Prof Marko Munjiza, Nastavna baza za psihijatriju INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE, Beograd, Palmotićeva 37 e-mail: marko.Munjsbb.co.

yu, Web sajt:www.munjiza.com

NAJČEŠĆI SIMPTOMI I SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI

PREDAVANJA ZA LEKARE NA SPECIJALIZACIJI IZ PSIHIJATRIJE, Šk.2007-08. godine

BEOGRAD, 2007

1

NAJVAŽNIJI VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI ZNACI I SIMPTOMI KOJI SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI
Večina autora posle definicije kliničke psihopatologije, njene nuačne zasnovanosti i opisa poremećaja pojedinih psihičkih funkcija, detaljnije analiziraju pojedine kliničke entitet, odnosno psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja.Mišljenja smo da je to oblast kliničke psihijatrije koja daje šiti prikaz i opis kliničke slike,epidemioloških karakteristika, etiopatogeneze i različitih oblika terapije i tretmana ovih poremećaja. Mi se u ovom udžbeniku nismo odlučili za ovaj koncept, već nam je namera da damo prikaz vodećih simptoma i sindroma u psihopatologjji. Zbog toga smo dali pregled najvažnijih simptoma i sindroma u kliničkoj psihijatriji, kao i kraći osvrt na socijalnu patologiju i psihopatologiju, psihopatološke poremećaje kao posledidicu psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku, tj. zaravljenje,nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj, demencija, distimični poremećaj, intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih, opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja, shizofrenija, schizoidni poremećaj ličnosti.shizotipalni poremećaj ličnosti, velika depresivna epizoda.

1) Abecedni redosled najvažnijih simptoma u opštoj psihopatologiji
1.Agresivno ponašanje, 2.Anhedonija, 3.Anksioznost, 4.Antisocijalno ponašanje, 5.Apatija, 6.Beg ideja, 6.Depersonalizacija i derealizacija, 7.Depresivno raspoloženje, 8. Dezorganizovani govor, 9.Dobijanje na težini, 10. Grandioznost, 11.Gubitak na težini, 12 .Halucinacije, 13.Hipersomnija, 14. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima, 15. Izbegavajuće ponašanje, 16. Katatonija, 17. Nekritično druženje, 18. Neodlučnost, 19.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi, 20. Nesanica, 21. Nesposobnost održavanja pažnjeslaba koncentracija, 22. Nestabilne emocije, 23.Oblaćenje odeće suprotnog pola, 24.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai, 25. Ograničeno odlaženje od kuće, 26. Patološko laganje, 27.Oštećeno rasudjivanje, 28.Oštećenje apstraktnog mišljenja, 29. Oštećenje pamćenja, 30. Paranoidne ideje, 31. Perzistentne smetnje identiteta, 32. Potreba da se govori, 33. Povišene radne, socijalne ili seksualne aktivnosti, 34.Povišeno raspoloženje i euforija, 35. Prekomerni abuzusi hrane, 36. Psihomotorna agitacija, nemir, 37. Psihomotorna usporenost, 38. Rasejanost, 39. Razdražljivost, 40. Namerno izazvano povraćanje, 41. Samopoverdjujuće ponašanje, 42. Suicidalne ideje ili pokušaji, 43. Seksualne smetnje, 44. Smanjenje energije ili umor, 45. Snažno dezorganizovano ponašanje, 46. Socijalna izolacija, 47. Sumanutost, 48. Teškoće govora, 49. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo, 50. Zaravljene, aplatirane, sužene ograničene emocije.Za većinu navedenih simptoma u posebnom dotatku navest ćemo najčešće psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja kod kojih se oni javljaju kao vodeći znaci i simptomi.

2

U ovom delu udžbenika dajemo osvrt na najčešće simptome i poremećaje gde se oni najčešće javljaju. Zbog pojednosavljiva teksta odlučili smo se za koncizan pregled u vidu pregledne tabele i kraći deskriptivni opis naročito važnijih psihopatoloških sindroma.

Red-ni br.
1.

Psihijatrijski znaci i simptomi
Agresivno ponašanje

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji ponašanja u kojima se pojedini znaci i simptomi najčešće sreću
Akutni stresogeni poremećaj.Antisocijalni poremećaj ličnost,.Delirijum,Demencija,GraničniPL, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom kod zloupotrebe PAS,Kkratkotrani psihotični poremećaj, Manična epizoda, Paranoidni Pi,Poromećaj ophodjenja, Postraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformi poremećaj, Shizofrenija, Patloška lažljivost (pseudologija fantastika),Perzistentni poremećaj indentiteta i Socijalna izolacija. Akutni stresni poremećaj, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom na PAS, Mešovita epizoda BAP(bipolarnog afek. poremećaja),Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnom simptomatologijom, Postramuatski sresni poremećaj, Shizoafektivni poremećaj, Shizofrenija, Shizoidni i shizotipalni PL,Velika depresivna epizoda. Agarofibija bez paničnog napad, Akutni stresni poremećaj, Anksiozni poremećaj uslovljen PAS, Anksiozni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Separacioni anksiozni poremećaj, Delirijum, Generalizovani anksiozni poremećaj, GraničniPL, Hipohondrija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, IzbegavajućiPL,OpsesivnokompulsivniPL, Panični napadi. Poremećaj sheme tela, Postraumatski stresni poremećaj, Socijalna fobija, Somatizacija, Specifična fobija, Sumanuti poremećaj, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Antisocijalno ponašanje dece i adolescenata, Antisocijalno ponašanje odraslih, Hipomanična epizoda, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija PAS, Kleptomanija, Manična epizoda, Mešovita epizoda BPA,Zavisnost ili aspt. sindrom PAS, Piromanija, Poremećaj ophodjenja, Poremećaj prilagodjavanja sa njama ophodjenja, Poremećaj ličnosti zbog lošeg nija, opšteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofr䁥 Perzistentni sumanuti poremećaj Akutni stresni poremećaj, Ciklotimni poremećaj, Delirijum, Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Postraumatski sresni poremećaj,PL zbog opšteg zdrav. stanja, Sch, Velika depresivna epizoda Ciklotimićni poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, Manična i Mešana epizoda kod BAP, Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS Agarofobija bez paničnog poremećaja, Depwersonalizacioni poremećaj, Disocijativni poremećaj identiteta, GraničniPL, Intoksikacija PAS, Panični napadi, Perzistentni poremećaj percepcije uzrokovan halucinogenima, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija Ciklotimični poremećaj,Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, Kratkotrajni psihotični poremećaj, Mešovita epizoda BAP, Opsesivnokompulzivni poremećaj, Panični poremećaj, Poremećaji ishrane, Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem, Poremećaj prilagodjavanja sa anksiozno-depresivnim raspoloženjem, Posttraumatski stresni poremećaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj,

2.

Anhedonija

3.

Anksioznost

4.

Antisocijalno ponašanje

5.

Apatija

6. 7.

Beg ideja Depersonali-zacija ili derealizacija

8.

Depresivno raspoloženje

3

9.

Dezorganizo-vani govor, nesuvislost Dobijanje na težini

10.

Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, kratkotrajni psihotični poremećaj, Manična i mešovita epizoda, Mešani poremećaj jezičkog izražavanja, Shizoafektivni, Shizofreniformni poremećaj i Shizofrenija Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Mešovita epizoda, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda

11.

Grandioznost

12. 13.

Gubitak na težini Halucinacije

14.

Hipersomnija

15.

Zloupotreba medjuljudskim odnosima izbegavajuće ponašanje Katatonija

u

Delirijum,Demencija,Hipomanična epizoda,IntoksikacijaPAS, psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda, narcistički PL, raspoloženja prouzrokovan PAS, zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, poremečaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni p Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj Mentalna anoreksija, Distimični poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična ili mešana epizoda, Perzistentni poremećaj percepcije uszorkovan halucinogenima, Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, velika depresivna epizoda, Umišljeni poremećaj, Simulacija. Delirijum, Distimični poremećaj, Hipersomnija kod drugih mentalnih poremećaja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Narkolepsija, Parasomnije, Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja, Poremećaj spavanja uslovljen PAS, Poremećaj spavanja vezan za disanje, Poremećaj spavanja zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, primarna hipersomnija, primarna insomnija, Shizoafektivni, sihozofreniformni i shizofreni poremećaj,Neodredjeni štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Ciklotimni poremećaj, Granični PL, Hipomanična epizoda, Intokasikacija PAS, manična i mešana epizoda, Narcistički PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, patološko kockanje, Poremećaji ophodjenja, Simulacije, Umišljeni poremećaj

16.

17.

18.

Nekritično druženje

19. 20.

Neodlučnost, Ambivalenicija Bezosećajnost na Antisocijalni PL, Aspergerov sindrom, Autistični poremećaj, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, Narcistički PL, Zavisnost na osećanja drugih ljudi

Akutna distonija zbog neuroleptika, Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda kod BAP, Maligni neuroleptički sindrom, Medikamentozni parkinsonizam,Shizoafektivni i shozofrenoformni poremećaj,Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremećaj, Demencija, Hipomanična epizoda, Histrionični PL, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Poremećaj reaktivnog vezivanja u dojenačkom ili ranom detinjem periodu, PL zbog opšteg zdravstvenog stanja Demencija, Distimični poremećaj, Opsesivno-kompulsivni PL, Zavisni PL, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, Velika depresivna epizoda.

PAS, parafilije, Patološko kockanje, Poremećaj ophodjenja, Rettov sindrom, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj,

4

Akutni stresni poremećaj. Paranoidni PL. 33. zaključivanje 29. Porermećaj spavanja zbog zloupotrebe PAS. Posttraumatski stresni poremećaj. shozofreniformi i shizofreni poremećaj. sindrom na PAS. 26. Disocijativne fuge. Amnestički poremećaj. Disocijativni poremećaj identiteta. Insomnija zbog lošeg opšteg zdrav. Generalizovani anksiozni poremećaj. Hipomanični poremećaj. Somatizacija. Shizoafektivni Shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Velika depresivna epizoda Ciklotimni poremećaj. Distimični poremećaj. Mesečarenje (somnabulizam). logoriočnost Kratkotrajni. Nočne i nočni strahovi more. Manična i mešana epizoda. Velika depresivna epizoda Delirijum. Poremećaji spavanja zbog disanja. stanja. Granični PL. Hipomanična epizoda. Shizoafektivni i Shizofreniformni 5 . Zavisnost ili zloupotreba PAS. Velika depresivna epizoda. Delirijum. Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja. Generalizovani anksiozni poremećaj. Velika depresivna epizoda Akutni stresni poremećaj. Poremećaj ophodjenja. Paranoidne ideje 32. granični PL. Sumanuti poremećaj. Nesposobnost održavanja pažnje/slaba koncentracija Nestabilne emocije 23. Poremećaj reaktivnog vezivanja u detinjstvu. Perzistentne identiteta smetnje Povećan impuls za govorom. Autistični poremećaj. Indukovan psihotični poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Oštećeno. Sumanuti poremećaj Disocijativna fuga. 30. Intoksikacija i/ili apst.ne-kritično Demencija. Rettov sindrom Agarofibija bez panike. Delirijum. Distimični poremećaj. manična epizoda. Demencija. Intoksikacija i/ili apst. shizofreniformi i shizofereni poremećajShizotipski poremećaj. Paranoidni PL. Patološko kockanje. Oblačenje odeće suprotnog pola Osustvo igre ili nenormalne socijalne igre u ranom detinjstvu Ogranićeno odlaženje od kuće Shizoidni i shizotipalni poremećaj. sindrom na PAS. 24. Demencija. Umišljeni poremećaj 27. 25. Problem identiteta. Disocijativna amnezija. 28. Ciklotimni poremećaj. neodredjeni štetni efekti lekova. Shizoafektivni. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. sindrom na PAS. Velika depresivna epizoda. Mentalna retardacija. Patološko laganje (pseudologija fantastika) AntisocijalniPL. Izbegavajući PL. Mentalna retardacija. Anksiozni separacioni poremećaj. Insomnija povezana sa drugim mentalnim poremećajima. Delirijum. shizofreniformni i shizofrene poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. stanja. Delirijum. sindrom na PAS. Poremećaj ophodjenja. stanja. Velika depresivna epizoda. Demencija.Ciklotimni poremećaj. Panični poremećaj sa agarofobijom. Oštećenje apstraktnog mišljenje Oštećenje pamćenje 31.21. Antisocijalni PL. Nesanica 22. Intoksikacija i/ili apst. Granični PL. Amnestički poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Manična i mešovita epizoda BAP. Shizoafektivni. Intoksikacija PAS. Schizotipski PL. Transvetitski fetišizam Aspergerov sindrom. tranzitorni psihotični poremećaj. Hipomanična epizoda. Dosicijativni poremećaj identiteta. Ciklotimni poremećaj. Simuliranje. Konverzivni poremećaj. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. velika depresivna epizoda. Shizoafektivni. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. manična i mešana epizoda BAP. Mešovita epizoda BAP. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. sindrom na PAS. Shizoafektvni. Intoksikacija i/ili aspt. Poremećaj polnog identiteta. Shizoafektivni. Posttraumatski stresni poremećaj. Deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj. Delirijum. sindrom na PAS. Primarna insomnija. Akutni stresogeni poremećaj. stanja. Delirijum. Dezintegratvni poremećaj u detinjstvu. manična i mešovita epizoda BAP. sindrom na PAS. Socijalna i specifična fobija. Demencija. Postraumatski sresni poremećaj. Hipomanična epizoda.Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj.

sindrom zbog PAS.34. 41. Mentalna retardacija. Sumanuti poremećaj. Seksulani mazohizam. 40. manična i mešovita epizoda BAP. Poremećaj sek.uzbudjivanja kod žena. Namerno povraćanje izazvano Samopovre-djujuće (parasuici-dalno) ponašanje Pokušaji samoubistva. 42. Antisocijalni PL. Manična ili mešovita epizoda BAP. sindrom na PAS. Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS. sindrom na PAS. Hipomanična epizoda.impotencija. Shizoafektivni. Intoksikacija i/ili apst. 36. Demencija. Delirijum. Bulimija nervoza. Intoksikacija i/ili apst. 35. Shizoafektivni. Posttraumatrski stresni poremećaj. Deliriju. Generalizovani anksiozni poremećaj. 38. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima. Granični PL. Mešovita epizoda BAP. koncentracija Razdražljivost slaba Ciklotimni poremećaj. manična i mešovita epizoda BAP. promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Intoksikacija i/ili apst. Simuliranje. nemir Psihomotorna usporenost. Bulimija nervoza. Hipomanična epizoda. Sumanuti poremećaj. Poremećaji spavanja vezani za disanje. Poremećaj orgazma kod muškaraca/žena. sindrom na PAS. Poremećaji ophodjenja. ejakulacija prekoks. Vaginizam. Posttraumatski stresni poremećaj. sindrom agitacija. sindrom zbog PAS. Deficit pažnje/ Hiperaktivni poremećaj. Delirijum. Velika depresivna epizoda. 39. 44. Problemi u odnosima. Intoksikacije i/ili apst. Hipomanična epizoda. Seksualne smetnje prouzrokovane PAS. Intoksikacija i/ili apst. Akutni stresni poremećaj. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima Disocijativni poremećaj identiteta. Velika depresivna epizoda Averzivni seksualni poremećaj. stanja. stanja. Delirijum. poremećaj sa smanjenjem seksualne želje. Granični PL. Hipomanična epizoda. Intoksikacija i/ili apst. 37. Velika depresivna epizoda. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj.nale-tima" Akatiza uslovljena lekovima. stanja Abuzusi hrane "Preždera-vanje u atacima. Tentamen suicidi 43. Poremećaj prilagodjavanja. Povišene socijalne. Dispareunija. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Psihomotorna Demencija. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Neodredjeni štetni efekti lekova. Primarna hipersomnija. radne i seksualne aktivnosti (Povišeni voljnonagonski dinamizmi) Povišeno raspoloženje. Shizofrenoformi i Shizofreni poremećaj. Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Pervazivni razvojni poremečćaj. Promena 6 . libida. Poremećaj prilagodjavanja. euforija poremećaj. Shizoafektivni. Distimični poremećaj. Manična i mešovita faza BAP. manična i mešana epizoda BAP. Ciklotimni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Poremećaj osećanja boli. Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremećaj. Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. Kratkotrajni tranzitorni psihotični poremećaji. Poremećaji erekcije kod muškaraca. Seksualne smetnje zbog opšteg zdrav. Seksualna zloupotreba. Trihotilomanija. Poremećaj ophodjenja. Mentalna anoreksija. Patološko kockanje. Ciklotimni poremećaj. Narkolepsija. Poremećaj raspoloženja prouzrokovan PAS. Generalizovani anksiozni poremećaj. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. Shizofrenija. Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS. sindrom na PAS. Parasmonije. Psihoseksua-lne smetnje 45. Anoreksija nervoza (Mentalna anoreksija). Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Parafilije. Poremećaji sa stereotipnim pokretima. Simuliranje. Distimični poremećaj.erektilna disfunkcija. Demencija. Granični PL. Medikamentozni parkinsonizam. Smanjenje energije ili umor zbog PAS. inhibiranost Rastrojenost. Granični PL. Intoksikacija sa PAS. Hipomanična epizoda. Distimični poremećaj. Prevremena ejakulacija. Mešovita epizoda BAP. Shizoafektivni.

stanja. Mešovita epizoda BAP. Poremećaj sheme tela. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Delirijum. promena ličnosti zbog opšteg zdrav. Neodredjeni somatoformni poremećaj. sindrom na PAS. Somatizacija. Psihotični poremećaj zbog PAS. sindrom na PAS.. sindrom na PAS. Izbegavajući PL. Anksiozni poremećaj zbog separacije. Bulimija nervoza. Fonološki poremećaj. Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti. Oni se u svakodnevnoj kliničkoj praksi ipak mnogo redje sreću. Velika depresivna epizoda. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Mešoviti poremećaj jezičkog sporazumevanja i izražavanja. Hipohondrija. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Poremećaj jezičkog izražavanja.Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do početka 21 veka. Sumanuti poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformi poremećaj. stanja. Shizofrenija. Velika depresivna epizoda. Velika depresivna epizoda. demencija. To naravno ne znaći da i drugi psihijatrijski znaci i simptomi nisu važni u kliničkoj praksi. Sumanuti poremećaj. Rett-ov poremećaj. Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. B) VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI U ovom delu tekstu navedeni su važniji sindromi u kliničkoj psihopatologiji. Psihotični poremećaj uslovljen PAS. Demencija. Shizofrenija. Mucanje. stanja. Kratkotrajni. Posttraumatski stresni poremećaj. Indukovani psihotični poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. tranzitorni psihotični poremećaj. Rett-ov sindrom. Shizofrenija. Velika depresivna epizoda. U prethodnom poglavlju psihijatrijsi znaci i simptomi razmatrani su u kontekstu poremećaja pojedinih psihijčkih funkcija. Intoksikacija i/ili apst. Shizoidni i Shizotipalni poremećaj Delirijum. Intoksikacija i/ili apst. Panični napadi. Poremećaj osećanja bola. Anoreksija nervoza (mentalna anoreksija). tranzitorni psihotični poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav.46. Neodredjeni šetetni efekti lekova. Cilj ovog poglavlja je da se da prikaz za samo klinički važnije znakove i simptome kako za lašče snalaženje u dijagnostici psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Demencija. Shizofrenija. U kliničkoj praksi takodje je značajno koji od navedenih znakova i simptoma se javljaju kod pojedinih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Konverzivni poremećaj. Distimični poremećaj. Opsesivno-kompulsivni PL.sindrome (grupe simptoma). Sumanutost 49. Shizofrenija. tako i za diferencijalnu dijagnozu ovih stanja. Generalizovani anksiozni poremećaj. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. slike 7 . Akutni stresni poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. ličnosti zbog opšteg zdrav. Delirijum. Problemi sa govorom 50. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih mogle objasniti Zaravljene/ sužene/ ograničene emocije 51. Demencija. Kratkotrajni. Veoma ozbiljno dezorganizo-vano ponašanje Socijalna izolacija 47. Aspergerov sindrom. Tik. Shizofrenija. Velika depresivna epizoda. Autistični poremećaj. sindrom na PAS. Konverzivni poremećaj. Aspergerov poremećaj. Shizoidni PL. Ovde ćemo navesti u tabelarnom obliku samo 50 važnijih znakova i simptoma. Problemi sa apetitom. Autistični poremećaj. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Manična i mešovita faza BAP. Shizofrenija. sindrom na PAS. Shizotipalni PL. 48.

povišenom afektivnom tenzijom. 2.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja. Produktivni sindromi i 2. koja se u kliničkoj slici manifestuje tzv "negativnim" psihopatološkim fenomenima: opštom usporenošću.Bez obzira na pomenute varijacije. opštom uzbudjenođu. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu. Formiranje preciznog dijagnostičkog stava prema nozološkim kategorijama u psihijatriji najčešće je vezano za duževremeno praćenje bolesnika i korišćenje raznih pomoćnih metoda. Produktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji ekscitacija koja se u kliničkoj slici manifestuje produkcijom tzv pozitivnih psihopatoloških fenomena: halucinacijama. padom volje i interesovanja. inteligencije.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti. mišljenja. Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja. orjentacije. encefalitisa.iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim. a i stručni zadatak.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i na taj način. S druge strane večini duševnih bolesnika sa jednim ili više psihijatrijskih sindroma mora se ordinirati terapija često puta po hitnom postupku iz razloga što predstavljaju opasnost po sebe. volje. u sferi somatskog i posebno neurološkog kao što je i prikazano u prvom delu ovog priručnika.simptoma.Svaki vodeći sindrom predstavlja u suštini karakterističnu kombinaciju dominantnih simptoma. 1. Simptomima ili znakovima bolesti.nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti. libida. Treba istaći da "kliničke slike" obe grupe ovih sindroma da se mogu sresti u svim varijacijama od najlakših do najtežih. npr. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti. I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana. gubitkom apetita. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije.bolesti i bolesti kao nozološke jedinice. Radi lakše orjentacije u "sindromskoj dijagnostici".Težnja svakog lekara psihijatra. Zbog toga se terapija u početku ne vodi prema nozološkim kategorijama u dijagnostici. shvatanja.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. 4. da na osnovu simptoma. nagona. Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka. druge. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV. od koji ni danas nisu upoznati. somatskih. Večina psihijatrijskih sindroma zbog manifestne ili latentne opasnosti po bolesnika.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i 8 . kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju. okolinu i imovinu pripada urgentnoj psihijatriji. sumanutostima. koje lekar daleko lakše uočava. a zatim i prepoznaje kao sindromsku celinu u okviru postoječih psihijatrijskih ispoljavanja. nekomunikativnošću. ravnodušnošću ili depresijom. već prema tzv "vodećim sindromima" psihoze i/ili drugog mentalnog poremećaja ( target sindrom). Neproduktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji inhibicija. 3.sindroma. neistrajnošću i sl. psihijatrijske sindrome neki autori dele na dve grupe: 1. tumora. opažanja.Tako govorimo o schizofrenoj slici. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima. Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma.jer se čini. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku. te na ovo uvek treba obratiti pažnju u okviru dijagnostičkih potreba. okolinu ili materijalne vrednosti. Neproduktivni sindromi. Mi danas ostajemo. emocija. psihomotornim nemirom.U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem. imaju karakter odredjene tipičnosti. agresivnošću i sl.

Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja).Mešani sindrom. inhibicija motorike do stepena stupora. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1. apatični sindrom.poremećena je i percepcija prostora i vremena. 2. uznemirenost praćena panikom.oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje.marko i mikropsija.optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju).pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski. bojažljivošću.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja. 4.motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću.nerealna.oniroidni sindrom(obilje fantazija).optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je). 2.3.Halucinacije su često praćene strahom.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija.jamais vu. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci). Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja.c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano. Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno. 3) Sindrom poremećaja percepcije 1. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje. I PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA RUSKIH AUTORA IZ KASNIH 60-TIH I TOKOM 70-TIH GODINA XX VEKA 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno.U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost). a pod uticajem sumanutosti.deja vecu.Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje.stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno. 3. 3.koji se odlikuju 9 .Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena. ubrzan tok misli.2.bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma. 5. strahom.mestu i prema drugim osobama. gde se gubi potpuno sećanje. javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice.d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano.delirantni sindrom.deja vue.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti). amnezija.b) dezorijentacija u vremenu. verbigeracijom. 2)Emocionalni sindromi: 1.sumračni sindrom( prekid toka svesti. motorni nemir.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.

već nešto što se javlja neovisno od njega.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli. depresivni. unutrašnjih glasova. prisilne slike.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike. ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza. prisilna sećanja. utoliko je formiranje sumanutosti manje. 3. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno.otudjenjem svojih misli. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem.kod njega se remeti percepcija telesne sheme. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli. propasti sebe i sveta. polimorfnija. Ovde se ubraja automatsko mišljenje.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije. shizofreni. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza".uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe.koji se upliće u ličnost pacijenta. 10 . pojava cenestopatija. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja.afekta i delatnosti. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti.za sumanutost uticaja i proganjanja. misli. voljom nekoga sa strane.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline. ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu. halucinacija. osećanja. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika. 4. Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija. Najčešći je kod schizofrenije. 5) Deluzioni sindromi 1.Boesniku izgleda kao da ne postoji. bolesnika. protestuju.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima. organski.Stupor: psihogeni. pretvaranje misli u unutrašnji govor. vode sa njima diskusije. 4) Sumanuti sindromi 1.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti. pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma. prisilne misli. aktivnosti. 2. 4. 5. ozvučenje sopstvenih misli.Javlja se bez pomućenja svesti.osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja. prisilno prekidanje misli.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter. uverenje da drugi znaju njegove misli.

2. ehopraksija. 3. debilnost. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću.2. katalepsija. afektiviteta i sl. 11 .Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije.Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću.fiziološka tupost.Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja.umerena. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci. 2. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi.duboka i mentalna retardacija neoznačene težine.imbecilnost i teška. 8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji. 3.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1. teška. na pr. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali.Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti. 1. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli. već se radi o astenizaciji psihe. afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter.ili klasična podela na: umerena.u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija. stereotipija. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja. mutizam. vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja). idiotija i kretenizam. Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije. svojoj bolesti. srednja. dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja. 4. straha i radnji. težom. impulsivne radnje).Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1.Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma. tako i prema okolini. eholalija.). ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika. grimasiranje.

koliko im je godina. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. Obično na pitanja daju besmislene odgovore. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. Djeksonovi napadi. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom sindromu.aktivni negativizam. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski. tj strukture ličnosti. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija. sede. danima mogu da leže u krevetu. grand mal napad. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. često bizaran položaj. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena. odnosno katatona pomama.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše. koliko imaju ruku.Medjutim. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. Odbijaju da hodaju. stoje. često padaju u stanje stupora. Od hrane se ne odriću i čisti su. Parcijalni epileptički napad. tzv. na ubode ne reaguju. koji ase karakteriše trijasom: a) asocijalnim ponašanjem. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. prstiju. njihova disharmoničnost. pošto su te osobenosti. Boesnici ne znaju svoje ime. Histrionični napadi. osobenosti poremećaja ličnosti. tj odbijanje svake sugestije sa strane. usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. Mimika je jednolična. b) nemogućnošću stvaranja i održavanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c) nemogućnošću prihvatanja odredjene socijalne uloge.sindrom približnih odgovora. Oni dugo zadržavaju jedan. pa ako im se to dozvoli. 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje.9) Sindromi vezani za poremećaje ličnosti Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse. karakteristike svojstva karaktera. poremećaji u perifernoj cirukalciji. koriste s njima. Narkolepsija. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i 12 . Ovde spadaju:Veliki. negativizam. čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima.leže čuteći i nepokretno. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. Kataleptički napadi.

U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno.disiranog misaonog toka. odaje punu svesnost i bistrine. motornu docilnost i sl.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok. eholaliju. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. katatonom sindromu. histrioničnih stanja. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom. stereotipije. flufenazin. koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja"). Posebno je interesantan tzv. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika. neorganizovanom hiperaktivnošću. poremećaj je nazvan parafrenijom. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora.viće udara. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a.ruši i slično. disulfiram. II PSIHIJATRIJSKI SIMPTOMI I SINDROMI DOMAĆIH AUTORA U DRUGOJ POLOVI XX VEKA 1. piperazin.b) psihopatološke posledice 13 . pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. ehopraksiju. prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. simptomatskih psihoza. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj. epileptičnih stanja.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. cocain. loxapine.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja. baclofen.pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost.razbija. zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika. steroida i sl. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar. Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza. Bolesnik je izrazito logoroičan. zatim kod mentalno retardiranih osoba. cikloserine. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara). prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju. negativizan. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. hroničnih organskih psihosindroma. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma.Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu. ali je znatno dužeg trajanja od njega.pseudokatatoni stupor.1904).

smanjenje inicijative i volje.Akutne imaju najčešće delirantne. sposobnost procenjivanja i adaptacije na socijalnu sredinu. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona.teškoće shvatanja i pažnje. Kardinalni poremećaji zahvataju mnestičke funkcije. sindromi demencije mogu se podeliti na grupu trajnih.osustvo pažnje i impulsivnost). gubitak inventara znanja. shvatanja.osiromašenje mišljenja.demijelizacionih bolesti.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona.seksualni nagon i sl. ireverzibilnih i privremene.. One mogu da se podele na globalne i lakunarne.potreba topline i hladnoće. kao prisilni plač i emocionalna inkontinencija. Zatim se razvijaju afektivni poremećaji u obliku nestabilnosti afektivnih reakcija.akutna stanja anoksije i sl.da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike. rušeći njena znanja. etičkog shvatanja. zavisno od toga da li je lezija i oštećenje moždanog tkiva 14 .Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja.hronične imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom).gubitak energije. Do sada je napotpuniju definiciju ovog sindroma da Ej koji demenciju smatra za "duboko" globalno i progresivno psihičko propadanje.depresija. upamćivanje.1.umor. U odnosu na terapiju i mogućnosti reparacije.Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca.katatone i slike slične stanjima konfuzije. ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio. koje menja osonvne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje.halucinatorne.sna. zapamćivanje i pamćenje za dogadjaje novijeg datuma. ali progredijentnog oštećenja ličnosti. Kao posebna vrsta u litetaturi se navodi shizofrena demencija.amentne.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike. 2.pokreta. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati. u prvom redu shvatanje. u razvijenom stadijumu kod dementnog sindroma nastaje oštećenje celokupne inteligencije. Najpre se u "širokom krugu" razaraju preduslovi inteligencije.od njene lokalizacije i slično. vrednosti.O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu.c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom). pamćenja. 1.pamćenje.Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične. Ona može da obuhvati celokupnu ličnost čak i do njene strukture "razumnog bića".da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta.žedj.Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNSa:tumori.gubita intelektzalnih sposobnosi).). Sindrom demencije može da predstavlja najteži oblik dehumanizacije čoveka i degradaciju njegovog celokupnog psihičkog života. Postoje mnogobrojne definicije demencije. reparabilne.afektivna labilnost. Kod progresivnog moždanog procesa.difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu.gubitak afekta i dr.motiva-glad. Hronični organski psihosindrom Bleuler-a Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu postepenog.pospanost.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona.a s druge strane je zabeležio.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja. govor.. upamćivanja i sećanja.kod trauma mozga.

je oblik demencije koji se javlja prvonstveno kod žena. razlikuje specifičnođću perceptivnih psihopatoloških fenomena. redje kod neuroluesa. Neki autori ovaj oblik sindroma demencije dele na shizofrenu u užem smislu. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba. ćudljiva. Presbiophrenia. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom. treba da se tretira u skladu sa principima lečenja shizofrenije. sistematizovane ili nesistematizovane.Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti. Nju odlikuje oštećenje svih psihičkih funkcija i koja ima kvalitet globalne demencije. premda se isti pacijenti u kontaktu sa realnim problimima pokazuju kao nesposobni. 4. 5. a pojedine su manje oštećene. iskazani su u trećem licu. afektivna ili parademencija. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. nazivaju ga pogrdnim imenima. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. kod moždanih organskih psihosindroma.Tako. ismejavaju ga. u tesnoj je vezi sa shizofrenijom. a povremeno nelogičan. Alkoholna halucinoza npr.Sindrom poremečenih motiva i nagona 15 . ali da je pri tok od sporednog značaja da li je pri tom zadatak lak ili težak. koja se pojavljuje u samom početku obolenja i ista se objašnjava regresijom i nemotivisanošću pacijenata da saradjuju i molekularna shizofrena demenciju. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji. za razliku od auditivnih halucinacija.difuzno ili žarišno. tj. ili kako se još naziva staračka shizofrenija. ogovaraju ga. parafrenije i paranoje. Hronična halucinoza u uslovima alkoholne apstinencije. i sl. Najlakše slućajeve demencije kod shizofrenog oboljenja odlikuje slabost rasudjivanja. su bezlični. Zanimljiv je i pojam presbiophrenije kada je reč o sindromu demencije. 3. Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti. Ove se akutni oblik. dok kod lakunarnog oblika pojedine funkcije više. a s druge strane elemnti Korzaskov-ljevog sindroma. Za teške slućajeve shizofrene demencije je karakteristično da su mnogi od svih misli i postupaka defektni. predočavaju mu lošu sudbinu.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara. Sindrom tzv. uz obično "razumno" ponašanje sa povremenim ispoljaavanjima koja imaju kvalitet dementnih. Kod globanog oblika dementnog sindroma oštećenje intelektualnih funkcija je ravnomerno i progresivno. Karakter glasova se odnosi na bolesnika: rugaju mu se. shizofrene demencije ili kako se još u literaturi naziva Vezanička. koja se javlja u završnoj fazi bolesti. kod reaktivnih i endogenih depresija. pre svega kod paranoidne schizofrenije. Auditivni halucinatorni sadržaji. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte. Ispitivanjem inteligencije kod ovih pacijenata mogu se dobiti sasvim dobri rezultati. Karakteristiku ovog oblika demencije čini s jedne strane mentalna deterioracija. kao ni oštećenja znanja. ipak. dementan odgovor na relativno jednostavno zadatak ("bizarnost demencije"). nije karakteristično i najupadljivije postojanje poremećaja pamćenja ili drugih preduslova inteligencije. afektiviteta i ponašanja. Od takvog pacijenta povremeno se može dobiti visoko inteligentan odgovor na veoma težak ili lak zadatak.paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika. već su najznačajniji poremeća mišljenja. povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama.

fiksirane. Sama frustracija deluje iznenadno ili prolongirano i prikriveno.tj. konflikti i kompleksi.Inače. Ovakva psihička doživljavanja u stanjima neuodluičnosti. Najčešći simptomi kog ovog sindroma su: frustracije. pa i najblaže pritiske i osujećenja doživljavaju kao traumatizirajuće. 16 .Za razliku od neurotskih. i dovode do mnogo dubljih fiksacija i regresija. Isto tako preterana "razmaženost" dece dovodi do skoro uvek do sniženja frustracionog praga. odnosno regresije. već ne samo seksualni već i agresivni impulsi. s obzirom na toleranciju Ega nastaju kada su frustracije i traume mnogo burnije. simptomi psihoze. Ekscesivne frustracije dovode do stvaranja potisnutih pulzija koje ostaju izolovane i kao takve nezavisno šalju svoje buntovne. kao osnovni više se ne smatraju samo seksualni nagon. sa tendencijom da se otcepljuju i samostalno organizuju i sa sposobnošću autonomnog funkcionisanja. Izvori snažnih ftrustacija mogu biti sukobi različitih motiva. uznemiravajuće poruke i impulse iz nesvesnog u svesni deo psihe. Do frustracije dovode prepreke.Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva. pomerene i preradjenje konfliktne situacije". Otuda potiče pojan frustracione tolerancije ("praga") koji označava otpornost jedne osobe prema neuspesima. osuječenje odnosno neispunjavanje izvesnih želja. Ranija prevelika tolerantnost pa i popustljivost može učiniti jednu osobu nesposobnom da podnese kasnije frustracije. takva deca nisu naučila da podnose frustracije.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. već se u tumaćenju konflikta više polazi od pojma odbrane ega protiv nagonskih puslija i osećanja. ukočenost i neuvidjavnost. Pod adekvatnim reagovanjem se podrazumeva pribegavanje realnom. oba sindroma su od velike praktične važnosti. Pod frustracijom se podrazumeva nepovoljna psihička doživljavanja u sitacijama kada neka osoba trpi neuspehe. u čoveku pokreće adaptacioni mehanizami koji suzbijaju frustraciju. a koje mogu biti u samoj ličnosti ili izvan nje. one predstavljaju značajan deo svih čovekovih pulzija. Dinamičkom igrom tenzije dolazi do potenciranja unutrašnjih pulzija. koji se u poslednje vreme ne polazi od toga pojma. Od afekata se razlikuju dugotrajnim delovanjem na čovekovo ponašanje jer su po pravilu od bitnig značaja za čoveka. na frustracije se reaguje adekvatno ili neadekvatno. frustracijama. koja raspolaže svojom dinamikom i energijom. O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja. odnosno osujećenje nagonskih potreba. nesvesnog dela psihe ili se poistovećuju s njim. motiva i postavljenih ciljeva.Dugotrajne frustracije kao specijalna vrsta prolongirane psihičke tenzije dovodi do pojave sindroma apatije. Ova aktivnost odvija se sa negativnim posledicama ili bez njih. nereaktivnost. Umesto zaključka želimo da naglasimo da frustracije dovode do porasta psihičke tenzije. Najčešća i najtipičnija reakcija na frustracije je anksioznost. barijere koje se stalno suprostavljaju zadovoljenju unutrašnjih potreba čoveka. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom. racionalnom načinu rezrešavanja konfliktne ( frustracione) situacije ili savladjivanju barijere na putu ka ostvarenju cilja. Ljudi su različito otporni na frustracije. 6. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost. Agresivne težnje su životna potreba a nastaju kao reakcija na frustracije. osujećenjima. borbe unutrašnjih motiva. ambivalencije. Po psihodinamskoj definiciji kompleks treba shvatiti kao izraz "zgusnute. Kao moguća posledica frustracije (osujećenja) navodi se proces fiksacije. Osnovne negativne posledice nerazrešene frustracije ogledaju se u agresivnom i anksioznom reagovanju. Pojam "neurotskog kompleksa" obuhvata afektivno opterećene psihičke sadržaje. nazivaju se konfliktima. Ranije se u psihodinamskim tumaćenjima često koristio pojam konflikta. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene. To znaći da se. u cilju rasterećenja frustracije. Ego se potpuno okreće od stvarnosti i prepušta se dominaciji sadržaja iz Ida. Kada je u pitanju subjektivno reagovanje na frustracije treba istaći da ima ljudi koji su više ili manje frustraciono tolerantni.

Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. zakočenost (posebno stanje je stupor). inertnosti. histerije. koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije. odštete ili pomoći. kod demencije. povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. To je pojava kada bolesnik može dugo ( znatno duže nego zdrava osoba) da zadri deo tela u jednom položaju. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije. u stanjima depresije. Simptomatologija 17 . floridnih i negativnih simptoma. kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno. on zadržava glavu u položaju kao da ima pod glavom nevidljiv ( vazdušni )jastuk.medjutim. ali i pod dejstvom snažnih afekata. osobe u katatonom stuporu mogu iznenada da predju u stanje katatone pomame. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči"). Vidja se kod shizofrenih bolesnika ( katatoni stupor). Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost. pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma. Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme.ispitni stupor. kada bolesnici ruše sve pred sobom i napadaju koga stignu.postoji kod osoba. U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije. emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. Kod katatonog stupora često se vidja fenomen tzv voštane savitljivosti ( flexibitas cerea). Takodje su moguće i optičke halucinacije. Ova pojava se naziva katalepsijom. 8. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv. Katatoni sindrom Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje. Ako mu se izvuće jastuk ispod glave. koji se manifestuje naglim usporenjem ili kočenjem misanog procesa. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente. Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama. 9. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. Stupor je sindrom koji se karakteriše ukočenošću tela i izostankom reakcije na spoljne draži zbog minimalnog ili sasvim isključenog ispoljavanja volje. kod epilepsije.Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi.koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom).7. za koje se veruje da često imaju simboličan karakter. Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti.

moć zaključivanja. Sindrom hospitalizma Pod hospitalizmom se podrazumeva pojava da pacijenti nakon dužeg a. zemljotresi i sl. afekat im je labilan. u sklopu posttraumatskih stanja. stalo za nečim tragama. Unutrašnja doživljavanja akutistične ličnosti su za nju jedina prava realnost. Sam naziv oniroidno došao je od grčke reči oneiros.). tada govorio o autizmu.histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima. gubitak interesovanja. Ako se čovek povuče u sebe. 10. zaboravnosti. ovaj sindrom ima dosta zajedničkog sa snom. kod arteriosklerotičnih jače oštećenih moždanih krvnih sudova. on je smeteno-zbunjen. odredjeni broj osoba odmah nakon prijema u bolnici prestanu da pokazuju interesovanje na otpust. Osetljivost na hospitalizam. kod hipohiksidoza različite geneze. kao što smo do sada videli. povećana razdražljivost. Ova osećanja su verovatno osnova na kojoj se kod pacijenta radjaju fluidne. kao uvodna faza u razvoju delirijuma. a ozbiljnije mu je oštećena i kritička moć. zapravo. Konfuzno-oniroidni sindrom Ovaj sindrom može se javiti kao oblik reakcije na akutnu stresnu situaciju ( eksplozije većih razmera. U ovom sindromu pacijenti su naglašeno sugestibilni. Autizam je zapravo dosta specifičan shizofreni fenomen. U pitanju su obično one osobe koje niada nije mučilo pitanje lične slobode i/ili donošenja odluka. potpuno individualne prirode. i nakon kraćeg boravka u psihijatrijskoj ustanovi ( prvenstveno zatovrenog tipa) počnu da ispoljavaju apatiju. redje. 13.. nemogućnost koncentracije. 12. ne ispoljavanje otpora i ljutnje. kao i progresivno gubljenje sposobnosti za različite aktivnosti izvan institucije. biološki pritisci izazvani smanjenom aktivnošću. Danas se smtra da su tri grupe faktora suštinski odgovorni za pojavu hospitalizma: 1. glavobolja. teže prepoznaje osobe i predmete oko sebe. Dužina izloženosti pritiscima psihijatrijske ustanove. i sebe počne doživljavati kao biće potpuno odvojeno od ostalog dela stvarnosti. počnu gubiti individualnu projekciju u budućnost. prožima ga osećanje nesigurnosti i neizvesnosti. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. pritisci psihijatrijske ustanove: sociopsihološki pritisci psihijatrijske bolnice kao totalitarne organizacije. osećaj umora. nesistematizovane i prolazne ideje odnosa. ako prekine komunikaciju sa sredinom. konfuzno-oniroidni sindrom je najčešće organski uslovljen. besa. Naime. Može se javiti kod toksinfektivnih oštećnja CNS-a. koji živi u svetu sopstvenih fantazija. 2. Kratko rečeno sindrom hospitalizma ili instuticucionalizma krakteriše zavisnost od institucije. da čovek može biti izvan odnosa sa sredinom. nedostatak incijative. 11. vrstom primenjene terapije i sl. ubog čega često zaluta. Autističan pojedinac je u sebe zatvorena ličnost. Pacijenti u oniroidno-konfuznom sindromu ne može jasno da shvati odnose u stvarnosti. Konfuzno-oniroidni sindrom karakteriše nesigurna orjentisanost pacijenta. napuštanje bolnice. Radi se o osobama koje najviše vole da žive u sredini u kojoj su interakcije svedene na minimum i 3. rasejanosti. nezazainteresovanosti za dogadjaje van bolnice. dalje. što znaći san. koja je jednim delom. Autistični sindrom Autistični sindrom predstavlja poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti samo onda ukoliko zastupamo shvatanje da je čovek biće u relaciji. Ranije se 18 .

glavobolje. anksiolitici. gneva i sl. Uz osnovnu.. 14.. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. u manjoj meri ili većoj meri izraženu neurološku simptomatologiju koja je posledica preležalog cerebrovaskularnog insulta. 19 . česta i uporna nesanica. i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus.smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. a kod nekih bolesnika i emotivna intokntinencija. parazitnih infekcija (cisticerkus. malarija i drugo). Doduše. Postoji emotivna labilnost. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. Pseudoneurastenični sindrom u okviru ostalih organskih oboljenja sreće se kod tumora mozga. Uglavnom su posledica arteriosklerotičnih promena cerebralnih krvnih sudova u sklopu generalizovane arterioskleroze. anemije. Pseudoneurastenični sindrom Pseudoneurastenične tegobe nastaju kao posledica velikog broja organskih oboljenja mozga. Po potrebi treba obaviti specijalističke konsultacije u okviru odredjene specijalističke nadležnosti. multiple skleroze. Pored osnovne etiološke terapije za redukciju psihičke simptomatologije mogu se koristiti različiti trankvilizeri. ehinokokus). Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. postencefalitična stanja. Pseudoneurastenične tegobe starijih ljudi sa kojim se lekari opšte medicine i psihijatri sreću u svakodnevnoj praksi. Pseudoneurastenični sindrom u postapoplektičnoj rekonvalescenciji. pegavac. kao prateća pojava specifične (uglavnom neurološke) simptomatologije. 2. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. Parkinsonove bolesti i sl. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. Najčešći simptomi pseudoneurastenije na koje se pacijenti žale lekaru su osećaj umora i opšte malaksalosti. razdražljivost. npr. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. Po svojoj simptomatologiji slične su neurasteničnim smetnjama. 3. razdražljivost. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. U terapiji se koriste regulatori cerebralnog krvotoka i metabolizma. kod shizofrenije. jer se iza polimorfnih tegoba bolesnika mogu skrivati razna dotle nezapažanja oboljenja. postoji i polimorfna pseudoneurastenična simptomatologija na psihičkom planu. S obzirom na učestalost i značaj iz ove velike grupe. Takodje mogu da se jave i u vezi sa duševnim oboljenjem. mogu se izdvojiti sledeće kategorije: 1. duge nesanice. lekar ne sme da ignoriše ni jednu žalbu bolesnika već je dužan da najsavesnije obavi somatski pregled. ali se od neurastenije razlikuju po tome što neurastenija pripada neurotskim poremećajima i što nije uslovljena organicitetom. smeha. depresije ili parafrenije (pseudoneurastenični sindrom stadijum parafrenije traje nekoliko godina pre pojave jasnih znakova same bolesti). u okviru toga kod pojedinih pacijenata može se konstatovati pojava afektivne inkontinencije ( nemogućnost kontrole emotivnih doživljavanja) koja se ispoljava fenomenima prisilnog plaća. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. smanjen apetit.

te postaviti pogrešnu dijagnozu. Simulacija. Disimulacija je pojava kada. 15. Ova razliku na prvi pogled je jednostava: simulanti neće da može. a redje depresije i drugo). dakle simulacije. Iz ovake razlike proistiće i razlika u ponašanju. pseudoneurastenični stadijum nekih duševnih oboljenja( najčešće parafrenija. simulant hoće da se prikaže bolesnim. ponekad. Tako prema Schultz-u. kolorni vid. npr. shizofrenija. Zajednička karakteristika simulacije i disimulacije sastoji se u nastojanju da se stekne neka korist pomoću obmane. iz najrazličitijih motiva. Suprotno ovom stavlju. Isto tako je tačno da je u praksi dosta teško povući jasnu granicu gde prestaje simulacije. Nije reka pojava da i psihijatrijski pacijenti disimulacijom nekih pojava. a histrioničar želi da bude bolestan. Disimulacija se najčešće vidja kod osoba koje žele da steknu pravo na neku profesiju. Mnoge histrionične reakcije mogu da kriju u sebi elemente svesnog. Agravacija je potenciranje nekih već postojećih simptoma i tegoba. jer je afekat po pravilu ne pomućuje svest nego je sužava. Simulant izbegava preglede. jer je dobro poznato da je simulacija češće sreće u odredjenim životnim prilikama i situacijama. dobar sluh. ponekad je jednostavno. disimulacija i histerija se često sreću u sudsko-medicinskoj praksi. ali često zahteva solidno stručno znanje. telesna i psihička. histrionik ne može da hoće.Retko se može sresti osoba koja u nekoj sitaciji. ksnije u cilju dobijanja sekundarne i/ili tercijarne dobiti-rente od bolesti pacijent svesno dodaje na svakom sledećem pregledu da je amnezija tralaja sve duže. zatvor i slično. histrionična osoba nije svesna iracionalnosti svojih simptoma koji predstavljaju konverziju emocionalnih neurotskih konflikata. predstavlja velike teškoće za lekara. tuča. ali i iskustvo i primeni raznih aparata i dijagnostičkih procedura. to nije isto. premda to u stvari nije. ili prikrije postojanje epilepsije kod vozača. halucinacija npr. nije ispoljila tendenciju za agravacijom.4.a počinje histrionična reakcija. Histrioničar se ne odupire pregledima. budući da je uveren da je stvarno bolestan. npr. oštrina vida. konflikt. kada pacijent sa subferilnim stanjem lekaru izjavljuje da je imao febrilnih status sa preko 40°C) može izvesti pogrešan zaključak. Simulacija i histerija (Ganzerov sindrom) vidjaju se u krivičnim predmetima. Ove razlike proistiću iz različitih iskustava lekara i vrste medicinske delatnosti koju obavljaju. npr. bliža laži nego istini. Sindromi simulacije. za razliku od simulacije. jer se plaši da će se otkriti njegove laži. disimulacije. detaljan pregled. agravacije i disimulacije Simulacija ( simulatio. Ako nema gubitka svesti i ne postoji intelektualni deficit onda je "totalna anmnezija" ( ne seća se ničega). žele da izbegnu dijagnozu i tretman u psihijatrijskoj ustanovi. IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV 20 . Veom je retko moguće da istovremeno postoje organska i psihogena amnezija i simulacija. i slično. kao objašnjenje za ovakve stavove ističe se činjenica da je često nemoguće precizno povući granicu izmedju histrioničnosti i simulacije. medjutim.pretvaranje) je pojava kada neka osoba svesno i namerno nastoji da se prikaže bolesnom i nesposobnom. Drugim rečima. udaracu glavu sa simptomima komcije). dolazi do nastojanja da se prikrije neka bolest ili mana. vojska. a disimulacija u brakorazvodnim parnicama. To. Neki smatraju da je ona relativno retka i da se javlja samo u izuzetno teškim životnim sitacijama. postoje mišljenja da je simulacija relativno česta pojava. Otkrivanje simulacije. Često puta u praksi se pogrešno poistovečuju simulacija i psihogena amnezija. za koju se zahtevaju sposobnosti koje takva osoba ne poseduje. pa i histerije. jer se na osnovu potencijalnih tegoba ( npr. Podeljena su mišljenja o učestalosti ove pojave u životu.

euforija. 10.ograničeneemocije. seksualne smetnje. nekritičko. demencija višestruke etiologije. 8. psihomotorna usporenost. seksualnost Delirijum Demencija 6. uzimanje hrane. sumanutosti. 5. Amnestički delirijum tokom intoksikacijei/ili apstinencijalnim PAS. neosetljivost na osećanja drugih ljudi dobijanje na težini. agresivno. 11. radne i seksualne aktivnosti. dezorganizovani govor-nesuvislost. pokušaji. demencija Alzxhajmerovog tipa. namerno izazvano povraćanje. namerno izazvano povraćanje. halucinacije Raspoloženjeafekti 2. suicidalne ideje. iskorišćavanje. vaskularna demencija Amnestički poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. problemi sa apetitom 9. socijalna izolacija depersonalizacija. sužene. oštećeno rasudjivanje. impulsivna potreba da se govori. Ove sindrome prikazat ćemo u obliku "tabelarnog" prikaza* Tabela 1 Važniji psihopatološki sindromi i simptomi koji čine njihovu suštinu Redni broj 1. katatonija. povišene socijalne. demencija zbog HIV infekcije. rastrojenost beg ideja. 21 . perzistentne smetnje identiteta. suicidalne ideje i pokušaji. smanjenje energije i umor. 7. izbegavajuće. oblaćenje odeće suprotnog pola. demencija zbog Creutzfieldt-Jacopsonove bolesti.apatija. zloupotreba PAS. perzistentna demencija zbog PAS.delirijum sa všŠestrukom etiologijom i delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. traume glave.razdražljivost.A) Najčešći sindromi koji se javljaju kod većeg broja različitih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. prekomerno uzimanje hrane u navratima.snažno dezorganizovano ponašanje. oštećenje apstraktnog mišljenja. toka. picove bolesti. gubitaak na težini. zaravljene. nenormalne socijalne igre u detinjstvu. nesanica. u medjuljudskim odnosima. hipersomnija. Ponašanje 3. te specifičnih eitoloških činilaca ( npr. antisocijalno. zloupotreba. opšte zdravstveno stanje i dr). nesposobnost održavanja pažnje. kognicija Mišljenje i govor Sadržaj misli Smetnje opažanjapercepcije Obeležja ličnosti Spavanje. paranoidne ili paranoične ideje. perzistentne smetnje identiteta. samopovredjujuće ponašanje. psihomotorna agitacija-nemir.nestab ilne emocije. Spoznaja. teškoće govora grandioznost. neodlučnost. derealizacija.depresivnoraspoloženje. demecija zbog hantingtonove bolesti.anksioznost. slaba koncentracija.povišenoraspoloženje. demencija zbog Parkinsonoce bolesti. ponovljena laganja. Naziv sindroma Simptomi koji se odnose na sindrom anhedonija. ograničeno odlaženje od kuće. Premda se ne bavimo posebno pitasnjima diferencijale dijagnoze ipak treba istaći da se ovi sindromi zavise od popratnih simptoma. oštećenje pamćenja. shvatanje.

Poremećaji raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. 1996 12. blokatori kalcijumskih kanala. shizoafektivni poremećaj. Mešana Poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. acebutol. flufenazin depot. Poremećaj prilagodjavanja sa anksioznošću. quinapril. ciprolfloxin. clonazepam. hipomanična raspoloženja zbog PAS. propranolol. 2. inositol. zloupotreba PAS. chlorazepat. Anksiozni 16. epizoda BAP Shizoafektivni poremećaj Bipolarni II tip. etodolac. sulindac. naproxen. pickova bolest. poremećaj Velika depresivna epizoda PAS. felodipin. clotrimazol. Opseisvno-kompulsivni poremećaj. metoclopramid. Ovo se posebno odnosi na spisak mogućih brojnih lekova koji mogu dovesti do nekog od navedenih sindroma.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. cephradin. Panični poremećaj sa ili bez agarofobije. ibuprofen. Ciklotimični poremećaj. quinidin. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II. disulfiram. buspiron. Shizoafektivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. Bipolarani II poremećaj .Delirijum: intoksikacija PAS. Posttraumatski stresni poremećaj. nabilon. vaskularna demencija. Specifična fobija *Napomena: Preradjeno prema DSM-IV. 4.deliriujum multiple etiologije. amiodaron. napadi poremećaj zbog separacije. ethosuximid. 1. epizoda stanja. diflunisal. topiramat. nifedipin. co22 . Shizoafektivni poremećaj. amantadin. bromazepam. nicardipin. beta-blokatori. sumanuti poremećaji. demencija sa depresivnim raspoloženjem. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS. Veliki depresivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. Poremećaj raspoloženja zbog PAS.Demencija sa depresivnim raspoloženjem. Sumanuti poremećaj.Bipolarni I poremećaj. ranitidinsulfalazin. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. višestruka multipla etiologija. IV KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV Zbog kliničkog značaja u psihopatologiji ponovo ćemo navesti najvažnije sindrome sa nešto širim objašnjem njihove moguće etiologije i faktora u celini koji mogu dovesti do njih. cimetidin. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. chloramphenicol. streptokinaza. phenobarbital. traume glave. lamotriin. Poremećaj 15. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija. 14.Poremećaj raspoloženja zbog PAS. vigabatrin. indometacin.nortriptilin. veliki depresivni poremećaj. lisinopril. clonidin. metoprolol. clobazan. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. carbamazepine. kog HIV infekcija. levetiracitam.Anksiozni Panični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Creutzfeldt-Jakobove bolesti. flumazenil. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam. Shizofrenija. manična Poremećaj raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog 13. nalbuphin.Demencija: Alzheimerovog tipa. anti-tbc lekovi. levodopa. famotidin. tramadol. pentazocin. antiholinergici. Poremećaj raspoloženja zbog lošeg epizoda opšteg zdravstvenog stanja Anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS. flurbriprofen. SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. parkinsonizam. procainamid. poremećaji raspoloženja zbog PAS. metildopa. Socijalna fobija. zuclopenthixol. 3. enalaprilhydralazin. lorazepam. diltiazem. nadolol. atenolol. schizofrenija. tertrabenazin. omeprazol.

clarithromycin. phenobarbital. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa. piperazin. kortizon. triiodothyronin. citolopram sa silbutraminom. Iz grugih facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. clonazepam. cimetidin. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. bupropion. indometacin. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. sulfonamid. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. poremečeno opšte zdravstveno stanje. mianserin. herbal remedies. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma. olanzapin. amonophilin. hydralazin. triptorelin. nikotinski apstinencijalni sindrom. isotretinoin. grpa statina na primercinnarazin. dextromethrophan. ACTH.. aminophilin. methyltestosteron. levodopa sa carbidopom i procylidin. dihydroepiandrosteron. schizoafektivni poremećaj. levodopa. triptofan sa MAOI. beclometason. apstinencijalni sindrom na kofein. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. predoziranje efavirezena. nefopam IM. primaquin.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. chloroquin. flunisolid.prednizon. octreotid. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. prednizon. kortikosteroidi. baclofen. manizol. paroxetin. reboxetin. bromokriptin. nefazadon. ginseng. procarbayin. feniluramin. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom. metoclopramid. venlafaxin. valprovat. Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. omega-3-fatty kiselina. procainadid. paroxetin.pentazocin. diphenoxylat. litium sa triciklicima. digoksin.progesteroni. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. theofphilin. izonijazid. testosterontriam. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. tamoxifen. cyclosporin. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. dapson. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. amoxapin. kodein sa paracetamolom. triamcinolon. 5. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. salbutamol sam ili sa citalopramom. gabapeptin. cholesterol-lovering supstance. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. topiramat. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. ditiazem. rouaccutan. thyriod. interferon alfa. griseofulvin. decongestant. 23 . cyproheptadin. phenilprpranolamin.trimoxazol. dexamethason. disulfiram. pravastatin. triamcinnolon. maprotilin. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom. tramadol. apstinencijalni sindrom metildope. bromid. hhydrocortizon. alfa interferon. transdermalna primena fentanyla. amantadin. flupentixol. stanozolol. ziprasidon. clomiphen. clomipramin. fluoxamin. zidovudin. mepacrin. intoksikacija litiumom. Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. ranitidin IM. calcium IV. Posebno veliki rizik nose SSRIs. beclomethasonaerosol. cyclizin. astemizol. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. Iz grupe analgetika. vigabatrin. fluoxetin. simvastatin. ephedrin. dapson. yonhibin. plicamycin. metronidazol. organofosphati. bupropion. danazol. bupropion. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin. prednizolon. anestetički agensi. Od ostalih lekova navode se: alimemazintrimeprazin. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva. quetiapin. Manična. dugotrajna upotreba preparata codeina. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. etretinat. ethosuximid. buspiron. phenelazine.

6.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I, zloupotreba PAS, izmenjeno opšte zdravstveno stanje, shizoafektivni poremećaj. 7.Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II, ciklotimni poremećaj, zloupotreba PAS, poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 8.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS, narušeno opšte zdravstveno stanje, anksioznost zbog separacije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, panični poremećaj sa i bez agarofobije, poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću, posttraumatski stresni poremećaj, socijalna fobija,specifična fobija. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2,0 do 4,7%. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji, odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti,koji su bili vrlo neprijatni za njih, ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom, alkoholom, premoreni dugim i napornim radom i slično. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca, tahikardija, osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja, laka glavobolja, vrtoglavica, osećaj iznenadnog straha, napetosti, opšta malaksalost i slabost, hladni i vlažni dlanovi i slično. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan, amfetamin, buspiron, citalopram, apstinencijalni sindrom na clobazam, clozapim, flumazenil, fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom, naltrexon, olanazapin, topiramat, trazodon.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama, carvediol, co-trimoxazol, oralni laktati, oximetazolin, phenylephrin, sibutramin, sodium lactat, steroidi, sumatriptan i yohimbin. U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag,umeren ili težak.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju, odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji,u potpunoj remisiji,podatak prisutan samo kao anamnestički.

V PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA ZNAČAJNIH ZA PSIHOPATOLOGIJU A NEPSIHOTIČNI SINDROMI 1. Normalna i patološka anksioznost
Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljašnju opasnost što je bitno razlikuje od straha. Strah uglavnom ima spoljašnji objekat. Anksioznost ima unutrašnju opasnost i time ona predstavlja reakciju na tu, unutrašnju opasnost( intrapsihički konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli.. Šira, opšta definicija anksioznosti bi predstavljala specifične promene na psihološkom,

24

psihomotornom i vegetativnom planu ličnosti. 1.Psihopatološka simptomatologija podrazumeva stanje unutrašnjeg nemira i napetosti, bezpomoćnost, osećaj vitalne ugroženosti i izloženost nečemu što preti, izvesnu sapetost i strepnju.Takodje uključuje i razdražljivost, nesdanicu, teškoće u koncentraciji. Odlikuje se subjektivnim doživljajem nedefinisanog straha, a ispoljava se povišenom psihičkom tenzijom. 2. Psihomotorna simptomatologija se karakteriše stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. 3. Vegetativna simptomatologija nastaje kao posledica preterane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema( KVS, respiratorni sistem, vazomotorni, digestivni, urogentitalni, ubrzan puls, pojačano znojenje, proširene zenice). Anksioznost je do ivesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek (neizvesnost za spostveno zdravlje, zdravlje porodice, napetost pre suočavanja sa teškom situacijom, "trema" pred značajne nastupe). Prvi kontakt je opis simptoma i znakova neurotskog poremećaja što čini suštinu kliničke dijagnoze. Klinička dijagnoza je proces utvrdjivanja prisustva psihopatoloških sadržaja ili abnormalnosti. Funkcija kliničke dijagnoze je razlikovanje psihičkih oboljenja na osnovu tri specifične karakteristike: uzroka (etiologija), simptoma i znakova(patološki proces) i toka bolesti (prognoza i lečenje). Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan, a briga jasno izražena, stalna i snažna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja i distreson.

2. Sindrom generalizovanog anksioznog poremećaja
Drugi naziv za ovaj poremećaj je generalizovano stanje straha. Karakteriše se hroničnim, patološkim strahom, koji se manifestuje preteranom i preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, napetim iščekivanjem ili "slobodno lebdećim strahom". Ovaj sindrom prate i telesni simptomi ali su manje izraženi u odnosu na psihička ispoljavanja straha.Radi se o stanjima opšte anksioznosti kod osoba koje imaju odredjeni anksiogeni konflikt, koje su zabrinute za životne posledice kao što su problemi vezani za zdravlje, posao, bračne odnose, socijalno prihvatanje, novac i dr. Kod ovog oblika anksioznog sindroma uz brigu (neugodna iščekivanja) ostaje jedini i dominantni simptom. Nepovoljni životni dogadjaji mogu prethoditi sindromu GAP. Tipičan je postepen početak, dok nepovoljni životni dogadjaji doprinose da dodje do egzacerbacije. Ovo stanje se odlikuje hroničnim, skoro stalno prisutnim strahom, najčešće manifestan u obliku pretarane i neosnovane zabrinutosti. Pacijenti brinu zbog beznačajnih stvari, ali i zbog bračnih i porodičnih odnosa, materijalne sitacije, sopstvenog ili tudjeg zdravlja, problema na poslu. Zabrinutost je često usmerena na nešto što bi se moglo dogoditi u budućnosti. Tipična je žalba na nemogućnost odupiranja svojim brigama, te stalnu preokupiranost istim. Ponekad se sindrom, poremećaj može ispoljiti i napetim, ali neodredjenim iščekivanjem da se nešto loše može dogoditi. Simptomi psihičke napetosti čine značajnu i relativno specifičnu komponentu generalizovanog stanja straha i ispoljavaju se kao: nemir, razdražljivost, poremećaj spavanja, posebno problemi sa zaspivanjem, prenapregnutost, nesposobnost opuštanja. Pacijenti se žale da ih "ne drži mesto", da lako planu ili se iznerviraju kao i da im je teško da se na bilo što usresrede. Neretko su prisutne i žalbe na zabrinutost. Obzirom na kontinuirano prisustvo napetosti i preteranog opreza koji pacijenti teško podnose, oni to stanje opisuju kao da su uvek na ivici da puknu, pa se zato lako uplaše i trgnu na najmanji povod. U sindromu GAP-a su i gotovo stalo prisutni somatske napetosti: zategnutost, grčevi, trzaji, treperenje, bolovi mišića, psihogena glavobolja. Obično su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima. Nije retka pojava psihogene difagije ( "osećaj knedle u grlu"i teškoće pri gutanju). Karakteristike ovog sindroma su i gotovo stalno prisutni telesni simptomi, ali su manje izraženi nego npr. kod

25

napada panike. To su najčeđće simptomi vegetativne hiperaktivnosti ( palpitacije, znojenje, tremor, suvoča usta), respiratorni i gastrointestinalni simptomi ( dispneja, osečaj gušenja, bol ili nelagodnost, pritisak, stezanje u grudima, muka, somačne tegobe, nervoza želudca i opšti simptomi ( nesvestica, vrtoglavica, nestabilnost u nogama, vruči i hladni talasi po telu, utrnulost, parestezije). Medjutim, ovi simptomi nisu specifični za sindrom GAP-a. Treba istaći da ne postoji jedan odredjeni tip ličnosti koji karakteriše sve osobe sa ovim sindromo. Relativno su česta sledeća svojstva i osobine ličnosti kod obolelih od ovog sindroma: osećanje nesigurnosti, nedovoljno samopouzdanje, preosetljivost, strašljivost, opreznost, nepoverenje, sumnjičavost i razdražljivost ( većina može ispoljavati svojstva zavisnog ili strašljivog poremećaja ličnosti). Kod najmanje ⅜ obolelih od sindroma GAP-a se sreću komorbidna psihijatrijska oboljenja koja često dominiraju kliničkom slikom. ovom sindromu obično prethodi pojava poremećaja raspoloženja i kod večine pacijenata se pojavljuje posle početa specifične i/ili socijalne fobije.

3. Akutna psihotična anksioznost
Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. Najčešće se vezuje na schizofreniju, involutivnu melanholiju i endogene depresije. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr.DSM-IV ili u ICD-10. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti,za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku, iskonsku potrebu za realnošću, za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom, uništavanjem materijalnih dobara, predmeta. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bromokriptin, carbamazepin, chlormetiazol, citalopram, dexamfetamin, fluoxetin, manzidol, moclobemid, olanazapin, paroxetin, phenobarbital i drugi barbiturati, risperidon, rivastigmin, termazepam, triazolam, triciklici, npr.amitriptilin. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin, klonazepam, ethosuximid, gabapeptin, apstinencijalni sindrom kod gabapeptina, lamotrigin i vigabatrin. Od antiparkisonika navodi se atropin,levodopa. Iz grupe gastrointestinalni, antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin, mesalazin, nizatidin, omeprazol, doxazosin, metildopa, nicardipine, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina, naproxen, nefepam, pentazocin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin,aminofilin,baclofen,intoksikacija bizmutom, injekcije botulinskog toksina, deksametazon i drugi glukokortikoidi, transdermalni fentanyl, flumazenil, fluniscolid, izonijazid, levotiroksin, mefloquin, metiltestosteron, morfin, naltrexon, neostigmin, phenilnephrin, piperazin, prednizon, pseuoefedrin, piridostigmin, salbutamol, streptokinaza, teofilin, yohinbin. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.Blin, M.Azorin,Y.Lecrubier A, .Souch i J.Fondarae od 1998.godine). Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet, 2-jak, 3značajan i 6-veoma jak intenzitet. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1,3 ili 5). Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua. Kada se dobije ocena svih ajtema,ukupan skor dibija se prostim zbirom, a ocena varira od 0-108 bodova. Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . 26

4. Anksiozno-depresivni sindrom
Ovaj sidrom se odlikuje preplitanjem simptoma straha i anksioznosti, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresijw i nekog specifičnog stanja straha. Večina kliničara i danas smatra da su anksiznost i depresija klasično suptotni jedni drugom. Medjutim, rezultati skorašnjih kliničkih i epidemioloških studija ukazuju na to da ova dva poremećaja često idu zajedno. zapravo, anksioznost i depresivnost dans su "uobičajeni načini reagovanja savremenog čoveka", to su bolesti našeg vremena. Savremeni uslovi života vode prema otvorenim stanjima tesobe, strepnje i depresije jer neprekidna izloženost brojnim frustracijama dovodi do spesicične reakcije savremenog čoveka koji svoja emocionalna doživljavanja potiskuje, zadržava u sebi i time stvara podlogu za pojavu depresije ili strepnje. Ovakvi naćini reagovanja gotovo da u potpunosti zamenjuju ranije oblike reagovanja koji su se ispoljavali neposrednim abreagovanjem kroz psihomotorna uzbudjenja ili agresivnost. depresija i anksioznost postaju tako poremećaji civilizacije i kao neodvojivi deo savremenog čoveka i često čine "kulturnu atmosferu" našeg vremena, a činioci koji ih uslovljavaju postaju iz dana u dan sve brojniji i intenzivniji. Procenjuje se da je ovaj sindrom zastupljen u opštoj populaciji izmedju 1% do 10%. Sreće se kod osoba u rasponu od treće do sedme decenije života. U populaciji pacijenta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenti sa ovim sindrom čine oko 47% obolelih. Životna prevalencija se kreće od 14 do 18% opšte populacije. Polovima pacijenata se javlja lekaru opšte prakse. Stanje se korektno dijagnostikuje u manje od polovine slučajeva. Večina pacijenata ne dobija adekvatnu terapiju ni danas. Anksioznost i depresija su postale naše stalne životne pratilje koje nas svojim novim i raznovrsnim manifestacijama prate celog života. Simptomatologija kod ovog sindroma je izrazito heterogena. Zastupljenost simptoma je subindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu. Premda ne postoji tipičan opis mešovitog stanja straha i depresije, sledeći simptomi su često prisutni u ovom sindromu: nervoza, napetost, nemir, razdražljivost, strepnja, disforično raspoloženje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativističan i često pesimističan stav, poremećaji spavanja, lako zamaranje, manjak egergije, oslabljenja koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obično javljaju akutno i često im prethode nepovoljni životni dogadjaji. Osobe sa ovim sindrom su uglavnom strašljive, pasivno-zavisne ličnosti.U posebnoj tabeli prikazani su karakteristični i preklapajući simptomi u depresiji i anksioznosti

27

nakon 45-te godine života smanjuje. depresivnost. depresivnost. poremećaj sna. One zahvataju sferu volje. Kod ovog sindroma u najvećem broju slučajeva anksiozni simptomi su u prvom planu. potištenost. iritabilnost. a posle toga jasno se uočava divergencija jer depresivnost raste dalje sa životnim dobom. Radi se o psihopatološkom skupu koji okuplja ( obuhvata) različite sindrome gde anksioznost i depresija dele kliničku sliku kao što je i navedeno u tabeli l. Danas se sa dosta argumenata tvrdi da je "Anksiozno-depresivni sindrom" mnogo češći od čistih šporemećaja.beznadežno).Depresvno-anksiozni poremećaj kod dece i omladine. posebno kod adolescenata izgleda da je znatno češći nego što se ranije smatralo. Neki autori navode da je veći broj karakterističnih simptoma iz psihičke i psihosomatske sfere kod male dece. depresivnost. a u sferi psihosomatskih simptoma smanjenje apetita i glavobolje. izbegavanje zabava. agitiranost. Kod adolescenata treba obratiti pažnju na: usamljenost. Loš apetit. Motorna retardacija. izgleda. "Umerena" depresija i anksioznost imaju sličnu krivilju javljanja u uzrastu od 15-te do 40-te godine života. Ovaj sindrom je takodje često povezan sa poremećajima ličnosti i često je teško razdvojiti psihopatološke elemente jedan od drugog i dati im prioritet u terapijskom postupku. odbojnost prema igri. osećanja i često celokupnu ličnost pacijenata. Krivica/Bezbednost Razmišljanje o smrti Simptomi zajednički za depresiju i aknsioznost Iritabilnost Agitacija/Nemir Teškoće sa koncentracijom Nesanica Umor Simptomi specifični za anksioznost Preterana briga Autonomna hiperaktivnost Pojačana startl reakcija Mišična napetost U oficijenlni psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV) ne daju se precizna upustva za dijagnostikovanje ovog sindroma. smetnje koncentracije. asocijalnost. agresivnost. a od psihosomatskih smetnji: sklonost izolaciji. promenjivo raspoloženje. Od psihosomatskih smetnji najčešću su: česti napadi plača. Kod male dece najčešći su sledeći simptomi: mornoća. već se oni uglavnom tretiraju kao rezidualna dijagnostička kategorija. Nasuprot tome. sterotipni pokreti. dece školskog uzrasta i adolescenata.Gubitak interesovanja. Tako je anksioznost mnogo češća od depresije u mladjim godinama života. napadi plača. U depresivnim stanjima angažovan je čitav organizam uz očeglednu nedeljivost somatskog. ali postoji ipak utvrdejan značajna razlika u odnosu na intenzitet ovog poremećaja u različitoj životnoj dobi. krivulja njihovog javljanja teće paralelno tek posle 40-te do 60tih godina života. psihopatološkog i 28 . mišljenja. jako izražena "vitalna" anksioznost mnogo češća od depresije u mladjem životnom dobu. bilo anksioznosti ili depresije. dok se učestalost anksioznosti. Ovaj sindrom je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca sa češćom emocionanom i afektivnoj nestabilnosti. Kod dece školskog uzrasta od psihičkih simptoma pažnju lekara privlaće: nesigurnost. Ovaj sindrom je mnogo češći u opštoj medicini nego u psihijatriji i dodatno doprinosi povećavanju teškoća u dijagnostici za lekare iz primarne zdravstvene zaštite. povučenost. ono što je dobro poznato u kliničkoj praksi jeste da anksiozni i depresivni poremećaji mogu da komplikuju jedan durgog da bi završili na zajedničkom evolutivnom putu.Tabela: KARAKTERISTIČNI I PREKLAPAJUĆI SIMPTOMI U DEPRESIJI I ANKSIOZNOSTI Simptomi specifični za depresiju Disforično raspoloženje (tužno. mokrenje u krevet. manipulacije gentialijama i poremećaji apetita. Depresivne reakcije su sastavni deo anksiozno-depresivnog sindroma. a nakon toga se ponovo "razilaze" uz češće javljanje anksioznosti u odnosu na na depresiju. suicidalne pulzije. Ilustracije radi navest ćemo najvažnije simptome vezane za uzrast. sanjarenje. Promena na težini. tako se oba klinička entiteta odvojeno ili zajedno javljaju u svim šivotnim oblicim i ciklusima. manipulacije genitalijama.

Prosečna starost u vreme početka iznosi izmedju 23 i 38 godina. kao i potrebom da se pobegne i/ili zatraži pomoć. kao 29 . doživljaj ugroženosti i bespomočnosti snažan. Trajanje napada je od nekoliko minuta do pola sata. telesne bolesti. Sve to dovodi do snažnog straha od ponavljanja napada i njihovih posledica. vrtoglavica. Početku ovog sindroma ponekad prethodi proromalni period. Panični sindrom Panični sindrom. svadja. 2. 5. fizionomija. neretko i depersonalizacija i derealizacija. Najveća učestalost se sreće kod osoba starosti izmedju 15 i 45 godina. a može se uočiti i regresivno ponašanje. osećaj gušenja. Večina pacijenata saopštava da je pri napad panike bio neočekivan. a egzistencija postaje bez ikakavog plana. pa i generalizovano stanje straha. nelagodnosti i dezintegracije koji prati depresiju. seksualnog odnosa. To je učinjeno kako zbog njegove velike učestalosti. oni imaju osećaj autentičnosti pa oni zbog toga posebno trpe i teško doživljavaju osećanje teskobe. neočekivanim napadima panike. a izmedju kojih je prisutan snažan i onesposobljavajući strah. tako i zbog nedostatka bolje definisanih dijagnostičkih kriterijuma u postojećim oficijelnim psihijatrijskim klasifikacijama. a DaCosta je 1871 godine opisao njegove ekvivalente nazivajući ih "razdražljivim srcem". Kao što se vidi ovom sindromu posvečen je nešto veći prostor u ovom tekstu. mesto dogadjanja takvo da se ne može odmah pobeći. traumatskog iskustva ili korišćenja nekog psihotropnog leka. Ipak. odnosno poremećaj je oblik straha koji se ispoljava ponavljajućim. simptom jak. On može da se pojavi u bilo kom životnom dobu. nervoza želudca. jedna od bitnih karakteristika depresije jeste neporemećena svest o samoj bolesti. ali se javlja i kod socijalne i specifične fobije. Sindrom se češće registruje kod razvedenih/rastavljenih i kod udovaca. Neočekivani napadi se javljaju spontano i tipični su za panični poremećaj. Učestalost napada može varirati od desetak i više dnevno do jednog napada u nekoliko meseci i čak godina.Napadi panike vezani za neku situaciju javljaju se skoro uvek odmah nakon izlaganja toj situaciji ili ako se iščekuje ili zamišlja ista i 3. Sposobnost koncentracije je snižena. gubitka kontrole. dispneja. znojenje. ali je redak kod dece pre puberteta i rane adolescencije i kod osoba starijih od 65 godina. To je put koji vodi ka paničnom poremećaju. DSM-IV razikuje tri napada panike: 1. koji nisu izazvani nekim telesnim oboljenjima ili delovanjem psihotropnih sredstava. veća je verovatnoća da se taj napad doživi kao trauma. ono što napad panike čini jedinstvenim jeste iskustvo nagle pojave telesnih simptoma koji veoma brzo dostignu vrhunac u intenzitetu i praćeni su snažnim strahom zbog doživljaja vitalne ugroženosti ili gubitka kontrole. Od psihičkih simptoma najčešća su: strah od trenutne smrti. U pogledu intenziteta tokom napada panike najčešći su sledeći telesni simptomi: palpitacije. Početni simptomi su bezvoljnost i anksioznost na koje se kasnije nadovezuju apatija i gubitak interesovanja uz opštu inhibiranost. Ne postoje tipični napadi panike.interpersonalnog aspekta u doživljavanju depresije. parestezije i utrnulost. Posle napada osoba se oseća umornom i iscrpljenom. ludila i kolabiranja. Panični sindromi se često javljaju u sklopu raznih psihičkih i organskih oboljenja ili kao posledica različitih lekova. Opšta inhibicija širi se u sve psihičke i telesne funkcije pa se menja mimika. Tipičan je iznenadni doživljaj vitalne ugroženosti. tahikardija. Prvi napad se može pojaviti za vreme uznemirenosti. karakterističan je za agarofibiju. bol i nelagodnost u grudima. Ako je prvi napad bio snažan. nesvestica. Napadi panike su po prvi put opisani još u 17. zatim pri pokušaju od odvikavanja od nikotina ili u sklopu apstinencijalnog sindroma. neodredjen strah. u kome su izraženi napetost. govor itd. Javlja se osećanje nesposobnosti uz slabljenje volje. tremor. Napadi koji su verovatniji u odredjenim situacijama javljaju se prilikom izlaganja tim situacijama. muka. fizičkog napora. veku od strane Bartona. vrući i hladni talasi po telu. dok najveći rizik imaju starosne grupe od 25 do 34 kod žena i 30-44 godine kod muškaraca.

mostovi. neurotični kompromis. koju prate telsne manifestacije ( tahikardija. pojačana sumnjičavost prema okolini i nesigurnost u sebe. bioskopske. neretko mogu javiti i u toku spavanja. na intelektualnom planu. Pokretljivost i 30 . Najizraženiji je kod osoba čiji su napadi panike nepredvidivi i neočekivani i deluje osiromašujuće na celokupan život. Fobični sindromi Fobični sindrom ili fobija u nozološkom smislu (bežanje.doživljava strah. već kod mnogih izazivaju prijatna osećanja. očekujući susret sa fobičnim objektom ili situacijom. Fobični poremećaji ili sindromi se dele na: a) agarofobiju. nepoverljivost i emocionalna labilnost. od kojih se onda subjekat plaši. znojenje. negira. samoprebacivanje. objekti i situacije koje ne samo da predstavljaju opasnost. strah) se defišu kao iracionalan strah od specifičnih objekata. Sindrom ima tri karakteristike: anticipacija ( strah od pomisli i očekivanja susreta sa fobičnim stimulusom). u kome dolazi do pomeranja sa objekta i sitacija aktera intrapsihičkog konflikta na druge. koncertne dvorane. intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa koji se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je dobijanje medicinske pomoći veoma otežano( ulice. ako se napadi javljaju često. Ovaj intenzivan strah je pračen vegetativnim poremećajima. užas.i hipohondrično. a pacijent prepoznaje da strah nije u proporciji sa aktuelnom opasnošću od tih predmeta. u razvijenom obliku. ali.1. tendencija izbegavanja. 6. što olakšava neugodnost. prodavnice). ali je normalan čovek naučio da tu opasnost podcenjuje i 3. prisutan je jak strah od budućih napada panikefenomen poznat kao anticipirani strah ili starh od straha. drhtanje. U suštini predstavljaju odmbrambenu meru. klecanje nogu. aktivnosti i situacija koji za posledicu imaju svesno izbegavanje fobičnih䀠 stimulusa. b) socijalne fobije i c) specifične fobije. Posebnost poremećaja čini i postojanje intenzivnog straha od vožnje javnim samobračajnim sredstvima. Klinička karakteristika fobičnog sindroma je da pacijent. tuneli. autoputevi. nesigurnost. Ovaj sindrom se često kombinuje sa drugim oblicima psihopatologije. objekti i situacije u kojima još uvek postoji neka veza sa opasnošću. kao i napor kojim pacijent pokušava da izbegne. 2. fobični objekat može da se izbegava ili poništava. Napadi se. Bitne karakteristike mišljenja fobičnih pacijenata su: interpretativnost. 6. Fobični sindrom. povlačenje iz socijalnih relacija. trgovi. strah od straha. gubitak samopouzdanja. Fobični objekti su simboli orginalnih objekata i situacija. Sem toga. ili susrevši se sa njima. Agarofobični sindrom Agarofobija je najčešći i najznačajniji oblik fobičnih stanja i karakteriše se postojanjem stalnog. u periodima izmedju napada. strah od straha i ponašanje izbegavanja. Glavna svostva ličnosti kod kojih postoji ovaj poremećaj su: preterana zavisnosat. agarofobiju karakterišu napadi panike. strah pri susretu sa fobičnim stimulansom i ponašanje izbegavanja. pri čemu iste simptome ponekad izaziva očekivanje iste sitacije. aktivnosti i situacija. Pacijent zamenjuje anksioznost strahom koji je i dalje neugodan. postaju mesta koja zaplašuju i na kojima se mogu javiti napadi straha ili panike). oprez. pozorište. lažna vrtoglavica). U zavisnosti od predmeta i situacija koje mogu biti sadržaj fobičnih sindroma možemo ih podeliti u tri grupe: 1. pojačana zaokupljenost samim sobom ( sklonost introspekciji). objekti i situacije koji se realno plaši svaki čovek.Isti je slučaj i sa velikim zatvorenim prostorima ( robne kuće. pacijent zna da objekat straha nije realno opasan. panika. odnosno fobična kriza je obeležena brutalnim izbijanjem parališuće strepnje i teskobe.

alkoholizam. U celini treba istaći da su kliničke karakteristike pacijenata sa aarofobičnim sindromom brojne: stidljivost. Još jedno od specifičnosti ovog sindrom predstavlja potreba da uza sebe pacijenti imaju osobu od poverenja. posebno u koliko se uzmu u obzir postojanje koomorbiditeta i kliničke komplikacije. strašljivost. kad treba da pevaju. strašljivost. Ključne koplikacije su: depresija. neretko i telesna oboljenja. prvonstveno kardiovaskularne. obeshrabrene. Postaju povišeno nesigurne. neodlučnost.2. Početak ovog sindroma uglavnom je postepen. Kao što je navedeno. zavisnost. opsesivni i hipohondrični fenomeni i depresivno raspoloženje. kada se previše brinu za svoj 31 .Važno je istaći da je osnovno osećanje izmedju dva napada panike je preokupiranost strahom. kad misle da će ispasti smešni. strah od razdvajanja od roditelja. da ponize i da povrede ili pak u čijem će prisustvu ona učiniti nešto nepristojno ili neprijatno. introverzija. Izreženi i specifični simptomi počinju da se javljaju izmedju 18 do 30 godine. klinička praksa pokazuje da je ispoljavanje ovog poremećaja mnogo složenija. uveličavanje teškoća. osobe se povlače. bespomočne. Socijalna fobični sindrom Socijalna fobija je oblik straha koji se karakteriše postojanjem stalnog. stalo predosećanje nesreće. Nivo samoprocene i samovrednovanja je izuzetno nizak. anksiozna (izbegavajuća). skučenih prostorija punih nameštaja. Ovaj strah je manje dramatičan. odbijanje da idu u školu. mračnih. ambivalencija. kad osećaju da će pred drugima da pocrvene. ili stah od putovanja do udaljenih mesta. oseća nesigurnosti i inferiornosti. piju ili hodaju ili budu u centru pažnje. Mnogo redje ovaj sindrom može početi naglo i neočekivano. pa i godina. U najtežim slučajevima se vezuju za krevet. sviraju. tipičan početak je postepeno javljanje nespecifičnih simptoma u trajanju od nekoliko meseci. telesni simptomi straha. nezrelost. zatvaraju se u svoj dom. enurezu. glume pred publikom.aktivnost obolelih osoba se značajno smanjuje.Obleli doživljavaju strah kad treba da jedu. agarofobija bez paničnog poremećaja. da ne vladaju životnom situacijom. nestabilnost. Uvek postoji opasnost od razbuktavanja do nivoa panike. zloupotreba PAS. oprezne. predispozicija za telesne bolesti. izbegavanje da se prihvati odgovornost. pasivnost. Medjutim. recituju. neinteligentni ili neobrazovani. intenzivnog i nelogičnog straha izazavanog stavovia. S obzirom da je akcenat u ovom terkstu na sindromskom pristupu ovde nećemo detaljnij analizirati razvijenu kliničku sliku i brojne precipitirajuće fakore koji joj prethode. narcistička i boderline ličnost. histrionična. kad misli da ih drugi kritički procenjuju. Reč je o postojanju anksiozno-fobične strukture ličnosti i njenih varijacija ispoljenih kao pasivno-zavisna. pojavom i ponašanjem druh ljudi koji mogu osobu ispitivači da posmatraju. Posebna organizacija ili poremećaj ličnosti uvek prate agarofobiju i predstavljaju glavni preduslov za njen nastanak i razvoj. ali ne i manje nelagodan. savesnost. osetljivost na kritike drugih. malih. U suštini oboleli doživljava napade panike. Koomorbiditet sa poremećajima ličnosti nije redak. strah od straha i ponašanje izbegavanja i druge karakteristične simptome i oblike ponašanja uz brojne vegetativne i telesne simptome. Pacijenti koji doživljavaju opšti strah saopštavaju da su potpuno paralizovane. preosetljivost. depersonalizacija i derealizacija. Oboleli od ranog detinjstva ispoljavaju karakteristične premorbidne osobine: preosetljivost. U nozološkim kategorijama navode se dva entiteta: 1. agarofobija sa paničnim poremećajem i 2. noćne more. stalna napetost. ne uspevaju da se organizuju i realizuju neke od životnih ciljeva. kad treba da plažu ispit. pre definitivnog ispoljavanja poremećaja. Osnovne simptome često prate i opšti strah. čežnja za kućom. nesposobnost za uvid. 6. Veom često ispoljavaju klaustrofobične smetnje: strah od lifta. socijalne fobije i drugi fobijski strahovi. laka uzbudljivost. Kada je reč o kliničkoj slici ovog oblika fobičnog sindroma treba istaći da je ona predstalja složen i kompleksan psihički poremećaj. sumnjičave. iz koga nekad ne izlaze čak i godinama. visoka skrupuloznost.

Strah od pogleda i kritičke procene predstavlja jedan od osnovnih strahova i veruje se da je urodjen oblik straha. Obolela osoba crveni u banalnim sitacijama. situacije i živa bića. Najčešći oblici ovog straha povezani su sa: gubitkom svesti i padom na ulici. socijalna disfunkcionalnost. Strah od crvenjenja. oboleli oseća da je njihov strah bezrazložan i nelogičan. nisko samovrednovanje. što je uzrok osiromašenja kvaliteta života. specifične fobije). već efekta koje ono proizvodi na druge osobe. Ove osobe strahuju da su previše debele. drhtanje. pisanja. govorenja. napeto i rado bi pobegla iz takve sitacije. posebno telesne. a oko 10% njih ispoljava strah takvog intenziteta da se svrstavaju u ovaj fobični sindrom koji time postaje najčešći psihički poremećaj uopšte. kod narcističke ili paranoidno organizovane ličnosti. Subjektivno. bolesti zavisnosti( alkoholizam. Telesne manifestacije su: lupanje srca. nesigurnost. defekacije. osećanja inferiornosti i krivice. straha od samog sebe. težnja ka usamljivanju i izolaciji. nogu. Kod ovog fobičnog sindroma javljaju se sedeći komorbidni poremećaji: panični poremećaji ( agarofibija. Klinička slika može biti veoma raznovrsna. maljavosti. Ovaj sindrom karakterišu četiri 32 . Strah od ispita je u vezi sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti. strah od ljudi predstavlja intenzivan strah od kontakta sa drugim ljudima praćen razvojem ponašanja izbegavanja i strah od osoba suprotnog pola je varijetet straha od ljudi. povučenost.stalo nezadovoljstvo sobom. Bihevioralno: izbegavanje. ovako doživljen strah goni obolele da izbegavaju ove situacije i aktivnosti što dovodi do razvoja ponašanja izbegavanja. izbegavajući. veličine grudi. Socijalnu fobiju karakteriše posebna organizacija ličnosti: stidljivost. tzv eritrofobija predstavlja varijetet opšte socijalne stidljivosti i česta je kod mladjih osoba oba pola. što vodi usamljivanju i izolaciju. ušiju. nedostatak socijalnih veština. crvenjenje. kada je povezana samo sa jednim oblikom straha i kao difuzna. prirodne sredine. Pri tome. shizoidni. zbog čega se oseća nelagodno. oboleli svesno doživljava strah kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima u okviru različitih socijalnih situacija. mukom i povraćanjem pred drugima. U opšte socijalne fobije spadaju: ekstremna socijalna stidljivost. mesta. Uglavnom je u sklopu: morbidne stidljivosti. odnosno da drugi prodire u njenu fizičku intimu. kada je izložena pogledima drugih ljudi. kao posledica straha od straha. telefoniranja pred drugim osobama. što je posledica hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema.nesigurnost.3. naročito u sitacijama koje su neprilične. Strah potiče od saznanja da je osoba otkrivena. osnovni sadržaj čini stalni strah koji ima fobična svojstva i karakteriše se subjektivnim. češći kod osoba muškog pola. Sindrom specifičnih fobija Poznato je da veliki deo normalne populacije ima strah od različitih predmeta i situacija. mršave. koju karakteriše skup socijalnih strahova. Strah od gubitka kontrole se radi o strahu od gubitka kontrole. paranoidni. Strah od otkrivanja sopstvene inferiornosti se povezuje sa strahom od jedenja. Ovaj oblik straha retko se javlja izolovano.izgled. telesnim i ponašajnim simptomima. osoba se ne plaši samog crvenjenja. zloupotreba PAS) i velika depresija. brinu zbog izgleda svog nosa. Strah od javnog nastupa predstavlja strah velikog intenziteta u situaciji( ili pri pomisli na takve sitacije) u kojoj osoba biva kritički procenjivanja od strane drugih osoba. Precizno odredjene sadržaja i obima socijalne fobije uključuje i sledeće pojmove: stidljivost. poremećaji ličnosti ( anksiozni. podrazumeva stidljivost i nedostatak samopouzdanja u raznim socijalnim situacijama. 6. Strah da izgled tela nije u redu može dobiti oblik socijalne fobije kada ga je teško razlikovati od dismorfofobije. pijenja. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama( mokrenje. ali ne nalaze način da mu se suprostave. ćelavosti. čest je simptom u okviru reagovanja strahom uopšte. Kao mogi oblici ove vrste straha navode se: fobije objekata. telesnom slabošću. Socijalna fobija se ispoljava na dva načina: kao fokalna ili diskretna. znojenje.

izbegavajuće ponašanje i grupa pratećih simptoma. Drugi oblik je manje dramatičan i po kliničkim karakteristikama liči na postraumatski poremećaj. Sindrom akutne reakcije na stres prestavlja skup raznovrsnih ispoljavanja psihičkih i ponašajni smetnji koje se pojavljuju veoma brzo posle teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije patnje ili smrti. znojenje sl. kao da ne razume šta se dogodilo. ovo su obrasci odbrane od intenzivnih i bolnih osećanja kojima je osoba preplavljena. Česta je i pojava: unemirenosti. ponekad je dezorjentisana. doživljaj da se osoba ne nalazi na mestu gde se dogodio traumatski dogadjaj.1. Prateći simptomi nisu česti niti su karakteristični i manifestuju se hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema: tahikardija. posttraumatski poremećaj i poremećaji prilagodjavanja.. stalan. Prvi bi podrazumevao skup najrazličitijih simptoma i ponašanja koji se brzo smenjuju bez nekog reda. jer osoba zbog dezintegracije nije u stanju da mobiliše svoje potencijale i da se sabere. strah od straha. kao da nema nikakva osećanja. Klinička slika ovog sindroma je fluidnija. Važno mesto zauzimaju razni oblici disocijativnih ispoljavanja: depersonalizaciono-derealizacioni fenomeni. iznenadnim prelazom iz očaja u bes ili iz straha u borbenost i prkos). intenzivan strah od susreta ili kontakta sa životinjama ili insektima. kao da osoba reaguje instiktivno. preznojavanje. nesvrsishodne hiperaktivnosti ( besciljno tumaranje). izrazit osećaj krivice. pa i opštim simptomima straha. 7. praćen je ponašanjem izbegavanja. Ovaj sindrom se može ispoljiti na dva načina. kao i izbegavanje svega što budi sećanja na traumatski dogadjaj. često je prisutno ponovno preživljavanje traume i simptomi straha i hieraktivnosti vegetativnog nervnog sistema. ali ta nije efikasna. Sindromi reakcija na težak stres i poremećaje prilagodjavanja U ovu grupu sindroma spadaju sledeći poremećaji: akutna reakcija n䁡 stres. Strah od straha dominira kliničkom slikom. U slučajevima kad je fobija monosimptomatska. Takodje je moguća reakcija umrtvljavanja. dok je oko 75% u šoku. deluje zbunjeno. Sindrom karakteriše kratko trajanje do 4 nedelje i različiti disocijativni fenomeni i upadljivo izmenjeno ponašanje. impulsivno ponašanje. hiperfunkcija vegetativnog nervnog sistema sa pratećim telesnim simptomima ( palpitacije. Ponekad dominiraju povlaćenje. Glavni strah predstavlja osnovni psihopatološki sadržaj. najčešće je monosimptomatski ( ograničen i striktno povezan sa odredjenim objektom. U prvim trenutcima i satima osoba je ošamućena. mutizma.Pojavi ovog sindroma doprinose: izvesne predispozicije 33 . 7. U kasnijim fazama česte su reakcije tipa bežanja ili borbe. što liči na stupor. Fobije od životinja su najšeđće i karakteriše ih nelogičan. pri čemu obe reakcije izgledaju haotično. Ovo stanje može da traje nekoliko dana i redje 2. kao da se isključila i da joj je svejedno šta se oko nje dogadja.3 nedelje. gastrointestinalne tegobe). U periodu neposredno nakon teške prirodne katastrofe samo 12 do 25% osba ostaje hladnokrvno.osnovne komponente: glavni strah. amnezija za zbivanja za vreme i neposredno nakon traumatskog dogadjaja. ali kraće traje i ima raznovrsnija ispoljavannja. drhtanje. strah je povremen i ne previše opterećujući. Sindrom poremećaja prilagodjavanja Poremećaji prilagodjavanja prestavljaju heterogenu grupu nepsihotičnih poremećaja čija je zajednička karakteristika da su se pojavili u kontekstu neke stresogne sitacije ili dogadjaja veoma različitih razmera i posledica. raznovrsnim telesnim simptomima i ponašanjem nalik onom kod konfuznih. nije uslovljen pogrešnim saznanjem ni simboličkim procesima. a ta fluidnost se ispoljava različitim i nepostojanim emocionalnim reagovanjem ( npr. Ponašanje izbegavanja je nekada izraženo do te mere da postoji stil življenja pacijenta. situacijom ili aktivnošću koje čini sadržaj fobije).

silovanje. Kod nekih pacijenata je naglašeno povlaćenje iz socijalnih interakcija. PTSD kao posebna dijagnostička kategorija uveden je u DSM-III 1980. koje jako drže do kontrole. iza koje se uglavnom kriju emocionalna doživljavanja kao što su tuga. reverzibilnost. karakteristike stresogenog dogadjaja ili situacije ( priroda.(osoba sa poremećajem ličnosti. ali i od načina na koji ih osoba doživljava i tumači. Ponekad se mogu javiti i telesni simptomi (somatizacija). Pojava ovog sindroma delom zavisi i od vrste traume kojoj je osoba izložena. očaj. Pacijenti se često žale da nisu u stanju da se bore sa problemima. loši objektni odnosi u detinjstvu. pa tako odredjene traume nose veći rizik za izazivanje PTSD ( posle zarobljavanja. Kliničku sliku karakteriše pre svega to što se početni simptomi mogu videti neposredno posle stresogenog dogadja/ sitacijeili 1 do 3 meseca posle toga. ali su pokušaji retki. simptomima hiperaktivne disfunkcije vegatativnog nervnog sistema i ponašanjem koje ukazuje na dublje promene ličnosti. sa naglašenom impulsivnošću i agresivnošću.). Kod mladje dece su izraženiji regresivni trendovi ( enureza). dok su muškarci češće izloženi traumatskim sitacijama u ratu. Oni su često praćeni izbegavanjem svega što podseća na traumu. Karakteristični simptomi su razni oblici ponovnog proživljavanja traumatskog dogadjaja. fizičkog zlostavljanja i kindnapovanja. Neki od pacijenata imaju suicidalne ideje. Klinička slika varira od slučaja do slučaj. prilikom fizičkog napada ili su svedoci nečije smrti. dok se relativno često javljaju i druga emocionalna ispoljavanja kao što su ljutnja. kontekst). neophodna je sklonost koja se odredjuje kako na biološkom tako i na psihološkom niovu. naročito su predisponirane osobe sa rigidnom strukturom i rigidnim obrascima ponašanja. Sindrom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) PTSD se definiše kao skup manje više specifičnih simptoma koji se pojavljuju posle izvesnog perioda od pretrpljene teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije pretnje ili smrti. godine. hronična organska bolesti i dr. 7. i koje mogu ali ne moraju flukuirati kao i u odnosu na posledice koje izazivaju (hronično napeto stanje u braku. Naši autori dugo se nisu bavili ovim problemom. kognitivni i dr. pronalaženje mrtvog tela. i osećaj krivice. ali on nije dovoljan da bi se razvio ovaj sindrom. Kod žena veliki rizik za pojavu PTSD imaju seksualno nasilje. Inače. premda se može ponavljati. ne mogu da odgovore na radne obaveze. intenzitet.Uglavnom su iznošena iskusta iz II Svetskog ili Vijetnamskog rata ili elementarnih katastrofa. pa i socijalna izolacija. teže podnose stresogene dogadjaje). saobračajne nesreče. Stresogeni dogadjaj se odnosi na nešto što se jednom odigralo i okončalo. Način na koji stresogeni dogadjaji/sitacija remeti unutrašnju biopsihosocijalnu ravnotežu osobe zavisi od njegove prirode. ravnodušnost ili strah. strepe da se neće ponašati odgovorno ili veruju da su podlegli stresu. Stresogena sitacija označava nepovoljne prilike tokom dužeg vremenskog perioda.). kao i posebno značenje koje ima za pojedinca i kumulativni efekat izloženosti jednoj stresogenoj situaciji može da oslabi sposobnost podnošenja drue stresogene sitacije ili dogadjaja. Drugi psihološki modeli kao ključnu katakteristiku iznose ponovno proživljavanje traumatskog doživljaja kroz 34 . Pored ovoga. zlostavljanje u detinjstvu. trajanje. U psihološke aspekte spada veći broj modela ( bihevioralni. Traumatski dogadjaj je obavezi etiološki činilac. raznovrsni simptomi straha i/ili depresije su relativno blagi. a iza toga slede prirodne katastrofe. Kod dece i adolescenata se često vidja dramatično izmenjeno ponašanje.a odnosi sa prijateljima i poznanicima su često poremećeni. zemžmljotresa.2. Ukoliko traje duže ima komplikovaniju kliničku sliku i onesposobljava osobu za funkcionisanje. silovanje.

8. Ovi simptomi se ispoljavaju na različite načine: nesanica. trauma se može ponovo proživljavati samo ako pacijent nije izgubio svest tokom traumatskog dogadjaja. neposrednih sećanja i kontrole pokreta tela. uznemiravajuća ili bolna.Zajednička karakteristika disocijativnog i konverzivnog sindroma je parcijalni ili potpuni gubitak mentalne integracije izmedju sećanja prošlih dogadjaja. selektivne smetnje u koncentraciji. gluvoća. 8. a iz repertoara emocionalnih ispoljavanja kao da su ostali samo bes i strah. razdražljivost. te ih prati snažno osećanje bespomoćnosti. On isključuje stresogene dogadjaje i stuacije koje ne podrazumevaju životnu ugroženost. koji je posledica osećaja bespomoćnosti da se spreči smrt ili druge posledice traumatskog dogadjaja. najupečatljivije isposljavanje se odnosi na ponovno proživljavanje traume. osećasj otuženosti može kod obolelog aktivirati osećanje krivice. što pojačava doživljaj gubitka kontrole i besposmočnosti i na brutalan način poništava svaku fantaziju o ličnoj neranjivosti i suočava nas sa sopstvenom konačnočću. slepilo. Poremećaji pamćenja mogu uzeti različite oblike. Konverzivni sindromi Mehanizam konverzije podrazumeva da se neurotski konflikt razrešava tako što se preobraća. što znaći da je život pacijenta ili nekog drugog bio direktno ugrožen. Somatski simptomi su znatno redji. Konverzivni sindromi se odenose na voljnomotorne i senzitivne funkcije. U vezi sa smanjenim opsegom emocionalnog reagovanja nalazi se gubitak uobičejenih interesovanja za ljude. pacijenti pokušavaju da izbegnu sve što može da ih aktivira. Pre pojave kliničkih manifestacija ovog sindroma osoba na traumu reaguje strahom. Te slike i misli bude sećanja na traumu i za posledicu imaju hiperaktivnost VNS i promene vezane za traumu. a disocijativni na ponašanje i identitet. neuroze sa dva podtipa: konverzivni i disocijativni. scene i prozori mogu imati karakter vidnih halucinacija ili iluzija. Traumatski dogadjaj je obično neočekivan i nepredvidljiv. Pošto su simptomi ponovnog proživljavanja traume napeijatni i bolni. Disocijativni sindromi Ovi sindromi predstavljaju poremećaje ranije poznate pod nazivom histerični sindromi. razdražljivost i izlivi besa. za razliku od somatizacije gde dolazi do transformacije u vegetativnu inervaciju. Simptomi koji ukazuju da je pacijent u stanju stalnog. Vrsta traumatskog doživljaja je važna zbog načina na koji dogadjaj deluje na osobu kao i zbog značaja koji on za nju ima.slike i misli koje se nameću i stalno ponavljaju. stalni oprez i iščekivanje da se nešto loše dogodi. pacijent nije u stanju da ima bilo kakava osećanja. preosetljivost na zvučne draži. 35 . te su ona zato neprijatna. Isto tako.1. zbog čega može predstavljati ogromnu narcističku traumu. jednokratni traumatski dogadjaji imaju drugačiji efekat od onih koji se ponavljaju. Ponekad slike. napetog iščekivanja podsećaju na one u sindromu generalizovanog anksioznog poremećaja. Sindrom je prvenstveno odredjen traumatskim dogadjajem. i mogu se ponavljati više puta u toku dana.oblast anestezije. Tipični način su snovi i noćne more. zatim depersonalizacioni ili derealizacioni fenomeni. dogadjaje i aktivnosti. Dejstvo dogadjaja koji direktno ugrožava osobu drugačije je od onog u kom je osoba svedok nečije smrti ili mučenja. kao i pojedini prizori koji se pacijentu nameću i stalno ponavljaju. konvertuje i reprezentuje kao fizički simptom. doživljaj da niša nema smisla. osećaj besperspektivnosti. svesnosti identiteta. napetost. Sva ova ispoljavanja se karakterišu doživljajem da pacijent nema kontrolu nad njima. senzorne ili motorne prirode. može se pojaviti posledica diocijacije. Konverzivni fizički simptomi se dele na: senzorne simptome ili deficite: psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima: 1.

poremećaji duple ili višestruke ličnosti i prisećanje na emocionalno-traumatske dogadjaje koji dugo istrajavaju u psihičkom. umor. 3. Kao najčešći simptomi navode se: nervoza. odlažu neophodnu razradu traume za kasnije. Njihov nastanak precipitiraju: podsećanje na neprijatne uspomene.. porodični problemi. Mogu da imitiraju sva medicinska. paralize ( motorni simptomi i deficiti). dispareunija. pamćenja i identiteta) pri čemu su delovi Ega rascepljeni od glavnog protoka svesnog. anoreksija. bolovi u ledjima. Disocijativni sindromi Ovi poremećaji se karakterišu pojavom simptoma koji nisu u svesnom uvidu ( radi se o defektu mentalne integracije. pseudokonvulzije. a oblik u kom će se one ispoljiti zavisi od snage precipitirajućih činilaca i karakteristika ličnosti. paraliza ili pareza i urinarna retencija. Kliničke komplikacije ovog sindroma se najšeđće javljaju u obliku ponovllanih operacija. udaranje ( često se pogoršavaju kada se obrati pažnja na pacijenta. oni se razlikuju po načinu na koji to obavljaju. poremećaje u centar svog interesovanja. I ako i disocijacija i potiskivanje predstavljaju mehanizme odbrane kojima se neprihvatljivi sadržaji isključuju iz svesti. Sekundarna dobit omogućava oboleloj osobi da pribavi pažnju. psihogene konvulzije: tikovi.psihogeni poremećaj mišića: afonija. bolovi u ekstremitetima. čudni ponovljeni pokreti položaja tela. Razvoj simptoma omogućava obolelom primarnu i sekundarnu dobit. diskinezije ( "napadi"). posebno inteligencije. ekonomski problemi. bolovi u grudima. naduvenost stomaka. lupanje. Primarna dobit se sastoji u tome što se nesvesni sadržaji konflikta ( povezani sa seksualnim i incestuoznim idejama) i dalje drže van dometa svesnog doživljaja( u suprotnom bi bili neprijatni i zastračujući). poremećaja je veoma kompleksna i polisimptomatska. u obliku relativno neasimilovanih ideja. zamagljenost pred očima. muka. disocijativni stupor. mlataranje. napadi straha. dismenoreja. Simptomi se ispoljavaju dramatično. dispneja. psudokonvulzije. vrtoglavice.2. sa dominacijom poremećaja svesti i osećanja identiteta. želja da se izbegne kazna i konflikti iz svakodnevnog života. i nju može mobilisati trauma. pa se danas smatra da je većina njih nastala kao posledica dejstva stresa i traume. Kod disocijacije. Klinička slika disocijativnog sindroma. posebno neurološka oboljenja. nepodnošenje hrane. fobije. pri čemu disocijacija predstavlja odbranu od traume. Savremena psihodinamska psihijatrija ponovo je vratila disocijativne sindrome. nesvestica. U ovoj grupi se nalaze: disocijativna amnezija. plakanje. disocijativna fuga. opstipacije. zavisnost od lekova. 36 . Disocijativni simptomi počinju naglo i burno i isto tako završavaju. ovaj model se koristi kao reakcija na zabranjene Edipove želje za roditeljem suprotnog pola( mobilišu ga konfliktne želje). nerad zbog toga što se loše oseća. depresivna osećanja. hemiplegije i hemipareze. sem toga. svesti. psihička ili fizička trauma. slabost. s jedne strane i s druge.halucinacije. ljubav i zaštitu značajnih osoba iz okoline kao i oslobadjanje od neprijatnih i težih obaveza. dolazi do vertikalnog rascepa tako da psihički sadržaji egzistiraju u nizu paralelnih svesti. porodični i bračni problemi uključujući razvode i pokušaji samoubistva. afonija.kontrakture. misli o smrti. bolovi u sotomaku. stalno se ponavljaju u različitim kombinacijama i ne mogu se objasniti organskim uzrocima. iza kojih najčešće stoji posebna organizacija ili poremećaj ličnosti ( histrionični). U slučaju potiskivanja stvara se horizontalni rascep i materijal se prebacuje u dinamičko nesvesno. Svoj razvoj konverzivni simptomi započinju tiho i pokazuju tendenciju da dugo traju. percepcije. Disocijativne odbrane imaju dvostruku ulogu: pomažu žrtvama da izmaknu traumi u trenutku kada se ona dešava. stanje transa i zaposednutosti. praćeni brojnim telesnim smetnjama i specifičnim oblicima ponašanja. dizurija i drugi. napravilnost menstrualnog ciklusa. Kada su u pitanj䁵 karakteristike histrionične ličnosti mnogi istiću činjenicu da histrionične osobine verovatno postoje kod svih normalnih ljudi. 8. palpitacije. udruženi bolovi.

i impulsi koji uvek iznova. pareza. postoji nesećanje za period bolovanja. ataksije razlčitog stepena. ali ih ne prati razdraženje vegetativnog nervnog sistema. posebno što se doživljavaju kao besmislene. vremenu i prema osobama iz okoline. Oni će ove biti samo taksativno nabrojani: a) Discijativni gubitak pamćenja (psihogena amnezija). veliki histerični napad. disocijativna fuga. Opsesivno-kompulsivni sindrom Opsesivno-kompulsivni sindrom je oblik neurotskog reagovanja. Retko se javlja naglo kada postoji veza sa nekim neurološkim oboljenjem i/ili precipitirajućim stresom. spontane. odvratne. poremećaji korordinacije motorne aktivnosti.O pojedinim oblicima disocijativnog sindroma neće biti više reći. čija je osnovna karakteristika prisustvo ponavljajućih opesivnih misli i kompulsivnih radnji. ali neizmeničnih subjektivno odvojenih identiteta i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja. To su najčešće pojedine reči. Dominantno opsesivne misli i ruminacije Opsesivne misli su stalo postojeće. ali bezuspešno. veoma su neprijatna i ne dovode do izvršavanja korisnih zadataka. uglavnom ima uvid u njihovu nelogičnost. otvorene amnezije ili oboje). ima otpor prema njima ali im se ne može suprostaviti. koje on pokušava da odagna i da im se odupre. hroničan. ali nevoljne i nepromenjive. klinička slika ovog sindroma je specifična i polimorfna. Oboleli od ovog sindroma ih doživljavaju kao sopstvene. Kompulsivne radnje su stereotipna. ponavljajuće i neželjene misli koje se nameću obolelom mimo njegove volje i koje on ne može da odagna. hiperestezija za bol i dodir. Takodje je karakteristična i tesna povezanost sa depresivnim raspoloženjem. discijativna anestezija i senzorni gubitak ( poremećaji površnog senzibiliteta kao anestezija delova tela. U većini slučajeva počinje postepeno. nepodnošljive. a svest nije bitno promenjena. vika i plač. maštanja. d) Višestruka ličnosti ( predstavlja kompleksan. fraze. Opsesivne misli su ideje. bizarni pokreti. b) Disocijativna konvulzija ( pseudoepilepsija. vrlo neprijatne i uznemiravajuće. c) Ganserov sindrom ( oboleli je smeten. Kao što se vidi. 9. sa čundnim odgovorima u "stranu". bizarni pokreti i nemogućnost stajanja bez podrške drugih (astazija i abazija). koje se iznova javljaju i 37 . može veoma dugo da traje). ritualna ponašanja koja se stalno ponavljaju. ali bezuspešno. kad se sindrom razvije ispoljava se u tri oblika ( sa dominacijom opsesivnih misli. disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta sa kontinuiranom egzistencijom relativno stabilnih. pa se ta ponašanja ponavljaju u nedogled i iscrpljuju pacijenta. poremećaja. stanja transa i poremećaja zaposednutnosti. nezavisno od uticaja stresa. dramatičani glasan govor. dezorjentisan u mestu.. na stereotipan način.1. pri čemu su granice zahvačenog područja oštre i ne odgovaraju anatomskim intervacionim područjima).u 20%. sa dominacijom kompulsivnih radnji). stihovi. vraćaju u svest obolele osobe. afonija. Način ispoljavanja opsesivnih misli su raznovrsni. tikovi. disfonija. analgezija. često skaradnog ili besmislenog sadržaja. sa jasnom manuelnom nespretnošću. profesionalni grč prstiju i šake). pacijent ih opsisuje kao besmislene. kombinovani -u 80%. disocijativni stupor. Ovakvim ponašanjem oboleli pokušava da se suprostavi. One su nasilne ili opsene. 9. Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakteriše i prisustvo simptoma straha. disocijativni poremećaji pokreta i senzibiliteta ( disocijativni poremećaj motorike.delimična ili potpuna paraliza.

u praksi su povezane sa posebnim načinom u obavljaju nekih delatnosti( kao se uredjuju stvari u okolini. obavlja i održava ličnaa higijena i sl. računaju. Obsesivna ubedjenja kada su osobe ubedjene da su njihove misli isto što i njihovo delo. bolom i neprijatnošću. Impulsivnost Podrazumeva slabost u samoregulaciji koja se klinički manifestuje kao acting-out ponašanje.7). dramatičnim doživljavanjima koja su povezana sa prisilom da ubiju suprugu. Ukoliko u tome budu sprečeni. na ova ponašanja oboleli troše mnogo vremena i energije. Kod ovih osoba dominira uzdržanost i neodlučnost kao stil življenja. Opsesivna fobija predstavlja pojavu kada prisilne misli dobijaju fobični karakter. sumnjanja. Pomente dimenzije su u visok korelaciji sa postojanjem straha.Teme su specifične i povezane su sa: religijom. moralom. doživljavaju intenzivan strah. Najčešće su povezani sa proveravanjem i brojanjem ( da li je stan zaključan. razmišljanja. Kompulzivnim radnjama osoba poništava svoj strah. Ukoliko se suprostave podsticajima. način kako se hoda. Strah kao crti ličnosti tretira se kao sklonost ka razvoju straha i predstavlja zajedničku karakteristiku stanja straha i pojednih oblika poremećaja ličnosti. majku.anksioznost i strah. zatim bizarne seksualne odnose ili seksualni čin sa roditeljima. 9. situacije kao što su saobračajne nesreće u kojima se lično povredjuje ili su povredjene njemu bliske osobe.2. pa čak i pretnjom. strahom. Kompulzivne radnje preokupiraju obolelog više sati dnevno. ubedjenja.Oboleli sumnjaju u sve. negativna emocionalnost i negativizam temperamenta. Strah od smrti često postaje zakonitost življenja. neočekivana i dovode do negativnih emocionalnih reakcija ( straha). dogadjaje. radi se o posebnom mučnim i neprijatnim. ovi pacijenti broje. Opsesivna zamišljanja kada obleli često prisilno zamišlja zastrašujuće scene. u ono što misle i što rade. Ova doživljavanja su praćena izraženom ambivalencijom.iscrpljuju obolelog. zatim anakastični poremećaj ličnosti. posticaji ili. borbom dobra i zla. praćena opreznošću. dismorfofobije. razmišljanjima o životu i smrti. Opsesivna sumnja predstavlja jednu od najvažnijih karakterisika opsesivno-kompulsivnog sindroma( OKS).osoba istovremeno veruje i ne veruje u njihi u toj neizvesnosti i ekstremnoj neodlučnosti. redom i simetrijom. Opsesivno razmišljanje predstavlja prisilna razmišljanja koja se nameću obolelom mimo njegove volje. čistoćom i zaštitom od prljavštine. Dominantno kompulsivne radnje i rituali kao oblik OPS Kompulsivne radnje su prisilne misli izražene kroz odredjene aktivnosti i od njih se ne mogu razdvojiti jer od njih potiču. Uobičajeno se opisuju kao opsesivna zamišljanja. Zajedničko prisustvo prisilnih misli i radnji ( opsesivno kompulsivni poremećaj i opsesivna ličnost) Za obsesivno-kompulsivni sindrom su karakteristične i specifične dimenzije ličnosti: neurotičnost. električni uredjaji isključeni. visok nivo hostilnosti.). kombinuju brojeve ili ih ponavljaju odredjen broj putadok ne zadovolje prisilu magičnih broj puta-3.3. što ih preokupira i iscrpljuje. Podjednako je zastupljen kod oba pola. ali je kod žena češće pranje ruku i čišćenje stana. pak kao opsesivni fobijski strah. Ritualno ponašanje je uvek povezano sa strahom. čekanjem i oklevanjem. 38 . intenzivno strahuje. vremenom. sumnjom. Tourettovog sindroma. dete. eksplozivni izlivi ljutnje. Opsesivni podsticaji predstavljaju posebno neprijatne sadržaje da se nešto misliili učini. Slični fenomeni sreću se i kod trihotilomanije. Celokupan ritual se odvija po strogo ustaljenom redosledu stvari i traje veoma dugo. doživljavaju jaku napetost. Po karakteru su parazitska. 9. Iz tog razloga oboleli pribegava ponašanju izbegavanja sitacija i mogućnosti da svoju prisilu realizuje.

Pefekcionizam Odražava težnju ličnosti da se postigne izuzetno visok nivo standarda uz prihvatanje veoma strogih samoprocena. Blisko je povezan i sa socijalnom anksioznošću ili fobijom. najkarakterističnija posledica neodlučnosti je opsesivna sumnja. kada je u pitanju ponašanje. telesna slabost. Kada je reč o telu. nesanicu. pacijenti se žale da su im popustili živci. malaksalost i iscrpljenost uz prisustvo i drugih telesnih. Ova dva fenomena se često javljaju zajedno. Neurastenični sindrom ( Morbus Bird) Neurastenični sindrom predstavlja neurotski poremećaj koga karakteriše hronično i onesposobljavajueć osećanje slabosti. 10. ono joj se čini strano i automatsko. gorušica. bolovi u ledjima. žale na: bezvoljnost. 11.Sindrom depersonalizacije i derealizacije Depersonalizacija je doživljaj osobe kao da je sama sebi nestvarna. oslabljen apetit. Otudjenje u depersonalizaciju zahvata različite aspekte ličnosti. Ako se odnosi na unutrašnje organe onda se manifestuje doživljajem promene njihovog mesta i veličine. Kod derealizacije doživljaj nestvarnosti se prenosi na okolinu i objekte u njoj. Poremećaj počinje naglo i nekad mu prehodi traumatsko iskustvo. Simptomi se veoma često prepliću sa simptomima depresije ili distimije.Neodlučnost Prestavlja dimenziju ličnosti koja je u vezi sa impulsivnošću i predstavlja njenu kognitivnu osobinu. Takodje predstavlja suštinsku osobinu OKS. dijareja. Skoro po pravilu su prisutni: razdražljivost. posebno u domenu šta odbaciti. poremećaja. tako da osoba uvidja da doživljaj depersonalizacije ne odgovara stvarnosti. Zbog ovih simptoma pacijenti su zabrinuti za svoje zdravlje. Svoje tipične smetnje pacijenti opisuju različito. takodje. Klinički se manifestuje kao preterana briga oko grešaka i tzv. Odnos prema realnosti je očuvan. umora.Sindrom depersonalizacije i derealizacije se definiše kao hroničan ili rekurentan poremećaj. da lako planu i ljutito reaguju na najmanji povod. dok su ostali simptomi nespecifični i raznovrsni: žarenje ili strujanje u pojedinim delovima tela. stanja straha i somatizacionog poremećaja ili sindroma. Raspoloženje je promenjivo. ono što sve opise objedinjuje jeste doživljaj osobe kao da sama sebi nije više bliska i prepoznatljiva ( isti doživljaj može da se odnosi i na okolinu osobe). napetost i nervoza. kao i otežanog upamćivanja. Ova psihološka sumnja je jedna od tri suštinske osobine opsesivno-kompulsivnog sindroma. Medjutim. Klinička slika ovog sindroma je bitno odredjuja polimorfnim simptomima. Od somatskih smetnji česta je glavobolja. vratu. Ako se odnosi na kontinuitet sa prošlošću osoba saopštava da više nije onakva kakva je bila ranije. osobi se čini da joj se telo promenilo ili da joj više ne pripada. Klinički se manifestuje kao teškoća u donošenju odluka. U 39 . u potpunosti ili delimićno. društvene procene. Pacijenti se. problemi sa varenjem. emocionalnih i kognitivnih simptoma. kada se odnosi na osećanja pacijentu se čini da je izgubio sposobnost da doživljava emocije. laka zamorljivost ili osećaj stalne iscrpljenosti. pa ga ona odnekud posmatra. Definiše se kao sklonost da se bude analitičan i da se traže detaljne informacije kada se donose odluke. trnci po rukama i nogama. koji se manifestuje Ego-distonim i zato neprijatnim epizodama depersonalizacije. medju kojima dominiraju: umor. preznojavanje. Nisu retki ni bezrazložni izlivi besa. Kognittivno funkcionisanje može biti kompromitovano u smislu teškoća u rasudjivanju i donošenju odluka. Kada je reč o mogućim kliničkim komplikacija ovog sindroma treba naglasiti da najtežu komplikaciju prestavlja prelazak u shizofreniju. ponekad na način karakterističan za hipohondriju.

delom zbog bojazni da neće biti shvačena. bol u toku snošaja. ljuti su jer dolaze kod psihijatra. koji osoba ne prepoznaje kao uzrok. dijareja. utrnulost. 12. i skoro po pravilu godinama unazad uzimaju benzodiazepine. Svi napred navedeni simptomi kod ovog sindroma su praćeni izraženim simptomima depresivnosti i straha. nepodnošenje odredjenih vrsta hrane). Česta su prisutna stanja depresivnosti i straha. promene na koži ( svrab. regurgitacija. poremećaja je veoma kompleksna. Klasičan pacijent izgleda karakteristično: u psihijatrijske ordinacije dolaze sa brojnim nalazima i izveštajima brojnih lekara.14%. u populaciji pacijenata koji se javljaju lekarima opšte medicine 5 do 10%. a u populaciji bolesnika na neuropsihijatrijskim odeljenjima 9%. ali se najčešće radi o gastrointestinalnim tegobama. Somatoformni poremećaji kao neurotski sindrom Somatizacija predstavlja razrešenje neurotskog konflika njegovom transformacijom u vegetativnu inrevaciju. kao opšte funkcionisanje. povraćanje. što radja neprijatno osećanje izolovanosti. promenama na koži. da je vremenski tok usporen ili ubrzan. povraćanje tokom cele trudnoće). Učestalost ovih sindroma u opštoj populaciji iznosi 0. što izaziva strah. Kada je u pitanju ovaj sindrom. Ujedno označava iskustvene.1. seksualna inferiornost. obolela osoba ima teškoću u opisu sopstvenog doživljavanja. Tako neurotski proces prelazi u hronični poremećaj čime menja pacijentov lični i porodični život. povratno. impotencija. Doživljaj nestvarnosti često se tumači kao gubitak kontrole i početka ludila. abdominalni bol. Početak oboljenja povezuje se sa doživljajem emocionalnih problema ili stresom. poremećaji psihoseksualnog funkcionisanja ( osećaj pećenja u polnim organima i rektumu.odnosu na vreme. slobodno vreme im je u funkciji žalbi i smetnji i traganjem za novim lekovima i ispitivanjima. učestalo menjenje telesnih simptoma. veliko menstrualno krvarenje. ne smatraju da im je tu mesto. žarenje. podvrgavaju se brpojnim medicinskim ispitivanjima koja ne otkrivaju medicinske uzroke bolesti a nije retko i da se operišu. Somatizacioni poremećaj Osnovna karakteristika je višestruka. Ove osobe lakše je hipnotisati i pokazuju veću sklonost u korišćenju disocijativnih mehanizama. sa puno komparacija. koji obično prezentuju nekoliko godina pre javljanja lekaru. poremećajima menstrualnog ciklusa i smetnjama u psihoseksualnom funkcionisanju. kao da je vreme stalo. 12. takvi pacijenti stalno traže dodatna somatska ispitivanja i nisu zadovoljni kada ona pokažu osustvo telesnih uzroka. nekada su agresivni i dalje postoji obilje telesnih smetnji. Simptomi mogu biti vezani za bilo koji sektor organizma. odnosno erektilna disfunkcija). Veliki broj neurotskih pacijenata ispoljava raznovrsne telesne simptome za koje nije utvrdjena organska osnova. Opis smetnji je slikovit i uvek dramatičan. a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa ( bolne menstruacije. osetljivost i dr. a razumevanja da nisu somatski bolesni ne prihvataju.). mučnina. bihevioralne i kognitivne karakteristike pacijenata koji se žale na telesne simptome u osustvu relevantnih medicinskih nalaza. 40 . te da su upadljivo češća u ruralnoj sredini i kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem. u kliničkoj praksi najčeđće su žalbe na GIT smetnje ( podrigivanje. Somatizija predstavlja tendenciju da se psihičke tegobe ispolje u obliku soomatskih simptoma i da zbog njih se traži medicinska pomoć. Klinička slika ovog sindroma. nepravilni ciklusi.. Utvrdjeno je da ovi poremećaji. žale se da su kod kuće izgubili interesovanje za njih. nadimanje. sindromi počinju pre 30-te godine i da su znatno češći u ženskoj populaciji (5:1). najveći broj obolelih ima dugu i komplikovanu istoriju bolesti.

Klinička slika ovog sindroma je karakteristična i specifična. opstipacija.Ovo je prva grupa simptoma na kojoj su objektivni i mogu se registrovati kliničkim pregledom. Intenzitet bola prati emocionalno stanje. hipermobilnost. psihogeni iritabilni kolon. tzv. polaksiurija i dr. zatezanja. a karakter bola ne odgovara telesnom oštećenju i posledičnoj telesnoj disfunkciji. obična glavobolja. Hronični bol traje duže od 6 meseci. Bolesnik se obično žali na nekoliko simptoma ili sindroma. funkcionalan. Mesto bola se često menja. već destruktivan. iscrpljujuće bolove koji su neprecizno lokalizovani. pri ćemu ne postoji pavilnost u grupisanju tegoba. 12. Umesto detaljnijeg opisivanja kliničke slike ovog sindroma. Sam tok ovog poremećaja je nepredvidiv. neurosis cardiaca. malaksalost. težine sa stalnim žalbama na jedan ili grupu organa. nelagodnosti u abdomenu. Poremećaj je. za razliku od psihosomatske bolesti( kod koje postoji telesno oštećenje). neurocirkulatorna astenija. pasivno-zavisnim poremećajem ličnosti. kao što su: tahikardija. treba je razlikovati od akutnog bola koji traje kraće od 6 nedelja. sindroma borba-bekstvo. opstipacija. štucanje. Drugi tip tegoba se ne može objektivizirati i to su neugodne senzacije. sindrom umrtvljavanja ( ovaj sindrom nije celishodan. dijareja. 12. midrijaza. hiperventilacioni sindrom. i karakterišu ga simptomi parasimpatikotonije: smetnje spavanja.4. 41 . učestalo mokrenje uz osećaj nadutosti. brahijalgija i tzv. povišena TA. dominira kliničkom slikom i u tesnoj je vezi sa njegovim emocionalnim stanjem i dejstvom stresora. a prognoza zavisi od ostvarivanja sekundarnie psihološke dobiti od bolesti. osećaj nadimanja. celokupno stanje podseća na akutno stanje straha. psihogeni kašalj. disfagije. Klinička praksa pokazuje da se ovaj poremećaj povezuje sa depresijom. jer uvodi obolelog u depresivno stanje. alkoholizmom.2. Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema U ovaj sindrom svrstani su funkcionalni poremećaji i subjektivne smetnje bolesnika koje se manifestuju u sferi VNS.Kod večine pacijenata je utvrdjena manja ili veća izražena organska lezija koja se povukla ali je zaostalo bolno ponašanje. vomitus ili psihogeno povraćanje. hiperventilacija. Stalni somatoformni bolni poremećaj Stalni somatoformni bolni poremećaj kao sindrom predstavlja poremećaj koji se karakteriše upornim žalbama na jake.tj. Najčešći klinički način ispoljavanja su: lumbalni bol i cervikalni bol. pad tolerancije za bol. jedni se odvijaju putem simpatikusa ( tahikardija). retencija urina. Bol je u centru pažnje obolelog. hiperventilacija. Ovaj sindrom je češći kod osoba u srednjem životnom dobu ( četvrta i peta decenija). svrab. aerofagija. i prate ga simptomi simpatikotonije: tahikardija. poremećaj apetita. psihomotorna usporenost. radražljivost. umor. a drugi preko parasimpatikusa ( učestale stolice).12. znojenje. a ponašanje obolelog je usmereno da pribavi pažnju i sažaljenje. znatno slabijeg intenziteta. Nediferencirani somatoformni poremećaj Predstavlja poremećaj koji se karakteriše manje brojnim. nesistematizovanim simptomima. Etiološki činioci su isti kao i kod somatizacionog poremećaja. GIT-gastrointestinalne i GUgenitourinarne tegobe. pain behavior. navest ćemo samo različite kliničke oblike ovog poremećaja: Da Kostin sindrom.3. neurosis gastrica. a bolesnici se žale na: gubitak apetita.

a prva ispoljavanja se registruju tokom treće i četvrte decenije. obsesivno-kompulsivnih poremećaja.5. Slična je sitacija i sa tzv hipohondričnim paničarima. nepokolebljivim ubedjenjem u postojanje bolesti. Primarna hipohondrija se retko dijagnostikuje gde je prevalencija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 2 7%. 13. latentna hipohondrija se sreće kod osoba koje su investirale u svoje telo. U savremenim psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV i dr) proširuje se broj i vrsta drugih somatoformnih poremećaja. Početku poremećaja prethode traumatska iskustva ili nepovoljni životni dogadjaji kao što su teška bolest ili smrt u porodici. Često pokušavaju sami sebe da dijagnostikuju i leče. Hipohondrija kao neurotski sindrom Hipohondrija se definiše kao preterana okupiranost telesnim funkcionisanjem. a često traže posebnu pažnju od drugih. ovde želimo da navedeno još samo neke od njih: globus histericus. Učestalost u opštoj populaciji je izmedju 1% do 5%. Sekundarna hipohodnrija je češća. Hipohondrični pacijenti pridaju veliki značaj svojoj medicinskoj dokumentaciji. uz prisutan bizaran karakter (sch. telesnim simptomima ili bolestima. Sumnja u postojanje bolesti predstavlja specifičnu kognitivno-emocionalnu reakciju na stanje somatske neizvesnosti. trude se da steknu savršenu kondiciju. zatim hipohondrija kao deo depresije. psihogena dismenoreja i škrgutanje zubima ili bruksizam. ove osobe se često pdrvrgavaju brojnim i nepotrebnim pregledima i ispitivanjima. što je u vezi sa patološkim strahom da je osoba obolela od neke ozbiljnije bolesti ili sa sumnjom da je teška bolest već prisutna. već se sreće i kod psihotičnih pacijenata u vidu hipohondrične sumanutosti koja se karakteriše čvstim. Ovaj sindrom je obično prebojen i drugim elementima psihoze( pacijent veruje da je oboleo od raka jer ga truju kancerogenim materijalom). 42 . Redja su tzv. dismorfofobije. preterana preokupiranost telom. Emocionalnu komponentu čini strah od smrti. njegovim funkcionisanjem. simptomima. Ne ulazeži u precizna nabrajanja ovih poremećaja. ali im to ne umanjuje sterpnju ili sumnju. Poremećaj podjednako pogadja osobe oba pola. Drugi somatoformni poremećaji U dosadašnjem izlaganju naveden je veći broj somatoformni poremećaja. psihogeni tik. pošto je hipohondrični sindrom po pravilu hronične prirode uz velike oscilacije u intenzitetu tegoba kod oko dve trećine pacijenata. Što su telesna zbivanja kojim je okupirana manje jasna. Pri tome je teško. negovanje smrtno obolele bliske osobe. a reakcije na razuveravanje su različite ( ljutnja ili samo naizgled odbijanje da se razuvere). zdravljem i bolešću. psihotična depresija). prolazna hipohondrična stanja i/ili simulacija. Hipohondrična osoba oseća da je ugrožena iznutra i da će je telo uskoro izdati. ključna je odlika hipohondrije i dovodi do somatske neizvesnosti.12. somatiužzacionih poremećaja. ovde treba istaći da hipohondrija nije samo neurotski sindrom. razvod ili neuspeh u karijeri. poremećaj sumanutosti. to osoba više brine. Ono što povezuje sva hipohondrična ponašanja jeste traženje objašnjenja. Dijapazon ispoljavanja hipohondrije je veoma širok. a ne lečenja. Hipohondriju karakteriše i izvesan otpor pri pokušaju razuveravanja. paze da vode zdrav način života. psihogeni tortikolis. Kod težih oblika postoji uporna sumnja ili strah da je prisutna bolest. uredno je sredjuju i donosse na preglede. telesnim zdravljem. Hipohondrija se može pojaviti u sklopu procesa tugovanja i tokom oporavka od životno ugrožavajuće bolesti. koristeći stručnu literaturu. psihogeni svrab. Preokupiranost bolešću čini pacijenta nesposobnim za funkcionisanje. nekih poremećaja ličnosti. Povod za pojavu straha i sumnji nekada je smrt u bliskom okruženju. ali ne i nemogućnost da se takve osobe razuvere da ne boluju od te bolesti. kognitivnu nepodnošenje neizvesnosti.

a glavni patoplastični činilac borbenost. Specifični neurotski kulturološki sindromi Odavno je poznata veza izmedju kulture grupe ljudi i učestalosti ispoljavanja neurotskih poremećaja. strah od vetra i opsesivna potreba da se obuče nekoliko slojeva odela radi zaštite od hladnoće. 4. 7. 5.Kajak angst syndrom smatra se nacionalnom bolešću Eskima koji žive na Zapadnom Grelandu. 6. socijalne fobije tj. vračanje i sl. Teško je reći zašto prodorni pogled ima tako univerzalno značenje sresa ( moguće je da se radi o pokretanju osetljivih i intenzivnih transfernih reakcija. Latah je kulturološki neurotski sindrom koji najviše odgovara disocijativnom( konverzivnom) poremećaju. Specifični neurotski kulturološki sindromi u nas uglavnom se odnose na još uvek prisutna narodna verovanja u magije. poremećaj nastaje zbog pogrešnog narodnog verovanja i zabluda). defanzivni napadi bili su izazvani depresivnom napetošću gde se oboleli rasterečivao teško podnošljive napetosti i 43 . najčešće kineza i Malezijaca. Susto je kulturološki sindrom koji odgovara stanju straha nastalom zbog verovanja da nije došlo do iznenadnog delovanja crne magije. straha od pogleda drugih. 1. što dovodi do gubitka duše obolelog. Frigophonija ( pa-ling) predstavlja oblik opsesivno-kompulsivne neuroze koji se karakteriše prisilnim strahom od hladnoće. praćenog razvojem straha od nesreće u uslovima usamljenosti. mlade. pretpostavlja se da je uzrokovan senzornom deprevacijom kod lovaca na foke. Sindrom straha od vožnje kajakom jednosedom. 2. Urokljive ili zle oči predstavlja kulturološki poremećaj koji ima osobne fobičnog poremećaja. Odgovara paničnom poremećaju kod zapadnih civilizacija i javlja se kod muških osoba starijih od 18 godina. Glavni patogeni činilac bila je težnja za priznanjem. Ovaj sindrom često se udružuje sa afektivnim poremećajima. Ovde ćemo ukratko navesti najčešće sindrome koji se navode u stručnoj psihijatrijskoj literati.Koro je psihogeni poremećaj koji se karakteriše naglo nastalim paničnim strahom u čijoj osnovi leži verovanje da će se penis muškarca odnosno labija žene vratiti u stomak i da će zbog toga nastupiti smrt. infantilne i primitivne osobe koje su videle napade kod drugih i grupu koja je simulirala napade jer je shvatila da je to način ostvarivanja dobiti. veoma anksioznih osoba. Kliničare je oduvek interesovalo da li uticaju kulture dovode do nekih specifičnih oblika neurotske psihopatologije kojom se malo bavi naučna psihijatrija ( folk syndroms). neurotska reakcija koja je najviše ličila na disocijativno-konverzivni sindrom. ili je to urodjeni strah ljudi). javlja se kod osoba nižeg obrazovanja i slabije psihološke organizacije i pripadnika primitivnih društava. u ovu grupu poremećaja danas se svrstava i tzv ratna neuroza Jugoslovena koji se javlja za vreme II Svetskog rata kao psihogena. Dinamička je pretpostavka da se radi o akutno nastalom strahu od kastracije zbog pretnje gubitka visoko narcistički investiranog objekta kao što je penis ( znaći. a kultura na njihovo psihičko oblikovanje. Navodi se i kao specifična neuroza vojnika sa borbenom i ratničkom predispozicijom u posebnim uslovima partizanske borbe čiji su odredi prerasli u regularnu vojsku. koje se sreće kod mladih. ili bacanje čini.14. 8. Dhat sindrom ili spermatoreja je kulturološki neurotski poremećaj. 3. Ovaj sindrom su karakteriosali psihogeni napadi histeričnog tipa u kojima je prikazivana hrabrost i borba. Ljudi utiću na stvaranje kulture. Klajn H takodje. pre svega "juriš na neprijatelja". Ovaj heterogeni sindrom je vrmenom podlejen u tri grupe: psihopate i histerike preosetljive osobe koje reaguju abnormalno naročito na strah i nezadovoljstvo. stanje straha. ovaj sindrom razvrstava na tri oblika i to: demostrativni napadi u cilju isticanja zasluga u ratu prikazujući podvige i stradanja. nastanak i razvoj poremećaja povezuje se sa verovanjem da gubitak sperme predstavlja rasipanje materije što škodi zdravlju i životu uopšte. preokupacijom da manjak toplote odredjuje vitalnost. da mogu dovesti do psihičkih poremećaja.

nesamostalne i zavisne osobe. pokreti) sa istivremenom ekscitacijom večine ili čak svih ostalih psihičkih funkcija. 17. ili povremeno. viču. lome. kao i iz aktuelne socijalne situacije. Jatrogeni neurotski sindromi (Jatrogeno uslovljena neurotska regovanja) Dve grupe činilaca: egzogeni i endogeni. Preosetljive. gde. sem mjogućnosti povredjivanja bolesnika i okoline. razbacuju predmete od vrednosti. poremećaja postoji mnogo pacijenata sa veoma teškim oblicima neuroze i/ili lakši oblici psihoza kao i raznovrsno kombinovanje neurotskih i psihotičnih simptoma kog istog pacijenta. neurotske tegobe kao nastavak ranijih psihoza. Ova često dramatična stanja vidaju se kod pacijenata u toku naglog izbijanja prvog psihotičnog šuba. Tako i među "malim" bolestima može da se javi nepovoljan tok i dugo trajanje. bolesnici napadju svoju okolinu. npr. bez povoda. Ovde su posebno interesantna grupa egzogenih činilaca: stalne rasprave i pretnje atomskim ratom. kod paranoidne ili katatone 44 . agitiranosti) Pod "psihomotornim nemirom" podrazumeva se ekscitacija motoričkih funkcija (kretanje. fizički nasrću na prisutne. realno ugrožavaju socijalnu sigurnost. zadovoljavao svoju potrebu za osvetom. kasžnjavao sebe putem identifikacije sa žrtvom i tendencioni napad koji su za cilj imali ostvarivanje neke psihološke dobiti. Za potpunije značenje simptoma i toka bolesti i za dobru diferencijalnu dijagnozu neophodni su mnogi podaci iz lične i porodične anamneze. idući ponekad prema potpunoj hroničnosti i invalidnosti. Pošto i neuroze mogu biti teške bolesti. Svi ovi činioci kod velikog broja ljudi izazivaju osećaj nelagodnosti. sugestibilne. U kliničkoj praksi sreću se različite mogućnosti toka i ishoda kod nekih neurotskih stanja: neuroza sa psihotičnom pojavom u njenom pogoršanju. psuju. nadgrađena.branio se od nesvenog samooptuživanja. 15. ni kvalitativna promena simptomatologije psihoze neurozom ne označava samo po sebi poboljšanje. Neurotski sindromi sa psihotičnim znacima i simptomima i obrnuto Kada je u pitanju klinička razlika između neurotskih i psihotičnih poremećaja treba istaći i činjenicu da je neprihvatljiva podela na "male. ukazivanje na pogubnost radioaktivnosti. ne mogu se svesno kontrolisati i nesrazmere u situaciji. dok kod manjeg broja dovode do tipičnih reakcija straha. Kao što je već ranije navedeno i ovde ističeno da se u praksi mogu smenjivati u toku razvoja psihijatrijske bolesti iz obe navedene grupe ili mogu postojati istovremeno u određenoj fazi bolesti. Ovakva opasna stanja. demoliraju. pušenja. nezrele.U širem smilu reči. 16. a odlikuje se iznenadnim psihomotornim ispadima. neočekivano. neurotski simptomi na primarno psihotičnoj osnovi. koje su velikog intenziteta. Sindrom psihomotornog nemira ( Stanje ekscitacije-motorna i psihomotorna uzbudjenja. zagadjenosti okoline i hrane. superponirana psihoza na početne neurotske simptome. Stoga tačna dijagnoza bilo kog od ovih entiteta ne određuje prognozu bolesti iako su većinom moguća kvantitativna i kvalitativna poboljšanja simptomatologije. lako mogu postati žrtve ovakvog neprimerenog ponašanja. Kod nekih pacijenata se javljaju predvidljiva i nepredvidljiva pogoršanja. opšti psihomotorni nemir je pojava koju često srećemo kod mnogih dijagnostičkih kategorija u psihijatriji. vredjaju. lake" psihijatrijske poremećaje koji se odnose na neuroze i "teške" koji se pripisuje psihozama. Često puta. I u grupi neurotskih sindroma. bez kritičkog mišljenja i sposobnosti kontrole emocije. kod hroničnih psihotičara.

prvi epizodu shizofrenije. B) PRETEŽNO PSIHOTIČNI SINDROMI 1. shizofrenije. akutnog napitog stanja i mnogih drugih. arogantnost. Ovaj pojam prosto ukazuje na prisustvo vodećih psihopatoloških sindroma karakterističnih za psihozu: halucinacije. okolina. aktivnosti. postoji period od nekoliko nedelja ili meseci. b) nerad. Ukoliko prihvata razgovor veoma brzo verbalizuje svoje doživljavanje straha. neurofiziološkom. narkomanije i tabletomanije. Psihološka i psihopatološka osonova navedenih simptoma je u poremećenoj pažnji. blagom depresijom. naročito ciljanoj. na pr. sa generalizovanom anksioznošću. aktivni ili pasivni negativizam. psihofiziološkom. odbojnost ili neprijateljski stav prema oklini. može da ispoljava ponašanje halucinanta. dobra procena psihološkog stanja. Zbog toga opšti psihomotorni nemir ne može da nam služi kao validan putokaz u terapiji. galami. Orjentacija je očuvana. medjunavedenim dijagnostičkim kategorijama teško bi mogli pronaći dve takve koje se mogu lečiti na isti način. akutni/ili prolazni psihotiični poremećaj. nego "traženje" po svaku cenu za nekim od tipičnih simptoma ili sindroma.O sopstvenom strahu ne govori ništa ili to čini veoma retko.shizofrenije. psihomotorna retardacija ili katatono. gestikuliše. vulgaran je. manije i maničnih sindroma. sem kod veoma snažnih afekata koji dovode do suženja svesti. patološkom zaokupljenošću sobom. potencijalna ili manifestna agresivnost. zloupotrebi različitih psihoaktivnih supstanci i slično. Postoje i drugi rizični faktori značajni za pojavu prepsihotičnog sindroma ili autne psihoze. apstinencijalnih kriza kod alkoholizma. razdražljivost i/ili posebna osetljivost i dr. Danas se u stručnoj literaturi i kliničkoj praksi veoma mnogo diskutuje o pojamu vulnerabilne ličnosti. agitirane depresije. simptomi predstavljaju značajnu razvojnu fazu poremećaja. saradnju. socijalna izolacija. Ovde su mnogo važniji podaci koje daje porodica. zrelo. razne sumanutosti. Potrebna je hitna i neodložna pomoć lekara i drugih stručnjaka. odnosno značajan pad efikasnosti. Stoga je korisno da iz praktičnih pre svega terapijskih razloga izdvoji sindrom psihomotornog nemira kao poseban entitet koji je najčešće karakterističan za početnu. odbija komunikaciju. Dominantne simptome čine izraženi motorni nemir pračen gnevom ili strahom različitog intenziteta. prepsihotični sindrom. hoda. stuporozno ponašanje. terapiju. bizarnost. socijalno prihvatljivo ponašanje pojedinca. nepovoljnom delovanju stresa. neurohemijskom poremećaju. pokušava da napusti ordinaciju. redje reaguje gnevom ili pokušajem da prekine razgovor. On je u stalnom nemiru. izrazito je napet. ne prepozna. pomoć značajnih osoba u koje pacijent ima poverenje. iluzije. Pojam psihotičnosti u novijim klasifikacijama javlja se kao pogodan opisni termin kao. Čitavim ponašanjem ostavlja utisak bolesnika opasnog po oklinu. viče. na pr. Ovi simptomi nisu tipični za zdravo. ogranićen broj abnormalnosti. odbija da sedne. Pre pojave tipičnih simptoma. opštem zdravstvenom stanju. manja količina 45 . koncentraciji. bilo da je reč o genetskoj predispoziciji. impulsivnost. ukoliko to učini . Pojednostavljeno rečeno. užu i širu socijalnu sredinu. uznemiravaju porodicu. eretičkog ponašanja mentalno retardiranih osoba. Takodje je veoma karakteristično ponašanje pacijenta. kada se javlja više nespecifičnih simptoma: a) gubitak interesovanja: izbegavanje društva.i sl. posebno kod mladih. ili redje o ozbiljno narušenom tzv. ali se u praksi ovo stanje često previdi. izbegavajuće ponašanje. Prodromalni. radi se o nekom deficitu. U ostale simptome spadaju: halucinacije. prepsihotični sindrom Poslednja dva sindroma koja su uključena u prventsveno neurotske često puta mogu da budu prodromalni. konfuzno-delirantnih stanja. Navedeni znaci. manirirano i bizarno ponašanje). hospitalizaciju. ubrzo ustaje. uunemirenih epileptičara.

I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. npr. ali za kliničke potrebe uzima seda ove karakteristike nastaju nekoliko meseci do nekoliko godina pre početka psihoze. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost. sa insomnijom. Za razliku od delirijuma. haluciniraju. Ovi simptomi nisu specifični. odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije. dehidrirani. Navedene činjenice i argumenti posebno se odnose na prodromalnu fazu kod shizofrenih psihoza. kratka analitička psihoterapija i porodična terapija. psihomotorno su uznemireni. naglašene teškoće sa pažnjom i koncentracijom. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. 2. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem). centri za intoksikacije. uzimajući u obzir da odredjeni procenat osoba koje bi bile lečene ne bi razvile shizofreniju i ako ispoljavaju shizotipalne simptome i imaju snižen nivo socijalnog i intelektualnog funkcionisanja. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja. dezorjentisani.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze. da li je korist od terapije o ovoj fazi veća od rizika primene odredjene terapije. populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom.magijsko mišljenje. centri za opkotine. i 2. ritualno ili socijalno neprihvatljivo ponašanje. Pošto su danas dobro razvijeni brojni biološki testovi (markeri) za identifikaciju osoba sa povećanom vulnerabilnošću za razvoj. npr. centri za hemodijalizu. Kada je reč o prepsihotičnom sindromu posebno je važno utvrditi : 1. Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom. povećana 46 . U lijazon.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom. shizofrenije. smanjenje školske i/ili profesionalne efikasnosti. npr. Tokom ovog perioda ovi pacijenti ispoljavaju neke od simptoma shizotipalnog poremećaja ličnosti. da li farmakološka i psiho-socijalna intervencija u ovom periodu bolesti može biti efikasna. Ovaj sindrom veoma često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice. delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. obično je duže po trajanju. naročito u porodicama sa pozitivnom psihotičnom anamnezom. Pacijenti sa ovim sindromom su zbunjeni. za shizofreniju. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok. urgentna traumatologija. razdražljivost. koje se čak može javiti još u najranijem detinjstvu. gubitak ili nesposobnost da se razvije adekvatan interes u sferi seksualnosti. terapija u ovoj fazi evolucije shizofrenije biće od krucijalne važnosti. Već je napred navedena naglašena iritabilnost. košmari. jedinice za operaciju katarakte. stanje mentalne konfuzije) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. ali postoje šanse da oni mogu biti prepoznati kao prodromi shizofrenije. Epizoda delirijuma. blago bizarno ponašanje. osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS. zatim kod stanja agitacije u maničnom. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine. ili doživljavaju iluzije. velikom depresivnom sindromu. metod savetovanja ili primena drugih suportativnih metoda. jasno je da će efikasna terapija u prodromalnoj fazi sprečiti razvoj akutne epizode i tako sprečiti lečenje u akutnoj fazi kao i u fazi terapije održavanja. Postoje brojni dokazi da se početne karakteristike shizofrenije prisutne tokom ovog perioda. Pošto su uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita.lekova.obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana.

meprobamat. MAOIs. katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. Disgrafija je posebno važna kao rani. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. hydralazin. amilorid. paroksetin. lidokain. Akutno konfuzno stanje. hidroksihloroquin. methixene. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol. sulindak. cefalosporinima. disfazije. Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. streptomicinu i sulfonadidi.amantadin. naglo obustavljanje clozapina. famotidin.neki bolesnici su mirni i povućeni. transdermalna primena skopolamina. disulfiram. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici. carbamazepine. "sindrom zalaska sunca". najčešće vizuelnim. lysudril. fenotijazini. mianserin. klometiazol. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena. penilpropanolamine. ranitidin. fluoksetin. fenoprofen. levodopa. sumanutim idejama. lodoform. Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. chlorokvinu. lutaju okolinom. cimetidin. misoprostol. barbiturati. sodium valproat . digoxin. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate. hipervigilnost. Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga. disopyramid. selegilin. cikloserin. nikotin. dietilpropion. . kortikosteroidi. bromokriptin. atropin i kapi hematropina za oči. metilprednizolon. phenitoin. benzodijazepini. b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama. antiholinergici. interferon. antiholinergici. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. butorofenoni.c) poremećaji ponašanja su različiti. glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". piperazin. indometacin.narkotici. izonijazidu. doxapram. phenelazin. benzodijazepini. zatim mesta i na kraju prema sebi. teofilin i triamicinolol 3. cikloserinu. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti. ganciklovir. plitkog ili labolnog afekta. baclofen.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin. chloramphenikolu. intoksikacija aspirinom. nabilon. prokainamid. nalbulphin. tramadol. kokain. risperidon. trazodon. senzitivni nalaz. rafamicinu. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti. katetere. ibuprofen. clartihromicinu. klometijazol. naproxen. spirnolakton. diuretici. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. papaveretum. atenolol. mefloquinu. clonidine. viloxazin. litium. hipoglihemici.anksioznost. Suicidalni sindrom 47 . Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču. triciklici. cafein. bromidi. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija. kanabis. ciprofloxacinu. metildopa. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. teškoće da zadrži pažnju i obmane. barbiturati.beta blokatori. aminofilin. pregolid. primidon. depresije. ethoszyimid. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. penicilinu. nalbufin. salicilati. mexilitin.

naglo poboljšanje depresivnog stanja i c) Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja. Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika. alkoholizam. sužavanje intelektualnih moći. U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1. demografski faktori. Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama.altruističko i egoistično samoubistvo) . skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju.A. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti. neki oblici poremećaja ličnosti. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak.J. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u 48 . Kada su u pitanju pojmovi agresija.biološki faktori. elastično. 4. početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova. tj terminima i pojmovima agresije. 3. saopštavanje namere drugim osobama. tj. treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije. Ovde preti i najozbiljnija opasnost od suicida. Ovaj problem je tema posebnog predavanja. alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima. za ove termine. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja. medicinska anamneza. U ovaj sindrom u užem smislu spada i stanje agitirane depresije. procena i eliminacija rizika. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti. Čini se da se pomentuti termini previše slobodno.Posebni psihijatrijski Flaherty. kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti. schizofrenija. nerealna očekivanja). prethodni pokušaji suicida. kada je reč o faktorima rizika takodje. nihilizmu života i sl. povečana beznadežnost. stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno.Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika.psihološki faktori ( impulsivnost. Akutna psihotična depresija karakteriše se visokim stepenom anksioznosti.socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva. pa i proizvoljno upotrebljavaju. psihomotornom agitiranošću i sumanutim depresivnim sadržajima o ekonomskoj propasti. kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše. zavisnost. ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji). i sar. 4.porodična anamneza.2. promena u medicinskom stanju.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom. tehnike vodjenja intervjua. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj.

zajednice. koji neki autori upotrebljavaju ( M. klžulture. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja 49 . odbrambena. a na telesnom planu bolom. begžnigna agresivnost".odredjenom vremenskom intervalu. McDougal).autoagresiva. desktruktivna. Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. temporalna epilepsija.1. a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati. U smislu incijative i incijativnosti. Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne . vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora. čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. U smislu tendencije za destruktivnošću. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr. Sindrom autoagresije Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. 2. nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost. Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. Levine). S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe. 5. sistemska. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju. zatim zbog neurohormonalnih( npr. klase. 3. jedinice. intenciona. Ova prva može da se izazove frustracijom. tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. revolucionarna. čime se izjednačuje. sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. One se medjusobno svakako ne isključuju. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva. Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. komformistička. agresija pohlepe.sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. narcistička. kolektiva. ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. premenstrualna faza kod žena). favorizovati. bolom i uopšte širokim spektrom draži. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. a u prvom redu iz dva osonvna: 1. Instrumentalizovana agr. U smislu tendencije ka preduzimljivosti. grupe. neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp. Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja. povredom: sakaćenjem ili samouništenjem. Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručno-naučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. energičnosti i uopšte aktivnosti. Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. tj. depreivacijom. instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji. lečiti i prevenirati. u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. heteroagresivna agresija i dr. afirmativna. testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa). 4. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. U smislu tendencije za dominacijom. posencefalitična stanja. u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju. moralno adaptivnog ponašanja. iz mnogo razloga. izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5.

Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja). suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti. Otada kontrolu. što izlazi iz okvira ovog izlaganja. Paranoidnost i agresija. Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". toliko i za okolinu. nesvesno prouzrokovani udesi. U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa. Halucinatorna doživljavanja i agresija. Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1. Procesi se odvijaju u nesvesnom. kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. 2. Prosesima introjekcije. pojedini epileptični poremećaji. visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. brutalni nemir. 5. Reč je o veoma opasnom stanju u toku izmenjene svesti epileptičara. sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama. abuzusi lekova i dr). motivi izbora poziva. Izražava se u brutalnim atacima. sumračna stanja i pojava patološkog afekta.1. takodje. sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom").2. Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše . tzv. kontratransfera. psihosomatske bolesti). 5. automutilacijom). asketizam.2. 6. saopovredjivanje. Eretični sindrom i razdražljivost mentalno retardiranih osoba kao oblik heteroagresije 50 . Klinički je značajan i raptus epileptičara koji karakteriše. Sindrom raptusa. 4.2. intoksikacije.raptus procursiva. bipolarnih afektivnih. praćen bespomoćnim trčanjem. 5. kada postaje veoma opasan za svoju okolinu. koji se odigrava na uskom prostoru.dobrog razumevanja transfera.funkcija.svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći.hronično vegetativno razdraženjeprebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega. alkohola. opasno koliko po pacijenta. neurotske forme autoagresije. acting-out ponašanja. 3. empatije. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti. Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije. Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga. pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno.2. katatone pomame Iznenada bolesnik iz stanja ukočenosti ( stupora) zapada u stanje motorne promene. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji . bizarnom i stereotipnom motornom nemiru. psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid. 5. ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena. naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija.destrukciju u vidu telesnog oštećenja. neverbalne komunikacije.Agresija kod pojedinih nozoloških. Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza. pojedini poremećaji ličnosti i itd. katatona pomama se dešava kod bolesnika u toku katatone shizofrenije.

Fizička zavisnost se ne javlja u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance. politoksikomanija. štetnog kako za pojedinca. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka hemijska supstanca koja alterira raspoloženje. zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju klasične nazive u stručnoj literaturi. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS. i ona zahteva uzimanje sve veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma (withdrawal syndrom). Priroda ovog sindroma nije samo psihička nego i somatska. Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim uzimanjem prirodne ili sintetske droge. Definiše se kao stanje adaptacije na PAS. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja. eufomanija. antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo osećanje nelagodnosti. Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom redu psihoaktivnih lekova. u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim sindromom. nikotinizam. a.Kod mentalno retardirane dece i starijih osoba ( adolescenti. alkoholizam. Povremeno se nadovezuje izrazit motorni nemir koji predstavlja poseban problem za porodicu i životnu sredinu. O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja psihoaktivne supstance na organizam. opijatskih analegetika. Narkomanije ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili hroničnog trovanja. od habitacije i/ili abuzusa. lagodnosti. odnosno postigao prvobitni efekat. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom. Termini kao što su narkomanija. žudnja za stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja olakšanja. Psihičku ili emocionalnu zavisnost je teže definisati. zloupotreba droga. Ode ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinažžencijalnih sindroma vezano za pojedine vrstei /ili grupe psihoaktivnih supstanci (PAS). Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje PAS od koje je pacijent postao zavistan. nikotinizam. C APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI U ovom poglavlju nećemo se detaljnije baviti svim aspektima bolersti zavisnosti. Mnogo češće se koriste pojomvi kao što su: toksikomanija. tako i za društevnu zajednicu u kojoj on živi. radi se o brojnim kliničkim.narkofilije kao česta navika da se povremeno posegne za nekom drugom. odnosno koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. u koliko se (PAS) ne uzima. Ovaj znak je veoma bitan i karakterističan za bolesti zavisnosti. tzv eretizma. kofeinizam i dr. prijatnosti. toksikomanija. Sa kliničkog aspekta je važno razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti. zavisnost od psihoaktivnih supstanci. a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga. a karakteristike simptoma i znakova apstinencije zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti. tabletomanija. posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina. Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti koje odgovara 51 . osobe srednjeg životnog doba) javljaju se karakterne izmene u formi pojačane razdražljivosti. koju redovno prati povišena tolerancija. percepciju i svest. nozološkim entitetima sa polimorfnom simptomatologijom. Ovaj fenomen tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. kao i od framkoloških i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala. odnosno izbegavanja neprijatnih efekata.

oksazepan i dr ). može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje. odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije. kardiovaskularni poremećaji. koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove psihičku ili fizičku zavisnost. dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati. Ovde se takodje. Ovde traba istaći da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i oboljenja ( hepatitis. 1. Zbog toga se u kliničkoj praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili sličan farmakološki efekat kao i opijati. psihotropnih agensa i trankvilizera. Javlja se uznemirenje. Treba posebno naglastiti da kod barbituratne zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći. Ove posebno istićemo značaj glutetimida ( Dorlden). U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi. Apstinencijalni sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan. sedativi. Ponekad se pored metadona može davati diazepan ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr.. Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon prekida uzimanja droga iz ove grupe. Ono što je krakteristično danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i sredstava koji se danas zloupotebljavaju. relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne pojave. nesanica. malaksalost. što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja. pa čak i metadon. Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost koja je slabije izražena nego kod barbiturata. marihuana i dr. Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa. c) halucinogeni i d) produkti Cannabis sative ( hašiš. prijatnost. Zbog infekcije i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma. grčevi u stomaku. Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS: a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje spadaju analgetici.računati na 2. naročito su složeni i opasni kod opijuma i njegovih derivata ( heroin. b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda. nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti. Njihov nagli prekid izaziva karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon prekida uzimanja medikamenta. Skoro da je nemoguće pobrojati sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost. zato što tolerancija raste veoma 52 . povračanje i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću. odnosno druge opijatske derivate. hlorpromazin). proparanediola (Meprobamata). preznojevanje. pneumonia.). morfin i dr.Posle porodjaja ovakvo novorodjenče je uznemireno. tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo funkcionisanje. naloxon i dr).bromazepan. široke zenice. U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum.) jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge. tbc. hipnotici. anksiolitici i sl. Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije. depresivno raspoloženje.periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti" Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti. a nemaju opasna adiktivna svojstva ( metadon. heroin. Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. prolivi. benzodijazepini sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam.

3. javlja depresija koju treba lečiti. dalje. Na kraju dolazi do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim halucinacijama. a 3% do 5% ispunjavaju sve relevatne dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični sindrom. Sindrom je mnogo češći u adolescentnom i ranom zrelom životnom dobu ( učenice srednjih škola i studentkinje). arterijska hipertonija. hipertermija. izazvanog prekidom uzimanja barbiturata. niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. generalizovani epileptiformni grčevi. kriznim i stresnim situacijama. Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine. odnosno pojavu psihotičnih sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD. Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu hospitalčizovati. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. Epileptički napadi se javljaju obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci. Medjutim druge komplikacije kod ovih droga premda su reteke䀬 ali su zato vrlo opasne. poremećajima ličnosti.1. nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim potencijalom. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. nakon koji sledi nesanica. Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin. Ponedak se u toku apstinencije.brzo. psihosocijalne. Premenstralni sindrom Brojna istraživanja potvrdju da se kod velikog broja žena u generativnom periodu javlja premenstraulni sindrom i to od 36% do73% žena. Ovaj sindrom opisao je američki lekar Dr Rbert Frank 1931.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog sindroma. halucinogeni i dr) Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata. slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično. Suzbijanje apstinencijalnog sindroma. i traje l4 i više dana.. srednjeg životnog doba. psilocibin i dr). Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost. 1. halucinogeni i sl. PSIHOTIČNI SINDROMI U TOKU GENERATIVNI FAZA KOD ŽENA 1. To se odnosi pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza. Ovaj tretman je veoma sličan kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se vidja posle prekida uzimanja opijata. blefaroklonus. a psihotično stanje trećeg do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance. VI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI VEZANI ZA ŽIVOTNO I GENERATIVNO DOBA Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečijem. praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta. Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena. jer su veoma uznemireni i agresivni.godine i on se od tada i koristi u stručnoj medicinskoj literatur. uznemirenost i zaplašenost. koji više poznajemo kao vrhunskom psihoanalitičara. traje obično 2 do 3 nedelje. izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija. Večina 53 . premenstrualnom napetošću kod žena i dr. adultnog. adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv. Zanimljivo je da je prvi zapaženiji članak o PMS napisala čuvena Karen Horney. sumanutim idejama i dr.

oplođenja. menstrualne psihoze. slaba koncentracija. trudnoće.. naduvenost. psihoze u toku klimakterijuma i veoma retke psihoze tokom menstrualnog ciklusa gde preovlađuje više premenstrualna napetost nego psihotične reakcije. otoci. depresija. čak 150. a kod prve grupe sa premenstrualnom kliničkom slikom sreću se: eksenzivnija impulsivnost. Ranije su se ove psihotične reakcije nazivale hipo i hiperfolukularne psihoze Danas se koriste veoma pouzdane rajtnig skale sa 15 do 20 znakova i/ili simptoma koji se procenjuju i evaluiraju u odgovarajućim savetovalištima. One se ubrajaju u grupu simptomatskih psihoza. 1. a koje su vezane za funkciju ovulacije. psihomotorna usporenost. Sva ta stanja mogu biti prvenstveno razni neurotski poremećaji 54 . ali je isto tako dosta visok procenat i endogenih i/ili endorekativnih depresija.. nedinamička slika. Nema sumnje da postoji značajna pozitivna korelacija izmedju psiholpško-psihijatrijskih simptoma i odredjenih oblika društvenih i/ili socijalnih poremećaja ( najčešće poremećaja bračne harmonije i društvenih odnosa( i premenstrualnog sindroma. periodičnoj. već je sastavljen od velikog broja odvojenih premda povezanih nizova i/ili kompleksa simptoma. dobitak na težini. bol u ledjima. Izmedju dva ciklusa naročito se smatra patognomoničnim pri period za psihotični recidiv i koji se izgleeda značajno smanjuje u drugoj vremenskoj polovini. "povratnoj" psihozi. kod ove druge grupe koja je hospitalizovana u posmentrralnoj fazi više se uočava anstenična. glavobolja. bolovi u dojkama. tako npr.2. Neki autori navode veoma veliki broj znakova i simptoma. Tek onda kako intenzitet tih poremećaja postane takav da se i okolini čini kao nešto "nenormalno". vrtoglavica/ nesvestica. Baš zbog toga što se smatra da su to fiziološke faze kroz koje prolazi ženski organizam. tzv. razdražljivost. gubitak efikasnosti i dr. mnogi poremećaji koji se u toku tih faza pojavljuju ne bivaju zapaženi ili se preko njih prelazi kao preko nečega što je više ili manje uobičajeno. Na sreću samo mali procenat žena pati od psihotičnog stanja koji se javlja u periodu mentraualnog ciklusa. Ovde posebno naglašavano sledeću grupu psihotičnih stanja: psihoze u toku trudnoće. muka/povračanje. sa osetljivijim halucinacijama. Isto tako se uočavaju značane razlike u patoplastici i simptomatologiji psihoza kod žena koje su hospitalizovane u pre ili postmenstrualnoj fazi. veći rizik od udesa itd. posle porođaja i u toku puerperijuma. Radi se o tipičnoj. poremećajem sna. Utvrdjeno je takodje da žene koje se žale na PMS u premenstrualnoj fazi mogu da reflektuju na veći stepen stresa. PMS nije jedinstven. Još uvek nije dovoljno sazrela stručna svest akušera. povečana želja za motoričkim i drugim oblicima opuštanja koji blede sa prestankom menstruacije. ginekologa. takodje se poslednjih nekoliko decenija u psihijatrijskim krugovima sve više se posvećuje pažnje mentalnom zdravlju žena u različitim generativnim fazama koje imaju svoj fiziološki tok. Isto tako se u kliničkoj praksi sreće velika grupažena koje pate od akutne psihoze i koje su hospitalizovane u premenstrualnoj fazi. cikličnoj. Sindrom pretežno čini veća grupa psiholoških i psihijatrijskih simptoma ( promene raspoloženja. gastralgija. psihijatra i lekara opšte medicine o ovom problemu. napetost. potreba za odmorom. Psihotični sindromi u toku trudnoće i postpartalnom periodu U toku trudnoće odigrava se čitav niz promena u organizmu žene koje su vezane i za mnoga posebna doživljavanja. Prave psihoze u toku tih generativnih faza kod žene nisu retka pojava. Nije utvrdjena sigurnija veza izmedju PMS i drugih psihijatrijskih poremećaja. Ovde naročito prevaliraju različiti shizofreni i shizofreniformi poremećaji. amalgam više simptoma različito kombinovanih i koji odgovaraju na različite forme lečenja i koji se dovode u vezu sa PMS. što čini ove osebe i ostljivijim prema fiziološkim dogadjajima premenstruma. traži se pomoć lekara. Pored poslednje već pomenute dekade posvečene mentalnom zdravlju žena. laktacije i involucije. glavobolje i oslabljeni impulsi.ovih simptoma se ne dijagnostikuje i ne leči. zatim somatski znaci i simptomi:palpitacije. plačljivost. porođaja.

odnosno afektivnih sindroma nije bilo mnogo reči o svim depresivnim poremećajima sem bipolarnom afektivnom poremećaju. postepenog slabljenja većine endokrinih funkcija. neželjeno dete. Teško je bukvalno smestiti sindrom involutivne parafrenije i hronične halucinatorne i interpretativne sumanutosti samo u generativni period žena kao što su činili autori 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. socijalna neprilagođenost i drugo. Pošto je u ovom tekstu dat akcenat na psihotične. autizam. konfuzna agitacija. Ove psihotični sindromi se danas klasifikuju u grupu perzistentinh poremećaja sa sumanutošću. odnosno unipolarnu psihotičnu depresiju koja se istina ne sreće samo kod žena. postpartalna infekcija.3. U kliničkoj slici postpartalne psihoze javljaju se brojni simptomi: depresivnost. Pored mogućih psihotičnih reakcija vezanih za porođaj i puerperijum ovde treba uključiti i psihotična stanja koja su samo deklanširana porođajem. slušne halucinacije i sumanute ideje. mnogi emocionalni stavovi porodilje i drugo.i/ili stanja straha na pr. ovde nećemo posebno isticati brojne neurotske. obično do 6 nedelja posle porodjaja. njegovom ocu. shizofreniformna reakcija i pseudomanična slika. neadekvatno uspostavljanje nove endokrine ravnoteže zbog mogućih parcijalnih rezidua placente ili neadekvatne revizije.4. Unipolarna psihotična depresija kao poseban psihotični sindrom ( sindorm involutivne melanholije) U domaćoj stručnoj literaturi i kod kod većine psihijatara i lekara starije i srednje generacije prihvata se klinički entitet pod nazivom involutivne melanholije kao poseban klinički entitet. Ova životna faza kod žene vezana je za čitav niz subjektivnih doživljavanja vezanih za postepeno slabljenje funkcija mnogih organa. ali je kod njih 2-3 puta češća. paranoidnih ideja i pokušaja samoubistva. U grupu psiholoških činilaca spadaju: nezrela ličnost. Neki psihijatrijskoepidemiološki podaci i dalje govore na znatno veću učestlalost ovih poremećaja kod žena nego muškaraca. Mnogi autori naglašavaju određene razlike kod psihoza koje se javljaju pri porođaju i nešto kasnije u puerperijumu. Psihotična slika se manifestuje u vidu mentalnokonfuznih stanja. ovde nam je namera da damo kraći prikaz psihotične depresije primerene nameri i ciljevima ovog izlaganja. Postpartalna psihoza obično izbija akutno. anksioznost vezana za materinstvo i budućnost deteta. Ipak treba naglasiti da su ove psihoze relativno retke. Mogući socijalni faktori su: vanbračno. Pošto se ovaj tekst odnosi na ozbiljnije psihijatrijske sindrome u celini i pošto u grupi afektivnih psihotičnih poremećaja. 1. I pored velikog napretka u reproduktivnoj medici. subjektivne psihološke tegobe i endokrine smetnje koje prate period klimakterijuma svake žene u blažem ili izraženijem obliku. vazomotorne i vegetativne poremećaje i sindrome. Kao mogući etiološki faktori mogu se navesti sledeći činioci: nagli poremećaj endokrino . Od psihotičnih poremećaja ovde ističemo involutivnu melanholiju. postojanja brojnih mentalno-higijenskih savetovališta za vođenje trudnoće. Psihotični sindromi u toku klimakterijuma Klimakterijum predstavlja završnu fazu generativne aktivnosti u životu žene i početak nove fiziološke etape. anksioznost. od porođaja. otpor prema detetu. Sigurno je treba prekinuti u koliko su u pitanju deklanširane endogene psihoze ili psihoze u celini sa lošom prognozom. U novije vreme postoji tendencija da se ovaj poremećaj prihvati kao poseban 55 .vegetative hormonske ravnoteže. U nekim slučajevima prisutni su shizofreni simptomi. Smatra se da tokom druge polovine trudnoće više raste mogući rizik od psihotične dekompenzacije. sumnjičavosti. ipak i danas u kliničkoj praksi se sreće ova grupa psihotičnih sindroma. agitacije.. 1. Mišljenja o prekidu laktacije u tom periodu su podeljenja. depresivnih reakcija ili konfuzije sa psihotičnom anksioznošću koja dovodi do nemira.

izgledi na izlečenje i oporavak su veoma mali. tj. odbijaju hranu. premorbidne strukture ličnosti pacijenta i pretpostavljeni endokrini involutivni proces možda opravdavaju ako ne posebno izdvajanje ovog oboljenja u klasifikaciji. ideje negiranja sopstvenih organa. osećanje psihiofizičke nemoći. emocionalni i psihosocijalni činioci. osećanje krivice. Postoji veliki rizik od recidiva i/ili suicida. Treba istaći da je orjentacija prema ličnostima i prostoru očuvana. Uzrok pojave ovog sindroma. involutivne melanholije je nepoznat. Nekoliko karakterističnih simptoma čini suštinu kliničke slike ove vrste depresivnih psihoza: depresivno raspoloženje koje nije praćeno psihomotornom usporenošću. Brojni emocionalni faktori udruženi sa biološkim i međusobno kombinovani. sa otporom prema terapiji. Ovde se misli pre svega na endokrinu genetsku predispoziciju i na endokrinu vezu sa izmenjenjim neuroendokrinim 䁩 . žale se na nedostatak apetita. Ipak. već zbog toga što se oni tretiraju u drugim medicinskim i psihijatrijskim službama. mutnoća u glavi. sasvim beznačajne postupke. Etička i zakonska obaveza je svakog lekara bez obzira kojom se specijalnošću bavi da bude elementarno informisan sa ovim značajnim problemima psihopatologije kod mladih. Pojavi psihotične slike prethodni prepsihotični sindrom koji može da traje nekoliko meseci kada su pacijenti manje aktivni. neke specifičnosti kliničke slike. osećanje nerealnosti. pogoršanja i prevencije nove rehospitalizacije. Treća grupa autora je smatra kasnom manifestacijom endogene depresije. Otud u novijoj stručnoj literaturi i neadekvatan naziv depresija sa panikom. Atak involutivne melanholije može da traje vrlo dugo.oblik unipolarne odnosno rekurenrtne depresije. slab san. postojanje mnogih hipohondrijskih ideja i depresivnih nihilističkih sumanutih ideja. predlažu naziv . koji su do tada zadovoljavajuće štitili osobu od pojave psihopatoloških simptoma i sindroma i koji pre toga nisu nikada bolovali od bilo kojeg oblika mentalnog poremećaja. stalno su u pokretu. Posle toga dolazi do izražaja intenzivan strah. Pomoć lekara je značajna ne samo u prvoj prodromalnoj fazi bolesti već i kasnijem akivnom praćenju oporavljenih pacijenata i blagovremenog prepoznavanja novih relapsa. pamćenje bez poremećaja sem falsifikovanog sećanja na prošlost pod dejstvom depresivnog raspoloženja i sumanutih ideja krivice i veoma retka pojava halucinacija. psihomotorni nemir. U grupi bioloških faktora nalaze se izvesni endokrini činioci značajni naročito kod žena koji prate menopauzu i kod kojih je ovaj sndrom tri puta češći. Ovde će biti date najosnovnije 56 . otežano mišljenje. plaču. depresivni. pre svega. osećanje straha. čine involutivni period kod večine ljudi veoma stresogenim životnim periodom u kome se gube mnogi pozitivni mehanizmi odbrane. Sigurno je da mnogi etiološki faktori igraju značajnu ulogu. Depresivno raspoloženje je najizraženije ujutro. sreću češće kod depresije. nesposobnost da se koncentriše pri radu. optužuju sebe za mnoge radnje. činioci biološke i psihološke prirode. PSIHOTIČNI SINDROMI PERIODU U DEČIJEM I ADOLESCENTNOM Predmet ovog izlaganja ne podrazumeva širi pristup psihotičnim sindromima u dečijem i adolescentnom periodu. Drugu grupu faktora čine brojni psihološki. a zapravo se radi o već navedenoj agitiranoj formi depresije. Svi ti simptomi veoma brzo progrediraju u nihilističke sumanute ideje. ruminiraju svoju prošlost. biohemijskim procesima u mozgu koje se. U koliko dođe do komplikacija sa nekim psihoorganskim poremećajima. ne zato što su manje značajni. U toj fazi bolesti često dolazi do samopovređivanja ili suicida. kao što je slučaj sa drugim psihotičnim sindromima. gubitak snage." kasna depresija" slično pojmu kasne shizofrenije. uzbuđeni. 2. ustaju malaksali. uznapredovale cerebralne arterioskleroze. često zabrinuti. uzdišu. ono sigurno poseban opis i analizu ovog sindroma. grešnosti. ubeđenošću da su osuđeni na smrt. jadikuju. Početak bolesti je postepen. satima ne spavaju. vodeći simptom bolesti: bolesnici su veoma uplašeni. bezvoljni i zabrinuti. krše ruke. inače. Izuzetno izražen strah i nemir ukazuju da uz depresiju postoji veoma izražena agitiranost.

loše rasudjivanje.čudan govor. fetišizam. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija. 10. Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu.specifične karakterne crte. konfuznost.informacije iz ove oblasti koja je interesuju svakog psihijatra. 3.čudno-nastrano ponašanje.neadekvatan afekat. 18.poremečeni medjuljudski odnosi.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja neobazrivost. 12. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje.1.panična anksioznost. logoroičnost.simptomi slični neurotskim. 5. 16. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. preterana inhibicija i depresivnost. Zatim slede. Ovde䀠 svega mislimo na pre infantilne psihoze sa kasnim početkom i adolescentne psihoze. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka.poremećaj identiteta. problemi u ponašanju. Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje. motorni poremećaji. 57 . Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom. na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima. ozbiljan organski hendikep. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma. delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život.poremečen doživljaj realnosti. niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja. a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%. krajnja emocionalna nestabilnost. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju.studije u Švedskoj.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli.labilna shema autonomnog reagovanja. povečano magijsko razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza. 4. 11. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan". učenju i ili hiperaktivnost.impulsivnost. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1. hiperaktivnost. poremećen san.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka. 9. da razvije antisocijalno ponašanje. 19. da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života. introverzija. depresivno raspoloženje. 13.histrionično funkcionisanje..abnormalni razvoj.halucinacije. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline. 8. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi).karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama. Velikoj britaniji i dr. 15. 2. trudnoća i komplikacije pri porodjaju.osećanje usamljenosti i nostalgnije.promene raspoloženja. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama. 6.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti.autoerotizam. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju. 14. 7. 2. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata.manično-depresivno. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju. 17.

a i sama prognoza dosta je neizvesna.). DSM-IV idr. fazi latencije sa aspektima individualnog psihoseksualnog razvoja deteta. Neki autori osporavaju ovaj klinički entitet pošto po njima celokupna mentalna organizacija takvog deteta ima psihotičan karakter. Za razliku od dečijih psihoza komparativne studije u pronalaženju karakterističnih simptoma psihotičnog ponašanja u adolescenciji pokazale su veoma nesigurne zaključke. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. Klinički se dele na razvojnu disharmoniju deteta i destruktivne psihoze. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta. Adolescentne psihoze Adolescentne psihoze teški su poremećaji ličnosti koji mogu da se jave u periodu rane adolescenije tj. 2. premda veoma retke. Razvojne disharmonije deteta predstavljaju prelazne oblike prema destruktivnim psihozama u latentnom periodu. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život. Učestalost psihotičnog reagovanja u ovom životnom dobu kreće od 5-20% zavisno od vrste kliničkih istraživanja i primene usvojenih dijagnostičkih kriterijuma u oficijelnim klasifikacijama (ICD-10. Kao najlošiji prognostički znaci su: manifestan mentalni deficit. Ovakvo ponašanje je često izraz konflikatata identiteta kod adolescenata. Psihotična simptomatologija fenomenološki teško se uključuje u precizne nozografske kategorije. Ovi poremećaji javljaju se nakon pete godine života i često nakon uredne inicijalne faze razvoja. paranoidno doživljavanje ili halucinatorni doživljaji) nije apsolutno indikativno za psihotični proces. Infantilne shizofrenije. prvi problem se odnosi na kliničku dijagnozu. Tako kod podgrupe "velikih afektivnih 58 . U podgrupu destruktivnih dečiji psihoza spadaju infantilne shizofrenije i atipične infantilne psihozekao posebni psihotični sindromi. Evolucija ove grupe dečijih psihoza je različita. karakteriše slična ili skoro ista simptomatologija kao kod shizofrenih psihoza odraslih.1.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacije-individuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. krize selfa.Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem. a krakterišu se sa suprotnostima između gubitka interesovanja i sklonosti ka beznačajnim stvarima. Nesvesne fantazije takođe su prisutne u sirovom i neobrađenom obliku i kao takve značajno utiču na sposobnost procene spoljne stvarnosti slično gubitku realiteta kod odraslih psihotičnih pacijenata.2.2.3. Infantilne psihoze sa kasnom pojavom Ova grupa dečijih psihoza javlja se u periodu od pete do dvaneste godine života. U delu službe koja se odnosi na dečiji i adolescentni period života postoje tri grupe problema kada su u pitanju adolescentne psihoze: 1. ozbiljne anomalije govora i dr. odnosno u tzv. 2. problemi separacije. Uglavnom je prognoza neizvesna i zavisi od životnog uzrasta i vodeće osnovne simptomatologije.1. odnosno difuzija identiteta. Treba imati u vidu da nijedno aberantno ponašanje u adolescentnom periodu koliko god fenomenološki moglo izgledati psihotično (povlačenje od okoline. Prisutne su sumanute ideje. rana klinička pojava. fantazmi halucinatornog karaktera sa nekordinisanim razvojem. Činjenice u praksi pokazuju da deca sa tim sindromom mogu za razliku od psihotičnog deteta zadovoljavajuće funkcionisati u realnosti. od dvaneste godine života pa nadalje.

prolazna.endogenih činilaca. Psihoze u starijem životnom dobu u celini rezultiraju uglavnom iz interakcije spoljašnjih – egzogenih. Mi iz praktičnih razloga nećemo slediti ovu podelu. Još nema precizne distinkcije između mogućnosti da infantilna psihoza evoluira u adolescentnu ili su više u pitanju psihoze koje se javljaju po prvi put u adolescentnom periodu. mogu da obuzimaju crne slutnje i misli. izlivi besa kao i mnogi drugi simptomi i sindromi. 2. kasna 59 . drugu grupu problema predstavljaju razvojni poremećaji u adolescenciji. 3. koji se na različite načine mogu kombinovati kod psihoza u senijumu. rezigniranost i nihilizam. infantilna razdražljivost. osećanje indiferentnosti prema okolnim zbivanjima. Psihoze odnosno psihotični sindromi u starijem životnom dobu imaju često u svojoj kliničkoj slici (i pored toga što su u pitanju razni oblici psihijatrijskih bolesti) neke slične ili čak istovetne simptome koji naravno ne moraju u svim slučajevima da budu ispoljeni u istom obimu i jačini. ukoliko su te fizičke lezije izraženije. Jedan od razloga je što je involutivna melanholija obrađena u sklopu afektivnih psihoza. tranzitorna paranoidna stanja. Neposredan povod za pojavu ovih psihoza mogu da budu razni događaji koji imaju nepovoljan psihološki uticaj. emocionalna hladnoća. a odnosi se na specifične sindrome psihotičnog procesa u adolescenciji. postoje i klinički simptomi strukturalnih oštećenja raznih tkiva i organa. dalje. Ovde uglavnom preovlađuju granični. 3. depresivni sadržaji.poremećaja" postoji veoma visok stepen kliničke saglasnosti o sličnosti simptomatologije za ove poremećaje u adolescentnom i srednjem životnom dobu. te mu ambicija i dotadašnja krepkost i samopouzdanje počinju da popuštaju. Ovo se odnosi više na grupu shizofrenih nego drugih endogenih i/ili reaktivnih psihoza. pored znakova psihoze. Ovi poremećaji ralno postoje i uglavnom se preporučuje stacionarni tretman za potvrdu dijagnoze koja se definiše u vanbolničkim uslovima. pod uticajem ideja o neminovnosti smrti. Ti činioci mogu imati oblik poremećaja razvoja identiteta. Ovde nisu posebno isticani somatski faktori o kojima će biti nešto više reči u posebnom poglavlju. Ovi se simptomi i sindromi u toku samog procesa starenja mogu pogoršati zbog progresivnog slabljenja sposobnosti prilagođavanja na nagle promene u spoljnoj sredini. anksioznih reakcija i dezorganizacije ličnosti u odnosu na telesne promene ili neadekvatnu preraspodelu psihičke energije na masivnu narcističku investiciju na štetu objektne investicije. Povoljni rezultati tretmana bez posledica. Same organske promene vezane za proces starenja utoliko su izraženije ukoliko je u pitanju starija osoba i ponekad. borderline poremećaji. Kada se radi o početnoj shizofreniji u adolescenciji još nije postignut tako visok stepen kliničke usaglašenosti kao za afektivne poremećaje. Drugu grupu čine paranoidna stanja u starijem životnom dobu: patološka sumnjičavost. U presenilnom. involutivnom dobu najčešći su afektivni poremećaji:različiti oblici po toku i težini depresivnih psihoza uključujući involutivnu melanholiju kao najčešću sa visokim rizikom od suicida. uspesi lečenja često su nepovoljniji i obrnuto. Čoveka u toku starenja. PSIHJATRIJSKI SINDROMI U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU Više autora iz psihogerijatrije ove poremećaje dele u dve podgrupe: poremećaji u involutivnom i senilnom životnom dobu. negativizam. To su upravo oni mentalni simptomi za koje bi se moglo reći da proizlaze iz raznih sociopsihološki pojava vezanih za samo starenje. Neki poremećaji iz involutivnog doba ne progrediraju u senijumu. kasna ili staračka parafrenija. kao što su gubitci svake vrste. Iz toga mogu da se razviju. i unutrašnjih . recidivizma i evolucije prema procesnoj shizofreniji pružaju nekoliko mogućnosti koje lekari treba da imaju u vidu (oporavak. usamljenosti i slično. koji nisu uvek psihotični u pravom smislu reči. Ova grupa problema postavlja se na psihopatološkom nivo. remitentan i procesan tok). Stepen organskih lezija utiče na tok i ishod psihoza kao i na rezultate lečenja. hipohondrične tegobe. a drugi argument je što ova podela nije najpreciznija.

shizofrenija i dr. neprepoznavanje okoline i prisutnih). Ponekad može da bude korisno ranije poznavanje pacijenta i članova njegove porodice i porodičnih odnosa. sumnjiče supružnike za neverstvo. Problem nastaje u koliko porodica traži hospitalizaciju. Kod senilnih i dementnih osoba povremeno izbijaju epizode delirantnog doživljavanja praćene motornim nemirom. itd. Pošto je za vreme pregleda pacijent nepsihotičan. Zbog značaja ovog sindroma. 60 . u koliko se radi o noćnim konfuzno-delirantnim epizodama. dezorjentacije. 2. S druge strane kontradikacija može da postoji i izmedju anamneze i kliničke slike za vreme pregleda. bolesnik može sutradan za vreme pregleda da deluje potpuno sredjeno i korektno.1. Na lekara može da deluje veoma ubedljivo. preturaju predmete i stvari. da pribavi odredjenu materijalnu korist i dr. čestih konsultacija. nego nazivi pojedinih sindroma kao u ostalim poglavljima. nesnalažljivosti. dogadja se da lekar dobije od porodice pacijenta anamnestičke podatke o tome da je bolesnik tokom prethodne noći ispoljio konfuzno ili konfuzno-delirantno ponašanje. Kao mogući poremećaji navode se i akutni organski psihosindrom starije dobi (akutna dekompenzacija kod dementnih bolesnika. Naime. pa je potrebno da ih lekar upozori na na moguće posledice. bolesnik to ne prihvata iznoseći logične činjenice da je on kao star i nemoćan postao nepotreban teret porodici. Kod mladjih lekara i specijalista često se javlja dilema koja obično nstaje kao rezultat kontradiktornih podataka anamnestičkih podataka dobijenih od porodice i samog pacijenta. delirantna stanja kod starijih lica). Po svom toku može da se razvija u dva klinička oblika: 1. U ovom poglavlju više su koriščeni nazivi pojedinih nozoloških entiteta i/ili vrste psihoza. Lekar treba da registruje u knjigu evidencije. nadamo se da ovak pristup ovoj materiji neće bitnije poremetiti osnovnu koncepciju teksta koji se odnosi na važnije psihijatrijske simptome i sindrome u kliničkoj psihijatriji. 3. Medjutim. da još pravi smetnje i da porodica želi da ga hospitalizuje i izdvoji iz porodične sredine. Može da se javi bez vidljivog povoda ili nakon fizičke ili psihičke traume. U drugim situacijama lekar se sreće sa pacijentom još u toku noći dok traje konfuzno delirantno stanje. Pojedine porodice iz različitih razloga mogu da odbiju predlog lekara da se pacijent hospitalizuje. Zbog amnezije koja postoji za period konfuzno-delirantnog poremećaja svesti pacijent može sa čudjenjem da prati koje daje porodica i kategorički negira njihovu tačnost. akutna konfuzna stanja. Konfuzno-delirantni sindrom starijih ljudi Ovaj sindrom vidja se kod pojedinih pacijenata u starijem životnom dobu sa uznapredovalnim aarteriosklerotičnim procesom u CNS-u. kućnog lečenja i/ili kućnih poseta ovde ćemo dati nešto širi osvrt na konfuzno-delirantni sindrom kod starijih osoba. skupljaju beznačajne sitnice. Drugi je razlog što specijalizanti tokom svoje dvosmemestralne nastave i nemaju više časova predavanja iz ovih oblasti i pored njihove sve veće aktuelnosti. vulgarno se izražavaju. To je učinjezno zbog toga što brojni ranije navedeni sindromi mogu se javiti sa visokom incidencijom u ovom šivotnom dobu. lekar može da ga vrati kući u dogovoru sa porodicom da povede računa i observira pacijenata i da stručnu pomoć potraže čim primete početne simptome nemira. Kao sindrom mentalne konfuzije ( stanje zbunjenosti. kao sindrom konfuzno-delirantnog tipa u kome sem navedenih simptoma i znakova mentalne konfuzije postoje još i halucinatorno iluzioni fenomeni sa prisustvom manjeg ili većeg straha i opšteg psihomotornog nemira. Bolesnici su konfuzni. besciljno tumaraju. Ovo može da dovede lekara u nedoumicu. gde ukučane. protokol o pregledanim pacijentima podatak o odbijanju hospitalizacije i da ordinira privremenu terapiju dok porodica ne prihvati hospitalizaciju. teško se snalaze.

sertalin. apstinencijalni sindrom na melotonin. imipramin. ondesteron. carbamazepin. prochlorperazin. menstrualna i seksualna disfunkcija. buspiron. indometacin. flurbiprofen. mirtrazepam. da je najbolji lek njihova prevencija. sertalin sa oxycodonom. alprozalam. diltiazem. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). benzatropin. koji je u stalnom pokretu. paroksetin. nabilon. bromokriptin. clozapim. chlorpromazin. ibuprofen. mianserin. metoclopiramid. prochlorperazin i verapamil. litium.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. sulinadak. trifluperazin. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma.VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH I ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA 1. sertralin. 61 . fenoprofen. U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. carbamazepin. parkinsonizam. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. kada zahvataju samo pojedine delove tela. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. SSRIs kod 2%o pacijenata. aminodaron. olanzapin. bupropion. psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. lamotrigrin. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin. zucolopenthixol. pethidin i drugi opoidi. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. predoziranost olanzapinom. fluoxetin. Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika. dexamfetamin. haloperidol. dugotrajni tretam litijumom. zloupotreba kokaina. najčešće unutar prva 72 sata. venlafaxin kod naglog prekida. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom. levodopa. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija. valproat. Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. risperidon. risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. MAOIs. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. prochlorperazin. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. citalopram."atipičnih" antipsihotika. trazodon. buspiron. bupropion. donepezil. promazin. Sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. amoxapsin. clozapin sa 6% incidencije. triciklici. mefenamična kiselina. ginekomastija. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. paroxetin. triciklici. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv. tiodidazin. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje. 2. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. akatizija. lorazepam. fluoxamin. alfa interferon. One mogu biti fokalne. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija.

phenelizin. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. Siptomatologija je veoma bogata. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. azapropazon. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. risperidon. disulfiram. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. sertalin. nifedipin. flupentoxiol decanoat. clomipramin. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti. atetoidni pokreti udova. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. risperidon. paroxetin.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu. prochlorperazin. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. aktivnog otpora intervenciji sa strane. litium.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. za vreme njegovog trajanja. diphenhydramin. diphenhydramin. kako bi se odmah terapijski reagovalo). piperazin. zavisnost na kokain. quitiapin. mirtrazepam. Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin. cupkanje u mestu. več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma. pokteti slični sisanju.Takav pacijent satima. triciklici. blefarospazam. fluoxetin. penicillamin. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje. loxapin. zuclopenthixol. Ozbiljnost obvo䁧 sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. indometacin. cycloserin. domperidon. olanazepam. buspiron. buspiron. retrokolis. čak. grimase. lateralni pokreti jezika. loxapin. promerthazin.amidaron. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. pluphenazin. prochlorperazin. benztropin. ergotamin. donepenzil. phenitoin. baclofen. fluoxamin. venlafaxin i ziprasidon. flupentixol. 4.clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. pokreti ramena i kuka. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). ili što je mnogo češći slućaj. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije. treptanje. metoclopramid. I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol. midazolam. metocloppramid. disulfiram. sulpirid. pućenje. 3. prateći simptom je i negativizam. doxepin. alimermazin. prochlorperazin. tiagabin. Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac. pa i danima. podrhtavanje gornje usne. clozapim.pimozid sa 35% incidencije. tortikolis. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. bupropion. loxipion. imaginarno žvakanje. haloperidol u mnogim slućajevima. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. olanazapin. gabapeptin.apst. fluoxetin. phenelazin sa haloperdolom. lateralni pokreti vilice. propranololsumatriptin i verapamil.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). venlafaxin. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. clozapim i njegovo naglo obustavljanje. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili. fleksije u zglobovima. 62 . epiduralna primena morfina. Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. propofol.

pemolin.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. h)Serotoninski sindrom 63 . sulpirid. smrtnog ishoda. donepezil. methylphenidat. loxapin. cyclizin. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid . lamotrigin.halopridol sa olanazapinom.chlorpromazin. bromperidol sa donepezilom. Neuroleptički maligni sindrom Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije. oralni kontraceptivi. valproat. mišična rigidnost. dienosterol. ganciclovir. metoclopramid.flupentixol. testosteron iz grpe androgenih steroida. "smrtna katatonija". phenitoin. phenelazin.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. lamotrigin sa phenitoinom.tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem. oralni kontraceptiviranitidin. veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog.5.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima. chlorpromazin. apstinencijalni sindrom carbamazepina. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. cimetidin. dexamfetamin. methylphenidate. antiholinergički apstinencijalni sindrom. tahipnea. litium. clozapim. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. zloupotreba kokaina. 7. takodje.haloperidol u mnogo slućajeva. iron. amfetamin. hipotenzija. olanazapin. quetiapin. risperidon sa haloperidolom. "letalna katatonija" i sl. zuclopenthixol. stanozol. Horea. stupor. levodopa i njen apstinencijalni sindrom. anabolični steroidi. refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo). ali i za maniju i depresiju. paroxetin. porast telesne težine (histaminski efekti).traje kraće vreme. promazin. ofloxacin. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti. hronični abuzusi lekova. litium sa amoxapinom. litium sa risperidonom. 6. tioridazin. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. methylphenidat. mianserin. carbamazepin. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji.amantadin. oralni kontraceptivi. vrtoglavica. koma.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma. Ovde. metoclopramid. metadon. neurologiji. poremećaji vegetativnih funkcija. methandrostenolol. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0. a zatim nastaje adaptacija. olanazapin sa levopromazinom.flufenazin. clomimipramin. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin.risperidon.mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik. venlafaxin sa trifluuoperazinom. benzhexol.clozapim sa risperidonom. koje su u poslednje vreme duže uzimali. deziimipramin. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom.Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. alimemazin. fluoxetin. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. trimipramin.

fluoxamin. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje. sertalin sa tramadolom. trazodon. takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima. sertaline sa tranylcyprominom. niže doze citaloprama. predoziranje takodje sa sertalinom. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxatparoksetin i triciklične preparate kreće oko 3%. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe. fluoxetin sa buspironom. a ne na SSRIs lekove . "Zimelidinski sindrom". phenelazin sa dextromethorphanom. fluoxetin sa litiumom. clomipramin. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin.5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti.fluoxetin sa venlafaxinom. tranylcyprominom i venlafaxinom. paroxetin. paroxetin sa risperidonom.Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin. VIII DRUGI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I LEKOVIMA IZ DRUGIH TERAPIJSKIH GRUPA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci. jatrogeni simptomi i sindromi. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova. fluoxetin sa tramadolom. sertalin sa buspironom i loxapinom.venlafaxin sa trazodonom.sertalin sa amytriptilinom.nortryptilin sa selegininom. strah. phenelazin sa venlafaxinom. ataksije. MAOIs sa triciklicima. citalopram sa moclobemidom. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina. citaklopram sa buspironom. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti. paroxetin sa litiumom.moclobemid sa cloimipraminom. fluoxetin sa parstelinom. raša i promene vrednosti hepatičkih enzima. Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla. inače dosta sličan serotoninskom. sertalin sa eritomycinom.fluoxetin sa nefazodonom. St Johns wortsa buspironom. sertalin sa metoclopramidonom. sertalin sa linezolidom. paroxetin sa nefazodonom. phenelazin sa clomoimipraminom. mialgije. fluoxetin sa mirtrazepinom. fluoxetin. fluoxetin sa carbamazepinom.paroxetin sa trazodonom.Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog.sertalin sa dolasetronom. dexfenfluramin. koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1. paroxetin sa tramadolom. dothiepin u velikim dozama.moclobemida sa cloimipraminom. venlafaxin sa metoclopramidom. venlafaxin sa amitryptilinom.moclobemid sa pethidinom. SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI. neurološkog.fluoxetin sa moclobemidom. sertalin sa phenelizinom. sertalin u manjim dozama. mnogi od njih su tzv.venlafaxin sa mirtrazepinom. nefazodon. a ne za grupu SSRIs antidepresiva. venlafaxin sa dexamphetaminom. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći 64 . sastoji se od groznice.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom. depresivno raspoloženje. trazodon sa nefazadonom.On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina. paroxetin sa moclobemidom. trazodon sa amitryptilinom. fluoxetin sa sertalinom.fluoxetin sa paroxetinom.fluoxetin sa trazodonom. mirtrazepin.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost.

uputne dijagnoze. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze.). U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. opstipacija. 3. retencija urina. maligni neuroleptički sindrom. 17. Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj 䁰 sihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. 5. pogoršanje i 16. i obuhva šire područje psihijatrije. konfuzno-delirantn ponašanje. 7. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. 11. status epileptikus.simptomi i sindromi: 1. konvulzivne krize. To su pre svega sledeći sindromi: 1. ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje. depresivne ideje. ikterus. 12. ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. 14. Sem toga. prijatelj. 14. 15. psihotična anksioznost (strah). 2. 13. već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. euforija. 8. disocijacija mišljenja. hipohondrične ideje i dr. 5. granulocitopenija i agranulocitoza. 2. 10. 6. paroksizmale diskinezije. poremećaji orjentacije. suicidalnost. 13. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga lekar je obavezan. 9. impulsivnost. 8. kvantitativni poremećaji svesti. Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. tj. doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija. PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KOD KOJIH JE INDIKOVANA PSIHIJATRIJSKA HOSPITALIZACIJA Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. njegovu okolinu i ili imovinu. 7. pospanost i ošamučenost. vertiginozne smetnje. IX. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". 12. stupor. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika. što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. logoreja. 3. 6. tahikardija. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega. X PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KAO POSLEDICA ZDRAVSTVENOG STANJA OPŠTEG 65 . opšti psihomotorni nemir. poroduženi san. kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. interpretitivne ideje. praktično kod svakog novog šuba. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. socijalni radnik i sl). neosnovane ideje patološke ljubomore. 10 anemija. agresivni pacijenti. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). 3. autizam. 11. 4. sumanute ideje ( ekspanzivne ideje. depresivno raspoloženje. 9. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. hipotenzija. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD-10. potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. 16. Medjutim. vodećeg sindroma psihoze. ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima.

Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. npr. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8. u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama. Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja.. Treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. poremećaji sna. Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem (APA DSM-IV. paranoidnost. Opšta životna prevalencija depresivnih simptoma i poremećaja kreće 66 . Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. 2. reč o depresiji i somatskim oboljenjima treba istaći da su ove veoma česte i da je veoma dugačak spisak somatskim i neuroloških oboljenja gde se takodje sreću ozbiljne depresije.( Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja i poremećaja) Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. 5. ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. 6. strah. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. konsultativni konzilijarni i/ili timski rad i sl. 3. Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. Kada je npr. akutno konfuzno stanje. depresija. Ovo se donekle odnosi na tzv pridruženu patologiju odnosno koomorbiditet koji se sve više navodi u psihijatrijsko-epidemiološkim istraživanjima. Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije. 4. Medjutim. 7.Ipak od svih ovih simptoma najčešći su anksioznost.Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD-10.1994). Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje velike razlike u njihovoj konceptualizaciji. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. 2. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju. Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšte zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor. Npr. Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokaza iz anamneze. Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama. dijagnoza bi glasila.

Intrakranijalne lezije Neki primeri poremećaja Najčešći psihopatološki sindromi i/ili poremećaji Psihoze Depresij a X X Manija Anksioznost X X X X X Demencija X X X X Delirijum CNS tumori i metastaze CV Insult X X X 2. Autoimuna oboljenja ( Sistemski lupus eritematozus). Ilustracije radi navodimo najčešća oboljenja gde postoji visok rizik za afektivne poremećaje: 1. Virusne i druge infekcije posebno hepatitis. Za veliku depresivnu epizodu utvrdjena je stopa od 7. psihološka i socijalna vulnerabilnost. ličnost pacijenta i drugi životni stresovi. paratireoideje i nadbrbrežne žlezde). mononukleoza i HIV infekcija i 8.Endokrini poremećaji ( disfunkcija tireoideje. Somatski i neurološki poremećaji kod kojih se javljaju psihijatrijski simptomi i sindromi* Somatski i/ili neurološki poremećaji 1. 7. 4. Metabolični poremećaji. To su pre svega: povećana biološka. 5. Kod somatskih i neuroloških oboljenja javljaju se brojni činioci koji povećavaju rizik za javljanje depresivnosti. Kada se ove stope standardizuju podaci su nešto niži ali i pouzdaniji za kliničku praksu gde je utvdjena takodje stopa za depresivne simptome i sindrome od 10. Redukovana moždana cirkulacija Anemije X 67 .8% do 27% i srednja vrednost od 22%. 2.Degenerativna oboljenja i to pre svega Parkinsonova i Hatingtonova bolest.se od 8% do 60% što zavisi od populacije koja je ispitivana i primenjenih dijagnostičkih kriterijuma. Deficit vitamina B12. Cerebrovaskularni poremećaji. Kardiopulmonalni sindromi Kardiocirkulatorni poremećaji Plućna embolija Srčana aritmija X X X 3.7% prema kriterijumi iz DSM-IV. kancer ( posebno ca pankreasa). 6. 3.

Zloupotreba psiho-aktivnih supstanciPAS Beza blokatori Deficit timamina Alkohol Alkoholni aps.Karcinom Feohromocitom X 9. Poremećaji sna X X X 14.Vitamske karencije i deficiti 12. Wilsonova bolest 68 . Endokrini poremećaji Hiperkalcemija Psihomotorna epilepsija Hipotireoidizam Hipertireoidizam Cushingov sindrom Adisonova bolest X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 7.4. Multipla skleroza Sistemski lupus eritematodes Karciom pankreasa X 8.sindrom Kokain i druge opoidne PAS Apnea u snu Rad u smenama X X X X X X X X X X X X X X X X 13. Medikamentozna intoksikacija Kortikosteroidi Uticaj na rudnoću i porodjaj X X X X X 11. Sistemske i infekcije CNS Neurolues Megigitis HIV Lime desease X X X X X X X X X 10. Psihomotorna epilepsija 6. Elektrolitni disbalans 5.

antibiotici. skin diseases udružen sa HIV/ADIS-om. 10. Hronični bol i depresija: hroničan bolni sindrom nepoznatog uzroka. obstruktivna apnea u snu. 9. 15. sedativno-hipnotička grupa.D.. Onkološka oboljenja. Ginekološki poremećaji ( menarha. menstrualni problemi. 11. glavobolje. Kada su u 69 . Hipohondrijaza i 18. transplatacija organa i anemija. c) diskretni. ali na ovom mestu nisko navodlili utvrdjene stope. 1997) koje prati visok procenat depresivnosti: 1. 7. 17. rozace. genodermatozis. 8. bronhijalna astma.Parkinsonizam. kortikosteroidi. Depresija kod somatskih poremećaja kod dce i adolescenata: astma. tuberkuloza. poremećaji gornjeg dela respiratornog trakta. miastenia gravis. ginekološka hirurgija-histerektomija.1998 X X U strukturi pacijenata koji se obračaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti na afektivne poremećaje otpada čak 75. apedenktomija i abdominalni bol. dismenoreja. cistična fibroza. urtikarija. Neurokranijalne povrede.Sindrom hroničnih poremećaja ishrane. 3. ca pluća. cistična fibroza pluća. benzodiazepini). Giles de la Tourett-ov sindrom. fibromialgija. Gastrointestinalni trakt i poremećaji funkcije jetre: funkcionalni gastrointestinalni poremećaji ( iritabilni kolon. Reumatološki i mišično-skeletni poremećaji: reumatoidni artritis. poremećaji tireoideje ( hipotireoidizam. Adisonova bolest i adrenalna insuficijencija. histeroktomija i ovaroktomija. neulcerozna dispepsija. Ne ulazeći u detaljniju analizu navest ćemo najčešća somatska i neurološka oboljenja ( poRobertsonu MM i Katona CLE. Jatrogene depresije: a) jatrogene depresije izazvane lekovima. hormonski preparati.rezerpin.Porfirija * Napomena: preradjeno prema: Elkin G.i hipopara䁴 ireoidizam i/ili poremećaji metabolizma kalcijuma. maligna oboljenja GIT. psorijaza. nodularni prurigo. alopecija areata. atipični dermatit. Navedeni redosled ukazuje na veličinu rizika i stepen učestalosti depresivnih sindroma. tihilotomanija . Hantingtonova horeja. sukblinički hipotireoidizam i spektar poremećaja disfunkcije osovine hipofiza-tireoideja. Dermatologija: generalizovani pruritus.8% ( anksiozni sindrom 33. fibromialgija. Ovih 18 navedenih poremećaja su samo prikaz sadržaja monografije o depresivnim sindromima i/iliporemećajima i somatskim oboljenjima. antiholinergici. 13. premenstrualni sindrom. spazmotični tortikolis. Respiratorni poremećaji: hronični obstruktivni poremećaji. Starije osobe sa somatskim poremećajima. sterilizacija. hemofilija. 14.menoragija. 6. hronični "fatigue" sindromi. infarkt miokarda. 16. hiper. sistemski lupus eritematodes. 4. antipsihotici. vaginalni prolapsi i urinarbna intoktinencija). tumori kože i dr. antireumatici.multipla scleroza. kancer. antikonvulzivi ( fenobarbiton) sa visokom korelacijom izmedju njihove upotrebe i depresivnih sindroma. 12. Lichen simplex. psihotropici sa apstinencijalnim sindromom. zapaljenski poremećaji). tenzione glavobolje. ventrikularna aritmija. Neurološki poremećaji:a) gneralizovani poremećaji. epilepsija. Na ovom mestu želimo samo da ih taksativno nabrojimo: antihipertenzivi. histamin (H2) blokatori. epilepsija. akne. menopauza. hipertireoidizam. Cushing-ov sindrom. organski gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulcus. Nefrološki poremećaji i disfunkcije. Kod svih njih se javlja depresija u značajnom procentu.Endokrini poremećaji: dijabetes melitus. simpatomimetici. Kardiovaskularni poremećaji: angina pektoris. juvenilni reumatoidni artritis. 5. 2. zatim primarni psihijatrijski sindromi i poremećaji sa ozbiljnim dermatološkim promenama: neurodermatitis. B) lokalizovani poremećaji.žarišni poremećaji: cerebrovaskularni akcidenti i šlog. depresivna stanja 23% i mešani anksioznodepresivni poremećaji 19%).8%. psihotropni lekovi sa ili bez apstinencijalnog sindroma (stimulansi. hiperprolaktinemija. dijabetes. Depresija i HIV infekcije. hepatolentikularna degeneracija-Morbus Wilson.. O drugim lekovima bilo je već reči u ranijim poglavljima. poremećaji funkcije jetre. osteoartritis. citostatici.

5. pojedinačni simptomi i sindromi kod intrakranijalnih ekspanzivnih procesa. afektivni i shizofreniformni simptomi. hipopituitarizam. efekti elektrokonvulzivne terapije). poremećaji raspoloženja. trigeminusa ( glavobolje. akromegalija. podmakla trudnoća. 2. facijalna migrena.Ladera ( Lader M. tromboze malih arterija. monizam. 8. lažna trudnoća. tumori i njihove psihijatrijske komplikacije (demencija. kraj trudnoće. Posttraumatski poremećaji i sekvele EKT ( psihosocijalne posttraumatske sekvele.Epilepsija i psihijatrijski sindromi:1. interiktalni psihijatrijski poremećaji.vaskularni poremećaji ( ishemijska oboljenja scrca). uzimanje i skolonost ka adikciji lekova tokom trudnoće sa toksičnim i/ili apstinencijalnim efektom). 1983). način porodjaja. Cushing-ov sindrom. trigeminusa. 3. tumora zavisno od njihove lokalizazacije. Drugu grupu čine sledeća stanja i somatski poremećaji: 1. drugi specifični kognitivni poremećaji. tenzione glavobolje.CVB. 4. spontanog abortusa). hronični bol lica. posttraumatske glavobolje. psihogena osnova somatskih poremećaja. druge relacije i medjusobna povezanost. esencijalna arterijska hipertenzija. neralgija n. poremećaji ličnostikonflikt-somtska bolest i značaj nepovoljnih životnih dogadjaja i bolesti. feohromocitom. Kada su u pitanju opšti. atipični facijalni bol). Uopšte odnos mentalno-telesni problemi u vidu poremećaja još uvek nisu do kraja razjašnjeni i u literatiri se i danas navodi tzv. 3. renalna disfunkcija.timamin B1. somatske posledice psihijatrijskog tretmana. migrena. bihevioralne promene i dr). gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulkus. psihijatrijski i neurološki poremećaji koji mogu direktno dovesti do epi napada. psihološka reakcija na somatski poremećaj. postpartalna psihoza). intrakranijalni pritisak. Parkinsonov sindrom ( sindrom demencije. 7. paranoidni i halucinatorni poremećaji). neuropsihijatrijski specifični sindromi kod moždanih poremećaja: Hatingtonova horeja ( sindrom demencije i/ili veoma izražen kognitivni deficit. 5. (npr.pitanju psihijatrijski sindromi i somatska oboljenja veoma je zanimljiva studija M. kao indirektna posledica pojedinih psihijatrijskih sindroma i poremećaja. direktni poremećaji u vreme samog napada i 3.autoimuni poremećaji. cianokobalamin B12. 2.6. emocionalna nestabilnost). 10. 5. Kod opštih medicinskih poremećaja ovaj autor navodi različite poremećaje sledećim. 9.niacin B2. ostale neuralgije. psihotropni lekovi trudnoća i puerperijum ( rana trudnoća.cijanotično dete. Poremećaji ishrane: gojaznost. hipoglikemija. simptomatski. psihosomatske tegobe u normalnoj trudnoći. U prvoj grupi poremaćaja on navodi sledeće: 1. neurološki simptomi). Endokrini poremećaji ( tireotoksikoza. iluzije. folna kiselina. Hidrocefalus ( demencija). post herpetična neuraklgija. Neurološki poremećaji: poremećaji spavanja ( različiti oblici nesanice. Katerzijanski dualizam i alternative ovom dualizmu (psihofiziološki paralelizam. halucinatorno stanje). pseudo. akutna intermitentna porfirija. Kao što se vidi ovde se nemaju u vidu psihosomatski poremećaji u užem smislu reči. 4. depersonalizacija. 3. Hroničan bolni sindrom ilustrovan sa glavoboljom i neuralgijom n. Za vreme epi napada i kasnije mogući su sledeći psihijatrijski sindromi: paraksizmalna psihološka disfunkcija za vreme i neposredno tokom napada ( specifične aure. sekundarni mentalni poremećaji. halucinacije. 11.refrakteran bol. ulcerozni kolitis. 2. Adisonova bolest. neuroze. psihijatrijski aspekti puerperijuma (postpartalna rekacija neposredno posle porodjaja. pridoksin B6. senzorna deprevacija. nepsihotični sindromi kod 70 . Alzheimer-ova demencija ( različiti oblici demencije-kortikalna i subkortikalna forma.multipla skleroza. drugi intestinalni poremećaji. Reprodukcija i psihijatrijski poremećaji kod žena: mentalna anoreksija. patološka pospanostnarkolepsija. migrenozna neuralgija. somatski poremećaji i psihijatrijski sindromi isti mogu da se jave zbog sledećih razloga: 1. 2. biheviorizam i teorije identiteta). sindrom koji prati psihomotorne epi napade. bronhijalna astma. hipotireoidizam. Grapa neuroloških poremećaja. psihoholške sekvele prevremenog porodjaja. hepatička encefalopatija. trudnoća (psihoze. 7. derealizacija.cwerebrovaskularni poremećaji. glosofaringealna neuralgija. mentalna apatija. posttraumatski sindromi i neurotske smetnje. 8. deficit vitamina B grupe. 4. post-natalna depresija. deja vu fenomeni. emocionalna razdražljivost. kardiohiruške intervencije.

u težim oblicima 71 . Povečana vulnerabilnost kod ovih osoba javlja se kod njihovog naglog izlaženja iz svoje grupe u otvorenu socijalnu "konkurenciju" u školi i van nje ili kod prejakih frustracija koje prevazilaze njihove adaptivne sposobnosti. "rum-fits" sindrom. 6. koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije.alkoholna demencija. Prema nekim novijim podacima učestalost shizofrenije u populaciji mentalno retardiranih osoba iznosi od 4. Prevalencija komorbidnih mentalnih poremećaja kod osoba sa mentalnom teradacijom procenjuje se na 30% do 70%. Mentalni poremećaji uslovljeni alkoholizmom: 1. neonatalni problemi udruženi sa PAS. politoksikomansko ponašanje. kao što su kongitivne. alkoholna deterioracija ličnosti. 10. ostale psihoaktivne supstance. druge posledice alkoholizma ( Marchiafava-Bignami poremećaj. depresija. Socijalna restrikcija i gubitak interesovanja su simptomi koji se najranije ispoljavaju. alkoholni nutricioni poremećaji ( Wernike-Koraskoff-ovom sindrom. b) Kada je reč o psihijatrijskim simptomima i sindromima kod mentalne retardacije treba naglasiti i čenjenicu da se kod ove populacije u visokom procentu javlja i autizam.4%. Centralni problem mentalno retardiranih osoba predstavlja usporen razvoj govora sa usporenim razvojem socijalnih funkcija. psihoseksualne disfunkcije kod epilepsije). Mentalna retardacija: Mentalna retardacija se u ICD-10 definiše kao stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja. 4. govorne.pacijenata sa epilepsijom (psihijatrijski poremećaji kod dece sa epilepsijom.. te psihomotornu retardaciju ili agitaciju. epileptičke psihoze ( psihoze kao posledica direktnog epi napada. poremećaji ličnosti. one svoje depresivno raspoloženje znatno češće opisuju kao osećaj bolesti. agresivno ponašanje i epilepsija.alkoholna intoksikacija. c) Učestalost afektivni poremećaji kod ovih osoba jednaka je ili veća nego u opštoj populaciji. ove osobe pri tome imaju doživljaj odbačesnosti i agresivnosti sredine. Psihijatrijski sindromi zbog zloupotrebepsihoaktivnih supstanci i lekova: opijati i njihovi antagonisti. "cerebralna atrofija"-kod hroničnog alkoholizma. atipični konfuzno-halucinatornoparanoidni sindrom. alkoholne epilepsije.primarna degeneracija korpusa callosuma. interiktalne psihoze ( primarni afektivni sindromi. rano jutarnje budjenje. Ove osobe drugačije doživljavaju i opisuju svoje poremečeno raspoloženje. psihotični sindromi kod psihomotorne epilepsije. apstinencijalni sindromi( tremor i tranzitorne halucinacije. Hepatička encefalopatija. barbiturati. 3. 11. nebarbituratni anksiolitici i hipnotici. Osobe sa mentalnom retardacijom koje kasnije razvijaju shizofreniju i druge psihotične poremećaje imaju značajno veću komplikaciju na porodajaju i tokom trudnoće. LSD. Najčešće prezentovana klinička slika uključuje gubitak apetita. motorne i socijalne sposobnosti. Prema dosadašnjim iskustvima kod psihijatrijskih poremećaja sa mogućim organskim etiološkim činiocima kod mentalno retardiranih osoba od kojih su pre svega psihotični poremećaji . učestalost drugih psihotičnih poremećaja 9%.3% do 17%. neurotski sindromi kod odraslih. Fetalni alkoholni sindrom. kakain. socijalno povlaćenje. npr. 9. alkoholičarska paranoija i ljubomora. a) Stepen emocionalnih i bihevioralnih problema i problema vezanih sa retardacijom i različitim životnim situacijama mogu često puta da budu razlog za psihijatrijskom konsultacijom. Depresija se kod ovih osoba često manifestuje i agresivnim ponašanjem. 5. U zahtevnijim socijalnim situacijama ove osobe čini vulnerabilnim činjeica da oni ne prepoznaju i sasvim obične socijalne situacije prema kojima se druge osobe adekvatno postavlaju. shizofreniformne i shizofrene psihoze. a afektivnih oko 4% do l7. pelagra). tzv. delerijum tremens. kanabis. Nije isključena i teška motorna inhibicija sa depresivnim stuporom i mutizmom. Psihijatrijski poremećaji su 3 do 4 puta češći npr kod mentalno retardiranih adolescenata nego u opštoj populaciji. 2. Snifing sindrom. nego kao osećanje tuge. gubirtak telesne težine. često je prisutna i komorbidna epilepsija. tentamen i suicid). poremećaj spavanja. različite grupe analgetika.

somatske tegobe. Eholalija je patološko. Klinička slika u velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. cerebrovaskularne 72 . Kao što je već navedeno u DSM-IV navode se samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti. slab kontakt očima. slaba kontrola impulsa. koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme. hepatična encefalopatija. profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. naročito neurološka oboljenja. bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. dezinhibicija i efuforija. ehopraksija. agresivni tip. Brojni su somatski poremećaji. drugi i neodredjeni tip poremećaja. zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija. neinhibirani tip. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu. nepoverenje. 2. autostimulaciju. provokativnost. jaka apatija. traume glave. Npr. Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. "Maskiranu "depresiju prate razne telesne disfunkcije i telesne žalbe zbog kojih se često vrše brojna i nepotrebna organska ispitivanja. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze).kombinovani.i/ili povredom: 1. traume glave. zapuštanje spoljnjeg izgleda. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog. homocistinurija. cerebrovaskularne bolesti. hiperaktivnost i prekid odnosa sa drugima. Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem. Najčešće je prate glavobolja i abdominalni bolovi. Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost. Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a. negativna self-percepcija. eholalija. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih. dijabetička ketocidoza). papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip. gubitak emocionalnog tonusa i latenca u govoru. paranoidne ideje. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja. voštana savitljivost) ili stupor. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja". encefaliti. Neki kliničari navode osam ključnih simptoma depresije kod mentalno retardiranih osoba i to: opadanje broja reči u govoru. Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze.mentalne retardacije depresivnost se ispoljava kroz automutilacije. Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. iritabilnost. paranoidni tip. Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja. Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti . apatični tip. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima.

2. Wilts. 1999. Djukić P (urednici): Myastenia gravis. Simkovitz P et al: Effects of haloperidol challenge on regional cerebral glocose utilization in normal human szbjects. 152:323-342. neuroinfekcije. DC. Psychiatry.1999. Neurol 45:1012.. Fiven Publishing Limited. J. 1992. 4th edition. 3.Can E. Bayindir O. 1953.1977. 15. zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes). 6th edition..1994. Akpinar B. Foley JM: The neurological disorder associated with liver disease. 1998. The quality standards sobcommittee of the AAN. 14:288-292. Journal of Cardiothoracic Vascular Anesthesia. Washington. 9.: Treatment od elredy patients with delirium.2000. Washington DC.)1-20.. Canadian medical Assitioation Journal.1995. American Acadey of Neurology: Practice parameters for determining brain death in adults ( summary statement). 12. 10. Grigs RC: Metabolic brain disfuncionalis in system disorders. Medjutim oni su realnost u kliničkoj praksi. 123-133. 5. American Psychiatric Associoation : Practice guidelines for the treatment of patients with delirium. Adams RD.J. hipo i hiper adrenokroticizam). Ropper AN: principles of Neurology. Apostolski S: Etiopatogeneza stečene autoimune miastenie gravis . u: Apostlski S.DC . Andreasen et al. 156 ( suppl): 1-20. Voctor M. Bazire S. Am. Brodie JD. American psychiatric Association. Javljaju se u značajnom procentu kako kod internističkih. Res Nerv Ment Dis. 14. 13. McgrowHill.3rd Edition . Boston. 11. New York.1994.. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam. Salisbury. 2003. 1-4..1987. American psychiatric Association. Arieff AL. 32:198.. 1997. 8. 4. 3.bolesti. HIV. psychiatry 151:681686.. revized.: The use of the 5-HT3 antagonist odansteron for the treatment of post-cardiotomy delirium. 167. American Psychiatric Association: practice guidelines for the treatment of patients with delirium. 1995. Am. 9-15. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical manual Mental Disorders ( Delirium). American psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. Andersen SD. hatingtonova horeja. 7. 373. Adams RD. 4th Edition. 73 . epilepsija. Am J. et al. Little Brown.. Lavrinić D. 156( suppl. Washington. 6. tako i neuroloških oboljenja i poremećaja. Bartlet EJ.1994..: Psychotropic Drugs Directory 2003/04 (The profesionals´ pocket handbook & aide memorire. Medicinski fakultet. Psychiatry. VIII L I T E R A T U R A: LITERARUTA ZA VAŽNIJE SIMPTOME I SINDROME U PSIHOPATOLOGIJI 1. Beograd. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders .American Psychiatric Association. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja Ovi poremećaji su samo uzgred navedeni u DSM-IV i/ili ICD-10.

26. Psychiatry. 111.: Metabolic encephalophies in older adults.D.. Boston. Secend Edition. Am J Geriat Psychiatry6:296-301. In: Meyer MS.1987. Ricketts S et al : Rostral orbitofrontal prefrontal cortex dysfunction in the manic state of bipolar disorder. Strocke.. Mulvihnill M. Bokonjić N. 35:1007-1010.: Delirium: a test of the Diagnostic and Statistical Manual III criteria to diagnose delirium in elderly general medical patients. Blass JP.acute organic psychosis and confusion). Ericson B et al: Posoperative confusion following anestehesia in elderly patients treated for femoral neck fractures. 13-16...I. In: Katzman R. 189--220. Gastauth H (eds): Cerebral anoxia and the electroencephalogram. 33. 25. (urednik). Beograd. 1993.. Malleta GJ.1997. Cerić I. Cerić I: Delirium tremens alcoholicum. 1991. 156: 1117-1118. Berger D. u: Loga. 21:98. Thomas RI. Terry RD (eds): The neurology of Aging..50-62. Beograd-Zagreb. J Geriatr Psychiatry Neurol . Psychiatry. Fivepin Publishing Limited and Organon. 1993. Boiten J.. The professionals pocket handbook & aide memorie. Am.1:127-143.1999. 32.1998.. 36.: The neurobiology of hepatic encephalopathy. 139-153. u: Kecmanović... Stern E. Urgentna stanja u psihijatriji. Finkelstein C: Neurological syndromes after cardiac arest.1999. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla. 28.2003... 34. Philadelphia: FA Davis Co Publishers. Berggren D. Edinburg.1978.: Organski uključujući simptomatski mentalni poremećaji. Breitbart et al. chlorpromazin and lorazepam in the treatment od delirium in hospitalited ADIS patients. 74 .1988. Anesth Analog 66:497504. 30.J. Wengal. 153:231-237. Caronna JJ: Coma in ishemic Cerebral Vascular Disease. 18. 19. Brust JCM:Neurological aspects of substance abuse. Bleck TP. 26-29. 24. Butterworth RF. 37. i Cerić. Thomas. Berlin. 17. Cameron DJ. 34.2000a.1996. Am J Psychiatry 156:19861988. 1983.. 38.. 35. Butterworth-Heinemann. Bettin KM.1961. 1910 Breibart W.. Int Psychogeriatr.. 22. SP. 1993.Platt MM et al: A double-blind trial of haloperidol. 9:517. 3: 211-229. Plum F. Bronheim H.. Dysken MW et al: Measuring delirium severy in older general hospital inpatients without dementia. Smith MC et al: Neurologic complications of critical medical illnesses. Medicinska knjiga.1983. Brenner RP.( Delirium. Melburne and New York.: Psihologija obolelih od malignih heamtoloških bolesti. 1985. and Lader J:An unusual sequela of a frequently occurring neurologic disorder: delirium caused by brain infarct. Am. Springfield. S.: Treating visual halucinations with donepezil. J Am Geriat Soc . BurkeWJ. Klinička psihijatrija.: Symptomatic Psychoses. 20. 1987. Caronna J. Semin Liver Dis.1999. 16:235-2441996.. Naučna knjiga. Bonhoeffer K. Ned Tijedschr Geneeskd 133:617-620. Loga. Buehtal F: "Post anoxic unconsciousness as related to clinical and EEG recovery in stagnant anoxia and carbon monoxide poisoning". 23. Bazire Stephen: Psychotropic drug directory 2003/ 04. Roccaforte WH.. Gustafson Y. Blumerang HP. 21. In: Russle RW Ross (ed): Vascular Disease of the Central Nervous System.. Camus et al. 31. 27.: Utillty of EEG in delirium: past view and current practice.1989.S. 373-375. 29. Crit Care Med.Marrota R. Londom. Churchill Livingstone.16.J. Bersein EV: Delirium in the elderly.. 113-150..

. Martin D. Leedman PJ. Candbgrige. 75 .: Analysis of the QT interval during olanazapine treatment of patients with schizophrenia. hassen MA. Wicstrom J. S : Epileptičke psihoze. Folstein MF. disease. Urgentna interna medicina. Francis J.. Kapoor WN: A perspective study of delirium in hospitalized elderly. Engel GL. J Gen Intern Med... 2003. Aust NZ J Med.39.1975.kliničke krakteristike i lečenje.: Akutna insuficijencija jetre. 51.. Dellva MA et al...1994. 56. Lancet. Dunne JW. Edis RH : Inobvious stroce: a cause of delirium and dementia.1995. 57. 719. 45. Cambridge University Press. 40. American Psychiatric Publishing Inc. Figiel GS. Urgenta medicina. I izdanje. 2001. Crit Care Med 29:1370-1379. 146:1923-1926. delirijum.. Drake and Coffey. 43. Folstein MF: The three-item delirium scale (abstract). Krishman KR. PALO j. Engel and romano. McHugh PR: Mini-mental State: a practical methods for grading the cognitive state of patients for the clinican . 60. Arch Intern Med.. 263:1097-1101. Francis J et al : Evaluation of delirium in critically ill patients: validation of the Consfusion Assessment Method for the intensive care unit (CAMICU). and DeBattista: eds by Manuel Cllinical Psychopharmacology ( Delirium). 58. Beograd.2001. Medicinski fakultet Beograd.: Dementia among medical inpatients: evaluatio of 2000 consecutive admissions.. 44. 53.1991. J Hepatol 21:487490. Delić D: Akutna insuficijencija jetre.1999.... 41. 48. 61. 1959.1944 Engel and romano.A. 49. 62. Philadelphia.. 1986. Psychosomatics 42:172. 494.. Ferenci P: Brain dysfunction in fulminant hepatic failure. 46.. 1988.1990. 16:771-778. Zorumski C et al.2002.1959. 1988. Folstein SE.2001. Foley et al. Czekalla J.. Res. J. 52. Djukić-Dejanović. Psychiatr. 119-127.. Shafwr DF et el: Cerebral edema and increased intracranial pressure in chronic liver disease. Cuting J: Acute organic reaction. Figiel GS.1986.: Hepatic encephalopathy.u: navedeno u knjizi br 36. Fanjiang G. 5 th ed. 50. 59. Mental Diosreds and Somatic Illness. Clin Psychiatry 62:191-198. Chatrberg J. u: Kovačević M (ur). Cole O. Donovan JP. 1990. 12: 189199. 333-339. Brejtner JC et al : Radiologic correlates of antidepressantinduced delirium: the possible significantes of basal ganglia lesions. 1998-2003. Ferenci P. Pa: WB Saunders. Beasley CM.. In: Haubrich WS. Schaffner F. Kapoor WN: Delirium in hospitalized elderly. Medicinski fakultet Beograd CIBIF. JAMA. maligni neuroleptički sindrom.1983. and related psychoses.J. Dragošević N. Washington DC and London. u:Kovačević SM (ur). 54.: EKT -induced delirium in depressed patients with Parkinson-s. 55. 47. 42. 9:260-277. 1999. J. Gordon S. 5:6579. In: Leder HM ( de): Handbook of Psychiatry. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. Autio L.1981.. 4th ed....232-235.1989. CIBIF. 1-14. Urgentna medicina.. kliničke klasifikacije i lečenje. Kostić V i Svetel M: Akutna distonična reakcija.Jr. Ely EW. J Chronic Dis.. 351. Delić D. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 3:405-411. J Neuropsychatry Clin Neurosci 1:188-190. 1-14. Berk JE ( eds by) Bockus Gastroenterology. Francis J. Romano J: Delirium: a syndrome of cerebral insuffcienty. Erkinjuntrti T.

Jacobson and jerrier. Levenson JL. Wood LDH: Principles of crical care.. nacamura H et al: the assotioation between intravenous haloperidol and prolonged QT interval . 64.85-89. Psychosomatics 36:301-305. Bristol. Hart RP. Ellinwood EH: Cocain and other stimulans. Lebert F. ( prevod drugog izdanja na hrvatski jezik) "Naklada Slap". Sadock: Priručnik kliničke psihijatrije.. 69. Henderson D. 76. critical care clinics. Garbutt et alJAMA. Psychosomatics.. Levenson JL. Robert i Davis M. Hart RP. Frye MA. Cerebrovasc Dis 1:257-264.2001. J R Coll Physicans Lond. Inouye SK.Joseph... Harold I. Coudreaut MF. Martin D. Saunders Company. Hakeman SM et al: Continous droperidol infusion for management of agitated delirium in an ICU.1996. 92. 275: 852-857. Hart RP.1991.. Kaplan i Benjamin J. ( prevod). 1996. i Gillepsi R. Savremena administracija.1992. Jacobson et al. 89.63.1993a. 80. 73. 83. A. : Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients.1974. Gustafson Y. John Wright and Sons. Charpeninter PA: Precipiting factors for delirium in hospitalized elderly persons.1951.2000.. 84. JAMA. 86. Jasterbarsko. Vol.. 75. Henon H.1976. Channon.1987. Larry: Delirijum. Inouye SK. 81. Olssom T.1999.1999.: Infarction of the fusiform and calcarine regions: agitated delirium ana hemianopia. indelicato J.1993a.. 68. 87. 71.1995. McGraw Hill. Francis J.1990.1998. 74. Goldberg EL : Lateralization of frontal lobe functions and cognitive novelty. Sessler CN et al: Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. 65. Sessler CN et al: Abbreviated Cognitive Test for Delirium. 247-259. vol 3/4.281:1318-1325.1967. New York. 79. 27-30.Relation to preexitsting dementia. 76 .D.. in:Translation of the American Neurological Assotioation 1967. 1988. M: Firshs Clinical Psychopathology. N E J Med. Durieu I et al : Confusional state in stroke.. John ( urednici) : Psihijatrija. Sessler CN et al. Jacobson and Jerrier. Predictive model and interrelationship with baseline vulnerability..1997.. Hamilton. Dijagnoza i terapija. 7:305317. benjamin J: Using intravenous haloperidol to control delirium( abstract). 67. Hall JB. Stroke 30:773-779. Springer. J Neuropsychiattry Clin Neurosci 6:371-378..2000. Psychosomatics 37:533-546. Hatta K.: Udžbenik iz psihijatrije ( prevod sa engleskog jezika).1973. 66. 82.. 70. Sings and Symptoms in Psychiatry. AM Intern Me 113:941-948. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. 1992. Takahaslu T..1992. Edited by Yahr MD. 318:1173. New York. Carlson R(ed): Renal failure and association metabolic distrubances.2000. Jacobson and Jerrier. Hodkinson HM: Mental imairment in the elderly. Langeov klinički priručnik. 1997.. 85. u: Flaherty A.1998. van Dyke CH. Goldman S. Schmidt GA. 37:533-546. 263: 1097-1101.1990. Best AM. Gehab M. 72. Conomy J. oct. Alessi CA et al: Clarifuyng confusion: the Confusion Assessment Method . Kapoor WN: A prospective study of delirium in hospitalized elderly. 77. Hospital and Community psychiatry 43:215. Gavin FH. Beograd. 88.. J Psychosom Res 43:417-423. Gelfand SB. Jacobson et al. Horestein S Chamberlin W. Ericson S et: Acute confusional state ( delirium) in stroke patients . I Clin Psychopharmacol 21:257-261. JAMA. patient characteristics and outcome. 78.

J Gerontol. In Pickup J and Williams GED (es): Textbook of diabetes. 25:1335-1341. Kostić VS: Parkinsonova bolest i parkinsonizam. 1990. Sullivan E et all: Using DSM-III criteria to diagnosis delirium in elderly general medical patients... 93. Kovačević MI. Johnson JC. 108. u: Jakulić.1982. J Neurol Neuros Psychiat 63:279. Kopenen H.1989. Medicinski fakultet Univ. 105. 2005. Knudsen GM. Jeste DV. 112.1989a. S. Vojno Med Akademija. N Y State J Med. 98-106. Blackwell Sciense Ltd. 9:71-78. Kranzel et al. 100. 106. 45:113-119. Steback U et all : Computed tomography findings in delirium J Nerv Ment Dis 177:226-231. Kovačević SM. 27:231-238. Raičević R: Tranzitorni ishemijski atac. 1997.: Comparasion of risperidone and placebo for psychosis and behavioral disturbanes associated with dementia: a randomized double blind trial....1995. Am J Psychit. 44-50. Račić DV. Kaličanin P. Comp Ther.1999.Lipton RB: The perzistent vegetative state: an analysis of clinicalcorelates and cost.1997. 2000. 1993. Jones EA.1994. i Damjanović A. Katz IR..90.. 1996.. Jones EA. 102. Kennard et al. VI. and Sadok B. 101.. 114. Koponene at al. 63:279. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredsta. Williams and Wilkins. Wessenborn K: Neurology and the liver.. KaplanH.: The Comprhensive Textbook of psychiatry.1996..:( urednik): Psihijatrija. Kaplan HI et al:( 1996) ( editors): Comprehensive Tekstbook of Psychiatry.2001. "Velarta". 2001. Alcol Clin Exp Res. Beograd. Kovačević DR: Urgentna dijagnostika i lečenje akutnih trovanja. Mintzer JE et al. Narrass M: Acute metabolic complications of diabetes melitus. u: Kovačević SM (ur)... "Srempublik". 1979.1945. Lalević P. Beograd. Urgentna medicina. Službeni list SCG. Beograd.. 115. Hansen BA: pathophysiology changes in cerebral circulation oxidative metabolism and bloodbrain barrier in patients with acute liver failure. 95. Kranzel and Van Kirk. Pharmaca. 92. 77 . Wessenborn K: Neurology and the liver . Jakulić S. 111. j hepatol. 91.. 158:813-815.Beograd. 1997. Tom I. Baltomore. 1997. Baltimore. 107. Kaufman DM. 98.: Klasifikacija i dijagnostika senilnih i presenilnih psihoza organskog porekla.CIBIF. Nursing .1997. hurri L. Kecmanović D.. 1992.1989. 6th ed. Lam N. 109. Larsen PS. J Neurol Neuros psychiat.I. 96. 104. Layden TJ et al: Diagnosis and management of fulminal hepatic failure.. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo. Lalević P: Fiziologija vode i elektrolita.1955.1998. : Organski mentalni sindrom. 103. ( ur): Anesteziologija.. Jovičić A. 92:381. 94. 1999. Gottlieb GL. 223-238. J Clin Psychiatry60:107-115. 6th ed. 110. Kaličanin P: Psihijatrija.. Kostić VS: Kalcijumski antagonisti u lečenju cerebrovaskularnih oboljenja. Katz et al. 31:53.. Beograd. Krentz A. 21:166. 1998. Urgentna psihijatrija. Niš. Williams and Wilkins.. Kroner K. u: Inovacije znanja iz neuropsihijatrije.. 97. Kirsh BM.: Dealing with the confused patient. 99. 113. Kullmann et al.. 116.

2005 Marsden CD.Z. . Psihijatrija. 1989. Loga S.: Psychosocial Complications of Leukemia.savremena dijagnostika i lečenje.1994. Lowe GR: The phenomenology of hallucinations as an aid to diferential diagnosis .6:1-26.. Figiel G. W. 1983. 19:309. Wu R: The duration of delirium in medical and postoperative patients referred for psychiatric consultation. 139. 2005.. Tarsy D. Službeni list SCG. 124. S. 232-234.. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. 53:69. Saundders Company. 128. Lipowski ZJ: Delirium: Akute Confusional State. G.Clin. 132. Comp Psychiat.: Delirium in the aged. Comp Psychiat.117.J. Lockwood AH: Neurologic complication of renal disease.MOPS). Besdine RW.. Raičević DV. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. Martin M. Lesko LM &Holland JC. 320:578-582. Blumre D (eds): Psychiatric Aspects of Neurologic Disease.2002.257-266. Br j Psychiat. 141.. Lepić T. N Engl J Med. Psychosomatics 39:422-430. u: Kovačević SM (ur). 122.: Psihijatrija. Langeov priričnik ( prevedeno). 7:617. 1978. 118. Raičević R. 123..273-298. Lary S. u: Hirsh et al ( eds by) Psihijatrija: dojagnoza i terapija. 1982. Beograd. 143. u:Kovačević M (ur): Lipowski J.: High-dose intavenosus haloperidol for agitated delirium following lung transplatation. J.. 2005. 144.. Lipowski ZJ. 140.11 izmenjeno i dopunjeno izdanje.1973. 130.: Transiet cognitive disorders ( delirium. New York. Goldman: Delirijum.. 5:49-66. John.1997. Liston EH. Lekoff SE.1995.Beograd. 142. Lepić T.. Manos PJ. 19:309.M. 140:1426-1436. Lipowski ZJ: Delirium in the elderly patient.1998. 138. pp. 120.1989. Tom II. Abu-Saleh T. 62-91. John & Sons Ltd... Zbignijew: Delirium (Acute Confusional States). 125. 123:621. 126. J geriatr Psychiatry Neurol 5:149-155. Lieb et al:Psychol Med. Kovačević SM: Sinkopa.In: Copeland. R.: Should psychostimulants be used to treat delirious patients with depressed mood? ( letter). Lipowski J. In: Benson DF. 1975. New York. Am J Psychiatry. Mansand PS and Sipahinalani A. Megraf. 56-61. 137. Grupe and Stratton ..: Akutni moždani sindrom. Službeni list SCG.: Rak i duševni život. 134. Psychosomatics 36:66-68. Lešić Ž. Ann Clin Psychiatry 9:219-225. Manos PJ:The utility of ten-point clock tekst as a screen for cognitive impairment in general hospital patients. 78 . Oxford University Press.1997. 1989.B. Philadelphia.. Betlheim. 127. 219-226. 1990. Urgentna medicina..213-224. 121.1992. 1990. Beograd. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost sarajevo.. Leverson JL..1992. A. 1973. Mohammed and Blazer. 750-781.. Leverson JA.32:63-78. Psychiatry.Savremena administracija. 1978. 135. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. 1959. acute confusional state) in the elderly. Gen Hosp Psychiatry 19:439-444 .: Akute confusional state (delirium) ih the hospitalized elderly.. Zagreb. 131.. Balessarini RJ: Spontaneous and drug-induced movement disorders in psychotic patients. 247-259. : Olanazapine in the treatment of delirium . Annu Rev Gereontol Geriatr . Urgentna medicina. S.1992.: Transient cognitiv disorders in the elderly. 1985... Psych... Lopašić R. 136. Neurol Cl. Grafički zavod Hrvatske.Eds by Principles and Practice of Geriatic Psychiatry. i Dogan. 119.Dan.1986. In: Henderson ES &Lister TA ( eds): Leukemia. Wetle T. 129. Br J Psychiat123:621. Psychiatr Clin Nort Am. 133. Marić J: Klinička psihijatrija (Moždani organski psihosindrom. Kovačević SM: Moždani udar. u: Kecmanović D (urednik). Lowe GR: The phenomenology of hallutinationes as an aid to diferential diagnosis. mattingly G et al : ECT-induced interictal delirium in patients with a history of a CVA...

Jyu CA et al: Association of low serum anticholinergic levels and cognitive impairmen in elderly presurgical patients. J Neurol Neurosurg Psychiatry 39:84-89. 154. JAMA. 2005. V izdanje. Am J Psychiatry 145:342-345. 1986. 22-25... Mendez Ashla MF: Delirium. 162.. Montgomery et al. Medina JL.1988.145. V dopunjeno i preradjeno izdanje. medically ill patiensts:intravenous haloperidol versus intravenous haloperidol plus benzodiazepines.: Savremeni pristup organskim psihosindromima. 160.2000. Beograd. Maxmen S.. Beograd.. 166.2005. Engrami ( tematski broj). 167. 165.2001. 146. 1-2. 97-297. et al.1991. Milovanović D i Milovanović S: Klasifikacija psihotropnih medikamenata. neurology 24:1181-1183. u: Milovanović D i Milovanović S ( ur) Klinička psihofarmakologija. EM M Cl N Am.IV.1976. Vol. 79 . heart Lung 17:238-241. Barex. 150. 25-36. Beograd. Waxman SG. Milovanović D i Ilanković N: Farmakoterapija sindroma delirijuma i mentalne konfuzije. Klinička pasihofarmakoterapija.2005. 161. 1993.iskustvo sa klometijazolom.. Rubino FA: Syndrome of agitated delirium and visual impaiment: a manifestation of medical temporo-occipital infarction J neurol neurosurg Psychiatry 40:861-864. O'Laughlin IA. Leposavić LJ. 155. 157. Richardson JS. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. Sudhansu C. br. i Vojinović V. Meltzer HY. 5:827. 1990.1994.. Morris JC.1977.. 152.. Panić M i Milenković Z: Cerebrovaskularne bolesti. Voctor M: Alcohol withrawal seizures. Meagher and Trzepacz . Daroff RB. Sprague SM: Uremic encephalopathy. 148. 158.1977. 270. 2000.. Arch neurol 34:313.. 42:251. 120-123.1974. Butterworth. Geschwind N et al. Milovanović D. Milenković P. Medina JL. : Acute confusional states whit right middlecerebral artery infarction . 164.. 140141. Holmes VP et al. "Dečije Novine". 153. Mršulja B..Heinemann. 1982. Naučna knjiga. 163. Menza et al MA..1988... Biro M i Hrnjica S (urednici). Moc SM.. Beograd. Ćulafić Dj. Rubino FA. 201-202. Barex. In:Bradley WG. "Naklada Slap". Mendelson G. Matsuoka et al. Dai J. matković O: Pariska psihosomtska škola. Michael B.: Hepatička encefalopatija u konsultativnoj psihijatriji. 149. 1-2:95-106. I izdanje.. Society of Neuroscience Abstracts 25:452. 156.1997. Engrami.1999. 159.: Controled study of exstrapiramidal reactions in the managment of delirious. Milovanović S. u: Berger J. Jastrebasko. First Alen Frances i Harold Alan Pincus: DSM-IV priručnik za diferencijalnu dijagnostiku. Foege W: Actual causes of death in the United States. Miller PS.. Beograd. Ross E: Agitated delirium caused by infarctions of the hypocampal formation and fusiform and lingual gyrii. u: Milovanović D i Milovanović S (urednici)..116-119. God.: Neurobiologija poremećaja cerebralne cirkulacije.Beograd.. 147. Reversal of delirium and choreiform moverments with tacrine treatment.4:7-10. Marsden DC (eds): Neurology in Clinical Practice: principles of diagnosis and menagement.: Atypical antipsychotic drugs but not typical increased extracellular acetylcholine levels in rat medial prefrontal cortex in the absence of acetilcholinesterase inhibition. McGinniss J. Fenichel GM. Klinička psihologija. 1987. Murry GB.. Boston. :Pheniramine aminosalicylate overdose. Organic Brain Syndroms). Cl Neurol. Mensulam MM.. br. Jerold : Esential Psychopathology ( 7. 151.

1994.2000. 2005. Int Clin Psychopharmacol12:147-152.. 80 . John & Wiley.. Munjiza M. Lek. 135:2004-2008. Posner JB: The diagnosis of stupor and coma. Prugh et al. Pain Symptom Manage 17:219-223.M. 176. 13.1997. Davis.1982. Perrault LP.: Organski psihosindromi neoplastične geneze. 188.Beograd. Dokumenta.1997. J.. Mareille. 1975. 174.. Price BH. 184. Philadelphia.1980. and Katon C. Zbornik radova. Onofrj et al. 169. 170. Psyhol.Berger J.P.1997. J AM Geriatr Soc 45:470-473. Simpozijum o psihijatriji i neurologiji. et al eds by Depression and Physical Illness. Beograd. 181.br. 157-161. 189. Prigatono G. Trautman.. Munjiza M. Tormey WP. Nickolas and Lindsey. Carrier M et al: Torsades de pointers secondary to intravenous haloperidol after coronary artery bypass graft surgery. Ann Neurol 12:113. 1 do 6.Frager G.. IV. et al. Institut Calmettes. Rev 78:391-408. J.65. M. Nakamura J. 341-358.u: Mentalno zdravlje u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Comptes rendu. u: Psihijatrija. 1989..1969. Ljubljana. Uchimura N.1995. Mullaly W. Poleksić J.. 177. Mustajoki P.: Simptomatologija. 179.: Complicated delirium in cancer patient successfully treated with olanazapine.. Novembar 2004Februar 2005. Neuropsyichiatry Clin Neurosci. 187.E. et al. Yamada S et al: Doses plasma free-3-methoxy-4hydroxyphenyl (ethylene) glycol increase the delirious? A comparation of the effects of mianserin and haloperidol on delirium. Bleck TP: Increased intracranial pressure complicating hepatic failure. 6:66-67. and Beies SJ: Components of attention.: Specifičnosti incidencije i rizika oboljevanja za grupu organskih psihoza.4:87. O’ Keeffe ST and Gosney MA: Assessing attentiveness in older hospitalized patients: global assessment vs test of attention. Mesulam M.1994. Nordmann Y: Early administration of heme arginate for acute porphyric attacks.. Beograd.. Engrami.4:163-175. J Nerv. 129-150.: Effiicacy of neuroleptics for hipoactive delirium. Breitbart W.L.1994. 173. AZ. Gerentology 40:18-24.: Akutne simptomatske psihoze i njihovo lečenje. 183.1982. Beograd. Ocić G. marta 1976 Beograd.Vodić za lekare.: Pedriatric delirium: research update. 1977.168. Platt MM.1999. 14. 190.1971. Phoenix. u: Prvi seminar iz kliničke psihijatrije. i Milovanović D.. 182. 1982. Centar za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje Beograd i NVO Lekari bez granica. Platt MM. 186. 185.1991. J Crit Illn. dijagnostika i terapija organskog psihosindroma. 4. Ronthal et al: Frecvency of acute confusional states with lesions of the right hemisphere ( abstract).. Problems psychologiques en rapport avec le cancer. and Summers J. 180.November. Posner ML. Galenika. Denault AY. Poleksić LJ. Passic SD and Cooper M. : psychiatric manifestations of right hemisphere infarctions. paper presented at the anual meeting of the Academy od Psychosomatic Medicine. Engrami. Nora LM.. Glasgow R et al: Thiamine deficiency in hospitalized elderly patients. 175.. Ment Dis 173:610-614. Arc Int Med.D. in: Robertson. O’Keeffe ST. 41-75.Vranje. 12. Plum F. 172.1985.: Depression in Traumatic Brain Injuri Ptinents.. Can J Anesth 47:251254. huff K. 1993. 178. 171. God.J. P.. Smith M. 1982. Vesel J.: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti..

Psychiatry..L: et al.: Incidence of and risk factors for delirium among psychiatric patients. risperidone. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina.2002. 198. Ruijs et al.: Psihoze nastale usljed nedostatka nikotinske kiseline. Abrahamowicz M. Hong Hong.1996. London. Medicinski fakultet beograd. Frennd Publishing Ltd. Salama J. 210. 196. 194.1998. (ur): Urgentna medicina. Rasel D. McElhaney JE. Ross et al. Arch Gen psychiatry. Jhangri GS et al : Validity of the Confusion Assessment methods in detecting post-operative delirium in the elderly In Psychogeriatr11:431438. Blennov K. Obeležja. 202. Riker RR.. 52:263-267.: Methylphenidate in depressed medically ill patients.. Buenos Aries. Lippincott Williams & Wilkins..1999...: An Introduction in Psychopthology. Rosenbaum JF.1993. Purdon SE.8. 212. Ahmed I. 197. 2002. et al.Vol. Rolfson DB. Baltimore. Clin Psychopharmacol 11:146-147. 2005. 217-218.1990. Robertsson B: Assessment scale s in delirium. 193. Rasmussen D. Dement Geriatr Cogn Disord.: Aplication of Serenis Profil and Some Implications of Their practical profile for Their Clinical Use in Psychiatric.1997.. psychiatric Services 47:727-730. 1954. 211. Neuropsihijatrija. 57:249-258. Jones BDW. Rogina V. Zagreb. J. 209. 81 . Radojičić B. Hyman SE et al: Handbook of Psychiatric Drug Therapy. 1-2: 159-186. Cl Neuropas. 207. 235. 289-290. 2:50. : Delirium in dementia.. 201.1999. J. Philadelphia. Rakočević-Stojanović V: Metaboličke encefalopatije. 10:368379 .1991.1944. 192. Int J Geriatry psychiatry 13:49-56. Clin. 195. Cassem NH: Hight-dose intravenous haloperidol for agitated delirium in a caediac patient on intra-aortic bullon pump. Stern TA. 199. M. Perrier IN et al: QT interval abnormalites and psychotropic drug therapy in psychiatric patients. Steiner W.. Lancet.2002. Rockwood K: The occurrence and duration of symptoms in elderly patients with delirium. 200. 205.. A Volters Klower Compani.:Urgentna neurologija. Sanders KM.1991.1991.. Avis AS.1986. 68-91. 203.2000. Gheradi R et el: Post anoxic delayed ancephalopathy and leucoencephalopathy and non-hemorrhagic cerebral amyloid angiopathy. Elit-Medica Beograd i Draslar Beograd.: Revies on Drug metabolism and Drug Interactions. Syndey. 204.1994.In: Roghoebar.. Robertson B.291-442. New York. Rosenberg PB. Richen P:Movement disorders associated with withdrawal from high-dose intravenous haloperidol theraphy in delirious ICU patients. Beograd.191. 311-317.. Chest 111:17781781. Gottfries CG et al. 5:153.1993. Stip E et al: Neuropsychological change in erly phase schizophrenia during 12 months of treatment with olanazapine. Romano and Engel. Murrary GB. 206. Fraser GL.. Reily JG. Ritchie J. Ruijs et al. 106. Hurwitz S. Arana GW. Tokyo. Oxford University Press. Journal of Gereontolgical Medical Science 48:M162-M166.. 208. u: Vučović D. London. Fifth Edition. 355:1048-1052. or haloperidol. 1984. 22-23.2000. Rakočević-Stojanović V: Akutna organska patološka stanja centralnog nervnog sistema.

2003.1992.. H. in: The Synaptic organization of the Brain .Elsevirer . J Neurol 220:83. 225. Stoiljković S."Asterixis" a disorder of the neural mechanisms underlying sustained muscular contraction. Schwartz E.. Z. 227. Paula: The Psychiatric Mental Examination ( Delirium). 231. Ann Emerg med 21:407-413. Sundaram and Dostrow..: The use of haloperidol in geriatric patents with organic mental disorders. V.. Reno Vlahcević: Hepatic encephalopathy. Solberg LA: Acute porphyrias: diagnosis and management. Psihijatrija.374-379.. Cole JO and DeBattista C: Manual of Clinical Psychopharmacology ( Meprobamate.: Organski uvjetovani duševni poremećaji. Siebke H. A New Method for Detection of Delirium. Ann Clin Psychiatry 9:105-107.T. Timotijević I: Alkoholne psihoze. Oxford University Press.: Reversal by physostingmine of clozapineinducend delirium. Schatzber AF.1976. 218. Tazepacz. 35:456.Kufferle B et al. Society of Neuroscience Abstracts 26:2144. 222. Gjessing L et al: Chronic relapsing pancreatitis. American Psychiatric Publishing Inc.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. 494-495. Pertilli R... Delirijum). 1992. Occurtence during oculovestibular testing in sedative drug oculovestibular testing in sedative drug-inducend coma. 236-243. Naučna knjiga Beograd.2000. 220. i Paunović R. Sjaastad O. 229. Mayo Cl Proceed 69:991. 351-353. Shakani BT. Breivik H et al: Suvrival after 40 minutes submersion without cerebral sequelae. 1992. 219. Edition . 186... Analas of Internal Medicine. Schirazi S.D. Edited by Shepherd GM. 214. Treolar and MacDonald. London. Fourth Edition.1990.3rd Edition . 233. Strem TA : Continous infusion of haloperidol in agitated critically ill patients. Steinhart MJ. mansand PS. 1996. 234. Inouye Cristopher. Van Duck Cathy et al. Oxford University Press.: Droperidol versus haloeridol for chemical restraint of agitated and combative patients . Arch Neurol. New York.246278.1994. u: navedeno u knjizi br 35. Medicinska naklada. 232. Sipahimalani A. Simon RP: The Forced downward ocular deviation.2001. 223.1997. 1988. 419-435. ( urednik). Souheil Abou-Assi. 1975. Clin Toxicology 10:437-441. New York.. 33:132-143...1994. 230. :Clarifying Confuzion: The Confusion Assessment Method. 217. Medicinska knjiga BeogradZagreb. 228..113:941-948...1975. : Use risperidone in delirium case repotrs. 292-313. 216. i Papić.1977.N Holand. encephalopathy with disturbance of consciousness and CST amino acid aberration. Rodriguz D.1995. Selwyn PA..19:119. Tefferi A. 1990. 2:109. 226. Lancet. and Kock C: Thalamus. Sherman SM. Washington DC. 1978. Nomikos GG : Effcects of typical and atypical antipsychotic drugs on acetylcholine relase in the hippocampus. 82 . Crit Care Med 22:378-379. Oxford. O´Conner PG: Diagnosis and treatment of substance abusers with HIV infection. Zagreb.1: 1275. Colgan JP. 215. gabriel E. Young RR. 1994. Schuster P. Sharon K. 235.213.. Shahaniet (ed): The motor system . Cur Ther Res. 224. Timotijević I. Postgraduete medicine. Stojanović V. 1983. Thomas H.. Vladimir : Instrumenti kliničke procene u psihijatriji... Prim Care.1979. i sur. 221. Metabolic consequence of cirrhosis often is reversible. u: Muačević.1997.

6. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium . 251..1996. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Meagher J. J. Benecke Consultants.Psihijatrija. Dew Ma et al: Is delirium different when it occurs in dementia? A study using the delirium Rating Scale. 1990.A Guide To Treatment of leukemia. 4 th ed. Robert eds by The American Psychiatric Publisnih textbook of neuropsihijatriy and Clinical Neurosciences. Biol Psychiatry 24:314. Leukemia Sociaty of america.. Mittal D. Psychosomatics 40:193-204. University Rotterdam. Adams RD. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Trzepacz PT: Neuropathogensesis of delirium.. Psychosomatics 35:374-391. 248.525-564. 250.. Oxford University Press.2001. van der Mast RC: Detecting and measuring the severity of delirium with the symptom rating scale for delirium. London.1994. Inc. American Psychiatric Publishing. 19:429-448. Trzepacz PT:The Delirium rating scale. and treatmen. Veljković J:Psihički poremećaji organskog porekla. Oxford. u: Morić-Petrović. 78-89 .2000. Trzepatz PT: Delirijum. Erasmus. Advances in diagnostic. patophisillogy. 242. Understanding Chemotherapy.: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized -98: Comparison to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. Gastfriend DR. neuropsychiatry Clin neurosci 13: 229. a need to focus our research. Vctor M. 1995. Trzepacz PT . Torres R et al: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized-98. David and Wise G. 1988.S..1999b. 247. Gen HospPsychiatry 17:75-79. pp..Greenhouse J: A symptom rating scale for delirium.200.. 249. Stuart and Hales E. 245. Trzepacz PT : Is there a final common neural pathway in delirium? Focus on acetylcholine and dopamine.1988a. 255. 243. its use in consultation/ liason recearch.. Lymphoma and Multiple Myeloma for Patinents and Their Families. 152:332. 244.. Collins GH. Trzepacz PT : Update on the neuropathogenesis of delirium.236.1995. Tsai G. 1971.. Washington DC. 240.1998.1999a. Coyle GT: The glutamatergic basis of human alcoholism. Trzepacz PT and Baker RW: The Psychiatric Mental Status Examination.. Amserdam. FA Davis. drugo preštampano izdanje. 238. Trzepacz PT. Trzepacz T. Tesis. Trzepacz PT.. Philadelphia. 241.. Am J Psychiat..Zagreb. Mittal D. comparasion to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. Trzepacz PT Mulsant BH.1994.. Paula . J Neuropsychiatry Clin Neurosci 10:199-204. Baker RV. Psychiat Res 23:89-97. 254.2001. Trzepacz PT.1994a. Psychiatr Clin North AM. 253.. Dement Geriatr Cogn Disord 10: 330-334. In: Yudofsky C. Torres R.. New York. 252. 83 . Coffman G et al: Delirium in liver transplatation candidates: discriminant analysis of multiple test variables. 2002.. van der Mast.242. et al. 90. 246. 237. Trzepacz PT.1988b. in:Delirium After Cardiac Surgery.. Semin Clin Neuropsychiatry5:132-148. England. 1993. Medicinska knjiga Beograd.: The Wernice-Korsakoff Syndrome. Trzepacz PT and Dew MA: Furher analyses of the Delirium Rating Scale. The Netherlands. Michael : Neuropsychiatric Aspects of Delirium. 239. Brenner R. 201-220. ( urednik). Mittal D.

Izmenjena percepcija okoline. 38. 1982..: Urgentna stanja u organskim psihosindromima: dijagnostika i tretman. 10 th Revision... Vesel J. 1988...6). Wada and Yamaguchi. 257. Part II.Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta. 27-35. Beograd. 267. PRILOZI UZ POGLAVLJE O ZNAČAJU VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA U PSIHOPATOLOGIJI 1. i Penca-Maksimović J.London.. Urgentna medicina.2. 1.2-jako. U: navedeno pod br.. John Wiley & Sons. u: navedeno pod br.1986. Vučović D: Urgentna psihijatrijska stanja. New Work. 57-113. 261. 258. Živković Dj i sar. Abou-Saleh MT and Blazer DG (eds): Principles and Practice of Geriatric Psychiatry. Futura Publishing. 269. 1980.. Vol. Beograd.4. 268. Minnema RF. Wolff and Curran. Philadelphia.38. W.. Živković Dj. 84 . 27.6-izuzetno jako 2. In: Copeland JRM. Adams RD.1992. i sar.. Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0. In: Silverstein A (ed): Neurological Complications of Therapy: Selected Topics.: Komparativna analiza komplementarne dijagnostike u organskom psihosindromu. 259.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma.1993. Poleksić J. 1982. Chichester-New York-Brisbane-Toronto-Singapore. 2002. Elsevier. Jonson BF et al : Torsades de points assiciated with the use of intravenous haloperidol.. 91-129.1982. 11-21.1935.W. 263.WHO.. Ann Intern Med 119:391-394. 264. Zbigniew J Lipowski: Delirium ( Acute Confusional States). In: Vinken PJ. 64:765. 1994. Williams R: Management af acute liver failure. 257-260. New York. Geneva. Engrami. 11.463-516.1982. 265. 1982. Vinković Z. Bryen GW ( eds): Handbook of Clinical Neurology.. FA Davis.1993. u: Vučović D (ur). 262. a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone.. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja. 260.Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema. ibid. Neurologigal Manifestations of Systemic Diseases. Young DF: Neurological complications of cancer chemotherapy. 99-111. 1971. Narton & Company New York.Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević. 151-157. 266. Collins GH: The Wernicke-Korakoff Syndrome. 39.256. 4. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana.4-značajno. 270. Wilt JL. Young DF & Posner JB. WHO: International Statistical Clasification of Disease and Related Health Problems.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma.: Nervous system toxicity of the chemotherapeutic agents. Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena. Postgrad Med J. Obeležja. Voctor M.

0.Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti. 0. 85 .samopovredjivanje.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.2. 13.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse.4.Autoagresivnost Verbalna ili fizička.4.2.Mućenje tela. 11.metamorfoza pojedinih delova tela.2-fluktuirajući strah.teškoća verbalizacije.na pojimanje straha kod samog ispitivača.na poimanje straha kod samog ispitivača.0.6.6.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja.6.6.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja. 8. 6.2. 0.Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0.2.4. 4.Inhibicija mišljenja Blokada. 10.2. 0.2. osećanje straha kod ispitivača.6. 9.4-kontinuiran strah.6. 0.4. 0. 3.4. 12.Gubitak telesne sheme.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje.6.2.Kounikacija.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi.4.6.2.4.2.biti drugačiji nego ranije.4.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0. 0.6.fizičkih promena.6.2.2. 5.neshvatanje konteksta. 14. 7.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha.pokušaj samoubistva 0.4.ne osećati se kao "neko".4.4.6.6.2.Kočenje fizičkih aktivnosti. 0.4.

Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću. evolucija u vremenu. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%.Hostilnost. 16. autoagresivnost i 86 .15. 3. Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema.neadekvatna 0.6.4.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost.2. komunikacija sa okolinom.Vodeći simptomi.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah.evaluaciju.jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama.motorna inhibicija. derealizacija.evoluciju u vremenu.mučno osećanje afekta.4. osustvo deklanširajućeg faktora. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta. 18. 2.6. zbunjenost. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička.2.4.Autentičnost 0. inhibicija mišljenja.2.4. b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošćuagitacijom.tok anksioznosti. a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok). Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju. 2. toku. Vrednovanje.nekoordinisana.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara.6. 17. tj. Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija.6 Napomene: 1.neprijateljstvo ka okolini 0. depersonalizacija fizička i psihička. nekomunikativnost.2.17% i 10% varijanse ili odstupanja.odnosno tok anksioznosti.18%.

zbunjenost.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. na primer. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju. nekomunikativnost. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 87 . osustvo deklanširajućih faktora. tj. derealizacija. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. ponekad tokom razgovora. U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest. A.4.evolucija anksioznosti. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti. Neodređeno. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost. ali srednje izraženo. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. inhibicija 䁭 išljenja. u znatnoj meri. fizička i psihička depersonalizacija. Sada. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. C. Sada. komunikacija sa okolinom. Ne. heteroagresivnost i agitaciju. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. motorna inhibicija. 2. Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1. tj. B. Neodređeno. ni u jednom trenutku tokom razgovora. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah. Nije primenljivo. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. ponekad tokom razgovora. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju.

Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. Stupor (teško se budi). Dezorijentacija 5. kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7. halucijanicije. stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9. u bilo koje doba tokom razgovora. kao na primer. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici.Deo 2. Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. lako se budi). Koma (ne budi se). koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. Letargičan (pospan. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. preosetljiv na sredinske stimuluse. kao tromost. kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. kao uznemirenost. lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. zurenje u prostor. Da li je pacijent. privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. Deo 1. Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora. Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1. Da li je pacijent. imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. Aneks Tabela 2. lako se uplaši). Neodređeno. Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od 88 . Budan (previše živahan. u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti. Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? Živahan (normalno). na primer.3. «čupkanje posteljine».

budan previše živahan. stupor. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3. lako se probudi. teško se budi ili koma (ne budi se). kao isprekidana i irelevantna konverzacija. normalno. tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Tačka 2. 89 . Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje. letargičan. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno.pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan. na primer. * Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. pospan.