Preradjena Verzija oVAYNIJIM Sindromima u Psihijatriji

Prof Marko Munjiza, Nastavna baza za psihijatriju INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE, Beograd, Palmotićeva 37 e-mail: marko.Munjsbb.co.

yu, Web sajt:www.munjiza.com

NAJČEŠĆI SIMPTOMI I SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI

PREDAVANJA ZA LEKARE NA SPECIJALIZACIJI IZ PSIHIJATRIJE, Šk.2007-08. godine

BEOGRAD, 2007

1

NAJVAŽNIJI VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI ZNACI I SIMPTOMI KOJI SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI
Večina autora posle definicije kliničke psihopatologije, njene nuačne zasnovanosti i opisa poremećaja pojedinih psihičkih funkcija, detaljnije analiziraju pojedine kliničke entitet, odnosno psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja.Mišljenja smo da je to oblast kliničke psihijatrije koja daje šiti prikaz i opis kliničke slike,epidemioloških karakteristika, etiopatogeneze i različitih oblika terapije i tretmana ovih poremećaja. Mi se u ovom udžbeniku nismo odlučili za ovaj koncept, već nam je namera da damo prikaz vodećih simptoma i sindroma u psihopatologjji. Zbog toga smo dali pregled najvažnijih simptoma i sindroma u kliničkoj psihijatriji, kao i kraći osvrt na socijalnu patologiju i psihopatologiju, psihopatološke poremećaje kao posledidicu psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku, tj. zaravljenje,nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj, demencija, distimični poremećaj, intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih, opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja, shizofrenija, schizoidni poremećaj ličnosti.shizotipalni poremećaj ličnosti, velika depresivna epizoda.

1) Abecedni redosled najvažnijih simptoma u opštoj psihopatologiji
1.Agresivno ponašanje, 2.Anhedonija, 3.Anksioznost, 4.Antisocijalno ponašanje, 5.Apatija, 6.Beg ideja, 6.Depersonalizacija i derealizacija, 7.Depresivno raspoloženje, 8. Dezorganizovani govor, 9.Dobijanje na težini, 10. Grandioznost, 11.Gubitak na težini, 12 .Halucinacije, 13.Hipersomnija, 14. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima, 15. Izbegavajuće ponašanje, 16. Katatonija, 17. Nekritično druženje, 18. Neodlučnost, 19.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi, 20. Nesanica, 21. Nesposobnost održavanja pažnjeslaba koncentracija, 22. Nestabilne emocije, 23.Oblaćenje odeće suprotnog pola, 24.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai, 25. Ograničeno odlaženje od kuće, 26. Patološko laganje, 27.Oštećeno rasudjivanje, 28.Oštećenje apstraktnog mišljenja, 29. Oštećenje pamćenja, 30. Paranoidne ideje, 31. Perzistentne smetnje identiteta, 32. Potreba da se govori, 33. Povišene radne, socijalne ili seksualne aktivnosti, 34.Povišeno raspoloženje i euforija, 35. Prekomerni abuzusi hrane, 36. Psihomotorna agitacija, nemir, 37. Psihomotorna usporenost, 38. Rasejanost, 39. Razdražljivost, 40. Namerno izazvano povraćanje, 41. Samopoverdjujuće ponašanje, 42. Suicidalne ideje ili pokušaji, 43. Seksualne smetnje, 44. Smanjenje energije ili umor, 45. Snažno dezorganizovano ponašanje, 46. Socijalna izolacija, 47. Sumanutost, 48. Teškoće govora, 49. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo, 50. Zaravljene, aplatirane, sužene ograničene emocije.Za većinu navedenih simptoma u posebnom dotatku navest ćemo najčešće psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja kod kojih se oni javljaju kao vodeći znaci i simptomi.

2

U ovom delu udžbenika dajemo osvrt na najčešće simptome i poremećaje gde se oni najčešće javljaju. Zbog pojednosavljiva teksta odlučili smo se za koncizan pregled u vidu pregledne tabele i kraći deskriptivni opis naročito važnijih psihopatoloških sindroma.

Red-ni br.
1.

Psihijatrijski znaci i simptomi
Agresivno ponašanje

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji ponašanja u kojima se pojedini znaci i simptomi najčešće sreću
Akutni stresogeni poremećaj.Antisocijalni poremećaj ličnost,.Delirijum,Demencija,GraničniPL, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom kod zloupotrebe PAS,Kkratkotrani psihotični poremećaj, Manična epizoda, Paranoidni Pi,Poromećaj ophodjenja, Postraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformi poremećaj, Shizofrenija, Patloška lažljivost (pseudologija fantastika),Perzistentni poremećaj indentiteta i Socijalna izolacija. Akutni stresni poremećaj, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom na PAS, Mešovita epizoda BAP(bipolarnog afek. poremećaja),Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnom simptomatologijom, Postramuatski sresni poremećaj, Shizoafektivni poremećaj, Shizofrenija, Shizoidni i shizotipalni PL,Velika depresivna epizoda. Agarofibija bez paničnog napad, Akutni stresni poremećaj, Anksiozni poremećaj uslovljen PAS, Anksiozni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Separacioni anksiozni poremećaj, Delirijum, Generalizovani anksiozni poremećaj, GraničniPL, Hipohondrija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, IzbegavajućiPL,OpsesivnokompulsivniPL, Panični napadi. Poremećaj sheme tela, Postraumatski stresni poremećaj, Socijalna fobija, Somatizacija, Specifična fobija, Sumanuti poremećaj, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Antisocijalno ponašanje dece i adolescenata, Antisocijalno ponašanje odraslih, Hipomanična epizoda, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija PAS, Kleptomanija, Manična epizoda, Mešovita epizoda BPA,Zavisnost ili aspt. sindrom PAS, Piromanija, Poremećaj ophodjenja, Poremećaj prilagodjavanja sa njama ophodjenja, Poremećaj ličnosti zbog lošeg nija, opšteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofr䁥 Perzistentni sumanuti poremećaj Akutni stresni poremećaj, Ciklotimni poremećaj, Delirijum, Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Postraumatski sresni poremećaj,PL zbog opšteg zdrav. stanja, Sch, Velika depresivna epizoda Ciklotimićni poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, Manična i Mešana epizoda kod BAP, Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS Agarofobija bez paničnog poremećaja, Depwersonalizacioni poremećaj, Disocijativni poremećaj identiteta, GraničniPL, Intoksikacija PAS, Panični napadi, Perzistentni poremećaj percepcije uzrokovan halucinogenima, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija Ciklotimični poremećaj,Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, Kratkotrajni psihotični poremećaj, Mešovita epizoda BAP, Opsesivnokompulzivni poremećaj, Panični poremećaj, Poremećaji ishrane, Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem, Poremećaj prilagodjavanja sa anksiozno-depresivnim raspoloženjem, Posttraumatski stresni poremećaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj,

2.

Anhedonija

3.

Anksioznost

4.

Antisocijalno ponašanje

5.

Apatija

6. 7.

Beg ideja Depersonali-zacija ili derealizacija

8.

Depresivno raspoloženje

3

9.

Dezorganizo-vani govor, nesuvislost Dobijanje na težini

10.

Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, kratkotrajni psihotični poremećaj, Manična i mešovita epizoda, Mešani poremećaj jezičkog izražavanja, Shizoafektivni, Shizofreniformni poremećaj i Shizofrenija Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Mešovita epizoda, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda

11.

Grandioznost

12. 13.

Gubitak na težini Halucinacije

14.

Hipersomnija

15.

Zloupotreba medjuljudskim odnosima izbegavajuće ponašanje Katatonija

u

Delirijum,Demencija,Hipomanična epizoda,IntoksikacijaPAS, psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda, narcistički PL, raspoloženja prouzrokovan PAS, zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, poremečaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni p Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj Mentalna anoreksija, Distimični poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična ili mešana epizoda, Perzistentni poremećaj percepcije uszorkovan halucinogenima, Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, velika depresivna epizoda, Umišljeni poremećaj, Simulacija. Delirijum, Distimični poremećaj, Hipersomnija kod drugih mentalnih poremećaja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Narkolepsija, Parasomnije, Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja, Poremećaj spavanja uslovljen PAS, Poremećaj spavanja vezan za disanje, Poremećaj spavanja zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, primarna hipersomnija, primarna insomnija, Shizoafektivni, sihozofreniformni i shizofreni poremećaj,Neodredjeni štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Ciklotimni poremećaj, Granični PL, Hipomanična epizoda, Intokasikacija PAS, manična i mešana epizoda, Narcistički PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, patološko kockanje, Poremećaji ophodjenja, Simulacije, Umišljeni poremećaj

16.

17.

18.

Nekritično druženje

19. 20.

Neodlučnost, Ambivalenicija Bezosećajnost na Antisocijalni PL, Aspergerov sindrom, Autistični poremećaj, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, Narcistički PL, Zavisnost na osećanja drugih ljudi

Akutna distonija zbog neuroleptika, Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda kod BAP, Maligni neuroleptički sindrom, Medikamentozni parkinsonizam,Shizoafektivni i shozofrenoformni poremećaj,Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremećaj, Demencija, Hipomanična epizoda, Histrionični PL, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Poremećaj reaktivnog vezivanja u dojenačkom ili ranom detinjem periodu, PL zbog opšteg zdravstvenog stanja Demencija, Distimični poremećaj, Opsesivno-kompulsivni PL, Zavisni PL, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, Velika depresivna epizoda.

PAS, parafilije, Patološko kockanje, Poremećaj ophodjenja, Rettov sindrom, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj,

4

Anksiozni separacioni poremećaj. Perzistentne identiteta smetnje Povećan impuls za govorom.Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Hipomanična epizoda. Dosicijativni poremećaj identiteta. Konverzivni poremećaj. Demencija. Amnestički poremećaj. sindrom na PAS. Poremećaj ophodjenja. Manična i mešana epizoda. Delirijum. Velika depresivna epizoda Akutni stresni poremećaj. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Mešovita epizoda BAP. Shizoafektivni. Nočne i nočni strahovi more. Intoksikacija i/ili apst. Sumanuti poremećaj. 28. Simuliranje. Shizoafektivni i Shizofreniformni 5 . sindrom na PAS. Poremećaj polnog identiteta. Distimični poremećaj. Postraumatski sresni poremećaj. Delirijum. neodredjeni štetni efekti lekova. Intoksikacija i/ili apst. Granični PL. Disocijativne fuge. shozofreniformi i shizofreni poremećaj. Amnestički poremećaj. Porermećaj spavanja zbog zloupotrebe PAS. Manična i mešovita epizoda BAP. Patološko kockanje. granični PL. Sumanuti poremećaj Disocijativna fuga. Posttraumatski stresni poremećaj. velika depresivna epizoda. Velika depresivna epizoda. manična i mešana epizoda BAP. sindrom na PAS. Hipomanična epizoda. Demencija.21. Disocijativna amnezija. Indukovan psihotični poremećaj. Velika depresivna epizoda. Transvetitski fetišizam Aspergerov sindrom. Delirijum. Socijalna i specifična fobija. Ciklotimni poremećaj. sindrom na PAS. Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja. manična i mešovita epizoda BAP. Velika depresivna epizoda Delirijum. shizofreniformi i shizofereni poremećajShizotipski poremećaj. Paranoidne ideje 32. Intoksikacija i/ili apst. Schizotipski PL. Izbegavajući PL. Intoksikacija i/ili apst. Dezintegratvni poremećaj u detinjstvu. Akutni stresogeni poremećaj. Umišljeni poremećaj 27. Shizoafektivni. 26.Ciklotimni poremećaj. 33. Delirijum. Hipomanična epizoda. logoriočnost Kratkotrajni. Paranoidni PL. sindrom na PAS. Mesečarenje (somnabulizam). 25. Shizoafektivni Shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. stanja. Patološko laganje (pseudologija fantastika) AntisocijalniPL. Velika depresivna epizoda. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Oštećeno. sindrom na PAS. shizofreniformni i shizofrene poremećaj. tranzitorni psihotični poremećaj. Distimični poremećaj. Poremećaji spavanja zbog disanja. Intoksikacija PAS. sindrom na PAS. Ciklotimni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Oblačenje odeće suprotnog pola Osustvo igre ili nenormalne socijalne igre u ranom detinjstvu Ogranićeno odlaženje od kuće Shizoidni i shizotipalni poremećaj. Nesanica 22. Generalizovani anksiozni poremećaj. Deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj. Generalizovani anksiozni poremećaj. 24. Posttraumatski stresni poremećaj. stanja. Granični PL. Delirijum. Problem identiteta. Somatizacija. Autistični poremećaj. Demencija. Poremećaj reaktivnog vezivanja u detinjstvu. Primarna insomnija. Zavisnost ili zloupotreba PAS. Rettov sindrom Agarofibija bez panike. stanja. stanja. manična epizoda. Disocijativni poremećaj identiteta. Nesposobnost održavanja pažnje/slaba koncentracija Nestabilne emocije 23. Paranoidni PL. Poremećaj ophodjenja. Antisocijalni PL. Demencija. Delirijum. Mentalna retardacija. shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Oštećenje apstraktnog mišljenje Oštećenje pamćenje 31. Shizoafektivni. Intoksikacija i/ili apst. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. zaključivanje 29. Insomnija povezana sa drugim mentalnim poremećajima. Akutni stresni poremećaj.ne-kritično Demencija. Panični poremećaj sa agarofobijom. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. 30. Shizoafektvni. Velika depresivna epizoda Ciklotimni poremećaj. Insomnija zbog lošeg opšteg zdrav. Intoksikacija i/ili aspt. Hipomanični poremećaj. Mentalna retardacija. Shizoafektivni.

Distimični poremećaj. Generalizovani anksiozni poremećaj. stanja Abuzusi hrane "Preždera-vanje u atacima. inhibiranost Rastrojenost. manična i mešovita epizoda BAP. Manična i mešovita faza BAP. Intoksikacija i/ili apst. Primarna hipersomnija. Generalizovani anksiozni poremećaj. Sumanuti poremećaj. Trihotilomanija. 42. 37. sindrom na PAS. Mentalna anoreksija. Seksualna zloupotreba. Ciklotimni poremećaj. Bulimija nervoza. 35. sindrom agitacija. Velika depresivna epizoda. Medikamentozni parkinsonizam. Delirijum. Deliriju. Granični PL. Poremećaji spavanja vezani za disanje. promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Velika depresivna epizoda. Poremećaj orgazma kod muškaraca/žena. 40. Intoksikacija sa PAS. Akutni stresni poremećaj. Poremećaj raspoloženja prouzrokovan PAS. radne i seksualne aktivnosti (Povišeni voljnonagonski dinamizmi) Povišeno raspoloženje. Poremećaj sek. Parasmonije. Dispareunija. Shizoafektivni. sindrom na PAS. Problemi u odnosima.impotencija. Hipomanična epizoda. Ciklotimni poremećaj. nemir Psihomotorna usporenost.34. Prevremena ejakulacija. Tentamen suicidi 43. Vaginizam.nale-tima" Akatiza uslovljena lekovima. manična i mešana epizoda BAP. Demencija. Shizoafektivni. sindrom na PAS. koncentracija Razdražljivost slaba Ciklotimni poremećaj. Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS. Poremećaj prilagodjavanja. Parafilije. Posttraumatrski stresni poremećaj. Antisocijalni PL. Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. 39. Poremećaji sa stereotipnim pokretima. Granični PL. Sumanuti poremećaj. Namerno povraćanje izazvano Samopovre-djujuće (parasuici-dalno) ponašanje Pokušaji samoubistva. euforija poremećaj. Simuliranje. Shizoafektivni. Pervazivni razvojni poremečćaj. Povišene socijalne.erektilna disfunkcija. Shizofrenija. Velika depresivna epizoda. Smanjenje energije ili umor zbog PAS.uzbudjivanja kod žena. libida. sindrom zbog PAS. 36. Distimični poremećaj. sindrom na PAS. manična i mešovita epizoda BAP. Velika depresivna epizoda Averzivni seksualni poremećaj. Bulimija nervoza. 41. Hipomanična epizoda. Poremećaji ophodjenja. Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Seksualne smetnje prouzrokovane PAS. Hipomanična epizoda. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj. Shizoafektivni. Promena 6 . Deficit pažnje/ Hiperaktivni poremećaj. Hipomanična epizoda. Psihomotorna Demencija. Hipomanična epizoda. poremećaj sa smanjenjem seksualne želje. 44. Narkolepsija. Intoksikacija i/ili apst. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS. Poremećaj osećanja boli. Intoksikacija i/ili apst. Seksualne smetnje zbog opšteg zdrav. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. Patološko kockanje. Seksulani mazohizam. Delirijum. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima Disocijativni poremećaj identiteta. Mešovita epizoda BAP. Simuliranje. Ciklotimni poremećaj. Demencija. Manična ili mešovita epizoda BAP. 38. Intoksikacija i/ili apst. Psihoseksua-lne smetnje 45. Poremećaji erekcije kod muškaraca. ejakulacija prekoks. Intoksikacija i/ili apst. Anoreksija nervoza (Mentalna anoreksija). Intoksikacija i/ili apst. Mešovita epizoda BAP. stanja. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Neodredjeni štetni efekti lekova. Shizofrenoformi i Shizofreni poremećaj. Granični PL. Delirijum. Poremećaj ophodjenja. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima. Poremećaj prilagodjavanja. Distimični poremećaj. Mentalna retardacija. sindrom zbog PAS. Kratkotrajni tranzitorni psihotični poremećaji. Granični PL. Intoksikacije i/ili apst.

Velika depresivna epizoda. Velika depresivna epizoda. Delirijum. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Ovde ćemo navesti u tabelarnom obliku samo 50 važnijih znakova i simptoma. sindrom na PAS. Psihotični poremećaj uslovljen PAS. stanja. Distimični poremećaj. stanja. Autistični poremećaj. Psihotični poremećaj zbog PAS. Neodredjeni šetetni efekti lekova. Shizoidni i Shizotipalni poremećaj Delirijum. U kliničkoj praksi takodje je značajno koji od navedenih znakova i simptoma se javljaju kod pojedinih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. sindrom na PAS. Mucanje. Shizofrenija. Intoksikacija i/ili apst. Indukovani psihotični poremećaj. tranzitorni psihotični poremećaj. Shizotipalni PL. Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti. Poremećaj osećanja bola. To naravno ne znaći da i drugi psihijatrijski znaci i simptomi nisu važni u kliničkoj praksi. slike 7 . Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Autistični poremećaj. Sumanuti poremećaj. Panični napadi. Problemi sa govorom 50. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Bulimija nervoza. sindrom na PAS. Akutni stresni poremećaj. Rett-ov sindrom. Mešoviti poremećaj jezičkog sporazumevanja i izražavanja. Shizoafektivni i Shizofreniformi poremećaj. Aspergerov sindrom. ličnosti zbog opšteg zdrav. Velika depresivna epizoda. Generalizovani anksiozni poremećaj. Shizofrenija. Shizofrenija. Shizofrenija. Izbegavajući PL. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Velika depresivna epizoda. promena ličnosti zbog opšteg zdrav. Fonološki poremećaj. Opsesivno-kompulsivni PL. Somatizacija. Intoksikacija i/ili apst. Poremećaj sheme tela. Problemi sa apetitom. Kratkotrajni. tako i za diferencijalnu dijagnozu ovih stanja. Demencija. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. B) VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI U ovom delu tekstu navedeni su važniji sindromi u kliničkoj psihopatologiji. Rett-ov poremećaj. Sumanuti poremećaj. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do početka 21 veka. Mešovita epizoda BAP. Manična i mešovita faza BAP. Demencija. Konverzivni poremećaj. Shizofrenija. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Anksiozni poremećaj zbog separacije.. Sumanutost 49. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. demencija. Konverzivni poremećaj.Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. Veoma ozbiljno dezorganizo-vano ponašanje Socijalna izolacija 47. Poremećaj jezičkog izražavanja. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih mogle objasniti Zaravljene/ sužene/ ograničene emocije 51. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. Kratkotrajni. 48. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj. Delirijum. stanja. Tik. Shizoidni PL. Shizofrenija. Demencija. sindrom na PAS. tranzitorni psihotični poremećaj. Anoreksija nervoza (mentalna anoreksija). Hipohondrija. Aspergerov poremećaj. Cilj ovog poglavlja je da se da prikaz za samo klinički važnije znakove i simptome kako za lašče snalaženje u dijagnostici psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Intoksikacija i/ili apst. Intoksikacija i/ili apst.46. U prethodnom poglavlju psihijatrijsi znaci i simptomi razmatrani su u kontekstu poremećaja pojedinih psihijčkih funkcija.sindrome (grupe simptoma). Oni se u svakodnevnoj kliničkoj praksi ipak mnogo redje sreću. Shizofrenija.

sindroma. shvatanja. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije. 1. povišenom afektivnom tenzijom. druge.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i na taj način.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti. Formiranje preciznog dijagnostičkog stava prema nozološkim kategorijama u psihijatriji najčešće je vezano za duževremeno praćenje bolesnika i korišćenje raznih pomoćnih metoda. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja. psihijatrijske sindrome neki autori dele na dve grupe: 1. Radi lakše orjentacije u "sindromskoj dijagnostici". opažanja.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. volje. 3. Produktivni sindromi i 2. koje lekar daleko lakše uočava. Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka. tumora. neistrajnošću i sl. 4. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova. psihomotornim nemirom. npr. kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju. u sferi somatskog i posebno neurološkog kao što je i prikazano u prvom delu ovog priručnika. Zbog toga se terapija u početku ne vodi prema nozološkim kategorijama u dijagnostici.Bez obzira na pomenute varijacije. Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma.Svaki vodeći sindrom predstavlja u suštini karakterističnu kombinaciju dominantnih simptoma. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV. nagona. okolinu ili materijalne vrednosti. encefalitisa. a zatim i prepoznaje kao sindromsku celinu u okviru postoječih psihijatrijskih ispoljavanja. I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana. ravnodušnošću ili depresijom. gubitkom apetita.U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem. Neproduktivni sindromi. a i stručni zadatak. agresivnošću i sl. Treba istaći da "kliničke slike" obe grupe ovih sindroma da se mogu sresti u svim varijacijama od najlakših do najtežih.Tako govorimo o schizofrenoj slici. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima. imaju karakter odredjene tipičnosti.nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti. Mi danas ostajemo. okolinu i imovinu pripada urgentnoj psihijatriji. 2.bolesti i bolesti kao nozološke jedinice.iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim. koja se u kliničkoj slici manifestuje tzv "negativnim" psihopatološkim fenomenima: opštom usporenošću. već prema tzv "vodećim sindromima" psihoze i/ili drugog mentalnog poremećaja ( target sindrom). Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja. libida. Produktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji ekscitacija koja se u kliničkoj slici manifestuje produkcijom tzv pozitivnih psihopatoloških fenomena: halucinacijama. orjentacije. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku. Neproduktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji inhibicija. sumanutostima. S druge strane večini duševnih bolesnika sa jednim ili više psihijatrijskih sindroma mora se ordinirati terapija često puta po hitnom postupku iz razloga što predstavljaju opasnost po sebe. opštom uzbudjenođu. somatskih. da na osnovu simptoma. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo. nekomunikativnošću. od koji ni danas nisu upoznati. emocija.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. Večina psihijatrijskih sindroma zbog manifestne ili latentne opasnosti po bolesnika. te na ovo uvek treba obratiti pažnju u okviru dijagnostičkih potreba. inteligencije. mišljenja.simptoma. Simptomima ili znakovima bolesti.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i 8 .Težnja svakog lekara psihijatra.jer se čini. padom volje i interesovanja. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti.

optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju). Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom. Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost). javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice. a pod uticajem sumanutosti.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija.U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi.Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena.Mešani sindrom.optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je).d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano. 4. uznemirenost praćena panikom.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno.marko i mikropsija.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti. strahom.mestu i prema drugim osobama.sumračni sindrom( prekid toka svesti.motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću.poremećena je i percepcija prostora i vremena. inhibicija motorike do stepena stupora.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski. Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno.b) dezorijentacija u vremenu. 3) Sindrom poremećaja percepcije 1. apatični sindrom.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.deja vecu.deja vue.2.Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja). gde se gubi potpuno sećanje.3. 2.oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje.delirantni sindrom. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1. 2)Emocionalni sindromi: 1.c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano.koji se odlikuju 9 .somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti).stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno.oniroidni sindrom(obilje fantazija).bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma.otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije. I PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA RUSKIH AUTORA IZ KASNIH 60-TIH I TOKOM 70-TIH GODINA XX VEKA 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline. 5. 3. bojažljivošću. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci).Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje. ubrzan tok misli. 2. 3.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje. verbigeracijom.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja.nerealna. amnezija.Halucinacije su često praćene strahom.jamais vu. motorni nemir.

3. depresivni. 4. uverenje da drugi znaju njegove misli. voljom nekoga sa strane. 10 . Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza". ozvučenje sopstvenih misli. organski.osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja. pojava cenestopatija.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli.Stupor: psihogeni.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije. već nešto što se javlja neovisno od njega. prisilne misli. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli.za sumanutost uticaja i proganjanja.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija. propasti sebe i sveta.uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno. misli.kod njega se remeti percepcija telesne sheme.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam. ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija.afekta i delatnosti. pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma. 4) Sumanuti sindromi 1. 5. Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika. Najčešći je kod schizofrenije.Boesniku izgleda kao da ne postoji.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja.koji se upliće u ličnost pacijenta. shizofreni. prisilne slike. vode sa njima diskusije.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji. pretvaranje misli u unutrašnji govor. utoliko je formiranje sumanutosti manje. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja. 5) Deluzioni sindromi 1. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti. 4. prisilna sećanja.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane. protestuju. aktivnosti. 2. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem.Javlja se bez pomućenja svesti. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter. polimorfnija. Ovde se ubraja automatsko mišljenje. osećanja.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike. bolesnika. halucinacija. prisilno prekidanje misli.otudjenjem svojih misli. ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja. unutrašnjih glasova.

). svojoj bolesti. straha i radnji.Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću.u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti. tako i prema okolini. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću. idiotija i kretenizam.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga. eholalija. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom. stereotipija.2.Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje. impulsivne radnje).duboka i mentalna retardacija neoznačene težine.imbecilnost i teška. teška.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali. debilnost. 2.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter. ehopraksija. 3. 2. katalepsija.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam. na pr. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera.fiziološka tupost.ili klasična podela na: umerena. težom. afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti. srednja. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti.Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja. dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja. ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi. 11 . 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1. 4. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci. već se radi o astenizaciji psihe. mutizam. grimasiranje.Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja. Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije. afektiviteta i sl.umerena. 1. 3. vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja). 8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji.

stoje. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i 12 . U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. Boesnici ne znaju svoje ime. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom sindromu. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena. Kataleptički napadi. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. Djeksonovi napadi.Medjutim. pa ako im se to dozvoli. pošto su te osobenosti. koliko im je godina. često padaju u stanje stupora. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života. prstiju. karakteristike svojstva karaktera.leže čuteći i nepokretno. usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski. često bizaran položaj. Odbijaju da hodaju. Parcijalni epileptički napad. Od hrane se ne odriću i čisti su. odnosno katatona pomama. tj strukture ličnosti. poremećaji u perifernoj cirukalciji.sindrom približnih odgovora. Mimika je jednolična. čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike.aktivni negativizam. danima mogu da leže u krevetu. negativizam. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija. 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje. Ovde spadaju:Veliki. na ubode ne reaguju. koji ase karakteriše trijasom: a) asocijalnim ponašanjem. b) nemogućnošću stvaranja i održavanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c) nemogućnošću prihvatanja odredjene socijalne uloge. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. Narkolepsija. Oni dugo zadržavaju jedan. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam. Obično na pitanja daju besmislene odgovore. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima.9) Sindromi vezani za poremećaje ličnosti Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse. sede. njihova disharmoničnost. grand mal napad. tzv. tj odbijanje svake sugestije sa strane. koriste s njima.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. Histrionični napadi. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. osobenosti poremećaja ličnosti. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. koliko imaju ruku.

hroničnih organskih psihosindroma. zatim kod mentalno retardiranih osoba. loxapine.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje.ruši i slično. koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline.pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost.razbija. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. negativizan. zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč. II PSIHIJATRIJSKI SIMPTOMI I SINDROMI DOMAĆIH AUTORA U DRUGOJ POLOVI XX VEKA 1. odaje punu svesnost i bistrine. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. Posebno je interesantan tzv. epileptičnih stanja. ehopraksiju. prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a. baclofen. neorganizovanom hiperaktivnošću. steroida i sl. pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom. Bolesnik je izrazito logoroičan. ali je znatno dužeg trajanja od njega. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja").U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno.pseudokatatoni stupor. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom.viće udara.1904). flufenazin. cikloserine. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj. poremećaj je nazvan parafrenijom. eholaliju. disulfiram. stereotipije. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku. Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza.disiranog misaonog toka. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara). prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. piperazin. histrioničnih stanja. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. cocain. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. motornu docilnost i sl. simptomatskih psihoza. katatonom sindromu. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora.b) psihopatološke posledice 13 . Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika.Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu.

Ona može da obuhvati celokupnu ličnost čak i do njene strukture "razumnog bića".).c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom). Postoje mnogobrojne definicije demencije.halucinatorne.hronične imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom). vrednosti. Kao posebna vrsta u litetaturi se navodi shizofrena demencija. koje menja osonvne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje. zapamćivanje i pamćenje za dogadjaje novijeg datuma. sindromi demencije mogu se podeliti na grupu trajnih. u prvom redu shvatanje.afektivna labilnost.Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca. Kod progresivnog moždanog procesa. zavisno od toga da li je lezija i oštećenje moždanog tkiva 14 . u razvijenom stadijumu kod dementnog sindroma nastaje oštećenje celokupne inteligencije.Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja. ali progredijentnog oštećenja ličnosti.pamćenje. reparabilne.pokreta.seksualni nagon i sl. U odnosu na terapiju i mogućnosti reparacije.od njene lokalizacije i slično. sposobnost procenjivanja i adaptacije na socijalnu sredinu.gubita intelektzalnih sposobnosi).motiva-glad. Hronični organski psihosindrom Bleuler-a Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu postepenog..gubitak afekta i dr. kao prisilni plač i emocionalna inkontinencija. upamćivanje.pospanost. Kardinalni poremećaji zahvataju mnestičke funkcije.osustvo pažnje i impulsivnost). pamćenja. One mogu da se podele na globalne i lakunarne.potreba topline i hladnoće. 2. ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio.Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNSa:tumori.akutna stanja anoksije i sl..da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike. ireverzibilnih i privremene. shvatanja.kod trauma mozga.teškoće shvatanja i pažnje.O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu. Sindrom demencije može da predstavlja najteži oblik dehumanizacije čoveka i degradaciju njegovog celokupnog psihičkog života. Zatim se razvijaju afektivni poremećaji u obliku nestabilnosti afektivnih reakcija. 1.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona.katatone i slike slične stanjima konfuzije.demijelizacionih bolesti.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona.gubitak energije.Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične.a s druge strane je zabeležio. upamćivanja i sećanja. rušeći njena znanja.difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu.žedj. Do sada je napotpuniju definiciju ovog sindroma da Ej koji demenciju smatra za "duboko" globalno i progresivno psihičko propadanje.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja.umor.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta. etičkog shvatanja.osiromašenje mišljenja. gubitak inventara znanja.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati.depresija. govor.Akutne imaju najčešće delirantne.smanjenje inicijative i volje. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona.amentne. Najpre se u "širokom krugu" razaraju preduslovi inteligencije.da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome.1.sna.

ili kako se još naziva staračka shizofrenija. su bezlični. redje kod neuroluesa.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. Sindrom tzv. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara.Sindrom poremečenih motiva i nagona 15 . ismejavaju ga. iskazani su u trećem licu.Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti. i sl. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom. Najlakše slućajeve demencije kod shizofrenog oboljenja odlikuje slabost rasudjivanja. premda se isti pacijenti u kontaktu sa realnim problimima pokazuju kao nesposobni. Kod globanog oblika dementnog sindroma oštećenje intelektualnih funkcija je ravnomerno i progresivno. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji. Presbiophrenia. Auditivni halucinatorni sadržaji. afektiviteta i ponašanja. treba da se tretira u skladu sa principima lečenja shizofrenije. kod reaktivnih i endogenih depresija. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba. Od takvog pacijenta povremeno se može dobiti visoko inteligentan odgovor na veoma težak ili lak zadatak. kao ni oštećenja znanja. kod moždanih organskih psihosindroma. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. Ove se akutni oblik. ali da je pri tok od sporednog značaja da li je pri tom zadatak lak ili težak. povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja. razlikuje specifičnođću perceptivnih psihopatoloških fenomena. Ispitivanjem inteligencije kod ovih pacijenata mogu se dobiti sasvim dobri rezultati. a pojedine su manje oštećene. predočavaju mu lošu sudbinu. u tesnoj je vezi sa shizofrenijom. parafrenije i paranoje. Za teške slućajeve shizofrene demencije je karakteristično da su mnogi od svih misli i postupaka defektni. Hronična halucinoza u uslovima alkoholne apstinencije. ogovaraju ga. Nju odlikuje oštećenje svih psihičkih funkcija i koja ima kvalitet globalne demencije. 4. za razliku od auditivnih halucinacija. dok kod lakunarnog oblika pojedine funkcije više. ipak.Tako. Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte. već su najznačajniji poremeća mišljenja. Neki autori ovaj oblik sindroma demencije dele na shizofrenu u užem smislu. je oblik demencije koji se javlja prvonstveno kod žena.paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika. Zanimljiv je i pojam presbiophrenije kada je reč o sindromu demencije. Alkoholna halucinoza npr. afektivna ili parademencija. nazivaju ga pogrdnim imenima. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. pre svega kod paranoidne schizofrenije. shizofrene demencije ili kako se još u literaturi naziva Vezanička. koja se javlja u završnoj fazi bolesti. nije karakteristično i najupadljivije postojanje poremećaja pamćenja ili drugih preduslova inteligencije. a s druge strane elemnti Korzaskov-ljevog sindroma. dementan odgovor na relativno jednostavno zadatak ("bizarnost demencije"). 5. 3. sistematizovane ili nesistematizovane. ćudljiva. uz obično "razumno" ponašanje sa povremenim ispoljaavanjima koja imaju kvalitet dementnih. koja se pojavljuje u samom početku obolenja i ista se objašnjava regresijom i nemotivisanošću pacijenata da saradjuju i molekularna shizofrena demenciju. tj.difuzno ili žarišno. Karakter glasova se odnosi na bolesnika: rugaju mu se. Karakteristiku ovog oblika demencije čini s jedne strane mentalna deterioracija. a povremeno nelogičan.

koja raspolaže svojom dinamikom i energijom. ukočenost i neuvidjavnost. Agresivne težnje su životna potreba a nastaju kao reakcija na frustracije. fiksirane. osuječenje odnosno neispunjavanje izvesnih želja. barijere koje se stalno suprostavljaju zadovoljenju unutrašnjih potreba čoveka. nereaktivnost. simptomi psihoze. na frustracije se reaguje adekvatno ili neadekvatno. Ego se potpuno okreće od stvarnosti i prepušta se dominaciji sadržaja iz Ida. s obzirom na toleranciju Ega nastaju kada su frustracije i traume mnogo burnije. frustracijama. Kao moguća posledica frustracije (osujećenja) navodi se proces fiksacije. Najčešća i najtipičnija reakcija na frustracije je anksioznost. Kada je u pitanju subjektivno reagovanje na frustracije treba istaći da ima ljudi koji su više ili manje frustraciono tolerantni. 6. Pod frustracijom se podrazumeva nepovoljna psihička doživljavanja u sitacijama kada neka osoba trpi neuspehe. Umesto zaključka želimo da naglasimo da frustracije dovode do porasta psihičke tenzije. takva deca nisu naučila da podnose frustracije. borbe unutrašnjih motiva.tj. konflikti i kompleksi. Pod adekvatnim reagovanjem se podrazumeva pribegavanje realnom. ambivalencije. nesvesnog dela psihe ili se poistovećuju s njim. koji se u poslednje vreme ne polazi od toga pojma. Izvori snažnih ftrustacija mogu biti sukobi različitih motiva. osujećenjima. Otuda potiče pojan frustracione tolerancije ("praga") koji označava otpornost jedne osobe prema neuspesima.Inače.Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva. pa i najblaže pritiske i osujećenja doživljavaju kao traumatizirajuće. kao osnovni više se ne smatraju samo seksualni nagon. Ranija prevelika tolerantnost pa i popustljivost može učiniti jednu osobu nesposobnom da podnese kasnije frustracije. u čoveku pokreće adaptacioni mehanizami koji suzbijaju frustraciju. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom. 16 . motiva i postavljenih ciljeva. Ova aktivnost odvija se sa negativnim posledicama ili bez njih. već se u tumaćenju konflikta više polazi od pojma odbrane ega protiv nagonskih puslija i osećanja. Pojam "neurotskog kompleksa" obuhvata afektivno opterećene psihičke sadržaje. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost. Od afekata se razlikuju dugotrajnim delovanjem na čovekovo ponašanje jer su po pravilu od bitnig značaja za čoveka. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene. Najčešći simptomi kog ovog sindroma su: frustracije. Isto tako preterana "razmaženost" dece dovodi do skoro uvek do sniženja frustracionog praga. pomerene i preradjenje konfliktne situacije".Dugotrajne frustracije kao specijalna vrsta prolongirane psihičke tenzije dovodi do pojave sindroma apatije. Ranije se u psihodinamskim tumaćenjima često koristio pojam konflikta. O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja. racionalnom načinu rezrešavanja konfliktne ( frustracione) situacije ili savladjivanju barijere na putu ka ostvarenju cilja. a koje mogu biti u samoj ličnosti ili izvan nje.Za razliku od neurotskih. odnosno regresije. u cilju rasterećenja frustracije. Sama frustracija deluje iznenadno ili prolongirano i prikriveno. odnosno osujećenje nagonskih potreba. Dinamičkom igrom tenzije dolazi do potenciranja unutrašnjih pulzija. sa tendencijom da se otcepljuju i samostalno organizuju i sa sposobnošću autonomnog funkcionisanja. nazivaju se konfliktima. To znaći da se. već ne samo seksualni već i agresivni impulsi. Ekscesivne frustracije dovode do stvaranja potisnutih pulzija koje ostaju izolovane i kao takve nezavisno šalju svoje buntovne. one predstavljaju značajan deo svih čovekovih pulzija. uznemiravajuće poruke i impulse iz nesvesnog u svesni deo psihe. i dovode do mnogo dubljih fiksacija i regresija. Ovakva psihička doživljavanja u stanjima neuodluičnosti. Osnovne negativne posledice nerazrešene frustracije ogledaju se u agresivnom i anksioznom reagovanju. Ljudi su različito otporni na frustracije.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. Po psihodinamskoj definiciji kompleks treba shvatiti kao izraz "zgusnute. Do frustracije dovode prepreke. oba sindroma su od velike praktične važnosti.

Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente.ispitni stupor. U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije. Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. zakočenost (posebno stanje je stupor). odštete ili pomoći. koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije. inertnosti. u stanjima depresije. koji se manifestuje naglim usporenjem ili kočenjem misanog procesa. Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. on zadržava glavu u položaju kao da ima pod glavom nevidljiv ( vazdušni )jastuk. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv. Vidja se kod shizofrenih bolesnika ( katatoni stupor). kada bolesnici ruše sve pred sobom i napadaju koga stignu. Takodje su moguće i optičke halucinacije. Katatoni sindrom Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje. osobe u katatonom stuporu mogu iznenada da predju u stanje katatone pomame. Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti. 8. Ova pojava se naziva katalepsijom. Stupor je sindrom koji se karakteriše ukočenošću tela i izostankom reakcije na spoljne draži zbog minimalnog ili sasvim isključenog ispoljavanja volje. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči").Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi. kod epilepsije.medjutim. ali i pod dejstvom snažnih afekata. povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. 9. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. Kod katatonog stupora često se vidja fenomen tzv voštane savitljivosti ( flexibitas cerea).koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom). To je pojava kada bolesnik može dugo ( znatno duže nego zdrava osoba) da zadri deo tela u jednom položaju. Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama. Ako mu se izvuće jastuk ispod glave.postoji kod osoba. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. za koje se veruje da često imaju simboličan karakter. floridnih i negativnih simptoma. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije. kod demencije. histerije. Simptomatologija 17 .7. Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno. kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme. pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma.

prožima ga osećanje nesigurnosti i neizvesnosti. odredjeni broj osoba odmah nakon prijema u bolnici prestanu da pokazuju interesovanje na otpust. Sindrom hospitalizma Pod hospitalizmom se podrazumeva pojava da pacijenti nakon dužeg a. konfuzno-oniroidni sindrom je najčešće organski uslovljen. kao uvodna faza u razvoju delirijuma. U pitanju su obično one osobe koje niada nije mučilo pitanje lične slobode i/ili donošenja odluka. on je smeteno-zbunjen. rasejanosti. Može se javiti kod toksinfektivnih oštećnja CNS-a. počnu gubiti individualnu projekciju u budućnost. Pacijenti u oniroidno-konfuznom sindromu ne može jasno da shvati odnose u stvarnosti. napuštanje bolnice.. Radi se o osobama koje najviše vole da žive u sredini u kojoj su interakcije svedene na minimum i 3. ovaj sindrom ima dosta zajedničkog sa snom. Autistični sindrom Autistični sindrom predstavlja poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti samo onda ukoliko zastupamo shvatanje da je čovek biće u relaciji. nezazainteresovanosti za dogadjaje van bolnice. i nakon kraćeg boravka u psihijatrijskoj ustanovi ( prvenstveno zatovrenog tipa) počnu da ispoljavaju apatiju. 2. što znaći san. dalje. Kratko rečeno sindrom hospitalizma ili instuticucionalizma krakteriše zavisnost od institucije. afekat im je labilan. glavobolja. osećaj umora. gubitak interesovanja. koji živi u svetu sopstvenih fantazija. a ozbiljnije mu je oštećena i kritička moć. Naime. 11. nemogućnost koncentracije. stalo za nečim tragama. kao što smo do sada videli. tada govorio o autizmu. redje. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. ako prekine komunikaciju sa sredinom. potpuno individualne prirode. Unutrašnja doživljavanja akutistične ličnosti su za nju jedina prava realnost. Konfuzno-oniroidni sindrom Ovaj sindrom može se javiti kao oblik reakcije na akutnu stresnu situaciju ( eksplozije većih razmera. da čovek može biti izvan odnosa sa sredinom. 10. zapravo. u sklopu posttraumatskih stanja.histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima. moć zaključivanja. i sebe počne doživljavati kao biće potpuno odvojeno od ostalog dela stvarnosti. Autizam je zapravo dosta specifičan shizofreni fenomen. besa. vrstom primenjene terapije i sl. kao i progresivno gubljenje sposobnosti za različite aktivnosti izvan institucije. ne ispoljavanje otpora i ljutnje. Autističan pojedinac je u sebe zatvorena ličnost. nesistematizovane i prolazne ideje odnosa. biološki pritisci izazvani smanjenom aktivnošću. Sam naziv oniroidno došao je od grčke reči oneiros. Osetljivost na hospitalizam. povećana razdražljivost. koja je jednim delom. Danas se smtra da su tri grupe faktora suštinski odgovorni za pojavu hospitalizma: 1. nedostatak incijative. pritisci psihijatrijske ustanove: sociopsihološki pritisci psihijatrijske bolnice kao totalitarne organizacije. ubog čega često zaluta. 13.). teže prepoznaje osobe i predmete oko sebe. zaboravnosti. kod arteriosklerotičnih jače oštećenih moždanih krvnih sudova. zemljotresi i sl. kod hipohiksidoza različite geneze. Ranije se 18 . Konfuzno-oniroidni sindrom karakteriše nesigurna orjentisanost pacijenta. Ova osećanja su verovatno osnova na kojoj se kod pacijenta radjaju fluidne. 12. U ovom sindromu pacijenti su naglašeno sugestibilni. Ako se čovek povuče u sebe. Dužina izloženosti pritiscima psihijatrijske ustanove.

lekar ne sme da ignoriše ni jednu žalbu bolesnika već je dužan da najsavesnije obavi somatski pregled. duge nesanice. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. npr. depresije ili parafrenije (pseudoneurastenični sindrom stadijum parafrenije traje nekoliko godina pre pojave jasnih znakova same bolesti). pegavac. Uz osnovnu. postencefalitična stanja. mogu se izdvojiti sledeće kategorije: 1. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. Najčešći simptomi pseudoneurastenije na koje se pacijenti žale lekaru su osećaj umora i opšte malaksalosti. u okviru toga kod pojedinih pacijenata može se konstatovati pojava afektivne inkontinencije ( nemogućnost kontrole emotivnih doživljavanja) koja se ispoljava fenomenima prisilnog plaća. 3. u manjoj meri ili većoj meri izraženu neurološku simptomatologiju koja je posledica preležalog cerebrovaskularnog insulta. Pored osnovne etiološke terapije za redukciju psihičke simptomatologije mogu se koristiti različiti trankvilizeri. smeha. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. S obzirom na učestalost i značaj iz ove velike grupe.smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). postoji i polimorfna pseudoneurastenična simptomatologija na psihičkom planu. ehinokokus). razdražljivost. Po potrebi treba obaviti specijalističke konsultacije u okviru odredjene specijalističke nadležnosti. Pseudoneurastenični sindrom Pseudoneurastenične tegobe nastaju kao posledica velikog broja organskih oboljenja mozga. anksiolitici. kao prateća pojava specifične (uglavnom neurološke) simptomatologije. jer se iza polimorfnih tegoba bolesnika mogu skrivati razna dotle nezapažanja oboljenja. gneva i sl. kod shizofrenije. ali se od neurastenije razlikuju po tome što neurastenija pripada neurotskim poremećajima i što nije uslovljena organicitetom. anemije. malarija i drugo). i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus. a kod nekih bolesnika i emotivna intokntinencija.. smanjen apetit. U terapiji se koriste regulatori cerebralnog krvotoka i metabolizma. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. 14. Postoji emotivna labilnost. 2. Parkinsonove bolesti i sl. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. Doduše. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. Takodje mogu da se jave i u vezi sa duševnim oboljenjem. multiple skleroze. 19 . parazitnih infekcija (cisticerkus. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. Uglavnom su posledica arteriosklerotičnih promena cerebralnih krvnih sudova u sklopu generalizovane arterioskleroze. Po svojoj simptomatologiji slične su neurasteničnim smetnjama. Pseudoneurastenični sindrom u postapoplektičnoj rekonvalescenciji. Pseudoneurastenični sindrom u okviru ostalih organskih oboljenja sreće se kod tumora mozga. česta i uporna nesanica. razdražljivost. Pseudoneurastenične tegobe starijih ljudi sa kojim se lekari opšte medicine i psihijatri sreću u svakodnevnoj praksi. glavobolje..

Disimulacija je pojava kada. udaracu glavu sa simptomima komcije). nije ispoljila tendenciju za agravacijom. IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV 20 . vojska. agravacije i disimulacije Simulacija ( simulatio. Veom je retko moguće da istovremeno postoje organska i psihogena amnezija i simulacija. Često puta u praksi se pogrešno poistovečuju simulacija i psihogena amnezija. Mnoge histrionične reakcije mogu da kriju u sebi elemente svesnog.pretvaranje) je pojava kada neka osoba svesno i namerno nastoji da se prikaže bolesnom i nesposobnom. Drugim rečima. konflikt. Simulacija. i slično. bliža laži nego istini. Ova razliku na prvi pogled je jednostava: simulanti neće da može. Nije reka pojava da i psihijatrijski pacijenti disimulacijom nekih pojava. zatvor i slično.Retko se može sresti osoba koja u nekoj sitaciji. to nije isto. ali i iskustvo i primeni raznih aparata i dijagnostičkih procedura. Podeljena su mišljenja o učestalosti ove pojave u životu. Agravacija je potenciranje nekih već postojećih simptoma i tegoba. tuča. ksnije u cilju dobijanja sekundarne i/ili tercijarne dobiti-rente od bolesti pacijent svesno dodaje na svakom sledećem pregledu da je amnezija tralaja sve duže. Suprotno ovom stavlju. histrionik ne može da hoće. detaljan pregled. disimulacija i histerija se često sreću u sudsko-medicinskoj praksi. 15. dolazi do nastojanja da se prikrije neka bolest ili mana. za razliku od simulacije. pseudoneurastenični stadijum nekih duševnih oboljenja( najčešće parafrenija. ponekad. Simulacija i histerija (Ganzerov sindrom) vidjaju se u krivičnim predmetima.4. medjutim. histrionična osoba nije svesna iracionalnosti svojih simptoma koji predstavljaju konverziju emocionalnih neurotskih konflikata. ponekad je jednostavno. Iz ovake razlike proistiće i razlika u ponašanju. npr. npr. To. kolorni vid. dakle simulacije. Otkrivanje simulacije. Zajednička karakteristika simulacije i disimulacije sastoji se u nastojanju da se stekne neka korist pomoću obmane. Sindromi simulacije. simulant hoće da se prikaže bolesnim. telesna i psihička. ali često zahteva solidno stručno znanje. oštrina vida. Neki smatraju da je ona relativno retka i da se javlja samo u izuzetno teškim životnim sitacijama. Ako nema gubitka svesti i ne postoji intelektualni deficit onda je "totalna anmnezija" ( ne seća se ničega). halucinacija npr. Ove razlike proistiću iz različitih iskustava lekara i vrste medicinske delatnosti koju obavljaju. Tako prema Schultz-u. jer se na osnovu potencijalnih tegoba ( npr. te postaviti pogrešnu dijagnozu. Disimulacija se najčešće vidja kod osoba koje žele da steknu pravo na neku profesiju. kao objašnjenje za ovakve stavove ističe se činjenica da je često nemoguće precizno povući granicu izmedju histrioničnosti i simulacije.a počinje histrionična reakcija. Isto tako je tačno da je u praksi dosta teško povući jasnu granicu gde prestaje simulacije. jer je afekat po pravilu ne pomućuje svest nego je sužava. a histrioničar želi da bude bolestan. postoje mišljenja da je simulacija relativno česta pojava. pa i histerije. a redje depresije i drugo). predstavlja velike teškoće za lekara. jer se plaši da će se otkriti njegove laži. žele da izbegnu dijagnozu i tretman u psihijatrijskoj ustanovi. jer je dobro poznato da je simulacija češće sreće u odredjenim životnim prilikama i situacijama. dobar sluh. shizofrenija. budući da je uveren da je stvarno bolestan. za koju se zahtevaju sposobnosti koje takva osoba ne poseduje. disimulacije. ili prikrije postojanje epilepsije kod vozača. premda to u stvari nije. Histrioničar se ne odupire pregledima. Simulant izbegava preglede. kada pacijent sa subferilnim stanjem lekaru izjavljuje da je imao febrilnih status sa preko 40°C) može izvesti pogrešan zaključak. iz najrazličitijih motiva. a disimulacija u brakorazvodnim parnicama. npr.

povišenoraspoloženje. opšte zdravstveno stanje i dr).apatija. zloupotreba PAS. zloupotreba. teškoće govora grandioznost. suicidalne ideje. sumanutosti.snažno dezorganizovano ponašanje. nenormalne socijalne igre u detinjstvu. prekomerno uzimanje hrane u navratima. oštećenje apstraktnog mišljenja. u medjuljudskim odnosima. psihomotorna agitacija-nemir. derealizacija. oštećenje pamćenja. izbegavajuće.A) Najčešći sindromi koji se javljaju kod većeg broja različitih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. gubitaak na težini. picove bolesti. perzistentne smetnje identiteta. perzistentna demencija zbog PAS. 7. katatonija. slaba koncentracija.anksioznost. Spoznaja. 10. sužene.nestab ilne emocije. psihomotorna usporenost. Ove sindrome prikazat ćemo u obliku "tabelarnog" prikaza* Tabela 1 Važniji psihopatološki sindromi i simptomi koji čine njihovu suštinu Redni broj 1.ograničeneemocije. 21 . suicidalne ideje i pokušaji. traume glave. Ponašanje 3. neosetljivost na osećanja drugih ljudi dobijanje na težini. te specifičnih eitoloških činilaca ( npr. 5. demecija zbog hantingtonove bolesti. Amnestički delirijum tokom intoksikacijei/ili apstinencijalnim PAS. smanjenje energije i umor. ograničeno odlaženje od kuće. 11. hipersomnija. iskorišćavanje. rastrojenost beg ideja. samopovredjujuće ponašanje. nekritičko. vaskularna demencija Amnestički poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. pokušaji. radne i seksualne aktivnosti.razdražljivost. neodlučnost. 8. toka. namerno izazvano povraćanje. impulsivna potreba da se govori. perzistentne smetnje identiteta.delirijum sa všŠestrukom etiologijom i delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. uzimanje hrane. povišene socijalne. agresivno. problemi sa apetitom 9. paranoidne ili paranoične ideje.euforija. antisocijalno. demencija višestruke etiologije. zaravljene. oblaćenje odeće suprotnog pola. demencija zbog HIV infekcije.depresivnoraspoloženje. dezorganizovani govor-nesuvislost. oštećeno rasudjivanje. shvatanje. socijalna izolacija depersonalizacija. namerno izazvano povraćanje. nesanica. kognicija Mišljenje i govor Sadržaj misli Smetnje opažanjapercepcije Obeležja ličnosti Spavanje. seksualnost Delirijum Demencija 6. nesposobnost održavanja pažnje. Naziv sindroma Simptomi koji se odnose na sindrom anhedonija. halucinacije Raspoloženjeafekti 2. demencija zbog Parkinsonoce bolesti. demencija Alzxhajmerovog tipa. demencija zbog Creutzfieldt-Jacopsonove bolesti. ponovljena laganja. seksualne smetnje. Premda se ne bavimo posebno pitasnjima diferencijale dijagnoze ipak treba istaći da se ovi sindromi zavise od popratnih simptoma.

pickova bolest. disulfiram.Anksiozni Panični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. poremećaji raspoloženja zbog PAS. Anksiozni 16. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam. amiodaron.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. parkinsonizam. 2. bromazepam. buspiron. carbamazepine. kog HIV infekcija. Veliki depresivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. shizoafektivni poremećaj. co22 . nadolol. clonazepam. quinidin. atenolol. demencija sa depresivnim raspoloženjem. clonidin. levodopa. 1996 12. SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. beta-blokatori. chlorazepat. Shizofrenija. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija. Mešana Poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. vaskularna demencija. višestruka multipla etiologija. 4. lisinopril. lamotriin. naproxen.Poremećaj raspoloženja zbog PAS. Poremećaji raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. 3. poremećaj Velika depresivna epizoda PAS. tertrabenazin. epizoda BAP Shizoafektivni poremećaj Bipolarni II tip. indometacin. metoprolol. nabilon. diltiazem. cephradin. epizoda stanja. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. hipomanična raspoloženja zbog PAS. pentazocin. schizofrenija. felodipin. Shizoafektivni poremećaj. flufenazin depot. acebutol. tramadol. quinapril. propranolol. ranitidinsulfalazin. Bipolarani II poremećaj . ethosuximid. Opseisvno-kompulsivni poremećaj. Ciklotimični poremećaj. Specifična fobija *Napomena: Preradjeno prema DSM-IV. topiramat. enalaprilhydralazin. Posttraumatski stresni poremećaj. Poremećaj 15. flurbriprofen. Poremećaj raspoloženja zbog lošeg epizoda opšteg zdravstvenog stanja Anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS. Poremećaj prilagodjavanja sa anksioznošću. cimetidin. Shizoafektivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. ciprolfloxin. 1. streptokinaza. blokatori kalcijumskih kanala. Panični poremećaj sa ili bez agarofobije. metoclopramid. zloupotreba PAS. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina.Bipolarni I poremećaj. omeprazol. traume glave. nalbuphin. famotidin.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II. nicardipin. vigabatrin. clotrimazol. zuclopenthixol. levetiracitam. lorazepam. chloramphenicol. manična Poremećaj raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog 13. etodolac. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama. nifedipin. napadi poremećaj zbog separacije. diflunisal.deliriujum multiple etiologije. metildopa. phenobarbital. Sumanuti poremećaj. clobazan.Demencija sa depresivnim raspoloženjem. amantadin. Poremećaj raspoloženja zbog PAS. sulindac. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS. IV KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV Zbog kliničkog značaja u psihopatologiji ponovo ćemo navesti najvažnije sindrome sa nešto širim objašnjem njihove moguće etiologije i faktora u celini koji mogu dovesti do njih. flumazenil. Ovo se posebno odnosi na spisak mogućih brojnih lekova koji mogu dovesti do nekog od navedenih sindroma. veliki depresivni poremećaj.Delirijum: intoksikacija PAS. Socijalna fobija.Demencija: Alzheimerovog tipa. inositol. anti-tbc lekovi. Creutzfeldt-Jakobove bolesti. procainamid. 14. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja.nortriptilin. sumanuti poremećaji. antiholinergici. ibuprofen.

bupropion. Iz grupe analgetika. mianserin. reboxetin. manizol. gabapeptin. simvastatin. disulfiram. danazol. sulfonamid. hhydrocortizon. herbal remedies. phenobarbital. cyclosporin. tamoxifen. kodein sa paracetamolom. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. phenelazine. topiramat. beclomethasonaerosol. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom. mepacrin. Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. bupropion. baclofen. Od ostalih lekova navode se: alimemazintrimeprazin.. calcium IV. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. dapson. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. levodopa sa carbidopom i procylidin. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. 5. nefazadon. testosterontriam. decongestant. flunisolid. predoziranje efavirezena. stanozolol. cholesterol-lovering supstance. dextromethrophan. poremečeno opšte zdravstveno stanje. procarbayin. octreotid. prednizon. pravastatin. Posebno veliki rizik nose SSRIs. cimetidin. fluoxamin. omega-3-fatty kiselina. buspiron. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom. etretinat. levodopa. valprovat. kortikosteroidi.pentazocin. amoxapin. ethosuximid. maprotilin. cyproheptadin.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa. cyclizin. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma. citolopram sa silbutraminom. methyltestosteron.prednizon. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. rouaccutan. isotretinoin. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. clomipramin. dexamethason. tramadol. kortizon. paroxetin. triptofan sa MAOI. Manična. alfa interferon. anestetički agensi. thyriod. feniluramin. bromid. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva. transdermalna primena fentanyla. clonazepam. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. theofphilin. flupentixol.progesteroni. bromokriptin. Iz grugih facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. beclometason. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. izonijazid. metoclopramid. hydralazin. bupropion. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin. primaquin. ditiazem. ziprasidon. amantadin. procainadid. piperazin. astemizol. litium sa triciklicima. prednizolon. plicamycin. apstinencijalni sindrom metildope. triamcinnolon. griseofulvin. 23 . vigabatrin. triiodothyronin. amonophilin. ephedrin.trimoxazol. fluoxetin. paroxetin. organofosphati. ginseng. clomiphen. metronidazol. yonhibin. clarithromycin. ranitidin IM. salbutamol sam ili sa citalopramom. chloroquin. dihydroepiandrosteron. nefopam IM. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. triptorelin. dapson. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. apstinencijalni sindrom na kofein. venlafaxin. nikotinski apstinencijalni sindrom. phenilprpranolamin. olanzapin. intoksikacija litiumom. Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. grpa statina na primercinnarazin. schizoafektivni poremećaj. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. dugotrajna upotreba preparata codeina. indometacin. digoksin. zidovudin. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. quetiapin. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom. triamcinolon. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. ACTH. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. interferon alfa. aminophilin. diphenoxylat.

6.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I, zloupotreba PAS, izmenjeno opšte zdravstveno stanje, shizoafektivni poremećaj. 7.Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II, ciklotimni poremećaj, zloupotreba PAS, poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 8.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS, narušeno opšte zdravstveno stanje, anksioznost zbog separacije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, panični poremećaj sa i bez agarofobije, poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću, posttraumatski stresni poremećaj, socijalna fobija,specifična fobija. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2,0 do 4,7%. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji, odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti,koji su bili vrlo neprijatni za njih, ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom, alkoholom, premoreni dugim i napornim radom i slično. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca, tahikardija, osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja, laka glavobolja, vrtoglavica, osećaj iznenadnog straha, napetosti, opšta malaksalost i slabost, hladni i vlažni dlanovi i slično. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan, amfetamin, buspiron, citalopram, apstinencijalni sindrom na clobazam, clozapim, flumazenil, fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom, naltrexon, olanazapin, topiramat, trazodon.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama, carvediol, co-trimoxazol, oralni laktati, oximetazolin, phenylephrin, sibutramin, sodium lactat, steroidi, sumatriptan i yohimbin. U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag,umeren ili težak.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju, odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji,u potpunoj remisiji,podatak prisutan samo kao anamnestički.

V PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA ZNAČAJNIH ZA PSIHOPATOLOGIJU A NEPSIHOTIČNI SINDROMI 1. Normalna i patološka anksioznost
Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljašnju opasnost što je bitno razlikuje od straha. Strah uglavnom ima spoljašnji objekat. Anksioznost ima unutrašnju opasnost i time ona predstavlja reakciju na tu, unutrašnju opasnost( intrapsihički konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli.. Šira, opšta definicija anksioznosti bi predstavljala specifične promene na psihološkom,

24

psihomotornom i vegetativnom planu ličnosti. 1.Psihopatološka simptomatologija podrazumeva stanje unutrašnjeg nemira i napetosti, bezpomoćnost, osećaj vitalne ugroženosti i izloženost nečemu što preti, izvesnu sapetost i strepnju.Takodje uključuje i razdražljivost, nesdanicu, teškoće u koncentraciji. Odlikuje se subjektivnim doživljajem nedefinisanog straha, a ispoljava se povišenom psihičkom tenzijom. 2. Psihomotorna simptomatologija se karakteriše stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. 3. Vegetativna simptomatologija nastaje kao posledica preterane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema( KVS, respiratorni sistem, vazomotorni, digestivni, urogentitalni, ubrzan puls, pojačano znojenje, proširene zenice). Anksioznost je do ivesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek (neizvesnost za spostveno zdravlje, zdravlje porodice, napetost pre suočavanja sa teškom situacijom, "trema" pred značajne nastupe). Prvi kontakt je opis simptoma i znakova neurotskog poremećaja što čini suštinu kliničke dijagnoze. Klinička dijagnoza je proces utvrdjivanja prisustva psihopatoloških sadržaja ili abnormalnosti. Funkcija kliničke dijagnoze je razlikovanje psihičkih oboljenja na osnovu tri specifične karakteristike: uzroka (etiologija), simptoma i znakova(patološki proces) i toka bolesti (prognoza i lečenje). Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan, a briga jasno izražena, stalna i snažna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja i distreson.

2. Sindrom generalizovanog anksioznog poremećaja
Drugi naziv za ovaj poremećaj je generalizovano stanje straha. Karakteriše se hroničnim, patološkim strahom, koji se manifestuje preteranom i preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, napetim iščekivanjem ili "slobodno lebdećim strahom". Ovaj sindrom prate i telesni simptomi ali su manje izraženi u odnosu na psihička ispoljavanja straha.Radi se o stanjima opšte anksioznosti kod osoba koje imaju odredjeni anksiogeni konflikt, koje su zabrinute za životne posledice kao što su problemi vezani za zdravlje, posao, bračne odnose, socijalno prihvatanje, novac i dr. Kod ovog oblika anksioznog sindroma uz brigu (neugodna iščekivanja) ostaje jedini i dominantni simptom. Nepovoljni životni dogadjaji mogu prethoditi sindromu GAP. Tipičan je postepen početak, dok nepovoljni životni dogadjaji doprinose da dodje do egzacerbacije. Ovo stanje se odlikuje hroničnim, skoro stalno prisutnim strahom, najčešće manifestan u obliku pretarane i neosnovane zabrinutosti. Pacijenti brinu zbog beznačajnih stvari, ali i zbog bračnih i porodičnih odnosa, materijalne sitacije, sopstvenog ili tudjeg zdravlja, problema na poslu. Zabrinutost je često usmerena na nešto što bi se moglo dogoditi u budućnosti. Tipična je žalba na nemogućnost odupiranja svojim brigama, te stalnu preokupiranost istim. Ponekad se sindrom, poremećaj može ispoljiti i napetim, ali neodredjenim iščekivanjem da se nešto loše može dogoditi. Simptomi psihičke napetosti čine značajnu i relativno specifičnu komponentu generalizovanog stanja straha i ispoljavaju se kao: nemir, razdražljivost, poremećaj spavanja, posebno problemi sa zaspivanjem, prenapregnutost, nesposobnost opuštanja. Pacijenti se žale da ih "ne drži mesto", da lako planu ili se iznerviraju kao i da im je teško da se na bilo što usresrede. Neretko su prisutne i žalbe na zabrinutost. Obzirom na kontinuirano prisustvo napetosti i preteranog opreza koji pacijenti teško podnose, oni to stanje opisuju kao da su uvek na ivici da puknu, pa se zato lako uplaše i trgnu na najmanji povod. U sindromu GAP-a su i gotovo stalo prisutni somatske napetosti: zategnutost, grčevi, trzaji, treperenje, bolovi mišića, psihogena glavobolja. Obično su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima. Nije retka pojava psihogene difagije ( "osećaj knedle u grlu"i teškoće pri gutanju). Karakteristike ovog sindroma su i gotovo stalno prisutni telesni simptomi, ali su manje izraženi nego npr. kod

25

napada panike. To su najčeđće simptomi vegetativne hiperaktivnosti ( palpitacije, znojenje, tremor, suvoča usta), respiratorni i gastrointestinalni simptomi ( dispneja, osečaj gušenja, bol ili nelagodnost, pritisak, stezanje u grudima, muka, somačne tegobe, nervoza želudca i opšti simptomi ( nesvestica, vrtoglavica, nestabilnost u nogama, vruči i hladni talasi po telu, utrnulost, parestezije). Medjutim, ovi simptomi nisu specifični za sindrom GAP-a. Treba istaći da ne postoji jedan odredjeni tip ličnosti koji karakteriše sve osobe sa ovim sindromo. Relativno su česta sledeća svojstva i osobine ličnosti kod obolelih od ovog sindroma: osećanje nesigurnosti, nedovoljno samopouzdanje, preosetljivost, strašljivost, opreznost, nepoverenje, sumnjičavost i razdražljivost ( većina može ispoljavati svojstva zavisnog ili strašljivog poremećaja ličnosti). Kod najmanje ⅜ obolelih od sindroma GAP-a se sreću komorbidna psihijatrijska oboljenja koja često dominiraju kliničkom slikom. ovom sindromu obično prethodi pojava poremećaja raspoloženja i kod večine pacijenata se pojavljuje posle početa specifične i/ili socijalne fobije.

3. Akutna psihotična anksioznost
Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. Najčešće se vezuje na schizofreniju, involutivnu melanholiju i endogene depresije. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr.DSM-IV ili u ICD-10. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti,za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku, iskonsku potrebu za realnošću, za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom, uništavanjem materijalnih dobara, predmeta. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bromokriptin, carbamazepin, chlormetiazol, citalopram, dexamfetamin, fluoxetin, manzidol, moclobemid, olanazapin, paroxetin, phenobarbital i drugi barbiturati, risperidon, rivastigmin, termazepam, triazolam, triciklici, npr.amitriptilin. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin, klonazepam, ethosuximid, gabapeptin, apstinencijalni sindrom kod gabapeptina, lamotrigin i vigabatrin. Od antiparkisonika navodi se atropin,levodopa. Iz grupe gastrointestinalni, antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin, mesalazin, nizatidin, omeprazol, doxazosin, metildopa, nicardipine, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina, naproxen, nefepam, pentazocin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin,aminofilin,baclofen,intoksikacija bizmutom, injekcije botulinskog toksina, deksametazon i drugi glukokortikoidi, transdermalni fentanyl, flumazenil, fluniscolid, izonijazid, levotiroksin, mefloquin, metiltestosteron, morfin, naltrexon, neostigmin, phenilnephrin, piperazin, prednizon, pseuoefedrin, piridostigmin, salbutamol, streptokinaza, teofilin, yohinbin. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.Blin, M.Azorin,Y.Lecrubier A, .Souch i J.Fondarae od 1998.godine). Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet, 2-jak, 3značajan i 6-veoma jak intenzitet. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1,3 ili 5). Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua. Kada se dobije ocena svih ajtema,ukupan skor dibija se prostim zbirom, a ocena varira od 0-108 bodova. Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . 26

4. Anksiozno-depresivni sindrom
Ovaj sidrom se odlikuje preplitanjem simptoma straha i anksioznosti, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresijw i nekog specifičnog stanja straha. Večina kliničara i danas smatra da su anksiznost i depresija klasično suptotni jedni drugom. Medjutim, rezultati skorašnjih kliničkih i epidemioloških studija ukazuju na to da ova dva poremećaja često idu zajedno. zapravo, anksioznost i depresivnost dans su "uobičajeni načini reagovanja savremenog čoveka", to su bolesti našeg vremena. Savremeni uslovi života vode prema otvorenim stanjima tesobe, strepnje i depresije jer neprekidna izloženost brojnim frustracijama dovodi do spesicične reakcije savremenog čoveka koji svoja emocionalna doživljavanja potiskuje, zadržava u sebi i time stvara podlogu za pojavu depresije ili strepnje. Ovakvi naćini reagovanja gotovo da u potpunosti zamenjuju ranije oblike reagovanja koji su se ispoljavali neposrednim abreagovanjem kroz psihomotorna uzbudjenja ili agresivnost. depresija i anksioznost postaju tako poremećaji civilizacije i kao neodvojivi deo savremenog čoveka i često čine "kulturnu atmosferu" našeg vremena, a činioci koji ih uslovljavaju postaju iz dana u dan sve brojniji i intenzivniji. Procenjuje se da je ovaj sindrom zastupljen u opštoj populaciji izmedju 1% do 10%. Sreće se kod osoba u rasponu od treće do sedme decenije života. U populaciji pacijenta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenti sa ovim sindrom čine oko 47% obolelih. Životna prevalencija se kreće od 14 do 18% opšte populacije. Polovima pacijenata se javlja lekaru opšte prakse. Stanje se korektno dijagnostikuje u manje od polovine slučajeva. Večina pacijenata ne dobija adekvatnu terapiju ni danas. Anksioznost i depresija su postale naše stalne životne pratilje koje nas svojim novim i raznovrsnim manifestacijama prate celog života. Simptomatologija kod ovog sindroma je izrazito heterogena. Zastupljenost simptoma je subindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu. Premda ne postoji tipičan opis mešovitog stanja straha i depresije, sledeći simptomi su često prisutni u ovom sindromu: nervoza, napetost, nemir, razdražljivost, strepnja, disforično raspoloženje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativističan i često pesimističan stav, poremećaji spavanja, lako zamaranje, manjak egergije, oslabljenja koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obično javljaju akutno i često im prethode nepovoljni životni dogadjaji. Osobe sa ovim sindrom su uglavnom strašljive, pasivno-zavisne ličnosti.U posebnoj tabeli prikazani su karakteristični i preklapajući simptomi u depresiji i anksioznosti

27

a nakon toga se ponovo "razilaze" uz češće javljanje anksioznosti u odnosu na na depresiju. mokrenje u krevet. psihopatološkog i 28 . agitiranost. dece školskog uzrasta i adolescenata. dok se učestalost anksioznosti. Promena na težini. Ovaj sindrom je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca sa češćom emocionanom i afektivnoj nestabilnosti. Kod ovog sindroma u najvećem broju slučajeva anksiozni simptomi su u prvom planu. Ovaj sindrom je mnogo češći u opštoj medicini nego u psihijatriji i dodatno doprinosi povećavanju teškoća u dijagnostici za lekare iz primarne zdravstvene zaštite. promenjivo raspoloženje. Ilustracije radi navest ćemo najvažnije simptome vezane za uzrast. nakon 45-te godine života smanjuje. a posle toga jasno se uočava divergencija jer depresivnost raste dalje sa životnim dobom. osećanja i često celokupnu ličnost pacijenata. ali postoji ipak utvrdejan značajna razlika u odnosu na intenzitet ovog poremećaja u različitoj životnoj dobi. depresivnost. već se oni uglavnom tretiraju kao rezidualna dijagnostička kategorija. Kod dece školskog uzrasta od psihičkih simptoma pažnju lekara privlaće: nesigurnost.beznadežno). Krivica/Bezbednost Razmišljanje o smrti Simptomi zajednički za depresiju i aknsioznost Iritabilnost Agitacija/Nemir Teškoće sa koncentracijom Nesanica Umor Simptomi specifični za anksioznost Preterana briga Autonomna hiperaktivnost Pojačana startl reakcija Mišična napetost U oficijenlni psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV) ne daju se precizna upustva za dijagnostikovanje ovog sindroma. Kod adolescenata treba obratiti pažnju na: usamljenost. poremećaj sna. agresivnost. posebno kod adolescenata izgleda da je znatno češći nego što se ranije smatralo. a od psihosomatskih smetnji: sklonost izolaciji. Radi se o psihopatološkom skupu koji okuplja ( obuhvata) različite sindrome gde anksioznost i depresija dele kliničku sliku kao što je i navedeno u tabeli l.Gubitak interesovanja. ono što je dobro poznato u kliničkoj praksi jeste da anksiozni i depresivni poremećaji mogu da komplikuju jedan durgog da bi završili na zajedničkom evolutivnom putu. odbojnost prema igri. Depresivne reakcije su sastavni deo anksiozno-depresivnog sindroma. sanjarenje. mišljenja. izbegavanje zabava. iritabilnost. smetnje koncentracije. U depresivnim stanjima angažovan je čitav organizam uz očeglednu nedeljivost somatskog. Danas se sa dosta argumenata tvrdi da je "Anksiozno-depresivni sindrom" mnogo češći od čistih šporemećaja. Tako je anksioznost mnogo češća od depresije u mladjim godinama života. Loš apetit.Depresvno-anksiozni poremećaj kod dece i omladine. krivulja njihovog javljanja teće paralelno tek posle 40-te do 60tih godina života. One zahvataju sferu volje. manipulacije gentialijama i poremećaji apetita. Od psihosomatskih smetnji najčešću su: česti napadi plača. jako izražena "vitalna" anksioznost mnogo češća od depresije u mladjem životnom dobu. bilo anksioznosti ili depresije. asocijalnost. "Umerena" depresija i anksioznost imaju sličnu krivilju javljanja u uzrastu od 15-te do 40-te godine života. tako se oba klinička entiteta odvojeno ili zajedno javljaju u svim šivotnim oblicim i ciklusima. sterotipni pokreti. Ovaj sindrom je takodje često povezan sa poremećajima ličnosti i često je teško razdvojiti psihopatološke elemente jedan od drugog i dati im prioritet u terapijskom postupku. Neki autori navode da je veći broj karakterističnih simptoma iz psihičke i psihosomatske sfere kod male dece. potištenost. Motorna retardacija. napadi plača. Nasuprot tome. izgleda. manipulacije genitalijama. povučenost. depresivnost. a u sferi psihosomatskih simptoma smanjenje apetita i glavobolje.Tabela: KARAKTERISTIČNI I PREKLAPAJUĆI SIMPTOMI U DEPRESIJI I ANKSIOZNOSTI Simptomi specifični za depresiju Disforično raspoloženje (tužno. Kod male dece najčešći su sledeći simptomi: mornoća. depresivnost. suicidalne pulzije.

ali se javlja i kod socijalne i specifične fobije. Sposobnost koncentracije je snižena. Prvi napad se može pojaviti za vreme uznemirenosti. svadja. To je učinjeno kako zbog njegove velike učestalosti. oni imaju osećaj autentičnosti pa oni zbog toga posebno trpe i teško doživljavaju osećanje teskobe. Javlja se osećanje nesposobnosti uz slabljenje volje. vrtoglavica. Tipičan je iznenadni doživljaj vitalne ugroženosti. odnosno poremećaj je oblik straha koji se ispoljava ponavljajućim. Prosečna starost u vreme početka iznosi izmedju 23 i 38 godina. Učestalost napada može varirati od desetak i više dnevno do jednog napada u nekoliko meseci i čak godina. Kao što se vidi ovom sindromu posvečen je nešto veći prostor u ovom tekstu. nelagodnosti i dezintegracije koji prati depresiju. parestezije i utrnulost. Panični sindromi se često javljaju u sklopu raznih psihičkih i organskih oboljenja ili kao posledica različitih lekova. Posle napada osoba se oseća umornom i iscrpljenom. Ne postoje tipični napadi panike. fizičkog napora. Neočekivani napadi se javljaju spontano i tipični su za panični poremećaj. vrući i hladni talasi po telu. Panični sindrom Panični sindrom. Napadi koji su verovatniji u odredjenim situacijama javljaju se prilikom izlaganja tim situacijama. a izmedju kojih je prisutan snažan i onesposobljavajući strah. u kome su izraženi napetost. On može da se pojavi u bilo kom životnom dobu. tremor. Sve to dovodi do snažnog straha od ponavljanja napada i njihovih posledica. a može se uočiti i regresivno ponašanje. tako i zbog nedostatka bolje definisanih dijagnostičkih kriterijuma u postojećim oficijelnim psihijatrijskim klasifikacijama. traumatskog iskustva ili korišćenja nekog psihotropnog leka. nesvestica. pa i generalizovano stanje straha. Opšta inhibicija širi se u sve psihičke i telesne funkcije pa se menja mimika. a DaCosta je 1871 godine opisao njegove ekvivalente nazivajući ih "razdražljivim srcem". Početku ovog sindroma ponekad prethodi proromalni period. a egzistencija postaje bez ikakavog plana. veća je verovatnoća da se taj napad doživi kao trauma. DSM-IV razikuje tri napada panike: 1. Sindrom se češće registruje kod razvedenih/rastavljenih i kod udovaca. Od psihičkih simptoma najčešća su: strah od trenutne smrti. govor itd. muka. nervoza želudca. karakterističan je za agarofibiju. seksualnog odnosa. kao 29 . veku od strane Bartona. U pogledu intenziteta tokom napada panike najčešći su sledeći telesni simptomi: palpitacije. Početni simptomi su bezvoljnost i anksioznost na koje se kasnije nadovezuju apatija i gubitak interesovanja uz opštu inhibiranost. mesto dogadjanja takvo da se ne može odmah pobeći. dok najveći rizik imaju starosne grupe od 25 do 34 kod žena i 30-44 godine kod muškaraca. doživljaj ugroženosti i bespomočnosti snažan. telesne bolesti. znojenje. bol i nelagodnost u grudima. simptom jak. jedna od bitnih karakteristika depresije jeste neporemećena svest o samoj bolesti. To je put koji vodi ka paničnom poremećaju. ono što napad panike čini jedinstvenim jeste iskustvo nagle pojave telesnih simptoma koji veoma brzo dostignu vrhunac u intenzitetu i praćeni su snažnim strahom zbog doživljaja vitalne ugroženosti ili gubitka kontrole. neočekivanim napadima panike. Ako je prvi napad bio snažan. Najveća učestalost se sreće kod osoba starosti izmedju 15 i 45 godina. fizionomija. osećaj gušenja. ludila i kolabiranja. Ipak.Napadi panike vezani za neku situaciju javljaju se skoro uvek odmah nakon izlaganja toj situaciji ili ako se iščekuje ili zamišlja ista i 3. koji nisu izazvani nekim telesnim oboljenjima ili delovanjem psihotropnih sredstava. neodredjen strah. kao i potrebom da se pobegne i/ili zatraži pomoć.interpersonalnog aspekta u doživljavanju depresije. 2. Večina pacijenata saopštava da je pri napad panike bio neočekivan. neretko i depersonalizacija i derealizacija. 5. tahikardija. dispneja. ali je redak kod dece pre puberteta i rane adolescencije i kod osoba starijih od 65 godina. Napadi panike su po prvi put opisani još u 17. gubitka kontrole. Trajanje napada je od nekoliko minuta do pola sata. zatim pri pokušaju od odvikavanja od nikotina ili u sklopu apstinencijalnog sindroma.

Fobični objekti su simboli orginalnih objekata i situacija. ali. Posebnost poremećaja čini i postojanje intenzivnog straha od vožnje javnim samobračajnim sredstvima. 6. pojačana sumnjičavost prema okolini i nesigurnost u sebe. samoprebacivanje.Isti je slučaj i sa velikim zatvorenim prostorima ( robne kuće. drhtanje.1. pojačana zaokupljenost samim sobom ( sklonost introspekciji). ali je normalan čovek naučio da tu opasnost podcenjuje i 3. bioskopske. prodavnice). u razvijenom obliku. nepoverljivost i emocionalna labilnost. lažna vrtoglavica). strah pri susretu sa fobičnim stimulansom i ponašanje izbegavanja. pozorište. objekti i situacije u kojima još uvek postoji neka veza sa opasnošću. klecanje nogu.i hipohondrično. a pacijent prepoznaje da strah nije u proporciji sa aktuelnom opasnošću od tih predmeta. Sindrom ima tri karakteristike: anticipacija ( strah od pomisli i očekivanja susreta sa fobičnim stimulusom). Ovaj intenzivan strah je pračen vegetativnim poremećajima. aktivnosti i situacija. neretko mogu javiti i u toku spavanja. tuneli. koju prate telsne manifestacije ( tahikardija. ili susrevši se sa njima. strah od straha i ponašanje izbegavanja. panika. Klinička karakteristika fobičnog sindroma je da pacijent. objekti i situacije koji se realno plaši svaki čovek. oprez. trgovi. Glavna svostva ličnosti kod kojih postoji ovaj poremećaj su: preterana zavisnosat. Fobični sindrom. 2. što olakšava neugodnost. U suštini predstavljaju odmbrambenu meru. Fobični poremećaji ili sindromi se dele na: a) agarofobiju. na intelektualnom planu. U zavisnosti od predmeta i situacija koje mogu biti sadržaj fobičnih sindroma možemo ih podeliti u tri grupe: 1. 6. agarofobiju karakterišu napadi panike. odnosno fobična kriza je obeležena brutalnim izbijanjem parališuće strepnje i teskobe. već kod mnogih izazivaju prijatna osećanja. ako se napadi javljaju često. intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa koji se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je dobijanje medicinske pomoći veoma otežano( ulice. Najizraženiji je kod osoba čiji su napadi panike nepredvidivi i neočekivani i deluje osiromašujuće na celokupan život. znojenje. strah) se defišu kao iracionalan strah od specifičnih objekata. fobični objekat može da se izbegava ili poništava. postaju mesta koja zaplašuju i na kojima se mogu javiti napadi straha ili panike). gubitak samopouzdanja. Bitne karakteristike mišljenja fobičnih pacijenata su: interpretativnost. Fobični sindromi Fobični sindrom ili fobija u nozološkom smislu (bežanje. autoputevi. u kome dolazi do pomeranja sa objekta i sitacija aktera intrapsihičkog konflikta na druge. Sem toga. povlačenje iz socijalnih relacija. pri čemu iste simptome ponekad izaziva očekivanje iste sitacije. prisutan je jak strah od budućih napada panikefenomen poznat kao anticipirani strah ili starh od straha. objekti i situacije koje ne samo da predstavljaju opasnost. kao i napor kojim pacijent pokušava da izbegne. pacijent zna da objekat straha nije realno opasan. Agarofobični sindrom Agarofobija je najčešći i najznačajniji oblik fobičnih stanja i karakteriše se postojanjem stalnog. Napadi se. strah od straha. b) socijalne fobije i c) specifične fobije. Pacijent zamenjuje anksioznost strahom koji je i dalje neugodan. Pokretljivost i 30 . nesigurnost. Ovaj sindrom se često kombinuje sa drugim oblicima psihopatologije. mostovi. koncertne dvorane. od kojih se onda subjekat plaši. u periodima izmedju napada. aktivnosti i situacija koji za posledicu imaju svesno izbegavanje fobičnih䀠 stimulusa. očekujući susret sa fobičnim objektom ili situacijom.doživljava strah. užas. negira. tendencija izbegavanja. neurotični kompromis.

pojavom i ponašanjem druh ljudi koji mogu osobu ispitivači da posmatraju. telesni simptomi straha. oprezne. strašljivost. introverzija. da ne vladaju životnom situacijom. opsesivni i hipohondrični fenomeni i depresivno raspoloženje. Izreženi i specifični simptomi počinju da se javljaju izmedju 18 do 30 godine. iz koga nekad ne izlaze čak i godinama. agarofobija bez paničnog poremećaja. histrionična. preosetljivost. pasivnost. predispozicija za telesne bolesti. ali ne i manje nelagodan. prvonstveno kardiovaskularne. strah od straha i ponašanje izbegavanja i druge karakteristične simptome i oblike ponašanja uz brojne vegetativne i telesne simptome. glume pred publikom. agarofobija sa paničnim poremećajem i 2. sumnjičave. Ključne koplikacije su: depresija. zloupotreba PAS. strah od razdvajanja od roditelja. Mnogo redje ovaj sindrom može početi naglo i neočekivano. ambivalencija.Obleli doživljavaju strah kad treba da jedu. mračnih. kad misle da će ispasti smešni. depersonalizacija i derealizacija. Medjutim. U nozološkim kategorijama navode se dva entiteta: 1. U najtežim slučajevima se vezuju za krevet. U suštini oboleli doživljava napade panike. odbijanje da idu u školu. obeshrabrene. Uvek postoji opasnost od razbuktavanja do nivoa panike. Koomorbiditet sa poremećajima ličnosti nije redak. skučenih prostorija punih nameštaja. enurezu. nesposobnost za uvid. sviraju. Kao što je navedeno. kad treba da pevaju. stalna napetost. bespomočne. klinička praksa pokazuje da je ispoljavanje ovog poremećaja mnogo složenija. malih. stalo predosećanje nesreće. ili stah od putovanja do udaljenih mesta. osetljivost na kritike drugih. recituju. 6. da ponize i da povrede ili pak u čijem će prisustvu ona učiniti nešto nepristojno ili neprijatno. osobe se povlače. Veom često ispoljavaju klaustrofobične smetnje: strah od lifta. visoka skrupuloznost. neinteligentni ili neobrazovani. kad treba da plažu ispit.aktivnost obolelih osoba se značajno smanjuje. kada se previše brinu za svoj 31 . laka uzbudljivost. uveličavanje teškoća. Posebna organizacija ili poremećaj ličnosti uvek prate agarofobiju i predstavljaju glavni preduslov za njen nastanak i razvoj. narcistička i boderline ličnost. neretko i telesna oboljenja. Još jedno od specifičnosti ovog sindrom predstavlja potreba da uza sebe pacijenti imaju osobu od poverenja. zavisnost. ne uspevaju da se organizuju i realizuju neke od životnih ciljeva. savesnost. Ovaj strah je manje dramatičan. Pacijenti koji doživljavaju opšti strah saopštavaju da su potpuno paralizovane. noćne more. socijalne fobije i drugi fobijski strahovi. anksiozna (izbegavajuća). Postaju povišeno nesigurne. pre definitivnog ispoljavanja poremećaja. tipičan početak je postepeno javljanje nespecifičnih simptoma u trajanju od nekoliko meseci. Oboleli od ranog detinjstva ispoljavaju karakteristične premorbidne osobine: preosetljivost. Osnovne simptome često prate i opšti strah. Nivo samoprocene i samovrednovanja je izuzetno nizak. čežnja za kućom. kad osećaju da će pred drugima da pocrvene. U celini treba istaći da su kliničke karakteristike pacijenata sa aarofobičnim sindromom brojne: stidljivost. strašljivost.2. posebno u koliko se uzmu u obzir postojanje koomorbiditeta i kliničke komplikacije. neodlučnost.Važno je istaći da je osnovno osećanje izmedju dva napada panike je preokupiranost strahom. pa i godina. Reč je o postojanju anksiozno-fobične strukture ličnosti i njenih varijacija ispoljenih kao pasivno-zavisna. nezrelost. intenzivnog i nelogičnog straha izazavanog stavovia. piju ili hodaju ili budu u centru pažnje. izbegavanje da se prihvati odgovornost. kad misli da ih drugi kritički procenjuju. S obzirom da je akcenat u ovom terkstu na sindromskom pristupu ovde nećemo detaljnij analizirati razvijenu kliničku sliku i brojne precipitirajuće fakore koji joj prethode. Kada je reč o kliničkoj slici ovog oblika fobičnog sindroma treba istaći da je ona predstalja složen i kompleksan psihički poremećaj. zatvaraju se u svoj dom. oseća nesigurnosti i inferiornosti. nestabilnost. alkoholizam. Početak ovog sindroma uglavnom je postepen. Socijalna fobični sindrom Socijalna fobija je oblik straha koji se karakteriše postojanjem stalnog.

Sindrom specifičnih fobija Poznato je da veliki deo normalne populacije ima strah od različitih predmeta i situacija. Strah da izgled tela nije u redu može dobiti oblik socijalne fobije kada ga je teško razlikovati od dismorfofobije. crvenjenje. veličine grudi. Klinička slika može biti veoma raznovrsna. mesta. Uglavnom je u sklopu: morbidne stidljivosti. Telesne manifestacije su: lupanje srca. zbog čega se oseća nelagodno. Bihevioralno: izbegavanje. ušiju. posebno telesne. tzv eritrofobija predstavlja varijetet opšte socijalne stidljivosti i česta je kod mladjih osoba oba pola. zloupotreba PAS) i velika depresija. nisko samovrednovanje. Ovaj oblik straha retko se javlja izolovano. specifične fobije). pijenja. prirodne sredine. izbegavajući. Strah od pogleda i kritičke procene predstavlja jedan od osnovnih strahova i veruje se da je urodjen oblik straha. Strah od gubitka kontrole se radi o strahu od gubitka kontrole. Precizno odredjene sadržaja i obima socijalne fobije uključuje i sledeće pojmove: stidljivost. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama( mokrenje. nogu. Strah od ispita je u vezi sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti. nedostatak socijalnih veština. bolesti zavisnosti( alkoholizam. što je uzrok osiromašenja kvaliteta života. strah od ljudi predstavlja intenzivan strah od kontakta sa drugim ljudima praćen razvojem ponašanja izbegavanja i strah od osoba suprotnog pola je varijetet straha od ljudi. kod narcističke ili paranoidno organizovane ličnosti. napeto i rado bi pobegla iz takve sitacije. češći kod osoba muškog pola. Kao mogi oblici ove vrste straha navode se: fobije objekata.nesigurnost. kao posledica straha od straha. maljavosti. brinu zbog izgleda svog nosa. koju karakteriše skup socijalnih strahova. defekacije. čest je simptom u okviru reagovanja strahom uopšte. osnovni sadržaj čini stalni strah koji ima fobična svojstva i karakteriše se subjektivnim. Ove osobe strahuju da su previše debele. U opšte socijalne fobije spadaju: ekstremna socijalna stidljivost. telesnim i ponašajnim simptomima. a oko 10% njih ispoljava strah takvog intenziteta da se svrstavaju u ovaj fobični sindrom koji time postaje najčešći psihički poremećaj uopšte. shizoidni. nesigurnost. kada je povezana samo sa jednim oblikom straha i kao difuzna. Kod ovog fobičnog sindroma javljaju se sedeći komorbidni poremećaji: panični poremećaji ( agarofibija. kada je izložena pogledima drugih ljudi. govorenja. paranoidni. oboleli oseća da je njihov strah bezrazložan i nelogičan. Strah od otkrivanja sopstvene inferiornosti se povezuje sa strahom od jedenja. Strah od javnog nastupa predstavlja strah velikog intenziteta u situaciji( ili pri pomisli na takve sitacije) u kojoj osoba biva kritički procenjivanja od strane drugih osoba. straha od samog sebe. drhtanje. odnosno da drugi prodire u njenu fizičku intimu. već efekta koje ono proizvodi na druge osobe. Ovaj sindrom karakterišu četiri 32 . situacije i živa bića. Socijalnu fobiju karakteriše posebna organizacija ličnosti: stidljivost. Obolela osoba crveni u banalnim sitacijama.izgled. Najčešći oblici ovog straha povezani su sa: gubitkom svesti i padom na ulici. što je posledica hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema. 6. mukom i povraćanjem pred drugima. Strah od crvenjenja. telefoniranja pred drugim osobama. ćelavosti. telesnom slabošću. pisanja. Strah potiče od saznanja da je osoba otkrivena. težnja ka usamljivanju i izolaciji. poremećaji ličnosti ( anksiozni. osoba se ne plaši samog crvenjenja.3. osećanja inferiornosti i krivice. podrazumeva stidljivost i nedostatak samopouzdanja u raznim socijalnim situacijama. povučenost. mršave. ovako doživljen strah goni obolele da izbegavaju ove situacije i aktivnosti što dovodi do razvoja ponašanja izbegavanja. Socijalna fobija se ispoljava na dva načina: kao fokalna ili diskretna. oboleli svesno doživljava strah kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima u okviru različitih socijalnih situacija.stalo nezadovoljstvo sobom. naročito u sitacijama koje su neprilične. znojenje. Pri tome. socijalna disfunkcionalnost. ali ne nalaze način da mu se suprostave. Subjektivno. što vodi usamljivanju i izolaciju.

Ovaj sindrom se može ispoljiti na dva načina. znojenje sl. U kasnijim fazama česte su reakcije tipa bežanja ili borbe. impulsivno ponašanje. doživljaj da se osoba ne nalazi na mestu gde se dogodio traumatski dogadjaj. pri čemu obe reakcije izgledaju haotično. Sindromi reakcija na težak stres i poremećaje prilagodjavanja U ovu grupu sindroma spadaju sledeći poremećaji: akutna reakcija n䁡 stres. Sindrom karakteriše kratko trajanje do 4 nedelje i različiti disocijativni fenomeni i upadljivo izmenjeno ponašanje. 7.. deluje zbunjeno. Strah od straha dominira kliničkom slikom. Klinička slika ovog sindroma je fluidnija. U prvim trenutcima i satima osoba je ošamućena. kao da nema nikakva osećanja. kao da osoba reaguje instiktivno. Sindrom akutne reakcije na stres prestavlja skup raznovrsnih ispoljavanja psihičkih i ponašajni smetnji koje se pojavljuju veoma brzo posle teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije patnje ili smrti. nije uslovljen pogrešnim saznanjem ni simboličkim procesima. jer osoba zbog dezintegracije nije u stanju da mobiliše svoje potencijale i da se sabere. kao i izbegavanje svega što budi sećanja na traumatski dogadjaj. Ovo stanje može da traje nekoliko dana i redje 2. gastrointestinalne tegobe). ali ta nije efikasna. stalan. drhtanje. pa i opštim simptomima straha.1. dok je oko 75% u šoku. situacijom ili aktivnošću koje čini sadržaj fobije). što liči na stupor.osnovne komponente: glavni strah. Ponašanje izbegavanja je nekada izraženo do te mere da postoji stil življenja pacijenta. ovo su obrasci odbrane od intenzivnih i bolnih osećanja kojima je osoba preplavljena. Česta je i pojava: unemirenosti. Prvi bi podrazumevao skup najrazličitijih simptoma i ponašanja koji se brzo smenjuju bez nekog reda. hiperfunkcija vegetativnog nervnog sistema sa pratećim telesnim simptomima ( palpitacije.Pojavi ovog sindroma doprinose: izvesne predispozicije 33 . najčešće je monosimptomatski ( ograničen i striktno povezan sa odredjenim objektom. iznenadnim prelazom iz očaja u bes ili iz straha u borbenost i prkos). strah od straha.3 nedelje. amnezija za zbivanja za vreme i neposredno nakon traumatskog dogadjaja. Drugi oblik je manje dramatičan i po kliničkim karakteristikama liči na postraumatski poremećaj. ponekad je dezorjentisana. praćen je ponašanjem izbegavanja. U periodu neposredno nakon teške prirodne katastrofe samo 12 do 25% osba ostaje hladnokrvno. izrazit osećaj krivice. Prateći simptomi nisu česti niti su karakteristični i manifestuju se hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema: tahikardija. 7. izbegavajuće ponašanje i grupa pratećih simptoma. Ponekad dominiraju povlaćenje. često je prisutno ponovno preživljavanje traume i simptomi straha i hieraktivnosti vegetativnog nervnog sistema. preznojavanje. Sindrom poremećaja prilagodjavanja Poremećaji prilagodjavanja prestavljaju heterogenu grupu nepsihotičnih poremećaja čija je zajednička karakteristika da su se pojavili u kontekstu neke stresogne sitacije ili dogadjaja veoma različitih razmera i posledica. posttraumatski poremećaj i poremećaji prilagodjavanja. U slučajevima kad je fobija monosimptomatska. kao da se isključila i da joj je svejedno šta se oko nje dogadja. a ta fluidnost se ispoljava različitim i nepostojanim emocionalnim reagovanjem ( npr. Glavni strah predstavlja osnovni psihopatološki sadržaj. Važno mesto zauzimaju razni oblici disocijativnih ispoljavanja: depersonalizaciono-derealizacioni fenomeni. Takodje je moguća reakcija umrtvljavanja. raznovrsnim telesnim simptomima i ponašanjem nalik onom kod konfuznih. Fobije od životinja su najšeđće i karakteriše ih nelogičan. ali kraće traje i ima raznovrsnija ispoljavannja. kao da ne razume šta se dogodilo. mutizma. strah je povremen i ne previše opterećujući. nesvrsishodne hiperaktivnosti ( besciljno tumaranje). intenzivan strah od susreta ili kontakta sa životinjama ili insektima.

PTSD kao posebna dijagnostička kategorija uveden je u DSM-III 1980. Oni su često praćeni izbegavanjem svega što podseća na traumu. Način na koji stresogeni dogadjaji/sitacija remeti unutrašnju biopsihosocijalnu ravnotežu osobe zavisi od njegove prirode. pa tako odredjene traume nose veći rizik za izazivanje PTSD ( posle zarobljavanja. a iza toga slede prirodne katastrofe. koje jako drže do kontrole.a odnosi sa prijateljima i poznanicima su često poremećeni. Kod nekih pacijenata je naglašeno povlaćenje iz socijalnih interakcija. Sindrom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) PTSD se definiše kao skup manje više specifičnih simptoma koji se pojavljuju posle izvesnog perioda od pretrpljene teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije pretnje ili smrti. ali i od načina na koji ih osoba doživljava i tumači. U psihološke aspekte spada veći broj modela ( bihevioralni. Pored ovoga. karakteristike stresogenog dogadjaja ili situacije ( priroda. Inače.(osoba sa poremećajem ličnosti. zlostavljanje u detinjstvu. Naši autori dugo se nisu bavili ovim problemom. zemžmljotresa. godine. Kod žena veliki rizik za pojavu PTSD imaju seksualno nasilje. intenzitet. ali su pokušaji retki. premda se može ponavljati. Stresogeni dogadjaj se odnosi na nešto što se jednom odigralo i okončalo. ne mogu da odgovore na radne obaveze.). kontekst). naročito su predisponirane osobe sa rigidnom strukturom i rigidnim obrascima ponašanja. saobračajne nesreče. pa i socijalna izolacija. Pojava ovog sindroma delom zavisi i od vrste traume kojoj je osoba izložena. Kliničku sliku karakteriše pre svega to što se početni simptomi mogu videti neposredno posle stresogenog dogadja/ sitacijeili 1 do 3 meseca posle toga. strepe da se neće ponašati odgovorno ili veruju da su podlegli stresu. i osećaj krivice. fizičkog zlostavljanja i kindnapovanja. ali on nije dovoljan da bi se razvio ovaj sindrom. Kod mladje dece su izraženiji regresivni trendovi ( enureza). teže podnose stresogene dogadjaje). Karakteristični simptomi su razni oblici ponovnog proživljavanja traumatskog dogadjaja. iza koje se uglavnom kriju emocionalna doživljavanja kao što su tuga. pronalaženje mrtvog tela. loši objektni odnosi u detinjstvu. raznovrsni simptomi straha i/ili depresije su relativno blagi. silovanje.Uglavnom su iznošena iskusta iz II Svetskog ili Vijetnamskog rata ili elementarnih katastrofa. Stresogena sitacija označava nepovoljne prilike tokom dužeg vremenskog perioda. 7. Neki od pacijenata imaju suicidalne ideje. ravnodušnost ili strah. dok su muškarci češće izloženi traumatskim sitacijama u ratu. silovanje. Traumatski dogadjaj je obavezi etiološki činilac. očaj. trajanje. Kod dece i adolescenata se često vidja dramatično izmenjeno ponašanje. sa naglašenom impulsivnošću i agresivnošću. i koje mogu ali ne moraju flukuirati kao i u odnosu na posledice koje izazivaju (hronično napeto stanje u braku. neophodna je sklonost koja se odredjuje kako na biološkom tako i na psihološkom niovu. dok se relativno često javljaju i druga emocionalna ispoljavanja kao što su ljutnja. simptomima hiperaktivne disfunkcije vegatativnog nervnog sistema i ponašanjem koje ukazuje na dublje promene ličnosti. Pacijenti se često žale da nisu u stanju da se bore sa problemima. Ukoliko traje duže ima komplikovaniju kliničku sliku i onesposobljava osobu za funkcionisanje. kao i posebno značenje koje ima za pojedinca i kumulativni efekat izloženosti jednoj stresogenoj situaciji može da oslabi sposobnost podnošenja drue stresogene sitacije ili dogadjaja. reverzibilnost. hronična organska bolesti i dr.2. Ponekad se mogu javiti i telesni simptomi (somatizacija). kognitivni i dr. Klinička slika varira od slučaja do slučaj. Drugi psihološki modeli kao ključnu katakteristiku iznose ponovno proživljavanje traumatskog doživljaja kroz 34 .). prilikom fizičkog napada ili su svedoci nečije smrti.

stalni oprez i iščekivanje da se nešto loše dogodi. te su ona zato neprijatna. razdražljivost. što znaći da je život pacijenta ili nekog drugog bio direktno ugrožen. Ovi simptomi se ispoljavaju na različite načine: nesanica. Sva ova ispoljavanja se karakterišu doživljajem da pacijent nema kontrolu nad njima. zatim depersonalizacioni ili derealizacioni fenomeni. 35 . Disocijativni sindromi Ovi sindromi predstavljaju poremećaje ranije poznate pod nazivom histerični sindromi. koji je posledica osećaja bespomoćnosti da se spreči smrt ili druge posledice traumatskog dogadjaja. scene i prozori mogu imati karakter vidnih halucinacija ili iluzija. a disocijativni na ponašanje i identitet. najupečatljivije isposljavanje se odnosi na ponovno proživljavanje traume. Simptomi koji ukazuju da je pacijent u stanju stalnog. jednokratni traumatski dogadjaji imaju drugačiji efekat od onih koji se ponavljaju. doživljaj da niša nema smisla. osećaj besperspektivnosti. napetost. razdražljivost i izlivi besa. selektivne smetnje u koncentraciji. napetog iščekivanja podsećaju na one u sindromu generalizovanog anksioznog poremećaja. Vrsta traumatskog doživljaja je važna zbog načina na koji dogadjaj deluje na osobu kao i zbog značaja koji on za nju ima. Sindrom je prvenstveno odredjen traumatskim dogadjajem. što pojačava doživljaj gubitka kontrole i besposmočnosti i na brutalan način poništava svaku fantaziju o ličnoj neranjivosti i suočava nas sa sopstvenom konačnočću. On isključuje stresogene dogadjaje i stuacije koje ne podrazumevaju životnu ugroženost. a iz repertoara emocionalnih ispoljavanja kao da su ostali samo bes i strah. Ponekad slike. Somatski simptomi su znatno redji. slepilo. uznemiravajuća ili bolna. U vezi sa smanjenim opsegom emocionalnog reagovanja nalazi se gubitak uobičejenih interesovanja za ljude. 8. može se pojaviti posledica diocijacije. Konverzivni sindromi se odenose na voljnomotorne i senzitivne funkcije. kao i pojedini prizori koji se pacijentu nameću i stalno ponavljaju. te ih prati snažno osećanje bespomoćnosti. preosetljivost na zvučne draži. trauma se može ponovo proživljavati samo ako pacijent nije izgubio svest tokom traumatskog dogadjaja.1.Zajednička karakteristika disocijativnog i konverzivnog sindroma je parcijalni ili potpuni gubitak mentalne integracije izmedju sećanja prošlih dogadjaja. konvertuje i reprezentuje kao fizički simptom. gluvoća. Pošto su simptomi ponovnog proživljavanja traume napeijatni i bolni.slike i misli koje se nameću i stalno ponavljaju. senzorne ili motorne prirode. Poremećaji pamćenja mogu uzeti različite oblike. za razliku od somatizacije gde dolazi do transformacije u vegetativnu inervaciju. Dejstvo dogadjaja koji direktno ugrožava osobu drugačije je od onog u kom je osoba svedok nečije smrti ili mučenja. Traumatski dogadjaj je obično neočekivan i nepredvidljiv. osećasj otuženosti može kod obolelog aktivirati osećanje krivice. Konverzivni fizički simptomi se dele na: senzorne simptome ili deficite: psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima: 1. pacijent nije u stanju da ima bilo kakava osećanja. dogadjaje i aktivnosti. svesnosti identiteta. i mogu se ponavljati više puta u toku dana.oblast anestezije. Pre pojave kliničkih manifestacija ovog sindroma osoba na traumu reaguje strahom. Konverzivni sindromi Mehanizam konverzije podrazumeva da se neurotski konflikt razrešava tako što se preobraća. neposrednih sećanja i kontrole pokreta tela. 8. zbog čega može predstavljati ogromnu narcističku traumu. pacijenti pokušavaju da izbegnu sve što može da ih aktivira. Te slike i misli bude sećanja na traumu i za posledicu imaju hiperaktivnost VNS i promene vezane za traumu. neuroze sa dva podtipa: konverzivni i disocijativni. Isto tako. Tipični način su snovi i noćne more.

dizurija i drugi. paraliza ili pareza i urinarna retencija. opstipacije. anoreksija. zamagljenost pred očima. i nju može mobilisati trauma.halucinacije. bolovi u ekstremitetima. udaranje ( često se pogoršavaju kada se obrati pažnja na pacijenta. pseudokonvulzije. posebno inteligencije. disocijativni stupor. paralize ( motorni simptomi i deficiti). depresivna osećanja. hemiplegije i hemipareze. bolovi u ledjima. nesvestica. s jedne strane i s druge. Klinička slika disocijativnog sindroma. poremećaji duple ili višestruke ličnosti i prisećanje na emocionalno-traumatske dogadjaje koji dugo istrajavaju u psihičkom. iza kojih najčešće stoji posebna organizacija ili poremećaj ličnosti ( histrionični). mlataranje. Sekundarna dobit omogućava oboleloj osobi da pribavi pažnju. čudni ponovljeni pokreti položaja tela. Razvoj simptoma omogućava obolelom primarnu i sekundarnu dobit. muka. percepcije. u obliku relativno neasimilovanih ideja. stanje transa i zaposednutosti. lupanje. a oblik u kom će se one ispoljiti zavisi od snage precipitirajućih činilaca i karakteristika ličnosti. sa dominacijom poremećaja svesti i osećanja identiteta. posebno neurološka oboljenja. U slučaju potiskivanja stvara se horizontalni rascep i materijal se prebacuje u dinamičko nesvesno. disocijativna fuga. dispneja. ekonomski problemi. 3. nerad zbog toga što se loše oseća. sem toga. psudokonvulzije. ovaj model se koristi kao reakcija na zabranjene Edipove želje za roditeljem suprotnog pola( mobilišu ga konfliktne želje). Njihov nastanak precipitiraju: podsećanje na neprijatne uspomene. ljubav i zaštitu značajnih osoba iz okoline kao i oslobadjanje od neprijatnih i težih obaveza. porodični problemi. naduvenost stomaka. Kada su u pitanj䁵 karakteristike histrionične ličnosti mnogi istiću činjenicu da histrionične osobine verovatno postoje kod svih normalnih ljudi. dolazi do vertikalnog rascepa tako da psihički sadržaji egzistiraju u nizu paralelnih svesti. dispareunija. I ako i disocijacija i potiskivanje predstavljaju mehanizme odbrane kojima se neprihvatljivi sadržaji isključuju iz svesti. stalno se ponavljaju u različitim kombinacijama i ne mogu se objasniti organskim uzrocima. poremećaja je veoma kompleksna i polisimptomatska. Simptomi se ispoljavaju dramatično. bolovi u grudima.psihogeni poremećaj mišića: afonija. zavisnost od lekova. porodični i bračni problemi uključujući razvode i pokušaji samoubistva. U ovoj grupi se nalaze: disocijativna amnezija. Kliničke komplikacije ovog sindroma se najšeđće javljaju u obliku ponovllanih operacija. 36 . pri čemu disocijacija predstavlja odbranu od traume. Disocijativni sindromi Ovi poremećaji se karakterišu pojavom simptoma koji nisu u svesnom uvidu ( radi se o defektu mentalne integracije. napadi straha. plakanje. Svoj razvoj konverzivni simptomi započinju tiho i pokazuju tendenciju da dugo traju. udruženi bolovi. psihička ili fizička trauma. Disocijativne odbrane imaju dvostruku ulogu: pomažu žrtvama da izmaknu traumi u trenutku kada se ona dešava. vrtoglavice. poremećaje u centar svog interesovanja. želja da se izbegne kazna i konflikti iz svakodnevnog života. napravilnost menstrualnog ciklusa. Primarna dobit se sastoji u tome što se nesvesni sadržaji konflikta ( povezani sa seksualnim i incestuoznim idejama) i dalje drže van dometa svesnog doživljaja( u suprotnom bi bili neprijatni i zastračujući). nepodnošenje hrane. Kod disocijacije. afonija. Mogu da imitiraju sva medicinska. umor. diskinezije ( "napadi"). misli o smrti. pamćenja i identiteta) pri čemu su delovi Ega rascepljeni od glavnog protoka svesnog. bolovi u sotomaku. praćeni brojnim telesnim smetnjama i specifičnim oblicima ponašanja. fobije. dismenoreja. 8. Savremena psihodinamska psihijatrija ponovo je vratila disocijativne sindrome. pa se danas smatra da je većina njih nastala kao posledica dejstva stresa i traume. Kao najčešći simptomi navode se: nervoza. Disocijativni simptomi počinju naglo i burno i isto tako završavaju. palpitacije. slabost. odlažu neophodnu razradu traume za kasnije.. oni se razlikuju po načinu na koji to obavljaju. svesti.2.kontrakture. psihogene konvulzije: tikovi.

veliki histerični napad.delimična ili potpuna paraliza. To su najčešće pojedine reči.O pojedinim oblicima disocijativnog sindroma neće biti više reći. 9. Retko se javlja naglo kada postoji veza sa nekim neurološkim oboljenjem i/ili precipitirajućim stresom. vrlo neprijatne i uznemiravajuće. c) Ganserov sindrom ( oboleli je smeten. stihovi. disocijativni stupor. afonija. ritualna ponašanja koja se stalno ponavljaju. discijativna anestezija i senzorni gubitak ( poremećaji površnog senzibiliteta kao anestezija delova tela. nezavisno od uticaja stresa. Način ispoljavanja opsesivnih misli su raznovrsni. često skaradnog ili besmislenog sadržaja. uglavnom ima uvid u njihovu nelogičnost. Dominantno opsesivne misli i ruminacije Opsesivne misli su stalo postojeće. na stereotipan način. a svest nije bitno promenjena. hiperestezija za bol i dodir. Kao što se vidi. ataksije razlčitog stepena. dezorjentisan u mestu. nepodnošljive. ali bezuspešno. ali neizmeničnih subjektivno odvojenih identiteta i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja. ponavljajuće i neželjene misli koje se nameću obolelom mimo njegove volje i koje on ne može da odagna. ali ih ne prati razdraženje vegetativnog nervnog sistema. fraze. postoji nesećanje za period bolovanja. Opsesivno-kompulsivni sindrom Opsesivno-kompulsivni sindrom je oblik neurotskog reagovanja. sa dominacijom kompulsivnih radnji).. vraćaju u svest obolele osobe. bizarni pokreti. veoma su neprijatna i ne dovode do izvršavanja korisnih zadataka. d) Višestruka ličnosti ( predstavlja kompleksan. Opsesivne misli su ideje. tikovi. otvorene amnezije ili oboje). sa čundnim odgovorima u "stranu". hroničan. analgezija. ima otpor prema njima ali im se ne može suprostaviti. disfonija. Oboleli od ovog sindroma ih doživljavaju kao sopstvene. može veoma dugo da traje). disocijativni poremećaji pokreta i senzibiliteta ( disocijativni poremećaj motorike. posebno što se doživljavaju kao besmislene. One su nasilne ili opsene. b) Disocijativna konvulzija ( pseudoepilepsija. poremećaja. vika i plač. pri čemu su granice zahvačenog područja oštre i ne odgovaraju anatomskim intervacionim područjima). koje se iznova javljaju i 37 . vremenu i prema osobama iz okoline. odvratne. pa se ta ponašanja ponavljaju u nedogled i iscrpljuju pacijenta. Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakteriše i prisustvo simptoma straha. kombinovani -u 80%. poremećaji korordinacije motorne aktivnosti. pacijent ih opsisuje kao besmislene. Takodje je karakteristična i tesna povezanost sa depresivnim raspoloženjem. kad se sindrom razvije ispoljava se u tri oblika ( sa dominacijom opsesivnih misli. ali nevoljne i nepromenjive. klinička slika ovog sindroma je specifična i polimorfna. koje on pokušava da odagna i da im se odupre. Ovakvim ponašanjem oboleli pokušava da se suprostavi. disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta sa kontinuiranom egzistencijom relativno stabilnih. bizarni pokreti i nemogućnost stajanja bez podrške drugih (astazija i abazija). 9. profesionalni grč prstiju i šake). i impulsi koji uvek iznova. maštanja.1. sa jasnom manuelnom nespretnošću. U većini slučajeva počinje postepeno.u 20%. Kompulsivne radnje su stereotipna. čija je osnovna karakteristika prisustvo ponavljajućih opesivnih misli i kompulsivnih radnji. disocijativna fuga. spontane. ali bezuspešno. pareza. dramatičani glasan govor. Oni će ove biti samo taksativno nabrojani: a) Discijativni gubitak pamćenja (psihogena amnezija). stanja transa i poremećaja zaposednutnosti.

zatim anakastični poremećaj ličnosti. Ukoliko se suprostave podsticajima. Opsesivni podsticaji predstavljaju posebno neprijatne sadržaje da se nešto misliili učini. posticaji ili. pak kao opsesivni fobijski strah. računaju. Obsesivna ubedjenja kada su osobe ubedjene da su njihove misli isto što i njihovo delo. čekanjem i oklevanjem. Strah kao crti ličnosti tretira se kao sklonost ka razvoju straha i predstavlja zajedničku karakteristiku stanja straha i pojednih oblika poremećaja ličnosti. Slični fenomeni sreću se i kod trihotilomanije. neočekivana i dovode do negativnih emocionalnih reakcija ( straha).7). Tourettovog sindroma.Teme su specifične i povezane su sa: religijom. Opsesivna zamišljanja kada obleli često prisilno zamišlja zastrašujuće scene. ubedjenja.2. u ono što misle i što rade. doživljavaju intenzivan strah. Celokupan ritual se odvija po strogo ustaljenom redosledu stvari i traje veoma dugo. Podjednako je zastupljen kod oba pola. Kompulzivnim radnjama osoba poništava svoj strah. ali je kod žena češće pranje ruku i čišćenje stana. sumnjanja. Opsesivna fobija predstavlja pojavu kada prisilne misli dobijaju fobični karakter. kombinuju brojeve ili ih ponavljaju odredjen broj putadok ne zadovolje prisilu magičnih broj puta-3. visok nivo hostilnosti. Po karakteru su parazitska. čistoćom i zaštitom od prljavštine. 38 . situacije kao što su saobračajne nesreće u kojima se lično povredjuje ili su povredjene njemu bliske osobe. radi se o posebnom mučnim i neprijatnim. dramatičnim doživljavanjima koja su povezana sa prisilom da ubiju suprugu. razmišljanjima o životu i smrti. intenzivno strahuje. ovi pacijenti broje.Oboleli sumnjaju u sve. praćena opreznošću. Kompulzivne radnje preokupiraju obolelog više sati dnevno.iscrpljuju obolelog. Ritualno ponašanje je uvek povezano sa strahom.anksioznost i strah. strahom. vremenom. Zajedničko prisustvo prisilnih misli i radnji ( opsesivno kompulsivni poremećaj i opsesivna ličnost) Za obsesivno-kompulsivni sindrom su karakteristične i specifične dimenzije ličnosti: neurotičnost. bolom i neprijatnošću. borbom dobra i zla. doživljavaju jaku napetost.osoba istovremeno veruje i ne veruje u njihi u toj neizvesnosti i ekstremnoj neodlučnosti. pa čak i pretnjom.3. električni uredjaji isključeni. Opsesivno razmišljanje predstavlja prisilna razmišljanja koja se nameću obolelom mimo njegove volje. što ih preokupira i iscrpljuje. dogadjaje. Impulsivnost Podrazumeva slabost u samoregulaciji koja se klinički manifestuje kao acting-out ponašanje.). redom i simetrijom. dete. moralom. Opsesivna sumnja predstavlja jednu od najvažnijih karakterisika opsesivno-kompulsivnog sindroma( OKS). Strah od smrti često postaje zakonitost življenja. negativna emocionalnost i negativizam temperamenta. Pomente dimenzije su u visok korelaciji sa postojanjem straha. 9. Kod ovih osoba dominira uzdržanost i neodlučnost kao stil življenja. zatim bizarne seksualne odnose ili seksualni čin sa roditeljima. majku. sumnjom. na ova ponašanja oboleli troše mnogo vremena i energije. dismorfofobije. obavlja i održava ličnaa higijena i sl. Uobičajeno se opisuju kao opsesivna zamišljanja. Ukoliko u tome budu sprečeni. 9. u praksi su povezane sa posebnim načinom u obavljaju nekih delatnosti( kao se uredjuju stvari u okolini. Najčešće su povezani sa proveravanjem i brojanjem ( da li je stan zaključan. eksplozivni izlivi ljutnje. razmišljanja. Iz tog razloga oboleli pribegava ponašanju izbegavanja sitacija i mogućnosti da svoju prisilu realizuje. način kako se hoda. Dominantno kompulsivne radnje i rituali kao oblik OPS Kompulsivne radnje su prisilne misli izražene kroz odredjene aktivnosti i od njih se ne mogu razdvojiti jer od njih potiču. Ova doživljavanja su praćena izraženom ambivalencijom.

Odnos prema realnosti je očuvan. dok su ostali simptomi nespecifični i raznovrsni: žarenje ili strujanje u pojedinim delovima tela. medju kojima dominiraju: umor. u potpunosti ili delimićno. ponekad na način karakterističan za hipohondriju. bolovi u ledjima. Ova psihološka sumnja je jedna od tri suštinske osobine opsesivno-kompulsivnog sindroma. Nisu retki ni bezrazložni izlivi besa. Pefekcionizam Odražava težnju ličnosti da se postigne izuzetno visok nivo standarda uz prihvatanje veoma strogih samoprocena. Definiše se kao sklonost da se bude analitičan i da se traže detaljne informacije kada se donose odluke. Ova dva fenomena se često javljaju zajedno. pacijenti se žale da su im popustili živci. laka zamorljivost ili osećaj stalne iscrpljenosti. nesanicu. Zbog ovih simptoma pacijenti su zabrinuti za svoje zdravlje. kada je u pitanju ponašanje. stanja straha i somatizacionog poremećaja ili sindroma. preznojavanje. napetost i nervoza. kao i otežanog upamćivanja. Svoje tipične smetnje pacijenti opisuju različito. problemi sa varenjem. tako da osoba uvidja da doživljaj depersonalizacije ne odgovara stvarnosti. ono joj se čini strano i automatsko. malaksalost i iscrpljenost uz prisustvo i drugih telesnih. emocionalnih i kognitivnih simptoma. društvene procene. oslabljen apetit. Od somatskih smetnji česta je glavobolja. takodje. pa ga ona odnekud posmatra. vratu. Ako se odnosi na unutrašnje organe onda se manifestuje doživljajem promene njihovog mesta i veličine. Klinička slika ovog sindroma je bitno odredjuja polimorfnim simptomima. gorušica. Simptomi se veoma često prepliću sa simptomima depresije ili distimije. najkarakterističnija posledica neodlučnosti je opsesivna sumnja. Kod derealizacije doživljaj nestvarnosti se prenosi na okolinu i objekte u njoj. 10. koji se manifestuje Ego-distonim i zato neprijatnim epizodama depersonalizacije. poremećaja. Skoro po pravilu su prisutni: razdražljivost. dijareja. Blisko je povezan i sa socijalnom anksioznošću ili fobijom.Sindrom depersonalizacije i derealizacije Depersonalizacija je doživljaj osobe kao da je sama sebi nestvarna. kada se odnosi na osećanja pacijentu se čini da je izgubio sposobnost da doživljava emocije. Kada je reč o mogućim kliničkim komplikacija ovog sindroma treba naglasiti da najtežu komplikaciju prestavlja prelazak u shizofreniju. telesna slabost. ono što sve opise objedinjuje jeste doživljaj osobe kao da sama sebi nije više bliska i prepoznatljiva ( isti doživljaj može da se odnosi i na okolinu osobe). trnci po rukama i nogama. Kognittivno funkcionisanje može biti kompromitovano u smislu teškoća u rasudjivanju i donošenju odluka. Klinički se manifestuje kao preterana briga oko grešaka i tzv. osobi se čini da joj se telo promenilo ili da joj više ne pripada. da lako planu i ljutito reaguju na najmanji povod. Poremećaj počinje naglo i nekad mu prehodi traumatsko iskustvo. Pacijenti se. Otudjenje u depersonalizaciju zahvata različite aspekte ličnosti. Ako se odnosi na kontinuitet sa prošlošću osoba saopštava da više nije onakva kakva je bila ranije. U 39 . Medjutim. Klinički se manifestuje kao teškoća u donošenju odluka. Neurastenični sindrom ( Morbus Bird) Neurastenični sindrom predstavlja neurotski poremećaj koga karakteriše hronično i onesposobljavajueć osećanje slabosti. posebno u domenu šta odbaciti.Neodlučnost Prestavlja dimenziju ličnosti koja je u vezi sa impulsivnošću i predstavlja njenu kognitivnu osobinu. Raspoloženje je promenjivo. Kada je reč o telu.Sindrom depersonalizacije i derealizacije se definiše kao hroničan ili rekurentan poremećaj. žale na: bezvoljnost. 11. umora. Takodje predstavlja suštinsku osobinu OKS.

Tako neurotski proces prelazi u hronični poremećaj čime menja pacijentov lični i porodični život. nepravilni ciklusi. Somatizija predstavlja tendenciju da se psihičke tegobe ispolje u obliku soomatskih simptoma i da zbog njih se traži medicinska pomoć. u kliničkoj praksi najčeđće su žalbe na GIT smetnje ( podrigivanje. sa puno komparacija. sindromi počinju pre 30-te godine i da su znatno češći u ženskoj populaciji (5:1). te da su upadljivo češća u ruralnoj sredini i kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem. mučnina. i skoro po pravilu godinama unazad uzimaju benzodiazepine. a razumevanja da nisu somatski bolesni ne prihvataju. a u populaciji bolesnika na neuropsihijatrijskim odeljenjima 9%. što izaziva strah. nekada su agresivni i dalje postoji obilje telesnih smetnji.. veliko menstrualno krvarenje. podvrgavaju se brpojnim medicinskim ispitivanjima koja ne otkrivaju medicinske uzroke bolesti a nije retko i da se operišu. žarenje. Klasičan pacijent izgleda karakteristično: u psihijatrijske ordinacije dolaze sa brojnim nalazima i izveštajima brojnih lekara. impotencija. nadimanje. abdominalni bol. učestalo menjenje telesnih simptoma.odnosu na vreme. Svi napred navedeni simptomi kod ovog sindroma su praćeni izraženim simptomima depresivnosti i straha. povraćanje tokom cele trudnoće). Simptomi mogu biti vezani za bilo koji sektor organizma. delom zbog bojazni da neće biti shvačena. bihevioralne i kognitivne karakteristike pacijenata koji se žale na telesne simptome u osustvu relevantnih medicinskih nalaza. Somatoformni poremećaji kao neurotski sindrom Somatizacija predstavlja razrešenje neurotskog konflika njegovom transformacijom u vegetativnu inrevaciju.14%. bol u toku snošaja. Ove osobe lakše je hipnotisati i pokazuju veću sklonost u korišćenju disocijativnih mehanizama. Opis smetnji je slikovit i uvek dramatičan. što radja neprijatno osećanje izolovanosti. Somatizacioni poremećaj Osnovna karakteristika je višestruka. kao da je vreme stalo. poremećaji psihoseksualnog funkcionisanja ( osećaj pećenja u polnim organima i rektumu. nepodnošenje odredjenih vrsta hrane). 12.). Veliki broj neurotskih pacijenata ispoljava raznovrsne telesne simptome za koje nije utvrdjena organska osnova. da je vremenski tok usporen ili ubrzan. a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa ( bolne menstruacije. promenama na koži. Utvrdjeno je da ovi poremećaji. obolela osoba ima teškoću u opisu sopstvenog doživljavanja. ljuti su jer dolaze kod psihijatra. Ujedno označava iskustvene. dijareja. koji osoba ne prepoznaje kao uzrok. takvi pacijenti stalno traže dodatna somatska ispitivanja i nisu zadovoljni kada ona pokažu osustvo telesnih uzroka. promene na koži ( svrab. Česta su prisutna stanja depresivnosti i straha. 40 . Doživljaj nestvarnosti često se tumači kao gubitak kontrole i početka ludila. odnosno erektilna disfunkcija). seksualna inferiornost. Početak oboljenja povezuje se sa doživljajem emocionalnih problema ili stresom. Učestalost ovih sindroma u opštoj populaciji iznosi 0. Klinička slika ovog sindroma. regurgitacija. poremećaja je veoma kompleksna.1. u populaciji pacijenata koji se javljaju lekarima opšte medicine 5 do 10%. povratno. ali se najčešće radi o gastrointestinalnim tegobama. slobodno vreme im je u funkciji žalbi i smetnji i traganjem za novim lekovima i ispitivanjima. 12. koji obično prezentuju nekoliko godina pre javljanja lekaru. ne smatraju da im je tu mesto. Kada je u pitanju ovaj sindrom. osetljivost i dr. žale se da su kod kuće izgubili interesovanje za njih. kao opšte funkcionisanje. poremećajima menstrualnog ciklusa i smetnjama u psihoseksualnom funkcionisanju. utrnulost. najveći broj obolelih ima dugu i komplikovanu istoriju bolesti. povraćanje.

težine sa stalnim žalbama na jedan ili grupu organa. obična glavobolja. Intenzitet bola prati emocionalno stanje. retencija urina. sindroma borba-bekstvo. povišena TA. Drugi tip tegoba se ne može objektivizirati i to su neugodne senzacije. Umesto detaljnijeg opisivanja kliničke slike ovog sindroma. znojenje. 41 . i prate ga simptomi simpatikotonije: tahikardija. Stalni somatoformni bolni poremećaj Stalni somatoformni bolni poremećaj kao sindrom predstavlja poremećaj koji se karakteriše upornim žalbama na jake. GIT-gastrointestinalne i GUgenitourinarne tegobe. 12. jedni se odvijaju putem simpatikusa ( tahikardija).Ovo je prva grupa simptoma na kojoj su objektivni i mogu se registrovati kliničkim pregledom. opstipacija.3. a drugi preko parasimpatikusa ( učestale stolice). tzv. znatno slabijeg intenziteta. alkoholizmom. pasivno-zavisnim poremećajem ličnosti. hipermobilnost. Klinička slika ovog sindroma je karakteristična i specifična. psihogeni iritabilni kolon. dominira kliničkom slikom i u tesnoj je vezi sa njegovim emocionalnim stanjem i dejstvom stresora. funkcionalan. navest ćemo samo različite kliničke oblike ovog poremećaja: Da Kostin sindrom.2. midrijaza. hiperventilacija. jer uvodi obolelog u depresivno stanje. svrab. već destruktivan.tj. hiperventilacioni sindrom. Klinička praksa pokazuje da se ovaj poremećaj povezuje sa depresijom. radražljivost. hiperventilacija. neurosis gastrica. nesistematizovanim simptomima. vomitus ili psihogeno povraćanje. poremećaj apetita. Sam tok ovog poremećaja je nepredvidiv. sindrom umrtvljavanja ( ovaj sindrom nije celishodan. neurosis cardiaca. iscrpljujuće bolove koji su neprecizno lokalizovani. Najčešći klinički način ispoljavanja su: lumbalni bol i cervikalni bol. a ponašanje obolelog je usmereno da pribavi pažnju i sažaljenje. zatezanja. a prognoza zavisi od ostvarivanja sekundarnie psihološke dobiti od bolesti. pad tolerancije za bol. a bolesnici se žale na: gubitak apetita. psihomotorna usporenost. Ovaj sindrom je češći kod osoba u srednjem životnom dobu ( četvrta i peta decenija). kao što su: tahikardija. Bol je u centru pažnje obolelog. neurocirkulatorna astenija. disfagije. 12. pain behavior. osećaj nadimanja. Bolesnik se obično žali na nekoliko simptoma ili sindroma.12. Etiološki činioci su isti kao i kod somatizacionog poremećaja. pri ćemu ne postoji pavilnost u grupisanju tegoba. brahijalgija i tzv. umor. celokupno stanje podseća na akutno stanje straha.4. Nediferencirani somatoformni poremećaj Predstavlja poremećaj koji se karakteriše manje brojnim. dijareja. psihogeni kašalj. nelagodnosti u abdomenu. treba je razlikovati od akutnog bola koji traje kraće od 6 nedelja. Poremećaj je. Hronični bol traje duže od 6 meseci. polaksiurija i dr.Kod večine pacijenata je utvrdjena manja ili veća izražena organska lezija koja se povukla ali je zaostalo bolno ponašanje. Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema U ovaj sindrom svrstani su funkcionalni poremećaji i subjektivne smetnje bolesnika koje se manifestuju u sferi VNS. aerofagija. malaksalost. i karakterišu ga simptomi parasimpatikotonije: smetnje spavanja. a karakter bola ne odgovara telesnom oštećenju i posledičnoj telesnoj disfunkciji. učestalo mokrenje uz osećaj nadutosti. za razliku od psihosomatske bolesti( kod koje postoji telesno oštećenje). štucanje. opstipacija. Mesto bola se često menja.

a reakcije na razuveravanje su različite ( ljutnja ili samo naizgled odbijanje da se razuvere). Hipohondrija se može pojaviti u sklopu procesa tugovanja i tokom oporavka od životno ugrožavajuće bolesti. Ono što povezuje sva hipohondrična ponašanja jeste traženje objašnjenja. Ne ulazeži u precizna nabrajanja ovih poremećaja. telesnim simptomima ili bolestima. kognitivnu nepodnošenje neizvesnosti. ovde treba istaći da hipohondrija nije samo neurotski sindrom. Primarna hipohondrija se retko dijagnostikuje gde je prevalencija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 2 7%. negovanje smrtno obolele bliske osobe. psihotična depresija). Što su telesna zbivanja kojim je okupirana manje jasna.12. Sekundarna hipohodnrija je češća. zdravljem i bolešću. a često traže posebnu pažnju od drugih. Početku poremećaja prethode traumatska iskustva ili nepovoljni životni dogadjaji kao što su teška bolest ili smrt u porodici. a prva ispoljavanja se registruju tokom treće i četvrte decenije. ali im to ne umanjuje sterpnju ili sumnju. Dijapazon ispoljavanja hipohondrije je veoma širok. simptomima. nepokolebljivim ubedjenjem u postojanje bolesti. Sumnja u postojanje bolesti predstavlja specifičnu kognitivno-emocionalnu reakciju na stanje somatske neizvesnosti. Hipohondrija kao neurotski sindrom Hipohondrija se definiše kao preterana okupiranost telesnim funkcionisanjem. pošto je hipohondrični sindrom po pravilu hronične prirode uz velike oscilacije u intenzitetu tegoba kod oko dve trećine pacijenata. što je u vezi sa patološkim strahom da je osoba obolela od neke ozbiljnije bolesti ili sa sumnjom da je teška bolest već prisutna. psihogeni tortikolis. Slična je sitacija i sa tzv hipohondričnim paničarima. zatim hipohondrija kao deo depresije. Pri tome je teško. trude se da steknu savršenu kondiciju. Povod za pojavu straha i sumnji nekada je smrt u bliskom okruženju. Redja su tzv. Emocionalnu komponentu čini strah od smrti. Hipohondrična osoba oseća da je ugrožena iznutra i da će je telo uskoro izdati. to osoba više brine. Poremećaj podjednako pogadja osobe oba pola. nekih poremećaja ličnosti. U savremenim psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV i dr) proširuje se broj i vrsta drugih somatoformnih poremećaja. poremećaj sumanutosti. ključna je odlika hipohondrije i dovodi do somatske neizvesnosti. prolazna hipohondrična stanja i/ili simulacija. ali ne i nemogućnost da se takve osobe razuvere da ne boluju od te bolesti. obsesivno-kompulsivnih poremećaja. razvod ili neuspeh u karijeri. psihogena dismenoreja i škrgutanje zubima ili bruksizam. njegovim funkcionisanjem. koristeći stručnu literaturu. 42 . Hipohondrični pacijenti pridaju veliki značaj svojoj medicinskoj dokumentaciji. latentna hipohondrija se sreće kod osoba koje su investirale u svoje telo. uredno je sredjuju i donosse na preglede. paze da vode zdrav način života. preterana preokupiranost telom. 13. već se sreće i kod psihotičnih pacijenata u vidu hipohondrične sumanutosti koja se karakteriše čvstim. Drugi somatoformni poremećaji U dosadašnjem izlaganju naveden je veći broj somatoformni poremećaja. uz prisutan bizaran karakter (sch. psihogeni svrab.5. telesnim zdravljem. Učestalost u opštoj populaciji je izmedju 1% do 5%. ovde želimo da navedeno još samo neke od njih: globus histericus. Preokupiranost bolešću čini pacijenta nesposobnim za funkcionisanje. a ne lečenja. somatiužzacionih poremećaja. Često pokušavaju sami sebe da dijagnostikuju i leče. psihogeni tik. ove osobe se često pdrvrgavaju brojnim i nepotrebnim pregledima i ispitivanjima. Ovaj sindrom je obično prebojen i drugim elementima psihoze( pacijent veruje da je oboleo od raka jer ga truju kancerogenim materijalom). Hipohondriju karakteriše i izvesan otpor pri pokušaju razuveravanja. Kod težih oblika postoji uporna sumnja ili strah da je prisutna bolest. dismorfofobije.

Susto je kulturološki sindrom koji odgovara stanju straha nastalom zbog verovanja da nije došlo do iznenadnog delovanja crne magije.Koro je psihogeni poremećaj koji se karakteriše naglo nastalim paničnim strahom u čijoj osnovi leži verovanje da će se penis muškarca odnosno labija žene vratiti u stomak i da će zbog toga nastupiti smrt. a kultura na njihovo psihičko oblikovanje. Ovaj sindrom su karakteriosali psihogeni napadi histeričnog tipa u kojima je prikazivana hrabrost i borba. pretpostavlja se da je uzrokovan senzornom deprevacijom kod lovaca na foke. 5. Dinamička je pretpostavka da se radi o akutno nastalom strahu od kastracije zbog pretnje gubitka visoko narcistički investiranog objekta kao što je penis ( znaći. mlade. Latah je kulturološki neurotski sindrom koji najviše odgovara disocijativnom( konverzivnom) poremećaju. a glavni patoplastični činilac borbenost. Ovaj sindrom često se udružuje sa afektivnim poremećajima. Odgovara paničnom poremećaju kod zapadnih civilizacija i javlja se kod muških osoba starijih od 18 godina. Specifični neurotski kulturološki sindromi Odavno je poznata veza izmedju kulture grupe ljudi i učestalosti ispoljavanja neurotskih poremećaja. socijalne fobije tj. javlja se kod osoba nižeg obrazovanja i slabije psihološke organizacije i pripadnika primitivnih društava. 3. praćenog razvojem straha od nesreće u uslovima usamljenosti. Sindrom straha od vožnje kajakom jednosedom. što dovodi do gubitka duše obolelog. Teško je reći zašto prodorni pogled ima tako univerzalno značenje sresa ( moguće je da se radi o pokretanju osetljivih i intenzivnih transfernih reakcija. straha od pogleda drugih. 4. Urokljive ili zle oči predstavlja kulturološki poremećaj koji ima osobne fobičnog poremećaja. Specifični neurotski kulturološki sindromi u nas uglavnom se odnose na još uvek prisutna narodna verovanja u magije. Kliničare je oduvek interesovalo da li uticaju kulture dovode do nekih specifičnih oblika neurotske psihopatologije kojom se malo bavi naučna psihijatrija ( folk syndroms). koje se sreće kod mladih. stanje straha. Klajn H takodje. pre svega "juriš na neprijatelja". Ovaj heterogeni sindrom je vrmenom podlejen u tri grupe: psihopate i histerike preosetljive osobe koje reaguju abnormalno naročito na strah i nezadovoljstvo. ovaj sindrom razvrstava na tri oblika i to: demostrativni napadi u cilju isticanja zasluga u ratu prikazujući podvige i stradanja. da mogu dovesti do psihičkih poremećaja. veoma anksioznih osoba.14. 7. Ljudi utiću na stvaranje kulture. 6. preokupacijom da manjak toplote odredjuje vitalnost. Frigophonija ( pa-ling) predstavlja oblik opsesivno-kompulsivne neuroze koji se karakteriše prisilnim strahom od hladnoće. vračanje i sl. 8. ili bacanje čini. 1. poremećaj nastaje zbog pogrešnog narodnog verovanja i zabluda). neurotska reakcija koja je najviše ličila na disocijativno-konverzivni sindrom. Ovde ćemo ukratko navesti najčešće sindrome koji se navode u stručnoj psihijatrijskoj literati. defanzivni napadi bili su izazvani depresivnom napetošću gde se oboleli rasterečivao teško podnošljive napetosti i 43 .Kajak angst syndrom smatra se nacionalnom bolešću Eskima koji žive na Zapadnom Grelandu. ili je to urodjeni strah ljudi). 2. u ovu grupu poremećaja danas se svrstava i tzv ratna neuroza Jugoslovena koji se javlja za vreme II Svetskog rata kao psihogena. Dhat sindrom ili spermatoreja je kulturološki neurotski poremećaj. najčešće kineza i Malezijaca. strah od vetra i opsesivna potreba da se obuče nekoliko slojeva odela radi zaštite od hladnoće. Glavni patogeni činilac bila je težnja za priznanjem. Navodi se i kao specifična neuroza vojnika sa borbenom i ratničkom predispozicijom u posebnim uslovima partizanske borbe čiji su odredi prerasli u regularnu vojsku. nastanak i razvoj poremećaja povezuje se sa verovanjem da gubitak sperme predstavlja rasipanje materije što škodi zdravlju i životu uopšte. infantilne i primitivne osobe koje su videle napade kod drugih i grupu koja je simulirala napade jer je shvatila da je to način ostvarivanja dobiti.

idući ponekad prema potpunoj hroničnosti i invalidnosti. razbacuju predmete od vrednosti. agitiranosti) Pod "psihomotornim nemirom" podrazumeva se ekscitacija motoričkih funkcija (kretanje. kod paranoidne ili katatone 44 . ukazivanje na pogubnost radioaktivnosti. lake" psihijatrijske poremećaje koji se odnose na neuroze i "teške" koji se pripisuje psihozama. I u grupi neurotskih sindroma. koje su velikog intenziteta. realno ugrožavaju socijalnu sigurnost. Sindrom psihomotornog nemira ( Stanje ekscitacije-motorna i psihomotorna uzbudjenja. 16. Svi ovi činioci kod velikog broja ljudi izazivaju osećaj nelagodnosti. gde. Neurotski sindromi sa psihotičnim znacima i simptomima i obrnuto Kada je u pitanju klinička razlika između neurotskih i psihotičnih poremećaja treba istaći i činjenicu da je neprihvatljiva podela na "male. pušenja. ni kvalitativna promena simptomatologije psihoze neurozom ne označava samo po sebi poboljšanje. Tako i među "malim" bolestima može da se javi nepovoljan tok i dugo trajanje. Preosetljive. bolesnici napadju svoju okolinu. kasžnjavao sebe putem identifikacije sa žrtvom i tendencioni napad koji su za cilj imali ostvarivanje neke psihološke dobiti. neurotske tegobe kao nastavak ranijih psihoza. viču. zagadjenosti okoline i hrane. Često puta. Ova često dramatična stanja vidaju se kod pacijenata u toku naglog izbijanja prvog psihotičnog šuba. kao i iz aktuelne socijalne situacije. Stoga tačna dijagnoza bilo kog od ovih entiteta ne određuje prognozu bolesti iako su većinom moguća kvantitativna i kvalitativna poboljšanja simptomatologije. zadovoljavao svoju potrebu za osvetom. pokreti) sa istivremenom ekscitacijom večine ili čak svih ostalih psihičkih funkcija. fizički nasrću na prisutne. nesamostalne i zavisne osobe. neurotski simptomi na primarno psihotičnoj osnovi. ne mogu se svesno kontrolisati i nesrazmere u situaciji. opšti psihomotorni nemir je pojava koju često srećemo kod mnogih dijagnostičkih kategorija u psihijatriji. sem mjogućnosti povredjivanja bolesnika i okoline. nadgrađena. ili povremeno. psuju. 17. neočekivano.branio se od nesvenog samooptuživanja. Pošto i neuroze mogu biti teške bolesti. a odlikuje se iznenadnim psihomotornim ispadima. lome. kod hroničnih psihotičara. 15. demoliraju. Jatrogeni neurotski sindromi (Jatrogeno uslovljena neurotska regovanja) Dve grupe činilaca: egzogeni i endogeni. nezrele. npr. Ovde su posebno interesantna grupa egzogenih činilaca: stalne rasprave i pretnje atomskim ratom. Kao što je već ranije navedeno i ovde ističeno da se u praksi mogu smenjivati u toku razvoja psihijatrijske bolesti iz obe navedene grupe ili mogu postojati istovremeno u određenoj fazi bolesti. bez kritičkog mišljenja i sposobnosti kontrole emocije. poremećaja postoji mnogo pacijenata sa veoma teškim oblicima neuroze i/ili lakši oblici psihoza kao i raznovrsno kombinovanje neurotskih i psihotičnih simptoma kog istog pacijenta. U kliničkoj praksi sreću se različite mogućnosti toka i ishoda kod nekih neurotskih stanja: neuroza sa psihotičnom pojavom u njenom pogoršanju. Kod nekih pacijenata se javljaju predvidljiva i nepredvidljiva pogoršanja. lako mogu postati žrtve ovakvog neprimerenog ponašanja. Ovakva opasna stanja. sugestibilne. dok kod manjeg broja dovode do tipičnih reakcija straha.U širem smilu reči. bez povoda. Za potpunije značenje simptoma i toka bolesti i za dobru diferencijalnu dijagnozu neophodni su mnogi podaci iz lične i porodične anamneze. superponirana psihoza na početne neurotske simptome. vredjaju.

pokušava da napusti ordinaciju. ukoliko to učini . Potrebna je hitna i neodložna pomoć lekara i drugih stručnjaka. akutnog napitog stanja i mnogih drugih. prepsihotični sindrom. izrazito je napet. Danas se u stručnoj literaturi i kliničkoj praksi veoma mnogo diskutuje o pojamu vulnerabilne ličnosti. ubrzo ustaje. konfuzno-delirantnih stanja. Orjentacija je očuvana. iluzije.shizofrenije. manije i maničnih sindroma. Čitavim ponašanjem ostavlja utisak bolesnika opasnog po oklinu. pomoć značajnih osoba u koje pacijent ima poverenje. Ovaj pojam prosto ukazuje na prisustvo vodećih psihopatoloških sindroma karakterističnih za psihozu: halucinacije. apstinencijalnih kriza kod alkoholizma. agitirane depresije. Postoje i drugi rizični faktori značajni za pojavu prepsihotičnog sindroma ili autne psihoze. impulsivnost. patološkom zaokupljenošću sobom. viče. B) PRETEŽNO PSIHOTIČNI SINDROMI 1. blagom depresijom.i sl. odbija da sedne. na pr. Pre pojave tipičnih simptoma. opštem zdravstvenom stanju. aktivni ili pasivni negativizam. terapiju. Pojam psihotičnosti u novijim klasifikacijama javlja se kao pogodan opisni termin kao. Stoga je korisno da iz praktičnih pre svega terapijskih razloga izdvoji sindrom psihomotornog nemira kao poseban entitet koji je najčešće karakterističan za početnu. zloupotrebi različitih psihoaktivnih supstanci i slično. uunemirenih epileptičara. ili redje o ozbiljno narušenom tzv. kada se javlja više nespecifičnih simptoma: a) gubitak interesovanja: izbegavanje društva. U ostale simptome spadaju: halucinacije. nepovoljnom delovanju stresa. psihofiziološkom. odbojnost ili neprijateljski stav prema oklini. uznemiravaju porodicu. nego "traženje" po svaku cenu za nekim od tipičnih simptoma ili sindroma. b) nerad. bizarnost. vulgaran je. hospitalizaciju. zrelo. socijalna izolacija. može da ispoljava ponašanje halucinanta. Prodromalni. Pojednostavljeno rečeno. manja količina 45 . dobra procena psihološkog stanja. redje reaguje gnevom ili pokušajem da prekine razgovor. shizofrenije. užu i širu socijalnu sredinu. manirirano i bizarno ponašanje). radi se o nekom deficitu. na pr. medjunavedenim dijagnostičkim kategorijama teško bi mogli pronaći dve takve koje se mogu lečiti na isti način. odbija komunikaciju. Ovi simptomi nisu tipični za zdravo. ali se u praksi ovo stanje često previdi. arogantnost. potencijalna ili manifestna agresivnost. galami. Navedeni znaci. simptomi predstavljaju značajnu razvojnu fazu poremećaja. gestikuliše. Ukoliko prihvata razgovor veoma brzo verbalizuje svoje doživljavanje straha. prepsihotični sindrom Poslednja dva sindroma koja su uključena u prventsveno neurotske često puta mogu da budu prodromalni. socijalno prihvatljivo ponašanje pojedinca. ne prepozna. hoda. razne sumanutosti. izbegavajuće ponašanje. koncentraciji. Psihološka i psihopatološka osonova navedenih simptoma je u poremećenoj pažnji. psihomotorna retardacija ili katatono. okolina. neurofiziološkom. naročito ciljanoj. sem kod veoma snažnih afekata koji dovode do suženja svesti. neurohemijskom poremećaju. prvi epizodu shizofrenije. Takodje je veoma karakteristično ponašanje pacijenta. akutni/ili prolazni psihotiični poremećaj. Ovde su mnogo važniji podaci koje daje porodica.O sopstvenom strahu ne govori ništa ili to čini veoma retko. Dominantne simptome čine izraženi motorni nemir pračen gnevom ili strahom različitog intenziteta. On je u stalnom nemiru. postoji period od nekoliko nedelja ili meseci. Zbog toga opšti psihomotorni nemir ne može da nam služi kao validan putokaz u terapiji. bilo da je reč o genetskoj predispoziciji. posebno kod mladih. sa generalizovanom anksioznošću. aktivnosti. ogranićen broj abnormalnosti. odnosno značajan pad efikasnosti. razdražljivost i/ili posebna osetljivost i dr. saradnju. narkomanije i tabletomanije. eretičkog ponašanja mentalno retardiranih osoba. stuporozno ponašanje.

velikom depresivnom sindromu. Epizoda delirijuma. Navedene činjenice i argumenti posebno se odnose na prodromalnu fazu kod shizofrenih psihoza. kratka analitička psihoterapija i porodična terapija. naglašene teškoće sa pažnjom i koncentracijom.magijsko mišljenje. sa insomnijom. Ovi simptomi nisu specifični. centri za intoksikacije. ali za kliničke potrebe uzima seda ove karakteristike nastaju nekoliko meseci do nekoliko godina pre početka psihoze. dezorjentisani. npr. uzimajući u obzir da odredjeni procenat osoba koje bi bile lečene ne bi razvile shizofreniju i ako ispoljavaju shizotipalne simptome i imaju snižen nivo socijalnog i intelektualnog funkcionisanja. Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom. gubitak ili nesposobnost da se razvije adekvatan interes u sferi seksualnosti. naročito u porodicama sa pozitivnom psihotičnom anamnezom. ali postoje šanse da oni mogu biti prepoznati kao prodromi shizofrenije. košmari. smanjenje školske i/ili profesionalne efikasnosti. i 2. populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom. zatim kod stanja agitacije u maničnom. jasno je da će efikasna terapija u prodromalnoj fazi sprečiti razvoj akutne epizode i tako sprečiti lečenje u akutnoj fazi kao i u fazi terapije održavanja. metod savetovanja ili primena drugih suportativnih metoda. povećana 46 . obično je duže po trajanju. centri za hemodijalizu. osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS. da li farmakološka i psiho-socijalna intervencija u ovom periodu bolesti može biti efikasna. da li je korist od terapije o ovoj fazi veća od rizika primene odredjene terapije.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom. Postoje brojni dokazi da se početne karakteristike shizofrenije prisutne tokom ovog perioda. npr.lekova. dehidrirani. odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije. 2. ili doživljavaju iluzije. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine. Tokom ovog perioda ovi pacijenti ispoljavaju neke od simptoma shizotipalnog poremećaja ličnosti. Za razliku od delirijuma. psihomotorno su uznemireni. terapija u ovoj fazi evolucije shizofrenije biće od krucijalne važnosti. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost. Ovaj sindrom veoma često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice. ritualno ili socijalno neprihvatljivo ponašanje. Pošto su danas dobro razvijeni brojni biološki testovi (markeri) za identifikaciju osoba sa povećanom vulnerabilnošću za razvoj. stanje mentalne konfuzije) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma. urgentna traumatologija. U lijazon. I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem). haluciniraju. blago bizarno ponašanje. Već je napred navedena naglašena iritabilnost.obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana. koje se čak može javiti još u najranijem detinjstvu. za shizofreniju. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. Pošto su uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita. centri za opkotine. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. Kada je reč o prepsihotičnom sindromu posebno je važno utvrditi : 1. jedinice za operaciju katarakte. razdražljivost. shizofrenije. npr. delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Pacijenti sa ovim sindromom su zbunjeni.

Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču. sodium valproat . nalbulphin. phenelazin. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici. kortikosteroidi. disopyramid. benzodijazepini.beta blokatori. sumanutim idejama. interferon. benzodijazepini. depresije. penilpropanolamine. naglo obustavljanje clozapina. kokain. naproxen. metilprednizolon.neki bolesnici su mirni i povućeni. fluoksetin. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. hidroksihloroquin. lutaju okolinom. trazodon.amantadin. Akutno konfuzno stanje. digoxin. b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama. atropin i kapi hematropina za oči. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. prokainamid. barbiturati. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. hipoglihemici. papaveretum. primidon. Disgrafija je posebno važna kao rani. nalbufin. zatim mesta i na kraju prema sebi. MAOIs. lidokain. sulindak. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate. penicilinu. cikloserin. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena. ranitidin. butorofenoni. triciklici. metildopa. clonidine. chlorokvinu. disulfiram. litium. . dietilpropion. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija. intoksikacija aspirinom. levodopa. nikotin. klometijazol. pregolid. lysudril. salicilati. piperazin. indometacin. najčešće vizuelnim. viloxazin. glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. klometiazol. "sindrom zalaska sunca". bromidi. senzitivni nalaz. Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. baclofen. spirnolakton. mexilitin. phenitoin. antiholinergici. rafamicinu. fenoprofen. cefalosporinima. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. doxapram. hydralazin. clartihromicinu. barbiturati. amilorid. cimetidin. bromokriptin. Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol. fenotijazini. izonijazidu. cafein. teofilin i triamicinolol 3. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti. Suicidalni sindrom 47 . antiholinergici. katetere.c) poremećaji ponašanja su različiti. mefloquinu. teškoće da zadrži pažnju i obmane.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin. ganciklovir. selegilin. famotidin.narkotici. ibuprofen. streptomicinu i sulfonadidi. meprobamat. kanabis. cikloserinu. Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma.anksioznost. diuretici. mianserin. disfazije. methixene. chloramphenikolu. misoprostol. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti. nabilon. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. carbamazepine. ethoszyimid. lodoform. plitkog ili labolnog afekta. atenolol. hipervigilnost. transdermalna primena skopolamina. Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga. risperidon. tramadol. paroksetin. aminofilin. ciprofloxacinu.

prethodni pokušaji suicida. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5. treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije. psihomotornom agitiranošću i sumanutim depresivnim sadržajima o ekonomskoj propasti. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom.biološki faktori. saopštavanje namere drugim osobama. Ovde preti i najozbiljnija opasnost od suicida. tehnike vodjenja intervjua.porodična anamneza. alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima. elastično. tj terminima i pojmovima agresije. povečana beznadežnost. Kada su u pitanju pojmovi agresija. kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija.Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika. 4. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj. Čini se da se pomentuti termini previše slobodno.Posebni psihijatrijski Flaherty. procena i eliminacija rizika.psihološki faktori ( impulsivnost. U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1. za ove termine. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u 48 . Akutna psihotična depresija karakteriše se visokim stepenom anksioznosti. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak.A. zavisnost. stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno. sužavanje intelektualnih moći. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti. ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji).2. pa i proizvoljno upotrebljavaju. kada je reč o faktorima rizika takodje. i sar. promena u medicinskom stanju. U ovaj sindrom u užem smislu spada i stanje agitirane depresije.J.socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva. naglo poboljšanje depresivnog stanja i c) Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja. nerealna očekivanja). schizofrenija. alkoholizam.altruističko i egoistično samoubistvo) . nihilizmu života i sl. 3. 4. tj. medicinska anamneza. neki oblici poremećaja ličnosti. demografski faktori. Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama. kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše. Ovaj problem je tema posebnog predavanja. skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju. početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova. Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja.

testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. komformistička. bolom i uopšte širokim spektrom draži. zajednice.sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. kolektiva. intenciona. povredom: sakaćenjem ili samouništenjem. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja. premenstrualna faza kod žena). Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju. grupe. depreivacijom.1. ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva.autoagresiva. agresija pohlepe. sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji. 2. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp. sistemska. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja 49 . odbrambena. moralno adaptivnog ponašanja. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti. lečiti i prevenirati. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina. U smislu tendencije ka preduzimljivosti. zatim zbog neurohormonalnih( npr. Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručno-naučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa). nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju. desktruktivna. mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe. a na telesnom planu bolom. Levine). Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju. Ova prva može da se izazove frustracijom. tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. jedinice. Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. revolucionarna. U smislu incijative i incijativnosti. U smislu tendencije za dominacijom. Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. 5. a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati.odredjenom vremenskom intervalu. afirmativna. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. McDougal). tj. narcistička. temporalna epilepsija. posencefalitična stanja. S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. Instrumentalizovana agr. Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. koji neki autori upotrebljavaju ( M. čime se izjednačuje. Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne . begžnigna agresivnost". One se medjusobno svakako ne isključuju. klase. 4. energičnosti i uopšte aktivnosti. vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora. U smislu tendencije za destruktivnošću. klžulture. u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. 3. a u prvom redu iz dva osonvna: 1. favorizovati. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. iz mnogo razloga. heteroagresivna agresija i dr. Sindrom autoagresije Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr. izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5.

praćen bespomoćnim trčanjem. katatone pomame Iznenada bolesnik iz stanja ukočenosti ( stupora) zapada u stanje motorne promene. sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom"). koji se odigrava na uskom prostoru. abuzusi lekova i dr). katatona pomama se dešava kod bolesnika u toku katatone shizofrenije.funkcija. pojedini poremećaji ličnosti i itd. sumračna stanja i pojava patološkog afekta. 4. Halucinatorna doživljavanja i agresija. 3. sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama. kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena. 5.hronično vegetativno razdraženjeprebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega.1. Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". bipolarnih afektivnih. 5. visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. brutalni nemir. alkohola. Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1. takodje. Procesi se odvijaju u nesvesnom. asketizam. intoksikacije. empatije. Izražava se u brutalnim atacima. saopovredjivanje. Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije. Otada kontrolu. kada postaje veoma opasan za svoju okolinu. neurotske forme autoagresije. suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti. 6. psihosomatske bolesti). Reč je o veoma opasnom stanju u toku izmenjene svesti epileptičara. 5. naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija. bizarnom i stereotipnom motornom nemiru. Klinički je značajan i raptus epileptičara koji karakteriše. nesvesno prouzrokovani udesi. kontratransfera.svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći. 2. Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja). neverbalne komunikacije. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza. Eretični sindrom i razdražljivost mentalno retardiranih osoba kao oblik heteroagresije 50 . pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno. Sindrom raptusa. automutilacijom). psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid. opasno koliko po pacijenta. što izlazi iz okvira ovog izlaganja.2.2. Paranoidnost i agresija. U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji . tzv. pojedini epileptični poremećaji.raptus procursiva.2. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti. Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga. motivi izbora poziva. acting-out ponašanja.Agresija kod pojedinih nozoloških. Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. 5.2. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše .destrukciju u vidu telesnog oštećenja. Prosesima introjekcije.dobrog razumevanja transfera. toliko i za okolinu. Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije.

štetnog kako za pojedinca. politoksikomanija. u koliko se (PAS) ne uzima. Ovaj znak je veoma bitan i karakterističan za bolesti zavisnosti. kao i od framkoloških i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala. žudnja za stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja olakšanja. u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim sindromom. zloupotreba droga. odnosno izbegavanja neprijatnih efekata. osobe srednjeg životnog doba) javljaju se karakterne izmene u formi pojačane razdražljivosti. lagodnosti. kofeinizam i dr. a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga. tako i za društevnu zajednicu u kojoj on živi. Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti koje odgovara 51 . eufomanija. koju redovno prati povišena tolerancija. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS.narkofilije kao česta navika da se povremeno posegne za nekom drugom. Mnogo češće se koriste pojomvi kao što su: toksikomanija. prijatnosti. Termini kao što su narkomanija. percepciju i svest. Definiše se kao stanje adaptacije na PAS. i ona zahteva uzimanje sve veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma (withdrawal syndrom). posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina. Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim uzimanjem prirodne ili sintetske droge. nozološkim entitetima sa polimorfnom simptomatologijom. Fizička zavisnost se ne javlja u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance. Povremeno se nadovezuje izrazit motorni nemir koji predstavlja poseban problem za porodicu i životnu sredinu. zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju klasične nazive u stručnoj literaturi. opijatskih analegetika. a karakteristike simptoma i znakova apstinencije zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti. Ode ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinažžencijalnih sindroma vezano za pojedine vrstei /ili grupe psihoaktivnih supstanci (PAS). a. radi se o brojnim kliničkim. odnosno postigao prvobitni efekat. Psihičku ili emocionalnu zavisnost je teže definisati. od habitacije i/ili abuzusa.Kod mentalno retardirane dece i starijih osoba ( adolescenti. O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja psihoaktivne supstance na organizam. alkoholizam. zavisnost od psihoaktivnih supstanci. tabletomanija. nikotinizam. C APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI U ovom poglavlju nećemo se detaljnije baviti svim aspektima bolersti zavisnosti. antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo osećanje nelagodnosti. Priroda ovog sindroma nije samo psihička nego i somatska. Sa kliničkog aspekta je važno razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti. tzv eretizma. toksikomanija. Narkomanije ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili hroničnog trovanja. Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje PAS od koje je pacijent postao zavistan. nikotinizam. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom. Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom redu psihoaktivnih lekova. odnosno koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. Ovaj fenomen tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka hemijska supstanca koja alterira raspoloženje. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja.

Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS: a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje spadaju analgetici. sedativi. a nemaju opasna adiktivna svojstva ( metadon. morfin i dr. hlorpromazin).) jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge. pa čak i metadon.). Javlja se uznemirenje. Ono što je krakteristično danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i sredstava koji se danas zloupotebljavaju. Treba posebno naglastiti da kod barbituratne zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći. Ove posebno istićemo značaj glutetimida ( Dorlden). dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati. nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti.. c) halucinogeni i d) produkti Cannabis sative ( hašiš. Skoro da je nemoguće pobrojati sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost. marihuana i dr. relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne pojave. nesanica. grčevi u stomaku. odnosno druge opijatske derivate. široke zenice. Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost koja je slabije izražena nego kod barbiturata.bromazepan. pneumonia. što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja. hipnotici. može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje. Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon prekida uzimanja droga iz ove grupe. malaksalost. prijatnost. Ovde traba istaći da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i oboljenja ( hepatitis. oksazepan i dr ). 1. tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo funkcionisanje. preznojevanje.Posle porodjaja ovakvo novorodjenče je uznemireno. anksiolitici i sl. kardiovaskularni poremećaji. tbc.računati na 2. koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove psihičku ili fizičku zavisnost. Apstinencijalni sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan. U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi. psihotropnih agensa i trankvilizera.periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti" Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti. povračanje i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću. proparanediola (Meprobamata). b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda. heroin. prolivi. Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije. benzodijazepini sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam. Ponekad se pored metadona može davati diazepan ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr. Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa. Njihov nagli prekid izaziva karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon prekida uzimanja medikamenta. naročito su složeni i opasni kod opijuma i njegovih derivata ( heroin. U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum. naloxon i dr). odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije. depresivno raspoloženje. Zbog infekcije i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma. Ovde se takodje. zato što tolerancija raste veoma 52 . Zbog toga se u kliničkoj praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili sličan farmakološki efekat kao i opijati.

Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin. javlja depresija koju treba lečiti. Večina 53 . 1. To se odnosi pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza. Ponedak se u toku apstinencije.1. nakon koji sledi nesanica. halucinogeni i dr) Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin. izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci. Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena.brzo. 3.godine i on se od tada i koristi u stručnoj medicinskoj literatur. Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost. kriznim i stresnim situacijama. generalizovani epileptiformni grčevi. blefaroklonus. psihosocijalne. VI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI VEZANI ZA ŽIVOTNO I GENERATIVNO DOBA Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečijem. jer su veoma uznemireni i agresivni. Ovaj sindrom opisao je američki lekar Dr Rbert Frank 1931. izazvanog prekidom uzimanja barbiturata.. Epileptički napadi se javljaju obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana. sumanutim idejama i dr. premenstrualnom napetošću kod žena i dr. hipertermija. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine. Suzbijanje apstinencijalnog sindroma. praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta. Zanimljivo je da je prvi zapaženiji članak o PMS napisala čuvena Karen Horney. a psihotično stanje trećeg do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog sindroma. Ovaj tretman je veoma sličan kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se vidja posle prekida uzimanja opijata. psilocibin i dr). srednjeg životnog doba. Premenstralni sindrom Brojna istraživanja potvrdju da se kod velikog broja žena u generativnom periodu javlja premenstraulni sindrom i to od 36% do73% žena. PSIHOTIČNI SINDROMI U TOKU GENERATIVNI FAZA KOD ŽENA 1. a 3% do 5% ispunjavaju sve relevatne dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični sindrom. niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. poremećajima ličnosti. adultnog. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. Na kraju dolazi do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim halucinacijama. odnosno pojavu psihotičnih sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD. koji više poznajemo kao vrhunskom psihoanalitičara. slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično. Sindrom je mnogo češći u adolescentnom i ranom zrelom životnom dobu ( učenice srednjih škola i studentkinje). uznemirenost i zaplašenost. Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu hospitalčizovati. halucinogeni i sl. arterijska hipertonija. Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. i traje l4 i više dana. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata. traje obično 2 do 3 nedelje. nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim potencijalom. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje. Medjutim druge komplikacije kod ovih droga premda su reteke䀬 ali su zato vrlo opasne. adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv. dalje.

glavobolja. bol u ledjima. napetost. Na sreću samo mali procenat žena pati od psihotičnog stanja koji se javlja u periodu mentraualnog ciklusa. "povratnoj" psihozi. tzv. plačljivost. Prave psihoze u toku tih generativnih faza kod žene nisu retka pojava. sa osetljivijim halucinacijama. cikličnoj. Sva ta stanja mogu biti prvenstveno razni neurotski poremećaji 54 . nedinamička slika. muka/povračanje. Ovde posebno naglašavano sledeću grupu psihotičnih stanja: psihoze u toku trudnoće. gastralgija. zatim somatski znaci i simptomi:palpitacije. Izmedju dva ciklusa naročito se smatra patognomoničnim pri period za psihotični recidiv i koji se izgleeda značajno smanjuje u drugoj vremenskoj polovini. povečana želja za motoričkim i drugim oblicima opuštanja koji blede sa prestankom menstruacije. poremećajem sna. ginekologa. psihomotorna usporenost.. Još uvek nije dovoljno sazrela stručna svest akušera. posle porođaja i u toku puerperijuma. čak 150. Tek onda kako intenzitet tih poremećaja postane takav da se i okolini čini kao nešto "nenormalno". 1. što čini ove osebe i ostljivijim prema fiziološkim dogadjajima premenstruma. glavobolje i oslabljeni impulsi. tako npr. otoci. već je sastavljen od velikog broja odvojenih premda povezanih nizova i/ili kompleksa simptoma. PMS nije jedinstven. gubitak efikasnosti i dr. Radi se o tipičnoj. oplođenja. traži se pomoć lekara. Isto tako se u kliničkoj praksi sreće velika grupažena koje pate od akutne psihoze i koje su hospitalizovane u premenstrualnoj fazi. mnogi poremećaji koji se u toku tih faza pojavljuju ne bivaju zapaženi ili se preko njih prelazi kao preko nečega što je više ili manje uobičajeno. menstrualne psihoze. vrtoglavica/ nesvestica. Ovde naročito prevaliraju različiti shizofreni i shizofreniformi poremećaji. razdražljivost. Nema sumnje da postoji značajna pozitivna korelacija izmedju psiholpško-psihijatrijskih simptoma i odredjenih oblika društvenih i/ili socijalnih poremećaja ( najčešće poremećaja bračne harmonije i društvenih odnosa( i premenstrualnog sindroma. Isto tako se uočavaju značane razlike u patoplastici i simptomatologiji psihoza kod žena koje su hospitalizovane u pre ili postmenstrualnoj fazi. a kod prve grupe sa premenstrualnom kliničkom slikom sreću se: eksenzivnija impulsivnost. porođaja. Pored poslednje već pomenute dekade posvečene mentalnom zdravlju žena.2. trudnoće. bolovi u dojkama. dobitak na težini. laktacije i involucije. Nije utvrdjena sigurnija veza izmedju PMS i drugih psihijatrijskih poremećaja. takodje se poslednjih nekoliko decenija u psihijatrijskim krugovima sve više se posvećuje pažnje mentalnom zdravlju žena u različitim generativnim fazama koje imaju svoj fiziološki tok. psihijatra i lekara opšte medicine o ovom problemu.ovih simptoma se ne dijagnostikuje i ne leči. periodičnoj. psihoze u toku klimakterijuma i veoma retke psihoze tokom menstrualnog ciklusa gde preovlađuje više premenstrualna napetost nego psihotične reakcije. veći rizik od udesa itd. Baš zbog toga što se smatra da su to fiziološke faze kroz koje prolazi ženski organizam. depresija. Neki autori navode veoma veliki broj znakova i simptoma.. Ranije su se ove psihotične reakcije nazivale hipo i hiperfolukularne psihoze Danas se koriste veoma pouzdane rajtnig skale sa 15 do 20 znakova i/ili simptoma koji se procenjuju i evaluiraju u odgovarajućim savetovalištima. naduvenost. slaba koncentracija. Utvrdjeno je takodje da žene koje se žale na PMS u premenstrualnoj fazi mogu da reflektuju na veći stepen stresa. amalgam više simptoma različito kombinovanih i koji odgovaraju na različite forme lečenja i koji se dovode u vezu sa PMS. kod ove druge grupe koja je hospitalizovana u posmentrralnoj fazi više se uočava anstenična. potreba za odmorom. One se ubrajaju u grupu simptomatskih psihoza. Psihotični sindromi u toku trudnoće i postpartalnom periodu U toku trudnoće odigrava se čitav niz promena u organizmu žene koje su vezane i za mnoga posebna doživljavanja. Sindrom pretežno čini veća grupa psiholoških i psihijatrijskih simptoma ( promene raspoloženja. a koje su vezane za funkciju ovulacije. ali je isto tako dosta visok procenat i endogenih i/ili endorekativnih depresija.

1. Unipolarna psihotična depresija kao poseban psihotični sindrom ( sindorm involutivne melanholije) U domaćoj stručnoj literaturi i kod kod većine psihijatara i lekara starije i srednje generacije prihvata se klinički entitet pod nazivom involutivne melanholije kao poseban klinički entitet. vazomotorne i vegetativne poremećaje i sindrome. agitacije. Od psihotičnih poremećaja ovde ističemo involutivnu melanholiju. obično do 6 nedelja posle porodjaja. Pošto je u ovom tekstu dat akcenat na psihotične. otpor prema detetu. odnosno afektivnih sindroma nije bilo mnogo reči o svim depresivnim poremećajima sem bipolarnom afektivnom poremećaju. Mnogi autori naglašavaju određene razlike kod psihoza koje se javljaju pri porođaju i nešto kasnije u puerperijumu. Neki psihijatrijskoepidemiološki podaci i dalje govore na znatno veću učestlalost ovih poremećaja kod žena nego muškaraca. od porođaja. mnogi emocionalni stavovi porodilje i drugo. shizofreniformna reakcija i pseudomanična slika. Postpartalna psihoza obično izbija akutno. Teško je bukvalno smestiti sindrom involutivne parafrenije i hronične halucinatorne i interpretativne sumanutosti samo u generativni period žena kao što su činili autori 60-tih i 70-tih godina prošlog veka.i/ili stanja straha na pr. konfuzna agitacija. I pored velikog napretka u reproduktivnoj medici. paranoidnih ideja i pokušaja samoubistva. neželjeno dete. Ova životna faza kod žene vezana je za čitav niz subjektivnih doživljavanja vezanih za postepeno slabljenje funkcija mnogih organa. anksioznost vezana za materinstvo i budućnost deteta. slušne halucinacije i sumanute ideje.3. postpartalna infekcija. ali je kod njih 2-3 puta češća. Kao mogući etiološki faktori mogu se navesti sledeći činioci: nagli poremećaj endokrino . Pošto se ovaj tekst odnosi na ozbiljnije psihijatrijske sindrome u celini i pošto u grupi afektivnih psihotičnih poremećaja. Ove psihotični sindromi se danas klasifikuju u grupu perzistentinh poremećaja sa sumanutošću. Psihotični sindromi u toku klimakterijuma Klimakterijum predstavlja završnu fazu generativne aktivnosti u životu žene i početak nove fiziološke etape. depresivnih reakcija ili konfuzije sa psihotičnom anksioznošću koja dovodi do nemira. U kliničkoj slici postpartalne psihoze javljaju se brojni simptomi: depresivnost. 1. neadekvatno uspostavljanje nove endokrine ravnoteže zbog mogućih parcijalnih rezidua placente ili neadekvatne revizije. postepenog slabljenja većine endokrinih funkcija. Psihotična slika se manifestuje u vidu mentalnokonfuznih stanja. subjektivne psihološke tegobe i endokrine smetnje koje prate period klimakterijuma svake žene u blažem ili izraženijem obliku. socijalna neprilagođenost i drugo. ipak i danas u kliničkoj praksi se sreće ova grupa psihotičnih sindroma.. Mogući socijalni faktori su: vanbračno. autizam. U nekim slučajevima prisutni su shizofreni simptomi. Smatra se da tokom druge polovine trudnoće više raste mogući rizik od psihotične dekompenzacije. postojanja brojnih mentalno-higijenskih savetovališta za vođenje trudnoće. U novije vreme postoji tendencija da se ovaj poremećaj prihvati kao poseban 55 . sumnjičavosti. anksioznost. ovde nećemo posebno isticati brojne neurotske. odnosno unipolarnu psihotičnu depresiju koja se istina ne sreće samo kod žena. ovde nam je namera da damo kraći prikaz psihotične depresije primerene nameri i ciljevima ovog izlaganja.4. U grupu psiholoških činilaca spadaju: nezrela ličnost.vegetative hormonske ravnoteže. njegovom ocu. Ipak treba naglasiti da su ove psihoze relativno retke. Mišljenja o prekidu laktacije u tom periodu su podeljenja. Sigurno je treba prekinuti u koliko su u pitanju deklanširane endogene psihoze ili psihoze u celini sa lošom prognozom. Pored mogućih psihotičnih reakcija vezanih za porođaj i puerperijum ovde treba uključiti i psihotična stanja koja su samo deklanširana porođajem.

Izuzetno izražen strah i nemir ukazuju da uz depresiju postoji veoma izražena agitiranost. sa otporom prema terapiji. ubeđenošću da su osuđeni na smrt. inače. Uzrok pojave ovog sindroma. izgledi na izlečenje i oporavak su veoma mali. nesposobnost da se koncentriše pri radu. ruminiraju svoju prošlost. sreću češće kod depresije. uzbuđeni. 2. Drugu grupu faktora čine brojni psihološki. involutivne melanholije je nepoznat. osećanje straha. Etička i zakonska obaveza je svakog lekara bez obzira kojom se specijalnošću bavi da bude elementarno informisan sa ovim značajnim problemima psihopatologije kod mladih. pre svega. premorbidne strukture ličnosti pacijenta i pretpostavljeni endokrini involutivni proces možda opravdavaju ako ne posebno izdvajanje ovog oboljenja u klasifikaciji. Treća grupa autora je smatra kasnom manifestacijom endogene depresije. ono sigurno poseban opis i analizu ovog sindroma. Brojni emocionalni faktori udruženi sa biološkim i međusobno kombinovani. gubitak snage. psihomotorni nemir. Ovde se misli pre svega na endokrinu genetsku predispoziciju i na endokrinu vezu sa izmenjenjim neuroendokrinim 䁩 . Ovde će biti date najosnovnije 56 . odbijaju hranu. krše ruke. slab san. žale se na nedostatak apetita. jadikuju. Pojavi psihotične slike prethodni prepsihotični sindrom koji može da traje nekoliko meseci kada su pacijenti manje aktivni. stalno su u pokretu. pogoršanja i prevencije nove rehospitalizacije. a zapravo se radi o već navedenoj agitiranoj formi depresije. depresivni. čine involutivni period kod večine ljudi veoma stresogenim životnim periodom u kome se gube mnogi pozitivni mehanizmi odbrane. uzdišu. Treba istaći da je orjentacija prema ličnostima i prostoru očuvana. bezvoljni i zabrinuti. predlažu naziv . U koliko dođe do komplikacija sa nekim psihoorganskim poremećajima. osećanje krivice. činioci biološke i psihološke prirode. Depresivno raspoloženje je najizraženije ujutro. ideje negiranja sopstvenih organa. ustaju malaksali. emocionalni i psihosocijalni činioci. grešnosti. Ipak. vodeći simptom bolesti: bolesnici su veoma uplašeni. Pomoć lekara je značajna ne samo u prvoj prodromalnoj fazi bolesti već i kasnijem akivnom praćenju oporavljenih pacijenata i blagovremenog prepoznavanja novih relapsa. satima ne spavaju. osećanje nerealnosti. postojanje mnogih hipohondrijskih ideja i depresivnih nihilističkih sumanutih ideja. osećanje psihiofizičke nemoći. koji su do tada zadovoljavajuće štitili osobu od pojave psihopatoloških simptoma i sindroma i koji pre toga nisu nikada bolovali od bilo kojeg oblika mentalnog poremećaja. PSIHOTIČNI SINDROMI PERIODU U DEČIJEM I ADOLESCENTNOM Predmet ovog izlaganja ne podrazumeva širi pristup psihotičnim sindromima u dečijem i adolescentnom periodu. već zbog toga što se oni tretiraju u drugim medicinskim i psihijatrijskim službama. U grupi bioloških faktora nalaze se izvesni endokrini činioci značajni naročito kod žena koji prate menopauzu i kod kojih je ovaj sndrom tri puta češći. mutnoća u glavi." kasna depresija" slično pojmu kasne shizofrenije. često zabrinuti. Početak bolesti je postepen. Nekoliko karakterističnih simptoma čini suštinu kliničke slike ove vrste depresivnih psihoza: depresivno raspoloženje koje nije praćeno psihomotornom usporenošću. Posle toga dolazi do izražaja intenzivan strah. pamćenje bez poremećaja sem falsifikovanog sećanja na prošlost pod dejstvom depresivnog raspoloženja i sumanutih ideja krivice i veoma retka pojava halucinacija. sasvim beznačajne postupke.oblik unipolarne odnosno rekurenrtne depresije. U toj fazi bolesti često dolazi do samopovređivanja ili suicida. Sigurno je da mnogi etiološki faktori igraju značajnu ulogu. Atak involutivne melanholije može da traje vrlo dugo. otežano mišljenje. plaču. Otud u novijoj stručnoj literaturi i neadekvatan naziv depresija sa panikom. uznapredovale cerebralne arterioskleroze. ne zato što su manje značajni. tj. neke specifičnosti kliničke slike. Svi ti simptomi veoma brzo progrediraju u nihilističke sumanute ideje. kao što je slučaj sa drugim psihotičnim sindromima. biohemijskim procesima u mozgu koje se. optužuju sebe za mnoge radnje. Postoji veliki rizik od recidiva i/ili suicida.

Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost. 13.studije u Švedskoj. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom. introverzija. logoroičnost.čudno-nastrano ponašanje. depresivno raspoloženje. Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu.abnormalni razvoj.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama. povečano magijsko razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza.informacije iz ove oblasti koja je interesuju svakog psihijatra. 14. učenju i ili hiperaktivnost. preterana inhibicija i depresivnost.neadekvatan afekat. da razvije antisocijalno ponašanje. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka. ozbiljan organski hendikep. niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja. 2. konfuznost. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju. 57 . delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život. a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi). 5. 10. 19.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka. trudnoća i komplikacije pri porodjaju. 4.specifične karakterne crte. 12. fetišizam.poremećaj identiteta. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno.poremečen doživljaj realnosti.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti. 7. da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života.histrionično funkcionisanje. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. motorni poremećaji. problemi u ponašanju. Zatim slede.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju. 17. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza. 3. Velikoj britaniji i dr. Ovde䀠 svega mislimo na pre infantilne psihoze sa kasnim početkom i adolescentne psihoze. hiperaktivnost. 8. 16.impulsivnost. 15. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1. Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje.labilna shema autonomnog reagovanja.. 6.čudan govor. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata.promene raspoloženja.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan".osećanje usamljenosti i nostalgnije. krajnja emocionalna nestabilnost. 2.halucinacije.manično-depresivno. poremećen san.poremečeni medjuljudski odnosi. 18.panična anksioznost.autoerotizam. 9.loše rasudjivanje. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju.1. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ. 11.simptomi slični neurotskim. na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja neobazrivost.

Prisutne su sumanute ideje. Klinički se dele na razvojnu disharmoniju deteta i destruktivne psihoze.3. 2. fantazmi halucinatornog karaktera sa nekordinisanim razvojem. Ovi poremećaji javljaju se nakon pete godine života i često nakon uredne inicijalne faze razvoja. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. 2. U delu službe koja se odnosi na dečiji i adolescentni period života postoje tri grupe problema kada su u pitanju adolescentne psihoze: 1. Adolescentne psihoze Adolescentne psihoze teški su poremećaji ličnosti koji mogu da se jave u periodu rane adolescenije tj. Tako kod podgrupe "velikih afektivnih 58 . Nesvesne fantazije takođe su prisutne u sirovom i neobrađenom obliku i kao takve značajno utiču na sposobnost procene spoljne stvarnosti slično gubitku realiteta kod odraslih psihotičnih pacijenata. Infantilne shizofrenije. Treba imati u vidu da nijedno aberantno ponašanje u adolescentnom periodu koliko god fenomenološki moglo izgledati psihotično (povlačenje od okoline. Razvojne disharmonije deteta predstavljaju prelazne oblike prema destruktivnim psihozama u latentnom periodu. a krakterišu se sa suprotnostima između gubitka interesovanja i sklonosti ka beznačajnim stvarima. Neki autori osporavaju ovaj klinički entitet pošto po njima celokupna mentalna organizacija takvog deteta ima psihotičan karakter.Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem. Psihotična simptomatologija fenomenološki teško se uključuje u precizne nozografske kategorije.2.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacije-individuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure.1. Za razliku od dečijih psihoza komparativne studije u pronalaženju karakterističnih simptoma psihotičnog ponašanja u adolescenciji pokazale su veoma nesigurne zaključke. krize selfa. prvi problem se odnosi na kliničku dijagnozu. od dvaneste godine života pa nadalje. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život. problemi separacije. U podgrupu destruktivnih dečiji psihoza spadaju infantilne shizofrenije i atipične infantilne psihozekao posebni psihotični sindromi. karakteriše slična ili skoro ista simptomatologija kao kod shizofrenih psihoza odraslih. DSM-IV idr.2. Kao najlošiji prognostički znaci su: manifestan mentalni deficit. Činjenice u praksi pokazuju da deca sa tim sindromom mogu za razliku od psihotičnog deteta zadovoljavajuće funkcionisati u realnosti. premda veoma retke. odnosno difuzija identiteta. rana klinička pojava. paranoidno doživljavanje ili halucinatorni doživljaji) nije apsolutno indikativno za psihotični proces. ozbiljne anomalije govora i dr. fazi latencije sa aspektima individualnog psihoseksualnog razvoja deteta. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta. Uglavnom je prognoza neizvesna i zavisi od životnog uzrasta i vodeće osnovne simptomatologije. Učestalost psihotičnog reagovanja u ovom životnom dobu kreće od 5-20% zavisno od vrste kliničkih istraživanja i primene usvojenih dijagnostičkih kriterijuma u oficijelnim klasifikacijama (ICD-10. Infantilne psihoze sa kasnom pojavom Ova grupa dečijih psihoza javlja se u periodu od pete do dvaneste godine života. Ovakvo ponašanje je često izraz konflikatata identiteta kod adolescenata.). odnosno u tzv. Evolucija ove grupe dečijih psihoza je različita.1. a i sama prognoza dosta je neizvesna.

kasna ili staračka parafrenija. pored znakova psihoze. Kada se radi o početnoj shizofreniji u adolescenciji još nije postignut tako visok stepen kliničke usaglašenosti kao za afektivne poremećaje. tranzitorna paranoidna stanja. 3. Ovde nisu posebno isticani somatski faktori o kojima će biti nešto više reči u posebnom poglavlju. Drugu grupu čine paranoidna stanja u starijem životnom dobu: patološka sumnjičavost. depresivni sadržaji. postoje i klinički simptomi strukturalnih oštećenja raznih tkiva i organa. Neki poremećaji iz involutivnog doba ne progrediraju u senijumu. Neposredan povod za pojavu ovih psihoza mogu da budu razni događaji koji imaju nepovoljan psihološki uticaj. Povoljni rezultati tretmana bez posledica. remitentan i procesan tok). Ovo se odnosi više na grupu shizofrenih nego drugih endogenih i/ili reaktivnih psihoza. PSIHJATRIJSKI SINDROMI U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU Više autora iz psihogerijatrije ove poremećaje dele u dve podgrupe: poremećaji u involutivnom i senilnom životnom dobu. a drugi argument je što ova podela nije najpreciznija. i unutrašnjih . Ova grupa problema postavlja se na psihopatološkom nivo. Mi iz praktičnih razloga nećemo slediti ovu podelu. involutivnom dobu najčešći su afektivni poremećaji:različiti oblici po toku i težini depresivnih psihoza uključujući involutivnu melanholiju kao najčešću sa visokim rizikom od suicida. Stepen organskih lezija utiče na tok i ishod psihoza kao i na rezultate lečenja. Ovi poremećaji ralno postoje i uglavnom se preporučuje stacionarni tretman za potvrdu dijagnoze koja se definiše u vanbolničkim uslovima. Psihoze u starijem životnom dobu u celini rezultiraju uglavnom iz interakcije spoljašnjih – egzogenih. Ti činioci mogu imati oblik poremećaja razvoja identiteta. borderline poremećaji. Još nema precizne distinkcije između mogućnosti da infantilna psihoza evoluira u adolescentnu ili su više u pitanju psihoze koje se javljaju po prvi put u adolescentnom periodu. Ovde uglavnom preovlađuju granični. te mu ambicija i dotadašnja krepkost i samopouzdanje počinju da popuštaju. a odnosi se na specifične sindrome psihotičnog procesa u adolescenciji. anksioznih reakcija i dezorganizacije ličnosti u odnosu na telesne promene ili neadekvatnu preraspodelu psihičke energije na masivnu narcističku investiciju na štetu objektne investicije. izlivi besa kao i mnogi drugi simptomi i sindromi. mogu da obuzimaju crne slutnje i misli. rezigniranost i nihilizam. 3. Same organske promene vezane za proces starenja utoliko su izraženije ukoliko je u pitanju starija osoba i ponekad. recidivizma i evolucije prema procesnoj shizofreniji pružaju nekoliko mogućnosti koje lekari treba da imaju u vidu (oporavak. Jedan od razloga je što je involutivna melanholija obrađena u sklopu afektivnih psihoza. drugu grupu problema predstavljaju razvojni poremećaji u adolescenciji. U presenilnom. Iz toga mogu da se razviju. Psihoze odnosno psihotični sindromi u starijem životnom dobu imaju često u svojoj kliničkoj slici (i pored toga što su u pitanju razni oblici psihijatrijskih bolesti) neke slične ili čak istovetne simptome koji naravno ne moraju u svim slučajevima da budu ispoljeni u istom obimu i jačini. 2.endogenih činilaca. ukoliko su te fizičke lezije izraženije. koji nisu uvek psihotični u pravom smislu reči. pod uticajem ideja o neminovnosti smrti. kasna 59 .poremećaja" postoji veoma visok stepen kliničke saglasnosti o sličnosti simptomatologije za ove poremećaje u adolescentnom i srednjem životnom dobu. dalje. uspesi lečenja često su nepovoljniji i obrnuto. kao što su gubitci svake vrste. usamljenosti i slično. negativizam. infantilna razdražljivost. osećanje indiferentnosti prema okolnim zbivanjima. Čoveka u toku starenja. emocionalna hladnoća. prolazna. To su upravo oni mentalni simptomi za koje bi se moglo reći da proizlaze iz raznih sociopsihološki pojava vezanih za samo starenje. Ovi se simptomi i sindromi u toku samog procesa starenja mogu pogoršati zbog progresivnog slabljenja sposobnosti prilagođavanja na nagle promene u spoljnoj sredini. koji se na različite načine mogu kombinovati kod psihoza u senijumu. hipohondrične tegobe.

čestih konsultacija. Kod senilnih i dementnih osoba povremeno izbijaju epizode delirantnog doživljavanja praćene motornim nemirom. nego nazivi pojedinih sindroma kao u ostalim poglavljima. sumnjiče supružnike za neverstvo. akutna konfuzna stanja. besciljno tumaraju. kao sindrom konfuzno-delirantnog tipa u kome sem navedenih simptoma i znakova mentalne konfuzije postoje još i halucinatorno iluzioni fenomeni sa prisustvom manjeg ili većeg straha i opšteg psihomotornog nemira. bolesnik može sutradan za vreme pregleda da deluje potpuno sredjeno i korektno. Naime. delirantna stanja kod starijih lica). Problem nastaje u koliko porodica traži hospitalizaciju. bolesnik to ne prihvata iznoseći logične činjenice da je on kao star i nemoćan postao nepotreban teret porodici. Medjutim. nadamo se da ovak pristup ovoj materiji neće bitnije poremetiti osnovnu koncepciju teksta koji se odnosi na važnije psihijatrijske simptome i sindrome u kliničkoj psihijatriji. Pošto je za vreme pregleda pacijent nepsihotičan. S druge strane kontradikacija može da postoji i izmedju anamneze i kliničke slike za vreme pregleda. gde ukučane. Pojedine porodice iz različitih razloga mogu da odbiju predlog lekara da se pacijent hospitalizuje. vulgarno se izražavaju.shizofrenija i dr. dezorjentacije. da još pravi smetnje i da porodica želi da ga hospitalizuje i izdvoji iz porodične sredine. U drugim situacijama lekar se sreće sa pacijentom još u toku noći dok traje konfuzno delirantno stanje. Ovo može da dovede lekara u nedoumicu. protokol o pregledanim pacijentima podatak o odbijanju hospitalizacije i da ordinira privremenu terapiju dok porodica ne prihvati hospitalizaciju. itd. Ponekad može da bude korisno ranije poznavanje pacijenta i članova njegove porodice i porodičnih odnosa. skupljaju beznačajne sitnice. teško se snalaze. U ovom poglavlju više su koriščeni nazivi pojedinih nozoloških entiteta i/ili vrste psihoza. Lekar treba da registruje u knjigu evidencije. Zbog amnezije koja postoji za period konfuzno-delirantnog poremećaja svesti pacijent može sa čudjenjem da prati koje daje porodica i kategorički negira njihovu tačnost. Kao mogući poremećaji navode se i akutni organski psihosindrom starije dobi (akutna dekompenzacija kod dementnih bolesnika. 60 . 3. To je učinjezno zbog toga što brojni ranije navedeni sindromi mogu se javiti sa visokom incidencijom u ovom šivotnom dobu. Može da se javi bez vidljivog povoda ili nakon fizičke ili psihičke traume. preturaju predmete i stvari. Na lekara može da deluje veoma ubedljivo. da pribavi odredjenu materijalnu korist i dr. Zbog značaja ovog sindroma. Konfuzno-delirantni sindrom starijih ljudi Ovaj sindrom vidja se kod pojedinih pacijenata u starijem životnom dobu sa uznapredovalnim aarteriosklerotičnim procesom u CNS-u. dogadja se da lekar dobije od porodice pacijenta anamnestičke podatke o tome da je bolesnik tokom prethodne noći ispoljio konfuzno ili konfuzno-delirantno ponašanje. Drugi je razlog što specijalizanti tokom svoje dvosmemestralne nastave i nemaju više časova predavanja iz ovih oblasti i pored njihove sve veće aktuelnosti. Kod mladjih lekara i specijalista često se javlja dilema koja obično nstaje kao rezultat kontradiktornih podataka anamnestičkih podataka dobijenih od porodice i samog pacijenta. u koliko se radi o noćnim konfuzno-delirantnim epizodama. neprepoznavanje okoline i prisutnih).1. nesnalažljivosti. Kao sindrom mentalne konfuzije ( stanje zbunjenosti. lekar može da ga vrati kući u dogovoru sa porodicom da povede računa i observira pacijenata i da stručnu pomoć potraže čim primete početne simptome nemira. Bolesnici su konfuzni. Po svom toku može da se razvija u dva klinička oblika: 1. 2. kućnog lečenja i/ili kućnih poseta ovde ćemo dati nešto širi osvrt na konfuzno-delirantni sindrom kod starijih osoba. pa je potrebno da ih lekar upozori na na moguće posledice.

risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika. zloupotreba kokaina. benzatropin. da je najbolji lek njihova prevencija.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). fenoprofen. triciklici. zucolopenthixol. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje. ibuprofen. risperidon. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv. sulinadak. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. amoxapsin. lorazepam. kada zahvataju samo pojedine delove tela. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. haloperidol. promazin. carbamazepin. fluoxamin. prochlorperazin. alprozalam. u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. donepezil. triciklici. flurbiprofen. dugotrajni tretam litijumom. dexamfetamin. diltiazem. MAOIs. 61 . SSRIs kod 2%o pacijenata. buspiron. najčešće unutar prva 72 sata. levodopa. ondesteron. mirtrazepam. clozapin sa 6% incidencije. Sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. sertalin sa oxycodonom. parkinsonizam. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija. metoclopiramid. koji je u stalnom pokretu. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. menstrualna i seksualna disfunkcija. akatizija. olanzapin. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma. valproat. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. sertalin. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. apstinencijalni sindrom na melotonin. predoziranost olanzapinom. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin. pethidin i drugi opoidi. trifluperazin. buspiron. paroksetin. 2. mefenamična kiselina. paroxetin. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. alfa interferon. chlorpromazin. imipramin. bromokriptin. litium. sertralin. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela).VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH I ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA 1. ginekomastija. fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom. aminodaron."atipičnih" antipsihotika. fluoxetin. clozapim. One mogu biti fokalne. prochlorperazin. indometacin. mianserin. bupropion. citalopram. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija. bupropion. lamotrigrin. nabilon. carbamazepin. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. tiodidazin. prochlorperazin i verapamil. venlafaxin kod naglog prekida. trazodon.

Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. čak.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu. retrokolis. cycloserin. za vreme njegovog trajanja. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol. loxapin. pokteti slični sisanju. benztropin. loxipion. clozapim i njegovo naglo obustavljanje. bupropion. blefarospazam. doxepin. 3. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma. podrhtavanje gornje usne. alimermazin. olanazepam. sulpirid. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije. 62 . več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. flupentoxiol decanoat. azapropazon. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili. grimase. tiagabin. indometacin.amidaron. triciklici. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. risperidon. kako bi se odmah terapijski reagovalo). fluoxamin. fleksije u zglobovima. loxapin. imaginarno žvakanje. sertalin. phenelizin. prochlorperazin. Ozbiljnost obvo䁧 sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. prochlorperazin. ergotamin. gabapeptin. aktivnog otpora intervenciji sa strane. nifedipin. diphenhydramin. rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. diphenhydramin. venlafaxin i ziprasidon. piperazin. lateralni pokreti vilice. donepenzil. pućenje. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje. treptanje. metoclopramid. quitiapin. Siptomatologija je veoma bogata. domperidon. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. epiduralna primena morfina. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac. risperidon. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. paroxetin. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti. fluoxetin. metocloppramid. Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. ili što je mnogo češći slućaj. pluphenazin. cupkanje u mestu. zavisnost na kokain. buspiron. prochlorperazin. pa i danima. tortikolis. orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. lateralni pokreti jezika. disulfiram.Takav pacijent satima. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. promerthazin. baclofen. venlafaxin. propofol. haloperidol u mnogim slućajevima. pokreti ramena i kuka. litium. zuclopenthixol. flupentixol. buspiron. disulfiram. clomipramin. fluoxetin. midazolam.pimozid sa 35% incidencije. phenelazin sa haloperdolom. prateći simptom je i negativizam. atetoidni pokreti udova. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. phenitoin. olanazapin. mirtrazepam.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija).apst.clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. 4. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). propranololsumatriptin i verapamil. penicillamin. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. clozapim. Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju.

neurologiji.flupentixol. ganciclovir. trimipramin. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom. deziimipramin. veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. levodopa i njen apstinencijalni sindrom. tioridazin. quetiapin. amfetamin. lamotrigin. methylphenidat. clomimipramin. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. 7. testosteron iz grpe androgenih steroida.risperidon. "smrtna katatonija". Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. cyclizin. metoclopramid.chlorpromazin.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem. promazin. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. poremećaji vegetativnih funkcija. metadon. vrtoglavica. oralni kontraceptivi. litium sa amoxapinom. cimetidin. methandrostenolol. pemolin. fluoxetin. metoclopramid. loxapin. dexamfetamin. refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo).amantadin.Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. porast telesne težine (histaminski efekti). Horea. Neuroleptički maligni sindrom Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije. koje su u poslednje vreme duže uzimali. chlorpromazin. anabolični steroidi. mišična rigidnost.tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji. stanozol. benzhexol.5. alimemazin. h)Serotoninski sindrom 63 . olanazapin sa levopromazinom. lamotrigin sa phenitoinom. litium. methylphenidate. hronični abuzusi lekova. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje. methylphenidat. Ovde. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. zuclopenthixol.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma. risperidon sa haloperidolom. litium sa risperidonom.traje kraće vreme.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. 6. paroxetin. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. zloupotreba kokaina. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0. takodje. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. tahipnea. a zatim nastaje adaptacija. ali i za maniju i depresiju. clozapim. "letalna katatonija" i sl.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura. phenitoin.clozapim sa risperidonom. stupor. apstinencijalni sindrom carbamazepina. smrtnog ishoda. venlafaxin sa trifluuoperazinom.halopridol sa olanazapinom. bromperidol sa donepezilom. oralni kontraceptivi. hipotenzija.mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik. donepezil. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti. antiholinergički apstinencijalni sindrom.haloperidol u mnogo slućajeva. oralni kontraceptiviranitidin. mianserin. olanazapin. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid . valproat. dienosterol. sulpirid. ofloxacin. carbamazepin. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin.flufenazin.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima. koma. iron. phenelazin.

5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti.paroxetin sa trazodonom. phenelazin sa dextromethorphanom.moclobemid sa cloimipraminom. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla. fluoxetin sa mirtrazepinom.Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora. sertalin sa linezolidom. paroxetin sa nefazodonom. predoziranje takodje sa sertalinom. fluoxetin sa parstelinom. niže doze citaloprama. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima. fluoxetin sa buspironom. "Zimelidinski sindrom".On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina.venlafaxin sa mirtrazepinom. mialgije.Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxatparoksetin i triciklične preparate kreće oko 3%. fluoxetin sa litiumom. sertalin u manjim dozama. sertalin sa buspironom i loxapinom. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe. phenelazin sa clomoimipraminom. dothiepin u velikim dozama. citalopram sa moclobemidom. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina. citaklopram sa buspironom. sertaline sa tranylcyprominom. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti. paroxetin sa moclobemidom. paroxetin. nefazodon. trazodon sa nefazadonom. sertalin sa metoclopramidonom.fluoxetin sa venlafaxinom. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje. a ne za grupu SSRIs antidepresiva. a ne na SSRIs lekove . strah. paroxetin sa litiumom.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost. ataksije. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći 64 . koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik.sertalin sa amytriptilinom. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1. mnogi od njih su tzv. fluoxamin. venlafaxin sa amitryptilinom. raša i promene vrednosti hepatičkih enzima. fluoxetin sa tramadolom. depresivno raspoloženje. sastoji se od groznice.venlafaxin sa trazodonom. VIII DRUGI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I LEKOVIMA IZ DRUGIH TERAPIJSKIH GRUPA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci.fluoxetin sa nefazodonom.fluoxetin sa paroxetinom. jatrogeni simptomi i sindromi. St Johns wortsa buspironom.nortryptilin sa selegininom.fluoxetin sa moclobemidom. dexfenfluramin. fluoxetin sa carbamazepinom.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom. inače dosta sličan serotoninskom. clomipramin. venlafaxin sa dexamphetaminom. paroxetin sa risperidonom.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om. takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova. trazodon. sertalin sa phenelizinom.sertalin sa dolasetronom. fluoxetin sa sertalinom. fluoxetin. phenelazin sa venlafaxinom. SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI.moclobemida sa cloimipraminom. paroxetin sa tramadolom.moclobemid sa pethidinom. MAOIs sa triciklicima. trazodon sa amitryptilinom. tranylcyprominom i venlafaxinom. mirtrazepin. sertalin sa eritomycinom. sertalin sa tramadolom. venlafaxin sa metoclopramidom.fluoxetin sa trazodonom. neurološkog. Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi.

doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija. agresivni pacijenti. 2.simptomi i sindromi: 1. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). X PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KAO POSLEDICA ZDRAVSTVENOG STANJA OPŠTEG 65 . ikterus. 14. ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima. 3. impulsivnost. feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj 䁰 sihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. 8. tj. 8. 11. status epileptikus. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. paroksizmale diskinezije. interpretitivne ideje. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga lekar je obavezan. 14. konfuzno-delirantn ponašanje. logoreja. socijalni radnik i sl). 12. psihotična anksioznost (strah).). 15. autizam. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje. 10 anemija. neosnovane ideje patološke ljubomore. 16. maligni neuroleptički sindrom. 9. kvantitativni poremećaji svesti. 9. njegovu okolinu i ili imovinu. već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. 2. 7. što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. opstipacija. U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. 3. suicidalnost. 11. 10. disocijacija mišljenja. 13. uputne dijagnoze. hipohondrične ideje i dr. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD-10. Sem toga. Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. granulocitopenija i agranulocitoza. vodećeg sindroma psihoze. depresivno raspoloženje. IX. To su pre svega sledeći sindromi: 1. pospanost i ošamučenost. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje. ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze. vertiginozne smetnje. depresivne ideje. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. Medjutim. sumanute ideje ( ekspanzivne ideje. kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. 13. pogoršanje i 16. euforija. u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. praktično kod svakog novog šuba. 12. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika. 7. 4. 5. konvulzivne krize. poroduženi san. stupor. i obuhva šire područje psihijatrije. 6. 5. 3. poremećaji orjentacije. 17. tahikardija. opšti psihomotorni nemir. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega. 6. retencija urina. hipotenzija. PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KOD KOJIH JE INDIKOVANA PSIHIJATRIJSKA HOSPITALIZACIJA Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. prijatelj.

ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. Medjutim. 3. 2. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšte zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima. Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem (APA DSM-IV. Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju. Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje velike razlike u njihovoj konceptualizaciji. Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Ovo se donekle odnosi na tzv pridruženu patologiju odnosno koomorbiditet koji se sve više navodi u psihijatrijsko-epidemiološkim istraživanjima.. Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja. 6. Kada je npr. Npr. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor.Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD-10. Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokaza iz anamneze. akutno konfuzno stanje. Treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8. Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. 4. DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. 7.1994). a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. reč o depresiji i somatskim oboljenjima treba istaći da su ove veoma česte i da je veoma dugačak spisak somatskim i neuroloških oboljenja gde se takodje sreću ozbiljne depresije. u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama. Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. npr. Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. 5. dijagnoza bi glasila.( Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja i poremećaja) Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. paranoidnost. Opšta životna prevalencija depresivnih simptoma i poremećaja kreće 66 . Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja.Ipak od svih ovih simptoma najčešći su anksioznost. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. poremećaji sna. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu. depresija. Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1. 2. strah. konsultativni konzilijarni i/ili timski rad i sl.

4. Metabolični poremećaji. Kod somatskih i neuroloških oboljenja javljaju se brojni činioci koji povećavaju rizik za javljanje depresivnosti. kancer ( posebno ca pankreasa). 3. mononukleoza i HIV infekcija i 8. To su pre svega: povećana biološka. psihološka i socijalna vulnerabilnost. 2. paratireoideje i nadbrbrežne žlezde). Za veliku depresivnu epizodu utvrdjena je stopa od 7. Intrakranijalne lezije Neki primeri poremećaja Najčešći psihopatološki sindromi i/ili poremećaji Psihoze Depresij a X X Manija Anksioznost X X X X X Demencija X X X X Delirijum CNS tumori i metastaze CV Insult X X X 2. 7. Autoimuna oboljenja ( Sistemski lupus eritematozus).8% do 27% i srednja vrednost od 22%. Kardiopulmonalni sindromi Kardiocirkulatorni poremećaji Plućna embolija Srčana aritmija X X X 3. Kada se ove stope standardizuju podaci su nešto niži ali i pouzdaniji za kliničku praksu gde je utvdjena takodje stopa za depresivne simptome i sindrome od 10.Endokrini poremećaji ( disfunkcija tireoideje.Degenerativna oboljenja i to pre svega Parkinsonova i Hatingtonova bolest.7% prema kriterijumi iz DSM-IV. ličnost pacijenta i drugi životni stresovi.se od 8% do 60% što zavisi od populacije koja je ispitivana i primenjenih dijagnostičkih kriterijuma. Deficit vitamina B12. 6. Somatski i neurološki poremećaji kod kojih se javljaju psihijatrijski simptomi i sindromi* Somatski i/ili neurološki poremećaji 1. Redukovana moždana cirkulacija Anemije X 67 . Virusne i druge infekcije posebno hepatitis. Cerebrovaskularni poremećaji. 5. Ilustracije radi navodimo najčešća oboljenja gde postoji visok rizik za afektivne poremećaje: 1.

Endokrini poremećaji Hiperkalcemija Psihomotorna epilepsija Hipotireoidizam Hipertireoidizam Cushingov sindrom Adisonova bolest X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 7. Elektrolitni disbalans 5.sindrom Kokain i druge opoidne PAS Apnea u snu Rad u smenama X X X X X X X X X X X X X X X X 13. Psihomotorna epilepsija 6.Karcinom Feohromocitom X 9. Wilsonova bolest 68 .4. Medikamentozna intoksikacija Kortikosteroidi Uticaj na rudnoću i porodjaj X X X X X 11.Vitamske karencije i deficiti 12. Poremećaji sna X X X 14. Zloupotreba psiho-aktivnih supstanciPAS Beza blokatori Deficit timamina Alkohol Alkoholni aps. Multipla skleroza Sistemski lupus eritematodes Karciom pankreasa X 8. Sistemske i infekcije CNS Neurolues Megigitis HIV Lime desease X X X X X X X X X 10.

3. atipični dermatit. hipertireoidizam. Lichen simplex. 8. Onkološka oboljenja. Adisonova bolest i adrenalna insuficijencija. cistična fibroza pluća. 7. hiperprolaktinemija. Ovih 18 navedenih poremećaja su samo prikaz sadržaja monografije o depresivnim sindromima i/iliporemećajima i somatskim oboljenjima. tumori kože i dr. infarkt miokarda. 2. psihotropni lekovi sa ili bez apstinencijalnog sindroma (stimulansi.. Navedeni redosled ukazuje na veličinu rizika i stepen učestalosti depresivnih sindroma. dismenoreja. sedativno-hipnotička grupa.1998 X X U strukturi pacijenata koji se obračaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti na afektivne poremećaje otpada čak 75. poremećaji funkcije jetre. Reumatološki i mišično-skeletni poremećaji: reumatoidni artritis. glavobolje. Na ovom mestu želimo samo da ih taksativno nabrojimo: antihipertenzivi. apedenktomija i abdominalni bol. obstruktivna apnea u snu. skin diseases udružen sa HIV/ADIS-om. Depresija kod somatskih poremećaja kod dce i adolescenata: astma. psihotropici sa apstinencijalnim sindromom. nodularni prurigo. benzodiazepini). Gastrointestinalni trakt i poremećaji funkcije jetre: funkcionalni gastrointestinalni poremećaji ( iritabilni kolon. tihilotomanija . 5. bronhijalna astma. simpatomimetici. organski gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulcus.D.Sindrom hroničnih poremećaja ishrane. epilepsija. c) diskretni. alopecija areata. 15. genodermatozis. zapaljenski poremećaji).Endokrini poremećaji: dijabetes melitus. B) lokalizovani poremećaji.Parkinsonizam. Starije osobe sa somatskim poremećajima. Hronični bol i depresija: hroničan bolni sindrom nepoznatog uzroka. hiper. ventrikularna aritmija. Hantingtonova horeja. ali na ovom mestu nisko navodlili utvrdjene stope.. maligna oboljenja GIT. Neurokranijalne povrede. Cushing-ov sindrom. juvenilni reumatoidni artritis. 17. menopauza. ginekološka hirurgija-histerektomija. O drugim lekovima bilo je već reči u ranijim poglavljima. antibiotici.žarišni poremećaji: cerebrovaskularni akcidenti i šlog. Nefrološki poremećaji i disfunkcije.menoragija. Kod svih njih se javlja depresija u značajnom procentu. 16. premenstrualni sindrom. sistemski lupus eritematodes. 12. antiholinergici. vaginalni prolapsi i urinarbna intoktinencija). Depresija i HIV infekcije. 14. tenzione glavobolje. Respiratorni poremećaji: hronični obstruktivni poremećaji. 11. depresivna stanja 23% i mešani anksioznodepresivni poremećaji 19%). neulcerozna dispepsija. ca pluća. 6. zatim primarni psihijatrijski sindromi i poremećaji sa ozbiljnim dermatološkim promenama: neurodermatitis. transplatacija organa i anemija.8%. 1997) koje prati visok procenat depresivnosti: 1. menstrualni problemi. miastenia gravis. citostatici. cistična fibroza. epilepsija. antikonvulzivi ( fenobarbiton) sa visokom korelacijom izmedju njihove upotrebe i depresivnih sindroma. urtikarija. fibromialgija. antipsihotici. sukblinički hipotireoidizam i spektar poremećaja disfunkcije osovine hipofiza-tireoideja. Ne ulazeći u detaljniju analizu navest ćemo najčešća somatska i neurološka oboljenja ( poRobertsonu MM i Katona CLE.Porfirija * Napomena: preradjeno prema: Elkin G. Dermatologija: generalizovani pruritus. Ginekološki poremećaji ( menarha. histamin (H2) blokatori. spazmotični tortikolis. poremećaji tireoideje ( hipotireoidizam. 13. Kardiovaskularni poremećaji: angina pektoris. akne. osteoartritis. antireumatici. hepatolentikularna degeneracija-Morbus Wilson. 9. Giles de la Tourett-ov sindrom. kortikosteroidi. Jatrogene depresije: a) jatrogene depresije izazvane lekovima. dijabetes. 10.rezerpin. psorijaza. Kada su u 69 . poremećaji gornjeg dela respiratornog trakta.8% ( anksiozni sindrom 33. sterilizacija. hemofilija. kancer.i hipopara䁴 ireoidizam i/ili poremećaji metabolizma kalcijuma. hronični "fatigue" sindromi. fibromialgija. 4. hormonski preparati. Hipohondrijaza i 18.multipla scleroza. Neurološki poremećaji:a) gneralizovani poremećaji. rozace. histeroktomija i ovaroktomija. tuberkuloza.

način porodjaja. 4. druge relacije i medjusobna povezanost. folna kiselina. Neurološki poremećaji: poremećaji spavanja ( različiti oblici nesanice. Kada su u pitanju opšti. post-natalna depresija. Adisonova bolest.cwerebrovaskularni poremećaji. spontanog abortusa). 5. 8. Hroničan bolni sindrom ilustrovan sa glavoboljom i neuralgijom n. psihijatrijski i neurološki poremećaji koji mogu direktno dovesti do epi napada. kao indirektna posledica pojedinih psihijatrijskih sindroma i poremećaja. 2.6. post herpetična neuraklgija. uzimanje i skolonost ka adikciji lekova tokom trudnoće sa toksičnim i/ili apstinencijalnim efektom). somatske posledice psihijatrijskog tretmana. tumora zavisno od njihove lokalizazacije.niacin B2. nepsihotični sindromi kod 70 . 7. psihosomatske tegobe u normalnoj trudnoći. psihoholške sekvele prevremenog porodjaja. migrena. Endokrini poremećaji ( tireotoksikoza. kardiohiruške intervencije.CVB. derealizacija. atipični facijalni bol). 3. Posttraumatski poremećaji i sekvele EKT ( psihosocijalne posttraumatske sekvele. sindrom koji prati psihomotorne epi napade. ostale neuralgije. sekundarni mentalni poremećaji. 2. cianokobalamin B12. drugi specifični kognitivni poremećaji. tenzione glavobolje. migrenozna neuralgija. 10. renalna disfunkcija.vaskularni poremećaji ( ishemijska oboljenja scrca).refrakteran bol. Kod opštih medicinskih poremećaja ovaj autor navodi različite poremećaje sledećim. 8. 2. 5. 1983). emocionalna razdražljivost. bihevioralne promene i dr).pitanju psihijatrijski sindromi i somatska oboljenja veoma je zanimljiva studija M. mentalna apatija. glosofaringealna neuralgija. 2. esencijalna arterijska hipertenzija. akromegalija. feohromocitom. simptomatski.cijanotično dete. bronhijalna astma. 4. drugi intestinalni poremećaji. trigeminusa. facijalna migrena. hronični bol lica. (npr. trigeminusa ( glavobolje. Uopšte odnos mentalno-telesni problemi u vidu poremećaja još uvek nisu do kraja razjašnjeni i u literatiri se i danas navodi tzv. 4. psihološka reakcija na somatski poremećaj. akutna intermitentna porfirija. hipoglikemija. Drugu grupu čine sledeća stanja i somatski poremećaji: 1. poremećaji raspoloženja. depersonalizacija.timamin B1. neralgija n. 3. Parkinsonov sindrom ( sindrom demencije. poremećaji ličnostikonflikt-somtska bolest i značaj nepovoljnih životnih dogadjaja i bolesti. U prvoj grupi poremaćaja on navodi sledeće: 1. neurološki simptomi). hipopituitarizam. postpartalna psihoza).Ladera ( Lader M. neuroze. trudnoća (psihoze. 7. 5. 3. pojedinačni simptomi i sindromi kod intrakranijalnih ekspanzivnih procesa. emocionalna nestabilnost). senzorna deprevacija. afektivni i shizofreniformni simptomi. Hidrocefalus ( demencija). Grapa neuroloških poremećaja. psihijatrijski aspekti puerperijuma (postpartalna rekacija neposredno posle porodjaja. pridoksin B6. efekti elektrokonvulzivne terapije). gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulkus. kraj trudnoće. posttraumatski sindromi i neurotske smetnje.Epilepsija i psihijatrijski sindromi:1. hepatička encefalopatija. ulcerozni kolitis. 9. deficit vitamina B grupe. halucinatorno stanje). Katerzijanski dualizam i alternative ovom dualizmu (psihofiziološki paralelizam. 11. Poremećaji ishrane: gojaznost. lažna trudnoća. Kao što se vidi ovde se nemaju u vidu psihosomatski poremećaji u užem smislu reči. neuropsihijatrijski specifični sindromi kod moždanih poremećaja: Hatingtonova horeja ( sindrom demencije i/ili veoma izražen kognitivni deficit.multipla skleroza. somatski poremećaji i psihijatrijski sindromi isti mogu da se jave zbog sledećih razloga: 1. Za vreme epi napada i kasnije mogući su sledeći psihijatrijski sindromi: paraksizmalna psihološka disfunkcija za vreme i neposredno tokom napada ( specifične aure. Alzheimer-ova demencija ( različiti oblici demencije-kortikalna i subkortikalna forma. psihogena osnova somatskih poremećaja. deja vu fenomeni. direktni poremećaji u vreme samog napada i 3. psihotropni lekovi trudnoća i puerperijum ( rana trudnoća. Reprodukcija i psihijatrijski poremećaji kod žena: mentalna anoreksija. patološka pospanostnarkolepsija. hipotireoidizam. posttraumatske glavobolje. halucinacije. interiktalni psihijatrijski poremećaji. intrakranijalni pritisak. pseudo. biheviorizam i teorije identiteta). monizam. tumori i njihove psihijatrijske komplikacije (demencija. tromboze malih arterija. paranoidni i halucinatorni poremećaji). Cushing-ov sindrom. iluzije. podmakla trudnoća.autoimuni poremećaji.

"rum-fits" sindrom. u težim oblicima 71 . neonatalni problemi udruženi sa PAS. Centralni problem mentalno retardiranih osoba predstavlja usporen razvoj govora sa usporenim razvojem socijalnih funkcija. delerijum tremens. te psihomotornu retardaciju ili agitaciju.. socijalno povlaćenje. Depresija se kod ovih osoba često manifestuje i agresivnim ponašanjem. 4. rano jutarnje budjenje.primarna degeneracija korpusa callosuma. pelagra). depresija. Ove osobe drugačije doživljavaju i opisuju svoje poremečeno raspoloženje. barbiturati. ove osobe pri tome imaju doživljaj odbačesnosti i agresivnosti sredine. c) Učestalost afektivni poremećaji kod ovih osoba jednaka je ili veća nego u opštoj populaciji. Prema nekim novijim podacima učestalost shizofrenije u populaciji mentalno retardiranih osoba iznosi od 4.alkoholna demencija. Psihijatrijski sindromi zbog zloupotrebepsihoaktivnih supstanci i lekova: opijati i njihovi antagonisti. interiktalne psihoze ( primarni afektivni sindromi. Prevalencija komorbidnih mentalnih poremećaja kod osoba sa mentalnom teradacijom procenjuje se na 30% do 70%. tzv. Prema dosadašnjim iskustvima kod psihijatrijskih poremećaja sa mogućim organskim etiološkim činiocima kod mentalno retardiranih osoba od kojih su pre svega psihotični poremećaji . gubirtak telesne težine. Osobe sa mentalnom retardacijom koje kasnije razvijaju shizofreniju i druge psihotične poremećaje imaju značajno veću komplikaciju na porodajaju i tokom trudnoće.4%. atipični konfuzno-halucinatornoparanoidni sindrom. Mentalna retardacija: Mentalna retardacija se u ICD-10 definiše kao stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja.alkoholna intoksikacija. različite grupe analgetika. nego kao osećanje tuge. 9. 2. psihoseksualne disfunkcije kod epilepsije). Psihijatrijski poremećaji su 3 do 4 puta češći npr kod mentalno retardiranih adolescenata nego u opštoj populaciji. učestalost drugih psihotičnih poremećaja 9%. agresivno ponašanje i epilepsija. kao što su kongitivne.3% do 17%. tentamen i suicid). Najčešće prezentovana klinička slika uključuje gubitak apetita. 11. "cerebralna atrofija"-kod hroničnog alkoholizma. 3. koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije. govorne. poremećaj spavanja. alkoholičarska paranoija i ljubomora. kakain. ostale psihoaktivne supstance. b) Kada je reč o psihijatrijskim simptomima i sindromima kod mentalne retardacije treba naglasiti i čenjenicu da se kod ove populacije u visokom procentu javlja i autizam. Snifing sindrom. motorne i socijalne sposobnosti. Socijalna restrikcija i gubitak interesovanja su simptomi koji se najranije ispoljavaju. druge posledice alkoholizma ( Marchiafava-Bignami poremećaj. Fetalni alkoholni sindrom. Nije isključena i teška motorna inhibicija sa depresivnim stuporom i mutizmom. kanabis. shizofreniformne i shizofrene psihoze. Hepatička encefalopatija. npr. alkoholna deterioracija ličnosti. apstinencijalni sindromi( tremor i tranzitorne halucinacije. one svoje depresivno raspoloženje znatno češće opisuju kao osećaj bolesti. politoksikomansko ponašanje. psihotični sindromi kod psihomotorne epilepsije. 10. neurotski sindromi kod odraslih. epileptičke psihoze ( psihoze kao posledica direktnog epi napada. poremećaji ličnosti. Povečana vulnerabilnost kod ovih osoba javlja se kod njihovog naglog izlaženja iz svoje grupe u otvorenu socijalnu "konkurenciju" u školi i van nje ili kod prejakih frustracija koje prevazilaze njihove adaptivne sposobnosti. a) Stepen emocionalnih i bihevioralnih problema i problema vezanih sa retardacijom i različitim životnim situacijama mogu često puta da budu razlog za psihijatrijskom konsultacijom. 5. nebarbituratni anksiolitici i hipnotici. U zahtevnijim socijalnim situacijama ove osobe čini vulnerabilnim činjeica da oni ne prepoznaju i sasvim obične socijalne situacije prema kojima se druge osobe adekvatno postavlaju. alkoholni nutricioni poremećaji ( Wernike-Koraskoff-ovom sindrom. LSD. često je prisutna i komorbidna epilepsija. a afektivnih oko 4% do l7. Mentalni poremećaji uslovljeni alkoholizmom: 1. alkoholne epilepsije. 6.pacijenata sa epilepsijom (psihijatrijski poremećaji kod dece sa epilepsijom.

bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa. Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze. hepatična encefalopatija. autostimulaciju. nepoverenje. somatske tegobe. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima.i/ili povredom: 1. profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. neinhibirani tip. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. Neki kliničari navode osam ključnih simptoma depresije kod mentalno retardiranih osoba i to: opadanje broja reči u govoru. gubitak emocionalnog tonusa i latenca u govoru. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja". Brojni su somatski poremećaji. Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem. apatični tip. Npr. "Maskiranu "depresiju prate razne telesne disfunkcije i telesne žalbe zbog kojih se često vrše brojna i nepotrebna organska ispitivanja. Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost. traume glave.kombinovani. hiperaktivnost i prekid odnosa sa drugima. dijabetička ketocidoza). paranoidni tip. naročito neurološka oboljenja. Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem. Kao što je već navedeno u DSM-IV navode se samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. jaka apatija. cerebrovaskularne 72 . traume glave. homocistinurija. negativna self-percepcija. agresivni tip. Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a. Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. paranoidne ideje. zapuštanje spoljnjeg izgleda. dezinhibicija i efuforija. Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom. Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti . Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog. cerebrovaskularne bolesti. Eholalija je patološko. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja. Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip. encefaliti. eholalija. Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja.mentalne retardacije depresivnost se ispoljava kroz automutilacije. drugi i neodredjeni tip poremećaja. slab kontakt očima. slaba kontrola impulsa. 2. ehopraksija. iritabilnost. koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme. provokativnost. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze). voštana savitljivost) ili stupor. papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija. Klinička slika u velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu. Najčešće je prate glavobolja i abdominalni bolovi.

Ropper AN: principles of Neurology. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja Ovi poremećaji su samo uzgred navedeni u DSM-IV i/ili ICD-10.: Treatment od elredy patients with delirium. Res Nerv Ment Dis. Little Brown. Am..: Psychotropic Drugs Directory 2003/04 (The profesionals´ pocket handbook & aide memorire. 156( suppl. Brodie JD.. Bayindir O. 1953. 167. 8.3rd Edition .1999. Andersen SD.1994. 14:288-292.bolesti. Adams RD. 152:323-342. Am. Medicinski fakultet. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam. 14. HIV. Arieff AL. Washington. 10. Boston. hipo i hiper adrenokroticizam). J.DC . 373. 73 . 1992. McgrowHill. Lavrinić D. Neurol 45:1012.2000. hatingtonova horeja. Salisbury.. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders . Psychiatry. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical manual Mental Disorders ( Delirium). 7. Canadian medical Assitioation Journal. 1998. 12. Simkovitz P et al: Effects of haloperidol challenge on regional cerebral glocose utilization in normal human szbjects.. Bartlet EJ. 2. 5.. American Acadey of Neurology: Practice parameters for determining brain death in adults ( summary statement). 4. 6. DC. 156 ( suppl): 1-20. 2003. Washington. 9-15. zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes). psychiatry 151:681686.1987. Grigs RC: Metabolic brain disfuncionalis in system disorders. 11.)1-20. 6th edition. Adams RD.1977. 1999. 1995. American psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. Javljaju se u značajnom procentu kako kod internističkih. Medjutim oni su realnost u kliničkoj praksi. American psychiatric Association. Washington DC.: The use of the 5-HT3 antagonist odansteron for the treatment of post-cardiotomy delirium. 32:198. American Psychiatric Associoation : Practice guidelines for the treatment of patients with delirium. Fiven Publishing Limited. 123-133. 1997. 13.Can E. Akpinar B.. tako i neuroloških oboljenja i poremećaja. Journal of Cardiothoracic Vascular Anesthesia. Wilts.1995. New York. Apostolski S: Etiopatogeneza stečene autoimune miastenie gravis .1994. neuroinfekcije.. Am J. 15. The quality standards sobcommittee of the AAN. Foley JM: The neurological disorder associated with liver disease.American Psychiatric Association. 9. Beograd. revized. 3. epilepsija. VIII L I T E R A T U R A: LITERARUTA ZA VAŽNIJE SIMPTOME I SINDROME U PSIHOPATOLOGIJI 1. American Psychiatric Association: practice guidelines for the treatment of patients with delirium. Andreasen et al.. 4th edition. Voctor M. Psychiatry. 4th Edition.1994. 1-4. Djukić P (urednici): Myastenia gravis.J. American psychiatric Association. Bazire S. u: Apostlski S. 3. et al..

34. 113-150. Am. Cerić I: Delirium tremens alcoholicum. Bleck TP. Am J Psychiatry 156:19861988.1988..: Organski uključujući simptomatski mentalni poremećaji. 24.1997. Psychiatry. In: Russle RW Ross (ed): Vascular Disease of the Central Nervous System. 27. i Cerić. Bronheim H.. S.. 21:98.1999.50-62. BurkeWJ.1999. 74 . In: Katzman R. 1987.2000a.( Delirium. 26-29. u: Loga.16. (urednik). Bersein EV: Delirium in the elderly. Psychiatry. Caronna JJ: Coma in ishemic Cerebral Vascular Disease. Butterworth RF..: Psihologija obolelih od malignih heamtoloških bolesti.acute organic psychosis and confusion). Am. 373-375. Fivepin Publishing Limited and Organon. Stern E.Platt MM et al: A double-blind trial of haloperidol. Churchill Livingstone. chlorpromazin and lorazepam in the treatment od delirium in hospitalited ADIS patients. 23.. Brenner RP. 31. Buehtal F: "Post anoxic unconsciousness as related to clinical and EEG recovery in stagnant anoxia and carbon monoxide poisoning". Londom... 32. 20. Berlin. 38. Bazire Stephen: Psychotropic drug directory 2003/ 04. SP.. Thomas RI. 1985. Plum F. 37. Boiten J. J Am Geriat Soc ... Strocke. Blumerang HP. 21. Bokonjić N.: Utillty of EEG in delirium: past view and current practice. Klinička psihijatrija. Secend Edition. Gustafson Y.1983. Smith MC et al: Neurologic complications of critical medical illnesses. Terry RD (eds): The neurology of Aging. 1993. Gastauth H (eds): Cerebral anoxia and the electroencephalogram.1989.: Metabolic encephalophies in older adults. Springfield. Edinburg.S. 3: 211-229.1996..1998. Anesth Analog 66:497504. Int Psychogeriatr. and Lader J:An unusual sequela of a frequently occurring neurologic disorder: delirium caused by brain infarct. 28. 111.. Philadelphia: FA Davis Co Publishers. 13-16.: Treating visual halucinations with donepezil. Medicinska knjiga... Berger D... 189--220. 1910 Breibart W. 33.. Caronna J. Camus et al. 35. 156: 1117-1118.. Bettin KM.. Blass JP.D. 36. J Geriatr Psychiatry Neurol . 1993.J. 1991.: The neurobiology of hepatic encephalopathy.1961. Naučna knjiga. 1983. Wengal. Roccaforte WH.. Cerić I. 18.1978. Beograd-Zagreb. Loga.: Delirium: a test of the Diagnostic and Statistical Manual III criteria to diagnose delirium in elderly general medical patients. Bonhoeffer K. In: Meyer MS. 22. 1993. Malleta GJ. 9:517. Butterworth-Heinemann. 16:235-2441996. Mulvihnill M. 35:1007-1010. Dysken MW et al: Measuring delirium severy in older general hospital inpatients without dementia. u: Kecmanović. 139-153. Boston. Thomas. 29.2003.. 17. 26. Ricketts S et al : Rostral orbitofrontal prefrontal cortex dysfunction in the manic state of bipolar disorder.J. Melburne and New York. Am J Geriat Psychiatry6:296-301.Marrota R..1999. Ned Tijedschr Geneeskd 133:617-620. Finkelstein C: Neurological syndromes after cardiac arest. 30. Crit Care Med. Breitbart et al.: Symptomatic Psychoses. Semin Liver Dis. The professionals pocket handbook & aide memorie.1987. 19.1:127-143.I. Berggren D. Urgentna stanja u psihijatriji. 25. 153:231-237. Cameron DJ. 34. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla. Ericson B et al: Posoperative confusion following anestehesia in elderly patients treated for femoral neck fractures. Beograd. Brust JCM:Neurological aspects of substance abuse.

39. Ferenci P.Jr. maligni neuroleptički sindrom. Delić D. hassen MA. 50.1944 Engel and romano.. J Neuropsychatry Clin Neurosci 1:188-190. 45.1983.1989.: EKT -induced delirium in depressed patients with Parkinson-s. 1959. 1986. CIBIF. Czekalla J. Psychiatr. Cambridge University Press. I izdanje. 42. 47. Chatrberg J. Kostić V i Svetel M: Akutna distonična reakcija. In: Leder HM ( de): Handbook of Psychiatry. Cole O. 51.. Urgentna interna medicina. u:Kovačević SM (ur). Urgenta medicina. 40. Francis J. 53.: Akutna insuficijencija jetre. Leedman PJ. McHugh PR: Mini-mental State: a practical methods for grading the cognitive state of patients for the clinican .. PALO j. 55. Berk JE ( eds by) Bockus Gastroenterology. and DeBattista: eds by Manuel Cllinical Psychopharmacology ( Delirium). 2001.. 146:1923-1926. Ferenci P: Brain dysfunction in fulminant hepatic failure. Figiel GS. Folstein MF: The three-item delirium scale (abstract). American Psychiatric Publishing Inc. JAMA. Figiel GS. Mental Diosreds and Somatic Illness. Dragošević N. 5:6579.. Medicinski fakultet Beograd. J Hepatol 21:487490. 41. 119-127.. 56. delirijum. Donovan JP. Kapoor WN: A perspective study of delirium in hospitalized elderly.. Foley et al... Cuting J: Acute organic reaction.2001. 1-14. Djukić-Dejanović. J Chronic Dis. Kapoor WN: Delirium in hospitalized elderly. Clin Psychiatry 62:191-198. Romano J: Delirium: a syndrome of cerebral insuffcienty. Francis J. Francis J et al : Evaluation of delirium in critically ill patients: validation of the Consfusion Assessment Method for the intensive care unit (CAMICU).1999. Folstein MF. Folstein SE.2002.kliničke krakteristike i lečenje.. 1998-2003.1959. 60. Drake and Coffey. 1988.1981. S : Epileptičke psihoze.1990. Dunne JW. Lancet. disease. Ely EW. Washington DC and London. 54.. Beasley CM. Philadelphia. 4th ed. 16:771-778. Beograd.. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 3:405-411..u: navedeno u knjizi br 36. 62. 75 .... Shafwr DF et el: Cerebral edema and increased intracranial pressure in chronic liver disease. 61. kliničke klasifikacije i lečenje.. 1-14. 5 th ed. u: Kovačević M (ur).. Martin D.. Urgentna medicina.: Hepatic encephalopathy. 52. Erkinjuntrti T. Psychosomatics 42:172. Fanjiang G.232-235.. 58. 1999. Brejtner JC et al : Radiologic correlates of antidepressantinduced delirium: the possible significantes of basal ganglia lesions. Edis RH : Inobvious stroce: a cause of delirium and dementia.2001. 1988. 44.. 351. 48. Aust NZ J Med. 57. 43. 46. Krishman KR. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. Delić D: Akutna insuficijencija jetre.1995.. J Gen Intern Med. 263:1097-1101.J. Autio L. 1990. and related psychoses.: Dementia among medical inpatients: evaluatio of 2000 consecutive admissions. Zorumski C et al.. Engel GL. 719.1986. Gordon S. 494. 2003. 49. Crit Care Med 29:1370-1379. 333-339. Engel and romano.. Schaffner F.: Analysis of the QT interval during olanazapine treatment of patients with schizophrenia. 12: 189199. 9:260-277. Medicinski fakultet Beograd CIBIF. J.1975.1994.. Dellva MA et al. Pa: WB Saunders.A. Candbgrige. Arch Intern Med.1991. In: Haubrich WS. J. 59. Wicstrom J. Res.

Sessler CN et al: Abbreviated Cognitive Test for Delirium. nacamura H et al: the assotioation between intravenous haloperidol and prolonged QT interval . Frye MA. : Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. 74. Olssom T. M: Firshs Clinical Psychopathology. J Psychosom Res 43:417-423. 247-259.1951. 7:305317..1998. 83. benjamin J: Using intravenous haloperidol to control delirium( abstract). 318:1173. John Wright and Sons. oct. Edited by Yahr MD. 85. 69.1991. 89. 37:533-546. 84. 67... 92. Ellinwood EH: Cocain and other stimulans. Beograd.1990. Goldberg EL : Lateralization of frontal lobe functions and cognitive novelty. Inouye SK. van Dyke CH. McGraw Hill.2000. Takahaslu T.1992... Levenson JL. Psychosomatics 36:301-305.1993a. u: Flaherty A. New York.. 75. Henon H. Channon. Best AM. Hospital and Community psychiatry 43:215. Hodkinson HM: Mental imairment in the elderly.: Udžbenik iz psihijatrije ( prevod sa engleskog jezika). 1992. 64... Garbutt et alJAMA.1998. Conomy J. 27-30.. patient characteristics and outcome. Coudreaut MF. Gelfand SB. critical care clinics. Wood LDH: Principles of crical care. Gustafson Y. 70. Psychosomatics 37:533-546. Kaplan i Benjamin J. 65. Jacobson and jerrier. 82. 78. 66. Martin D. Henderson D.85-89.. 263: 1097-1101. Gehab M. Kapoor WN: A prospective study of delirium in hospitalized elderly.. 87. Goldman S. New York. Psychosomatics. Horestein S Chamberlin W. Lebert F. Hatta K. Jasterbarsko. Durieu I et al : Confusional state in stroke. indelicato J.1993a. Hakeman SM et al: Continous droperidol infusion for management of agitated delirium in an ICU. 86. 72. 73.63..1995. 68.1973. Dijagnoza i terapija. in:Translation of the American Neurological Assotioation 1967. Sessler CN et al: Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients.. Sadock: Priručnik kliničke psihijatrije. 77. J R Coll Physicans Lond. Inouye SK..1999. Larry: Delirijum. JAMA. I Clin Psychopharmacol 21:257-261. Robert i Davis M. John ( urednici) : Psihijatrija. 88. ( prevod).Relation to preexitsting dementia. Vol.1990. Sessler CN et al.Joseph. i Gillepsi R. 76 . Hart RP.1987.. Hart RP. 71.1996. 275: 852-857. 1996. A. Stroke 30:773-779. Alessi CA et al: Clarifuyng confusion: the Confusion Assessment Method . N E J Med. Predictive model and interrelationship with baseline vulnerability. 80. Langeov klinički priručnik. Ericson S et: Acute confusional state ( delirium) in stroke patients . Sings and Symptoms in Psychiatry.D.2000. vol 3/4. Saunders Company.1976. Francis J.1997. Schmidt GA. 1997. Charpeninter PA: Precipiting factors for delirium in hospitalized elderly persons.: Infarction of the fusiform and calcarine regions: agitated delirium ana hemianopia. Cerebrovasc Dis 1:257-264. AM Intern Me 113:941-948.1999. Bristol. Springer. Jacobson and Jerrier.2001. Jacobson and Jerrier. Hall JB. Gavin FH.. 1988. JAMA. Hamilton. J Neuropsychiattry Clin Neurosci 6:371-378.. Jacobson et al. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. Savremena administracija.281:1318-1325. Harold I. Jacobson et al.1967.1992..1974. Hart RP. 76. Carlson R(ed): Renal failure and association metabolic distrubances. 81. 79.2000. Levenson JL. ( prevod drugog izdanja na hrvatski jezik) "Naklada Slap".

96. Williams and Wilkins. Jones EA.. 158:813-815. 92:381.. 1998.. 1996. 6th ed. 113. 27:231-238.. 106. 1992.1995.1989a. In Pickup J and Williams GED (es): Textbook of diabetes. Jakulić S. Katz IR. Lalević P: Fiziologija vode i elektrolita. j hepatol. Tom I. VI. Zavod za udžbenike i nastavna sredsta.Lipton RB: The perzistent vegetative state: an analysis of clinicalcorelates and cost. Krentz A. 105. Kranzel and Van Kirk. Wessenborn K: Neurology and the liver. 1997. 98. J Neurol Neuros psychiat.... Vojno Med Akademija. Kaličanin P: Psihijatrija. 94. Urgentna psihijatrija.1998.1997. 1999. Niš. Kopenen H...1982. 114.90. 99. 100. 2000. 110..2001. Hansen BA: pathophysiology changes in cerebral circulation oxidative metabolism and bloodbrain barrier in patients with acute liver failure.. Urgentna medicina. 107. Službeni list SCG. i Damjanović A. Kullmann et al. KaplanH.I.1999. 102. 2005.CIBIF.. 25:1335-1341. Katz et al.. Wessenborn K: Neurology and the liver . J Neurol Neuros Psychiat 63:279. "Srempublik". Williams and Wilkins. Kecmanović D.:( urednik): Psihijatrija. 97. J Gerontol. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo. Alcol Clin Exp Res. Kaufman DM. Blackwell Sciense Ltd. Larsen PS... 95. Kovačević DR: Urgentna dijagnostika i lečenje akutnih trovanja..1997.: The Comprhensive Textbook of psychiatry. Narrass M: Acute metabolic complications of diabetes melitus. Sullivan E et all: Using DSM-III criteria to diagnosis delirium in elderly general medical patients. Pharmaca. Raičević R: Tranzitorni ishemijski atac. 1997. Beograd. Nursing .. Beograd. Lalević P.. Am J Psychit. Medicinski fakultet Univ. u: Kovačević SM (ur). 1997..1945. Jovičić A. Kaplan HI et al:( 1996) ( editors): Comprehensive Tekstbook of Psychiatry. 91. 101. ( ur): Anesteziologija. S. Koponene at al. 92.Beograd. u: Jakulić. Beograd. 21:166. Baltomore. 103. 104.: Dealing with the confused patient.1989.: Klasifikacija i dijagnostika senilnih i presenilnih psihoza organskog porekla. Kaličanin P. 1990. Kranzel et al. 2001. 31:53. Račić DV.: Comparasion of risperidone and placebo for psychosis and behavioral disturbanes associated with dementia: a randomized double blind trial. Gottlieb GL. 109.. Kovačević SM. 9:71-78. 45:113-119. 111. 116. 115. u: Inovacije znanja iz neuropsihijatrije. Knudsen GM.. Kostić VS: Kalcijumski antagonisti u lečenju cerebrovaskularnih oboljenja. 1993. Jones EA. Jeste DV. : Organski mentalni sindrom. 63:279.1994.1955. Kroner K. 112. 108. 6th ed. 77 . "Velarta". Steback U et all : Computed tomography findings in delirium J Nerv Ment Dis 177:226-231. hurri L. Kennard et al. Beograd. Kostić VS: Parkinsonova bolest i parkinsonizam. and Sadok B.. 98-106.1989.1996.. 223-238. Kovačević MI. Layden TJ et al: Diagnosis and management of fulminal hepatic failure. Kirsh BM. 1979. J Clin Psychiatry60:107-115. Mintzer JE et al. 93. N Y State J Med. Comp Ther. Lam N. Baltimore. Beograd. 44-50. Johnson JC.

. In: Henderson ES &Lister TA ( eds): Leukemia. 1959.Savremena administracija. Wu R: The duration of delirium in medical and postoperative patients referred for psychiatric consultation. Urgentna medicina.1995. 78 . 62-91. Philadelphia.. 135.. i Dogan.MOPS).1997.. 119.1992. 750-781. New York.1994.. pp. 137. 140. 144. 5:49-66. 1978. Comp Psychiat. Lipowski ZJ: Delirium in the elderly patient. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. A.Dan. N Engl J Med. Goldman: Delirijum.. Blumre D (eds): Psychiatric Aspects of Neurologic Disease.. Psych. Lowe GR: The phenomenology of hallucinations as an aid to diferential diagnosis . Lesko LM &Holland JC. Lipowski ZJ. 1982. 134. Grafički zavod Hrvatske. 142. Zagreb.savremena dijagnostika i lečenje.: Transient cognitiv disorders in the elderly. 120. Lieb et al:Psychol Med.. Psychosomatics 39:422-430. 123:621. 124. 141.. 127.257-266.1992.: High-dose intavenosus haloperidol for agitated delirium following lung transplatation. . Lockwood AH: Neurologic complication of renal disease. 138. 132. Raičević DV. Figiel G. 123. Mansand PS and Sipahinalani A. 2005. Lepić T.: Should psychostimulants be used to treat delirious patients with depressed mood? ( letter).. Gen Hosp Psychiatry 19:439-444 . J geriatr Psychiatry Neurol 5:149-155. 128.B. 125. 1985.: Akutni moždani sindrom. Liston EH. Leverson JL. 129. Manos PJ. 1983..Eds by Principles and Practice of Geriatic Psychiatry. Psihijatrija.: Akute confusional state (delirium) ih the hospitalized elderly. Lipowski ZJ: Delirium: Akute Confusional State. Grupe and Stratton . 1973.. Kovačević SM: Sinkopa. Comp Psychiat. u: Kovačević SM (ur). Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. u: Kecmanović D (urednik). 139. 121.: Psychosocial Complications of Leukemia.M. New York.1986. S.. Ann Clin Psychiatry 9:219-225.Clin. 1989. Beograd..11 izmenjeno i dopunjeno izdanje.: Rak i duševni život.2002. Langeov priričnik ( prevedeno).117. Tom II. 136. acute confusional state) in the elderly. Tarsy D. Saundders Company. John & Sons Ltd. 2005. Urgentna medicina. 2005 Marsden CD. mattingly G et al : ECT-induced interictal delirium in patients with a history of a CVA. Wetle T.1973.. Manos PJ:The utility of ten-point clock tekst as a screen for cognitive impairment in general hospital patients. 126. Neurol Cl.. Br j Psychiat. Lipowski J.In: Copeland. W.1992. Lopašić R. J.Z. Psychiatr Clin Nort Am. Lešić Ž. R.1989. G.32:63-78. S. 19:309. 122. Službeni list SCG. 1978. 143. 133.: Psihijatrija. Lowe GR: The phenomenology of hallutinationes as an aid to diferential diagnosis.. Am J Psychiatry. Beograd. Psychosomatics 36:66-68. Lekoff SE. u:Kovačević M (ur): Lipowski J.Beograd.: Transiet cognitive disorders ( delirium. Martin M..273-298. Loga S. Abu-Saleh T.. 53:69. 130. 131. Lepić T. John. Mohammed and Blazer.6:1-26. 1990. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost sarajevo. 56-61.. Psychiatry.. Oxford University Press. In: Benson DF. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. Betlheim. Br J Psychiat123:621. 118.. 219-226. 247-259. 1989.213-224. Zbignijew: Delirium (Acute Confusional States). 1975. 19:309. 320:578-582.: Delirium in the aged. Balessarini RJ: Spontaneous and drug-induced movement disorders in psychotic patients. 1990.. Annu Rev Gereontol Geriatr . : Olanazapine in the treatment of delirium . Leverson JA. Službeni list SCG. Besdine RW. u: Hirsh et al ( eds by) Psihijatrija: dojagnoza i terapija.. Megraf... 232-234.1997. Lary S. 140:1426-1436.1998. 7:617. Kovačević SM: Moždani udar. Marić J: Klinička psihijatrija (Moždani organski psihosindrom.J. Raičević R.

140141. Holmes VP et al. Daroff RB. matković O: Pariska psihosomtska škola. Beograd. Murry GB. Arch neurol 34:313.. br. Waxman SG..4:7-10. 1986.. 79 . Milenković P. 42:251.: Atypical antipsychotic drugs but not typical increased extracellular acetylcholine levels in rat medial prefrontal cortex in the absence of acetilcholinesterase inhibition. 201-202. I izdanje. Butterworth.2000. First Alen Frances i Harold Alan Pincus: DSM-IV priručnik za diferencijalnu dijagnostiku. Cl Neurol. Jyu CA et al: Association of low serum anticholinergic levels and cognitive impairmen in elderly presurgical patients. Milovanović S.. 1-2:95-106.Beograd. Medina JL. Panić M i Milenković Z: Cerebrovaskularne bolesti. 162. 163. Engrami.. 152.1977. Menza et al MA. Voctor M: Alcohol withrawal seizures. In:Bradley WG.. 2000. Mršulja B. 120-123.: Savremeni pristup organskim psihosindromima. br. Leposavić LJ. 155. Society of Neuroscience Abstracts 25:452.1997. Naučna knjiga. Milovanović D i Milovanović S: Klasifikacija psihotropnih medikamenata. McGinniss J.. Marsden DC (eds): Neurology in Clinical Practice: principles of diagnosis and menagement. 151.1994. Miller PS. 159.. et al. Matsuoka et al.Heinemann... u: Milovanović D i Milovanović S (urednici).: Neurobiologija poremećaja cerebralne cirkulacije. Jerold : Esential Psychopathology ( 7. JAMA. Geschwind N et al. 1987. 156.1999. Morris JC. 25-36.. Organic Brain Syndroms).IV. 166. u: Berger J. 1982. Mensulam MM.1977. 150. Foege W: Actual causes of death in the United States. heart Lung 17:238-241.: Hepatička encefalopatija u konsultativnoj psihijatriji.. Beograd. V dopunjeno i preradjeno izdanje... 1993. Maxmen S.1988. 270. 165.. 1-2. Fenichel GM.. O'Laughlin IA. Moc SM. Vol. EM M Cl N Am.1991.. Sprague SM: Uremic encephalopathy. 167.iskustvo sa klometijazolom.116-119. 1990. neurology 24:1181-1183.2005. Milovanović D.. Barex. Rubino FA: Syndrome of agitated delirium and visual impaiment: a manifestation of medical temporo-occipital infarction J neurol neurosurg Psychiatry 40:861-864. Sudhansu C. 22-25. Jastrebasko. Montgomery et al. 97-297.: Controled study of exstrapiramidal reactions in the managment of delirious.2001. J Neurol Neurosurg Psychiatry 39:84-89. 161. 147.. 153. Mendez Ashla MF: Delirium. V izdanje. Richardson JS. 154. Am J Psychiatry 145:342-345. Meltzer HY. 157. Beograd. Medina JL. 158. Ross E: Agitated delirium caused by infarctions of the hypocampal formation and fusiform and lingual gyrii. Mendelson G.1976. Klinička psihologija. medically ill patiensts:intravenous haloperidol versus intravenous haloperidol plus benzodiazepines. Barex. "Dečije Novine". Dai J.1988. Milovanović D i Ilanković N: Farmakoterapija sindroma delirijuma i mentalne konfuzije. Biro M i Hrnjica S (urednici).. u: Milovanović D i Milovanović S ( ur) Klinička psihofarmakologija. Rubino FA. : Acute confusional states whit right middlecerebral artery infarction . 2005. God. Engrami ( tematski broj). 164.145.. 160.. "Naklada Slap".1974. Michael B. i Vojinović V.2005. Meagher and Trzepacz . 146. Klinička pasihofarmakoterapija. Boston. 5:827.. 148. Reversal of delirium and choreiform moverments with tacrine treatment. :Pheniramine aminosalicylate overdose. Ćulafić Dj. Beograd. Beograd. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. 149.

i Milovanović D. Ment Dis 173:610-614. Novembar 2004Februar 2005..: Specifičnosti incidencije i rizika oboljevanja za grupu organskih psihoza. u: Psihijatrija. 181.: Effiicacy of neuroleptics for hipoactive delirium. Dokumenta. Rev 78:391-408. and Beies SJ: Components of attention. Institut Calmettes.. Engrami.. 170.: Organski psihosindromi neoplastične geneze. Ljubljana.. 179.: Akutne simptomatske psihoze i njihovo lečenje. Comptes rendu. Centar za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje Beograd i NVO Lekari bez granica. P. Posner JB: The diagnosis of stupor and coma.. Ronthal et al: Frecvency of acute confusional states with lesions of the right hemisphere ( abstract). Poleksić J. God. 12.1997. 178. Ann Neurol 12:113. Zbornik radova. 173.br.4:163-175. Ocić G.. 176. 183. Lek. 1 do 6.168. Nora LM. Price BH. Neuropsyichiatry Clin Neurosci. 186. Davis. 180. Prugh et al. Simpozijum o psihijatriji i neurologiji. Mesulam M. 4. 80 .: Pedriatric delirium: research update. J AM Geriatr Soc 45:470-473. 157-161. Munjiza M. Vesel J. and Summers J. 187.: Simptomatologija.Beograd.1985.: Depression in Traumatic Brain Injuri Ptinents. Platt MM. O’ Keeffe ST and Gosney MA: Assessing attentiveness in older hospitalized patients: global assessment vs test of attention.J. 135:2004-2008. Poleksić LJ. et al eds by Depression and Physical Illness. 190. Arc Int Med. in: Robertson. marta 1976 Beograd.M..1991. Perrault LP. Beograd. Philadelphia. John & Wiley.. Pain Symptom Manage 17:219-223. 1977. : psychiatric manifestations of right hemisphere infarctions.1994.1982. Prigatono G.1997. Nickolas and Lindsey. Plum F. Galenika. et al.1971. 13. Int Clin Psychopharmacol12:147-152.. 129-150. dijagnostika i terapija organskog psihosindroma. Posner ML. J Nerv. and Katon C. Denault AY.1994. 341-358.. J Crit Illn. 182. Breitbart W.2000..4:87. AZ.1982.. Mullaly W. Beograd. 184.1997. M.Vodić za lekare.Frager G. Nordmann Y: Early administration of heme arginate for acute porphyric attacks. 175. 177. huff K. Psyhol. Passic SD and Cooper M.D. 172..Berger J.65. 189. 1982. Mustajoki P. Gerentology 40:18-24. J.L. Munjiza M. IV.1969.1994. J. Carrier M et al: Torsades de pointers secondary to intravenous haloperidol after coronary artery bypass graft surgery. 1989. Can J Anesth 47:251254. Mareille. u: Prvi seminar iz kliničke psihijatrije. 1982..P. 1993. Uchimura N.. 185.E. Glasgow R et al: Thiamine deficiency in hospitalized elderly patients. Platt MM..1995.: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Trautman.1999.. Engrami.November. 169. 1975.. Onofrj et al. 2005. paper presented at the anual meeting of the Academy od Psychosomatic Medicine.u: Mentalno zdravlje u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti. et al. 188.1980.Vranje.: Complicated delirium in cancer patient successfully treated with olanazapine. Bleck TP: Increased intracranial pressure complicating hepatic failure. 171. Tormey WP. Phoenix. Smith M. 14. 6:66-67. O’Keeffe ST. 41-75. Yamada S et al: Doses plasma free-3-methoxy-4hydroxyphenyl (ethylene) glycol increase the delirious? A comparation of the effects of mianserin and haloperidol on delirium. Problems psychologiques en rapport avec le cancer. Nakamura J. 174. Beograd.

.1998. Rosenbaum JF.. 204.. u: Vučović D. Abrahamowicz M. 2005.2000. Reily JG. Blennov K. Beograd. 212. (ur): Urgentna medicina. Rasel D.1994. Sanders KM. Zagreb. 207.1986. J.1991. Lippincott Williams & Wilkins.. Arch Gen psychiatry.1991..1999. Jhangri GS et al : Validity of the Confusion Assessment methods in detecting post-operative delirium in the elderly In Psychogeriatr11:431438. Tokyo.. Arana GW. Stip E et al: Neuropsychological change in erly phase schizophrenia during 12 months of treatment with olanazapine. 235. 52:263-267. Robertson B. 2:50. Fraser GL. Perrier IN et al: QT interval abnormalites and psychotropic drug therapy in psychiatric patients. 355:1048-1052.:Urgentna neurologija. Robertsson B: Assessment scale s in delirium.: Incidence of and risk factors for delirium among psychiatric patients. 5:153. 22-23.2002. McElhaney JE. Elit-Medica Beograd i Draslar Beograd. A Volters Klower Compani. Murrary GB. 202.1993. Cl Neuropas.: Psihoze nastale usljed nedostatka nikotinske kiseline. 289-290.Vol. Hurwitz S. Lancet. New York.In: Roghoebar... 198. Ruijs et al. Baltimore. Radojičić B.: An Introduction in Psychopthology.8. Ruijs et al. 68-91.: Aplication of Serenis Profil and Some Implications of Their practical profile for Their Clinical Use in Psychiatric. 209. Avis AS.2000. Purdon SE. Jones BDW. 200.1993. 193. 210. 195. 1954. Gheradi R et el: Post anoxic delayed ancephalopathy and leucoencephalopathy and non-hemorrhagic cerebral amyloid angiopathy. or haloperidol.L: et al. psychiatric Services 47:727-730. M.. 203. Hyman SE et al: Handbook of Psychiatric Drug Therapy. Philadelphia. 201. 57:249-258. Int J Geriatry psychiatry 13:49-56. Cassem NH: Hight-dose intravenous haloperidol for agitated delirium in a caediac patient on intra-aortic bullon pump.1990.1996.191. : Delirium in dementia. Richen P:Movement disorders associated with withdrawal from high-dose intravenous haloperidol theraphy in delirious ICU patients. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina.: Methylphenidate in depressed medically ill patients. 81 .. 211.. 197. Rasmussen D. Rosenberg PB. Dement Geriatr Cogn Disord.. Psychiatry. 311-317. Rakočević-Stojanović V: Metaboličke encefalopatije. Journal of Gereontolgical Medical Science 48:M162-M166. 10:368379 . Syndey. Chest 111:17781781. 194. Neuropsihijatrija. J.: Revies on Drug metabolism and Drug Interactions. 199. Salama J. risperidone. Steiner W. Medicinski fakultet beograd. Rogina V.. Rockwood K: The occurrence and duration of symptoms in elderly patients with delirium. London. Romano and Engel. 206. Riker RR. Hong Hong. 208. Frennd Publishing Ltd. 2002. 192.291-442. Ross et al. Ahmed I. Rolfson DB..1944. London.1999.. Fifth Edition. Clin Psychopharmacol 11:146-147. 106. Rakočević-Stojanović V: Akutna organska patološka stanja centralnog nervnog sistema. Oxford University Press. 196. 1984. 1-2: 159-186. 205.1991. Obeležja. Clin. Buenos Aries. et al.1997. Ritchie J.2002. Stern TA. Gottfries CG et al. 217-218.

J Neurol 220:83. 231. 218.246278. Stoiljković S.. Solberg LA: Acute porphyrias: diagnosis and management. 225. Inouye Cristopher.2001. 292-313. American Psychiatric Publishing Inc. Breivik H et al: Suvrival after 40 minutes submersion without cerebral sequelae. Edition . :Clarifying Confuzion: The Confusion Assessment Method.. Fourth Edition. Steinhart MJ. Selwyn PA..1: 1275. 1975. Pertilli R.3rd Edition . Stojanović V. gabriel E. Rodriguz D.1995.. Siebke H. 1978. Naučna knjiga Beograd. 220. 230. Sipahimalani A. Vladimir : Instrumenti kliničke procene u psihijatriji. Cole JO and DeBattista C: Manual of Clinical Psychopharmacology ( Meprobamate. Schirazi S. Shakani BT.: Organski uvjetovani duševni poremećaji. Sharon K.D. Gjessing L et al: Chronic relapsing pancreatitis.1990. Society of Neuroscience Abstracts 26:2144. 222. Oxford University Press. Occurtence during oculovestibular testing in sedative drug oculovestibular testing in sedative drug-inducend coma. Ann Clin Psychiatry 9:105-107.. New York. V. Nomikos GG : Effcects of typical and atypical antipsychotic drugs on acetylcholine relase in the hippocampus.. 1994. Edited by Shepherd GM. 223. 229. 1983. 228. Sherman SM. Ann Emerg med 21:407-413.1997. O´Conner PG: Diagnosis and treatment of substance abusers with HIV infection. Sundaram and Dostrow..1994. u: navedeno u knjizi br 35. Prim Care.Elsevirer . 215. London. 1988. 1992. 234. Zagreb. : Use risperidone in delirium case repotrs. Tazepacz. A New Method for Detection of Delirium.. Young RR.. Schwartz E. Strem TA : Continous infusion of haloperidol in agitated critically ill patients.. 33:132-143. Shahaniet (ed): The motor system .. 227.: The use of haloperidol in geriatric patents with organic mental disorders. Medicinska knjiga BeogradZagreb.. Mayo Cl Proceed 69:991.. Lancet. 235. 1996. Arch Neurol. Oxford. i Papić. 419-435. New York. Oxford University Press. i sur.113:941-948. Tefferi A. H. 2:109. 226. Treolar and MacDonald. 232. Paula: The Psychiatric Mental Examination ( Delirium). 219. 351-353.. 2003. 35:456. 186.. 1990. 224. Crit Care Med 22:378-379. 236-243. 233. Cur Ther Res.1979. Timotijević I. Washington DC.1994. Medicinska naklada. Souheil Abou-Assi. 214.1997.. Schuster P. Delirijum). encephalopathy with disturbance of consciousness and CST amino acid aberration. and Kock C: Thalamus. 217. Simon RP: The Forced downward ocular deviation. Psihijatrija. Analas of Internal Medicine."Asterixis" a disorder of the neural mechanisms underlying sustained muscular contraction.: Droperidol versus haloeridol for chemical restraint of agitated and combative patients .1992. in: The Synaptic organization of the Brain . Timotijević I: Alkoholne psihoze. Van Duck Cathy et al.213. i Paunović R. Sjaastad O. mansand PS.2000. Z.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom.: Reversal by physostingmine of clozapineinducend delirium. Thomas H. Schatzber AF.. 82 .374-379.. Metabolic consequence of cirrhosis often is reversible.1976.1975.Kufferle B et al. 216. ( urednik). 494-495. Colgan JP. 221.T. Reno Vlahcević: Hepatic encephalopathy. Postgraduete medicine. Clin Toxicology 10:437-441.. 1992.N Holand.1977..19:119. u: Muačević.

.. Oxford University Press.: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized -98: Comparison to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. u: Morić-Petrović.. Coffman G et al: Delirium in liver transplatation candidates: discriminant analysis of multiple test variables. University Rotterdam. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242.1995. Inc. Semin Clin Neuropsychiatry5:132-148. 152:332. Robert eds by The American Psychiatric Publisnih textbook of neuropsihijatriy and Clinical Neurosciences.1994. J. 251.242. 250. Benecke Consultants. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 10:199-204. 248. Dew Ma et al: Is delirium different when it occurs in dementia? A study using the delirium Rating Scale. 2002. David and Wise G. 252.. 239.S. Trzepacz PT. Trzepacz PT:The Delirium rating scale.. 1995.1988b. Trzepacz PT and Dew MA: Furher analyses of the Delirium Rating Scale. Erasmus. Veljković J:Psihički poremećaji organskog porekla. van der Mast.1994. Trzepacz PT and Baker RW: The Psychiatric Mental Status Examination. Trzepacz PT . Torres R et al: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized-98. 247.2000. 246.Psihijatrija. American Psychiatric Publishing.. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. van der Mast RC: Detecting and measuring the severity of delirium with the symptom rating scale for delirium... 242.. FA Davis. Gastfriend DR. Psychiatr Clin North AM. Mittal D. Lymphoma and Multiple Myeloma for Patinents and Their Families. 1988. Trzepatz PT: Delirijum. 249. 254. 1993. Leukemia Sociaty of america. Coyle GT: The glutamatergic basis of human alcoholism. Advances in diagnostic. 241. 243. Trzepacz PT : Is there a final common neural pathway in delirium? Focus on acetylcholine and dopamine. Stuart and Hales E. Torres R. its use in consultation/ liason recearch. Amserdam.A Guide To Treatment of leukemia. 90. Gen HospPsychiatry 17:75-79. Meagher J. Psychosomatics 40:193-204. Philadelphia.1999b.Zagreb. 1990. Trzepacz PT. Tesis. Psychosomatics 35:374-391. neuropsychiatry Clin neurosci 13: 229. Mittal D. Adams RD. comparasion to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. Dement Geriatr Cogn Disord 10: 330-334. 240. 238.1994a. 1971.1998. drugo preštampano izdanje.236. 78-89 .2001. Trzepacz PT. Michael : Neuropsychiatric Aspects of Delirium. Understanding Chemotherapy. Washington DC.525-564.. 255. 237. Psychiat Res 23:89-97. 6. Oxford. Trzepacz PT Mulsant BH.. Trzepacz PT: Neuropathogensesis of delirium.. Brenner R. a need to focus our research.. Medicinska knjiga Beograd. Am J Psychiat. Vctor M. et al. in:Delirium After Cardiac Surgery. The Netherlands. 245. 4 th ed. Paula .1988a.2001. 19:429-448.. New York. Mittal D.. Trzepacz T.Greenhouse J: A symptom rating scale for delirium. 201-220. patophisillogy. pp. 83 . Biol Psychiatry 24:314.. Trzepacz PT : Update on the neuropathogenesis of delirium. and treatmen. Trzepacz PT.. Baker RV. 244.1996... ( urednik).: The Wernice-Korsakoff Syndrome. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium . Tsai G. In: Yudofsky C.200. London. England. Collins GH. 253.1999a.

. 267. Zbigniew J Lipowski: Delirium ( Acute Confusional States). Vinković Z.. 257.4-značajno. Williams R: Management af acute liver failure. 151-157. 269. FA Davis. Engrami. i Penca-Maksimović J.. 38. 27-35.. Wolff and Curran.1982. Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena.1993.. Young DF: Neurological complications of cancer chemotherapy. In: Silverstein A (ed): Neurological Complications of Therapy: Selected Topics. Obeležja. 265. 262. Collins GH: The Wernicke-Korakoff Syndrome.WHO. u: navedeno pod br. 266. Minnema RF. 57-113. Philadelphia.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. New York. Adams RD. 99-111.: Komparativna analiza komplementarne dijagnostike u organskom psihosindromu. New Work. 1971.: Urgentna stanja u organskim psihosindromima: dijagnostika i tretman.256. 84 . WHO: International Statistical Clasification of Disease and Related Health Problems. 260. 259. Bryen GW ( eds): Handbook of Clinical Neurology. Elsevier. Beograd. In: Vinken PJ. Ann Intern Med 119:391-394. 263. 258.London. 39. Wada and Yamaguchi. 11.. Jonson BF et al : Torsades de points assiciated with the use of intravenous haloperidol. 1.1935..Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana. Živković Dj i sar. Živković Dj.1982.6-izuzetno jako 2.2.. 257-260. Geneva.1986. 1988. ibid.38. Part II. Vesel J. Urgentna medicina.. Poleksić J.4. Neurologigal Manifestations of Systemic Diseases. 261.. In: Copeland JRM. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja.1993. Vol.1992. Beograd. W. 2002. 4. 64:765. 1982. Chichester-New York-Brisbane-Toronto-Singapore. Young DF & Posner JB.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. 10 th Revision..6). 264. Abou-Saleh MT and Blazer DG (eds): Principles and Practice of Geriatric Psychiatry. a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone. 27. 11-21.. Postgrad Med J. Futura Publishing. Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0. 1980.Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta. u: Vučović D (ur). 1982. 268. i sar. 91-129.: Nervous system toxicity of the chemotherapeutic agents. Vučović D: Urgentna psihijatrijska stanja. 1982. 270.2-jako.463-516.W.. Voctor M.Izmenjena percepcija okoline.Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević. John Wiley & Sons. Narton & Company New York. PRILOZI UZ POGLAVLJE O ZNAČAJU VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA U PSIHOPATOLOGIJI 1.. 1994. Wilt JL. U: navedeno pod br.

2.2.6.4.teškoća verbalizacije.6.4.Kounikacija.4.na pojimanje straha kod samog ispitivača.2.4.4.6.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača. 13.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse.samopovredjivanje.6.Autoagresivnost Verbalna ili fizička.6.4. 11.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja.0. 85 . 0.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti.2. 0.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.4. 4.Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti.4.6. 12.2.4.pokušaj samoubistva 0. 0.2-fluktuirajući strah.6.Mućenje tela.2. osećanje straha kod ispitivača.Inhibicija mišljenja Blokada. 0. 7.2. 0.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0. 8.2.Gubitak telesne sheme.2.neshvatanje konteksta.fizičkih promena.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja. 0.2.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha.4-kontinuiran strah.biti drugačiji nego ranije. 0.4. 0.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje.6.6.metamorfoza pojedinih delova tela.4.6.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu.Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0.Kočenje fizičkih aktivnosti.ne osećati se kao "neko". 9. 14.6.4. 3.2. 10.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi. 5.6.na poimanje straha kod samog ispitivača. 6.2.

3. 16.6.neadekvatna 0.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta.2.6. depersonalizacija fizička i psihička.Hostilnost. evolucija u vremenu. 17.motorna inhibicija.2.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok). Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost.mučno osećanje afekta. a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu.4. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije.tok anksioznosti. autoagresivnost i 86 .neprijateljstvo ka okolini 0. tj. 18.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička.18%. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%. Vrednovanje. Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1.4. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa.Vodeći simptomi. Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću. 2.2. nekomunikativnost.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema.odnosno tok anksioznosti.nekoordinisana.4.4. osustvo deklanširajućeg faktora. zbunjenost. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah. 2.evaluaciju.6 Napomene: 1. toku. inhibicija mišljenja.15. Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju.jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama.17% i 10% varijanse ili odstupanja.6. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah. b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu.Autentičnost 0.evoluciju u vremenu.2. derealizacija. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošćuagitacijom. komunikacija sa okolinom.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0.

tj. komunikacija sa okolinom. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. Ne. na primer. fizička i psihička depersonalizacija.evolucija anksioznosti. Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 87 . heteroagresivnost i agitaciju. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. Nije primenljivo. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah. Neodređeno. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. Sada. C. derealizacija. Neodređeno. osustvo deklanširajućih faktora. u znatnoj meri. ni u jednom trenutku tokom razgovora. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu. ponekad tokom razgovora. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju.4. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost. A. U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest. motorna inhibicija. 2.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2. inhibicija 䁭 išljenja. tj. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju. ali srednje izraženo. Sada. nekomunikativnost.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti. B. zbunjenost. ponekad tokom razgovora.

Deo 1. Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost. kao uznemirenost. lako se budi). kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. Koma (ne budi se). Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od 88 .3. Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. Da li je pacijent. u bilo koje doba tokom razgovora. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. Aneks Tabela 2. lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. Dezorijentacija 5. Da li je pacijent. halucijanicije. Budan (previše živahan. na primer. Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora. kao na primer. Stupor (teško se budi). Neodređeno. kao tromost. imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. lako se uplaši). stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9. «čupkanje posteljine». kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7. preosetljiv na sredinske stimuluse. Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? Živahan (normalno). Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. zurenje u prostor. Letargičan (pospan. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici. Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1. koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti.Deo 2.

* Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje. 89 . teško se budi ili koma (ne budi se). normalno. lako se probudi. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. letargičan. na primer. pospan. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3. budan previše živahan. Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan. tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Tačka 2. kao isprekidana i irelevantna konverzacija.pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. stupor.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful