ljutito reaguju na najmanji povod. koji se manifestuje Ego-distonim i zato neprijatnim epizodama depersonalizacije. kao i otežanog upamćivanja. Takodje predstavlja suštinsku osobinu OKS. ponekad na način karakterističan za hipohondriju. žale na: bezvoljnost. dok su ostali simptomi nespecifični i raznovrsni: žarenje ili strujanje u pojedinim delovima tela. Medjutim. Simptomi se veoma često prepliću sa simptomima depresije ili distimije. Ova psihološka sumnja je jedna od tri suštinske osobine opsesivno-kompulsivnog sindroma. 10. vratu. nesanicu. Ova dva fenomena se često javljaju zajedno. Kada je reč o mogućim kliničkim komplikacija ovog sindroma treba naglasiti da najtežu komplikaciju prestavlja prelazak u shizofreniju. Svoje tipične smetnje pacijenti opisuju različito.Sindrom depersonalizacije i derealizacije se definiše kao hroničan ili rekurentan poremećaj. problemi sa varenjem. ono joj se čini strano i automatsko. Ako se odnosi na unutrašnje organe onda se manifestuje doživljajem promene njihovog mesta i veličine.

i skoro po pravilu godinama unazad uzimaju benzodiazepine. abdominalni bol. odnosno erektilna disfunkcija). ne smatraju da im je tu mesto. povratno. poremećajima menstrualnog ciklusa i smetnjama u psihoseksualnom funkcionisanju. a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa ( bolne menstruacije. Somatizacioni poremećaj Osnovna karakteristika je višestruka. poremećaji psihoseksualnog funkcionisanja ( osećaj pećenja u polnim organima i rektumu. Somatizija predstavlja tendenciju da se psihičke tegobe ispolje u obliku soomatskih simptoma i da zbog njih se traži medicinska pomoć. promenama na koži. u kliničkoj praksi najčeđće su žalbe na GIT smetnje ( podrigivanje. koji obično prezentuju nekoliko godina pre javljanja lekaru. nepodnošenje odredjenih vrsta hrane).odnosu na vreme. te da su upadljivo češća u ruralnoj sredini i kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem. delom zbog bojazni da neće biti shvačena. Klasičan pacijent izgleda karakteristično: u psihijatrijske ordinacije dolaze sa brojnim nalazima i izveštajima brojnih lekara. podvrgavaju se brpojnim medicinskim ispitivanjima koja ne otkrivaju medicinske uzroke bolesti a nije retko i da se operišu. Klinička slika ovog sindroma. nepravilni ciklusi. utrnulost. impotencija. promene na koži ( svrab. Utvrdjeno je da ovi poremećaji. Veliki broj neurotskih pacijenata ispoljava raznovrsne telesne simptome za koje nije utvrdjena organska osnova. najveći broj obolelih ima dugu i komplikovanu istoriju bolesti. da je vremenski tok usporen ili ubrzan. regurgitacija. učestalo menjenje telesnih simptoma. mučnina.. bol u toku snošaja. Opis smetnji je slikovit i uvek dramatičan. Doživljaj nestvarnosti često se tumači kao gubitak kontrole i početka ludila. dijareja. u populaciji pacijenata koji se javljaju lekarima opšte medicine 5 do 10%. Simptomi mogu biti vezani za bilo koji sektor organizma. sa puno komparacija. slobodno vreme im je u funkciji žalbi i smetnji i traganjem za novim lekovima i ispitivanjima. poremećaja je veoma kompleksna. žarenje. 40 . Tako neurotski proces prelazi u hronični poremećaj čime menja pacijentov lični i porodični život. povraćanje. kao opšte funkcionisanje. nadimanje. bihevioralne i kognitivne karakteristike pacijenata koji se žale na telesne simptome u osustvu relevantnih medicinskih nalaza. ljuti su jer dolaze kod psihijatra. sindromi počinju pre 30-te godine i da su znatno češći u ženskoj populaciji (5:1). 12. Ove osobe lakše je hipnotisati i pokazuju veću sklonost u korišćenju disocijativnih mehanizama. Kada je u pitanju ovaj sindrom. Svi napred navedeni simptomi kod ovog sindroma su praćeni izraženim simptomima depresivnosti i straha.14%. veliko menstrualno krvarenje. Početak oboljenja povezuje se sa doživljajem emocionalnih problema ili stresom. što izaziva strah. kao da je vreme stalo. ali se najčešće radi o gastrointestinalnim tegobama. koji osoba ne prepoznaje kao uzrok. takvi pacijenti stalno traže dodatna somatska ispitivanja i nisu zadovoljni kada ona pokažu osustvo telesnih uzroka. Somatoformni poremećaji kao neurotski sindrom Somatizacija predstavlja razrešenje neurotskog konflika njegovom transformacijom u vegetativnu inrevaciju. seksualna inferiornost. 12. a razumevanja da nisu somatski bolesni ne prihvataju. Ujedno označava iskustvene. povraćanje tokom cele trudnoće).). a u populaciji bolesnika na neuropsihijatrijskim odeljenjima 9%. što radja neprijatno osećanje izolovanosti. obolela osoba ima teškoću u opisu sopstvenog doživljavanja. Učestalost ovih sindroma u opštoj populaciji iznosi 0. osetljivost i dr. žale se da su kod kuće izgubili interesovanje za njih. nekada su agresivni i dalje postoji obilje telesnih smetnji.1. Česta su prisutna stanja depresivnosti i straha.

opstipacija. GIT-gastrointestinalne i GUgenitourinarne tegobe.3. funkcionalan. jer uvodi obolelog u depresivno stanje. Intenzitet bola prati emocionalno stanje. pasivno-zavisnim poremećajem ličnosti. povišena TA. psihogeni iritabilni kolon. umor. Najčešći klinički način ispoljavanja su: lumbalni bol i cervikalni bol. vomitus ili psihogeno povraćanje. Drugi tip tegoba se ne može objektivizirati i to su neugodne senzacije. a bolesnici se žale na: gubitak apetita. pain behavior. Bol je u centru pažnje obolelog. psihomotorna usporenost. Poremećaj je. i prate ga simptomi simpatikotonije: tahikardija. treba je razlikovati od akutnog bola koji traje kraće od 6 nedelja. Mesto bola se često menja. navest ćemo samo različite kliničke oblike ovog poremećaja: Da Kostin sindrom. Sam tok ovog poremećaja je nepredvidiv. obična glavobolja. 12. 41 . Hronični bol traje duže od 6 meseci. poremećaj apetita. sindrom umrtvljavanja ( ovaj sindrom nije celishodan. midrijaza. Etiološki činioci su isti kao i kod somatizacionog poremećaja. disfagije. retencija urina. zatezanja. opstipacija. Ovaj sindrom je češći kod osoba u srednjem životnom dobu ( četvrta i peta decenija). znatno slabijeg intenziteta. 12. alkoholizmom. hiperventilacioni sindrom. štucanje. dijareja. neurosis gastrica. iscrpljujuće bolove koji su neprecizno lokalizovani. nelagodnosti u abdomenu. dominira kliničkom slikom i u tesnoj je vezi sa njegovim emocionalnim stanjem i dejstvom stresora. a prognoza zavisi od ostvarivanja sekundarnie psihološke dobiti od bolesti. učestalo mokrenje uz osećaj nadutosti. pad tolerancije za bol. a karakter bola ne odgovara telesnom oštećenju i posledičnoj telesnoj disfunkciji. hiperventilacija. nesistematizovanim simptomima. pri ćemu ne postoji pavilnost u grupisanju tegoba. Klinička slika ovog sindroma je karakteristična i specifična. kao što su: tahikardija. i karakterišu ga simptomi parasimpatikotonije: smetnje spavanja. neurosis cardiaca.4. neurocirkulatorna astenija. a ponašanje obolelog je usmereno da pribavi pažnju i sažaljenje.2. već destruktivan. Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema U ovaj sindrom svrstani su funkcionalni poremećaji i subjektivne smetnje bolesnika koje se manifestuju u sferi VNS. celokupno stanje podseća na akutno stanje straha. hiperventilacija. Nediferencirani somatoformni poremećaj Predstavlja poremećaj koji se karakteriše manje brojnim. za razliku od psihosomatske bolesti( kod koje postoji telesno oštećenje). tzv. brahijalgija i tzv. sindroma borba-bekstvo. aerofagija. težine sa stalnim žalbama na jedan ili grupu organa.tj. znojenje.Ovo je prva grupa simptoma na kojoj su objektivni i mogu se registrovati kliničkim pregledom.Kod večine pacijenata je utvrdjena manja ili veća izražena organska lezija koja se povukla ali je zaostalo bolno ponašanje. osećaj nadimanja. Bolesnik se obično žali na nekoliko simptoma ili sindroma. jedni se odvijaju putem simpatikusa ( tahikardija). Klinička praksa pokazuje da se ovaj poremećaj povezuje sa depresijom. a drugi preko parasimpatikusa ( učestale stolice). psihogeni kašalj. svrab. polaksiurija i dr.12. Stalni somatoformni bolni poremećaj Stalni somatoformni bolni poremećaj kao sindrom predstavlja poremećaj koji se karakteriše upornim žalbama na jake. Umesto detaljnijeg opisivanja kliničke slike ovog sindroma. hipermobilnost. malaksalost. radražljivost.

Ono što povezuje sva hipohondrična ponašanja jeste traženje objašnjenja. dismorfofobije. Hipohondriju karakteriše i izvesan otpor pri pokušaju razuveravanja. kognitivnu nepodnošenje neizvesnosti. Hipohondrična osoba oseća da je ugrožena iznutra i da će je telo uskoro izdati. U savremenim psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV i dr) proširuje se broj i vrsta drugih somatoformnih poremećaja. latentna hipohondrija se sreće kod osoba koje su investirale u svoje telo. psihotična depresija). simptomima. koristeći stručnu literaturu. razvod ili neuspeh u karijeri. Kod težih oblika postoji uporna sumnja ili strah da je prisutna bolest. paze da vode zdrav način života. Sumnja u postojanje bolesti predstavlja specifičnu kognitivno-emocionalnu reakciju na stanje somatske neizvesnosti. Poremećaj podjednako pogadja osobe oba pola. zatim hipohondrija kao deo depresije. Često pokušavaju sami sebe da dijagnostikuju i leče.12. psihogeni tik. ovde treba istaći da hipohondrija nije samo neurotski sindrom. psihogeni svrab. Hipohondrija kao neurotski sindrom Hipohondrija se definiše kao preterana okupiranost telesnim funkcionisanjem. a prva ispoljavanja se registruju tokom treće i četvrte decenije. ove osobe se često pdrvrgavaju brojnim i nepotrebnim pregledima i ispitivanjima. Preokupiranost bolešću čini pacijenta nesposobnim za funkcionisanje. Što su telesna zbivanja kojim je okupirana manje jasna. somatiužzacionih poremećaja. obsesivno-kompulsivnih poremećaja. a često traže posebnu pažnju od drugih. Pri tome je teško. telesnim zdravljem. pošto je hipohondrični sindrom po pravilu hronične prirode uz velike oscilacije u intenzitetu tegoba kod oko dve trećine pacijenata. nepokolebljivim ubedjenjem u postojanje bolesti. Ovaj sindrom je obično prebojen i drugim elementima psihoze( pacijent veruje da je oboleo od raka jer ga truju kancerogenim materijalom). 13. Učestalost u opštoj populaciji je izmedju 1% do 5%. uz prisutan bizaran karakter (sch. ključna je odlika hipohondrije i dovodi do somatske neizvesnosti. ali ne i nemogućnost da se takve osobe razuvere da ne boluju od te bolesti. Ne ulazeži u precizna nabrajanja ovih poremećaja. poremećaj sumanutosti. a ne lečenja.5. Redja su tzv. zdravljem i bolešću. to osoba više brine. a reakcije na razuveravanje su različite ( ljutnja ili samo naizgled odbijanje da se razuvere). njegovim funkcionisanjem. negovanje smrtno obolele bliske osobe. Hipohondrija se može pojaviti u sklopu procesa tugovanja i tokom oporavka od životno ugrožavajuće bolesti. ovde želimo da navedeno još samo neke od njih: globus histericus. ali im to ne umanjuje sterpnju ili sumnju. Primarna hipohondrija se retko dijagnostikuje gde je prevalencija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 2 7%. preterana preokupiranost telom. psihogeni tortikolis. već se sreće i kod psihotičnih pacijenata u vidu hipohondrične sumanutosti koja se karakteriše čvstim. Dijapazon ispoljavanja hipohondrije je veoma širok. Slična je sitacija i sa tzv hipohondričnim paničarima. Povod za pojavu straha i sumnji nekada je smrt u bliskom okruženju. Hipohondrični pacijenti pridaju veliki značaj svojoj medicinskoj dokumentaciji. Početku poremećaja prethode traumatska iskustva ili nepovoljni životni dogadjaji kao što su teška bolest ili smrt u porodici. Emocionalnu komponentu čini strah od smrti. Drugi somatoformni poremećaji U dosadašnjem izlaganju naveden je veći broj somatoformni poremećaja. psihogena dismenoreja i škrgutanje zubima ili bruksizam. Sekundarna hipohodnrija je češća. prolazna hipohondrična stanja i/ili simulacija. uredno je sredjuju i donosse na preglede. telesnim simptomima ili bolestima. što je u vezi sa patološkim strahom da je osoba obolela od neke ozbiljnije bolesti ili sa sumnjom da je teška bolest već prisutna. nekih poremećaja ličnosti. trude se da steknu savršenu kondiciju. 42 .

pre svega "juriš na neprijatelja". Dinamička je pretpostavka da se radi o akutno nastalom strahu od kastracije zbog pretnje gubitka visoko narcistički investiranog objekta kao što je penis ( znaći. 1. 7.14. Latah je kulturološki neurotski sindrom koji najviše odgovara disocijativnom( konverzivnom) poremećaju. a glavni patoplastični činilac borbenost. poremećaj nastaje zbog pogrešnog narodnog verovanja i zabluda). Dhat sindrom ili spermatoreja je kulturološki neurotski poremećaj.Koro je psihogeni poremećaj koji se karakteriše naglo nastalim paničnim strahom u čijoj osnovi leži verovanje da će se penis muškarca odnosno labija žene vratiti u stomak i da će zbog toga nastupiti smrt. straha od pogleda drugih. Specifični neurotski kulturološki sindromi Odavno je poznata veza izmedju kulture grupe ljudi i učestalosti ispoljavanja neurotskih poremećaja. 2. Glavni patogeni činilac bila je težnja za priznanjem. 6. Ovaj sindrom često se udružuje sa afektivnim poremećajima. Teško je reći zašto prodorni pogled ima tako univerzalno značenje sresa ( moguće je da se radi o pokretanju osetljivih i intenzivnih transfernih reakcija. preokupacijom da manjak toplote odredjuje vitalnost. Frigophonija ( pa-ling) predstavlja oblik opsesivno-kompulsivne neuroze koji se karakteriše prisilnim strahom od hladnoće. Specifični neurotski kulturološki sindromi u nas uglavnom se odnose na još uvek prisutna narodna verovanja u magije. mlade. da mogu dovesti do psihičkih poremećaja. 4. Ovaj sindrom su karakteriosali psihogeni napadi histeričnog tipa u kojima je prikazivana hrabrost i borba. neurotska reakcija koja je najviše ličila na disocijativno-konverzivni sindrom. 3. a kultura na njihovo psihičko oblikovanje. socijalne fobije tj. strah od vetra i opsesivna potreba da se obuče nekoliko slojeva odela radi zaštite od hladnoće. Ovaj heterogeni sindrom je vrmenom podlejen u tri grupe: psihopate i histerike preosetljive osobe koje reaguju abnormalno naročito na strah i nezadovoljstvo. Kliničare je oduvek interesovalo da li uticaju kulture dovode do nekih specifičnih oblika neurotske psihopatologije kojom se malo bavi naučna psihijatrija ( folk syndroms). u ovu grupu poremećaja danas se svrstava i tzv ratna neuroza Jugoslovena koji se javlja za vreme II Svetskog rata kao psihogena. koje se sreće kod mladih. stanje straha. nastanak i razvoj poremećaja povezuje se sa verovanjem da gubitak sperme predstavlja rasipanje materije što škodi zdravlju i životu uopšte. Klajn H takodje. veoma anksioznih osoba. Susto je kulturološki sindrom koji odgovara stanju straha nastalom zbog verovanja da nije došlo do iznenadnog delovanja crne magije. vračanje i sl.Kajak angst syndrom smatra se nacionalnom bolešću Eskima koji žive na Zapadnom Grelandu. Urokljive ili zle oči predstavlja kulturološki poremećaj koji ima osobne fobičnog poremećaja. što dovodi do gubitka duše obolelog. Odgovara paničnom poremećaju kod zapadnih civilizacija i javlja se kod muških osoba starijih od 18 godina. defanzivni napadi bili su izazvani depresivnom napetošću gde se oboleli rasterečivao teško podnošljive napetosti i 43 . praćenog razvojem straha od nesreće u uslovima usamljenosti. Ljudi utiću na stvaranje kulture. ovaj sindrom razvrstava na tri oblika i to: demostrativni napadi u cilju isticanja zasluga u ratu prikazujući podvige i stradanja. Navodi se i kao specifična neuroza vojnika sa borbenom i ratničkom predispozicijom u posebnim uslovima partizanske borbe čiji su odredi prerasli u regularnu vojsku. ili je to urodjeni strah ljudi). infantilne i primitivne osobe koje su videle napade kod drugih i grupu koja je simulirala napade jer je shvatila da je to način ostvarivanja dobiti. 5. najčešće kineza i Malezijaca. pretpostavlja se da je uzrokovan senzornom deprevacijom kod lovaca na foke. ili bacanje čini. 8. javlja se kod osoba nižeg obrazovanja i slabije psihološke organizacije i pripadnika primitivnih društava. Ovde ćemo ukratko navesti najčešće sindrome koji se navode u stručnoj psihijatrijskoj literati. Sindrom straha od vožnje kajakom jednosedom.

poremećaja postoji mnogo pacijenata sa veoma teškim oblicima neuroze i/ili lakši oblici psihoza kao i raznovrsno kombinovanje neurotskih i psihotičnih simptoma kog istog pacijenta. kasžnjavao sebe putem identifikacije sa žrtvom i tendencioni napad koji su za cilj imali ostvarivanje neke psihološke dobiti. Tako i među "malim" bolestima može da se javi nepovoljan tok i dugo trajanje. Kod nekih pacijenata se javljaju predvidljiva i nepredvidljiva pogoršanja. Jatrogeni neurotski sindromi (Jatrogeno uslovljena neurotska regovanja) Dve grupe činilaca: egzogeni i endogeni. bolesnici napadju svoju okolinu. opšti psihomotorni nemir je pojava koju često srećemo kod mnogih dijagnostičkih kategorija u psihijatriji. bez povoda. lako mogu postati žrtve ovakvog neprimerenog ponašanja. Stoga tačna dijagnoza bilo kog od ovih entiteta ne određuje prognozu bolesti iako su većinom moguća kvantitativna i kvalitativna poboljšanja simptomatologije. Za potpunije značenje simptoma i toka bolesti i za dobru diferencijalnu dijagnozu neophodni su mnogi podaci iz lične i porodične anamneze. Ova često dramatična stanja vidaju se kod pacijenata u toku naglog izbijanja prvog psihotičnog šuba. Sindrom psihomotornog nemira ( Stanje ekscitacije-motorna i psihomotorna uzbudjenja. I u grupi neurotskih sindroma. superponirana psihoza na početne neurotske simptome. dok kod manjeg broja dovode do tipičnih reakcija straha. ne mogu se svesno kontrolisati i nesrazmere u situaciji. neurotski simptomi na primarno psihotičnoj osnovi. Preosetljive. kod hroničnih psihotičara. 17. kod paranoidne ili katatone 44 . Pošto i neuroze mogu biti teške bolesti. bez kritičkog mišljenja i sposobnosti kontrole emocije. nezrele. viču. sugestibilne. fizički nasrću na prisutne. neurotske tegobe kao nastavak ranijih psihoza. kao i iz aktuelne socijalne situacije.U širem smilu reči. Neurotski sindromi sa psihotičnim znacima i simptomima i obrnuto Kada je u pitanju klinička razlika između neurotskih i psihotičnih poremećaja treba istaći i činjenicu da je neprihvatljiva podela na "male. sem mjogućnosti povredjivanja bolesnika i okoline. Svi ovi činioci kod velikog broja ljudi izazivaju osećaj nelagodnosti. 16. realno ugrožavaju socijalnu sigurnost. psuju. npr. Ovakva opasna stanja. ili povremeno. demoliraju.branio se od nesvenog samooptuživanja. ni kvalitativna promena simptomatologije psihoze neurozom ne označava samo po sebi poboljšanje. idući ponekad prema potpunoj hroničnosti i invalidnosti. a odlikuje se iznenadnim psihomotornim ispadima. Često puta. U kliničkoj praksi sreću se različite mogućnosti toka i ishoda kod nekih neurotskih stanja: neuroza sa psihotičnom pojavom u njenom pogoršanju. 15. neočekivano. pokreti) sa istivremenom ekscitacijom večine ili čak svih ostalih psihičkih funkcija. lake" psihijatrijske poremećaje koji se odnose na neuroze i "teške" koji se pripisuje psihozama. koje su velikog intenziteta. nesamostalne i zavisne osobe. agitiranosti) Pod "psihomotornim nemirom" podrazumeva se ekscitacija motoričkih funkcija (kretanje. zagadjenosti okoline i hrane. Ovde su posebno interesantna grupa egzogenih činilaca: stalne rasprave i pretnje atomskim ratom. nadgrađena. ukazivanje na pogubnost radioaktivnosti. vredjaju. zadovoljavao svoju potrebu za osvetom. Kao što je već ranije navedeno i ovde ističeno da se u praksi mogu smenjivati u toku razvoja psihijatrijske bolesti iz obe navedene grupe ili mogu postojati istovremeno u određenoj fazi bolesti. pušenja. gde. lome. razbacuju predmete od vrednosti.

Danas se u stručnoj literaturi i kliničkoj praksi veoma mnogo diskutuje o pojamu vulnerabilne ličnosti. ogranićen broj abnormalnosti. Čitavim ponašanjem ostavlja utisak bolesnika opasnog po oklinu. narkomanije i tabletomanije. ili redje o ozbiljno narušenom tzv. potencijalna ili manifestna agresivnost. užu i širu socijalnu sredinu. uunemirenih epileptičara. Takodje je veoma karakteristično ponašanje pacijenta. prepsihotični sindrom Poslednja dva sindroma koja su uključena u prventsveno neurotske često puta mogu da budu prodromalni. psihofiziološkom. aktivni ili pasivni negativizam. radi se o nekom deficitu. hospitalizaciju. odnosno značajan pad efikasnosti. hoda.shizofrenije. On je u stalnom nemiru. agitirane depresije. neurofiziološkom. prvi epizodu shizofrenije. aktivnosti. U ostale simptome spadaju: halucinacije. bizarnost. akutnog napitog stanja i mnogih drugih. socijalno prihvatljivo ponašanje pojedinca. Psihološka i psihopatološka osonova navedenih simptoma je u poremećenoj pažnji. blagom depresijom. apstinencijalnih kriza kod alkoholizma. manije i maničnih sindroma. izrazito je napet. Pojednostavljeno rečeno. Zbog toga opšti psihomotorni nemir ne može da nam služi kao validan putokaz u terapiji. može da ispoljava ponašanje halucinanta. ne prepozna. uznemiravaju porodicu. galami. iluzije. medjunavedenim dijagnostičkim kategorijama teško bi mogli pronaći dve takve koje se mogu lečiti na isti način. Navedeni znaci. okolina. redje reaguje gnevom ili pokušajem da prekine razgovor. B) PRETEŽNO PSIHOTIČNI SINDROMI 1. neurohemijskom poremećaju. gestikuliše. Ovde su mnogo važniji podaci koje daje porodica. prepsihotični sindrom. sem kod veoma snažnih afekata koji dovode do suženja svesti. zrelo. socijalna izolacija. ukoliko to učini . arogantnost. shizofrenije. nego "traženje" po svaku cenu za nekim od tipičnih simptoma ili sindroma. patološkom zaokupljenošću sobom. ubrzo ustaje. Ovaj pojam prosto ukazuje na prisustvo vodećih psihopatoloških sindroma karakterističnih za psihozu: halucinacije. eretičkog ponašanja mentalno retardiranih osoba. Postoje i drugi rizični faktori značajni za pojavu prepsihotičnog sindroma ili autne psihoze. simptomi predstavljaju značajnu razvojnu fazu poremećaja. sa generalizovanom anksioznošću. saradnju. pomoć značajnih osoba u koje pacijent ima poverenje. ali se u praksi ovo stanje često previdi. bilo da je reč o genetskoj predispoziciji. konfuzno-delirantnih stanja. posebno kod mladih. na pr. Ukoliko prihvata razgovor veoma brzo verbalizuje svoje doživljavanje straha. vulgaran je. manirirano i bizarno ponašanje). razne sumanutosti. odbojnost ili neprijateljski stav prema oklini. stuporozno ponašanje. nepovoljnom delovanju stresa. psihomotorna retardacija ili katatono. Stoga je korisno da iz praktičnih pre svega terapijskih razloga izdvoji sindrom psihomotornog nemira kao poseban entitet koji je najčešće karakterističan za početnu. Dominantne simptome čine izraženi motorni nemir pračen gnevom ili strahom različitog intenziteta. viče. koncentraciji. naročito ciljanoj. na pr.i sl. terapiju. razdražljivost i/ili posebna osetljivost i dr. Potrebna je hitna i neodložna pomoć lekara i drugih stručnjaka. b) nerad.O sopstvenom strahu ne govori ništa ili to čini veoma retko. pokušava da napusti ordinaciju. dobra procena psihološkog stanja. impulsivnost. manja količina 45 . zloupotrebi različitih psihoaktivnih supstanci i slično. opštem zdravstvenom stanju. Orjentacija je očuvana. postoji period od nekoliko nedelja ili meseci. izbegavajuće ponašanje. akutni/ili prolazni psihotiični poremećaj. Prodromalni. odbija da sedne. Pojam psihotičnosti u novijim klasifikacijama javlja se kao pogodan opisni termin kao. odbija komunikaciju. Pre pojave tipičnih simptoma. kada se javlja više nespecifičnih simptoma: a) gubitak interesovanja: izbegavanje društva. Ovi simptomi nisu tipični za zdravo.

jasno je da će efikasna terapija u prodromalnoj fazi sprečiti razvoj akutne epizode i tako sprečiti lečenje u akutnoj fazi kao i u fazi terapije održavanja. ali postoje šanse da oni mogu biti prepoznati kao prodromi shizofrenije. jedinice za operaciju katarakte.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom. npr. stanje mentalne konfuzije) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma. delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. da li farmakološka i psiho-socijalna intervencija u ovom periodu bolesti može biti efikasna. odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze. obično je duže po trajanju. kratka analitička psihoterapija i porodična terapija. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja. gubitak ili nesposobnost da se razvije adekvatan interes u sferi seksualnosti. Postoje brojni dokazi da se početne karakteristike shizofrenije prisutne tokom ovog perioda. centri za opkotine. Pošto su uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita. za shizofreniju. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine. naglašene teškoće sa pažnjom i koncentracijom. ali za kliničke potrebe uzima seda ove karakteristike nastaju nekoliko meseci do nekoliko godina pre početka psihoze. velikom depresivnom sindromu. I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. Za razliku od delirijuma. sa insomnijom. psihomotorno su uznemireni. naročito u porodicama sa pozitivnom psihotičnom anamnezom.lekova. košmari. metod savetovanja ili primena drugih suportativnih metoda. urgentna traumatologija. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem).obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana. terapija u ovoj fazi evolucije shizofrenije biće od krucijalne važnosti. povećana 46 .magijsko mišljenje. ili doživljavaju iluzije. centri za hemodijalizu. populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom. Kada je reč o prepsihotičnom sindromu posebno je važno utvrditi : 1. smanjenje školske i/ili profesionalne efikasnosti. Tokom ovog perioda ovi pacijenti ispoljavaju neke od simptoma shizotipalnog poremećaja ličnosti. npr. Ovaj sindrom veoma često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost. blago bizarno ponašanje. Pacijenti sa ovim sindromom su zbunjeni. ritualno ili socijalno neprihvatljivo ponašanje. Epizoda delirijuma. dehidrirani.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. centri za intoksikacije. U lijazon. Pošto su danas dobro razvijeni brojni biološki testovi (markeri) za identifikaciju osoba sa povećanom vulnerabilnošću za razvoj. npr. Navedene činjenice i argumenti posebno se odnose na prodromalnu fazu kod shizofrenih psihoza. Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom. osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS. haluciniraju. shizofrenije. da li je korist od terapije o ovoj fazi veća od rizika primene odredjene terapije. uzimajući u obzir da odredjeni procenat osoba koje bi bile lečene ne bi razvile shizofreniju i ako ispoljavaju shizotipalne simptome i imaju snižen nivo socijalnog i intelektualnog funkcionisanja. Već je napred navedena naglašena iritabilnost. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. 2. Ovi simptomi nisu specifični. razdražljivost. zatim kod stanja agitacije u maničnom. dezorjentisani. i 2. koje se čak može javiti još u najranijem detinjstvu.

cikloserin. najčešće vizuelnim. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom. katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. nalbufin. mefloquinu.narkotici. depresije. dietilpropion. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate. doxapram. Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. aminofilin. penicilinu. kanabis. teškoće da zadrži pažnju i obmane. lutaju okolinom. ranitidin. chlorokvinu. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti. metildopa. klometiazol. carbamazepine. butorofenoni. senzitivni nalaz. lidokain. nikotin. phenitoin. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici. tramadol. metilprednizolon. chloramphenikolu. lysudril. disopyramid. atropin i kapi hematropina za oči.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin. famotidin. Suicidalni sindrom 47 . hidroksihloroquin. Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol. diuretici. amilorid. spirnolakton. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma. viloxazin. nabilon. cikloserinu. risperidon. antiholinergici.c) poremećaji ponašanja su različiti. trazodon. hipervigilnost. atenolol. glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". clartihromicinu. sodium valproat . benzodijazepini. nalbulphin.anksioznost. digoxin. prokainamid. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. papaveretum. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. barbiturati. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija. plitkog ili labolnog afekta. interferon. primidon. misoprostol. transdermalna primena skopolamina. baclofen. piperazin. litium. cimetidin. ethoszyimid. methixene. mianserin. naglo obustavljanje clozapina. Akutno konfuzno stanje. kokain. kortikosteroidi. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. phenelazin. paroksetin.beta blokatori. clonidine. MAOIs. selegilin. penilpropanolamine. indometacin. barbiturati. izonijazidu. b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama.neki bolesnici su mirni i povućeni. streptomicinu i sulfonadidi. meprobamat.amantadin. rafamicinu. disfazije. sulindak. mexilitin. ciprofloxacinu. Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. salicilati. fenoprofen. Disgrafija je posebno važna kao rani. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena. lodoform. "sindrom zalaska sunca". triciklici. bromokriptin. bromidi. disulfiram. sumanutim idejama. Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga. klometijazol. pregolid. levodopa. fenotijazini. ibuprofen. zatim mesta i na kraju prema sebi. hipoglihemici. teofilin i triamicinolol 3. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti. . Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. hydralazin. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. cefalosporinima. antiholinergici. benzodijazepini. ganciklovir. cafein. naproxen. fluoksetin. katetere. intoksikacija aspirinom.

alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima. U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5. Akutna psihotična depresija karakteriše se visokim stepenom anksioznosti. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti.J. kada je reč o faktorima rizika takodje. Kada su u pitanju pojmovi agresija. promena u medicinskom stanju. početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova. tj terminima i pojmovima agresije. nihilizmu života i sl. Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama. schizofrenija. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak. 4. tj. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja. povečana beznadežnost.biološki faktori. kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija. Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika. tehnike vodjenja intervjua.A. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj. neki oblici poremećaja ličnosti.psihološki faktori ( impulsivnost. psihomotornom agitiranošću i sumanutim depresivnim sadržajima o ekonomskoj propasti. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti. Ovaj problem je tema posebnog predavanja. 3. prethodni pokušaji suicida.Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika. naglo poboljšanje depresivnog stanja i c) Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja. ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji). stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u 48 . nerealna očekivanja).2. medicinska anamneza.socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva. i sar.Posebni psihijatrijski Flaherty. za ove termine. elastično. treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom. Čini se da se pomentuti termini previše slobodno. Ovde preti i najozbiljnija opasnost od suicida. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti. alkoholizam. kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše. U ovaj sindrom u užem smislu spada i stanje agitirane depresije.porodična anamneza. saopštavanje namere drugim osobama. procena i eliminacija rizika. skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju. zavisnost. demografski faktori. sužavanje intelektualnih moći. 4. pa i proizvoljno upotrebljavaju.altruističko i egoistično samoubistvo) .

narcistička. 4. odbrambena. mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe.odredjenom vremenskom intervalu. a u prvom redu iz dva osonvna: 1. zatim zbog neurohormonalnih( npr. revolucionarna. U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti. čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa). testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. posencefalitična stanja. energičnosti i uopšte aktivnosti. instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji. 5. Instrumentalizovana agr. heteroagresivna agresija i dr.sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. komformistička. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost. neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp. lečiti i prevenirati. a na telesnom planu bolom. begžnigna agresivnost". temporalna epilepsija. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja. Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju. favorizovati. vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora. kolektiva. ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati. zajednice. sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. U smislu tendencije ka preduzimljivosti. Sindrom autoagresije Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. iz mnogo razloga. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja 49 . S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. McDougal).1. One se medjusobno svakako ne isključuju. jedinice. Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručno-naučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju. izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5. moralno adaptivnog ponašanja. nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. povredom: sakaćenjem ili samouništenjem. intenciona. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. U smislu tendencije za dominacijom. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. depreivacijom. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. afirmativna. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. čime se izjednačuje. grupe. tj. bolom i uopšte širokim spektrom draži. sistemska. agresija pohlepe. koji neki autori upotrebljavaju ( M. 3. u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva. desktruktivna. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina. klase. Ova prva može da se izazove frustracijom. 2. Levine). U smislu incijative i incijativnosti. klžulture. U smislu tendencije za destruktivnošću. Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne .autoagresiva. premenstrualna faza kod žena).

abuzusi lekova i dr). 5. Klinički je značajan i raptus epileptičara koji karakteriše.funkcija. 5. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše . Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1.Agresija kod pojedinih nozoloških. Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije. intoksikacije. katatona pomama se dešava kod bolesnika u toku katatone shizofrenije. Halucinatorna doživljavanja i agresija. Paranoidnost i agresija.2. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji . pojedini poremećaji ličnosti i itd. neverbalne komunikacije. psihosomatske bolesti). Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga. pojedini epileptični poremećaji.hronično vegetativno razdraženjeprebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega. empatije. Eretični sindrom i razdražljivost mentalno retardiranih osoba kao oblik heteroagresije 50 . 5. sumračna stanja i pojava patološkog afekta. 2. katatone pomame Iznenada bolesnik iz stanja ukočenosti ( stupora) zapada u stanje motorne promene. Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja). ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena. asketizam.2. motivi izbora poziva. bipolarnih afektivnih. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti. Sindrom raptusa. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza. brutalni nemir. nesvesno prouzrokovani udesi. Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". 5. Procesi se odvijaju u nesvesnom.destrukciju u vidu telesnog oštećenja. opasno koliko po pacijenta. koji se odigrava na uskom prostoru.raptus procursiva. sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama.dobrog razumevanja transfera. U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa. alkohola. acting-out ponašanja. što izlazi iz okvira ovog izlaganja. automutilacijom). kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. takodje. Otada kontrolu. kada postaje veoma opasan za svoju okolinu. neurotske forme autoagresije. toliko i za okolinu. 3. naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija. bizarnom i stereotipnom motornom nemiru. Reč je o veoma opasnom stanju u toku izmenjene svesti epileptičara. tzv. suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti. saopovredjivanje.2. psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid.svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći. Izražava se u brutalnim atacima. pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno. Prosesima introjekcije. Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije.2. 4. sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom"). Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. kontratransfera.1. 6. praćen bespomoćnim trčanjem.

Psihičku ili emocionalnu zavisnost je teže definisati. a. Povremeno se nadovezuje izrazit motorni nemir koji predstavlja poseban problem za porodicu i životnu sredinu. percepciju i svest. radi se o brojnim kliničkim. tzv eretizma. tabletomanija. zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju klasične nazive u stručnoj literaturi. Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim uzimanjem prirodne ili sintetske droge. posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina. Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti koje odgovara 51 . lagodnosti. od habitacije i/ili abuzusa. nozološkim entitetima sa polimorfnom simptomatologijom. opijatskih analegetika. Ode ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinažžencijalnih sindroma vezano za pojedine vrstei /ili grupe psihoaktivnih supstanci (PAS). Mnogo češće se koriste pojomvi kao što su: toksikomanija.narkofilije kao česta navika da se povremeno posegne za nekom drugom. Termini kao što su narkomanija. tako i za društevnu zajednicu u kojoj on živi. a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga. u koliko se (PAS) ne uzima. Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom redu psihoaktivnih lekova. prijatnosti. kofeinizam i dr. kao i od framkoloških i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala. Priroda ovog sindroma nije samo psihička nego i somatska. Ovaj fenomen tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. nikotinizam. u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim sindromom. toksikomanija. eufomanija. Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje PAS od koje je pacijent postao zavistan. Ovaj znak je veoma bitan i karakterističan za bolesti zavisnosti. Fizička zavisnost se ne javlja u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance.Kod mentalno retardirane dece i starijih osoba ( adolescenti. alkoholizam. koju redovno prati povišena tolerancija. Narkomanije ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili hroničnog trovanja. odnosno izbegavanja neprijatnih efekata. osobe srednjeg životnog doba) javljaju se karakterne izmene u formi pojačane razdražljivosti. Sa kliničkog aspekta je važno razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti. nikotinizam. antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo osećanje nelagodnosti. odnosno koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. žudnja za stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja olakšanja. štetnog kako za pojedinca. O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja psihoaktivne supstance na organizam. Definiše se kao stanje adaptacije na PAS. odnosno postigao prvobitni efekat. C APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI U ovom poglavlju nećemo se detaljnije baviti svim aspektima bolersti zavisnosti. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja. a karakteristike simptoma i znakova apstinencije zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti. zavisnost od psihoaktivnih supstanci. zloupotreba droga. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka hemijska supstanca koja alterira raspoloženje. politoksikomanija. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom. i ona zahteva uzimanje sve veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma (withdrawal syndrom).

Zbog infekcije i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma.računati na 2. dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati. naloxon i dr). Treba posebno naglastiti da kod barbituratne zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći. a nemaju opasna adiktivna svojstva ( metadon. relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne pojave. Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon prekida uzimanja droga iz ove grupe. hlorpromazin). morfin i dr. c) halucinogeni i d) produkti Cannabis sative ( hašiš. Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS: a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje spadaju analgetici. oksazepan i dr ). Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost koja je slabije izražena nego kod barbiturata. grčevi u stomaku. Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. malaksalost.) jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge. Ponekad se pored metadona može davati diazepan ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr.Posle porodjaja ovakvo novorodjenče je uznemireno. naročito su složeni i opasni kod opijuma i njegovih derivata ( heroin. anksiolitici i sl.periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti" Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti. preznojevanje.). heroin. nesanica. pneumonia. psihotropnih agensa i trankvilizera. prijatnost. Ovde se takodje. Skoro da je nemoguće pobrojati sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost. odnosno druge opijatske derivate. proparanediola (Meprobamata).. marihuana i dr. zato što tolerancija raste veoma 52 . tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo funkcionisanje. široke zenice. depresivno raspoloženje. Ove posebno istićemo značaj glutetimida ( Dorlden). kardiovaskularni poremećaji. odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije.bromazepan. benzodijazepini sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam. Apstinencijalni sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan. povračanje i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću. hipnotici. što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja. nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti. 1. U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum. Njihov nagli prekid izaziva karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon prekida uzimanja medikamenta. Javlja se uznemirenje. Ovde traba istaći da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i oboljenja ( hepatitis. tbc. sedativi. Ono što je krakteristično danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i sredstava koji se danas zloupotebljavaju. Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa. Zbog toga se u kliničkoj praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili sličan farmakološki efekat kao i opijati. koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove psihičku ili fizičku zavisnost. b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda. Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije. U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi. može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje. prolivi. pa čak i metadon.

generalizovani epileptiformni grčevi. Sindrom je mnogo češći u adolescentnom i ranom zrelom životnom dobu ( učenice srednjih škola i studentkinje). psihosocijalne. arterijska hipertonija. Ovaj tretman je veoma sličan kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se vidja posle prekida uzimanja opijata. Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. nakon koji sledi nesanica. Zanimljivo je da je prvi zapaženiji članak o PMS napisala čuvena Karen Horney. a 3% do 5% ispunjavaju sve relevatne dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični sindrom. praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta. premenstrualnom napetošću kod žena i dr. Premenstralni sindrom Brojna istraživanja potvrdju da se kod velikog broja žena u generativnom periodu javlja premenstraulni sindrom i to od 36% do73% žena. VI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI VEZANI ZA ŽIVOTNO I GENERATIVNO DOBA Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečijem. slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično. koji više poznajemo kao vrhunskom psihoanalitičara. odnosno pojavu psihotičnih sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD. adultnog. To se odnosi pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata. Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin. 3. halucinogeni i dr) Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin. sumanutim idejama i dr. dalje. Ovaj sindrom opisao je američki lekar Dr Rbert Frank 1931. Medjutim druge komplikacije kod ovih droga premda su reteke䀬 ali su zato vrlo opasne. jer su veoma uznemireni i agresivni. poremećajima ličnosti. halucinogeni i sl. srednjeg životnog doba. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. Suzbijanje apstinencijalnog sindroma. Ponedak se u toku apstinencije. Večina 53 . PSIHOTIČNI SINDROMI U TOKU GENERATIVNI FAZA KOD ŽENA 1.brzo. niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. a psihotično stanje trećeg do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog sindroma. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje.godine i on se od tada i koristi u stručnoj medicinskoj literatur. izazvanog prekidom uzimanja barbiturata. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv. izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci. Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu hospitalčizovati. hipertermija. uznemirenost i zaplašenost. psilocibin i dr). Na kraju dolazi do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim halucinacijama. kriznim i stresnim situacijama. blefaroklonus. 1.1. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine. i traje l4 i više dana. traje obično 2 do 3 nedelje. nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim potencijalom. javlja depresija koju treba lečiti.. Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena. Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost. Epileptički napadi se javljaju obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana.

1. psihoze u toku klimakterijuma i veoma retke psihoze tokom menstrualnog ciklusa gde preovlađuje više premenstrualna napetost nego psihotične reakcije. "povratnoj" psihozi. Prave psihoze u toku tih generativnih faza kod žene nisu retka pojava. Nije utvrdjena sigurnija veza izmedju PMS i drugih psihijatrijskih poremećaja. Ranije su se ove psihotične reakcije nazivale hipo i hiperfolukularne psihoze Danas se koriste veoma pouzdane rajtnig skale sa 15 do 20 znakova i/ili simptoma koji se procenjuju i evaluiraju u odgovarajućim savetovalištima. potreba za odmorom. vrtoglavica/ nesvestica. Sva ta stanja mogu biti prvenstveno razni neurotski poremećaji 54 . amalgam više simptoma različito kombinovanih i koji odgovaraju na različite forme lečenja i koji se dovode u vezu sa PMS. ginekologa. psihomotorna usporenost. Psihotični sindromi u toku trudnoće i postpartalnom periodu U toku trudnoće odigrava se čitav niz promena u organizmu žene koje su vezane i za mnoga posebna doživljavanja. Pored poslednje već pomenute dekade posvečene mentalnom zdravlju žena. cikličnoj. periodičnoj. poremećajem sna. PMS nije jedinstven. bolovi u dojkama. Baš zbog toga što se smatra da su to fiziološke faze kroz koje prolazi ženski organizam. Isto tako se u kliničkoj praksi sreće velika grupažena koje pate od akutne psihoze i koje su hospitalizovane u premenstrualnoj fazi. već je sastavljen od velikog broja odvojenih premda povezanih nizova i/ili kompleksa simptoma. Na sreću samo mali procenat žena pati od psihotičnog stanja koji se javlja u periodu mentraualnog ciklusa. posle porođaja i u toku puerperijuma. dobitak na težini. Ovde posebno naglašavano sledeću grupu psihotičnih stanja: psihoze u toku trudnoće. psihijatra i lekara opšte medicine o ovom problemu. traži se pomoć lekara. nedinamička slika. oplođenja. muka/povračanje. sa osetljivijim halucinacijama. napetost. Utvrdjeno je takodje da žene koje se žale na PMS u premenstrualnoj fazi mogu da reflektuju na veći stepen stresa. Sindrom pretežno čini veća grupa psiholoških i psihijatrijskih simptoma ( promene raspoloženja. glavobolje i oslabljeni impulsi. Tek onda kako intenzitet tih poremećaja postane takav da se i okolini čini kao nešto "nenormalno".2. laktacije i involucije. Neki autori navode veoma veliki broj znakova i simptoma. što čini ove osebe i ostljivijim prema fiziološkim dogadjajima premenstruma. Ovde naročito prevaliraju različiti shizofreni i shizofreniformi poremećaji. bol u ledjima. plačljivost. povečana želja za motoričkim i drugim oblicima opuštanja koji blede sa prestankom menstruacije.. Izmedju dva ciklusa naročito se smatra patognomoničnim pri period za psihotični recidiv i koji se izgleeda značajno smanjuje u drugoj vremenskoj polovini. čak 150. mnogi poremećaji koji se u toku tih faza pojavljuju ne bivaju zapaženi ili se preko njih prelazi kao preko nečega što je više ili manje uobičajeno. kod ove druge grupe koja je hospitalizovana u posmentrralnoj fazi više se uočava anstenična. a kod prve grupe sa premenstrualnom kliničkom slikom sreću se: eksenzivnija impulsivnost. slaba koncentracija. Nema sumnje da postoji značajna pozitivna korelacija izmedju psiholpško-psihijatrijskih simptoma i odredjenih oblika društvenih i/ili socijalnih poremećaja ( najčešće poremećaja bračne harmonije i društvenih odnosa( i premenstrualnog sindroma. veći rizik od udesa itd. Još uvek nije dovoljno sazrela stručna svest akušera. ali je isto tako dosta visok procenat i endogenih i/ili endorekativnih depresija. Isto tako se uočavaju značane razlike u patoplastici i simptomatologiji psihoza kod žena koje su hospitalizovane u pre ili postmenstrualnoj fazi. otoci. tako npr. a koje su vezane za funkciju ovulacije. razdražljivost. glavobolja. gubitak efikasnosti i dr. depresija. takodje se poslednjih nekoliko decenija u psihijatrijskim krugovima sve više se posvećuje pažnje mentalnom zdravlju žena u različitim generativnim fazama koje imaju svoj fiziološki tok..ovih simptoma se ne dijagnostikuje i ne leči. gastralgija. One se ubrajaju u grupu simptomatskih psihoza. trudnoće. naduvenost. menstrualne psihoze. zatim somatski znaci i simptomi:palpitacije. Radi se o tipičnoj. tzv. porođaja.

ovde nam je namera da damo kraći prikaz psihotične depresije primerene nameri i ciljevima ovog izlaganja. depresivnih reakcija ili konfuzije sa psihotičnom anksioznošću koja dovodi do nemira. neadekvatno uspostavljanje nove endokrine ravnoteže zbog mogućih parcijalnih rezidua placente ili neadekvatne revizije. anksioznost vezana za materinstvo i budućnost deteta. U grupu psiholoških činilaca spadaju: nezrela ličnost. anksioznost. Psihotični sindromi u toku klimakterijuma Klimakterijum predstavlja završnu fazu generativne aktivnosti u životu žene i početak nove fiziološke etape. Ove psihotični sindromi se danas klasifikuju u grupu perzistentinh poremećaja sa sumanutošću. postepenog slabljenja većine endokrinih funkcija. Postpartalna psihoza obično izbija akutno.4. postpartalna infekcija. U nekim slučajevima prisutni su shizofreni simptomi. Mogući socijalni faktori su: vanbračno. I pored velikog napretka u reproduktivnoj medici. vazomotorne i vegetativne poremećaje i sindrome. slušne halucinacije i sumanute ideje. Sigurno je treba prekinuti u koliko su u pitanju deklanširane endogene psihoze ili psihoze u celini sa lošom prognozom. Unipolarna psihotična depresija kao poseban psihotični sindrom ( sindorm involutivne melanholije) U domaćoj stručnoj literaturi i kod kod većine psihijatara i lekara starije i srednje generacije prihvata se klinički entitet pod nazivom involutivne melanholije kao poseban klinički entitet. socijalna neprilagođenost i drugo. postojanja brojnih mentalno-higijenskih savetovališta za vođenje trudnoće. Kao mogući etiološki faktori mogu se navesti sledeći činioci: nagli poremećaj endokrino . Ipak treba naglasiti da su ove psihoze relativno retke. sumnjičavosti. Od psihotičnih poremećaja ovde ističemo involutivnu melanholiju. Ova životna faza kod žene vezana je za čitav niz subjektivnih doživljavanja vezanih za postepeno slabljenje funkcija mnogih organa. odnosno afektivnih sindroma nije bilo mnogo reči o svim depresivnim poremećajima sem bipolarnom afektivnom poremećaju. Mnogi autori naglašavaju određene razlike kod psihoza koje se javljaju pri porođaju i nešto kasnije u puerperijumu. Pošto se ovaj tekst odnosi na ozbiljnije psihijatrijske sindrome u celini i pošto u grupi afektivnih psihotičnih poremećaja.vegetative hormonske ravnoteže. agitacije. ovde nećemo posebno isticati brojne neurotske. od porođaja.i/ili stanja straha na pr.3. subjektivne psihološke tegobe i endokrine smetnje koje prate period klimakterijuma svake žene u blažem ili izraženijem obliku. Psihotična slika se manifestuje u vidu mentalnokonfuznih stanja. U novije vreme postoji tendencija da se ovaj poremećaj prihvati kao poseban 55 . Smatra se da tokom druge polovine trudnoće više raste mogući rizik od psihotične dekompenzacije. 1. shizofreniformna reakcija i pseudomanična slika. otpor prema detetu. odnosno unipolarnu psihotičnu depresiju koja se istina ne sreće samo kod žena. njegovom ocu. ali je kod njih 2-3 puta češća. mnogi emocionalni stavovi porodilje i drugo. autizam. Neki psihijatrijskoepidemiološki podaci i dalje govore na znatno veću učestlalost ovih poremećaja kod žena nego muškaraca. Pošto je u ovom tekstu dat akcenat na psihotične. ipak i danas u kliničkoj praksi se sreće ova grupa psihotičnih sindroma. paranoidnih ideja i pokušaja samoubistva. konfuzna agitacija.. Teško je bukvalno smestiti sindrom involutivne parafrenije i hronične halucinatorne i interpretativne sumanutosti samo u generativni period žena kao što su činili autori 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Mišljenja o prekidu laktacije u tom periodu su podeljenja. Pored mogućih psihotičnih reakcija vezanih za porođaj i puerperijum ovde treba uključiti i psihotična stanja koja su samo deklanširana porođajem. neželjeno dete. U kliničkoj slici postpartalne psihoze javljaju se brojni simptomi: depresivnost. 1. obično do 6 nedelja posle porodjaja.

inače. Sigurno je da mnogi etiološki faktori igraju značajnu ulogu. ne zato što su manje značajni. žale se na nedostatak apetita. Otud u novijoj stručnoj literaturi i neadekvatan naziv depresija sa panikom. pogoršanja i prevencije nove rehospitalizacije. premorbidne strukture ličnosti pacijenta i pretpostavljeni endokrini involutivni proces možda opravdavaju ako ne posebno izdvajanje ovog oboljenja u klasifikaciji. Pojavi psihotične slike prethodni prepsihotični sindrom koji može da traje nekoliko meseci kada su pacijenti manje aktivni. već zbog toga što se oni tretiraju u drugim medicinskim i psihijatrijskim službama. postojanje mnogih hipohondrijskih ideja i depresivnih nihilističkih sumanutih ideja. Atak involutivne melanholije može da traje vrlo dugo. Treća grupa autora je smatra kasnom manifestacijom endogene depresije. pamćenje bez poremećaja sem falsifikovanog sećanja na prošlost pod dejstvom depresivnog raspoloženja i sumanutih ideja krivice i veoma retka pojava halucinacija. koji su do tada zadovoljavajuće štitili osobu od pojave psihopatoloških simptoma i sindroma i koji pre toga nisu nikada bolovali od bilo kojeg oblika mentalnog poremećaja. sa otporom prema terapiji. osećanje psihiofizičke nemoći. osećanje nerealnosti. ruminiraju svoju prošlost. osećanje krivice. a zapravo se radi o već navedenoj agitiranoj formi depresije. činioci biološke i psihološke prirode. ubeđenošću da su osuđeni na smrt. involutivne melanholije je nepoznat. Drugu grupu faktora čine brojni psihološki. tj. nesposobnost da se koncentriše pri radu. ustaju malaksali. uzbuđeni. jadikuju. ideje negiranja sopstvenih organa. otežano mišljenje. PSIHOTIČNI SINDROMI PERIODU U DEČIJEM I ADOLESCENTNOM Predmet ovog izlaganja ne podrazumeva širi pristup psihotičnim sindromima u dečijem i adolescentnom periodu. odbijaju hranu. uzdišu. Posle toga dolazi do izražaja intenzivan strah. Svi ti simptomi veoma brzo progrediraju u nihilističke sumanute ideje. emocionalni i psihosocijalni činioci.oblik unipolarne odnosno rekurenrtne depresije. kao što je slučaj sa drugim psihotičnim sindromima. vodeći simptom bolesti: bolesnici su veoma uplašeni. grešnosti. gubitak snage. često zabrinuti. Pomoć lekara je značajna ne samo u prvoj prodromalnoj fazi bolesti već i kasnijem akivnom praćenju oporavljenih pacijenata i blagovremenog prepoznavanja novih relapsa. osećanje straha. pre svega. plaču. uznapredovale cerebralne arterioskleroze. optužuju sebe za mnoge radnje. sasvim beznačajne postupke. Brojni emocionalni faktori udruženi sa biološkim i međusobno kombinovani. Etička i zakonska obaveza je svakog lekara bez obzira kojom se specijalnošću bavi da bude elementarno informisan sa ovim značajnim problemima psihopatologije kod mladih. predlažu naziv . Ovde će biti date najosnovnije 56 . U toj fazi bolesti često dolazi do samopovređivanja ili suicida. U koliko dođe do komplikacija sa nekim psihoorganskim poremećajima. bezvoljni i zabrinuti. U grupi bioloških faktora nalaze se izvesni endokrini činioci značajni naročito kod žena koji prate menopauzu i kod kojih je ovaj sndrom tri puta češći. Ipak. biohemijskim procesima u mozgu koje se. Depresivno raspoloženje je najizraženije ujutro. Uzrok pojave ovog sindroma. Izuzetno izražen strah i nemir ukazuju da uz depresiju postoji veoma izražena agitiranost. neke specifičnosti kliničke slike. slab san. Treba istaći da je orjentacija prema ličnostima i prostoru očuvana. čine involutivni period kod večine ljudi veoma stresogenim životnim periodom u kome se gube mnogi pozitivni mehanizmi odbrane. satima ne spavaju. Postoji veliki rizik od recidiva i/ili suicida. sreću češće kod depresije. ono sigurno poseban opis i analizu ovog sindroma. krše ruke. stalno su u pokretu. Nekoliko karakterističnih simptoma čini suštinu kliničke slike ove vrste depresivnih psihoza: depresivno raspoloženje koje nije praćeno psihomotornom usporenošću. psihomotorni nemir. depresivni. mutnoća u glavi. Ovde se misli pre svega na endokrinu genetsku predispoziciju i na endokrinu vezu sa izmenjenjim neuroendokrinim 䁩 . Početak bolesti je postepen." kasna depresija" slično pojmu kasne shizofrenije. 2. izgledi na izlečenje i oporavak su veoma mali.

na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti. fetišizam.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj. 2. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma. 18. hiperaktivnost. delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život. Velikoj britaniji i dr.poremečeni medjuljudski odnosi. Ovde䀠 svega mislimo na pre infantilne psihoze sa kasnim početkom i adolescentne psihoze.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama.impulsivnost. učenju i ili hiperaktivnost. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost.. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju.loše rasudjivanje. 3. 6. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima.poremečen doživljaj realnosti. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ.halucinacije. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama. introverzija.osećanje usamljenosti i nostalgnije. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno. motorni poremećaji. ozbiljan organski hendikep. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja neobazrivost. krajnja emocionalna nestabilnost. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom. 15. 17. niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja. 16.čudno-nastrano ponašanje. depresivno raspoloženje. logoroičnost. Zatim slede. 4. poremećen san. preterana inhibicija i depresivnost. 8. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi). problemi u ponašanju. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1. da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života.simptomi slični neurotskim. a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju. 7. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje. trudnoća i komplikacije pri porodjaju. Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu.autoerotizam. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka.panična anksioznost. 57 . Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza. 11.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli. 12.neadekvatan afekat. 14. 10.promene raspoloženja. Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina.poremećaj identiteta. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan".čudan govor. da razvije antisocijalno ponašanje.histrionično funkcionisanje.labilna shema autonomnog reagovanja.1.manično-depresivno.abnormalni razvoj.studije u Švedskoj. 2.specifične karakterne crte. 9. 13. povečano magijsko razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju. 19. konfuznost. 5.informacije iz ove oblasti koja je interesuju svakog psihijatra.

a krakterišu se sa suprotnostima između gubitka interesovanja i sklonosti ka beznačajnim stvarima. premda veoma retke. Infantilne shizofrenije. Činjenice u praksi pokazuju da deca sa tim sindromom mogu za razliku od psihotičnog deteta zadovoljavajuće funkcionisati u realnosti. prvi problem se odnosi na kliničku dijagnozu. Evolucija ove grupe dečijih psihoza je različita. 2. odnosno difuzija identiteta. Kao najlošiji prognostički znaci su: manifestan mentalni deficit. DSM-IV idr. rana klinička pojava. Treba imati u vidu da nijedno aberantno ponašanje u adolescentnom periodu koliko god fenomenološki moglo izgledati psihotično (povlačenje od okoline. a i sama prognoza dosta je neizvesna. problemi separacije. Učestalost psihotičnog reagovanja u ovom životnom dobu kreće od 5-20% zavisno od vrste kliničkih istraživanja i primene usvojenih dijagnostičkih kriterijuma u oficijelnim klasifikacijama (ICD-10. ozbiljne anomalije govora i dr. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. U podgrupu destruktivnih dečiji psihoza spadaju infantilne shizofrenije i atipične infantilne psihozekao posebni psihotični sindromi.3. Za razliku od dečijih psihoza komparativne studije u pronalaženju karakterističnih simptoma psihotičnog ponašanja u adolescenciji pokazale su veoma nesigurne zaključke. Uglavnom je prognoza neizvesna i zavisi od životnog uzrasta i vodeće osnovne simptomatologije. fantazmi halucinatornog karaktera sa nekordinisanim razvojem. Ovi poremećaji javljaju se nakon pete godine života i često nakon uredne inicijalne faze razvoja. Psihotična simptomatologija fenomenološki teško se uključuje u precizne nozografske kategorije.2. Prisutne su sumanute ideje.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacije-individuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život. Tako kod podgrupe "velikih afektivnih 58 .1.). fazi latencije sa aspektima individualnog psihoseksualnog razvoja deteta. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta. karakteriše slična ili skoro ista simptomatologija kao kod shizofrenih psihoza odraslih. od dvaneste godine života pa nadalje.1. U delu službe koja se odnosi na dečiji i adolescentni period života postoje tri grupe problema kada su u pitanju adolescentne psihoze: 1. 2.Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem. Nesvesne fantazije takođe su prisutne u sirovom i neobrađenom obliku i kao takve značajno utiču na sposobnost procene spoljne stvarnosti slično gubitku realiteta kod odraslih psihotičnih pacijenata. odnosno u tzv. Ovakvo ponašanje je često izraz konflikatata identiteta kod adolescenata. Razvojne disharmonije deteta predstavljaju prelazne oblike prema destruktivnim psihozama u latentnom periodu. Klinički se dele na razvojnu disharmoniju deteta i destruktivne psihoze. krize selfa. Neki autori osporavaju ovaj klinički entitet pošto po njima celokupna mentalna organizacija takvog deteta ima psihotičan karakter. Infantilne psihoze sa kasnom pojavom Ova grupa dečijih psihoza javlja se u periodu od pete do dvaneste godine života.2. Adolescentne psihoze Adolescentne psihoze teški su poremećaji ličnosti koji mogu da se jave u periodu rane adolescenije tj. paranoidno doživljavanje ili halucinatorni doživljaji) nije apsolutno indikativno za psihotični proces.

infantilna razdražljivost. Neki poremećaji iz involutivnog doba ne progrediraju u senijumu. Povoljni rezultati tretmana bez posledica. negativizam. te mu ambicija i dotadašnja krepkost i samopouzdanje počinju da popuštaju. koji se na različite načine mogu kombinovati kod psihoza u senijumu. i unutrašnjih . Ovde nisu posebno isticani somatski faktori o kojima će biti nešto više reči u posebnom poglavlju. ukoliko su te fizičke lezije izraženije. Ovde uglavnom preovlađuju granični. koji nisu uvek psihotični u pravom smislu reči. uspesi lečenja često su nepovoljniji i obrnuto. Psihoze u starijem životnom dobu u celini rezultiraju uglavnom iz interakcije spoljašnjih – egzogenih. prolazna. recidivizma i evolucije prema procesnoj shizofreniji pružaju nekoliko mogućnosti koje lekari treba da imaju u vidu (oporavak. tranzitorna paranoidna stanja. rezigniranost i nihilizam. remitentan i procesan tok). Ovi se simptomi i sindromi u toku samog procesa starenja mogu pogoršati zbog progresivnog slabljenja sposobnosti prilagođavanja na nagle promene u spoljnoj sredini. emocionalna hladnoća. anksioznih reakcija i dezorganizacije ličnosti u odnosu na telesne promene ili neadekvatnu preraspodelu psihičke energije na masivnu narcističku investiciju na štetu objektne investicije. depresivni sadržaji. PSIHJATRIJSKI SINDROMI U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU Više autora iz psihogerijatrije ove poremećaje dele u dve podgrupe: poremećaji u involutivnom i senilnom životnom dobu. pored znakova psihoze. involutivnom dobu najčešći su afektivni poremećaji:različiti oblici po toku i težini depresivnih psihoza uključujući involutivnu melanholiju kao najčešću sa visokim rizikom od suicida.poremećaja" postoji veoma visok stepen kliničke saglasnosti o sličnosti simptomatologije za ove poremećaje u adolescentnom i srednjem životnom dobu. a drugi argument je što ova podela nije najpreciznija. dalje. pod uticajem ideja o neminovnosti smrti. U presenilnom. Psihoze odnosno psihotični sindromi u starijem životnom dobu imaju često u svojoj kliničkoj slici (i pored toga što su u pitanju razni oblici psihijatrijskih bolesti) neke slične ili čak istovetne simptome koji naravno ne moraju u svim slučajevima da budu ispoljeni u istom obimu i jačini. kasna 59 . Drugu grupu čine paranoidna stanja u starijem životnom dobu: patološka sumnjičavost. Neposredan povod za pojavu ovih psihoza mogu da budu razni događaji koji imaju nepovoljan psihološki uticaj. kao što su gubitci svake vrste. borderline poremećaji. a odnosi se na specifične sindrome psihotičnog procesa u adolescenciji. drugu grupu problema predstavljaju razvojni poremećaji u adolescenciji. Same organske promene vezane za proces starenja utoliko su izraženije ukoliko je u pitanju starija osoba i ponekad. Čoveka u toku starenja. mogu da obuzimaju crne slutnje i misli. Još nema precizne distinkcije između mogućnosti da infantilna psihoza evoluira u adolescentnu ili su više u pitanju psihoze koje se javljaju po prvi put u adolescentnom periodu. Ova grupa problema postavlja se na psihopatološkom nivo. hipohondrične tegobe. Kada se radi o početnoj shizofreniji u adolescenciji još nije postignut tako visok stepen kliničke usaglašenosti kao za afektivne poremećaje. 2. Ti činioci mogu imati oblik poremećaja razvoja identiteta. izlivi besa kao i mnogi drugi simptomi i sindromi. Mi iz praktičnih razloga nećemo slediti ovu podelu. Iz toga mogu da se razviju.endogenih činilaca. Jedan od razloga je što je involutivna melanholija obrađena u sklopu afektivnih psihoza. Ovo se odnosi više na grupu shizofrenih nego drugih endogenih i/ili reaktivnih psihoza. osećanje indiferentnosti prema okolnim zbivanjima. Ovi poremećaji ralno postoje i uglavnom se preporučuje stacionarni tretman za potvrdu dijagnoze koja se definiše u vanbolničkim uslovima. 3. To su upravo oni mentalni simptomi za koje bi se moglo reći da proizlaze iz raznih sociopsihološki pojava vezanih za samo starenje. 3. postoje i klinički simptomi strukturalnih oštećenja raznih tkiva i organa. kasna ili staračka parafrenija. Stepen organskih lezija utiče na tok i ishod psihoza kao i na rezultate lečenja. usamljenosti i slično.

Na lekara može da deluje veoma ubedljivo. U ovom poglavlju više su koriščeni nazivi pojedinih nozoloških entiteta i/ili vrste psihoza. Ovo može da dovede lekara u nedoumicu. Po svom toku može da se razvija u dva klinička oblika: 1. kućnog lečenja i/ili kućnih poseta ovde ćemo dati nešto širi osvrt na konfuzno-delirantni sindrom kod starijih osoba. preturaju predmete i stvari. Konfuzno-delirantni sindrom starijih ljudi Ovaj sindrom vidja se kod pojedinih pacijenata u starijem životnom dobu sa uznapredovalnim aarteriosklerotičnim procesom u CNS-u. akutna konfuzna stanja. Lekar treba da registruje u knjigu evidencije. nesnalažljivosti. pa je potrebno da ih lekar upozori na na moguće posledice. bolesnik može sutradan za vreme pregleda da deluje potpuno sredjeno i korektno. da još pravi smetnje i da porodica želi da ga hospitalizuje i izdvoji iz porodične sredine.shizofrenija i dr. Kao mogući poremećaji navode se i akutni organski psihosindrom starije dobi (akutna dekompenzacija kod dementnih bolesnika. Pošto je za vreme pregleda pacijent nepsihotičan. kao sindrom konfuzno-delirantnog tipa u kome sem navedenih simptoma i znakova mentalne konfuzije postoje još i halucinatorno iluzioni fenomeni sa prisustvom manjeg ili većeg straha i opšteg psihomotornog nemira. Kod senilnih i dementnih osoba povremeno izbijaju epizode delirantnog doživljavanja praćene motornim nemirom. Zbog amnezije koja postoji za period konfuzno-delirantnog poremećaja svesti pacijent može sa čudjenjem da prati koje daje porodica i kategorički negira njihovu tačnost. Bolesnici su konfuzni. Kao sindrom mentalne konfuzije ( stanje zbunjenosti. u koliko se radi o noćnim konfuzno-delirantnim epizodama. To je učinjezno zbog toga što brojni ranije navedeni sindromi mogu se javiti sa visokom incidencijom u ovom šivotnom dobu. skupljaju beznačajne sitnice. gde ukučane. Drugi je razlog što specijalizanti tokom svoje dvosmemestralne nastave i nemaju više časova predavanja iz ovih oblasti i pored njihove sve veće aktuelnosti. nadamo se da ovak pristup ovoj materiji neće bitnije poremetiti osnovnu koncepciju teksta koji se odnosi na važnije psihijatrijske simptome i sindrome u kliničkoj psihijatriji. vulgarno se izražavaju. itd. dogadja se da lekar dobije od porodice pacijenta anamnestičke podatke o tome da je bolesnik tokom prethodne noći ispoljio konfuzno ili konfuzno-delirantno ponašanje. čestih konsultacija.1. neprepoznavanje okoline i prisutnih). lekar može da ga vrati kući u dogovoru sa porodicom da povede računa i observira pacijenata i da stručnu pomoć potraže čim primete početne simptome nemira. besciljno tumaraju. Može da se javi bez vidljivog povoda ili nakon fizičke ili psihičke traume. teško se snalaze. Zbog značaja ovog sindroma. S druge strane kontradikacija može da postoji i izmedju anamneze i kliničke slike za vreme pregleda. Problem nastaje u koliko porodica traži hospitalizaciju. da pribavi odredjenu materijalnu korist i dr. Kod mladjih lekara i specijalista često se javlja dilema koja obično nstaje kao rezultat kontradiktornih podataka anamnestičkih podataka dobijenih od porodice i samog pacijenta. U drugim situacijama lekar se sreće sa pacijentom još u toku noći dok traje konfuzno delirantno stanje. sumnjiče supružnike za neverstvo. 60 . protokol o pregledanim pacijentima podatak o odbijanju hospitalizacije i da ordinira privremenu terapiju dok porodica ne prihvati hospitalizaciju. bolesnik to ne prihvata iznoseći logične činjenice da je on kao star i nemoćan postao nepotreban teret porodici. nego nazivi pojedinih sindroma kao u ostalim poglavljima. 3. Medjutim. delirantna stanja kod starijih lica). dezorjentacije. Naime. Pojedine porodice iz različitih razloga mogu da odbiju predlog lekara da se pacijent hospitalizuje. 2. Ponekad može da bude korisno ranije poznavanje pacijenta i članova njegove porodice i porodičnih odnosa.

pethidin i drugi opoidi. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. amoxapsin. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma. dugotrajni tretam litijumom. zloupotreba kokaina. 61 . trazodon. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv. triciklici. trifluperazin. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. carbamazepin. parkinsonizam. prochlorperazin. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. paroxetin. paroksetin. ginekomastija. u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. mirtrazepam. sertralin. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. kada zahvataju samo pojedine delove tela. fluoxetin. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. olanzapin. alprozalam. Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika. clozapin sa 6% incidencije. koji je u stalnom pokretu. U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). zucolopenthixol. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom. One mogu biti fokalne. carbamazepin. sertalin sa oxycodonom. lamotrigrin. predoziranost olanzapinom. risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. imipramin. risperidon. diltiazem. buspiron. apstinencijalni sindrom na melotonin. donepezil. alfa interferon. nabilon. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. najčešće unutar prva 72 sata. venlafaxin kod naglog prekida. dexamfetamin. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje. levodopa. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima. menstrualna i seksualna disfunkcija. tiodidazin. aminodaron. ondesteron. lorazepam. promazin. mefenamična kiselina. benzatropin. mianserin. prochlorperazin i verapamil. chlorpromazin. clozapim. litium. prochlorperazin. metoclopiramid. akatizija. valproat. bupropion. fenoprofen. ibuprofen. citalopram. sulinadak. da je najbolji lek njihova prevencija. bromokriptin. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. fluoxamin. flurbiprofen. buspiron. triciklici."atipičnih" antipsihotika. MAOIs. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin. 2. Sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. sertalin. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. indometacin. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija.VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH I ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA 1. SSRIs kod 2%o pacijenata. bupropion. haloperidol.

S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije. mirtrazepam. treptanje. metoclopramid. gabapeptin. 3. za vreme njegovog trajanja. buspiron. lateralni pokreti vilice. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. Siptomatologija je veoma bogata. paroxetin. flupentoxiol decanoat. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. diphenhydramin. tiagabin. promerthazin. buspiron. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje. nifedipin. sulpirid. atetoidni pokreti udova. venlafaxin i ziprasidon. clozapim i njegovo naglo obustavljanje. donepenzil. Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili. indometacin. ergotamin. midazolam. venlafaxin. fleksije u zglobovima. loxapin. ili što je mnogo češći slućaj. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. fluoxetin. kako bi se odmah terapijski reagovalo). benztropin. penicillamin. olanazepam. blefarospazam. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. čak. prochlorperazin. phenelizin. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. azapropazon. quitiapin. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. alimermazin. podrhtavanje gornje usne. pućenje. clomipramin. propofol.Takav pacijent satima. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. piperazin. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti. loxapin. lateralni pokreti jezika. 4. bupropion. haloperidol u mnogim slućajevima. diphenhydramin. flupentixol. Ozbiljnost obvo䁧 sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. 62 . metocloppramid. Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin. grimase. risperidon. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. prochlorperazin. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac.apst. cycloserin. prateći simptom je i negativizam. risperidon.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu. fluoxetin.clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. domperidon. fluoxamin. aktivnog otpora intervenciji sa strane. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. phenitoin. zuclopenthixol. pokreti ramena i kuka. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. tortikolis. imaginarno žvakanje.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). disulfiram. cupkanje u mestu. olanazapin. pa i danima. pluphenazin. baclofen. epiduralna primena morfina. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma. I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol. rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. litium. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. triciklici. disulfiram.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. doxepin. retrokolis. pokteti slični sisanju.pimozid sa 35% incidencije. phenelazin sa haloperdolom. clozapim. več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja. propranololsumatriptin i verapamil. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. prochlorperazin. loxipion. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan.amidaron. sertalin. orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. zavisnost na kokain.

olanazapin. quetiapin. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. levodopa i njen apstinencijalni sindrom. methylphenidat. amfetamin. tioridazin.tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji.Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. stanozol. ali i za maniju i depresiju. smrtnog ishoda. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. "smrtna katatonija". 7. cimetidin. dexamfetamin. sulpirid. donepezil. valproat. litium sa risperidonom. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti. chlorpromazin. mišična rigidnost. hipotenzija. h)Serotoninski sindrom 63 . oralni kontraceptiviranitidin. promazin. clozapim.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem. bromperidol sa donepezilom. cyclizin. trimipramin. Ovde. iron.clozapim sa risperidonom. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje. vrtoglavica. 6. paroxetin. clomimipramin. metadon.amantadin. methandrostenolol. testosteron iz grpe androgenih steroida. takodje.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura. "letalna katatonija" i sl. koma. anabolični steroidi. litium. ganciclovir. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. hronični abuzusi lekova. carbamazepin. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. Horea. apstinencijalni sindrom carbamazepina. oralni kontraceptivi. metoclopramid.haloperidol u mnogo slućajeva.5. methylphenidate. a zatim nastaje adaptacija. loxapin.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. Neuroleptički maligni sindrom Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid .risperidon. litium sa amoxapinom. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom. alimemazin. neurologiji. stupor. zuclopenthixol. fluoxetin.traje kraće vreme.chlorpromazin.halopridol sa olanazapinom. zloupotreba kokaina.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. pemolin. tahipnea. phenitoin. poremećaji vegetativnih funkcija. metoclopramid. benzhexol. antiholinergički apstinencijalni sindrom. oralni kontraceptivi. olanazapin sa levopromazinom. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. risperidon sa haloperidolom. lamotrigin. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin.flupentixol. refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo). phenelazin. lamotrigin sa phenitoinom. venlafaxin sa trifluuoperazinom.flufenazin. methylphenidat. dienosterol. mianserin. veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma. deziimipramin. ofloxacin. koje su u poslednje vreme duže uzimali.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima. porast telesne težine (histaminski efekti).mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik.

Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora. fluoxetin sa mirtrazepinom. paroxetin sa moclobemidom. citalopram sa moclobemidom.moclobemid sa cloimipraminom. paroxetin sa litiumom.venlafaxin sa trazodonom. SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI. takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova. trazodon.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om. sertalin sa buspironom i loxapinom. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti. sertalin sa phenelizinom.Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje. "Zimelidinski sindrom". Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin. fluoxetin. ataksije. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxatparoksetin i triciklične preparate kreće oko 3%. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata. clomipramin. a ne za grupu SSRIs antidepresiva. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe. venlafaxin sa metoclopramidom. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova. jatrogeni simptomi i sindromi. a ne na SSRIs lekove .venlafaxin sa mirtrazepinom. trazodon sa amitryptilinom. fluoxetin sa tramadolom. nefazodon. VIII DRUGI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I LEKOVIMA IZ DRUGIH TERAPIJSKIH GRUPA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin. niže doze citaloprama.fluoxetin sa nefazodonom. dexfenfluramin. sertalin sa metoclopramidonom. St Johns wortsa buspironom.fluoxetin sa paroxetinom. fluoxamin.sertalin sa dolasetronom. sertalin sa linezolidom. venlafaxin sa amitryptilinom. sastoji se od groznice. tranylcyprominom i venlafaxinom. phenelazin sa clomoimipraminom.fluoxetin sa trazodonom. fluoxetin sa buspironom. phenelazin sa dextromethorphanom. fluoxetin sa carbamazepinom. mirtrazepin.sertalin sa amytriptilinom. strah. trazodon sa nefazadonom. koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost. mialgije. raša i promene vrednosti hepatičkih enzima. dothiepin u velikim dozama.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom.fluoxetin sa venlafaxinom.moclobemida sa cloimipraminom.nortryptilin sa selegininom. mnogi od njih su tzv. MAOIs sa triciklicima.5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1. neurološkog. paroxetin.paroxetin sa trazodonom. Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi. sertalin sa tramadolom. phenelazin sa venlafaxinom. venlafaxin sa dexamphetaminom. sertalin u manjim dozama. predoziranje takodje sa sertalinom. paroxetin sa nefazodonom.moclobemid sa pethidinom. citaklopram sa buspironom. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći 64 . fluoxetin sa litiumom. depresivno raspoloženje. paroxetin sa tramadolom. sertalin sa eritomycinom. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla. fluoxetin sa sertalinom.fluoxetin sa moclobemidom. paroxetin sa risperidonom. fluoxetin sa parstelinom. sertaline sa tranylcyprominom. inače dosta sličan serotoninskom.On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina.

u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. Medjutim. logoreja. 9. To su pre svega sledeći sindromi: 1. i obuhva šire područje psihijatrije.simptomi i sindromi: 1. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje. ikterus. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga lekar je obavezan. potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. vodećeg sindroma psihoze. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. 3. U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. euforija. X PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KAO POSLEDICA ZDRAVSTVENOG STANJA OPŠTEG 65 . kvantitativni poremećaji svesti. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". 5. autizam. 9. Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. 12. 8. impulsivnost. 12. poroduženi san. 14. vertiginozne smetnje. 5. ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. sumanute ideje ( ekspanzivne ideje. Sem toga. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. 11. 15. praktično kod svakog novog šuba. 11. kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. tahikardija. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze. opšti psihomotorni nemir. ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. 14. njegovu okolinu i ili imovinu. uputne dijagnoze. interpretitivne ideje. 4. neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). granulocitopenija i agranulocitoza. feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj 䁰 sihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. hipotenzija. PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KOD KOJIH JE INDIKOVANA PSIHIJATRIJSKA HOSPITALIZACIJA Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima. 16. retencija urina. 10. prijatelj. pogoršanje i 16. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. depresivno raspoloženje. opstipacija. 3. 2. 10 anemija. 7. maligni neuroleptički sindrom. 6. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega. poremećaji orjentacije. 7. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. 13. već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. 8. 2. konfuzno-delirantn ponašanje. 3. socijalni radnik i sl). 13.). doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija. paroksizmale diskinezije. tj. agresivni pacijenti. suicidalnost. depresivne ideje. 17. hipohondrične ideje i dr. psihotična anksioznost (strah). pospanost i ošamučenost. status epileptikus. konvulzivne krize. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD-10. neosnovane ideje patološke ljubomore. stupor. 6. disocijacija mišljenja. IX.

Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. Treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. akutno konfuzno stanje. poremećaji sna. 3. Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. Opšta životna prevalencija depresivnih simptoma i poremećaja kreće 66 . DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. npr. 7. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8. Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Npr. Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem (APA DSM-IV. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. 4. Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije. paranoidnost. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšte zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu.Ipak od svih ovih simptoma najčešći su anksioznost. reč o depresiji i somatskim oboljenjima treba istaći da su ove veoma česte i da je veoma dugačak spisak somatskim i neuroloških oboljenja gde se takodje sreću ozbiljne depresije. Medjutim. 2. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1. ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama. Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama. Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. dijagnoza bi glasila. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor. 6. Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje velike razlike u njihovoj konceptualizaciji. Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja.Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD-10. u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja. 2. Ovo se donekle odnosi na tzv pridruženu patologiju odnosno koomorbiditet koji se sve više navodi u psihijatrijsko-epidemiološkim istraživanjima. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. 5. konsultativni konzilijarni i/ili timski rad i sl.. strah. depresija. Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokaza iz anamneze.( Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja i poremećaja) Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja.1994). Kada je npr.

psihološka i socijalna vulnerabilnost. Deficit vitamina B12. 2. Intrakranijalne lezije Neki primeri poremećaja Najčešći psihopatološki sindromi i/ili poremećaji Psihoze Depresij a X X Manija Anksioznost X X X X X Demencija X X X X Delirijum CNS tumori i metastaze CV Insult X X X 2. 5. Redukovana moždana cirkulacija Anemije X 67 . Kardiopulmonalni sindromi Kardiocirkulatorni poremećaji Plućna embolija Srčana aritmija X X X 3. Ilustracije radi navodimo najčešća oboljenja gde postoji visok rizik za afektivne poremećaje: 1. Metabolični poremećaji. Kod somatskih i neuroloških oboljenja javljaju se brojni činioci koji povećavaju rizik za javljanje depresivnosti.Endokrini poremećaji ( disfunkcija tireoideje. Autoimuna oboljenja ( Sistemski lupus eritematozus). 4. mononukleoza i HIV infekcija i 8.Degenerativna oboljenja i to pre svega Parkinsonova i Hatingtonova bolest. Kada se ove stope standardizuju podaci su nešto niži ali i pouzdaniji za kliničku praksu gde je utvdjena takodje stopa za depresivne simptome i sindrome od 10.8% do 27% i srednja vrednost od 22%. 6. ličnost pacijenta i drugi životni stresovi. Za veliku depresivnu epizodu utvrdjena je stopa od 7. To su pre svega: povećana biološka.7% prema kriterijumi iz DSM-IV. Virusne i druge infekcije posebno hepatitis. 7. Cerebrovaskularni poremećaji. paratireoideje i nadbrbrežne žlezde). Somatski i neurološki poremećaji kod kojih se javljaju psihijatrijski simptomi i sindromi* Somatski i/ili neurološki poremećaji 1. 3. kancer ( posebno ca pankreasa).se od 8% do 60% što zavisi od populacije koja je ispitivana i primenjenih dijagnostičkih kriterijuma.

Wilsonova bolest 68 . Medikamentozna intoksikacija Kortikosteroidi Uticaj na rudnoću i porodjaj X X X X X 11. Multipla skleroza Sistemski lupus eritematodes Karciom pankreasa X 8. Zloupotreba psiho-aktivnih supstanciPAS Beza blokatori Deficit timamina Alkohol Alkoholni aps.Vitamske karencije i deficiti 12.sindrom Kokain i druge opoidne PAS Apnea u snu Rad u smenama X X X X X X X X X X X X X X X X 13.Karcinom Feohromocitom X 9. Elektrolitni disbalans 5. Psihomotorna epilepsija 6. Endokrini poremećaji Hiperkalcemija Psihomotorna epilepsija Hipotireoidizam Hipertireoidizam Cushingov sindrom Adisonova bolest X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 7. Sistemske i infekcije CNS Neurolues Megigitis HIV Lime desease X X X X X X X X X 10.4. Poremećaji sna X X X 14.

Starije osobe sa somatskim poremećajima. vaginalni prolapsi i urinarbna intoktinencija). simpatomimetici. Kod svih njih se javlja depresija u značajnom procentu. Adisonova bolest i adrenalna insuficijencija. kancer.Parkinsonizam. Gastrointestinalni trakt i poremećaji funkcije jetre: funkcionalni gastrointestinalni poremećaji ( iritabilni kolon. Hantingtonova horeja. histamin (H2) blokatori. transplatacija organa i anemija. juvenilni reumatoidni artritis. poremećaji gornjeg dela respiratornog trakta. Jatrogene depresije: a) jatrogene depresije izazvane lekovima. Navedeni redosled ukazuje na veličinu rizika i stepen učestalosti depresivnih sindroma. Giles de la Tourett-ov sindrom. Hipohondrijaza i 18. zatim primarni psihijatrijski sindromi i poremećaji sa ozbiljnim dermatološkim promenama: neurodermatitis. dismenoreja. cistična fibroza. psihotropici sa apstinencijalnim sindromom. citostatici. O drugim lekovima bilo je već reči u ranijim poglavljima. fibromialgija. skin diseases udružen sa HIV/ADIS-om. glavobolje.. 10. Depresija kod somatskih poremećaja kod dce i adolescenata: astma. antiholinergici. 11. menopauza. zapaljenski poremećaji). hiper. Ne ulazeći u detaljniju analizu navest ćemo najčešća somatska i neurološka oboljenja ( poRobertsonu MM i Katona CLE. epilepsija.Sindrom hroničnih poremećaja ishrane. c) diskretni. ginekološka hirurgija-histerektomija. maligna oboljenja GIT. histeroktomija i ovaroktomija. rozace. Hronični bol i depresija: hroničan bolni sindrom nepoznatog uzroka. spazmotični tortikolis. obstruktivna apnea u snu.multipla scleroza. Neurokranijalne povrede.8%. 13. hiperprolaktinemija. 12. atipični dermatit. antireumatici. organski gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulcus. apedenktomija i abdominalni bol. epilepsija. kortikosteroidi.8% ( anksiozni sindrom 33. menstrualni problemi. 7.. 9. ca pluća. neulcerozna dispepsija. sistemski lupus eritematodes. tuberkuloza. sterilizacija. cistična fibroza pluća. 16. 1997) koje prati visok procenat depresivnosti: 1. ali na ovom mestu nisko navodlili utvrdjene stope. Reumatološki i mišično-skeletni poremećaji: reumatoidni artritis. 15. infarkt miokarda.Endokrini poremećaji: dijabetes melitus. tihilotomanija .Porfirija * Napomena: preradjeno prema: Elkin G. Onkološka oboljenja. sukblinički hipotireoidizam i spektar poremećaja disfunkcije osovine hipofiza-tireoideja. antipsihotici. Ovih 18 navedenih poremećaja su samo prikaz sadržaja monografije o depresivnim sindromima i/iliporemećajima i somatskim oboljenjima. Kada su u 69 . B) lokalizovani poremećaji. Neurološki poremećaji:a) gneralizovani poremećaji. nodularni prurigo. 8. premenstrualni sindrom.menoragija. 4.1998 X X U strukturi pacijenata koji se obračaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti na afektivne poremećaje otpada čak 75. Dermatologija: generalizovani pruritus. miastenia gravis. 14. ventrikularna aritmija. 17. 6. urtikarija. dijabetes. osteoartritis. fibromialgija. antibiotici. Depresija i HIV infekcije. poremećaji funkcije jetre.i hipopara䁴 ireoidizam i/ili poremećaji metabolizma kalcijuma. tenzione glavobolje. Lichen simplex. hormonski preparati. Cushing-ov sindrom. hemofilija. 5. hipertireoidizam. 3. antikonvulzivi ( fenobarbiton) sa visokom korelacijom izmedju njihove upotrebe i depresivnih sindroma. hepatolentikularna degeneracija-Morbus Wilson. Kardiovaskularni poremećaji: angina pektoris. Nefrološki poremećaji i disfunkcije. hronični "fatigue" sindromi. benzodiazepini). Na ovom mestu želimo samo da ih taksativno nabrojimo: antihipertenzivi. bronhijalna astma.žarišni poremećaji: cerebrovaskularni akcidenti i šlog.rezerpin. sedativno-hipnotička grupa. tumori kože i dr. Ginekološki poremećaji ( menarha.D. Respiratorni poremećaji: hronični obstruktivni poremećaji. genodermatozis. psorijaza. psihotropni lekovi sa ili bez apstinencijalnog sindroma (stimulansi. akne. alopecija areata. poremećaji tireoideje ( hipotireoidizam. depresivna stanja 23% i mešani anksioznodepresivni poremećaji 19%). 2.

psihotropni lekovi trudnoća i puerperijum ( rana trudnoća. uzimanje i skolonost ka adikciji lekova tokom trudnoće sa toksičnim i/ili apstinencijalnim efektom).CVB. 11. direktni poremećaji u vreme samog napada i 3. hronični bol lica. 4. 2. Poremećaji ishrane: gojaznost.niacin B2. interiktalni psihijatrijski poremećaji. U prvoj grupi poremaćaja on navodi sledeće: 1. derealizacija. akutna intermitentna porfirija. Hidrocefalus ( demencija). sindrom koji prati psihomotorne epi napade. trudnoća (psihoze. 7. drugi specifični kognitivni poremećaji. hipopituitarizam. posttraumatski sindromi i neurotske smetnje.Ladera ( Lader M. deficit vitamina B grupe. trigeminusa. feohromocitom. kardiohiruške intervencije. psihogena osnova somatskih poremećaja. 3. migrena. Endokrini poremećaji ( tireotoksikoza. 2. hipoglikemija. neuroze. emocionalna nestabilnost).timamin B1. neuropsihijatrijski specifični sindromi kod moždanih poremećaja: Hatingtonova horeja ( sindrom demencije i/ili veoma izražen kognitivni deficit. psihoholške sekvele prevremenog porodjaja.cijanotično dete. psihosomatske tegobe u normalnoj trudnoći. Posttraumatski poremećaji i sekvele EKT ( psihosocijalne posttraumatske sekvele. Kod opštih medicinskih poremećaja ovaj autor navodi različite poremećaje sledećim. iluzije. 4. senzorna deprevacija. 2.6. halucinacije. Grapa neuroloških poremećaja. Reprodukcija i psihijatrijski poremećaji kod žena: mentalna anoreksija. Uopšte odnos mentalno-telesni problemi u vidu poremećaja još uvek nisu do kraja razjašnjeni i u literatiri se i danas navodi tzv. postpartalna psihoza). posttraumatske glavobolje. Kada su u pitanju opšti. hipotireoidizam.vaskularni poremećaji ( ishemijska oboljenja scrca). Adisonova bolest. kraj trudnoće. efekti elektrokonvulzivne terapije). Neurološki poremećaji: poremećaji spavanja ( različiti oblici nesanice. monizam. hepatička encefalopatija. 8. način porodjaja. deja vu fenomeni.pitanju psihijatrijski sindromi i somatska oboljenja veoma je zanimljiva studija M. 1983). patološka pospanostnarkolepsija. migrenozna neuralgija. Drugu grupu čine sledeća stanja i somatski poremećaji: 1. atipični facijalni bol). Parkinsonov sindrom ( sindrom demencije. poremećaji ličnostikonflikt-somtska bolest i značaj nepovoljnih životnih dogadjaja i bolesti. 10. drugi intestinalni poremećaji. psihološka reakcija na somatski poremećaj. glosofaringealna neuralgija. pseudo. 4. druge relacije i medjusobna povezanost. gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulkus. psihijatrijski aspekti puerperijuma (postpartalna rekacija neposredno posle porodjaja. podmakla trudnoća. 3. afektivni i shizofreniformni simptomi. somatske posledice psihijatrijskog tretmana. nepsihotični sindromi kod 70 . 3. trigeminusa ( glavobolje. paranoidni i halucinatorni poremećaji). 2. Alzheimer-ova demencija ( različiti oblici demencije-kortikalna i subkortikalna forma. psihijatrijski i neurološki poremećaji koji mogu direktno dovesti do epi napada. 5. cianokobalamin B12. mentalna apatija. folna kiselina.cwerebrovaskularni poremećaji. intrakranijalni pritisak. lažna trudnoća. pridoksin B6.refrakteran bol. 5. biheviorizam i teorije identiteta). akromegalija. poremećaji raspoloženja. emocionalna razdražljivost. kao indirektna posledica pojedinih psihijatrijskih sindroma i poremećaja. sekundarni mentalni poremećaji. Katerzijanski dualizam i alternative ovom dualizmu (psihofiziološki paralelizam. spontanog abortusa). simptomatski. 8. depersonalizacija. post herpetična neuraklgija. tumori i njihove psihijatrijske komplikacije (demencija.autoimuni poremećaji. post-natalna depresija. (npr. facijalna migrena. somatski poremećaji i psihijatrijski sindromi isti mogu da se jave zbog sledećih razloga: 1. Kao što se vidi ovde se nemaju u vidu psihosomatski poremećaji u užem smislu reči. ostale neuralgije. ulcerozni kolitis. bihevioralne promene i dr). tenzione glavobolje. tumora zavisno od njihove lokalizazacije.Epilepsija i psihijatrijski sindromi:1. Cushing-ov sindrom. halucinatorno stanje). 5. 7. renalna disfunkcija. neralgija n. Za vreme epi napada i kasnije mogući su sledeći psihijatrijski sindromi: paraksizmalna psihološka disfunkcija za vreme i neposredno tokom napada ( specifične aure. Hroničan bolni sindrom ilustrovan sa glavoboljom i neuralgijom n. tromboze malih arterija. pojedinačni simptomi i sindromi kod intrakranijalnih ekspanzivnih procesa.multipla skleroza. 9. neurološki simptomi). bronhijalna astma. esencijalna arterijska hipertenzija.

rano jutarnje budjenje. gubirtak telesne težine. pelagra). učestalost drugih psihotičnih poremećaja 9%.4%. Snifing sindrom. Depresija se kod ovih osoba često manifestuje i agresivnim ponašanjem. Nije isključena i teška motorna inhibicija sa depresivnim stuporom i mutizmom. LSD. Ove osobe drugačije doživljavaju i opisuju svoje poremečeno raspoloženje. alkoholna deterioracija ličnosti. Mentalna retardacija: Mentalna retardacija se u ICD-10 definiše kao stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja. Fetalni alkoholni sindrom. npr. c) Učestalost afektivni poremećaji kod ovih osoba jednaka je ili veća nego u opštoj populaciji. kanabis. Povečana vulnerabilnost kod ovih osoba javlja se kod njihovog naglog izlaženja iz svoje grupe u otvorenu socijalnu "konkurenciju" u školi i van nje ili kod prejakih frustracija koje prevazilaze njihove adaptivne sposobnosti. Prema nekim novijim podacima učestalost shizofrenije u populaciji mentalno retardiranih osoba iznosi od 4. 5. koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije.3% do 17%. Psihijatrijski poremećaji su 3 do 4 puta češći npr kod mentalno retardiranih adolescenata nego u opštoj populaciji. govorne. alkoholne epilepsije. a afektivnih oko 4% do l7. Prevalencija komorbidnih mentalnih poremećaja kod osoba sa mentalnom teradacijom procenjuje se na 30% do 70%. apstinencijalni sindromi( tremor i tranzitorne halucinacije. Hepatička encefalopatija. politoksikomansko ponašanje. često je prisutna i komorbidna epilepsija. Centralni problem mentalno retardiranih osoba predstavlja usporen razvoj govora sa usporenim razvojem socijalnih funkcija. barbiturati. te psihomotornu retardaciju ili agitaciju. 9. atipični konfuzno-halucinatornoparanoidni sindrom. tentamen i suicid). nebarbituratni anksiolitici i hipnotici. psihoseksualne disfunkcije kod epilepsije). ostale psihoaktivne supstance. Mentalni poremećaji uslovljeni alkoholizmom: 1. 3. agresivno ponašanje i epilepsija.alkoholna demencija. b) Kada je reč o psihijatrijskim simptomima i sindromima kod mentalne retardacije treba naglasiti i čenjenicu da se kod ove populacije u visokom procentu javlja i autizam. 11. one svoje depresivno raspoloženje znatno češće opisuju kao osećaj bolesti. 10. tzv. interiktalne psihoze ( primarni afektivni sindromi.. shizofreniformne i shizofrene psihoze. 2. poremećaj spavanja. različite grupe analgetika. 4. alkoholni nutricioni poremećaji ( Wernike-Koraskoff-ovom sindrom. Psihijatrijski sindromi zbog zloupotrebepsihoaktivnih supstanci i lekova: opijati i njihovi antagonisti. Prema dosadašnjim iskustvima kod psihijatrijskih poremećaja sa mogućim organskim etiološkim činiocima kod mentalno retardiranih osoba od kojih su pre svega psihotični poremećaji . Socijalna restrikcija i gubitak interesovanja su simptomi koji se najranije ispoljavaju. alkoholičarska paranoija i ljubomora. nego kao osećanje tuge. U zahtevnijim socijalnim situacijama ove osobe čini vulnerabilnim činjeica da oni ne prepoznaju i sasvim obične socijalne situacije prema kojima se druge osobe adekvatno postavlaju. depresija. u težim oblicima 71 . Najčešće prezentovana klinička slika uključuje gubitak apetita. ove osobe pri tome imaju doživljaj odbačesnosti i agresivnosti sredine. Osobe sa mentalnom retardacijom koje kasnije razvijaju shizofreniju i druge psihotične poremećaje imaju značajno veću komplikaciju na porodajaju i tokom trudnoće. psihotični sindromi kod psihomotorne epilepsije. kao što su kongitivne. motorne i socijalne sposobnosti. "cerebralna atrofija"-kod hroničnog alkoholizma. neonatalni problemi udruženi sa PAS. epileptičke psihoze ( psihoze kao posledica direktnog epi napada. "rum-fits" sindrom. socijalno povlaćenje.primarna degeneracija korpusa callosuma. delerijum tremens. a) Stepen emocionalnih i bihevioralnih problema i problema vezanih sa retardacijom i različitim životnim situacijama mogu često puta da budu razlog za psihijatrijskom konsultacijom.pacijenata sa epilepsijom (psihijatrijski poremećaji kod dece sa epilepsijom. druge posledice alkoholizma ( Marchiafava-Bignami poremećaj. kakain. 6. neurotski sindromi kod odraslih.alkoholna intoksikacija. poremećaji ličnosti.

Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip. Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja". traume glave. cerebrovaskularne 72 . Klinička slika u velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa. koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme.mentalne retardacije depresivnost se ispoljava kroz automutilacije. slab kontakt očima. Najčešće je prate glavobolja i abdominalni bolovi. negativna self-percepcija. iritabilnost. Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost. Brojni su somatski poremećaji. nepoverenje. apatični tip. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja. hiperaktivnost i prekid odnosa sa drugima. Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem. Neki kliničari navode osam ključnih simptoma depresije kod mentalno retardiranih osoba i to: opadanje broja reči u govoru. Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja. 2. Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem. profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. autostimulaciju. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti . Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti. neinhibirani tip. traume glave. bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa.i/ili povredom: 1. dezinhibicija i efuforija. jaka apatija. paranoidne ideje. Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom. Npr. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih. naročito neurološka oboljenja. Kao što je već navedeno u DSM-IV navode se samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. slaba kontrola impulsa. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. ehopraksija. homocistinurija. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. encefaliti. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog. Eholalija je patološko. cerebrovaskularne bolesti. zapuštanje spoljnjeg izgleda. voštana savitljivost) ili stupor. hepatična encefalopatija. agresivni tip. gubitak emocionalnog tonusa i latenca u govoru. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima. provokativnost. paranoidni tip.kombinovani. eholalija. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze). Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a. "Maskiranu "depresiju prate razne telesne disfunkcije i telesne žalbe zbog kojih se često vrše brojna i nepotrebna organska ispitivanja. drugi i neodredjeni tip poremećaja. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu. somatske tegobe. dijabetička ketocidoza). zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija.

Adams RD. 3... 10. 13.. 1995. Psychiatry.1994..bolesti. American Psychiatric Association: practice guidelines for the treatment of patients with delirium. 152:323-342.: Treatment od elredy patients with delirium. Simkovitz P et al: Effects of haloperidol challenge on regional cerebral glocose utilization in normal human szbjects.American Psychiatric Association.1999.1994. 4th edition. neuroinfekcije. tako i neuroloških oboljenja i poremećaja. 15. 9-15. J. Djukić P (urednici): Myastenia gravis. epilepsija. Bayindir O. Foley JM: The neurological disorder associated with liver disease. Bartlet EJ. Am.DC . 156 ( suppl): 1-20. Res Nerv Ment Dis.J. Apostolski S: Etiopatogeneza stečene autoimune miastenie gravis . 73 . 8.Can E. 6. 3. 14:288-292.. 5.1987. Medjutim oni su realnost u kliničkoj praksi. Journal of Cardiothoracic Vascular Anesthesia. 4th Edition. Am. Canadian medical Assitioation Journal. 1953. u: Apostlski S. Washington DC. Psychiatry. 12. Andersen SD. et al.. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical manual Mental Disorders ( Delirium). 14. Washington. 123-133. Am J. 4. 7. 1997.1995. 32:198. Grigs RC: Metabolic brain disfuncionalis in system disorders. hatingtonova horeja.: The use of the 5-HT3 antagonist odansteron for the treatment of post-cardiotomy delirium. Neurol 45:1012. Beograd. Voctor M. American psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. Bazire S. Medicinski fakultet. Fiven Publishing Limited. New York.. Akpinar B.2000.. 2. VIII L I T E R A T U R A: LITERARUTA ZA VAŽNIJE SIMPTOME I SINDROME U PSIHOPATOLOGIJI 1. 11.: Psychotropic Drugs Directory 2003/04 (The profesionals´ pocket handbook & aide memorire. McgrowHill. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders . Lavrinić D.1977.1994. 1999. 373. Arieff AL. American Acadey of Neurology: Practice parameters for determining brain death in adults ( summary statement). American psychiatric Association. revized. Adams RD. 1-4. 1992. Javljaju se u značajnom procentu kako kod internističkih. HIV. Andreasen et al. Ropper AN: principles of Neurology. 6th edition. Boston. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja Ovi poremećaji su samo uzgred navedeni u DSM-IV i/ili ICD-10. DC. 167.)1-20.. Brodie JD. Wilts. zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes). Washington. 2003. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam. Salisbury. American psychiatric Association. 156( suppl. 9. Little Brown. psychiatry 151:681686. 1998. American Psychiatric Associoation : Practice guidelines for the treatment of patients with delirium. hipo i hiper adrenokroticizam). The quality standards sobcommittee of the AAN.3rd Edition .

36.. 35:1007-1010. Urgentna stanja u psihijatriji.: Treating visual halucinations with donepezil. Gustafson Y.: Delirium: a test of the Diagnostic and Statistical Manual III criteria to diagnose delirium in elderly general medical patients.2003.. 30. 26. Edinburg. Bleck TP. Cerić I. Malleta GJ. BurkeWJ. Gastauth H (eds): Cerebral anoxia and the electroencephalogram. Psychiatry. 1985. 19. Cerić I: Delirium tremens alcoholicum. Thomas RI. 13-16.J. 1991. 1993.. Breitbart et al. 28. Loga. 22. 1983. S... Int Psychogeriatr.1978. Ricketts S et al : Rostral orbitofrontal prefrontal cortex dysfunction in the manic state of bipolar disorder.( Delirium. Anesth Analog 66:497504.1998. Boiten J.. J Am Geriat Soc . 74 . 31. 27. Caronna J.1996. chlorpromazin and lorazepam in the treatment od delirium in hospitalited ADIS patients.. Philadelphia: FA Davis Co Publishers. 29.. 33.1999. Bazire Stephen: Psychotropic drug directory 2003/ 04.acute organic psychosis and confusion).. Ericson B et al: Posoperative confusion following anestehesia in elderly patients treated for femoral neck fractures. Terry RD (eds): The neurology of Aging. u: Loga. (urednik). 373-375. 21:98. 189--220. In: Meyer MS.. Butterworth RF. Londom. The professionals pocket handbook & aide memorie.: Organski uključujući simptomatski mentalni poremećaji. Smith MC et al: Neurologic complications of critical medical illnesses... Am J Geriat Psychiatry6:296-301. SP. 38. and Lader J:An unusual sequela of a frequently occurring neurologic disorder: delirium caused by brain infarct. Crit Care Med. 18.. Boston.1999. 26-29. 32. 35. Bokonjić N. 34.: The neurobiology of hepatic encephalopathy. 21. Springfield. Berger D. Bettin KM.1983. Ned Tijedschr Geneeskd 133:617-620. 1910 Breibart W. Berggren D. 1993. Mulvihnill M.1999. Stern E. 24. 23. Caronna JJ: Coma in ishemic Cerebral Vascular Disease.. 25. 16:235-2441996..50-62. Brust JCM:Neurological aspects of substance abuse. Camus et al.1989.. In: Russle RW Ross (ed): Vascular Disease of the Central Nervous System. Am J Psychiatry 156:19861988. Blass JP. Bersein EV: Delirium in the elderly.2000a. 20.1961. J Geriatr Psychiatry Neurol .S. Finkelstein C: Neurological syndromes after cardiac arest.: Symptomatic Psychoses. Beograd-Zagreb... Bronheim H. Am. Beograd.1997. Psychiatry. u: Kecmanović. 111. 3: 211-229. 34. Berlin.Platt MM et al: A double-blind trial of haloperidol.: Utillty of EEG in delirium: past view and current practice. Cameron DJ. i Cerić. Secend Edition. Melburne and New York..J. Buehtal F: "Post anoxic unconsciousness as related to clinical and EEG recovery in stagnant anoxia and carbon monoxide poisoning". Medicinska knjiga. 17. Thomas. Bonhoeffer K.Marrota R.1988.1987.D.I. 37. Blumerang HP.: Psihologija obolelih od malignih heamtoloških bolesti. Brenner RP.. Butterworth-Heinemann. Strocke. Churchill Livingstone..1:127-143. 156: 1117-1118. In: Katzman R. Klinička psihijatrija. Wengal.: Metabolic encephalophies in older adults. Fivepin Publishing Limited and Organon. Semin Liver Dis. Naučna knjiga. Am. 9:517.16. 1993. Plum F. 139-153. Roccaforte WH. 1987.. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla. Dysken MW et al: Measuring delirium severy in older general hospital inpatients without dementia. 153:231-237. 113-150.

J Neuropsychatry Clin Neurosci 1:188-190. Chatrberg J. 1988. 48. 119-127. Krishman KR. u:Kovačević SM (ur). 146:1923-1926. 16:771-778. 494. American Psychiatric Publishing Inc..: Hepatic encephalopathy.1991.. Kostić V i Svetel M: Akutna distonična reakcija. Berk JE ( eds by) Bockus Gastroenterology. Dunne JW.. Urgenta medicina. 2001. Martin D. Lancet. J Chronic Dis. Engel and romano. Leedman PJ. 49. Mental Diosreds and Somatic Illness.2001. Kapoor WN: Delirium in hospitalized elderly... 333-339. 1986. Schaffner F. disease. In: Haubrich WS. 1-14. 1998-2003.1990. Wicstrom J. Ely EW. Delić D.1989. 47. Folstein SE. u: Kovačević M (ur). 46. 55. Gordon S. 12: 189199. J Hepatol 21:487490.1981. Dragošević N. Dellva MA et al.: Akutna insuficijencija jetre. Erkinjuntrti T. 40. Folstein MF: The three-item delirium scale (abstract). Romano J: Delirium: a syndrome of cerebral insuffcienty. 56.. 59. 52.232-235. 4th ed. hassen MA. maligni neuroleptički sindrom. Clin Psychiatry 62:191-198. Engel GL.1975. Francis J. J Gen Intern Med. Medicinski fakultet Beograd. J. 58. and related psychoses. Beograd. Ferenci P: Brain dysfunction in fulminant hepatic failure.. 57. Cuting J: Acute organic reaction.u: navedeno u knjizi br 36. 351. 54. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. 60. Figiel GS.1983.: Dementia among medical inpatients: evaluatio of 2000 consecutive admissions.: Analysis of the QT interval during olanazapine treatment of patients with schizophrenia. 1-14. 263:1097-1101.. Djukić-Dejanović. 61. 1990. 53. JAMA. Philadelphia. Crit Care Med 29:1370-1379.: EKT -induced delirium in depressed patients with Parkinson-s. Edis RH : Inobvious stroce: a cause of delirium and dementia. Aust NZ J Med. I izdanje. Res.. 9:260-277.. 50. 44. Drake and Coffey.. Washington DC and London. and DeBattista: eds by Manuel Cllinical Psychopharmacology ( Delirium).1995. CIBIF. S : Epileptičke psihoze. kliničke klasifikacije i lečenje. 5:6579. Psychosomatics 42:172. 5 th ed. Urgentna medicina.. 51.2001.kliničke krakteristike i lečenje..1986. Urgentna interna medicina. 62.. Foley et al. Francis J et al : Evaluation of delirium in critically ill patients: validation of the Consfusion Assessment Method for the intensive care unit (CAMICU)..1994. 1959. Ferenci P. 43. 41. Donovan JP.1959. Folstein MF. Arch Intern Med. 719. Medicinski fakultet Beograd CIBIF. Cambridge University Press.Jr.2002.. Psychiatr.. 1999. Candbgrige.. Zorumski C et al.. Figiel GS. Beasley CM. In: Leder HM ( de): Handbook of Psychiatry..1944 Engel and romano. J. McHugh PR: Mini-mental State: a practical methods for grading the cognitive state of patients for the clinican .. Brejtner JC et al : Radiologic correlates of antidepressantinduced delirium: the possible significantes of basal ganglia lesions. 42. Kapoor WN: A perspective study of delirium in hospitalized elderly.39. 75 . Francis J.. Shafwr DF et el: Cerebral edema and increased intracranial pressure in chronic liver disease...A. Cole O. Czekalla J. delirijum. 45. PALO j. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 3:405-411.. Pa: WB Saunders.1999. 2003. Autio L.J. 1988. Delić D: Akutna insuficijencija jetre. Fanjiang G.

: Infarction of the fusiform and calcarine regions: agitated delirium ana hemianopia.1990.2000. Frye MA. 247-259. 75..1993a. Hamilton.1999. John ( urednici) : Psihijatrija. New York. van Dyke CH. Langeov klinički priručnik. AM Intern Me 113:941-948. JAMA.. 87. Jacobson et al... Olssom T.1993a. Alessi CA et al: Clarifuyng confusion: the Confusion Assessment Method . 84.281:1318-1325. Sings and Symptoms in Psychiatry.1991... Gustafson Y. Inouye SK.. Kapoor WN: A prospective study of delirium in hospitalized elderly. 72.. Hart RP. Charpeninter PA: Precipiting factors for delirium in hospitalized elderly persons..1974.1951. 65. Levenson JL. 76. Gelfand SB.Relation to preexitsting dementia. Sessler CN et al: Abbreviated Cognitive Test for Delirium. 83. 77. Gehab M. 79. Ellinwood EH: Cocain and other stimulans.1992. Durieu I et al : Confusional state in stroke. 318:1173. Coudreaut MF. vol 3/4. u: Flaherty A. 70. Channon.2000. 1997. Stroke 30:773-779. 275: 852-857. J R Coll Physicans Lond. Carlson R(ed): Renal failure and association metabolic distrubances. 7:305317..1995. Savremena administracija. Best AM. Wood LDH: Principles of crical care. Lebert F. J Neuropsychiattry Clin Neurosci 6:371-378. Hall JB..1998. N E J Med. Schmidt GA. I Clin Psychopharmacol 21:257-261.1967.1996. JAMA. Sadock: Priručnik kliničke psihijatrije.. 88. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. oct.1976.1998. : Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. 1992. Psychosomatics.Joseph. M: Firshs Clinical Psychopathology. critical care clinics. John Wright and Sons. McGraw Hill. Jacobson and jerrier. Vol. benjamin J: Using intravenous haloperidol to control delirium( abstract).2000..1999. 263: 1097-1101. Larry: Delirijum.63.1992. 80. 71. 67. Edited by Yahr MD. J Psychosom Res 43:417-423. 92. Ericson S et: Acute confusional state ( delirium) in stroke patients .: Udžbenik iz psihijatrije ( prevod sa engleskog jezika).1990. Jacobson and Jerrier.D. Hospital and Community psychiatry 43:215. 81. 27-30.. Francis J. patient characteristics and outcome. Psychosomatics 37:533-546. 69. Inouye SK. 66. 73. Hodkinson HM: Mental imairment in the elderly. Gavin FH.1987. Jacobson and Jerrier. Takahaslu T. Dijagnoza i terapija. in:Translation of the American Neurological Assotioation 1967. Hakeman SM et al: Continous droperidol infusion for management of agitated delirium in an ICU. Kaplan i Benjamin J. Cerebrovasc Dis 1:257-264. 78. Garbutt et alJAMA.1997. New York. Martin D. Jacobson et al. Predictive model and interrelationship with baseline vulnerability. 1988. Robert i Davis M. indelicato J. 89...2001.85-89. Henderson D. ( prevod). 76 . Conomy J. Harold I. 86. ( prevod drugog izdanja na hrvatski jezik) "Naklada Slap". Bristol. Hatta K. Goldberg EL : Lateralization of frontal lobe functions and cognitive novelty. 68. Springer. Horestein S Chamberlin W. A. 82. 37:533-546. Hart RP. Hart RP. Sessler CN et al: Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. 85.. i Gillepsi R.. Jasterbarsko. Saunders Company. 74. Levenson JL. 1996. Psychosomatics 36:301-305.1973. Sessler CN et al. Beograd. nacamura H et al: the assotioation between intravenous haloperidol and prolonged QT interval . Henon H. Goldman S. 64.

116.. Jovičić A. Medicinski fakultet Univ. Kroner K. Kaplan HI et al:( 1996) ( editors): Comprehensive Tekstbook of Psychiatry. 21:166. Vojno Med Akademija.2001. Nursing . 1993. Beograd. Raičević R: Tranzitorni ishemijski atac. Katz IR. Kullmann et al. 95. In Pickup J and Williams GED (es): Textbook of diabetes. 109. 1998.: Comparasion of risperidone and placebo for psychosis and behavioral disturbanes associated with dementia: a randomized double blind trial. 31:53..CIBIF.I. 110.1955.1996. 223-238. 98-106. 44-50.. 93. Kovačević DR: Urgentna dijagnostika i lečenje akutnih trovanja. Kopenen H... Jakulić S.Beograd.: Klasifikacija i dijagnostika senilnih i presenilnih psihoza organskog porekla. 115. J Gerontol. Johnson JC. Layden TJ et al: Diagnosis and management of fulminal hepatic failure. Kovačević MI.1989a.. 1997. Jeste DV. Kennard et al. 101. Urgentna psihijatrija. Steback U et all : Computed tomography findings in delirium J Nerv Ment Dis 177:226-231. 2001. 6th ed. 94. Kirsh BM.Lipton RB: The perzistent vegetative state: an analysis of clinicalcorelates and cost. 100. 1997. Kaličanin P: Psihijatrija. 77 .:( urednik): Psihijatrija. 113.. Kranzel and Van Kirk.1945. Lam N. Am J Psychit. J Neurol Neuros Psychiat 63:279. J Neurol Neuros psychiat. Kaufman DM. 98. Baltimore.. hurri L..1989..1997. VI. Mintzer JE et al. KaplanH. Kostić VS: Parkinsonova bolest i parkinsonizam. Niš. 6th ed. 103.1998. u: Inovacije znanja iz neuropsihijatrije. 114.90. 106. 97. 92. 1992. and Sadok B. j hepatol. Williams and Wilkins. 92:381.1989. Beograd. Kostić VS: Kalcijumski antagonisti u lečenju cerebrovaskularnih oboljenja. Kranzel et al. 96. Beograd. 91. Katz et al. Urgentna medicina. Alcol Clin Exp Res. 2000.1999. 25:1335-1341. ( ur): Anesteziologija. 2005. Jones EA. Kovačević SM. Lalević P: Fiziologija vode i elektrolita.. Williams and Wilkins. 1990..1982. Službeni list SCG.1994. 45:113-119. Narrass M: Acute metabolic complications of diabetes melitus. Comp Ther.. 99. 108. 105... 102. Kecmanović D. Wessenborn K: Neurology and the liver . 9:71-78.. Lalević P.: Dealing with the confused patient. 1999. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo.: The Comprhensive Textbook of psychiatry. i Damjanović A. 104. Koponene at al. 27:231-238. S. : Organski mentalni sindrom.1995. 107.. Beograd. Baltomore. N Y State J Med. Beograd. 1997. Wessenborn K: Neurology and the liver. Gottlieb GL. Knudsen GM.. 1996. 1979.. 111.1997. Larsen PS. Zavod za udžbenike i nastavna sredsta... u: Kovačević SM (ur). u: Jakulić. J Clin Psychiatry60:107-115. Blackwell Sciense Ltd. Kaličanin P. Krentz A. Pharmaca. Hansen BA: pathophysiology changes in cerebral circulation oxidative metabolism and bloodbrain barrier in patients with acute liver failure. Tom I. 63:279. "Velarta". Jones EA.. Račić DV. 158:813-815. 112. Sullivan E et all: Using DSM-III criteria to diagnosis delirium in elderly general medical patients. "Srempublik"..

: Akute confusional state (delirium) ih the hospitalized elderly. 1985. Grupe and Stratton . 137. In: Henderson ES &Lister TA ( eds): Leukemia. Urgentna medicina. Neurol Cl. 118. 7:617.1997.6:1-26. Psychosomatics 39:422-430. S. Br J Psychiat123:621. Službeni list SCG.: Psychosocial Complications of Leukemia. Lockwood AH: Neurologic complication of renal disease.. Lary S. 750-781. 130.B. Oxford University Press. Lipowski ZJ: Delirium in the elderly patient.: Delirium in the aged.. Megraf.. 134. 135. Lipowski J. J geriatr Psychiatry Neurol 5:149-155. Lešić Ž. Besdine RW. 136. Kovačević SM: Moždani udar. 123:621.. Am J Psychiatry. 247-259. 124.1994.. Manos PJ:The utility of ten-point clock tekst as a screen for cognitive impairment in general hospital patients. Ann Clin Psychiatry 9:219-225. : Olanazapine in the treatment of delirium . Mansand PS and Sipahinalani A. Raičević R..: Should psychostimulants be used to treat delirious patients with depressed mood? ( letter).. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. In: Benson DF. 126. N Engl J Med. u: Kecmanović D (urednik). Urgentna medicina. Liston EH. New York.: Transiet cognitive disorders ( delirium. 144. Blumre D (eds): Psychiatric Aspects of Neurologic Disease. acute confusional state) in the elderly. Wetle T. Lekoff SE.117. 5:49-66. Raičević DV. 119.. John & Sons Ltd.1992. Figiel G. 1978. 1990. Grafički zavod Hrvatske.1992. Annu Rev Gereontol Geriatr . Manos PJ.1997. 2005. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost sarajevo. 1983.. Abu-Saleh T.11 izmenjeno i dopunjeno izdanje. Goldman: Delirijum. A.M. 120. Zbignijew: Delirium (Acute Confusional States). 122. Saundders Company. 131.: Akutni moždani sindrom. 121.savremena dijagnostika i lečenje. 138.1998. u: Kovačević SM (ur). 62-91. Psychosomatics 36:66-68. 1989.. Lowe GR: The phenomenology of hallucinations as an aid to diferential diagnosis . Lipowski ZJ: Organic brain syndromes..32:63-78.. Leverson JL.: Psihijatrija. 232-234. Gen Hosp Psychiatry 19:439-444 . Loga S. John.Savremena administracija. Lipowski ZJ: Delirium: Akute Confusional State. 141. Philadelphia. 139.: High-dose intavenosus haloperidol for agitated delirium following lung transplatation. Tarsy D. . Beograd. 1975. 219-226.. 19:309. Lowe GR: The phenomenology of hallutinationes as an aid to diferential diagnosis. 143.. 129..1995. 1982.Clin.: Transient cognitiv disorders in the elderly. Br j Psychiat. Zagreb. 2005.1973.1986.. 140:1426-1436. Beograd. New York.Eds by Principles and Practice of Geriatic Psychiatry.. 320:578-582. R. 132. 56-61. Lieb et al:Psychol Med.. pp. Lipowski ZJ.Beograd.In: Copeland. 1959...273-298.1992. Psych. 142. Betlheim. 2005 Marsden CD. 78 . mattingly G et al : ECT-induced interictal delirium in patients with a history of a CVA. W.213-224. u:Kovačević M (ur): Lipowski J.MOPS). Mohammed and Blazer.. Tom II.. S. Službeni list SCG. Martin M. Psychiatry. Kovačević SM: Sinkopa. Psihijatrija. 1973. 1989.257-266.: Rak i duševni život. i Dogan. Psychiatr Clin Nort Am. 133. 123. 19:309. Lepić T. 127. u: Hirsh et al ( eds by) Psihijatrija: dojagnoza i terapija.. Lepić T. G. Comp Psychiat.J.. 1990. 1978.Dan. 128. Leverson JA.1989.. Balessarini RJ: Spontaneous and drug-induced movement disorders in psychotic patients. J.Z. Lopašić R. Comp Psychiat. Lesko LM &Holland JC. 53:69. Langeov priričnik ( prevedeno). 140. Wu R: The duration of delirium in medical and postoperative patients referred for psychiatric consultation. 125. Marić J: Klinička psihijatrija (Moždani organski psihosindrom.2002..

1982. 79 . Arch neurol 34:313. Jyu CA et al: Association of low serum anticholinergic levels and cognitive impairmen in elderly presurgical patients. u: Berger J. 201-202. JAMA.Heinemann. 1986. :Pheniramine aminosalicylate overdose. 5:827. heart Lung 17:238-241.. Marsden DC (eds): Neurology in Clinical Practice: principles of diagnosis and menagement. I izdanje. Milovanović D i Milovanović S: Klasifikacija psihotropnih medikamenata.145. Fenichel GM. "Naklada Slap". Matsuoka et al. Barex. Beograd. Barex.: Savremeni pristup organskim psihosindromima. matković O: Pariska psihosomtska škola. God. 25-36.. Engrami. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. u: Milovanović D i Milovanović S ( ur) Klinička psihofarmakologija. Montgomery et al. First Alen Frances i Harold Alan Pincus: DSM-IV priručnik za diferencijalnu dijagnostiku. Organic Brain Syndroms). Biro M i Hrnjica S (urednici)... 153. Beograd. Meagher and Trzepacz . 148. Daroff RB. Vol. 164. Medina JL. Sudhansu C..2000. : Acute confusional states whit right middlecerebral artery infarction .. 120-123. Engrami ( tematski broj).iskustvo sa klometijazolom. br.. Mensulam MM. Geschwind N et al. 158. Voctor M: Alcohol withrawal seizures. Beograd. Richardson JS. Ćulafić Dj. V dopunjeno i preradjeno izdanje. 140141.. Moc SM. Cl Neurol.1977..: Controled study of exstrapiramidal reactions in the managment of delirious. 157. 1-2. 1990. 270. Beograd. Rubino FA: Syndrome of agitated delirium and visual impaiment: a manifestation of medical temporo-occipital infarction J neurol neurosurg Psychiatry 40:861-864. Holmes VP et al. 1987. Rubino FA. 165. Meltzer HY. Butterworth. 159. br. 22-25.. Ross E: Agitated delirium caused by infarctions of the hypocampal formation and fusiform and lingual gyrii.. Reversal of delirium and choreiform moverments with tacrine treatment.: Neurobiologija poremećaja cerebralne cirkulacije. Panić M i Milenković Z: Cerebrovaskularne bolesti. 162.1999. Sprague SM: Uremic encephalopathy. 2005. Naučna knjiga.1988. McGinniss J.116-119. Jerold : Esential Psychopathology ( 7. 154.1976.. J Neurol Neurosurg Psychiatry 39:84-89.. 97-297. Morris JC. et al. Mendez Ashla MF: Delirium.: Hepatička encefalopatija u konsultativnoj psihijatriji.. Murry GB. u: Milovanović D i Milovanović S (urednici).2001.1997. Klinička pasihofarmakoterapija. "Dečije Novine". 160.1977. Jastrebasko... 155. 1-2:95-106. Boston.1974. V izdanje. Miller PS.2005. Waxman SG. Michael B...Beograd. neurology 24:1181-1183. 42:251. Maxmen S. Medina JL. 152. Klinička psihologija.1988. 146.1994.. 149. Milovanović D. Foege W: Actual causes of death in the United States.: Atypical antipsychotic drugs but not typical increased extracellular acetylcholine levels in rat medial prefrontal cortex in the absence of acetilcholinesterase inhibition. 167. 163. Mršulja B. 1993. 147. i Vojinović V. Am J Psychiatry 145:342-345. 150.... 166. Mendelson G. Milovanović S. 156. EM M Cl N Am.2005. Menza et al MA. O'Laughlin IA.1991. Beograd. 151. Leposavić LJ.4:7-10. 2000. In:Bradley WG. Society of Neuroscience Abstracts 25:452. Dai J.. medically ill patiensts:intravenous haloperidol versus intravenous haloperidol plus benzodiazepines. Milenković P. Milovanović D i Ilanković N: Farmakoterapija sindroma delirijuma i mentalne konfuzije.IV. 161.

Posner JB: The diagnosis of stupor and coma. 135:2004-2008.: Pedriatric delirium: research update... Nickolas and Lindsey. 129-150. AZ. 190. Platt MM. 185.1997. 41-75. Dokumenta. Phoenix.. Platt MM. Centar za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje Beograd i NVO Lekari bez granica.P. Smith M.1997. Mullaly W.. : psychiatric manifestations of right hemisphere infarctions.1985. Galenika. paper presented at the anual meeting of the Academy od Psychosomatic Medicine.: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.4:163-175. 1993.Beograd.2000. J. 1975. Pain Symptom Manage 17:219-223. 14. i Milovanović D.: Simptomatologija.: Organski psihosindromi neoplastične geneze. dijagnostika i terapija organskog psihosindroma. 177.. 4. 175. 188. 157-161. 341-358. Tormey WP.: Complicated delirium in cancer patient successfully treated with olanazapine.M. and Katon C.168. 180. 1982. and Summers J. 1982. Perrault LP. Carrier M et al: Torsades de pointers secondary to intravenous haloperidol after coronary artery bypass graft surgery. Glasgow R et al: Thiamine deficiency in hospitalized elderly patients. et al. 80 . Mareille.u: Mentalno zdravlje u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti. 170. Mustajoki P. 183.1999. Vesel J. 172.. Mesulam M. 179. Problems psychologiques en rapport avec le cancer.. Price BH. Munjiza M.Vodić za lekare. J AM Geriatr Soc 45:470-473. Yamada S et al: Doses plasma free-3-methoxy-4hydroxyphenyl (ethylene) glycol increase the delirious? A comparation of the effects of mianserin and haloperidol on delirium. Ann Neurol 12:113.: Effiicacy of neuroleptics for hipoactive delirium.br. u: Prvi seminar iz kliničke psihijatrije. John & Wiley. 12. Nordmann Y: Early administration of heme arginate for acute porphyric attacks. Munjiza M.. Can J Anesth 47:251254.. Prugh et al.: Depression in Traumatic Brain Injuri Ptinents.1971.. 178.. 13.65. Plum F.E. Novembar 2004Februar 2005.. Uchimura N.: Akutne simptomatske psihoze i njihovo lečenje. Bleck TP: Increased intracranial pressure complicating hepatic failure.1969.1982.. Ment Dis 173:610-614. Nora LM. P.L. 171. Neuropsyichiatry Clin Neurosci.1991. Beograd. Davis. Arc Int Med.November. 173. Engrami. J Crit Illn. 2005. Rev 78:391-408. 1977. Poleksić J.J. 169. Nakamura J. O’ Keeffe ST and Gosney MA: Assessing attentiveness in older hospitalized patients: global assessment vs test of attention. 6:66-67. et al eds by Depression and Physical Illness.Berger J. O’Keeffe ST.1980.1997. Comptes rendu. and Beies SJ: Components of attention.. u: Psihijatrija. marta 1976 Beograd. Ocić G.D. J Nerv. Beograd. in: Robertson. et al.... Poleksić LJ.1994. Prigatono G. Beograd.4:87. Engrami. God. Gerentology 40:18-24.Vranje. Ljubljana. Onofrj et al.1994. Institut Calmettes. 174.Frager G. Int Clin Psychopharmacol12:147-152. J. 1989. Simpozijum o psihijatriji i neurologiji. huff K. Zbornik radova. M. 1 do 6. 176. Denault AY. Passic SD and Cooper M..1994. 182. 186. 181. Trautman.1982. IV. 184. Philadelphia. 189. Posner ML. 187. Psyhol.: Specifičnosti incidencije i rizika oboljevanja za grupu organskih psihoza. Lek.1995. Ronthal et al: Frecvency of acute confusional states with lesions of the right hemisphere ( abstract). Breitbart W.

Baltimore. Clin Psychopharmacol 11:146-147. 200. 204. 57:249-258... Oxford University Press.. 1984. 203. 194. Riker RR. A Volters Klower Compani. Int J Geriatry psychiatry 13:49-56.2002.2000.: An Introduction in Psychopthology. Arana GW. 2:50.1998. Arch Gen psychiatry. et al. Ross et al. Medicinski fakultet beograd. 206. Gheradi R et el: Post anoxic delayed ancephalopathy and leucoencephalopathy and non-hemorrhagic cerebral amyloid angiopathy.2002. 193. Richen P:Movement disorders associated with withdrawal from high-dose intravenous haloperidol theraphy in delirious ICU patients. 201. Avis AS. Rolfson DB. 192..8. 52:263-267.: Methylphenidate in depressed medically ill patients. 207. Perrier IN et al: QT interval abnormalites and psychotropic drug therapy in psychiatric patients.1991. 197. Rogina V. Frennd Publishing Ltd. (ur): Urgentna medicina.1997. 22-23... 205.1993. 198. Jones BDW.1991.: Aplication of Serenis Profil and Some Implications of Their practical profile for Their Clinical Use in Psychiatric. Ahmed I.L: et al. 2002. Tokyo.:Urgentna neurologija. 212. 211... Blennov K. Sanders KM. 1954. Murrary GB. 210. Stern TA..191. Fifth Edition. 217-218. Psychiatry. Ruijs et al. London.. J. Rakočević-Stojanović V: Akutna organska patološka stanja centralnog nervnog sistema. London. McElhaney JE. Ruijs et al. 81 . 311-317.: Psihoze nastale usljed nedostatka nikotinske kiseline. Jhangri GS et al : Validity of the Confusion Assessment methods in detecting post-operative delirium in the elderly In Psychogeriatr11:431438. Buenos Aries. Hyman SE et al: Handbook of Psychiatric Drug Therapy. risperidone. u: Vučović D. Rosenberg PB.. Fraser GL.291-442.1991.1993. M. New York. Lippincott Williams & Wilkins.1999.In: Roghoebar.1994.. Zagreb. Obeležja. 208. Rakočević-Stojanović V: Metaboličke encefalopatije. Rasmussen D. 106. 196. Gottfries CG et al. Clin. Ritchie J. 199. 68-91. Purdon SE. Hong Hong. Lancet. Hurwitz S.1996. psychiatric Services 47:727-730. Journal of Gereontolgical Medical Science 48:M162-M166. 1-2: 159-186.1944. 2005. 235. J. : Delirium in dementia. Dement Geriatr Cogn Disord.. Beograd. Syndey. Cassem NH: Hight-dose intravenous haloperidol for agitated delirium in a caediac patient on intra-aortic bullon pump. Cl Neuropas. Stip E et al: Neuropsychological change in erly phase schizophrenia during 12 months of treatment with olanazapine. Robertson B.2000. Elit-Medica Beograd i Draslar Beograd. Chest 111:17781781. 202. 5:153. 10:368379 .1999.Vol. Salama J. Steiner W. 209. Reily JG. Rasel D.. Radojičić B.1986. Neuropsihijatrija. Romano and Engel. Rosenbaum JF. 355:1048-1052. or haloperidol. Robertsson B: Assessment scale s in delirium. Abrahamowicz M.1990.: Revies on Drug metabolism and Drug Interactions. Philadelphia. 289-290. 195. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. Rockwood K: The occurrence and duration of symptoms in elderly patients with delirium.: Incidence of and risk factors for delirium among psychiatric patients..

Clin Toxicology 10:437-441. Crit Care Med 22:378-379. 229. O´Conner PG: Diagnosis and treatment of substance abusers with HIV infection.1979.D. : Use risperidone in delirium case repotrs. in: The Synaptic organization of the Brain . i sur.246278. Thomas H. Treolar and MacDonald. Schwartz E.1990. u: navedeno u knjizi br 35.. 82 . u: Muačević. New York. :Clarifying Confuzion: The Confusion Assessment Method. Lancet. 218. 220.Kufferle B et al. Stojanović V. 2:109. Paula: The Psychiatric Mental Examination ( Delirium).: The use of haloperidol in geriatric patents with organic mental disorders.1976. 292-313. 223. 215.213.113:941-948. 222. London. Shahaniet (ed): The motor system . Rodriguz D. 1996. Sundaram and Dostrow.1994..1: 1275.1995. Colgan JP.2001. 219. American Psychiatric Publishing Inc.. 221. Timotijević I.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. Schatzber AF. Breivik H et al: Suvrival after 40 minutes submersion without cerebral sequelae. 35:456. Psihijatrija.. Selwyn PA. 227. Edition . Ann Emerg med 21:407-413. Oxford. Naučna knjiga Beograd.. 1978. 419-435. Schuster P. ( urednik). Pertilli R. Strem TA : Continous infusion of haloperidol in agitated critically ill patients. 232. 1990.1975. Medicinska naklada.. Occurtence during oculovestibular testing in sedative drug oculovestibular testing in sedative drug-inducend coma..1992. Young RR. Siebke H. Ann Clin Psychiatry 9:105-107. 351-353. Prim Care.1997. Stoiljković S. Analas of Internal Medicine... mansand PS.2000.. 234. Oxford University Press. 228.: Reversal by physostingmine of clozapineinducend delirium. A New Method for Detection of Delirium. 1992. 217. Schirazi S.N Holand. 214. 216..1997. i Papić.. Nomikos GG : Effcects of typical and atypical antipsychotic drugs on acetylcholine relase in the hippocampus. Cole JO and DeBattista C: Manual of Clinical Psychopharmacology ( Meprobamate. Steinhart MJ. Metabolic consequence of cirrhosis often is reversible.. Inouye Cristopher. Timotijević I: Alkoholne psihoze.. Tefferi A. Fourth Edition. encephalopathy with disturbance of consciousness and CST amino acid aberration. Delirijum). Souheil Abou-Assi.T. 226. New York. 236-243..3rd Edition . J Neurol 220:83. 225. Simon RP: The Forced downward ocular deviation. Shakani BT. 231.374-379. H. gabriel E.19:119."Asterixis" a disorder of the neural mechanisms underlying sustained muscular contraction. 1988. 2003. Arch Neurol.. 230. Cur Ther Res. 1992. 33:132-143. Reno Vlahcević: Hepatic encephalopathy. 186. 235. Zagreb.: Droperidol versus haloeridol for chemical restraint of agitated and combative patients .: Organski uvjetovani duševni poremećaji. 1975.1977. 1983. Z. Oxford University Press. Edited by Shepherd GM.. Washington DC.. 233. i Paunović R.. Society of Neuroscience Abstracts 26:2144. Sipahimalani A. Postgraduete medicine. Mayo Cl Proceed 69:991.1994. Medicinska knjiga BeogradZagreb. 494-495. Tazepacz. and Kock C: Thalamus. Solberg LA: Acute porphyrias: diagnosis and management. 1994. Gjessing L et al: Chronic relapsing pancreatitis. Sjaastad O. 224. Vladimir : Instrumenti kliničke procene u psihijatriji. Van Duck Cathy et al.. Sharon K. V.Elsevirer . Sherman SM.

Greenhouse J: A symptom rating scale for delirium. American Psychiatric Publishing. 237.. ( urednik). drugo preštampano izdanje.1988b.200. Dement Geriatr Cogn Disord 10: 330-334. In: Yudofsky C. neuropsychiatry Clin neurosci 13: 229. 247. Washington DC.236. 251. 201-220. Am J Psychiat. van der Mast RC: Detecting and measuring the severity of delirium with the symptom rating scale for delirium. Collins GH. Robert eds by The American Psychiatric Publisnih textbook of neuropsihijatriy and Clinical Neurosciences. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized-98.. in:Delirium After Cardiac Surgery. Gen HospPsychiatry 17:75-79.. 4 th ed. Tesis. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Stuart and Hales E. University Rotterdam. 1971. Tsai G. Vctor M. 241. Brenner R. Gastfriend DR. 1993. Paula . and treatmen.. Advances in diagnostic.1998.525-564.. Trzepacz PT.Zagreb.. Dew Ma et al: Is delirium different when it occurs in dementia? A study using the delirium Rating Scale. Trzepacz PT ..1999a. 239.2001. New York.. its use in consultation/ liason recearch. 1995.. Philadelphia. 252. Trzepacz PT : Update on the neuropathogenesis of delirium. Medicinska knjiga Beograd. 244. 1990. Coffman G et al: Delirium in liver transplatation candidates: discriminant analysis of multiple test variables. Inc. Adams RD.A Guide To Treatment of leukemia. Trzepacz PT. Trzepatz PT: Delirijum. Trzepacz PT Mulsant BH. Oxford University Press. Psychosomatics 35:374-391. Mittal D.1996. 2002. Trzepacz PT: Neuropathogensesis of delirium.Psihijatrija. van der Mast. 246. Coyle GT: The glutamatergic basis of human alcoholism. 6. Trzepacz PT and Dew MA: Furher analyses of the Delirium Rating Scale.. 238.1994. Trzepacz PT : Is there a final common neural pathway in delirium? Focus on acetylcholine and dopamine. The Netherlands. Erasmus.1988a. Amserdam.2001.S. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 10:199-204. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Michael : Neuropsychiatric Aspects of Delirium. FA Davis. Trzepacz T.. Oxford..1995. Leukemia Sociaty of america. David and Wise G. 90. 253.1994a.242.2000.. Lymphoma and Multiple Myeloma for Patinents and Their Families. Psychiatr Clin North AM. 245. Trzepacz PT and Baker RW: The Psychiatric Mental Status Examination. 242. England. patophisillogy. 254. 19:429-448. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium . 243. 83 . pp. 250. Biol Psychiatry 24:314.. Veljković J:Psihički poremećaji organskog porekla. Psychosomatics 40:193-204. 78-89 . Trzepacz PT. Torres R. Baker RV.. et al. Benecke Consultants.1999b. a need to focus our research. 249. 240.: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized -98: Comparison to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium.: The Wernice-Korsakoff Syndrome. Mittal D. 152:332. Meagher J.. Psychiat Res 23:89-97. Mittal D. u: Morić-Petrović. 1988. 255. Trzepacz PT:The Delirium rating scale. comparasion to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. 248..1994.. J. London.. Trzepacz PT. Understanding Chemotherapy. Semin Clin Neuropsychiatry5:132-148.

38.Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta. 257. Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena. FA Davis. W. 10 th Revision. 27. Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0. 1988.. Geneva. Young DF & Posner JB. 2002. Beograd. 266.. 27-35. 11. Živković Dj. New York. ibid..1982... Wilt JL. Part II. Živković Dj i sar. Adams RD.6).4. Abou-Saleh MT and Blazer DG (eds): Principles and Practice of Geriatric Psychiatry.2-jako. Urgentna medicina.4-značajno...WHO. Beograd..1993. 265. Vol. 259. Minnema RF. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana. 1. 4. John Wiley & Sons. 1971. Poleksić J. 1982. 258. Zbigniew J Lipowski: Delirium ( Acute Confusional States). 1980. Jonson BF et al : Torsades de points assiciated with the use of intravenous haloperidol. 1982.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. Chichester-New York-Brisbane-Toronto-Singapore. 11-21.. Futura Publishing.256. Narton & Company New York. Vučović D: Urgentna psihijatrijska stanja.: Komparativna analiza komplementarne dijagnostike u organskom psihosindromu. 270. u: navedeno pod br.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja.2.London. WHO: International Statistical Clasification of Disease and Related Health Problems.. Philadelphia. Wolff and Curran. Wada and Yamaguchi..1992.1993. 262. 39. 1982.W. 267. Vesel J.. In: Silverstein A (ed): Neurological Complications of Therapy: Selected Topics. Young DF: Neurological complications of cancer chemotherapy. 268. 38. PRILOZI UZ POGLAVLJE O ZNAČAJU VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA U PSIHOPATOLOGIJI 1.Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema.: Urgentna stanja u organskim psihosindromima: dijagnostika i tretman.463-516..Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević. Postgrad Med J.1982.1935. 264. Engrami. In: Copeland JRM. 84 . a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone. 99-111. 263. Bryen GW ( eds): Handbook of Clinical Neurology.1986. New Work. Vinković Z. Williams R: Management af acute liver failure.Izmenjena percepcija okoline. Obeležja. 260.: Nervous system toxicity of the chemotherapeutic agents. U: navedeno pod br. Elsevier. 91-129. 257-260.6-izuzetno jako 2. 57-113. i sar. Ann Intern Med 119:391-394. i Penca-Maksimović J. In: Vinken PJ. Collins GH: The Wernicke-Korakoff Syndrome.. 1994. Voctor M. 269. Neurologigal Manifestations of Systemic Diseases. 64:765. 151-157. 261. u: Vučović D (ur).

na pojimanje straha kod samog ispitivača.4.samopovredjivanje. 3.2.6. 0.0.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje. 6.ne osećati se kao "neko".Kounikacija.4.2.6.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti.2.4.2.6.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja. 5.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja. 9.2.2. 4.6.4. 13.Inhibicija mišljenja Blokada.2-fluktuirajući strah. 0.2.6.Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi.2.6.6.Mućenje tela.6. 8.4. 0. 0. 11.4. 0.6.Kočenje fizičkih aktivnosti. 14.6.metamorfoza pojedinih delova tela.4.4-kontinuiran strah. 10. 0.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost.2.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse. 85 . 12.pokušaj samoubistva 0.neshvatanje konteksta.4. 0.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu.2.6.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača.Autoagresivnost Verbalna ili fizička.4.4.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0.na poimanje straha kod samog ispitivača.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha.biti drugačiji nego ranije.teškoća verbalizacije.Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti.fizičkih promena.2. 0.Gubitak telesne sheme.6. osećanje straha kod ispitivača.2.4. 7.4.

jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama. a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu. nekomunikativnost.tok anksioznosti.evoluciju u vremenu.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička.4.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost. 16.mučno osećanje afekta.6 Napomene: 1. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%.motorna inhibicija.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0.2.neprijateljstvo ka okolini 0. Vrednovanje. derealizacija. 2. tj. komunikacija sa okolinom.4. autoagresivnost i 86 . Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću.4.17% i 10% varijanse ili odstupanja.odnosno tok anksioznosti. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa. Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija.2.Hostilnost.18%.Autentičnost 0. evolucija u vremenu. Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema.2. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah. 17.4.6. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah. inhibicija mišljenja. depersonalizacija fizička i psihička. osustvo deklanširajućeg faktora.6. b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu. toku. 18.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara.2. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošćuagitacijom.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta. 3. zbunjenost.6.15.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok).evaluaciju. Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju.neadekvatna 0. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije. 2.nekoordinisana.Vodeći simptomi.

Ne. Neodređeno. Neodređeno. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 87 . Sada. B.evolucija anksioznosti. 2. zbunjenost. ali srednje izraženo. A. fizička i psihička depersonalizacija. Nije primenljivo. Sada. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1.4. derealizacija.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2. nekomunikativnost. inhibicija 䁭 išljenja. ponekad tokom razgovora. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu. C. u znatnoj meri. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično. ni u jednom trenutku tokom razgovora. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. heteroagresivnost i agitaciju. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah. tj. tj. ponekad tokom razgovora. U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. komunikacija sa okolinom. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost. motorna inhibicija.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti. na primer. osustvo deklanširajućih faktora.

lako se budi). Aneks Tabela 2. Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? Živahan (normalno). lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. Koma (ne budi se). imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. lako se uplaši). preosetljiv na sredinske stimuluse. Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. Da li je pacijent. «čupkanje posteljine». kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. Letargičan (pospan. u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti. stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9. Deo 1.3. na primer. zurenje u prostor. kao na primer. kao tromost. Budan (previše živahan.Deo 2. u bilo koje doba tokom razgovora. kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7. Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. Neodređeno. Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost. Dezorijentacija 5. Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. Da li je pacijent. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici. Stupor (teško se budi). kao uznemirenost. Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od 88 . Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1. privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. halucijanicije.

normalno.pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. pospan. stupor. lako se probudi. teško se budi ili koma (ne budi se). na primer. letargičan. Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje. * Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Tačka 2. 89 . kao isprekidana i irelevantna konverzacija. budan previše živahan. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful