Prof Marko Munjiza, Nastavna baza za psihijatriju INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE, Beograd, Palmotićeva 37 e-mail: marko.Munjsbb.co.

yu, Web sajt:www.munjiza.com

NAJČEŠĆI SIMPTOMI I SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI

PREDAVANJA ZA LEKARE NA SPECIJALIZACIJI IZ PSIHIJATRIJE, Šk.2007-08. godine

BEOGRAD, 2007

1

NAJVAŽNIJI VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI ZNACI I SIMPTOMI KOJI SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI
Večina autora posle definicije kliničke psihopatologije, njene nuačne zasnovanosti i opisa poremećaja pojedinih psihičkih funkcija, detaljnije analiziraju pojedine kliničke entitet, odnosno psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja.Mišljenja smo da je to oblast kliničke psihijatrije koja daje šiti prikaz i opis kliničke slike,epidemioloških karakteristika, etiopatogeneze i različitih oblika terapije i tretmana ovih poremećaja. Mi se u ovom udžbeniku nismo odlučili za ovaj koncept, već nam je namera da damo prikaz vodećih simptoma i sindroma u psihopatologjji. Zbog toga smo dali pregled najvažnijih simptoma i sindroma u kliničkoj psihijatriji, kao i kraći osvrt na socijalnu patologiju i psihopatologiju, psihopatološke poremećaje kao posledidicu psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku, tj. zaravljenje,nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj, demencija, distimični poremećaj, intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih, opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja, shizofrenija, schizoidni poremećaj ličnosti.shizotipalni poremećaj ličnosti, velika depresivna epizoda.

1) Abecedni redosled najvažnijih simptoma u opštoj psihopatologiji
1.Agresivno ponašanje, 2.Anhedonija, 3.Anksioznost, 4.Antisocijalno ponašanje, 5.Apatija, 6.Beg ideja, 6.Depersonalizacija i derealizacija, 7.Depresivno raspoloženje, 8. Dezorganizovani govor, 9.Dobijanje na težini, 10. Grandioznost, 11.Gubitak na težini, 12 .Halucinacije, 13.Hipersomnija, 14. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima, 15. Izbegavajuće ponašanje, 16. Katatonija, 17. Nekritično druženje, 18. Neodlučnost, 19.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi, 20. Nesanica, 21. Nesposobnost održavanja pažnjeslaba koncentracija, 22. Nestabilne emocije, 23.Oblaćenje odeće suprotnog pola, 24.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai, 25. Ograničeno odlaženje od kuće, 26. Patološko laganje, 27.Oštećeno rasudjivanje, 28.Oštećenje apstraktnog mišljenja, 29. Oštećenje pamćenja, 30. Paranoidne ideje, 31. Perzistentne smetnje identiteta, 32. Potreba da se govori, 33. Povišene radne, socijalne ili seksualne aktivnosti, 34.Povišeno raspoloženje i euforija, 35. Prekomerni abuzusi hrane, 36. Psihomotorna agitacija, nemir, 37. Psihomotorna usporenost, 38. Rasejanost, 39. Razdražljivost, 40. Namerno izazvano povraćanje, 41. Samopoverdjujuće ponašanje, 42. Suicidalne ideje ili pokušaji, 43. Seksualne smetnje, 44. Smanjenje energije ili umor, 45. Snažno dezorganizovano ponašanje, 46. Socijalna izolacija, 47. Sumanutost, 48. Teškoće govora, 49. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo, 50. Zaravljene, aplatirane, sužene ograničene emocije.Za većinu navedenih simptoma u posebnom dotatku navest ćemo najčešće psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja kod kojih se oni javljaju kao vodeći znaci i simptomi.

2

U ovom delu udžbenika dajemo osvrt na najčešće simptome i poremećaje gde se oni najčešće javljaju. Zbog pojednosavljiva teksta odlučili smo se za koncizan pregled u vidu pregledne tabele i kraći deskriptivni opis naročito važnijih psihopatoloških sindroma.

Red-ni br.
1.

Psihijatrijski znaci i simptomi
Agresivno ponašanje

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji ponašanja u kojima se pojedini znaci i simptomi najčešće sreću
Akutni stresogeni poremećaj.Antisocijalni poremećaj ličnost,.Delirijum,Demencija,GraničniPL, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom kod zloupotrebe PAS,Kkratkotrani psihotični poremećaj, Manična epizoda, Paranoidni Pi,Poromećaj ophodjenja, Postraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformi poremećaj, Shizofrenija, Patloška lažljivost (pseudologija fantastika),Perzistentni poremećaj indentiteta i Socijalna izolacija. Akutni stresni poremećaj, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom na PAS, Mešovita epizoda BAP(bipolarnog afek. poremećaja),Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnom simptomatologijom, Postramuatski sresni poremećaj, Shizoafektivni poremećaj, Shizofrenija, Shizoidni i shizotipalni PL,Velika depresivna epizoda. Agarofibija bez paničnog napad, Akutni stresni poremećaj, Anksiozni poremećaj uslovljen PAS, Anksiozni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Separacioni anksiozni poremećaj, Delirijum, Generalizovani anksiozni poremećaj, GraničniPL, Hipohondrija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, IzbegavajućiPL,OpsesivnokompulsivniPL, Panični napadi. Poremećaj sheme tela, Postraumatski stresni poremećaj, Socijalna fobija, Somatizacija, Specifična fobija, Sumanuti poremećaj, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Antisocijalno ponašanje dece i adolescenata, Antisocijalno ponašanje odraslih, Hipomanična epizoda, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija PAS, Kleptomanija, Manična epizoda, Mešovita epizoda BPA,Zavisnost ili aspt. sindrom PAS, Piromanija, Poremećaj ophodjenja, Poremećaj prilagodjavanja sa njama ophodjenja, Poremećaj ličnosti zbog lošeg nija, opšteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofr䁥 Perzistentni sumanuti poremećaj Akutni stresni poremećaj, Ciklotimni poremećaj, Delirijum, Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Postraumatski sresni poremećaj,PL zbog opšteg zdrav. stanja, Sch, Velika depresivna epizoda Ciklotimićni poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, Manična i Mešana epizoda kod BAP, Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS Agarofobija bez paničnog poremećaja, Depwersonalizacioni poremećaj, Disocijativni poremećaj identiteta, GraničniPL, Intoksikacija PAS, Panični napadi, Perzistentni poremećaj percepcije uzrokovan halucinogenima, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija Ciklotimični poremećaj,Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, Kratkotrajni psihotični poremećaj, Mešovita epizoda BAP, Opsesivnokompulzivni poremećaj, Panični poremećaj, Poremećaji ishrane, Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem, Poremećaj prilagodjavanja sa anksiozno-depresivnim raspoloženjem, Posttraumatski stresni poremećaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj,

2.

Anhedonija

3.

Anksioznost

4.

Antisocijalno ponašanje

5.

Apatija

6. 7.

Beg ideja Depersonali-zacija ili derealizacija

8.

Depresivno raspoloženje

3

9.

Dezorganizo-vani govor, nesuvislost Dobijanje na težini

10.

Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, kratkotrajni psihotični poremećaj, Manična i mešovita epizoda, Mešani poremećaj jezičkog izražavanja, Shizoafektivni, Shizofreniformni poremećaj i Shizofrenija Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Mešovita epizoda, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda

11.

Grandioznost

12. 13.

Gubitak na težini Halucinacije

14.

Hipersomnija

15.

Zloupotreba medjuljudskim odnosima izbegavajuće ponašanje Katatonija

u

Delirijum,Demencija,Hipomanična epizoda,IntoksikacijaPAS, psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda, narcistički PL, raspoloženja prouzrokovan PAS, zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, poremečaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni p Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj Mentalna anoreksija, Distimični poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična ili mešana epizoda, Perzistentni poremećaj percepcije uszorkovan halucinogenima, Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, velika depresivna epizoda, Umišljeni poremećaj, Simulacija. Delirijum, Distimični poremećaj, Hipersomnija kod drugih mentalnih poremećaja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Narkolepsija, Parasomnije, Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja, Poremećaj spavanja uslovljen PAS, Poremećaj spavanja vezan za disanje, Poremećaj spavanja zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, primarna hipersomnija, primarna insomnija, Shizoafektivni, sihozofreniformni i shizofreni poremećaj,Neodredjeni štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Ciklotimni poremećaj, Granični PL, Hipomanična epizoda, Intokasikacija PAS, manična i mešana epizoda, Narcistički PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, patološko kockanje, Poremećaji ophodjenja, Simulacije, Umišljeni poremećaj

16.

17.

18.

Nekritično druženje

19. 20.

Neodlučnost, Ambivalenicija Bezosećajnost na Antisocijalni PL, Aspergerov sindrom, Autistični poremećaj, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, Narcistički PL, Zavisnost na osećanja drugih ljudi

Akutna distonija zbog neuroleptika, Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda kod BAP, Maligni neuroleptički sindrom, Medikamentozni parkinsonizam,Shizoafektivni i shozofrenoformni poremećaj,Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremećaj, Demencija, Hipomanična epizoda, Histrionični PL, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Poremećaj reaktivnog vezivanja u dojenačkom ili ranom detinjem periodu, PL zbog opšteg zdravstvenog stanja Demencija, Distimični poremećaj, Opsesivno-kompulsivni PL, Zavisni PL, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, Velika depresivna epizoda.

PAS, parafilije, Patološko kockanje, Poremećaj ophodjenja, Rettov sindrom, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj,

4

stanja. Mentalna retardacija. Shizoafektivni. 24. Panični poremećaj sa agarofobijom. Socijalna i specifična fobija. Problem identiteta. Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS. Shizoafektivni Shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. granični PL. Granični PL. Simuliranje. 25. Nesposobnost održavanja pažnje/slaba koncentracija Nestabilne emocije 23. Manična i mešana epizoda. Anksiozni separacioni poremećaj. Demencija. Velika depresivna epizoda Ciklotimni poremećaj. manična epizoda. Velika depresivna epizoda Akutni stresni poremećaj. 33. Izbegavajući PL. Oblačenje odeće suprotnog pola Osustvo igre ili nenormalne socijalne igre u ranom detinjstvu Ogranićeno odlaženje od kuće Shizoidni i shizotipalni poremećaj. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Sumanuti poremećaj. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Dosicijativni poremećaj identiteta. Disocijativni poremećaj identiteta. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. shizofreniformi i shizofereni poremećajShizotipski poremećaj. Velika depresivna epizoda. Intoksikacija i/ili apst. Paranoidni PL. Dezintegratvni poremećaj u detinjstvu. Primarna insomnija. Mešovita epizoda BAP.Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Delirijum. Delirijum. Hipomanična epizoda. 28. sindrom na PAS. Perzistentne identiteta smetnje Povećan impuls za govorom. Demencija. Paranoidni PL. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Demencija. logoriočnost Kratkotrajni. Delirijum. 26. Oštećenje apstraktnog mišljenje Oštećenje pamćenje 31. Schizotipski PL.Ciklotimni poremećaj. Porermećaj spavanja zbog zloupotrebe PAS. Hipomanična epizoda. manična i mešana epizoda BAP. stanja. Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja. Posttraumatski stresni poremećaj.ne-kritično Demencija. Indukovan psihotični poremećaj. Hipomanični poremećaj. Velika depresivna epizoda. Nočne i nočni strahovi more. Intoksikacija PAS. Rettov sindrom Agarofibija bez panike. Shizoafektvni. Hipomanična epizoda. velika depresivna epizoda. Intoksikacija i/ili apst. Paranoidne ideje 32. Akutni stresni poremećaj. Somatizacija. sindrom na PAS. Autistični poremećaj.21. shizofreniformni i shizofrene poremećaj. Transvetitski fetišizam Aspergerov sindrom. manična i mešovita epizoda BAP. Deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj. Poremećaji spavanja zbog disanja. Intoksikacija i/ili aspt. Intoksikacija i/ili apst. shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Postraumatski sresni poremećaj. Disocijativne fuge. Ciklotimni poremećaj. Zavisnost ili zloupotreba PAS. Antisocijalni PL. Insomnija povezana sa drugim mentalnim poremećajima. Delirijum. Nesanica 22. Shizoafektivni i Shizofreniformni 5 . Sumanuti poremećaj Disocijativna fuga. Mesečarenje (somnabulizam). Delirijum. Akutni stresogeni poremećaj. Konverzivni poremećaj. Distimični poremećaj. Umišljeni poremećaj 27. Shizoafektivni. Generalizovani anksiozni poremećaj. neodredjeni štetni efekti lekova. Velika depresivna epizoda Delirijum. Distimični poremećaj. Velika depresivna epizoda. stanja. sindrom na PAS. Mentalna retardacija. Poremećaj ophodjenja. Demencija. Poremećaj ophodjenja. zaključivanje 29. stanja. Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS. Delirijum. 30. Ciklotimni poremećaj. Insomnija zbog lošeg opšteg zdrav. Granični PL. Disocijativna amnezija. Poremećaj reaktivnog vezivanja u detinjstvu. Patološko laganje (pseudologija fantastika) AntisocijalniPL. Posttraumatski stresni poremećaj. Shizoafektivni. Poremećaj polnog identiteta. Oštećeno. Amnestički poremećaj. Amnestički poremećaj. tranzitorni psihotični poremećaj. Generalizovani anksiozni poremećaj. Patološko kockanje. sindrom na PAS. shozofreniformi i shizofreni poremećaj. Shizoafektivni. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. Manična i mešovita epizoda BAP.

Hipomanična epizoda. Posttraumatski stresni poremećaj. Shizoafektivni. stanja. Seksulani mazohizam. 40. Psihomotorna Demencija. Seksualna zloupotreba. Akutni stresni poremećaj. Granični PL. Parafilije. Patološko kockanje. koncentracija Razdražljivost slaba Ciklotimni poremećaj. Shizoafektivni. Promena 6 . sindrom zbog PAS. sindrom na PAS.erektilna disfunkcija. Intoksikacije i/ili apst. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Velika depresivna epizoda Averzivni seksualni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. manična i mešana epizoda BAP. Poremećaji spavanja vezani za disanje. Seksualne smetnje zbog opšteg zdrav. Mešovita epizoda BAP. Poremećaj osećanja boli. manična i mešovita epizoda BAP. 42. sindrom na PAS. Dispareunija. Poremećaj sek. 39. stanja Abuzusi hrane "Preždera-vanje u atacima. Primarna hipersomnija. Generalizovani anksiozni poremećaj. Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS. sindrom agitacija. Intoksikacija i/ili apst. Delirijum. sindrom na PAS. Shizofrenoformi i Shizofreni poremećaj. Delirijum. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. sindrom na PAS. Demencija. Prevremena ejakulacija. Intoksikacija i/ili apst. Generalizovani anksiozni poremećaj. Manična i mešovita faza BAP. Poremećaji erekcije kod muškaraca. Mentalna anoreksija. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Deficit pažnje/ Hiperaktivni poremećaj. sindrom zbog PAS. Kratkotrajni tranzitorni psihotični poremećaji. Seksualne smetnje prouzrokovane PAS. Simuliranje. Poremećaji sa stereotipnim pokretima. Povišene socijalne. Bulimija nervoza. Bulimija nervoza. Hipomanična epizoda. Namerno povraćanje izazvano Samopovre-djujuće (parasuici-dalno) ponašanje Pokušaji samoubistva. Ciklotimni poremećaj. Poremećaj prilagodjavanja. Mešovita epizoda BAP. Antisocijalni PL. Intoksikacija sa PAS. Sumanuti poremećaj.impotencija. Intoksikacija i/ili apst. 38. Trihotilomanija. Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. inhibiranost Rastrojenost. 35. Demencija. manična i mešovita epizoda BAP.uzbudjivanja kod žena. Ciklotimni poremećaj. Posttraumatrski stresni poremećaj. Poremećaj raspoloženja prouzrokovan PAS. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima. Distimični poremećaj. Shizoafektivni. Velika depresivna epizoda. sindrom na PAS. 36. Velika depresivna epizoda. Shizoafektivni. Delirijum. nemir Psihomotorna usporenost. Hipomanična epizoda. Hipomanična epizoda. Tentamen suicidi 43. promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Intoksikacija i/ili apst. radne i seksualne aktivnosti (Povišeni voljnonagonski dinamizmi) Povišeno raspoloženje. Problemi u odnosima. Poremećaj ophodjenja. ejakulacija prekoks. Ciklotimni poremećaj. Parasmonije. 37. Vaginizam. Poremećaji ophodjenja. Intoksikacija i/ili apst. Velika depresivna epizoda. Smanjenje energije ili umor zbog PAS. Deliriju. Distimični poremećaj. sindrom na PAS. Sumanuti poremećaj. Psihoseksua-lne smetnje 45. Manična ili mešovita epizoda BAP. Neodredjeni štetni efekti lekova. Hipomanična epizoda. stanja. libida. Pervazivni razvojni poremečćaj. 44.34. Distimični poremećaj. Poremećaj prilagodjavanja. Medikamentozni parkinsonizam. euforija poremećaj. Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. poremećaj sa smanjenjem seksualne želje. Granični PL. Poremećaj orgazma kod muškaraca/žena. Granični PL. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. 41. Mentalna retardacija. Anoreksija nervoza (Mentalna anoreksija). Shizofrenija. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima Disocijativni poremećaj identiteta.nale-tima" Akatiza uslovljena lekovima. Granični PL. Narkolepsija. Simuliranje. Intoksikacija i/ili apst. Intoksikacija i/ili apst.

Velika depresivna epizoda. Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja.Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Shizofrenija. Autistični poremećaj.sindrome (grupe simptoma). Konverzivni poremećaj. sindrom na PAS. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Posttraumatski stresni poremećaj. Psihotični poremećaj uslovljen PAS. Sumanuti poremećaj. Shizoidni PL. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. Izbegavajući PL. promena ličnosti zbog opšteg zdrav. Panični napadi. Velika depresivna epizoda. sindrom na PAS. Poremećaj sheme tela. U kliničkoj praksi takodje je značajno koji od navedenih znakova i simptoma se javljaju kod pojedinih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Intoksikacija i/ili apst. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Opsesivno-kompulsivni PL. Shizotipalni PL. Veoma ozbiljno dezorganizo-vano ponašanje Socijalna izolacija 47. Velika depresivna epizoda. Konverzivni poremećaj. sindrom na PAS. Sumanuti poremećaj. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do početka 21 veka. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Demencija. Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti. Somatizacija. Mešoviti poremećaj jezičkog sporazumevanja i izražavanja. tako i za diferencijalnu dijagnozu ovih stanja. Intoksikacija i/ili apst. Neodredjeni šetetni efekti lekova. Hipohondrija. Akutni stresni poremećaj. Mucanje. Kratkotrajni. Shizofrenija. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Rett-ov sindrom. slike 7 . Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih mogle objasniti Zaravljene/ sužene/ ograničene emocije 51. Rett-ov poremećaj. Mešovita epizoda BAP. To naravno ne znaći da i drugi psihijatrijski znaci i simptomi nisu važni u kliničkoj praksi. Generalizovani anksiozni poremećaj. Distimični poremećaj. Bulimija nervoza. Aspergerov poremećaj. Poremećaj jezičkog izražavanja. Oni se u svakodnevnoj kliničkoj praksi ipak mnogo redje sreću. Autistični poremećaj. Shizofrenija. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Anoreksija nervoza (mentalna anoreksija). Fonološki poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformi poremećaj. tranzitorni psihotični poremećaj. Cilj ovog poglavlja je da se da prikaz za samo klinički važnije znakove i simptome kako za lašče snalaženje u dijagnostici psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Demencija.. demencija. Psihotični poremećaj zbog PAS. stanja. Shizofrenija. tranzitorni psihotični poremećaj. Shizofrenija. ličnosti zbog opšteg zdrav. 48. Shizofrenija. Problemi sa govorom 50. B) VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI U ovom delu tekstu navedeni su važniji sindromi u kliničkoj psihopatologiji. stanja. Delirijum. Tik. U prethodnom poglavlju psihijatrijsi znaci i simptomi razmatrani su u kontekstu poremećaja pojedinih psihijčkih funkcija. Aspergerov sindrom. Anksiozni poremećaj zbog separacije. Demencija. Manična i mešovita faza BAP. Shizofrenija.46. Indukovani psihotični poremećaj. stanja. Delirijum. Poremećaj osećanja bola. Kratkotrajni. Velika depresivna epizoda. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. sindrom na PAS. Sumanutost 49. Velika depresivna epizoda. Ovde ćemo navesti u tabelarnom obliku samo 50 važnijih znakova i simptoma. Shizoidni i Shizotipalni poremećaj Delirijum. Intoksikacija i/ili apst. Problemi sa apetitom. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav.

simptoma. sumanutostima.jer se čini. padom volje i interesovanja. npr. mišljenja. agresivnošću i sl. opštom uzbudjenođu. da na osnovu simptoma. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo. Produktivni sindromi i 2. nekomunikativnošću. nagona. orjentacije. psihomotornim nemirom. povišenom afektivnom tenzijom. I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana. Večina psihijatrijskih sindroma zbog manifestne ili latentne opasnosti po bolesnika. emocija. somatskih. u sferi somatskog i posebno neurološkog kao što je i prikazano u prvom delu ovog priručnika. opažanja. volje. Zbog toga se terapija u početku ne vodi prema nozološkim kategorijama u dijagnostici. te na ovo uvek treba obratiti pažnju u okviru dijagnostičkih potreba. Neproduktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji inhibicija. tumora. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti. a zatim i prepoznaje kao sindromsku celinu u okviru postoječih psihijatrijskih ispoljavanja. Treba istaći da "kliničke slike" obe grupe ovih sindroma da se mogu sresti u svim varijacijama od najlakših do najtežih. kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju. gubitkom apetita.sindroma.U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. Neproduktivni sindromi. neistrajnošću i sl. okolinu ili materijalne vrednosti. Simptomima ili znakovima bolesti. Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i na taj način. a i stručni zadatak. okolinu i imovinu pripada urgentnoj psihijatriji. libida. od koji ni danas nisu upoznati. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku. već prema tzv "vodećim sindromima" psihoze i/ili drugog mentalnog poremećaja ( target sindrom). Mi danas ostajemo. encefalitisa.bolesti i bolesti kao nozološke jedinice. ravnodušnošću ili depresijom. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima.Bez obzira na pomenute varijacije. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova.Tako govorimo o schizofrenoj slici. druge. 3. koje lekar daleko lakše uočava. 4. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti. koja se u kliničkoj slici manifestuje tzv "negativnim" psihopatološkim fenomenima: opštom usporenošću. shvatanja. S druge strane večini duševnih bolesnika sa jednim ili više psihijatrijskih sindroma mora se ordinirati terapija često puta po hitnom postupku iz razloga što predstavljaju opasnost po sebe.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i 8 .nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti. 1.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja. Produktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji ekscitacija koja se u kliničkoj slici manifestuje produkcijom tzv pozitivnih psihopatoloških fenomena: halucinacijama. Radi lakše orjentacije u "sindromskoj dijagnostici".Težnja svakog lekara psihijatra. Formiranje preciznog dijagnostičkog stava prema nozološkim kategorijama u psihijatriji najčešće je vezano za duževremeno praćenje bolesnika i korišćenje raznih pomoćnih metoda. Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. imaju karakter odredjene tipičnosti.Svaki vodeći sindrom predstavlja u suštini karakterističnu kombinaciju dominantnih simptoma. 2.iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim. Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka. psihijatrijske sindrome neki autori dele na dve grupe: 1. inteligencije.

poremećena je i percepcija prostora i vremena.bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost). apatični sindrom.Halucinacije su često praćene strahom.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti).jamais vu.Mešani sindrom.optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju). bojažljivošću.U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje. 3. 2.Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja). motorni nemir. I PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA RUSKIH AUTORA IZ KASNIH 60-TIH I TOKOM 70-TIH GODINA XX VEKA 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline. 2)Emocionalni sindromi: 1. a pod uticajem sumanutosti.optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je).Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena. javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice.oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje. uznemirenost praćena panikom. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1.2. verbigeracijom.stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno.c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano.sumračni sindrom( prekid toka svesti.delirantni sindrom. gde se gubi potpuno sećanje. 4.3.d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano.Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje. inhibicija motorike do stepena stupora. 5. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom.oniroidni sindrom(obilje fantazija). 3.motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti. ubrzan tok misli. strahom. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci). Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.b) dezorijentacija u vremenu. 3) Sindrom poremećaja percepcije 1.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija.deja vecu.otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije.nerealna.koji se odlikuju 9 .marko i mikropsija.mestu i prema drugim osobama.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja. Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski. 2.deja vue. amnezija.

aktivnosti.Stupor: psihogeni. 2.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije. misli. protestuju. vode sa njima diskusije. Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija. 4) Sumanuti sindromi 1. 5) Deluzioni sindromi 1. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza".Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline.za sumanutost uticaja i proganjanja.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti. polimorfnija.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti.uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika. unutrašnjih glasova. ozvučenje sopstvenih misli. 4. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti. već nešto što se javlja neovisno od njega. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji. 4. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija.koji se upliće u ličnost pacijenta. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter. pretvaranje misli u unutrašnji govor. ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno. propasti sebe i sveta. prisilne misli. halucinacija.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike. depresivni. pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma. voljom nekoga sa strane. osećanja. pojava cenestopatija. shizofreni. uverenje da drugi znaju njegove misli. Ovde se ubraja automatsko mišljenje. 10 . ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane. organski. Najčešći je kod schizofrenije. 5. prisilne slike. prisilno prekidanje misli.otudjenjem svojih misli. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam.Javlja se bez pomućenja svesti.Boesniku izgleda kao da ne postoji. prisilna sećanja. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja.osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja. bolesnika.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija.kod njega se remeti percepcija telesne sheme. 3.afekta i delatnosti. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane. utoliko je formiranje sumanutosti manje.

).u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera.2. na pr.duboka i mentalna retardacija neoznačene težine. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću.Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću. straha i radnji. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1. afektiviteta i sl. svojoj bolesti. 4.umerena. 2.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam. stereotipija. eholalija. vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja). 2. mutizam. teška. 11 .Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije. već se radi o astenizaciji psihe. afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima.Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja. debilnost. 8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji.Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja. ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli. tako i prema okolini. 1.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja. dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja. srednja. težom. Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije. 3. ehopraksija. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1.imbecilnost i teška. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom. 3.fiziološka tupost. grimasiranje.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali. impulsivne radnje).Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi. idiotija i kretenizam.ili klasična podela na: umerena. katalepsija.

prstiju. Narkolepsija. čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski. odnosno katatona pomama. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta.sindrom približnih odgovora. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. Kataleptički napadi. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. Djeksonovi napadi. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija.aktivni negativizam. poremećaji u perifernoj cirukalciji. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. karakteristike svojstva karaktera.Medjutim. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. tzv. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i 12 . Od hrane se ne odriću i čisti su. njihova disharmoničnost. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam. sede. grand mal napad. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena. koliko im je godina. koliko imaju ruku. Odbijaju da hodaju. tj odbijanje svake sugestije sa strane. Obično na pitanja daju besmislene odgovore. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života. Ovde spadaju:Veliki. stoje.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše. na ubode ne reaguju.9) Sindromi vezani za poremećaje ličnosti Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse. negativizam. Mimika je jednolična. Parcijalni epileptički napad. pošto su te osobenosti. usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. Oni dugo zadržavaju jedan. 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje. pa ako im se to dozvoli. koji ase karakteriše trijasom: a) asocijalnim ponašanjem. danima mogu da leže u krevetu. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom sindromu. često bizaran položaj. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. Histrionični napadi. b) nemogućnošću stvaranja i održavanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c) nemogućnošću prihvatanja odredjene socijalne uloge. osobenosti poremećaja ličnosti. tj strukture ličnosti. često padaju u stanje stupora.leže čuteći i nepokretno. Boesnici ne znaju svoje ime. koriste s njima.

Posebno je interesantan tzv. baclofen. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol. katatonom sindromu. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno.disiranog misaonog toka. odaje punu svesnost i bistrine. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. zatim kod mentalno retardiranih osoba. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar. zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika. eholaliju. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj.ruši i slično. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja"). ali je znatno dužeg trajanja od njega. flufenazin. negativizan. koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline.pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. motornu docilnost i sl.1904).Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu.viće udara. hroničnih organskih psihosindroma. izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku. epileptičnih stanja. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara). Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje. ehopraksiju. Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza. disulfiram. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a. neorganizovanom hiperaktivnošću. prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju.razbija. simptomatskih psihoza. loxapine. II PSIHIJATRIJSKI SIMPTOMI I SINDROMI DOMAĆIH AUTORA U DRUGOJ POLOVI XX VEKA 1. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč. prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika.b) psihopatološke posledice 13 . pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom. poremećaj je nazvan parafrenijom. histrioničnih stanja. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. stereotipije.pseudokatatoni stupor.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. Bolesnik je izrazito logoroičan. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma. piperazin. steroida i sl. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok. cikloserine. cocain.

Zatim se razvijaju afektivni poremećaji u obliku nestabilnosti afektivnih reakcija.sna. koje menja osonvne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje. etičkog shvatanja.afektivna labilnost.umor. Ona može da obuhvati celokupnu ličnost čak i do njene strukture "razumnog bića".Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične.Akutne imaju najčešće delirantne. Kod progresivnog moždanog procesa.depresija. reparabilne. kao prisilni plač i emocionalna inkontinencija.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona.difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu.pamćenje. Postoje mnogobrojne definicije demencije. govor.katatone i slike slične stanjima konfuzije.a s druge strane je zabeležio. pamćenja.amentne.gubitak energije. Sindrom demencije može da predstavlja najteži oblik dehumanizacije čoveka i degradaciju njegovog celokupnog psihičkog života.hronične imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom).gubitak afekta i dr..od njene lokalizacije i slično.gubita intelektzalnih sposobnosi).pokreta.osiromašenje mišljenja.teškoće shvatanja i pažnje. Najpre se u "širokom krugu" razaraju preduslovi inteligencije.pospanost. sindromi demencije mogu se podeliti na grupu trajnih.da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome.akutna stanja anoksije i sl. shvatanja.seksualni nagon i sl. gubitak inventara znanja. zavisno od toga da li je lezija i oštećenje moždanog tkiva 14 .. Hronični organski psihosindrom Bleuler-a Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu postepenog. u razvijenom stadijumu kod dementnog sindroma nastaje oštećenje celokupne inteligencije.Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNSa:tumori. Kao posebna vrsta u litetaturi se navodi shizofrena demencija.motiva-glad. One mogu da se podele na globalne i lakunarne. zapamćivanje i pamćenje za dogadjaje novijeg datuma. U odnosu na terapiju i mogućnosti reparacije.1. ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio. ali progredijentnog oštećenja ličnosti. u prvom redu shvatanje. 1.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja. 2.smanjenje inicijative i volje.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona.žedj.kod trauma mozga.da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike.demijelizacionih bolesti. vrednosti.c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom).). ireverzibilnih i privremene. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona.Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja.halucinatorne. Do sada je napotpuniju definiciju ovog sindroma da Ej koji demenciju smatra za "duboko" globalno i progresivno psihičko propadanje. upamćivanje.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta. upamćivanja i sećanja.potreba topline i hladnoće.Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati.osustvo pažnje i impulsivnost).O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu. rušeći njena znanja. sposobnost procenjivanja i adaptacije na socijalnu sredinu. Kardinalni poremećaji zahvataju mnestičke funkcije.

predočavaju mu lošu sudbinu. ogovaraju ga. Najlakše slućajeve demencije kod shizofrenog oboljenja odlikuje slabost rasudjivanja. Ove se akutni oblik. a s druge strane elemnti Korzaskov-ljevog sindroma. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja. premda se isti pacijenti u kontaktu sa realnim problimima pokazuju kao nesposobni. dementan odgovor na relativno jednostavno zadatak ("bizarnost demencije").paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika. 4. već su najznačajniji poremeća mišljenja. Nju odlikuje oštećenje svih psihičkih funkcija i koja ima kvalitet globalne demencije. za razliku od auditivnih halucinacija. Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti. dok kod lakunarnog oblika pojedine funkcije više. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte. ali da je pri tok od sporednog značaja da li je pri tom zadatak lak ili težak. Presbiophrenia. ipak. kod reaktivnih i endogenih depresija. Hronična halucinoza u uslovima alkoholne apstinencije. je oblik demencije koji se javlja prvonstveno kod žena. kod moždanih organskih psihosindroma. i sl. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. u tesnoj je vezi sa shizofrenijom. Sindrom tzv. parafrenije i paranoje.Sindrom poremečenih motiva i nagona 15 . su bezlični. afektiviteta i ponašanja. ili kako se još naziva staračka shizofrenija.Tako. shizofrene demencije ili kako se još u literaturi naziva Vezanička. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom. a pojedine su manje oštećene. sistematizovane ili nesistematizovane. Karakter glasova se odnosi na bolesnika: rugaju mu se. iskazani su u trećem licu. nazivaju ga pogrdnim imenima. Karakteristiku ovog oblika demencije čini s jedne strane mentalna deterioracija. tj. ismejavaju ga. afektivna ili parademencija. Alkoholna halucinoza npr. Kod globanog oblika dementnog sindroma oštećenje intelektualnih funkcija je ravnomerno i progresivno. koja se javlja u završnoj fazi bolesti. 5. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. pre svega kod paranoidne schizofrenije. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara. nije karakteristično i najupadljivije postojanje poremećaja pamćenja ili drugih preduslova inteligencije.difuzno ili žarišno. 3.Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti. kao ni oštećenja znanja. redje kod neuroluesa. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba. Neki autori ovaj oblik sindroma demencije dele na shizofrenu u užem smislu.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. a povremeno nelogičan. Ispitivanjem inteligencije kod ovih pacijenata mogu se dobiti sasvim dobri rezultati. koja se pojavljuje u samom početku obolenja i ista se objašnjava regresijom i nemotivisanošću pacijenata da saradjuju i molekularna shizofrena demenciju. ćudljiva. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji. treba da se tretira u skladu sa principima lečenja shizofrenije. povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama. Od takvog pacijenta povremeno se može dobiti visoko inteligentan odgovor na veoma težak ili lak zadatak. Zanimljiv je i pojam presbiophrenije kada je reč o sindromu demencije. Auditivni halucinatorni sadržaji. Za teške slućajeve shizofrene demencije je karakteristično da su mnogi od svih misli i postupaka defektni. razlikuje specifičnođću perceptivnih psihopatoloških fenomena. uz obično "razumno" ponašanje sa povremenim ispoljaavanjima koja imaju kvalitet dementnih.

fiksirane.tj. nereaktivnost. 6. odnosno regresije. Pod adekvatnim reagovanjem se podrazumeva pribegavanje realnom. Osnovne negativne posledice nerazrešene frustracije ogledaju se u agresivnom i anksioznom reagovanju.Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva. koji se u poslednje vreme ne polazi od toga pojma. konflikti i kompleksi. Ljudi su različito otporni na frustracije. oba sindroma su od velike praktične važnosti. pa i najblaže pritiske i osujećenja doživljavaju kao traumatizirajuće. Umesto zaključka želimo da naglasimo da frustracije dovode do porasta psihičke tenzije. nazivaju se konfliktima. Pojam "neurotskog kompleksa" obuhvata afektivno opterećene psihičke sadržaje. na frustracije se reaguje adekvatno ili neadekvatno. Izvori snažnih ftrustacija mogu biti sukobi različitih motiva. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom.Inače. uznemiravajuće poruke i impulse iz nesvesnog u svesni deo psihe. Kao moguća posledica frustracije (osujećenja) navodi se proces fiksacije. Po psihodinamskoj definiciji kompleks treba shvatiti kao izraz "zgusnute. takva deca nisu naučila da podnose frustracije. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene.Dugotrajne frustracije kao specijalna vrsta prolongirane psihičke tenzije dovodi do pojave sindroma apatije. u čoveku pokreće adaptacioni mehanizami koji suzbijaju frustraciju. frustracijama. Ovakva psihička doživljavanja u stanjima neuodluičnosti. s obzirom na toleranciju Ega nastaju kada su frustracije i traume mnogo burnije. O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. motiva i postavljenih ciljeva. već se u tumaćenju konflikta više polazi od pojma odbrane ega protiv nagonskih puslija i osećanja. odnosno osujećenje nagonskih potreba. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost. pomerene i preradjenje konfliktne situacije". Sama frustracija deluje iznenadno ili prolongirano i prikriveno. ambivalencije. Od afekata se razlikuju dugotrajnim delovanjem na čovekovo ponašanje jer su po pravilu od bitnig značaja za čoveka. a koje mogu biti u samoj ličnosti ili izvan nje. kao osnovni više se ne smatraju samo seksualni nagon. sa tendencijom da se otcepljuju i samostalno organizuju i sa sposobnošću autonomnog funkcionisanja. u cilju rasterećenja frustracije. već ne samo seksualni već i agresivni impulsi. osuječenje odnosno neispunjavanje izvesnih želja. Ego se potpuno okreće od stvarnosti i prepušta se dominaciji sadržaja iz Ida. Isto tako preterana "razmaženost" dece dovodi do skoro uvek do sniženja frustracionog praga. racionalnom načinu rezrešavanja konfliktne ( frustracione) situacije ili savladjivanju barijere na putu ka ostvarenju cilja. Otuda potiče pojan frustracione tolerancije ("praga") koji označava otpornost jedne osobe prema neuspesima. Kada je u pitanju subjektivno reagovanje na frustracije treba istaći da ima ljudi koji su više ili manje frustraciono tolerantni. Ranije se u psihodinamskim tumaćenjima često koristio pojam konflikta. Dinamičkom igrom tenzije dolazi do potenciranja unutrašnjih pulzija. 16 . simptomi psihoze. nesvesnog dela psihe ili se poistovećuju s njim. one predstavljaju značajan deo svih čovekovih pulzija. Najčešća i najtipičnija reakcija na frustracije je anksioznost. Pod frustracijom se podrazumeva nepovoljna psihička doživljavanja u sitacijama kada neka osoba trpi neuspehe. ukočenost i neuvidjavnost. osujećenjima. i dovode do mnogo dubljih fiksacija i regresija. Do frustracije dovode prepreke. Ranija prevelika tolerantnost pa i popustljivost može učiniti jednu osobu nesposobnom da podnese kasnije frustracije. borbe unutrašnjih motiva. To znaći da se. Ova aktivnost odvija se sa negativnim posledicama ili bez njih. barijere koje se stalno suprostavljaju zadovoljenju unutrašnjih potreba čoveka. Agresivne težnje su životna potreba a nastaju kao reakcija na frustracije.Za razliku od neurotskih. Najčešći simptomi kog ovog sindroma su: frustracije. Ekscesivne frustracije dovode do stvaranja potisnutih pulzija koje ostaju izolovane i kao takve nezavisno šalju svoje buntovne. koja raspolaže svojom dinamikom i energijom.

kod demencije. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. zakočenost (posebno stanje je stupor). Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. osobe u katatonom stuporu mogu iznenada da predju u stanje katatone pomame. Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno. Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme. koji se manifestuje naglim usporenjem ili kočenjem misanog procesa. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv.ispitni stupor. Takodje su moguće i optičke halucinacije. floridnih i negativnih simptoma. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči"). Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. Simptomatologija 17 .koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom). Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama. Ova pojava se naziva katalepsijom.medjutim. kada bolesnici ruše sve pred sobom i napadaju koga stignu. Katatoni sindrom Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje. Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. kod epilepsije. odštete ili pomoći. pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma. Stupor je sindrom koji se karakteriše ukočenošću tela i izostankom reakcije na spoljne draži zbog minimalnog ili sasvim isključenog ispoljavanja volje. koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije. u stanjima depresije. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente.7. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti. inertnosti. emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost. za koje se veruje da često imaju simboličan karakter. Ako mu se izvuće jastuk ispod glave. on zadržava glavu u položaju kao da ima pod glavom nevidljiv ( vazdušni )jastuk. Vidja se kod shizofrenih bolesnika ( katatoni stupor). 8.postoji kod osoba. povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. histerije. Kod katatonog stupora često se vidja fenomen tzv voštane savitljivosti ( flexibitas cerea). U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije. ali i pod dejstvom snažnih afekata.Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. To je pojava kada bolesnik može dugo ( znatno duže nego zdrava osoba) da zadri deo tela u jednom položaju. 9.

zapravo. glavobolja. Ako se čovek povuče u sebe. nesistematizovane i prolazne ideje odnosa. kod hipohiksidoza različite geneze. 10. vrstom primenjene terapije i sl. 12. zemljotresi i sl. ubog čega često zaluta. u sklopu posttraumatskih stanja. Autizam je zapravo dosta specifičan shizofreni fenomen. 11. gubitak interesovanja. i sebe počne doživljavati kao biće potpuno odvojeno od ostalog dela stvarnosti. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. počnu gubiti individualnu projekciju u budućnost. on je smeteno-zbunjen. Autistični sindrom Autistični sindrom predstavlja poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti samo onda ukoliko zastupamo shvatanje da je čovek biće u relaciji. Naime. 2. povećana razdražljivost.). zaboravnosti. Autističan pojedinac je u sebe zatvorena ličnost. potpuno individualne prirode. ne ispoljavanje otpora i ljutnje. Osetljivost na hospitalizam. dalje. kao što smo do sada videli. teže prepoznaje osobe i predmete oko sebe. da čovek može biti izvan odnosa sa sredinom. redje. Sindrom hospitalizma Pod hospitalizmom se podrazumeva pojava da pacijenti nakon dužeg a. 13. osećaj umora. ovaj sindrom ima dosta zajedničkog sa snom. kod arteriosklerotičnih jače oštećenih moždanih krvnih sudova. i nakon kraćeg boravka u psihijatrijskoj ustanovi ( prvenstveno zatovrenog tipa) počnu da ispoljavaju apatiju. biološki pritisci izazvani smanjenom aktivnošću. nedostatak incijative. U ovom sindromu pacijenti su naglašeno sugestibilni. Dužina izloženosti pritiscima psihijatrijske ustanove. napuštanje bolnice. moć zaključivanja. Konfuzno-oniroidni sindrom Ovaj sindrom može se javiti kao oblik reakcije na akutnu stresnu situaciju ( eksplozije većih razmera. nezazainteresovanosti za dogadjaje van bolnice. koja je jednim delom. odredjeni broj osoba odmah nakon prijema u bolnici prestanu da pokazuju interesovanje na otpust. stalo za nečim tragama. koji živi u svetu sopstvenih fantazija. Ova osećanja su verovatno osnova na kojoj se kod pacijenta radjaju fluidne. pritisci psihijatrijske ustanove: sociopsihološki pritisci psihijatrijske bolnice kao totalitarne organizacije. afekat im je labilan. prožima ga osećanje nesigurnosti i neizvesnosti. kao i progresivno gubljenje sposobnosti za različite aktivnosti izvan institucije. U pitanju su obično one osobe koje niada nije mučilo pitanje lične slobode i/ili donošenja odluka. Unutrašnja doživljavanja akutistične ličnosti su za nju jedina prava realnost. Može se javiti kod toksinfektivnih oštećnja CNS-a. rasejanosti. Radi se o osobama koje najviše vole da žive u sredini u kojoj su interakcije svedene na minimum i 3. besa. kao uvodna faza u razvoju delirijuma. konfuzno-oniroidni sindrom je najčešće organski uslovljen. Pacijenti u oniroidno-konfuznom sindromu ne može jasno da shvati odnose u stvarnosti. Sam naziv oniroidno došao je od grčke reči oneiros. Kratko rečeno sindrom hospitalizma ili instuticucionalizma krakteriše zavisnost od institucije. ako prekine komunikaciju sa sredinom. Konfuzno-oniroidni sindrom karakteriše nesigurna orjentisanost pacijenta.. što znaći san.histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima. tada govorio o autizmu. a ozbiljnije mu je oštećena i kritička moć. Danas se smtra da su tri grupe faktora suštinski odgovorni za pojavu hospitalizma: 1. Ranije se 18 . nemogućnost koncentracije.

Doduše. lekar ne sme da ignoriše ni jednu žalbu bolesnika već je dužan da najsavesnije obavi somatski pregled. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. glavobolje. kod shizofrenije. parazitnih infekcija (cisticerkus. razdražljivost. mogu se izdvojiti sledeće kategorije: 1. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. gneva i sl. duge nesanice. Takodje mogu da se jave i u vezi sa duševnim oboljenjem. Uglavnom su posledica arteriosklerotičnih promena cerebralnih krvnih sudova u sklopu generalizovane arterioskleroze. postoji i polimorfna pseudoneurastenična simptomatologija na psihičkom planu. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. malarija i drugo). slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. a kod nekih bolesnika i emotivna intokntinencija. Najčešći simptomi pseudoneurastenije na koje se pacijenti žale lekaru su osećaj umora i opšte malaksalosti. česta i uporna nesanica. ali se od neurastenije razlikuju po tome što neurastenija pripada neurotskim poremećajima i što nije uslovljena organicitetom.. jer se iza polimorfnih tegoba bolesnika mogu skrivati razna dotle nezapažanja oboljenja. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. Postoji emotivna labilnost. 19 . kao prateća pojava specifične (uglavnom neurološke) simptomatologije. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. postencefalitična stanja. Uz osnovnu. U terapiji se koriste regulatori cerebralnog krvotoka i metabolizma. Parkinsonove bolesti i sl. Pored osnovne etiološke terapije za redukciju psihičke simptomatologije mogu se koristiti različiti trankvilizeri. Po svojoj simptomatologiji slične su neurasteničnim smetnjama.smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. 3. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. Pseudoneurastenični sindrom u okviru ostalih organskih oboljenja sreće se kod tumora mozga. u okviru toga kod pojedinih pacijenata može se konstatovati pojava afektivne inkontinencije ( nemogućnost kontrole emotivnih doživljavanja) koja se ispoljava fenomenima prisilnog plaća. 14.. Pseudoneurastenični sindrom Pseudoneurastenične tegobe nastaju kao posledica velikog broja organskih oboljenja mozga. smanjen apetit. anksiolitici. pegavac. u manjoj meri ili većoj meri izraženu neurološku simptomatologiju koja je posledica preležalog cerebrovaskularnog insulta. anemije. 2. S obzirom na učestalost i značaj iz ove velike grupe. razdražljivost. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. Pseudoneurastenične tegobe starijih ljudi sa kojim se lekari opšte medicine i psihijatri sreću u svakodnevnoj praksi. i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus. ehinokokus). Po potrebi treba obaviti specijalističke konsultacije u okviru odredjene specijalističke nadležnosti. depresije ili parafrenije (pseudoneurastenični sindrom stadijum parafrenije traje nekoliko godina pre pojave jasnih znakova same bolesti). smeha. Pseudoneurastenični sindrom u postapoplektičnoj rekonvalescenciji. npr. multiple skleroze.

Drugim rečima. Nije reka pojava da i psihijatrijski pacijenti disimulacijom nekih pojava. Agravacija je potenciranje nekih već postojećih simptoma i tegoba. premda to u stvari nije. Simulant izbegava preglede. ali i iskustvo i primeni raznih aparata i dijagnostičkih procedura. bliža laži nego istini. ponekad. tuča. Ove razlike proistiću iz različitih iskustava lekara i vrste medicinske delatnosti koju obavljaju. Suprotno ovom stavlju. IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV 20 . npr. disimulacije.a počinje histrionična reakcija. medjutim. detaljan pregled. Otkrivanje simulacije. iz najrazličitijih motiva. to nije isto. ponekad je jednostavno. a disimulacija u brakorazvodnim parnicama. pseudoneurastenični stadijum nekih duševnih oboljenja( najčešće parafrenija. Histrioničar se ne odupire pregledima. Neki smatraju da je ona relativno retka i da se javlja samo u izuzetno teškim životnim sitacijama. za razliku od simulacije. Iz ovake razlike proistiće i razlika u ponašanju.pretvaranje) je pojava kada neka osoba svesno i namerno nastoji da se prikaže bolesnom i nesposobnom. npr.Retko se može sresti osoba koja u nekoj sitaciji. postoje mišljenja da je simulacija relativno česta pojava. za koju se zahtevaju sposobnosti koje takva osoba ne poseduje. Ova razliku na prvi pogled je jednostava: simulanti neće da može. ali često zahteva solidno stručno znanje. halucinacija npr. Podeljena su mišljenja o učestalosti ove pojave u životu. Simulacija i histerija (Ganzerov sindrom) vidjaju se u krivičnim predmetima. pa i histerije. telesna i psihička. ili prikrije postojanje epilepsije kod vozača. Ako nema gubitka svesti i ne postoji intelektualni deficit onda je "totalna anmnezija" ( ne seća se ničega). disimulacija i histerija se često sreću u sudsko-medicinskoj praksi. Veom je retko moguće da istovremeno postoje organska i psihogena amnezija i simulacija. budući da je uveren da je stvarno bolestan. a redje depresije i drugo). te postaviti pogrešnu dijagnozu. žele da izbegnu dijagnozu i tretman u psihijatrijskoj ustanovi. dobar sluh. Tako prema Schultz-u. Simulacija. Isto tako je tačno da je u praksi dosta teško povući jasnu granicu gde prestaje simulacije. predstavlja velike teškoće za lekara. jer se na osnovu potencijalnih tegoba ( npr. a histrioničar želi da bude bolestan. Disimulacija se najčešće vidja kod osoba koje žele da steknu pravo na neku profesiju. kolorni vid. simulant hoće da se prikaže bolesnim. konflikt.4. npr. dakle simulacije. 15. nije ispoljila tendenciju za agravacijom. jer je dobro poznato da je simulacija češće sreće u odredjenim životnim prilikama i situacijama. udaracu glavu sa simptomima komcije). histrionična osoba nije svesna iracionalnosti svojih simptoma koji predstavljaju konverziju emocionalnih neurotskih konflikata. agravacije i disimulacije Simulacija ( simulatio. i slično. Često puta u praksi se pogrešno poistovečuju simulacija i psihogena amnezija. ksnije u cilju dobijanja sekundarne i/ili tercijarne dobiti-rente od bolesti pacijent svesno dodaje na svakom sledećem pregledu da je amnezija tralaja sve duže. histrionik ne može da hoće. zatvor i slično. oštrina vida. jer je afekat po pravilu ne pomućuje svest nego je sužava. vojska. dolazi do nastojanja da se prikrije neka bolest ili mana. Mnoge histrionične reakcije mogu da kriju u sebi elemente svesnog. jer se plaši da će se otkriti njegove laži. Disimulacija je pojava kada. Sindromi simulacije. Zajednička karakteristika simulacije i disimulacije sastoji se u nastojanju da se stekne neka korist pomoću obmane. kao objašnjenje za ovakve stavove ističe se činjenica da je često nemoguće precizno povući granicu izmedju histrioničnosti i simulacije. To. shizofrenija. kada pacijent sa subferilnim stanjem lekaru izjavljuje da je imao febrilnih status sa preko 40°C) može izvesti pogrešan zaključak.

demencija zbog Creutzfieldt-Jacopsonove bolesti.delirijum sa všŠestrukom etiologijom i delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. te specifičnih eitoloških činilaca ( npr. demencija zbog Parkinsonoce bolesti.snažno dezorganizovano ponašanje. radne i seksualne aktivnosti.ograničeneemocije. zloupotreba PAS. nekritičko. Premda se ne bavimo posebno pitasnjima diferencijale dijagnoze ipak treba istaći da se ovi sindromi zavise od popratnih simptoma. seksualnost Delirijum Demencija 6. demencija Alzxhajmerovog tipa. perzistentna demencija zbog PAS. zaravljene. 21 .euforija.povišenoraspoloženje. Ove sindrome prikazat ćemo u obliku "tabelarnog" prikaza* Tabela 1 Važniji psihopatološki sindromi i simptomi koji čine njihovu suštinu Redni broj 1. perzistentne smetnje identiteta. problemi sa apetitom 9. 5.anksioznost. 8. vaskularna demencija Amnestički poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. 10. pokušaji. oblaćenje odeće suprotnog pola. demencija zbog HIV infekcije.apatija. neosetljivost na osećanja drugih ljudi dobijanje na težini. izbegavajuće. socijalna izolacija depersonalizacija. oštećenje pamćenja. seksualne smetnje. samopovredjujuće ponašanje. antisocijalno. psihomotorna usporenost. halucinacije Raspoloženjeafekti 2. kognicija Mišljenje i govor Sadržaj misli Smetnje opažanjapercepcije Obeležja ličnosti Spavanje. katatonija. zloupotreba. shvatanje. psihomotorna agitacija-nemir. teškoće govora grandioznost. Amnestički delirijum tokom intoksikacijei/ili apstinencijalnim PAS. demecija zbog hantingtonove bolesti. uzimanje hrane. rastrojenost beg ideja. hipersomnija. Naziv sindroma Simptomi koji se odnose na sindrom anhedonija. sužene. Spoznaja. namerno izazvano povraćanje. smanjenje energije i umor. neodlučnost. oštećenje apstraktnog mišljenja. suicidalne ideje i pokušaji. 11. povišene socijalne. demencija višestruke etiologije. Ponašanje 3. paranoidne ili paranoične ideje. nesanica. prekomerno uzimanje hrane u navratima.A) Najčešći sindromi koji se javljaju kod većeg broja različitih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. derealizacija. nesposobnost održavanja pažnje. dezorganizovani govor-nesuvislost.depresivnoraspoloženje. opšte zdravstveno stanje i dr). ograničeno odlaženje od kuće. gubitaak na težini. perzistentne smetnje identiteta. picove bolesti. slaba koncentracija. toka. sumanutosti. impulsivna potreba da se govori. namerno izazvano povraćanje. traume glave. 7. suicidalne ideje. oštećeno rasudjivanje. ponovljena laganja.nestab ilne emocije. agresivno. iskorišćavanje.razdražljivost. nenormalne socijalne igre u detinjstvu. u medjuljudskim odnosima.

disulfiram. anti-tbc lekovi. Poremećaji raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. 2.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II. carbamazepine. traume glave. metildopa. bromazepam. IV KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV Zbog kliničkog značaja u psihopatologiji ponovo ćemo navesti najvažnije sindrome sa nešto širim objašnjem njihove moguće etiologije i faktora u celini koji mogu dovesti do njih. phenobarbital. napadi poremećaj zbog separacije. enalaprilhydralazin. ibuprofen. blokatori kalcijumskih kanala. sulindac. Shizofrenija. Anksiozni 16. poremećaj Velika depresivna epizoda PAS. levodopa. clobazan. manična Poremećaj raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog 13. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama. nadolol. Posttraumatski stresni poremećaj. nifedipin. naproxen. SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. diflunisal. lamotriin. schizofrenija. cimetidin. chlorazepat. ethosuximid. famotidin. clonazepam. flumazenil. Poremećaj prilagodjavanja sa anksioznošću. omeprazol. vigabatrin. lisinopril. Shizoafektivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. procainamid. kog HIV infekcija. acebutol. ranitidinsulfalazin.Demencija: Alzheimerovog tipa. 1996 12. Poremećaj raspoloženja zbog lošeg epizoda opšteg zdravstvenog stanja Anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS. Ovo se posebno odnosi na spisak mogućih brojnih lekova koji mogu dovesti do nekog od navedenih sindroma.Demencija sa depresivnim raspoloženjem. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS. amiodaron.Poremećaj raspoloženja zbog PAS. Specifična fobija *Napomena: Preradjeno prema DSM-IV.deliriujum multiple etiologije. cephradin. vaskularna demencija.Delirijum: intoksikacija PAS. propranolol. epizoda stanja. 4. buspiron. streptokinaza. Sumanuti poremećaj.Bipolarni I poremećaj. 14. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija. beta-blokatori. felodipin. flurbriprofen. Poremećaj 15. epizoda BAP Shizoafektivni poremećaj Bipolarni II tip. antiholinergici. quinidin. pentazocin. zloupotreba PAS. flufenazin depot. Shizoafektivni poremećaj. amantadin. nabilon.Anksiozni Panični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Bipolarani II poremećaj . Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam. metoprolol. nicardipin. demencija sa depresivnim raspoloženjem. quinapril. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Creutzfeldt-Jakobove bolesti. Socijalna fobija. pickova bolest. tertrabenazin. clotrimazol. metoclopramid. nalbuphin. co22 . inositol. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam. tramadol. Mešana Poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Veliki depresivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. shizoafektivni poremećaj. veliki depresivni poremećaj. Opseisvno-kompulsivni poremećaj. etodolac. lorazepam. zuclopenthixol. indometacin. ciprolfloxin. Poremećaj raspoloženja zbog PAS. levetiracitam. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. atenolol. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. parkinsonizam.nortriptilin. 3. clonidin. diltiazem. Panični poremećaj sa ili bez agarofobije.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. chloramphenicol. višestruka multipla etiologija. poremećaji raspoloženja zbog PAS. hipomanična raspoloženja zbog PAS. 1. sumanuti poremećaji. Ciklotimični poremećaj. topiramat.

amonophilin. paroxetin. citolopram sa silbutraminom. clomipramin.progesteroni. litium sa triciklicima. prednizon. methyltestosteron. phenilprpranolamin. gabapeptin. reboxetin. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. nefopam IM. dexamethason. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. amantadin. cyproheptadin. valprovat. intoksikacija litiumom. primaquin. bromokriptin. Od ostalih lekova navode se: alimemazintrimeprazin. sulfonamid. interferon alfa. bupropion.. ziprasidon. apstinencijalni sindrom metildope. ditiazem. anestetički agensi. theofphilin. tramadol. griseofulvin. phenobarbital. ephedrin. feniluramin. pravastatin. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. triamcinolon.prednizon. plicamycin. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa. schizoafektivni poremećaj. mianserin. alfa interferon. grpa statina na primercinnarazin. hhydrocortizon. beclomethasonaerosol. cyclosporin. kodein sa paracetamolom. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom. poremečeno opšte zdravstveno stanje. dextromethrophan. disulfiram. prednizolon. hydralazin. danazol. octreotid. flupentixol. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. bromid. cholesterol-lovering supstance. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva.pentazocin. amoxapin. clarithromycin. salbutamol sam ili sa citalopramom. chloroquin. Iz grupe analgetika. Iz grugih facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. triptofan sa MAOI. nefazadon. kortizon. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. triptorelin. Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. dapson. stanozolol. metoclopramid. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom. fluoxetin. cyclizin. apstinencijalni sindrom na kofein. clonazepam. Posebno veliki rizik nose SSRIs. ginseng. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. Manična. triamcinnolon. zidovudin. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. ranitidin IM. piperazin. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. digoksin. phenelazine. paroxetin.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. dugotrajna upotreba preparata codeina. bupropion. aminophilin. herbal remedies. ACTH. simvastatin. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. bupropion. metronidazol. 5. triiodothyronin. flunisolid. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. izonijazid. predoziranje efavirezena. procainadid. transdermalna primena fentanyla. cimetidin. rouaccutan. levodopa. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin. indometacin. isotretinoin. venlafaxin. olanzapin. 23 . nikotinski apstinencijalni sindrom. vigabatrin. omega-3-fatty kiselina.trimoxazol. clomiphen. astemizol. buspiron. baclofen. Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. maprotilin. topiramat. tamoxifen. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. quetiapin. dapson. mepacrin. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. yonhibin. beclometason. testosterontriam. procarbayin. calcium IV. etretinat. dihydroepiandrosteron. manizol. fluoxamin. levodopa sa carbidopom i procylidin. kortikosteroidi. diphenoxylat. organofosphati. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. ethosuximid. thyriod. decongestant.

6.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I, zloupotreba PAS, izmenjeno opšte zdravstveno stanje, shizoafektivni poremećaj. 7.Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II, ciklotimni poremećaj, zloupotreba PAS, poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 8.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS, narušeno opšte zdravstveno stanje, anksioznost zbog separacije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, panični poremećaj sa i bez agarofobije, poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću, posttraumatski stresni poremećaj, socijalna fobija,specifična fobija. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2,0 do 4,7%. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji, odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti,koji su bili vrlo neprijatni za njih, ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom, alkoholom, premoreni dugim i napornim radom i slično. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca, tahikardija, osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja, laka glavobolja, vrtoglavica, osećaj iznenadnog straha, napetosti, opšta malaksalost i slabost, hladni i vlažni dlanovi i slično. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan, amfetamin, buspiron, citalopram, apstinencijalni sindrom na clobazam, clozapim, flumazenil, fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom, naltrexon, olanazapin, topiramat, trazodon.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama, carvediol, co-trimoxazol, oralni laktati, oximetazolin, phenylephrin, sibutramin, sodium lactat, steroidi, sumatriptan i yohimbin. U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag,umeren ili težak.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju, odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji,u potpunoj remisiji,podatak prisutan samo kao anamnestički.

V PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA ZNAČAJNIH ZA PSIHOPATOLOGIJU A NEPSIHOTIČNI SINDROMI 1. Normalna i patološka anksioznost
Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljašnju opasnost što je bitno razlikuje od straha. Strah uglavnom ima spoljašnji objekat. Anksioznost ima unutrašnju opasnost i time ona predstavlja reakciju na tu, unutrašnju opasnost( intrapsihički konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli.. Šira, opšta definicija anksioznosti bi predstavljala specifične promene na psihološkom,

24

psihomotornom i vegetativnom planu ličnosti. 1.Psihopatološka simptomatologija podrazumeva stanje unutrašnjeg nemira i napetosti, bezpomoćnost, osećaj vitalne ugroženosti i izloženost nečemu što preti, izvesnu sapetost i strepnju.Takodje uključuje i razdražljivost, nesdanicu, teškoće u koncentraciji. Odlikuje se subjektivnim doživljajem nedefinisanog straha, a ispoljava se povišenom psihičkom tenzijom. 2. Psihomotorna simptomatologija se karakteriše stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. 3. Vegetativna simptomatologija nastaje kao posledica preterane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema( KVS, respiratorni sistem, vazomotorni, digestivni, urogentitalni, ubrzan puls, pojačano znojenje, proširene zenice). Anksioznost je do ivesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek (neizvesnost za spostveno zdravlje, zdravlje porodice, napetost pre suočavanja sa teškom situacijom, "trema" pred značajne nastupe). Prvi kontakt je opis simptoma i znakova neurotskog poremećaja što čini suštinu kliničke dijagnoze. Klinička dijagnoza je proces utvrdjivanja prisustva psihopatoloških sadržaja ili abnormalnosti. Funkcija kliničke dijagnoze je razlikovanje psihičkih oboljenja na osnovu tri specifične karakteristike: uzroka (etiologija), simptoma i znakova(patološki proces) i toka bolesti (prognoza i lečenje). Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan, a briga jasno izražena, stalna i snažna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja i distreson.

2. Sindrom generalizovanog anksioznog poremećaja
Drugi naziv za ovaj poremećaj je generalizovano stanje straha. Karakteriše se hroničnim, patološkim strahom, koji se manifestuje preteranom i preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, napetim iščekivanjem ili "slobodno lebdećim strahom". Ovaj sindrom prate i telesni simptomi ali su manje izraženi u odnosu na psihička ispoljavanja straha.Radi se o stanjima opšte anksioznosti kod osoba koje imaju odredjeni anksiogeni konflikt, koje su zabrinute za životne posledice kao što su problemi vezani za zdravlje, posao, bračne odnose, socijalno prihvatanje, novac i dr. Kod ovog oblika anksioznog sindroma uz brigu (neugodna iščekivanja) ostaje jedini i dominantni simptom. Nepovoljni životni dogadjaji mogu prethoditi sindromu GAP. Tipičan je postepen početak, dok nepovoljni životni dogadjaji doprinose da dodje do egzacerbacije. Ovo stanje se odlikuje hroničnim, skoro stalno prisutnim strahom, najčešće manifestan u obliku pretarane i neosnovane zabrinutosti. Pacijenti brinu zbog beznačajnih stvari, ali i zbog bračnih i porodičnih odnosa, materijalne sitacije, sopstvenog ili tudjeg zdravlja, problema na poslu. Zabrinutost je često usmerena na nešto što bi se moglo dogoditi u budućnosti. Tipična je žalba na nemogućnost odupiranja svojim brigama, te stalnu preokupiranost istim. Ponekad se sindrom, poremećaj može ispoljiti i napetim, ali neodredjenim iščekivanjem da se nešto loše može dogoditi. Simptomi psihičke napetosti čine značajnu i relativno specifičnu komponentu generalizovanog stanja straha i ispoljavaju se kao: nemir, razdražljivost, poremećaj spavanja, posebno problemi sa zaspivanjem, prenapregnutost, nesposobnost opuštanja. Pacijenti se žale da ih "ne drži mesto", da lako planu ili se iznerviraju kao i da im je teško da se na bilo što usresrede. Neretko su prisutne i žalbe na zabrinutost. Obzirom na kontinuirano prisustvo napetosti i preteranog opreza koji pacijenti teško podnose, oni to stanje opisuju kao da su uvek na ivici da puknu, pa se zato lako uplaše i trgnu na najmanji povod. U sindromu GAP-a su i gotovo stalo prisutni somatske napetosti: zategnutost, grčevi, trzaji, treperenje, bolovi mišića, psihogena glavobolja. Obično su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima. Nije retka pojava psihogene difagije ( "osećaj knedle u grlu"i teškoće pri gutanju). Karakteristike ovog sindroma su i gotovo stalno prisutni telesni simptomi, ali su manje izraženi nego npr. kod

25

napada panike. To su najčeđće simptomi vegetativne hiperaktivnosti ( palpitacije, znojenje, tremor, suvoča usta), respiratorni i gastrointestinalni simptomi ( dispneja, osečaj gušenja, bol ili nelagodnost, pritisak, stezanje u grudima, muka, somačne tegobe, nervoza želudca i opšti simptomi ( nesvestica, vrtoglavica, nestabilnost u nogama, vruči i hladni talasi po telu, utrnulost, parestezije). Medjutim, ovi simptomi nisu specifični za sindrom GAP-a. Treba istaći da ne postoji jedan odredjeni tip ličnosti koji karakteriše sve osobe sa ovim sindromo. Relativno su česta sledeća svojstva i osobine ličnosti kod obolelih od ovog sindroma: osećanje nesigurnosti, nedovoljno samopouzdanje, preosetljivost, strašljivost, opreznost, nepoverenje, sumnjičavost i razdražljivost ( većina može ispoljavati svojstva zavisnog ili strašljivog poremećaja ličnosti). Kod najmanje ⅜ obolelih od sindroma GAP-a se sreću komorbidna psihijatrijska oboljenja koja često dominiraju kliničkom slikom. ovom sindromu obično prethodi pojava poremećaja raspoloženja i kod večine pacijenata se pojavljuje posle početa specifične i/ili socijalne fobije.

3. Akutna psihotična anksioznost
Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. Najčešće se vezuje na schizofreniju, involutivnu melanholiju i endogene depresije. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr.DSM-IV ili u ICD-10. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti,za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku, iskonsku potrebu za realnošću, za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom, uništavanjem materijalnih dobara, predmeta. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bromokriptin, carbamazepin, chlormetiazol, citalopram, dexamfetamin, fluoxetin, manzidol, moclobemid, olanazapin, paroxetin, phenobarbital i drugi barbiturati, risperidon, rivastigmin, termazepam, triazolam, triciklici, npr.amitriptilin. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin, klonazepam, ethosuximid, gabapeptin, apstinencijalni sindrom kod gabapeptina, lamotrigin i vigabatrin. Od antiparkisonika navodi se atropin,levodopa. Iz grupe gastrointestinalni, antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin, mesalazin, nizatidin, omeprazol, doxazosin, metildopa, nicardipine, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina, naproxen, nefepam, pentazocin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin,aminofilin,baclofen,intoksikacija bizmutom, injekcije botulinskog toksina, deksametazon i drugi glukokortikoidi, transdermalni fentanyl, flumazenil, fluniscolid, izonijazid, levotiroksin, mefloquin, metiltestosteron, morfin, naltrexon, neostigmin, phenilnephrin, piperazin, prednizon, pseuoefedrin, piridostigmin, salbutamol, streptokinaza, teofilin, yohinbin. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.Blin, M.Azorin,Y.Lecrubier A, .Souch i J.Fondarae od 1998.godine). Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet, 2-jak, 3značajan i 6-veoma jak intenzitet. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1,3 ili 5). Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua. Kada se dobije ocena svih ajtema,ukupan skor dibija se prostim zbirom, a ocena varira od 0-108 bodova. Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . 26

4. Anksiozno-depresivni sindrom
Ovaj sidrom se odlikuje preplitanjem simptoma straha i anksioznosti, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresijw i nekog specifičnog stanja straha. Večina kliničara i danas smatra da su anksiznost i depresija klasično suptotni jedni drugom. Medjutim, rezultati skorašnjih kliničkih i epidemioloških studija ukazuju na to da ova dva poremećaja često idu zajedno. zapravo, anksioznost i depresivnost dans su "uobičajeni načini reagovanja savremenog čoveka", to su bolesti našeg vremena. Savremeni uslovi života vode prema otvorenim stanjima tesobe, strepnje i depresije jer neprekidna izloženost brojnim frustracijama dovodi do spesicične reakcije savremenog čoveka koji svoja emocionalna doživljavanja potiskuje, zadržava u sebi i time stvara podlogu za pojavu depresije ili strepnje. Ovakvi naćini reagovanja gotovo da u potpunosti zamenjuju ranije oblike reagovanja koji su se ispoljavali neposrednim abreagovanjem kroz psihomotorna uzbudjenja ili agresivnost. depresija i anksioznost postaju tako poremećaji civilizacije i kao neodvojivi deo savremenog čoveka i često čine "kulturnu atmosferu" našeg vremena, a činioci koji ih uslovljavaju postaju iz dana u dan sve brojniji i intenzivniji. Procenjuje se da je ovaj sindrom zastupljen u opštoj populaciji izmedju 1% do 10%. Sreće se kod osoba u rasponu od treće do sedme decenije života. U populaciji pacijenta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenti sa ovim sindrom čine oko 47% obolelih. Životna prevalencija se kreće od 14 do 18% opšte populacije. Polovima pacijenata se javlja lekaru opšte prakse. Stanje se korektno dijagnostikuje u manje od polovine slučajeva. Večina pacijenata ne dobija adekvatnu terapiju ni danas. Anksioznost i depresija su postale naše stalne životne pratilje koje nas svojim novim i raznovrsnim manifestacijama prate celog života. Simptomatologija kod ovog sindroma je izrazito heterogena. Zastupljenost simptoma je subindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu. Premda ne postoji tipičan opis mešovitog stanja straha i depresije, sledeći simptomi su često prisutni u ovom sindromu: nervoza, napetost, nemir, razdražljivost, strepnja, disforično raspoloženje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativističan i često pesimističan stav, poremećaji spavanja, lako zamaranje, manjak egergije, oslabljenja koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obično javljaju akutno i često im prethode nepovoljni životni dogadjaji. Osobe sa ovim sindrom su uglavnom strašljive, pasivno-zavisne ličnosti.U posebnoj tabeli prikazani su karakteristični i preklapajući simptomi u depresiji i anksioznosti

27

poremećaj sna. potištenost. tako se oba klinička entiteta odvojeno ili zajedno javljaju u svim šivotnim oblicim i ciklusima. a u sferi psihosomatskih simptoma smanjenje apetita i glavobolje. dok se učestalost anksioznosti.Tabela: KARAKTERISTIČNI I PREKLAPAJUĆI SIMPTOMI U DEPRESIJI I ANKSIOZNOSTI Simptomi specifični za depresiju Disforično raspoloženje (tužno. Motorna retardacija. depresivnost. ono što je dobro poznato u kliničkoj praksi jeste da anksiozni i depresivni poremećaji mogu da komplikuju jedan durgog da bi završili na zajedničkom evolutivnom putu. mišljenja. već se oni uglavnom tretiraju kao rezidualna dijagnostička kategorija. Ovaj sindrom je mnogo češći u opštoj medicini nego u psihijatriji i dodatno doprinosi povećavanju teškoća u dijagnostici za lekare iz primarne zdravstvene zaštite. Krivica/Bezbednost Razmišljanje o smrti Simptomi zajednički za depresiju i aknsioznost Iritabilnost Agitacija/Nemir Teškoće sa koncentracijom Nesanica Umor Simptomi specifični za anksioznost Preterana briga Autonomna hiperaktivnost Pojačana startl reakcija Mišična napetost U oficijenlni psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV) ne daju se precizna upustva za dijagnostikovanje ovog sindroma. Danas se sa dosta argumenata tvrdi da je "Anksiozno-depresivni sindrom" mnogo češći od čistih šporemećaja. "Umerena" depresija i anksioznost imaju sličnu krivilju javljanja u uzrastu od 15-te do 40-te godine života. sanjarenje. psihopatološkog i 28 . a nakon toga se ponovo "razilaze" uz češće javljanje anksioznosti u odnosu na na depresiju. Neki autori navode da je veći broj karakterističnih simptoma iz psihičke i psihosomatske sfere kod male dece. nakon 45-te godine života smanjuje. Od psihosomatskih smetnji najčešću su: česti napadi plača. Promena na težini. smetnje koncentracije. Kod dece školskog uzrasta od psihičkih simptoma pažnju lekara privlaće: nesigurnost. napadi plača. Ilustracije radi navest ćemo najvažnije simptome vezane za uzrast. Tako je anksioznost mnogo češća od depresije u mladjim godinama života. krivulja njihovog javljanja teće paralelno tek posle 40-te do 60tih godina života. mokrenje u krevet. manipulacije genitalijama. Kod ovog sindroma u najvećem broju slučajeva anksiozni simptomi su u prvom planu. povučenost. promenjivo raspoloženje. asocijalnost. a od psihosomatskih smetnji: sklonost izolaciji. a posle toga jasno se uočava divergencija jer depresivnost raste dalje sa životnim dobom. Ovaj sindrom je takodje često povezan sa poremećajima ličnosti i često je teško razdvojiti psihopatološke elemente jedan od drugog i dati im prioritet u terapijskom postupku. dece školskog uzrasta i adolescenata.Depresvno-anksiozni poremećaj kod dece i omladine. agresivnost. Nasuprot tome. odbojnost prema igri. Kod adolescenata treba obratiti pažnju na: usamljenost. iritabilnost. Depresivne reakcije su sastavni deo anksiozno-depresivnog sindroma. One zahvataju sferu volje. depresivnost. suicidalne pulzije. Loš apetit. depresivnost. osećanja i često celokupnu ličnost pacijenata. bilo anksioznosti ili depresije. ali postoji ipak utvrdejan značajna razlika u odnosu na intenzitet ovog poremećaja u različitoj životnoj dobi. izbegavanje zabava. Radi se o psihopatološkom skupu koji okuplja ( obuhvata) različite sindrome gde anksioznost i depresija dele kliničku sliku kao što je i navedeno u tabeli l.beznadežno). Ovaj sindrom je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca sa češćom emocionanom i afektivnoj nestabilnosti. U depresivnim stanjima angažovan je čitav organizam uz očeglednu nedeljivost somatskog. jako izražena "vitalna" anksioznost mnogo češća od depresije u mladjem životnom dobu.Gubitak interesovanja. sterotipni pokreti. posebno kod adolescenata izgleda da je znatno češći nego što se ranije smatralo. izgleda. agitiranost. Kod male dece najčešći su sledeći simptomi: mornoća. manipulacije gentialijama i poremećaji apetita.

nesvestica. tremor. nervoza želudca. znojenje. veća je verovatnoća da se taj napad doživi kao trauma. kao i potrebom da se pobegne i/ili zatraži pomoć. 2. nelagodnosti i dezintegracije koji prati depresiju. govor itd.Napadi panike vezani za neku situaciju javljaju se skoro uvek odmah nakon izlaganja toj situaciji ili ako se iščekuje ili zamišlja ista i 3. koji nisu izazvani nekim telesnim oboljenjima ili delovanjem psihotropnih sredstava. simptom jak. ali se javlja i kod socijalne i specifične fobije. doživljaj ugroženosti i bespomočnosti snažan. Početni simptomi su bezvoljnost i anksioznost na koje se kasnije nadovezuju apatija i gubitak interesovanja uz opštu inhibiranost. kao 29 . Sposobnost koncentracije je snižena. neodredjen strah. parestezije i utrnulost. u kome su izraženi napetost. Napadi koji su verovatniji u odredjenim situacijama javljaju se prilikom izlaganja tim situacijama. Ako je prvi napad bio snažan. ludila i kolabiranja. dispneja. Početku ovog sindroma ponekad prethodi proromalni period. veku od strane Bartona. DSM-IV razikuje tri napada panike: 1. Ipak. Večina pacijenata saopštava da je pri napad panike bio neočekivan. tahikardija. fizionomija. Panični sindromi se često javljaju u sklopu raznih psihičkih i organskih oboljenja ili kao posledica različitih lekova. svadja. Posle napada osoba se oseća umornom i iscrpljenom. dok najveći rizik imaju starosne grupe od 25 do 34 kod žena i 30-44 godine kod muškaraca. Panični sindrom Panični sindrom. karakterističan je za agarofibiju. a egzistencija postaje bez ikakavog plana. Napadi panike su po prvi put opisani još u 17. tako i zbog nedostatka bolje definisanih dijagnostičkih kriterijuma u postojećim oficijelnim psihijatrijskim klasifikacijama. Najveća učestalost se sreće kod osoba starosti izmedju 15 i 45 godina. Sindrom se češće registruje kod razvedenih/rastavljenih i kod udovaca.interpersonalnog aspekta u doživljavanju depresije. Sve to dovodi do snažnog straha od ponavljanja napada i njihovih posledica. Tipičan je iznenadni doživljaj vitalne ugroženosti. muka. fizičkog napora. Opšta inhibicija širi se u sve psihičke i telesne funkcije pa se menja mimika. oni imaju osećaj autentičnosti pa oni zbog toga posebno trpe i teško doživljavaju osećanje teskobe. vrući i hladni talasi po telu. On može da se pojavi u bilo kom životnom dobu. Od psihičkih simptoma najčešća su: strah od trenutne smrti. Prosečna starost u vreme početka iznosi izmedju 23 i 38 godina. neočekivanim napadima panike. traumatskog iskustva ili korišćenja nekog psihotropnog leka. Prvi napad se može pojaviti za vreme uznemirenosti. osećaj gušenja. To je učinjeno kako zbog njegove velike učestalosti. telesne bolesti. Učestalost napada može varirati od desetak i više dnevno do jednog napada u nekoliko meseci i čak godina. zatim pri pokušaju od odvikavanja od nikotina ili u sklopu apstinencijalnog sindroma. gubitka kontrole. To je put koji vodi ka paničnom poremećaju. Trajanje napada je od nekoliko minuta do pola sata. a DaCosta je 1871 godine opisao njegove ekvivalente nazivajući ih "razdražljivim srcem". a izmedju kojih je prisutan snažan i onesposobljavajući strah. Neočekivani napadi se javljaju spontano i tipični su za panični poremećaj. Kao što se vidi ovom sindromu posvečen je nešto veći prostor u ovom tekstu. odnosno poremećaj je oblik straha koji se ispoljava ponavljajućim. 5. mesto dogadjanja takvo da se ne može odmah pobeći. Javlja se osećanje nesposobnosti uz slabljenje volje. ono što napad panike čini jedinstvenim jeste iskustvo nagle pojave telesnih simptoma koji veoma brzo dostignu vrhunac u intenzitetu i praćeni su snažnim strahom zbog doživljaja vitalne ugroženosti ili gubitka kontrole. vrtoglavica. bol i nelagodnost u grudima. ali je redak kod dece pre puberteta i rane adolescencije i kod osoba starijih od 65 godina. U pogledu intenziteta tokom napada panike najčešći su sledeći telesni simptomi: palpitacije. a može se uočiti i regresivno ponašanje. Ne postoje tipični napadi panike. jedna od bitnih karakteristika depresije jeste neporemećena svest o samoj bolesti. seksualnog odnosa. pa i generalizovano stanje straha. neretko i depersonalizacija i derealizacija.

strah od straha i ponašanje izbegavanja. neretko mogu javiti i u toku spavanja. što olakšava neugodnost. b) socijalne fobije i c) specifične fobije. pozorište. ali. a pacijent prepoznaje da strah nije u proporciji sa aktuelnom opasnošću od tih predmeta. oprez. znojenje. Agarofobični sindrom Agarofobija je najčešći i najznačajniji oblik fobičnih stanja i karakteriše se postojanjem stalnog. Pokretljivost i 30 . već kod mnogih izazivaju prijatna osećanja. bioskopske. u periodima izmedju napada. Ovaj sindrom se često kombinuje sa drugim oblicima psihopatologije. kao i napor kojim pacijent pokušava da izbegne. pri čemu iste simptome ponekad izaziva očekivanje iste sitacije. objekti i situacije koje ne samo da predstavljaju opasnost. U suštini predstavljaju odmbrambenu meru. u kome dolazi do pomeranja sa objekta i sitacija aktera intrapsihičkog konflikta na druge. samoprebacivanje. Najizraženiji je kod osoba čiji su napadi panike nepredvidivi i neočekivani i deluje osiromašujuće na celokupan život. drhtanje. prodavnice). strah od straha. pojačana sumnjičavost prema okolini i nesigurnost u sebe. Fobični poremećaji ili sindromi se dele na: a) agarofobiju. 6. klecanje nogu. od kojih se onda subjekat plaši. koncertne dvorane.1. nepoverljivost i emocionalna labilnost. Pacijent zamenjuje anksioznost strahom koji je i dalje neugodan. 6. užas. pojačana zaokupljenost samim sobom ( sklonost introspekciji).i hipohondrično. Klinička karakteristika fobičnog sindroma je da pacijent. aktivnosti i situacija koji za posledicu imaju svesno izbegavanje fobičnih䀠 stimulusa. pacijent zna da objekat straha nije realno opasan. agarofobiju karakterišu napadi panike. odnosno fobična kriza je obeležena brutalnim izbijanjem parališuće strepnje i teskobe. mostovi. U zavisnosti od predmeta i situacija koje mogu biti sadržaj fobičnih sindroma možemo ih podeliti u tri grupe: 1. gubitak samopouzdanja. 2. objekti i situacije koji se realno plaši svaki čovek. panika. lažna vrtoglavica).Isti je slučaj i sa velikim zatvorenim prostorima ( robne kuće. Fobični sindromi Fobični sindrom ili fobija u nozološkom smislu (bežanje. tendencija izbegavanja. Sem toga. Fobični sindrom. koju prate telsne manifestacije ( tahikardija. Posebnost poremećaja čini i postojanje intenzivnog straha od vožnje javnim samobračajnim sredstvima. neurotični kompromis.doživljava strah. u razvijenom obliku. strah) se defišu kao iracionalan strah od specifičnih objekata. negira. ili susrevši se sa njima. Bitne karakteristike mišljenja fobičnih pacijenata su: interpretativnost. na intelektualnom planu. strah pri susretu sa fobičnim stimulansom i ponašanje izbegavanja. Fobični objekti su simboli orginalnih objekata i situacija. prisutan je jak strah od budućih napada panikefenomen poznat kao anticipirani strah ili starh od straha. Glavna svostva ličnosti kod kojih postoji ovaj poremećaj su: preterana zavisnosat. trgovi. postaju mesta koja zaplašuju i na kojima se mogu javiti napadi straha ili panike). fobični objekat može da se izbegava ili poništava. Ovaj intenzivan strah je pračen vegetativnim poremećajima. ali je normalan čovek naučio da tu opasnost podcenjuje i 3. aktivnosti i situacija. nesigurnost. objekti i situacije u kojima još uvek postoji neka veza sa opasnošću. ako se napadi javljaju često. tuneli. autoputevi. intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa koji se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je dobijanje medicinske pomoći veoma otežano( ulice. očekujući susret sa fobičnim objektom ili situacijom. Sindrom ima tri karakteristike: anticipacija ( strah od pomisli i očekivanja susreta sa fobičnim stimulusom). povlačenje iz socijalnih relacija. Napadi se.

osobe se povlače. savesnost. enurezu. nezrelost. laka uzbudljivost. strah od straha i ponašanje izbegavanja i druge karakteristične simptome i oblike ponašanja uz brojne vegetativne i telesne simptome. U najtežim slučajevima se vezuju za krevet. sviraju. stalo predosećanje nesreće. kad misli da ih drugi kritički procenjuju. Ovaj strah je manje dramatičan. predispozicija za telesne bolesti. Reč je o postojanju anksiozno-fobične strukture ličnosti i njenih varijacija ispoljenih kao pasivno-zavisna. Postaju povišeno nesigurne. ne uspevaju da se organizuju i realizuju neke od životnih ciljeva. Socijalna fobični sindrom Socijalna fobija je oblik straha koji se karakteriše postojanjem stalnog. agarofobija bez paničnog poremećaja. neretko i telesna oboljenja.Važno je istaći da je osnovno osećanje izmedju dva napada panike je preokupiranost strahom. osetljivost na kritike drugih. Koomorbiditet sa poremećajima ličnosti nije redak. da ne vladaju životnom situacijom. socijalne fobije i drugi fobijski strahovi. Pacijenti koji doživljavaju opšti strah saopštavaju da su potpuno paralizovane. izbegavanje da se prihvati odgovornost. Uvek postoji opasnost od razbuktavanja do nivoa panike. odbijanje da idu u školu. zloupotreba PAS. stalna napetost. telesni simptomi straha. neodlučnost. visoka skrupuloznost. posebno u koliko se uzmu u obzir postojanje koomorbiditeta i kliničke komplikacije. narcistička i boderline ličnost. ili stah od putovanja do udaljenih mesta. anksiozna (izbegavajuća). kad treba da plažu ispit. Mnogo redje ovaj sindrom može početi naglo i neočekivano. uveličavanje teškoća. U suštini oboleli doživljava napade panike. glume pred publikom. pa i godina. skučenih prostorija punih nameštaja. histrionična. preosetljivost. intenzivnog i nelogičnog straha izazavanog stavovia. tipičan početak je postepeno javljanje nespecifičnih simptoma u trajanju od nekoliko meseci. čežnja za kućom. 6. nestabilnost. Medjutim. U nozološkim kategorijama navode se dva entiteta: 1. klinička praksa pokazuje da je ispoljavanje ovog poremećaja mnogo složenija. malih. agarofobija sa paničnim poremećajem i 2. Kao što je navedeno. U celini treba istaći da su kliničke karakteristike pacijenata sa aarofobičnim sindromom brojne: stidljivost. Veom često ispoljavaju klaustrofobične smetnje: strah od lifta. introverzija. piju ili hodaju ili budu u centru pažnje. da ponize i da povrede ili pak u čijem će prisustvu ona učiniti nešto nepristojno ili neprijatno. kada se previše brinu za svoj 31 .2. opsesivni i hipohondrični fenomeni i depresivno raspoloženje. noćne more. Nivo samoprocene i samovrednovanja je izuzetno nizak. prvonstveno kardiovaskularne. depersonalizacija i derealizacija. strah od razdvajanja od roditelja. Oboleli od ranog detinjstva ispoljavaju karakteristične premorbidne osobine: preosetljivost. strašljivost. Ključne koplikacije su: depresija. kad misle da će ispasti smešni. mračnih. Posebna organizacija ili poremećaj ličnosti uvek prate agarofobiju i predstavljaju glavni preduslov za njen nastanak i razvoj. Kada je reč o kliničkoj slici ovog oblika fobičnog sindroma treba istaći da je ona predstalja složen i kompleksan psihički poremećaj. Još jedno od specifičnosti ovog sindrom predstavlja potreba da uza sebe pacijenti imaju osobu od poverenja. Izreženi i specifični simptomi počinju da se javljaju izmedju 18 do 30 godine. S obzirom da je akcenat u ovom terkstu na sindromskom pristupu ovde nećemo detaljnij analizirati razvijenu kliničku sliku i brojne precipitirajuće fakore koji joj prethode. sumnjičave. zatvaraju se u svoj dom. alkoholizam. kad treba da pevaju. obeshrabrene. strašljivost. recituju. iz koga nekad ne izlaze čak i godinama.aktivnost obolelih osoba se značajno smanjuje. nesposobnost za uvid. oprezne. zavisnost. neinteligentni ili neobrazovani. pasivnost. Osnovne simptome često prate i opšti strah. pojavom i ponašanjem druh ljudi koji mogu osobu ispitivači da posmatraju. ali ne i manje nelagodan. oseća nesigurnosti i inferiornosti. ambivalencija. bespomočne. Početak ovog sindroma uglavnom je postepen. pre definitivnog ispoljavanja poremećaja.Obleli doživljavaju strah kad treba da jedu. kad osećaju da će pred drugima da pocrvene.

maljavosti. Strah od javnog nastupa predstavlja strah velikog intenziteta u situaciji( ili pri pomisli na takve sitacije) u kojoj osoba biva kritički procenjivanja od strane drugih osoba. nogu. mukom i povraćanjem pred drugima. zbog čega se oseća nelagodno. nesigurnost. govorenja. Klinička slika može biti veoma raznovrsna. brinu zbog izgleda svog nosa. pisanja. čest je simptom u okviru reagovanja strahom uopšte. naročito u sitacijama koje su neprilične. osnovni sadržaj čini stalni strah koji ima fobična svojstva i karakteriše se subjektivnim. telesnim i ponašajnim simptomima. oboleli oseća da je njihov strah bezrazložan i nelogičan. nisko samovrednovanje. 6. drhtanje. posebno telesne. a oko 10% njih ispoljava strah takvog intenziteta da se svrstavaju u ovaj fobični sindrom koji time postaje najčešći psihički poremećaj uopšte. telesnom slabošću. shizoidni. kod narcističke ili paranoidno organizovane ličnosti. težnja ka usamljivanju i izolaciji. što vodi usamljivanju i izolaciju. već efekta koje ono proizvodi na druge osobe. Kao mogi oblici ove vrste straha navode se: fobije objekata. U opšte socijalne fobije spadaju: ekstremna socijalna stidljivost. situacije i živa bića. Subjektivno. ali ne nalaze način da mu se suprostave. Bihevioralno: izbegavanje. što je posledica hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema. Strah od crvenjenja. Strah potiče od saznanja da je osoba otkrivena. Ove osobe strahuju da su previše debele. prirodne sredine. ćelavosti. odnosno da drugi prodire u njenu fizičku intimu. Strah od otkrivanja sopstvene inferiornosti se povezuje sa strahom od jedenja. strah od ljudi predstavlja intenzivan strah od kontakta sa drugim ljudima praćen razvojem ponašanja izbegavanja i strah od osoba suprotnog pola je varijetet straha od ljudi.izgled. izbegavajući. Ovaj oblik straha retko se javlja izolovano. češći kod osoba muškog pola. telefoniranja pred drugim osobama. znojenje. specifične fobije). kada je povezana samo sa jednim oblikom straha i kao difuzna. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama( mokrenje. straha od samog sebe. Socijalnu fobiju karakteriše posebna organizacija ličnosti: stidljivost. veličine grudi. kada je izložena pogledima drugih ljudi. Strah da izgled tela nije u redu može dobiti oblik socijalne fobije kada ga je teško razlikovati od dismorfofobije. mesta. bolesti zavisnosti( alkoholizam. Strah od pogleda i kritičke procene predstavlja jedan od osnovnih strahova i veruje se da je urodjen oblik straha. osećanja inferiornosti i krivice. Pri tome. ušiju. Strah od ispita je u vezi sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti. Sindrom specifičnih fobija Poznato je da veliki deo normalne populacije ima strah od različitih predmeta i situacija. pijenja. paranoidni. što je uzrok osiromašenja kvaliteta života. Uglavnom je u sklopu: morbidne stidljivosti. Najčešći oblici ovog straha povezani su sa: gubitkom svesti i padom na ulici. Socijalna fobija se ispoljava na dva načina: kao fokalna ili diskretna. Kod ovog fobičnog sindroma javljaju se sedeći komorbidni poremećaji: panični poremećaji ( agarofibija. defekacije. koju karakteriše skup socijalnih strahova. Ovaj sindrom karakterišu četiri 32 . zloupotreba PAS) i velika depresija. poremećaji ličnosti ( anksiozni. mršave. crvenjenje. oboleli svesno doživljava strah kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima u okviru različitih socijalnih situacija. ovako doživljen strah goni obolele da izbegavaju ove situacije i aktivnosti što dovodi do razvoja ponašanja izbegavanja. Strah od gubitka kontrole se radi o strahu od gubitka kontrole. Precizno odredjene sadržaja i obima socijalne fobije uključuje i sledeće pojmove: stidljivost. napeto i rado bi pobegla iz takve sitacije. povučenost. podrazumeva stidljivost i nedostatak samopouzdanja u raznim socijalnim situacijama. tzv eritrofobija predstavlja varijetet opšte socijalne stidljivosti i česta je kod mladjih osoba oba pola.3. Telesne manifestacije su: lupanje srca.nesigurnost. kao posledica straha od straha. nedostatak socijalnih veština. osoba se ne plaši samog crvenjenja. socijalna disfunkcionalnost. Obolela osoba crveni u banalnim sitacijama.stalo nezadovoljstvo sobom.

ovo su obrasci odbrane od intenzivnih i bolnih osećanja kojima je osoba preplavljena. 7. kao da ne razume šta se dogodilo. U slučajevima kad je fobija monosimptomatska. ali kraće traje i ima raznovrsnija ispoljavannja. U prvim trenutcima i satima osoba je ošamućena. U periodu neposredno nakon teške prirodne katastrofe samo 12 do 25% osba ostaje hladnokrvno. kao da se isključila i da joj je svejedno šta se oko nje dogadja. drhtanje. situacijom ili aktivnošću koje čini sadržaj fobije). Sindrom poremećaja prilagodjavanja Poremećaji prilagodjavanja prestavljaju heterogenu grupu nepsihotičnih poremećaja čija je zajednička karakteristika da su se pojavili u kontekstu neke stresogne sitacije ili dogadjaja veoma različitih razmera i posledica. što liči na stupor. ali ta nije efikasna. kao i izbegavanje svega što budi sećanja na traumatski dogadjaj. Ponekad dominiraju povlaćenje. Ponašanje izbegavanja je nekada izraženo do te mere da postoji stil življenja pacijenta. Česta je i pojava: unemirenosti. strah je povremen i ne previše opterećujući. Ovaj sindrom se može ispoljiti na dva načina. gastrointestinalne tegobe). a ta fluidnost se ispoljava različitim i nepostojanim emocionalnim reagovanjem ( npr. često je prisutno ponovno preživljavanje traume i simptomi straha i hieraktivnosti vegetativnog nervnog sistema. pa i opštim simptomima straha. Sindromi reakcija na težak stres i poremećaje prilagodjavanja U ovu grupu sindroma spadaju sledeći poremećaji: akutna reakcija n䁡 stres. U kasnijim fazama česte su reakcije tipa bežanja ili borbe. pri čemu obe reakcije izgledaju haotično. hiperfunkcija vegetativnog nervnog sistema sa pratećim telesnim simptomima ( palpitacije. 7. kao da osoba reaguje instiktivno.. Važno mesto zauzimaju razni oblici disocijativnih ispoljavanja: depersonalizaciono-derealizacioni fenomeni. preznojavanje. najčešće je monosimptomatski ( ograničen i striktno povezan sa odredjenim objektom. Sindrom karakteriše kratko trajanje do 4 nedelje i različiti disocijativni fenomeni i upadljivo izmenjeno ponašanje. Fobije od životinja su najšeđće i karakteriše ih nelogičan.Pojavi ovog sindroma doprinose: izvesne predispozicije 33 . jer osoba zbog dezintegracije nije u stanju da mobiliše svoje potencijale i da se sabere. praćen je ponašanjem izbegavanja. izrazit osećaj krivice. Glavni strah predstavlja osnovni psihopatološki sadržaj. stalan. dok je oko 75% u šoku. Sindrom akutne reakcije na stres prestavlja skup raznovrsnih ispoljavanja psihičkih i ponašajni smetnji koje se pojavljuju veoma brzo posle teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije patnje ili smrti. ponekad je dezorjentisana. doživljaj da se osoba ne nalazi na mestu gde se dogodio traumatski dogadjaj. posttraumatski poremećaj i poremećaji prilagodjavanja. deluje zbunjeno.osnovne komponente: glavni strah.3 nedelje. Klinička slika ovog sindroma je fluidnija. iznenadnim prelazom iz očaja u bes ili iz straha u borbenost i prkos). Prvi bi podrazumevao skup najrazličitijih simptoma i ponašanja koji se brzo smenjuju bez nekog reda. Strah od straha dominira kliničkom slikom. nije uslovljen pogrešnim saznanjem ni simboličkim procesima. nesvrsishodne hiperaktivnosti ( besciljno tumaranje). intenzivan strah od susreta ili kontakta sa životinjama ili insektima. znojenje sl. Prateći simptomi nisu česti niti su karakteristični i manifestuju se hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema: tahikardija. mutizma. izbegavajuće ponašanje i grupa pratećih simptoma. impulsivno ponašanje. Drugi oblik je manje dramatičan i po kliničkim karakteristikama liči na postraumatski poremećaj. amnezija za zbivanja za vreme i neposredno nakon traumatskog dogadjaja. Takodje je moguća reakcija umrtvljavanja. kao da nema nikakva osećanja. strah od straha. Ovo stanje može da traje nekoliko dana i redje 2. raznovrsnim telesnim simptomima i ponašanjem nalik onom kod konfuznih.1.

Naši autori dugo se nisu bavili ovim problemom. Kod mladje dece su izraženiji regresivni trendovi ( enureza). i osećaj krivice. Kod dece i adolescenata se često vidja dramatično izmenjeno ponašanje. fizičkog zlostavljanja i kindnapovanja. simptomima hiperaktivne disfunkcije vegatativnog nervnog sistema i ponašanjem koje ukazuje na dublje promene ličnosti.Uglavnom su iznošena iskusta iz II Svetskog ili Vijetnamskog rata ili elementarnih katastrofa. ravnodušnost ili strah. Pored ovoga. ali su pokušaji retki. pa i socijalna izolacija. Kod žena veliki rizik za pojavu PTSD imaju seksualno nasilje.). Kliničku sliku karakteriše pre svega to što se početni simptomi mogu videti neposredno posle stresogenog dogadja/ sitacijeili 1 do 3 meseca posle toga. PTSD kao posebna dijagnostička kategorija uveden je u DSM-III 1980. godine. kao i posebno značenje koje ima za pojedinca i kumulativni efekat izloženosti jednoj stresogenoj situaciji može da oslabi sposobnost podnošenja drue stresogene sitacije ili dogadjaja. i koje mogu ali ne moraju flukuirati kao i u odnosu na posledice koje izazivaju (hronično napeto stanje u braku. teže podnose stresogene dogadjaje).a odnosi sa prijateljima i poznanicima su često poremećeni. trajanje. Sindrom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) PTSD se definiše kao skup manje više specifičnih simptoma koji se pojavljuju posle izvesnog perioda od pretrpljene teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije pretnje ili smrti. kognitivni i dr. strepe da se neće ponašati odgovorno ili veruju da su podlegli stresu. 7. U psihološke aspekte spada veći broj modela ( bihevioralni. ne mogu da odgovore na radne obaveze. Stresogena sitacija označava nepovoljne prilike tokom dužeg vremenskog perioda. Ponekad se mogu javiti i telesni simptomi (somatizacija). pa tako odredjene traume nose veći rizik za izazivanje PTSD ( posle zarobljavanja. iza koje se uglavnom kriju emocionalna doživljavanja kao što su tuga. karakteristike stresogenog dogadjaja ili situacije ( priroda. pronalaženje mrtvog tela. zlostavljanje u detinjstvu. neophodna je sklonost koja se odredjuje kako na biološkom tako i na psihološkom niovu. Neki od pacijenata imaju suicidalne ideje. Traumatski dogadjaj je obavezi etiološki činilac. Kod nekih pacijenata je naglašeno povlaćenje iz socijalnih interakcija. hronična organska bolesti i dr. ali i od načina na koji ih osoba doživljava i tumači. a iza toga slede prirodne katastrofe. zemžmljotresa. Karakteristični simptomi su razni oblici ponovnog proživljavanja traumatskog dogadjaja. intenzitet. Drugi psihološki modeli kao ključnu katakteristiku iznose ponovno proživljavanje traumatskog doživljaja kroz 34 . kontekst). Oni su često praćeni izbegavanjem svega što podseća na traumu.). silovanje. Pacijenti se često žale da nisu u stanju da se bore sa problemima. Ukoliko traje duže ima komplikovaniju kliničku sliku i onesposobljava osobu za funkcionisanje. ali on nije dovoljan da bi se razvio ovaj sindrom. premda se može ponavljati. loši objektni odnosi u detinjstvu. silovanje. saobračajne nesreče. Pojava ovog sindroma delom zavisi i od vrste traume kojoj je osoba izložena. dok su muškarci češće izloženi traumatskim sitacijama u ratu.2. reverzibilnost. Stresogeni dogadjaj se odnosi na nešto što se jednom odigralo i okončalo. dok se relativno često javljaju i druga emocionalna ispoljavanja kao što su ljutnja. Klinička slika varira od slučaja do slučaj. sa naglašenom impulsivnošću i agresivnošću. očaj. naročito su predisponirane osobe sa rigidnom strukturom i rigidnim obrascima ponašanja.(osoba sa poremećajem ličnosti. koje jako drže do kontrole. prilikom fizičkog napada ili su svedoci nečije smrti. raznovrsni simptomi straha i/ili depresije su relativno blagi. Inače. Način na koji stresogeni dogadjaji/sitacija remeti unutrašnju biopsihosocijalnu ravnotežu osobe zavisi od njegove prirode.

Disocijativni sindromi Ovi sindromi predstavljaju poremećaje ranije poznate pod nazivom histerični sindromi. Poremećaji pamćenja mogu uzeti različite oblike. konvertuje i reprezentuje kao fizički simptom. pacijenti pokušavaju da izbegnu sve što može da ih aktivira. i mogu se ponavljati više puta u toku dana. osećaj besperspektivnosti. Somatski simptomi su znatno redji. Tipični način su snovi i noćne more. razdražljivost i izlivi besa. Te slike i misli bude sećanja na traumu i za posledicu imaju hiperaktivnost VNS i promene vezane za traumu. preosetljivost na zvučne draži. trauma se može ponovo proživljavati samo ako pacijent nije izgubio svest tokom traumatskog dogadjaja. Simptomi koji ukazuju da je pacijent u stanju stalnog. selektivne smetnje u koncentraciji. te ih prati snažno osećanje bespomoćnosti. Pošto su simptomi ponovnog proživljavanja traume napeijatni i bolni. razdražljivost. Traumatski dogadjaj je obično neočekivan i nepredvidljiv. a disocijativni na ponašanje i identitet.slike i misli koje se nameću i stalno ponavljaju. Isto tako. a iz repertoara emocionalnih ispoljavanja kao da su ostali samo bes i strah. za razliku od somatizacije gde dolazi do transformacije u vegetativnu inervaciju. dogadjaje i aktivnosti. Sva ova ispoljavanja se karakterišu doživljajem da pacijent nema kontrolu nad njima. zatim depersonalizacioni ili derealizacioni fenomeni. U vezi sa smanjenim opsegom emocionalnog reagovanja nalazi se gubitak uobičejenih interesovanja za ljude. Sindrom je prvenstveno odredjen traumatskim dogadjajem. Ovi simptomi se ispoljavaju na različite načine: nesanica. 35 . najupečatljivije isposljavanje se odnosi na ponovno proživljavanje traume. slepilo. Pre pojave kliničkih manifestacija ovog sindroma osoba na traumu reaguje strahom. koji je posledica osećaja bespomoćnosti da se spreči smrt ili druge posledice traumatskog dogadjaja. pacijent nije u stanju da ima bilo kakava osećanja. doživljaj da niša nema smisla.Zajednička karakteristika disocijativnog i konverzivnog sindroma je parcijalni ili potpuni gubitak mentalne integracije izmedju sećanja prošlih dogadjaja. te su ona zato neprijatna. scene i prozori mogu imati karakter vidnih halucinacija ili iluzija. On isključuje stresogene dogadjaje i stuacije koje ne podrazumevaju životnu ugroženost. može se pojaviti posledica diocijacije. kao i pojedini prizori koji se pacijentu nameću i stalno ponavljaju. 8.oblast anestezije. senzorne ili motorne prirode. 8. svesnosti identiteta. zbog čega može predstavljati ogromnu narcističku traumu. Vrsta traumatskog doživljaja je važna zbog načina na koji dogadjaj deluje na osobu kao i zbog značaja koji on za nju ima. stalni oprez i iščekivanje da se nešto loše dogodi.1. neuroze sa dva podtipa: konverzivni i disocijativni. Ponekad slike. osećasj otuženosti može kod obolelog aktivirati osećanje krivice. Konverzivni sindromi Mehanizam konverzije podrazumeva da se neurotski konflikt razrešava tako što se preobraća. uznemiravajuća ili bolna. što pojačava doživljaj gubitka kontrole i besposmočnosti i na brutalan način poništava svaku fantaziju o ličnoj neranjivosti i suočava nas sa sopstvenom konačnočću. Dejstvo dogadjaja koji direktno ugrožava osobu drugačije je od onog u kom je osoba svedok nečije smrti ili mučenja. napetog iščekivanja podsećaju na one u sindromu generalizovanog anksioznog poremećaja. što znaći da je život pacijenta ili nekog drugog bio direktno ugrožen. gluvoća. napetost. Konverzivni sindromi se odenose na voljnomotorne i senzitivne funkcije. neposrednih sećanja i kontrole pokreta tela. Konverzivni fizički simptomi se dele na: senzorne simptome ili deficite: psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima: 1. jednokratni traumatski dogadjaji imaju drugačiji efekat od onih koji se ponavljaju.

napadi straha.psihogeni poremećaj mišića: afonija. dizurija i drugi. naduvenost stomaka. psihogene konvulzije: tikovi.kontrakture. porodični problemi. slabost. nepodnošenje hrane. i nju može mobilisati trauma. fobije.. napravilnost menstrualnog ciklusa. U ovoj grupi se nalaze: disocijativna amnezija. lupanje. svesti. porodični i bračni problemi uključujući razvode i pokušaji samoubistva. Primarna dobit se sastoji u tome što se nesvesni sadržaji konflikta ( povezani sa seksualnim i incestuoznim idejama) i dalje drže van dometa svesnog doživljaja( u suprotnom bi bili neprijatni i zastračujući). stalno se ponavljaju u različitim kombinacijama i ne mogu se objasniti organskim uzrocima. želja da se izbegne kazna i konflikti iz svakodnevnog života. s jedne strane i s druge. depresivna osećanja. a oblik u kom će se one ispoljiti zavisi od snage precipitirajućih činilaca i karakteristika ličnosti. Klinička slika disocijativnog sindroma. dispareunija. iza kojih najčešće stoji posebna organizacija ili poremećaj ličnosti ( histrionični). sa dominacijom poremećaja svesti i osećanja identiteta. zavisnost od lekova. Simptomi se ispoljavaju dramatično. 8. paraliza ili pareza i urinarna retencija. diskinezije ( "napadi"). odlažu neophodnu razradu traume za kasnije. pamćenja i identiteta) pri čemu su delovi Ega rascepljeni od glavnog protoka svesnog. bolovi u grudima. Sekundarna dobit omogućava oboleloj osobi da pribavi pažnju. u obliku relativno neasimilovanih ideja.halucinacije. mlataranje. posebno inteligencije. bolovi u ledjima. plakanje. dismenoreja. dispneja. muka. paralize ( motorni simptomi i deficiti). dolazi do vertikalnog rascepa tako da psihički sadržaji egzistiraju u nizu paralelnih svesti. Savremena psihodinamska psihijatrija ponovo je vratila disocijativne sindrome. udruženi bolovi. nerad zbog toga što se loše oseća. I ako i disocijacija i potiskivanje predstavljaju mehanizme odbrane kojima se neprihvatljivi sadržaji isključuju iz svesti. Mogu da imitiraju sva medicinska. oni se razlikuju po načinu na koji to obavljaju.2. 3. U slučaju potiskivanja stvara se horizontalni rascep i materijal se prebacuje u dinamičko nesvesno. ekonomski problemi. Disocijativni sindromi Ovi poremećaji se karakterišu pojavom simptoma koji nisu u svesnom uvidu ( radi se o defektu mentalne integracije. posebno neurološka oboljenja. pri čemu disocijacija predstavlja odbranu od traume. disocijativni stupor. Kao najčešći simptomi navode se: nervoza. bolovi u sotomaku. nesvestica. disocijativna fuga. pa se danas smatra da je većina njih nastala kao posledica dejstva stresa i traume. Razvoj simptoma omogućava obolelom primarnu i sekundarnu dobit. čudni ponovljeni pokreti položaja tela. Disocijativne odbrane imaju dvostruku ulogu: pomažu žrtvama da izmaknu traumi u trenutku kada se ona dešava. stanje transa i zaposednutosti. Kliničke komplikacije ovog sindroma se najšeđće javljaju u obliku ponovllanih operacija. Njihov nastanak precipitiraju: podsećanje na neprijatne uspomene. misli o smrti. Svoj razvoj konverzivni simptomi započinju tiho i pokazuju tendenciju da dugo traju. vrtoglavice. ljubav i zaštitu značajnih osoba iz okoline kao i oslobadjanje od neprijatnih i težih obaveza. opstipacije. praćeni brojnim telesnim smetnjama i specifičnim oblicima ponašanja. psihička ili fizička trauma. pseudokonvulzije. psudokonvulzije. sem toga. Kada su u pitanj䁵 karakteristike histrionične ličnosti mnogi istiću činjenicu da histrionične osobine verovatno postoje kod svih normalnih ljudi. ovaj model se koristi kao reakcija na zabranjene Edipove želje za roditeljem suprotnog pola( mobilišu ga konfliktne želje). hemiplegije i hemipareze. bolovi u ekstremitetima. udaranje ( često se pogoršavaju kada se obrati pažnja na pacijenta. Kod disocijacije. poremećaje u centar svog interesovanja. afonija. percepcije. 36 . anoreksija. palpitacije. umor. poremećaji duple ili višestruke ličnosti i prisećanje na emocionalno-traumatske dogadjaje koji dugo istrajavaju u psihičkom. Disocijativni simptomi počinju naglo i burno i isto tako završavaju. zamagljenost pred očima. poremećaja je veoma kompleksna i polisimptomatska.

ima otpor prema njima ali im se ne može suprostaviti. Ovakvim ponašanjem oboleli pokušava da se suprostavi. hroničan. ali nevoljne i nepromenjive. pareza. ponavljajuće i neželjene misli koje se nameću obolelom mimo njegove volje i koje on ne može da odagna.u 20%.O pojedinim oblicima disocijativnog sindroma neće biti više reći. koje se iznova javljaju i 37 . disfonija. ali bezuspešno. Opsesivne misli su ideje. može veoma dugo da traje). klinička slika ovog sindroma je specifična i polimorfna. disocijativni stupor. disocijativni poremećaji pokreta i senzibiliteta ( disocijativni poremećaj motorike. nezavisno od uticaja stresa. discijativna anestezija i senzorni gubitak ( poremećaji površnog senzibiliteta kao anestezija delova tela. pacijent ih opsisuje kao besmislene. spontane. odvratne. ali ih ne prati razdraženje vegetativnog nervnog sistema. vraćaju u svest obolele osobe. dezorjentisan u mestu. na stereotipan način. pa se ta ponašanja ponavljaju u nedogled i iscrpljuju pacijenta. disocijativna fuga. koje on pokušava da odagna i da im se odupre. vrlo neprijatne i uznemiravajuće.delimična ili potpuna paraliza. ataksije razlčitog stepena. Način ispoljavanja opsesivnih misli su raznovrsni. One su nasilne ili opsene. U većini slučajeva počinje postepeno. vika i plač. hiperestezija za bol i dodir. i impulsi koji uvek iznova.1. Retko se javlja naglo kada postoji veza sa nekim neurološkim oboljenjem i/ili precipitirajućim stresom. disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta sa kontinuiranom egzistencijom relativno stabilnih. Kompulsivne radnje su stereotipna. stihovi. nepodnošljive. maštanja. 9. To su najčešće pojedine reči. kombinovani -u 80%. sa čundnim odgovorima u "stranu". posebno što se doživljavaju kao besmislene. ritualna ponašanja koja se stalno ponavljaju. čija je osnovna karakteristika prisustvo ponavljajućih opesivnih misli i kompulsivnih radnji. uglavnom ima uvid u njihovu nelogičnost. Oni će ove biti samo taksativno nabrojani: a) Discijativni gubitak pamćenja (psihogena amnezija). Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakteriše i prisustvo simptoma straha. sa jasnom manuelnom nespretnošću. fraze. kad se sindrom razvije ispoljava se u tri oblika ( sa dominacijom opsesivnih misli. a svest nije bitno promenjena. Takodje je karakteristična i tesna povezanost sa depresivnim raspoloženjem. c) Ganserov sindrom ( oboleli je smeten. veoma su neprijatna i ne dovode do izvršavanja korisnih zadataka. poremećaja. b) Disocijativna konvulzija ( pseudoepilepsija.. Opsesivno-kompulsivni sindrom Opsesivno-kompulsivni sindrom je oblik neurotskog reagovanja. Dominantno opsesivne misli i ruminacije Opsesivne misli su stalo postojeće. Kao što se vidi. tikovi. ali neizmeničnih subjektivno odvojenih identiteta i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja. afonija. postoji nesećanje za period bolovanja. često skaradnog ili besmislenog sadržaja. pri čemu su granice zahvačenog područja oštre i ne odgovaraju anatomskim intervacionim područjima). stanja transa i poremećaja zaposednutnosti. poremećaji korordinacije motorne aktivnosti. 9. bizarni pokreti. analgezija. vremenu i prema osobama iz okoline. bizarni pokreti i nemogućnost stajanja bez podrške drugih (astazija i abazija). sa dominacijom kompulsivnih radnji). Oboleli od ovog sindroma ih doživljavaju kao sopstvene. otvorene amnezije ili oboje). profesionalni grč prstiju i šake). veliki histerični napad. ali bezuspešno. dramatičani glasan govor. d) Višestruka ličnosti ( predstavlja kompleksan.

razmišljanja. Najčešće su povezani sa proveravanjem i brojanjem ( da li je stan zaključan. ovi pacijenti broje. u ono što misle i što rade. dismorfofobije.Teme su specifične i povezane su sa: religijom. obavlja i održava ličnaa higijena i sl. posticaji ili. Zajedničko prisustvo prisilnih misli i radnji ( opsesivno kompulsivni poremećaj i opsesivna ličnost) Za obsesivno-kompulsivni sindrom su karakteristične i specifične dimenzije ličnosti: neurotičnost. strahom. pa čak i pretnjom. praćena opreznošću. dete. negativna emocionalnost i negativizam temperamenta. visok nivo hostilnosti. Pomente dimenzije su u visok korelaciji sa postojanjem straha. borbom dobra i zla. Obsesivna ubedjenja kada su osobe ubedjene da su njihove misli isto što i njihovo delo. Opsesivna fobija predstavlja pojavu kada prisilne misli dobijaju fobični karakter. intenzivno strahuje. na ova ponašanja oboleli troše mnogo vremena i energije. dogadjaje. pak kao opsesivni fobijski strah. neočekivana i dovode do negativnih emocionalnih reakcija ( straha). redom i simetrijom. doživljavaju jaku napetost. računaju. dramatičnim doživljavanjima koja su povezana sa prisilom da ubiju suprugu. zatim bizarne seksualne odnose ili seksualni čin sa roditeljima. eksplozivni izlivi ljutnje.Oboleli sumnjaju u sve. Podjednako je zastupljen kod oba pola. Ukoliko se suprostave podsticajima. Kompulzivnim radnjama osoba poništava svoj strah.2. Iz tog razloga oboleli pribegava ponašanju izbegavanja sitacija i mogućnosti da svoju prisilu realizuje. kombinuju brojeve ili ih ponavljaju odredjen broj putadok ne zadovolje prisilu magičnih broj puta-3.iscrpljuju obolelog. Po karakteru su parazitska. vremenom. Kod ovih osoba dominira uzdržanost i neodlučnost kao stil življenja. majku.3.anksioznost i strah. razmišljanjima o životu i smrti. zatim anakastični poremećaj ličnosti. Ova doživljavanja su praćena izraženom ambivalencijom. način kako se hoda.). Ukoliko u tome budu sprečeni. Kompulzivne radnje preokupiraju obolelog više sati dnevno.7). Strah od smrti često postaje zakonitost življenja. ali je kod žena češće pranje ruku i čišćenje stana. u praksi su povezane sa posebnim načinom u obavljaju nekih delatnosti( kao se uredjuju stvari u okolini. čistoćom i zaštitom od prljavštine.osoba istovremeno veruje i ne veruje u njihi u toj neizvesnosti i ekstremnoj neodlučnosti. čekanjem i oklevanjem. 9. moralom. 38 . doživljavaju intenzivan strah. Opsesivno razmišljanje predstavlja prisilna razmišljanja koja se nameću obolelom mimo njegove volje. što ih preokupira i iscrpljuje. Opsesivna sumnja predstavlja jednu od najvažnijih karakterisika opsesivno-kompulsivnog sindroma( OKS). situacije kao što su saobračajne nesreće u kojima se lično povredjuje ili su povredjene njemu bliske osobe. ubedjenja. Ritualno ponašanje je uvek povezano sa strahom. Strah kao crti ličnosti tretira se kao sklonost ka razvoju straha i predstavlja zajedničku karakteristiku stanja straha i pojednih oblika poremećaja ličnosti. radi se o posebnom mučnim i neprijatnim. bolom i neprijatnošću. električni uredjaji isključeni. Impulsivnost Podrazumeva slabost u samoregulaciji koja se klinički manifestuje kao acting-out ponašanje. Slični fenomeni sreću se i kod trihotilomanije. sumnjom. Opsesivni podsticaji predstavljaju posebno neprijatne sadržaje da se nešto misliili učini. Dominantno kompulsivne radnje i rituali kao oblik OPS Kompulsivne radnje su prisilne misli izražene kroz odredjene aktivnosti i od njih se ne mogu razdvojiti jer od njih potiču. Opsesivna zamišljanja kada obleli često prisilno zamišlja zastrašujuće scene. Tourettovog sindroma. Uobičajeno se opisuju kao opsesivna zamišljanja. Celokupan ritual se odvija po strogo ustaljenom redosledu stvari i traje veoma dugo. sumnjanja. 9.

gorušica. telesna slabost. ono joj se čini strano i automatsko. nesanicu. dok su ostali simptomi nespecifični i raznovrsni: žarenje ili strujanje u pojedinim delovima tela. Ova psihološka sumnja je jedna od tri suštinske osobine opsesivno-kompulsivnog sindroma. Otudjenje u depersonalizaciju zahvata različite aspekte ličnosti. posebno u domenu šta odbaciti. U 39 . Kada je reč o telu. Svoje tipične smetnje pacijenti opisuju različito. poremećaja. u potpunosti ili delimićno. kada je u pitanju ponašanje.Sindrom depersonalizacije i derealizacije se definiše kao hroničan ili rekurentan poremećaj. Zbog ovih simptoma pacijenti su zabrinuti za svoje zdravlje. koji se manifestuje Ego-distonim i zato neprijatnim epizodama depersonalizacije. 11. Ako se odnosi na kontinuitet sa prošlošću osoba saopštava da više nije onakva kakva je bila ranije. Ova dva fenomena se često javljaju zajedno. Blisko je povezan i sa socijalnom anksioznošću ili fobijom. Klinička slika ovog sindroma je bitno odredjuja polimorfnim simptomima. da lako planu i ljutito reaguju na najmanji povod. Odnos prema realnosti je očuvan. ponekad na način karakterističan za hipohondriju. vratu. Medjutim. oslabljen apetit.Neodlučnost Prestavlja dimenziju ličnosti koja je u vezi sa impulsivnošću i predstavlja njenu kognitivnu osobinu. Od somatskih smetnji česta je glavobolja. bolovi u ledjima. pa ga ona odnekud posmatra. stanja straha i somatizacionog poremećaja ili sindroma. emocionalnih i kognitivnih simptoma. preznojavanje. umora. laka zamorljivost ili osećaj stalne iscrpljenosti. Pefekcionizam Odražava težnju ličnosti da se postigne izuzetno visok nivo standarda uz prihvatanje veoma strogih samoprocena. Takodje predstavlja suštinsku osobinu OKS. Ako se odnosi na unutrašnje organe onda se manifestuje doživljajem promene njihovog mesta i veličine. takodje. Kada je reč o mogućim kliničkim komplikacija ovog sindroma treba naglasiti da najtežu komplikaciju prestavlja prelazak u shizofreniju. trnci po rukama i nogama. Neurastenični sindrom ( Morbus Bird) Neurastenični sindrom predstavlja neurotski poremećaj koga karakteriše hronično i onesposobljavajueć osećanje slabosti. ono što sve opise objedinjuje jeste doživljaj osobe kao da sama sebi nije više bliska i prepoznatljiva ( isti doživljaj može da se odnosi i na okolinu osobe). Simptomi se veoma često prepliću sa simptomima depresije ili distimije. najkarakterističnija posledica neodlučnosti je opsesivna sumnja. 10. malaksalost i iscrpljenost uz prisustvo i drugih telesnih. problemi sa varenjem. Kognittivno funkcionisanje može biti kompromitovano u smislu teškoća u rasudjivanju i donošenju odluka. Raspoloženje je promenjivo. pacijenti se žale da su im popustili živci.Sindrom depersonalizacije i derealizacije Depersonalizacija je doživljaj osobe kao da je sama sebi nestvarna. napetost i nervoza. kada se odnosi na osećanja pacijentu se čini da je izgubio sposobnost da doživljava emocije. Klinički se manifestuje kao preterana briga oko grešaka i tzv. Nisu retki ni bezrazložni izlivi besa. kao i otežanog upamćivanja. društvene procene. Pacijenti se. Kod derealizacije doživljaj nestvarnosti se prenosi na okolinu i objekte u njoj. dijareja. Skoro po pravilu su prisutni: razdražljivost. Klinički se manifestuje kao teškoća u donošenju odluka. tako da osoba uvidja da doživljaj depersonalizacije ne odgovara stvarnosti. Definiše se kao sklonost da se bude analitičan i da se traže detaljne informacije kada se donose odluke. osobi se čini da joj se telo promenilo ili da joj više ne pripada. Poremećaj počinje naglo i nekad mu prehodi traumatsko iskustvo. medju kojima dominiraju: umor. žale na: bezvoljnost.

Ove osobe lakše je hipnotisati i pokazuju veću sklonost u korišćenju disocijativnih mehanizama. dijareja. osetljivost i dr. povratno. ali se najčešće radi o gastrointestinalnim tegobama. da je vremenski tok usporen ili ubrzan. Svi napred navedeni simptomi kod ovog sindroma su praćeni izraženim simptomima depresivnosti i straha. ljuti su jer dolaze kod psihijatra. Tako neurotski proces prelazi u hronični poremećaj čime menja pacijentov lični i porodični život. nepravilni ciklusi. najveći broj obolelih ima dugu i komplikovanu istoriju bolesti.. a razumevanja da nisu somatski bolesni ne prihvataju. seksualna inferiornost. žale se da su kod kuće izgubili interesovanje za njih. Ujedno označava iskustvene. impotencija. Klinička slika ovog sindroma. abdominalni bol. Učestalost ovih sindroma u opštoj populaciji iznosi 0.1. obolela osoba ima teškoću u opisu sopstvenog doživljavanja. delom zbog bojazni da neće biti shvačena. Opis smetnji je slikovit i uvek dramatičan. učestalo menjenje telesnih simptoma. Veliki broj neurotskih pacijenata ispoljava raznovrsne telesne simptome za koje nije utvrdjena organska osnova. utrnulost. u populaciji pacijenata koji se javljaju lekarima opšte medicine 5 do 10%. povraćanje tokom cele trudnoće). što izaziva strah. Somatizacioni poremećaj Osnovna karakteristika je višestruka. Utvrdjeno je da ovi poremećaji. promenama na koži. regurgitacija. poremećaji psihoseksualnog funkcionisanja ( osećaj pećenja u polnim organima i rektumu. žarenje.). koji obično prezentuju nekoliko godina pre javljanja lekaru. Somatizija predstavlja tendenciju da se psihičke tegobe ispolje u obliku soomatskih simptoma i da zbog njih se traži medicinska pomoć. povraćanje. 40 . kao da je vreme stalo. te da su upadljivo češća u ruralnoj sredini i kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem. poremećaja je veoma kompleksna. takvi pacijenti stalno traže dodatna somatska ispitivanja i nisu zadovoljni kada ona pokažu osustvo telesnih uzroka. Početak oboljenja povezuje se sa doživljajem emocionalnih problema ili stresom. Česta su prisutna stanja depresivnosti i straha.odnosu na vreme. u kliničkoj praksi najčeđće su žalbe na GIT smetnje ( podrigivanje. Somatoformni poremećaji kao neurotski sindrom Somatizacija predstavlja razrešenje neurotskog konflika njegovom transformacijom u vegetativnu inrevaciju. sa puno komparacija. promene na koži ( svrab. slobodno vreme im je u funkciji žalbi i smetnji i traganjem za novim lekovima i ispitivanjima. a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa ( bolne menstruacije. koji osoba ne prepoznaje kao uzrok. sindromi počinju pre 30-te godine i da su znatno češći u ženskoj populaciji (5:1). Doživljaj nestvarnosti često se tumači kao gubitak kontrole i početka ludila. Kada je u pitanju ovaj sindrom. poremećajima menstrualnog ciklusa i smetnjama u psihoseksualnom funkcionisanju. podvrgavaju se brpojnim medicinskim ispitivanjima koja ne otkrivaju medicinske uzroke bolesti a nije retko i da se operišu. Simptomi mogu biti vezani za bilo koji sektor organizma. i skoro po pravilu godinama unazad uzimaju benzodiazepine. bihevioralne i kognitivne karakteristike pacijenata koji se žale na telesne simptome u osustvu relevantnih medicinskih nalaza. odnosno erektilna disfunkcija). 12. što radja neprijatno osećanje izolovanosti.14%. bol u toku snošaja. ne smatraju da im je tu mesto. mučnina. nadimanje. veliko menstrualno krvarenje. kao opšte funkcionisanje. nepodnošenje odredjenih vrsta hrane). Klasičan pacijent izgleda karakteristično: u psihijatrijske ordinacije dolaze sa brojnim nalazima i izveštajima brojnih lekara. a u populaciji bolesnika na neuropsihijatrijskim odeljenjima 9%. nekada su agresivni i dalje postoji obilje telesnih smetnji. 12.

obična glavobolja.Ovo je prva grupa simptoma na kojoj su objektivni i mogu se registrovati kliničkim pregledom. Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema U ovaj sindrom svrstani su funkcionalni poremećaji i subjektivne smetnje bolesnika koje se manifestuju u sferi VNS. već destruktivan. pasivno-zavisnim poremećajem ličnosti. Bol je u centru pažnje obolelog. radražljivost. opstipacija. a ponašanje obolelog je usmereno da pribavi pažnju i sažaljenje. sindrom umrtvljavanja ( ovaj sindrom nije celishodan. osećaj nadimanja. Stalni somatoformni bolni poremećaj Stalni somatoformni bolni poremećaj kao sindrom predstavlja poremećaj koji se karakteriše upornim žalbama na jake. Drugi tip tegoba se ne može objektivizirati i to su neugodne senzacije. hiperventilacioni sindrom. disfagije. celokupno stanje podseća na akutno stanje straha. Poremećaj je. neurocirkulatorna astenija. Hronični bol traje duže od 6 meseci. psihomotorna usporenost. psihogeni iritabilni kolon. dijareja.2. Ovaj sindrom je češći kod osoba u srednjem životnom dobu ( četvrta i peta decenija). hipermobilnost. znatno slabijeg intenziteta. znojenje. pad tolerancije za bol. iscrpljujuće bolove koji su neprecizno lokalizovani. neurosis cardiaca. svrab. a prognoza zavisi od ostvarivanja sekundarnie psihološke dobiti od bolesti. opstipacija. retencija urina. Klinička praksa pokazuje da se ovaj poremećaj povezuje sa depresijom. kao što su: tahikardija. funkcionalan. hiperventilacija.3. treba je razlikovati od akutnog bola koji traje kraće od 6 nedelja. učestalo mokrenje uz osećaj nadutosti. Etiološki činioci su isti kao i kod somatizacionog poremećaja. 12. a karakter bola ne odgovara telesnom oštećenju i posledičnoj telesnoj disfunkciji. malaksalost. zatezanja. tzv.4. brahijalgija i tzv. pain behavior. psihogeni kašalj. sindroma borba-bekstvo. neurosis gastrica. hiperventilacija. alkoholizmom. štucanje. Mesto bola se često menja. povišena TA. a drugi preko parasimpatikusa ( učestale stolice). 12. midrijaza. dominira kliničkom slikom i u tesnoj je vezi sa njegovim emocionalnim stanjem i dejstvom stresora. težine sa stalnim žalbama na jedan ili grupu organa. Sam tok ovog poremećaja je nepredvidiv. aerofagija.12.Kod večine pacijenata je utvrdjena manja ili veća izražena organska lezija koja se povukla ali je zaostalo bolno ponašanje. i prate ga simptomi simpatikotonije: tahikardija. Nediferencirani somatoformni poremećaj Predstavlja poremećaj koji se karakteriše manje brojnim. pri ćemu ne postoji pavilnost u grupisanju tegoba. navest ćemo samo različite kliničke oblike ovog poremećaja: Da Kostin sindrom. Najčešći klinički način ispoljavanja su: lumbalni bol i cervikalni bol. GIT-gastrointestinalne i GUgenitourinarne tegobe. jer uvodi obolelog u depresivno stanje. nesistematizovanim simptomima. a bolesnici se žale na: gubitak apetita. Umesto detaljnijeg opisivanja kliničke slike ovog sindroma. Bolesnik se obično žali na nekoliko simptoma ili sindroma. polaksiurija i dr. i karakterišu ga simptomi parasimpatikotonije: smetnje spavanja. 41 . umor.tj. nelagodnosti u abdomenu. vomitus ili psihogeno povraćanje. za razliku od psihosomatske bolesti( kod koje postoji telesno oštećenje). Klinička slika ovog sindroma je karakteristična i specifična. jedni se odvijaju putem simpatikusa ( tahikardija). poremećaj apetita. Intenzitet bola prati emocionalno stanje.

trude se da steknu savršenu kondiciju. Hipohondrična osoba oseća da je ugrožena iznutra i da će je telo uskoro izdati. Što su telesna zbivanja kojim je okupirana manje jasna. Često pokušavaju sami sebe da dijagnostikuju i leče. Poremećaj podjednako pogadja osobe oba pola. psihogeni tortikolis. Hipohondrični pacijenti pridaju veliki značaj svojoj medicinskoj dokumentaciji. Sekundarna hipohodnrija je češća. Preokupiranost bolešću čini pacijenta nesposobnim za funkcionisanje. pošto je hipohondrični sindrom po pravilu hronične prirode uz velike oscilacije u intenzitetu tegoba kod oko dve trećine pacijenata. prolazna hipohondrična stanja i/ili simulacija. telesnim simptomima ili bolestima. njegovim funkcionisanjem. Hipohondriju karakteriše i izvesan otpor pri pokušaju razuveravanja. Hipohondrija se može pojaviti u sklopu procesa tugovanja i tokom oporavka od životno ugrožavajuće bolesti.5. Povod za pojavu straha i sumnji nekada je smrt u bliskom okruženju. ovde treba istaći da hipohondrija nije samo neurotski sindrom. simptomima. uz prisutan bizaran karakter (sch. uredno je sredjuju i donosse na preglede. U savremenim psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV i dr) proširuje se broj i vrsta drugih somatoformnih poremećaja. nekih poremećaja ličnosti. latentna hipohondrija se sreće kod osoba koje su investirale u svoje telo. ključna je odlika hipohondrije i dovodi do somatske neizvesnosti. ove osobe se često pdrvrgavaju brojnim i nepotrebnim pregledima i ispitivanjima. a ne lečenja. Hipohondrija kao neurotski sindrom Hipohondrija se definiše kao preterana okupiranost telesnim funkcionisanjem. kognitivnu nepodnošenje neizvesnosti. Ovaj sindrom je obično prebojen i drugim elementima psihoze( pacijent veruje da je oboleo od raka jer ga truju kancerogenim materijalom). koristeći stručnu literaturu. što je u vezi sa patološkim strahom da je osoba obolela od neke ozbiljnije bolesti ili sa sumnjom da je teška bolest već prisutna. Pri tome je teško. Primarna hipohondrija se retko dijagnostikuje gde je prevalencija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 2 7%. ali ne i nemogućnost da se takve osobe razuvere da ne boluju od te bolesti. obsesivno-kompulsivnih poremećaja. Kod težih oblika postoji uporna sumnja ili strah da je prisutna bolest. 13. Emocionalnu komponentu čini strah od smrti. psihogeni svrab. a reakcije na razuveravanje su različite ( ljutnja ili samo naizgled odbijanje da se razuvere). psihotična depresija). dismorfofobije. Učestalost u opštoj populaciji je izmedju 1% do 5%. poremećaj sumanutosti. Početku poremećaja prethode traumatska iskustva ili nepovoljni životni dogadjaji kao što su teška bolest ili smrt u porodici. ali im to ne umanjuje sterpnju ili sumnju. psihogeni tik. paze da vode zdrav način života. 42 . Ono što povezuje sva hipohondrična ponašanja jeste traženje objašnjenja. psihogena dismenoreja i škrgutanje zubima ili bruksizam. zatim hipohondrija kao deo depresije. Ne ulazeži u precizna nabrajanja ovih poremećaja. zdravljem i bolešću. a često traže posebnu pažnju od drugih. a prva ispoljavanja se registruju tokom treće i četvrte decenije. Redja su tzv. već se sreće i kod psihotičnih pacijenata u vidu hipohondrične sumanutosti koja se karakteriše čvstim. somatiužzacionih poremećaja. Slična je sitacija i sa tzv hipohondričnim paničarima.12. preterana preokupiranost telom. ovde želimo da navedeno još samo neke od njih: globus histericus. razvod ili neuspeh u karijeri. to osoba više brine. telesnim zdravljem. Sumnja u postojanje bolesti predstavlja specifičnu kognitivno-emocionalnu reakciju na stanje somatske neizvesnosti. Drugi somatoformni poremećaji U dosadašnjem izlaganju naveden je veći broj somatoformni poremećaja. negovanje smrtno obolele bliske osobe. Dijapazon ispoljavanja hipohondrije je veoma širok. nepokolebljivim ubedjenjem u postojanje bolesti.

a kultura na njihovo psihičko oblikovanje. Kliničare je oduvek interesovalo da li uticaju kulture dovode do nekih specifičnih oblika neurotske psihopatologije kojom se malo bavi naučna psihijatrija ( folk syndroms). Sindrom straha od vožnje kajakom jednosedom. defanzivni napadi bili su izazvani depresivnom napetošću gde se oboleli rasterečivao teško podnošljive napetosti i 43 . praćenog razvojem straha od nesreće u uslovima usamljenosti. ili bacanje čini. 7. 1. straha od pogleda drugih. pre svega "juriš na neprijatelja". mlade. poremećaj nastaje zbog pogrešnog narodnog verovanja i zabluda). ovaj sindrom razvrstava na tri oblika i to: demostrativni napadi u cilju isticanja zasluga u ratu prikazujući podvige i stradanja. Klajn H takodje. Ovde ćemo ukratko navesti najčešće sindrome koji se navode u stručnoj psihijatrijskoj literati. veoma anksioznih osoba. vračanje i sl. neurotska reakcija koja je najviše ličila na disocijativno-konverzivni sindrom. Teško je reći zašto prodorni pogled ima tako univerzalno značenje sresa ( moguće je da se radi o pokretanju osetljivih i intenzivnih transfernih reakcija. nastanak i razvoj poremećaja povezuje se sa verovanjem da gubitak sperme predstavlja rasipanje materije što škodi zdravlju i životu uopšte. 4. Ljudi utiću na stvaranje kulture. najčešće kineza i Malezijaca.Kajak angst syndrom smatra se nacionalnom bolešću Eskima koji žive na Zapadnom Grelandu. što dovodi do gubitka duše obolelog. a glavni patoplastični činilac borbenost. 5. Dinamička je pretpostavka da se radi o akutno nastalom strahu od kastracije zbog pretnje gubitka visoko narcistički investiranog objekta kao što je penis ( znaći. socijalne fobije tj. 3. Odgovara paničnom poremećaju kod zapadnih civilizacija i javlja se kod muških osoba starijih od 18 godina. Specifični neurotski kulturološki sindromi Odavno je poznata veza izmedju kulture grupe ljudi i učestalosti ispoljavanja neurotskih poremećaja. 6. 8. Navodi se i kao specifična neuroza vojnika sa borbenom i ratničkom predispozicijom u posebnim uslovima partizanske borbe čiji su odredi prerasli u regularnu vojsku. Frigophonija ( pa-ling) predstavlja oblik opsesivno-kompulsivne neuroze koji se karakteriše prisilnim strahom od hladnoće. Ovaj heterogeni sindrom je vrmenom podlejen u tri grupe: psihopate i histerike preosetljive osobe koje reaguju abnormalno naročito na strah i nezadovoljstvo. javlja se kod osoba nižeg obrazovanja i slabije psihološke organizacije i pripadnika primitivnih društava. ili je to urodjeni strah ljudi). Ovaj sindrom su karakteriosali psihogeni napadi histeričnog tipa u kojima je prikazivana hrabrost i borba. stanje straha.Koro je psihogeni poremećaj koji se karakteriše naglo nastalim paničnim strahom u čijoj osnovi leži verovanje da će se penis muškarca odnosno labija žene vratiti u stomak i da će zbog toga nastupiti smrt. infantilne i primitivne osobe koje su videle napade kod drugih i grupu koja je simulirala napade jer je shvatila da je to način ostvarivanja dobiti. Dhat sindrom ili spermatoreja je kulturološki neurotski poremećaj. Urokljive ili zle oči predstavlja kulturološki poremećaj koji ima osobne fobičnog poremećaja. Latah je kulturološki neurotski sindrom koji najviše odgovara disocijativnom( konverzivnom) poremećaju. Susto je kulturološki sindrom koji odgovara stanju straha nastalom zbog verovanja da nije došlo do iznenadnog delovanja crne magije. koje se sreće kod mladih. da mogu dovesti do psihičkih poremećaja. Specifični neurotski kulturološki sindromi u nas uglavnom se odnose na još uvek prisutna narodna verovanja u magije. pretpostavlja se da je uzrokovan senzornom deprevacijom kod lovaca na foke. preokupacijom da manjak toplote odredjuje vitalnost. 2. Ovaj sindrom često se udružuje sa afektivnim poremećajima.14. u ovu grupu poremećaja danas se svrstava i tzv ratna neuroza Jugoslovena koji se javlja za vreme II Svetskog rata kao psihogena. strah od vetra i opsesivna potreba da se obuče nekoliko slojeva odela radi zaštite od hladnoće. Glavni patogeni činilac bila je težnja za priznanjem.

Pošto i neuroze mogu biti teške bolesti. sem mjogućnosti povredjivanja bolesnika i okoline. ukazivanje na pogubnost radioaktivnosti. gde. realno ugrožavaju socijalnu sigurnost. ili povremeno. Preosetljive. kod hroničnih psihotičara. neočekivano. Stoga tačna dijagnoza bilo kog od ovih entiteta ne određuje prognozu bolesti iako su većinom moguća kvantitativna i kvalitativna poboljšanja simptomatologije. sugestibilne. ni kvalitativna promena simptomatologije psihoze neurozom ne označava samo po sebi poboljšanje. kod paranoidne ili katatone 44 . Tako i među "malim" bolestima može da se javi nepovoljan tok i dugo trajanje. bez povoda. lako mogu postati žrtve ovakvog neprimerenog ponašanja. demoliraju. Često puta. vredjaju. bolesnici napadju svoju okolinu. razbacuju predmete od vrednosti. Ova često dramatična stanja vidaju se kod pacijenata u toku naglog izbijanja prvog psihotičnog šuba. zagadjenosti okoline i hrane. Ovakva opasna stanja. pokreti) sa istivremenom ekscitacijom večine ili čak svih ostalih psihičkih funkcija.U širem smilu reči. nezrele.branio se od nesvenog samooptuživanja. idući ponekad prema potpunoj hroničnosti i invalidnosti. I u grupi neurotskih sindroma. Za potpunije značenje simptoma i toka bolesti i za dobru diferencijalnu dijagnozu neophodni su mnogi podaci iz lične i porodične anamneze. U kliničkoj praksi sreću se različite mogućnosti toka i ishoda kod nekih neurotskih stanja: neuroza sa psihotičnom pojavom u njenom pogoršanju. fizički nasrću na prisutne. ne mogu se svesno kontrolisati i nesrazmere u situaciji. lake" psihijatrijske poremećaje koji se odnose na neuroze i "teške" koji se pripisuje psihozama. Ovde su posebno interesantna grupa egzogenih činilaca: stalne rasprave i pretnje atomskim ratom. poremećaja postoji mnogo pacijenata sa veoma teškim oblicima neuroze i/ili lakši oblici psihoza kao i raznovrsno kombinovanje neurotskih i psihotičnih simptoma kog istog pacijenta. Jatrogeni neurotski sindromi (Jatrogeno uslovljena neurotska regovanja) Dve grupe činilaca: egzogeni i endogeni. nadgrađena. agitiranosti) Pod "psihomotornim nemirom" podrazumeva se ekscitacija motoričkih funkcija (kretanje. 17. kasžnjavao sebe putem identifikacije sa žrtvom i tendencioni napad koji su za cilj imali ostvarivanje neke psihološke dobiti. dok kod manjeg broja dovode do tipičnih reakcija straha. neurotski simptomi na primarno psihotičnoj osnovi. viču. 15. kao i iz aktuelne socijalne situacije. nesamostalne i zavisne osobe. koje su velikog intenziteta. a odlikuje se iznenadnim psihomotornim ispadima. pušenja. bez kritičkog mišljenja i sposobnosti kontrole emocije. Sindrom psihomotornog nemira ( Stanje ekscitacije-motorna i psihomotorna uzbudjenja. Kod nekih pacijenata se javljaju predvidljiva i nepredvidljiva pogoršanja. psuju. superponirana psihoza na početne neurotske simptome. opšti psihomotorni nemir je pojava koju često srećemo kod mnogih dijagnostičkih kategorija u psihijatriji. lome. 16. zadovoljavao svoju potrebu za osvetom. Neurotski sindromi sa psihotičnim znacima i simptomima i obrnuto Kada je u pitanju klinička razlika između neurotskih i psihotičnih poremećaja treba istaći i činjenicu da je neprihvatljiva podela na "male. Kao što je već ranije navedeno i ovde ističeno da se u praksi mogu smenjivati u toku razvoja psihijatrijske bolesti iz obe navedene grupe ili mogu postojati istovremeno u određenoj fazi bolesti. neurotske tegobe kao nastavak ranijih psihoza. npr. Svi ovi činioci kod velikog broja ljudi izazivaju osećaj nelagodnosti.

Dominantne simptome čine izraženi motorni nemir pračen gnevom ili strahom različitog intenziteta. U ostale simptome spadaju: halucinacije. eretičkog ponašanja mentalno retardiranih osoba. Ovi simptomi nisu tipični za zdravo. izbegavajuće ponašanje. posebno kod mladih. ogranićen broj abnormalnosti. Stoga je korisno da iz praktičnih pre svega terapijskih razloga izdvoji sindrom psihomotornog nemira kao poseban entitet koji je najčešće karakterističan za početnu. prepsihotični sindrom. odbojnost ili neprijateljski stav prema oklini. naročito ciljanoj. odnosno značajan pad efikasnosti. bizarnost. Ukoliko prihvata razgovor veoma brzo verbalizuje svoje doživljavanje straha. bilo da je reč o genetskoj predispoziciji. na pr. redje reaguje gnevom ili pokušajem da prekine razgovor. simptomi predstavljaju značajnu razvojnu fazu poremećaja. razne sumanutosti. Postoje i drugi rizični faktori značajni za pojavu prepsihotičnog sindroma ili autne psihoze. uunemirenih epileptičara. Orjentacija je očuvana. psihomotorna retardacija ili katatono. opštem zdravstvenom stanju. pomoć značajnih osoba u koje pacijent ima poverenje. postoji period od nekoliko nedelja ili meseci. socijalna izolacija. Prodromalni. Psihološka i psihopatološka osonova navedenih simptoma je u poremećenoj pažnji. stuporozno ponašanje. radi se o nekom deficitu. impulsivnost. Pojednostavljeno rečeno. pokušava da napusti ordinaciju. b) nerad. apstinencijalnih kriza kod alkoholizma. Zbog toga opšti psihomotorni nemir ne može da nam služi kao validan putokaz u terapiji. Pojam psihotičnosti u novijim klasifikacijama javlja se kao pogodan opisni termin kao. može da ispoljava ponašanje halucinanta. zrelo. gestikuliše. B) PRETEŽNO PSIHOTIČNI SINDROMI 1. ili redje o ozbiljno narušenom tzv. Pre pojave tipičnih simptoma. psihofiziološkom. prepsihotični sindrom Poslednja dva sindroma koja su uključena u prventsveno neurotske često puta mogu da budu prodromalni. terapiju. aktivni ili pasivni negativizam. hoda. galami. nego "traženje" po svaku cenu za nekim od tipičnih simptoma ili sindroma. prvi epizodu shizofrenije. nepovoljnom delovanju stresa. Ovde su mnogo važniji podaci koje daje porodica. odbija komunikaciju. okolina. manirirano i bizarno ponašanje). shizofrenije. manja količina 45 . konfuzno-delirantnih stanja. Čitavim ponašanjem ostavlja utisak bolesnika opasnog po oklinu. ukoliko to učini . akutnog napitog stanja i mnogih drugih. agitirane depresije.shizofrenije. sem kod veoma snažnih afekata koji dovode do suženja svesti. zloupotrebi različitih psihoaktivnih supstanci i slično. potencijalna ili manifestna agresivnost. Danas se u stručnoj literaturi i kliničkoj praksi veoma mnogo diskutuje o pojamu vulnerabilne ličnosti. sa generalizovanom anksioznošću. akutni/ili prolazni psihotiični poremećaj. razdražljivost i/ili posebna osetljivost i dr. narkomanije i tabletomanije. uznemiravaju porodicu. neurofiziološkom. ali se u praksi ovo stanje često previdi. užu i širu socijalnu sredinu. aktivnosti. viče. blagom depresijom. Takodje je veoma karakteristično ponašanje pacijenta. dobra procena psihološkog stanja. manije i maničnih sindroma. arogantnost. ne prepozna. Ovaj pojam prosto ukazuje na prisustvo vodećih psihopatoloških sindroma karakterističnih za psihozu: halucinacije. neurohemijskom poremećaju. odbija da sedne.i sl. saradnju. On je u stalnom nemiru. iluzije. hospitalizaciju. ubrzo ustaje. izrazito je napet. kada se javlja više nespecifičnih simptoma: a) gubitak interesovanja: izbegavanje društva. medjunavedenim dijagnostičkim kategorijama teško bi mogli pronaći dve takve koje se mogu lečiti na isti način. Potrebna je hitna i neodložna pomoć lekara i drugih stručnjaka.O sopstvenom strahu ne govori ništa ili to čini veoma retko. vulgaran je. na pr. patološkom zaokupljenošću sobom. socijalno prihvatljivo ponašanje pojedinca. Navedeni znaci. koncentraciji.

Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom. kratka analitička psihoterapija i porodična terapija.obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana. Postoje brojni dokazi da se početne karakteristike shizofrenije prisutne tokom ovog perioda. velikom depresivnom sindromu. odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije. npr. urgentna traumatologija.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine. stanje mentalne konfuzije) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost. U lijazon. dezorjentisani. povećana 46 . osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS. psihomotorno su uznemireni. populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom. Pošto su uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita. naglašene teškoće sa pažnjom i koncentracijom. obično je duže po trajanju. Za razliku od delirijuma. centri za intoksikacije.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. 2. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok. jedinice za operaciju katarakte. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. npr. centri za opkotine. Kada je reč o prepsihotičnom sindromu posebno je važno utvrditi : 1. da li farmakološka i psiho-socijalna intervencija u ovom periodu bolesti može biti efikasna. centri za hemodijalizu. Navedene činjenice i argumenti posebno se odnose na prodromalnu fazu kod shizofrenih psihoza. naročito u porodicama sa pozitivnom psihotičnom anamnezom. ritualno ili socijalno neprihvatljivo ponašanje. košmari. blago bizarno ponašanje. sa insomnijom. zatim kod stanja agitacije u maničnom. jasno je da će efikasna terapija u prodromalnoj fazi sprečiti razvoj akutne epizode i tako sprečiti lečenje u akutnoj fazi kao i u fazi terapije održavanja. za shizofreniju. Ovaj sindrom veoma često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice. Tokom ovog perioda ovi pacijenti ispoljavaju neke od simptoma shizotipalnog poremećaja ličnosti. ali za kliničke potrebe uzima seda ove karakteristike nastaju nekoliko meseci do nekoliko godina pre početka psihoze. koje se čak može javiti još u najranijem detinjstvu. razdražljivost. i 2. Pošto su danas dobro razvijeni brojni biološki testovi (markeri) za identifikaciju osoba sa povećanom vulnerabilnošću za razvoj. metod savetovanja ili primena drugih suportativnih metoda. da li je korist od terapije o ovoj fazi veća od rizika primene odredjene terapije. delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. haluciniraju. gubitak ili nesposobnost da se razvije adekvatan interes u sferi seksualnosti.magijsko mišljenje. ili doživljavaju iluzije. Pacijenti sa ovim sindromom su zbunjeni. npr. dehidrirani. ali postoje šanse da oni mogu biti prepoznati kao prodromi shizofrenije. Već je napred navedena naglašena iritabilnost. uzimajući u obzir da odredjeni procenat osoba koje bi bile lečene ne bi razvile shizofreniju i ako ispoljavaju shizotipalne simptome i imaju snižen nivo socijalnog i intelektualnog funkcionisanja. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem). I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja. Ovi simptomi nisu specifični. Epizoda delirijuma.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze.lekova. smanjenje školske i/ili profesionalne efikasnosti. shizofrenije. terapija u ovoj fazi evolucije shizofrenije biće od krucijalne važnosti.

nalbulphin. famotidin. lutaju okolinom. primidon. b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama. viloxazin. digoxin. metilprednizolon. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate. klometiazol. ranitidin. antiholinergici. benzodijazepini. Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. naproxen. MAOIs. antiholinergici. piperazin. benzodijazepini. izonijazidu. Akutno konfuzno stanje. dietilpropion. trazodon. barbiturati. mexilitin. najčešće vizuelnim. fenoprofen. papaveretum. ganciklovir.anksioznost. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. methixene. disfazije. transdermalna primena skopolamina. glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". streptomicinu i sulfonadidi. fluoksetin. levodopa. "sindrom zalaska sunca". kokain.narkotici. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom.beta blokatori. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija. plitkog ili labolnog afekta. naglo obustavljanje clozapina. nikotin. clonidine. cikloserinu. metildopa. . barbiturati. hipervigilnost. misoprostol. meprobamat. Suicidalni sindrom 47 . nabilon. interferon. litium.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin. rafamicinu. pregolid. ethoszyimid. penilpropanolamine. fenotijazini.amantadin. kanabis.c) poremećaji ponašanja su različiti. katetere. senzitivni nalaz. prokainamid. indometacin. disopyramid. selegilin. phenelazin. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. lodoform. teofilin i triamicinolol 3. bromidi. paroksetin. sulindak. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti. chloramphenikolu. mianserin. aminofilin. katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. carbamazepine. bromokriptin. lysudril. klometijazol. Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol. chlorokvinu. amilorid. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti. kortikosteroidi. disulfiram. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena. zatim mesta i na kraju prema sebi. clartihromicinu. hidroksihloroquin. baclofen. mefloquinu. triciklici. hipoglihemici. depresije. intoksikacija aspirinom.neki bolesnici su mirni i povućeni. cafein. tramadol. risperidon. cimetidin. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici. teškoće da zadrži pažnju i obmane. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. sodium valproat . doxapram. cikloserin. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. atropin i kapi hematropina za oči. ciprofloxacinu. penicilinu. nalbufin. salicilati. cefalosporinima. atenolol. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. phenitoin. hydralazin. diuretici. Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga. spirnolakton. Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču. ibuprofen. sumanutim idejama. lidokain. Disgrafija je posebno važna kao rani. butorofenoni.

elastično. saopštavanje namere drugim osobama. promena u medicinskom stanju. tj. medicinska anamneza. početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova. ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji). neki oblici poremećaja ličnosti. i sar. kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u 48 . kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija.A. naglo poboljšanje depresivnog stanja i c) Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja. zavisnost. sužavanje intelektualnih moći. 4. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja. Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika. Ovaj problem je tema posebnog predavanja. tehnike vodjenja intervjua.porodična anamneza.psihološki faktori ( impulsivnost. nerealna očekivanja). za ove termine.Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti. U ovaj sindrom u užem smislu spada i stanje agitirane depresije. Čini se da se pomentuti termini previše slobodno. U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti.socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva. nihilizmu života i sl. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj. schizofrenija.altruističko i egoistično samoubistvo) . demografski faktori. Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom. procena i eliminacija rizika. 4. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti.2. 3. prethodni pokušaji suicida. alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima. kada je reč o faktorima rizika takodje. povečana beznadežnost. alkoholizam.biološki faktori. pa i proizvoljno upotrebljavaju. Kada su u pitanju pojmovi agresija. treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije. Akutna psihotična depresija karakteriše se visokim stepenom anksioznosti. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak. Ovde preti i najozbiljnija opasnost od suicida. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5.J. tj terminima i pojmovima agresije. stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno. psihomotornom agitiranošću i sumanutim depresivnim sadržajima o ekonomskoj propasti.Posebni psihijatrijski Flaherty. skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju.

depreivacijom. Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne . čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji. U smislu tendencije ka preduzimljivosti.odredjenom vremenskom intervalu. odbrambena. lečiti i prevenirati. narcistička. favorizovati. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju. McDougal). S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost. afirmativna.autoagresiva. bolom i uopšte širokim spektrom draži. tj. Ova prva može da se izazove frustracijom. temporalna epilepsija. Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. U smislu incijative i incijativnosti. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina. moralno adaptivnog ponašanja. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja 49 . sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora. Instrumentalizovana agr. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa). intenciona. Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju. One se medjusobno svakako ne isključuju. 5. neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp. Levine). mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe.1. iz mnogo razloga. koji neki autori upotrebljavaju ( M. zajednice. klase. izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5. Sindrom autoagresije Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. klžulture. u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. posencefalitična stanja. zatim zbog neurohormonalnih( npr. a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati. komformistička. a u prvom redu iz dva osonvna: 1. tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti. u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju. U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr. jedinice. begžnigna agresivnost". testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. energičnosti i uopšte aktivnosti. a na telesnom planu bolom. Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja. 2.sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. agresija pohlepe. kolektiva. U smislu tendencije za dominacijom. povredom: sakaćenjem ili samouništenjem. heteroagresivna agresija i dr. premenstrualna faza kod žena). ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. revolucionarna. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. sistemska. Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručno-naučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. grupe. 4. U smislu tendencije za destruktivnošću. čime se izjednačuje. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. 3. desktruktivna.

Otada kontrolu. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše . Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja). neurotske forme autoagresije. automutilacijom). 5. Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1. pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno. Izražava se u brutalnim atacima. saopovredjivanje. asketizam. sumračna stanja i pojava patološkog afekta. Halucinatorna doživljavanja i agresija.svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći.2.1.hronično vegetativno razdraženjeprebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega. acting-out ponašanja. pojedini epileptični poremećaji. koji se odigrava na uskom prostoru. 5.funkcija. naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija. Paranoidnost i agresija. Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije. suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti. opasno koliko po pacijenta. 3. 6. psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid. 5. Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti.2. kada postaje veoma opasan za svoju okolinu. bipolarnih afektivnih. intoksikacije. Reč je o veoma opasnom stanju u toku izmenjene svesti epileptičara. empatije. Prosesima introjekcije. Klinički je značajan i raptus epileptičara koji karakteriše.2.dobrog razumevanja transfera. praćen bespomoćnim trčanjem. Procesi se odvijaju u nesvesnom.Agresija kod pojedinih nozoloških. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza. ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena. pojedini poremećaji ličnosti i itd. psihosomatske bolesti).raptus procursiva. kontratransfera. nesvesno prouzrokovani udesi. Sindrom raptusa.2. motivi izbora poziva. visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. toliko i za okolinu. sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom"). Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. 2. alkohola. takodje. katatone pomame Iznenada bolesnik iz stanja ukočenosti ( stupora) zapada u stanje motorne promene. abuzusi lekova i dr). tzv. neverbalne komunikacije. 4. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji . kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa. Eretični sindrom i razdražljivost mentalno retardiranih osoba kao oblik heteroagresije 50 . sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama. Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga. što izlazi iz okvira ovog izlaganja. Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". brutalni nemir. 5. katatona pomama se dešava kod bolesnika u toku katatone shizofrenije.destrukciju u vidu telesnog oštećenja. bizarnom i stereotipnom motornom nemiru.

odnosno izbegavanja neprijatnih efekata. antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo osećanje nelagodnosti. kofeinizam i dr. Ode ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinažžencijalnih sindroma vezano za pojedine vrstei /ili grupe psihoaktivnih supstanci (PAS). Psihičku ili emocionalnu zavisnost je teže definisati. Povremeno se nadovezuje izrazit motorni nemir koji predstavlja poseban problem za porodicu i životnu sredinu. nozološkim entitetima sa polimorfnom simptomatologijom. i ona zahteva uzimanje sve veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma (withdrawal syndrom).narkofilije kao česta navika da se povremeno posegne za nekom drugom. a. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka hemijska supstanca koja alterira raspoloženje. Priroda ovog sindroma nije samo psihička nego i somatska. odnosno postigao prvobitni efekat. politoksikomanija. eufomanija. Mnogo češće se koriste pojomvi kao što su: toksikomanija. odnosno koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. kao i od framkoloških i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala. u koliko se (PAS) ne uzima. zloupotreba droga. prijatnosti. Fizička zavisnost se ne javlja u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance. nikotinizam. zavisnost od psihoaktivnih supstanci. Ovaj znak je veoma bitan i karakterističan za bolesti zavisnosti. lagodnosti. a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga. od habitacije i/ili abuzusa. radi se o brojnim kliničkim. posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina. Ovaj fenomen tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom. tzv eretizma. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS. Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom redu psihoaktivnih lekova. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja. O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja psihoaktivne supstance na organizam. koju redovno prati povišena tolerancija. Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje PAS od koje je pacijent postao zavistan. C APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI U ovom poglavlju nećemo se detaljnije baviti svim aspektima bolersti zavisnosti. alkoholizam. opijatskih analegetika. zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju klasične nazive u stručnoj literaturi. osobe srednjeg životnog doba) javljaju se karakterne izmene u formi pojačane razdražljivosti. tako i za društevnu zajednicu u kojoj on živi. Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti koje odgovara 51 . Termini kao što su narkomanija. percepciju i svest. Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim uzimanjem prirodne ili sintetske droge.Kod mentalno retardirane dece i starijih osoba ( adolescenti. toksikomanija. nikotinizam. Definiše se kao stanje adaptacije na PAS. žudnja za stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja olakšanja. štetnog kako za pojedinca. Narkomanije ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili hroničnog trovanja. Sa kliničkog aspekta je važno razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti. tabletomanija. a karakteristike simptoma i znakova apstinencije zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti. u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim sindromom.

nesanica. anksiolitici i sl. proparanediola (Meprobamata). Ove posebno istićemo značaj glutetimida ( Dorlden). Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon prekida uzimanja droga iz ove grupe. Ponekad se pored metadona može davati diazepan ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr. Skoro da je nemoguće pobrojati sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost. oksazepan i dr ). Njihov nagli prekid izaziva karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon prekida uzimanja medikamenta. c) halucinogeni i d) produkti Cannabis sative ( hašiš. a nemaju opasna adiktivna svojstva ( metadon.računati na 2. heroin. sedativi. Ovde traba istaći da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i oboljenja ( hepatitis. Ovde se takodje. marihuana i dr. tbc. prolivi. tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo funkcionisanje. Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS: a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje spadaju analgetici.. hlorpromazin).) jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge. pa čak i metadon. naročito su složeni i opasni kod opijuma i njegovih derivata ( heroin. prijatnost. 1. malaksalost. odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije. Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa. pneumonia. psihotropnih agensa i trankvilizera. grčevi u stomaku. naloxon i dr). preznojevanje. što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja. kardiovaskularni poremećaji. odnosno druge opijatske derivate. relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne pojave. može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje. hipnotici. dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati.periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti" Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti. morfin i dr. povračanje i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću. Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost koja je slabije izražena nego kod barbiturata. nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti. Apstinencijalni sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan.Posle porodjaja ovakvo novorodjenče je uznemireno. U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi. U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum. Javlja se uznemirenje. benzodijazepini sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam. Ono što je krakteristično danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i sredstava koji se danas zloupotebljavaju. zato što tolerancija raste veoma 52 . Treba posebno naglastiti da kod barbituratne zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći. Zbog infekcije i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma. široke zenice.). koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove psihičku ili fizičku zavisnost.bromazepan. Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije. b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda. Zbog toga se u kliničkoj praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili sličan farmakološki efekat kao i opijati. depresivno raspoloženje.

blefaroklonus. PSIHOTIČNI SINDROMI U TOKU GENERATIVNI FAZA KOD ŽENA 1. poremećajima ličnosti.. arterijska hipertonija. Zanimljivo je da je prvi zapaženiji članak o PMS napisala čuvena Karen Horney. psihosocijalne. izazvanog prekidom uzimanja barbiturata. izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija.1. VI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI VEZANI ZA ŽIVOTNO I GENERATIVNO DOBA Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečijem. Ponedak se u toku apstinencije. traje obično 2 do 3 nedelje. Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu hospitalčizovati.godine i on se od tada i koristi u stručnoj medicinskoj literatur. dalje. 3. adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv. javlja depresija koju treba lečiti. i traje l4 i više dana. Premenstralni sindrom Brojna istraživanja potvrdju da se kod velikog broja žena u generativnom periodu javlja premenstraulni sindrom i to od 36% do73% žena. odnosno pojavu psihotičnih sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD. Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. uznemirenost i zaplašenost. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata. kriznim i stresnim situacijama. halucinogeni i dr) Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin. jer su veoma uznemireni i agresivni.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog sindroma. 1. praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta. Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično. Epileptički napadi se javljaju obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana. sumanutim idejama i dr. Ovaj tretman je veoma sličan kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se vidja posle prekida uzimanja opijata. hipertermija. koji više poznajemo kao vrhunskom psihoanalitičara. nakon koji sledi nesanica. To se odnosi pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza. Ovaj sindrom opisao je američki lekar Dr Rbert Frank 1931. psilocibin i dr). Suzbijanje apstinencijalnog sindroma. Sindrom je mnogo češći u adolescentnom i ranom zrelom životnom dobu ( učenice srednjih škola i studentkinje). a 3% do 5% ispunjavaju sve relevatne dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični sindrom. adultnog. premenstrualnom napetošću kod žena i dr. halucinogeni i sl. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci.brzo. generalizovani epileptiformni grčevi. nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim potencijalom. Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost. Večina 53 . niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. srednjeg životnog doba. Na kraju dolazi do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim halucinacijama. Medjutim druge komplikacije kod ovih droga premda su reteke䀬 ali su zato vrlo opasne. a psihotično stanje trećeg do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje.

mnogi poremećaji koji se u toku tih faza pojavljuju ne bivaju zapaženi ili se preko njih prelazi kao preko nečega što je više ili manje uobičajeno. periodičnoj. "povratnoj" psihozi. psihomotorna usporenost. tako npr. cikličnoj. glavobolja.. a kod prve grupe sa premenstrualnom kliničkom slikom sreću se: eksenzivnija impulsivnost. Još uvek nije dovoljno sazrela stručna svest akušera. porođaja. kod ove druge grupe koja je hospitalizovana u posmentrralnoj fazi više se uočava anstenična.2. laktacije i involucije. vrtoglavica/ nesvestica. Radi se o tipičnoj. Ovde naročito prevaliraju različiti shizofreni i shizofreniformi poremećaji. menstrualne psihoze. Ranije su se ove psihotične reakcije nazivale hipo i hiperfolukularne psihoze Danas se koriste veoma pouzdane rajtnig skale sa 15 do 20 znakova i/ili simptoma koji se procenjuju i evaluiraju u odgovarajućim savetovalištima. psihoze u toku klimakterijuma i veoma retke psihoze tokom menstrualnog ciklusa gde preovlađuje više premenstrualna napetost nego psihotične reakcije. ginekologa. traži se pomoć lekara. potreba za odmorom. čak 150. Sva ta stanja mogu biti prvenstveno razni neurotski poremećaji 54 . što čini ove osebe i ostljivijim prema fiziološkim dogadjajima premenstruma. Sindrom pretežno čini veća grupa psiholoških i psihijatrijskih simptoma ( promene raspoloženja. Isto tako se u kliničkoj praksi sreće velika grupažena koje pate od akutne psihoze i koje su hospitalizovane u premenstrualnoj fazi. razdražljivost. Utvrdjeno je takodje da žene koje se žale na PMS u premenstrualnoj fazi mogu da reflektuju na veći stepen stresa. Neki autori navode veoma veliki broj znakova i simptoma. Pored poslednje već pomenute dekade posvečene mentalnom zdravlju žena. Nema sumnje da postoji značajna pozitivna korelacija izmedju psiholpško-psihijatrijskih simptoma i odredjenih oblika društvenih i/ili socijalnih poremećaja ( najčešće poremećaja bračne harmonije i društvenih odnosa( i premenstrualnog sindroma. sa osetljivijim halucinacijama. Prave psihoze u toku tih generativnih faza kod žene nisu retka pojava. glavobolje i oslabljeni impulsi. Baš zbog toga što se smatra da su to fiziološke faze kroz koje prolazi ženski organizam. zatim somatski znaci i simptomi:palpitacije. veći rizik od udesa itd. dobitak na težini. Psihotični sindromi u toku trudnoće i postpartalnom periodu U toku trudnoće odigrava se čitav niz promena u organizmu žene koje su vezane i za mnoga posebna doživljavanja. psihijatra i lekara opšte medicine o ovom problemu. poremećajem sna. One se ubrajaju u grupu simptomatskih psihoza. bol u ledjima. Nije utvrdjena sigurnija veza izmedju PMS i drugih psihijatrijskih poremećaja. ali je isto tako dosta visok procenat i endogenih i/ili endorekativnih depresija. Izmedju dva ciklusa naročito se smatra patognomoničnim pri period za psihotični recidiv i koji se izgleeda značajno smanjuje u drugoj vremenskoj polovini. već je sastavljen od velikog broja odvojenih premda povezanih nizova i/ili kompleksa simptoma. slaba koncentracija. naduvenost. gastralgija. takodje se poslednjih nekoliko decenija u psihijatrijskim krugovima sve više se posvećuje pažnje mentalnom zdravlju žena u različitim generativnim fazama koje imaju svoj fiziološki tok. depresija. trudnoće. Ovde posebno naglašavano sledeću grupu psihotičnih stanja: psihoze u toku trudnoće. povečana želja za motoričkim i drugim oblicima opuštanja koji blede sa prestankom menstruacije. bolovi u dojkama.. Tek onda kako intenzitet tih poremećaja postane takav da se i okolini čini kao nešto "nenormalno". muka/povračanje. 1. plačljivost. PMS nije jedinstven. amalgam više simptoma različito kombinovanih i koji odgovaraju na različite forme lečenja i koji se dovode u vezu sa PMS. otoci. tzv. nedinamička slika. Isto tako se uočavaju značane razlike u patoplastici i simptomatologiji psihoza kod žena koje su hospitalizovane u pre ili postmenstrualnoj fazi. oplođenja.ovih simptoma se ne dijagnostikuje i ne leči. a koje su vezane za funkciju ovulacije. posle porođaja i u toku puerperijuma. Na sreću samo mali procenat žena pati od psihotičnog stanja koji se javlja u periodu mentraualnog ciklusa. gubitak efikasnosti i dr. napetost.

ovde nećemo posebno isticati brojne neurotske. socijalna neprilagođenost i drugo. subjektivne psihološke tegobe i endokrine smetnje koje prate period klimakterijuma svake žene u blažem ili izraženijem obliku. vazomotorne i vegetativne poremećaje i sindrome. anksioznost vezana za materinstvo i budućnost deteta. odnosno unipolarnu psihotičnu depresiju koja se istina ne sreće samo kod žena. Psihotična slika se manifestuje u vidu mentalnokonfuznih stanja. otpor prema detetu. ovde nam je namera da damo kraći prikaz psihotične depresije primerene nameri i ciljevima ovog izlaganja. neželjeno dete. Mogući socijalni faktori su: vanbračno.. Pošto je u ovom tekstu dat akcenat na psihotične. 1.3. agitacije. postpartalna infekcija. I pored velikog napretka u reproduktivnoj medici. neadekvatno uspostavljanje nove endokrine ravnoteže zbog mogućih parcijalnih rezidua placente ili neadekvatne revizije. depresivnih reakcija ili konfuzije sa psihotičnom anksioznošću koja dovodi do nemira. slušne halucinacije i sumanute ideje. postepenog slabljenja većine endokrinih funkcija. autizam. U novije vreme postoji tendencija da se ovaj poremećaj prihvati kao poseban 55 . U nekim slučajevima prisutni su shizofreni simptomi. Teško je bukvalno smestiti sindrom involutivne parafrenije i hronične halucinatorne i interpretativne sumanutosti samo u generativni period žena kao što su činili autori 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Sigurno je treba prekinuti u koliko su u pitanju deklanširane endogene psihoze ili psihoze u celini sa lošom prognozom. U grupu psiholoških činilaca spadaju: nezrela ličnost. njegovom ocu. 1. Ove psihotični sindromi se danas klasifikuju u grupu perzistentinh poremećaja sa sumanutošću. Neki psihijatrijskoepidemiološki podaci i dalje govore na znatno veću učestlalost ovih poremećaja kod žena nego muškaraca. Pored mogućih psihotičnih reakcija vezanih za porođaj i puerperijum ovde treba uključiti i psihotična stanja koja su samo deklanširana porođajem. ipak i danas u kliničkoj praksi se sreće ova grupa psihotičnih sindroma. Ipak treba naglasiti da su ove psihoze relativno retke. Postpartalna psihoza obično izbija akutno. Smatra se da tokom druge polovine trudnoće više raste mogući rizik od psihotične dekompenzacije. Kao mogući etiološki faktori mogu se navesti sledeći činioci: nagli poremećaj endokrino . Ova životna faza kod žene vezana je za čitav niz subjektivnih doživljavanja vezanih za postepeno slabljenje funkcija mnogih organa. sumnjičavosti. Mnogi autori naglašavaju određene razlike kod psihoza koje se javljaju pri porođaju i nešto kasnije u puerperijumu. odnosno afektivnih sindroma nije bilo mnogo reči o svim depresivnim poremećajima sem bipolarnom afektivnom poremećaju. ali je kod njih 2-3 puta češća. paranoidnih ideja i pokušaja samoubistva. postojanja brojnih mentalno-higijenskih savetovališta za vođenje trudnoće. U kliničkoj slici postpartalne psihoze javljaju se brojni simptomi: depresivnost. Od psihotičnih poremećaja ovde ističemo involutivnu melanholiju. anksioznost.i/ili stanja straha na pr. Psihotični sindromi u toku klimakterijuma Klimakterijum predstavlja završnu fazu generativne aktivnosti u životu žene i početak nove fiziološke etape.vegetative hormonske ravnoteže. od porođaja. Pošto se ovaj tekst odnosi na ozbiljnije psihijatrijske sindrome u celini i pošto u grupi afektivnih psihotičnih poremećaja. Mišljenja o prekidu laktacije u tom periodu su podeljenja. obično do 6 nedelja posle porodjaja. mnogi emocionalni stavovi porodilje i drugo. Unipolarna psihotična depresija kao poseban psihotični sindrom ( sindorm involutivne melanholije) U domaćoj stručnoj literaturi i kod kod većine psihijatara i lekara starije i srednje generacije prihvata se klinički entitet pod nazivom involutivne melanholije kao poseban klinički entitet. shizofreniformna reakcija i pseudomanična slika. konfuzna agitacija.4.

kao što je slučaj sa drugim psihotičnim sindromima. U koliko dođe do komplikacija sa nekim psihoorganskim poremećajima. predlažu naziv . uznapredovale cerebralne arterioskleroze. osećanje nerealnosti. Svi ti simptomi veoma brzo progrediraju u nihilističke sumanute ideje. ideje negiranja sopstvenih organa. grešnosti. U toj fazi bolesti često dolazi do samopovređivanja ili suicida. ne zato što su manje značajni. Ovde se misli pre svega na endokrinu genetsku predispoziciju i na endokrinu vezu sa izmenjenjim neuroendokrinim 䁩 . Ovde će biti date najosnovnije 56 . Brojni emocionalni faktori udruženi sa biološkim i međusobno kombinovani. satima ne spavaju. Treba istaći da je orjentacija prema ličnostima i prostoru očuvana. osećanje psihiofizičke nemoći. depresivni. premorbidne strukture ličnosti pacijenta i pretpostavljeni endokrini involutivni proces možda opravdavaju ako ne posebno izdvajanje ovog oboljenja u klasifikaciji. Otud u novijoj stručnoj literaturi i neadekvatan naziv depresija sa panikom. sreću češće kod depresije. Treća grupa autora je smatra kasnom manifestacijom endogene depresije. 2. mutnoća u glavi. žale se na nedostatak apetita. Sigurno je da mnogi etiološki faktori igraju značajnu ulogu. Drugu grupu faktora čine brojni psihološki. slab san. sa otporom prema terapiji. Depresivno raspoloženje je najizraženije ujutro." kasna depresija" slično pojmu kasne shizofrenije. Etička i zakonska obaveza je svakog lekara bez obzira kojom se specijalnošću bavi da bude elementarno informisan sa ovim značajnim problemima psihopatologije kod mladih. koji su do tada zadovoljavajuće štitili osobu od pojave psihopatoloških simptoma i sindroma i koji pre toga nisu nikada bolovali od bilo kojeg oblika mentalnog poremećaja. krše ruke. činioci biološke i psihološke prirode. pamćenje bez poremećaja sem falsifikovanog sećanja na prošlost pod dejstvom depresivnog raspoloženja i sumanutih ideja krivice i veoma retka pojava halucinacija. osećanje krivice. Pojavi psihotične slike prethodni prepsihotični sindrom koji može da traje nekoliko meseci kada su pacijenti manje aktivni. nesposobnost da se koncentriše pri radu. postojanje mnogih hipohondrijskih ideja i depresivnih nihilističkih sumanutih ideja. Početak bolesti je postepen. sasvim beznačajne postupke. Posle toga dolazi do izražaja intenzivan strah. jadikuju. Uzrok pojave ovog sindroma. već zbog toga što se oni tretiraju u drugim medicinskim i psihijatrijskim službama. pogoršanja i prevencije nove rehospitalizacije. uzbuđeni. gubitak snage. involutivne melanholije je nepoznat. odbijaju hranu. ono sigurno poseban opis i analizu ovog sindroma. često zabrinuti. Izuzetno izražen strah i nemir ukazuju da uz depresiju postoji veoma izražena agitiranost. ubeđenošću da su osuđeni na smrt. uzdišu. ruminiraju svoju prošlost. psihomotorni nemir. U grupi bioloških faktora nalaze se izvesni endokrini činioci značajni naročito kod žena koji prate menopauzu i kod kojih je ovaj sndrom tri puta češći. osećanje straha. optužuju sebe za mnoge radnje. izgledi na izlečenje i oporavak su veoma mali. biohemijskim procesima u mozgu koje se. ustaju malaksali. čine involutivni period kod večine ljudi veoma stresogenim životnim periodom u kome se gube mnogi pozitivni mehanizmi odbrane. Ipak. Pomoć lekara je značajna ne samo u prvoj prodromalnoj fazi bolesti već i kasnijem akivnom praćenju oporavljenih pacijenata i blagovremenog prepoznavanja novih relapsa. a zapravo se radi o već navedenoj agitiranoj formi depresije. PSIHOTIČNI SINDROMI PERIODU U DEČIJEM I ADOLESCENTNOM Predmet ovog izlaganja ne podrazumeva širi pristup psihotičnim sindromima u dečijem i adolescentnom periodu. inače.oblik unipolarne odnosno rekurenrtne depresije. Postoji veliki rizik od recidiva i/ili suicida. neke specifičnosti kliničke slike. plaču. stalno su u pokretu. bezvoljni i zabrinuti. Nekoliko karakterističnih simptoma čini suštinu kliničke slike ove vrste depresivnih psihoza: depresivno raspoloženje koje nije praćeno psihomotornom usporenošću. pre svega. emocionalni i psihosocijalni činioci. tj. otežano mišljenje. vodeći simptom bolesti: bolesnici su veoma uplašeni. Atak involutivne melanholije može da traje vrlo dugo.

6. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza. 2. 57 .poremečen doživljaj realnosti. hiperaktivnost.labilna shema autonomnog reagovanja. 3. a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%. niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja.promene raspoloženja.neadekvatan afekat. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju. povečano magijsko razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza. preterana inhibicija i depresivnost. Zatim slede.čudno-nastrano ponašanje.halucinacije. konfuznost. 13. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju. 4. trudnoća i komplikacije pri porodjaju.loše rasudjivanje.panična anksioznost.osećanje usamljenosti i nostalgnije.poremećaj identiteta. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ. fetišizam.specifične karakterne crte. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata. problemi u ponašanju.autoerotizam. 7. 12. da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života. da razvije antisocijalno ponašanje. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka.studije u Švedskoj. 16. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. 2. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje.informacije iz ove oblasti koja je interesuju svakog psihijatra. 15.poremečeni medjuljudski odnosi. Velikoj britaniji i dr. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan". na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima.manično-depresivno.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli. ozbiljan organski hendikep. Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina. Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu. introverzija. 18. 5. 9.. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija.čudan govor. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja neobazrivost. Ovde䀠 svega mislimo na pre infantilne psihoze sa kasnim početkom i adolescentne psihoze. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost.simptomi slični neurotskim. poremećen san.1. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju.abnormalni razvoj. 10. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno. 17. delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život. depresivno raspoloženje. učenju i ili hiperaktivnost.impulsivnost.histrionično funkcionisanje. 14. 19. 8. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti. krajnja emocionalna nestabilnost.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama. logoroičnost. 11. motorni poremećaji. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi).) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj.

Treba imati u vidu da nijedno aberantno ponašanje u adolescentnom periodu koliko god fenomenološki moglo izgledati psihotično (povlačenje od okoline. Neki autori osporavaju ovaj klinički entitet pošto po njima celokupna mentalna organizacija takvog deteta ima psihotičan karakter. premda veoma retke. Klinički se dele na razvojnu disharmoniju deteta i destruktivne psihoze. U delu službe koja se odnosi na dečiji i adolescentni period života postoje tri grupe problema kada su u pitanju adolescentne psihoze: 1. prvi problem se odnosi na kliničku dijagnozu. od dvaneste godine života pa nadalje. Infantilne shizofrenije.3. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta. Tako kod podgrupe "velikih afektivnih 58 .1. Evolucija ove grupe dečijih psihoza je različita. Učestalost psihotičnog reagovanja u ovom životnom dobu kreće od 5-20% zavisno od vrste kliničkih istraživanja i primene usvojenih dijagnostičkih kriterijuma u oficijelnim klasifikacijama (ICD-10.1. Uglavnom je prognoza neizvesna i zavisi od životnog uzrasta i vodeće osnovne simptomatologije. Adolescentne psihoze Adolescentne psihoze teški su poremećaji ličnosti koji mogu da se jave u periodu rane adolescenije tj. Ovakvo ponašanje je često izraz konflikatata identiteta kod adolescenata.2. 2.Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem. a krakterišu se sa suprotnostima između gubitka interesovanja i sklonosti ka beznačajnim stvarima. Nesvesne fantazije takođe su prisutne u sirovom i neobrađenom obliku i kao takve značajno utiču na sposobnost procene spoljne stvarnosti slično gubitku realiteta kod odraslih psihotičnih pacijenata. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. ozbiljne anomalije govora i dr. fazi latencije sa aspektima individualnog psihoseksualnog razvoja deteta. odnosno difuzija identiteta. DSM-IV idr. Ovi poremećaji javljaju se nakon pete godine života i često nakon uredne inicijalne faze razvoja. paranoidno doživljavanje ili halucinatorni doživljaji) nije apsolutno indikativno za psihotični proces. Psihotična simptomatologija fenomenološki teško se uključuje u precizne nozografske kategorije. Prisutne su sumanute ideje.). odnosno u tzv. a i sama prognoza dosta je neizvesna. Infantilne psihoze sa kasnom pojavom Ova grupa dečijih psihoza javlja se u periodu od pete do dvaneste godine života. Činjenice u praksi pokazuju da deca sa tim sindromom mogu za razliku od psihotičnog deteta zadovoljavajuće funkcionisati u realnosti.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacije-individuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. Kao najlošiji prognostički znaci su: manifestan mentalni deficit. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život. 2. rana klinička pojava. U podgrupu destruktivnih dečiji psihoza spadaju infantilne shizofrenije i atipične infantilne psihozekao posebni psihotični sindromi. problemi separacije. Za razliku od dečijih psihoza komparativne studije u pronalaženju karakterističnih simptoma psihotičnog ponašanja u adolescenciji pokazale su veoma nesigurne zaključke.2. karakteriše slična ili skoro ista simptomatologija kao kod shizofrenih psihoza odraslih. fantazmi halucinatornog karaktera sa nekordinisanim razvojem. krize selfa. Razvojne disharmonije deteta predstavljaju prelazne oblike prema destruktivnim psihozama u latentnom periodu.

Psihoze u starijem životnom dobu u celini rezultiraju uglavnom iz interakcije spoljašnjih – egzogenih. ukoliko su te fizičke lezije izraženije. Psihoze odnosno psihotični sindromi u starijem životnom dobu imaju često u svojoj kliničkoj slici (i pored toga što su u pitanju razni oblici psihijatrijskih bolesti) neke slične ili čak istovetne simptome koji naravno ne moraju u svim slučajevima da budu ispoljeni u istom obimu i jačini. negativizam. Neposredan povod za pojavu ovih psihoza mogu da budu razni događaji koji imaju nepovoljan psihološki uticaj. Ovde uglavnom preovlađuju granični. a drugi argument je što ova podela nije najpreciznija. pod uticajem ideja o neminovnosti smrti. 2. Jedan od razloga je što je involutivna melanholija obrađena u sklopu afektivnih psihoza. izlivi besa kao i mnogi drugi simptomi i sindromi. Ti činioci mogu imati oblik poremećaja razvoja identiteta.poremećaja" postoji veoma visok stepen kliničke saglasnosti o sličnosti simptomatologije za ove poremećaje u adolescentnom i srednjem životnom dobu. Kada se radi o početnoj shizofreniji u adolescenciji još nije postignut tako visok stepen kliničke usaglašenosti kao za afektivne poremećaje. U presenilnom. 3. anksioznih reakcija i dezorganizacije ličnosti u odnosu na telesne promene ili neadekvatnu preraspodelu psihičke energije na masivnu narcističku investiciju na štetu objektne investicije. borderline poremećaji. te mu ambicija i dotadašnja krepkost i samopouzdanje počinju da popuštaju. mogu da obuzimaju crne slutnje i misli. Stepen organskih lezija utiče na tok i ishod psihoza kao i na rezultate lečenja. Same organske promene vezane za proces starenja utoliko su izraženije ukoliko je u pitanju starija osoba i ponekad. remitentan i procesan tok). a odnosi se na specifične sindrome psihotičnog procesa u adolescenciji. hipohondrične tegobe. 3. uspesi lečenja često su nepovoljniji i obrnuto. Ovi poremećaji ralno postoje i uglavnom se preporučuje stacionarni tretman za potvrdu dijagnoze koja se definiše u vanbolničkim uslovima. Povoljni rezultati tretmana bez posledica. kao što su gubitci svake vrste. prolazna. depresivni sadržaji. Ovo se odnosi više na grupu shizofrenih nego drugih endogenih i/ili reaktivnih psihoza. emocionalna hladnoća. recidivizma i evolucije prema procesnoj shizofreniji pružaju nekoliko mogućnosti koje lekari treba da imaju u vidu (oporavak. i unutrašnjih . Drugu grupu čine paranoidna stanja u starijem životnom dobu: patološka sumnjičavost. To su upravo oni mentalni simptomi za koje bi se moglo reći da proizlaze iz raznih sociopsihološki pojava vezanih za samo starenje. kasna 59 . Neki poremećaji iz involutivnog doba ne progrediraju u senijumu. Mi iz praktičnih razloga nećemo slediti ovu podelu. kasna ili staračka parafrenija. tranzitorna paranoidna stanja. infantilna razdražljivost. rezigniranost i nihilizam. Čoveka u toku starenja.endogenih činilaca. drugu grupu problema predstavljaju razvojni poremećaji u adolescenciji. involutivnom dobu najčešći su afektivni poremećaji:različiti oblici po toku i težini depresivnih psihoza uključujući involutivnu melanholiju kao najčešću sa visokim rizikom od suicida. postoje i klinički simptomi strukturalnih oštećenja raznih tkiva i organa. dalje. usamljenosti i slično. Ovde nisu posebno isticani somatski faktori o kojima će biti nešto više reči u posebnom poglavlju. Iz toga mogu da se razviju. koji se na različite načine mogu kombinovati kod psihoza u senijumu. Ova grupa problema postavlja se na psihopatološkom nivo. Ovi se simptomi i sindromi u toku samog procesa starenja mogu pogoršati zbog progresivnog slabljenja sposobnosti prilagođavanja na nagle promene u spoljnoj sredini. koji nisu uvek psihotični u pravom smislu reči. Još nema precizne distinkcije između mogućnosti da infantilna psihoza evoluira u adolescentnu ili su više u pitanju psihoze koje se javljaju po prvi put u adolescentnom periodu. PSIHJATRIJSKI SINDROMI U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU Više autora iz psihogerijatrije ove poremećaje dele u dve podgrupe: poremećaji u involutivnom i senilnom životnom dobu. pored znakova psihoze. osećanje indiferentnosti prema okolnim zbivanjima.

gde ukučane. nego nazivi pojedinih sindroma kao u ostalim poglavljima. Zbog značaja ovog sindroma. skupljaju beznačajne sitnice. da pribavi odredjenu materijalnu korist i dr. itd. čestih konsultacija. bolesnik to ne prihvata iznoseći logične činjenice da je on kao star i nemoćan postao nepotreban teret porodici. Drugi je razlog što specijalizanti tokom svoje dvosmemestralne nastave i nemaju više časova predavanja iz ovih oblasti i pored njihove sve veće aktuelnosti. To je učinjezno zbog toga što brojni ranije navedeni sindromi mogu se javiti sa visokom incidencijom u ovom šivotnom dobu. da još pravi smetnje i da porodica želi da ga hospitalizuje i izdvoji iz porodične sredine. bolesnik može sutradan za vreme pregleda da deluje potpuno sredjeno i korektno. 2. teško se snalaze. nadamo se da ovak pristup ovoj materiji neće bitnije poremetiti osnovnu koncepciju teksta koji se odnosi na važnije psihijatrijske simptome i sindrome u kliničkoj psihijatriji. Kod mladjih lekara i specijalista često se javlja dilema koja obično nstaje kao rezultat kontradiktornih podataka anamnestičkih podataka dobijenih od porodice i samog pacijenta. Na lekara može da deluje veoma ubedljivo. S druge strane kontradikacija može da postoji i izmedju anamneze i kliničke slike za vreme pregleda. Problem nastaje u koliko porodica traži hospitalizaciju. Konfuzno-delirantni sindrom starijih ljudi Ovaj sindrom vidja se kod pojedinih pacijenata u starijem životnom dobu sa uznapredovalnim aarteriosklerotičnim procesom u CNS-u. 3. Po svom toku može da se razvija u dva klinička oblika: 1. 60 . preturaju predmete i stvari. Kao sindrom mentalne konfuzije ( stanje zbunjenosti. u koliko se radi o noćnim konfuzno-delirantnim epizodama. neprepoznavanje okoline i prisutnih). delirantna stanja kod starijih lica). Lekar treba da registruje u knjigu evidencije. besciljno tumaraju. Pošto je za vreme pregleda pacijent nepsihotičan. Može da se javi bez vidljivog povoda ili nakon fizičke ili psihičke traume. Medjutim. vulgarno se izražavaju. Naime. Bolesnici su konfuzni. kućnog lečenja i/ili kućnih poseta ovde ćemo dati nešto širi osvrt na konfuzno-delirantni sindrom kod starijih osoba. akutna konfuzna stanja. lekar može da ga vrati kući u dogovoru sa porodicom da povede računa i observira pacijenata i da stručnu pomoć potraže čim primete početne simptome nemira. protokol o pregledanim pacijentima podatak o odbijanju hospitalizacije i da ordinira privremenu terapiju dok porodica ne prihvati hospitalizaciju. dezorjentacije. Ovo može da dovede lekara u nedoumicu. nesnalažljivosti. U ovom poglavlju više su koriščeni nazivi pojedinih nozoloških entiteta i/ili vrste psihoza. Pojedine porodice iz različitih razloga mogu da odbiju predlog lekara da se pacijent hospitalizuje. Zbog amnezije koja postoji za period konfuzno-delirantnog poremećaja svesti pacijent može sa čudjenjem da prati koje daje porodica i kategorički negira njihovu tačnost. sumnjiče supružnike za neverstvo.1. pa je potrebno da ih lekar upozori na na moguće posledice.shizofrenija i dr. Ponekad može da bude korisno ranije poznavanje pacijenta i članova njegove porodice i porodičnih odnosa. Kao mogući poremećaji navode se i akutni organski psihosindrom starije dobi (akutna dekompenzacija kod dementnih bolesnika. Kod senilnih i dementnih osoba povremeno izbijaju epizode delirantnog doživljavanja praćene motornim nemirom. dogadja se da lekar dobije od porodice pacijenta anamnestičke podatke o tome da je bolesnik tokom prethodne noći ispoljio konfuzno ili konfuzno-delirantno ponašanje. U drugim situacijama lekar se sreće sa pacijentom još u toku noći dok traje konfuzno delirantno stanje. kao sindrom konfuzno-delirantnog tipa u kome sem navedenih simptoma i znakova mentalne konfuzije postoje još i halucinatorno iluzioni fenomeni sa prisustvom manjeg ili većeg straha i opšteg psihomotornog nemira.

ondesteron. bupropion. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin. dugotrajni tretam litijumom. mirtrazepam. valproat. levodopa. buspiron. aminodaron. carbamazepin. sertalin sa oxycodonom. prochlorperazin i verapamil. zucolopenthixol. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. clozapim. SSRIs kod 2%o pacijenata. indometacin. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. haloperidol. alprozalam. alfa interferon. flurbiprofen. clozapin sa 6% incidencije. fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom. benzatropin. nabilon. ibuprofen. paroxetin. psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. 2. metoclopiramid. zloupotreba kokaina. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima. Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. Sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. bromokriptin. parkinsonizam. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). koji je u stalnom pokretu. chlorpromazin. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. sulinadak. fluoxetin. citalopram. u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. prochlorperazin. donepezil. fenoprofen. tiodidazin. apstinencijalni sindrom na melotonin. najčešće unutar prva 72 sata.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. akatizija. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. menstrualna i seksualna disfunkcija. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija. trazodon. fluoxamin.VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH I ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA 1. triciklici. Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika."atipičnih" antipsihotika. 61 . Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje. prochlorperazin. imipramin. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma. litium. bupropion. lamotrigrin. triciklici. dexamfetamin. promazin. venlafaxin kod naglog prekida. carbamazepin. mefenamična kiselina. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). sertalin. paroksetin. One mogu biti fokalne. MAOIs. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. diltiazem. risperidon. olanzapin. pethidin i drugi opoidi. kada zahvataju samo pojedine delove tela. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. lorazepam. predoziranost olanzapinom. ginekomastija. amoxapsin. mianserin. sertralin. buspiron. da je najbolji lek njihova prevencija. trifluperazin. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija. U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije.

quitiapin. pokteti slični sisanju. flupentixol. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. Ozbiljnost obvo䁧 sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. clozapim i njegovo naglo obustavljanje. triciklici. propofol. clozapim.clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. grimase. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. cupkanje u mestu. alimermazin. prochlorperazin. čak. prateći simptom je i negativizam. buspiron. baclofen. paroxetin. atetoidni pokreti udova. kako bi se odmah terapijski reagovalo). diphenhydramin. sulpirid. pluphenazin. retrokolis. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. loxapin. Siptomatologija je veoma bogata. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje. bupropion. Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju. venlafaxin. donepenzil. azapropazon. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). phenelizin. lateralni pokreti jezika. imaginarno žvakanje. diphenhydramin. fluoxetin. promerthazin. propranololsumatriptin i verapamil. sertalin. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma. podrhtavanje gornje usne. več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja. fluoxamin. cycloserin. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije. prochlorperazin. venlafaxin i ziprasidon. blefarospazam. 4. phenelazin sa haloperdolom. rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. metoclopramid. 62 . benztropin. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. ergotamin.amidaron. Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. loxapin. prochlorperazin.Takav pacijent satima. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. pokreti ramena i kuka. clomipramin. risperidon.pimozid sa 35% incidencije. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. doxepin. tiagabin. 3.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu. ili što je mnogo češći slućaj. flupentoxiol decanoat. Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin. nifedipin. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac. I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol. epiduralna primena morfina. litium. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. zavisnost na kokain. gabapeptin. lateralni pokreti vilice. olanazepam. penicillamin. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. disulfiram. haloperidol u mnogim slućajevima.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). za vreme njegovog trajanja. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. tortikolis.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. metocloppramid. treptanje. fluoxetin. zuclopenthixol. pa i danima. aktivnog otpora intervenciji sa strane. midazolam. buspiron. domperidon. olanazapin. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. disulfiram. pućenje. piperazin. fleksije u zglobovima. loxipion. phenitoin. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili.apst. indometacin. mirtrazepam. risperidon. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti.

ali i za maniju i depresiju. Neuroleptički maligni sindrom Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije. methylphenidat. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom. 7. veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog. poremećaji vegetativnih funkcija.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. koma. iron. pemolin.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. porast telesne težine (histaminski efekti). Horea. oralni kontraceptivi.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma. deziimipramin. metoclopramid. trimipramin.traje kraće vreme. takodje. h)Serotoninski sindrom 63 . koje su u poslednje vreme duže uzimali. smrtnog ishoda. valproat. ganciclovir. paroxetin. "smrtna katatonija". hipotenzija.clozapim sa risperidonom. anabolični steroidi. clomimipramin.flufenazin. testosteron iz grpe androgenih steroida. phenelazin. neurologiji.halopridol sa olanazapinom. vrtoglavica. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0. amfetamin. zuclopenthixol. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. fluoxetin. promazin. donepezil. phenitoin.mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik. lamotrigin sa phenitoinom. 6. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje. metadon.flupentixol. hronični abuzusi lekova. chlorpromazin.Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. ofloxacin. cyclizin. methylphenidat. lamotrigin. olanazapin.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. loxapin. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti. clozapim. a zatim nastaje adaptacija. litium sa risperidonom. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. stanozol. methandrostenolol. "letalna katatonija" i sl. mianserin. tahipnea.tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji. oralni kontraceptiviranitidin. sulpirid. olanazapin sa levopromazinom.chlorpromazin. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin. oralni kontraceptivi. litium. risperidon sa haloperidolom. refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo).haloperidol u mnogo slućajeva. antiholinergički apstinencijalni sindrom. mišična rigidnost. dexamfetamin. carbamazepin.risperidon. litium sa amoxapinom. Ovde. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. tioridazin. alimemazin. cimetidin. quetiapin. dienosterol. bromperidol sa donepezilom. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. apstinencijalni sindrom carbamazepina. levodopa i njen apstinencijalni sindrom. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid . metoclopramid. benzhexol. zloupotreba kokaina.amantadin. venlafaxin sa trifluuoperazinom. methylphenidate. stupor.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima.5.

a ne na SSRIs lekove . ataksije. VIII DRUGI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I LEKOVIMA IZ DRUGIH TERAPIJSKIH GRUPA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci. mialgije. sertalin u manjim dozama. clomipramin. tranylcyprominom i venlafaxinom.moclobemida sa cloimipraminom. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina. trazodon sa nefazadonom. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxatparoksetin i triciklične preparate kreće oko 3%.paroxetin sa trazodonom. jatrogeni simptomi i sindromi. venlafaxin sa amitryptilinom. fluoxetin sa tramadolom. fluoxetin sa sertalinom. sertalin sa phenelizinom. venlafaxin sa metoclopramidom.sertalin sa dolasetronom. paroxetin sa moclobemidom.Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti. citaklopram sa buspironom. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin. niže doze citaloprama. paroxetin. sertalin sa eritomycinom. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla. St Johns wortsa buspironom.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om. predoziranje takodje sa sertalinom. raša i promene vrednosti hepatičkih enzima. mnogi od njih su tzv. fluoxetin sa buspironom.fluoxetin sa moclobemidom. SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI.sertalin sa amytriptilinom. trazodon. phenelazin sa venlafaxinom. "Zimelidinski sindrom". koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik. inače dosta sličan serotoninskom. sertalin sa tramadolom. sertalin sa buspironom i loxapinom. neurološkog. citalopram sa moclobemidom. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1.venlafaxin sa mirtrazepinom. mirtrazepin. fluoxetin. Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi. strah. paroxetin sa litiumom. paroxetin sa nefazodonom.On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina. fluoxetin sa litiumom. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje. paroxetin sa tramadolom. fluoxetin sa carbamazepinom. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin.moclobemid sa cloimipraminom. fluoxamin.nortryptilin sa selegininom. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe.fluoxetin sa venlafaxinom.fluoxetin sa nefazodonom. dexfenfluramin. venlafaxin sa dexamphetaminom. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova. phenelazin sa clomoimipraminom.venlafaxin sa trazodonom.Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom.5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti. sertalin sa linezolidom. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata. fluoxetin sa mirtrazepinom. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći 64 . takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova. nefazodon. sastoji se od groznice. sertaline sa tranylcyprominom.moclobemid sa pethidinom. depresivno raspoloženje.fluoxetin sa trazodonom. paroxetin sa risperidonom. sertalin sa metoclopramidonom. phenelazin sa dextromethorphanom. MAOIs sa triciklicima. dothiepin u velikim dozama. a ne za grupu SSRIs antidepresiva.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost. fluoxetin sa parstelinom. trazodon sa amitryptilinom.fluoxetin sa paroxetinom.

Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj 䁰 sihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. interpretitivne ideje. i obuhva šire područje psihijatrije. njegovu okolinu i ili imovinu. 10 anemija. tj. konvulzivne krize. retencija urina. 12. depresivne ideje. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze. Sem toga. depresivno raspoloženje. 3. X PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KAO POSLEDICA ZDRAVSTVENOG STANJA OPŠTEG 65 . feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. hipotenzija. 16. 7. 3. prijatelj. socijalni radnik i sl). 2. paroksizmale diskinezije. 3. 10. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika. granulocitopenija i agranulocitoza. autizam. neosnovane ideje patološke ljubomore. što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. impulsivnost. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. 9. To su pre svega sledeći sindromi: 1. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. 14. doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija. 6. već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega.). 11. 4. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje. sumanute ideje ( ekspanzivne ideje. kvantitativni poremećaji svesti. vertiginozne smetnje. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. 14. neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. disocijacija mišljenja. 5. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje. 11. stupor. potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. 7. suicidalnost. praktično kod svakog novog šuba. hipohondrične ideje i dr. 2. kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. 8. 6. 9. poremećaji orjentacije. 12. opstipacija. U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. pospanost i ošamučenost. 13. euforija. poroduženi san. vodećeg sindroma psihoze. ikterus. konfuzno-delirantn ponašanje. ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima. 13. 8. tahikardija. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". uputne dijagnoze. status epileptikus. 15. maligni neuroleptički sindrom. Medjutim. opšti psihomotorni nemir.simptomi i sindromi: 1. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga lekar je obavezan. 17. ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. psihotična anksioznost (strah). pogoršanje i 16. logoreja. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD-10. Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. IX. PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KOD KOJIH JE INDIKOVANA PSIHIJATRIJSKA HOSPITALIZACIJA Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. agresivni pacijenti. 5.

Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšte zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima. Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje velike razlike u njihovoj konceptualizaciji. npr. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu..( Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja i poremećaja) Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja.Ipak od svih ovih simptoma najčešći su anksioznost. Kada je npr. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja. depresija. Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama. 5. dijagnoza bi glasila. Npr. Medjutim. akutno konfuzno stanje. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. 2. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. Ovo se donekle odnosi na tzv pridruženu patologiju odnosno koomorbiditet koji se sve više navodi u psihijatrijsko-epidemiološkim istraživanjima. ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. 6. Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. 2. Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokaza iz anamneze. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Opšta životna prevalencija depresivnih simptoma i poremećaja kreće 66 . Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor. 7. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1.1994). konsultativni konzilijarni i/ili timski rad i sl. 3. DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem (APA DSM-IV. Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja.Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD-10. paranoidnost. reč o depresiji i somatskim oboljenjima treba istaći da su ove veoma česte i da je veoma dugačak spisak somatskim i neuroloških oboljenja gde se takodje sreću ozbiljne depresije. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8. poremećaji sna. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama. strah. 4.

Metabolični poremećaji. Kada se ove stope standardizuju podaci su nešto niži ali i pouzdaniji za kliničku praksu gde je utvdjena takodje stopa za depresivne simptome i sindrome od 10. Ilustracije radi navodimo najčešća oboljenja gde postoji visok rizik za afektivne poremećaje: 1. Redukovana moždana cirkulacija Anemije X 67 . ličnost pacijenta i drugi životni stresovi. 6. Somatski i neurološki poremećaji kod kojih se javljaju psihijatrijski simptomi i sindromi* Somatski i/ili neurološki poremećaji 1. Kod somatskih i neuroloških oboljenja javljaju se brojni činioci koji povećavaju rizik za javljanje depresivnosti. 5.7% prema kriterijumi iz DSM-IV. Za veliku depresivnu epizodu utvrdjena je stopa od 7. paratireoideje i nadbrbrežne žlezde). 4.se od 8% do 60% što zavisi od populacije koja je ispitivana i primenjenih dijagnostičkih kriterijuma. Virusne i druge infekcije posebno hepatitis. Autoimuna oboljenja ( Sistemski lupus eritematozus). psihološka i socijalna vulnerabilnost.8% do 27% i srednja vrednost od 22%. mononukleoza i HIV infekcija i 8.Endokrini poremećaji ( disfunkcija tireoideje. Kardiopulmonalni sindromi Kardiocirkulatorni poremećaji Plućna embolija Srčana aritmija X X X 3. 3. kancer ( posebno ca pankreasa). Deficit vitamina B12. 7. To su pre svega: povećana biološka. Cerebrovaskularni poremećaji. Intrakranijalne lezije Neki primeri poremećaja Najčešći psihopatološki sindromi i/ili poremećaji Psihoze Depresij a X X Manija Anksioznost X X X X X Demencija X X X X Delirijum CNS tumori i metastaze CV Insult X X X 2.Degenerativna oboljenja i to pre svega Parkinsonova i Hatingtonova bolest. 2.

Karcinom Feohromocitom X 9. Wilsonova bolest 68 .Vitamske karencije i deficiti 12. Sistemske i infekcije CNS Neurolues Megigitis HIV Lime desease X X X X X X X X X 10. Endokrini poremećaji Hiperkalcemija Psihomotorna epilepsija Hipotireoidizam Hipertireoidizam Cushingov sindrom Adisonova bolest X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 7.sindrom Kokain i druge opoidne PAS Apnea u snu Rad u smenama X X X X X X X X X X X X X X X X 13. Zloupotreba psiho-aktivnih supstanciPAS Beza blokatori Deficit timamina Alkohol Alkoholni aps. Elektrolitni disbalans 5. Multipla skleroza Sistemski lupus eritematodes Karciom pankreasa X 8. Psihomotorna epilepsija 6.4. Poremećaji sna X X X 14. Medikamentozna intoksikacija Kortikosteroidi Uticaj na rudnoću i porodjaj X X X X X 11.

multipla scleroza. juvenilni reumatoidni artritis.Endokrini poremećaji: dijabetes melitus. poremećaji gornjeg dela respiratornog trakta. bronhijalna astma. tihilotomanija . citostatici. sukblinički hipotireoidizam i spektar poremećaja disfunkcije osovine hipofiza-tireoideja. Onkološka oboljenja. urtikarija. psihotropici sa apstinencijalnim sindromom. Hantingtonova horeja. Cushing-ov sindrom. psihotropni lekovi sa ili bez apstinencijalnog sindroma (stimulansi. 9. atipični dermatit. 5. 16. Lichen simplex. Ovih 18 navedenih poremećaja su samo prikaz sadržaja monografije o depresivnim sindromima i/iliporemećajima i somatskim oboljenjima. tenzione glavobolje. rozace.. organski gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulcus. 12. Neurološki poremećaji:a) gneralizovani poremećaji. Na ovom mestu želimo samo da ih taksativno nabrojimo: antihipertenzivi. fibromialgija. hronični "fatigue" sindromi. transplatacija organa i anemija. histeroktomija i ovaroktomija. sedativno-hipnotička grupa. hiper.D. genodermatozis. Hronični bol i depresija: hroničan bolni sindrom nepoznatog uzroka. obstruktivna apnea u snu. histamin (H2) blokatori. vaginalni prolapsi i urinarbna intoktinencija). psorijaza. Depresija kod somatskih poremećaja kod dce i adolescenata: astma. simpatomimetici.menoragija. Kada su u 69 . dismenoreja. Dermatologija: generalizovani pruritus.žarišni poremećaji: cerebrovaskularni akcidenti i šlog. Depresija i HIV infekcije. cistična fibroza pluća. Giles de la Tourett-ov sindrom. Reumatološki i mišično-skeletni poremećaji: reumatoidni artritis. Nefrološki poremećaji i disfunkcije. kortikosteroidi. skin diseases udružen sa HIV/ADIS-om.rezerpin. epilepsija. maligna oboljenja GIT. depresivna stanja 23% i mešani anksioznodepresivni poremećaji 19%). 7. hiperprolaktinemija. poremećaji tireoideje ( hipotireoidizam. ginekološka hirurgija-histerektomija.Porfirija * Napomena: preradjeno prema: Elkin G. 11. 3. 4. alopecija areata. glavobolje. Kardiovaskularni poremećaji: angina pektoris. benzodiazepini). Gastrointestinalni trakt i poremećaji funkcije jetre: funkcionalni gastrointestinalni poremećaji ( iritabilni kolon. Adisonova bolest i adrenalna insuficijencija. osteoartritis. zatim primarni psihijatrijski sindromi i poremećaji sa ozbiljnim dermatološkim promenama: neurodermatitis. Ne ulazeći u detaljniju analizu navest ćemo najčešća somatska i neurološka oboljenja ( poRobertsonu MM i Katona CLE. fibromialgija. antiholinergici. Kod svih njih se javlja depresija u značajnom procentu. Starije osobe sa somatskim poremećajima. premenstrualni sindrom. akne.Parkinsonizam. antikonvulzivi ( fenobarbiton) sa visokom korelacijom izmedju njihove upotrebe i depresivnih sindroma. 6. spazmotični tortikolis. epilepsija. zapaljenski poremećaji). 1997) koje prati visok procenat depresivnosti: 1. miastenia gravis. hepatolentikularna degeneracija-Morbus Wilson.8%. nodularni prurigo. hormonski preparati.1998 X X U strukturi pacijenata koji se obračaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti na afektivne poremećaje otpada čak 75. kancer. Neurokranijalne povrede. 10. 15. poremećaji funkcije jetre. ventrikularna aritmija. infarkt miokarda. c) diskretni. hipertireoidizam. hemofilija.8% ( anksiozni sindrom 33. cistična fibroza. 2. tumori kože i dr. Ginekološki poremećaji ( menarha. sistemski lupus eritematodes. sterilizacija.. ca pluća. B) lokalizovani poremećaji. 8. ali na ovom mestu nisko navodlili utvrdjene stope. dijabetes. antireumatici. Jatrogene depresije: a) jatrogene depresije izazvane lekovima. Hipohondrijaza i 18. 14. antipsihotici. menstrualni problemi. Navedeni redosled ukazuje na veličinu rizika i stepen učestalosti depresivnih sindroma. menopauza. Respiratorni poremećaji: hronični obstruktivni poremećaji. 13.Sindrom hroničnih poremećaja ishrane. tuberkuloza. apedenktomija i abdominalni bol.i hipopara䁴 ireoidizam i/ili poremećaji metabolizma kalcijuma. O drugim lekovima bilo je već reči u ranijim poglavljima. antibiotici. neulcerozna dispepsija. 17.

ulcerozni kolitis.refrakteran bol. U prvoj grupi poremaćaja on navodi sledeće: 1. tenzione glavobolje. halucinacije. 2. interiktalni psihijatrijski poremećaji. cianokobalamin B12. sekundarni mentalni poremećaji. 2. somatski poremećaji i psihijatrijski sindromi isti mogu da se jave zbog sledećih razloga: 1. hipotireoidizam. bronhijalna astma. posttraumatski sindromi i neurotske smetnje. drugi intestinalni poremećaji. afektivni i shizofreniformni simptomi. bihevioralne promene i dr). neralgija n. simptomatski. efekti elektrokonvulzivne terapije). Uopšte odnos mentalno-telesni problemi u vidu poremećaja još uvek nisu do kraja razjašnjeni i u literatiri se i danas navodi tzv. mentalna apatija. Drugu grupu čine sledeća stanja i somatski poremećaji: 1. pridoksin B6. pseudo. Neurološki poremećaji: poremećaji spavanja ( različiti oblici nesanice. neuroze.cwerebrovaskularni poremećaji. intrakranijalni pritisak. Hidrocefalus ( demencija). ostale neuralgije.multipla skleroza. renalna disfunkcija.timamin B1.cijanotično dete. deja vu fenomeni. kardiohiruške intervencije. spontanog abortusa). migrena. akromegalija. psihosomatske tegobe u normalnoj trudnoći. 5. hipoglikemija. uzimanje i skolonost ka adikciji lekova tokom trudnoće sa toksičnim i/ili apstinencijalnim efektom). Cushing-ov sindrom. Grapa neuroloških poremećaja. hepatička encefalopatija. poremećaji raspoloženja. psihoholške sekvele prevremenog porodjaja. tumori i njihove psihijatrijske komplikacije (demencija. 7. post-natalna depresija. trigeminusa. pojedinačni simptomi i sindromi kod intrakranijalnih ekspanzivnih procesa.CVB. sindrom koji prati psihomotorne epi napade. 2. paranoidni i halucinatorni poremećaji). 9. kao indirektna posledica pojedinih psihijatrijskih sindroma i poremećaja. Kao što se vidi ovde se nemaju u vidu psihosomatski poremećaji u užem smislu reči. Posttraumatski poremećaji i sekvele EKT ( psihosocijalne posttraumatske sekvele. trigeminusa ( glavobolje. depersonalizacija. 5. Poremećaji ishrane: gojaznost. 2. psihološka reakcija na somatski poremećaj. hipopituitarizam. neuropsihijatrijski specifični sindromi kod moždanih poremećaja: Hatingtonova horeja ( sindrom demencije i/ili veoma izražen kognitivni deficit. monizam. 4. druge relacije i medjusobna povezanost. način porodjaja. psihijatrijski aspekti puerperijuma (postpartalna rekacija neposredno posle porodjaja. neurološki simptomi). biheviorizam i teorije identiteta).niacin B2.vaskularni poremećaji ( ishemijska oboljenja scrca). psihotropni lekovi trudnoća i puerperijum ( rana trudnoća. post herpetična neuraklgija. Reprodukcija i psihijatrijski poremećaji kod žena: mentalna anoreksija. (npr. 3. atipični facijalni bol). patološka pospanostnarkolepsija. esencijalna arterijska hipertenzija. Hroničan bolni sindrom ilustrovan sa glavoboljom i neuralgijom n. lažna trudnoća. 11.autoimuni poremećaji. Kod opštih medicinskih poremećaja ovaj autor navodi različite poremećaje sledećim. poremećaji ličnostikonflikt-somtska bolest i značaj nepovoljnih životnih dogadjaja i bolesti. 4. emocionalna nestabilnost). 8. Parkinsonov sindrom ( sindrom demencije. tumora zavisno od njihove lokalizazacije. derealizacija.Epilepsija i psihijatrijski sindromi:1. podmakla trudnoća. postpartalna psihoza). Za vreme epi napada i kasnije mogući su sledeći psihijatrijski sindromi: paraksizmalna psihološka disfunkcija za vreme i neposredno tokom napada ( specifične aure. psihogena osnova somatskih poremećaja. facijalna migrena. hronični bol lica. 7. folna kiselina.pitanju psihijatrijski sindromi i somatska oboljenja veoma je zanimljiva studija M. Alzheimer-ova demencija ( različiti oblici demencije-kortikalna i subkortikalna forma. Katerzijanski dualizam i alternative ovom dualizmu (psihofiziološki paralelizam. somatske posledice psihijatrijskog tretmana. migrenozna neuralgija. tromboze malih arterija. Kada su u pitanju opšti.Ladera ( Lader M. 10. iluzije.6. 8. senzorna deprevacija. 4. deficit vitamina B grupe. 3. 5. gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulkus. nepsihotični sindromi kod 70 . 3. kraj trudnoće. posttraumatske glavobolje. glosofaringealna neuralgija. emocionalna razdražljivost. akutna intermitentna porfirija. trudnoća (psihoze. Adisonova bolest. psihijatrijski i neurološki poremećaji koji mogu direktno dovesti do epi napada. Endokrini poremećaji ( tireotoksikoza. 1983). drugi specifični kognitivni poremećaji. halucinatorno stanje). feohromocitom. direktni poremećaji u vreme samog napada i 3.

motorne i socijalne sposobnosti. Prevalencija komorbidnih mentalnih poremećaja kod osoba sa mentalnom teradacijom procenjuje se na 30% do 70%.primarna degeneracija korpusa callosuma. Prema dosadašnjim iskustvima kod psihijatrijskih poremećaja sa mogućim organskim etiološkim činiocima kod mentalno retardiranih osoba od kojih su pre svega psihotični poremećaji . Snifing sindrom. 3. c) Učestalost afektivni poremećaji kod ovih osoba jednaka je ili veća nego u opštoj populaciji. apstinencijalni sindromi( tremor i tranzitorne halucinacije. u težim oblicima 71 . interiktalne psihoze ( primarni afektivni sindromi. tzv. a) Stepen emocionalnih i bihevioralnih problema i problema vezanih sa retardacijom i različitim životnim situacijama mogu često puta da budu razlog za psihijatrijskom konsultacijom. kao što su kongitivne. 4. Psihijatrijski poremećaji su 3 do 4 puta češći npr kod mentalno retardiranih adolescenata nego u opštoj populaciji. pelagra). ove osobe pri tome imaju doživljaj odbačesnosti i agresivnosti sredine. "rum-fits" sindrom. psihotični sindromi kod psihomotorne epilepsije. Mentalni poremećaji uslovljeni alkoholizmom: 1.alkoholna demencija. Ove osobe drugačije doživljavaju i opisuju svoje poremečeno raspoloženje. koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije. te psihomotornu retardaciju ili agitaciju. ostale psihoaktivne supstance. kakain. 2. govorne. Mentalna retardacija: Mentalna retardacija se u ICD-10 definiše kao stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja. Centralni problem mentalno retardiranih osoba predstavlja usporen razvoj govora sa usporenim razvojem socijalnih funkcija. a afektivnih oko 4% do l7. neurotski sindromi kod odraslih. kanabis. politoksikomansko ponašanje. poremećaj spavanja. gubirtak telesne težine. "cerebralna atrofija"-kod hroničnog alkoholizma. alkoholičarska paranoija i ljubomora. neonatalni problemi udruženi sa PAS. agresivno ponašanje i epilepsija. U zahtevnijim socijalnim situacijama ove osobe čini vulnerabilnim činjeica da oni ne prepoznaju i sasvim obične socijalne situacije prema kojima se druge osobe adekvatno postavlaju. nego kao osećanje tuge. tentamen i suicid). delerijum tremens. nebarbituratni anksiolitici i hipnotici. alkoholna deterioracija ličnosti. učestalost drugih psihotičnih poremećaja 9%. Hepatička encefalopatija. 9. 5.. barbiturati. 10. atipični konfuzno-halucinatornoparanoidni sindrom.4%. alkoholni nutricioni poremećaji ( Wernike-Koraskoff-ovom sindrom.alkoholna intoksikacija. Socijalna restrikcija i gubitak interesovanja su simptomi koji se najranije ispoljavaju. LSD. one svoje depresivno raspoloženje znatno češće opisuju kao osećaj bolesti. Povečana vulnerabilnost kod ovih osoba javlja se kod njihovog naglog izlaženja iz svoje grupe u otvorenu socijalnu "konkurenciju" u školi i van nje ili kod prejakih frustracija koje prevazilaze njihove adaptivne sposobnosti. npr. alkoholne epilepsije. druge posledice alkoholizma ( Marchiafava-Bignami poremećaj. različite grupe analgetika. poremećaji ličnosti. b) Kada je reč o psihijatrijskim simptomima i sindromima kod mentalne retardacije treba naglasiti i čenjenicu da se kod ove populacije u visokom procentu javlja i autizam.pacijenata sa epilepsijom (psihijatrijski poremećaji kod dece sa epilepsijom. Osobe sa mentalnom retardacijom koje kasnije razvijaju shizofreniju i druge psihotične poremećaje imaju značajno veću komplikaciju na porodajaju i tokom trudnoće. Prema nekim novijim podacima učestalost shizofrenije u populaciji mentalno retardiranih osoba iznosi od 4. Fetalni alkoholni sindrom.3% do 17%. epileptičke psihoze ( psihoze kao posledica direktnog epi napada. shizofreniformne i shizofrene psihoze. psihoseksualne disfunkcije kod epilepsije). često je prisutna i komorbidna epilepsija. 6. 11. Depresija se kod ovih osoba često manifestuje i agresivnim ponašanjem. Psihijatrijski sindromi zbog zloupotrebepsihoaktivnih supstanci i lekova: opijati i njihovi antagonisti. Najčešće prezentovana klinička slika uključuje gubitak apetita. Nije isključena i teška motorna inhibicija sa depresivnim stuporom i mutizmom. socijalno povlaćenje. depresija. rano jutarnje budjenje.

Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze. dezinhibicija i efuforija. somatske tegobe. apatični tip.kombinovani. hepatična encefalopatija. koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme. Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a. eholalija. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. hiperaktivnost i prekid odnosa sa drugima. naročito neurološka oboljenja. autostimulaciju.i/ili povredom: 1. 2. Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih. Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti . Najčešće je prate glavobolja i abdominalni bolovi. iritabilnost. slab kontakt očima. Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem. Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja. Eholalija je patološko. dijabetička ketocidoza). paranoidni tip. bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja". Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem. Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip. Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom. cerebrovaskularne 72 . traume glave. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. traume glave. voštana savitljivost) ili stupor. Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog. encefaliti. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu. Brojni su somatski poremećaji. provokativnost. Neki kliničari navode osam ključnih simptoma depresije kod mentalno retardiranih osoba i to: opadanje broja reči u govoru. ehopraksija.mentalne retardacije depresivnost se ispoljava kroz automutilacije. Npr. "Maskiranu "depresiju prate razne telesne disfunkcije i telesne žalbe zbog kojih se često vrše brojna i nepotrebna organska ispitivanja. slaba kontrola impulsa. paranoidne ideje. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. Kao što je već navedeno u DSM-IV navode se samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. drugi i neodredjeni tip poremećaja. papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. neinhibirani tip. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. Klinička slika u velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze). homocistinurija. agresivni tip. Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja. nepoverenje. zapuštanje spoljnjeg izgleda. zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija. cerebrovaskularne bolesti. profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. negativna self-percepcija. gubitak emocionalnog tonusa i latenca u govoru. jaka apatija.

psychiatry 151:681686. 6. Apostolski S: Etiopatogeneza stečene autoimune miastenie gravis . Foley JM: The neurological disorder associated with liver disease. 2003. 4th edition.Can E. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical manual Mental Disorders ( Delirium).. Salisbury.. 1-4. Neurol 45:1012. 7. Adams RD. 13. Washington.: The use of the 5-HT3 antagonist odansteron for the treatment of post-cardiotomy delirium. et al. Res Nerv Ment Dis. Andreasen et al. epilepsija. 5. Brodie JD. Grigs RC: Metabolic brain disfuncionalis in system disorders. 156 ( suppl): 1-20. tako i neuroloških oboljenja i poremećaja. 8. 12. Djukić P (urednici): Myastenia gravis. Beograd.3rd Edition . Fiven Publishing Limited.1987. Arieff AL.1995. Journal of Cardiothoracic Vascular Anesthesia. American Psychiatric Association: practice guidelines for the treatment of patients with delirium.1977. 1997.2000. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja Ovi poremećaji su samo uzgred navedeni u DSM-IV i/ili ICD-10..1994. Medjutim oni su realnost u kliničkoj praksi.DC . 32:198. u: Apostlski S. Akpinar B. DC. Bazire S. Javljaju se u značajnom procentu kako kod internističkih. Am. Washington. American psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. 167.J. J. 9.. 3. 1998. American psychiatric Association. New York. Wilts. 1953. McgrowHill. neuroinfekcije. 373. Ropper AN: principles of Neurology. Psychiatry. Bartlet EJ. 10.... 152:323-342. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam. 1995. hipo i hiper adrenokroticizam). 11. 3.1994. Simkovitz P et al: Effects of haloperidol challenge on regional cerebral glocose utilization in normal human szbjects.: Treatment od elredy patients with delirium. 123-133. 2. 1999. 9-15. Am J. 4th Edition. VIII L I T E R A T U R A: LITERARUTA ZA VAŽNIJE SIMPTOME I SINDROME U PSIHOPATOLOGIJI 1. HIV. Lavrinić D. American psychiatric Association.bolesti. 6th edition.American Psychiatric Association. 14. American Acadey of Neurology: Practice parameters for determining brain death in adults ( summary statement). Medicinski fakultet. revized. hatingtonova horeja.1994. Andersen SD. The quality standards sobcommittee of the AAN. American Psychiatric Associoation : Practice guidelines for the treatment of patients with delirium. 73 .. 156( suppl. 15. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders .. Voctor M. Adams RD. Boston. 4. Bayindir O. zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes). 14:288-292. Psychiatry.)1-20. 1992. Canadian medical Assitioation Journal. Am.: Psychotropic Drugs Directory 2003/04 (The profesionals´ pocket handbook & aide memorire.1999. Little Brown. Washington DC.

30. Terry RD (eds): The neurology of Aging.1987.: Psihologija obolelih od malignih heamtoloških bolesti.1996. 74 .1999.: Utillty of EEG in delirium: past view and current practice. 19. Am J Psychiatry 156:19861988. Caronna JJ: Coma in ishemic Cerebral Vascular Disease.S. Bersein EV: Delirium in the elderly. Beograd.16.1983.. Anesth Analog 66:497504. Int Psychogeriatr. Secend Edition. 29.: Metabolic encephalophies in older adults. Bazire Stephen: Psychotropic drug directory 2003/ 04. 22.1:127-143. Gastauth H (eds): Cerebral anoxia and the electroencephalogram.J.. and Lader J:An unusual sequela of a frequently occurring neurologic disorder: delirium caused by brain infarct.Platt MM et al: A double-blind trial of haloperidol. Psychiatry.. Finkelstein C: Neurological syndromes after cardiac arest. 16:235-2441996.Marrota R. Bleck TP. Blass JP. 38. Stern E. 373-375. 1993.. Berggren D.. 189--220. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla. Semin Liver Dis. Thomas..J. Brenner RP. 1993. 28. Am J Geriat Psychiatry6:296-301. 36. 18. Brust JCM:Neurological aspects of substance abuse. 9:517. Londom. Plum F. Cerić I. u: Loga.. Cameron DJ. 20.I.. In: Meyer MS. chlorpromazin and lorazepam in the treatment od delirium in hospitalited ADIS patients. Breitbart et al.. In: Katzman R. Berger D. 153:231-237. The professionals pocket handbook & aide memorie. Bettin KM.50-62. Bonhoeffer K. Mulvihnill M. i Cerić. 17. 26. 21. 25.( Delirium.. 156: 1117-1118. 33. u: Kecmanović. 13-16. Beograd-Zagreb. Springfield. Naučna knjiga. Edinburg.1998... 1983.1999. Thomas RI. 21:98. 37. Psychiatry. Blumerang HP. 111. 23. SP. Boiten J. Melburne and New York. Fivepin Publishing Limited and Organon. Malleta GJ. Urgentna stanja u psihijatriji. S. Strocke. Bronheim H. 139-153. Buehtal F: "Post anoxic unconsciousness as related to clinical and EEG recovery in stagnant anoxia and carbon monoxide poisoning".. 32. Butterworth-Heinemann. Philadelphia: FA Davis Co Publishers.1988. Berlin. Cerić I: Delirium tremens alcoholicum. Medicinska knjiga. Smith MC et al: Neurologic complications of critical medical illnesses.: Symptomatic Psychoses.: Organski uključujući simptomatski mentalni poremećaji. Gustafson Y..: Treating visual halucinations with donepezil. 1985. 1910 Breibart W. 34.1978.. 35:1007-1010.: Delirium: a test of the Diagnostic and Statistical Manual III criteria to diagnose delirium in elderly general medical patients. Caronna J.: The neurobiology of hepatic encephalopathy. Bokonjić N. J Geriatr Psychiatry Neurol . 26-29. Camus et al.. 3: 211-229. Butterworth RF. Roccaforte WH..acute organic psychosis and confusion). In: Russle RW Ross (ed): Vascular Disease of the Central Nervous System. Ericson B et al: Posoperative confusion following anestehesia in elderly patients treated for femoral neck fractures. 34. J Am Geriat Soc . Crit Care Med. Loga. Churchill Livingstone.2000a. 31. Wengal. 27. (urednik). BurkeWJ.1997.. 1991. 24. Boston.1961. 35.1999. 1993.2003. 1987..1989. Ricketts S et al : Rostral orbitofrontal prefrontal cortex dysfunction in the manic state of bipolar disorder.. Am.. Am. Dysken MW et al: Measuring delirium severy in older general hospital inpatients without dementia. Ned Tijedschr Geneeskd 133:617-620. 113-150.D. Klinička psihijatrija..

Dunne JW. 40. JAMA. 333-339.: EKT -induced delirium in depressed patients with Parkinson-s. 59. 494.1990.1994. J Neuropsychatry Clin Neurosci 1:188-190.. J Chronic Dis. S : Epileptičke psihoze. Mental Diosreds and Somatic Illness.. Urgentna interna medicina. 61. 1-14. Djukić-Dejanović. 46. Kapoor WN: Delirium in hospitalized elderly.1983.39.. 12: 189199. 48. Engel and romano. Cambridge University Press.. J.1991.1995. Delić D. delirijum. 351. Arch Intern Med. 119-127. American Psychiatric Publishing Inc. J. 1999. Schaffner F. 62. PALO j. 1-14. 58. Donovan JP. 4th ed... J Neuropsychiatry Clin Neurosci 3:405-411. Philadelphia..: Akutna insuficijencija jetre. 50. kliničke klasifikacije i lečenje. Washington DC and London. Chatrberg J. Leedman PJ. Autio L.. 1986. Edis RH : Inobvious stroce: a cause of delirium and dementia... Krishman KR. Beograd. 53. Ely EW. 47. 45.1986. Dellva MA et al.2001..1999. 1990. Medicinski fakultet Beograd.. and DeBattista: eds by Manuel Cllinical Psychopharmacology ( Delirium). Foley et al. 52. Psychosomatics 42:172. u:Kovačević SM (ur)..1959. Francis J et al : Evaluation of delirium in critically ill patients: validation of the Consfusion Assessment Method for the intensive care unit (CAMICU). Ferenci P. Folstein MF: The three-item delirium scale (abstract).1981. In: Leder HM ( de): Handbook of Psychiatry. Crit Care Med 29:1370-1379.u: navedeno u knjizi br 36. Zorumski C et al. McHugh PR: Mini-mental State: a practical methods for grading the cognitive state of patients for the clinican . Res. u: Kovačević M (ur).. Czekalla J.. Folstein SE. Kostić V i Svetel M: Akutna distonična reakcija.. Wicstrom J. 44. 5:6579. Medicinski fakultet Beograd CIBIF.: Hepatic encephalopathy. Delić D: Akutna insuficijencija jetre. Urgentna medicina. Lancet.1975. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. 49.2001. Engel GL. 1988.: Dementia among medical inpatients: evaluatio of 2000 consecutive admissions. Beasley CM. 54. I izdanje.. maligni neuroleptički sindrom.1944 Engel and romano. In: Haubrich WS. Berk JE ( eds by) Bockus Gastroenterology. 57. Aust NZ J Med. Francis J.J.. Dragošević N. 16:771-778. 75 ... Folstein MF. hassen MA. Brejtner JC et al : Radiologic correlates of antidepressantinduced delirium: the possible significantes of basal ganglia lesions.kliničke krakteristike i lečenje. Martin D. Pa: WB Saunders. Cuting J: Acute organic reaction. Francis J. Shafwr DF et el: Cerebral edema and increased intracranial pressure in chronic liver disease. Romano J: Delirium: a syndrome of cerebral insuffcienty. Urgenta medicina. 56. Figiel GS. 60.A. 43. Figiel GS. 1959. 51.: Analysis of the QT interval during olanazapine treatment of patients with schizophrenia.. J Hepatol 21:487490.. 9:260-277. Candbgrige.232-235. J Gen Intern Med. Psychiatr.. CIBIF. 2003. 1998-2003. Ferenci P: Brain dysfunction in fulminant hepatic failure.2002. 55. 42. Kapoor WN: A perspective study of delirium in hospitalized elderly. 146:1923-1926. 2001. 263:1097-1101.Jr. 719. Drake and Coffey. and related psychoses. 1988. Gordon S.1989.. Clin Psychiatry 62:191-198. Erkinjuntrti T. 41.. disease. 5 th ed. Cole O. Fanjiang G.

Sessler CN et al.D. Kaplan i Benjamin J.1990. 37:533-546.2000. 76 . Sessler CN et al: Abbreviated Cognitive Test for Delirium.1993a.1993a. Gelfand SB. oct. 82.1976. critical care clinics. 83.. 1988. 70. 78. Takahaslu T. Inouye SK.. 89. M: Firshs Clinical Psychopathology. 85. Levenson JL. 74.1974. Gehab M. John ( urednici) : Psihijatrija. Jacobson and Jerrier. Charpeninter PA: Precipiting factors for delirium in hospitalized elderly persons. Francis J.1998.1992.1997. Larry: Delirijum. Springer. Ellinwood EH: Cocain and other stimulans. ( prevod drugog izdanja na hrvatski jezik) "Naklada Slap". Henderson D. Bristol. 84. Wood LDH: Principles of crical care. Coudreaut MF. Stroke 30:773-779. Jacobson and Jerrier. ( prevod). 247-259.1995. Jacobson and jerrier. JAMA. nacamura H et al: the assotioation between intravenous haloperidol and prolonged QT interval . Hatta K. Garbutt et alJAMA. Saunders Company. Edited by Yahr MD. 72. Gustafson Y. 75. Channon.1991. Langeov klinički priručnik. benjamin J: Using intravenous haloperidol to control delirium( abstract). Jacobson et al.. New York. Carlson R(ed): Renal failure and association metabolic distrubances.1996.63. Dijagnoza i terapija.85-89. 71. Jasterbarsko. 87. A. Sings and Symptoms in Psychiatry.. J Psychosom Res 43:417-423. 1996. i Gillepsi R. New York. 86. Frye MA. vol 3/4. Levenson JL. 263: 1097-1101.2001. 65.. Hall JB..1951.. Hart RP. Vol. Hart RP. Psychosomatics.281:1318-1325. Goldman S. I Clin Psychopharmacol 21:257-261. Inouye SK. u: Flaherty A. Psychosomatics 36:301-305. J Neuropsychiattry Clin Neurosci 6:371-378. Gavin FH.. in:Translation of the American Neurological Assotioation 1967.. AM Intern Me 113:941-948. Hodkinson HM: Mental imairment in the elderly. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.. Lebert F. 69.1967. 68. Conomy J.1999. Robert i Davis M. 318:1173.1998. Savremena administracija.. Kapoor WN: A prospective study of delirium in hospitalized elderly. Predictive model and interrelationship with baseline vulnerability.. 92.1987.: Infarction of the fusiform and calcarine regions: agitated delirium ana hemianopia. 7:305317.1999. van Dyke CH. 1992.. Ericson S et: Acute confusional state ( delirium) in stroke patients .. Olssom T.2000. 76. Sadock: Priručnik kliničke psihijatrije. 67. Harold I. 79. Schmidt GA. Goldberg EL : Lateralization of frontal lobe functions and cognitive novelty. 77. Jacobson et al.1992.: Udžbenik iz psihijatrije ( prevod sa engleskog jezika). Hamilton..2000.1990. JAMA. N E J Med. Hakeman SM et al: Continous droperidol infusion for management of agitated delirium in an ICU. Durieu I et al : Confusional state in stroke. 27-30. 80. indelicato J. 73. Sessler CN et al: Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients.1973. : Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. Cerebrovasc Dis 1:257-264. 1997. Psychosomatics 37:533-546. 275: 852-857. Best AM. Hart RP. McGraw Hill.. 88. 64... Henon H.Relation to preexitsting dementia. Alessi CA et al: Clarifuyng confusion: the Confusion Assessment Method . J R Coll Physicans Lond.Joseph. patient characteristics and outcome. 66. Horestein S Chamberlin W. Hospital and Community psychiatry 43:215. 81. John Wright and Sons. Martin D. Beograd.

1979. 27:231-238.1999. 158:813-815. S. 31:53.CIBIF.: Comparasion of risperidone and placebo for psychosis and behavioral disturbanes associated with dementia: a randomized double blind trial. 77 . Mintzer JE et al. 91. 92. Krentz A.. Urgentna medicina. Kullmann et al. Kranzel and Van Kirk. 116. Kaličanin P. 110. Steback U et all : Computed tomography findings in delirium J Nerv Ment Dis 177:226-231. 101. Beograd. 1997. Vojno Med Akademija. hurri L.: The Comprhensive Textbook of psychiatry.90. 112.1997.1982. ( ur): Anesteziologija.. Koponene at al. VI. Kranzel et al. Beograd.. j hepatol. Jeste DV.... 223-238. i Damjanović A. 106. 108. 6th ed. 107. 1992. Comp Ther. 63:279.1945. Wessenborn K: Neurology and the liver . 97. 114. Lam N. Lalević P. N Y State J Med. Am J Psychit. 6th ed. 103. Kovačević MI. 111. Kovačević SM.. 99. Jakulić S. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo.1994. Jones EA. Kroner K.. Kovačević DR: Urgentna dijagnostika i lečenje akutnih trovanja. 115. 93. 1996. Sullivan E et all: Using DSM-III criteria to diagnosis delirium in elderly general medical patients. 105.Beograd. Službeni list SCG. : Organski mentalni sindrom. In Pickup J and Williams GED (es): Textbook of diabetes. u: Inovacije znanja iz neuropsihijatrije..1997. 102.. 1998.1989. J Neurol Neuros Psychiat 63:279. 1999.. 1997. Kaufman DM. Beograd. Wessenborn K: Neurology and the liver. 44-50. Niš. Kaplan HI et al:( 1996) ( editors): Comprehensive Tekstbook of Psychiatry. Baltomore. Kecmanović D. 45:113-119. KaplanH. and Sadok B.. 1993.1998. Medicinski fakultet Univ. Gottlieb GL. Tom I. 25:1335-1341. 1990.1955... u: Jakulić. Zavod za udžbenike i nastavna sredsta.1989. 95.. Beograd. Račić DV. Kirsh BM. Kaličanin P: Psihijatrija..1996. Raičević R: Tranzitorni ishemijski atac. Kostić VS: Kalcijumski antagonisti u lečenju cerebrovaskularnih oboljenja... Kennard et al.: Klasifikacija i dijagnostika senilnih i presenilnih psihoza organskog porekla.1989a. Pharmaca. Hansen BA: pathophysiology changes in cerebral circulation oxidative metabolism and bloodbrain barrier in patients with acute liver failure.. 21:166. 98-106. Williams and Wilkins. 113. 96.. Blackwell Sciense Ltd. Beograd. Alcol Clin Exp Res.:( urednik): Psihijatrija. 2001. Jovičić A. u: Kovačević SM (ur).Lipton RB: The perzistent vegetative state: an analysis of clinicalcorelates and cost..I. Baltimore.. "Velarta". Katz et al. J Gerontol. Katz IR. 1997. 94. Williams and Wilkins. J Clin Psychiatry60:107-115. 109.1995. 9:71-78. 2005. Knudsen GM. Johnson JC.: Dealing with the confused patient.2001. 2000. Lalević P: Fiziologija vode i elektrolita. Jones EA. Layden TJ et al: Diagnosis and management of fulminal hepatic failure. 98. 100. Urgentna psihijatrija. Nursing . J Neurol Neuros psychiat. Kostić VS: Parkinsonova bolest i parkinsonizam. Kopenen H.. Larsen PS. 92:381. "Srempublik". Narrass M: Acute metabolic complications of diabetes melitus. 104.

A.. Urgentna medicina. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes.Z.1998. Grafički zavod Hrvatske. 219-226. Lipowski J.Beograd. 232-234.: Should psychostimulants be used to treat delirious patients with depressed mood? ( letter). Am J Psychiatry.. In: Benson DF..: Delirium in the aged. 1978. 121.273-298. 2005 Marsden CD.J. 140:1426-1436. 127. In: Henderson ES &Lister TA ( eds): Leukemia.: Akutni moždani sindrom. 19:309. 750-781. John. Manos PJ:The utility of ten-point clock tekst as a screen for cognitive impairment in general hospital patients. Besdine RW. Br j Psychiat. Službeni list SCG. Blumre D (eds): Psychiatric Aspects of Neurologic Disease. 130. u:Kovačević M (ur): Lipowski J. Saundders Company. 128. Raičević R. Megraf.117.Clin. Comp Psychiat. 1983.. Balessarini RJ: Spontaneous and drug-induced movement disorders in psychotic patients.. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost sarajevo. 140. Leverson JA. 2005. 78 .: Transient cognitiv disorders in the elderly.1997. Psychosomatics 36:66-68. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. Tarsy D. 2005. 132. 1978. Ann Clin Psychiatry 9:219-225. 1975. Grupe and Stratton . 141. 129. Zbignijew: Delirium (Acute Confusional States). Leverson JL. acute confusional state) in the elderly. 123. Lešić Ž. 1990. Mohammed and Blazer. J. Goldman: Delirijum. 1989. 123:621. G. 133. Liston EH. N Engl J Med. 62-91.1992. Wetle T. 1985. 124. 120.1989. Lepić T.: Rak i duševni život.. Marić J: Klinička psihijatrija (Moždani organski psihosindrom. 1989. i Dogan. Psihijatrija. Lipowski ZJ: Delirium: Akute Confusional State. Figiel G.. Psychosomatics 39:422-430. 143.. Annu Rev Gereontol Geriatr . Br J Psychiat123:621. 320:578-582. Wu R: The duration of delirium in medical and postoperative patients referred for psychiatric consultation. Comp Psychiat. Beograd. 137. R. . 135.. 139. Betlheim. Lowe GR: The phenomenology of hallucinations as an aid to diferential diagnosis . Lowe GR: The phenomenology of hallutinationes as an aid to diferential diagnosis. S. Lary S. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.11 izmenjeno i dopunjeno izdanje. 118. New York.In: Copeland. 1973. Neurol Cl.1992. New York. J geriatr Psychiatry Neurol 5:149-155. W.Savremena administracija.: Transiet cognitive disorders ( delirium. Psychiatr Clin Nort Am... Mansand PS and Sipahinalani A.Dan.Eds by Principles and Practice of Geriatic Psychiatry. 119.. 138. Raičević DV.: Psychosocial Complications of Leukemia.. 1982. mattingly G et al : ECT-induced interictal delirium in patients with a history of a CVA. : Olanazapine in the treatment of delirium ..B.1994. Lesko LM &Holland JC. Psychiatry. S.. 53:69. Martin M. 19:309.213-224. Urgentna medicina.M. Abu-Saleh T.: High-dose intavenosus haloperidol for agitated delirium following lung transplatation. 136..1995. 247-259. Oxford University Press.1986. 7:617. pp. 125.: Akute confusional state (delirium) ih the hospitalized elderly. 144. Gen Hosp Psychiatry 19:439-444 .. 5:49-66. Službeni list SCG. Psych.. 1990. 134.MOPS). 131. 122.. Lieb et al:Psychol Med.. Lockwood AH: Neurologic complication of renal disease.257-266. u: Hirsh et al ( eds by) Psihijatrija: dojagnoza i terapija.1973. Zagreb. u: Kecmanović D (urednik). Tom II... Kovačević SM: Moždani udar. Beograd. Manos PJ.. Langeov priričnik ( prevedeno).savremena dijagnostika i lečenje.2002. Lopašić R. Loga S.6:1-26.: Psihijatrija..32:63-78.1992.1997. Lipowski ZJ: Delirium in the elderly patient. 142. Lepić T.. Lipowski ZJ.. u: Kovačević SM (ur). John & Sons Ltd. Philadelphia. 56-61. Kovačević SM: Sinkopa. Lekoff SE. 126. 1959.

. Milovanović D.. Panić M i Milenković Z: Cerebrovaskularne bolesti. 167. Engrami. Beograd.. Mendez Ashla MF: Delirium. Marsden DC (eds): Neurology in Clinical Practice: principles of diagnosis and menagement. 150. 151. V izdanje. : Acute confusional states whit right middlecerebral artery infarction .2001.2005. Klinička psihologija. Foege W: Actual causes of death in the United States. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.1997. O'Laughlin IA. Dai J.: Atypical antipsychotic drugs but not typical increased extracellular acetylcholine levels in rat medial prefrontal cortex in the absence of acetilcholinesterase inhibition. Mendelson G. "Dečije Novine". 148. Milovanović S.iskustvo sa klometijazolom. et al.IV. Milovanović D i Ilanković N: Farmakoterapija sindroma delirijuma i mentalne konfuzije. 22-25. Organic Brain Syndroms)..2000. neurology 24:1181-1183. 201-202. Meagher and Trzepacz . 1993.. Cl Neurol.145.. 1986. Voctor M: Alcohol withrawal seizures. 79 . Medina JL. 120-123.. God. Mršulja B. Klinička pasihofarmakoterapija. Beograd.. Leposavić LJ.: Hepatička encefalopatija u konsultativnoj psihijatriji. Rubino FA: Syndrome of agitated delirium and visual impaiment: a manifestation of medical temporo-occipital infarction J neurol neurosurg Psychiatry 40:861-864. Ross E: Agitated delirium caused by infarctions of the hypocampal formation and fusiform and lingual gyrii... u: Milovanović D i Milovanović S ( ur) Klinička psihofarmakologija. Barex. V dopunjeno i preradjeno izdanje.1988.. Mensulam MM. 1-2.. I izdanje. McGinniss J.1988. Beograd. 157.: Controled study of exstrapiramidal reactions in the managment of delirious. Medina JL. 160. 154.. Am J Psychiatry 145:342-345. :Pheniramine aminosalicylate overdose. Moc SM. 1990. Vol.1977. Geschwind N et al.1994. J Neurol Neurosurg Psychiatry 39:84-89. Jastrebasko. 152. Society of Neuroscience Abstracts 25:452.1991.. Waxman SG. Matsuoka et al.. 42:251. Sudhansu C. 2005. Sprague SM: Uremic encephalopathy. 25-36. 164. 153. u: Berger J. Milovanović D i Milovanović S: Klasifikacija psihotropnih medikamenata. EM M Cl N Am. Montgomery et al. Menza et al MA. Ćulafić Dj. Arch neurol 34:313. 149. 159.: Savremeni pristup organskim psihosindromima. Milenković P. 162.4:7-10.Beograd. Holmes VP et al. Michael B. Beograd. Rubino FA. Miller PS. matković O: Pariska psihosomtska škola. JAMA. 147. Murry GB. Barex. br.1977. Beograd. In:Bradley WG. "Naklada Slap". Morris JC. Jerold : Esential Psychopathology ( 7. Maxmen S. 166. 1982. 165. First Alen Frances i Harold Alan Pincus: DSM-IV priručnik za diferencijalnu dijagnostiku. 2000.1974. i Vojinović V. 140141. 97-297. 270. br... Richardson JS. 146. 5:827.116-119. 1987.Heinemann. Reversal of delirium and choreiform moverments with tacrine treatment.. Meltzer HY.1976.2005. heart Lung 17:238-241. Boston. 161. 155. 163.: Neurobiologija poremećaja cerebralne cirkulacije.. Biro M i Hrnjica S (urednici). Engrami ( tematski broj).. Jyu CA et al: Association of low serum anticholinergic levels and cognitive impairmen in elderly presurgical patients. medically ill patiensts:intravenous haloperidol versus intravenous haloperidol plus benzodiazepines.1999. Naučna knjiga. 1-2:95-106. 156. Fenichel GM. Butterworth. Daroff RB.. 158... u: Milovanović D i Milovanović S (urednici).

Prugh et al.J.. 6:66-67... Plum F.. Carrier M et al: Torsades de pointers secondary to intravenous haloperidol after coronary artery bypass graft surgery. huff K.1994.: Complicated delirium in cancer patient successfully treated with olanazapine. Ljubljana. Engrami. Arc Int Med. Simpozijum o psihijatriji i neurologiji.1995.1985. 41-75. Zbornik radova. Vesel J.65. Bleck TP: Increased intracranial pressure complicating hepatic failure. Mustajoki P. 169. 186. O’Keeffe ST. Yamada S et al: Doses plasma free-3-methoxy-4hydroxyphenyl (ethylene) glycol increase the delirious? A comparation of the effects of mianserin and haloperidol on delirium. Int Clin Psychopharmacol12:147-152. et al eds by Depression and Physical Illness. Institut Calmettes. Beograd.1991. Prigatono G. i Milovanović D. Psyhol.: Simptomatologija. Munjiza M. O’ Keeffe ST and Gosney MA: Assessing attentiveness in older hospitalized patients: global assessment vs test of attention.M.: Organski psihosindromi neoplastične geneze. Trautman.1997. Onofrj et al. Centar za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje Beograd i NVO Lekari bez granica. paper presented at the anual meeting of the Academy od Psychosomatic Medicine. Poleksić J. J AM Geriatr Soc 45:470-473. Ocić G.: Effiicacy of neuroleptics for hipoactive delirium. u: Prvi seminar iz kliničke psihijatrije. 181. Novembar 2004Februar 2005. Phoenix. AZ. 2005... Dokumenta. and Katon C. marta 1976 Beograd. Mesulam M. 177.P.1997. Perrault LP.: Specifičnosti incidencije i rizika oboljevanja za grupu organskih psihoza.168. IV. 80 . Engrami. 190. 170. et al. 178. 1975.: Pedriatric delirium: research update. u: Psihijatrija. Pain Symptom Manage 17:219-223. Gerentology 40:18-24. 1982. 180. 1989. Mullaly W. Platt MM. 129-150. 1 do 6. John & Wiley.Beograd. 172.1994. Passic SD and Cooper M. 1977. and Summers J. 174..Berger J. M. 183. Platt MM. 189. 171. 179. Posner ML.November.. Smith M. Ment Dis 173:610-614. Nordmann Y: Early administration of heme arginate for acute porphyric attacks. 14.1969. Price BH. Ronthal et al: Frecvency of acute confusional states with lesions of the right hemisphere ( abstract).: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.4:163-175. Galenika..1982. 13. 4. Mareille.E.. dijagnostika i terapija organskog psihosindroma.: Akutne simptomatske psihoze i njihovo lečenje.br. and Beies SJ: Components of attention. 184. Tormey WP.Frager G. J. Neuropsyichiatry Clin Neurosci. 187.1999. J Crit Illn.. 176. Philadelphia. 1993. Comptes rendu. 188.. Rev 78:391-408. 135:2004-2008.Vodić za lekare.. et al. God. Beograd. Glasgow R et al: Thiamine deficiency in hospitalized elderly patients. 341-358. 157-161.D. 175. Ann Neurol 12:113.L.1982. Davis. 185. 1982. Uchimura N. Munjiza M.2000.1997. 182. : psychiatric manifestations of right hemisphere infarctions. 12. in: Robertson. Nakamura J. Beograd.u: Mentalno zdravlje u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti. 173....1971. Denault AY.. Poleksić LJ. Problems psychologiques en rapport avec le cancer.. J Nerv. Posner JB: The diagnosis of stupor and coma.: Depression in Traumatic Brain Injuri Ptinents. Can J Anesth 47:251254. Nora LM. P.1994.4:87.1980. J. Breitbart W. Nickolas and Lindsey.Vranje. Lek.

Ruijs et al. Journal of Gereontolgical Medical Science 48:M162-M166. 2002. et al.1990. 207.: Incidence of and risk factors for delirium among psychiatric patients.. Arana GW. Philadelphia.1993. 195. 203. 5:153.. 194. 57:249-258. Fifth Edition.191. M. or haloperidol. Chest 111:17781781.. 1954. Salama J. Int J Geriatry psychiatry 13:49-56. Hurwitz S. Lippincott Williams & Wilkins. Clin Psychopharmacol 11:146-147. Rogina V.. 217-218. Medicinski fakultet beograd.In: Roghoebar. Psychiatry.1986. New York.2002. 355:1048-1052. 201. Elit-Medica Beograd i Draslar Beograd. Purdon SE.: Revies on Drug metabolism and Drug Interactions.1991. 202. Rockwood K: The occurrence and duration of symptoms in elderly patients with delirium. A Volters Klower Compani. Oxford University Press. Ahmed I.1991. 311-317.2000. Rolfson DB. 1-2: 159-186.. Obeležja. 212. J. risperidone.. Cassem NH: Hight-dose intravenous haloperidol for agitated delirium in a caediac patient on intra-aortic bullon pump. Tokyo. Sanders KM. Hong Hong. Riker RR. psychiatric Services 47:727-730. 68-91. 2:50.. Buenos Aries. Baltimore. 209. Steiner W.1999. 196. Rasmussen D. 197.1991. Blennov K. Clin. Stip E et al: Neuropsychological change in erly phase schizophrenia during 12 months of treatment with olanazapine. Hyman SE et al: Handbook of Psychiatric Drug Therapy..1999. Robertson B. 206. (ur): Urgentna medicina. Reily JG. Richen P:Movement disorders associated with withdrawal from high-dose intravenous haloperidol theraphy in delirious ICU patients.: Psihoze nastale usljed nedostatka nikotinske kiseline. 52:263-267.1993. Gheradi R et el: Post anoxic delayed ancephalopathy and leucoencephalopathy and non-hemorrhagic cerebral amyloid angiopathy. J. McElhaney JE. 106. Rosenbaum JF..1997..:Urgentna neurologija. Rosenberg PB.: Methylphenidate in depressed medically ill patients. Beograd.1996. London.: An Introduction in Psychopthology. Jones BDW. Romano and Engel. 208.1944. 1984.2000.1998. Robertsson B: Assessment scale s in delirium. 199.. 198.291-442. Rasel D. London. Neuropsihijatrija.. Rakočević-Stojanović V: Akutna organska patološka stanja centralnog nervnog sistema. Rakočević-Stojanović V: Metaboličke encefalopatije. Fraser GL. Lancet. Ritchie J.2002. 193.8. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. Radojičić B. Zagreb. Ross et al. 204. Perrier IN et al: QT interval abnormalites and psychotropic drug therapy in psychiatric patients. 210. Abrahamowicz M. : Delirium in dementia. 192. 200. 22-23. Dement Geriatr Cogn Disord. Avis AS. Stern TA. 211. Arch Gen psychiatry.Vol. Frennd Publishing Ltd. 2005. 205. Gottfries CG et al. Murrary GB. Ruijs et al.: Aplication of Serenis Profil and Some Implications of Their practical profile for Their Clinical Use in Psychiatric. Cl Neuropas...L: et al. 81 . Jhangri GS et al : Validity of the Confusion Assessment methods in detecting post-operative delirium in the elderly In Psychogeriatr11:431438.. 289-290. Syndey. 235. 10:368379 .1994. u: Vučović D.

1994.. 1978. Delirijum). Colgan JP. Steinhart MJ. 232.. Oxford University Press. Sundaram and Dostrow. Ann Emerg med 21:407-413.Elsevirer ... 1994. 226.19:119. 1992. i sur. Z. 33:132-143..1979. u: Muačević. Oxford. J Neurol 220:83. London. H. 233. mansand PS. Reno Vlahcević: Hepatic encephalopathy. Paula: The Psychiatric Mental Examination ( Delirium). Inouye Cristopher. Schwartz E.. Young RR. Solberg LA: Acute porphyrias: diagnosis and management. 217.374-379. in: The Synaptic organization of the Brain . 1990. 292-313.: Droperidol versus haloeridol for chemical restraint of agitated and combative patients . 419-435. Simon RP: The Forced downward ocular deviation.1997.1: 1275. 2:109. Tefferi A. Edition . 1988. gabriel E. Lancet. Timotijević I. Breivik H et al: Suvrival after 40 minutes submersion without cerebral sequelae. 224. Prim Care.1975. i Papić. Sipahimalani A. 35:456. Fourth Edition. Sharon K.213. 230. 235. 225. Shakani BT. : Use risperidone in delirium case repotrs. Vladimir : Instrumenti kliničke procene u psihijatriji. New York.1995. Schirazi S.. Ann Clin Psychiatry 9:105-107. 1975.1976. Analas of Internal Medicine. American Psychiatric Publishing Inc. Strem TA : Continous infusion of haloperidol in agitated critically ill patients. Naučna knjiga Beograd. Metabolic consequence of cirrhosis often is reversible. u: navedeno u knjizi br 35. V. Cur Ther Res. 216. Siebke H. 219. Shahaniet (ed): The motor system .246278.N Holand. Cole JO and DeBattista C: Manual of Clinical Psychopharmacology ( Meprobamate. O´Conner PG: Diagnosis and treatment of substance abusers with HIV infection. New York. 82 . Souheil Abou-Assi.. Selwyn PA. Postgraduete medicine. Occurtence during oculovestibular testing in sedative drug oculovestibular testing in sedative drug-inducend coma..Kufferle B et al. Society of Neuroscience Abstracts 26:2144. 228.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom.. 236-243. Van Duck Cathy et al.1977. Sherman SM. Stoiljković S. Stojanović V."Asterixis" a disorder of the neural mechanisms underlying sustained muscular contraction.: The use of haloperidol in geriatric patents with organic mental disorders.1990.1992.: Reversal by physostingmine of clozapineinducend delirium. Rodriguz D. ( urednik). 218. Clin Toxicology 10:437-441.: Organski uvjetovani duševni poremećaji. Tazepacz. and Kock C: Thalamus. 1992.113:941-948. Thomas H. A New Method for Detection of Delirium.3rd Edition . 214. Medicinska naklada. i Paunović R. 220. 234.D. :Clarifying Confuzion: The Confusion Assessment Method. 227. Washington DC.1997. Arch Neurol.. Treolar and MacDonald. Psihijatrija. Gjessing L et al: Chronic relapsing pancreatitis. Pertilli R.. Schatzber AF. encephalopathy with disturbance of consciousness and CST amino acid aberration. Nomikos GG : Effcects of typical and atypical antipsychotic drugs on acetylcholine relase in the hippocampus.. Mayo Cl Proceed 69:991. 215. 221. 494-495.. Schuster P.1994. 229. 1983.. Medicinska knjiga BeogradZagreb.. Edited by Shepherd GM. 223.2000. 222. 2003. Oxford University Press. Crit Care Med 22:378-379. Zagreb. 1996. Timotijević I: Alkoholne psihoze. 231.. Sjaastad O..2001. 186.. 351-353.T..

1988b. et al.236. Trzepacz PT and Baker RW: The Psychiatric Mental Status Examination. Veljković J:Psihički poremećaji organskog porekla. Trzepacz T.S. Trzepacz PT .Psihijatrija. 244. Psychiatr Clin North AM. 239. Oxford University Press. Trzepatz PT: Delirijum. Meagher J. Robert eds by The American Psychiatric Publisnih textbook of neuropsihijatriy and Clinical Neurosciences. Advances in diagnostic. Erasmus. London. 6. Trzepacz PT and Dew MA: Furher analyses of the Delirium Rating Scale. 242. 243. New York. 240. Psychosomatics 35:374-391. 152:332. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized-98. Biol Psychiatry 24:314. 253. In: Yudofsky C.2000. J. 90. in:Delirium After Cardiac Surgery. Am J Psychiat. Lymphoma and Multiple Myeloma for Patinents and Their Families. pp.1999b. Stuart and Hales E.1988a.. its use in consultation/ liason recearch..1999a. comparasion to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium.: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized -98: Comparison to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium.. Trzepacz PT: Neuropathogensesis of delirium. American Psychiatric Publishing. 248. 249. England... J Neuropsychiatry Clin Neurosci 10:199-204. Vctor M. Trzepacz PT.1995.. Inc.A Guide To Treatment of leukemia. Leukemia Sociaty of america. Tsai G. ( urednik).1996. Oxford. Psychiat Res 23:89-97. and treatmen.525-564.242.. Trzepacz PT:The Delirium rating scale. 1993. 83 . University Rotterdam.1994a. Dew Ma et al: Is delirium different when it occurs in dementia? A study using the delirium Rating Scale.Greenhouse J: A symptom rating scale for delirium. 250. 201-220.1994. Semin Clin Neuropsychiatry5:132-148. Understanding Chemotherapy. van der Mast RC: Detecting and measuring the severity of delirium with the symptom rating scale for delirium. Gen HospPsychiatry 17:75-79. David and Wise G.. 247. 246.. Medicinska knjiga Beograd. 245. Michael : Neuropsychiatric Aspects of Delirium..: The Wernice-Korsakoff Syndrome. Gastfriend DR.. 1990. u: Morić-Petrović. patophisillogy.. 1995. 4 th ed. Coyle GT: The glutamatergic basis of human alcoholism. 251. 78-89 .2001. Trzepacz PT.200. 238. 1988. Psychosomatics 40:193-204.1994. Coffman G et al: Delirium in liver transplatation candidates: discriminant analysis of multiple test variables. Mittal D. Amserdam. van der Mast.. The Netherlands. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Trzepacz PT : Update on the neuropathogenesis of delirium. 19:429-448. 241. a need to focus our research. drugo preštampano izdanje... 1971. 254. Trzepacz PT Mulsant BH. 237.. Trzepacz PT. Washington DC. Mittal D. Trzepacz PT : Is there a final common neural pathway in delirium? Focus on acetylcholine and dopamine.. Paula .. Tesis. FA Davis. Baker RV.1998. 252. Mittal D. Trzepacz PT.2001. neuropsychiatry Clin neurosci 13: 229. Philadelphia. Dement Geriatr Cogn Disord 10: 330-334. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium . Adams RD. 2002. Benecke Consultants. Collins GH. Torres R.. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. 255.Zagreb. Brenner R.

u: navedeno pod br. Poleksić J. 99-111. Engrami. 259. John Wiley & Sons. Futura Publishing. Minnema RF.1992. FA Davis. 1. Urgentna medicina. Postgrad Med J. In: Copeland JRM. 1982. 27. 1971.. Wolff and Curran.2-jako. 151-157. 261.Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević. Elsevier. 4. Part II. Vinković Z.. Philadelphia. 57-113. Obeležja. Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena. 39. In: Vinken PJ. Wada and Yamaguchi...1982. i sar. 1980.6).4. 270. PRILOZI UZ POGLAVLJE O ZNAČAJU VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA U PSIHOPATOLOGIJI 1. 257-260. Vučović D: Urgentna psihijatrijska stanja.. WHO: International Statistical Clasification of Disease and Related Health Problems.Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema. i Penca-Maksimović J. 260.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja. Williams R: Management af acute liver failure.256.463-516. Beograd. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana. Collins GH: The Wernicke-Korakoff Syndrome. u: Vučović D (ur).2.: Nervous system toxicity of the chemotherapeutic agents.. Geneva. 258.: Komparativna analiza komplementarne dijagnostike u organskom psihosindromu... Živković Dj i sar. 269... 268.WHO. 64:765..1993. Voctor M.6-izuzetno jako 2. Vesel J. 257. 1982.1935. Beograd. Neurologigal Manifestations of Systemic Diseases.Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta. 1994. 1982.1982. New York.4-značajno. Jonson BF et al : Torsades de points assiciated with the use of intravenous haloperidol.: Urgentna stanja u organskim psihosindromima: dijagnostika i tretman. Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. 27-35. Živković Dj.1986. 91-129. ibid.38. 264. Zbigniew J Lipowski: Delirium ( Acute Confusional States). 84 . a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone. U: navedeno pod br. New Work. 262. 38.. Young DF & Posner JB. Young DF: Neurological complications of cancer chemotherapy. 11-21. Ann Intern Med 119:391-394.. Bryen GW ( eds): Handbook of Clinical Neurology. 266. Wilt JL.. 2002. 11.W. W. Narton & Company New York. 267.Izmenjena percepcija okoline. 263. Chichester-New York-Brisbane-Toronto-Singapore. Abou-Saleh MT and Blazer DG (eds): Principles and Practice of Geriatric Psychiatry. Adams RD.1993. 1988.London. 10 th Revision. In: Silverstein A (ed): Neurological Complications of Therapy: Selected Topics. 265. Vol.

4.2. 6. 5.samopovredjivanje.4-kontinuiran strah.6.6.4.Gubitak telesne sheme.2. 3.Kočenje fizičkih aktivnosti.2.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost.6. 10.4.4.2.4.pokušaj samoubistva 0.teškoća verbalizacije.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha. 13.2. 9.0. 0.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti.Inhibicija mišljenja Blokada.neshvatanje konteksta.6.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse.Mućenje tela.4.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0.6.Kounikacija.2.fizičkih promena.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja. 0.na poimanje straha kod samog ispitivača.4. 0.Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0.6.2. 11.2.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.Autoagresivnost Verbalna ili fizička.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača.6.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja.4. 0.6.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu. osećanje straha kod ispitivača.4. 85 .2. 0.metamorfoza pojedinih delova tela. 0.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi.2.4.2. 8.Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti. 4.2.6.4.6. 14.biti drugačiji nego ranije. 0. 12.4.6. 0.na pojimanje straha kod samog ispitivača. 7.ne osećati se kao "neko".6.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje.2-fluktuirajući strah.

4.2. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta. 2. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih.4. 18.Autentičnost 0.6. 17.2.17% i 10% varijanse ili odstupanja.6.mučno osećanje afekta.15.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok). b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%. evolucija u vremenu.6 Napomene: 1. zbunjenost.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0.Hostilnost. Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1. inhibicija mišljenja. depersonalizacija fizička i psihička.jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama. Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju. derealizacija. tj.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička. nekomunikativnost.nekoordinisana.neprijateljstvo ka okolini 0.6.neadekvatna 0.2.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara. 16.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost.evaluaciju. toku. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije. Vrednovanje. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah.evoluciju u vremenu.tok anksioznosti.18%. 3. Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću.4. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest.odnosno tok anksioznosti. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošćuagitacijom. autoagresivnost i 86 .2. a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu. komunikacija sa okolinom.motorna inhibicija.Vodeći simptomi. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa. 2. osustvo deklanširajućeg faktora.4. Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija.

Ne. fizička i psihička depersonalizacija. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. A.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2. tj. ponekad tokom razgovora. zbunjenost.4. motorna inhibicija. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost. Sada. ni u jednom trenutku tokom razgovora. 2. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično. u znatnoj meri. ponekad tokom razgovora. Neodređeno. Sada. Neodređeno. inhibicija 䁭 išljenja. U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju. na primer.evolucija anksioznosti. nekomunikativnost. tj. Nije primenljivo. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah. ali srednje izraženo.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti. B. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. heteroagresivnost i agitaciju. Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. osustvo deklanširajućih faktora. komunikacija sa okolinom. derealizacija. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 87 . C.

Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost. kao tromost. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. kao uznemirenost. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. na primer. Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. u bilo koje doba tokom razgovora. u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. kao na primer. kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9. Budan (previše živahan. zurenje u prostor. lako se uplaši). lako se budi). Aneks Tabela 2. imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. Koma (ne budi se). kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7.Deo 2. Stupor (teško se budi). Da li je pacijent. Deo 1.3. Da li je pacijent. Letargičan (pospan. koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. preosetljiv na sredinske stimuluse. Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora. Neodređeno. halucijanicije. lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od 88 . Dezorijentacija 5. «čupkanje posteljine». Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? Živahan (normalno). Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1.

lako se probudi. pospan. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. 89 . Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje.pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. letargičan. na primer. stupor. teško se budi ili koma (ne budi se). tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Tačka 2. normalno. Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3. * Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. budan previše živahan.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful