Prof Marko Munjiza, Nastavna baza za psihijatriju INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE, Beograd, Palmotićeva 37 e-mail: marko.Munjsbb.co.

yu, Web sajt:www.munjiza.com

NAJČEŠĆI SIMPTOMI I SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI

PREDAVANJA ZA LEKARE NA SPECIJALIZACIJI IZ PSIHIJATRIJE, Šk.2007-08. godine

BEOGRAD, 2007

1

NAJVAŽNIJI VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI ZNACI I SIMPTOMI KOJI SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI
Večina autora posle definicije kliničke psihopatologije, njene nuačne zasnovanosti i opisa poremećaja pojedinih psihičkih funkcija, detaljnije analiziraju pojedine kliničke entitet, odnosno psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja.Mišljenja smo da je to oblast kliničke psihijatrije koja daje šiti prikaz i opis kliničke slike,epidemioloških karakteristika, etiopatogeneze i različitih oblika terapije i tretmana ovih poremećaja. Mi se u ovom udžbeniku nismo odlučili za ovaj koncept, već nam je namera da damo prikaz vodećih simptoma i sindroma u psihopatologjji. Zbog toga smo dali pregled najvažnijih simptoma i sindroma u kliničkoj psihijatriji, kao i kraći osvrt na socijalnu patologiju i psihopatologiju, psihopatološke poremećaje kao posledidicu psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku, tj. zaravljenje,nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj, demencija, distimični poremećaj, intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih, opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja, shizofrenija, schizoidni poremećaj ličnosti.shizotipalni poremećaj ličnosti, velika depresivna epizoda.

1) Abecedni redosled najvažnijih simptoma u opštoj psihopatologiji
1.Agresivno ponašanje, 2.Anhedonija, 3.Anksioznost, 4.Antisocijalno ponašanje, 5.Apatija, 6.Beg ideja, 6.Depersonalizacija i derealizacija, 7.Depresivno raspoloženje, 8. Dezorganizovani govor, 9.Dobijanje na težini, 10. Grandioznost, 11.Gubitak na težini, 12 .Halucinacije, 13.Hipersomnija, 14. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima, 15. Izbegavajuće ponašanje, 16. Katatonija, 17. Nekritično druženje, 18. Neodlučnost, 19.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi, 20. Nesanica, 21. Nesposobnost održavanja pažnjeslaba koncentracija, 22. Nestabilne emocije, 23.Oblaćenje odeće suprotnog pola, 24.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai, 25. Ograničeno odlaženje od kuće, 26. Patološko laganje, 27.Oštećeno rasudjivanje, 28.Oštećenje apstraktnog mišljenja, 29. Oštećenje pamćenja, 30. Paranoidne ideje, 31. Perzistentne smetnje identiteta, 32. Potreba da se govori, 33. Povišene radne, socijalne ili seksualne aktivnosti, 34.Povišeno raspoloženje i euforija, 35. Prekomerni abuzusi hrane, 36. Psihomotorna agitacija, nemir, 37. Psihomotorna usporenost, 38. Rasejanost, 39. Razdražljivost, 40. Namerno izazvano povraćanje, 41. Samopoverdjujuće ponašanje, 42. Suicidalne ideje ili pokušaji, 43. Seksualne smetnje, 44. Smanjenje energije ili umor, 45. Snažno dezorganizovano ponašanje, 46. Socijalna izolacija, 47. Sumanutost, 48. Teškoće govora, 49. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo, 50. Zaravljene, aplatirane, sužene ograničene emocije.Za većinu navedenih simptoma u posebnom dotatku navest ćemo najčešće psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja kod kojih se oni javljaju kao vodeći znaci i simptomi.

2

U ovom delu udžbenika dajemo osvrt na najčešće simptome i poremećaje gde se oni najčešće javljaju. Zbog pojednosavljiva teksta odlučili smo se za koncizan pregled u vidu pregledne tabele i kraći deskriptivni opis naročito važnijih psihopatoloških sindroma.

Red-ni br.
1.

Psihijatrijski znaci i simptomi
Agresivno ponašanje

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji ponašanja u kojima se pojedini znaci i simptomi najčešće sreću
Akutni stresogeni poremećaj.Antisocijalni poremećaj ličnost,.Delirijum,Demencija,GraničniPL, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom kod zloupotrebe PAS,Kkratkotrani psihotični poremećaj, Manična epizoda, Paranoidni Pi,Poromećaj ophodjenja, Postraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformi poremećaj, Shizofrenija, Patloška lažljivost (pseudologija fantastika),Perzistentni poremećaj indentiteta i Socijalna izolacija. Akutni stresni poremećaj, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom na PAS, Mešovita epizoda BAP(bipolarnog afek. poremećaja),Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnom simptomatologijom, Postramuatski sresni poremećaj, Shizoafektivni poremećaj, Shizofrenija, Shizoidni i shizotipalni PL,Velika depresivna epizoda. Agarofibija bez paničnog napad, Akutni stresni poremećaj, Anksiozni poremećaj uslovljen PAS, Anksiozni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Separacioni anksiozni poremećaj, Delirijum, Generalizovani anksiozni poremećaj, GraničniPL, Hipohondrija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, IzbegavajućiPL,OpsesivnokompulsivniPL, Panični napadi. Poremećaj sheme tela, Postraumatski stresni poremećaj, Socijalna fobija, Somatizacija, Specifična fobija, Sumanuti poremećaj, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Antisocijalno ponašanje dece i adolescenata, Antisocijalno ponašanje odraslih, Hipomanična epizoda, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija PAS, Kleptomanija, Manična epizoda, Mešovita epizoda BPA,Zavisnost ili aspt. sindrom PAS, Piromanija, Poremećaj ophodjenja, Poremećaj prilagodjavanja sa njama ophodjenja, Poremećaj ličnosti zbog lošeg nija, opšteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofr䁥 Perzistentni sumanuti poremećaj Akutni stresni poremećaj, Ciklotimni poremećaj, Delirijum, Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Postraumatski sresni poremećaj,PL zbog opšteg zdrav. stanja, Sch, Velika depresivna epizoda Ciklotimićni poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, Manična i Mešana epizoda kod BAP, Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS Agarofobija bez paničnog poremećaja, Depwersonalizacioni poremećaj, Disocijativni poremećaj identiteta, GraničniPL, Intoksikacija PAS, Panični napadi, Perzistentni poremećaj percepcije uzrokovan halucinogenima, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija Ciklotimični poremećaj,Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, Kratkotrajni psihotični poremećaj, Mešovita epizoda BAP, Opsesivnokompulzivni poremećaj, Panični poremećaj, Poremećaji ishrane, Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem, Poremećaj prilagodjavanja sa anksiozno-depresivnim raspoloženjem, Posttraumatski stresni poremećaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj,

2.

Anhedonija

3.

Anksioznost

4.

Antisocijalno ponašanje

5.

Apatija

6. 7.

Beg ideja Depersonali-zacija ili derealizacija

8.

Depresivno raspoloženje

3

9.

Dezorganizo-vani govor, nesuvislost Dobijanje na težini

10.

Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, kratkotrajni psihotični poremećaj, Manična i mešovita epizoda, Mešani poremećaj jezičkog izražavanja, Shizoafektivni, Shizofreniformni poremećaj i Shizofrenija Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Mešovita epizoda, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda

11.

Grandioznost

12. 13.

Gubitak na težini Halucinacije

14.

Hipersomnija

15.

Zloupotreba medjuljudskim odnosima izbegavajuće ponašanje Katatonija

u

Delirijum,Demencija,Hipomanična epizoda,IntoksikacijaPAS, psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda, narcistički PL, raspoloženja prouzrokovan PAS, zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, poremečaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni p Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj Mentalna anoreksija, Distimični poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična ili mešana epizoda, Perzistentni poremećaj percepcije uszorkovan halucinogenima, Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, velika depresivna epizoda, Umišljeni poremećaj, Simulacija. Delirijum, Distimični poremećaj, Hipersomnija kod drugih mentalnih poremećaja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Narkolepsija, Parasomnije, Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja, Poremećaj spavanja uslovljen PAS, Poremećaj spavanja vezan za disanje, Poremećaj spavanja zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, primarna hipersomnija, primarna insomnija, Shizoafektivni, sihozofreniformni i shizofreni poremećaj,Neodredjeni štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Ciklotimni poremećaj, Granični PL, Hipomanična epizoda, Intokasikacija PAS, manična i mešana epizoda, Narcistički PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, patološko kockanje, Poremećaji ophodjenja, Simulacije, Umišljeni poremećaj

16.

17.

18.

Nekritično druženje

19. 20.

Neodlučnost, Ambivalenicija Bezosećajnost na Antisocijalni PL, Aspergerov sindrom, Autistični poremećaj, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, Narcistički PL, Zavisnost na osećanja drugih ljudi

Akutna distonija zbog neuroleptika, Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda kod BAP, Maligni neuroleptički sindrom, Medikamentozni parkinsonizam,Shizoafektivni i shozofrenoformni poremećaj,Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremećaj, Demencija, Hipomanična epizoda, Histrionični PL, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Poremećaj reaktivnog vezivanja u dojenačkom ili ranom detinjem periodu, PL zbog opšteg zdravstvenog stanja Demencija, Distimični poremećaj, Opsesivno-kompulsivni PL, Zavisni PL, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, Velika depresivna epizoda.

PAS, parafilije, Patološko kockanje, Poremećaj ophodjenja, Rettov sindrom, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj,

4

Disocijativna amnezija. Generalizovani anksiozni poremećaj. Intoksikacija PAS. Delirijum. Patološko laganje (pseudologija fantastika) AntisocijalniPL. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. shizofreniformi i shizofereni poremećajShizotipski poremećaj. sindrom na PAS. Problem identiteta. Velika depresivna epizoda Delirijum. Intoksikacija i/ili apst. neodredjeni štetni efekti lekova. Postraumatski sresni poremećaj. 25. Manična i mešovita epizoda BAP. Porermećaj spavanja zbog zloupotrebe PAS. Ciklotimni poremećaj. Shizoafektivni. Antisocijalni PL. Transvetitski fetišizam Aspergerov sindrom. Mešovita epizoda BAP. shizofreniformni i shizofrene poremećaj. Generalizovani anksiozni poremećaj. Disocijativne fuge. Velika depresivna epizoda Ciklotimni poremećaj. Perzistentne identiteta smetnje Povećan impuls za govorom. Ciklotimni poremećaj. Socijalna i specifična fobija. Patološko kockanje. Amnestički poremećaj. sindrom na PAS. Shizoafektivni. Delirijum. Mesečarenje (somnabulizam). Paranoidni PL. Hipomanična epizoda. Delirijum. Velika depresivna epizoda. Simuliranje. 30. Nočne i nočni strahovi more. Indukovan psihotični poremećaj. sindrom na PAS. Schizotipski PL. 26. Somatizacija. Demencija. Primarna insomnija. Insomnija zbog lošeg opšteg zdrav. shizofrenoformni i shizofreni poremećaj.ne-kritično Demencija. Manična i mešana epizoda. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Distimični poremećaj. Velika depresivna epizoda. Demencija. Posttraumatski stresni poremećaj. zaključivanje 29. Akutni stresni poremećaj. Oštećeno. Shizoafektivni i Shizofreniformni 5 . Konverzivni poremećaj. Demencija. shozofreniformi i shizofreni poremećaj. manična i mešovita epizoda BAP. Oštećenje apstraktnog mišljenje Oštećenje pamćenje 31. Poremećaj ophodjenja. Shizoafektivni. tranzitorni psihotični poremećaj. Poremećaj reaktivnog vezivanja u detinjstvu. Mentalna retardacija. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Shizoafektivni. stanja. Dosicijativni poremećaj identiteta. Rettov sindrom Agarofibija bez panike. Nesanica 22. Paranoidne ideje 32. Velika depresivna epizoda. sindrom na PAS. Oblačenje odeće suprotnog pola Osustvo igre ili nenormalne socijalne igre u ranom detinjstvu Ogranićeno odlaženje od kuće Shizoidni i shizotipalni poremećaj. Nesposobnost održavanja pažnje/slaba koncentracija Nestabilne emocije 23. Hipomanični poremećaj. Sumanuti poremećaj. Zavisnost ili zloupotreba PAS. Hipomanična epizoda. Velika depresivna epizoda Akutni stresni poremećaj. Deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj. Insomnija povezana sa drugim mentalnim poremećajima. Delirijum. Hipomanična epizoda. Autistični poremećaj.Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Poremećaji spavanja zbog disanja. 24. Umišljeni poremećaj 27. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Amnestički poremećaj. Poremećaj polnog identiteta. stanja. Shizoafektvni. Intoksikacija i/ili apst. Intoksikacija i/ili apst. Granični PL.Ciklotimni poremećaj. 33. Shizoafektivni Shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Izbegavajući PL. Distimični poremećaj. Intoksikacija i/ili aspt. stanja. Delirijum. logoriočnost Kratkotrajni. Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja. Dezintegratvni poremećaj u detinjstvu. Granični PL. Intoksikacija i/ili apst. Delirijum. Anksiozni separacioni poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj. stanja. granični PL.21. manična epizoda. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. 28. Disocijativni poremećaj identiteta. Akutni stresogeni poremećaj. manična i mešana epizoda BAP. Sumanuti poremećaj Disocijativna fuga. velika depresivna epizoda. Intoksikacija i/ili apst. Paranoidni PL. Poremećaj ophodjenja. sindrom na PAS. Demencija. Mentalna retardacija. Panični poremećaj sa agarofobijom. sindrom na PAS.

Demencija. Psihomotorna Demencija. Primarna hipersomnija. Shizofrenoformi i Shizofreni poremećaj. Ciklotimni poremećaj. Antisocijalni PL. 44. ejakulacija prekoks. Mešovita epizoda BAP. Poremećaj prilagodjavanja. Poremećaji spavanja vezani za disanje. Intoksikacija i/ili apst. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Poremećaj raspoloženja prouzrokovan PAS. Seksulani mazohizam. Narkolepsija. Posttraumatrski stresni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima Disocijativni poremećaj identiteta. Distimični poremećaj. Poremećaji ophodjenja. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Manična ili mešovita epizoda BAP. Shizoafektivni. Delirijum. Hipomanična epizoda. Shizoafektivni. Bulimija nervoza. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima. radne i seksualne aktivnosti (Povišeni voljnonagonski dinamizmi) Povišeno raspoloženje. Parafilije. Dispareunija. Posttraumatski stresni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Deliriju. Delirijum. Patološko kockanje. Promena 6 . sindrom zbog PAS. Smanjenje energije ili umor zbog PAS. Neodredjeni štetni efekti lekova. Hipomanična epizoda. Poremećaji erekcije kod muškaraca. sindrom zbog PAS. Seksualna zloupotreba. sindrom na PAS. Demencija. poremećaj sa smanjenjem seksualne želje. stanja. Ciklotimni poremećaj. Distimični poremećaj. Ciklotimni poremećaj. Akutni stresni poremećaj. promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Simuliranje. Intoksikacije i/ili apst. Hipomanična epizoda. euforija poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Seksualne smetnje prouzrokovane PAS. Poremećaj sek. Poremećaj osećanja boli. Prevremena ejakulacija. 37. Intoksikacija i/ili apst. Trihotilomanija. Parasmonije. Shizoafektivni. Granični PL. 39. Deficit pažnje/ Hiperaktivni poremećaj. libida.nale-tima" Akatiza uslovljena lekovima.uzbudjivanja kod žena. 35. manična i mešovita epizoda BAP. Sumanuti poremećaj. sindrom na PAS.impotencija. Poremećaji sa stereotipnim pokretima. 38. Granični PL. Vaginizam. Intoksikacija i/ili apst. koncentracija Razdražljivost slaba Ciklotimni poremećaj. Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. nemir Psihomotorna usporenost. 40. Poremećaj ophodjenja. Simuliranje. Kratkotrajni tranzitorni psihotični poremećaji. Poremećaj orgazma kod muškaraca/žena. Pervazivni razvojni poremečćaj. Intoksikacija i/ili apst. Granični PL. Intoksikacija sa PAS. Intoksikacija i/ili apst. Shizoafektivni. Granični PL. 36. Generalizovani anksiozni poremećaj. Mešovita epizoda BAP. sindrom na PAS. Shizofrenija. Namerno povraćanje izazvano Samopovre-djujuće (parasuici-dalno) ponašanje Pokušaji samoubistva. Intoksikacija i/ili apst. Seksualne smetnje zbog opšteg zdrav. manična i mešovita epizoda BAP. Problemi u odnosima. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. sindrom agitacija. Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS. Hipomanična epizoda. Intoksikacija i/ili apst. Mentalna retardacija. stanja. 41. Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. Velika depresivna epizoda. Medikamentozni parkinsonizam. Sumanuti poremećaj. Tentamen suicidi 43.34. Psihoseksua-lne smetnje 45. Generalizovani anksiozni poremećaj. Distimični poremećaj. Manična i mešovita faza BAP. Delirijum. Povišene socijalne. Anoreksija nervoza (Mentalna anoreksija). sindrom na PAS. inhibiranost Rastrojenost.erektilna disfunkcija. Hipomanična epizoda. 42. Velika depresivna epizoda Averzivni seksualni poremećaj. Poremećaj prilagodjavanja. Bulimija nervoza. manična i mešana epizoda BAP. sindrom na PAS. stanja Abuzusi hrane "Preždera-vanje u atacima. sindrom na PAS. Mentalna anoreksija. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj.

Poremećaj sheme tela. To naravno ne znaći da i drugi psihijatrijski znaci i simptomi nisu važni u kliničkoj praksi. Anoreksija nervoza (mentalna anoreksija). stanja. Posttraumatski stresni poremećaj. Panični napadi. Distimični poremećaj. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Manična i mešovita faza BAP. Intoksikacija i/ili apst. Shizofrenija. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Mucanje. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. promena ličnosti zbog opšteg zdrav. Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti. Velika depresivna epizoda. Somatizacija. sindrom na PAS. Shizoafektivni i Shizofreniformi poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. stanja. Demencija. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Shizofrenija. Aspergerov poremećaj. Bulimija nervoza. stanja. sindrom na PAS. Rett-ov sindrom. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do početka 21 veka. Poremećaj jezičkog izražavanja. Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Psihotični poremećaj uslovljen PAS. Psihotični poremećaj zbog PAS. Shizofrenija. tranzitorni psihotični poremećaj. demencija. Sumanuti poremećaj. Aspergerov sindrom. Delirijum. Intoksikacija i/ili apst. U prethodnom poglavlju psihijatrijsi znaci i simptomi razmatrani su u kontekstu poremećaja pojedinih psihijčkih funkcija. Problemi sa govorom 50. Konverzivni poremećaj. Poremećaj osećanja bola. tranzitorni psihotični poremećaj. sindrom na PAS. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Shizoidni PL. Opsesivno-kompulsivni PL. Veoma ozbiljno dezorganizo-vano ponašanje Socijalna izolacija 47. Mešovita epizoda BAP. Intoksikacija i/ili apst. ličnosti zbog opšteg zdrav. 48. Hipohondrija.sindrome (grupe simptoma). Tik. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. B) VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI U ovom delu tekstu navedeni su važniji sindromi u kliničkoj psihopatologiji. Problemi sa apetitom. U kliničkoj praksi takodje je značajno koji od navedenih znakova i simptoma se javljaju kod pojedinih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Intoksikacija i/ili apst. Mešoviti poremećaj jezičkog sporazumevanja i izražavanja. Indukovani psihotični poremećaj. Ovde ćemo navesti u tabelarnom obliku samo 50 važnijih znakova i simptoma. Shizoidni i Shizotipalni poremećaj Delirijum. Akutni stresni poremećaj. Neodredjeni šetetni efekti lekova.Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. Shizofrenija. Autistični poremećaj. Velika depresivna epizoda. Shizofrenija.. Fonološki poremećaj. Demencija. Delirijum. sindrom na PAS. Oni se u svakodnevnoj kliničkoj praksi ipak mnogo redje sreću. Autistični poremećaj. Cilj ovog poglavlja je da se da prikaz za samo klinički važnije znakove i simptome kako za lašče snalaženje u dijagnostici psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. slike 7 . Shizofrenija. Kratkotrajni. Konverzivni poremećaj. Sumanutost 49. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Demencija. Velika depresivna epizoda. Rett-ov poremećaj. Anksiozni poremećaj zbog separacije. Generalizovani anksiozni poremećaj. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih mogle objasniti Zaravljene/ sužene/ ograničene emocije 51. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Velika depresivna epizoda. Shizofrenija. Sumanuti poremećaj. tako i za diferencijalnu dijagnozu ovih stanja. Izbegavajući PL.46. Shizotipalni PL. Kratkotrajni. sindrom na PAS. Velika depresivna epizoda.

a zatim i prepoznaje kao sindromsku celinu u okviru postoječih psihijatrijskih ispoljavanja. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije. povišenom afektivnom tenzijom. već prema tzv "vodećim sindromima" psihoze i/ili drugog mentalnog poremećaja ( target sindrom). Produktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji ekscitacija koja se u kliničkoj slici manifestuje produkcijom tzv pozitivnih psihopatoloških fenomena: halucinacijama. Mi danas ostajemo. okolinu i imovinu pripada urgentnoj psihijatriji. nekomunikativnošću. 4. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo. Produktivni sindromi i 2. 3. okolinu ili materijalne vrednosti.Svaki vodeći sindrom predstavlja u suštini karakterističnu kombinaciju dominantnih simptoma. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti. padom volje i interesovanja. Večina psihijatrijskih sindroma zbog manifestne ili latentne opasnosti po bolesnika. Neproduktivni sindromi.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i na taj način. kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju. volje. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku. gubitkom apetita. opštom uzbudjenođu.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. ravnodušnošću ili depresijom.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja. Neproduktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji inhibicija. libida. shvatanja. I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana.bolesti i bolesti kao nozološke jedinice. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV. Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja. Formiranje preciznog dijagnostičkog stava prema nozološkim kategorijama u psihijatriji najčešće je vezano za duževremeno praćenje bolesnika i korišćenje raznih pomoćnih metoda. Zbog toga se terapija u početku ne vodi prema nozološkim kategorijama u dijagnostici. psihijatrijske sindrome neki autori dele na dve grupe: 1. od koji ni danas nisu upoznati. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova. 1. mišljenja.sindroma. psihomotornim nemirom.jer se čini. npr. orjentacije. inteligencije. S druge strane večini duševnih bolesnika sa jednim ili više psihijatrijskih sindroma mora se ordinirati terapija često puta po hitnom postupku iz razloga što predstavljaju opasnost po sebe.nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti.Tako govorimo o schizofrenoj slici.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. te na ovo uvek treba obratiti pažnju u okviru dijagnostičkih potreba. agresivnošću i sl. 2. imaju karakter odredjene tipičnosti. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima. sumanutostima. a i stručni zadatak. koje lekar daleko lakše uočava.simptoma. opažanja. Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma. Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka. somatskih. emocija. u sferi somatskog i posebno neurološkog kao što je i prikazano u prvom delu ovog priručnika. neistrajnošću i sl. Simptomima ili znakovima bolesti. da na osnovu simptoma. Treba istaći da "kliničke slike" obe grupe ovih sindroma da se mogu sresti u svim varijacijama od najlakših do najtežih. nagona. encefalitisa.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i 8 .iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim.U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu. koja se u kliničkoj slici manifestuje tzv "negativnim" psihopatološkim fenomenima: opštom usporenošću. tumora.Bez obzira na pomenute varijacije.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti. druge.Težnja svakog lekara psihijatra. Radi lakše orjentacije u "sindromskoj dijagnostici".

Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje.oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje.delirantni sindrom.Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena.jamais vu.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski.stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom.nerealna.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.3. motorni nemir.koji se odlikuju 9 .U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi. uznemirenost praćena panikom.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje. I PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA RUSKIH AUTORA IZ KASNIH 60-TIH I TOKOM 70-TIH GODINA XX VEKA 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline.U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija.sumračni sindrom( prekid toka svesti. 4. 5.b) dezorijentacija u vremenu.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja. Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja. amnezija.motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću.poremećena je i percepcija prostora i vremena. a pod uticajem sumanutosti. Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno.deja vue.marko i mikropsija.optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju). 3.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost). 2. inhibicija motorike do stepena stupora. apatični sindrom. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1.Mešani sindrom. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci).somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti).c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano. bojažljivošću.otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije.2.Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja).bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma.oniroidni sindrom(obilje fantazija).optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je). 2)Emocionalni sindromi: 1. strahom.d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano.Halucinacije su često praćene strahom.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno.deja vecu. 2. javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice. 3) Sindrom poremećaja percepcije 1.mestu i prema drugim osobama. verbigeracijom. gde se gubi potpuno sećanje. 3. ubrzan tok misli.

Najčešći je kod schizofrenije. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja.Javlja se bez pomućenja svesti. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem. 10 . ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja. voljom nekoga sa strane. 4. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika. aktivnosti. depresivni.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline. Ovde se ubraja automatsko mišljenje.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija. propasti sebe i sveta.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija. ozvučenje sopstvenih misli.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine. 4. halucinacija. prisilna sećanja.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane. već nešto što se javlja neovisno od njega. prisilno prekidanje misli. organski. 5. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima. pojava cenestopatija. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti.Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja. protestuju. prisilne misli. shizofreni.osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja. 2. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno.otudjenjem svojih misli. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam.Boesniku izgleda kao da ne postoji.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli.kod njega se remeti percepcija telesne sheme. uverenje da drugi znaju njegove misli. bolesnika.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije. pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma.za sumanutost uticaja i proganjanja.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter.Stupor: psihogeni. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza". 5) Deluzioni sindromi 1. misli.afekta i delatnosti. utoliko je formiranje sumanutosti manje. polimorfnija. Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija. 4) Sumanuti sindromi 1. vode sa njima diskusije. pretvaranje misli u unutrašnji govor. 3. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli.koji se upliće u ličnost pacijenta. ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti. prisilne slike. osećanja.uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe. unutrašnjih glasova.

fiziološka tupost.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam. grimasiranje. dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti. Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje. ehopraksija. katalepsija.2. 2.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali.Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja. impulsivne radnje). eholalija.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. 8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1. već se radi o astenizaciji psihe. ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika. stereotipija. 3. idiotija i kretenizam. debilnost. U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci. teška.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli.duboka i mentalna retardacija neoznačene težine.Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja.umerena. svojoj bolesti.imbecilnost i teška. težom. 4. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera. na pr. straha i radnji. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1. 2. 1. srednja. 11 . mutizam. vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja).Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije. afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima. 3.). afektiviteta i sl.Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja.ili klasična podela na: umerena. tako i prema okolini.u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću.

U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života.aktivni negativizam. Histrionični napadi.Medjutim. Odbijaju da hodaju. koriste s njima. Mimika je jednolična. tj odbijanje svake sugestije sa strane.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom sindromu. tj strukture ličnosti. na ubode ne reaguju. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena.leže čuteći i nepokretno. njihova disharmoničnost. Narkolepsija. koliko im je godina. Od hrane se ne odriću i čisti su. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. često bizaran položaj. Parcijalni epileptički napad. prstiju. tzv. b) nemogućnošću stvaranja i održavanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c) nemogućnošću prihvatanja odredjene socijalne uloge. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam. Kataleptički napadi. koji ase karakteriše trijasom: a) asocijalnim ponašanjem. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i 12 . odnosno katatona pomama. negativizam. koliko imaju ruku. često padaju u stanje stupora. osobenosti poremećaja ličnosti. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. grand mal napad. Obično na pitanja daju besmislene odgovore.9) Sindromi vezani za poremećaje ličnosti Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse. Ovde spadaju:Veliki.sindrom približnih odgovora. Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski. sede. stoje. usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. Djeksonovi napadi. karakteristike svojstva karaktera. Boesnici ne znaju svoje ime. čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike. Oni dugo zadržavaju jedan. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. poremećaji u perifernoj cirukalciji. danima mogu da leže u krevetu. 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje. pošto su te osobenosti. pa ako im se to dozvoli.

Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a. izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj.viće udara. stereotipije. epileptičnih stanja. flufenazin.razbija.b) psihopatološke posledice 13 . loxapine. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč. Bolesnik je izrazito logoroičan. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika. disulfiram. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom. piperazin. negativizan. histrioničnih stanja. prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju. simptomatskih psihoza. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja. ehopraksiju. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja"). baclofen. poremećaj je nazvan parafrenijom.disiranog misaonog toka. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma. zatim kod mentalno retardiranih osoba. pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom. ali je znatno dužeg trajanja od njega. steroida i sl.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. katatonom sindromu. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara). odaje punu svesnost i bistrine. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje. Posebno je interesantan tzv.Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu.pseudokatatoni stupor. II PSIHIJATRIJSKI SIMPTOMI I SINDROMI DOMAĆIH AUTORA U DRUGOJ POLOVI XX VEKA 1. motornu docilnost i sl. cikloserine. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno.ruši i slično. neorganizovanom hiperaktivnošću. cocain. hroničnih organskih psihosindroma. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika. prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika.pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. eholaliju.1904).

sna.hronične imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom). zapamćivanje i pamćenje za dogadjaje novijeg datuma. U odnosu na terapiju i mogućnosti reparacije. zavisno od toga da li je lezija i oštećenje moždanog tkiva 14 .osustvo pažnje i impulsivnost).pospanost.da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome. Sindrom demencije može da predstavlja najteži oblik dehumanizacije čoveka i degradaciju njegovog celokupnog psihičkog života. etičkog shvatanja.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja.Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca. u razvijenom stadijumu kod dementnog sindroma nastaje oštećenje celokupne inteligencije. Do sada je napotpuniju definiciju ovog sindroma da Ej koji demenciju smatra za "duboko" globalno i progresivno psihičko propadanje. One mogu da se podele na globalne i lakunarne. ali progredijentnog oštećenja ličnosti.depresija..Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNSa:tumori.seksualni nagon i sl.a s druge strane je zabeležio.Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja. Ona može da obuhvati celokupnu ličnost čak i do njene strukture "razumnog bića".O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu. Kao posebna vrsta u litetaturi se navodi shizofrena demencija.žedj. sposobnost procenjivanja i adaptacije na socijalnu sredinu.akutna stanja anoksije i sl.demijelizacionih bolesti. pamćenja.). reparabilne.teškoće shvatanja i pažnje. rušeći njena znanja.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona. upamćivanja i sećanja.Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične.amentne.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona.kod trauma mozga. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati.Akutne imaju najčešće delirantne.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike. Kardinalni poremećaji zahvataju mnestičke funkcije.umor. kao prisilni plač i emocionalna inkontinencija.gubitak energije. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona.potreba topline i hladnoće.da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike. u prvom redu shvatanje. 1. Kod progresivnog moždanog procesa.osiromašenje mišljenja.motiva-glad. koje menja osonvne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje.smanjenje inicijative i volje. Postoje mnogobrojne definicije demencije. vrednosti.pamćenje.1. upamćivanje.pokreta. Zatim se razvijaju afektivni poremećaji u obliku nestabilnosti afektivnih reakcija.gubitak afekta i dr.katatone i slike slične stanjima konfuzije. sindromi demencije mogu se podeliti na grupu trajnih. 2. Hronični organski psihosindrom Bleuler-a Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu postepenog.od njene lokalizacije i slično. ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio. gubitak inventara znanja.difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu.gubita intelektzalnih sposobnosi). ireverzibilnih i privremene. Najpre se u "širokom krugu" razaraju preduslovi inteligencije.halucinatorne.afektivna labilnost. shvatanja.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta..c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom). govor.

Alkoholna halucinoza npr. ili kako se još naziva staračka shizofrenija. kao ni oštećenja znanja.paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika. Hronična halucinoza u uslovima alkoholne apstinencije. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba. ipak. koja se javlja u završnoj fazi bolesti. kod reaktivnih i endogenih depresija. afektiviteta i ponašanja. Od takvog pacijenta povremeno se može dobiti visoko inteligentan odgovor na veoma težak ili lak zadatak. 4. ogovaraju ga. 5. Ispitivanjem inteligencije kod ovih pacijenata mogu se dobiti sasvim dobri rezultati. nazivaju ga pogrdnim imenima. shizofrene demencije ili kako se još u literaturi naziva Vezanička. dok kod lakunarnog oblika pojedine funkcije više. Sindrom tzv. i sl. a povremeno nelogičan. 3. Nju odlikuje oštećenje svih psihičkih funkcija i koja ima kvalitet globalne demencije. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja. dementan odgovor na relativno jednostavno zadatak ("bizarnost demencije"). Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti. treba da se tretira u skladu sa principima lečenja shizofrenije. uz obično "razumno" ponašanje sa povremenim ispoljaavanjima koja imaju kvalitet dementnih. Presbiophrenia. ćudljiva.Sindrom poremečenih motiva i nagona 15 . Karakteristiku ovog oblika demencije čini s jedne strane mentalna deterioracija. Ove se akutni oblik. pre svega kod paranoidne schizofrenije. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. koja se pojavljuje u samom početku obolenja i ista se objašnjava regresijom i nemotivisanošću pacijenata da saradjuju i molekularna shizofrena demenciju. Karakter glasova se odnosi na bolesnika: rugaju mu se. Neki autori ovaj oblik sindroma demencije dele na shizofrenu u užem smislu. Kod globanog oblika dementnog sindroma oštećenje intelektualnih funkcija je ravnomerno i progresivno. povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama. ali da je pri tok od sporednog značaja da li je pri tom zadatak lak ili težak. predočavaju mu lošu sudbinu. razlikuje specifičnođću perceptivnih psihopatoloških fenomena. Auditivni halucinatorni sadržaji. sistematizovane ili nesistematizovane. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. a pojedine su manje oštećene. a s druge strane elemnti Korzaskov-ljevog sindroma. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara. Za teške slućajeve shizofrene demencije je karakteristično da su mnogi od svih misli i postupaka defektni. redje kod neuroluesa. za razliku od auditivnih halucinacija. Zanimljiv je i pojam presbiophrenije kada je reč o sindromu demencije. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji. ismejavaju ga. parafrenije i paranoje. su bezlični. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom. u tesnoj je vezi sa shizofrenijom. kod moždanih organskih psihosindroma.Tako. iskazani su u trećem licu. afektivna ili parademencija. nije karakteristično i najupadljivije postojanje poremećaja pamćenja ili drugih preduslova inteligencije.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. tj. već su najznačajniji poremeća mišljenja.difuzno ili žarišno. premda se isti pacijenti u kontaktu sa realnim problimima pokazuju kao nesposobni. je oblik demencije koji se javlja prvonstveno kod žena. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte.Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti. Najlakše slućajeve demencije kod shizofrenog oboljenja odlikuje slabost rasudjivanja.

Ego se potpuno okreće od stvarnosti i prepušta se dominaciji sadržaja iz Ida. koja raspolaže svojom dinamikom i energijom. sa tendencijom da se otcepljuju i samostalno organizuju i sa sposobnošću autonomnog funkcionisanja. one predstavljaju značajan deo svih čovekovih pulzija. Ovakva psihička doživljavanja u stanjima neuodluičnosti. Po psihodinamskoj definiciji kompleks treba shvatiti kao izraz "zgusnute. Ljudi su različito otporni na frustracije. Otuda potiče pojan frustracione tolerancije ("praga") koji označava otpornost jedne osobe prema neuspesima. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost. takva deca nisu naučila da podnose frustracije. frustracijama. Ekscesivne frustracije dovode do stvaranja potisnutih pulzija koje ostaju izolovane i kao takve nezavisno šalju svoje buntovne. Agresivne težnje su životna potreba a nastaju kao reakcija na frustracije. a koje mogu biti u samoj ličnosti ili izvan nje. već se u tumaćenju konflikta više polazi od pojma odbrane ega protiv nagonskih puslija i osećanja. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom. 6. Do frustracije dovode prepreke. nazivaju se konfliktima. odnosno osujećenje nagonskih potreba. već ne samo seksualni već i agresivni impulsi. nereaktivnost. Pod frustracijom se podrazumeva nepovoljna psihička doživljavanja u sitacijama kada neka osoba trpi neuspehe. nesvesnog dela psihe ili se poistovećuju s njim. ambivalencije. kao osnovni više se ne smatraju samo seksualni nagon. simptomi psihoze. na frustracije se reaguje adekvatno ili neadekvatno. Izvori snažnih ftrustacija mogu biti sukobi različitih motiva. uznemiravajuće poruke i impulse iz nesvesnog u svesni deo psihe. pa i najblaže pritiske i osujećenja doživljavaju kao traumatizirajuće. O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja. oba sindroma su od velike praktične važnosti. fiksirane. osuječenje odnosno neispunjavanje izvesnih želja. Ova aktivnost odvija se sa negativnim posledicama ili bez njih. Najčešći simptomi kog ovog sindroma su: frustracije. Umesto zaključka želimo da naglasimo da frustracije dovode do porasta psihičke tenzije.Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva. Isto tako preterana "razmaženost" dece dovodi do skoro uvek do sniženja frustracionog praga. odnosno regresije.Za razliku od neurotskih.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. u čoveku pokreće adaptacioni mehanizami koji suzbijaju frustraciju. Kao moguća posledica frustracije (osujećenja) navodi se proces fiksacije.Inače. ukočenost i neuvidjavnost. To znaći da se. Od afekata se razlikuju dugotrajnim delovanjem na čovekovo ponašanje jer su po pravilu od bitnig značaja za čoveka. i dovode do mnogo dubljih fiksacija i regresija. racionalnom načinu rezrešavanja konfliktne ( frustracione) situacije ili savladjivanju barijere na putu ka ostvarenju cilja. Pojam "neurotskog kompleksa" obuhvata afektivno opterećene psihičke sadržaje. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene. koji se u poslednje vreme ne polazi od toga pojma. pomerene i preradjenje konfliktne situacije".Dugotrajne frustracije kao specijalna vrsta prolongirane psihičke tenzije dovodi do pojave sindroma apatije. borbe unutrašnjih motiva. Dinamičkom igrom tenzije dolazi do potenciranja unutrašnjih pulzija. osujećenjima.tj. Pod adekvatnim reagovanjem se podrazumeva pribegavanje realnom. motiva i postavljenih ciljeva. konflikti i kompleksi. Osnovne negativne posledice nerazrešene frustracije ogledaju se u agresivnom i anksioznom reagovanju. u cilju rasterećenja frustracije. Ranije se u psihodinamskim tumaćenjima često koristio pojam konflikta. barijere koje se stalno suprostavljaju zadovoljenju unutrašnjih potreba čoveka. 16 . s obzirom na toleranciju Ega nastaju kada su frustracije i traume mnogo burnije. Ranija prevelika tolerantnost pa i popustljivost može učiniti jednu osobu nesposobnom da podnese kasnije frustracije. Kada je u pitanju subjektivno reagovanje na frustracije treba istaći da ima ljudi koji su više ili manje frustraciono tolerantni. Sama frustracija deluje iznenadno ili prolongirano i prikriveno. Najčešća i najtipičnija reakcija na frustracije je anksioznost.

Simptomatologija 17 . kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. floridnih i negativnih simptoma. odštete ili pomoći. koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije. Takodje su moguće i optičke halucinacije. kod demencije.7. koji se manifestuje naglim usporenjem ili kočenjem misanog procesa.Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi. Ako mu se izvuće jastuk ispod glave. on zadržava glavu u položaju kao da ima pod glavom nevidljiv ( vazdušni )jastuk. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. Ova pojava se naziva katalepsijom. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. Kod katatonog stupora često se vidja fenomen tzv voštane savitljivosti ( flexibitas cerea). 8. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti. Stupor je sindrom koji se karakteriše ukočenošću tela i izostankom reakcije na spoljne draži zbog minimalnog ili sasvim isključenog ispoljavanja volje. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije. Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama.ispitni stupor. inertnosti. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv. 9. za koje se veruje da često imaju simboličan karakter. histerije. kod epilepsije. To je pojava kada bolesnik može dugo ( znatno duže nego zdrava osoba) da zadri deo tela u jednom položaju. Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. kada bolesnici ruše sve pred sobom i napadaju koga stignu. zakočenost (posebno stanje je stupor). U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije.medjutim. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči"). osobe u katatonom stuporu mogu iznenada da predju u stanje katatone pomame. Katatoni sindrom Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje. pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma. Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost. u stanjima depresije.koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom). Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. ali i pod dejstvom snažnih afekata. Vidja se kod shizofrenih bolesnika ( katatoni stupor).postoji kod osoba. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti. Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno. Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme.

10. koji živi u svetu sopstvenih fantazija. ako prekine komunikaciju sa sredinom. što znaći san. vrstom primenjene terapije i sl. koja je jednim delom. gubitak interesovanja. Sam naziv oniroidno došao je od grčke reči oneiros.). konfuzno-oniroidni sindrom je najčešće organski uslovljen. pritisci psihijatrijske ustanove: sociopsihološki pritisci psihijatrijske bolnice kao totalitarne organizacije. nesistematizovane i prolazne ideje odnosa. odredjeni broj osoba odmah nakon prijema u bolnici prestanu da pokazuju interesovanje na otpust. zapravo. redje. Dužina izloženosti pritiscima psihijatrijske ustanove. Unutrašnja doživljavanja akutistične ličnosti su za nju jedina prava realnost. besa. kao i progresivno gubljenje sposobnosti za različite aktivnosti izvan institucije. Može se javiti kod toksinfektivnih oštećnja CNS-a. tada govorio o autizmu. a ozbiljnije mu je oštećena i kritička moć. kod arteriosklerotičnih jače oštećenih moždanih krvnih sudova. i nakon kraćeg boravka u psihijatrijskoj ustanovi ( prvenstveno zatovrenog tipa) počnu da ispoljavaju apatiju. rasejanosti. kao što smo do sada videli. osećaj umora. moć zaključivanja. ubog čega često zaluta. zaboravnosti. nemogućnost koncentracije. Sindrom hospitalizma Pod hospitalizmom se podrazumeva pojava da pacijenti nakon dužeg a. afekat im je labilan. teže prepoznaje osobe i predmete oko sebe. Ranije se 18 .histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima. zemljotresi i sl. Kratko rečeno sindrom hospitalizma ili instuticucionalizma krakteriše zavisnost od institucije. ovaj sindrom ima dosta zajedničkog sa snom. glavobolja. Naime. Konfuzno-oniroidni sindrom karakteriše nesigurna orjentisanost pacijenta. prožima ga osećanje nesigurnosti i neizvesnosti. počnu gubiti individualnu projekciju u budućnost. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. Autizam je zapravo dosta specifičan shizofreni fenomen. 2. Autistični sindrom Autistični sindrom predstavlja poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti samo onda ukoliko zastupamo shvatanje da je čovek biće u relaciji. Pacijenti u oniroidno-konfuznom sindromu ne može jasno da shvati odnose u stvarnosti. napuštanje bolnice. i sebe počne doživljavati kao biće potpuno odvojeno od ostalog dela stvarnosti. 12. nedostatak incijative. U ovom sindromu pacijenti su naglašeno sugestibilni. Danas se smtra da su tri grupe faktora suštinski odgovorni za pojavu hospitalizma: 1. Radi se o osobama koje najviše vole da žive u sredini u kojoj su interakcije svedene na minimum i 3. povećana razdražljivost. dalje. ne ispoljavanje otpora i ljutnje. Autističan pojedinac je u sebe zatvorena ličnost. biološki pritisci izazvani smanjenom aktivnošću. kao uvodna faza u razvoju delirijuma. on je smeteno-zbunjen. da čovek može biti izvan odnosa sa sredinom. stalo za nečim tragama. potpuno individualne prirode. Osetljivost na hospitalizam. Konfuzno-oniroidni sindrom Ovaj sindrom može se javiti kao oblik reakcije na akutnu stresnu situaciju ( eksplozije većih razmera. U pitanju su obično one osobe koje niada nije mučilo pitanje lične slobode i/ili donošenja odluka. 11. nezazainteresovanosti za dogadjaje van bolnice. Ova osećanja su verovatno osnova na kojoj se kod pacijenta radjaju fluidne.. u sklopu posttraumatskih stanja. Ako se čovek povuče u sebe. kod hipohiksidoza različite geneze. 13.

smanjen apetit. Postoji emotivna labilnost. lekar ne sme da ignoriše ni jednu žalbu bolesnika već je dužan da najsavesnije obavi somatski pregled. Doduše.smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. Parkinsonove bolesti i sl. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. kod shizofrenije. u manjoj meri ili većoj meri izraženu neurološku simptomatologiju koja je posledica preležalog cerebrovaskularnog insulta. jer se iza polimorfnih tegoba bolesnika mogu skrivati razna dotle nezapažanja oboljenja. pegavac. 19 . postoji i polimorfna pseudoneurastenična simptomatologija na psihičkom planu. postencefalitična stanja. S obzirom na učestalost i značaj iz ove velike grupe. smeha. i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus. 3. Uglavnom su posledica arteriosklerotičnih promena cerebralnih krvnih sudova u sklopu generalizovane arterioskleroze. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. gneva i sl. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. ali se od neurastenije razlikuju po tome što neurastenija pripada neurotskim poremećajima i što nije uslovljena organicitetom. 14. Uz osnovnu. ehinokokus). glavobolje. mogu se izdvojiti sledeće kategorije: 1. malarija i drugo). anksiolitici. anemije.. razdražljivost. Pored osnovne etiološke terapije za redukciju psihičke simptomatologije mogu se koristiti različiti trankvilizeri. Pseudoneurastenični sindrom u postapoplektičnoj rekonvalescenciji. duge nesanice. 2. kao prateća pojava specifične (uglavnom neurološke) simptomatologije. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). česta i uporna nesanica. Pseudoneurastenični sindrom u okviru ostalih organskih oboljenja sreće se kod tumora mozga. npr. parazitnih infekcija (cisticerkus. Takodje mogu da se jave i u vezi sa duševnim oboljenjem. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. razdražljivost. Najčešći simptomi pseudoneurastenije na koje se pacijenti žale lekaru su osećaj umora i opšte malaksalosti. Po potrebi treba obaviti specijalističke konsultacije u okviru odredjene specijalističke nadležnosti. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. depresije ili parafrenije (pseudoneurastenični sindrom stadijum parafrenije traje nekoliko godina pre pojave jasnih znakova same bolesti).. Pseudoneurastenične tegobe starijih ljudi sa kojim se lekari opšte medicine i psihijatri sreću u svakodnevnoj praksi. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. u okviru toga kod pojedinih pacijenata može se konstatovati pojava afektivne inkontinencije ( nemogućnost kontrole emotivnih doživljavanja) koja se ispoljava fenomenima prisilnog plaća. Pseudoneurastenični sindrom Pseudoneurastenične tegobe nastaju kao posledica velikog broja organskih oboljenja mozga. Po svojoj simptomatologiji slične su neurasteničnim smetnjama. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. a kod nekih bolesnika i emotivna intokntinencija. multiple skleroze. U terapiji se koriste regulatori cerebralnog krvotoka i metabolizma.

te postaviti pogrešnu dijagnozu. Disimulacija se najčešće vidja kod osoba koje žele da steknu pravo na neku profesiju. ksnije u cilju dobijanja sekundarne i/ili tercijarne dobiti-rente od bolesti pacijent svesno dodaje na svakom sledećem pregledu da je amnezija tralaja sve duže. Neki smatraju da je ona relativno retka i da se javlja samo u izuzetno teškim životnim sitacijama. disimulacije. histrionik ne može da hoće. npr. jer je afekat po pravilu ne pomućuje svest nego je sužava. shizofrenija. zatvor i slično. jer se plaši da će se otkriti njegove laži. Simulant izbegava preglede. To. histrionična osoba nije svesna iracionalnosti svojih simptoma koji predstavljaju konverziju emocionalnih neurotskih konflikata. Simulacija i histerija (Ganzerov sindrom) vidjaju se u krivičnim predmetima. jer se na osnovu potencijalnih tegoba ( npr. to nije isto. za koju se zahtevaju sposobnosti koje takva osoba ne poseduje. pseudoneurastenični stadijum nekih duševnih oboljenja( najčešće parafrenija. Suprotno ovom stavlju. kada pacijent sa subferilnim stanjem lekaru izjavljuje da je imao febrilnih status sa preko 40°C) može izvesti pogrešan zaključak. npr. nije ispoljila tendenciju za agravacijom. Podeljena su mišljenja o učestalosti ove pojave u životu. Sindromi simulacije. za razliku od simulacije. ponekad. detaljan pregled.4. Drugim rečima.pretvaranje) je pojava kada neka osoba svesno i namerno nastoji da se prikaže bolesnom i nesposobnom. Otkrivanje simulacije. postoje mišljenja da je simulacija relativno česta pojava. Agravacija je potenciranje nekih već postojećih simptoma i tegoba. iz najrazličitijih motiva. budući da je uveren da je stvarno bolestan. a histrioničar želi da bude bolestan. konflikt. dobar sluh. 15. Isto tako je tačno da je u praksi dosta teško povući jasnu granicu gde prestaje simulacije. Tako prema Schultz-u. bliža laži nego istini. Često puta u praksi se pogrešno poistovečuju simulacija i psihogena amnezija. Disimulacija je pojava kada. Ove razlike proistiću iz različitih iskustava lekara i vrste medicinske delatnosti koju obavljaju. disimulacija i histerija se često sreću u sudsko-medicinskoj praksi. Zajednička karakteristika simulacije i disimulacije sastoji se u nastojanju da se stekne neka korist pomoću obmane. npr.a počinje histrionična reakcija. halucinacija npr. Veom je retko moguće da istovremeno postoje organska i psihogena amnezija i simulacija. dolazi do nastojanja da se prikrije neka bolest ili mana. ali često zahteva solidno stručno znanje. medjutim. Histrioničar se ne odupire pregledima. Mnoge histrionične reakcije mogu da kriju u sebi elemente svesnog. kao objašnjenje za ovakve stavove ističe se činjenica da je često nemoguće precizno povući granicu izmedju histrioničnosti i simulacije. dakle simulacije. Ova razliku na prvi pogled je jednostava: simulanti neće da može. i slično. Ako nema gubitka svesti i ne postoji intelektualni deficit onda je "totalna anmnezija" ( ne seća se ničega). a redje depresije i drugo). predstavlja velike teškoće za lekara. pa i histerije. ponekad je jednostavno. Simulacija.Retko se može sresti osoba koja u nekoj sitaciji. tuča. simulant hoće da se prikaže bolesnim. ili prikrije postojanje epilepsije kod vozača. ali i iskustvo i primeni raznih aparata i dijagnostičkih procedura. žele da izbegnu dijagnozu i tretman u psihijatrijskoj ustanovi. Iz ovake razlike proistiće i razlika u ponašanju. premda to u stvari nije. telesna i psihička. a disimulacija u brakorazvodnim parnicama. Nije reka pojava da i psihijatrijski pacijenti disimulacijom nekih pojava. agravacije i disimulacije Simulacija ( simulatio. udaracu glavu sa simptomima komcije). oštrina vida. kolorni vid. vojska. IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV 20 . jer je dobro poznato da je simulacija češće sreće u odredjenim životnim prilikama i situacijama.

ograničeno odlaženje od kuće. 8.euforija. seksualnost Delirijum Demencija 6. 10. smanjenje energije i umor. Ove sindrome prikazat ćemo u obliku "tabelarnog" prikaza* Tabela 1 Važniji psihopatološki sindromi i simptomi koji čine njihovu suštinu Redni broj 1. namerno izazvano povraćanje. 11. neodlučnost. te specifičnih eitoloških činilaca ( npr. suicidalne ideje i pokušaji. slaba koncentracija. demecija zbog hantingtonove bolesti. 7.A) Najčešći sindromi koji se javljaju kod većeg broja različitih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. sužene. oblaćenje odeće suprotnog pola. derealizacija. 21 .snažno dezorganizovano ponašanje. ponovljena laganja. Naziv sindroma Simptomi koji se odnose na sindrom anhedonija. Amnestički delirijum tokom intoksikacijei/ili apstinencijalnim PAS. povišene socijalne. demencija Alzxhajmerovog tipa. sumanutosti. psihomotorna usporenost. nesanica. suicidalne ideje. oštećenje apstraktnog mišljenja. oštećeno rasudjivanje.nestab ilne emocije. demencija zbog HIV infekcije. Spoznaja. paranoidne ili paranoične ideje. teškoće govora grandioznost. seksualne smetnje. zaravljene. zloupotreba. shvatanje. demencija zbog Creutzfieldt-Jacopsonove bolesti. opšte zdravstveno stanje i dr). nenormalne socijalne igre u detinjstvu. hipersomnija. namerno izazvano povraćanje. kognicija Mišljenje i govor Sadržaj misli Smetnje opažanjapercepcije Obeležja ličnosti Spavanje. dezorganizovani govor-nesuvislost. perzistentna demencija zbog PAS.razdražljivost. psihomotorna agitacija-nemir. nekritičko. katatonija.delirijum sa všŠestrukom etiologijom i delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. perzistentne smetnje identiteta. perzistentne smetnje identiteta. toka. nesposobnost održavanja pažnje. antisocijalno.apatija. iskorišćavanje. samopovredjujuće ponašanje. u medjuljudskim odnosima. oštećenje pamćenja. radne i seksualne aktivnosti.anksioznost.depresivnoraspoloženje. problemi sa apetitom 9. traume glave. uzimanje hrane. neosetljivost na osećanja drugih ljudi dobijanje na težini. socijalna izolacija depersonalizacija. impulsivna potreba da se govori. gubitaak na težini.ograničeneemocije. pokušaji. prekomerno uzimanje hrane u navratima. zloupotreba PAS. picove bolesti. Ponašanje 3. Premda se ne bavimo posebno pitasnjima diferencijale dijagnoze ipak treba istaći da se ovi sindromi zavise od popratnih simptoma. demencija zbog Parkinsonoce bolesti.povišenoraspoloženje. rastrojenost beg ideja. agresivno. demencija višestruke etiologije. izbegavajuće. 5. halucinacije Raspoloženjeafekti 2. vaskularna demencija Amnestički poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja.

Socijalna fobija. acebutol. phenobarbital. Veliki depresivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. anti-tbc lekovi. Poremećaji raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. propranolol. amiodaron. flurbriprofen. zuclopenthixol. ranitidinsulfalazin. Poremećaj prilagodjavanja sa anksioznošću. Shizofrenija. Poremećaj 15. Shizoafektivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. Bipolarani II poremećaj . ciprolfloxin. shizoafektivni poremećaj. IV KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV Zbog kliničkog značaja u psihopatologiji ponovo ćemo navesti najvažnije sindrome sa nešto širim objašnjem njihove moguće etiologije i faktora u celini koji mogu dovesti do njih. clobazan. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam. traume glave. indometacin. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. poremećaj Velika depresivna epizoda PAS. clotrimazol. nadolol. etodolac. epizoda BAP Shizoafektivni poremećaj Bipolarni II tip. procainamid. Creutzfeldt-Jakobove bolesti.Demencija: Alzheimerovog tipa. napadi poremećaj zbog separacije. disulfiram. tramadol. bromazepam. ethosuximid. ibuprofen. streptokinaza. hipomanična raspoloženja zbog PAS. naproxen. cimetidin. Poremećaj raspoloženja zbog PAS. nabilon. clonidin. quinapril. Panični poremećaj sa ili bez agarofobije. Ovo se posebno odnosi na spisak mogućih brojnih lekova koji mogu dovesti do nekog od navedenih sindroma. famotidin.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. metoclopramid. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija. levodopa. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. buspiron.Poremećaj raspoloženja zbog PAS. 3. sumanuti poremećaji. diltiazem. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama. carbamazepine. chlorazepat. 14. nifedipin. poremećaji raspoloženja zbog PAS. Shizoafektivni poremećaj.nortriptilin. cephradin.Demencija sa depresivnim raspoloženjem. quinidin. flumazenil. blokatori kalcijumskih kanala. zloupotreba PAS. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. enalaprilhydralazin. levetiracitam.Bipolarni I poremećaj. 1996 12. epizoda stanja. co22 . Opseisvno-kompulsivni poremećaj. Ciklotimični poremećaj. metoprolol. amantadin.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II.Delirijum: intoksikacija PAS. pickova bolest. veliki depresivni poremećaj. beta-blokatori. Sumanuti poremećaj. metildopa. lorazepam. pentazocin. omeprazol. Poremećaj raspoloženja zbog lošeg epizoda opšteg zdravstvenog stanja Anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS. atenolol. nicardipin. tertrabenazin. Posttraumatski stresni poremećaj. 2. chloramphenicol. manična Poremećaj raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog 13. Anksiozni 16. lisinopril. Specifična fobija *Napomena: Preradjeno prema DSM-IV. schizofrenija. inositol.deliriujum multiple etiologije. vigabatrin. nalbuphin. sulindac. kog HIV infekcija.Anksiozni Panični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. topiramat. vaskularna demencija. flufenazin depot. višestruka multipla etiologija. 4. antiholinergici. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam. parkinsonizam. Mešana Poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. demencija sa depresivnim raspoloženjem. lamotriin. felodipin. clonazepam. diflunisal. 1.

kortizon. ginseng. phenilprpranolamin. triptofan sa MAOI. testosterontriam. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. alfa interferon. primaquin. zidovudin. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. buspiron. cyclosporin. ziprasidon. kodein sa paracetamolom. 23 . Posebno veliki rizik nose SSRIs. bromokriptin. thyriod. bupropion. bupropion. vigabatrin. chloroquin. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. feniluramin.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. topiramat.trimoxazol. astemizol. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom.progesteroni. quetiapin. dugotrajna upotreba preparata codeina. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. interferon alfa. Iz grugih facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. stanozolol. aminophilin. clonazepam. apstinencijalni sindrom metildope. indometacin. flupentixol. procainadid. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. cyclizin. grpa statina na primercinnarazin. venlafaxin. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. dapson. beclometason. nefopam IM. prednizolon.prednizon. schizoafektivni poremećaj. ACTH. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. 5. amantadin. kortikosteroidi. anestetički agensi. piperazin. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. diphenoxylat. methyltestosteron. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. organofosphati. cyproheptadin. digoksin. cimetidin. clomipramin. bupropion. procarbayin. theofphilin. prednizon. hhydrocortizon. cholesterol-lovering supstance. metronidazol. mianserin. flunisolid. Manična. tamoxifen. ephedrin. clarithromycin. mepacrin. ditiazem. tramadol. sulfonamid.pentazocin. ethosuximid. triptorelin. triamcinolon. valprovat. phenobarbital. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. clomiphen. maprotilin. hydralazin. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. yonhibin. dexamethason. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa. nefazadon. bromid. reboxetin. salbutamol sam ili sa citalopramom. nikotinski apstinencijalni sindrom. levodopa sa carbidopom i procylidin. triiodothyronin. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. litium sa triciklicima. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. disulfiram. fluoxamin. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma. etretinat. izonijazid. olanzapin. dapson. transdermalna primena fentanyla. amoxapin. dihydroepiandrosteron. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. danazol. griseofulvin. manizol. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. metoclopramid. Od ostalih lekova navode se: alimemazintrimeprazin. omega-3-fatty kiselina. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. intoksikacija litiumom. plicamycin. octreotid. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. dextromethrophan. predoziranje efavirezena. rouaccutan. ranitidin IM. phenelazine. amonophilin. Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. simvastatin. herbal remedies. Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. calcium IV. paroxetin. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. pravastatin. fluoxetin. beclomethasonaerosol. apstinencijalni sindrom na kofein. decongestant. isotretinoin. triamcinnolon. baclofen. paroxetin. poremečeno opšte zdravstveno stanje. citolopram sa silbutraminom. Iz grupe analgetika. levodopa. gabapeptin. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin..

6.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I, zloupotreba PAS, izmenjeno opšte zdravstveno stanje, shizoafektivni poremećaj. 7.Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II, ciklotimni poremećaj, zloupotreba PAS, poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 8.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS, narušeno opšte zdravstveno stanje, anksioznost zbog separacije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, panični poremećaj sa i bez agarofobije, poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću, posttraumatski stresni poremećaj, socijalna fobija,specifična fobija. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2,0 do 4,7%. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji, odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti,koji su bili vrlo neprijatni za njih, ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom, alkoholom, premoreni dugim i napornim radom i slično. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca, tahikardija, osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja, laka glavobolja, vrtoglavica, osećaj iznenadnog straha, napetosti, opšta malaksalost i slabost, hladni i vlažni dlanovi i slično. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan, amfetamin, buspiron, citalopram, apstinencijalni sindrom na clobazam, clozapim, flumazenil, fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom, naltrexon, olanazapin, topiramat, trazodon.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama, carvediol, co-trimoxazol, oralni laktati, oximetazolin, phenylephrin, sibutramin, sodium lactat, steroidi, sumatriptan i yohimbin. U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag,umeren ili težak.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju, odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji,u potpunoj remisiji,podatak prisutan samo kao anamnestički.

V PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA ZNAČAJNIH ZA PSIHOPATOLOGIJU A NEPSIHOTIČNI SINDROMI 1. Normalna i patološka anksioznost
Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljašnju opasnost što je bitno razlikuje od straha. Strah uglavnom ima spoljašnji objekat. Anksioznost ima unutrašnju opasnost i time ona predstavlja reakciju na tu, unutrašnju opasnost( intrapsihički konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli.. Šira, opšta definicija anksioznosti bi predstavljala specifične promene na psihološkom,

24

psihomotornom i vegetativnom planu ličnosti. 1.Psihopatološka simptomatologija podrazumeva stanje unutrašnjeg nemira i napetosti, bezpomoćnost, osećaj vitalne ugroženosti i izloženost nečemu što preti, izvesnu sapetost i strepnju.Takodje uključuje i razdražljivost, nesdanicu, teškoće u koncentraciji. Odlikuje se subjektivnim doživljajem nedefinisanog straha, a ispoljava se povišenom psihičkom tenzijom. 2. Psihomotorna simptomatologija se karakteriše stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. 3. Vegetativna simptomatologija nastaje kao posledica preterane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema( KVS, respiratorni sistem, vazomotorni, digestivni, urogentitalni, ubrzan puls, pojačano znojenje, proširene zenice). Anksioznost je do ivesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek (neizvesnost za spostveno zdravlje, zdravlje porodice, napetost pre suočavanja sa teškom situacijom, "trema" pred značajne nastupe). Prvi kontakt je opis simptoma i znakova neurotskog poremećaja što čini suštinu kliničke dijagnoze. Klinička dijagnoza je proces utvrdjivanja prisustva psihopatoloških sadržaja ili abnormalnosti. Funkcija kliničke dijagnoze je razlikovanje psihičkih oboljenja na osnovu tri specifične karakteristike: uzroka (etiologija), simptoma i znakova(patološki proces) i toka bolesti (prognoza i lečenje). Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan, a briga jasno izražena, stalna i snažna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja i distreson.

2. Sindrom generalizovanog anksioznog poremećaja
Drugi naziv za ovaj poremećaj je generalizovano stanje straha. Karakteriše se hroničnim, patološkim strahom, koji se manifestuje preteranom i preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, napetim iščekivanjem ili "slobodno lebdećim strahom". Ovaj sindrom prate i telesni simptomi ali su manje izraženi u odnosu na psihička ispoljavanja straha.Radi se o stanjima opšte anksioznosti kod osoba koje imaju odredjeni anksiogeni konflikt, koje su zabrinute za životne posledice kao što su problemi vezani za zdravlje, posao, bračne odnose, socijalno prihvatanje, novac i dr. Kod ovog oblika anksioznog sindroma uz brigu (neugodna iščekivanja) ostaje jedini i dominantni simptom. Nepovoljni životni dogadjaji mogu prethoditi sindromu GAP. Tipičan je postepen početak, dok nepovoljni životni dogadjaji doprinose da dodje do egzacerbacije. Ovo stanje se odlikuje hroničnim, skoro stalno prisutnim strahom, najčešće manifestan u obliku pretarane i neosnovane zabrinutosti. Pacijenti brinu zbog beznačajnih stvari, ali i zbog bračnih i porodičnih odnosa, materijalne sitacije, sopstvenog ili tudjeg zdravlja, problema na poslu. Zabrinutost je često usmerena na nešto što bi se moglo dogoditi u budućnosti. Tipična je žalba na nemogućnost odupiranja svojim brigama, te stalnu preokupiranost istim. Ponekad se sindrom, poremećaj može ispoljiti i napetim, ali neodredjenim iščekivanjem da se nešto loše može dogoditi. Simptomi psihičke napetosti čine značajnu i relativno specifičnu komponentu generalizovanog stanja straha i ispoljavaju se kao: nemir, razdražljivost, poremećaj spavanja, posebno problemi sa zaspivanjem, prenapregnutost, nesposobnost opuštanja. Pacijenti se žale da ih "ne drži mesto", da lako planu ili se iznerviraju kao i da im je teško da se na bilo što usresrede. Neretko su prisutne i žalbe na zabrinutost. Obzirom na kontinuirano prisustvo napetosti i preteranog opreza koji pacijenti teško podnose, oni to stanje opisuju kao da su uvek na ivici da puknu, pa se zato lako uplaše i trgnu na najmanji povod. U sindromu GAP-a su i gotovo stalo prisutni somatske napetosti: zategnutost, grčevi, trzaji, treperenje, bolovi mišića, psihogena glavobolja. Obično su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima. Nije retka pojava psihogene difagije ( "osećaj knedle u grlu"i teškoće pri gutanju). Karakteristike ovog sindroma su i gotovo stalno prisutni telesni simptomi, ali su manje izraženi nego npr. kod

25

napada panike. To su najčeđće simptomi vegetativne hiperaktivnosti ( palpitacije, znojenje, tremor, suvoča usta), respiratorni i gastrointestinalni simptomi ( dispneja, osečaj gušenja, bol ili nelagodnost, pritisak, stezanje u grudima, muka, somačne tegobe, nervoza želudca i opšti simptomi ( nesvestica, vrtoglavica, nestabilnost u nogama, vruči i hladni talasi po telu, utrnulost, parestezije). Medjutim, ovi simptomi nisu specifični za sindrom GAP-a. Treba istaći da ne postoji jedan odredjeni tip ličnosti koji karakteriše sve osobe sa ovim sindromo. Relativno su česta sledeća svojstva i osobine ličnosti kod obolelih od ovog sindroma: osećanje nesigurnosti, nedovoljno samopouzdanje, preosetljivost, strašljivost, opreznost, nepoverenje, sumnjičavost i razdražljivost ( većina može ispoljavati svojstva zavisnog ili strašljivog poremećaja ličnosti). Kod najmanje ⅜ obolelih od sindroma GAP-a se sreću komorbidna psihijatrijska oboljenja koja često dominiraju kliničkom slikom. ovom sindromu obično prethodi pojava poremećaja raspoloženja i kod večine pacijenata se pojavljuje posle početa specifične i/ili socijalne fobije.

3. Akutna psihotična anksioznost
Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. Najčešće se vezuje na schizofreniju, involutivnu melanholiju i endogene depresije. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr.DSM-IV ili u ICD-10. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti,za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku, iskonsku potrebu za realnošću, za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom, uništavanjem materijalnih dobara, predmeta. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bromokriptin, carbamazepin, chlormetiazol, citalopram, dexamfetamin, fluoxetin, manzidol, moclobemid, olanazapin, paroxetin, phenobarbital i drugi barbiturati, risperidon, rivastigmin, termazepam, triazolam, triciklici, npr.amitriptilin. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin, klonazepam, ethosuximid, gabapeptin, apstinencijalni sindrom kod gabapeptina, lamotrigin i vigabatrin. Od antiparkisonika navodi se atropin,levodopa. Iz grupe gastrointestinalni, antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin, mesalazin, nizatidin, omeprazol, doxazosin, metildopa, nicardipine, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina, naproxen, nefepam, pentazocin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin,aminofilin,baclofen,intoksikacija bizmutom, injekcije botulinskog toksina, deksametazon i drugi glukokortikoidi, transdermalni fentanyl, flumazenil, fluniscolid, izonijazid, levotiroksin, mefloquin, metiltestosteron, morfin, naltrexon, neostigmin, phenilnephrin, piperazin, prednizon, pseuoefedrin, piridostigmin, salbutamol, streptokinaza, teofilin, yohinbin. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.Blin, M.Azorin,Y.Lecrubier A, .Souch i J.Fondarae od 1998.godine). Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet, 2-jak, 3značajan i 6-veoma jak intenzitet. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1,3 ili 5). Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua. Kada se dobije ocena svih ajtema,ukupan skor dibija se prostim zbirom, a ocena varira od 0-108 bodova. Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . 26

4. Anksiozno-depresivni sindrom
Ovaj sidrom se odlikuje preplitanjem simptoma straha i anksioznosti, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresijw i nekog specifičnog stanja straha. Večina kliničara i danas smatra da su anksiznost i depresija klasično suptotni jedni drugom. Medjutim, rezultati skorašnjih kliničkih i epidemioloških studija ukazuju na to da ova dva poremećaja često idu zajedno. zapravo, anksioznost i depresivnost dans su "uobičajeni načini reagovanja savremenog čoveka", to su bolesti našeg vremena. Savremeni uslovi života vode prema otvorenim stanjima tesobe, strepnje i depresije jer neprekidna izloženost brojnim frustracijama dovodi do spesicične reakcije savremenog čoveka koji svoja emocionalna doživljavanja potiskuje, zadržava u sebi i time stvara podlogu za pojavu depresije ili strepnje. Ovakvi naćini reagovanja gotovo da u potpunosti zamenjuju ranije oblike reagovanja koji su se ispoljavali neposrednim abreagovanjem kroz psihomotorna uzbudjenja ili agresivnost. depresija i anksioznost postaju tako poremećaji civilizacije i kao neodvojivi deo savremenog čoveka i često čine "kulturnu atmosferu" našeg vremena, a činioci koji ih uslovljavaju postaju iz dana u dan sve brojniji i intenzivniji. Procenjuje se da je ovaj sindrom zastupljen u opštoj populaciji izmedju 1% do 10%. Sreće se kod osoba u rasponu od treće do sedme decenije života. U populaciji pacijenta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenti sa ovim sindrom čine oko 47% obolelih. Životna prevalencija se kreće od 14 do 18% opšte populacije. Polovima pacijenata se javlja lekaru opšte prakse. Stanje se korektno dijagnostikuje u manje od polovine slučajeva. Večina pacijenata ne dobija adekvatnu terapiju ni danas. Anksioznost i depresija su postale naše stalne životne pratilje koje nas svojim novim i raznovrsnim manifestacijama prate celog života. Simptomatologija kod ovog sindroma je izrazito heterogena. Zastupljenost simptoma je subindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu. Premda ne postoji tipičan opis mešovitog stanja straha i depresije, sledeći simptomi su često prisutni u ovom sindromu: nervoza, napetost, nemir, razdražljivost, strepnja, disforično raspoloženje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativističan i često pesimističan stav, poremećaji spavanja, lako zamaranje, manjak egergije, oslabljenja koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obično javljaju akutno i često im prethode nepovoljni životni dogadjaji. Osobe sa ovim sindrom su uglavnom strašljive, pasivno-zavisne ličnosti.U posebnoj tabeli prikazani su karakteristični i preklapajući simptomi u depresiji i anksioznosti

27

osećanja i često celokupnu ličnost pacijenata. suicidalne pulzije. a nakon toga se ponovo "razilaze" uz češće javljanje anksioznosti u odnosu na na depresiju. agresivnost. posebno kod adolescenata izgleda da je znatno češći nego što se ranije smatralo.Gubitak interesovanja. Ilustracije radi navest ćemo najvažnije simptome vezane za uzrast. odbojnost prema igri. mokrenje u krevet. tako se oba klinička entiteta odvojeno ili zajedno javljaju u svim šivotnim oblicim i ciklusima. depresivnost. izbegavanje zabava. ono što je dobro poznato u kliničkoj praksi jeste da anksiozni i depresivni poremećaji mogu da komplikuju jedan durgog da bi završili na zajedničkom evolutivnom putu. nakon 45-te godine života smanjuje. Nasuprot tome. depresivnost. Tako je anksioznost mnogo češća od depresije u mladjim godinama života. asocijalnost. poremećaj sna. Kod adolescenata treba obratiti pažnju na: usamljenost. krivulja njihovog javljanja teće paralelno tek posle 40-te do 60tih godina života.Tabela: KARAKTERISTIČNI I PREKLAPAJUĆI SIMPTOMI U DEPRESIJI I ANKSIOZNOSTI Simptomi specifični za depresiju Disforično raspoloženje (tužno. Neki autori navode da je veći broj karakterističnih simptoma iz psihičke i psihosomatske sfere kod male dece. Promena na težini. promenjivo raspoloženje.Depresvno-anksiozni poremećaj kod dece i omladine. mišljenja. Danas se sa dosta argumenata tvrdi da je "Anksiozno-depresivni sindrom" mnogo češći od čistih šporemećaja. manipulacije genitalijama. jako izražena "vitalna" anksioznost mnogo češća od depresije u mladjem životnom dobu. Radi se o psihopatološkom skupu koji okuplja ( obuhvata) različite sindrome gde anksioznost i depresija dele kliničku sliku kao što je i navedeno u tabeli l. dece školskog uzrasta i adolescenata. a posle toga jasno se uočava divergencija jer depresivnost raste dalje sa životnim dobom. Loš apetit. psihopatološkog i 28 . Ovaj sindrom je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca sa češćom emocionanom i afektivnoj nestabilnosti. sterotipni pokreti. bilo anksioznosti ili depresije. već se oni uglavnom tretiraju kao rezidualna dijagnostička kategorija. Ovaj sindrom je mnogo češći u opštoj medicini nego u psihijatriji i dodatno doprinosi povećavanju teškoća u dijagnostici za lekare iz primarne zdravstvene zaštite. manipulacije gentialijama i poremećaji apetita. Kod male dece najčešći su sledeći simptomi: mornoća.beznadežno). Krivica/Bezbednost Razmišljanje o smrti Simptomi zajednički za depresiju i aknsioznost Iritabilnost Agitacija/Nemir Teškoće sa koncentracijom Nesanica Umor Simptomi specifični za anksioznost Preterana briga Autonomna hiperaktivnost Pojačana startl reakcija Mišična napetost U oficijenlni psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV) ne daju se precizna upustva za dijagnostikovanje ovog sindroma. Od psihosomatskih smetnji najčešću su: česti napadi plača. U depresivnim stanjima angažovan je čitav organizam uz očeglednu nedeljivost somatskog. Kod ovog sindroma u najvećem broju slučajeva anksiozni simptomi su u prvom planu. sanjarenje. Ovaj sindrom je takodje često povezan sa poremećajima ličnosti i često je teško razdvojiti psihopatološke elemente jedan od drugog i dati im prioritet u terapijskom postupku. agitiranost. povučenost. Motorna retardacija. a od psihosomatskih smetnji: sklonost izolaciji. depresivnost. potištenost. dok se učestalost anksioznosti. izgleda. napadi plača. One zahvataju sferu volje. ali postoji ipak utvrdejan značajna razlika u odnosu na intenzitet ovog poremećaja u različitoj životnoj dobi. smetnje koncentracije. iritabilnost. Kod dece školskog uzrasta od psihičkih simptoma pažnju lekara privlaće: nesigurnost. a u sferi psihosomatskih simptoma smanjenje apetita i glavobolje. Depresivne reakcije su sastavni deo anksiozno-depresivnog sindroma. "Umerena" depresija i anksioznost imaju sličnu krivilju javljanja u uzrastu od 15-te do 40-te godine života.

bol i nelagodnost u grudima. ali je redak kod dece pre puberteta i rane adolescencije i kod osoba starijih od 65 godina. odnosno poremećaj je oblik straha koji se ispoljava ponavljajućim. vrtoglavica. traumatskog iskustva ili korišćenja nekog psihotropnog leka. DSM-IV razikuje tri napada panike: 1. seksualnog odnosa. Tipičan je iznenadni doživljaj vitalne ugroženosti. a egzistencija postaje bez ikakavog plana. kao i potrebom da se pobegne i/ili zatraži pomoć. osećaj gušenja. veku od strane Bartona. Trajanje napada je od nekoliko minuta do pola sata. fizionomija. znojenje. nervoza želudca. Neočekivani napadi se javljaju spontano i tipični su za panični poremećaj. Opšta inhibicija širi se u sve psihičke i telesne funkcije pa se menja mimika. jedna od bitnih karakteristika depresije jeste neporemećena svest o samoj bolesti. a izmedju kojih je prisutan snažan i onesposobljavajući strah. a može se uočiti i regresivno ponašanje. Napadi koji su verovatniji u odredjenim situacijama javljaju se prilikom izlaganja tim situacijama. doživljaj ugroženosti i bespomočnosti snažan. Napadi panike su po prvi put opisani još u 17. a DaCosta je 1871 godine opisao njegove ekvivalente nazivajući ih "razdražljivim srcem". parestezije i utrnulost. dok najveći rizik imaju starosne grupe od 25 do 34 kod žena i 30-44 godine kod muškaraca. Panični sindromi se često javljaju u sklopu raznih psihičkih i organskih oboljenja ili kao posledica različitih lekova. kao 29 . Prvi napad se može pojaviti za vreme uznemirenosti. simptom jak. veća je verovatnoća da se taj napad doživi kao trauma. Od psihičkih simptoma najčešća su: strah od trenutne smrti. gubitka kontrole. dispneja. Najveća učestalost se sreće kod osoba starosti izmedju 15 i 45 godina. nelagodnosti i dezintegracije koji prati depresiju. telesne bolesti. Sve to dovodi do snažnog straha od ponavljanja napada i njihovih posledica. Javlja se osećanje nesposobnosti uz slabljenje volje. ludila i kolabiranja. ali se javlja i kod socijalne i specifične fobije. 2. Sposobnost koncentracije je snižena. neočekivanim napadima panike. Posle napada osoba se oseća umornom i iscrpljenom. tremor. nesvestica. Učestalost napada može varirati od desetak i više dnevno do jednog napada u nekoliko meseci i čak godina. tahikardija. u kome su izraženi napetost. ono što napad panike čini jedinstvenim jeste iskustvo nagle pojave telesnih simptoma koji veoma brzo dostignu vrhunac u intenzitetu i praćeni su snažnim strahom zbog doživljaja vitalne ugroženosti ili gubitka kontrole. karakterističan je za agarofibiju. Ako je prvi napad bio snažan. vrući i hladni talasi po telu. neretko i depersonalizacija i derealizacija. Početku ovog sindroma ponekad prethodi proromalni period. Večina pacijenata saopštava da je pri napad panike bio neočekivan. To je učinjeno kako zbog njegove velike učestalosti. govor itd. fizičkog napora. On može da se pojavi u bilo kom životnom dobu. Ipak. 5. svadja. neodredjen strah. To je put koji vodi ka paničnom poremećaju. Prosečna starost u vreme početka iznosi izmedju 23 i 38 godina. oni imaju osećaj autentičnosti pa oni zbog toga posebno trpe i teško doživljavaju osećanje teskobe. Početni simptomi su bezvoljnost i anksioznost na koje se kasnije nadovezuju apatija i gubitak interesovanja uz opštu inhibiranost. U pogledu intenziteta tokom napada panike najčešći su sledeći telesni simptomi: palpitacije.Napadi panike vezani za neku situaciju javljaju se skoro uvek odmah nakon izlaganja toj situaciji ili ako se iščekuje ili zamišlja ista i 3. pa i generalizovano stanje straha. Panični sindrom Panični sindrom. zatim pri pokušaju od odvikavanja od nikotina ili u sklopu apstinencijalnog sindroma. koji nisu izazvani nekim telesnim oboljenjima ili delovanjem psihotropnih sredstava. mesto dogadjanja takvo da se ne može odmah pobeći. Ne postoje tipični napadi panike. Kao što se vidi ovom sindromu posvečen je nešto veći prostor u ovom tekstu.interpersonalnog aspekta u doživljavanju depresije. tako i zbog nedostatka bolje definisanih dijagnostičkih kriterijuma u postojećim oficijelnim psihijatrijskim klasifikacijama. muka. Sindrom se češće registruje kod razvedenih/rastavljenih i kod udovaca.

tuneli. negira. kao i napor kojim pacijent pokušava da izbegne. prisutan je jak strah od budućih napada panikefenomen poznat kao anticipirani strah ili starh od straha. U zavisnosti od predmeta i situacija koje mogu biti sadržaj fobičnih sindroma možemo ih podeliti u tri grupe: 1. Agarofobični sindrom Agarofobija je najčešći i najznačajniji oblik fobičnih stanja i karakteriše se postojanjem stalnog. objekti i situacije koje ne samo da predstavljaju opasnost. znojenje. nepoverljivost i emocionalna labilnost. samoprebacivanje. Ovaj intenzivan strah je pračen vegetativnim poremećajima. drhtanje. Ovaj sindrom se često kombinuje sa drugim oblicima psihopatologije. Posebnost poremećaja čini i postojanje intenzivnog straha od vožnje javnim samobračajnim sredstvima. pacijent zna da objekat straha nije realno opasan. koju prate telsne manifestacije ( tahikardija. aktivnosti i situacija koji za posledicu imaju svesno izbegavanje fobičnih䀠 stimulusa. strah pri susretu sa fobičnim stimulansom i ponašanje izbegavanja. u razvijenom obliku. 2. lažna vrtoglavica). ali je normalan čovek naučio da tu opasnost podcenjuje i 3. strah od straha. užas. autoputevi. ako se napadi javljaju često. trgovi. postaju mesta koja zaplašuju i na kojima se mogu javiti napadi straha ili panike). povlačenje iz socijalnih relacija.doživljava strah.1. već kod mnogih izazivaju prijatna osećanja. Bitne karakteristike mišljenja fobičnih pacijenata su: interpretativnost.i hipohondrično. 6. Sem toga. ili susrevši se sa njima. Napadi se. neretko mogu javiti i u toku spavanja. neurotični kompromis. Fobični sindromi Fobični sindrom ili fobija u nozološkom smislu (bežanje. panika. aktivnosti i situacija. 6. intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa koji se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je dobijanje medicinske pomoći veoma otežano( ulice. ali. Sindrom ima tri karakteristike: anticipacija ( strah od pomisli i očekivanja susreta sa fobičnim stimulusom). Fobični sindrom. Fobični objekti su simboli orginalnih objekata i situacija. pri čemu iste simptome ponekad izaziva očekivanje iste sitacije. b) socijalne fobije i c) specifične fobije. nesigurnost. strah od straha i ponašanje izbegavanja. a pacijent prepoznaje da strah nije u proporciji sa aktuelnom opasnošću od tih predmeta. oprez. pozorište. u kome dolazi do pomeranja sa objekta i sitacija aktera intrapsihičkog konflikta na druge. bioskopske. što olakšava neugodnost. prodavnice). U suštini predstavljaju odmbrambenu meru. Fobični poremećaji ili sindromi se dele na: a) agarofobiju. fobični objekat može da se izbegava ili poništava. na intelektualnom planu.Isti je slučaj i sa velikim zatvorenim prostorima ( robne kuće. očekujući susret sa fobičnim objektom ili situacijom. koncertne dvorane. gubitak samopouzdanja. u periodima izmedju napada. objekti i situacije koji se realno plaši svaki čovek. Pokretljivost i 30 . klecanje nogu. odnosno fobična kriza je obeležena brutalnim izbijanjem parališuće strepnje i teskobe. Najizraženiji je kod osoba čiji su napadi panike nepredvidivi i neočekivani i deluje osiromašujuće na celokupan život. mostovi. Pacijent zamenjuje anksioznost strahom koji je i dalje neugodan. strah) se defišu kao iracionalan strah od specifičnih objekata. Klinička karakteristika fobičnog sindroma je da pacijent. tendencija izbegavanja. agarofobiju karakterišu napadi panike. pojačana sumnjičavost prema okolini i nesigurnost u sebe. objekti i situacije u kojima još uvek postoji neka veza sa opasnošću. od kojih se onda subjekat plaši. Glavna svostva ličnosti kod kojih postoji ovaj poremećaj su: preterana zavisnosat. pojačana zaokupljenost samim sobom ( sklonost introspekciji).

6. ne uspevaju da se organizuju i realizuju neke od životnih ciljeva. pre definitivnog ispoljavanja poremećaja. strašljivost. tipičan početak je postepeno javljanje nespecifičnih simptoma u trajanju od nekoliko meseci. introverzija. Još jedno od specifičnosti ovog sindrom predstavlja potreba da uza sebe pacijenti imaju osobu od poverenja. Oboleli od ranog detinjstva ispoljavaju karakteristične premorbidne osobine: preosetljivost. mračnih. iz koga nekad ne izlaze čak i godinama. da ne vladaju životnom situacijom. U suštini oboleli doživljava napade panike.2. skučenih prostorija punih nameštaja. U nozološkim kategorijama navode se dva entiteta: 1. opsesivni i hipohondrični fenomeni i depresivno raspoloženje. U celini treba istaći da su kliničke karakteristike pacijenata sa aarofobičnim sindromom brojne: stidljivost. S obzirom da je akcenat u ovom terkstu na sindromskom pristupu ovde nećemo detaljnij analizirati razvijenu kliničku sliku i brojne precipitirajuće fakore koji joj prethode. intenzivnog i nelogičnog straha izazavanog stavovia. osetljivost na kritike drugih. prvonstveno kardiovaskularne.aktivnost obolelih osoba se značajno smanjuje. recituju. Kada je reč o kliničkoj slici ovog oblika fobičnog sindroma treba istaći da je ona predstalja složen i kompleksan psihički poremećaj. čežnja za kućom. neinteligentni ili neobrazovani. zatvaraju se u svoj dom. ili stah od putovanja do udaljenih mesta. nesposobnost za uvid. Reč je o postojanju anksiozno-fobične strukture ličnosti i njenih varijacija ispoljenih kao pasivno-zavisna. stalna napetost. piju ili hodaju ili budu u centru pažnje. neodlučnost. osobe se povlače. Izreženi i specifični simptomi počinju da se javljaju izmedju 18 do 30 godine. nestabilnost. savesnost. telesni simptomi straha. Medjutim. Socijalna fobični sindrom Socijalna fobija je oblik straha koji se karakteriše postojanjem stalnog. Mnogo redje ovaj sindrom može početi naglo i neočekivano. Uvek postoji opasnost od razbuktavanja do nivoa panike. ambivalencija. narcistička i boderline ličnost. predispozicija za telesne bolesti. posebno u koliko se uzmu u obzir postojanje koomorbiditeta i kliničke komplikacije. sviraju. noćne more. histrionična. kad osećaju da će pred drugima da pocrvene. ali ne i manje nelagodan. oseća nesigurnosti i inferiornosti. U najtežim slučajevima se vezuju za krevet. enurezu. zavisnost. odbijanje da idu u školu. klinička praksa pokazuje da je ispoljavanje ovog poremećaja mnogo složenija. Ovaj strah je manje dramatičan. oprezne. strašljivost. bespomočne. Osnovne simptome često prate i opšti strah. Postaju povišeno nesigurne. malih. glume pred publikom. socijalne fobije i drugi fobijski strahovi. pa i godina. Posebna organizacija ili poremećaj ličnosti uvek prate agarofobiju i predstavljaju glavni preduslov za njen nastanak i razvoj. pasivnost. uveličavanje teškoća. depersonalizacija i derealizacija. sumnjičave. alkoholizam. stalo predosećanje nesreće. nezrelost. strah od straha i ponašanje izbegavanja i druge karakteristične simptome i oblike ponašanja uz brojne vegetativne i telesne simptome. kad misli da ih drugi kritički procenjuju. obeshrabrene.Važno je istaći da je osnovno osećanje izmedju dva napada panike je preokupiranost strahom. visoka skrupuloznost. neretko i telesna oboljenja.Obleli doživljavaju strah kad treba da jedu. kada se previše brinu za svoj 31 . Koomorbiditet sa poremećajima ličnosti nije redak. strah od razdvajanja od roditelja. kad misle da će ispasti smešni. Pacijenti koji doživljavaju opšti strah saopštavaju da su potpuno paralizovane. kad treba da pevaju. izbegavanje da se prihvati odgovornost. Ključne koplikacije su: depresija. Kao što je navedeno. preosetljivost. pojavom i ponašanjem druh ljudi koji mogu osobu ispitivači da posmatraju. da ponize i da povrede ili pak u čijem će prisustvu ona učiniti nešto nepristojno ili neprijatno. agarofobija sa paničnim poremećajem i 2. anksiozna (izbegavajuća). Veom često ispoljavaju klaustrofobične smetnje: strah od lifta. zloupotreba PAS. Nivo samoprocene i samovrednovanja je izuzetno nizak. agarofobija bez paničnog poremećaja. Početak ovog sindroma uglavnom je postepen. kad treba da plažu ispit. laka uzbudljivost.

situacije i živa bića. ali ne nalaze način da mu se suprostave. zbog čega se oseća nelagodno. mukom i povraćanjem pred drugima. Ovaj sindrom karakterišu četiri 32 . defekacije. kada je povezana samo sa jednim oblikom straha i kao difuzna. Bihevioralno: izbegavanje. mršave. ušiju. nisko samovrednovanje. shizoidni. poremećaji ličnosti ( anksiozni. Najčešći oblici ovog straha povezani su sa: gubitkom svesti i padom na ulici. kao posledica straha od straha. Strah od pogleda i kritičke procene predstavlja jedan od osnovnih strahova i veruje se da je urodjen oblik straha. specifične fobije). oboleli svesno doživljava strah kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima u okviru različitih socijalnih situacija. koju karakteriše skup socijalnih strahova. podrazumeva stidljivost i nedostatak samopouzdanja u raznim socijalnim situacijama. nesigurnost. Strah da izgled tela nije u redu može dobiti oblik socijalne fobije kada ga je teško razlikovati od dismorfofobije. Socijalna fobija se ispoljava na dva načina: kao fokalna ili diskretna. povučenost. Uglavnom je u sklopu: morbidne stidljivosti. posebno telesne. zloupotreba PAS) i velika depresija. osoba se ne plaši samog crvenjenja.stalo nezadovoljstvo sobom. nedostatak socijalnih veština. Telesne manifestacije su: lupanje srca. straha od samog sebe. crvenjenje. nogu. naročito u sitacijama koje su neprilične. Precizno odredjene sadržaja i obima socijalne fobije uključuje i sledeće pojmove: stidljivost. češći kod osoba muškog pola. paranoidni. Obolela osoba crveni u banalnim sitacijama.3. strah od ljudi predstavlja intenzivan strah od kontakta sa drugim ljudima praćen razvojem ponašanja izbegavanja i strah od osoba suprotnog pola je varijetet straha od ljudi. Ovaj oblik straha retko se javlja izolovano. brinu zbog izgleda svog nosa. a oko 10% njih ispoljava strah takvog intenziteta da se svrstavaju u ovaj fobični sindrom koji time postaje najčešći psihički poremećaj uopšte. maljavosti. kod narcističke ili paranoidno organizovane ličnosti. Subjektivno. napeto i rado bi pobegla iz takve sitacije. Sindrom specifičnih fobija Poznato je da veliki deo normalne populacije ima strah od različitih predmeta i situacija. socijalna disfunkcionalnost.izgled. čest je simptom u okviru reagovanja strahom uopšte.nesigurnost. U opšte socijalne fobije spadaju: ekstremna socijalna stidljivost. Klinička slika može biti veoma raznovrsna. pisanja. govorenja. Strah od otkrivanja sopstvene inferiornosti se povezuje sa strahom od jedenja. tzv eritrofobija predstavlja varijetet opšte socijalne stidljivosti i česta je kod mladjih osoba oba pola. Socijalnu fobiju karakteriše posebna organizacija ličnosti: stidljivost. Kao mogi oblici ove vrste straha navode se: fobije objekata. Pri tome. telesnom slabošću. telefoniranja pred drugim osobama. oboleli oseća da je njihov strah bezrazložan i nelogičan. bolesti zavisnosti( alkoholizam. Ove osobe strahuju da su previše debele. što vodi usamljivanju i izolaciju. kada je izložena pogledima drugih ljudi. Strah od javnog nastupa predstavlja strah velikog intenziteta u situaciji( ili pri pomisli na takve sitacije) u kojoj osoba biva kritički procenjivanja od strane drugih osoba. pijenja. veličine grudi. prirodne sredine. što je posledica hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema. znojenje. 6. osećanja inferiornosti i krivice. mesta. Strah od crvenjenja. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama( mokrenje. što je uzrok osiromašenja kvaliteta života. već efekta koje ono proizvodi na druge osobe. ćelavosti. Strah potiče od saznanja da je osoba otkrivena. težnja ka usamljivanju i izolaciji. Strah od ispita je u vezi sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti. Kod ovog fobičnog sindroma javljaju se sedeći komorbidni poremećaji: panični poremećaji ( agarofibija. Strah od gubitka kontrole se radi o strahu od gubitka kontrole. telesnim i ponašajnim simptomima. odnosno da drugi prodire u njenu fizičku intimu. drhtanje. osnovni sadržaj čini stalni strah koji ima fobična svojstva i karakteriše se subjektivnim. ovako doživljen strah goni obolele da izbegavaju ove situacije i aktivnosti što dovodi do razvoja ponašanja izbegavanja. izbegavajući.

Prvi bi podrazumevao skup najrazličitijih simptoma i ponašanja koji se brzo smenjuju bez nekog reda. Fobije od životinja su najšeđće i karakteriše ih nelogičan. stalan. Sindromi reakcija na težak stres i poremećaje prilagodjavanja U ovu grupu sindroma spadaju sledeći poremećaji: akutna reakcija n䁡 stres.. nije uslovljen pogrešnim saznanjem ni simboličkim procesima. kao da se isključila i da joj je svejedno šta se oko nje dogadja. pa i opštim simptomima straha. često je prisutno ponovno preživljavanje traume i simptomi straha i hieraktivnosti vegetativnog nervnog sistema. strah je povremen i ne previše opterećujući. Takodje je moguća reakcija umrtvljavanja. raznovrsnim telesnim simptomima i ponašanjem nalik onom kod konfuznih. ali kraće traje i ima raznovrsnija ispoljavannja. kao da ne razume šta se dogodilo. Ponašanje izbegavanja je nekada izraženo do te mere da postoji stil življenja pacijenta.1. praćen je ponašanjem izbegavanja. Glavni strah predstavlja osnovni psihopatološki sadržaj. U prvim trenutcima i satima osoba je ošamućena. Klinička slika ovog sindroma je fluidnija. preznojavanje. izbegavajuće ponašanje i grupa pratećih simptoma. najčešće je monosimptomatski ( ograničen i striktno povezan sa odredjenim objektom. U slučajevima kad je fobija monosimptomatska. Prateći simptomi nisu česti niti su karakteristični i manifestuju se hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema: tahikardija. Sindrom karakteriše kratko trajanje do 4 nedelje i različiti disocijativni fenomeni i upadljivo izmenjeno ponašanje. kao da nema nikakva osećanja. gastrointestinalne tegobe). iznenadnim prelazom iz očaja u bes ili iz straha u borbenost i prkos). Strah od straha dominira kliničkom slikom. dok je oko 75% u šoku. impulsivno ponašanje. amnezija za zbivanja za vreme i neposredno nakon traumatskog dogadjaja. Drugi oblik je manje dramatičan i po kliničkim karakteristikama liči na postraumatski poremećaj. jer osoba zbog dezintegracije nije u stanju da mobiliše svoje potencijale i da se sabere.Pojavi ovog sindroma doprinose: izvesne predispozicije 33 . U kasnijim fazama česte su reakcije tipa bežanja ili borbe. što liči na stupor. Ovaj sindrom se može ispoljiti na dva načina. Ponekad dominiraju povlaćenje. ovo su obrasci odbrane od intenzivnih i bolnih osećanja kojima je osoba preplavljena. kao da osoba reaguje instiktivno. deluje zbunjeno. 7. Česta je i pojava: unemirenosti.osnovne komponente: glavni strah. pri čemu obe reakcije izgledaju haotično. U periodu neposredno nakon teške prirodne katastrofe samo 12 do 25% osba ostaje hladnokrvno. mutizma. izrazit osećaj krivice.3 nedelje. ponekad je dezorjentisana. intenzivan strah od susreta ili kontakta sa životinjama ili insektima. a ta fluidnost se ispoljava različitim i nepostojanim emocionalnim reagovanjem ( npr. kao i izbegavanje svega što budi sećanja na traumatski dogadjaj. strah od straha. hiperfunkcija vegetativnog nervnog sistema sa pratećim telesnim simptomima ( palpitacije. Ovo stanje može da traje nekoliko dana i redje 2. posttraumatski poremećaj i poremećaji prilagodjavanja. Važno mesto zauzimaju razni oblici disocijativnih ispoljavanja: depersonalizaciono-derealizacioni fenomeni. drhtanje. ali ta nije efikasna. Sindrom poremećaja prilagodjavanja Poremećaji prilagodjavanja prestavljaju heterogenu grupu nepsihotičnih poremećaja čija je zajednička karakteristika da su se pojavili u kontekstu neke stresogne sitacije ili dogadjaja veoma različitih razmera i posledica. nesvrsishodne hiperaktivnosti ( besciljno tumaranje). 7. Sindrom akutne reakcije na stres prestavlja skup raznovrsnih ispoljavanja psihičkih i ponašajni smetnji koje se pojavljuju veoma brzo posle teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije patnje ili smrti. doživljaj da se osoba ne nalazi na mestu gde se dogodio traumatski dogadjaj. situacijom ili aktivnošću koje čini sadržaj fobije). znojenje sl.

Stresogena sitacija označava nepovoljne prilike tokom dužeg vremenskog perioda. simptomima hiperaktivne disfunkcije vegatativnog nervnog sistema i ponašanjem koje ukazuje na dublje promene ličnosti. Inače. ne mogu da odgovore na radne obaveze. godine. strepe da se neće ponašati odgovorno ili veruju da su podlegli stresu. raznovrsni simptomi straha i/ili depresije su relativno blagi. Ponekad se mogu javiti i telesni simptomi (somatizacija). kognitivni i dr. Klinička slika varira od slučaja do slučaj. Kod žena veliki rizik za pojavu PTSD imaju seksualno nasilje. intenzitet. kao i posebno značenje koje ima za pojedinca i kumulativni efekat izloženosti jednoj stresogenoj situaciji može da oslabi sposobnost podnošenja drue stresogene sitacije ili dogadjaja. Karakteristični simptomi su razni oblici ponovnog proživljavanja traumatskog dogadjaja. i koje mogu ali ne moraju flukuirati kao i u odnosu na posledice koje izazivaju (hronično napeto stanje u braku. sa naglašenom impulsivnošću i agresivnošću. ali i od načina na koji ih osoba doživljava i tumači. fizičkog zlostavljanja i kindnapovanja. saobračajne nesreče. PTSD kao posebna dijagnostička kategorija uveden je u DSM-III 1980. pa tako odredjene traume nose veći rizik za izazivanje PTSD ( posle zarobljavanja. teže podnose stresogene dogadjaje). dok su muškarci češće izloženi traumatskim sitacijama u ratu. a iza toga slede prirodne katastrofe. Kod nekih pacijenata je naglašeno povlaćenje iz socijalnih interakcija.(osoba sa poremećajem ličnosti. Pacijenti se često žale da nisu u stanju da se bore sa problemima. ali su pokušaji retki.a odnosi sa prijateljima i poznanicima su često poremećeni. hronična organska bolesti i dr. Kod mladje dece su izraženiji regresivni trendovi ( enureza). Stresogeni dogadjaj se odnosi na nešto što se jednom odigralo i okončalo. kontekst). pa i socijalna izolacija. 7. Sindrom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) PTSD se definiše kao skup manje više specifičnih simptoma koji se pojavljuju posle izvesnog perioda od pretrpljene teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije pretnje ili smrti. koje jako drže do kontrole. Kod dece i adolescenata se često vidja dramatično izmenjeno ponašanje. Oni su često praćeni izbegavanjem svega što podseća na traumu.). zlostavljanje u detinjstvu. ali on nije dovoljan da bi se razvio ovaj sindrom. Način na koji stresogeni dogadjaji/sitacija remeti unutrašnju biopsihosocijalnu ravnotežu osobe zavisi od njegove prirode. neophodna je sklonost koja se odredjuje kako na biološkom tako i na psihološkom niovu. Naši autori dugo se nisu bavili ovim problemom. loši objektni odnosi u detinjstvu.2. Ukoliko traje duže ima komplikovaniju kliničku sliku i onesposobljava osobu za funkcionisanje. premda se može ponavljati.Uglavnom su iznošena iskusta iz II Svetskog ili Vijetnamskog rata ili elementarnih katastrofa. naročito su predisponirane osobe sa rigidnom strukturom i rigidnim obrascima ponašanja. silovanje. iza koje se uglavnom kriju emocionalna doživljavanja kao što su tuga. trajanje.). Drugi psihološki modeli kao ključnu katakteristiku iznose ponovno proživljavanje traumatskog doživljaja kroz 34 . dok se relativno često javljaju i druga emocionalna ispoljavanja kao što su ljutnja. U psihološke aspekte spada veći broj modela ( bihevioralni. Kliničku sliku karakteriše pre svega to što se početni simptomi mogu videti neposredno posle stresogenog dogadja/ sitacijeili 1 do 3 meseca posle toga. zemžmljotresa. Traumatski dogadjaj je obavezi etiološki činilac. karakteristike stresogenog dogadjaja ili situacije ( priroda. Neki od pacijenata imaju suicidalne ideje. prilikom fizičkog napada ili su svedoci nečije smrti. Pojava ovog sindroma delom zavisi i od vrste traume kojoj je osoba izložena. ravnodušnost ili strah. Pored ovoga. pronalaženje mrtvog tela. silovanje. reverzibilnost. očaj. i osećaj krivice.

kao i pojedini prizori koji se pacijentu nameću i stalno ponavljaju. neposrednih sećanja i kontrole pokreta tela. zatim depersonalizacioni ili derealizacioni fenomeni. razdražljivost.1.Zajednička karakteristika disocijativnog i konverzivnog sindroma je parcijalni ili potpuni gubitak mentalne integracije izmedju sećanja prošlih dogadjaja. osećasj otuženosti može kod obolelog aktivirati osećanje krivice. Sindrom je prvenstveno odredjen traumatskim dogadjajem. svesnosti identiteta. On isključuje stresogene dogadjaje i stuacije koje ne podrazumevaju životnu ugroženost. Ovi simptomi se ispoljavaju na različite načine: nesanica. te ih prati snažno osećanje bespomoćnosti. Konverzivni sindromi Mehanizam konverzije podrazumeva da se neurotski konflikt razrešava tako što se preobraća. koji je posledica osećaja bespomoćnosti da se spreči smrt ili druge posledice traumatskog dogadjaja. stalni oprez i iščekivanje da se nešto loše dogodi. Pre pojave kliničkih manifestacija ovog sindroma osoba na traumu reaguje strahom. a disocijativni na ponašanje i identitet. napetog iščekivanja podsećaju na one u sindromu generalizovanog anksioznog poremećaja. može se pojaviti posledica diocijacije. preosetljivost na zvučne draži. 35 . najupečatljivije isposljavanje se odnosi na ponovno proživljavanje traume. pacijent nije u stanju da ima bilo kakava osećanja. Tipični način su snovi i noćne more.oblast anestezije. Disocijativni sindromi Ovi sindromi predstavljaju poremećaje ranije poznate pod nazivom histerični sindromi. slepilo. za razliku od somatizacije gde dolazi do transformacije u vegetativnu inervaciju. Simptomi koji ukazuju da je pacijent u stanju stalnog. Pošto su simptomi ponovnog proživljavanja traume napeijatni i bolni. trauma se može ponovo proživljavati samo ako pacijent nije izgubio svest tokom traumatskog dogadjaja. Konverzivni fizički simptomi se dele na: senzorne simptome ili deficite: psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima: 1. uznemiravajuća ili bolna. doživljaj da niša nema smisla. Poremećaji pamćenja mogu uzeti različite oblike. a iz repertoara emocionalnih ispoljavanja kao da su ostali samo bes i strah. Dejstvo dogadjaja koji direktno ugrožava osobu drugačije je od onog u kom je osoba svedok nečije smrti ili mučenja. zbog čega može predstavljati ogromnu narcističku traumu. gluvoća. i mogu se ponavljati više puta u toku dana. što znaći da je život pacijenta ili nekog drugog bio direktno ugrožen. napetost. razdražljivost i izlivi besa. jednokratni traumatski dogadjaji imaju drugačiji efekat od onih koji se ponavljaju. U vezi sa smanjenim opsegom emocionalnog reagovanja nalazi se gubitak uobičejenih interesovanja za ljude. neuroze sa dva podtipa: konverzivni i disocijativni. 8. Ponekad slike. dogadjaje i aktivnosti. scene i prozori mogu imati karakter vidnih halucinacija ili iluzija. Somatski simptomi su znatno redji. osećaj besperspektivnosti. konvertuje i reprezentuje kao fizički simptom. Traumatski dogadjaj je obično neočekivan i nepredvidljiv. Te slike i misli bude sećanja na traumu i za posledicu imaju hiperaktivnost VNS i promene vezane za traumu. Vrsta traumatskog doživljaja je važna zbog načina na koji dogadjaj deluje na osobu kao i zbog značaja koji on za nju ima.slike i misli koje se nameću i stalno ponavljaju. senzorne ili motorne prirode. te su ona zato neprijatna. selektivne smetnje u koncentraciji. Konverzivni sindromi se odenose na voljnomotorne i senzitivne funkcije. Isto tako. pacijenti pokušavaju da izbegnu sve što može da ih aktivira. što pojačava doživljaj gubitka kontrole i besposmočnosti i na brutalan način poništava svaku fantaziju o ličnoj neranjivosti i suočava nas sa sopstvenom konačnočću. 8. Sva ova ispoljavanja se karakterišu doživljajem da pacijent nema kontrolu nad njima.

Klinička slika disocijativnog sindroma. stanje transa i zaposednutosti. Kada su u pitanj䁵 karakteristike histrionične ličnosti mnogi istiću činjenicu da histrionične osobine verovatno postoje kod svih normalnih ljudi. ekonomski problemi. psihička ili fizička trauma. porodični problemi. opstipacije. U ovoj grupi se nalaze: disocijativna amnezija. plakanje. psudokonvulzije. misli o smrti. disocijativni stupor. ovaj model se koristi kao reakcija na zabranjene Edipove želje za roditeljem suprotnog pola( mobilišu ga konfliktne želje). nepodnošenje hrane. fobije. nerad zbog toga što se loše oseća. Njihov nastanak precipitiraju: podsećanje na neprijatne uspomene. a oblik u kom će se one ispoljiti zavisi od snage precipitirajućih činilaca i karakteristika ličnosti.kontrakture. 36 . Disocijativni simptomi počinju naglo i burno i isto tako završavaju. I ako i disocijacija i potiskivanje predstavljaju mehanizme odbrane kojima se neprihvatljivi sadržaji isključuju iz svesti. depresivna osećanja. ljubav i zaštitu značajnih osoba iz okoline kao i oslobadjanje od neprijatnih i težih obaveza. bolovi u sotomaku. 3. posebno inteligencije. sem toga. pa se danas smatra da je većina njih nastala kao posledica dejstva stresa i traume. psihogene konvulzije: tikovi. pseudokonvulzije. dispareunija. 8. dispneja. Simptomi se ispoljavaju dramatično. poremećaja je veoma kompleksna i polisimptomatska. udaranje ( često se pogoršavaju kada se obrati pažnja na pacijenta.psihogeni poremećaj mišića: afonija. Razvoj simptoma omogućava obolelom primarnu i sekundarnu dobit. slabost. odlažu neophodnu razradu traume za kasnije. paraliza ili pareza i urinarna retencija. porodični i bračni problemi uključujući razvode i pokušaji samoubistva. posebno neurološka oboljenja. mlataranje. Savremena psihodinamska psihijatrija ponovo je vratila disocijativne sindrome. stalno se ponavljaju u različitim kombinacijama i ne mogu se objasniti organskim uzrocima. čudni ponovljeni pokreti položaja tela. Kod disocijacije. napravilnost menstrualnog ciklusa. svesti. Disocijativni sindromi Ovi poremećaji se karakterišu pojavom simptoma koji nisu u svesnom uvidu ( radi se o defektu mentalne integracije. iza kojih najčešće stoji posebna organizacija ili poremećaj ličnosti ( histrionični). bolovi u ledjima. Kao najčešći simptomi navode se: nervoza.2. afonija. poremećaje u centar svog interesovanja. paralize ( motorni simptomi i deficiti). dizurija i drugi. umor. hemiplegije i hemipareze. bolovi u ekstremitetima. i nju može mobilisati trauma. disocijativna fuga. oni se razlikuju po načinu na koji to obavljaju. pri čemu disocijacija predstavlja odbranu od traume. nesvestica. sa dominacijom poremećaja svesti i osećanja identiteta. lupanje. dolazi do vertikalnog rascepa tako da psihički sadržaji egzistiraju u nizu paralelnih svesti. dismenoreja. Primarna dobit se sastoji u tome što se nesvesni sadržaji konflikta ( povezani sa seksualnim i incestuoznim idejama) i dalje drže van dometa svesnog doživljaja( u suprotnom bi bili neprijatni i zastračujući). Mogu da imitiraju sva medicinska. napadi straha.. palpitacije. U slučaju potiskivanja stvara se horizontalni rascep i materijal se prebacuje u dinamičko nesvesno. Kliničke komplikacije ovog sindroma se najšeđće javljaju u obliku ponovllanih operacija. pamćenja i identiteta) pri čemu su delovi Ega rascepljeni od glavnog protoka svesnog. Disocijativne odbrane imaju dvostruku ulogu: pomažu žrtvama da izmaknu traumi u trenutku kada se ona dešava. zavisnost od lekova. diskinezije ( "napadi"). poremećaji duple ili višestruke ličnosti i prisećanje na emocionalno-traumatske dogadjaje koji dugo istrajavaju u psihičkom. želja da se izbegne kazna i konflikti iz svakodnevnog života. zamagljenost pred očima. bolovi u grudima. percepcije. praćeni brojnim telesnim smetnjama i specifičnim oblicima ponašanja. s jedne strane i s druge. vrtoglavice.halucinacije. udruženi bolovi. Svoj razvoj konverzivni simptomi započinju tiho i pokazuju tendenciju da dugo traju. Sekundarna dobit omogućava oboleloj osobi da pribavi pažnju. u obliku relativno neasimilovanih ideja. muka. naduvenost stomaka. anoreksija.

hiperestezija za bol i dodir. 9. koje se iznova javljaju i 37 . Opsesivne misli su ideje. stanja transa i poremećaja zaposednutnosti. disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta sa kontinuiranom egzistencijom relativno stabilnih. Ovakvim ponašanjem oboleli pokušava da se suprostavi. spontane. vika i plač. ritualna ponašanja koja se stalno ponavljaju. dramatičani glasan govor. stihovi.. uglavnom ima uvid u njihovu nelogičnost. Oni će ove biti samo taksativno nabrojani: a) Discijativni gubitak pamćenja (psihogena amnezija). ali ih ne prati razdraženje vegetativnog nervnog sistema. Kompulsivne radnje su stereotipna. Opsesivno-kompulsivni sindrom Opsesivno-kompulsivni sindrom je oblik neurotskog reagovanja. ali nevoljne i nepromenjive. posebno što se doživljavaju kao besmislene. nepodnošljive. sa dominacijom kompulsivnih radnji). klinička slika ovog sindroma je specifična i polimorfna. disocijativni poremećaji pokreta i senzibiliteta ( disocijativni poremećaj motorike. disocijativni stupor. 9. vraćaju u svest obolele osobe. postoji nesećanje za period bolovanja. koje on pokušava da odagna i da im se odupre. pacijent ih opsisuje kao besmislene. veoma su neprijatna i ne dovode do izvršavanja korisnih zadataka. Oboleli od ovog sindroma ih doživljavaju kao sopstvene. pri čemu su granice zahvačenog područja oštre i ne odgovaraju anatomskim intervacionim područjima). hroničan. profesionalni grč prstiju i šake). discijativna anestezija i senzorni gubitak ( poremećaji površnog senzibiliteta kao anestezija delova tela. kombinovani -u 80%. One su nasilne ili opsene. ali bezuspešno. često skaradnog ili besmislenog sadržaja. čija je osnovna karakteristika prisustvo ponavljajućih opesivnih misli i kompulsivnih radnji. vrlo neprijatne i uznemiravajuće. i impulsi koji uvek iznova. Retko se javlja naglo kada postoji veza sa nekim neurološkim oboljenjem i/ili precipitirajućim stresom.1. nezavisno od uticaja stresa. disocijativna fuga. c) Ganserov sindrom ( oboleli je smeten. otvorene amnezije ili oboje). kad se sindrom razvije ispoljava se u tri oblika ( sa dominacijom opsesivnih misli. b) Disocijativna konvulzija ( pseudoepilepsija. Kao što se vidi. Dominantno opsesivne misli i ruminacije Opsesivne misli su stalo postojeće. poremećaja. Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakteriše i prisustvo simptoma straha. tikovi. ali neizmeničnih subjektivno odvojenih identiteta i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja. može veoma dugo da traje).O pojedinim oblicima disocijativnog sindroma neće biti više reći. pa se ta ponašanja ponavljaju u nedogled i iscrpljuju pacijenta. afonija. d) Višestruka ličnosti ( predstavlja kompleksan. U većini slučajeva počinje postepeno. Način ispoljavanja opsesivnih misli su raznovrsni. poremećaji korordinacije motorne aktivnosti. disfonija.u 20%. analgezija. To su najčešće pojedine reči.delimična ili potpuna paraliza. sa jasnom manuelnom nespretnošću. sa čundnim odgovorima u "stranu". ataksije razlčitog stepena. Takodje je karakteristična i tesna povezanost sa depresivnim raspoloženjem. dezorjentisan u mestu. fraze. maštanja. na stereotipan način. odvratne. bizarni pokreti i nemogućnost stajanja bez podrške drugih (astazija i abazija). bizarni pokreti. ali bezuspešno. ponavljajuće i neželjene misli koje se nameću obolelom mimo njegove volje i koje on ne može da odagna. a svest nije bitno promenjena. ima otpor prema njima ali im se ne može suprostaviti. veliki histerični napad. pareza. vremenu i prema osobama iz okoline.

38 . Impulsivnost Podrazumeva slabost u samoregulaciji koja se klinički manifestuje kao acting-out ponašanje. Opsesivno razmišljanje predstavlja prisilna razmišljanja koja se nameću obolelom mimo njegove volje. Ova doživljavanja su praćena izraženom ambivalencijom. strahom. na ova ponašanja oboleli troše mnogo vremena i energije. zatim anakastični poremećaj ličnosti.Oboleli sumnjaju u sve.3. ovi pacijenti broje. električni uredjaji isključeni. Opsesivna zamišljanja kada obleli često prisilno zamišlja zastrašujuće scene. razmišljanja. Kompulzivne radnje preokupiraju obolelog više sati dnevno. Slični fenomeni sreću se i kod trihotilomanije. neočekivana i dovode do negativnih emocionalnih reakcija ( straha). Strah od smrti često postaje zakonitost življenja. Po karakteru su parazitska. zatim bizarne seksualne odnose ili seksualni čin sa roditeljima.osoba istovremeno veruje i ne veruje u njihi u toj neizvesnosti i ekstremnoj neodlučnosti. u ono što misle i što rade. doživljavaju jaku napetost. ali je kod žena češće pranje ruku i čišćenje stana.iscrpljuju obolelog. razmišljanjima o životu i smrti. u praksi su povezane sa posebnim načinom u obavljaju nekih delatnosti( kao se uredjuju stvari u okolini. čistoćom i zaštitom od prljavštine. sumnjom. Zajedničko prisustvo prisilnih misli i radnji ( opsesivno kompulsivni poremećaj i opsesivna ličnost) Za obsesivno-kompulsivni sindrom su karakteristične i specifične dimenzije ličnosti: neurotičnost. Strah kao crti ličnosti tretira se kao sklonost ka razvoju straha i predstavlja zajedničku karakteristiku stanja straha i pojednih oblika poremećaja ličnosti.). visok nivo hostilnosti. Opsesivni podsticaji predstavljaju posebno neprijatne sadržaje da se nešto misliili učini. Opsesivna sumnja predstavlja jednu od najvažnijih karakterisika opsesivno-kompulsivnog sindroma( OKS). borbom dobra i zla. pak kao opsesivni fobijski strah. sumnjanja. način kako se hoda. Obsesivna ubedjenja kada su osobe ubedjene da su njihove misli isto što i njihovo delo. Dominantno kompulsivne radnje i rituali kao oblik OPS Kompulsivne radnje su prisilne misli izražene kroz odredjene aktivnosti i od njih se ne mogu razdvojiti jer od njih potiču. kombinuju brojeve ili ih ponavljaju odredjen broj putadok ne zadovolje prisilu magičnih broj puta-3. obavlja i održava ličnaa higijena i sl. ubedjenja. negativna emocionalnost i negativizam temperamenta. dete. posticaji ili. Podjednako je zastupljen kod oba pola. eksplozivni izlivi ljutnje. Uobičajeno se opisuju kao opsesivna zamišljanja. pa čak i pretnjom. dramatičnim doživljavanjima koja su povezana sa prisilom da ubiju suprugu. radi se o posebnom mučnim i neprijatnim. Iz tog razloga oboleli pribegava ponašanju izbegavanja sitacija i mogućnosti da svoju prisilu realizuje. majku. intenzivno strahuje. Kompulzivnim radnjama osoba poništava svoj strah. Kod ovih osoba dominira uzdržanost i neodlučnost kao stil življenja. redom i simetrijom. praćena opreznošću. Celokupan ritual se odvija po strogo ustaljenom redosledu stvari i traje veoma dugo. dogadjaje. 9. čekanjem i oklevanjem. doživljavaju intenzivan strah. što ih preokupira i iscrpljuje. Najčešće su povezani sa proveravanjem i brojanjem ( da li je stan zaključan.2. Ritualno ponašanje je uvek povezano sa strahom. Ukoliko u tome budu sprečeni.Teme su specifične i povezane su sa: religijom. Tourettovog sindroma. računaju. Ukoliko se suprostave podsticajima. moralom. bolom i neprijatnošću. dismorfofobije. situacije kao što su saobračajne nesreće u kojima se lično povredjuje ili su povredjene njemu bliske osobe. vremenom. 9. Opsesivna fobija predstavlja pojavu kada prisilne misli dobijaju fobični karakter.anksioznost i strah.7). Pomente dimenzije su u visok korelaciji sa postojanjem straha.

najkarakterističnija posledica neodlučnosti je opsesivna sumnja. Simptomi se veoma često prepliću sa simptomima depresije ili distimije. takodje. Definiše se kao sklonost da se bude analitičan i da se traže detaljne informacije kada se donose odluke. bolovi u ledjima. Neurastenični sindrom ( Morbus Bird) Neurastenični sindrom predstavlja neurotski poremećaj koga karakteriše hronično i onesposobljavajueć osećanje slabosti. Svoje tipične smetnje pacijenti opisuju različito. tako da osoba uvidja da doživljaj depersonalizacije ne odgovara stvarnosti. malaksalost i iscrpljenost uz prisustvo i drugih telesnih. ono joj se čini strano i automatsko. Skoro po pravilu su prisutni: razdražljivost. nesanicu. poremećaja. Ova psihološka sumnja je jedna od tri suštinske osobine opsesivno-kompulsivnog sindroma. Raspoloženje je promenjivo. ono što sve opise objedinjuje jeste doživljaj osobe kao da sama sebi nije više bliska i prepoznatljiva ( isti doživljaj može da se odnosi i na okolinu osobe). stanja straha i somatizacionog poremećaja ili sindroma. pa ga ona odnekud posmatra. trnci po rukama i nogama. Ova dva fenomena se često javljaju zajedno. dok su ostali simptomi nespecifični i raznovrsni: žarenje ili strujanje u pojedinim delovima tela. Kada je reč o mogućim kliničkim komplikacija ovog sindroma treba naglasiti da najtežu komplikaciju prestavlja prelazak u shizofreniju. emocionalnih i kognitivnih simptoma. Klinička slika ovog sindroma je bitno odredjuja polimorfnim simptomima. gorušica. žale na: bezvoljnost. Odnos prema realnosti je očuvan. dijareja. da lako planu i ljutito reaguju na najmanji povod. U 39 . Otudjenje u depersonalizaciju zahvata različite aspekte ličnosti. Kod derealizacije doživljaj nestvarnosti se prenosi na okolinu i objekte u njoj. Nisu retki ni bezrazložni izlivi besa. preznojavanje. telesna slabost. Klinički se manifestuje kao preterana briga oko grešaka i tzv. laka zamorljivost ili osećaj stalne iscrpljenosti. u potpunosti ili delimićno. Klinički se manifestuje kao teškoća u donošenju odluka. umora. Pacijenti se. problemi sa varenjem. društvene procene. Poremećaj počinje naglo i nekad mu prehodi traumatsko iskustvo. Blisko je povezan i sa socijalnom anksioznošću ili fobijom. Kada je reč o telu. osobi se čini da joj se telo promenilo ili da joj više ne pripada.Sindrom depersonalizacije i derealizacije se definiše kao hroničan ili rekurentan poremećaj. kada se odnosi na osećanja pacijentu se čini da je izgubio sposobnost da doživljava emocije. 10. ponekad na način karakterističan za hipohondriju. kao i otežanog upamćivanja. Kognittivno funkcionisanje može biti kompromitovano u smislu teškoća u rasudjivanju i donošenju odluka. Medjutim. Ako se odnosi na kontinuitet sa prošlošću osoba saopštava da više nije onakva kakva je bila ranije. pacijenti se žale da su im popustili živci. posebno u domenu šta odbaciti. Takodje predstavlja suštinsku osobinu OKS. kada je u pitanju ponašanje. Zbog ovih simptoma pacijenti su zabrinuti za svoje zdravlje. Ako se odnosi na unutrašnje organe onda se manifestuje doživljajem promene njihovog mesta i veličine. medju kojima dominiraju: umor. napetost i nervoza. Pefekcionizam Odražava težnju ličnosti da se postigne izuzetno visok nivo standarda uz prihvatanje veoma strogih samoprocena. oslabljen apetit. vratu. Od somatskih smetnji česta je glavobolja. 11.Neodlučnost Prestavlja dimenziju ličnosti koja je u vezi sa impulsivnošću i predstavlja njenu kognitivnu osobinu.Sindrom depersonalizacije i derealizacije Depersonalizacija je doživljaj osobe kao da je sama sebi nestvarna. koji se manifestuje Ego-distonim i zato neprijatnim epizodama depersonalizacije.

a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa ( bolne menstruacije. odnosno erektilna disfunkcija). Svi napred navedeni simptomi kod ovog sindroma su praćeni izraženim simptomima depresivnosti i straha. nepravilni ciklusi. promene na koži ( svrab. sa puno komparacija. povraćanje tokom cele trudnoće). ali se najčešće radi o gastrointestinalnim tegobama. Tako neurotski proces prelazi u hronični poremećaj čime menja pacijentov lični i porodični život. 40 . ne smatraju da im je tu mesto. obolela osoba ima teškoću u opisu sopstvenog doživljavanja. najveći broj obolelih ima dugu i komplikovanu istoriju bolesti.). ljuti su jer dolaze kod psihijatra. delom zbog bojazni da neće biti shvačena. slobodno vreme im je u funkciji žalbi i smetnji i traganjem za novim lekovima i ispitivanjima. mučnina.odnosu na vreme. Početak oboljenja povezuje se sa doživljajem emocionalnih problema ili stresom. impotencija. Ove osobe lakše je hipnotisati i pokazuju veću sklonost u korišćenju disocijativnih mehanizama. Opis smetnji je slikovit i uvek dramatičan. Česta su prisutna stanja depresivnosti i straha. povratno. kao opšte funkcionisanje. 12. 12. Somatizija predstavlja tendenciju da se psihičke tegobe ispolje u obliku soomatskih simptoma i da zbog njih se traži medicinska pomoć. Učestalost ovih sindroma u opštoj populaciji iznosi 0. sindromi počinju pre 30-te godine i da su znatno češći u ženskoj populaciji (5:1). žarenje. povraćanje.. poremećajima menstrualnog ciklusa i smetnjama u psihoseksualnom funkcionisanju. regurgitacija. te da su upadljivo češća u ruralnoj sredini i kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem. u populaciji pacijenata koji se javljaju lekarima opšte medicine 5 do 10%. učestalo menjenje telesnih simptoma. veliko menstrualno krvarenje. Simptomi mogu biti vezani za bilo koji sektor organizma. dijareja. da je vremenski tok usporen ili ubrzan. i skoro po pravilu godinama unazad uzimaju benzodiazepine. Utvrdjeno je da ovi poremećaji. nadimanje. u kliničkoj praksi najčeđće su žalbe na GIT smetnje ( podrigivanje. nepodnošenje odredjenih vrsta hrane). Klinička slika ovog sindroma. Kada je u pitanju ovaj sindrom.14%. što izaziva strah. podvrgavaju se brpojnim medicinskim ispitivanjima koja ne otkrivaju medicinske uzroke bolesti a nije retko i da se operišu. koji osoba ne prepoznaje kao uzrok. žale se da su kod kuće izgubili interesovanje za njih. Somatizacioni poremećaj Osnovna karakteristika je višestruka. nekada su agresivni i dalje postoji obilje telesnih smetnji. promenama na koži. Doživljaj nestvarnosti često se tumači kao gubitak kontrole i početka ludila. utrnulost. kao da je vreme stalo. bihevioralne i kognitivne karakteristike pacijenata koji se žale na telesne simptome u osustvu relevantnih medicinskih nalaza. što radja neprijatno osećanje izolovanosti. poremećaja je veoma kompleksna. seksualna inferiornost. koji obično prezentuju nekoliko godina pre javljanja lekaru. a razumevanja da nisu somatski bolesni ne prihvataju. bol u toku snošaja. poremećaji psihoseksualnog funkcionisanja ( osećaj pećenja u polnim organima i rektumu. a u populaciji bolesnika na neuropsihijatrijskim odeljenjima 9%. Veliki broj neurotskih pacijenata ispoljava raznovrsne telesne simptome za koje nije utvrdjena organska osnova. takvi pacijenti stalno traže dodatna somatska ispitivanja i nisu zadovoljni kada ona pokažu osustvo telesnih uzroka.1. Klasičan pacijent izgleda karakteristično: u psihijatrijske ordinacije dolaze sa brojnim nalazima i izveštajima brojnih lekara. Ujedno označava iskustvene. Somatoformni poremećaji kao neurotski sindrom Somatizacija predstavlja razrešenje neurotskog konflika njegovom transformacijom u vegetativnu inrevaciju. osetljivost i dr. abdominalni bol.

3. Stalni somatoformni bolni poremećaj Stalni somatoformni bolni poremećaj kao sindrom predstavlja poremećaj koji se karakteriše upornim žalbama na jake. Mesto bola se često menja. Nediferencirani somatoformni poremećaj Predstavlja poremećaj koji se karakteriše manje brojnim. psihogeni iritabilni kolon. Intenzitet bola prati emocionalno stanje. osećaj nadimanja. disfagije. Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema U ovaj sindrom svrstani su funkcionalni poremećaji i subjektivne smetnje bolesnika koje se manifestuju u sferi VNS. Etiološki činioci su isti kao i kod somatizacionog poremećaja. psihomotorna usporenost. svrab. a ponašanje obolelog je usmereno da pribavi pažnju i sažaljenje. težine sa stalnim žalbama na jedan ili grupu organa. obična glavobolja. učestalo mokrenje uz osećaj nadutosti. treba je razlikovati od akutnog bola koji traje kraće od 6 nedelja. opstipacija. vomitus ili psihogeno povraćanje. alkoholizmom.Kod večine pacijenata je utvrdjena manja ili veća izražena organska lezija koja se povukla ali je zaostalo bolno ponašanje. navest ćemo samo različite kliničke oblike ovog poremećaja: Da Kostin sindrom. hiperventilacija. celokupno stanje podseća na akutno stanje straha. i karakterišu ga simptomi parasimpatikotonije: smetnje spavanja. neurosis gastrica. pri ćemu ne postoji pavilnost u grupisanju tegoba. Poremećaj je. a bolesnici se žale na: gubitak apetita. Umesto detaljnijeg opisivanja kliničke slike ovog sindroma. psihogeni kašalj. dijareja. Klinička praksa pokazuje da se ovaj poremećaj povezuje sa depresijom. sindrom umrtvljavanja ( ovaj sindrom nije celishodan. retencija urina. kao što su: tahikardija.Ovo je prva grupa simptoma na kojoj su objektivni i mogu se registrovati kliničkim pregledom. pain behavior. neurocirkulatorna astenija. brahijalgija i tzv. funkcionalan. iscrpljujuće bolove koji su neprecizno lokalizovani. štucanje. aerofagija. povišena TA. GIT-gastrointestinalne i GUgenitourinarne tegobe. 41 . znojenje. znatno slabijeg intenziteta. i prate ga simptomi simpatikotonije: tahikardija. Klinička slika ovog sindroma je karakteristična i specifična. Ovaj sindrom je češći kod osoba u srednjem životnom dobu ( četvrta i peta decenija). hipermobilnost. pasivno-zavisnim poremećajem ličnosti. Sam tok ovog poremećaja je nepredvidiv. sindroma borba-bekstvo.12. već destruktivan. umor. a prognoza zavisi od ostvarivanja sekundarnie psihološke dobiti od bolesti. hiperventilacija. a karakter bola ne odgovara telesnom oštećenju i posledičnoj telesnoj disfunkciji. nesistematizovanim simptomima. Hronični bol traje duže od 6 meseci. zatezanja. polaksiurija i dr. Drugi tip tegoba se ne može objektivizirati i to su neugodne senzacije. Bol je u centru pažnje obolelog. a drugi preko parasimpatikusa ( učestale stolice). poremećaj apetita. 12. Najčešći klinički način ispoljavanja su: lumbalni bol i cervikalni bol. hiperventilacioni sindrom.tj. malaksalost. pad tolerancije za bol. midrijaza. Bolesnik se obično žali na nekoliko simptoma ili sindroma. nelagodnosti u abdomenu. tzv.4. 12. radražljivost. za razliku od psihosomatske bolesti( kod koje postoji telesno oštećenje). jer uvodi obolelog u depresivno stanje. jedni se odvijaju putem simpatikusa ( tahikardija). neurosis cardiaca. opstipacija. dominira kliničkom slikom i u tesnoj je vezi sa njegovim emocionalnim stanjem i dejstvom stresora.2.

Hipohondriju karakteriše i izvesan otpor pri pokušaju razuveravanja. ali im to ne umanjuje sterpnju ili sumnju. nekih poremećaja ličnosti. Hipohondrija kao neurotski sindrom Hipohondrija se definiše kao preterana okupiranost telesnim funkcionisanjem. psihogeni tortikolis. psihogena dismenoreja i škrgutanje zubima ili bruksizam. simptomima. Povod za pojavu straha i sumnji nekada je smrt u bliskom okruženju. zatim hipohondrija kao deo depresije. uz prisutan bizaran karakter (sch. telesnim simptomima ili bolestima. Redja su tzv. ključna je odlika hipohondrije i dovodi do somatske neizvesnosti. Kod težih oblika postoji uporna sumnja ili strah da je prisutna bolest. preterana preokupiranost telom. psihogeni tik. što je u vezi sa patološkim strahom da je osoba obolela od neke ozbiljnije bolesti ili sa sumnjom da je teška bolest već prisutna. uredno je sredjuju i donosse na preglede. 42 . Učestalost u opštoj populaciji je izmedju 1% do 5%. paze da vode zdrav način života. Početku poremećaja prethode traumatska iskustva ili nepovoljni životni dogadjaji kao što su teška bolest ili smrt u porodici. Emocionalnu komponentu čini strah od smrti. ove osobe se često pdrvrgavaju brojnim i nepotrebnim pregledima i ispitivanjima. 13. to osoba više brine.5. a prva ispoljavanja se registruju tokom treće i četvrte decenije. Često pokušavaju sami sebe da dijagnostikuju i leče. njegovim funkcionisanjem. a ne lečenja. somatiužzacionih poremećaja. ovde treba istaći da hipohondrija nije samo neurotski sindrom. prolazna hipohondrična stanja i/ili simulacija. razvod ili neuspeh u karijeri. poremećaj sumanutosti. trude se da steknu savršenu kondiciju. a reakcije na razuveravanje su različite ( ljutnja ili samo naizgled odbijanje da se razuvere). obsesivno-kompulsivnih poremećaja. Preokupiranost bolešću čini pacijenta nesposobnim za funkcionisanje. U savremenim psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV i dr) proširuje se broj i vrsta drugih somatoformnih poremećaja. Slična je sitacija i sa tzv hipohondričnim paničarima. Hipohondrični pacijenti pridaju veliki značaj svojoj medicinskoj dokumentaciji. Poremećaj podjednako pogadja osobe oba pola. latentna hipohondrija se sreće kod osoba koje su investirale u svoje telo. Dijapazon ispoljavanja hipohondrije je veoma širok. a često traže posebnu pažnju od drugih. koristeći stručnu literaturu. kognitivnu nepodnošenje neizvesnosti. Primarna hipohondrija se retko dijagnostikuje gde je prevalencija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 2 7%. zdravljem i bolešću. psihotična depresija). već se sreće i kod psihotičnih pacijenata u vidu hipohondrične sumanutosti koja se karakteriše čvstim. ali ne i nemogućnost da se takve osobe razuvere da ne boluju od te bolesti. Sekundarna hipohodnrija je češća. nepokolebljivim ubedjenjem u postojanje bolesti. negovanje smrtno obolele bliske osobe. ovde želimo da navedeno još samo neke od njih: globus histericus. Sumnja u postojanje bolesti predstavlja specifičnu kognitivno-emocionalnu reakciju na stanje somatske neizvesnosti. telesnim zdravljem. pošto je hipohondrični sindrom po pravilu hronične prirode uz velike oscilacije u intenzitetu tegoba kod oko dve trećine pacijenata.12. Hipohondrična osoba oseća da je ugrožena iznutra i da će je telo uskoro izdati. Ne ulazeži u precizna nabrajanja ovih poremećaja. Što su telesna zbivanja kojim je okupirana manje jasna. psihogeni svrab. Hipohondrija se može pojaviti u sklopu procesa tugovanja i tokom oporavka od životno ugrožavajuće bolesti. dismorfofobije. Ono što povezuje sva hipohondrična ponašanja jeste traženje objašnjenja. Ovaj sindrom je obično prebojen i drugim elementima psihoze( pacijent veruje da je oboleo od raka jer ga truju kancerogenim materijalom). Drugi somatoformni poremećaji U dosadašnjem izlaganju naveden je veći broj somatoformni poremećaja. Pri tome je teško.

5. ili je to urodjeni strah ljudi). a kultura na njihovo psihičko oblikovanje. mlade. Dinamička je pretpostavka da se radi o akutno nastalom strahu od kastracije zbog pretnje gubitka visoko narcistički investiranog objekta kao što je penis ( znaći. Sindrom straha od vožnje kajakom jednosedom. koje se sreće kod mladih. neurotska reakcija koja je najviše ličila na disocijativno-konverzivni sindrom. Kliničare je oduvek interesovalo da li uticaju kulture dovode do nekih specifičnih oblika neurotske psihopatologije kojom se malo bavi naučna psihijatrija ( folk syndroms). da mogu dovesti do psihičkih poremećaja. preokupacijom da manjak toplote odredjuje vitalnost. infantilne i primitivne osobe koje su videle napade kod drugih i grupu koja je simulirala napade jer je shvatila da je to način ostvarivanja dobiti. ovaj sindrom razvrstava na tri oblika i to: demostrativni napadi u cilju isticanja zasluga u ratu prikazujući podvige i stradanja. praćenog razvojem straha od nesreće u uslovima usamljenosti. Frigophonija ( pa-ling) predstavlja oblik opsesivno-kompulsivne neuroze koji se karakteriše prisilnim strahom od hladnoće. socijalne fobije tj. veoma anksioznih osoba. nastanak i razvoj poremećaja povezuje se sa verovanjem da gubitak sperme predstavlja rasipanje materije što škodi zdravlju i životu uopšte. poremećaj nastaje zbog pogrešnog narodnog verovanja i zabluda). Klajn H takodje. Ovaj heterogeni sindrom je vrmenom podlejen u tri grupe: psihopate i histerike preosetljive osobe koje reaguju abnormalno naročito na strah i nezadovoljstvo. stanje straha. 6.14. Navodi se i kao specifična neuroza vojnika sa borbenom i ratničkom predispozicijom u posebnim uslovima partizanske borbe čiji su odredi prerasli u regularnu vojsku. 3. Odgovara paničnom poremećaju kod zapadnih civilizacija i javlja se kod muških osoba starijih od 18 godina. Urokljive ili zle oči predstavlja kulturološki poremećaj koji ima osobne fobičnog poremećaja. 1. 4. Ovaj sindrom često se udružuje sa afektivnim poremećajima. ili bacanje čini. 2. a glavni patoplastični činilac borbenost. javlja se kod osoba nižeg obrazovanja i slabije psihološke organizacije i pripadnika primitivnih društava. pre svega "juriš na neprijatelja". najčešće kineza i Malezijaca. Specifični neurotski kulturološki sindromi u nas uglavnom se odnose na još uvek prisutna narodna verovanja u magije. defanzivni napadi bili su izazvani depresivnom napetošću gde se oboleli rasterečivao teško podnošljive napetosti i 43 . Susto je kulturološki sindrom koji odgovara stanju straha nastalom zbog verovanja da nije došlo do iznenadnog delovanja crne magije. straha od pogleda drugih. vračanje i sl. 7. strah od vetra i opsesivna potreba da se obuče nekoliko slojeva odela radi zaštite od hladnoće. 8. što dovodi do gubitka duše obolelog. Teško je reći zašto prodorni pogled ima tako univerzalno značenje sresa ( moguće je da se radi o pokretanju osetljivih i intenzivnih transfernih reakcija. Specifični neurotski kulturološki sindromi Odavno je poznata veza izmedju kulture grupe ljudi i učestalosti ispoljavanja neurotskih poremećaja. Ljudi utiću na stvaranje kulture.Koro je psihogeni poremećaj koji se karakteriše naglo nastalim paničnim strahom u čijoj osnovi leži verovanje da će se penis muškarca odnosno labija žene vratiti u stomak i da će zbog toga nastupiti smrt. Ovde ćemo ukratko navesti najčešće sindrome koji se navode u stručnoj psihijatrijskoj literati. Glavni patogeni činilac bila je težnja za priznanjem. Ovaj sindrom su karakteriosali psihogeni napadi histeričnog tipa u kojima je prikazivana hrabrost i borba. Dhat sindrom ili spermatoreja je kulturološki neurotski poremećaj.Kajak angst syndrom smatra se nacionalnom bolešću Eskima koji žive na Zapadnom Grelandu. Latah je kulturološki neurotski sindrom koji najviše odgovara disocijativnom( konverzivnom) poremećaju. pretpostavlja se da je uzrokovan senzornom deprevacijom kod lovaca na foke. u ovu grupu poremećaja danas se svrstava i tzv ratna neuroza Jugoslovena koji se javlja za vreme II Svetskog rata kao psihogena.

superponirana psihoza na početne neurotske simptome. nezrele. zadovoljavao svoju potrebu za osvetom. neočekivano. I u grupi neurotskih sindroma. Često puta. nadgrađena. bolesnici napadju svoju okolinu. Tako i među "malim" bolestima može da se javi nepovoljan tok i dugo trajanje. lake" psihijatrijske poremećaje koji se odnose na neuroze i "teške" koji se pripisuje psihozama. Jatrogeni neurotski sindromi (Jatrogeno uslovljena neurotska regovanja) Dve grupe činilaca: egzogeni i endogeni. neurotski simptomi na primarno psihotičnoj osnovi. Kao što je već ranije navedeno i ovde ističeno da se u praksi mogu smenjivati u toku razvoja psihijatrijske bolesti iz obe navedene grupe ili mogu postojati istovremeno u određenoj fazi bolesti. ne mogu se svesno kontrolisati i nesrazmere u situaciji. 17. Za potpunije značenje simptoma i toka bolesti i za dobru diferencijalnu dijagnozu neophodni su mnogi podaci iz lične i porodične anamneze. Preosetljive. opšti psihomotorni nemir je pojava koju često srećemo kod mnogih dijagnostičkih kategorija u psihijatriji. pokreti) sa istivremenom ekscitacijom večine ili čak svih ostalih psihičkih funkcija. Ova često dramatična stanja vidaju se kod pacijenata u toku naglog izbijanja prvog psihotičnog šuba. bez povoda. koje su velikog intenziteta. gde. demoliraju. Ovde su posebno interesantna grupa egzogenih činilaca: stalne rasprave i pretnje atomskim ratom. razbacuju predmete od vrednosti. npr. psuju.branio se od nesvenog samooptuživanja. poremećaja postoji mnogo pacijenata sa veoma teškim oblicima neuroze i/ili lakši oblici psihoza kao i raznovrsno kombinovanje neurotskih i psihotičnih simptoma kog istog pacijenta. fizički nasrću na prisutne. ukazivanje na pogubnost radioaktivnosti. U kliničkoj praksi sreću se različite mogućnosti toka i ishoda kod nekih neurotskih stanja: neuroza sa psihotičnom pojavom u njenom pogoršanju. a odlikuje se iznenadnim psihomotornim ispadima. neurotske tegobe kao nastavak ranijih psihoza. vredjaju. bez kritičkog mišljenja i sposobnosti kontrole emocije. 15. Kod nekih pacijenata se javljaju predvidljiva i nepredvidljiva pogoršanja. Stoga tačna dijagnoza bilo kog od ovih entiteta ne određuje prognozu bolesti iako su većinom moguća kvantitativna i kvalitativna poboljšanja simptomatologije.U širem smilu reči. dok kod manjeg broja dovode do tipičnih reakcija straha. pušenja. Pošto i neuroze mogu biti teške bolesti. viču. kod hroničnih psihotičara. Svi ovi činioci kod velikog broja ljudi izazivaju osećaj nelagodnosti. zagadjenosti okoline i hrane. ili povremeno. Ovakva opasna stanja. agitiranosti) Pod "psihomotornim nemirom" podrazumeva se ekscitacija motoričkih funkcija (kretanje. 16. idući ponekad prema potpunoj hroničnosti i invalidnosti. sugestibilne. realno ugrožavaju socijalnu sigurnost. kod paranoidne ili katatone 44 . lome. kao i iz aktuelne socijalne situacije. ni kvalitativna promena simptomatologije psihoze neurozom ne označava samo po sebi poboljšanje. Neurotski sindromi sa psihotičnim znacima i simptomima i obrnuto Kada je u pitanju klinička razlika između neurotskih i psihotičnih poremećaja treba istaći i činjenicu da je neprihvatljiva podela na "male. Sindrom psihomotornog nemira ( Stanje ekscitacije-motorna i psihomotorna uzbudjenja. kasžnjavao sebe putem identifikacije sa žrtvom i tendencioni napad koji su za cilj imali ostvarivanje neke psihološke dobiti. nesamostalne i zavisne osobe. lako mogu postati žrtve ovakvog neprimerenog ponašanja. sem mjogućnosti povredjivanja bolesnika i okoline.

saradnju. b) nerad. bilo da je reč o genetskoj predispoziciji. simptomi predstavljaju značajnu razvojnu fazu poremećaja. ogranićen broj abnormalnosti. iluzije. akutni/ili prolazni psihotiični poremećaj. Postoje i drugi rizični faktori značajni za pojavu prepsihotičnog sindroma ili autne psihoze. psihofiziološkom. Zbog toga opšti psihomotorni nemir ne može da nam služi kao validan putokaz u terapiji. može da ispoljava ponašanje halucinanta. aktivni ili pasivni negativizam. ne prepozna. pokušava da napusti ordinaciju. Orjentacija je očuvana. odnosno značajan pad efikasnosti. Ukoliko prihvata razgovor veoma brzo verbalizuje svoje doživljavanje straha. izrazito je napet. sa generalizovanom anksioznošću. posebno kod mladih. stuporozno ponašanje. manja količina 45 . Ovde su mnogo važniji podaci koje daje porodica. manije i maničnih sindroma. izbegavajuće ponašanje. neurohemijskom poremećaju. Pre pojave tipičnih simptoma.shizofrenije. nego "traženje" po svaku cenu za nekim od tipičnih simptoma ili sindroma.O sopstvenom strahu ne govori ništa ili to čini veoma retko. radi se o nekom deficitu. pomoć značajnih osoba u koje pacijent ima poverenje. ili redje o ozbiljno narušenom tzv.i sl. socijalno prihvatljivo ponašanje pojedinca. gestikuliše. Pojednostavljeno rečeno. redje reaguje gnevom ili pokušajem da prekine razgovor. agitirane depresije. dobra procena psihološkog stanja. Navedeni znaci. odbija komunikaciju. Danas se u stručnoj literaturi i kliničkoj praksi veoma mnogo diskutuje o pojamu vulnerabilne ličnosti. socijalna izolacija. vulgaran je. ukoliko to učini . Stoga je korisno da iz praktičnih pre svega terapijskih razloga izdvoji sindrom psihomotornog nemira kao poseban entitet koji je najčešće karakterističan za početnu. On je u stalnom nemiru. medjunavedenim dijagnostičkim kategorijama teško bi mogli pronaći dve takve koje se mogu lečiti na isti način. manirirano i bizarno ponašanje). naročito ciljanoj. sem kod veoma snažnih afekata koji dovode do suženja svesti. kada se javlja više nespecifičnih simptoma: a) gubitak interesovanja: izbegavanje društva. razdražljivost i/ili posebna osetljivost i dr. prepsihotični sindrom Poslednja dva sindroma koja su uključena u prventsveno neurotske često puta mogu da budu prodromalni. hospitalizaciju. B) PRETEŽNO PSIHOTIČNI SINDROMI 1. aktivnosti. odbojnost ili neprijateljski stav prema oklini. prepsihotični sindrom. odbija da sedne. U ostale simptome spadaju: halucinacije. narkomanije i tabletomanije. neurofiziološkom. bizarnost. na pr. Pojam psihotičnosti u novijim klasifikacijama javlja se kao pogodan opisni termin kao. Psihološka i psihopatološka osonova navedenih simptoma je u poremećenoj pažnji. patološkom zaokupljenošću sobom. akutnog napitog stanja i mnogih drugih. okolina. impulsivnost. Ovi simptomi nisu tipični za zdravo. galami. konfuzno-delirantnih stanja. opštem zdravstvenom stanju. blagom depresijom. eretičkog ponašanja mentalno retardiranih osoba. na pr. koncentraciji. Ovaj pojam prosto ukazuje na prisustvo vodećih psihopatoloških sindroma karakterističnih za psihozu: halucinacije. razne sumanutosti. viče. nepovoljnom delovanju stresa. zrelo. ali se u praksi ovo stanje često previdi. Čitavim ponašanjem ostavlja utisak bolesnika opasnog po oklinu. apstinencijalnih kriza kod alkoholizma. Takodje je veoma karakteristično ponašanje pacijenta. terapiju. uznemiravaju porodicu. ubrzo ustaje. Potrebna je hitna i neodložna pomoć lekara i drugih stručnjaka. prvi epizodu shizofrenije. arogantnost. psihomotorna retardacija ili katatono. uunemirenih epileptičara. shizofrenije. Dominantne simptome čine izraženi motorni nemir pračen gnevom ili strahom različitog intenziteta. potencijalna ili manifestna agresivnost. Prodromalni. užu i širu socijalnu sredinu. hoda. postoji period od nekoliko nedelja ili meseci. zloupotrebi različitih psihoaktivnih supstanci i slično.

haluciniraju. Ovi simptomi nisu specifični. npr. ili doživljavaju iluzije. koje se čak može javiti još u najranijem detinjstvu. da li je korist od terapije o ovoj fazi veća od rizika primene odredjene terapije. Kada je reč o prepsihotičnom sindromu posebno je važno utvrditi : 1. Pošto su uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita. Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom.obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana. naročito u porodicama sa pozitivnom psihotičnom anamnezom. košmari. smanjenje školske i/ili profesionalne efikasnosti. metod savetovanja ili primena drugih suportativnih metoda. I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja. velikom depresivnom sindromu. dehidrirani. urgentna traumatologija. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok. Za razliku od delirijuma. ali postoje šanse da oni mogu biti prepoznati kao prodromi shizofrenije. delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. obično je duže po trajanju. razdražljivost. npr. zatim kod stanja agitacije u maničnom. Pacijenti sa ovim sindromom su zbunjeni. povećana 46 . za shizofreniju. i 2. stanje mentalne konfuzije) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma. psihomotorno su uznemireni. Epizoda delirijuma. Postoje brojni dokazi da se početne karakteristike shizofrenije prisutne tokom ovog perioda.lekova. da li farmakološka i psiho-socijalna intervencija u ovom periodu bolesti može biti efikasna. Već je napred navedena naglašena iritabilnost. kratka analitička psihoterapija i porodična terapija. 2. dezorjentisani. ali za kliničke potrebe uzima seda ove karakteristike nastaju nekoliko meseci do nekoliko godina pre početka psihoze. Pošto su danas dobro razvijeni brojni biološki testovi (markeri) za identifikaciju osoba sa povećanom vulnerabilnošću za razvoj.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom. sa insomnijom. U lijazon. ritualno ili socijalno neprihvatljivo ponašanje. centri za hemodijalizu. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine. npr. Navedene činjenice i argumenti posebno se odnose na prodromalnu fazu kod shizofrenih psihoza. odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS. gubitak ili nesposobnost da se razvije adekvatan interes u sferi seksualnosti. shizofrenije. Tokom ovog perioda ovi pacijenti ispoljavaju neke od simptoma shizotipalnog poremećaja ličnosti. jasno je da će efikasna terapija u prodromalnoj fazi sprečiti razvoj akutne epizode i tako sprečiti lečenje u akutnoj fazi kao i u fazi terapije održavanja. jedinice za operaciju katarakte. populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom. blago bizarno ponašanje. uzimajući u obzir da odredjeni procenat osoba koje bi bile lečene ne bi razvile shizofreniju i ako ispoljavaju shizotipalne simptome i imaju snižen nivo socijalnog i intelektualnog funkcionisanja. centri za intoksikacije. naglašene teškoće sa pažnjom i koncentracijom. terapija u ovoj fazi evolucije shizofrenije biće od krucijalne važnosti. Ovaj sindrom veoma često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice.magijsko mišljenje.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem). centri za opkotine.

digoxin. "sindrom zalaska sunca". klometijazol. Akutno konfuzno stanje. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. mexilitin. glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". cefalosporinima. diuretici. metilprednizolon. phenitoin. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici. benzodijazepini. clonidine. nikotin. cafein. Disgrafija je posebno važna kao rani. mianserin. hipervigilnost. tramadol. izonijazidu. hipoglihemici. katetere.neki bolesnici su mirni i povućeni. paroksetin. Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena. Suicidalni sindrom 47 . intoksikacija aspirinom.anksioznost. spirnolakton. teofilin i triamicinolol 3. carbamazepine. najčešće vizuelnim. zatim mesta i na kraju prema sebi. senzitivni nalaz. doxapram. levodopa. lutaju okolinom. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti. chloramphenikolu. mefloquinu. butorofenoni. ganciklovir.amantadin. ciprofloxacinu. nalbufin. misoprostol. fenoprofen. fenotijazini. antiholinergici. antiholinergici. sumanutim idejama. amilorid. kortikosteroidi. MAOIs. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija. ranitidin. naproxen. litium. ibuprofen. sulindak. salicilati. viloxazin. aminofilin. disopyramid. risperidon.c) poremećaji ponašanja su različiti. penilpropanolamine. phenelazin. . piperazin. klometiazol. papaveretum. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. teškoće da zadrži pažnju i obmane. naglo obustavljanje clozapina. primidon. meprobamat. lysudril. nabilon. metildopa. selegilin. interferon. bromokriptin. clartihromicinu. kokain. chlorokvinu. fluoksetin. disulfiram. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate. streptomicinu i sulfonadidi. triciklici. Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču.beta blokatori. benzodijazepini. famotidin. plitkog ili labolnog afekta. kanabis. barbiturati. lidokain. indometacin. Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol. atenolol. methixene. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. prokainamid. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom. nalbulphin.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin. penicilinu. trazodon.narkotici. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. cikloserinu. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. hydralazin. cikloserin. transdermalna primena skopolamina. ethoszyimid. pregolid. barbiturati. depresije. dietilpropion. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. baclofen. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma. atropin i kapi hematropina za oči. b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama. Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga. katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. cimetidin. rafamicinu. bromidi. disfazije. hidroksihloroquin. sodium valproat . lodoform.

Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika. zavisnost. procena i eliminacija rizika. psihomotornom agitiranošću i sumanutim depresivnim sadržajima o ekonomskoj propasti. Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama. kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija. neki oblici poremećaja ličnosti. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti. Kada su u pitanju pojmovi agresija. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja.socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva. Ovaj problem je tema posebnog predavanja.Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika. saopštavanje namere drugim osobama. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u 48 . početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova. 4. elastično. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj.psihološki faktori ( impulsivnost. 3. Čini se da se pomentuti termini previše slobodno.J. prethodni pokušaji suicida. stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno.A. medicinska anamneza. i sar. alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima.2. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5. demografski faktori.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom. U ovaj sindrom u užem smislu spada i stanje agitirane depresije. nerealna očekivanja). tj. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak. Ovde preti i najozbiljnija opasnost od suicida. povečana beznadežnost. kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti. Akutna psihotična depresija karakteriše se visokim stepenom anksioznosti. 4. tehnike vodjenja intervjua. skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju.porodična anamneza.biološki faktori. tj terminima i pojmovima agresije. U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1. kada je reč o faktorima rizika takodje. treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije. alkoholizam. nihilizmu života i sl. ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji). pa i proizvoljno upotrebljavaju. naglo poboljšanje depresivnog stanja i c) Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja.Posebni psihijatrijski Flaherty. za ove termine. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti. promena u medicinskom stanju. sužavanje intelektualnih moći. schizofrenija.altruističko i egoistično samoubistvo) .

McDougal). klžulture. Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. komformistička. Ova prva može da se izazove frustracijom. Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju. testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. povredom: sakaćenjem ili samouništenjem. lečiti i prevenirati. agresija pohlepe. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti.autoagresiva. tj. Sindrom autoagresije Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. Instrumentalizovana agr. čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. klase. S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja. kolektiva. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju. favorizovati. 3. a u prvom redu iz dva osonvna: 1. odbrambena. bolom i uopšte širokim spektrom draži. iz mnogo razloga. Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. a na telesnom planu bolom. One se medjusobno svakako ne isključuju. zatim zbog neurohormonalnih( npr. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. grupe. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost. ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati. U smislu incijative i incijativnosti. energičnosti i uopšte aktivnosti. koji neki autori upotrebljavaju ( M. Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne . afirmativna. Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručno-naučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja 49 . u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju. instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji. u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. moralno adaptivnog ponašanja. mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe. U smislu tendencije ka preduzimljivosti. zajednice. sistemska.1. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina. depreivacijom. premenstrualna faza kod žena). desktruktivna. posencefalitična stanja. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva. jedinice. 2. 5. temporalna epilepsija. U smislu tendencije za dominacijom. 4. čime se izjednačuje. tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. U smislu tendencije za destruktivnošću. revolucionarna. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa).odredjenom vremenskom intervalu. narcistička. U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr. neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5. intenciona. heteroagresivna agresija i dr. Levine).sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora. begžnigna agresivnost".

Reč je o veoma opasnom stanju u toku izmenjene svesti epileptičara. sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama. naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija. visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. motivi izbora poziva. Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije.dobrog razumevanja transfera. sumračna stanja i pojava patološkog afekta. Halucinatorna doživljavanja i agresija. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza.raptus procursiva. acting-out ponašanja. 2. Paranoidnost i agresija. alkohola. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti.hronično vegetativno razdraženjeprebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega. Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga. nesvesno prouzrokovani udesi. 6. toliko i za okolinu. brutalni nemir. praćen bespomoćnim trčanjem. psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid. opasno koliko po pacijenta. asketizam. pojedini poremećaji ličnosti i itd. takodje. 3. 5. empatije. bizarnom i stereotipnom motornom nemiru. Prosesima introjekcije. što izlazi iz okvira ovog izlaganja. 5. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji . Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. Klinički je značajan i raptus epileptičara koji karakteriše. katatona pomama se dešava kod bolesnika u toku katatone shizofrenije. Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". 4. 5. automutilacijom). saopovredjivanje. Otada kontrolu. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše . kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja). koji se odigrava na uskom prostoru. tzv. neurotske forme autoagresije.destrukciju u vidu telesnog oštećenja.funkcija. Procesi se odvijaju u nesvesnom.2. intoksikacije. bipolarnih afektivnih. kada postaje veoma opasan za svoju okolinu. kontratransfera.2.2. Izražava se u brutalnim atacima. Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1. 5. Eretični sindrom i razdražljivost mentalno retardiranih osoba kao oblik heteroagresije 50 .Agresija kod pojedinih nozoloških. abuzusi lekova i dr). U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa. Sindrom raptusa. katatone pomame Iznenada bolesnik iz stanja ukočenosti ( stupora) zapada u stanje motorne promene. neverbalne komunikacije. suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti.1. psihosomatske bolesti). Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije.2. sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom"). pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno. pojedini epileptični poremećaji. ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena.svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći.

Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom redu psihoaktivnih lekova. politoksikomanija. nikotinizam. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom. O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja psihoaktivne supstance na organizam. posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS. Narkomanije ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili hroničnog trovanja. antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo osećanje nelagodnosti. žudnja za stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja olakšanja. osobe srednjeg životnog doba) javljaju se karakterne izmene u formi pojačane razdražljivosti. Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje PAS od koje je pacijent postao zavistan. koju redovno prati povišena tolerancija. Ode ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinažžencijalnih sindroma vezano za pojedine vrstei /ili grupe psihoaktivnih supstanci (PAS). zavisnost od psihoaktivnih supstanci. Povremeno se nadovezuje izrazit motorni nemir koji predstavlja poseban problem za porodicu i životnu sredinu. Ovaj znak je veoma bitan i karakterističan za bolesti zavisnosti. kofeinizam i dr. štetnog kako za pojedinca. prijatnosti. a karakteristike simptoma i znakova apstinencije zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti. alkoholizam. Termini kao što su narkomanija. percepciju i svest. i ona zahteva uzimanje sve veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma (withdrawal syndrom). opijatskih analegetika. odnosno izbegavanja neprijatnih efekata. u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim sindromom. toksikomanija. odnosno postigao prvobitni efekat. Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim uzimanjem prirodne ili sintetske droge. zloupotreba droga. Sa kliničkog aspekta je važno razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti. a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga. tako i za društevnu zajednicu u kojoj on živi. tzv eretizma. u koliko se (PAS) ne uzima. Definiše se kao stanje adaptacije na PAS. a. odnosno koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. lagodnosti. zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju klasične nazive u stručnoj literaturi. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka hemijska supstanca koja alterira raspoloženje. radi se o brojnim kliničkim.narkofilije kao česta navika da se povremeno posegne za nekom drugom. Priroda ovog sindroma nije samo psihička nego i somatska. C APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI U ovom poglavlju nećemo se detaljnije baviti svim aspektima bolersti zavisnosti. Psihičku ili emocionalnu zavisnost je teže definisati. Ovaj fenomen tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. tabletomanija. nozološkim entitetima sa polimorfnom simptomatologijom. Fizička zavisnost se ne javlja u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance.Kod mentalno retardirane dece i starijih osoba ( adolescenti. Mnogo češće se koriste pojomvi kao što su: toksikomanija. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja. Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti koje odgovara 51 . eufomanija. kao i od framkoloških i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala. od habitacije i/ili abuzusa. nikotinizam.

Ovde se takodje. pa čak i metadon. 1. U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum. Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS: a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje spadaju analgetici.periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti" Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti. marihuana i dr. heroin. depresivno raspoloženje. preznojevanje. Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon prekida uzimanja droga iz ove grupe.računati na 2. Ono što je krakteristično danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i sredstava koji se danas zloupotebljavaju. benzodijazepini sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam. hlorpromazin). što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja. tbc. Apstinencijalni sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan. zato što tolerancija raste veoma 52 . koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove psihičku ili fizičku zavisnost. Ove posebno istićemo značaj glutetimida ( Dorlden). može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje. a nemaju opasna adiktivna svojstva ( metadon. sedativi.). hipnotici. Zbog infekcije i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma. psihotropnih agensa i trankvilizera. Zbog toga se u kliničkoj praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili sličan farmakološki efekat kao i opijati. Skoro da je nemoguće pobrojati sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost.. relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne pojave. grčevi u stomaku. malaksalost. proparanediola (Meprobamata). c) halucinogeni i d) produkti Cannabis sative ( hašiš.) jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge. Njihov nagli prekid izaziva karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon prekida uzimanja medikamenta. pneumonia. nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti. dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati. tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo funkcionisanje. prolivi. U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi. široke zenice. odnosno druge opijatske derivate. naloxon i dr). Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost koja je slabije izražena nego kod barbiturata. odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije.Posle porodjaja ovakvo novorodjenče je uznemireno. Ponekad se pored metadona može davati diazepan ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr. Ovde traba istaći da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i oboljenja ( hepatitis. oksazepan i dr ).bromazepan. anksiolitici i sl. Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa. Javlja se uznemirenje. morfin i dr. Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije. Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. naročito su složeni i opasni kod opijuma i njegovih derivata ( heroin. prijatnost. kardiovaskularni poremećaji. nesanica. povračanje i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću. b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda. Treba posebno naglastiti da kod barbituratne zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći.

dalje. PSIHOTIČNI SINDROMI U TOKU GENERATIVNI FAZA KOD ŽENA 1. arterijska hipertonija. halucinogeni i sl.1. psihosocijalne. Premenstralni sindrom Brojna istraživanja potvrdju da se kod velikog broja žena u generativnom periodu javlja premenstraulni sindrom i to od 36% do73% žena. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. traje obično 2 do 3 nedelje. uznemirenost i zaplašenost. nakon koji sledi nesanica. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata. 3. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. To se odnosi pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza. odnosno pojavu psihotičnih sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD. Večina 53 . a psihotično stanje trećeg do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance. srednjeg životnog doba. Sindrom je mnogo češći u adolescentnom i ranom zrelom životnom dobu ( učenice srednjih škola i studentkinje). blefaroklonus. Epileptički napadi se javljaju obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana. VI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI VEZANI ZA ŽIVOTNO I GENERATIVNO DOBA Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečijem. Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje. slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično. javlja depresija koju treba lečiti. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. Na kraju dolazi do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim halucinacijama.. a 3% do 5% ispunjavaju sve relevatne dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični sindrom.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog sindroma. poremećajima ličnosti. Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine.brzo. izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija. jer su veoma uznemireni i agresivni. generalizovani epileptiformni grčevi. Ponedak se u toku apstinencije. Ovaj sindrom opisao je američki lekar Dr Rbert Frank 1931. nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim potencijalom. Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu hospitalčizovati. i traje l4 i više dana. premenstrualnom napetošću kod žena i dr. Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena. Ovaj tretman je veoma sličan kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se vidja posle prekida uzimanja opijata. Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin. 1. Suzbijanje apstinencijalnog sindroma. Zanimljivo je da je prvi zapaženiji članak o PMS napisala čuvena Karen Horney. sumanutim idejama i dr.godine i on se od tada i koristi u stručnoj medicinskoj literatur. kriznim i stresnim situacijama. adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv. koji više poznajemo kao vrhunskom psihoanalitičara. hipertermija. halucinogeni i dr) Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin. niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. izazvanog prekidom uzimanja barbiturata. praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta. Medjutim druge komplikacije kod ovih droga premda su reteke䀬 ali su zato vrlo opasne. psilocibin i dr). adultnog. Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci.

Na sreću samo mali procenat žena pati od psihotičnog stanja koji se javlja u periodu mentraualnog ciklusa. traži se pomoć lekara.. cikličnoj. Još uvek nije dovoljno sazrela stručna svest akušera. Isto tako se uočavaju značane razlike u patoplastici i simptomatologiji psihoza kod žena koje su hospitalizovane u pre ili postmenstrualnoj fazi. porođaja. oplođenja. menstrualne psihoze. već je sastavljen od velikog broja odvojenih premda povezanih nizova i/ili kompleksa simptoma. gastralgija. Psihotični sindromi u toku trudnoće i postpartalnom periodu U toku trudnoće odigrava se čitav niz promena u organizmu žene koje su vezane i za mnoga posebna doživljavanja.. razdražljivost. Izmedju dva ciklusa naročito se smatra patognomoničnim pri period za psihotični recidiv i koji se izgleeda značajno smanjuje u drugoj vremenskoj polovini. kod ove druge grupe koja je hospitalizovana u posmentrralnoj fazi više se uočava anstenična. plačljivost. slaba koncentracija. ginekologa. 1. Ranije su se ove psihotične reakcije nazivale hipo i hiperfolukularne psihoze Danas se koriste veoma pouzdane rajtnig skale sa 15 do 20 znakova i/ili simptoma koji se procenjuju i evaluiraju u odgovarajućim savetovalištima. Baš zbog toga što se smatra da su to fiziološke faze kroz koje prolazi ženski organizam. psihoze u toku klimakterijuma i veoma retke psihoze tokom menstrualnog ciklusa gde preovlađuje više premenstrualna napetost nego psihotične reakcije. Nema sumnje da postoji značajna pozitivna korelacija izmedju psiholpško-psihijatrijskih simptoma i odredjenih oblika društvenih i/ili socijalnih poremećaja ( najčešće poremećaja bračne harmonije i društvenih odnosa( i premenstrualnog sindroma. bolovi u dojkama. psihijatra i lekara opšte medicine o ovom problemu. periodičnoj. a koje su vezane za funkciju ovulacije. Prave psihoze u toku tih generativnih faza kod žene nisu retka pojava.2. depresija. ali je isto tako dosta visok procenat i endogenih i/ili endorekativnih depresija. sa osetljivijim halucinacijama. PMS nije jedinstven. tzv. povečana želja za motoričkim i drugim oblicima opuštanja koji blede sa prestankom menstruacije. gubitak efikasnosti i dr. napetost. dobitak na težini. trudnoće. Pored poslednje već pomenute dekade posvečene mentalnom zdravlju žena.ovih simptoma se ne dijagnostikuje i ne leči. amalgam više simptoma različito kombinovanih i koji odgovaraju na različite forme lečenja i koji se dovode u vezu sa PMS. Nije utvrdjena sigurnija veza izmedju PMS i drugih psihijatrijskih poremećaja. potreba za odmorom. glavobolja. glavobolje i oslabljeni impulsi. Ovde posebno naglašavano sledeću grupu psihotičnih stanja: psihoze u toku trudnoće. Tek onda kako intenzitet tih poremećaja postane takav da se i okolini čini kao nešto "nenormalno". što čini ove osebe i ostljivijim prema fiziološkim dogadjajima premenstruma. Ovde naročito prevaliraju različiti shizofreni i shizofreniformi poremećaji. Isto tako se u kliničkoj praksi sreće velika grupažena koje pate od akutne psihoze i koje su hospitalizovane u premenstrualnoj fazi. otoci. posle porođaja i u toku puerperijuma. poremećajem sna. naduvenost. takodje se poslednjih nekoliko decenija u psihijatrijskim krugovima sve više se posvećuje pažnje mentalnom zdravlju žena u različitim generativnim fazama koje imaju svoj fiziološki tok. nedinamička slika. vrtoglavica/ nesvestica. zatim somatski znaci i simptomi:palpitacije. Sindrom pretežno čini veća grupa psiholoških i psihijatrijskih simptoma ( promene raspoloženja. Neki autori navode veoma veliki broj znakova i simptoma. Radi se o tipičnoj. Utvrdjeno je takodje da žene koje se žale na PMS u premenstrualnoj fazi mogu da reflektuju na veći stepen stresa. Sva ta stanja mogu biti prvenstveno razni neurotski poremećaji 54 . "povratnoj" psihozi. psihomotorna usporenost. laktacije i involucije. muka/povračanje. bol u ledjima. a kod prve grupe sa premenstrualnom kliničkom slikom sreću se: eksenzivnija impulsivnost. tako npr. mnogi poremećaji koji se u toku tih faza pojavljuju ne bivaju zapaženi ili se preko njih prelazi kao preko nečega što je više ili manje uobičajeno. čak 150. veći rizik od udesa itd. One se ubrajaju u grupu simptomatskih psihoza.

otpor prema detetu. sumnjičavosti.vegetative hormonske ravnoteže. Neki psihijatrijskoepidemiološki podaci i dalje govore na znatno veću učestlalost ovih poremećaja kod žena nego muškaraca.. Ova životna faza kod žene vezana je za čitav niz subjektivnih doživljavanja vezanih za postepeno slabljenje funkcija mnogih organa. Sigurno je treba prekinuti u koliko su u pitanju deklanširane endogene psihoze ili psihoze u celini sa lošom prognozom. odnosno unipolarnu psihotičnu depresiju koja se istina ne sreće samo kod žena. ipak i danas u kliničkoj praksi se sreće ova grupa psihotičnih sindroma. Mogući socijalni faktori su: vanbračno. Postpartalna psihoza obično izbija akutno. Pošto se ovaj tekst odnosi na ozbiljnije psihijatrijske sindrome u celini i pošto u grupi afektivnih psihotičnih poremećaja. postojanja brojnih mentalno-higijenskih savetovališta za vođenje trudnoće. agitacije. vazomotorne i vegetativne poremećaje i sindrome. ovde nećemo posebno isticati brojne neurotske. Psihotični sindromi u toku klimakterijuma Klimakterijum predstavlja završnu fazu generativne aktivnosti u životu žene i početak nove fiziološke etape. Psihotična slika se manifestuje u vidu mentalnokonfuznih stanja. slušne halucinacije i sumanute ideje. od porođaja. shizofreniformna reakcija i pseudomanična slika. I pored velikog napretka u reproduktivnoj medici. Ove psihotični sindromi se danas klasifikuju u grupu perzistentinh poremećaja sa sumanutošću. anksioznost. Pored mogućih psihotičnih reakcija vezanih za porođaj i puerperijum ovde treba uključiti i psihotična stanja koja su samo deklanširana porođajem. socijalna neprilagođenost i drugo. U kliničkoj slici postpartalne psihoze javljaju se brojni simptomi: depresivnost. Teško je bukvalno smestiti sindrom involutivne parafrenije i hronične halucinatorne i interpretativne sumanutosti samo u generativni period žena kao što su činili autori 60-tih i 70-tih godina prošlog veka.i/ili stanja straha na pr.4. Unipolarna psihotična depresija kao poseban psihotični sindrom ( sindorm involutivne melanholije) U domaćoj stručnoj literaturi i kod kod većine psihijatara i lekara starije i srednje generacije prihvata se klinički entitet pod nazivom involutivne melanholije kao poseban klinički entitet. Mnogi autori naglašavaju određene razlike kod psihoza koje se javljaju pri porođaju i nešto kasnije u puerperijumu. U nekim slučajevima prisutni su shizofreni simptomi. ovde nam je namera da damo kraći prikaz psihotične depresije primerene nameri i ciljevima ovog izlaganja. Kao mogući etiološki faktori mogu se navesti sledeći činioci: nagli poremećaj endokrino . odnosno afektivnih sindroma nije bilo mnogo reči o svim depresivnim poremećajima sem bipolarnom afektivnom poremećaju. subjektivne psihološke tegobe i endokrine smetnje koje prate period klimakterijuma svake žene u blažem ili izraženijem obliku. 1. paranoidnih ideja i pokušaja samoubistva. autizam. obično do 6 nedelja posle porodjaja. Smatra se da tokom druge polovine trudnoće više raste mogući rizik od psihotične dekompenzacije. U grupu psiholoških činilaca spadaju: nezrela ličnost. postepenog slabljenja većine endokrinih funkcija. mnogi emocionalni stavovi porodilje i drugo. U novije vreme postoji tendencija da se ovaj poremećaj prihvati kao poseban 55 . Pošto je u ovom tekstu dat akcenat na psihotične. Ipak treba naglasiti da su ove psihoze relativno retke. ali je kod njih 2-3 puta češća.3. Mišljenja o prekidu laktacije u tom periodu su podeljenja. njegovom ocu. depresivnih reakcija ili konfuzije sa psihotičnom anksioznošću koja dovodi do nemira. postpartalna infekcija. anksioznost vezana za materinstvo i budućnost deteta. Od psihotičnih poremećaja ovde ističemo involutivnu melanholiju. 1. neadekvatno uspostavljanje nove endokrine ravnoteže zbog mogućih parcijalnih rezidua placente ili neadekvatne revizije. konfuzna agitacija. neželjeno dete.

ruminiraju svoju prošlost. Treba istaći da je orjentacija prema ličnostima i prostoru očuvana. krše ruke. postojanje mnogih hipohondrijskih ideja i depresivnih nihilističkih sumanutih ideja. jadikuju. Treća grupa autora je smatra kasnom manifestacijom endogene depresije. grešnosti. optužuju sebe za mnoge radnje. bezvoljni i zabrinuti. osećanje krivice. pre svega. predlažu naziv . ideje negiranja sopstvenih organa. Nekoliko karakterističnih simptoma čini suštinu kliničke slike ove vrste depresivnih psihoza: depresivno raspoloženje koje nije praćeno psihomotornom usporenošću. nesposobnost da se koncentriše pri radu. Otud u novijoj stručnoj literaturi i neadekvatan naziv depresija sa panikom. kao što je slučaj sa drugim psihotičnim sindromima. Drugu grupu faktora čine brojni psihološki. Pojavi psihotične slike prethodni prepsihotični sindrom koji može da traje nekoliko meseci kada su pacijenti manje aktivni. ubeđenošću da su osuđeni na smrt. U koliko dođe do komplikacija sa nekim psihoorganskim poremećajima. pamćenje bez poremećaja sem falsifikovanog sećanja na prošlost pod dejstvom depresivnog raspoloženja i sumanutih ideja krivice i veoma retka pojava halucinacija. sasvim beznačajne postupke. Ovde se misli pre svega na endokrinu genetsku predispoziciju i na endokrinu vezu sa izmenjenjim neuroendokrinim 䁩 . depresivni. Izuzetno izražen strah i nemir ukazuju da uz depresiju postoji veoma izražena agitiranost. uznapredovale cerebralne arterioskleroze. pogoršanja i prevencije nove rehospitalizacije. stalno su u pokretu. emocionalni i psihosocijalni činioci. Ipak. sreću češće kod depresije. već zbog toga što se oni tretiraju u drugim medicinskim i psihijatrijskim službama. činioci biološke i psihološke prirode. a zapravo se radi o već navedenoj agitiranoj formi depresije. Početak bolesti je postepen." kasna depresija" slično pojmu kasne shizofrenije. Ovde će biti date najosnovnije 56 . Postoji veliki rizik od recidiva i/ili suicida. izgledi na izlečenje i oporavak su veoma mali. ne zato što su manje značajni. odbijaju hranu. uzbuđeni. koji su do tada zadovoljavajuće štitili osobu od pojave psihopatoloških simptoma i sindroma i koji pre toga nisu nikada bolovali od bilo kojeg oblika mentalnog poremećaja. vodeći simptom bolesti: bolesnici su veoma uplašeni. ustaju malaksali. ono sigurno poseban opis i analizu ovog sindroma. gubitak snage. premorbidne strukture ličnosti pacijenta i pretpostavljeni endokrini involutivni proces možda opravdavaju ako ne posebno izdvajanje ovog oboljenja u klasifikaciji. žale se na nedostatak apetita. U grupi bioloških faktora nalaze se izvesni endokrini činioci značajni naročito kod žena koji prate menopauzu i kod kojih je ovaj sndrom tri puta češći. mutnoća u glavi. 2. osećanje straha. biohemijskim procesima u mozgu koje se. osećanje psihiofizičke nemoći. Etička i zakonska obaveza je svakog lekara bez obzira kojom se specijalnošću bavi da bude elementarno informisan sa ovim značajnim problemima psihopatologije kod mladih. inače. često zabrinuti. satima ne spavaju. involutivne melanholije je nepoznat.oblik unipolarne odnosno rekurenrtne depresije. Posle toga dolazi do izražaja intenzivan strah. neke specifičnosti kliničke slike. slab san. Uzrok pojave ovog sindroma. Brojni emocionalni faktori udruženi sa biološkim i međusobno kombinovani. uzdišu. Atak involutivne melanholije može da traje vrlo dugo. sa otporom prema terapiji. Pomoć lekara je značajna ne samo u prvoj prodromalnoj fazi bolesti već i kasnijem akivnom praćenju oporavljenih pacijenata i blagovremenog prepoznavanja novih relapsa. PSIHOTIČNI SINDROMI PERIODU U DEČIJEM I ADOLESCENTNOM Predmet ovog izlaganja ne podrazumeva širi pristup psihotičnim sindromima u dečijem i adolescentnom periodu. Sigurno je da mnogi etiološki faktori igraju značajnu ulogu. Svi ti simptomi veoma brzo progrediraju u nihilističke sumanute ideje. otežano mišljenje. čine involutivni period kod večine ljudi veoma stresogenim životnim periodom u kome se gube mnogi pozitivni mehanizmi odbrane. osećanje nerealnosti. tj. Depresivno raspoloženje je najizraženije ujutro. psihomotorni nemir. U toj fazi bolesti često dolazi do samopovređivanja ili suicida. plaču.

poremečen doživljaj realnosti.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma. 12. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti. povečano magijsko razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza. motorni poremećaji. 19. 57 . poremećen san. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju.poremećaj identiteta. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata.autoerotizam. depresivno raspoloženje. 14. Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina. krajnja emocionalna nestabilnost. da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost. 3.studije u Švedskoj. 15.promene raspoloženja. 4. na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima.neadekvatan afekat.specifične karakterne crte. 10.panična anksioznost. hiperaktivnost. Zatim slede. 5.impulsivnost. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom.histrionično funkcionisanje. delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama.informacije iz ove oblasti koja je interesuju svakog psihijatra. 11.čudno-nastrano ponašanje. niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja. trudnoća i komplikacije pri porodjaju. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza. 8. 18. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama. ozbiljan organski hendikep. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka. 7. introverzija.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj. fetišizam. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja neobazrivost. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan". Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu.čudan govor. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1.manično-depresivno.simptomi slični neurotskim. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi).. Ovde䀠 svega mislimo na pre infantilne psihoze sa kasnim početkom i adolescentne psihoze.abnormalni razvoj. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline. 17. 2.1. da razvije antisocijalno ponašanje.poremečeni medjuljudski odnosi. preterana inhibicija i depresivnost.loše rasudjivanje. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. 2. 13. logoroičnost. a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija. 9. problemi u ponašanju.labilna shema autonomnog reagovanja. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ. učenju i ili hiperaktivnost. Velikoj britaniji i dr.osećanje usamljenosti i nostalgnije. 16.halucinacije. 6. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka. konfuznost.

Infantilne shizofrenije.1.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacije-individuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. Ovi poremećaji javljaju se nakon pete godine života i često nakon uredne inicijalne faze razvoja. Nesvesne fantazije takođe su prisutne u sirovom i neobrađenom obliku i kao takve značajno utiču na sposobnost procene spoljne stvarnosti slično gubitku realiteta kod odraslih psihotičnih pacijenata. fazi latencije sa aspektima individualnog psihoseksualnog razvoja deteta. Činjenice u praksi pokazuju da deca sa tim sindromom mogu za razliku od psihotičnog deteta zadovoljavajuće funkcionisati u realnosti. Za razliku od dečijih psihoza komparativne studije u pronalaženju karakterističnih simptoma psihotičnog ponašanja u adolescenciji pokazale su veoma nesigurne zaključke. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. Neki autori osporavaju ovaj klinički entitet pošto po njima celokupna mentalna organizacija takvog deteta ima psihotičan karakter.Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem. Prisutne su sumanute ideje. problemi separacije. Razvojne disharmonije deteta predstavljaju prelazne oblike prema destruktivnim psihozama u latentnom periodu. 2. odnosno difuzija identiteta. odnosno u tzv. U podgrupu destruktivnih dečiji psihoza spadaju infantilne shizofrenije i atipične infantilne psihozekao posebni psihotični sindromi. a krakterišu se sa suprotnostima između gubitka interesovanja i sklonosti ka beznačajnim stvarima. DSM-IV idr. krize selfa.3. prvi problem se odnosi na kliničku dijagnozu. paranoidno doživljavanje ili halucinatorni doživljaji) nije apsolutno indikativno za psihotični proces.).2.1. Evolucija ove grupe dečijih psihoza je različita.2. Adolescentne psihoze Adolescentne psihoze teški su poremećaji ličnosti koji mogu da se jave u periodu rane adolescenije tj. Treba imati u vidu da nijedno aberantno ponašanje u adolescentnom periodu koliko god fenomenološki moglo izgledati psihotično (povlačenje od okoline. Psihotična simptomatologija fenomenološki teško se uključuje u precizne nozografske kategorije. karakteriše slična ili skoro ista simptomatologija kao kod shizofrenih psihoza odraslih. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život. Tako kod podgrupe "velikih afektivnih 58 . Ovakvo ponašanje je često izraz konflikatata identiteta kod adolescenata. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta. Infantilne psihoze sa kasnom pojavom Ova grupa dečijih psihoza javlja se u periodu od pete do dvaneste godine života. ozbiljne anomalije govora i dr. Uglavnom je prognoza neizvesna i zavisi od životnog uzrasta i vodeće osnovne simptomatologije. 2. premda veoma retke. fantazmi halucinatornog karaktera sa nekordinisanim razvojem. Učestalost psihotičnog reagovanja u ovom životnom dobu kreće od 5-20% zavisno od vrste kliničkih istraživanja i primene usvojenih dijagnostičkih kriterijuma u oficijelnim klasifikacijama (ICD-10. Kao najlošiji prognostički znaci su: manifestan mentalni deficit. a i sama prognoza dosta je neizvesna. od dvaneste godine života pa nadalje. U delu službe koja se odnosi na dečiji i adolescentni period života postoje tri grupe problema kada su u pitanju adolescentne psihoze: 1. rana klinička pojava. Klinički se dele na razvojnu disharmoniju deteta i destruktivne psihoze.

Kada se radi o početnoj shizofreniji u adolescenciji još nije postignut tako visok stepen kliničke usaglašenosti kao za afektivne poremećaje. a odnosi se na specifične sindrome psihotičnog procesa u adolescenciji.endogenih činilaca. kao što su gubitci svake vrste. Ovi poremećaji ralno postoje i uglavnom se preporučuje stacionarni tretman za potvrdu dijagnoze koja se definiše u vanbolničkim uslovima. izlivi besa kao i mnogi drugi simptomi i sindromi. U presenilnom. negativizam. usamljenosti i slično. Ovi se simptomi i sindromi u toku samog procesa starenja mogu pogoršati zbog progresivnog slabljenja sposobnosti prilagođavanja na nagle promene u spoljnoj sredini. uspesi lečenja često su nepovoljniji i obrnuto. emocionalna hladnoća. kasna 59 . Neposredan povod za pojavu ovih psihoza mogu da budu razni događaji koji imaju nepovoljan psihološki uticaj. koji nisu uvek psihotični u pravom smislu reči. anksioznih reakcija i dezorganizacije ličnosti u odnosu na telesne promene ili neadekvatnu preraspodelu psihičke energije na masivnu narcističku investiciju na štetu objektne investicije. pored znakova psihoze. Drugu grupu čine paranoidna stanja u starijem životnom dobu: patološka sumnjičavost. mogu da obuzimaju crne slutnje i misli. te mu ambicija i dotadašnja krepkost i samopouzdanje počinju da popuštaju. ukoliko su te fizičke lezije izraženije. dalje. a drugi argument je što ova podela nije najpreciznija. Psihoze u starijem životnom dobu u celini rezultiraju uglavnom iz interakcije spoljašnjih – egzogenih. To su upravo oni mentalni simptomi za koje bi se moglo reći da proizlaze iz raznih sociopsihološki pojava vezanih za samo starenje. 3. Psihoze odnosno psihotični sindromi u starijem životnom dobu imaju često u svojoj kliničkoj slici (i pored toga što su u pitanju razni oblici psihijatrijskih bolesti) neke slične ili čak istovetne simptome koji naravno ne moraju u svim slučajevima da budu ispoljeni u istom obimu i jačini. drugu grupu problema predstavljaju razvojni poremećaji u adolescenciji. Ovde nisu posebno isticani somatski faktori o kojima će biti nešto više reči u posebnom poglavlju. rezigniranost i nihilizam. Ovde uglavnom preovlađuju granični. hipohondrične tegobe. pod uticajem ideja o neminovnosti smrti. osećanje indiferentnosti prema okolnim zbivanjima. Čoveka u toku starenja. Mi iz praktičnih razloga nećemo slediti ovu podelu. prolazna. postoje i klinički simptomi strukturalnih oštećenja raznih tkiva i organa. Još nema precizne distinkcije između mogućnosti da infantilna psihoza evoluira u adolescentnu ili su više u pitanju psihoze koje se javljaju po prvi put u adolescentnom periodu. Same organske promene vezane za proces starenja utoliko su izraženije ukoliko je u pitanju starija osoba i ponekad. 3. remitentan i procesan tok). involutivnom dobu najčešći su afektivni poremećaji:različiti oblici po toku i težini depresivnih psihoza uključujući involutivnu melanholiju kao najčešću sa visokim rizikom od suicida. i unutrašnjih . Ti činioci mogu imati oblik poremećaja razvoja identiteta. Jedan od razloga je što je involutivna melanholija obrađena u sklopu afektivnih psihoza. infantilna razdražljivost. recidivizma i evolucije prema procesnoj shizofreniji pružaju nekoliko mogućnosti koje lekari treba da imaju u vidu (oporavak. koji se na različite načine mogu kombinovati kod psihoza u senijumu. borderline poremećaji. Ovo se odnosi više na grupu shizofrenih nego drugih endogenih i/ili reaktivnih psihoza.poremećaja" postoji veoma visok stepen kliničke saglasnosti o sličnosti simptomatologije za ove poremećaje u adolescentnom i srednjem životnom dobu. Stepen organskih lezija utiče na tok i ishod psihoza kao i na rezultate lečenja. tranzitorna paranoidna stanja. PSIHJATRIJSKI SINDROMI U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU Više autora iz psihogerijatrije ove poremećaje dele u dve podgrupe: poremećaji u involutivnom i senilnom životnom dobu. kasna ili staračka parafrenija. 2. depresivni sadržaji. Iz toga mogu da se razviju. Povoljni rezultati tretmana bez posledica. Neki poremećaji iz involutivnog doba ne progrediraju u senijumu. Ova grupa problema postavlja se na psihopatološkom nivo.

3. U ovom poglavlju više su koriščeni nazivi pojedinih nozoloških entiteta i/ili vrste psihoza. Problem nastaje u koliko porodica traži hospitalizaciju. dezorjentacije. Naime. preturaju predmete i stvari.1. lekar može da ga vrati kući u dogovoru sa porodicom da povede računa i observira pacijenata i da stručnu pomoć potraže čim primete početne simptome nemira. To je učinjezno zbog toga što brojni ranije navedeni sindromi mogu se javiti sa visokom incidencijom u ovom šivotnom dobu. Zbog značaja ovog sindroma. Pošto je za vreme pregleda pacijent nepsihotičan. bolesnik to ne prihvata iznoseći logične činjenice da je on kao star i nemoćan postao nepotreban teret porodici. Medjutim. gde ukučane. da pribavi odredjenu materijalnu korist i dr. Bolesnici su konfuzni. vulgarno se izražavaju. nesnalažljivosti. Ponekad može da bude korisno ranije poznavanje pacijenta i članova njegove porodice i porodičnih odnosa. Kao mogući poremećaji navode se i akutni organski psihosindrom starije dobi (akutna dekompenzacija kod dementnih bolesnika. dogadja se da lekar dobije od porodice pacijenta anamnestičke podatke o tome da je bolesnik tokom prethodne noći ispoljio konfuzno ili konfuzno-delirantno ponašanje. Ovo može da dovede lekara u nedoumicu. protokol o pregledanim pacijentima podatak o odbijanju hospitalizacije i da ordinira privremenu terapiju dok porodica ne prihvati hospitalizaciju.shizofrenija i dr. čestih konsultacija. besciljno tumaraju. Pojedine porodice iz različitih razloga mogu da odbiju predlog lekara da se pacijent hospitalizuje. U drugim situacijama lekar se sreće sa pacijentom još u toku noći dok traje konfuzno delirantno stanje. Po svom toku može da se razvija u dva klinička oblika: 1. pa je potrebno da ih lekar upozori na na moguće posledice. Kod mladjih lekara i specijalista često se javlja dilema koja obično nstaje kao rezultat kontradiktornih podataka anamnestičkih podataka dobijenih od porodice i samog pacijenta. kućnog lečenja i/ili kućnih poseta ovde ćemo dati nešto širi osvrt na konfuzno-delirantni sindrom kod starijih osoba. 60 . Kao sindrom mentalne konfuzije ( stanje zbunjenosti. neprepoznavanje okoline i prisutnih). Zbog amnezije koja postoji za period konfuzno-delirantnog poremećaja svesti pacijent može sa čudjenjem da prati koje daje porodica i kategorički negira njihovu tačnost. kao sindrom konfuzno-delirantnog tipa u kome sem navedenih simptoma i znakova mentalne konfuzije postoje još i halucinatorno iluzioni fenomeni sa prisustvom manjeg ili većeg straha i opšteg psihomotornog nemira. bolesnik može sutradan za vreme pregleda da deluje potpuno sredjeno i korektno. Konfuzno-delirantni sindrom starijih ljudi Ovaj sindrom vidja se kod pojedinih pacijenata u starijem životnom dobu sa uznapredovalnim aarteriosklerotičnim procesom u CNS-u. Može da se javi bez vidljivog povoda ili nakon fizičke ili psihičke traume. nadamo se da ovak pristup ovoj materiji neće bitnije poremetiti osnovnu koncepciju teksta koji se odnosi na važnije psihijatrijske simptome i sindrome u kliničkoj psihijatriji. u koliko se radi o noćnim konfuzno-delirantnim epizodama. Na lekara može da deluje veoma ubedljivo. akutna konfuzna stanja. Drugi je razlog što specijalizanti tokom svoje dvosmemestralne nastave i nemaju više časova predavanja iz ovih oblasti i pored njihove sve veće aktuelnosti. itd. nego nazivi pojedinih sindroma kao u ostalim poglavljima. skupljaju beznačajne sitnice. S druge strane kontradikacija može da postoji i izmedju anamneze i kliničke slike za vreme pregleda. Lekar treba da registruje u knjigu evidencije. teško se snalaze. delirantna stanja kod starijih lica). sumnjiče supružnike za neverstvo. da još pravi smetnje i da porodica želi da ga hospitalizuje i izdvoji iz porodične sredine. 2. Kod senilnih i dementnih osoba povremeno izbijaju epizode delirantnog doživljavanja praćene motornim nemirom.

Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin. benzatropin. mirtrazepam. koji je u stalnom pokretu. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. mefenamična kiselina. valproat. diltiazem. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma. lorazepam. prochlorperazin. zloupotreba kokaina. trifluperazin. najčešće unutar prva 72 sata. clozapim. ibuprofen. fluoxamin. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija. fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom. paroksetin. fluoxetin. menstrualna i seksualna disfunkcija. prochlorperazin i verapamil. One mogu biti fokalne. buspiron. carbamazepin. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. pethidin i drugi opoidi. mianserin. alprozalam. dexamfetamin. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). ginekomastija. 2. fenoprofen. apstinencijalni sindrom na melotonin. clozapin sa 6% incidencije. Sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. carbamazepin. bupropion. paroxetin.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. venlafaxin kod naglog prekida. aminodaron. bromokriptin. 61 . imipramin. indometacin. buspiron. levodopa. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija. donepezil. ondesteron. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje. zucolopenthixol. akatizija. psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. trazodon. alfa interferon. litium. MAOIs. sertalin. olanzapin. metoclopiramid. flurbiprofen. haloperidol. risperidon. triciklici. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. da je najbolji lek njihova prevencija. chlorpromazin. parkinsonizam. sulinadak. lamotrigrin. tiodidazin. promazin. predoziranost olanzapinom.VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH I ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA 1. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv. Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika. dugotrajni tretam litijumom. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. prochlorperazin. nabilon. citalopram. risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima. triciklici. amoxapsin. sertralin. sertalin sa oxycodonom."atipičnih" antipsihotika. kada zahvataju samo pojedine delove tela. u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. bupropion. SSRIs kod 2%o pacijenata.

orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. phenelazin sa haloperdolom. imaginarno žvakanje. fluoxamin. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac. olanazepam. več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja. Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. sertalin. prochlorperazin. metoclopramid. phenitoin.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu. buspiron. epiduralna primena morfina. buspiron.pimozid sa 35% incidencije. 4. flupentoxiol decanoat. benztropin. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. loxapin. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti. ili što je mnogo češći slućaj.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). penicillamin. risperidon. promerthazin. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. treptanje. loxipion. indometacin. propofol.clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). baclofen. clomipramin. pluphenazin. kako bi se odmah terapijski reagovalo). fleksije u zglobovima. prateći simptom je i negativizam. pa i danima. nifedipin. triciklici. cycloserin.amidaron. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. clozapim. loxapin. litium. grimase. I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije. fluoxetin. propranololsumatriptin i verapamil. venlafaxin i ziprasidon. Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju. prochlorperazin. lateralni pokreti jezika. phenelizin. diphenhydramin. blefarospazam. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje. 62 . alimermazin. podrhtavanje gornje usne. Siptomatologija je veoma bogata. aktivnog otpora intervenciji sa strane. Ozbiljnost obvo䁧 sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. pokteti slični sisanju. za vreme njegovog trajanja. venlafaxin. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. zavisnost na kokain. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. midazolam. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. retrokolis. gabapeptin. doxepin. domperidon. haloperidol u mnogim slućajevima. tortikolis. donepenzil. metocloppramid. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili. azapropazon. Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin. bupropion. lateralni pokreti vilice.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. sulpirid. quitiapin. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma.Takav pacijent satima. clozapim i njegovo naglo obustavljanje. ergotamin. mirtrazepam. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. paroxetin. atetoidni pokreti udova. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. risperidon. flupentixol. diphenhydramin. piperazin. prochlorperazin. 3. zuclopenthixol.apst. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. čak. tiagabin. disulfiram. disulfiram. fluoxetin. rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. olanazapin. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. pokreti ramena i kuka. cupkanje u mestu. pućenje.

Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. antiholinergički apstinencijalni sindrom. veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog. levodopa i njen apstinencijalni sindrom.amantadin. methylphenidate. olanazapin sa levopromazinom. methandrostenolol. amfetamin. pemolin.tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji. stanozol.traje kraće vreme. poremećaji vegetativnih funkcija. stupor. "smrtna katatonija". refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo). litium sa amoxapinom.5. tahipnea. ganciclovir. neurologiji.chlorpromazin.risperidon. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. cyclizin. oralni kontraceptivi. a zatim nastaje adaptacija.clozapim sa risperidonom. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. 7. smrtnog ishoda. metoclopramid.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0. trimipramin. dienosterol. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti. lamotrigin. oralni kontraceptivi. testosteron iz grpe androgenih steroida.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma. apstinencijalni sindrom carbamazepina. h)Serotoninski sindrom 63 . clomimipramin.haloperidol u mnogo slućajeva. paroxetin. tioridazin.flufenazin. chlorpromazin. vrtoglavica. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje. alimemazin. zloupotreba kokaina. sulpirid. mianserin. hipotenzija. Ovde.halopridol sa olanazapinom. risperidon sa haloperidolom. valproat. promazin.Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. methylphenidat. benzhexol. oralni kontraceptiviranitidin. quetiapin. ofloxacin. carbamazepin. Neuroleptički maligni sindrom Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima. cimetidin. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. hronični abuzusi lekova. metadon. lamotrigin sa phenitoinom.flupentixol. methylphenidat. anabolični steroidi. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. donepezil. zuclopenthixol.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura. takodje. olanazapin. deziimipramin.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. phenelazin. ali i za maniju i depresiju. "letalna katatonija" i sl. dexamfetamin. Horea. metoclopramid.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. iron. 6. mišična rigidnost. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid . Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom.mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik. koma. phenitoin. litium sa risperidonom. litium. koje su u poslednje vreme duže uzimali. loxapin. venlafaxin sa trifluuoperazinom. clozapim. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. fluoxetin. porast telesne težine (histaminski efekti). bromperidol sa donepezilom.

"Zimelidinski sindrom". jatrogeni simptomi i sindromi. venlafaxin sa amitryptilinom. paroxetin sa litiumom. niže doze citaloprama. sertalin u manjim dozama. fluoxetin sa tramadolom. paroxetin sa tramadolom. paroxetin. VIII DRUGI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I LEKOVIMA IZ DRUGIH TERAPIJSKIH GRUPA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci.venlafaxin sa mirtrazepinom. trazodon.fluoxetin sa trazodonom. mnogi od njih su tzv. sertalin sa phenelizinom. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti. clomipramin.moclobemid sa cloimipraminom.nortryptilin sa selegininom.fluoxetin sa nefazodonom. fluoxetin. fluoxetin sa buspironom. dexfenfluramin. depresivno raspoloženje.paroxetin sa trazodonom.Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora.moclobemid sa pethidinom. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe. sertaline sa tranylcyprominom. phenelazin sa venlafaxinom. sertalin sa linezolidom. SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI. a ne za grupu SSRIs antidepresiva. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1.venlafaxin sa trazodonom.Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog. tranylcyprominom i venlafaxinom. fluoxetin sa sertalinom. sertalin sa eritomycinom. sertalin sa tramadolom.fluoxetin sa paroxetinom. nefazodon. MAOIs sa triciklicima.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom. fluoxetin sa mirtrazepinom.5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin.moclobemida sa cloimipraminom.On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina. venlafaxin sa dexamphetaminom. fluoxamin. citaklopram sa buspironom. St Johns wortsa buspironom. sertalin sa buspironom i loxapinom. citalopram sa moclobemidom. inače dosta sličan serotoninskom. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova. trazodon sa nefazadonom.sertalin sa dolasetronom.fluoxetin sa moclobemidom. neurološkog.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost. takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje. ataksije. strah. raša i promene vrednosti hepatičkih enzima. fluoxetin sa parstelinom. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći 64 . Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi. paroxetin sa moclobemidom.sertalin sa amytriptilinom. mialgije. sastoji se od groznice. paroxetin sa risperidonom. phenelazin sa clomoimipraminom. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxatparoksetin i triciklične preparate kreće oko 3%. predoziranje takodje sa sertalinom. koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik. fluoxetin sa carbamazepinom. mirtrazepin. trazodon sa amitryptilinom. a ne na SSRIs lekove . paroxetin sa nefazodonom. fluoxetin sa litiumom.fluoxetin sa venlafaxinom. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin. sertalin sa metoclopramidonom. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima. venlafaxin sa metoclopramidom. dothiepin u velikim dozama. phenelazin sa dextromethorphanom. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla.

3. praktično kod svakog novog šuba. 4. X PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KAO POSLEDICA ZDRAVSTVENOG STANJA OPŠTEG 65 . ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima. 5. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga lekar je obavezan. u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. poroduženi san. potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. 13. 9. 6. maligni neuroleptički sindrom. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. 8. opstipacija. konvulzivne krize. PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KOD KOJIH JE INDIKOVANA PSIHIJATRIJSKA HOSPITALIZACIJA Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. impulsivnost. 9. neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). IX. 13. 15. suicidalnost. hipotenzija. euforija. neosnovane ideje patološke ljubomore. Medjutim. kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. ikterus. status epileptikus. U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. interpretitivne ideje. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. tj. opšti psihomotorni nemir. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze.simptomi i sindromi: 1. ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. agresivni pacijenti. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD-10. kvantitativni poremećaji svesti. vertiginozne smetnje. pogoršanje i 16. vodećeg sindroma psihoze. autizam. 2. 7. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje. pospanost i ošamučenost. 7. Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj 䁰 sihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. 3. Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. 14. konfuzno-delirantn ponašanje. 10. 3. 11. 5. doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija.). Sem toga. prijatelj. To su pre svega sledeći sindromi: 1. 17. 2. i obuhva šire područje psihijatrije. 12. retencija urina. psihotična anksioznost (strah). sumanute ideje ( ekspanzivne ideje. paroksizmale diskinezije. 14. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega. 8. 11. 10 anemija. hipohondrične ideje i dr. uputne dijagnoze. socijalni radnik i sl). depresivno raspoloženje. 12. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. njegovu okolinu i ili imovinu. depresivne ideje. poremećaji orjentacije. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. granulocitopenija i agranulocitoza. 6. stupor. logoreja. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje. 16. disocijacija mišljenja. tahikardija.

Treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. 2. Ovo se donekle odnosi na tzv pridruženu patologiju odnosno koomorbiditet koji se sve više navodi u psihijatrijsko-epidemiološkim istraživanjima. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Opšta životna prevalencija depresivnih simptoma i poremećaja kreće 66 . Medjutim. Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokaza iz anamneze.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu. DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. Kada je npr. 7. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja.. Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama. Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje velike razlike u njihovoj konceptualizaciji. Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama. poremećaji sna.( Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja i poremećaja) Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. 3. Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju. 4.Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD-10. depresija.Ipak od svih ovih simptoma najčešći su anksioznost. Npr. 2. Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije. Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem (APA DSM-IV. Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 5. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor. ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja. 6. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšte zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. akutno konfuzno stanje. reč o depresiji i somatskim oboljenjima treba istaći da su ove veoma česte i da je veoma dugačak spisak somatskim i neuroloških oboljenja gde se takodje sreću ozbiljne depresije. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. paranoidnost.1994). npr. konsultativni konzilijarni i/ili timski rad i sl. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8. a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. strah. dijagnoza bi glasila. Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja.

Endokrini poremećaji ( disfunkcija tireoideje. Autoimuna oboljenja ( Sistemski lupus eritematozus). Intrakranijalne lezije Neki primeri poremećaja Najčešći psihopatološki sindromi i/ili poremećaji Psihoze Depresij a X X Manija Anksioznost X X X X X Demencija X X X X Delirijum CNS tumori i metastaze CV Insult X X X 2.8% do 27% i srednja vrednost od 22%. Virusne i druge infekcije posebno hepatitis. ličnost pacijenta i drugi životni stresovi. Cerebrovaskularni poremećaji. 4. Redukovana moždana cirkulacija Anemije X 67 . Za veliku depresivnu epizodu utvrdjena je stopa od 7. To su pre svega: povećana biološka.Degenerativna oboljenja i to pre svega Parkinsonova i Hatingtonova bolest. Kod somatskih i neuroloških oboljenja javljaju se brojni činioci koji povećavaju rizik za javljanje depresivnosti. Somatski i neurološki poremećaji kod kojih se javljaju psihijatrijski simptomi i sindromi* Somatski i/ili neurološki poremećaji 1. 2. Deficit vitamina B12. Kardiopulmonalni sindromi Kardiocirkulatorni poremećaji Plućna embolija Srčana aritmija X X X 3. Ilustracije radi navodimo najčešća oboljenja gde postoji visok rizik za afektivne poremećaje: 1.7% prema kriterijumi iz DSM-IV. Kada se ove stope standardizuju podaci su nešto niži ali i pouzdaniji za kliničku praksu gde je utvdjena takodje stopa za depresivne simptome i sindrome od 10.se od 8% do 60% što zavisi od populacije koja je ispitivana i primenjenih dijagnostičkih kriterijuma. paratireoideje i nadbrbrežne žlezde). kancer ( posebno ca pankreasa). psihološka i socijalna vulnerabilnost. mononukleoza i HIV infekcija i 8. 6. 7. 3. Metabolični poremećaji. 5.

Medikamentozna intoksikacija Kortikosteroidi Uticaj na rudnoću i porodjaj X X X X X 11.Karcinom Feohromocitom X 9. Sistemske i infekcije CNS Neurolues Megigitis HIV Lime desease X X X X X X X X X 10.sindrom Kokain i druge opoidne PAS Apnea u snu Rad u smenama X X X X X X X X X X X X X X X X 13. Wilsonova bolest 68 . Zloupotreba psiho-aktivnih supstanciPAS Beza blokatori Deficit timamina Alkohol Alkoholni aps. Psihomotorna epilepsija 6. Endokrini poremećaji Hiperkalcemija Psihomotorna epilepsija Hipotireoidizam Hipertireoidizam Cushingov sindrom Adisonova bolest X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 7. Elektrolitni disbalans 5. Multipla skleroza Sistemski lupus eritematodes Karciom pankreasa X 8.4.Vitamske karencije i deficiti 12. Poremećaji sna X X X 14.

urtikarija. Depresija i HIV infekcije. Onkološka oboljenja.Porfirija * Napomena: preradjeno prema: Elkin G. 14. Ginekološki poremećaji ( menarha. kortikosteroidi. kancer. psihotropici sa apstinencijalnim sindromom. atipični dermatit. 5. antibiotici. spazmotični tortikolis. Lichen simplex. histamin (H2) blokatori. obstruktivna apnea u snu. 9. antiholinergici. organski gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulcus. histeroktomija i ovaroktomija. Kardiovaskularni poremećaji: angina pektoris. apedenktomija i abdominalni bol. sedativno-hipnotička grupa. Cushing-ov sindrom. zatim primarni psihijatrijski sindromi i poremećaji sa ozbiljnim dermatološkim promenama: neurodermatitis. ali na ovom mestu nisko navodlili utvrdjene stope. hormonski preparati. Respiratorni poremećaji: hronični obstruktivni poremećaji. Starije osobe sa somatskim poremećajima. simpatomimetici. c) diskretni. 2. infarkt miokarda. antikonvulzivi ( fenobarbiton) sa visokom korelacijom izmedju njihove upotrebe i depresivnih sindroma. Hantingtonova horeja. Dermatologija: generalizovani pruritus. ginekološka hirurgija-histerektomija. tuberkuloza. Nefrološki poremećaji i disfunkcije. 15.multipla scleroza.Endokrini poremećaji: dijabetes melitus. ca pluća. alopecija areata. 11. B) lokalizovani poremećaji.Sindrom hroničnih poremećaja ishrane. ventrikularna aritmija. cistična fibroza.i hipopara䁴 ireoidizam i/ili poremećaji metabolizma kalcijuma. genodermatozis. hiper. psihotropni lekovi sa ili bez apstinencijalnog sindroma (stimulansi.1998 X X U strukturi pacijenata koji se obračaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti na afektivne poremećaje otpada čak 75.Parkinsonizam. fibromialgija. akne.8% ( anksiozni sindrom 33. hemofilija. skin diseases udružen sa HIV/ADIS-om. citostatici. benzodiazepini). 6. Kada su u 69 . Ovih 18 navedenih poremećaja su samo prikaz sadržaja monografije o depresivnim sindromima i/iliporemećajima i somatskim oboljenjima. rozace. dismenoreja. Gastrointestinalni trakt i poremećaji funkcije jetre: funkcionalni gastrointestinalni poremećaji ( iritabilni kolon.žarišni poremećaji: cerebrovaskularni akcidenti i šlog. tenzione glavobolje. Kod svih njih se javlja depresija u značajnom procentu. Reumatološki i mišično-skeletni poremećaji: reumatoidni artritis. hronični "fatigue" sindromi. vaginalni prolapsi i urinarbna intoktinencija). dijabetes. hipertireoidizam. Hronični bol i depresija: hroničan bolni sindrom nepoznatog uzroka. menstrualni problemi. Giles de la Tourett-ov sindrom. depresivna stanja 23% i mešani anksioznodepresivni poremećaji 19%). sukblinički hipotireoidizam i spektar poremećaja disfunkcije osovine hipofiza-tireoideja. nodularni prurigo. fibromialgija.D. transplatacija organa i anemija. 7. psorijaza. premenstrualni sindrom. Neurološki poremećaji:a) gneralizovani poremećaji. Depresija kod somatskih poremećaja kod dce i adolescenata: astma. Na ovom mestu želimo samo da ih taksativno nabrojimo: antihipertenzivi. osteoartritis. poremećaji tireoideje ( hipotireoidizam. 1997) koje prati visok procenat depresivnosti: 1. menopauza. tihilotomanija . neulcerozna dispepsija.. maligna oboljenja GIT. 16. 10. miastenia gravis. 4. 13. bronhijalna astma. juvenilni reumatoidni artritis. tumori kože i dr.8%. Navedeni redosled ukazuje na veličinu rizika i stepen učestalosti depresivnih sindroma. Hipohondrijaza i 18. sterilizacija. sistemski lupus eritematodes. Adisonova bolest i adrenalna insuficijencija. Jatrogene depresije: a) jatrogene depresije izazvane lekovima.menoragija. epilepsija. cistična fibroza pluća. glavobolje.rezerpin. hepatolentikularna degeneracija-Morbus Wilson. epilepsija. O drugim lekovima bilo je već reči u ranijim poglavljima. zapaljenski poremećaji). 17. 3. Neurokranijalne povrede. antipsihotici.. poremećaji gornjeg dela respiratornog trakta. antireumatici. Ne ulazeći u detaljniju analizu navest ćemo najčešća somatska i neurološka oboljenja ( poRobertsonu MM i Katona CLE. hiperprolaktinemija. 12. poremećaji funkcije jetre. 8.

Drugu grupu čine sledeća stanja i somatski poremećaji: 1. 5. 11. emocionalna razdražljivost. 9. (npr. 3.Epilepsija i psihijatrijski sindromi:1. U prvoj grupi poremaćaja on navodi sledeće: 1. psihosomatske tegobe u normalnoj trudnoći. nepsihotični sindromi kod 70 . efekti elektrokonvulzivne terapije). akutna intermitentna porfirija. halucinatorno stanje). psihogena osnova somatskih poremećaja. Endokrini poremećaji ( tireotoksikoza. neurološki simptomi). pojedinačni simptomi i sindromi kod intrakranijalnih ekspanzivnih procesa. hipotireoidizam. 5. emocionalna nestabilnost). tenzione glavobolje.vaskularni poremećaji ( ishemijska oboljenja scrca). trigeminusa ( glavobolje. renalna disfunkcija. 3. drugi intestinalni poremećaji. trudnoća (psihoze. hipoglikemija. mentalna apatija. Hroničan bolni sindrom ilustrovan sa glavoboljom i neuralgijom n. depersonalizacija. akromegalija. halucinacije.autoimuni poremećaji. Adisonova bolest. psihijatrijski i neurološki poremećaji koji mogu direktno dovesti do epi napada. deficit vitamina B grupe. Za vreme epi napada i kasnije mogući su sledeći psihijatrijski sindromi: paraksizmalna psihološka disfunkcija za vreme i neposredno tokom napada ( specifične aure. esencijalna arterijska hipertenzija. 4.Ladera ( Lader M. način porodjaja. simptomatski. kao indirektna posledica pojedinih psihijatrijskih sindroma i poremećaja. Hidrocefalus ( demencija). interiktalni psihijatrijski poremećaji. derealizacija. Reprodukcija i psihijatrijski poremećaji kod žena: mentalna anoreksija. 3. gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulkus. psihotropni lekovi trudnoća i puerperijum ( rana trudnoća. neuropsihijatrijski specifični sindromi kod moždanih poremećaja: Hatingtonova horeja ( sindrom demencije i/ili veoma izražen kognitivni deficit. podmakla trudnoća. poremećaji ličnostikonflikt-somtska bolest i značaj nepovoljnih životnih dogadjaja i bolesti.pitanju psihijatrijski sindromi i somatska oboljenja veoma je zanimljiva studija M. tumora zavisno od njihove lokalizazacije. Parkinsonov sindrom ( sindrom demencije. posttraumatske glavobolje. psihijatrijski aspekti puerperijuma (postpartalna rekacija neposredno posle porodjaja. Posttraumatski poremećaji i sekvele EKT ( psihosocijalne posttraumatske sekvele. glosofaringealna neuralgija. Kao što se vidi ovde se nemaju u vidu psihosomatski poremećaji u užem smislu reči. pseudo. hronični bol lica. hipopituitarizam.cwerebrovaskularni poremećaji. neuroze.refrakteran bol. psihološka reakcija na somatski poremećaj. ostale neuralgije. 10. neralgija n. drugi specifični kognitivni poremećaji.multipla skleroza. spontanog abortusa). 5. somatski poremećaji i psihijatrijski sindromi isti mogu da se jave zbog sledećih razloga: 1. 8. facijalna migrena. monizam. post herpetična neuraklgija. Cushing-ov sindrom. folna kiselina.6. iluzije. atipični facijalni bol). Uopšte odnos mentalno-telesni problemi u vidu poremećaja još uvek nisu do kraja razjašnjeni i u literatiri se i danas navodi tzv. kraj trudnoće. 2. tromboze malih arterija.cijanotično dete. hepatička encefalopatija. 4. senzorna deprevacija. cianokobalamin B12. 2. feohromocitom. post-natalna depresija. druge relacije i medjusobna povezanost. 4. Neurološki poremećaji: poremećaji spavanja ( različiti oblici nesanice. pridoksin B6. Poremećaji ishrane: gojaznost. migrenozna neuralgija. postpartalna psihoza). posttraumatski sindromi i neurotske smetnje. uzimanje i skolonost ka adikciji lekova tokom trudnoće sa toksičnim i/ili apstinencijalnim efektom). poremećaji raspoloženja. direktni poremećaji u vreme samog napada i 3.niacin B2. ulcerozni kolitis. 2. 8. sindrom koji prati psihomotorne epi napade. bihevioralne promene i dr). biheviorizam i teorije identiteta). trigeminusa. Alzheimer-ova demencija ( različiti oblici demencije-kortikalna i subkortikalna forma. 7. lažna trudnoća. bronhijalna astma. 7. kardiohiruške intervencije. Katerzijanski dualizam i alternative ovom dualizmu (psihofiziološki paralelizam. somatske posledice psihijatrijskog tretmana. paranoidni i halucinatorni poremećaji). 2. Kada su u pitanju opšti. migrena. intrakranijalni pritisak. Grapa neuroloških poremećaja. sekundarni mentalni poremećaji. tumori i njihove psihijatrijske komplikacije (demencija.CVB.timamin B1. deja vu fenomeni. psihoholške sekvele prevremenog porodjaja. Kod opštih medicinskih poremećaja ovaj autor navodi različite poremećaje sledećim. 1983). patološka pospanostnarkolepsija. afektivni i shizofreniformni simptomi.

Nije isključena i teška motorna inhibicija sa depresivnim stuporom i mutizmom. Povečana vulnerabilnost kod ovih osoba javlja se kod njihovog naglog izlaženja iz svoje grupe u otvorenu socijalnu "konkurenciju" u školi i van nje ili kod prejakih frustracija koje prevazilaze njihove adaptivne sposobnosti. agresivno ponašanje i epilepsija. 2. koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije. "rum-fits" sindrom. delerijum tremens. Prema dosadašnjim iskustvima kod psihijatrijskih poremećaja sa mogućim organskim etiološkim činiocima kod mentalno retardiranih osoba od kojih su pre svega psihotični poremećaji . Hepatička encefalopatija. nego kao osećanje tuge. Najčešće prezentovana klinička slika uključuje gubitak apetita. Snifing sindrom. Psihijatrijski poremećaji su 3 do 4 puta češći npr kod mentalno retardiranih adolescenata nego u opštoj populaciji. npr. psihoseksualne disfunkcije kod epilepsije). c) Učestalost afektivni poremećaji kod ovih osoba jednaka je ili veća nego u opštoj populaciji. ostale psihoaktivne supstance. 5. depresija. 11. interiktalne psihoze ( primarni afektivni sindromi.4%. shizofreniformne i shizofrene psihoze. apstinencijalni sindromi( tremor i tranzitorne halucinacije. učestalost drugih psihotičnih poremećaja 9%. Mentalni poremećaji uslovljeni alkoholizmom: 1. Fetalni alkoholni sindrom. 9. ove osobe pri tome imaju doživljaj odbačesnosti i agresivnosti sredine. a) Stepen emocionalnih i bihevioralnih problema i problema vezanih sa retardacijom i različitim životnim situacijama mogu često puta da budu razlog za psihijatrijskom konsultacijom. alkoholni nutricioni poremećaji ( Wernike-Koraskoff-ovom sindrom.3% do 17%. tzv. U zahtevnijim socijalnim situacijama ove osobe čini vulnerabilnim činjeica da oni ne prepoznaju i sasvim obične socijalne situacije prema kojima se druge osobe adekvatno postavlaju. poremećaj spavanja. psihotični sindromi kod psihomotorne epilepsije. Psihijatrijski sindromi zbog zloupotrebepsihoaktivnih supstanci i lekova: opijati i njihovi antagonisti. gubirtak telesne težine. pelagra). 6. tentamen i suicid). one svoje depresivno raspoloženje znatno češće opisuju kao osećaj bolesti. često je prisutna i komorbidna epilepsija. Centralni problem mentalno retardiranih osoba predstavlja usporen razvoj govora sa usporenim razvojem socijalnih funkcija. alkoholna deterioracija ličnosti. LSD. te psihomotornu retardaciju ili agitaciju. različite grupe analgetika. alkoholičarska paranoija i ljubomora. politoksikomansko ponašanje. kao što su kongitivne. alkoholne epilepsije. u težim oblicima 71 . a afektivnih oko 4% do l7. Prevalencija komorbidnih mentalnih poremećaja kod osoba sa mentalnom teradacijom procenjuje se na 30% do 70%. 3. rano jutarnje budjenje. barbiturati. Prema nekim novijim podacima učestalost shizofrenije u populaciji mentalno retardiranih osoba iznosi od 4.. kakain. druge posledice alkoholizma ( Marchiafava-Bignami poremećaj. nebarbituratni anksiolitici i hipnotici. neonatalni problemi udruženi sa PAS.alkoholna demencija. atipični konfuzno-halucinatornoparanoidni sindrom.alkoholna intoksikacija.pacijenata sa epilepsijom (psihijatrijski poremećaji kod dece sa epilepsijom. neurotski sindromi kod odraslih. kanabis. motorne i socijalne sposobnosti. Ove osobe drugačije doživljavaju i opisuju svoje poremečeno raspoloženje. socijalno povlaćenje. 10. Depresija se kod ovih osoba često manifestuje i agresivnim ponašanjem. 4. b) Kada je reč o psihijatrijskim simptomima i sindromima kod mentalne retardacije treba naglasiti i čenjenicu da se kod ove populacije u visokom procentu javlja i autizam. Mentalna retardacija: Mentalna retardacija se u ICD-10 definiše kao stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja. govorne. poremećaji ličnosti. epileptičke psihoze ( psihoze kao posledica direktnog epi napada. "cerebralna atrofija"-kod hroničnog alkoholizma. Osobe sa mentalnom retardacijom koje kasnije razvijaju shizofreniju i druge psihotične poremećaje imaju značajno veću komplikaciju na porodajaju i tokom trudnoće.primarna degeneracija korpusa callosuma. Socijalna restrikcija i gubitak interesovanja su simptomi koji se najranije ispoljavaju.

2. Klinička slika u velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa. Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost. naročito neurološka oboljenja. paranoidni tip. zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija. slaba kontrola impulsa. paranoidne ideje.i/ili povredom: 1. dezinhibicija i efuforija. voštana savitljivost) ili stupor. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja. nepoverenje. dijabetička ketocidoza). negativna self-percepcija. eholalija. autostimulaciju. ehopraksija. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a. Neki kliničari navode osam ključnih simptoma depresije kod mentalno retardiranih osoba i to: opadanje broja reči u govoru. Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip. koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme. encefaliti. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog. Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti.mentalne retardacije depresivnost se ispoljava kroz automutilacije. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja". hiperaktivnost i prekid odnosa sa drugima. zapuštanje spoljnjeg izgleda. cerebrovaskularne bolesti. Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem. apatični tip. profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem. iritabilnost. Kao što je već navedeno u DSM-IV navode se samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. traume glave.kombinovani. Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. jaka apatija. agresivni tip. traume glave. Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja. Najčešće je prate glavobolja i abdominalni bolovi. Eholalija je patološko. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze). neinhibirani tip. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih. provokativnost. Npr. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu. Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti . somatske tegobe. homocistinurija. "Maskiranu "depresiju prate razne telesne disfunkcije i telesne žalbe zbog kojih se često vrše brojna i nepotrebna organska ispitivanja. hepatična encefalopatija. gubitak emocionalnog tonusa i latenca u govoru. Brojni su somatski poremećaji. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. drugi i neodredjeni tip poremećaja. slab kontakt očima. Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. cerebrovaskularne 72 . Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom.

Arieff AL.. 13. 2003. 4th Edition. American Acadey of Neurology: Practice parameters for determining brain death in adults ( summary statement). 1998. The quality standards sobcommittee of the AAN. 14. Wilts. Andersen SD. 8. Medicinski fakultet. 15.1999.1994. 3. 167. Brodie JD. 123-133. Am J. 11. 1995. Lavrinić D.3rd Edition . Psychiatry. 4. Bazire S. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical manual Mental Disorders ( Delirium)... 4th edition. Little Brown... Am. 6. 32:198. 12. 373. 152:323-342. hatingtonova horeja. Adams RD. Journal of Cardiothoracic Vascular Anesthesia. American Psychiatric Associoation : Practice guidelines for the treatment of patients with delirium. Res Nerv Ment Dis. Psychiatry.. Washington.1994..: Treatment od elredy patients with delirium. 156( suppl. DC. neuroinfekcije. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam. 7. American psychiatric Association.. Boston. Medjutim oni su realnost u kliničkoj praksi.Can E. Canadian medical Assitioation Journal. u: Apostlski S.bolesti. Javljaju se u značajnom procentu kako kod internističkih. American Psychiatric Association: practice guidelines for the treatment of patients with delirium. New York.1994. 1-4. J. American psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. 73 . Grigs RC: Metabolic brain disfuncionalis in system disorders. tako i neuroloških oboljenja i poremećaja. 10.: The use of the 5-HT3 antagonist odansteron for the treatment of post-cardiotomy delirium. Bartlet EJ. 9-15.1977. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders . 5. Voctor M.)1-20. Am. Salisbury. Beograd. 2. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja Ovi poremećaji su samo uzgred navedeni u DSM-IV i/ili ICD-10. Bayindir O.DC . hipo i hiper adrenokroticizam). 6th edition. 9. 14:288-292. Neurol 45:1012.1987. 1953. Apostolski S: Etiopatogeneza stečene autoimune miastenie gravis . zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes).J. 1999. 156 ( suppl): 1-20.: Psychotropic Drugs Directory 2003/04 (The profesionals´ pocket handbook & aide memorire.American Psychiatric Association. Ropper AN: principles of Neurology. HIV. Djukić P (urednici): Myastenia gravis. VIII L I T E R A T U R A: LITERARUTA ZA VAŽNIJE SIMPTOME I SINDROME U PSIHOPATOLOGIJI 1. Akpinar B. Washington DC. 1997. Adams RD. Andreasen et al. psychiatry 151:681686. revized. American psychiatric Association. Fiven Publishing Limited. 3. 1992. Foley JM: The neurological disorder associated with liver disease. Washington.1995. McgrowHill.. Simkovitz P et al: Effects of haloperidol challenge on regional cerebral glocose utilization in normal human szbjects. et al. epilepsija.2000.

Boston.: Delirium: a test of the Diagnostic and Statistical Manual III criteria to diagnose delirium in elderly general medical patients. 22. 113-150. 373-375. Gustafson Y. Ned Tijedschr Geneeskd 133:617-620. 153:231-237. Fivepin Publishing Limited and Organon.1961. Bonhoeffer K.. chlorpromazin and lorazepam in the treatment od delirium in hospitalited ADIS patients. Bazire Stephen: Psychotropic drug directory 2003/ 04. 20.16. 33. Londom.. Bokonjić N.. Bersein EV: Delirium in the elderly. Am J Psychiatry 156:19861988.1998. 23. (urednik). 1910 Breibart W. u: Loga. SP.. Malleta GJ. Berggren D. i Cerić.( Delirium. 1993. 24. J Geriatr Psychiatry Neurol . 25. 111.D.1988.50-62.1999. Cameron DJ.J. Berlin. Urgentna stanja u psihijatriji.. Philadelphia: FA Davis Co Publishers.. Finkelstein C: Neurological syndromes after cardiac arest. 32. Loga. Cerić I: Delirium tremens alcoholicum.1987. Smith MC et al: Neurologic complications of critical medical illnesses. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla. 21:98.Marrota R..Platt MM et al: A double-blind trial of haloperidol. Naučna knjiga..1996. Am. Brust JCM:Neurological aspects of substance abuse. 31. Medicinska knjiga.: Metabolic encephalophies in older adults.. Bronheim H. Dysken MW et al: Measuring delirium severy in older general hospital inpatients without dementia. 1993. 21. 27.... Butterworth RF.: Psihologija obolelih od malignih heamtoloških bolesti. Roccaforte WH. Strocke. 3: 211-229. S. 1983. 16:235-2441996. 19. 1991.. Ricketts S et al : Rostral orbitofrontal prefrontal cortex dysfunction in the manic state of bipolar disorder..1989. Buehtal F: "Post anoxic unconsciousness as related to clinical and EEG recovery in stagnant anoxia and carbon monoxide poisoning". Wengal.1997. Ericson B et al: Posoperative confusion following anestehesia in elderly patients treated for femoral neck fractures.: Organski uključujući simptomatski mentalni poremećaji.. Caronna J. 13-16. Brenner RP. 35:1007-1010. 9:517. 26-29. Am.. Am J Geriat Psychiatry6:296-301. Melburne and New York.: Treating visual halucinations with donepezil. 1993. Klinička psihijatrija. Mulvihnill M. In: Katzman R. 30. Anesth Analog 66:497504. 26.: Utillty of EEG in delirium: past view and current practice. Caronna JJ: Coma in ishemic Cerebral Vascular Disease.J. 37.1:127-143. In: Russle RW Ross (ed): Vascular Disease of the Central Nervous System.1999. Int Psychogeriatr.. Blumerang HP.. 156: 1117-1118. Breitbart et al. Butterworth-Heinemann.1978. The professionals pocket handbook & aide memorie. 28.I. Churchill Livingstone. 35. 139-153..1999. Bleck TP.2000a. 34. Beograd-Zagreb.: Symptomatic Psychoses.2003. Boiten J. 36. 189--220. Psychiatry. 29. Beograd. Thomas. Plum F. Springfield. Edinburg. 1987. Terry RD (eds): The neurology of Aging. Semin Liver Dis. u: Kecmanović. 1985. Camus et al.1983. 74 . BurkeWJ.. In: Meyer MS. Crit Care Med.acute organic psychosis and confusion). Thomas RI. Gastauth H (eds): Cerebral anoxia and the electroencephalogram. Cerić I. Stern E. Secend Edition. Blass JP. 17.. 38. Bettin KM.. and Lader J:An unusual sequela of a frequently occurring neurologic disorder: delirium caused by brain infarct.: The neurobiology of hepatic encephalopathy. 34. Psychiatry.S. 18. J Am Geriat Soc . Berger D.

. In: Leder HM ( de): Handbook of Psychiatry. Francis J.. Delić D: Akutna insuficijencija jetre.. Figiel GS. In: Haubrich WS.A. Dellva MA et al. 42. S : Epileptičke psihoze. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina... Kostić V i Svetel M: Akutna distonična reakcija.. Foley et al.: Hepatic encephalopathy. Drake and Coffey. 2003. 54. Cuting J: Acute organic reaction. 50. 48. Medicinski fakultet Beograd CIBIF.. McHugh PR: Mini-mental State: a practical methods for grading the cognitive state of patients for the clinican . 1990. and related psychoses. 2001. u:Kovačević SM (ur).. Shafwr DF et el: Cerebral edema and increased intracranial pressure in chronic liver disease. Figiel GS.2002. 51.1994. J Chronic Dis. J Hepatol 21:487490.. 41. 43.. Beograd. Zorumski C et al. 53. 59.: EKT -induced delirium in depressed patients with Parkinson-s.kliničke krakteristike i lečenje.. 351. 263:1097-1101.. Dragošević N. 61. disease.J. Dunne JW.. Schaffner F. I izdanje. JAMA. Arch Intern Med. Engel GL. 1-14.: Dementia among medical inpatients: evaluatio of 2000 consecutive admissions. 12: 189199. 60. Folstein MF: The three-item delirium scale (abstract). CIBIF. and DeBattista: eds by Manuel Cllinical Psychopharmacology ( Delirium). 1959. Kapoor WN: A perspective study of delirium in hospitalized elderly.232-235. Lancet. J. Krishman KR. 4th ed. hassen MA. 44.1989.1944 Engel and romano. 47.1991.1975.. Francis J.. 57. Mental Diosreds and Somatic Illness. Folstein SE. 5 th ed. Urgentna interna medicina. 75 . Edis RH : Inobvious stroce: a cause of delirium and dementia. J Gen Intern Med.1959. 16:771-778. Autio L. Urgentna medicina. American Psychiatric Publishing Inc. Erkinjuntrti T. Psychiatr. 1999. 46. u: Kovačević M (ur). Francis J et al : Evaluation of delirium in critically ill patients: validation of the Consfusion Assessment Method for the intensive care unit (CAMICU). 1988. Crit Care Med 29:1370-1379. Psychosomatics 42:172. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 3:405-411.: Analysis of the QT interval during olanazapine treatment of patients with schizophrenia..39.. 146:1923-1926. Urgenta medicina. 5:6579.Jr. Ferenci P. Medicinski fakultet Beograd. Engel and romano. Cole O. Ely EW..1981. Djukić-Dejanović.. 333-339.1999. 58. 1-14. Delić D. Martin D. Pa: WB Saunders. 1998-2003. 49. Candbgrige. Cambridge University Press. J. 1986. Donovan JP. Romano J: Delirium: a syndrome of cerebral insuffcienty. Philadelphia. 719.1995. J Neuropsychatry Clin Neurosci 1:188-190. 1988.1990..1986. 40. Washington DC and London. Leedman PJ. Ferenci P: Brain dysfunction in fulminant hepatic failure.. Folstein MF.u: navedeno u knjizi br 36. PALO j.. Gordon S. Clin Psychiatry 62:191-198. Beasley CM. Czekalla J. Kapoor WN: Delirium in hospitalized elderly.2001. Fanjiang G. 62. Res. 52.1983.. 9:260-277. Aust NZ J Med. 119-127. maligni neuroleptički sindrom.: Akutna insuficijencija jetre. Wicstrom J.. Chatrberg J. 55. kliničke klasifikacije i lečenje. Brejtner JC et al : Radiologic correlates of antidepressantinduced delirium: the possible significantes of basal ganglia lesions. Berk JE ( eds by) Bockus Gastroenterology. delirijum.2001. 45. 494.. 56.

1974. Jacobson and jerrier. Levenson JL. 86. Hall JB.Relation to preexitsting dementia. Langeov klinički priručnik. Hodkinson HM: Mental imairment in the elderly. 77. Hatta K. Coudreaut MF. in:Translation of the American Neurological Assotioation 1967. 66. Springer.1967. J Neuropsychiattry Clin Neurosci 6:371-378.1991. Lebert F.Joseph.1976.1999. 75. JAMA. N E J Med. JAMA.2000. 65.. 1988. Goldberg EL : Lateralization of frontal lobe functions and cognitive novelty. 83. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. Hospital and Community psychiatry 43:215. 69. Jasterbarsko. 37:533-546.. 81. Saunders Company. Charpeninter PA: Precipiting factors for delirium in hospitalized elderly persons. Olssom T. 72. oct. Kaplan i Benjamin J. 87. 84. 7:305317. 82. Psychosomatics. patient characteristics and outcome. Psychosomatics 36:301-305.2001. vol 3/4. 85. 88. Hart RP. 263: 1097-1101. 68. Sessler CN et al: Abbreviated Cognitive Test for Delirium. Martin D. benjamin J: Using intravenous haloperidol to control delirium( abstract). 76 . 318:1173. Sessler CN et al: Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients.1992. J R Coll Physicans Lond.1992. Savremena administracija. Dijagnoza i terapija. Cerebrovasc Dis 1:257-264.281:1318-1325. Hart RP. Psychosomatics 37:533-546.2000. Takahaslu T..1999..1987. : Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. 64. Francis J. Gavin FH. Kapoor WN: A prospective study of delirium in hospitalized elderly. 80.1951. Inouye SK. Beograd. Jacobson and Jerrier. Best AM. Henon H. Bristol. 1997. 70. 76. John Wright and Sons. New York. Robert i Davis M. Wood LDH: Principles of crical care.85-89.. 78. u: Flaherty A. indelicato J.1998. Alessi CA et al: Clarifuyng confusion: the Confusion Assessment Method .... Inouye SK. 67. 1992. M: Firshs Clinical Psychopathology. nacamura H et al: the assotioation between intravenous haloperidol and prolonged QT interval . 92. Larry: Delirijum. Vol. 275: 852-857.1998. Henderson D. Gehab M.: Udžbenik iz psihijatrije ( prevod sa engleskog jezika). Ellinwood EH: Cocain and other stimulans. 79. van Dyke CH.1973.1993a. Goldman S. Horestein S Chamberlin W. 74. i Gillepsi R.1997.. 27-30. 247-259. Levenson JL.. Durieu I et al : Confusional state in stroke.. Channon. Conomy J.. John ( urednici) : Psihijatrija.. Sessler CN et al. Schmidt GA..1990. 89.. Garbutt et alJAMA.D. Frye MA. Carlson R(ed): Renal failure and association metabolic distrubances. Hakeman SM et al: Continous droperidol infusion for management of agitated delirium in an ICU. critical care clinics.. AM Intern Me 113:941-948.. 73. J Psychosom Res 43:417-423. I Clin Psychopharmacol 21:257-261. Jacobson et al. A. 71. Gelfand SB. Edited by Yahr MD.1996. Jacobson and Jerrier..63.1990.2000.1995. Sadock: Priručnik kliničke psihijatrije. Ericson S et: Acute confusional state ( delirium) in stroke patients . Jacobson et al. McGraw Hill. Harold I. Predictive model and interrelationship with baseline vulnerability.: Infarction of the fusiform and calcarine regions: agitated delirium ana hemianopia.1993a. ( prevod drugog izdanja na hrvatski jezik) "Naklada Slap". Gustafson Y. 1996. New York. Stroke 30:773-779. ( prevod). Hart RP. Hamilton. Sings and Symptoms in Psychiatry.

98-106. Layden TJ et al: Diagnosis and management of fulminal hepatic failure. 25:1335-1341.. J Gerontol. Lalević P: Fiziologija vode i elektrolita. 27:231-238. Wessenborn K: Neurology and the liver .. 107. Zavod za udžbenike i nastavna sredsta. Jones EA. Katz et al. 108.: Dealing with the confused patient. 100. 2001. u: Inovacije znanja iz neuropsihijatrije. Alcol Clin Exp Res. Jones EA.. Larsen PS. Kirsh BM.1994. Kaličanin P: Psihijatrija.Beograd. 1996. Blackwell Sciense Ltd. "Srempublik". hurri L. 110. 97.90. 1992.. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo. Raičević R: Tranzitorni ishemijski atac. 31:53. Jeste DV. "Velarta". Kecmanović D.. Sullivan E et all: Using DSM-III criteria to diagnosis delirium in elderly general medical patients. KaplanH. 77 . 1997.... Pharmaca. : Organski mentalni sindrom.1996.. 104.1945. Comp Ther. 1999. 63:279. N Y State J Med..: The Comprhensive Textbook of psychiatry. Mintzer JE et al. 6th ed. 99. 1997. Medicinski fakultet Univ.1989. 111. Narrass M: Acute metabolic complications of diabetes melitus. 98. Urgentna psihijatrija. i Damjanović A. Kovačević MI. Wessenborn K: Neurology and the liver.. Beograd. 113. Kostić VS: Parkinsonova bolest i parkinsonizam. 1993. Kennard et al.Lipton RB: The perzistent vegetative state: an analysis of clinicalcorelates and cost. 6th ed. Kovačević SM. 1990. 93. 45:113-119. u: Jakulić. Johnson JC. Williams and Wilkins. 92:381. 101. Kaufman DM.. VI. Kranzel et al. Jovičić A. 105.: Comparasion of risperidone and placebo for psychosis and behavioral disturbanes associated with dementia: a randomized double blind trial. 115. Nursing .1997. Knudsen GM.1997. 2000. j hepatol. Kopenen H. Lalević P. 158:813-815. Tom I. Vojno Med Akademija. u: Kovačević SM (ur). Beograd. Niš... Jakulić S. 94. Williams and Wilkins.. Kranzel and Van Kirk. 223-238. S. Beograd. 1979. 103.1955. Gottlieb GL..1998. 21:166.1989.CIBIF.2001. 106. Kaličanin P. Hansen BA: pathophysiology changes in cerebral circulation oxidative metabolism and bloodbrain barrier in patients with acute liver failure. Katz IR. Kullmann et al.. Kovačević DR: Urgentna dijagnostika i lečenje akutnih trovanja.. 95. 2005.I. 91. J Clin Psychiatry60:107-115. 114. 109. 1997. 9:71-78. 1998. Kostić VS: Kalcijumski antagonisti u lečenju cerebrovaskularnih oboljenja. Kaplan HI et al:( 1996) ( editors): Comprehensive Tekstbook of Psychiatry. In Pickup J and Williams GED (es): Textbook of diabetes. J Neurol Neuros psychiat.1982. Lam N. 116. 92.1999. 102.. Koponene at al. Steback U et all : Computed tomography findings in delirium J Nerv Ment Dis 177:226-231. ( ur): Anesteziologija. 112.. Račić DV.. and Sadok B. Beograd. Baltimore. Beograd. Baltomore. J Neurol Neuros Psychiat 63:279.. 44-50. Am J Psychit.1995.:( urednik): Psihijatrija. Urgentna medicina. Službeni list SCG. 96. Kroner K.1989a..: Klasifikacija i dijagnostika senilnih i presenilnih psihoza organskog porekla. Krentz A.

. Philadelphia. i Dogan. Annu Rev Gereontol Geriatr . . Psychosomatics 39:422-430. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. 1978. 127. Lipowski ZJ: Delirium in the elderly patient. 131. 1985. 126. J.. Comp Psychiat. 2005. 137.1992..2002.Savremena administracija.117. 143. Comp Psychiat. : Olanazapine in the treatment of delirium ..273-298.B. Službeni list SCG. Kovačević SM: Moždani udar. 118. Lipowski ZJ. Mansand PS and Sipahinalani A. A. 1983. Zagreb. Lekoff SE.11 izmenjeno i dopunjeno izdanje.6:1-26. Oxford University Press.. 219-226.Eds by Principles and Practice of Geriatic Psychiatry. G. Lesko LM &Holland JC. Manos PJ. 121. New York. Besdine RW. New York.savremena dijagnostika i lečenje.1997. 78 . Lipowski J. In: Benson DF.1992.. u:Kovačević M (ur): Lipowski J. 140:1426-1436..1995. Lieb et al:Psychol Med.213-224.Z. 7:617. Liston EH. Lary S. Am J Psychiatry.1994.In: Copeland. Tarsy D. 125. 123.. Betlheim. 56-61.: Rak i duševni život. Ann Clin Psychiatry 9:219-225. Loga S.1998. N Engl J Med. Raičević DV..1989. Br j Psychiat.. 232-234. Marić J: Klinička psihijatrija (Moždani organski psihosindrom. Saundders Company. Lopašić R. Abu-Saleh T. Figiel G. 1989.. 320:578-582. Grupe and Stratton .Beograd. Zbignijew: Delirium (Acute Confusional States). Tom II. Urgentna medicina.. 144. 136... 19:309..1997. 130. 129. u: Kovačević SM (ur).: Delirium in the aged. W. 141. 138. mattingly G et al : ECT-induced interictal delirium in patients with a history of a CVA. Gen Hosp Psychiatry 19:439-444 . Balessarini RJ: Spontaneous and drug-induced movement disorders in psychotic patients. 2005 Marsden CD. 750-781. Psychiatr Clin Nort Am. 1959. pp.M. 62-91. Beograd...: Psychosocial Complications of Leukemia. 2005. In: Henderson ES &Lister TA ( eds): Leukemia. Službeni list SCG.Clin.: Akutni moždani sindrom..J.. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost sarajevo. 247-259. Blumre D (eds): Psychiatric Aspects of Neurologic Disease. 122. 19:309. Leverson JL. 1990. Raičević R.. S. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. S. Goldman: Delirijum.. Wu R: The duration of delirium in medical and postoperative patients referred for psychiatric consultation. 140. Lowe GR: The phenomenology of hallucinations as an aid to diferential diagnosis .Dan.: High-dose intavenosus haloperidol for agitated delirium following lung transplatation. u: Kecmanović D (urednik). 128.. Lowe GR: The phenomenology of hallutinationes as an aid to diferential diagnosis. Grafički zavod Hrvatske. 135. 1990. Neurol Cl. 119. Psychiatry. 1989. Br J Psychiat123:621. 123:621. 132. Langeov priričnik ( prevedeno). J geriatr Psychiatry Neurol 5:149-155. 124.: Psihijatrija. Urgentna medicina. Psych.: Should psychostimulants be used to treat delirious patients with depressed mood? ( letter). Wetle T. Martin M. 1975. 1978. Lepić T. Lešić Ž.. 1973.32:63-78. 134.: Akute confusional state (delirium) ih the hospitalized elderly. u: Hirsh et al ( eds by) Psihijatrija: dojagnoza i terapija. 133... Beograd. Megraf..MOPS). Lipowski ZJ: Delirium: Akute Confusional State. John & Sons Ltd. Leverson JA.: Transient cognitiv disorders in the elderly. 5:49-66. R. 120. Psychosomatics 36:66-68. Kovačević SM: Sinkopa.: Transiet cognitive disorders ( delirium. 1982. Lepić T.1992. John.257-266. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. 142. Mohammed and Blazer. acute confusional state) in the elderly. Lockwood AH: Neurologic complication of renal disease. Psihijatrija. 139. 53:69.1986. Manos PJ:The utility of ten-point clock tekst as a screen for cognitive impairment in general hospital patients.1973.

Sprague SM: Uremic encephalopathy. 1-2.. Rubino FA. Milovanović D i Milovanović S: Klasifikacija psihotropnih medikamenata. Maxmen S.Heinemann..1991. Daroff RB. Jerold : Esential Psychopathology ( 7...4:7-10. O'Laughlin IA.. "Dečije Novine".. 149. 22-25. Barex. Rubino FA: Syndrome of agitated delirium and visual impaiment: a manifestation of medical temporo-occipital infarction J neurol neurosurg Psychiatry 40:861-864. Matsuoka et al. br. EM M Cl N Am. Waxman SG. Morris JC. Naučna knjiga. Biro M i Hrnjica S (urednici). Engrami ( tematski broj). Milovanović D. Butterworth. Marsden DC (eds): Neurology in Clinical Practice: principles of diagnosis and menagement.2001. Panić M i Milenković Z: Cerebrovaskularne bolesti. 2000. Am J Psychiatry 145:342-345.2000. Michael B. u: Berger J... Milenković P. 166. Beograd.1988.iskustvo sa klometijazolom.. Voctor M: Alcohol withrawal seizures. Beograd.145. Montgomery et al. 153. 42:251. Ćulafić Dj. 151. et al. In:Bradley WG.. Fenichel GM. 154.. :Pheniramine aminosalicylate overdose.1977... Sudhansu C. V dopunjeno i preradjeno izdanje. Vol. Beograd..: Hepatička encefalopatija u konsultativnoj psihijatriji. matković O: Pariska psihosomtska škola. 1987. u: Milovanović D i Milovanović S (urednici). 150. Medina JL. neurology 24:1181-1183. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. 5:827. Murry GB. J Neurol Neurosurg Psychiatry 39:84-89. medically ill patiensts:intravenous haloperidol versus intravenous haloperidol plus benzodiazepines. 147. 270. Boston. 152. 2005. heart Lung 17:238-241.. 165. Jyu CA et al: Association of low serum anticholinergic levels and cognitive impairmen in elderly presurgical patients. McGinniss J. First Alen Frances i Harold Alan Pincus: DSM-IV priručnik za diferencijalnu dijagnostiku.: Controled study of exstrapiramidal reactions in the managment of delirious. br. : Acute confusional states whit right middlecerebral artery infarction .1994.: Atypical antipsychotic drugs but not typical increased extracellular acetylcholine levels in rat medial prefrontal cortex in the absence of acetilcholinesterase inhibition.1997. Medina JL.1974. Beograd. Arch neurol 34:313. 146.. 140141.IV. Klinička psihologija. 161.. V izdanje. 1990. God.2005. Menza et al MA. Miller PS. 1986. 162.. Klinička pasihofarmakoterapija. I izdanje. 167. 1982.1977. Organic Brain Syndroms). 120-123. Engrami.116-119. Cl Neurol. 1-2:95-106..1976. Meltzer HY. 164. 1993..: Savremeni pristup organskim psihosindromima. Barex.: Neurobiologija poremećaja cerebralne cirkulacije. Ross E: Agitated delirium caused by infarctions of the hypocampal formation and fusiform and lingual gyrii. 156. Leposavić LJ. 163.1988. 201-202. Richardson JS.2005. 160.. Holmes VP et al.Beograd. Jastrebasko. 159. Geschwind N et al. Mendelson G. i Vojinović V. Mršulja B. Milovanović D i Ilanković N: Farmakoterapija sindroma delirijuma i mentalne konfuzije. Foege W: Actual causes of death in the United States. 97-297. Meagher and Trzepacz .1999. Reversal of delirium and choreiform moverments with tacrine treatment. Mendez Ashla MF: Delirium. Dai J. u: Milovanović D i Milovanović S ( ur) Klinička psihofarmakologija. Mensulam MM. Society of Neuroscience Abstracts 25:452. 157.. "Naklada Slap". Milovanović S. 148. Beograd. Moc SM. 79 . 158. 25-36. JAMA.. 155.

. Munjiza M.1991.1997.. 180. et al.1994.. 1975. 1989. Trautman.4:163-175. 1 do 6.. Munjiza M... 341-358. Vesel J.J. Problems psychologiques en rapport avec le cancer. Arc Int Med. 188.1982. Poleksić LJ. J Nerv. J. 184.. 13. Breitbart W. 129-150.. Int Clin Psychopharmacol12:147-152. 179. Centar za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje Beograd i NVO Lekari bez granica.1994. Zbornik radova.. Carrier M et al: Torsades de pointers secondary to intravenous haloperidol after coronary artery bypass graft surgery. John & Wiley. 6:66-67. Beograd. Mesulam M. IV. Comptes rendu. Institut Calmettes. and Katon C. 182. Dokumenta. Uchimura N. Rev 78:391-408. J Crit Illn. in: Robertson..: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Mareille. J.Berger J.M. Poleksić J.: Complicated delirium in cancer patient successfully treated with olanazapine.: Depression in Traumatic Brain Injuri Ptinents.: Akutne simptomatske psihoze i njihovo lečenje. M.1985. 157-161.1997. : psychiatric manifestations of right hemisphere infarctions. Lek. 14.u: Mentalno zdravlje u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti. 178. Pain Symptom Manage 17:219-223. 187. and Beies SJ: Components of attention.1980. Engrami. u: Psihijatrija. et al eds by Depression and Physical Illness. Mullaly W. Denault AY. Philadelphia. Price BH.2000. Simpozijum o psihijatriji i neurologiji. AZ. Prigatono G. P.: Pedriatric delirium: research update. 170. Platt MM. 135:2004-2008. Ronthal et al: Frecvency of acute confusional states with lesions of the right hemisphere ( abstract). 1977. et al. 171. 169. 175. huff K. Yamada S et al: Doses plasma free-3-methoxy-4hydroxyphenyl (ethylene) glycol increase the delirious? A comparation of the effects of mianserin and haloperidol on delirium. Psyhol. 4.1982. 185. Phoenix. J AM Geriatr Soc 45:470-473. 1982.Frager G. Posner JB: The diagnosis of stupor and coma.. Prugh et al. Can J Anesth 47:251254.. 41-75. marta 1976 Beograd. O’Keeffe ST. Glasgow R et al: Thiamine deficiency in hospitalized elderly patients. Nickolas and Lindsey.Beograd. and Summers J..1994. Posner ML. Novembar 2004Februar 2005. Nordmann Y: Early administration of heme arginate for acute porphyric attacks.168. i Milovanović D. dijagnostika i terapija organskog psihosindroma. Ocić G. Nakamura J. Beograd.1997. u: Prvi seminar iz kliničke psihijatrije. Smith M. 1993. 12. Beograd. 2005. 190.Vodić za lekare. Davis. O’ Keeffe ST and Gosney MA: Assessing attentiveness in older hospitalized patients: global assessment vs test of attention. 174. paper presented at the anual meeting of the Academy od Psychosomatic Medicine. 186. 80 . Neuropsyichiatry Clin Neurosci. Tormey WP. 176.. Gerentology 40:18-24. 189. Bleck TP: Increased intracranial pressure complicating hepatic failure. Engrami. 181. Plum F. 172. Onofrj et al. Passic SD and Cooper M. God.65.: Simptomatologija..: Effiicacy of neuroleptics for hipoactive delirium. Ment Dis 173:610-614.1999.1971.November. 177. Mustajoki P.Vranje.: Organski psihosindromi neoplastične geneze..P.br. Galenika.: Specifičnosti incidencije i rizika oboljevanja za grupu organskih psihoza... Ann Neurol 12:113.L. Nora LM.1969.E.D. 183.1995. Ljubljana. Perrault LP.4:87. 173. 1982. Platt MM.

Rasmussen D. Chest 111:17781781. 2002. Rosenberg PB.: Revies on Drug metabolism and Drug Interactions. 81 .1999. 2005.1996. 1984.2000. Journal of Gereontolgical Medical Science 48:M162-M166. Oxford University Press. 209. Dement Geriatr Cogn Disord.8. M. Robertson B. 199. 211.. 2:50.1993. Obeležja.1998.In: Roghoebar. Avis AS. 203.. : Delirium in dementia. Radojičić B. Gottfries CG et al. 210. 202. 52:263-267.1991.:Urgentna neurologija. Arch Gen psychiatry. J. Psychiatry.2002. 212. 198..1991.: Incidence of and risk factors for delirium among psychiatric patients. Purdon SE. Stip E et al: Neuropsychological change in erly phase schizophrenia during 12 months of treatment with olanazapine. 194. Sanders KM.. Buenos Aries.. psychiatric Services 47:727-730. Rolfson DB.1997. Clin Psychopharmacol 11:146-147. Ross et al.L: et al. Zagreb.: Psihoze nastale usljed nedostatka nikotinske kiseline. Richen P:Movement disorders associated with withdrawal from high-dose intravenous haloperidol theraphy in delirious ICU patients.. Ritchie J. Medicinski fakultet beograd. 1-2: 159-186. 68-91. Neuropsihijatrija. Rakočević-Stojanović V: Akutna organska patološka stanja centralnog nervnog sistema. New York.: Aplication of Serenis Profil and Some Implications of Their practical profile for Their Clinical Use in Psychiatric. Rockwood K: The occurrence and duration of symptoms in elderly patients with delirium. J. 1954. Blennov K. 201. Perrier IN et al: QT interval abnormalites and psychotropic drug therapy in psychiatric patients. Stern TA. 235.: An Introduction in Psychopthology. (ur): Urgentna medicina. Frennd Publishing Ltd. or haloperidol.1944. A Volters Klower Compani. 289-290. Int J Geriatry psychiatry 13:49-56.1993. Ruijs et al. 106. Robertsson B: Assessment scale s in delirium. Fifth Edition.191. Syndey. et al. 206. Reily JG. Romano and Engel.. Steiner W. Rosenbaum JF.1986. 217-218.. Lancet. Elit-Medica Beograd i Draslar Beograd. 57:249-258.. 208.291-442. Riker RR.. Rogina V. Abrahamowicz M. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. risperidone. Salama J. Rakočević-Stojanović V: Metaboličke encefalopatije. Tokyo. Fraser GL. 207. Clin. Cassem NH: Hight-dose intravenous haloperidol for agitated delirium in a caediac patient on intra-aortic bullon pump. Jhangri GS et al : Validity of the Confusion Assessment methods in detecting post-operative delirium in the elderly In Psychogeriatr11:431438. 204.1990. Rasel D. Ahmed I. 192..1999. McElhaney JE. London. Hyman SE et al: Handbook of Psychiatric Drug Therapy.: Methylphenidate in depressed medically ill patients. Ruijs et al. 197. Hurwitz S. Arana GW.Vol. Philadelphia.1991.2000. Murrary GB. 195. 196. 200. 22-23. 355:1048-1052. Jones BDW. 311-317. Cl Neuropas. 193. 10:368379 .1994.2002.. 205. Beograd. Gheradi R et el: Post anoxic delayed ancephalopathy and leucoencephalopathy and non-hemorrhagic cerebral amyloid angiopathy. Baltimore.. Hong Hong.. London. u: Vučović D.. 5:153. Lippincott Williams & Wilkins.

234. :Clarifying Confuzion: The Confusion Assessment Method.. i Papić. Psihijatrija. 419-435. Vladimir : Instrumenti kliničke procene u psihijatriji. Inouye Cristopher.Kufferle B et al. Sipahimalani A. Sharon K. Analas of Internal Medicine. Ann Clin Psychiatry 9:105-107. Timotijević I. 33:132-143."Asterixis" a disorder of the neural mechanisms underlying sustained muscular contraction. New York. Cole JO and DeBattista C: Manual of Clinical Psychopharmacology ( Meprobamate. 1975. encephalopathy with disturbance of consciousness and CST amino acid aberration. Edition . Stoiljković S. Z.. 224.1994. Tefferi A. Timotijević I: Alkoholne psihoze. Van Duck Cathy et al.1990. 214. in: The Synaptic organization of the Brain . Schwartz E. Oxford. Schatzber AF. American Psychiatric Publishing Inc. Sherman SM. V. 222...Elsevirer . 1996. Clin Toxicology 10:437-441. Selwyn PA... 351-353.1992. 230. 236-243.1: 1275. : Use risperidone in delirium case repotrs. Occurtence during oculovestibular testing in sedative drug oculovestibular testing in sedative drug-inducend coma. Shahaniet (ed): The motor system . Postgraduete medicine. Treolar and MacDonald. Medicinska naklada. Washington DC. 228. 1992. Oxford University Press. i sur. 218.. mansand PS. London....1995. 494-495.1997. Oxford University Press. 229. 35:456. 1994. 82 . 2:109. Reno Vlahcević: Hepatic encephalopathy. Siebke H.1976. 220.1977. Medicinska knjiga BeogradZagreb. Nomikos GG : Effcects of typical and atypical antipsychotic drugs on acetylcholine relase in the hippocampus. 231. H.: Organski uvjetovani duševni poremećaji. Colgan JP. A New Method for Detection of Delirium. 233. Schirazi S. Tazepacz.1997. Strem TA : Continous infusion of haloperidol in agitated critically ill patients. Sundaram and Dostrow.. Lancet.1975. Shakani BT. 292-313. 215.T.113:941-948. 1983. Souheil Abou-Assi. gabriel E. Fourth Edition..246278.1994. 1988. Ann Emerg med 21:407-413.: Reversal by physostingmine of clozapineinducend delirium.3rd Edition . 216. Zagreb. Simon RP: The Forced downward ocular deviation. Society of Neuroscience Abstracts 26:2144. 221. Metabolic consequence of cirrhosis often is reversible. J Neurol 220:83. Paula: The Psychiatric Mental Examination ( Delirium). Prim Care. 226.2000. Schuster P. u: navedeno u knjizi br 35. 223.19:119.. 1992. Breivik H et al: Suvrival after 40 minutes submersion without cerebral sequelae. Thomas H. 232. 1990. 217. Steinhart MJ. 2003. Delirijum). Young RR. u: Muačević. Solberg LA: Acute porphyrias: diagnosis and management. 186.N Holand. New York. Crit Care Med 22:378-379.. Naučna knjiga Beograd.374-379. Sjaastad O... 1978.. Stojanović V. 235.2001. Cur Ther Res. Rodriguz D. i Paunović R. 219. Pertilli R. Arch Neurol. O´Conner PG: Diagnosis and treatment of substance abusers with HIV infection.: Droperidol versus haloeridol for chemical restraint of agitated and combative patients .D. 227. ( urednik). Gjessing L et al: Chronic relapsing pancreatitis.. 225. and Kock C: Thalamus.1979.: The use of haloperidol in geriatric patents with organic mental disorders. Edited by Shepherd GM.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom.. Mayo Cl Proceed 69:991.213..

Benecke Consultants. Dew Ma et al: Is delirium different when it occurs in dementia? A study using the delirium Rating Scale. 6. 252. et al. 247. Michael : Neuropsychiatric Aspects of Delirium. Torres R. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 10:199-204. Trzepacz PT : Is there a final common neural pathway in delirium? Focus on acetylcholine and dopamine. Trzepacz PT and Baker RW: The Psychiatric Mental Status Examination.. Collins GH..1998. 253. Brenner R. Trzepacz PT . Inc. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized-98. 1990.1999b. London. Coffman G et al: Delirium in liver transplatation candidates: discriminant analysis of multiple test variables. 249. J.Greenhouse J: A symptom rating scale for delirium. 241. 78-89 . 83 . Mittal D. its use in consultation/ liason recearch. 90. a need to focus our research.: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized -98: Comparison to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. Mittal D.. Oxford University Press.. 1995.1994. van der Mast. Tesis. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Trzepacz PT. Trzepatz PT: Delirijum. 152:332. Trzepacz PT Mulsant BH.1994a. The Netherlands.Psihijatrija. Trzepacz PT:The Delirium rating scale. neuropsychiatry Clin neurosci 13: 229.2000. pp. New York. ( urednik). Veljković J:Psihički poremećaji organskog porekla. Robert eds by The American Psychiatric Publisnih textbook of neuropsihijatriy and Clinical Neurosciences.. patophisillogy. 19:429-448.1999a. 245.1995.1988a.236. Mittal D. Coyle GT: The glutamatergic basis of human alcoholism. FA Davis..Zagreb. Psychiat Res 23:89-97. 244. Dement Geriatr Cogn Disord 10: 330-334. 1993. Trzepacz PT. Philadelphia. 2002. comparasion to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. Understanding Chemotherapy.200..1994. 246. 240. England.. Trzepacz PT. Vctor M.525-564. 243. Washington DC. u: Morić-Petrović. Psychosomatics 40:193-204. Paula . 239.2001. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242.1996. Meagher J. Advances in diagnostic. van der Mast RC: Detecting and measuring the severity of delirium with the symptom rating scale for delirium. In: Yudofsky C. Trzepacz T.1988b. Gastfriend DR. Psychiatr Clin North AM. in:Delirium After Cardiac Surgery. 1971. Biol Psychiatry 24:314. 4 th ed. 242. Gen HospPsychiatry 17:75-79. Trzepacz PT and Dew MA: Furher analyses of the Delirium Rating Scale.. 255. Adams RD.. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium .A Guide To Treatment of leukemia.242. 237. Trzepacz PT.. drugo preštampano izdanje. Semin Clin Neuropsychiatry5:132-148.2001... Oxford. Medicinska knjiga Beograd... Lymphoma and Multiple Myeloma for Patinents and Their Families. Tsai G... Baker RV. Erasmus. Leukemia Sociaty of america... Amserdam. David and Wise G. and treatmen. 254.S. Trzepacz PT: Neuropathogensesis of delirium. 251. Stuart and Hales E. Am J Psychiat. Trzepacz PT : Update on the neuropathogenesis of delirium. 201-220. Psychosomatics 35:374-391. 250. American Psychiatric Publishing.: The Wernice-Korsakoff Syndrome. 1988. 248. 238. University Rotterdam.

In: Vinken PJ.1993. 270. Philadelphia. 269. 38.463-516. Young DF: Neurological complications of cancer chemotherapy. i sar. u: navedeno pod br. In: Copeland JRM. 57-113.Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema. Poleksić J. 264. 151-157. Voctor M.. a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone.: Nervous system toxicity of the chemotherapeutic agents. Ann Intern Med 119:391-394.. Urgentna medicina. John Wiley & Sons. In: Silverstein A (ed): Neurological Complications of Therapy: Selected Topics.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma.1986. 84 . 39.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. 1. Wolff and Curran. Collins GH: The Wernicke-Korakoff Syndrome. WHO: International Statistical Clasification of Disease and Related Health Problems. 27-35. 1994.6). Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena.W.. Narton & Company New York. Abou-Saleh MT and Blazer DG (eds): Principles and Practice of Geriatric Psychiatry. 11-21... Vesel J. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja.. Živković Dj. Williams R: Management af acute liver failure. 11. Obeležja.London. FA Davis. 99-111.. 266.1993.1935.. Beograd... Geneva. 262.4-značajno. Chichester-New York-Brisbane-Toronto-Singapore. Part II. 265. 267.Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević. Bryen GW ( eds): Handbook of Clinical Neurology. 1988.1982.Izmenjena percepcija okoline. U: navedeno pod br.2. 1982. 1982..1982.6-izuzetno jako 2. Postgrad Med J. 1982. Beograd. Živković Dj i sar. 263. 64:765. Minnema RF. W.: Komparativna analiza komplementarne dijagnostike u organskom psihosindromu. 258. Vol. 2002. Futura Publishing.2-jako... 268. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana. Neurologigal Manifestations of Systemic Diseases.1992.: Urgentna stanja u organskim psihosindromima: dijagnostika i tretman. New York.WHO. Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0. Wilt JL. New Work.38. Jonson BF et al : Torsades de points assiciated with the use of intravenous haloperidol. Adams RD. 1980. 27. 10 th Revision. Zbigniew J Lipowski: Delirium ( Acute Confusional States). ibid. i Penca-Maksimović J. Elsevier. Young DF & Posner JB. PRILOZI UZ POGLAVLJE O ZNAČAJU VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA U PSIHOPATOLOGIJI 1. 257-260. 1971. 260. 91-129. 4. Vinković Z.256.. 259. Wada and Yamaguchi. 257. Vučović D: Urgentna psihijatrijska stanja. Engrami.Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta.4. 261. u: Vučović D (ur).

0.2. 0.6.4. 13. 0.Gubitak telesne sheme.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha.4.2.2.6.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu.samopovredjivanje.na poimanje straha kod samog ispitivača.Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0. 9. 12.4.Mućenje tela.2.6.4.2.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača.4.6.neshvatanje konteksta.Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti.0.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja.2-fluktuirajući strah.2. osećanje straha kod ispitivača.2.2. 85 .4.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje.6.2. 3. 4.6.fizičkih promena.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0.6.ne osećati se kao "neko".2.4.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti. 0.4. 11. 0. 5.Autoagresivnost Verbalna ili fizička. 0.6.4.pokušaj samoubistva 0. 8.6.6. 14. 10.2.4.Inhibicija mišljenja Blokada.6.teškoća verbalizacije.2.na pojimanje straha kod samog ispitivača.Kounikacija.6.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi.metamorfoza pojedinih delova tela.Kočenje fizičkih aktivnosti. 0. 6. 0.4.biti drugačiji nego ranije. 7.4-kontinuiran strah.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.4.

tok anksioznosti. Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija. autoagresivnost i 86 .Vodeći simptomi. Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1. 16. Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%. a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu.evoluciju u vremenu. komunikacija sa okolinom. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara. Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju.4. zbunjenost.nekoordinisana.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema. evolucija u vremenu. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah.4. osustvo deklanširajućeg faktora. nekomunikativnost. 17.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta. 2.jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama.6. tj.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička.odnosno tok anksioznosti. depersonalizacija fizička i psihička.neadekvatna 0.6.4. 3.Hostilnost. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije. toku.18%.6.mučno osećanje afekta.evaluaciju. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošćuagitacijom.4. Vrednovanje.6 Napomene: 1.motorna inhibicija. inhibicija mišljenja.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0.Autentičnost 0.2.2. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok).2.neprijateljstvo ka okolini 0.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost.17% i 10% varijanse ili odstupanja. b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu. 18. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih.15. derealizacija. 2.2.

fizička i psihička depersonalizacija. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost. ponekad tokom razgovora. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. C. ponekad tokom razgovora. motorna inhibicija.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti. heteroagresivnost i agitaciju. zbunjenost. komunikacija sa okolinom. u znatnoj meri. B. derealizacija. tj. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. Sada. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 87 . osustvo deklanširajućih faktora. Neodređeno. nekomunikativnost. Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1. Nije primenljivo. 2.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2. Ne. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu. tj. Neodređeno.4. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju. A. U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest. ali srednje izraženo. Sada. inhibicija 䁭 išljenja. ni u jednom trenutku tokom razgovora. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju. na primer.evolucija anksioznosti.

Neodređeno. kao uznemirenost. preosetljiv na sredinske stimuluse. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. halucijanicije. koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? Živahan (normalno). «čupkanje posteljine». privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. kao na primer. Budan (previše živahan. Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. Letargičan (pospan. lako se budi).3. Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora. Koma (ne budi se). lako se uplaši). kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od 88 . u bilo koje doba tokom razgovora. Stupor (teško se budi). nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7. Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. Da li je pacijent. na primer. Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. kao tromost. Aneks Tabela 2. zurenje u prostor. imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. Dezorijentacija 5. stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9. u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti.Deo 2. Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici. Da li je pacijent. Deo 1.

Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan. teško se budi ili koma (ne budi se). budan previše živahan. tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Tačka 2. letargičan. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. lako se probudi. normalno. stupor. * Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. 89 . da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3. pospan. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. na primer.pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful