Prof Marko Munjiza, Nastavna baza za psihijatriju INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE, Beograd, Palmotićeva 37 e-mail: marko.Munjsbb.co.

yu, Web sajt:www.munjiza.com

NAJČEŠĆI SIMPTOMI I SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI

PREDAVANJA ZA LEKARE NA SPECIJALIZACIJI IZ PSIHIJATRIJE, Šk.2007-08. godine

BEOGRAD, 2007

1

NAJVAŽNIJI VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI ZNACI I SIMPTOMI KOJI SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI
Večina autora posle definicije kliničke psihopatologije, njene nuačne zasnovanosti i opisa poremećaja pojedinih psihičkih funkcija, detaljnije analiziraju pojedine kliničke entitet, odnosno psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja.Mišljenja smo da je to oblast kliničke psihijatrije koja daje šiti prikaz i opis kliničke slike,epidemioloških karakteristika, etiopatogeneze i različitih oblika terapije i tretmana ovih poremećaja. Mi se u ovom udžbeniku nismo odlučili za ovaj koncept, već nam je namera da damo prikaz vodećih simptoma i sindroma u psihopatologjji. Zbog toga smo dali pregled najvažnijih simptoma i sindroma u kliničkoj psihijatriji, kao i kraći osvrt na socijalnu patologiju i psihopatologiju, psihopatološke poremećaje kao posledidicu psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku, tj. zaravljenje,nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj, demencija, distimični poremećaj, intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih, opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja, shizofrenija, schizoidni poremećaj ličnosti.shizotipalni poremećaj ličnosti, velika depresivna epizoda.

1) Abecedni redosled najvažnijih simptoma u opštoj psihopatologiji
1.Agresivno ponašanje, 2.Anhedonija, 3.Anksioznost, 4.Antisocijalno ponašanje, 5.Apatija, 6.Beg ideja, 6.Depersonalizacija i derealizacija, 7.Depresivno raspoloženje, 8. Dezorganizovani govor, 9.Dobijanje na težini, 10. Grandioznost, 11.Gubitak na težini, 12 .Halucinacije, 13.Hipersomnija, 14. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima, 15. Izbegavajuće ponašanje, 16. Katatonija, 17. Nekritično druženje, 18. Neodlučnost, 19.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi, 20. Nesanica, 21. Nesposobnost održavanja pažnjeslaba koncentracija, 22. Nestabilne emocije, 23.Oblaćenje odeće suprotnog pola, 24.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai, 25. Ograničeno odlaženje od kuće, 26. Patološko laganje, 27.Oštećeno rasudjivanje, 28.Oštećenje apstraktnog mišljenja, 29. Oštećenje pamćenja, 30. Paranoidne ideje, 31. Perzistentne smetnje identiteta, 32. Potreba da se govori, 33. Povišene radne, socijalne ili seksualne aktivnosti, 34.Povišeno raspoloženje i euforija, 35. Prekomerni abuzusi hrane, 36. Psihomotorna agitacija, nemir, 37. Psihomotorna usporenost, 38. Rasejanost, 39. Razdražljivost, 40. Namerno izazvano povraćanje, 41. Samopoverdjujuće ponašanje, 42. Suicidalne ideje ili pokušaji, 43. Seksualne smetnje, 44. Smanjenje energije ili umor, 45. Snažno dezorganizovano ponašanje, 46. Socijalna izolacija, 47. Sumanutost, 48. Teškoće govora, 49. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo, 50. Zaravljene, aplatirane, sužene ograničene emocije.Za većinu navedenih simptoma u posebnom dotatku navest ćemo najčešće psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja kod kojih se oni javljaju kao vodeći znaci i simptomi.

2

U ovom delu udžbenika dajemo osvrt na najčešće simptome i poremećaje gde se oni najčešće javljaju. Zbog pojednosavljiva teksta odlučili smo se za koncizan pregled u vidu pregledne tabele i kraći deskriptivni opis naročito važnijih psihopatoloških sindroma.

Red-ni br.
1.

Psihijatrijski znaci i simptomi
Agresivno ponašanje

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji ponašanja u kojima se pojedini znaci i simptomi najčešće sreću
Akutni stresogeni poremećaj.Antisocijalni poremećaj ličnost,.Delirijum,Demencija,GraničniPL, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom kod zloupotrebe PAS,Kkratkotrani psihotični poremećaj, Manična epizoda, Paranoidni Pi,Poromećaj ophodjenja, Postraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformi poremećaj, Shizofrenija, Patloška lažljivost (pseudologija fantastika),Perzistentni poremećaj indentiteta i Socijalna izolacija. Akutni stresni poremećaj, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom na PAS, Mešovita epizoda BAP(bipolarnog afek. poremećaja),Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnom simptomatologijom, Postramuatski sresni poremećaj, Shizoafektivni poremećaj, Shizofrenija, Shizoidni i shizotipalni PL,Velika depresivna epizoda. Agarofibija bez paničnog napad, Akutni stresni poremećaj, Anksiozni poremećaj uslovljen PAS, Anksiozni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Separacioni anksiozni poremećaj, Delirijum, Generalizovani anksiozni poremećaj, GraničniPL, Hipohondrija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, IzbegavajućiPL,OpsesivnokompulsivniPL, Panični napadi. Poremećaj sheme tela, Postraumatski stresni poremećaj, Socijalna fobija, Somatizacija, Specifična fobija, Sumanuti poremećaj, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Antisocijalno ponašanje dece i adolescenata, Antisocijalno ponašanje odraslih, Hipomanična epizoda, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija PAS, Kleptomanija, Manična epizoda, Mešovita epizoda BPA,Zavisnost ili aspt. sindrom PAS, Piromanija, Poremećaj ophodjenja, Poremećaj prilagodjavanja sa njama ophodjenja, Poremećaj ličnosti zbog lošeg nija, opšteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofr䁥 Perzistentni sumanuti poremećaj Akutni stresni poremećaj, Ciklotimni poremećaj, Delirijum, Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Postraumatski sresni poremećaj,PL zbog opšteg zdrav. stanja, Sch, Velika depresivna epizoda Ciklotimićni poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, Manična i Mešana epizoda kod BAP, Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS Agarofobija bez paničnog poremećaja, Depwersonalizacioni poremećaj, Disocijativni poremećaj identiteta, GraničniPL, Intoksikacija PAS, Panični napadi, Perzistentni poremećaj percepcije uzrokovan halucinogenima, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija Ciklotimični poremećaj,Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, Kratkotrajni psihotični poremećaj, Mešovita epizoda BAP, Opsesivnokompulzivni poremećaj, Panični poremećaj, Poremećaji ishrane, Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem, Poremećaj prilagodjavanja sa anksiozno-depresivnim raspoloženjem, Posttraumatski stresni poremećaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj,

2.

Anhedonija

3.

Anksioznost

4.

Antisocijalno ponašanje

5.

Apatija

6. 7.

Beg ideja Depersonali-zacija ili derealizacija

8.

Depresivno raspoloženje

3

9.

Dezorganizo-vani govor, nesuvislost Dobijanje na težini

10.

Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, kratkotrajni psihotični poremećaj, Manična i mešovita epizoda, Mešani poremećaj jezičkog izražavanja, Shizoafektivni, Shizofreniformni poremećaj i Shizofrenija Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Mešovita epizoda, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda

11.

Grandioznost

12. 13.

Gubitak na težini Halucinacije

14.

Hipersomnija

15.

Zloupotreba medjuljudskim odnosima izbegavajuće ponašanje Katatonija

u

Delirijum,Demencija,Hipomanična epizoda,IntoksikacijaPAS, psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda, narcistički PL, raspoloženja prouzrokovan PAS, zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, poremečaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni p Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj Mentalna anoreksija, Distimični poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična ili mešana epizoda, Perzistentni poremećaj percepcije uszorkovan halucinogenima, Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, velika depresivna epizoda, Umišljeni poremećaj, Simulacija. Delirijum, Distimični poremećaj, Hipersomnija kod drugih mentalnih poremećaja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Narkolepsija, Parasomnije, Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja, Poremećaj spavanja uslovljen PAS, Poremećaj spavanja vezan za disanje, Poremećaj spavanja zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, primarna hipersomnija, primarna insomnija, Shizoafektivni, sihozofreniformni i shizofreni poremećaj,Neodredjeni štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Ciklotimni poremećaj, Granični PL, Hipomanična epizoda, Intokasikacija PAS, manična i mešana epizoda, Narcistički PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, patološko kockanje, Poremećaji ophodjenja, Simulacije, Umišljeni poremećaj

16.

17.

18.

Nekritično druženje

19. 20.

Neodlučnost, Ambivalenicija Bezosećajnost na Antisocijalni PL, Aspergerov sindrom, Autistični poremećaj, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, Narcistički PL, Zavisnost na osećanja drugih ljudi

Akutna distonija zbog neuroleptika, Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda kod BAP, Maligni neuroleptički sindrom, Medikamentozni parkinsonizam,Shizoafektivni i shozofrenoformni poremećaj,Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremećaj, Demencija, Hipomanična epizoda, Histrionični PL, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Poremećaj reaktivnog vezivanja u dojenačkom ili ranom detinjem periodu, PL zbog opšteg zdravstvenog stanja Demencija, Distimični poremećaj, Opsesivno-kompulsivni PL, Zavisni PL, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, Velika depresivna epizoda.

PAS, parafilije, Patološko kockanje, Poremećaj ophodjenja, Rettov sindrom, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj,

4

Disocijativne fuge. Perzistentne identiteta smetnje Povećan impuls za govorom. Delirijum. Panični poremećaj sa agarofobijom. Shizoafektivni. sindrom na PAS. Shizoafektivni Shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Delirijum. Hipomanična epizoda. Patološko laganje (pseudologija fantastika) AntisocijalniPL. Schizotipski PL. Delirijum. Oblačenje odeće suprotnog pola Osustvo igre ili nenormalne socijalne igre u ranom detinjstvu Ogranićeno odlaženje od kuće Shizoidni i shizotipalni poremećaj. Dezintegratvni poremećaj u detinjstvu. 25. Autistični poremećaj. stanja. Hipomanični poremećaj. Demencija. Intoksikacija i/ili apst. Transvetitski fetišizam Aspergerov sindrom. Dosicijativni poremećaj identiteta. Postraumatski sresni poremećaj. Insomnija povezana sa drugim mentalnim poremećajima. Ciklotimni poremećaj. Somatizacija. 33. Shizoafektvni. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj. Velika depresivna epizoda Ciklotimni poremećaj. Konverzivni poremećaj. sindrom na PAS. manična i mešovita epizoda BAP. Problem identiteta. Paranoidni PL. Generalizovani anksiozni poremećaj. sindrom na PAS. Anksiozni separacioni poremećaj. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Mentalna retardacija. 30. Mešovita epizoda BAP. Oštećenje apstraktnog mišljenje Oštećenje pamćenje 31. Patološko kockanje. Demencija. sindrom na PAS. Amnestički poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj. Poremećaj reaktivnog vezivanja u detinjstvu. Hipomanična epizoda. Paranoidne ideje 32. 26. zaključivanje 29.Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Velika depresivna epizoda Delirijum. stanja. Antisocijalni PL. Velika depresivna epizoda. velika depresivna epizoda. Granični PL. Nočne i nočni strahovi more. shizofreniformi i shizofereni poremećajShizotipski poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. stanja. Intoksikacija i/ili apst.ne-kritično Demencija. Sumanuti poremećaj Disocijativna fuga. Rettov sindrom Agarofibija bez panike. Insomnija zbog lošeg opšteg zdrav. Ciklotimni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Mentalna retardacija. Nesanica 22. Mesečarenje (somnabulizam). Delirijum. Intoksikacija i/ili aspt. sindrom na PAS.Ciklotimni poremećaj. Socijalna i specifična fobija. Shizoafektivni. Delirijum. Manična i mešovita epizoda BAP. Indukovan psihotični poremećaj. Poremećaj ophodjenja. Paranoidni PL. Oštećeno. Delirijum. Intoksikacija i/ili apst. Umišljeni poremećaj 27. neodredjeni štetni efekti lekova. 24. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Shizoafektivni. Demencija. shozofreniformi i shizofreni poremećaj. Granični PL. sindrom na PAS. Disocijativni poremećaj identiteta. shizofreniformni i shizofrene poremećaj. manična epizoda. Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja. Nesposobnost održavanja pažnje/slaba koncentracija Nestabilne emocije 23. Sumanuti poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Primarna insomnija. Akutni stresni poremećaj. Akutni stresogeni poremećaj. Zavisnost ili zloupotreba PAS. Distimični poremećaj. shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Poremećaji spavanja zbog disanja. Velika depresivna epizoda. Izbegavajući PL. Poremećaj polnog identiteta. Manična i mešana epizoda. Poremećaj ophodjenja.21. Porermećaj spavanja zbog zloupotrebe PAS. manična i mešana epizoda BAP. Generalizovani anksiozni poremećaj. Amnestički poremećaj. stanja. Simuliranje. granični PL. tranzitorni psihotični poremećaj. sindrom na PAS. Velika depresivna epizoda Akutni stresni poremećaj. Disocijativna amnezija. Deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj. Demencija. 28. logoriočnost Kratkotrajni. Intoksikacija PAS. Shizoafektivni i Shizofreniformni 5 . Hipomanična epizoda. Velika depresivna epizoda. Distimični poremećaj. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Shizoafektivni.

Distimični poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Problemi u odnosima. Poremećaj sek. Intoksikacija i/ili apst. Shizofrenija. Intoksikacije i/ili apst. Intoksikacija i/ili apst. 40. Parafilije. Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. radne i seksualne aktivnosti (Povišeni voljnonagonski dinamizmi) Povišeno raspoloženje. stanja. Delirijum. Prevremena ejakulacija. nemir Psihomotorna usporenost. 39. sindrom na PAS. Namerno povraćanje izazvano Samopovre-djujuće (parasuici-dalno) ponašanje Pokušaji samoubistva. Velika depresivna epizoda Averzivni seksualni poremećaj. Mentalna retardacija. Seksualne smetnje zbog opšteg zdrav. sindrom zbog PAS. 36. Granični PL. Simuliranje. Poremećaj ophodjenja. Narkolepsija. stanja. Povišene socijalne. sindrom na PAS. Poremećaj orgazma kod muškaraca/žena.erektilna disfunkcija. Tentamen suicidi 43. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Shizoafektivni. Poremećaj prilagodjavanja. Neodredjeni štetni efekti lekova. Vaginizam. Shizoafektivni. koncentracija Razdražljivost slaba Ciklotimni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS. Shizoafektivni. Parasmonije. Manična ili mešovita epizoda BAP. poremećaj sa smanjenjem seksualne želje. Posttraumatrski stresni poremećaj. Sumanuti poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Hipomanična epizoda. Velika depresivna epizoda. Primarna hipersomnija. libida.uzbudjivanja kod žena. Seksualna zloupotreba. Deliriju. 37. Intoksikacija i/ili apst. 41. Manična i mešovita faza BAP. Hipomanična epizoda. Akutni stresni poremećaj. Deficit pažnje/ Hiperaktivni poremećaj. Generalizovani anksiozni poremećaj. sindrom na PAS. sindrom na PAS. Generalizovani anksiozni poremećaj. Poremećaj prilagodjavanja. Posttraumatski stresni poremećaj. Trihotilomanija. sindrom agitacija. Hipomanična epizoda. Mentalna anoreksija. manična i mešana epizoda BAP. Shizofrenoformi i Shizofreni poremećaj. 38. Ciklotimni poremećaj. manična i mešovita epizoda BAP. Intoksikacija i/ili apst. Mešovita epizoda BAP. Simuliranje. manična i mešovita epizoda BAP. Ciklotimni poremećaj. 42. promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima Disocijativni poremećaj identiteta.nale-tima" Akatiza uslovljena lekovima. Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj.impotencija. Kratkotrajni tranzitorni psihotični poremećaji. Antisocijalni PL. Poremećaji sa stereotipnim pokretima. Smanjenje energije ili umor zbog PAS. Shizoafektivni. Velika depresivna epizoda. 35. ejakulacija prekoks. Bulimija nervoza. Bulimija nervoza. Poremećaji spavanja vezani za disanje. 44. Seksualne smetnje prouzrokovane PAS. Promena 6 . Patološko kockanje. Intoksikacija i/ili apst. Delirijum. Delirijum. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima. Hipomanična epizoda.34. Sumanuti poremećaj. Poremećaji erekcije kod muškaraca. Demencija. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. stanja Abuzusi hrane "Preždera-vanje u atacima. Granični PL. Poremećaj osećanja boli. Hipomanična epizoda. Ciklotimni poremećaj. Psihomotorna Demencija. Granični PL. Psihoseksua-lne smetnje 45. Granični PL. Pervazivni razvojni poremečćaj. Poremećaj raspoloženja prouzrokovan PAS. Poremećaji ophodjenja. Intoksikacija sa PAS. euforija poremećaj. inhibiranost Rastrojenost. Dispareunija. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Seksulani mazohizam. Anoreksija nervoza (Mentalna anoreksija). Velika depresivna epizoda. Medikamentozni parkinsonizam. Distimični poremećaj. sindrom zbog PAS. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. sindrom na PAS. Mešovita epizoda BAP. Distimični poremećaj. Demencija. sindrom na PAS.

Shizofrenija. U kliničkoj praksi takodje je značajno koji od navedenih znakova i simptoma se javljaju kod pojedinih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Kratkotrajni. Sumanutost 49.Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. Bulimija nervoza. sindrom na PAS. Sumanuti poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Aspergerov sindrom. Anksiozni poremećaj zbog separacije. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. stanja. Veoma ozbiljno dezorganizo-vano ponašanje Socijalna izolacija 47. Intoksikacija i/ili apst. ličnosti zbog opšteg zdrav. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Sumanuti poremećaj. Delirijum. demencija. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih mogle objasniti Zaravljene/ sužene/ ograničene emocije 51. tako i za diferencijalnu dijagnozu ovih stanja. Poremećaj jezičkog izražavanja. Shizofrenija. tranzitorni psihotični poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Rett-ov poremećaj. Shizoidni i Shizotipalni poremećaj Delirijum. Shizofrenija. Velika depresivna epizoda. Poremećaj osećanja bola. Anoreksija nervoza (mentalna anoreksija). Neodredjeni somatoformni poremećaj. Poremećaj sheme tela. Aspergerov poremećaj. Somatizacija. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do početka 21 veka. Tik. To naravno ne znaći da i drugi psihijatrijski znaci i simptomi nisu važni u kliničkoj praksi.sindrome (grupe simptoma). Distimični poremećaj. Shizofrenija. Intoksikacija i/ili apst. Konverzivni poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. sindrom na PAS. Problemi sa govorom 50. slike 7 . Izbegavajući PL. stanja. Indukovani psihotični poremećaj. Demencija. Akutni stresni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Velika depresivna epizoda. Mešoviti poremećaj jezičkog sporazumevanja i izražavanja. U prethodnom poglavlju psihijatrijsi znaci i simptomi razmatrani su u kontekstu poremećaja pojedinih psihijčkih funkcija. Neodredjeni šetetni efekti lekova. Opsesivno-kompulsivni PL. Cilj ovog poglavlja je da se da prikaz za samo klinički važnije znakove i simptome kako za lašče snalaženje u dijagnostici psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Hipohondrija. Oni se u svakodnevnoj kliničkoj praksi ipak mnogo redje sreću. tranzitorni psihotični poremećaj. Generalizovani anksiozni poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformi poremećaj. Fonološki poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj. Demencija. Delirijum. stanja. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Autistični poremećaj. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Ovde ćemo navesti u tabelarnom obliku samo 50 važnijih znakova i simptoma. Shizofrenija. Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. sindrom na PAS.. Velika depresivna epizoda. Autistični poremećaj.46. Psihotični poremećaj uslovljen PAS. Demencija. Shizofrenija. Intoksikacija i/ili apst. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Velika depresivna epizoda. Shizotipalni PL. Rett-ov sindrom. Problemi sa apetitom. Psihotični poremećaj zbog PAS. Panični napadi. Konverzivni poremećaj. Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti. 48. Kratkotrajni. Manična i mešovita faza BAP. Mešovita epizoda BAP. Mucanje. promena ličnosti zbog opšteg zdrav. sindrom na PAS. sindrom na PAS. Shizofrenija. Intoksikacija i/ili apst. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. B) VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI U ovom delu tekstu navedeni su važniji sindromi u kliničkoj psihopatologiji. Shizoidni PL.

Neproduktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji inhibicija. orjentacije. Zbog toga se terapija u početku ne vodi prema nozološkim kategorijama u dijagnostici. a zatim i prepoznaje kao sindromsku celinu u okviru postoječih psihijatrijskih ispoljavanja. koje lekar daleko lakše uočava. ravnodušnošću ili depresijom. somatskih.Bez obzira na pomenute varijacije.Tako govorimo o schizofrenoj slici.simptoma. Produktivni sindromi i 2. nekomunikativnošću. I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana. povišenom afektivnom tenzijom. padom volje i interesovanja. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti. te na ovo uvek treba obratiti pažnju u okviru dijagnostičkih potreba. imaju karakter odredjene tipičnosti. od koji ni danas nisu upoznati. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja. volje.Težnja svakog lekara psihijatra. psihomotornim nemirom. koja se u kliničkoj slici manifestuje tzv "negativnim" psihopatološkim fenomenima: opštom usporenošću.bolesti i bolesti kao nozološke jedinice. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo. okolinu ili materijalne vrednosti.nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti. agresivnošću i sl. encefalitisa. inteligencije. Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka. nagona. kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i na taj način. 4. npr. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. 1. Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja. Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma. u sferi somatskog i posebno neurološkog kao što je i prikazano u prvom delu ovog priručnika. 2.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. okolinu i imovinu pripada urgentnoj psihijatriji. već prema tzv "vodećim sindromima" psihoze i/ili drugog mentalnog poremećaja ( target sindrom).iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima. opštom uzbudjenođu.U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem.jer se čini. libida. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku. da na osnovu simptoma. psihijatrijske sindrome neki autori dele na dve grupe: 1. Simptomima ili znakovima bolesti. tumora. emocija. Treba istaći da "kliničke slike" obe grupe ovih sindroma da se mogu sresti u svim varijacijama od najlakših do najtežih. Radi lakše orjentacije u "sindromskoj dijagnostici". opažanja. Produktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji ekscitacija koja se u kliničkoj slici manifestuje produkcijom tzv pozitivnih psihopatoloških fenomena: halucinacijama.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i 8 . druge. Večina psihijatrijskih sindroma zbog manifestne ili latentne opasnosti po bolesnika. Formiranje preciznog dijagnostičkog stava prema nozološkim kategorijama u psihijatriji najčešće je vezano za duževremeno praćenje bolesnika i korišćenje raznih pomoćnih metoda. mišljenja.sindroma.Svaki vodeći sindrom predstavlja u suštini karakterističnu kombinaciju dominantnih simptoma. a i stručni zadatak. gubitkom apetita. S druge strane večini duševnih bolesnika sa jednim ili više psihijatrijskih sindroma mora se ordinirati terapija često puta po hitnom postupku iz razloga što predstavljaju opasnost po sebe. Neproduktivni sindromi. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije. 3. shvatanja. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti. Mi danas ostajemo. neistrajnošću i sl. sumanutostima.

Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom. javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice. apatični sindrom.U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi. 2.2.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski. Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno.c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano.deja vue.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija.optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju). 3) Sindrom poremećaja percepcije 1.optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je).oniroidni sindrom(obilje fantazija). 3.b) dezorijentacija u vremenu.marko i mikropsija.3. gde se gubi potpuno sećanje.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje. ubrzan tok misli. a pod uticajem sumanutosti.Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena.Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja). inhibicija motorike do stepena stupora. verbigeracijom.Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje. 2)Emocionalni sindromi: 1.d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1. uznemirenost praćena panikom.nerealna.stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno.delirantni sindrom.Mešani sindrom.jamais vu. bojažljivošću. amnezija.Halucinacije su često praćene strahom. 5. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci). strahom.koji se odlikuju 9 . I PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA RUSKIH AUTORA IZ KASNIH 60-TIH I TOKOM 70-TIH GODINA XX VEKA 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline.motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti).oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje. 3.sumračni sindrom( prekid toka svesti. motorni nemir.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost). Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja.poremećena je i percepcija prostora i vremena.bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma. 4.deja vecu. 2.mestu i prema drugim osobama.

utoliko je formiranje sumanutosti manje. osećanja. voljom nekoga sa strane. pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma. uverenje da drugi znaju njegove misli.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli.za sumanutost uticaja i proganjanja. prisilno prekidanje misli. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti. propasti sebe i sveta. 2. polimorfnija. vode sa njima diskusije.otudjenjem svojih misli. 5.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija.kod njega se remeti percepcija telesne sheme. 3. već nešto što se javlja neovisno od njega.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike. 4. prisilne slike. ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza. bolesnika. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije. 4. ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja. Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti. depresivni.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli. unutrašnjih glasova.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije. prisilna sećanja.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja.Boesniku izgleda kao da ne postoji. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu. aktivnosti. prisilne misli.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine.afekta i delatnosti.Javlja se bez pomućenja svesti. organski. pojava cenestopatija. halucinacija.koji se upliće u ličnost pacijenta. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji. pretvaranje misli u unutrašnji govor. 10 . ozvučenje sopstvenih misli.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti. shizofreni. 4) Sumanuti sindromi 1.osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline. Najčešći je kod schizofrenije. 5) Deluzioni sindromi 1.Stupor: psihogeni. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima.uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika. Ovde se ubraja automatsko mišljenje.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam. protestuju. misli.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza".

fiziološka tupost. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi.ili klasična podela na: umerena.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali.2. teška. tako i prema okolini. idiotija i kretenizam.umerena. mutizam. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma.Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja. katalepsija. 8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji. na pr.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja. ehopraksija. grimasiranje. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti. impulsivne radnje).duboka i mentalna retardacija neoznačene težine. 2. afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima. 11 . eholalija. debilnost. već se radi o astenizaciji psihe. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti. dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja.u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti.Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga. stereotipija. ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije. težom. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1. 3.Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja. afektiviteta i sl. 2.imbecilnost i teška. svojoj bolesti. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1. srednja. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću.). vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja).Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci. 4.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje. 3.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. 1. straha i radnji. Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije.

Ovde spadaju:Veliki.9) Sindromi vezani za poremećaje ličnosti Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života. grand mal napad. tzv. koliko im je godina. često padaju u stanje stupora. Obično na pitanja daju besmislene odgovore. pa ako im se to dozvoli.aktivni negativizam. Parcijalni epileptički napad. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i 12 . Mimika je jednolična. Djeksonovi napadi.leže čuteći i nepokretno. na ubode ne reaguju. Odbijaju da hodaju. osobenosti poremećaja ličnosti. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. danima mogu da leže u krevetu.sindrom približnih odgovora. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom sindromu. usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. Kataleptički napadi. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. koji ase karakteriše trijasom: a) asocijalnim ponašanjem. Boesnici ne znaju svoje ime. čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike.Medjutim. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. Od hrane se ne odriću i čisti su. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. koliko imaju ruku. tj odbijanje svake sugestije sa strane. koriste s njima. b) nemogućnošću stvaranja i održavanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c) nemogućnošću prihvatanja odredjene socijalne uloge. negativizam. često bizaran položaj. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena. Oni dugo zadržavaju jedan.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše. poremećaji u perifernoj cirukalciji. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. tj strukture ličnosti. prstiju. pošto su te osobenosti. karakteristike svojstva karaktera. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. stoje. sede. njihova disharmoničnost. 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje. odnosno katatona pomama. Histrionični napadi. Narkolepsija.

neorganizovanom hiperaktivnošću. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a.Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu. Bolesnik je izrazito logoroičan. pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom.pseudokatatoni stupor.ruši i slično. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno. negativizan. zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma. Posebno je interesantan tzv. prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju. stereotipije. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. cikloserine. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje. ali je znatno dužeg trajanja od njega. cocain. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. steroida i sl. loxapine. ehopraksiju. poremećaj je nazvan parafrenijom.disiranog misaonog toka. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj. hroničnih organskih psihosindroma. disulfiram. simptomatskih psihoza.b) psihopatološke posledice 13 . Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja"). odaje punu svesnost i bistrine. II PSIHIJATRIJSKI SIMPTOMI I SINDROMI DOMAĆIH AUTORA U DRUGOJ POLOVI XX VEKA 1. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. katatonom sindromu. epileptičnih stanja. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom.1904). Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. zatim kod mentalno retardiranih osoba.pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. motornu docilnost i sl. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara). baclofen. eholaliju. histrioničnih stanja. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika.viće udara. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok. piperazin. prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora.razbija. flufenazin.

ali progredijentnog oštećenja ličnosti. gubitak inventara znanja. Ona može da obuhvati celokupnu ličnost čak i do njene strukture "razumnog bića".. 2.gubitak afekta i dr. Kao posebna vrsta u litetaturi se navodi shizofrena demencija.žedj.da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona.od njene lokalizacije i slično. shvatanja. 1.pokreta.umor. koje menja osonvne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje. Postoje mnogobrojne definicije demencije. sposobnost procenjivanja i adaptacije na socijalnu sredinu. govor.osustvo pažnje i impulsivnost).afektivna labilnost.1.da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike.c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom).seksualni nagon i sl.depresija.a s druge strane je zabeležio.Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične.pospanost.Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNSa:tumori.pamćenje. Hronični organski psihosindrom Bleuler-a Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu postepenog. sindromi demencije mogu se podeliti na grupu trajnih.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike.gubitak energije. reparabilne.potreba topline i hladnoće.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja.sna. ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona. Sindrom demencije može da predstavlja najteži oblik dehumanizacije čoveka i degradaciju njegovog celokupnog psihičkog života.demijelizacionih bolesti.hronične imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom). vrednosti. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati. One mogu da se podele na globalne i lakunarne. upamćivanje.osiromašenje mišljenja.teškoće shvatanja i pažnje.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona.katatone i slike slične stanjima konfuzije. U odnosu na terapiju i mogućnosti reparacije.akutna stanja anoksije i sl. zapamćivanje i pamćenje za dogadjaje novijeg datuma.smanjenje inicijative i volje.gubita intelektzalnih sposobnosi). zavisno od toga da li je lezija i oštećenje moždanog tkiva 14 . rušeći njena znanja. Zatim se razvijaju afektivni poremećaji u obliku nestabilnosti afektivnih reakcija.O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu. upamćivanja i sećanja. Kardinalni poremećaji zahvataju mnestičke funkcije.motiva-glad.halucinatorne. Kod progresivnog moždanog procesa. Najpre se u "širokom krugu" razaraju preduslovi inteligencije. u prvom redu shvatanje.difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu. kao prisilni plač i emocionalna inkontinencija. pamćenja.Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja. Do sada je napotpuniju definiciju ovog sindroma da Ej koji demenciju smatra za "duboko" globalno i progresivno psihičko propadanje.. etičkog shvatanja.Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca. u razvijenom stadijumu kod dementnog sindroma nastaje oštećenje celokupne inteligencije. ireverzibilnih i privremene.).Akutne imaju najčešće delirantne.amentne.kod trauma mozga.

povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama. ogovaraju ga. redje kod neuroluesa. afektivna ili parademencija. predočavaju mu lošu sudbinu. afektiviteta i ponašanja. Nju odlikuje oštećenje svih psihičkih funkcija i koja ima kvalitet globalne demencije. je oblik demencije koji se javlja prvonstveno kod žena. već su najznačajniji poremeća mišljenja. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. 3. nije karakteristično i najupadljivije postojanje poremećaja pamćenja ili drugih preduslova inteligencije. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom. ali da je pri tok od sporednog značaja da li je pri tom zadatak lak ili težak. kod moždanih organskih psihosindroma.Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti. nazivaju ga pogrdnim imenima. kao ni oštećenja znanja. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji. Presbiophrenia. koja se javlja u završnoj fazi bolesti. ipak.Tako. a povremeno nelogičan. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte. 4. za razliku od auditivnih halucinacija. treba da se tretira u skladu sa principima lečenja shizofrenije.paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. sistematizovane ili nesistematizovane. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. premda se isti pacijenti u kontaktu sa realnim problimima pokazuju kao nesposobni. Karakter glasova se odnosi na bolesnika: rugaju mu se. kod reaktivnih i endogenih depresija. Zanimljiv je i pojam presbiophrenije kada je reč o sindromu demencije. Od takvog pacijenta povremeno se može dobiti visoko inteligentan odgovor na veoma težak ili lak zadatak. iskazani su u trećem licu. dementan odgovor na relativno jednostavno zadatak ("bizarnost demencije"). parafrenije i paranoje. Auditivni halucinatorni sadržaji. Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba. uz obično "razumno" ponašanje sa povremenim ispoljaavanjima koja imaju kvalitet dementnih. Za teške slućajeve shizofrene demencije je karakteristično da su mnogi od svih misli i postupaka defektni. pre svega kod paranoidne schizofrenije. Neki autori ovaj oblik sindroma demencije dele na shizofrenu u užem smislu. 5. ili kako se još naziva staračka shizofrenija. a s druge strane elemnti Korzaskov-ljevog sindroma. Hronična halucinoza u uslovima alkoholne apstinencije. koja se pojavljuje u samom početku obolenja i ista se objašnjava regresijom i nemotivisanošću pacijenata da saradjuju i molekularna shizofrena demenciju. razlikuje specifičnođću perceptivnih psihopatoloških fenomena. a pojedine su manje oštećene. Karakteristiku ovog oblika demencije čini s jedne strane mentalna deterioracija. i sl. Najlakše slućajeve demencije kod shizofrenog oboljenja odlikuje slabost rasudjivanja. Ove se akutni oblik. su bezlični. ismejavaju ga. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara. dok kod lakunarnog oblika pojedine funkcije više. Sindrom tzv. Kod globanog oblika dementnog sindroma oštećenje intelektualnih funkcija je ravnomerno i progresivno. shizofrene demencije ili kako se još u literaturi naziva Vezanička. ćudljiva. u tesnoj je vezi sa shizofrenijom.difuzno ili žarišno. Alkoholna halucinoza npr.Sindrom poremečenih motiva i nagona 15 . tj. Ispitivanjem inteligencije kod ovih pacijenata mogu se dobiti sasvim dobri rezultati. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja.

nesvesnog dela psihe ili se poistovećuju s njim. na frustracije se reaguje adekvatno ili neadekvatno. koja raspolaže svojom dinamikom i energijom. Pod adekvatnim reagovanjem se podrazumeva pribegavanje realnom. pomerene i preradjenje konfliktne situacije". Umesto zaključka želimo da naglasimo da frustracije dovode do porasta psihičke tenzije. Osnovne negativne posledice nerazrešene frustracije ogledaju se u agresivnom i anksioznom reagovanju. odnosno regresije. fiksirane. simptomi psihoze. ukočenost i neuvidjavnost. Pojam "neurotskog kompleksa" obuhvata afektivno opterećene psihičke sadržaje. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene. Kada je u pitanju subjektivno reagovanje na frustracije treba istaći da ima ljudi koji su više ili manje frustraciono tolerantni. Ljudi su različito otporni na frustracije.Dugotrajne frustracije kao specijalna vrsta prolongirane psihičke tenzije dovodi do pojave sindroma apatije. uznemiravajuće poruke i impulse iz nesvesnog u svesni deo psihe. 6. Izvori snažnih ftrustacija mogu biti sukobi različitih motiva. osuječenje odnosno neispunjavanje izvesnih želja.Inače. Sama frustracija deluje iznenadno ili prolongirano i prikriveno. Isto tako preterana "razmaženost" dece dovodi do skoro uvek do sniženja frustracionog praga. Dinamičkom igrom tenzije dolazi do potenciranja unutrašnjih pulzija. Od afekata se razlikuju dugotrajnim delovanjem na čovekovo ponašanje jer su po pravilu od bitnig značaja za čoveka. već se u tumaćenju konflikta više polazi od pojma odbrane ega protiv nagonskih puslija i osećanja. u čoveku pokreće adaptacioni mehanizami koji suzbijaju frustraciju. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom. a koje mogu biti u samoj ličnosti ili izvan nje. Najčešća i najtipičnija reakcija na frustracije je anksioznost. koji se u poslednje vreme ne polazi od toga pojma. Pod frustracijom se podrazumeva nepovoljna psihička doživljavanja u sitacijama kada neka osoba trpi neuspehe. one predstavljaju značajan deo svih čovekovih pulzija. takva deca nisu naučila da podnose frustracije. 16 . Ekscesivne frustracije dovode do stvaranja potisnutih pulzija koje ostaju izolovane i kao takve nezavisno šalju svoje buntovne. osujećenjima. konflikti i kompleksi. Najčešći simptomi kog ovog sindroma su: frustracije. ambivalencije. motiva i postavljenih ciljeva. s obzirom na toleranciju Ega nastaju kada su frustracije i traume mnogo burnije. Kao moguća posledica frustracije (osujećenja) navodi se proces fiksacije. kao osnovni više se ne smatraju samo seksualni nagon. frustracijama. Ova aktivnost odvija se sa negativnim posledicama ili bez njih.tj. odnosno osujećenje nagonskih potreba. To znaći da se. Ranije se u psihodinamskim tumaćenjima često koristio pojam konflikta. nereaktivnost. u cilju rasterećenja frustracije. borbe unutrašnjih motiva.Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva. pa i najblaže pritiske i osujećenja doživljavaju kao traumatizirajuće. barijere koje se stalno suprostavljaju zadovoljenju unutrašnjih potreba čoveka. O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja. Ego se potpuno okreće od stvarnosti i prepušta se dominaciji sadržaja iz Ida.Za razliku od neurotskih. racionalnom načinu rezrešavanja konfliktne ( frustracione) situacije ili savladjivanju barijere na putu ka ostvarenju cilja. Ovakva psihička doživljavanja u stanjima neuodluičnosti. Po psihodinamskoj definiciji kompleks treba shvatiti kao izraz "zgusnute. Ranija prevelika tolerantnost pa i popustljivost može učiniti jednu osobu nesposobnom da podnese kasnije frustracije.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. već ne samo seksualni već i agresivni impulsi. oba sindroma su od velike praktične važnosti. Agresivne težnje su životna potreba a nastaju kao reakcija na frustracije. Otuda potiče pojan frustracione tolerancije ("praga") koji označava otpornost jedne osobe prema neuspesima. nazivaju se konfliktima. Do frustracije dovode prepreke. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost. sa tendencijom da se otcepljuju i samostalno organizuju i sa sposobnošću autonomnog funkcionisanja. i dovode do mnogo dubljih fiksacija i regresija.

7. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti. koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije. Stupor je sindrom koji se karakteriše ukočenošću tela i izostankom reakcije na spoljne draži zbog minimalnog ili sasvim isključenog ispoljavanja volje. 9. kod epilepsije. floridnih i negativnih simptoma. on zadržava glavu u položaju kao da ima pod glavom nevidljiv ( vazdušni )jastuk. Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente. Ako mu se izvuće jastuk ispod glave. U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije. osobe u katatonom stuporu mogu iznenada da predju u stanje katatone pomame. kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. kod demencije. za koje se veruje da često imaju simboličan karakter.ispitni stupor. Simptomatologija 17 . zakočenost (posebno stanje je stupor). odštete ili pomoći. pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma. To je pojava kada bolesnik može dugo ( znatno duže nego zdrava osoba) da zadri deo tela u jednom položaju.postoji kod osoba. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije.Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči"). 8. kada bolesnici ruše sve pred sobom i napadaju koga stignu. Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama. Vidja se kod shizofrenih bolesnika ( katatoni stupor). povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. Katatoni sindrom Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje. Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. histerije. koji se manifestuje naglim usporenjem ili kočenjem misanog procesa. Ova pojava se naziva katalepsijom. Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno. emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. Takodje su moguće i optičke halucinacije. Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti. Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. ali i pod dejstvom snažnih afekata. u stanjima depresije. Kod katatonog stupora često se vidja fenomen tzv voštane savitljivosti ( flexibitas cerea). inertnosti. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost.medjutim.koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom).

konfuzno-oniroidni sindrom je najčešće organski uslovljen. Dužina izloženosti pritiscima psihijatrijske ustanove. 10. odredjeni broj osoba odmah nakon prijema u bolnici prestanu da pokazuju interesovanje na otpust. Radi se o osobama koje najviše vole da žive u sredini u kojoj su interakcije svedene na minimum i 3. Pacijenti u oniroidno-konfuznom sindromu ne može jasno da shvati odnose u stvarnosti. ako prekine komunikaciju sa sredinom. Sindrom hospitalizma Pod hospitalizmom se podrazumeva pojava da pacijenti nakon dužeg a. Konfuzno-oniroidni sindrom karakteriše nesigurna orjentisanost pacijenta. zaboravnosti. on je smeteno-zbunjen. moć zaključivanja. biološki pritisci izazvani smanjenom aktivnošću. 2. ovaj sindrom ima dosta zajedničkog sa snom. nemogućnost koncentracije. Autističan pojedinac je u sebe zatvorena ličnost. Naime. ne ispoljavanje otpora i ljutnje. što znaći san. kod hipohiksidoza različite geneze. potpuno individualne prirode. da čovek može biti izvan odnosa sa sredinom. glavobolja. kao uvodna faza u razvoju delirijuma. osećaj umora. 11. i nakon kraćeg boravka u psihijatrijskoj ustanovi ( prvenstveno zatovrenog tipa) počnu da ispoljavaju apatiju. nesistematizovane i prolazne ideje odnosa. Kratko rečeno sindrom hospitalizma ili instuticucionalizma krakteriše zavisnost od institucije. rasejanosti. nezazainteresovanosti za dogadjaje van bolnice. Konfuzno-oniroidni sindrom Ovaj sindrom može se javiti kao oblik reakcije na akutnu stresnu situaciju ( eksplozije većih razmera. napuštanje bolnice. kao i progresivno gubljenje sposobnosti za različite aktivnosti izvan institucije.. nedostatak incijative. kao što smo do sada videli.histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima. u sklopu posttraumatskih stanja. dalje. redje. kod arteriosklerotičnih jače oštećenih moždanih krvnih sudova. tada govorio o autizmu. počnu gubiti individualnu projekciju u budućnost. koji živi u svetu sopstvenih fantazija. 12. Autizam je zapravo dosta specifičan shizofreni fenomen. gubitak interesovanja. Ako se čovek povuče u sebe. vrstom primenjene terapije i sl. zapravo. pritisci psihijatrijske ustanove: sociopsihološki pritisci psihijatrijske bolnice kao totalitarne organizacije. 13. koja je jednim delom.). i sebe počne doživljavati kao biće potpuno odvojeno od ostalog dela stvarnosti. Ova osećanja su verovatno osnova na kojoj se kod pacijenta radjaju fluidne. besa. ubog čega često zaluta. U pitanju su obično one osobe koje niada nije mučilo pitanje lične slobode i/ili donošenja odluka. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. Unutrašnja doživljavanja akutistične ličnosti su za nju jedina prava realnost. stalo za nečim tragama. teže prepoznaje osobe i predmete oko sebe. Može se javiti kod toksinfektivnih oštećnja CNS-a. Osetljivost na hospitalizam. a ozbiljnije mu je oštećena i kritička moć. prožima ga osećanje nesigurnosti i neizvesnosti. Ranije se 18 . afekat im je labilan. zemljotresi i sl. povećana razdražljivost. U ovom sindromu pacijenti su naglašeno sugestibilni. Autistični sindrom Autistični sindrom predstavlja poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti samo onda ukoliko zastupamo shvatanje da je čovek biće u relaciji. Sam naziv oniroidno došao je od grčke reči oneiros. Danas se smtra da su tri grupe faktora suštinski odgovorni za pojavu hospitalizma: 1.

Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. ali se od neurastenije razlikuju po tome što neurastenija pripada neurotskim poremećajima i što nije uslovljena organicitetom. lekar ne sme da ignoriše ni jednu žalbu bolesnika već je dužan da najsavesnije obavi somatski pregled. 19 . mogu se izdvojiti sledeće kategorije: 1. razdražljivost. 2. gneva i sl. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. depresije ili parafrenije (pseudoneurastenični sindrom stadijum parafrenije traje nekoliko godina pre pojave jasnih znakova same bolesti). U terapiji se koriste regulatori cerebralnog krvotoka i metabolizma... Uglavnom su posledica arteriosklerotičnih promena cerebralnih krvnih sudova u sklopu generalizovane arterioskleroze. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. Parkinsonove bolesti i sl. u manjoj meri ili većoj meri izraženu neurološku simptomatologiju koja je posledica preležalog cerebrovaskularnog insulta. Pseudoneurastenični sindrom u postapoplektičnoj rekonvalescenciji. razdražljivost. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. malarija i drugo). česta i uporna nesanica. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. kao prateća pojava specifične (uglavnom neurološke) simptomatologije. parazitnih infekcija (cisticerkus. Takodje mogu da se jave i u vezi sa duševnim oboljenjem. Pseudoneurastenične tegobe starijih ljudi sa kojim se lekari opšte medicine i psihijatri sreću u svakodnevnoj praksi. a kod nekih bolesnika i emotivna intokntinencija. Pseudoneurastenični sindrom u okviru ostalih organskih oboljenja sreće se kod tumora mozga. kod shizofrenije. Pseudoneurastenični sindrom Pseudoneurastenične tegobe nastaju kao posledica velikog broja organskih oboljenja mozga. u okviru toga kod pojedinih pacijenata može se konstatovati pojava afektivne inkontinencije ( nemogućnost kontrole emotivnih doživljavanja) koja se ispoljava fenomenima prisilnog plaća. Najčešći simptomi pseudoneurastenije na koje se pacijenti žale lekaru su osećaj umora i opšte malaksalosti. Po svojoj simptomatologiji slične su neurasteničnim smetnjama. S obzirom na učestalost i značaj iz ove velike grupe. 14. Doduše. glavobolje. postoji i polimorfna pseudoneurastenična simptomatologija na psihičkom planu. smeha. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. anksiolitici. jer se iza polimorfnih tegoba bolesnika mogu skrivati razna dotle nezapažanja oboljenja.smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. Pored osnovne etiološke terapije za redukciju psihičke simptomatologije mogu se koristiti različiti trankvilizeri. Uz osnovnu. multiple skleroze. Po potrebi treba obaviti specijalističke konsultacije u okviru odredjene specijalističke nadležnosti. duge nesanice. smanjen apetit. npr. Postoji emotivna labilnost. anemije. postencefalitična stanja. ehinokokus). pegavac. 3. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije.

dolazi do nastojanja da se prikrije neka bolest ili mana. Simulant izbegava preglede. ali često zahteva solidno stručno znanje. za koju se zahtevaju sposobnosti koje takva osoba ne poseduje. Zajednička karakteristika simulacije i disimulacije sastoji se u nastojanju da se stekne neka korist pomoću obmane. Suprotno ovom stavlju. halucinacija npr. udaracu glavu sa simptomima komcije). jer je afekat po pravilu ne pomućuje svest nego je sužava. to nije isto. Često puta u praksi se pogrešno poistovečuju simulacija i psihogena amnezija. Histrioničar se ne odupire pregledima. IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV 20 . oštrina vida. ksnije u cilju dobijanja sekundarne i/ili tercijarne dobiti-rente od bolesti pacijent svesno dodaje na svakom sledećem pregledu da je amnezija tralaja sve duže. Sindromi simulacije. Tako prema Schultz-u. ali i iskustvo i primeni raznih aparata i dijagnostičkih procedura. kolorni vid. premda to u stvari nije. dakle simulacije. histrionična osoba nije svesna iracionalnosti svojih simptoma koji predstavljaju konverziju emocionalnih neurotskih konflikata. zatvor i slično. Veom je retko moguće da istovremeno postoje organska i psihogena amnezija i simulacija. Podeljena su mišljenja o učestalosti ove pojave u životu. npr.a počinje histrionična reakcija. Mnoge histrionične reakcije mogu da kriju u sebi elemente svesnog. žele da izbegnu dijagnozu i tretman u psihijatrijskoj ustanovi. Ako nema gubitka svesti i ne postoji intelektualni deficit onda je "totalna anmnezija" ( ne seća se ničega). nije ispoljila tendenciju za agravacijom. agravacije i disimulacije Simulacija ( simulatio. Iz ovake razlike proistiće i razlika u ponašanju. Simulacija i histerija (Ganzerov sindrom) vidjaju se u krivičnim predmetima. predstavlja velike teškoće za lekara. bliža laži nego istini. ponekad. npr. telesna i psihička. konflikt. za razliku od simulacije. To.pretvaranje) je pojava kada neka osoba svesno i namerno nastoji da se prikaže bolesnom i nesposobnom. shizofrenija. dobar sluh. Disimulacija je pojava kada. a disimulacija u brakorazvodnim parnicama. jer se plaši da će se otkriti njegove laži. medjutim. pa i histerije. simulant hoće da se prikaže bolesnim. detaljan pregled. Drugim rečima.Retko se može sresti osoba koja u nekoj sitaciji. jer se na osnovu potencijalnih tegoba ( npr. postoje mišljenja da je simulacija relativno česta pojava.4. Nije reka pojava da i psihijatrijski pacijenti disimulacijom nekih pojava. ili prikrije postojanje epilepsije kod vozača. ponekad je jednostavno. Otkrivanje simulacije. Ove razlike proistiću iz različitih iskustava lekara i vrste medicinske delatnosti koju obavljaju. a redje depresije i drugo). Disimulacija se najčešće vidja kod osoba koje žele da steknu pravo na neku profesiju. npr. i slično. Agravacija je potenciranje nekih već postojećih simptoma i tegoba. kada pacijent sa subferilnim stanjem lekaru izjavljuje da je imao febrilnih status sa preko 40°C) može izvesti pogrešan zaključak. 15. jer je dobro poznato da je simulacija češće sreće u odredjenim životnim prilikama i situacijama. tuča. Ova razliku na prvi pogled je jednostava: simulanti neće da može. disimulacije. histrionik ne može da hoće. a histrioničar želi da bude bolestan. Isto tako je tačno da je u praksi dosta teško povući jasnu granicu gde prestaje simulacije. kao objašnjenje za ovakve stavove ističe se činjenica da je često nemoguće precizno povući granicu izmedju histrioničnosti i simulacije. te postaviti pogrešnu dijagnozu. vojska. budući da je uveren da je stvarno bolestan. disimulacija i histerija se često sreću u sudsko-medicinskoj praksi. iz najrazličitijih motiva. Neki smatraju da je ona relativno retka i da se javlja samo u izuzetno teškim životnim sitacijama. pseudoneurastenični stadijum nekih duševnih oboljenja( najčešće parafrenija. Simulacija.

sumanutosti. rastrojenost beg ideja.delirijum sa všŠestrukom etiologijom i delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. izbegavajuće. psihomotorna agitacija-nemir. sužene. oštećenje pamćenja.nestab ilne emocije. perzistentne smetnje identiteta. seksualne smetnje. opšte zdravstveno stanje i dr).ograničeneemocije. demencija višestruke etiologije. paranoidne ili paranoične ideje. oblaćenje odeće suprotnog pola.razdražljivost. nekritičko. slaba koncentracija. vaskularna demencija Amnestički poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. kognicija Mišljenje i govor Sadržaj misli Smetnje opažanjapercepcije Obeležja ličnosti Spavanje.A) Najčešći sindromi koji se javljaju kod većeg broja različitih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. radne i seksualne aktivnosti. picove bolesti. nesposobnost održavanja pažnje.apatija. Naziv sindroma Simptomi koji se odnose na sindrom anhedonija. nenormalne socijalne igre u detinjstvu. Ove sindrome prikazat ćemo u obliku "tabelarnog" prikaza* Tabela 1 Važniji psihopatološki sindromi i simptomi koji čine njihovu suštinu Redni broj 1. problemi sa apetitom 9. namerno izazvano povraćanje. 5. demencija zbog HIV infekcije. demencija zbog Parkinsonoce bolesti. u medjuljudskim odnosima. perzistentne smetnje identiteta. toka. neodlučnost. oštećenje apstraktnog mišljenja. gubitaak na težini. nesanica.euforija. dezorganizovani govor-nesuvislost. ponovljena laganja. traume glave. 10. oštećeno rasudjivanje. derealizacija. agresivno.snažno dezorganizovano ponašanje. povišene socijalne. 7. suicidalne ideje. psihomotorna usporenost. impulsivna potreba da se govori. halucinacije Raspoloženjeafekti 2. demencija Alzxhajmerovog tipa. demencija zbog Creutzfieldt-Jacopsonove bolesti. Premda se ne bavimo posebno pitasnjima diferencijale dijagnoze ipak treba istaći da se ovi sindromi zavise od popratnih simptoma. hipersomnija. katatonija. uzimanje hrane. zloupotreba PAS. perzistentna demencija zbog PAS. demecija zbog hantingtonove bolesti. antisocijalno. Spoznaja. smanjenje energije i umor. iskorišćavanje.anksioznost. samopovredjujuće ponašanje. suicidalne ideje i pokušaji. pokušaji. 21 . te specifičnih eitoloških činilaca ( npr. shvatanje. neosetljivost na osećanja drugih ljudi dobijanje na težini.depresivnoraspoloženje. prekomerno uzimanje hrane u navratima. 11.povišenoraspoloženje. namerno izazvano povraćanje. zaravljene. Ponašanje 3. 8. zloupotreba. teškoće govora grandioznost. Amnestički delirijum tokom intoksikacijei/ili apstinencijalnim PAS. socijalna izolacija depersonalizacija. ograničeno odlaženje od kuće. seksualnost Delirijum Demencija 6.

flurbriprofen. streptokinaza. anti-tbc lekovi. pickova bolest. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam. 1. epizoda stanja. Sumanuti poremećaj. zloupotreba PAS. Shizoafektivni poremećaj Bipolarni I poremećaj.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II. diltiazem. procainamid.Anksiozni Panični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. nadolol. kog HIV infekcija. manična Poremećaj raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog 13. co22 . lisinopril. diflunisal. 14. metoclopramid. shizoafektivni poremećaj.nortriptilin. metoprolol. flufenazin depot. Mešana Poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Ciklotimični poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam. schizofrenija. pentazocin. carbamazepine. Poremećaj prilagodjavanja sa anksioznošću. enalaprilhydralazin. IV KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV Zbog kliničkog značaja u psihopatologiji ponovo ćemo navesti najvažnije sindrome sa nešto širim objašnjem njihove moguće etiologije i faktora u celini koji mogu dovesti do njih. clonazepam. lamotriin. višestruka multipla etiologija. 2.Demencija: Alzheimerovog tipa. ranitidinsulfalazin. Shizofrenija. levetiracitam. epizoda BAP Shizoafektivni poremećaj Bipolarni II tip. cimetidin. blokatori kalcijumskih kanala. propranolol. bromazepam. demencija sa depresivnim raspoloženjem. Opseisvno-kompulsivni poremećaj. lorazepam. napadi poremećaj zbog separacije. poremećaji raspoloženja zbog PAS. Panični poremećaj sa ili bez agarofobije. felodipin. sumanuti poremećaji. phenobarbital. levodopa. inositol. veliki depresivni poremećaj. metildopa. buspiron. 1996 12. ciprolfloxin. tramadol. Ovo se posebno odnosi na spisak mogućih brojnih lekova koji mogu dovesti do nekog od navedenih sindroma. Socijalna fobija. nalbuphin. sulindac. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama. quinapril. flumazenil. antiholinergici. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS.Demencija sa depresivnim raspoloženjem. nifedipin. Poremećaji raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. poremećaj Velika depresivna epizoda PAS.Bipolarni I poremećaj. Poremećaj raspoloženja zbog lošeg epizoda opšteg zdravstvenog stanja Anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS. Anksiozni 16. tertrabenazin. nicardipin. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. Specifična fobija *Napomena: Preradjeno prema DSM-IV.Poremećaj raspoloženja zbog PAS. famotidin. vigabatrin. Poremećaj raspoloženja zbog PAS. chlorazepat. etodolac. clobazan.Delirijum: intoksikacija PAS. omeprazol. disulfiram. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. clotrimazol. ibuprofen. ethosuximid. hipomanična raspoloženja zbog PAS. beta-blokatori. indometacin. naproxen. vaskularna demencija. amantadin. traume glave. amiodaron. cephradin. clonidin. atenolol. Poremećaj 15.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. Shizoafektivni poremećaj. parkinsonizam. zuclopenthixol. nabilon. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija.deliriujum multiple etiologije. quinidin. acebutol. chloramphenicol. SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. 4. Veliki depresivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. topiramat. 3. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. Bipolarani II poremećaj . Creutzfeldt-Jakobove bolesti.

prednizolon. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. cyproheptadin. feniluramin.. metoclopramid. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma.pentazocin. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom. alfa interferon. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. tamoxifen. aminophilin. clomipramin. apstinencijalni sindrom metildope. flupentixol.progesteroni. digoksin. rouaccutan. thyriod. baclofen. interferon alfa. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. kortikosteroidi. poremečeno opšte zdravstveno stanje. triptofan sa MAOI. levodopa sa carbidopom i procylidin. mepacrin. intoksikacija litiumom. cyclizin.prednizon. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin. disulfiram. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. reboxetin. danazol. schizoafektivni poremećaj. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom. nefazadon. amantadin. 23 . Manična. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. Iz grupe analgetika. calcium IV. ethosuximid. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. amonophilin. clomiphen. grpa statina na primercinnarazin. yonhibin.trimoxazol. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. tramadol. etretinat. stanozolol. nikotinski apstinencijalni sindrom. anestetički agensi. ditiazem. Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. dapson. paroxetin. venlafaxin. procainadid. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. dextromethrophan. procarbayin. triamcinolon. griseofulvin. apstinencijalni sindrom na kofein. Od ostalih lekova navode se: alimemazintrimeprazin. bromokriptin. bromid. transdermalna primena fentanyla.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. paroxetin. diphenoxylat. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. clarithromycin. dexamethason. izonijazid. mianserin. manizol. Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. primaquin. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. cimetidin. testosterontriam. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. kodein sa paracetamolom. valprovat. omega-3-fatty kiselina. bupropion. pravastatin. kortizon. decongestant. isotretinoin. ziprasidon. ginseng. ACTH. dugotrajna upotreba preparata codeina. 5. Posebno veliki rizik nose SSRIs. quetiapin. bupropion. clonazepam. metronidazol. dihydroepiandrosteron. plicamycin. hhydrocortizon. beclometason. levodopa. nefopam IM. chloroquin. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva. triamcinnolon. predoziranje efavirezena. buspiron. olanzapin. herbal remedies. gabapeptin. phenelazine. flunisolid. topiramat. fluoxetin. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. amoxapin. citolopram sa silbutraminom. indometacin. theofphilin. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. triptorelin. maprotilin. cholesterol-lovering supstance. phenobarbital. hydralazin. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa. piperazin. vigabatrin. prednizon. methyltestosteron. sulfonamid. triiodothyronin. octreotid. Iz grugih facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. litium sa triciklicima. dapson. organofosphati. ephedrin. zidovudin. simvastatin. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. salbutamol sam ili sa citalopramom. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. ranitidin IM. fluoxamin. phenilprpranolamin. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom. beclomethasonaerosol. astemizol. bupropion. cyclosporin.

6.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I, zloupotreba PAS, izmenjeno opšte zdravstveno stanje, shizoafektivni poremećaj. 7.Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II, ciklotimni poremećaj, zloupotreba PAS, poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 8.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS, narušeno opšte zdravstveno stanje, anksioznost zbog separacije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, panični poremećaj sa i bez agarofobije, poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću, posttraumatski stresni poremećaj, socijalna fobija,specifična fobija. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2,0 do 4,7%. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji, odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti,koji su bili vrlo neprijatni za njih, ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom, alkoholom, premoreni dugim i napornim radom i slično. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca, tahikardija, osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja, laka glavobolja, vrtoglavica, osećaj iznenadnog straha, napetosti, opšta malaksalost i slabost, hladni i vlažni dlanovi i slično. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan, amfetamin, buspiron, citalopram, apstinencijalni sindrom na clobazam, clozapim, flumazenil, fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom, naltrexon, olanazapin, topiramat, trazodon.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama, carvediol, co-trimoxazol, oralni laktati, oximetazolin, phenylephrin, sibutramin, sodium lactat, steroidi, sumatriptan i yohimbin. U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag,umeren ili težak.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju, odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji,u potpunoj remisiji,podatak prisutan samo kao anamnestički.

V PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA ZNAČAJNIH ZA PSIHOPATOLOGIJU A NEPSIHOTIČNI SINDROMI 1. Normalna i patološka anksioznost
Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljašnju opasnost što je bitno razlikuje od straha. Strah uglavnom ima spoljašnji objekat. Anksioznost ima unutrašnju opasnost i time ona predstavlja reakciju na tu, unutrašnju opasnost( intrapsihički konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli.. Šira, opšta definicija anksioznosti bi predstavljala specifične promene na psihološkom,

24

psihomotornom i vegetativnom planu ličnosti. 1.Psihopatološka simptomatologija podrazumeva stanje unutrašnjeg nemira i napetosti, bezpomoćnost, osećaj vitalne ugroženosti i izloženost nečemu što preti, izvesnu sapetost i strepnju.Takodje uključuje i razdražljivost, nesdanicu, teškoće u koncentraciji. Odlikuje se subjektivnim doživljajem nedefinisanog straha, a ispoljava se povišenom psihičkom tenzijom. 2. Psihomotorna simptomatologija se karakteriše stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. 3. Vegetativna simptomatologija nastaje kao posledica preterane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema( KVS, respiratorni sistem, vazomotorni, digestivni, urogentitalni, ubrzan puls, pojačano znojenje, proširene zenice). Anksioznost je do ivesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek (neizvesnost za spostveno zdravlje, zdravlje porodice, napetost pre suočavanja sa teškom situacijom, "trema" pred značajne nastupe). Prvi kontakt je opis simptoma i znakova neurotskog poremećaja što čini suštinu kliničke dijagnoze. Klinička dijagnoza je proces utvrdjivanja prisustva psihopatoloških sadržaja ili abnormalnosti. Funkcija kliničke dijagnoze je razlikovanje psihičkih oboljenja na osnovu tri specifične karakteristike: uzroka (etiologija), simptoma i znakova(patološki proces) i toka bolesti (prognoza i lečenje). Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan, a briga jasno izražena, stalna i snažna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja i distreson.

2. Sindrom generalizovanog anksioznog poremećaja
Drugi naziv za ovaj poremećaj je generalizovano stanje straha. Karakteriše se hroničnim, patološkim strahom, koji se manifestuje preteranom i preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, napetim iščekivanjem ili "slobodno lebdećim strahom". Ovaj sindrom prate i telesni simptomi ali su manje izraženi u odnosu na psihička ispoljavanja straha.Radi se o stanjima opšte anksioznosti kod osoba koje imaju odredjeni anksiogeni konflikt, koje su zabrinute za životne posledice kao što su problemi vezani za zdravlje, posao, bračne odnose, socijalno prihvatanje, novac i dr. Kod ovog oblika anksioznog sindroma uz brigu (neugodna iščekivanja) ostaje jedini i dominantni simptom. Nepovoljni životni dogadjaji mogu prethoditi sindromu GAP. Tipičan je postepen početak, dok nepovoljni životni dogadjaji doprinose da dodje do egzacerbacije. Ovo stanje se odlikuje hroničnim, skoro stalno prisutnim strahom, najčešće manifestan u obliku pretarane i neosnovane zabrinutosti. Pacijenti brinu zbog beznačajnih stvari, ali i zbog bračnih i porodičnih odnosa, materijalne sitacije, sopstvenog ili tudjeg zdravlja, problema na poslu. Zabrinutost je često usmerena na nešto što bi se moglo dogoditi u budućnosti. Tipična je žalba na nemogućnost odupiranja svojim brigama, te stalnu preokupiranost istim. Ponekad se sindrom, poremećaj može ispoljiti i napetim, ali neodredjenim iščekivanjem da se nešto loše može dogoditi. Simptomi psihičke napetosti čine značajnu i relativno specifičnu komponentu generalizovanog stanja straha i ispoljavaju se kao: nemir, razdražljivost, poremećaj spavanja, posebno problemi sa zaspivanjem, prenapregnutost, nesposobnost opuštanja. Pacijenti se žale da ih "ne drži mesto", da lako planu ili se iznerviraju kao i da im je teško da se na bilo što usresrede. Neretko su prisutne i žalbe na zabrinutost. Obzirom na kontinuirano prisustvo napetosti i preteranog opreza koji pacijenti teško podnose, oni to stanje opisuju kao da su uvek na ivici da puknu, pa se zato lako uplaše i trgnu na najmanji povod. U sindromu GAP-a su i gotovo stalo prisutni somatske napetosti: zategnutost, grčevi, trzaji, treperenje, bolovi mišića, psihogena glavobolja. Obično su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima. Nije retka pojava psihogene difagije ( "osećaj knedle u grlu"i teškoće pri gutanju). Karakteristike ovog sindroma su i gotovo stalno prisutni telesni simptomi, ali su manje izraženi nego npr. kod

25

napada panike. To su najčeđće simptomi vegetativne hiperaktivnosti ( palpitacije, znojenje, tremor, suvoča usta), respiratorni i gastrointestinalni simptomi ( dispneja, osečaj gušenja, bol ili nelagodnost, pritisak, stezanje u grudima, muka, somačne tegobe, nervoza želudca i opšti simptomi ( nesvestica, vrtoglavica, nestabilnost u nogama, vruči i hladni talasi po telu, utrnulost, parestezije). Medjutim, ovi simptomi nisu specifični za sindrom GAP-a. Treba istaći da ne postoji jedan odredjeni tip ličnosti koji karakteriše sve osobe sa ovim sindromo. Relativno su česta sledeća svojstva i osobine ličnosti kod obolelih od ovog sindroma: osećanje nesigurnosti, nedovoljno samopouzdanje, preosetljivost, strašljivost, opreznost, nepoverenje, sumnjičavost i razdražljivost ( većina može ispoljavati svojstva zavisnog ili strašljivog poremećaja ličnosti). Kod najmanje ⅜ obolelih od sindroma GAP-a se sreću komorbidna psihijatrijska oboljenja koja često dominiraju kliničkom slikom. ovom sindromu obično prethodi pojava poremećaja raspoloženja i kod večine pacijenata se pojavljuje posle početa specifične i/ili socijalne fobije.

3. Akutna psihotična anksioznost
Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. Najčešće se vezuje na schizofreniju, involutivnu melanholiju i endogene depresije. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr.DSM-IV ili u ICD-10. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti,za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku, iskonsku potrebu za realnošću, za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom, uništavanjem materijalnih dobara, predmeta. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bromokriptin, carbamazepin, chlormetiazol, citalopram, dexamfetamin, fluoxetin, manzidol, moclobemid, olanazapin, paroxetin, phenobarbital i drugi barbiturati, risperidon, rivastigmin, termazepam, triazolam, triciklici, npr.amitriptilin. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin, klonazepam, ethosuximid, gabapeptin, apstinencijalni sindrom kod gabapeptina, lamotrigin i vigabatrin. Od antiparkisonika navodi se atropin,levodopa. Iz grupe gastrointestinalni, antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin, mesalazin, nizatidin, omeprazol, doxazosin, metildopa, nicardipine, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina, naproxen, nefepam, pentazocin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin,aminofilin,baclofen,intoksikacija bizmutom, injekcije botulinskog toksina, deksametazon i drugi glukokortikoidi, transdermalni fentanyl, flumazenil, fluniscolid, izonijazid, levotiroksin, mefloquin, metiltestosteron, morfin, naltrexon, neostigmin, phenilnephrin, piperazin, prednizon, pseuoefedrin, piridostigmin, salbutamol, streptokinaza, teofilin, yohinbin. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.Blin, M.Azorin,Y.Lecrubier A, .Souch i J.Fondarae od 1998.godine). Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet, 2-jak, 3značajan i 6-veoma jak intenzitet. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1,3 ili 5). Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua. Kada se dobije ocena svih ajtema,ukupan skor dibija se prostim zbirom, a ocena varira od 0-108 bodova. Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . 26

4. Anksiozno-depresivni sindrom
Ovaj sidrom se odlikuje preplitanjem simptoma straha i anksioznosti, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresijw i nekog specifičnog stanja straha. Večina kliničara i danas smatra da su anksiznost i depresija klasično suptotni jedni drugom. Medjutim, rezultati skorašnjih kliničkih i epidemioloških studija ukazuju na to da ova dva poremećaja često idu zajedno. zapravo, anksioznost i depresivnost dans su "uobičajeni načini reagovanja savremenog čoveka", to su bolesti našeg vremena. Savremeni uslovi života vode prema otvorenim stanjima tesobe, strepnje i depresije jer neprekidna izloženost brojnim frustracijama dovodi do spesicične reakcije savremenog čoveka koji svoja emocionalna doživljavanja potiskuje, zadržava u sebi i time stvara podlogu za pojavu depresije ili strepnje. Ovakvi naćini reagovanja gotovo da u potpunosti zamenjuju ranije oblike reagovanja koji su se ispoljavali neposrednim abreagovanjem kroz psihomotorna uzbudjenja ili agresivnost. depresija i anksioznost postaju tako poremećaji civilizacije i kao neodvojivi deo savremenog čoveka i često čine "kulturnu atmosferu" našeg vremena, a činioci koji ih uslovljavaju postaju iz dana u dan sve brojniji i intenzivniji. Procenjuje se da je ovaj sindrom zastupljen u opštoj populaciji izmedju 1% do 10%. Sreće se kod osoba u rasponu od treće do sedme decenije života. U populaciji pacijenta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenti sa ovim sindrom čine oko 47% obolelih. Životna prevalencija se kreće od 14 do 18% opšte populacije. Polovima pacijenata se javlja lekaru opšte prakse. Stanje se korektno dijagnostikuje u manje od polovine slučajeva. Večina pacijenata ne dobija adekvatnu terapiju ni danas. Anksioznost i depresija su postale naše stalne životne pratilje koje nas svojim novim i raznovrsnim manifestacijama prate celog života. Simptomatologija kod ovog sindroma je izrazito heterogena. Zastupljenost simptoma je subindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu. Premda ne postoji tipičan opis mešovitog stanja straha i depresije, sledeći simptomi su često prisutni u ovom sindromu: nervoza, napetost, nemir, razdražljivost, strepnja, disforično raspoloženje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativističan i često pesimističan stav, poremećaji spavanja, lako zamaranje, manjak egergije, oslabljenja koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obično javljaju akutno i često im prethode nepovoljni životni dogadjaji. Osobe sa ovim sindrom su uglavnom strašljive, pasivno-zavisne ličnosti.U posebnoj tabeli prikazani su karakteristični i preklapajući simptomi u depresiji i anksioznosti

27

Ovaj sindrom je takodje često povezan sa poremećajima ličnosti i često je teško razdvojiti psihopatološke elemente jedan od drugog i dati im prioritet u terapijskom postupku. Neki autori navode da je veći broj karakterističnih simptoma iz psihičke i psihosomatske sfere kod male dece. mokrenje u krevet. smetnje koncentracije. osećanja i često celokupnu ličnost pacijenata. dece školskog uzrasta i adolescenata. Kod adolescenata treba obratiti pažnju na: usamljenost. Tako je anksioznost mnogo češća od depresije u mladjim godinama života. Ovaj sindrom je mnogo češći u opštoj medicini nego u psihijatriji i dodatno doprinosi povećavanju teškoća u dijagnostici za lekare iz primarne zdravstvene zaštite. suicidalne pulzije. Krivica/Bezbednost Razmišljanje o smrti Simptomi zajednički za depresiju i aknsioznost Iritabilnost Agitacija/Nemir Teškoće sa koncentracijom Nesanica Umor Simptomi specifični za anksioznost Preterana briga Autonomna hiperaktivnost Pojačana startl reakcija Mišična napetost U oficijenlni psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV) ne daju se precizna upustva za dijagnostikovanje ovog sindroma. manipulacije genitalijama. agresivnost. asocijalnost. Kod ovog sindroma u najvećem broju slučajeva anksiozni simptomi su u prvom planu. Kod male dece najčešći su sledeći simptomi: mornoća.Depresvno-anksiozni poremećaj kod dece i omladine. napadi plača. povučenost. jako izražena "vitalna" anksioznost mnogo češća od depresije u mladjem životnom dobu. depresivnost. Ovaj sindrom je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca sa češćom emocionanom i afektivnoj nestabilnosti. sanjarenje. Nasuprot tome. sterotipni pokreti. odbojnost prema igri. ono što je dobro poznato u kliničkoj praksi jeste da anksiozni i depresivni poremećaji mogu da komplikuju jedan durgog da bi završili na zajedničkom evolutivnom putu. Ilustracije radi navest ćemo najvažnije simptome vezane za uzrast. depresivnost. Promena na težini. Loš apetit. manipulacije gentialijama i poremećaji apetita. krivulja njihovog javljanja teće paralelno tek posle 40-te do 60tih godina života. "Umerena" depresija i anksioznost imaju sličnu krivilju javljanja u uzrastu od 15-te do 40-te godine života. Motorna retardacija. psihopatološkog i 28 .Tabela: KARAKTERISTIČNI I PREKLAPAJUĆI SIMPTOMI U DEPRESIJI I ANKSIOZNOSTI Simptomi specifični za depresiju Disforično raspoloženje (tužno. ali postoji ipak utvrdejan značajna razlika u odnosu na intenzitet ovog poremećaja u različitoj životnoj dobi. Radi se o psihopatološkom skupu koji okuplja ( obuhvata) različite sindrome gde anksioznost i depresija dele kliničku sliku kao što je i navedeno u tabeli l. mišljenja.Gubitak interesovanja. bilo anksioznosti ili depresije. agitiranost. dok se učestalost anksioznosti.beznadežno). nakon 45-te godine života smanjuje. One zahvataju sferu volje. već se oni uglavnom tretiraju kao rezidualna dijagnostička kategorija. Danas se sa dosta argumenata tvrdi da je "Anksiozno-depresivni sindrom" mnogo češći od čistih šporemećaja. U depresivnim stanjima angažovan je čitav organizam uz očeglednu nedeljivost somatskog. iritabilnost. izgleda. Od psihosomatskih smetnji najčešću su: česti napadi plača. depresivnost. tako se oba klinička entiteta odvojeno ili zajedno javljaju u svim šivotnim oblicim i ciklusima. promenjivo raspoloženje. Depresivne reakcije su sastavni deo anksiozno-depresivnog sindroma. a od psihosomatskih smetnji: sklonost izolaciji. izbegavanje zabava. potištenost. a u sferi psihosomatskih simptoma smanjenje apetita i glavobolje. posebno kod adolescenata izgleda da je znatno češći nego što se ranije smatralo. poremećaj sna. Kod dece školskog uzrasta od psihičkih simptoma pažnju lekara privlaće: nesigurnost. a posle toga jasno se uočava divergencija jer depresivnost raste dalje sa životnim dobom. a nakon toga se ponovo "razilaze" uz češće javljanje anksioznosti u odnosu na na depresiju.

Javlja se osećanje nesposobnosti uz slabljenje volje. neretko i depersonalizacija i derealizacija. osećaj gušenja. nervoza želudca. Ako je prvi napad bio snažan. a DaCosta je 1871 godine opisao njegove ekvivalente nazivajući ih "razdražljivim srcem". Napadi koji su verovatniji u odredjenim situacijama javljaju se prilikom izlaganja tim situacijama. Od psihičkih simptoma najčešća su: strah od trenutne smrti. Kao što se vidi ovom sindromu posvečen je nešto veći prostor u ovom tekstu. zatim pri pokušaju od odvikavanja od nikotina ili u sklopu apstinencijalnog sindroma. jedna od bitnih karakteristika depresije jeste neporemećena svest o samoj bolesti. Prvi napad se može pojaviti za vreme uznemirenosti. Tipičan je iznenadni doživljaj vitalne ugroženosti. tako i zbog nedostatka bolje definisanih dijagnostičkih kriterijuma u postojećim oficijelnim psihijatrijskim klasifikacijama. Početku ovog sindroma ponekad prethodi proromalni period. vrtoglavica. Prosečna starost u vreme početka iznosi izmedju 23 i 38 godina. fizičkog napora. koji nisu izazvani nekim telesnim oboljenjima ili delovanjem psihotropnih sredstava. govor itd. u kome su izraženi napetost. Sposobnost koncentracije je snižena. gubitka kontrole. telesne bolesti. nesvestica. vrući i hladni talasi po telu. Trajanje napada je od nekoliko minuta do pola sata. Najveća učestalost se sreće kod osoba starosti izmedju 15 i 45 godina. dispneja. ono što napad panike čini jedinstvenim jeste iskustvo nagle pojave telesnih simptoma koji veoma brzo dostignu vrhunac u intenzitetu i praćeni su snažnim strahom zbog doživljaja vitalne ugroženosti ili gubitka kontrole. Početni simptomi su bezvoljnost i anksioznost na koje se kasnije nadovezuju apatija i gubitak interesovanja uz opštu inhibiranost.Napadi panike vezani za neku situaciju javljaju se skoro uvek odmah nakon izlaganja toj situaciji ili ako se iščekuje ili zamišlja ista i 3. oni imaju osećaj autentičnosti pa oni zbog toga posebno trpe i teško doživljavaju osećanje teskobe. tremor. 2. veća je verovatnoća da se taj napad doživi kao trauma. ludila i kolabiranja. On može da se pojavi u bilo kom životnom dobu. fizionomija. 5. karakterističan je za agarofibiju. seksualnog odnosa. veku od strane Bartona. To je put koji vodi ka paničnom poremećaju. tahikardija. neodredjen strah.interpersonalnog aspekta u doživljavanju depresije. traumatskog iskustva ili korišćenja nekog psihotropnog leka. ali se javlja i kod socijalne i specifične fobije. a izmedju kojih je prisutan snažan i onesposobljavajući strah. doživljaj ugroženosti i bespomočnosti snažan. U pogledu intenziteta tokom napada panike najčešći su sledeći telesni simptomi: palpitacije. parestezije i utrnulost. Ne postoje tipični napadi panike. Neočekivani napadi se javljaju spontano i tipični su za panični poremećaj. muka. kao 29 . Panični sindromi se često javljaju u sklopu raznih psihičkih i organskih oboljenja ili kao posledica različitih lekova. dok najveći rizik imaju starosne grupe od 25 do 34 kod žena i 30-44 godine kod muškaraca. Sve to dovodi do snažnog straha od ponavljanja napada i njihovih posledica. Napadi panike su po prvi put opisani još u 17. a može se uočiti i regresivno ponašanje. Učestalost napada može varirati od desetak i više dnevno do jednog napada u nekoliko meseci i čak godina. Panični sindrom Panični sindrom. neočekivanim napadima panike. svadja. pa i generalizovano stanje straha. DSM-IV razikuje tri napada panike: 1. kao i potrebom da se pobegne i/ili zatraži pomoć. znojenje. Posle napada osoba se oseća umornom i iscrpljenom. Sindrom se češće registruje kod razvedenih/rastavljenih i kod udovaca. Ipak. odnosno poremećaj je oblik straha koji se ispoljava ponavljajućim. a egzistencija postaje bez ikakavog plana. mesto dogadjanja takvo da se ne može odmah pobeći. bol i nelagodnost u grudima. nelagodnosti i dezintegracije koji prati depresiju. To je učinjeno kako zbog njegove velike učestalosti. Večina pacijenata saopštava da je pri napad panike bio neočekivan. Opšta inhibicija širi se u sve psihičke i telesne funkcije pa se menja mimika. ali je redak kod dece pre puberteta i rane adolescencije i kod osoba starijih od 65 godina. simptom jak.

tuneli. ali je normalan čovek naučio da tu opasnost podcenjuje i 3. povlačenje iz socijalnih relacija. u kome dolazi do pomeranja sa objekta i sitacija aktera intrapsihičkog konflikta na druge. agarofobiju karakterišu napadi panike.i hipohondrično. ili susrevši se sa njima. Sem toga. neretko mogu javiti i u toku spavanja. strah od straha. Napadi se. mostovi. pojačana sumnjičavost prema okolini i nesigurnost u sebe. Posebnost poremećaja čini i postojanje intenzivnog straha od vožnje javnim samobračajnim sredstvima. u periodima izmedju napada. trgovi. pozorište. Pokretljivost i 30 . gubitak samopouzdanja. Fobični sindrom. što olakšava neugodnost. Fobični objekti su simboli orginalnih objekata i situacija. a pacijent prepoznaje da strah nije u proporciji sa aktuelnom opasnošću od tih predmeta. Bitne karakteristike mišljenja fobičnih pacijenata su: interpretativnost. Glavna svostva ličnosti kod kojih postoji ovaj poremećaj su: preterana zavisnosat. Fobični poremećaji ili sindromi se dele na: a) agarofobiju. koncertne dvorane. očekujući susret sa fobičnim objektom ili situacijom. Pacijent zamenjuje anksioznost strahom koji je i dalje neugodan. 2. samoprebacivanje. Klinička karakteristika fobičnog sindroma je da pacijent. Najizraženiji je kod osoba čiji su napadi panike nepredvidivi i neočekivani i deluje osiromašujuće na celokupan život. 6. Sindrom ima tri karakteristike: anticipacija ( strah od pomisli i očekivanja susreta sa fobičnim stimulusom). nepoverljivost i emocionalna labilnost. strah od straha i ponašanje izbegavanja. oprez. fobični objekat može da se izbegava ili poništava. u razvijenom obliku. objekti i situacije u kojima još uvek postoji neka veza sa opasnošću. prodavnice). postaju mesta koja zaplašuju i na kojima se mogu javiti napadi straha ili panike). ali. prisutan je jak strah od budućih napada panikefenomen poznat kao anticipirani strah ili starh od straha. strah pri susretu sa fobičnim stimulansom i ponašanje izbegavanja. ako se napadi javljaju često. Agarofobični sindrom Agarofobija je najčešći i najznačajniji oblik fobičnih stanja i karakteriše se postojanjem stalnog. Ovaj sindrom se često kombinuje sa drugim oblicima psihopatologije. negira. U suštini predstavljaju odmbrambenu meru. autoputevi. intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa koji se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je dobijanje medicinske pomoći veoma otežano( ulice. Ovaj intenzivan strah je pračen vegetativnim poremećajima. tendencija izbegavanja. drhtanje. pojačana zaokupljenost samim sobom ( sklonost introspekciji). odnosno fobična kriza je obeležena brutalnim izbijanjem parališuće strepnje i teskobe. panika. Fobični sindromi Fobični sindrom ili fobija u nozološkom smislu (bežanje. neurotični kompromis.doživljava strah. pri čemu iste simptome ponekad izaziva očekivanje iste sitacije. objekti i situacije koji se realno plaši svaki čovek. kao i napor kojim pacijent pokušava da izbegne. aktivnosti i situacija. aktivnosti i situacija koji za posledicu imaju svesno izbegavanje fobičnih䀠 stimulusa. objekti i situacije koje ne samo da predstavljaju opasnost. od kojih se onda subjekat plaši. klecanje nogu. lažna vrtoglavica). b) socijalne fobije i c) specifične fobije. na intelektualnom planu. pacijent zna da objekat straha nije realno opasan. koju prate telsne manifestacije ( tahikardija. U zavisnosti od predmeta i situacija koje mogu biti sadržaj fobičnih sindroma možemo ih podeliti u tri grupe: 1. znojenje. strah) se defišu kao iracionalan strah od specifičnih objekata. već kod mnogih izazivaju prijatna osećanja.1. nesigurnost.Isti je slučaj i sa velikim zatvorenim prostorima ( robne kuće. 6. bioskopske. užas.

predispozicija za telesne bolesti.Obleli doživljavaju strah kad treba da jedu. tipičan početak je postepeno javljanje nespecifičnih simptoma u trajanju od nekoliko meseci. ambivalencija. S obzirom da je akcenat u ovom terkstu na sindromskom pristupu ovde nećemo detaljnij analizirati razvijenu kliničku sliku i brojne precipitirajuće fakore koji joj prethode. recituju. strah od straha i ponašanje izbegavanja i druge karakteristične simptome i oblike ponašanja uz brojne vegetativne i telesne simptome. Izreženi i specifični simptomi počinju da se javljaju izmedju 18 do 30 godine. iz koga nekad ne izlaze čak i godinama. Osnovne simptome često prate i opšti strah. ili stah od putovanja do udaljenih mesta. čežnja za kućom. Postaju povišeno nesigurne. neodlučnost. kad treba da pevaju. oprezne. Socijalna fobični sindrom Socijalna fobija je oblik straha koji se karakteriše postojanjem stalnog. malih. Mnogo redje ovaj sindrom može početi naglo i neočekivano. mračnih. prvonstveno kardiovaskularne. skučenih prostorija punih nameštaja. Reč je o postojanju anksiozno-fobične strukture ličnosti i njenih varijacija ispoljenih kao pasivno-zavisna. pa i godina. osetljivost na kritike drugih. pojavom i ponašanjem druh ljudi koji mogu osobu ispitivači da posmatraju. strašljivost. kad misli da ih drugi kritički procenjuju. strašljivost. ne uspevaju da se organizuju i realizuju neke od životnih ciljeva. introverzija. Veom često ispoljavaju klaustrofobične smetnje: strah od lifta. histrionična. Ključne koplikacije su: depresija. neinteligentni ili neobrazovani. laka uzbudljivost. posebno u koliko se uzmu u obzir postojanje koomorbiditeta i kliničke komplikacije. obeshrabrene. U nozološkim kategorijama navode se dva entiteta: 1. kad misle da će ispasti smešni. Ovaj strah je manje dramatičan. preosetljivost. odbijanje da idu u školu. pre definitivnog ispoljavanja poremećaja. stalo predosećanje nesreće.aktivnost obolelih osoba se značajno smanjuje. oseća nesigurnosti i inferiornosti. intenzivnog i nelogičnog straha izazavanog stavovia. nesposobnost za uvid. visoka skrupuloznost. pasivnost. noćne more. narcistička i boderline ličnost. alkoholizam.Važno je istaći da je osnovno osećanje izmedju dva napada panike je preokupiranost strahom. kad osećaju da će pred drugima da pocrvene. anksiozna (izbegavajuća). Početak ovog sindroma uglavnom je postepen. Koomorbiditet sa poremećajima ličnosti nije redak. zavisnost. zatvaraju se u svoj dom.2. sviraju. kada se previše brinu za svoj 31 . Kada je reč o kliničkoj slici ovog oblika fobičnog sindroma treba istaći da je ona predstalja složen i kompleksan psihički poremećaj. kad treba da plažu ispit. agarofobija bez paničnog poremećaja. ali ne i manje nelagodan. piju ili hodaju ili budu u centru pažnje. strah od razdvajanja od roditelja. Još jedno od specifičnosti ovog sindrom predstavlja potreba da uza sebe pacijenti imaju osobu od poverenja. agarofobija sa paničnim poremećajem i 2. Uvek postoji opasnost od razbuktavanja do nivoa panike. nezrelost. da ne vladaju životnom situacijom. uveličavanje teškoća. Medjutim. Posebna organizacija ili poremećaj ličnosti uvek prate agarofobiju i predstavljaju glavni preduslov za njen nastanak i razvoj. da ponize i da povrede ili pak u čijem će prisustvu ona učiniti nešto nepristojno ili neprijatno. izbegavanje da se prihvati odgovornost. Kao što je navedeno. Nivo samoprocene i samovrednovanja je izuzetno nizak. socijalne fobije i drugi fobijski strahovi. U najtežim slučajevima se vezuju za krevet. Oboleli od ranog detinjstva ispoljavaju karakteristične premorbidne osobine: preosetljivost. osobe se povlače. glume pred publikom. opsesivni i hipohondrični fenomeni i depresivno raspoloženje. U suštini oboleli doživljava napade panike. telesni simptomi straha. bespomočne. 6. nestabilnost. neretko i telesna oboljenja. depersonalizacija i derealizacija. U celini treba istaći da su kliničke karakteristike pacijenata sa aarofobičnim sindromom brojne: stidljivost. Pacijenti koji doživljavaju opšti strah saopštavaju da su potpuno paralizovane. enurezu. sumnjičave. savesnost. zloupotreba PAS. stalna napetost. klinička praksa pokazuje da je ispoljavanje ovog poremećaja mnogo složenija.

brinu zbog izgleda svog nosa. ovako doživljen strah goni obolele da izbegavaju ove situacije i aktivnosti što dovodi do razvoja ponašanja izbegavanja. Uglavnom je u sklopu: morbidne stidljivosti. izbegavajući. Strah od javnog nastupa predstavlja strah velikog intenziteta u situaciji( ili pri pomisli na takve sitacije) u kojoj osoba biva kritički procenjivanja od strane drugih osoba. ušiju. mesta. tzv eritrofobija predstavlja varijetet opšte socijalne stidljivosti i česta je kod mladjih osoba oba pola. Telesne manifestacije su: lupanje srca. poremećaji ličnosti ( anksiozni. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama( mokrenje. Ove osobe strahuju da su previše debele. Strah da izgled tela nije u redu može dobiti oblik socijalne fobije kada ga je teško razlikovati od dismorfofobije. napeto i rado bi pobegla iz takve sitacije. Strah potiče od saznanja da je osoba otkrivena. Ovaj oblik straha retko se javlja izolovano. Kod ovog fobičnog sindroma javljaju se sedeći komorbidni poremećaji: panični poremećaji ( agarofibija. a oko 10% njih ispoljava strah takvog intenziteta da se svrstavaju u ovaj fobični sindrom koji time postaje najčešći psihički poremećaj uopšte. Socijalna fobija se ispoljava na dva načina: kao fokalna ili diskretna. 6. znojenje. nesigurnost.3. već efekta koje ono proizvodi na druge osobe. pisanja. težnja ka usamljivanju i izolaciji. Klinička slika može biti veoma raznovrsna. nogu. govorenja. crvenjenje. strah od ljudi predstavlja intenzivan strah od kontakta sa drugim ljudima praćen razvojem ponašanja izbegavanja i strah od osoba suprotnog pola je varijetet straha od ljudi. nisko samovrednovanje. što je posledica hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema. telesnom slabošću. Strah od otkrivanja sopstvene inferiornosti se povezuje sa strahom od jedenja. socijalna disfunkcionalnost. pijenja. straha od samog sebe. Kao mogi oblici ove vrste straha navode se: fobije objekata. zbog čega se oseća nelagodno. U opšte socijalne fobije spadaju: ekstremna socijalna stidljivost. kada je izložena pogledima drugih ljudi. zloupotreba PAS) i velika depresija. mršave. češći kod osoba muškog pola. Strah od pogleda i kritičke procene predstavlja jedan od osnovnih strahova i veruje se da je urodjen oblik straha. prirodne sredine. shizoidni. Precizno odredjene sadržaja i obima socijalne fobije uključuje i sledeće pojmove: stidljivost. Obolela osoba crveni u banalnim sitacijama. drhtanje. kada je povezana samo sa jednim oblikom straha i kao difuzna. kod narcističke ili paranoidno organizovane ličnosti. osnovni sadržaj čini stalni strah koji ima fobična svojstva i karakteriše se subjektivnim. nedostatak socijalnih veština. čest je simptom u okviru reagovanja strahom uopšte. podrazumeva stidljivost i nedostatak samopouzdanja u raznim socijalnim situacijama. ali ne nalaze način da mu se suprostave. maljavosti. situacije i živa bića. naročito u sitacijama koje su neprilične. Ovaj sindrom karakterišu četiri 32 . defekacije. Najčešći oblici ovog straha povezani su sa: gubitkom svesti i padom na ulici. odnosno da drugi prodire u njenu fizičku intimu. Strah od gubitka kontrole se radi o strahu od gubitka kontrole. što je uzrok osiromašenja kvaliteta života. bolesti zavisnosti( alkoholizam. kao posledica straha od straha. osećanja inferiornosti i krivice. telefoniranja pred drugim osobama. Pri tome. Strah od ispita je u vezi sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti. mukom i povraćanjem pred drugima. Bihevioralno: izbegavanje. Strah od crvenjenja. što vodi usamljivanju i izolaciju. Subjektivno.nesigurnost. oboleli oseća da je njihov strah bezrazložan i nelogičan. paranoidni. Sindrom specifičnih fobija Poznato je da veliki deo normalne populacije ima strah od različitih predmeta i situacija. koju karakteriše skup socijalnih strahova. osoba se ne plaši samog crvenjenja. Socijalnu fobiju karakteriše posebna organizacija ličnosti: stidljivost. ćelavosti. povučenost.izgled. oboleli svesno doživljava strah kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima u okviru različitih socijalnih situacija. telesnim i ponašajnim simptomima. veličine grudi.stalo nezadovoljstvo sobom. posebno telesne. specifične fobije).

3 nedelje. mutizma. praćen je ponašanjem izbegavanja. U periodu neposredno nakon teške prirodne katastrofe samo 12 do 25% osba ostaje hladnokrvno. Strah od straha dominira kliničkom slikom. situacijom ili aktivnošću koje čini sadržaj fobije). ponekad je dezorjentisana. hiperfunkcija vegetativnog nervnog sistema sa pratećim telesnim simptomima ( palpitacije. kao da osoba reaguje instiktivno. izbegavajuće ponašanje i grupa pratećih simptoma. Prvi bi podrazumevao skup najrazličitijih simptoma i ponašanja koji se brzo smenjuju bez nekog reda. Glavni strah predstavlja osnovni psihopatološki sadržaj.1. najčešće je monosimptomatski ( ograničen i striktno povezan sa odredjenim objektom. drhtanje. deluje zbunjeno.osnovne komponente: glavni strah. Prateći simptomi nisu česti niti su karakteristični i manifestuju se hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema: tahikardija. gastrointestinalne tegobe). Sindromi reakcija na težak stres i poremećaje prilagodjavanja U ovu grupu sindroma spadaju sledeći poremećaji: akutna reakcija n䁡 stres. znojenje sl. jer osoba zbog dezintegracije nije u stanju da mobiliše svoje potencijale i da se sabere. pri čemu obe reakcije izgledaju haotično.Pojavi ovog sindroma doprinose: izvesne predispozicije 33 . ali kraće traje i ima raznovrsnija ispoljavannja. Sindrom akutne reakcije na stres prestavlja skup raznovrsnih ispoljavanja psihičkih i ponašajni smetnji koje se pojavljuju veoma brzo posle teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije patnje ili smrti. preznojavanje. kao da nema nikakva osećanja. Sindrom poremećaja prilagodjavanja Poremećaji prilagodjavanja prestavljaju heterogenu grupu nepsihotičnih poremećaja čija je zajednička karakteristika da su se pojavili u kontekstu neke stresogne sitacije ili dogadjaja veoma različitih razmera i posledica. U slučajevima kad je fobija monosimptomatska. Fobije od životinja su najšeđće i karakteriše ih nelogičan. često je prisutno ponovno preživljavanje traume i simptomi straha i hieraktivnosti vegetativnog nervnog sistema. intenzivan strah od susreta ili kontakta sa životinjama ili insektima. 7. kao da ne razume šta se dogodilo. strah od straha. pa i opštim simptomima straha. a ta fluidnost se ispoljava različitim i nepostojanim emocionalnim reagovanjem ( npr. strah je povremen i ne previše opterećujući. 7. impulsivno ponašanje. raznovrsnim telesnim simptomima i ponašanjem nalik onom kod konfuznih. Drugi oblik je manje dramatičan i po kliničkim karakteristikama liči na postraumatski poremećaj. ali ta nije efikasna. Česta je i pojava: unemirenosti. Ovaj sindrom se može ispoljiti na dva načina. posttraumatski poremećaj i poremećaji prilagodjavanja. Ovo stanje može da traje nekoliko dana i redje 2. kao da se isključila i da joj je svejedno šta se oko nje dogadja. Važno mesto zauzimaju razni oblici disocijativnih ispoljavanja: depersonalizaciono-derealizacioni fenomeni. stalan. dok je oko 75% u šoku. U prvim trenutcima i satima osoba je ošamućena. amnezija za zbivanja za vreme i neposredno nakon traumatskog dogadjaja. nesvrsishodne hiperaktivnosti ( besciljno tumaranje). ovo su obrasci odbrane od intenzivnih i bolnih osećanja kojima je osoba preplavljena. doživljaj da se osoba ne nalazi na mestu gde se dogodio traumatski dogadjaj. izrazit osećaj krivice.. Sindrom karakteriše kratko trajanje do 4 nedelje i različiti disocijativni fenomeni i upadljivo izmenjeno ponašanje. Klinička slika ovog sindroma je fluidnija. Ponekad dominiraju povlaćenje. U kasnijim fazama česte su reakcije tipa bežanja ili borbe. iznenadnim prelazom iz očaja u bes ili iz straha u borbenost i prkos). Takodje je moguća reakcija umrtvljavanja. Ponašanje izbegavanja je nekada izraženo do te mere da postoji stil življenja pacijenta. kao i izbegavanje svega što budi sećanja na traumatski dogadjaj. nije uslovljen pogrešnim saznanjem ni simboličkim procesima. što liči na stupor.

a odnosi sa prijateljima i poznanicima su često poremećeni. Kod mladje dece su izraženiji regresivni trendovi ( enureza). silovanje. sa naglašenom impulsivnošću i agresivnošću. iza koje se uglavnom kriju emocionalna doživljavanja kao što su tuga. ravnodušnost ili strah. Pacijenti se često žale da nisu u stanju da se bore sa problemima. trajanje. ali i od načina na koji ih osoba doživljava i tumači. Ponekad se mogu javiti i telesni simptomi (somatizacija). pronalaženje mrtvog tela. godine. naročito su predisponirane osobe sa rigidnom strukturom i rigidnim obrascima ponašanja. intenzitet. premda se može ponavljati. neophodna je sklonost koja se odredjuje kako na biološkom tako i na psihološkom niovu. simptomima hiperaktivne disfunkcije vegatativnog nervnog sistema i ponašanjem koje ukazuje na dublje promene ličnosti. Kod dece i adolescenata se često vidja dramatično izmenjeno ponašanje. Neki od pacijenata imaju suicidalne ideje. Kod nekih pacijenata je naglašeno povlaćenje iz socijalnih interakcija. PTSD kao posebna dijagnostička kategorija uveden je u DSM-III 1980. kognitivni i dr. loši objektni odnosi u detinjstvu. pa i socijalna izolacija. reverzibilnost. strepe da se neće ponašati odgovorno ili veruju da su podlegli stresu. Inače. fizičkog zlostavljanja i kindnapovanja. Pored ovoga. ali su pokušaji retki. ali on nije dovoljan da bi se razvio ovaj sindrom. ne mogu da odgovore na radne obaveze. zemžmljotresa. kontekst). Pojava ovog sindroma delom zavisi i od vrste traume kojoj je osoba izložena. hronična organska bolesti i dr. Stresogeni dogadjaj se odnosi na nešto što se jednom odigralo i okončalo. Ukoliko traje duže ima komplikovaniju kliničku sliku i onesposobljava osobu za funkcionisanje.). i koje mogu ali ne moraju flukuirati kao i u odnosu na posledice koje izazivaju (hronično napeto stanje u braku. saobračajne nesreče. Traumatski dogadjaj je obavezi etiološki činilac. dok su muškarci češće izloženi traumatskim sitacijama u ratu. koje jako drže do kontrole. Kod žena veliki rizik za pojavu PTSD imaju seksualno nasilje. Drugi psihološki modeli kao ključnu katakteristiku iznose ponovno proživljavanje traumatskog doživljaja kroz 34 .(osoba sa poremećajem ličnosti. očaj. pa tako odredjene traume nose veći rizik za izazivanje PTSD ( posle zarobljavanja. teže podnose stresogene dogadjaje).Uglavnom su iznošena iskusta iz II Svetskog ili Vijetnamskog rata ili elementarnih katastrofa. silovanje. a iza toga slede prirodne katastrofe. 7. dok se relativno često javljaju i druga emocionalna ispoljavanja kao što su ljutnja.2. Oni su često praćeni izbegavanjem svega što podseća na traumu. U psihološke aspekte spada veći broj modela ( bihevioralni. Stresogena sitacija označava nepovoljne prilike tokom dužeg vremenskog perioda. raznovrsni simptomi straha i/ili depresije su relativno blagi. Kliničku sliku karakteriše pre svega to što se početni simptomi mogu videti neposredno posle stresogenog dogadja/ sitacijeili 1 do 3 meseca posle toga. Klinička slika varira od slučaja do slučaj. Naši autori dugo se nisu bavili ovim problemom. Sindrom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) PTSD se definiše kao skup manje više specifičnih simptoma koji se pojavljuju posle izvesnog perioda od pretrpljene teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije pretnje ili smrti. Način na koji stresogeni dogadjaji/sitacija remeti unutrašnju biopsihosocijalnu ravnotežu osobe zavisi od njegove prirode. Karakteristični simptomi su razni oblici ponovnog proživljavanja traumatskog dogadjaja. prilikom fizičkog napada ili su svedoci nečije smrti. karakteristike stresogenog dogadjaja ili situacije ( priroda. zlostavljanje u detinjstvu. i osećaj krivice. kao i posebno značenje koje ima za pojedinca i kumulativni efekat izloženosti jednoj stresogenoj situaciji može da oslabi sposobnost podnošenja drue stresogene sitacije ili dogadjaja.).

doživljaj da niša nema smisla. Poremećaji pamćenja mogu uzeti različite oblike. Konverzivni sindromi Mehanizam konverzije podrazumeva da se neurotski konflikt razrešava tako što se preobraća. Disocijativni sindromi Ovi sindromi predstavljaju poremećaje ranije poznate pod nazivom histerični sindromi. koji je posledica osećaja bespomoćnosti da se spreči smrt ili druge posledice traumatskog dogadjaja. gluvoća. U vezi sa smanjenim opsegom emocionalnog reagovanja nalazi se gubitak uobičejenih interesovanja za ljude. te su ona zato neprijatna. selektivne smetnje u koncentraciji. Isto tako.Zajednička karakteristika disocijativnog i konverzivnog sindroma je parcijalni ili potpuni gubitak mentalne integracije izmedju sećanja prošlih dogadjaja. Dejstvo dogadjaja koji direktno ugrožava osobu drugačije je od onog u kom je osoba svedok nečije smrti ili mučenja. Sva ova ispoljavanja se karakterišu doživljajem da pacijent nema kontrolu nad njima. a iz repertoara emocionalnih ispoljavanja kao da su ostali samo bes i strah. napetost. što znaći da je život pacijenta ili nekog drugog bio direktno ugrožen.slike i misli koje se nameću i stalno ponavljaju. kao i pojedini prizori koji se pacijentu nameću i stalno ponavljaju. Vrsta traumatskog doživljaja je važna zbog načina na koji dogadjaj deluje na osobu kao i zbog značaja koji on za nju ima. stalni oprez i iščekivanje da se nešto loše dogodi. konvertuje i reprezentuje kao fizički simptom. slepilo. pacijenti pokušavaju da izbegnu sve što može da ih aktivira. preosetljivost na zvučne draži. dogadjaje i aktivnosti. Pre pojave kliničkih manifestacija ovog sindroma osoba na traumu reaguje strahom. a disocijativni na ponašanje i identitet. Ponekad slike. za razliku od somatizacije gde dolazi do transformacije u vegetativnu inervaciju. pacijent nije u stanju da ima bilo kakava osećanja. može se pojaviti posledica diocijacije. Somatski simptomi su znatno redji. Tipični način su snovi i noćne more. Simptomi koji ukazuju da je pacijent u stanju stalnog. Sindrom je prvenstveno odredjen traumatskim dogadjajem. neuroze sa dva podtipa: konverzivni i disocijativni. osećaj besperspektivnosti. Te slike i misli bude sećanja na traumu i za posledicu imaju hiperaktivnost VNS i promene vezane za traumu. jednokratni traumatski dogadjaji imaju drugačiji efekat od onih koji se ponavljaju. što pojačava doživljaj gubitka kontrole i besposmočnosti i na brutalan način poništava svaku fantaziju o ličnoj neranjivosti i suočava nas sa sopstvenom konačnočću. svesnosti identiteta. uznemiravajuća ili bolna. 8. razdražljivost i izlivi besa. Konverzivni sindromi se odenose na voljnomotorne i senzitivne funkcije. osećasj otuženosti može kod obolelog aktivirati osećanje krivice.oblast anestezije. Pošto su simptomi ponovnog proživljavanja traume napeijatni i bolni. najupečatljivije isposljavanje se odnosi na ponovno proživljavanje traume. razdražljivost. zatim depersonalizacioni ili derealizacioni fenomeni. 8. neposrednih sećanja i kontrole pokreta tela. senzorne ili motorne prirode. scene i prozori mogu imati karakter vidnih halucinacija ili iluzija. Konverzivni fizički simptomi se dele na: senzorne simptome ili deficite: psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima: 1. 35 . napetog iščekivanja podsećaju na one u sindromu generalizovanog anksioznog poremećaja. zbog čega može predstavljati ogromnu narcističku traumu. te ih prati snažno osećanje bespomoćnosti. trauma se može ponovo proživljavati samo ako pacijent nije izgubio svest tokom traumatskog dogadjaja.1. Ovi simptomi se ispoljavaju na različite načine: nesanica. i mogu se ponavljati više puta u toku dana. On isključuje stresogene dogadjaje i stuacije koje ne podrazumevaju životnu ugroženost. Traumatski dogadjaj je obično neočekivan i nepredvidljiv.

bolovi u ledjima. svesti.psihogeni poremećaj mišića: afonija. bolovi u ekstremitetima. napadi straha. stalno se ponavljaju u različitim kombinacijama i ne mogu se objasniti organskim uzrocima. paralize ( motorni simptomi i deficiti). paraliza ili pareza i urinarna retencija. dismenoreja. hemiplegije i hemipareze. 36 . disocijativni stupor. Kliničke komplikacije ovog sindroma se najšeđće javljaju u obliku ponovllanih operacija. u obliku relativno neasimilovanih ideja. dispneja. U ovoj grupi se nalaze: disocijativna amnezija. psudokonvulzije. depresivna osećanja. Savremena psihodinamska psihijatrija ponovo je vratila disocijativne sindrome. psihogene konvulzije: tikovi. Klinička slika disocijativnog sindroma. Simptomi se ispoljavaju dramatično. 8. sa dominacijom poremećaja svesti i osećanja identiteta. oni se razlikuju po načinu na koji to obavljaju. želja da se izbegne kazna i konflikti iz svakodnevnog života. pamćenja i identiteta) pri čemu su delovi Ega rascepljeni od glavnog protoka svesnog. pseudokonvulzije. nepodnošenje hrane.halucinacije. fobije. disocijativna fuga. percepcije. udaranje ( često se pogoršavaju kada se obrati pažnja na pacijenta. porodični i bračni problemi uključujući razvode i pokušaji samoubistva. palpitacije. praćeni brojnim telesnim smetnjama i specifičnim oblicima ponašanja. nesvestica.2. mlataranje. a oblik u kom će se one ispoljiti zavisi od snage precipitirajućih činilaca i karakteristika ličnosti. s jedne strane i s druge. posebno inteligencije. ljubav i zaštitu značajnih osoba iz okoline kao i oslobadjanje od neprijatnih i težih obaveza. Kod disocijacije. poremećaje u centar svog interesovanja. dolazi do vertikalnog rascepa tako da psihički sadržaji egzistiraju u nizu paralelnih svesti. i nju može mobilisati trauma. muka. udruženi bolovi. ovaj model se koristi kao reakcija na zabranjene Edipove želje za roditeljem suprotnog pola( mobilišu ga konfliktne želje). Kao najčešći simptomi navode se: nervoza. Sekundarna dobit omogućava oboleloj osobi da pribavi pažnju. diskinezije ( "napadi"). zavisnost od lekova. U slučaju potiskivanja stvara se horizontalni rascep i materijal se prebacuje u dinamičko nesvesno. umor. psihička ili fizička trauma. anoreksija. slabost. bolovi u grudima. Razvoj simptoma omogućava obolelom primarnu i sekundarnu dobit. porodični problemi. naduvenost stomaka. Primarna dobit se sastoji u tome što se nesvesni sadržaji konflikta ( povezani sa seksualnim i incestuoznim idejama) i dalje drže van dometa svesnog doživljaja( u suprotnom bi bili neprijatni i zastračujući). posebno neurološka oboljenja. Disocijativne odbrane imaju dvostruku ulogu: pomažu žrtvama da izmaknu traumi u trenutku kada se ona dešava. poremećaja je veoma kompleksna i polisimptomatska. pa se danas smatra da je većina njih nastala kao posledica dejstva stresa i traume. nerad zbog toga što se loše oseća. zamagljenost pred očima. misli o smrti. napravilnost menstrualnog ciklusa. afonija. bolovi u sotomaku. poremećaji duple ili višestruke ličnosti i prisećanje na emocionalno-traumatske dogadjaje koji dugo istrajavaju u psihičkom. iza kojih najčešće stoji posebna organizacija ili poremećaj ličnosti ( histrionični). Njihov nastanak precipitiraju: podsećanje na neprijatne uspomene. plakanje. Kada su u pitanj䁵 karakteristike histrionične ličnosti mnogi istiću činjenicu da histrionične osobine verovatno postoje kod svih normalnih ljudi.kontrakture. Disocijativni simptomi počinju naglo i burno i isto tako završavaju. pri čemu disocijacija predstavlja odbranu od traume. vrtoglavice. Svoj razvoj konverzivni simptomi započinju tiho i pokazuju tendenciju da dugo traju. 3.. stanje transa i zaposednutosti. ekonomski problemi. dispareunija. Disocijativni sindromi Ovi poremećaji se karakterišu pojavom simptoma koji nisu u svesnom uvidu ( radi se o defektu mentalne integracije. opstipacije. lupanje. I ako i disocijacija i potiskivanje predstavljaju mehanizme odbrane kojima se neprihvatljivi sadržaji isključuju iz svesti. sem toga. Mogu da imitiraju sva medicinska. dizurija i drugi. odlažu neophodnu razradu traume za kasnije. čudni ponovljeni pokreti položaja tela.

Opsesivno-kompulsivni sindrom Opsesivno-kompulsivni sindrom je oblik neurotskog reagovanja. bizarni pokreti. tikovi. sa čundnim odgovorima u "stranu". ponavljajuće i neželjene misli koje se nameću obolelom mimo njegove volje i koje on ne može da odagna. stihovi. ritualna ponašanja koja se stalno ponavljaju. dramatičani glasan govor. koje on pokušava da odagna i da im se odupre. disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta sa kontinuiranom egzistencijom relativno stabilnih. kad se sindrom razvije ispoljava se u tri oblika ( sa dominacijom opsesivnih misli. fraze. U većini slučajeva počinje postepeno. vrlo neprijatne i uznemiravajuće.1. bizarni pokreti i nemogućnost stajanja bez podrške drugih (astazija i abazija). može veoma dugo da traje). ali ih ne prati razdraženje vegetativnog nervnog sistema. Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakteriše i prisustvo simptoma straha. hroničan. Dominantno opsesivne misli i ruminacije Opsesivne misli su stalo postojeće. ali bezuspešno. pareza. Oni će ove biti samo taksativno nabrojani: a) Discijativni gubitak pamćenja (psihogena amnezija). pri čemu su granice zahvačenog područja oštre i ne odgovaraju anatomskim intervacionim područjima). disocijativni poremećaji pokreta i senzibiliteta ( disocijativni poremećaj motorike. veoma su neprijatna i ne dovode do izvršavanja korisnih zadataka. Ovakvim ponašanjem oboleli pokušava da se suprostavi. profesionalni grč prstiju i šake). postoji nesećanje za period bolovanja. ali nevoljne i nepromenjive. Opsesivne misli su ideje. hiperestezija za bol i dodir. a svest nije bitno promenjena. 9. stanja transa i poremećaja zaposednutnosti.. d) Višestruka ličnosti ( predstavlja kompleksan. sa jasnom manuelnom nespretnošću. Način ispoljavanja opsesivnih misli su raznovrsni. Kao što se vidi. ima otpor prema njima ali im se ne može suprostaviti. poremećaja. b) Disocijativna konvulzija ( pseudoepilepsija. pacijent ih opsisuje kao besmislene. maštanja. afonija. čija je osnovna karakteristika prisustvo ponavljajućih opesivnih misli i kompulsivnih radnji. sa dominacijom kompulsivnih radnji). ali bezuspešno. analgezija. često skaradnog ili besmislenog sadržaja. poremećaji korordinacije motorne aktivnosti. koje se iznova javljaju i 37 . 9. disocijativna fuga.u 20%. vika i plač. One su nasilne ili opsene. ali neizmeničnih subjektivno odvojenih identiteta i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja. c) Ganserov sindrom ( oboleli je smeten. discijativna anestezija i senzorni gubitak ( poremećaji površnog senzibiliteta kao anestezija delova tela. posebno što se doživljavaju kao besmislene. nepodnošljive. i impulsi koji uvek iznova. vremenu i prema osobama iz okoline. uglavnom ima uvid u njihovu nelogičnost. otvorene amnezije ili oboje). To su najčešće pojedine reči. na stereotipan način. klinička slika ovog sindroma je specifična i polimorfna. veliki histerični napad.O pojedinim oblicima disocijativnog sindroma neće biti više reći. spontane. nezavisno od uticaja stresa.delimična ili potpuna paraliza. disfonija. disocijativni stupor. Retko se javlja naglo kada postoji veza sa nekim neurološkim oboljenjem i/ili precipitirajućim stresom. pa se ta ponašanja ponavljaju u nedogled i iscrpljuju pacijenta. kombinovani -u 80%. Kompulsivne radnje su stereotipna. vraćaju u svest obolele osobe. dezorjentisan u mestu. ataksije razlčitog stepena. Oboleli od ovog sindroma ih doživljavaju kao sopstvene. Takodje je karakteristična i tesna povezanost sa depresivnim raspoloženjem. odvratne.

9. kombinuju brojeve ili ih ponavljaju odredjen broj putadok ne zadovolje prisilu magičnih broj puta-3. strahom. intenzivno strahuje. Opsesivno razmišljanje predstavlja prisilna razmišljanja koja se nameću obolelom mimo njegove volje. Iz tog razloga oboleli pribegava ponašanju izbegavanja sitacija i mogućnosti da svoju prisilu realizuje. doživljavaju intenzivan strah. eksplozivni izlivi ljutnje. dismorfofobije. 38 . Strah od smrti često postaje zakonitost življenja. Najčešće su povezani sa proveravanjem i brojanjem ( da li je stan zaključan. vremenom. sumnjanja. negativna emocionalnost i negativizam temperamenta. čistoćom i zaštitom od prljavštine. borbom dobra i zla. u ono što misle i što rade. bolom i neprijatnošću. Kompulzivnim radnjama osoba poništava svoj strah. Ova doživljavanja su praćena izraženom ambivalencijom.Oboleli sumnjaju u sve.3. ali je kod žena češće pranje ruku i čišćenje stana. Tourettovog sindroma. Strah kao crti ličnosti tretira se kao sklonost ka razvoju straha i predstavlja zajedničku karakteristiku stanja straha i pojednih oblika poremećaja ličnosti. Kod ovih osoba dominira uzdržanost i neodlučnost kao stil življenja. razmišljanja.7). Ukoliko u tome budu sprečeni. Zajedničko prisustvo prisilnih misli i radnji ( opsesivno kompulsivni poremećaj i opsesivna ličnost) Za obsesivno-kompulsivni sindrom su karakteristične i specifične dimenzije ličnosti: neurotičnost. Celokupan ritual se odvija po strogo ustaljenom redosledu stvari i traje veoma dugo. 9. Pomente dimenzije su u visok korelaciji sa postojanjem straha. redom i simetrijom. što ih preokupira i iscrpljuje. električni uredjaji isključeni. Opsesivna sumnja predstavlja jednu od najvažnijih karakterisika opsesivno-kompulsivnog sindroma( OKS). razmišljanjima o životu i smrti. praćena opreznošću. računaju. radi se o posebnom mučnim i neprijatnim. majku. Impulsivnost Podrazumeva slabost u samoregulaciji koja se klinički manifestuje kao acting-out ponašanje. neočekivana i dovode do negativnih emocionalnih reakcija ( straha). posticaji ili. na ova ponašanja oboleli troše mnogo vremena i energije. doživljavaju jaku napetost.). Uobičajeno se opisuju kao opsesivna zamišljanja.Teme su specifične i povezane su sa: religijom. dramatičnim doživljavanjima koja su povezana sa prisilom da ubiju suprugu. moralom. Po karakteru su parazitska. Slični fenomeni sreću se i kod trihotilomanije. Dominantno kompulsivne radnje i rituali kao oblik OPS Kompulsivne radnje su prisilne misli izražene kroz odredjene aktivnosti i od njih se ne mogu razdvojiti jer od njih potiču. situacije kao što su saobračajne nesreće u kojima se lično povredjuje ili su povredjene njemu bliske osobe. obavlja i održava ličnaa higijena i sl. Opsesivni podsticaji predstavljaju posebno neprijatne sadržaje da se nešto misliili učini. visok nivo hostilnosti. pa čak i pretnjom. Kompulzivne radnje preokupiraju obolelog više sati dnevno. zatim bizarne seksualne odnose ili seksualni čin sa roditeljima.osoba istovremeno veruje i ne veruje u njihi u toj neizvesnosti i ekstremnoj neodlučnosti.anksioznost i strah. način kako se hoda. dogadjaje. Ukoliko se suprostave podsticajima. Opsesivna zamišljanja kada obleli često prisilno zamišlja zastrašujuće scene. Opsesivna fobija predstavlja pojavu kada prisilne misli dobijaju fobični karakter. ovi pacijenti broje.iscrpljuju obolelog. dete.2. čekanjem i oklevanjem. u praksi su povezane sa posebnim načinom u obavljaju nekih delatnosti( kao se uredjuju stvari u okolini. Podjednako je zastupljen kod oba pola. pak kao opsesivni fobijski strah. ubedjenja. Ritualno ponašanje je uvek povezano sa strahom. zatim anakastični poremećaj ličnosti. Obsesivna ubedjenja kada su osobe ubedjene da su njihove misli isto što i njihovo delo. sumnjom.

žale na: bezvoljnost. u potpunosti ili delimićno. vratu. medju kojima dominiraju: umor. Klinički se manifestuje kao preterana briga oko grešaka i tzv. napetost i nervoza. ponekad na način karakterističan za hipohondriju. 10. Od somatskih smetnji česta je glavobolja. 11. tako da osoba uvidja da doživljaj depersonalizacije ne odgovara stvarnosti. oslabljen apetit. Nisu retki ni bezrazložni izlivi besa. kada se odnosi na osećanja pacijentu se čini da je izgubio sposobnost da doživljava emocije. Klinički se manifestuje kao teškoća u donošenju odluka. ono što sve opise objedinjuje jeste doživljaj osobe kao da sama sebi nije više bliska i prepoznatljiva ( isti doživljaj može da se odnosi i na okolinu osobe). umora. gorušica. nesanicu. Takodje predstavlja suštinsku osobinu OKS. Blisko je povezan i sa socijalnom anksioznošću ili fobijom. osobi se čini da joj se telo promenilo ili da joj više ne pripada. Ova dva fenomena se često javljaju zajedno. malaksalost i iscrpljenost uz prisustvo i drugih telesnih. Klinička slika ovog sindroma je bitno odredjuja polimorfnim simptomima.Neodlučnost Prestavlja dimenziju ličnosti koja je u vezi sa impulsivnošću i predstavlja njenu kognitivnu osobinu. Simptomi se veoma često prepliću sa simptomima depresije ili distimije. problemi sa varenjem. kao i otežanog upamćivanja. posebno u domenu šta odbaciti. emocionalnih i kognitivnih simptoma. koji se manifestuje Ego-distonim i zato neprijatnim epizodama depersonalizacije. Zbog ovih simptoma pacijenti su zabrinuti za svoje zdravlje. ono joj se čini strano i automatsko. Kognittivno funkcionisanje može biti kompromitovano u smislu teškoća u rasudjivanju i donošenju odluka. Poremećaj počinje naglo i nekad mu prehodi traumatsko iskustvo. poremećaja. Ako se odnosi na kontinuitet sa prošlošću osoba saopštava da više nije onakva kakva je bila ranije. telesna slabost.Sindrom depersonalizacije i derealizacije se definiše kao hroničan ili rekurentan poremećaj. Raspoloženje je promenjivo. takodje. dok su ostali simptomi nespecifični i raznovrsni: žarenje ili strujanje u pojedinim delovima tela. Kada je reč o telu. Definiše se kao sklonost da se bude analitičan i da se traže detaljne informacije kada se donose odluke. Svoje tipične smetnje pacijenti opisuju različito. Kod derealizacije doživljaj nestvarnosti se prenosi na okolinu i objekte u njoj. trnci po rukama i nogama. dijareja. Pefekcionizam Odražava težnju ličnosti da se postigne izuzetno visok nivo standarda uz prihvatanje veoma strogih samoprocena. Medjutim.Sindrom depersonalizacije i derealizacije Depersonalizacija je doživljaj osobe kao da je sama sebi nestvarna. Skoro po pravilu su prisutni: razdražljivost. Neurastenični sindrom ( Morbus Bird) Neurastenični sindrom predstavlja neurotski poremećaj koga karakteriše hronično i onesposobljavajueć osećanje slabosti. Odnos prema realnosti je očuvan. Pacijenti se. stanja straha i somatizacionog poremećaja ili sindroma. pa ga ona odnekud posmatra. U 39 . Kada je reč o mogućim kliničkim komplikacija ovog sindroma treba naglasiti da najtežu komplikaciju prestavlja prelazak u shizofreniju. Otudjenje u depersonalizaciju zahvata različite aspekte ličnosti. najkarakterističnija posledica neodlučnosti je opsesivna sumnja. Ako se odnosi na unutrašnje organe onda se manifestuje doživljajem promene njihovog mesta i veličine. da lako planu i ljutito reaguju na najmanji povod. pacijenti se žale da su im popustili živci. preznojavanje. laka zamorljivost ili osećaj stalne iscrpljenosti. Ova psihološka sumnja je jedna od tri suštinske osobine opsesivno-kompulsivnog sindroma. društvene procene. bolovi u ledjima. kada je u pitanju ponašanje.

Somatizacioni poremećaj Osnovna karakteristika je višestruka. bihevioralne i kognitivne karakteristike pacijenata koji se žale na telesne simptome u osustvu relevantnih medicinskih nalaza. Učestalost ovih sindroma u opštoj populaciji iznosi 0. što radja neprijatno osećanje izolovanosti. Kada je u pitanju ovaj sindrom.1. te da su upadljivo češća u ruralnoj sredini i kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem. poremećaji psihoseksualnog funkcionisanja ( osećaj pećenja u polnim organima i rektumu.14%. veliko menstrualno krvarenje. žale se da su kod kuće izgubili interesovanje za njih. bol u toku snošaja. kao opšte funkcionisanje. ali se najčešće radi o gastrointestinalnim tegobama. Somatizija predstavlja tendenciju da se psihičke tegobe ispolje u obliku soomatskih simptoma i da zbog njih se traži medicinska pomoć. a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa ( bolne menstruacije. koji obično prezentuju nekoliko godina pre javljanja lekaru. a razumevanja da nisu somatski bolesni ne prihvataju. sa puno komparacija. obolela osoba ima teškoću u opisu sopstvenog doživljavanja. ne smatraju da im je tu mesto. povratno. i skoro po pravilu godinama unazad uzimaju benzodiazepine. takvi pacijenti stalno traže dodatna somatska ispitivanja i nisu zadovoljni kada ona pokažu osustvo telesnih uzroka.. Simptomi mogu biti vezani za bilo koji sektor organizma. što izaziva strah. Doživljaj nestvarnosti često se tumači kao gubitak kontrole i početka ludila. 12. učestalo menjenje telesnih simptoma. slobodno vreme im je u funkciji žalbi i smetnji i traganjem za novim lekovima i ispitivanjima. nekada su agresivni i dalje postoji obilje telesnih smetnji. Tako neurotski proces prelazi u hronični poremećaj čime menja pacijentov lični i porodični život. podvrgavaju se brpojnim medicinskim ispitivanjima koja ne otkrivaju medicinske uzroke bolesti a nije retko i da se operišu. Česta su prisutna stanja depresivnosti i straha. kao da je vreme stalo. a u populaciji bolesnika na neuropsihijatrijskim odeljenjima 9%. nepodnošenje odredjenih vrsta hrane). Ujedno označava iskustvene. Početak oboljenja povezuje se sa doživljajem emocionalnih problema ili stresom. Utvrdjeno je da ovi poremećaji. da je vremenski tok usporen ili ubrzan. žarenje. koji osoba ne prepoznaje kao uzrok. odnosno erektilna disfunkcija). poremećajima menstrualnog ciklusa i smetnjama u psihoseksualnom funkcionisanju. promene na koži ( svrab. seksualna inferiornost. promenama na koži. utrnulost. Somatoformni poremećaji kao neurotski sindrom Somatizacija predstavlja razrešenje neurotskog konflika njegovom transformacijom u vegetativnu inrevaciju. Veliki broj neurotskih pacijenata ispoljava raznovrsne telesne simptome za koje nije utvrdjena organska osnova. osetljivost i dr. dijareja. Svi napred navedeni simptomi kod ovog sindroma su praćeni izraženim simptomima depresivnosti i straha. povraćanje.). najveći broj obolelih ima dugu i komplikovanu istoriju bolesti. poremećaja je veoma kompleksna.odnosu na vreme. Ove osobe lakše je hipnotisati i pokazuju veću sklonost u korišćenju disocijativnih mehanizama. povraćanje tokom cele trudnoće). u kliničkoj praksi najčeđće su žalbe na GIT smetnje ( podrigivanje. 40 . nepravilni ciklusi. Opis smetnji je slikovit i uvek dramatičan. Klinička slika ovog sindroma. nadimanje. abdominalni bol. Klasičan pacijent izgleda karakteristično: u psihijatrijske ordinacije dolaze sa brojnim nalazima i izveštajima brojnih lekara. u populaciji pacijenata koji se javljaju lekarima opšte medicine 5 do 10%. impotencija. regurgitacija. delom zbog bojazni da neće biti shvačena. ljuti su jer dolaze kod psihijatra. sindromi počinju pre 30-te godine i da su znatno češći u ženskoj populaciji (5:1). 12. mučnina.

Najčešći klinički način ispoljavanja su: lumbalni bol i cervikalni bol. Bolesnik se obično žali na nekoliko simptoma ili sindroma. jedni se odvijaju putem simpatikusa ( tahikardija). treba je razlikovati od akutnog bola koji traje kraće od 6 nedelja.4. pri ćemu ne postoji pavilnost u grupisanju tegoba.tj.3. Poremećaj je. hiperventilacija.2. tzv. pain behavior.Kod večine pacijenata je utvrdjena manja ili veća izražena organska lezija koja se povukla ali je zaostalo bolno ponašanje. umor. neurosis gastrica. već destruktivan. retencija urina. hiperventilacija. Klinička slika ovog sindroma je karakteristična i specifična. funkcionalan. a karakter bola ne odgovara telesnom oštećenju i posledičnoj telesnoj disfunkciji. hiperventilacioni sindrom. iscrpljujuće bolove koji su neprecizno lokalizovani. i karakterišu ga simptomi parasimpatikotonije: smetnje spavanja. sindrom umrtvljavanja ( ovaj sindrom nije celishodan. nesistematizovanim simptomima. alkoholizmom. psihogeni kašalj. a bolesnici se žale na: gubitak apetita. polaksiurija i dr. zatezanja. Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema U ovaj sindrom svrstani su funkcionalni poremećaji i subjektivne smetnje bolesnika koje se manifestuju u sferi VNS. učestalo mokrenje uz osećaj nadutosti. aerofagija. Sam tok ovog poremećaja je nepredvidiv. Mesto bola se često menja. neurosis cardiaca. Nediferencirani somatoformni poremećaj Predstavlja poremećaj koji se karakteriše manje brojnim. malaksalost. dijareja. disfagije. Umesto detaljnijeg opisivanja kliničke slike ovog sindroma. Etiološki činioci su isti kao i kod somatizacionog poremećaja. obična glavobolja. nelagodnosti u abdomenu. 41 . Intenzitet bola prati emocionalno stanje. psihomotorna usporenost. Drugi tip tegoba se ne može objektivizirati i to su neugodne senzacije. i prate ga simptomi simpatikotonije: tahikardija. težine sa stalnim žalbama na jedan ili grupu organa. pad tolerancije za bol. 12.Ovo je prva grupa simptoma na kojoj su objektivni i mogu se registrovati kliničkim pregledom. vomitus ili psihogeno povraćanje. poremećaj apetita. 12. opstipacija. celokupno stanje podseća na akutno stanje straha. za razliku od psihosomatske bolesti( kod koje postoji telesno oštećenje). a ponašanje obolelog je usmereno da pribavi pažnju i sažaljenje. a prognoza zavisi od ostvarivanja sekundarnie psihološke dobiti od bolesti. brahijalgija i tzv. radražljivost. znatno slabijeg intenziteta. Hronični bol traje duže od 6 meseci. a drugi preko parasimpatikusa ( učestale stolice). psihogeni iritabilni kolon. jer uvodi obolelog u depresivno stanje. Stalni somatoformni bolni poremećaj Stalni somatoformni bolni poremećaj kao sindrom predstavlja poremećaj koji se karakteriše upornim žalbama na jake. štucanje. svrab. hipermobilnost. Ovaj sindrom je češći kod osoba u srednjem životnom dobu ( četvrta i peta decenija).12. Klinička praksa pokazuje da se ovaj poremećaj povezuje sa depresijom. neurocirkulatorna astenija. navest ćemo samo različite kliničke oblike ovog poremećaja: Da Kostin sindrom. pasivno-zavisnim poremećajem ličnosti. dominira kliničkom slikom i u tesnoj je vezi sa njegovim emocionalnim stanjem i dejstvom stresora. GIT-gastrointestinalne i GUgenitourinarne tegobe. opstipacija. povišena TA. znojenje. Bol je u centru pažnje obolelog. sindroma borba-bekstvo. kao što su: tahikardija. midrijaza. osećaj nadimanja.

Primarna hipohondrija se retko dijagnostikuje gde je prevalencija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 2 7%. njegovim funkcionisanjem. a prva ispoljavanja se registruju tokom treće i četvrte decenije. Ono što povezuje sva hipohondrična ponašanja jeste traženje objašnjenja. Pri tome je teško. 42 . Što su telesna zbivanja kojim je okupirana manje jasna. preterana preokupiranost telom. psihogeni tortikolis. 13. telesnim simptomima ili bolestima. Preokupiranost bolešću čini pacijenta nesposobnim za funkcionisanje. paze da vode zdrav način života.5. zdravljem i bolešću. nepokolebljivim ubedjenjem u postojanje bolesti. to osoba više brine. Hipohondrični pacijenti pridaju veliki značaj svojoj medicinskoj dokumentaciji. Redja su tzv. Učestalost u opštoj populaciji je izmedju 1% do 5%. prolazna hipohondrična stanja i/ili simulacija. Početku poremećaja prethode traumatska iskustva ili nepovoljni životni dogadjaji kao što su teška bolest ili smrt u porodici. Sekundarna hipohodnrija je češća. ali ne i nemogućnost da se takve osobe razuvere da ne boluju od te bolesti. razvod ili neuspeh u karijeri. Povod za pojavu straha i sumnji nekada je smrt u bliskom okruženju. Hipohondrija se može pojaviti u sklopu procesa tugovanja i tokom oporavka od životno ugrožavajuće bolesti. psihogeni tik. Hipohondrična osoba oseća da je ugrožena iznutra i da će je telo uskoro izdati. ali im to ne umanjuje sterpnju ili sumnju. što je u vezi sa patološkim strahom da je osoba obolela od neke ozbiljnije bolesti ili sa sumnjom da je teška bolest već prisutna. kognitivnu nepodnošenje neizvesnosti. ključna je odlika hipohondrije i dovodi do somatske neizvesnosti. zatim hipohondrija kao deo depresije. Hipohondrija kao neurotski sindrom Hipohondrija se definiše kao preterana okupiranost telesnim funkcionisanjem. ovde želimo da navedeno još samo neke od njih: globus histericus. a ne lečenja. koristeći stručnu literaturu. Ne ulazeži u precizna nabrajanja ovih poremećaja. simptomima. psihogeni svrab. dismorfofobije.12. Drugi somatoformni poremećaji U dosadašnjem izlaganju naveden je veći broj somatoformni poremećaja. Dijapazon ispoljavanja hipohondrije je veoma širok. latentna hipohondrija se sreće kod osoba koje su investirale u svoje telo. Emocionalnu komponentu čini strah od smrti. poremećaj sumanutosti. već se sreće i kod psihotičnih pacijenata u vidu hipohondrične sumanutosti koja se karakteriše čvstim. uz prisutan bizaran karakter (sch. Često pokušavaju sami sebe da dijagnostikuju i leče. Hipohondriju karakteriše i izvesan otpor pri pokušaju razuveravanja. psihotična depresija). somatiužzacionih poremećaja. ovde treba istaći da hipohondrija nije samo neurotski sindrom. pošto je hipohondrični sindrom po pravilu hronične prirode uz velike oscilacije u intenzitetu tegoba kod oko dve trećine pacijenata. psihogena dismenoreja i škrgutanje zubima ili bruksizam. ove osobe se često pdrvrgavaju brojnim i nepotrebnim pregledima i ispitivanjima. a reakcije na razuveravanje su različite ( ljutnja ili samo naizgled odbijanje da se razuvere). nekih poremećaja ličnosti. Sumnja u postojanje bolesti predstavlja specifičnu kognitivno-emocionalnu reakciju na stanje somatske neizvesnosti. trude se da steknu savršenu kondiciju. Slična je sitacija i sa tzv hipohondričnim paničarima. a često traže posebnu pažnju od drugih. obsesivno-kompulsivnih poremećaja. Ovaj sindrom je obično prebojen i drugim elementima psihoze( pacijent veruje da je oboleo od raka jer ga truju kancerogenim materijalom). telesnim zdravljem. uredno je sredjuju i donosse na preglede. Poremećaj podjednako pogadja osobe oba pola. U savremenim psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV i dr) proširuje se broj i vrsta drugih somatoformnih poremećaja. negovanje smrtno obolele bliske osobe. Kod težih oblika postoji uporna sumnja ili strah da je prisutna bolest.

socijalne fobije tj. praćenog razvojem straha od nesreće u uslovima usamljenosti. ili bacanje čini.14. Odgovara paničnom poremećaju kod zapadnih civilizacija i javlja se kod muških osoba starijih od 18 godina. Latah je kulturološki neurotski sindrom koji najviše odgovara disocijativnom( konverzivnom) poremećaju. Specifični neurotski kulturološki sindromi u nas uglavnom se odnose na još uvek prisutna narodna verovanja u magije. Glavni patogeni činilac bila je težnja za priznanjem. neurotska reakcija koja je najviše ličila na disocijativno-konverzivni sindrom. infantilne i primitivne osobe koje su videle napade kod drugih i grupu koja je simulirala napade jer je shvatila da je to način ostvarivanja dobiti. straha od pogleda drugih. 1. veoma anksioznih osoba. Ljudi utiću na stvaranje kulture. u ovu grupu poremećaja danas se svrstava i tzv ratna neuroza Jugoslovena koji se javlja za vreme II Svetskog rata kao psihogena. 6. da mogu dovesti do psihičkih poremećaja. poremećaj nastaje zbog pogrešnog narodnog verovanja i zabluda). Frigophonija ( pa-ling) predstavlja oblik opsesivno-kompulsivne neuroze koji se karakteriše prisilnim strahom od hladnoće. vračanje i sl. 8. mlade. Navodi se i kao specifična neuroza vojnika sa borbenom i ratničkom predispozicijom u posebnim uslovima partizanske borbe čiji su odredi prerasli u regularnu vojsku. 2. 4. Ovde ćemo ukratko navesti najčešće sindrome koji se navode u stručnoj psihijatrijskoj literati.Kajak angst syndrom smatra se nacionalnom bolešću Eskima koji žive na Zapadnom Grelandu. stanje straha. preokupacijom da manjak toplote odredjuje vitalnost. pre svega "juriš na neprijatelja". Specifični neurotski kulturološki sindromi Odavno je poznata veza izmedju kulture grupe ljudi i učestalosti ispoljavanja neurotskih poremećaja. Kliničare je oduvek interesovalo da li uticaju kulture dovode do nekih specifičnih oblika neurotske psihopatologije kojom se malo bavi naučna psihijatrija ( folk syndroms). 5. javlja se kod osoba nižeg obrazovanja i slabije psihološke organizacije i pripadnika primitivnih društava. Teško je reći zašto prodorni pogled ima tako univerzalno značenje sresa ( moguće je da se radi o pokretanju osetljivih i intenzivnih transfernih reakcija. 7. pretpostavlja se da je uzrokovan senzornom deprevacijom kod lovaca na foke. Ovaj heterogeni sindrom je vrmenom podlejen u tri grupe: psihopate i histerike preosetljive osobe koje reaguju abnormalno naročito na strah i nezadovoljstvo. Ovaj sindrom su karakteriosali psihogeni napadi histeričnog tipa u kojima je prikazivana hrabrost i borba. ovaj sindrom razvrstava na tri oblika i to: demostrativni napadi u cilju isticanja zasluga u ratu prikazujući podvige i stradanja. strah od vetra i opsesivna potreba da se obuče nekoliko slojeva odela radi zaštite od hladnoće. ili je to urodjeni strah ljudi). Dhat sindrom ili spermatoreja je kulturološki neurotski poremećaj. najčešće kineza i Malezijaca. defanzivni napadi bili su izazvani depresivnom napetošću gde se oboleli rasterečivao teško podnošljive napetosti i 43 . koje se sreće kod mladih. a glavni patoplastični činilac borbenost. Ovaj sindrom često se udružuje sa afektivnim poremećajima. Klajn H takodje. Sindrom straha od vožnje kajakom jednosedom. Susto je kulturološki sindrom koji odgovara stanju straha nastalom zbog verovanja da nije došlo do iznenadnog delovanja crne magije. 3. što dovodi do gubitka duše obolelog.Koro je psihogeni poremećaj koji se karakteriše naglo nastalim paničnim strahom u čijoj osnovi leži verovanje da će se penis muškarca odnosno labija žene vratiti u stomak i da će zbog toga nastupiti smrt. a kultura na njihovo psihičko oblikovanje. Urokljive ili zle oči predstavlja kulturološki poremećaj koji ima osobne fobičnog poremećaja. nastanak i razvoj poremećaja povezuje se sa verovanjem da gubitak sperme predstavlja rasipanje materije što škodi zdravlju i životu uopšte. Dinamička je pretpostavka da se radi o akutno nastalom strahu od kastracije zbog pretnje gubitka visoko narcistički investiranog objekta kao što je penis ( znaći.

sugestibilne. poremećaja postoji mnogo pacijenata sa veoma teškim oblicima neuroze i/ili lakši oblici psihoza kao i raznovrsno kombinovanje neurotskih i psihotičnih simptoma kog istog pacijenta. nadgrađena. 15. neurotske tegobe kao nastavak ranijih psihoza. bez povoda. 17. Pošto i neuroze mogu biti teške bolesti. vredjaju. Preosetljive. Stoga tačna dijagnoza bilo kog od ovih entiteta ne određuje prognozu bolesti iako su većinom moguća kvantitativna i kvalitativna poboljšanja simptomatologije. superponirana psihoza na početne neurotske simptome. idući ponekad prema potpunoj hroničnosti i invalidnosti. opšti psihomotorni nemir je pojava koju često srećemo kod mnogih dijagnostičkih kategorija u psihijatriji. sem mjogućnosti povredjivanja bolesnika i okoline. Neurotski sindromi sa psihotičnim znacima i simptomima i obrnuto Kada je u pitanju klinička razlika između neurotskih i psihotičnih poremećaja treba istaći i činjenicu da je neprihvatljiva podela na "male. Sindrom psihomotornog nemira ( Stanje ekscitacije-motorna i psihomotorna uzbudjenja. demoliraju. agitiranosti) Pod "psihomotornim nemirom" podrazumeva se ekscitacija motoričkih funkcija (kretanje. ne mogu se svesno kontrolisati i nesrazmere u situaciji. realno ugrožavaju socijalnu sigurnost. pokreti) sa istivremenom ekscitacijom večine ili čak svih ostalih psihičkih funkcija. koje su velikog intenziteta. 16. kod hroničnih psihotičara. Ovakva opasna stanja. Kod nekih pacijenata se javljaju predvidljiva i nepredvidljiva pogoršanja. Često puta. kod paranoidne ili katatone 44 . pušenja. ukazivanje na pogubnost radioaktivnosti. Jatrogeni neurotski sindromi (Jatrogeno uslovljena neurotska regovanja) Dve grupe činilaca: egzogeni i endogeni. zadovoljavao svoju potrebu za osvetom.branio se od nesvenog samooptuživanja. dok kod manjeg broja dovode do tipičnih reakcija straha. Za potpunije značenje simptoma i toka bolesti i za dobru diferencijalnu dijagnozu neophodni su mnogi podaci iz lične i porodične anamneze.U širem smilu reči. Svi ovi činioci kod velikog broja ljudi izazivaju osećaj nelagodnosti. Tako i među "malim" bolestima može da se javi nepovoljan tok i dugo trajanje. kao i iz aktuelne socijalne situacije. gde. lake" psihijatrijske poremećaje koji se odnose na neuroze i "teške" koji se pripisuje psihozama. Ovde su posebno interesantna grupa egzogenih činilaca: stalne rasprave i pretnje atomskim ratom. nezrele. Ova često dramatična stanja vidaju se kod pacijenata u toku naglog izbijanja prvog psihotičnog šuba. Kao što je već ranije navedeno i ovde ističeno da se u praksi mogu smenjivati u toku razvoja psihijatrijske bolesti iz obe navedene grupe ili mogu postojati istovremeno u određenoj fazi bolesti. lome. neočekivano. ili povremeno. psuju. I u grupi neurotskih sindroma. viču. a odlikuje se iznenadnim psihomotornim ispadima. U kliničkoj praksi sreću se različite mogućnosti toka i ishoda kod nekih neurotskih stanja: neuroza sa psihotičnom pojavom u njenom pogoršanju. razbacuju predmete od vrednosti. ni kvalitativna promena simptomatologije psihoze neurozom ne označava samo po sebi poboljšanje. zagadjenosti okoline i hrane. fizički nasrću na prisutne. bolesnici napadju svoju okolinu. lako mogu postati žrtve ovakvog neprimerenog ponašanja. neurotski simptomi na primarno psihotičnoj osnovi. kasžnjavao sebe putem identifikacije sa žrtvom i tendencioni napad koji su za cilj imali ostvarivanje neke psihološke dobiti. npr. bez kritičkog mišljenja i sposobnosti kontrole emocije. nesamostalne i zavisne osobe.

Zbog toga opšti psihomotorni nemir ne može da nam služi kao validan putokaz u terapiji. psihofiziološkom. razne sumanutosti. hoda. stuporozno ponašanje. naročito ciljanoj.O sopstvenom strahu ne govori ništa ili to čini veoma retko. sa generalizovanom anksioznošću. psihomotorna retardacija ili katatono. Postoje i drugi rizični faktori značajni za pojavu prepsihotičnog sindroma ili autne psihoze. Navedeni znaci. Ovaj pojam prosto ukazuje na prisustvo vodećih psihopatoloških sindroma karakterističnih za psihozu: halucinacije. ogranićen broj abnormalnosti. Orjentacija je očuvana. kada se javlja više nespecifičnih simptoma: a) gubitak interesovanja: izbegavanje društva. patološkom zaokupljenošću sobom. Pre pojave tipičnih simptoma. razdražljivost i/ili posebna osetljivost i dr. ali se u praksi ovo stanje često previdi. Pojednostavljeno rečeno. neurofiziološkom. simptomi predstavljaju značajnu razvojnu fazu poremećaja. pokušava da napusti ordinaciju. Čitavim ponašanjem ostavlja utisak bolesnika opasnog po oklinu. bizarnost. Stoga je korisno da iz praktičnih pre svega terapijskih razloga izdvoji sindrom psihomotornog nemira kao poseban entitet koji je najčešće karakterističan za početnu. koncentraciji. uunemirenih epileptičara. apstinencijalnih kriza kod alkoholizma. ubrzo ustaje. zloupotrebi različitih psihoaktivnih supstanci i slično. U ostale simptome spadaju: halucinacije. b) nerad. saradnju. viče. izbegavajuće ponašanje. Potrebna je hitna i neodložna pomoć lekara i drugih stručnjaka. ukoliko to učini .i sl. sem kod veoma snažnih afekata koji dovode do suženja svesti. prvi epizodu shizofrenije. manja količina 45 . okolina. manije i maničnih sindroma. Takodje je veoma karakteristično ponašanje pacijenta. na pr. socijalna izolacija. impulsivnost. medjunavedenim dijagnostičkim kategorijama teško bi mogli pronaći dve takve koje se mogu lečiti na isti način. akutnog napitog stanja i mnogih drugih. aktivni ili pasivni negativizam. odbojnost ili neprijateljski stav prema oklini. Ovde su mnogo važniji podaci koje daje porodica. nepovoljnom delovanju stresa. na pr. dobra procena psihološkog stanja. Prodromalni. blagom depresijom. nego "traženje" po svaku cenu za nekim od tipičnih simptoma ili sindroma. zrelo. odnosno značajan pad efikasnosti. socijalno prihvatljivo ponašanje pojedinca. Pojam psihotičnosti u novijim klasifikacijama javlja se kao pogodan opisni termin kao. izrazito je napet. posebno kod mladih. manirirano i bizarno ponašanje). Psihološka i psihopatološka osonova navedenih simptoma je u poremećenoj pažnji. potencijalna ili manifestna agresivnost. prepsihotični sindrom. pomoć značajnih osoba u koje pacijent ima poverenje. ili redje o ozbiljno narušenom tzv. ne prepozna. galami. Danas se u stručnoj literaturi i kliničkoj praksi veoma mnogo diskutuje o pojamu vulnerabilne ličnosti. aktivnosti. neurohemijskom poremećaju. opštem zdravstvenom stanju. hospitalizaciju. radi se o nekom deficitu. agitirane depresije. Dominantne simptome čine izraženi motorni nemir pračen gnevom ili strahom različitog intenziteta. vulgaran je. eretičkog ponašanja mentalno retardiranih osoba. odbija komunikaciju. može da ispoljava ponašanje halucinanta. bilo da je reč o genetskoj predispoziciji. On je u stalnom nemiru. redje reaguje gnevom ili pokušajem da prekine razgovor. arogantnost. terapiju. Ovi simptomi nisu tipični za zdravo. iluzije. akutni/ili prolazni psihotiični poremećaj. gestikuliše. konfuzno-delirantnih stanja. shizofrenije. odbija da sedne. B) PRETEŽNO PSIHOTIČNI SINDROMI 1. užu i širu socijalnu sredinu.shizofrenije. postoji period od nekoliko nedelja ili meseci. uznemiravaju porodicu. narkomanije i tabletomanije. prepsihotični sindrom Poslednja dva sindroma koja su uključena u prventsveno neurotske često puta mogu da budu prodromalni. Ukoliko prihvata razgovor veoma brzo verbalizuje svoje doživljavanje straha.

Kada je reč o prepsihotičnom sindromu posebno je važno utvrditi : 1. centri za hemodijalizu. Za razliku od delirijuma. psihomotorno su uznemireni. U lijazon. Postoje brojni dokazi da se početne karakteristike shizofrenije prisutne tokom ovog perioda. zatim kod stanja agitacije u maničnom. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. da li farmakološka i psiho-socijalna intervencija u ovom periodu bolesti može biti efikasna. kratka analitička psihoterapija i porodična terapija. Već je napred navedena naglašena iritabilnost. I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. shizofrenije. terapija u ovoj fazi evolucije shizofrenije biće od krucijalne važnosti.magijsko mišljenje.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. 2. centri za intoksikacije. Tokom ovog perioda ovi pacijenti ispoljavaju neke od simptoma shizotipalnog poremećaja ličnosti. sa insomnijom. naglašene teškoće sa pažnjom i koncentracijom. razdražljivost. da li je korist od terapije o ovoj fazi veća od rizika primene odredjene terapije. smanjenje školske i/ili profesionalne efikasnosti. košmari.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze. metod savetovanja ili primena drugih suportativnih metoda. stanje mentalne konfuzije) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma. npr. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem). delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Epizoda delirijuma. Pošto su danas dobro razvijeni brojni biološki testovi (markeri) za identifikaciju osoba sa povećanom vulnerabilnošću za razvoj. i 2. Ovi simptomi nisu specifični. npr. gubitak ili nesposobnost da se razvije adekvatan interes u sferi seksualnosti. naročito u porodicama sa pozitivnom psihotičnom anamnezom. obično je duže po trajanju. povećana 46 . haluciniraju.obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana. npr. odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije. uzimajući u obzir da odredjeni procenat osoba koje bi bile lečene ne bi razvile shizofreniju i ako ispoljavaju shizotipalne simptome i imaju snižen nivo socijalnog i intelektualnog funkcionisanja. velikom depresivnom sindromu. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok. Pacijenti sa ovim sindromom su zbunjeni. jedinice za operaciju katarakte. Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom. koje se čak može javiti još u najranijem detinjstvu. osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost. dehidrirani.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom. ali za kliničke potrebe uzima seda ove karakteristike nastaju nekoliko meseci do nekoliko godina pre početka psihoze. Ovaj sindrom veoma često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice. ritualno ili socijalno neprihvatljivo ponašanje. ili doživljavaju iluzije. za shizofreniju. populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom. dezorjentisani. blago bizarno ponašanje. Navedene činjenice i argumenti posebno se odnose na prodromalnu fazu kod shizofrenih psihoza. centri za opkotine. ali postoje šanse da oni mogu biti prepoznati kao prodromi shizofrenije. urgentna traumatologija. jasno je da će efikasna terapija u prodromalnoj fazi sprečiti razvoj akutne epizode i tako sprečiti lečenje u akutnoj fazi kao i u fazi terapije održavanja.lekova. Pošto su uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine.

doxapram.beta blokatori. disulfiram. trazodon. atropin i kapi hematropina za oči. cikloserinu. Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču. tramadol. Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. prokainamid. cafein. pregolid. MAOIs.c) poremećaji ponašanja su različiti. digoxin. teškoće da zadrži pažnju i obmane. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. kanabis. mexilitin. benzodijazepini. phenitoin.neki bolesnici su mirni i povućeni. indometacin. cimetidin. Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol.anksioznost. chloramphenikolu. lidokain. ibuprofen. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici. transdermalna primena skopolamina. metildopa. salicilati. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. nalbulphin. mianserin. rafamicinu. selegilin.narkotici. disopyramid. katetere. ranitidin. bromidi. atenolol. fenotijazini. barbiturati. mefloquinu. clartihromicinu. levodopa. fenoprofen. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija. sumanutim idejama. triciklici. ganciklovir. meprobamat. metilprednizolon. litium. barbiturati. chlorokvinu. hipoglihemici. piperazin. penilpropanolamine. famotidin. clonidine. disfazije. zatim mesta i na kraju prema sebi. teofilin i triamicinolol 3. nabilon. antiholinergici. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena. plitkog ili labolnog afekta. "sindrom zalaska sunca". hydralazin. phenelazin. Akutno konfuzno stanje. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. paroksetin. risperidon. dietilpropion. Suicidalni sindrom 47 . carbamazepine. Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. bromokriptin. sodium valproat . primidon. intoksikacija aspirinom. senzitivni nalaz. klometijazol. lodoform. depresije. diuretici. aminofilin. spirnolakton. klometiazol. katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. benzodijazepini. cikloserin. amilorid. nikotin. izonijazidu. misoprostol. antiholinergici. baclofen. naproxen. b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama. lutaju okolinom. glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". . ethoszyimid. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti. streptomicinu i sulfonadidi. Disgrafija je posebno važna kao rani. fluoksetin. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom. methixene.amantadin. sulindak. butorofenoni. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti. nalbufin. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma. hipervigilnost. penicilinu. interferon. cefalosporinima. viloxazin. hidroksihloroquin. Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga. kortikosteroidi. papaveretum. kokain. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. lysudril. naglo obustavljanje clozapina. ciprofloxacinu. najčešće vizuelnim. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin.

Ovde preti i najozbiljnija opasnost od suicida. neki oblici poremećaja ličnosti. treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije. zavisnost. i sar. Ovaj problem je tema posebnog predavanja. nerealna očekivanja). kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti.J. tj terminima i pojmovima agresije. demografski faktori. elastično. početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova. prethodni pokušaji suicida. naglo poboljšanje depresivnog stanja i c) Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja. medicinska anamneza. saopštavanje namere drugim osobama. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj. alkoholizam.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom. kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja.psihološki faktori ( impulsivnost. alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima. U ovaj sindrom u užem smislu spada i stanje agitirane depresije.porodična anamneza. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5. U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1. sužavanje intelektualnih moći.2. Akutna psihotična depresija karakteriše se visokim stepenom anksioznosti. promena u medicinskom stanju. za ove termine. Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika. 4. tehnike vodjenja intervjua. kada je reč o faktorima rizika takodje. schizofrenija. psihomotornom agitiranošću i sumanutim depresivnim sadržajima o ekonomskoj propasti. pa i proizvoljno upotrebljavaju. nihilizmu života i sl. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti. 4. ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji). procena i eliminacija rizika. 3. tj. stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno.altruističko i egoistično samoubistvo) . Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama.socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva. skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju. povečana beznadežnost.A.biološki faktori. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u 48 . Čini se da se pomentuti termini previše slobodno.Posebni psihijatrijski Flaherty. Kada su u pitanju pojmovi agresija.Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika.

Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. iz mnogo razloga. U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja 49 . moralno adaptivnog ponašanja. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. begžnigna agresivnost". bolom i uopšte širokim spektrom draži. Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne . koji neki autori upotrebljavaju ( M. klase. neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp. revolucionarna. zajednice. vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora. komformistička. čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. 2. 5. 4. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. tj. čime se izjednačuje. temporalna epilepsija. agresija pohlepe. nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji. lečiti i prevenirati. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati. a na telesnom planu bolom. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina.odredjenom vremenskom intervalu. Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja. povredom: sakaćenjem ili samouništenjem. McDougal). jedinice. testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva. ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. afirmativna. depreivacijom. Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručno-naučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. narcistička. premenstrualna faza kod žena). U smislu incijative i incijativnosti. u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju.sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. favorizovati. Sindrom autoagresije Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. One se medjusobno svakako ne isključuju. Levine). U smislu tendencije ka preduzimljivosti. sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa). Instrumentalizovana agr. 3. heteroagresivna agresija i dr. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti. u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. zatim zbog neurohormonalnih( npr. desktruktivna. S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost. grupe. mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe. a u prvom redu iz dva osonvna: 1. U smislu tendencije za dominacijom. Ova prva može da se izazove frustracijom. tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju. klžulture.1. kolektiva. odbrambena.autoagresiva. U smislu tendencije za destruktivnošću. sistemska. intenciona. energičnosti i uopšte aktivnosti. izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5. posencefalitična stanja.

asketizam. kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. psihosomatske bolesti). toliko i za okolinu. kontratransfera. ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena. Izražava se u brutalnim atacima. Sindrom raptusa. motivi izbora poziva. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše .destrukciju u vidu telesnog oštećenja.svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći. praćen bespomoćnim trčanjem. brutalni nemir. sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom"). visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. automutilacijom). 2. pojedini poremećaji ličnosti i itd. alkohola. Reč je o veoma opasnom stanju u toku izmenjene svesti epileptičara. sumračna stanja i pojava patološkog afekta. Procesi se odvijaju u nesvesnom. Otada kontrolu. 3. U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa.funkcija.2. Halucinatorna doživljavanja i agresija. bipolarnih afektivnih. tzv. psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid.2. acting-out ponašanja. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji .1. 5. suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti.Agresija kod pojedinih nozoloških. sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama. katatona pomama se dešava kod bolesnika u toku katatone shizofrenije. empatije. Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno. Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. Prosesima introjekcije. abuzusi lekova i dr). 5. Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga.raptus procursiva. neurotske forme autoagresije. 4. Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1. Klinički je značajan i raptus epileptičara koji karakteriše.dobrog razumevanja transfera. opasno koliko po pacijenta.2. takodje. 5. saopovredjivanje. intoksikacije. bizarnom i stereotipnom motornom nemiru. katatone pomame Iznenada bolesnik iz stanja ukočenosti ( stupora) zapada u stanje motorne promene. Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije.hronično vegetativno razdraženjeprebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega. 6. kada postaje veoma opasan za svoju okolinu. Paranoidnost i agresija. 5. neverbalne komunikacije. Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja).2. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti. nesvesno prouzrokovani udesi. Eretični sindrom i razdražljivost mentalno retardiranih osoba kao oblik heteroagresije 50 . što izlazi iz okvira ovog izlaganja. pojedini epileptični poremećaji. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza. Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije. naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija. koji se odigrava na uskom prostoru.

C APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI U ovom poglavlju nećemo se detaljnije baviti svim aspektima bolersti zavisnosti. radi se o brojnim kliničkim. Mnogo češće se koriste pojomvi kao što su: toksikomanija. a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga. od habitacije i/ili abuzusa. koju redovno prati povišena tolerancija. a. Ovaj znak je veoma bitan i karakterističan za bolesti zavisnosti. štetnog kako za pojedinca. alkoholizam. percepciju i svest. odnosno koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. opijatskih analegetika. u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim sindromom. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS. Sa kliničkog aspekta je važno razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti. zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju klasične nazive u stručnoj literaturi. tzv eretizma. a karakteristike simptoma i znakova apstinencije zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti. zloupotreba droga. odnosno izbegavanja neprijatnih efekata. Fizička zavisnost se ne javlja u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance. žudnja za stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja olakšanja. zavisnost od psihoaktivnih supstanci. Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim uzimanjem prirodne ili sintetske droge. Termini kao što su narkomanija. O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja psihoaktivne supstance na organizam. i ona zahteva uzimanje sve veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma (withdrawal syndrom). politoksikomanija. nikotinizam. Priroda ovog sindroma nije samo psihička nego i somatska. Definiše se kao stanje adaptacije na PAS. nozološkim entitetima sa polimorfnom simptomatologijom. Povremeno se nadovezuje izrazit motorni nemir koji predstavlja poseban problem za porodicu i životnu sredinu. Narkomanije ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili hroničnog trovanja. posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom. u koliko se (PAS) ne uzima. Ode ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinažžencijalnih sindroma vezano za pojedine vrstei /ili grupe psihoaktivnih supstanci (PAS). tabletomanija. lagodnosti. Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje PAS od koje je pacijent postao zavistan.Kod mentalno retardirane dece i starijih osoba ( adolescenti. osobe srednjeg životnog doba) javljaju se karakterne izmene u formi pojačane razdražljivosti. tako i za društevnu zajednicu u kojoj on živi. Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti koje odgovara 51 . antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo osećanje nelagodnosti. nikotinizam. Ovaj fenomen tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. odnosno postigao prvobitni efekat. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka hemijska supstanca koja alterira raspoloženje.narkofilije kao česta navika da se povremeno posegne za nekom drugom. Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom redu psihoaktivnih lekova. eufomanija. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja. prijatnosti. toksikomanija. kofeinizam i dr. Psihičku ili emocionalnu zavisnost je teže definisati. kao i od framkoloških i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala.

tbc. naloxon i dr). može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje. odnosno druge opijatske derivate. pa čak i metadon. c) halucinogeni i d) produkti Cannabis sative ( hašiš. tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo funkcionisanje. Njihov nagli prekid izaziva karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon prekida uzimanja medikamenta. Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost koja je slabije izražena nego kod barbiturata. hlorpromazin). U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum. depresivno raspoloženje. Ovde se takodje. prolivi. Javlja se uznemirenje. benzodijazepini sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam.). 1. nesanica. Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije.. pneumonia.bromazepan. Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon prekida uzimanja droga iz ove grupe. prijatnost. Treba posebno naglastiti da kod barbituratne zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći. Zbog toga se u kliničkoj praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili sličan farmakološki efekat kao i opijati. Ponekad se pored metadona može davati diazepan ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr. a nemaju opasna adiktivna svojstva ( metadon. morfin i dr. zato što tolerancija raste veoma 52 . psihotropnih agensa i trankvilizera. Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda. grčevi u stomaku. povračanje i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću.računati na 2. marihuana i dr. što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja. U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi. Ono što je krakteristično danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i sredstava koji se danas zloupotebljavaju. odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije. heroin.periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti" Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti. kardiovaskularni poremećaji. proparanediola (Meprobamata). malaksalost. naročito su složeni i opasni kod opijuma i njegovih derivata ( heroin. Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS: a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje spadaju analgetici.) jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge. sedativi. Apstinencijalni sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan. Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa. dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati.Posle porodjaja ovakvo novorodjenče je uznemireno. Ovde traba istaći da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i oboljenja ( hepatitis. oksazepan i dr ). koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove psihičku ili fizičku zavisnost. anksiolitici i sl. hipnotici. nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti. Zbog infekcije i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma. široke zenice. preznojevanje. Skoro da je nemoguće pobrojati sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost. relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne pojave. Ove posebno istićemo značaj glutetimida ( Dorlden).

slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično. 3. izazvanog prekidom uzimanja barbiturata. blefaroklonus. Suzbijanje apstinencijalnog sindroma. traje obično 2 do 3 nedelje. To se odnosi pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza. izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija. Premenstralni sindrom Brojna istraživanja potvrdju da se kod velikog broja žena u generativnom periodu javlja premenstraulni sindrom i to od 36% do73% žena. generalizovani epileptiformni grčevi. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. koji više poznajemo kao vrhunskom psihoanalitičara. adultnog. a psihotično stanje trećeg do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance. psilocibin i dr). Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. odnosno pojavu psihotičnih sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata. Večina 53 . Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. srednjeg životnog doba. psihosocijalne. Ovaj sindrom opisao je američki lekar Dr Rbert Frank 1931. niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine. javlja depresija koju treba lečiti. uznemirenost i zaplašenost. halucinogeni i sl. PSIHOTIČNI SINDROMI U TOKU GENERATIVNI FAZA KOD ŽENA 1. Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu hospitalčizovati. VI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI VEZANI ZA ŽIVOTNO I GENERATIVNO DOBA Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečijem. i traje l4 i više dana. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. Sindrom je mnogo češći u adolescentnom i ranom zrelom životnom dobu ( učenice srednjih škola i studentkinje).brzo.godine i on se od tada i koristi u stručnoj medicinskoj literatur. halucinogeni i dr) Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin. sumanutim idejama i dr. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci. arterijska hipertonija.1. praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta. Ponedak se u toku apstinencije.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog sindroma. Na kraju dolazi do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim halucinacijama. a 3% do 5% ispunjavaju sve relevatne dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični sindrom. Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost. hipertermija. Medjutim druge komplikacije kod ovih droga premda su reteke䀬 ali su zato vrlo opasne. kriznim i stresnim situacijama. adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv.. 1. jer su veoma uznemireni i agresivni. Zanimljivo je da je prvi zapaženiji članak o PMS napisala čuvena Karen Horney. nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim potencijalom. premenstrualnom napetošću kod žena i dr. poremećajima ličnosti. Ovaj tretman je veoma sličan kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se vidja posle prekida uzimanja opijata. nakon koji sledi nesanica. Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje. Epileptički napadi se javljaju obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana. dalje.

Sindrom pretežno čini veća grupa psiholoških i psihijatrijskih simptoma ( promene raspoloženja. Isto tako se uočavaju značane razlike u patoplastici i simptomatologiji psihoza kod žena koje su hospitalizovane u pre ili postmenstrualnoj fazi. Pored poslednje već pomenute dekade posvečene mentalnom zdravlju žena. One se ubrajaju u grupu simptomatskih psihoza. vrtoglavica/ nesvestica. slaba koncentracija. Izmedju dva ciklusa naročito se smatra patognomoničnim pri period za psihotični recidiv i koji se izgleeda značajno smanjuje u drugoj vremenskoj polovini. Neki autori navode veoma veliki broj znakova i simptoma. menstrualne psihoze. Još uvek nije dovoljno sazrela stručna svest akušera. Baš zbog toga što se smatra da su to fiziološke faze kroz koje prolazi ženski organizam. otoci. muka/povračanje. oplođenja. ali je isto tako dosta visok procenat i endogenih i/ili endorekativnih depresija. tako npr. a koje su vezane za funkciju ovulacije. "povratnoj" psihozi. ginekologa. bolovi u dojkama. gastralgija. nedinamička slika. poremećajem sna. Utvrdjeno je takodje da žene koje se žale na PMS u premenstrualnoj fazi mogu da reflektuju na veći stepen stresa. Psihotični sindromi u toku trudnoće i postpartalnom periodu U toku trudnoće odigrava se čitav niz promena u organizmu žene koje su vezane i za mnoga posebna doživljavanja.ovih simptoma se ne dijagnostikuje i ne leči. kod ove druge grupe koja je hospitalizovana u posmentrralnoj fazi više se uočava anstenična. Prave psihoze u toku tih generativnih faza kod žene nisu retka pojava. Na sreću samo mali procenat žena pati od psihotičnog stanja koji se javlja u periodu mentraualnog ciklusa. Ovde naročito prevaliraju različiti shizofreni i shizofreniformi poremećaji. mnogi poremećaji koji se u toku tih faza pojavljuju ne bivaju zapaženi ili se preko njih prelazi kao preko nečega što je više ili manje uobičajeno. Radi se o tipičnoj. napetost. naduvenost. porođaja. glavobolje i oslabljeni impulsi. glavobolja. 1. dobitak na težini. veći rizik od udesa itd. gubitak efikasnosti i dr. plačljivost.. laktacije i involucije. razdražljivost. takodje se poslednjih nekoliko decenija u psihijatrijskim krugovima sve više se posvećuje pažnje mentalnom zdravlju žena u različitim generativnim fazama koje imaju svoj fiziološki tok. depresija. a kod prve grupe sa premenstrualnom kliničkom slikom sreću se: eksenzivnija impulsivnost. Nema sumnje da postoji značajna pozitivna korelacija izmedju psiholpško-psihijatrijskih simptoma i odredjenih oblika društvenih i/ili socijalnih poremećaja ( najčešće poremećaja bračne harmonije i društvenih odnosa( i premenstrualnog sindroma. što čini ove osebe i ostljivijim prema fiziološkim dogadjajima premenstruma. trudnoće. PMS nije jedinstven. Isto tako se u kliničkoj praksi sreće velika grupažena koje pate od akutne psihoze i koje su hospitalizovane u premenstrualnoj fazi. zatim somatski znaci i simptomi:palpitacije. sa osetljivijim halucinacijama.2. potreba za odmorom. Ranije su se ove psihotične reakcije nazivale hipo i hiperfolukularne psihoze Danas se koriste veoma pouzdane rajtnig skale sa 15 do 20 znakova i/ili simptoma koji se procenjuju i evaluiraju u odgovarajućim savetovalištima. psihijatra i lekara opšte medicine o ovom problemu. amalgam više simptoma različito kombinovanih i koji odgovaraju na različite forme lečenja i koji se dovode u vezu sa PMS. Sva ta stanja mogu biti prvenstveno razni neurotski poremećaji 54 . tzv.. traži se pomoć lekara. čak 150. već je sastavljen od velikog broja odvojenih premda povezanih nizova i/ili kompleksa simptoma. bol u ledjima. Nije utvrdjena sigurnija veza izmedju PMS i drugih psihijatrijskih poremećaja. povečana želja za motoričkim i drugim oblicima opuštanja koji blede sa prestankom menstruacije. cikličnoj. Tek onda kako intenzitet tih poremećaja postane takav da se i okolini čini kao nešto "nenormalno". periodičnoj. Ovde posebno naglašavano sledeću grupu psihotičnih stanja: psihoze u toku trudnoće. posle porođaja i u toku puerperijuma. psihoze u toku klimakterijuma i veoma retke psihoze tokom menstrualnog ciklusa gde preovlađuje više premenstrualna napetost nego psihotične reakcije. psihomotorna usporenost.

Mišljenja o prekidu laktacije u tom periodu su podeljenja. U kliničkoj slici postpartalne psihoze javljaju se brojni simptomi: depresivnost.vegetative hormonske ravnoteže. Teško je bukvalno smestiti sindrom involutivne parafrenije i hronične halucinatorne i interpretativne sumanutosti samo u generativni period žena kao što su činili autori 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. odnosno afektivnih sindroma nije bilo mnogo reči o svim depresivnim poremećajima sem bipolarnom afektivnom poremećaju. anksioznost vezana za materinstvo i budućnost deteta. otpor prema detetu. Psihotični sindromi u toku klimakterijuma Klimakterijum predstavlja završnu fazu generativne aktivnosti u životu žene i početak nove fiziološke etape. Mogući socijalni faktori su: vanbračno. Mnogi autori naglašavaju određene razlike kod psihoza koje se javljaju pri porođaju i nešto kasnije u puerperijumu. anksioznost. konfuzna agitacija. ovde nam je namera da damo kraći prikaz psihotične depresije primerene nameri i ciljevima ovog izlaganja. Postpartalna psihoza obično izbija akutno.3. Ove psihotični sindromi se danas klasifikuju u grupu perzistentinh poremećaja sa sumanutošću. obično do 6 nedelja posle porodjaja. Ipak treba naglasiti da su ove psihoze relativno retke. Ova životna faza kod žene vezana je za čitav niz subjektivnih doživljavanja vezanih za postepeno slabljenje funkcija mnogih organa. 1. autizam. vazomotorne i vegetativne poremećaje i sindrome. njegovom ocu. slušne halucinacije i sumanute ideje. postojanja brojnih mentalno-higijenskih savetovališta za vođenje trudnoće. Smatra se da tokom druge polovine trudnoće više raste mogući rizik od psihotične dekompenzacije. U nekim slučajevima prisutni su shizofreni simptomi. Pošto je u ovom tekstu dat akcenat na psihotične. 1. paranoidnih ideja i pokušaja samoubistva. mnogi emocionalni stavovi porodilje i drugo. ipak i danas u kliničkoj praksi se sreće ova grupa psihotičnih sindroma. ovde nećemo posebno isticati brojne neurotske. Kao mogući etiološki faktori mogu se navesti sledeći činioci: nagli poremećaj endokrino . U grupu psiholoških činilaca spadaju: nezrela ličnost. neadekvatno uspostavljanje nove endokrine ravnoteže zbog mogućih parcijalnih rezidua placente ili neadekvatne revizije. Unipolarna psihotična depresija kao poseban psihotični sindrom ( sindorm involutivne melanholije) U domaćoj stručnoj literaturi i kod kod većine psihijatara i lekara starije i srednje generacije prihvata se klinički entitet pod nazivom involutivne melanholije kao poseban klinički entitet. postepenog slabljenja većine endokrinih funkcija. Pošto se ovaj tekst odnosi na ozbiljnije psihijatrijske sindrome u celini i pošto u grupi afektivnih psihotičnih poremećaja.. sumnjičavosti. postpartalna infekcija. Psihotična slika se manifestuje u vidu mentalnokonfuznih stanja. Sigurno je treba prekinuti u koliko su u pitanju deklanširane endogene psihoze ili psihoze u celini sa lošom prognozom. shizofreniformna reakcija i pseudomanična slika. Neki psihijatrijskoepidemiološki podaci i dalje govore na znatno veću učestlalost ovih poremećaja kod žena nego muškaraca. I pored velikog napretka u reproduktivnoj medici. subjektivne psihološke tegobe i endokrine smetnje koje prate period klimakterijuma svake žene u blažem ili izraženijem obliku. depresivnih reakcija ili konfuzije sa psihotičnom anksioznošću koja dovodi do nemira. Od psihotičnih poremećaja ovde ističemo involutivnu melanholiju. od porođaja. agitacije. socijalna neprilagođenost i drugo.4. neželjeno dete. U novije vreme postoji tendencija da se ovaj poremećaj prihvati kao poseban 55 . ali je kod njih 2-3 puta češća. Pored mogućih psihotičnih reakcija vezanih za porođaj i puerperijum ovde treba uključiti i psihotična stanja koja su samo deklanširana porođajem. odnosno unipolarnu psihotičnu depresiju koja se istina ne sreće samo kod žena.i/ili stanja straha na pr.

ruminiraju svoju prošlost. Pojavi psihotične slike prethodni prepsihotični sindrom koji može da traje nekoliko meseci kada su pacijenti manje aktivni. optužuju sebe za mnoge radnje. Ovde će biti date najosnovnije 56 . osećanje psihiofizičke nemoći. ne zato što su manje značajni. bezvoljni i zabrinuti. često zabrinuti. uznapredovale cerebralne arterioskleroze. involutivne melanholije je nepoznat. neke specifičnosti kliničke slike. odbijaju hranu. jadikuju. Treća grupa autora je smatra kasnom manifestacijom endogene depresije. izgledi na izlečenje i oporavak su veoma mali. Depresivno raspoloženje je najizraženije ujutro. ubeđenošću da su osuđeni na smrt. osećanje nerealnosti. kao što je slučaj sa drugim psihotičnim sindromima. osećanje straha. U toj fazi bolesti često dolazi do samopovređivanja ili suicida. inače. Atak involutivne melanholije može da traje vrlo dugo. Uzrok pojave ovog sindroma. biohemijskim procesima u mozgu koje se. Drugu grupu faktora čine brojni psihološki. činioci biološke i psihološke prirode. sa otporom prema terapiji. Sigurno je da mnogi etiološki faktori igraju značajnu ulogu. Treba istaći da je orjentacija prema ličnostima i prostoru očuvana. premorbidne strukture ličnosti pacijenta i pretpostavljeni endokrini involutivni proces možda opravdavaju ako ne posebno izdvajanje ovog oboljenja u klasifikaciji. već zbog toga što se oni tretiraju u drugim medicinskim i psihijatrijskim službama. Izuzetno izražen strah i nemir ukazuju da uz depresiju postoji veoma izražena agitiranost. a zapravo se radi o već navedenoj agitiranoj formi depresije. vodeći simptom bolesti: bolesnici su veoma uplašeni. pamćenje bez poremećaja sem falsifikovanog sećanja na prošlost pod dejstvom depresivnog raspoloženja i sumanutih ideja krivice i veoma retka pojava halucinacija. 2. uzbuđeni. U koliko dođe do komplikacija sa nekim psihoorganskim poremećajima. krše ruke. predlažu naziv . psihomotorni nemir. Postoji veliki rizik od recidiva i/ili suicida. čine involutivni period kod večine ljudi veoma stresogenim životnim periodom u kome se gube mnogi pozitivni mehanizmi odbrane. Brojni emocionalni faktori udruženi sa biološkim i međusobno kombinovani. postojanje mnogih hipohondrijskih ideja i depresivnih nihilističkih sumanutih ideja. žale se na nedostatak apetita. ustaju malaksali. U grupi bioloških faktora nalaze se izvesni endokrini činioci značajni naročito kod žena koji prate menopauzu i kod kojih je ovaj sndrom tri puta češći. emocionalni i psihosocijalni činioci. Nekoliko karakterističnih simptoma čini suštinu kliničke slike ove vrste depresivnih psihoza: depresivno raspoloženje koje nije praćeno psihomotornom usporenošću." kasna depresija" slično pojmu kasne shizofrenije. nesposobnost da se koncentriše pri radu. stalno su u pokretu. otežano mišljenje. PSIHOTIČNI SINDROMI PERIODU U DEČIJEM I ADOLESCENTNOM Predmet ovog izlaganja ne podrazumeva širi pristup psihotičnim sindromima u dečijem i adolescentnom periodu. Otud u novijoj stručnoj literaturi i neadekvatan naziv depresija sa panikom. gubitak snage. koji su do tada zadovoljavajuće štitili osobu od pojave psihopatoloških simptoma i sindroma i koji pre toga nisu nikada bolovali od bilo kojeg oblika mentalnog poremećaja.oblik unipolarne odnosno rekurenrtne depresije. Pomoć lekara je značajna ne samo u prvoj prodromalnoj fazi bolesti već i kasnijem akivnom praćenju oporavljenih pacijenata i blagovremenog prepoznavanja novih relapsa. Ipak. Etička i zakonska obaveza je svakog lekara bez obzira kojom se specijalnošću bavi da bude elementarno informisan sa ovim značajnim problemima psihopatologije kod mladih. depresivni. satima ne spavaju. ideje negiranja sopstvenih organa. tj. Ovde se misli pre svega na endokrinu genetsku predispoziciju i na endokrinu vezu sa izmenjenjim neuroendokrinim 䁩 . mutnoća u glavi. Svi ti simptomi veoma brzo progrediraju u nihilističke sumanute ideje. osećanje krivice. uzdišu. pre svega. pogoršanja i prevencije nove rehospitalizacije. Posle toga dolazi do izražaja intenzivan strah. grešnosti. sasvim beznačajne postupke. slab san. plaču. sreću češće kod depresije. ono sigurno poseban opis i analizu ovog sindroma. Početak bolesti je postepen.

informacije iz ove oblasti koja je interesuju svakog psihijatra. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom. Ovde䀠 svega mislimo na pre infantilne psihoze sa kasnim početkom i adolescentne psihoze. trudnoća i komplikacije pri porodjaju. poremećen san. 10. Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1. fetišizam. 15. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza. hiperaktivnost. 13. da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života. motorni poremećaji.studije u Švedskoj.abnormalni razvoj. 14.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan". 2. ozbiljan organski hendikep.impulsivnost. 17. 18. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. introverzija. 12. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja neobazrivost.loše rasudjivanje. logoroičnost.autoerotizam.labilna shema autonomnog reagovanja. konfuznost. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi). krajnja emocionalna nestabilnost.osećanje usamljenosti i nostalgnije. preterana inhibicija i depresivnost.panična anksioznost. Velikoj britaniji i dr.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka. depresivno raspoloženje.simptomi slični neurotskim.čudno-nastrano ponašanje. 8.halucinacije.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama. 11. Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu.poremečen doživljaj realnosti. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju. da razvije antisocijalno ponašanje. 7. a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti. 9. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje.neadekvatan afekat. 19.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj.poremećaj identiteta. učenju i ili hiperaktivnost.promene raspoloženja. povečano magijsko razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza. 16.specifične karakterne crte. Zatim slede.poremečeni medjuljudski odnosi. 5. delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život. problemi u ponašanju. 3.histrionično funkcionisanje.. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju. 6. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno. 57 . niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka.manično-depresivno. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje. na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima.1. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ. 2. 4. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama.čudan govor.

problemi separacije. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život. Tako kod podgrupe "velikih afektivnih 58 . Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta. DSM-IV idr. karakteriše slična ili skoro ista simptomatologija kao kod shizofrenih psihoza odraslih. Infantilne shizofrenije. rana klinička pojava. paranoidno doživljavanje ili halucinatorni doživljaji) nije apsolutno indikativno za psihotični proces. odnosno u tzv. Ovakvo ponašanje je često izraz konflikatata identiteta kod adolescenata. Adolescentne psihoze Adolescentne psihoze teški su poremećaji ličnosti koji mogu da se jave u periodu rane adolescenije tj. Činjenice u praksi pokazuju da deca sa tim sindromom mogu za razliku od psihotičnog deteta zadovoljavajuće funkcionisati u realnosti. U podgrupu destruktivnih dečiji psihoza spadaju infantilne shizofrenije i atipične infantilne psihozekao posebni psihotični sindromi. od dvaneste godine života pa nadalje. Klinički se dele na razvojnu disharmoniju deteta i destruktivne psihoze. a i sama prognoza dosta je neizvesna. Uglavnom je prognoza neizvesna i zavisi od životnog uzrasta i vodeće osnovne simptomatologije. krize selfa. Kao najlošiji prognostički znaci su: manifestan mentalni deficit. Treba imati u vidu da nijedno aberantno ponašanje u adolescentnom periodu koliko god fenomenološki moglo izgledati psihotično (povlačenje od okoline.). Za razliku od dečijih psihoza komparativne studije u pronalaženju karakterističnih simptoma psihotičnog ponašanja u adolescenciji pokazale su veoma nesigurne zaključke. Ovi poremećaji javljaju se nakon pete godine života i često nakon uredne inicijalne faze razvoja. Nesvesne fantazije takođe su prisutne u sirovom i neobrađenom obliku i kao takve značajno utiču na sposobnost procene spoljne stvarnosti slično gubitku realiteta kod odraslih psihotičnih pacijenata. 2. Neki autori osporavaju ovaj klinički entitet pošto po njima celokupna mentalna organizacija takvog deteta ima psihotičan karakter.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacije-individuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. 2.Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem.2.1. Psihotična simptomatologija fenomenološki teško se uključuje u precizne nozografske kategorije. prvi problem se odnosi na kliničku dijagnozu. odnosno difuzija identiteta. Prisutne su sumanute ideje. fazi latencije sa aspektima individualnog psihoseksualnog razvoja deteta. ozbiljne anomalije govora i dr. Infantilne psihoze sa kasnom pojavom Ova grupa dečijih psihoza javlja se u periodu od pete do dvaneste godine života. Učestalost psihotičnog reagovanja u ovom životnom dobu kreće od 5-20% zavisno od vrste kliničkih istraživanja i primene usvojenih dijagnostičkih kriterijuma u oficijelnim klasifikacijama (ICD-10. Razvojne disharmonije deteta predstavljaju prelazne oblike prema destruktivnim psihozama u latentnom periodu.1.2. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. U delu službe koja se odnosi na dečiji i adolescentni period života postoje tri grupe problema kada su u pitanju adolescentne psihoze: 1. premda veoma retke. fantazmi halucinatornog karaktera sa nekordinisanim razvojem. a krakterišu se sa suprotnostima između gubitka interesovanja i sklonosti ka beznačajnim stvarima. Evolucija ove grupe dečijih psihoza je različita.3.

Neki poremećaji iz involutivnog doba ne progrediraju u senijumu. Ova grupa problema postavlja se na psihopatološkom nivo. Još nema precizne distinkcije između mogućnosti da infantilna psihoza evoluira u adolescentnu ili su više u pitanju psihoze koje se javljaju po prvi put u adolescentnom periodu. Ovi se simptomi i sindromi u toku samog procesa starenja mogu pogoršati zbog progresivnog slabljenja sposobnosti prilagođavanja na nagle promene u spoljnoj sredini. PSIHJATRIJSKI SINDROMI U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU Više autora iz psihogerijatrije ove poremećaje dele u dve podgrupe: poremećaji u involutivnom i senilnom životnom dobu. tranzitorna paranoidna stanja. Ovo se odnosi više na grupu shizofrenih nego drugih endogenih i/ili reaktivnih psihoza. dalje. borderline poremećaji. U presenilnom. Iz toga mogu da se razviju. 3. pod uticajem ideja o neminovnosti smrti. To su upravo oni mentalni simptomi za koje bi se moglo reći da proizlaze iz raznih sociopsihološki pojava vezanih za samo starenje. negativizam.poremećaja" postoji veoma visok stepen kliničke saglasnosti o sličnosti simptomatologije za ove poremećaje u adolescentnom i srednjem životnom dobu. Ti činioci mogu imati oblik poremećaja razvoja identiteta. emocionalna hladnoća. a odnosi se na specifične sindrome psihotičnog procesa u adolescenciji. Čoveka u toku starenja. te mu ambicija i dotadašnja krepkost i samopouzdanje počinju da popuštaju. anksioznih reakcija i dezorganizacije ličnosti u odnosu na telesne promene ili neadekvatnu preraspodelu psihičke energije na masivnu narcističku investiciju na štetu objektne investicije. koji nisu uvek psihotični u pravom smislu reči. osećanje indiferentnosti prema okolnim zbivanjima. involutivnom dobu najčešći su afektivni poremećaji:različiti oblici po toku i težini depresivnih psihoza uključujući involutivnu melanholiju kao najčešću sa visokim rizikom od suicida. Ovi poremećaji ralno postoje i uglavnom se preporučuje stacionarni tretman za potvrdu dijagnoze koja se definiše u vanbolničkim uslovima. rezigniranost i nihilizam. kao što su gubitci svake vrste. usamljenosti i slično. pored znakova psihoze. prolazna. 3. i unutrašnjih . uspesi lečenja često su nepovoljniji i obrnuto. Neposredan povod za pojavu ovih psihoza mogu da budu razni događaji koji imaju nepovoljan psihološki uticaj. drugu grupu problema predstavljaju razvojni poremećaji u adolescenciji. Mi iz praktičnih razloga nećemo slediti ovu podelu. hipohondrične tegobe. koji se na različite načine mogu kombinovati kod psihoza u senijumu.endogenih činilaca. ukoliko su te fizičke lezije izraženije. mogu da obuzimaju crne slutnje i misli. Stepen organskih lezija utiče na tok i ishod psihoza kao i na rezultate lečenja. Drugu grupu čine paranoidna stanja u starijem životnom dobu: patološka sumnjičavost. a drugi argument je što ova podela nije najpreciznija. kasna 59 . Psihoze u starijem životnom dobu u celini rezultiraju uglavnom iz interakcije spoljašnjih – egzogenih. Povoljni rezultati tretmana bez posledica. postoje i klinički simptomi strukturalnih oštećenja raznih tkiva i organa. Ovde nisu posebno isticani somatski faktori o kojima će biti nešto više reči u posebnom poglavlju. Ovde uglavnom preovlađuju granični. Kada se radi o početnoj shizofreniji u adolescenciji još nije postignut tako visok stepen kliničke usaglašenosti kao za afektivne poremećaje. Same organske promene vezane za proces starenja utoliko su izraženije ukoliko je u pitanju starija osoba i ponekad. remitentan i procesan tok). 2. Psihoze odnosno psihotični sindromi u starijem životnom dobu imaju često u svojoj kliničkoj slici (i pored toga što su u pitanju razni oblici psihijatrijskih bolesti) neke slične ili čak istovetne simptome koji naravno ne moraju u svim slučajevima da budu ispoljeni u istom obimu i jačini. infantilna razdražljivost. Jedan od razloga je što je involutivna melanholija obrađena u sklopu afektivnih psihoza. izlivi besa kao i mnogi drugi simptomi i sindromi. depresivni sadržaji. kasna ili staračka parafrenija. recidivizma i evolucije prema procesnoj shizofreniji pružaju nekoliko mogućnosti koje lekari treba da imaju u vidu (oporavak.

nego nazivi pojedinih sindroma kao u ostalim poglavljima. da još pravi smetnje i da porodica želi da ga hospitalizuje i izdvoji iz porodične sredine. U ovom poglavlju više su koriščeni nazivi pojedinih nozoloških entiteta i/ili vrste psihoza. nesnalažljivosti.shizofrenija i dr. sumnjiče supružnike za neverstvo. u koliko se radi o noćnim konfuzno-delirantnim epizodama. da pribavi odredjenu materijalnu korist i dr. Drugi je razlog što specijalizanti tokom svoje dvosmemestralne nastave i nemaju više časova predavanja iz ovih oblasti i pored njihove sve veće aktuelnosti. 60 . vulgarno se izražavaju. Kod mladjih lekara i specijalista često se javlja dilema koja obično nstaje kao rezultat kontradiktornih podataka anamnestičkih podataka dobijenih od porodice i samog pacijenta. Lekar treba da registruje u knjigu evidencije. Kao mogući poremećaji navode se i akutni organski psihosindrom starije dobi (akutna dekompenzacija kod dementnih bolesnika. preturaju predmete i stvari. lekar može da ga vrati kući u dogovoru sa porodicom da povede računa i observira pacijenata i da stručnu pomoć potraže čim primete početne simptome nemira. dogadja se da lekar dobije od porodice pacijenta anamnestičke podatke o tome da je bolesnik tokom prethodne noći ispoljio konfuzno ili konfuzno-delirantno ponašanje. Može da se javi bez vidljivog povoda ili nakon fizičke ili psihičke traume. neprepoznavanje okoline i prisutnih). To je učinjezno zbog toga što brojni ranije navedeni sindromi mogu se javiti sa visokom incidencijom u ovom šivotnom dobu. kućnog lečenja i/ili kućnih poseta ovde ćemo dati nešto širi osvrt na konfuzno-delirantni sindrom kod starijih osoba. Zbog značaja ovog sindroma. čestih konsultacija. protokol o pregledanim pacijentima podatak o odbijanju hospitalizacije i da ordinira privremenu terapiju dok porodica ne prihvati hospitalizaciju. Bolesnici su konfuzni. besciljno tumaraju. itd. Kao sindrom mentalne konfuzije ( stanje zbunjenosti. skupljaju beznačajne sitnice. delirantna stanja kod starijih lica). dezorjentacije. bolesnik može sutradan za vreme pregleda da deluje potpuno sredjeno i korektno. Medjutim. bolesnik to ne prihvata iznoseći logične činjenice da je on kao star i nemoćan postao nepotreban teret porodici. Ponekad može da bude korisno ranije poznavanje pacijenta i članova njegove porodice i porodičnih odnosa. akutna konfuzna stanja. Konfuzno-delirantni sindrom starijih ljudi Ovaj sindrom vidja se kod pojedinih pacijenata u starijem životnom dobu sa uznapredovalnim aarteriosklerotičnim procesom u CNS-u. 2. U drugim situacijama lekar se sreće sa pacijentom još u toku noći dok traje konfuzno delirantno stanje. Problem nastaje u koliko porodica traži hospitalizaciju. Na lekara može da deluje veoma ubedljivo. Ovo može da dovede lekara u nedoumicu. kao sindrom konfuzno-delirantnog tipa u kome sem navedenih simptoma i znakova mentalne konfuzije postoje još i halucinatorno iluzioni fenomeni sa prisustvom manjeg ili većeg straha i opšteg psihomotornog nemira. Zbog amnezije koja postoji za period konfuzno-delirantnog poremećaja svesti pacijent može sa čudjenjem da prati koje daje porodica i kategorički negira njihovu tačnost. 3. S druge strane kontradikacija može da postoji i izmedju anamneze i kliničke slike za vreme pregleda. Pošto je za vreme pregleda pacijent nepsihotičan. pa je potrebno da ih lekar upozori na na moguće posledice. Po svom toku može da se razvija u dva klinička oblika: 1. Kod senilnih i dementnih osoba povremeno izbijaju epizode delirantnog doživljavanja praćene motornim nemirom. Naime.1. gde ukučane. teško se snalaze. Pojedine porodice iz različitih razloga mogu da odbiju predlog lekara da se pacijent hospitalizuje. nadamo se da ovak pristup ovoj materiji neće bitnije poremetiti osnovnu koncepciju teksta koji se odnosi na važnije psihijatrijske simptome i sindrome u kliničkoj psihijatriji.

trazodon. fluoxamin. dexamfetamin. clozapin sa 6% incidencije. najčešće unutar prva 72 sata. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. zucolopenthixol. apstinencijalni sindrom na melotonin. One mogu biti fokalne. promazin. alprozalam. U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. sertralin. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv. buspiron. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija. donepezil. triciklici. pethidin i drugi opoidi. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. tiodidazin. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. nabilon. carbamazepin. akatizija. paroksetin. parkinsonizam. bupropion. u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika. aminodaron. mirtrazepam. 2. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. amoxapsin. litium. da je najbolji lek njihova prevencija. zloupotreba kokaina. fenoprofen. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. menstrualna i seksualna disfunkcija. ginekomastija. flurbiprofen. prochlorperazin. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje. sertalin sa oxycodonom. carbamazepin. metoclopiramid. kada zahvataju samo pojedine delove tela. chlorpromazin. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. trifluperazin. sulinadak. prochlorperazin. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. bupropion. fluoxetin. koji je u stalnom pokretu. levodopa. citalopram. buspiron. mianserin. haloperidol. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). benzatropin. Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija. bromokriptin. ondesteron. olanzapin. 61 . psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. SSRIs kod 2%o pacijenata. lorazepam. prochlorperazin i verapamil. mefenamična kiselina. valproat. triciklici. lamotrigrin. clozapim. Sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. dugotrajni tretam litijumom. alfa interferon. paroxetin. diltiazem. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima. risperidon. imipramin. indometacin. sertalin."atipičnih" antipsihotika. risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. predoziranost olanzapinom.VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH I ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA 1. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). venlafaxin kod naglog prekida. MAOIs. ibuprofen. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom.

quitiapin.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). baclofen. Ozbiljnost obvo䁧 sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. za vreme njegovog trajanja. phenelazin sa haloperdolom. doxepin. tiagabin. promerthazin. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. sertalin. retrokolis. midazolam. disulfiram. imaginarno žvakanje. azapropazon. 3. olanazepam. Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. venlafaxin i ziprasidon. metoclopramid. flupentixol. clozapim. prochlorperazin. loxapin. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. cupkanje u mestu. flupentoxiol decanoat. paroxetin. atetoidni pokreti udova. prateći simptom je i negativizam. risperidon. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. pluphenazin. cycloserin. lateralni pokreti vilice. litium. clozapim i njegovo naglo obustavljanje. mirtrazepam. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. bupropion. gabapeptin. Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju. sulpirid. buspiron. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma. ili što je mnogo češći slućaj. olanazapin. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol. grimase. buspiron. aktivnog otpora intervenciji sa strane. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili. prochlorperazin. zuclopenthixol. donepenzil. več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja. propofol.apst. loxipion. lateralni pokreti jezika. rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje. clomipramin. benztropin. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti. diphenhydramin. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije.pimozid sa 35% incidencije. ergotamin. phenelizin. haloperidol u mnogim slućajevima. prochlorperazin. risperidon. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. čak. fluoxetin.Takav pacijent satima. podrhtavanje gornje usne. loxapin. epiduralna primena morfina. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. Siptomatologija je veoma bogata. venlafaxin. Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin. fluoxamin. fluoxetin. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. piperazin. pućenje. 62 . indometacin. orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. treptanje. blefarospazam. pa i danima. pokreti ramena i kuka.clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac. metocloppramid. kako bi se odmah terapijski reagovalo). Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. domperidon. triciklici. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. nifedipin.amidaron. tortikolis. fleksije u zglobovima. alimermazin.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. phenitoin. pokteti slični sisanju. diphenhydramin. zavisnost na kokain. 4. disulfiram. propranololsumatriptin i verapamil. penicillamin.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu.

Ovde. neurologiji. oralni kontraceptivi. lamotrigin. tahipnea. quetiapin. chlorpromazin. tioridazin. ganciclovir. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. dienosterol. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. methandrostenolol. a zatim nastaje adaptacija. sulpirid. phenelazin. poremećaji vegetativnih funkcija. anabolični steroidi. fluoxetin. oralni kontraceptiviranitidin. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje. lamotrigin sa phenitoinom. mianserin.clozapim sa risperidonom. cyclizin.haloperidol u mnogo slućajeva. veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog. dexamfetamin. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti.mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem. risperidon sa haloperidolom. hipotenzija. trimipramin.flufenazin. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. methylphenidat. testosteron iz grpe androgenih steroida. metadon. phenitoin. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0. methylphenidat. Neuroleptički maligni sindrom Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije. bromperidol sa donepezilom.chlorpromazin. mišična rigidnost. antiholinergički apstinencijalni sindrom. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin. "letalna katatonija" i sl. koma.tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji. takodje. carbamazepin. valproat. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. loxapin. pemolin. donepezil. olanazapin. olanazapin sa levopromazinom.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma. levodopa i njen apstinencijalni sindrom. h)Serotoninski sindrom 63 . metoclopramid. refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo).risperidon. porast telesne težine (histaminski efekti). clomimipramin.amantadin. koje su u poslednje vreme duže uzimali. stupor.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. iron. cimetidin. vrtoglavica. 6. 7. hronični abuzusi lekova.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. apstinencijalni sindrom carbamazepina. alimemazin. zuclopenthixol.halopridol sa olanazapinom. promazin. litium sa amoxapinom. "smrtna katatonija". oralni kontraceptivi.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom. paroxetin. deziimipramin. venlafaxin sa trifluuoperazinom. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid . clozapim. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. amfetamin.flupentixol.Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. ofloxacin. litium. smrtnog ishoda. stanozol. litium sa risperidonom.traje kraće vreme. zloupotreba kokaina. Horea.5. metoclopramid. benzhexol. ali i za maniju i depresiju. methylphenidate.

fluoxetin sa buspironom. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova.nortryptilin sa selegininom. trazodon. paroxetin sa moclobemidom. paroxetin sa tramadolom. takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova. sertalin sa metoclopramidonom.fluoxetin sa trazodonom. mnogi od njih su tzv. fluoxetin sa litiumom.Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog. neurološkog. sertalin sa phenelizinom. trazodon sa nefazadonom.5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti. sertalin sa linezolidom. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla. clomipramin. trazodon sa amitryptilinom. dothiepin u velikim dozama. SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI.On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina. ataksije. MAOIs sa triciklicima.sertalin sa dolasetronom. citaklopram sa buspironom. dexfenfluramin. predoziranje takodje sa sertalinom. sertalin sa tramadolom. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxatparoksetin i triciklične preparate kreće oko 3%. koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik. a ne na SSRIs lekove .venlafaxin sa mirtrazepinom. phenelazin sa venlafaxinom. fluoxetin sa carbamazepinom. citalopram sa moclobemidom.fluoxetin sa venlafaxinom. jatrogeni simptomi i sindromi. mialgije. nefazodon. sertaline sa tranylcyprominom.paroxetin sa trazodonom. Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje. fluoxetin sa sertalinom. phenelazin sa dextromethorphanom.fluoxetin sa paroxetinom. inače dosta sličan serotoninskom. paroxetin sa litiumom. paroxetin sa risperidonom. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin. venlafaxin sa metoclopramidom.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom. a ne za grupu SSRIs antidepresiva. fluoxetin.moclobemid sa pethidinom. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe.fluoxetin sa moclobemidom. sertalin u manjim dozama. sastoji se od groznice. phenelazin sa clomoimipraminom. strah. fluoxetin sa tramadolom. fluoxetin sa parstelinom.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti. venlafaxin sa dexamphetaminom. sertalin sa buspironom i loxapinom. VIII DRUGI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I LEKOVIMA IZ DRUGIH TERAPIJSKIH GRUPA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci. "Zimelidinski sindrom".venlafaxin sa trazodonom. paroxetin sa nefazodonom. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina.Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1. niže doze citaloprama. venlafaxin sa amitryptilinom. tranylcyprominom i venlafaxinom.sertalin sa amytriptilinom. fluoxamin.fluoxetin sa nefazodonom. fluoxetin sa mirtrazepinom.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om.moclobemid sa cloimipraminom. mirtrazepin. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima. depresivno raspoloženje. sertalin sa eritomycinom. paroxetin. St Johns wortsa buspironom. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći 64 . raša i promene vrednosti hepatičkih enzima.moclobemida sa cloimipraminom.

hipohondrične ideje i dr. socijalni radnik i sl). 12. 11. 2. 9. U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. 12. doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega. 2. 10 anemija. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga lekar je obavezan. kvantitativni poremećaji svesti. granulocitopenija i agranulocitoza. konvulzivne krize. Medjutim. ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze. već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. euforija. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KOD KOJIH JE INDIKOVANA PSIHIJATRIJSKA HOSPITALIZACIJA Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. agresivni pacijenti. tahikardija. 3. stupor. sumanute ideje ( ekspanzivne ideje. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. prijatelj. To su pre svega sledeći sindromi: 1. u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj 䁰 sihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. IX. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. 4. 8. ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. opstipacija. praktično kod svakog novog šuba. Sem toga. neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). suicidalnost. 11. tj. 7. vertiginozne smetnje. 6. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD-10. 10. disocijacija mišljenja. 16. retencija urina. 14. maligni neuroleptički sindrom. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje. potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. 14. status epileptikus. neosnovane ideje patološke ljubomore. 17. autizam.). psihotična anksioznost (strah). depresivne ideje. depresivno raspoloženje. ikterus. opšti psihomotorni nemir. 6. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje.simptomi i sindromi: 1. uputne dijagnoze. pospanost i ošamučenost. i obuhva šire područje psihijatrije. Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. 13. ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". 3. 8. njegovu okolinu i ili imovinu. 7. 9. 13. interpretitivne ideje. pogoršanje i 16. konfuzno-delirantn ponašanje. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. paroksizmale diskinezije. 15. vodećeg sindroma psihoze. što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. poroduženi san. poremećaji orjentacije. 5. 5. logoreja. hipotenzija. X PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KAO POSLEDICA ZDRAVSTVENOG STANJA OPŠTEG 65 . kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika. 3. impulsivnost.

2. Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšte zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima. konsultativni konzilijarni i/ili timski rad i sl. depresija. 3. 2. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. strah. Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje velike razlike u njihovoj konceptualizaciji. Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja. Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. poremećaji sna. a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu. 4. 6. Medjutim. u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8. paranoidnost. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju.Ipak od svih ovih simptoma najčešći su anksioznost. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor. DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. 7. reč o depresiji i somatskim oboljenjima treba istaći da su ove veoma česte i da je veoma dugačak spisak somatskim i neuroloških oboljenja gde se takodje sreću ozbiljne depresije. dijagnoza bi glasila. npr. akutno konfuzno stanje. Opšta životna prevalencija depresivnih simptoma i poremećaja kreće 66 . Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokaza iz anamneze. Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem (APA DSM-IV. Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama.1994).( Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja i poremećaja) Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Ovo se donekle odnosi na tzv pridruženu patologiju odnosno koomorbiditet koji se sve više navodi u psihijatrijsko-epidemiološkim istraživanjima. ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja.. Npr. Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. Kada je npr. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama.Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD-10. 5.

mononukleoza i HIV infekcija i 8. Kardiopulmonalni sindromi Kardiocirkulatorni poremećaji Plućna embolija Srčana aritmija X X X 3. Virusne i druge infekcije posebno hepatitis.8% do 27% i srednja vrednost od 22%. Deficit vitamina B12. 2. Redukovana moždana cirkulacija Anemije X 67 . 3.Degenerativna oboljenja i to pre svega Parkinsonova i Hatingtonova bolest. ličnost pacijenta i drugi životni stresovi. Intrakranijalne lezije Neki primeri poremećaja Najčešći psihopatološki sindromi i/ili poremećaji Psihoze Depresij a X X Manija Anksioznost X X X X X Demencija X X X X Delirijum CNS tumori i metastaze CV Insult X X X 2. To su pre svega: povećana biološka. paratireoideje i nadbrbrežne žlezde). 6. 4. Kod somatskih i neuroloških oboljenja javljaju se brojni činioci koji povećavaju rizik za javljanje depresivnosti. kancer ( posebno ca pankreasa). Somatski i neurološki poremećaji kod kojih se javljaju psihijatrijski simptomi i sindromi* Somatski i/ili neurološki poremećaji 1. 7. Ilustracije radi navodimo najčešća oboljenja gde postoji visok rizik za afektivne poremećaje: 1. 5.Endokrini poremećaji ( disfunkcija tireoideje. Za veliku depresivnu epizodu utvrdjena je stopa od 7. psihološka i socijalna vulnerabilnost. Cerebrovaskularni poremećaji. Autoimuna oboljenja ( Sistemski lupus eritematozus).se od 8% do 60% što zavisi od populacije koja je ispitivana i primenjenih dijagnostičkih kriterijuma.7% prema kriterijumi iz DSM-IV. Kada se ove stope standardizuju podaci su nešto niži ali i pouzdaniji za kliničku praksu gde je utvdjena takodje stopa za depresivne simptome i sindrome od 10. Metabolični poremećaji.

Endokrini poremećaji Hiperkalcemija Psihomotorna epilepsija Hipotireoidizam Hipertireoidizam Cushingov sindrom Adisonova bolest X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 7.Vitamske karencije i deficiti 12. Poremećaji sna X X X 14.Karcinom Feohromocitom X 9. Multipla skleroza Sistemski lupus eritematodes Karciom pankreasa X 8. Zloupotreba psiho-aktivnih supstanciPAS Beza blokatori Deficit timamina Alkohol Alkoholni aps. Psihomotorna epilepsija 6. Sistemske i infekcije CNS Neurolues Megigitis HIV Lime desease X X X X X X X X X 10.sindrom Kokain i druge opoidne PAS Apnea u snu Rad u smenama X X X X X X X X X X X X X X X X 13. Medikamentozna intoksikacija Kortikosteroidi Uticaj na rudnoću i porodjaj X X X X X 11. Wilsonova bolest 68 .4. Elektrolitni disbalans 5.

sistemski lupus eritematodes. Depresija kod somatskih poremećaja kod dce i adolescenata: astma. tihilotomanija . sedativno-hipnotička grupa. Neurološki poremećaji:a) gneralizovani poremećaji. cistična fibroza pluća. Hantingtonova horeja. ginekološka hirurgija-histerektomija. ca pluća. akne. kancer. Dermatologija: generalizovani pruritus. menopauza. spazmotični tortikolis. 3. Neurokranijalne povrede. epilepsija. cistična fibroza.žarišni poremećaji: cerebrovaskularni akcidenti i šlog. alopecija areata. hemofilija. menstrualni problemi. organski gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulcus. 9. sterilizacija. vaginalni prolapsi i urinarbna intoktinencija). osteoartritis. Kod svih njih se javlja depresija u značajnom procentu. Respiratorni poremećaji: hronični obstruktivni poremećaji. tumori kože i dr. antiholinergici.. Cushing-ov sindrom. fibromialgija. psihotropici sa apstinencijalnim sindromom. glavobolje. zapaljenski poremećaji). Onkološka oboljenja. hiperprolaktinemija. juvenilni reumatoidni artritis. Adisonova bolest i adrenalna insuficijencija. epilepsija. rozace. poremećaji funkcije jetre. hormonski preparati. hronični "fatigue" sindromi. 7. apedenktomija i abdominalni bol. 11. miastenia gravis. simpatomimetici. c) diskretni. Reumatološki i mišično-skeletni poremećaji: reumatoidni artritis. 4. infarkt miokarda. Hronični bol i depresija: hroničan bolni sindrom nepoznatog uzroka.Parkinsonizam. Kardiovaskularni poremećaji: angina pektoris. hiper. transplatacija organa i anemija. nodularni prurigo. 16.8% ( anksiozni sindrom 33. 10. 17. benzodiazepini). Kada su u 69 .rezerpin. skin diseases udružen sa HIV/ADIS-om. antibiotici.. antipsihotici. poremećaji gornjeg dela respiratornog trakta. Starije osobe sa somatskim poremećajima. ventrikularna aritmija.Sindrom hroničnih poremećaja ishrane.i hipopara䁴 ireoidizam i/ili poremećaji metabolizma kalcijuma. maligna oboljenja GIT. Jatrogene depresije: a) jatrogene depresije izazvane lekovima.Porfirija * Napomena: preradjeno prema: Elkin G. 5. atipični dermatit. Nefrološki poremećaji i disfunkcije. Ne ulazeći u detaljniju analizu navest ćemo najčešća somatska i neurološka oboljenja ( poRobertsonu MM i Katona CLE. tuberkuloza. kortikosteroidi.8%. 13. neulcerozna dispepsija. obstruktivna apnea u snu. premenstrualni sindrom.Endokrini poremećaji: dijabetes melitus. antireumatici. zatim primarni psihijatrijski sindromi i poremećaji sa ozbiljnim dermatološkim promenama: neurodermatitis. depresivna stanja 23% i mešani anksioznodepresivni poremećaji 19%). Ginekološki poremećaji ( menarha.multipla scleroza. Giles de la Tourett-ov sindrom. urtikarija. dismenoreja. 1997) koje prati visok procenat depresivnosti: 1. Hipohondrijaza i 18. 8. antikonvulzivi ( fenobarbiton) sa visokom korelacijom izmedju njihove upotrebe i depresivnih sindroma. sukblinički hipotireoidizam i spektar poremećaja disfunkcije osovine hipofiza-tireoideja. histeroktomija i ovaroktomija. dijabetes. Gastrointestinalni trakt i poremećaji funkcije jetre: funkcionalni gastrointestinalni poremećaji ( iritabilni kolon. psihotropni lekovi sa ili bez apstinencijalnog sindroma (stimulansi. O drugim lekovima bilo je već reči u ranijim poglavljima.menoragija. poremećaji tireoideje ( hipotireoidizam.1998 X X U strukturi pacijenata koji se obračaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti na afektivne poremećaje otpada čak 75. Lichen simplex. hipertireoidizam. genodermatozis. histamin (H2) blokatori. 2. Navedeni redosled ukazuje na veličinu rizika i stepen učestalosti depresivnih sindroma. citostatici. Na ovom mestu želimo samo da ih taksativno nabrojimo: antihipertenzivi. 14. 6. 15. Ovih 18 navedenih poremećaja su samo prikaz sadržaja monografije o depresivnim sindromima i/iliporemećajima i somatskim oboljenjima. Depresija i HIV infekcije.D. fibromialgija. B) lokalizovani poremećaji. 12. hepatolentikularna degeneracija-Morbus Wilson. ali na ovom mestu nisko navodlili utvrdjene stope. tenzione glavobolje. bronhijalna astma. psorijaza.

Cushing-ov sindrom. migrenozna neuralgija. drugi intestinalni poremećaji.refrakteran bol. psihoholške sekvele prevremenog porodjaja. patološka pospanostnarkolepsija. Adisonova bolest. emocionalna nestabilnost). 7. monizam. kraj trudnoće.timamin B1. mentalna apatija. Kao što se vidi ovde se nemaju u vidu psihosomatski poremećaji u užem smislu reči. Neurološki poremećaji: poremećaji spavanja ( različiti oblici nesanice.pitanju psihijatrijski sindromi i somatska oboljenja veoma je zanimljiva studija M. pojedinačni simptomi i sindromi kod intrakranijalnih ekspanzivnih procesa.Ladera ( Lader M. emocionalna razdražljivost. hipoglikemija. trigeminusa ( glavobolje. cianokobalamin B12. renalna disfunkcija. Reprodukcija i psihijatrijski poremećaji kod žena: mentalna anoreksija. sindrom koji prati psihomotorne epi napade. biheviorizam i teorije identiteta). somatske posledice psihijatrijskog tretmana. psihološka reakcija na somatski poremećaj.6. nepsihotični sindromi kod 70 . paranoidni i halucinatorni poremećaji). interiktalni psihijatrijski poremećaji. facijalna migrena. post-natalna depresija.autoimuni poremećaji. Za vreme epi napada i kasnije mogući su sledeći psihijatrijski sindromi: paraksizmalna psihološka disfunkcija za vreme i neposredno tokom napada ( specifične aure.multipla skleroza. 2. 3. iluzije. Alzheimer-ova demencija ( različiti oblici demencije-kortikalna i subkortikalna forma. Grapa neuroloških poremećaja. psihijatrijski i neurološki poremećaji koji mogu direktno dovesti do epi napada. 5. psihijatrijski aspekti puerperijuma (postpartalna rekacija neposredno posle porodjaja. Poremećaji ishrane: gojaznost. sekundarni mentalni poremećaji. Drugu grupu čine sledeća stanja i somatski poremećaji: 1. Hroničan bolni sindrom ilustrovan sa glavoboljom i neuralgijom n. postpartalna psihoza). intrakranijalni pritisak. efekti elektrokonvulzivne terapije). 1983). lažna trudnoća. 8. Hidrocefalus ( demencija). (npr. neurološki simptomi). psihogena osnova somatskih poremećaja.CVB. druge relacije i medjusobna povezanost. pseudo. ostale neuralgije. Kada su u pitanju opšti. post herpetična neuraklgija. kardiohiruške intervencije. hipopituitarizam. deficit vitamina B grupe.cijanotično dete. glosofaringealna neuralgija. neralgija n. halucinatorno stanje). esencijalna arterijska hipertenzija. halucinacije. 2. način porodjaja. gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulkus. 3. 8. drugi specifični kognitivni poremećaji. migrena. 4. poremećaji raspoloženja. 2. trudnoća (psihoze. hepatička encefalopatija. senzorna deprevacija. neuropsihijatrijski specifični sindromi kod moždanih poremećaja: Hatingtonova horeja ( sindrom demencije i/ili veoma izražen kognitivni deficit. simptomatski.vaskularni poremećaji ( ishemijska oboljenja scrca). 9. feohromocitom. spontanog abortusa). 7. derealizacija. tromboze malih arterija. posttraumatske glavobolje. folna kiselina. poremećaji ličnostikonflikt-somtska bolest i značaj nepovoljnih životnih dogadjaja i bolesti. somatski poremećaji i psihijatrijski sindromi isti mogu da se jave zbog sledećih razloga: 1. ulcerozni kolitis. bihevioralne promene i dr). Kod opštih medicinskih poremećaja ovaj autor navodi različite poremećaje sledećim. 11. 5. atipični facijalni bol). hipotireoidizam. 5. psihotropni lekovi trudnoća i puerperijum ( rana trudnoća. akutna intermitentna porfirija. kao indirektna posledica pojedinih psihijatrijskih sindroma i poremećaja. Parkinsonov sindrom ( sindrom demencije. akromegalija. 10. Endokrini poremećaji ( tireotoksikoza. tumori i njihove psihijatrijske komplikacije (demencija. Katerzijanski dualizam i alternative ovom dualizmu (psihofiziološki paralelizam.Epilepsija i psihijatrijski sindromi:1. depersonalizacija. Uopšte odnos mentalno-telesni problemi u vidu poremećaja još uvek nisu do kraja razjašnjeni i u literatiri se i danas navodi tzv. 4. afektivni i shizofreniformni simptomi. neuroze.niacin B2. U prvoj grupi poremaćaja on navodi sledeće: 1. pridoksin B6. 4.cwerebrovaskularni poremećaji. podmakla trudnoća. bronhijalna astma. direktni poremećaji u vreme samog napada i 3. trigeminusa. 3. hronični bol lica. uzimanje i skolonost ka adikciji lekova tokom trudnoće sa toksičnim i/ili apstinencijalnim efektom). 2. posttraumatski sindromi i neurotske smetnje. psihosomatske tegobe u normalnoj trudnoći. tenzione glavobolje. Posttraumatski poremećaji i sekvele EKT ( psihosocijalne posttraumatske sekvele. tumora zavisno od njihove lokalizazacije. deja vu fenomeni.

politoksikomansko ponašanje. u težim oblicima 71 . apstinencijalni sindromi( tremor i tranzitorne halucinacije. "rum-fits" sindrom. rano jutarnje budjenje. agresivno ponašanje i epilepsija. one svoje depresivno raspoloženje znatno češće opisuju kao osećaj bolesti. 2. Mentalni poremećaji uslovljeni alkoholizmom: 1. govorne. Prevalencija komorbidnih mentalnih poremećaja kod osoba sa mentalnom teradacijom procenjuje se na 30% do 70%.primarna degeneracija korpusa callosuma. npr. neurotski sindromi kod odraslih. ostale psihoaktivne supstance. Centralni problem mentalno retardiranih osoba predstavlja usporen razvoj govora sa usporenim razvojem socijalnih funkcija. 10. nego kao osećanje tuge. Najčešće prezentovana klinička slika uključuje gubitak apetita. 9. tentamen i suicid). kanabis. poremećaji ličnosti. Snifing sindrom. pelagra). 3. depresija. Osobe sa mentalnom retardacijom koje kasnije razvijaju shizofreniju i druge psihotične poremećaje imaju značajno veću komplikaciju na porodajaju i tokom trudnoće. c) Učestalost afektivni poremećaji kod ovih osoba jednaka je ili veća nego u opštoj populaciji. motorne i socijalne sposobnosti. interiktalne psihoze ( primarni afektivni sindromi. 4. psihotični sindromi kod psihomotorne epilepsije. alkoholni nutricioni poremećaji ( Wernike-Koraskoff-ovom sindrom. a) Stepen emocionalnih i bihevioralnih problema i problema vezanih sa retardacijom i različitim životnim situacijama mogu često puta da budu razlog za psihijatrijskom konsultacijom. Povečana vulnerabilnost kod ovih osoba javlja se kod njihovog naglog izlaženja iz svoje grupe u otvorenu socijalnu "konkurenciju" u školi i van nje ili kod prejakih frustracija koje prevazilaze njihove adaptivne sposobnosti.alkoholna intoksikacija.pacijenata sa epilepsijom (psihijatrijski poremećaji kod dece sa epilepsijom. alkoholna deterioracija ličnosti. Depresija se kod ovih osoba često manifestuje i agresivnim ponašanjem. 5. LSD. nebarbituratni anksiolitici i hipnotici. različite grupe analgetika. 6. delerijum tremens. kakain. poremećaj spavanja. Hepatička encefalopatija. Fetalni alkoholni sindrom. te psihomotornu retardaciju ili agitaciju. neonatalni problemi udruženi sa PAS. alkoholne epilepsije. b) Kada je reč o psihijatrijskim simptomima i sindromima kod mentalne retardacije treba naglasiti i čenjenicu da se kod ove populacije u visokom procentu javlja i autizam. gubirtak telesne težine. Prema nekim novijim podacima učestalost shizofrenije u populaciji mentalno retardiranih osoba iznosi od 4. tzv. učestalost drugih psihotičnih poremećaja 9%. druge posledice alkoholizma ( Marchiafava-Bignami poremećaj. koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije. U zahtevnijim socijalnim situacijama ove osobe čini vulnerabilnim činjeica da oni ne prepoznaju i sasvim obične socijalne situacije prema kojima se druge osobe adekvatno postavlaju. epileptičke psihoze ( psihoze kao posledica direktnog epi napada. socijalno povlaćenje. Nije isključena i teška motorna inhibicija sa depresivnim stuporom i mutizmom. Mentalna retardacija: Mentalna retardacija se u ICD-10 definiše kao stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja. barbiturati. "cerebralna atrofija"-kod hroničnog alkoholizma. psihoseksualne disfunkcije kod epilepsije). Prema dosadašnjim iskustvima kod psihijatrijskih poremećaja sa mogućim organskim etiološkim činiocima kod mentalno retardiranih osoba od kojih su pre svega psihotični poremećaji . shizofreniformne i shizofrene psihoze.3% do 17%.. a afektivnih oko 4% do l7. 11.4%. Psihijatrijski sindromi zbog zloupotrebepsihoaktivnih supstanci i lekova: opijati i njihovi antagonisti.alkoholna demencija. alkoholičarska paranoija i ljubomora. često je prisutna i komorbidna epilepsija. Psihijatrijski poremećaji su 3 do 4 puta češći npr kod mentalno retardiranih adolescenata nego u opštoj populaciji. atipični konfuzno-halucinatornoparanoidni sindrom. ove osobe pri tome imaju doživljaj odbačesnosti i agresivnosti sredine. kao što su kongitivne. Socijalna restrikcija i gubitak interesovanja su simptomi koji se najranije ispoljavaju. Ove osobe drugačije doživljavaju i opisuju svoje poremečeno raspoloženje.

hepatična encefalopatija. dijabetička ketocidoza). Neki kliničari navode osam ključnih simptoma depresije kod mentalno retardiranih osoba i to: opadanje broja reči u govoru. homocistinurija. dezinhibicija i efuforija. hiperaktivnost i prekid odnosa sa drugima. negativna self-percepcija. traume glave. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem. Klinička slika u velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa. Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti . slaba kontrola impulsa. paranoidni tip. somatske tegobe. zapuštanje spoljnjeg izgleda. "Maskiranu "depresiju prate razne telesne disfunkcije i telesne žalbe zbog kojih se često vrše brojna i nepotrebna organska ispitivanja. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima. zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija. 2. cerebrovaskularne 72 . autostimulaciju. Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti. encefaliti. voštana savitljivost) ili stupor. Najčešće je prate glavobolja i abdominalni bolovi. Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu. apatični tip. Npr. ehopraksija. eholalija. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja. cerebrovaskularne bolesti. Eholalija je patološko. iritabilnost. papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog.kombinovani. drugi i neodredjeni tip poremećaja. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. gubitak emocionalnog tonusa i latenca u govoru. slab kontakt očima. paranoidne ideje. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. agresivni tip. naročito neurološka oboljenja. Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja. neinhibirani tip. bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa. Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. provokativnost.i/ili povredom: 1.mentalne retardacije depresivnost se ispoljava kroz automutilacije. Kao što je već navedeno u DSM-IV navode se samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze. koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme. Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost. traume glave. nepoverenje. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja". jaka apatija. Brojni su somatski poremećaji. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze). Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip. Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih.

Salisbury.1977. Washington. Djukić P (urednici): Myastenia gravis.1999. HIV. 6. 1953.1995.. Washington DC. Washington. Akpinar B. 15. New York. Am. The quality standards sobcommittee of the AAN. 14.. 4th edition.. Bartlet EJ. 373. Beograd. Canadian medical Assitioation Journal. American Acadey of Neurology: Practice parameters for determining brain death in adults ( summary statement). Andreasen et al. Andersen SD.2000. epilepsija. 156 ( suppl): 1-20.. Voctor M.: Psychotropic Drugs Directory 2003/04 (The profesionals´ pocket handbook & aide memorire. Apostolski S: Etiopatogeneza stečene autoimune miastenie gravis .. VIII L I T E R A T U R A: LITERARUTA ZA VAŽNIJE SIMPTOME I SINDROME U PSIHOPATOLOGIJI 1. Foley JM: The neurological disorder associated with liver disease.1987. DC. Psychiatry. u: Apostlski S.: Treatment od elredy patients with delirium. hipo i hiper adrenokroticizam). tako i neuroloških oboljenja i poremećaja. McgrowHill. American psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. 8. Lavrinić D. J. 14:288-292. Neurol 45:1012. 167. 9-15.J.: The use of the 5-HT3 antagonist odansteron for the treatment of post-cardiotomy delirium... 1992. 13. Bazire S. 123-133. 9. Arieff AL. Grigs RC: Metabolic brain disfuncionalis in system disorders. 4th Edition.bolesti. Little Brown. neuroinfekcije.1994. revized. Medjutim oni su realnost u kliničkoj praksi. American psychiatric Association. 1997.. 2. 4. 11. Res Nerv Ment Dis. 1998. Javljaju se u značajnom procentu kako kod internističkih. Journal of Cardiothoracic Vascular Anesthesia.American Psychiatric Association. hatingtonova horeja. 156( suppl. 10.. 1-4. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders . Simkovitz P et al: Effects of haloperidol challenge on regional cerebral glocose utilization in normal human szbjects. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical manual Mental Disorders ( Delirium). Fiven Publishing Limited. American Psychiatric Associoation : Practice guidelines for the treatment of patients with delirium. 73 . 1995. psychiatry 151:681686. 7.1994.1994. et al. Boston.DC . Wilts. zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes). Ropper AN: principles of Neurology. 6th edition. Am. American psychiatric Association. Bayindir O. 12. Am J. Adams RD. Brodie JD.3rd Edition . 3. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam. 152:323-342. 2003. American Psychiatric Association: practice guidelines for the treatment of patients with delirium.Can E. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja Ovi poremećaji su samo uzgred navedeni u DSM-IV i/ili ICD-10. Adams RD. Medicinski fakultet.)1-20. 5. 3. 32:198. Psychiatry. 1999.

. Beograd. Philadelphia: FA Davis Co Publishers.1999. 1993. 34. 74 .. 1991. Roccaforte WH. 21. J Geriatr Psychiatry Neurol . Ricketts S et al : Rostral orbitofrontal prefrontal cortex dysfunction in the manic state of bipolar disorder..: Delirium: a test of the Diagnostic and Statistical Manual III criteria to diagnose delirium in elderly general medical patients.. Plum F. Butterworth-Heinemann. Am J Geriat Psychiatry6:296-301. Loga.1988.1978. 19. 29. Thomas RI. In: Russle RW Ross (ed): Vascular Disease of the Central Nervous System.( Delirium. Psychiatry. 38. 24..50-62. Secend Edition. Churchill Livingstone.1983.Marrota R. Ned Tijedschr Geneeskd 133:617-620. Camus et al. Bonhoeffer K. Terry RD (eds): The neurology of Aging.. 32. Smith MC et al: Neurologic complications of critical medical illnesses.. i Cerić.: Metabolic encephalophies in older adults.. Boston.2000a. Beograd-Zagreb.. Wengal. 9:517. Caronna JJ: Coma in ishemic Cerebral Vascular Disease.: Treating visual halucinations with donepezil. Cameron DJ. 23.1:127-143.. Psychiatry. Cerić I: Delirium tremens alcoholicum. S.1999. Urgentna stanja u psihijatriji. Brenner RP. 189--220. chlorpromazin and lorazepam in the treatment od delirium in hospitalited ADIS patients. Bronheim H. SP. Cerić I. Bazire Stephen: Psychotropic drug directory 2003/ 04. Stern E..: Organski uključujući simptomatski mentalni poremećaji.2003. Berger D.: Psihologija obolelih od malignih heamtoloških bolesti. 156: 1117-1118. 37. 35:1007-1010. Bokonjić N.1996. 30. Caronna J. 18. Crit Care Med. Mulvihnill M.1997. 1987.I..J.. 20. Am. Bleck TP. Anesth Analog 66:497504. Edinburg. 26-29..1961. Blass JP. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla. Brust JCM:Neurological aspects of substance abuse.. 1993. J Am Geriat Soc . 17. Strocke. 35.: Utillty of EEG in delirium: past view and current practice. Dysken MW et al: Measuring delirium severy in older general hospital inpatients without dementia. 1985. The professionals pocket handbook & aide memorie. Am J Psychiatry 156:19861988. 111.1987.. 139-153. Blumerang HP. 31. 21:98. 373-375. and Lader J:An unusual sequela of a frequently occurring neurologic disorder: delirium caused by brain infarct.. 33.: The neurobiology of hepatic encephalopathy. Bersein EV: Delirium in the elderly. 26. Ericson B et al: Posoperative confusion following anestehesia in elderly patients treated for femoral neck fractures. Finkelstein C: Neurological syndromes after cardiac arest. Melburne and New York. Semin Liver Dis. 16:235-2441996.acute organic psychosis and confusion). 25. Berlin..S.16. 36.1999.. Berggren D.. In: Katzman R. Fivepin Publishing Limited and Organon. In: Meyer MS. Medicinska knjiga. 28.1989. u: Loga. Springfield. Boiten J. 153:231-237. u: Kecmanović. BurkeWJ. Naučna knjiga. Thomas. Gustafson Y. 1983. 13-16. (urednik). Klinička psihijatrija. Int Psychogeriatr. 34..D. 27.1998.. Am. Londom. 22.: Symptomatic Psychoses. 1910 Breibart W. 3: 211-229. Malleta GJ. Buehtal F: "Post anoxic unconsciousness as related to clinical and EEG recovery in stagnant anoxia and carbon monoxide poisoning".Platt MM et al: A double-blind trial of haloperidol. 1993. 113-150. Bettin KM. Gastauth H (eds): Cerebral anoxia and the electroencephalogram. Butterworth RF. Breitbart et al.J.

1988. Kostić V i Svetel M: Akutna distonična reakcija... S : Epileptičke psihoze. Romano J: Delirium: a syndrome of cerebral insuffcienty. 16:771-778. Schaffner F. Crit Care Med 29:1370-1379. Engel GL.1983.1990. 9:260-277. Arch Intern Med. 43. Medicinski fakultet Beograd. Psychiatr.. 75 . Engel and romano. Washington DC and London. 61. Ely EW.: Akutna insuficijencija jetre.1995.. Gordon S.. Drake and Coffey.39. 56. 494. 54. 50. J. Chatrberg J. 2001.1975.2001. 1998-2003. Cambridge University Press. Francis J.. 4th ed.. Donovan JP. Foley et al. Folstein MF: The three-item delirium scale (abstract). Krishman KR. Urgenta medicina. Ferenci P: Brain dysfunction in fulminant hepatic failure.: Analysis of the QT interval during olanazapine treatment of patients with schizophrenia. Shafwr DF et el: Cerebral edema and increased intracranial pressure in chronic liver disease. 48. 62. Dellva MA et al. 42.1989.Jr. 719. Folstein MF. J Hepatol 21:487490. J Neuropsychatry Clin Neurosci 1:188-190. 52. Medicinski fakultet Beograd CIBIF... Cole O. Beograd.. 49.. disease. J Chronic Dis. Leedman PJ. Brejtner JC et al : Radiologic correlates of antidepressantinduced delirium: the possible significantes of basal ganglia lesions.. In: Haubrich WS. 57. hassen MA. Res. Kapoor WN: A perspective study of delirium in hospitalized elderly. 1990. 1999.: EKT -induced delirium in depressed patients with Parkinson-s. 5 th ed. maligni neuroleptički sindrom. 5:6579. PALO j. Martin D. 51. Francis J.1959. Beasley CM.. Delić D.1991.. Figiel GS..u: navedeno u knjizi br 36. 146:1923-1926. 1988.. Zorumski C et al.. Edis RH : Inobvious stroce: a cause of delirium and dementia. American Psychiatric Publishing Inc.. 60.A. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. 45..J. 47. Autio L.. 2003. J Gen Intern Med.kliničke krakteristike i lečenje. Philadelphia. 44.1986. Delić D: Akutna insuficijencija jetre. Dragošević N. Lancet. delirijum. 46. 1959.1999. u: Kovačević M (ur).2002. Francis J et al : Evaluation of delirium in critically ill patients: validation of the Consfusion Assessment Method for the intensive care unit (CAMICU).. Djukić-Dejanović. and DeBattista: eds by Manuel Cllinical Psychopharmacology ( Delirium). 58. Dunne JW. 12: 189199. 333-339.1944 Engel and romano. Aust NZ J Med. Urgentna medicina.. 1-14. Berk JE ( eds by) Bockus Gastroenterology.: Dementia among medical inpatients: evaluatio of 2000 consecutive admissions. McHugh PR: Mini-mental State: a practical methods for grading the cognitive state of patients for the clinican .. Cuting J: Acute organic reaction. 1986. Clin Psychiatry 62:191-198. 53.1981..232-235. 119-127. Candbgrige. Figiel GS. kliničke klasifikacije i lečenje. Wicstrom J. I izdanje. 351. 55.1994. J. CIBIF.. Pa: WB Saunders. Ferenci P. Erkinjuntrti T. Folstein SE. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 3:405-411.2001. JAMA. Urgentna interna medicina. u:Kovačević SM (ur). Kapoor WN: Delirium in hospitalized elderly. 263:1097-1101.: Hepatic encephalopathy. 59. Fanjiang G. Mental Diosreds and Somatic Illness. Psychosomatics 42:172. 1-14. 40. 41. and related psychoses. Czekalla J. In: Leder HM ( de): Handbook of Psychiatry.

.1997. Savremena administracija. Henon H. Henderson D. New York. Goldman S. patient characteristics and outcome. Gavin FH. 89.1991. Alessi CA et al: Clarifuyng confusion: the Confusion Assessment Method . 27-30. Langeov klinički priručnik. Jacobson and jerrier. 66.. Horestein S Chamberlin W. Larry: Delirijum.1995.1990. u: Flaherty A. Jacobson and Jerrier. J Psychosom Res 43:417-423.1987.2000. 318:1173. 67. Cerebrovasc Dis 1:257-264. 65. Hospital and Community psychiatry 43:215. benjamin J: Using intravenous haloperidol to control delirium( abstract). Sadock: Priručnik kliničke psihijatrije. Hakeman SM et al: Continous droperidol infusion for management of agitated delirium in an ICU. Kaplan i Benjamin J. 85. Levenson JL. vol 3/4. 81. Carlson R(ed): Renal failure and association metabolic distrubances. Robert i Davis M.... Edited by Yahr MD. 84. McGraw Hill. oct... van Dyke CH. 74.2000. Schmidt GA. Gustafson Y. 75.. Wood LDH: Principles of crical care. 77. Gelfand SB.1990.1993a. J R Coll Physicans Lond. AM Intern Me 113:941-948.D.Joseph. Hart RP. Francis J. Frye MA. Hamilton.. Channon. Charpeninter PA: Precipiting factors for delirium in hospitalized elderly persons. Inouye SK. 78. 88.: Infarction of the fusiform and calcarine regions: agitated delirium ana hemianopia. Beograd. Sessler CN et al: Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. 37:533-546. 68.1998.1974. 83. 247-259. Predictive model and interrelationship with baseline vulnerability. Jacobson et al. 80. Sings and Symptoms in Psychiatry. JAMA. 70. Hall JB. J Neuropsychiattry Clin Neurosci 6:371-378. : Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.63. Takahaslu T. Bristol.. Inouye SK. indelicato J. Jacobson et al. Best AM. ( prevod). Hart RP. Vol. 69. 72. Sessler CN et al. Psychosomatics. 1997.281:1318-1325. Lebert F.. I Clin Psychopharmacol 21:257-261. Ericson S et: Acute confusional state ( delirium) in stroke patients . Goldberg EL : Lateralization of frontal lobe functions and cognitive novelty. Dijagnoza i terapija.. 76. Hatta K. 87.1951. 263: 1097-1101. 71. in:Translation of the American Neurological Assotioation 1967.1993a. John Wright and Sons. 79. 92. Sessler CN et al: Abbreviated Cognitive Test for Delirium.1992. Jasterbarsko. Levenson JL. 76 .1992. Gehab M. Olssom T. Springer. A..1998. Hodkinson HM: Mental imairment in the elderly. Kapoor WN: A prospective study of delirium in hospitalized elderly.Relation to preexitsting dementia. New York.. Durieu I et al : Confusional state in stroke. critical care clinics. Psychosomatics 36:301-305.. N E J Med.1973.1999. Garbutt et alJAMA. 1992. John ( urednici) : Psihijatrija.: Udžbenik iz psihijatrije ( prevod sa engleskog jezika). Jacobson and Jerrier. ( prevod drugog izdanja na hrvatski jezik) "Naklada Slap".1976. Hart RP. 73.1999.. Coudreaut MF.. Harold I. 1996.. 64. Conomy J. Ellinwood EH: Cocain and other stimulans. nacamura H et al: the assotioation between intravenous haloperidol and prolonged QT interval .2000. Stroke 30:773-779. Saunders Company. 1988. 7:305317. 82.2001.85-89. 86. i Gillepsi R.1967. 275: 852-857. Martin D. M: Firshs Clinical Psychopathology. Psychosomatics 37:533-546.1996. JAMA.

95. Knudsen GM. 9:71-78. 111. Kostić VS: Kalcijumski antagonisti u lečenju cerebrovaskularnih oboljenja. 92.1989. 107. Nursing . Pharmaca.. KaplanH. Williams and Wilkins. 98-106. Beograd. Medicinski fakultet Univ.. Katz et al. Lam N. 92:381. 108. 1997. 1997. Steback U et all : Computed tomography findings in delirium J Nerv Ment Dis 177:226-231. Comp Ther. Mintzer JE et al. 113.I. 104.. Kovačević SM. Jakulić S. 2001. Beograd.. Katz IR. 1998.: The Comprhensive Textbook of psychiatry. 115. i Damjanović A. S. 1999. Službeni list SCG. and Sadok B.1999. Vojno Med Akademija. Urgentna psihijatrija. Beograd. 114. Kennard et al. Jeste DV. 158:813-815. 25:1335-1341..:( urednik): Psihijatrija. hurri L. Kaufman DM. J Neurol Neuros Psychiat 63:279. Williams and Wilkins. Jones EA. In Pickup J and Williams GED (es): Textbook of diabetes. Kopenen H.Beograd. 1993. 105.. 6th ed. u: Jakulić. Kaplan HI et al:( 1996) ( editors): Comprehensive Tekstbook of Psychiatry. 96.1989. N Y State J Med. "Srempublik". Am J Psychit.: Comparasion of risperidone and placebo for psychosis and behavioral disturbanes associated with dementia: a randomized double blind trial. 94. Sullivan E et all: Using DSM-III criteria to diagnosis delirium in elderly general medical patients. Kaličanin P: Psihijatrija. Koponene at al. 93. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo. Kranzel et al..1997. Hansen BA: pathophysiology changes in cerebral circulation oxidative metabolism and bloodbrain barrier in patients with acute liver failure. 101.. J Gerontol. u: Inovacije znanja iz neuropsihijatrije. Kecmanović D. Jovičić A.1997. Lalević P. 27:231-238. Krentz A. Kostić VS: Parkinsonova bolest i parkinsonizam. Layden TJ et al: Diagnosis and management of fulminal hepatic failure. Raičević R: Tranzitorni ishemijski atac. Kroner K. 102. 223-238.. 98. 2005. Wessenborn K: Neurology and the liver .. VI. Kirsh BM.1996.2001. Gottlieb GL. 1996. Alcol Clin Exp Res.. : Organski mentalni sindrom. 77 ...1998. Narrass M: Acute metabolic complications of diabetes melitus. Johnson JC.. 110. Jones EA. Kranzel and Van Kirk. 112. Kovačević MI. Urgentna medicina.. 2000. 1990. Baltimore. Kovačević DR: Urgentna dijagnostika i lečenje akutnih trovanja. 44-50.: Dealing with the confused patient. J Neurol Neuros psychiat. Kaličanin P.1995.1945. 99.. Blackwell Sciense Ltd. "Velarta".1989a.1994. j hepatol. Zavod za udžbenike i nastavna sredsta. Baltomore. ( ur): Anesteziologija. Račić DV..CIBIF..1955. Tom I. Kullmann et al. Beograd. 116. 45:113-119. Niš. Larsen PS. 1979. 97. 21:166. 100. Lalević P: Fiziologija vode i elektrolita. 109. J Clin Psychiatry60:107-115... 103.. 31:53. 1997.. 6th ed. Wessenborn K: Neurology and the liver. u: Kovačević SM (ur). 63:279. 106..90.Lipton RB: The perzistent vegetative state: an analysis of clinicalcorelates and cost. 1992. 91.1982.: Klasifikacija i dijagnostika senilnih i presenilnih psihoza organskog porekla. Beograd.

Lepić T. 133. Annu Rev Gereontol Geriatr . Zagreb.1992.1997...: Should psychostimulants be used to treat delirious patients with depressed mood? ( letter). 122.: Akute confusional state (delirium) ih the hospitalized elderly.1992.: Psihijatrija. 132. i Dogan. 121.1998. Kovačević SM: Moždani udar. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. J. 141.273-298.M. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. S.. 1989. John.. 144. Saundders Company. 1989. John & Sons Ltd. mattingly G et al : ECT-induced interictal delirium in patients with a history of a CVA. 140. Am J Psychiatry.J. Grupe and Stratton . 56-61. Megraf.: Akutni moždani sindrom. Raičević R.6:1-26.MOPS). 1983.In: Copeland. Lowe GR: The phenomenology of hallucinations as an aid to diferential diagnosis . Tom II.1997. Urgentna medicina. Službeni list SCG. Raičević DV. Br j Psychiat. Betlheim. Gen Hosp Psychiatry 19:439-444 .. 142. 53:69. 129. N Engl J Med. 1985. Langeov priričnik ( prevedeno). 138. 19:309...Beograd. W. 1982. A. 247-259. Ann Clin Psychiatry 9:219-225. Leverson JL. Liston EH. Lipowski ZJ: Delirium: Akute Confusional State. Wu R: The duration of delirium in medical and postoperative patients referred for psychiatric consultation. 120. Mohammed and Blazer. In: Benson DF. 143.Dan. Blumre D (eds): Psychiatric Aspects of Neurologic Disease. Zbignijew: Delirium (Acute Confusional States).1989. Psychosomatics 36:66-68.2002.: Delirium in the aged. S. 7:617. 1990. Comp Psychiat. 118. Psych. J geriatr Psychiatry Neurol 5:149-155.. Lepić T. Lipowski ZJ: Delirium in the elderly patient. pp.. Philadelphia.Eds by Principles and Practice of Geriatic Psychiatry. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost sarajevo.Clin. 137. 135. Lieb et al:Psychol Med. 232-234. Lekoff SE. In: Henderson ES &Lister TA ( eds): Leukemia. Lowe GR: The phenomenology of hallutinationes as an aid to diferential diagnosis.: Transiet cognitive disorders ( delirium. 219-226. Grafički zavod Hrvatske.. Br J Psychiat123:621. Mansand PS and Sipahinalani A. Manos PJ. 136. Neurol Cl.. Manos PJ:The utility of ten-point clock tekst as a screen for cognitive impairment in general hospital patients.11 izmenjeno i dopunjeno izdanje.Z. Oxford University Press. Leverson JA.32:63-78. u:Kovačević M (ur): Lipowski J. Abu-Saleh T. 125. 78 . u: Kecmanović D (urednik).1986.: Psychosocial Complications of Leukemia. Lipowski J.. 2005.. 123. u: Kovačević SM (ur). Psihijatrija. Tarsy D.: High-dose intavenosus haloperidol for agitated delirium following lung transplatation. Kovačević SM: Sinkopa.: Rak i duševni život.213-224. 320:578-582. 2005.1994. 124.. 134. Balessarini RJ: Spontaneous and drug-induced movement disorders in psychotic patients. 123:621.1973. Goldman: Delirijum.. Urgentna medicina.. 140:1426-1436. New York... Službeni list SCG. . 139. Loga S. 62-91. Beograd. u: Hirsh et al ( eds by) Psihijatrija: dojagnoza i terapija. 131. G. Lešić Ž. 1975. Lesko LM &Holland JC. : Olanazapine in the treatment of delirium . Psychosomatics 39:422-430. Lary S. 127. Wetle T. Lopašić R..1995. Beograd. Lockwood AH: Neurologic complication of renal disease.: Transient cognitiv disorders in the elderly.117. 2005 Marsden CD.... Martin M. 1978.. 1973. Psychiatry.257-266. 130. Figiel G. acute confusional state) in the elderly. Comp Psychiat.B. New York. 1959. Marić J: Klinička psihijatrija (Moždani organski psihosindrom. Besdine RW. Lipowski ZJ. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes.. 119. 5:49-66..savremena dijagnostika i lečenje. R.Savremena administracija. 128. 1978. Psychiatr Clin Nort Am.. 19:309. 750-781.1992. 126. 1990.

1982.1999. Mensulam MM. Matsuoka et al.. 160. 151..2005. 1-2.. Medina JL. EM M Cl N Am. Biro M i Hrnjica S (urednici)..1991. Jerold : Esential Psychopathology ( 7. Klinička psihologija. 167.. Milovanović D i Milovanović S: Klasifikacija psihotropnih medikamenata. Naučna knjiga. Beograd.. : Acute confusional states whit right middlecerebral artery infarction . Meltzer HY. Marsden DC (eds): Neurology in Clinical Practice: principles of diagnosis and menagement.Heinemann. V dopunjeno i preradjeno izdanje. Reversal of delirium and choreiform moverments with tacrine treatment. Beograd.4:7-10. 1990. Meagher and Trzepacz . "Naklada Slap". Mendez Ashla MF: Delirium.. Klinička pasihofarmakoterapija.1997. Rubino FA: Syndrome of agitated delirium and visual impaiment: a manifestation of medical temporo-occipital infarction J neurol neurosurg Psychiatry 40:861-864. Morris JC. 155.. Vol.: Neurobiologija poremećaja cerebralne cirkulacije. 166. I izdanje. Holmes VP et al. br.1977. 152. 79 . Mendelson G. Richardson JS. Panić M i Milenković Z: Cerebrovaskularne bolesti. Rubino FA. 270.145. 162. Engrami ( tematski broj). Barex. Daroff RB.. Milenković P.1994. "Dečije Novine". Beograd. 150. Leposavić LJ. 97-297. Am J Psychiatry 145:342-345. McGinniss J. 120-123. Boston. neurology 24:1181-1183. 1987.116-119. Voctor M: Alcohol withrawal seizures. medically ill patiensts:intravenous haloperidol versus intravenous haloperidol plus benzodiazepines. Foege W: Actual causes of death in the United States. Ćulafić Dj. Fenichel GM. Jyu CA et al: Association of low serum anticholinergic levels and cognitive impairmen in elderly presurgical patients. Moc SM. et al. 22-25. Michael B.1988. First Alen Frances i Harold Alan Pincus: DSM-IV priručnik za diferencijalnu dijagnostiku. u: Milovanović D i Milovanović S ( ur) Klinička psihofarmakologija. Miller PS. 5:827. u: Milovanović D i Milovanović S (urednici)..: Savremeni pristup organskim psihosindromima. Mršulja B.1988. Dai J.: Controled study of exstrapiramidal reactions in the managment of delirious. Arch neurol 34:313. V izdanje.. matković O: Pariska psihosomtska škola. Menza et al MA. Beograd... Beograd.. 149. God.Beograd. 1986.. 2000.. 158. 148.. Organic Brain Syndroms). 159. 1993.1977. In:Bradley WG. 154. Murry GB.2000. i Vojinović V. 153. Geschwind N et al.. 164.. :Pheniramine aminosalicylate overdose. 42:251. JAMA. Sudhansu C. Cl Neurol. J Neurol Neurosurg Psychiatry 39:84-89. Ross E: Agitated delirium caused by infarctions of the hypocampal formation and fusiform and lingual gyrii. Barex. 156. O'Laughlin IA. Society of Neuroscience Abstracts 25:452.1974. Sprague SM: Uremic encephalopathy. 147... 157.2005. Butterworth. Montgomery et al. 140141.. Maxmen S. heart Lung 17:238-241. 163. Engrami. 165. Milovanović D i Ilanković N: Farmakoterapija sindroma delirijuma i mentalne konfuzije. br.IV. Milovanović D. Milovanović S.iskustvo sa klometijazolom.: Atypical antipsychotic drugs but not typical increased extracellular acetylcholine levels in rat medial prefrontal cortex in the absence of acetilcholinesterase inhibition. 1-2:95-106. 161. u: Berger J.. Medina JL.2001.1976. Jastrebasko. 201-202. 2005. Waxman SG. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.: Hepatička encefalopatija u konsultativnoj psihijatriji. 146. 25-36.

1982.: Simptomatologija. dijagnostika i terapija organskog psihosindroma.1991.1997. and Beies SJ: Components of attention. Can J Anesth 47:251254.: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. 185. Ment Dis 173:610-614. 13. paper presented at the anual meeting of the Academy od Psychosomatic Medicine. and Katon C. Pain Symptom Manage 17:219-223. 180. 190. 181.J. Beograd.Beograd. Rev 78:391-408. 4. Ljubljana. 174..: Organski psihosindromi neoplastične geneze. 2005. God. Yamada S et al: Doses plasma free-3-methoxy-4hydroxyphenyl (ethylene) glycol increase the delirious? A comparation of the effects of mianserin and haloperidol on delirium.. 188. et al. Beograd.. 183. Engrami.Vodić za lekare.u: Mentalno zdravlje u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti.Vranje.. 177. 1975. Ronthal et al: Frecvency of acute confusional states with lesions of the right hemisphere ( abstract).L. 178. Breitbart W.1982. 172. Novembar 2004Februar 2005. Poleksić J. Uchimura N. 80 . M.1999. Price BH. Trautman. Nora LM. Mustajoki P. J AM Geriatr Soc 45:470-473..: Effiicacy of neuroleptics for hipoactive delirium. Glasgow R et al: Thiamine deficiency in hospitalized elderly patients.1995. Zbornik radova. 1 do 6. 170. Denault AY. Perrault LP. O’ Keeffe ST and Gosney MA: Assessing attentiveness in older hospitalized patients: global assessment vs test of attention.1969.4:87. 189. Platt MM. J. Carrier M et al: Torsades de pointers secondary to intravenous haloperidol after coronary artery bypass graft surgery. 182.. 1977. Mesulam M.Frager G. 179.. Prugh et al.M. Mullaly W. 175. et al. Vesel J. Davis.1980.: Complicated delirium in cancer patient successfully treated with olanazapine. AZ. Gerentology 40:18-24.E. Problems psychologiques en rapport avec le cancer.65..2000. Mareille. J Nerv. IV. John & Wiley.: Depression in Traumatic Brain Injuri Ptinents.br.Berger J. 187.. Galenika. 173.: Specifičnosti incidencije i rizika oboljevanja za grupu organskih psihoza. 14. 6:66-67. Engrami. Dokumenta. Onofrj et al. Bleck TP: Increased intracranial pressure complicating hepatic failure. 41-75. Nakamura J... : psychiatric manifestations of right hemisphere infarctions.1971.November.. u: Psihijatrija. Nordmann Y: Early administration of heme arginate for acute porphyric attacks. marta 1976 Beograd. Phoenix.1997. i Milovanović D.: Akutne simptomatske psihoze i njihovo lečenje. 169.. Comptes rendu. 1993. u: Prvi seminar iz kliničke psihijatrije. Philadelphia. 135:2004-2008. 1989. 129-150. Ann Neurol 12:113. Posner ML. 157-161. Psyhol. Prigatono G.1997. Centar za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje Beograd i NVO Lekari bez granica.1994. Neuropsyichiatry Clin Neurosci. Platt MM. huff K. Poleksić LJ.P. Posner JB: The diagnosis of stupor and coma..D. J. Tormey WP.. 12.168. et al eds by Depression and Physical Illness. 1982. O’Keeffe ST. Arc Int Med. Plum F. Beograd.1994. Lek. 176. Munjiza M. 341-358. in: Robertson. Institut Calmettes.1994. 184. Nickolas and Lindsey. Munjiza M.1982. Passic SD and Cooper M. J Crit Illn..: Pedriatric delirium: research update.1985. Simpozijum o psihijatriji i neurologiji.4:163-175. and Summers J. Ocić G.. Smith M. P. 171. 186. Int Clin Psychopharmacol12:147-152..

Avis AS. Arch Gen psychiatry. 217-218.1990. Philadelphia. Robertson B.. Rosenberg PB. Purdon SE. Oxford University Press. 205.8. Rasel D. Robertsson B: Assessment scale s in delirium. Arana GW. Elit-Medica Beograd i Draslar Beograd. 207. Richen P:Movement disorders associated with withdrawal from high-dose intravenous haloperidol theraphy in delirious ICU patients.: Psihoze nastale usljed nedostatka nikotinske kiseline. Ritchie J.. Cl Neuropas.L: et al. Riker RR. 194. 200.: Methylphenidate in depressed medically ill patients. : Delirium in dementia. risperidone. 106. Ruijs et al. Lippincott Williams & Wilkins. 311-317..2002.191.1991. Obeležja. 57:249-258. Cassem NH: Hight-dose intravenous haloperidol for agitated delirium in a caediac patient on intra-aortic bullon pump. Beograd.: Aplication of Serenis Profil and Some Implications of Their practical profile for Their Clinical Use in Psychiatric.1986. Lancet. 197. Gottfries CG et al. Frennd Publishing Ltd.. M. Neuropsihijatrija. psychiatric Services 47:727-730. 193. 209. Rakočević-Stojanović V: Metaboličke encefalopatije.1993. Murrary GB.Vol.. Blennov K. 208. (ur): Urgentna medicina.1997. 52:263-267. Buenos Aries.. 1-2: 159-186. 235. 211. 212.1999. Radojičić B. Rogina V. 203. Dement Geriatr Cogn Disord. Fraser GL. Salama J. 10:368379 . or haloperidol. Clin Psychopharmacol 11:146-147. Hong Hong. Ruijs et al. Stip E et al: Neuropsychological change in erly phase schizophrenia during 12 months of treatment with olanazapine. 210. London. Sanders KM. London. Perrier IN et al: QT interval abnormalites and psychotropic drug therapy in psychiatric patients. A Volters Klower Compani.2000.1998. 355:1048-1052.291-442. 201. Fifth Edition. Rockwood K: The occurrence and duration of symptoms in elderly patients with delirium. Ahmed I. Psychiatry.. Jhangri GS et al : Validity of the Confusion Assessment methods in detecting post-operative delirium in the elderly In Psychogeriatr11:431438. 196. Hyman SE et al: Handbook of Psychiatric Drug Therapy. Baltimore. Rosenbaum JF. 2002. 68-91. 195. Abrahamowicz M. 2005.1994. Chest 111:17781781.In: Roghoebar. Syndey. Journal of Gereontolgical Medical Science 48:M162-M166. Rolfson DB.. 22-23. 1954. Rakočević-Stojanović V: Akutna organska patološka stanja centralnog nervnog sistema. Clin. 202. J.. New York. 1984.. et al. Jones BDW. Int J Geriatry psychiatry 13:49-56.. 206. 198. J. Gheradi R et el: Post anoxic delayed ancephalopathy and leucoencephalopathy and non-hemorrhagic cerebral amyloid angiopathy. 289-290. u: Vučović D. 2:50. Ross et al.: An Introduction in Psychopthology.1991. Stern TA. Steiner W..: Revies on Drug metabolism and Drug Interactions. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina.: Incidence of and risk factors for delirium among psychiatric patients. 5:153.2002.. Zagreb.1991.. McElhaney JE. Reily JG..1996. Medicinski fakultet beograd.2000.1993. 204. 192. Tokyo. Hurwitz S. Romano and Engel.:Urgentna neurologija. Rasmussen D.1944.1999. 81 . 199.

Simon RP: The Forced downward ocular deviation. 229.Elsevirer . Sharon K.. in: The Synaptic organization of the Brain . Metabolic consequence of cirrhosis often is reversible. Sherman SM. Washington DC. Oxford. 33:132-143. Van Duck Cathy et al. 215. 1992.1995.. Steinhart MJ. 227. New York. Arch Neurol. 217. Colgan JP. 221.Kufferle B et al. : Use risperidone in delirium case repotrs. Tefferi A. 220. 232. H.. Psihijatrija. 2:109.1975..213. 233."Asterixis" a disorder of the neural mechanisms underlying sustained muscular contraction. Clin Toxicology 10:437-441.113:941-948. ( urednik).: Organski uvjetovani duševni poremećaji. Z.374-379. 224. Crit Care Med 22:378-379. Rodriguz D. Solberg LA: Acute porphyrias: diagnosis and management. Thomas H.. American Psychiatric Publishing Inc.. Gjessing L et al: Chronic relapsing pancreatitis. Schatzber AF.. 1975. Shakani BT. London. Sipahimalani A.. Oxford University Press. 35:456. Sundaram and Dostrow. i Papić. Lancet. 186. 1978. Nomikos GG : Effcects of typical and atypical antipsychotic drugs on acetylcholine relase in the hippocampus. Prim Care.D.. Vladimir : Instrumenti kliničke procene u psihijatriji. V.1: 1275. Analas of Internal Medicine. New York.1997. mansand PS. 494-495... 1994. Naučna knjiga Beograd.2001. Siebke H.1994. 218. Timotijević I. 214. Schuster P.: Droperidol versus haloeridol for chemical restraint of agitated and combative patients .. Zagreb. 222. u: navedeno u knjizi br 35. Oxford University Press. 1983. Young RR.2000. Stoiljković S. Souheil Abou-Assi.1979. 230.1976. 226.1977. Cole JO and DeBattista C: Manual of Clinical Psychopharmacology ( Meprobamate. Strem TA : Continous infusion of haloperidol in agitated critically ill patients. Timotijević I: Alkoholne psihoze. u: Muačević. 236-243. 1996.. Inouye Cristopher. Shahaniet (ed): The motor system . Medicinska knjiga BeogradZagreb.. Edition . 82 . i Paunović R. Ann Emerg med 21:407-413. 1990... Society of Neuroscience Abstracts 26:2144. and Kock C: Thalamus. 1992. 351-353. 216. encephalopathy with disturbance of consciousness and CST amino acid aberration. Postgraduete medicine.: The use of haloperidol in geriatric patents with organic mental disorders. Ann Clin Psychiatry 9:105-107.N Holand. A New Method for Detection of Delirium.1992. 1988.. Delirijum). 219. gabriel E. 231.. 225. 235. Breivik H et al: Suvrival after 40 minutes submersion without cerebral sequelae. Stojanović V. J Neurol 220:83. 234. 2003. Tazepacz. Sjaastad O. Cur Ther Res.1994. Reno Vlahcević: Hepatic encephalopathy. :Clarifying Confuzion: The Confusion Assessment Method. Medicinska naklada.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom.246278. Schwartz E.1997. Selwyn PA..: Reversal by physostingmine of clozapineinducend delirium.T. i sur. Treolar and MacDonald. Paula: The Psychiatric Mental Examination ( Delirium). O´Conner PG: Diagnosis and treatment of substance abusers with HIV infection. 228. Fourth Edition. Occurtence during oculovestibular testing in sedative drug oculovestibular testing in sedative drug-inducend coma.. 292-313. Edited by Shepherd GM. Mayo Cl Proceed 69:991. Schirazi S. 223. 419-435.1990. Pertilli R.19:119.3rd Edition .

252. drugo preštampano izdanje. Mittal D.S. Robert eds by The American Psychiatric Publisnih textbook of neuropsihijatriy and Clinical Neurosciences. Stuart and Hales E. 1990. Trzepacz PT: Neuropathogensesis of delirium.1988b. Psychosomatics 35:374-391. Medicinska knjiga Beograd. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242..200. David and Wise G. ( urednik). Benecke Consultants.2001. Amserdam. Biol Psychiatry 24:314.. neuropsychiatry Clin neurosci 13: 229.2000.1988a. Tesis. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 10:199-204. Trzepacz PT:The Delirium rating scale. Coffman G et al: Delirium in liver transplatation candidates: discriminant analysis of multiple test variables.. Inc. Erasmus.: The Wernice-Korsakoff Syndrome. Trzepacz PT. Philadelphia..1999a... 248. its use in consultation/ liason recearch. Michael : Neuropsychiatric Aspects of Delirium. 2002. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized-98. comparasion to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. 254. a need to focus our research.236. New York.1995. Trzepacz PT : Is there a final common neural pathway in delirium? Focus on acetylcholine and dopamine. The Netherlands. 78-89 .. Meagher J. Gastfriend DR.Greenhouse J: A symptom rating scale for delirium. Trzepacz PT and Dew MA: Furher analyses of the Delirium Rating Scale. Trzepacz PT. Washington DC..: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized -98: Comparison to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. Mittal D. Psychiatr Clin North AM. Advances in diagnostic. 241. et al. 240. Semin Clin Neuropsychiatry5:132-148. Mittal D. Oxford University Press. 238. 6.. Leukemia Sociaty of america.. Am J Psychiat. 201-220. Understanding Chemotherapy.1994. 237. 1995. Coyle GT: The glutamatergic basis of human alcoholism. Dement Geriatr Cogn Disord 10: 330-334. Trzepacz PT . 83 . Trzepacz PT. 243. Trzepacz PT. Psychosomatics 40:193-204. and treatmen. 19:429-448. 255.. patophisillogy. 244. J.Psihijatrija. 239. England.1996.1994a. 245. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium . 253. Psychiat Res 23:89-97.. 247. Collins GH. van der Mast. Tsai G. Trzepatz PT: Delirijum. Adams RD. Paula . University Rotterdam. pp. 152:332. in:Delirium After Cardiac Surgery.. 1993. 242. Lymphoma and Multiple Myeloma for Patinents and Their Families. American Psychiatric Publishing. 246.1994.. van der Mast RC: Detecting and measuring the severity of delirium with the symptom rating scale for delirium. 1971. 249. 1988. Trzepacz PT and Baker RW: The Psychiatric Mental Status Examination. Trzepacz PT Mulsant BH. FA Davis. 250. Brenner R..Zagreb.2001.A Guide To Treatment of leukemia. 90. Dew Ma et al: Is delirium different when it occurs in dementia? A study using the delirium Rating Scale. 251. 4 th ed.. London. Veljković J:Psihički poremećaji organskog porekla. Torres R.1999b.525-564. Trzepacz PT : Update on the neuropathogenesis of delirium. Baker RV.1998. u: Morić-Petrović. Oxford. Vctor M.. In: Yudofsky C. Trzepacz T...242. Gen HospPsychiatry 17:75-79.

PRILOZI UZ POGLAVLJE O ZNAČAJU VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA U PSIHOPATOLOGIJI 1. 151-157. 1994.4-značajno... 1. 27. 268.6)..Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta. u: Vučović D (ur).Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema. 11.. Vinković Z.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma.4. 2002.. 1971. Elsevier. 259. Engrami.. Minnema RF. 264. Wilt JL.WHO. u: navedeno pod br. Narton & Company New York. New Work. 1980.1992. Vesel J.. Poleksić J. 1982.: Nervous system toxicity of the chemotherapeutic agents. Vol. Adams RD.38.: Urgentna stanja u organskim psihosindromima: dijagnostika i tretman. 1982. Beograd.. 258.. Geneva. Chichester-New York-Brisbane-Toronto-Singapore.. Williams R: Management af acute liver failure. Ann Intern Med 119:391-394.2-jako. WHO: International Statistical Clasification of Disease and Related Health Problems.1982. 84 . 266. Collins GH: The Wernicke-Korakoff Syndrome. Abou-Saleh MT and Blazer DG (eds): Principles and Practice of Geriatric Psychiatry. In: Copeland JRM. Živković Dj. Young DF & Posner JB. a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone.London..Izmenjena percepcija okoline.463-516.: Komparativna analiza komplementarne dijagnostike u organskom psihosindromu. Vučović D: Urgentna psihijatrijska stanja. Philadelphia. W. 4. 260. Beograd. U: navedeno pod br. 257-260. 1988. ibid. Obeležja. i Penca-Maksimović J.1982. 99-111. Urgentna medicina. 10 th Revision. Zbigniew J Lipowski: Delirium ( Acute Confusional States). 39. 57-113.1986. 11-21. 91-129. 257. Young DF: Neurological complications of cancer chemotherapy. John Wiley & Sons. Part II.1935. Jonson BF et al : Torsades de points assiciated with the use of intravenous haloperidol... 262. 261.Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević. 267. Neurologigal Manifestations of Systemic Diseases. 38. 263. Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0. New York. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja. Voctor M.1993.2. Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena.256. 265. Futura Publishing.1993. 1982. Živković Dj i sar. FA Davis. Bryen GW ( eds): Handbook of Clinical Neurology. In: Vinken PJ.6-izuzetno jako 2. i sar. Wolff and Curran. 270. Wada and Yamaguchi. 64:765. 269. Postgrad Med J. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana.W.. In: Silverstein A (ed): Neurological Complications of Therapy: Selected Topics.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. 27-35.

4.samopovredjivanje. 0.4.2.2.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha.2. 5.2.4.Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti.6. 11.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0.4. 8.2. 0.Gubitak telesne sheme.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti.2.6.2.2-fluktuirajući strah.0.6.6. 0. 13. 6.6.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja. 14. 12.pokušaj samoubistva 0. 0.4.4.2.4.Inhibicija mišljenja Blokada. 7. 0. 0.6. 0.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost. osećanje straha kod ispitivača.4.metamorfoza pojedinih delova tela. 4.teškoća verbalizacije.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje.Mućenje tela.Kočenje fizičkih aktivnosti. 9.na pojimanje straha kod samog ispitivača.2.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu.6.4-kontinuiran strah.Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse.2.4.4.Autoagresivnost Verbalna ili fizička.6.6. 3.2.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača. 85 . 0.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.6.2.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja.6.Kounikacija.neshvatanje konteksta.na poimanje straha kod samog ispitivača. 10.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi.ne osećati se kao "neko".fizičkih promena.4.4.biti drugačiji nego ranije.6.

b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu. 17. Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću.4.2.odnosno tok anksioznosti.mučno osećanje afekta. toku.6. Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju. Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1. derealizacija.Hostilnost.2. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije.Vodeći simptomi.evaluaciju.4. zbunjenost.4.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta.tok anksioznosti.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička. tj. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa. komunikacija sa okolinom. 18.motorna inhibicija.Autentičnost 0.4.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok).evoluciju u vremenu. 2. nekomunikativnost. inhibicija mišljenja. 16.nekoordinisana. depersonalizacija fizička i psihička. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošćuagitacijom.6 Napomene: 1.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara.15. a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost. autoagresivnost i 86 . Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%.neadekvatna 0. evolucija u vremenu. Vrednovanje.neprijateljstvo ka okolini 0.6.17% i 10% varijanse ili odstupanja. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema.6.2. 3.jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0.2.18%. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest. osustvo deklanširajućeg faktora. 2. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah.

Nije primenljivo. tj. C.evolucija anksioznosti. Sada. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. tj. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah. komunikacija sa okolinom. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju. inhibicija 䁭 išljenja. osustvo deklanširajućih faktora. zbunjenost. u znatnoj meri. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju. Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1. Neodređeno. Sada. Neodređeno. ni u jednom trenutku tokom razgovora.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. ponekad tokom razgovora. na primer. fizička i psihička depersonalizacija.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu. derealizacija. motorna inhibicija. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. Ne. A. ponekad tokom razgovora. heteroagresivnost i agitaciju. U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično. nekomunikativnost. 2. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 87 . ali srednje izraženo.4. B.

«čupkanje posteljine». Dezorijentacija 5. Deo 1. Neodređeno. Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. Stupor (teško se budi). Budan (previše živahan. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. kao uznemirenost. Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora.3. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici. zurenje u prostor. u bilo koje doba tokom razgovora. Da li je pacijent. preosetljiv na sredinske stimuluse.Deo 2. Aneks Tabela 2. Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od 88 . lako se budi). Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost. kao na primer. Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? Živahan (normalno). u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti. Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. na primer. kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7. kao tromost. stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9. lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1. Letargičan (pospan. halucijanicije. lako se uplaši). Koma (ne budi se). Da li je pacijent.

da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3. Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje. 89 . stupor. letargičan. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. budan previše živahan. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. normalno.pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. * Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. pospan. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. na primer. lako se probudi. Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan. tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Tačka 2. teško se budi ili koma (ne budi se).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful