P. 1
Preradjena Verzija oVAYNIJIM Sindromima u Psihijatriji

Preradjena Verzija oVAYNIJIM Sindromima u Psihijatriji

|Views: 748|Likes:
Published by onefinemedic

More info:

Published by: onefinemedic on Nov 03, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/19/2013

pdf

text

original

Prof Marko Munjiza, Nastavna baza za psihijatriju INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE, Beograd, Palmotićeva 37 e-mail: marko.Munjsbb.co.

yu, Web sajt:www.munjiza.com

NAJČEŠĆI SIMPTOMI I SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI

PREDAVANJA ZA LEKARE NA SPECIJALIZACIJI IZ PSIHIJATRIJE, Šk.2007-08. godine

BEOGRAD, 2007

1

NAJVAŽNIJI VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI ZNACI I SIMPTOMI KOJI SE NAJČEŠĆE JAVLJAJU U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI
Večina autora posle definicije kliničke psihopatologije, njene nuačne zasnovanosti i opisa poremećaja pojedinih psihičkih funkcija, detaljnije analiziraju pojedine kliničke entitet, odnosno psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja.Mišljenja smo da je to oblast kliničke psihijatrije koja daje šiti prikaz i opis kliničke slike,epidemioloških karakteristika, etiopatogeneze i različitih oblika terapije i tretmana ovih poremećaja. Mi se u ovom udžbeniku nismo odlučili za ovaj koncept, već nam je namera da damo prikaz vodećih simptoma i sindroma u psihopatologjji. Zbog toga smo dali pregled najvažnijih simptoma i sindroma u kliničkoj psihijatriji, kao i kraći osvrt na socijalnu patologiju i psihopatologiju, psihopatološke poremećaje kao posledidicu psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Kalpal HI i Sadock BJ u svom sveobuhvatnom psihijatrijskom udžbeniku iz psihijatrije navode ukupno 360 simptoma i znakova koji se sreću u psihopatologiji koji mogu biti ispoljeni kao pojedininačni ili u obliku pojedinih sindroma. Svi ovi simptomi se uglavnom nalaze i u drugim vodećim udžbenicima iz psihijatrije u odgovarajućim poglavljima i/ili indeksu pojmova. Svaki od navedenih simptoma koji ponekad imaju obeležje i psihijatrijskih sindroma mogu se sresti kod većeg broja psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. Na primer poslednji simptom u navedenom spisku, tj. zaravljenje,nivelisane (sužene) ograničene emocije sreću se kod sledećih psihijatrijskih poremećaja: akutni stresni poremećaj, demencija, distimični poremećaj, intoksikacija sa psihoaktivnim supstancama ili u stanju apstinencijalne krize na njih, opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti, posttraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja, shizofrenija, schizoidni poremećaj ličnosti.shizotipalni poremećaj ličnosti, velika depresivna epizoda.

1) Abecedni redosled najvažnijih simptoma u opštoj psihopatologiji
1.Agresivno ponašanje, 2.Anhedonija, 3.Anksioznost, 4.Antisocijalno ponašanje, 5.Apatija, 6.Beg ideja, 6.Depersonalizacija i derealizacija, 7.Depresivno raspoloženje, 8. Dezorganizovani govor, 9.Dobijanje na težini, 10. Grandioznost, 11.Gubitak na težini, 12 .Halucinacije, 13.Hipersomnija, 14. Iskorišćavanje u medjuljudskim odnosima, 15. Izbegavajuće ponašanje, 16. Katatonija, 17. Nekritično druženje, 18. Neodlučnost, 19.Neosetljivost na osećanja drugih ljudi, 20. Nesanica, 21. Nesposobnost održavanja pažnjeslaba koncentracija, 22. Nestabilne emocije, 23.Oblaćenje odeće suprotnog pola, 24.Odsutnost igara ili nenormalne socijalne igre u dečijoj igrai, 25. Ograničeno odlaženje od kuće, 26. Patološko laganje, 27.Oštećeno rasudjivanje, 28.Oštećenje apstraktnog mišljenja, 29. Oštećenje pamćenja, 30. Paranoidne ideje, 31. Perzistentne smetnje identiteta, 32. Potreba da se govori, 33. Povišene radne, socijalne ili seksualne aktivnosti, 34.Povišeno raspoloženje i euforija, 35. Prekomerni abuzusi hrane, 36. Psihomotorna agitacija, nemir, 37. Psihomotorna usporenost, 38. Rasejanost, 39. Razdražljivost, 40. Namerno izazvano povraćanje, 41. Samopoverdjujuće ponašanje, 42. Suicidalne ideje ili pokušaji, 43. Seksualne smetnje, 44. Smanjenje energije ili umor, 45. Snažno dezorganizovano ponašanje, 46. Socijalna izolacija, 47. Sumanutost, 48. Teškoće govora, 49. Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih objasnilo, 50. Zaravljene, aplatirane, sužene ograničene emocije.Za većinu navedenih simptoma u posebnom dotatku navest ćemo najčešće psihijatrijske poremećaje i poremećaje ponašanja kod kojih se oni javljaju kao vodeći znaci i simptomi.

2

U ovom delu udžbenika dajemo osvrt na najčešće simptome i poremećaje gde se oni najčešće javljaju. Zbog pojednosavljiva teksta odlučili smo se za koncizan pregled u vidu pregledne tabele i kraći deskriptivni opis naročito važnijih psihopatoloških sindroma.

Red-ni br.
1.

Psihijatrijski znaci i simptomi
Agresivno ponašanje

Psihijatrijski poremećaji i poremećaji ponašanja u kojima se pojedini znaci i simptomi najčešće sreću
Akutni stresogeni poremećaj.Antisocijalni poremećaj ličnost,.Delirijum,Demencija,GraničniPL, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom kod zloupotrebe PAS,Kkratkotrani psihotični poremećaj, Manična epizoda, Paranoidni Pi,Poromećaj ophodjenja, Postraumatski stresni poremećaj, promena ličnosti zbog opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformi poremećaj, Shizofrenija, Patloška lažljivost (pseudologija fantastika),Perzistentni poremećaj indentiteta i Socijalna izolacija. Akutni stresni poremećaj, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom na PAS, Mešovita epizoda BAP(bipolarnog afek. poremećaja),Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnom simptomatologijom, Postramuatski sresni poremećaj, Shizoafektivni poremećaj, Shizofrenija, Shizoidni i shizotipalni PL,Velika depresivna epizoda. Agarofibija bez paničnog napad, Akutni stresni poremećaj, Anksiozni poremećaj uslovljen PAS, Anksiozni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Separacioni anksiozni poremećaj, Delirijum, Generalizovani anksiozni poremećaj, GraničniPL, Hipohondrija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, IzbegavajućiPL,OpsesivnokompulsivniPL, Panični napadi. Poremećaj sheme tela, Postraumatski stresni poremećaj, Socijalna fobija, Somatizacija, Specifična fobija, Sumanuti poremećaj, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Antisocijalno ponašanje dece i adolescenata, Antisocijalno ponašanje odraslih, Hipomanična epizoda, Intermitentni eksplozivni poremećaj, Intoksikacija PAS, Kleptomanija, Manična epizoda, Mešovita epizoda BPA,Zavisnost ili aspt. sindrom PAS, Piromanija, Poremećaj ophodjenja, Poremećaj prilagodjavanja sa njama ophodjenja, Poremećaj ličnosti zbog lošeg nija, opšteg zdravstvenog stanja, Shizoafektivni poremećaj, Shizofr䁥 Perzistentni sumanuti poremećaj Akutni stresni poremećaj, Ciklotimni poremećaj, Delirijum, Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS, Postraumatski sresni poremećaj,PL zbog opšteg zdrav. stanja, Sch, Velika depresivna epizoda Ciklotimićni poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, Manična i Mešana epizoda kod BAP, Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS Agarofobija bez paničnog poremećaja, Depwersonalizacioni poremećaj, Disocijativni poremećaj identiteta, GraničniPL, Intoksikacija PAS, Panični napadi, Perzistentni poremećaj percepcije uzrokovan halucinogenima, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija Ciklotimični poremećaj,Demencija, Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, Kratkotrajni psihotični poremećaj, Mešovita epizoda BAP, Opsesivnokompulzivni poremećaj, Panični poremećaj, Poremećaji ishrane, Poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem, Poremećaj prilagodjavanja sa anksiozno-depresivnim raspoloženjem, Posttraumatski stresni poremećaj, Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj,

2.

Anhedonija

3.

Anksioznost

4.

Antisocijalno ponašanje

5.

Apatija

6. 7.

Beg ideja Depersonali-zacija ili derealizacija

8.

Depresivno raspoloženje

3

9.

Dezorganizo-vani govor, nesuvislost Dobijanje na težini

10.

Velika depresivna epizoda. Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apstinencijalni sindrom PAS, kratkotrajni psihotični poremećaj, Manična i mešovita epizoda, Mešani poremećaj jezičkog izražavanja, Shizoafektivni, Shizofreniformni poremećaj i Shizofrenija Distimični poremećaj, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Mešovita epizoda, Shizoafektivni poremećaj, Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda

11.

Grandioznost

12. 13.

Gubitak na težini Halucinacije

14.

Hipersomnija

15.

Zloupotreba medjuljudskim odnosima izbegavajuće ponašanje Katatonija

u

Delirijum,Demencija,Hipomanična epizoda,IntoksikacijaPAS, psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda, narcistički PL, raspoloženja prouzrokovan PAS, zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, poremečaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni p Shizofreniformni poremećaj, Shizofrenija, Sumanuti poremećaj Mentalna anoreksija, Distimični poremećaj, Hipomanična epizoda, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Velika depresivna epizoda Delirijum, Demencija, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična ili mešana epizoda, Perzistentni poremećaj percepcije uszorkovan halucinogenima, Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, velika depresivna epizoda, Umišljeni poremećaj, Simulacija. Delirijum, Distimični poremećaj, Hipersomnija kod drugih mentalnih poremećaja, Intoksikacija i/ili apst. sindrom PAS, Narkolepsija, Parasomnije, Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja, Poremećaj spavanja uslovljen PAS, Poremećaj spavanja vezan za disanje, Poremećaj spavanja zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, primarna hipersomnija, primarna insomnija, Shizoafektivni, sihozofreniformni i shizofreni poremećaj,Neodredjeni štetni efekti lekova, Velika depresivna epizoda Antisocijalni PL, Ciklotimni poremećaj, Granični PL, Hipomanična epizoda, Intokasikacija PAS, manična i mešana epizoda, Narcistički PL, Zavisnost ili zloupotreba PAS, patološko kockanje, Poremećaji ophodjenja, Simulacije, Umišljeni poremećaj

16.

17.

18.

Nekritično druženje

19. 20.

Neodlučnost, Ambivalenicija Bezosećajnost na Antisocijalni PL, Aspergerov sindrom, Autistični poremećaj, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu, Narcistički PL, Zavisnost na osećanja drugih ljudi

Akutna distonija zbog neuroleptika, Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. stanja, Tranzitorni psihotični poremećaj, Manična i mešana epizoda kod BAP, Maligni neuroleptički sindrom, Medikamentozni parkinsonizam,Shizoafektivni i shozofrenoformni poremećaj,Shizofrenija, Velika depresivna epizoda. Ciklotimni poremećaj, Demencija, Hipomanična epizoda, Histrionični PL, Intoksikacija PAS, manična i mešana epizoda, Poremećaj reaktivnog vezivanja u dojenačkom ili ranom detinjem periodu, PL zbog opšteg zdravstvenog stanja Demencija, Distimični poremećaj, Opsesivno-kompulsivni PL, Zavisni PL, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj, Velika depresivna epizoda.

PAS, parafilije, Patološko kockanje, Poremećaj ophodjenja, Rettov sindrom, Shizoafektivni, shizofreniformni i shizofreni poremećaj,

4

Intoksikacija i/ili apst. Poremećaj polnog identiteta. Poremećaj ophodjenja. Demencija. velika depresivna epizoda. Shizoafektivni i Shizofreniformni 5 . Generalizovani anksiozni poremećaj. Akutni stresni poremećaj. stanja. Intoksikacija i/ili apst. Oštećenje apstraktnog mišljenje Oštećenje pamćenje 31. Panični poremećaj sa agarofobijom.ne-kritično Demencija. Intoksikacija i/ili aspt. Posttraumatski stresni poremećaj. Patološko kockanje. Intoksikacija i/ili apst. Demencija. Amnestički poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Paranoidni PL. Ciklotimni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Oštećeno. Konverzivni poremećaj. Mesečarenje (somnabulizam). Delirijum. Oblačenje odeće suprotnog pola Osustvo igre ili nenormalne socijalne igre u ranom detinjstvu Ogranićeno odlaženje od kuće Shizoidni i shizotipalni poremećaj. Hipomanična epizoda. Izbegavajući PL. Umišljeni poremećaj 27. 33. Velika depresivna epizoda. Shizoafektivni Shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. Schizotipski PL. sindrom na PAS. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Posttraumatski stresni poremećaj. sindrom na PAS. Insomnija zbog lošeg opšteg zdrav. Nočne i nočni strahovi more. sindrom na PAS. Nesanica 22. Disocijativne fuge. zaključivanje 29. Antisocijalni PL. manična i mešana epizoda BAP. tranzitorni psihotični poremećaj. Manična i mešana epizoda. Intoksikacija i/ili apst. shizofreniformni i shizofrene poremećaj. sindrom na PAS. Sumanuti poremećaj. Poremećaj reaktivnog vezivanja u detinjstvu. manična epizoda. 25. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Distimični poremećaj. Porermećaj spavanja zbog zloupotrebe PAS.Ciklotimni poremećaj. Simuliranje. Paranoidni PL. Shizoafektivni. 30. Delirijum. Socijalna i specifična fobija. sindrom na PAS. stanja. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Hipomanični poremećaj. Demencija.21. stanja. Dosicijativni poremećaj identiteta. Poremećaj cirkadijalnog ritma spavanja. Poremećaj ophodjenja. Mentalna retardacija. Sumanuti poremećaj Disocijativna fuga. Distimični poremećaj. granični PL. Hipomanična epizoda. Indukovan psihotični poremećaj. logoriočnost Kratkotrajni. Patološko laganje (pseudologija fantastika) AntisocijalniPL. stanja. Intoksikacija i/ili apst. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. manična i mešovita epizoda BAP. Amnestički poremećaj. Anksiozni separacioni poremećaj. Velika depresivna epizoda Ciklotimni poremećaj. Postraumatski sresni poremećaj. Shizoafektivni. Nesposobnost održavanja pažnje/slaba koncentracija Nestabilne emocije 23. Generalizovani anksiozni poremećaj. Granični PL. 26. Manična i mešovita epizoda BAP. Transvetitski fetišizam Aspergerov sindrom. Perzistentne identiteta smetnje Povećan impuls za govorom.Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Dezintegratvni poremećaj u detinjstvu. Deficit pažnje/hiperaktivni poremećaj. Velika depresivna epizoda Delirijum. Intoksikacija PAS. Delirijum. Mešovita epizoda BAP. 24. Shizoafektvni. shizofreniformi i shizofereni poremećajShizotipski poremećaj. Mentalna retardacija. Insomnija povezana sa drugim mentalnim poremećajima. Delirijum. Granični PL. Shizoafektivni. Zavisnost ili zloupotreba PAS. Hipomanična epizoda. Delirijum. shizofrenoformni i shizofreni poremećaj. sindrom na PAS. Disocijativni poremećaj identiteta. sindrom na PAS. Poremećaji spavanja zbog disanja. Autistični poremećaj. Paranoidne ideje 32. Ciklotimni poremećaj. Disocijativna amnezija. 28. Akutni stresogeni poremećaj. Shizoafektivni. Problem identiteta. neodredjeni štetni efekti lekova. shozofreniformi i shizofreni poremećaj. Demencija. Velika depresivna epizoda Akutni stresni poremećaj. Primarna insomnija. Somatizacija. Delirijum. Rettov sindrom Agarofibija bez panike.

Shizofrenija. Problemi u odnosima. poremećaj sa smanjenjem seksualne želje. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Seksualne smetnje zbog opšteg zdrav. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. 37.impotencija. Hipomanična epizoda. Patološko kockanje. Poremećaji sa stereotipnim pokretima. Parasmonije. Generalizovani anksiozni poremećaj. Shizoafektivni. promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Poremećaj orgazma kod muškaraca/žena. Demencija. Intoksikacija i/ili apst. Intoksikacija i/ili apst. Poremećaj prilagodjavanja. 40.erektilna disfunkcija. Primarna hipersomnija. Hipomanična epizoda. Parafilije. Bulimija nervoza.nale-tima" Akatiza uslovljena lekovima. sindrom na PAS. Hipomanična epizoda. Vaginizam. Intoksikacija i/ili apst. Hipomanična epizoda. Mentalna retardacija. 35. Seksulani mazohizam. Namerno povraćanje izazvano Samopovre-djujuće (parasuici-dalno) ponašanje Pokušaji samoubistva. Intoksikacija i/ili apst. manična i mešovita epizoda BAP. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima. Manična ili mešovita epizoda BAP. Shizofreniformni i Shizofreni poremećaj. euforija poremećaj. Poremećaj ophodjenja. Poremećaj sek. inhibiranost Rastrojenost. Manična i mešovita faza BAP. Dispareunija. Mentalna anoreksija. nemir Psihomotorna usporenost. Hipomanična epizoda. Deficit pažnje/Hiperaktivni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Velika depresivna epizoda Averzivni seksualni poremećaj. Kratkotrajni tranzitorni psihotični poremećaji. Pervazivni razvojni poremečćaj. Intoksikacija i/ili apst. 39. Seksualna zloupotreba. Sumanuti poremećaj. Posttraumatski stresni poremećaj. Granični PL. Intoksikacija i/ili apst. 42. 41. Psihomotorna Demencija. manična i mešana epizoda BAP. sindrom na PAS. sindrom zbog PAS. sindrom zbog PAS. Bulimija nervoza. Mešovita epizoda BAP. Povišene socijalne.uzbudjivanja kod žena. 44. Simuliranje. Intoksikacija i/ili apst. Ciklotimni poremećaj. Generalizovani anksiozni poremećaj. Poremećaji spavanja vezani za disanje. Shizoafektivni. Ciklotimni poremećaj. Umišljeni poremećaj sa pretežno telesnim znacima i simptomima Disocijativni poremećaj identiteta. ejakulacija prekoks. Delirijum. Medikamentozni parkinsonizam. Deliriju. Posttraumatrski stresni poremećaj. Katatoni poremećaj zbog lošeg opšteg zdrav. Akutni stresni poremećaj. stanja Abuzusi hrane "Preždera-vanje u atacima. Distimični poremećaj. sindrom na PAS. Anoreksija nervoza (Mentalna anoreksija). Shizoafektivni. libida. Ciklotimni poremećaj. Granični PL. sindrom na PAS.34. 38. Seksualne smetnje prouzrokovane PAS. radne i seksualne aktivnosti (Povišeni voljnonagonski dinamizmi) Povišeno raspoloženje. Mešovita epizoda BAP. Neodredjeni štetni efekti lekova. Promena 6 . Sumanuti poremećaj. Simuliranje. Intoksikacija sa PAS. Trihotilomanija. Poremećaj raspoloženja uslovljen PAS. sindrom agitacija. Distimični poremećaj. Psihoseksua-lne smetnje 45. sindrom na PAS. sindrom na PAS. Delirijum. stanja. Shizoafektivni. Poremećaji ophodjenja. Smanjenje energije ili umor zbog PAS. Intoksikacije i/ili apst. Granični PL. Narkolepsija. Poremećaji erekcije kod muškaraca. Poremećaj prilagodjavanja. Prevremena ejakulacija. Tentamen suicidi 43. stanja. manična i mešovita epizoda BAP. Demencija. koncentracija Razdražljivost slaba Ciklotimni poremećaj. Shizofrenoformi i Shizofreni poremećaj. Poremećaj osećanja boli. Poremećaj raspoloženja prouzrokovan PAS. Deficit pažnje/ Hiperaktivni poremećaj. Delirijum. Distimični poremećaj. Intoksikacija i/ili apst. Granični PL. 36. Velika depresivna epizoda. Antisocijalni PL.

Telesne tegobe bez opšteg zdravstvenog stanja koje bi ih mogle objasniti Zaravljene/ sužene/ ograničene emocije 51. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. tranzitorni psihotični poremećaj. Demencija. Rett-ov sindrom.46. Shizofrenija. Obuhvačen je period od druge polovine prošlog veka do početka 21 veka. B) VAŽNIJI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U KLINIČKOJ PSIHOPATOLOGIJI U ovom delu tekstu navedeni su važniji sindromi u kliničkoj psihopatologiji. Neodredjeni somatoformni poremećaj. Poremećaj sheme tela. Poremećaj osećanja bola. ličnosti zbog opšteg zdrav. Panični napadi. Danas u praktičnoj psihijatriji razlikujemo u cilju boljeg upoznavanja:simptome bolesti. 48. Sumanutost 49.Izlaganje je sistemativovano prema redosledu njihovog objavljivanja u stručnoj literaturi. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Sumanuti poremećaj. Shizofrenija. U prethodnom poglavlju psihijatrijsi znaci i simptomi razmatrani su u kontekstu poremećaja pojedinih psihijčkih funkcija. Posttraumatski stresni poremećaj. Demencija. Oni se u svakodnevnoj kliničkoj praksi ipak mnogo redje sreću. Bulimija nervoza. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Mešoviti poremećaj jezičkog sporazumevanja i izražavanja. Shizofrenija. Sumanuti poremećaj. Veoma ozbiljno dezorganizo-vano ponašanje Socijalna izolacija 47. Shizofrenija. Velika depresivna epizoda. Shizoidni i Shizotipalni poremećaj Delirijum. Kratkotrajni. sindrom na PAS. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Intoksikacija i/ili apst. Velika depresivna epizoda. stanja. Shizoafektivni i Shizofreniformi poremećaj. Indukovani psihotični poremećaj. To naravno ne znaći da i drugi psihijatrijski znaci i simptomi nisu važni u kliničkoj praksi. slike 7 . Delirijum. stanja. Opsesivno-kompulsivni PL. Mucanje. Somatizacija. Shizotipalni PL. tako i za diferencijalnu dijagnozu ovih stanja.. Psihotični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Konverzivni poremećaj. Shizofrenija. Distimični poremećaj. demencija. Autistični poremećaj. Psihotični poremećaj uslovljen PAS. Problemi sa apetitom. Izbegavajući PL. Cilj ovog poglavlja je da se da prikaz za samo klinički važnije znakove i simptome kako za lašče snalaženje u dijagnostici psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Shizoidni PL. sindrom na PAS. Anoreksija nervoza (mentalna anoreksija). Aspergerov poremećaj. Hipohondrija.sindrome (grupe simptoma). Mešovita epizoda BAP. Autistični poremećaj. U kliničkoj praksi takodje je značajno koji od navedenih znakova i simptoma se javljaju kod pojedinih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. Intoksikacija i/ili apst. Velika depresivna epizoda. Poremećaj jezičkog izražavanja. Aspergerov sindrom. Manična i mešovita faza BAP. Akutni stresni poremećaj. Velika depresivna epizoda. Psihotični poremećaj zbog PAS. tranzitorni psihotični poremećaj. Promena ličnosti zbog lošeg opšteg zdrav. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. stanja. sindrom na PAS. Fonološki poremećaj. sindrom na PAS. Ovde ćemo navesti u tabelarnom obliku samo 50 važnijih znakova i simptoma. Tik. Shizofrenija. Demencija. Velika depresivna epizoda. Shizoafektivni i Shizofreniformni poremećaj. Konverzivni poremećaj. promena ličnosti zbog opšteg zdrav. Intoksikacija i/ili apst. Rett-ov poremećaj. Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu. Delirijum. Kratkotrajni. Shizofrenija. Problemi sa govorom 50. Anksiozni poremećaj zbog separacije. Intoksikacija i/ili apst. sindrom na PAS. Intoksikacija i/ili apst. Neodredjeni šetetni efekti lekova. Generalizovani anksiozni poremećaj.

a i stručni zadatak. Simptomima ili znakovima bolesti. Radi lakše orjentacije u "sindromskoj dijagnostici". agresivnošću i sl. 3. nego i patološkofiziološkim i patološkopsihološkim faktorima.Tako govorimo o schizofrenoj slici.bolesti i bolesti kao nozološke jedinice. Sindrom je tipičan spreg kliničkih znakova. 2.Kliničkoj manifestaciji svake psihijatrijske bolesti svojstveno je preovladavanje jednih sindroma nad drugima i karakteristična zakonomernost njihovog smenjivanja. nekomunikativnošću. kako bi onda mogao odrediti prognozu i terapiju. mišljenja.sindroma. Sindromi zaslužuju da se na njih posebno osvrnemo. padom volje i interesovanja. Večina psihijatrijskih sindroma zbog manifestne ili latentne opasnosti po bolesnika. od koji ni danas nisu upoznati. uobičajenim nozološkim jedinicama kako su definisane u ICD-10 ili u DSM-IV.tipičnost u prevladavanju pojedinih sindroma nad drugima i 8 . Svim psihijatrijskim bolestima svojstvene su i raznovrsne individualne varijacije koje se odražavaju i uspecifičnoj kliničkoj slici sindroma i u redosledu njihovog smenjivanja.slike bolesti postavi dijagnozu nekog poremećaja. a podsećaju na psihijatrijsku nozološku jedinicu. I danas se vode vrlo pažljive diskusije da li je današnja klasifikacija psihijatrijskih bolesti naučno opraavdana. somatskih.simptoma. neistrajnošću i sl. Neproduktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji inhibicija. volje. tumora. a zatim i prepoznaje kao sindromsku celinu u okviru postoječih psihijatrijskih ispoljavanja. nekog nozološkog entiteta u smislu sistemske specijalne psihijatrije.nazivamo pojedine poremećaje u sferi svesti. inteligencije. opštom uzbudjenođu. emocija. psihičkih ili samo psihičkih koji se javljaju istovremeno u odredjenom trenutku. okolinu i imovinu pripada urgentnoj psihijatriji. okolinu ili materijalne vrednosti.Bez obzira na pomenute varijacije. Zbog toga se terapija u početku ne vodi prema nozološkim kategorijama u dijagnostici. S druge strane večini duševnih bolesnika sa jednim ili više psihijatrijskih sindroma mora se ordinirati terapija često puta po hitnom postupku iz razloga što predstavljaju opasnost po sebe. Sindromi i njihovo dosledno smenjivanje manifestuju osobenosti patoloških promena u delatnosti mozga i zakonomernost njihovog razvitka. psihijatrijske sindrome neki autori dele na dve grupe: 1. da na osnovu simptoma. koja se osim kod schizofrenije može javiti kod drugih bolesti. npr. 1. 4. Mi danas ostajemo. psihomotornim nemirom. opažanja. shvatanja.Od sindroma i njihovog zakonitog smenjivanja oblikuje se klinička slika psihijatrijske bolesti.iz praktičnih razloga u psihijatriji pri dosadašnjim. encefalitisa. već prema tzv "vodećim sindromima" psihoze i/ili drugog mentalnog poremećaja ( target sindrom). Slikama bolesti nazivamo odredjene grupe simptoma i sindroma. druge. libida. Formiranje preciznog dijagnostičkog stava prema nozološkim kategorijama u psihijatriji najčešće je vezano za duževremeno praćenje bolesnika i korišćenje raznih pomoćnih metoda. koje lekar daleko lakše uočava. orjentacije. u sferi somatskog i posebno neurološkog kao što je i prikazano u prvom delu ovog priručnika.U stručno-naučnim psihijatrijskim studijama nije to tako jednostavan problem. Treba istaći da "kliničke slike" obe grupe ovih sindroma da se mogu sresti u svim varijacijama od najlakših do najtežih.Svaki vodeći sindrom predstavlja u suštini karakterističnu kombinaciju dominantnih simptoma. ravnodušnošću ili depresijom. sumanutostima.Težnja svakog lekara psihijatra. nagona. gubitkom apetita.jer se čini.da je njihova povezanost odredjena ne samo anatomski. povišenom afektivnom tenzijom. Produktivni sindromi karakteristični su po tome što u većini psihičkih funkcija postoji ekscitacija koja se u kliničkoj slici manifestuje produkcijom tzv pozitivnih psihopatoloških fenomena: halucinacijama. Neproduktivni sindromi. koja se u kliničkoj slici manifestuje tzv "negativnim" psihopatološkim fenomenima: opštom usporenošću. Produktivni sindromi i 2. imaju karakter odredjene tipičnosti. te na ovo uvek treba obratiti pažnju u okviru dijagnostičkih potreba.U psihijatrijskim sindromima podrazumevamo grupu različitih simptoma koji se javljaju zajeno po odredjenoj zakonitosti i na taj način.

amnezija.nerealna. 2.sociodinamski ili neke druge modele koji su značajni za različite modele psihijatrijskih poremećaja i oboljenja.stereotipnost njihovog javljanja svojstveni su svakoj psihijatrijskoj bolesti i obično se održavaju dovoljno stabilno.somnolencija (laki stepen somnolencije naziva se obnubilacija svesti). verbigeracijom.3.pristup psihijatrijskim sindromima u ovom tekstu je pretežno fenomenološki bez posebnog osvrta na psihodinamski. 3) Sindrom poremećaja percepcije 1. 2)Emocionalni sindromi: 1. Emocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindroma psihijatrijskog poremećaja. uznemirenost praćena panikom. gde se gubi potpuno sećanje.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.jamais vu. I PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA RUSKIH AUTORA IZ KASNIH 60-TIH I TOKOM 70-TIH GODINA XX VEKA 1)Sindromi pomućenja svesti: a) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji okoline. halucinacija i afektivne napetosti u ovim stanjima se izvršavaju različiti opasni postupci).U ovaj sindrom mogu se uključiti i sledeće pojave:metamorfopsija. ubrzan tok misli. Sećanje o periodu pomućenju svesti ili je delimično ili potpuno otsutno.Ovo poslednje i omogućava kliničku diferencijaciju i delimično klasifikaciju različitih psihijatrijskih poremećaja.Sindrom derealizacije:bolesniku okolina izgleda promenjena.poremećena je i percepcija prostora i vremena. Uvde neki autori ubrajaju anksiozno-depresivni sindrom.Mešani sindrom.marko i mikropsija. a pod uticajem sumanutosti. 2.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje.sindrom amencije (nepovezanost i zbunjenost).deja vecu.oštećeno ili potpuno isključeno pravilno rasudjivanje.Halucinacije su često praćene strahom.U depersonalizaciju se ubrajaju samo naročiti poremećaji svesti o sebi.2.Za odrerdjivanje stanja pomućenja svesti odlučujući značaj ima utvrdjivanje svih nabrojanih simptoma ukupno. apatični sindrom. 4.optička alestezija(kada izgleda da predmet nije tamo gde je).motornim nemirom i ponekad "slikovitom"sumanutošću.Sindrom depersonalizacije:poremećena svest o sebi(osećanje izmenjenosti Ja).sumračni sindrom( prekid toka svesti.delirantni sindrom. motorni nemir.optička bura(sve ono što ga okružuje nalazi se u burnom kretanju).c) mišljenje u većoj ili manjoj meri nepovezano.otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije.d) upamćivanje tekućih dogadjaja i subjektivnih doživljavanja je otežano. 3. bojažljivošću. javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuživanja i osećanja krivice. U sindrom pomućenja svesti spadaju: 1.deja vue.b) dezorijentacija u vremenu.bipolarni poremećaj: učešće pojedinih maničnih i depresivnih simptoma.mestu i prema drugim osobama.oniroidni sindrom(obilje fantazija). strahom. inhibicija motorike do stepena stupora.koji se odlikuju 9 . 3. 5.Manični sindrom: veselo povišeno raspoloženje.

ide sa sumanutošću proganjanja i uticaja.Opsesivna hipohondrija -osečaj da će se razboleti od neizlečivih bolesti. misli. dobijaju odgovore u vidu bezvučnih misli. 5) Deluzioni sindromi 1. Ova činjenica govori o zajedničkom patogenizmu. ali se javlja i kod organskih i simptomatskih psihoza. depresivni. 3.uz ovo je javljaju poremećaji percepcije i spora dezintegracija psihe. prisilna sećanja. Depresivna hipohondrija-postojanje beznadežne ubedjenosti u postojanje teške bolestišto je praćeno sniženim raspoloženjem. prisilno prekidanje misli.Boesniku izgleda kao da ne postoji.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija.Hipohondrični sindrom: Može da ima različite oblike. uverenje da drugi znaju njegove misli. osećanja. Ovde se ubraja automatsko mišljenje.tj izvršenje govornog akta pod uticajem sa strane. propasti sebe i sveta.Stupor: psihogeni. prisilne misli.Ovde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija. ozvučenje sopstvenih misli. Sama sumanutost nema sistematizovani karakter.karakteriše se time što se sva doživljavanja ne primaju kao svoja preživljavanja. protestuju. Cenestopatski automatizam se izražava u raznovrsnim krajnje neprijatnim osećanjima koji su praćeni sa osećanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne ostvaruju po sopstvenoj volji već kao rezultat uticaja sa strane. 4.Sindrom Cotard-a( Kotarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i hipohondričnim nihilističkim sumanutim idejama grešnosti. pseudohalucinacijama sa osećanjem ovladavanja i i otkrivenosti. voljom nekoga sa strane.Parafreni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastičnim idejama veličine. Mnogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju sukcesivno. aktivnosti. Sve pojave psihičkog automatizma su obično praćene sistematizovanom sumanutošću proganjanja i uticaja. shizofreni. Zajedno sa tim zapaža se izvesna zakonomwrnost u specifičnostima kliničke slike svih navedenih sindroma:što je intenzivnija.za sumanutost uticaja i proganjanja.osećanjem unutrašnje promenjenosti svoga Ja. pretvaranje misli u unutrašnji govor.koji se upliće u ličnost pacijenta. 10 . utoliko je formiranje sumanutosti manje. Najčešći je kod schizofrenije. pseudohalucinacija i drugih fenomena psihičkog automatizma. vode sa njima diskusije.U taj oblik automatizma spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije. bolesnika.afekta i delatnosti.primanje "glasova"često percipiranih kao eho sopstvenih misli. Bolesnici misaono opšte sa progoniteljima.Javlja se bez pomućenja svesti.otudjenjem svojih misli. organski. pojava cenestopatija. halucinacija. 2.kod njega se remeti percepcija telesne sheme. unutrašnjih glasova. 4. 4) Sumanuti sindromi 1. Kinestetski automatizam-otudjenost pokreta i radnji. Paranoidna hipohondrija-neosporno ubedjenje da se boluje od neizlečive bolesti što je praćeno čitavim nizom "dokaza".Sindrom psihičkog automatizma: sličan je sindromu depersonalizacije.Halucinatorno-paranoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremećaja percepcije koji daju materijal za sumanutu interpretaciju okoline. 5. već nešto što se javlja neovisno od njega. polimorfnija. prisilne slike. Znaci ovog sindroma su različiti-asocijativni automatizam.

impulsivne radnje). težom. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a 1. teška. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti( subnormalnosti) 1. vezan za psihičke poremećaje (dezintegracija aktivnih funkcija i mišljenja). srednja.umerena. svojoj bolesti. 3. stereotipija.Amnestički sindro: karakteriše se oslabljenom sposobnošću upamćivanja. nego što jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora (poremećaj svesti.imbecilnost i teška. i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma.duboka i mentalna retardacija neoznačene težine. 11 . U Engleskoj se smatra za ozbiljnu stručnu grešku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje šest meseci. mutizam. ehopraksija. dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj očuvanosti mišljenja. 8) Neurotski sindromi Neurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni psihotični poremećaji. afektivnim poremećajima i različitim vegetativnim simptomima. pri stimulaciji sa strane bolesnici se pokreću. Poremećaj psihomotorike je pri tome pretežno ekstrapirmidnog karaktera.).Hipohondrični sindrom: preuveličavanjem stvarnih ili zamišljenih oboljenja. ličnosti i očuvanosti ponašanja bolesnika.Sindrom demencije Demencija se izražava u slabljenju mišljenja i pamćenja. straha i radnji.pri čeme se sva pažnja pacijenta koncentriše na osećanje u ovim i onim delovima tela i celokupno ponašanje se brigom za svoje zdravlje.Hiperkinezija: Nemotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter.2.u oskudnosti materijala psihe i njene produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija. 3. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali.Opsesivni sindrom: Povezivanje opsesivnih misli. Ponekad se demencija fenomenološki može prikazivati izrazitijom. 4. već se radi o astenizaciji psihe. katalepsija.Katatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma (negativizam.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. grimasiranje. idiotija i kretenizam. 2. debilnost. 2.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga. na pr. Reverzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja kliničke slike demencije. tako i prema okolini.Astenički sindrom: Izražava se razdražljivom slabošću sa povišenom osetljivošću i zamorljivošću. eholalija. 1. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti.ili klasična podela na: umerena.fiziološka tupost. afektiviteta i sl. Karakterističan je za Koraskovljevu psihozu i senilna oboljenja. Smanjenje intelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritičnosti prema samom sebi. sniženim raspoloženjem i nizom somatskih poremećaja vezanih za vegetativne disfunkcije.Akinezija: razlikuje se od stupora time što su isključeni samo voljni pokreti.

Ne radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski. pošto su te osobenosti. tzv. Obično na pitanja daju besmislene odgovore. Pseudodemencija može biti dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine.leže čuteći i nepokretno. stoje. koliko imaju ruku. koriste s njima. Parcijalni epileptički napad. Ovde spadaju:Veliki.sindrom približnih odgovora. često bizaran položaj. Boesnici ne znaju svoje ime. karakteristike svojstva karaktera.unutrašnji negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše. 11) Spazmodični sindromi Napadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimično zakočena. tj strukture ličnosti. maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. tj odbijanje svake sugestije sa strane. sede. prstiju. grand mal napad. Odbijaju da hodaju. čuće ili stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike. veoma čest simptom katatonog stupora može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam. Histrionični napadi. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom sindromu. Pseudodemencija i slična stanja izražavaju biološko-primitivne reakcije i instiktivno bekstvo od nepovoljnih i ugrožavajućih situacija. osobenosti poremećaja ličnosti. poremećaji u perifernoj cirukalciji.aktivni negativizam.Medjutim. Mimika je jednolična. Djeksonovi napadi. Kataleptički napadi. Narkolepsija. b) nemogućnošću stvaranja i održavanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c) nemogućnošću prihvatanja odredjene socijalne uloge. 12) Akuni katatoni sindrom Akutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje. često padaju u stanje stupora. njima takodje nisu svojstveni psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije ličnosti pacijenta. Od hrane se ne odriću i čisti su. negativizam. koji ase karakteriše trijasom: a) asocijalnim ponašanjem. tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini i 12 . na ubode ne reaguju. danima mogu da leže u krevetu. koliko im je godina.9) Sindromi vezani za poremećaje ličnosti Karakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije na spoljne stimuluse. odnosno katatona pomama. njihova disharmoničnost. pa ako im se to dozvoli. Ne poznaju predmete i ne mogu da se služe. Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi. Oni dugo zadržavaju jedan. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu u većem ili manjem stepenu u toku celog života. U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. 10) Sindrom pseudodemencije Ovaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća na saboumnost dubokog stepena.

ruši i slično. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles imobilizacije (refleks "umrtvljenja"). flufenazin. hroničnih organskih psihosindroma.pseudokatatoni stupor. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. Brojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom: allopurinol. da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje.razbija. stereotipije. dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu. baclofen.disiranog misaonog toka. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. simptomatskih psihoza. poremećaj je nazvan parafrenijom. disulfiram. vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog sindroma. prochlorperazin 13) Hronični halucinatorno-interpretativni sindrom Ovaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno. Katatonoa pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom. negativizan. loxapine. piperazin. eholaliju.sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj. motornu docilnost i sl. ali je znatno dužeg trajanja od njega.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč.pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost.Organski psihosindrom Još je Eugen Bleuler navodio tri vrste psihičkih poremećaja uslovljenim telesnim oštećenjima:a) psihopatološke posledice teških akutnih cerebralnih ili drugih somatskih bolesti(akutni egzogeni reakcioni tip po Bonheferu. steroida i sl. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično samo za katatonu schizofreniju. pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor. zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnih neuroleptika. odaje punu svesnost i bistrine. histrioničnih stanja. Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok. zatim kod mentalno retardiranih osoba. koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. ehopraksiju. Bolesnik je izrazito logoroičan.viće udara. kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a. prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju. neorganizovanom hiperaktivnošću. nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja. pre svega za izbor odgovrajuće psihoframkoterapije sa dobro organizovanom psihoterapijom i socioterapijom. cocain. jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu lekara). II PSIHIJATRIJSKI SIMPTOMI I SINDROMI DOMAĆIH AUTORA U DRUGOJ POLOVI XX VEKA 1.b) psihopatološke posledice 13 . epileptičnih stanja. cikloserine.1904). katatonom sindromu. Posebno je interesantan tzv. izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar.

koje menja osonvne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje.depresija. rušeći njena znanja. upamćivanja i sećanja.Nazvao je psihopatološke reakcije akutnim egzogenim reakcionim tipovima pri čemu težina simptoma zavisi od intenziteta delovanja pojedinih činilaca. sindromi demencije mogu se podeliti na grupu trajnih. Najpre se u "širokom krugu" razaraju preduslovi inteligencije. Kao posebna vrsta u litetaturi se navodi shizofrena demencija. Do sada je napotpuniju definiciju ovog sindroma da Ej koji demenciju smatra za "duboko" globalno i progresivno psihičko propadanje.žedj.Organski psihosindrom javlja se pri različitim poremećajima CNSa:tumori. ad a) Egzogeni reakcioni tip Bonhwffer je zapazio. govor.Kod opšteg psihoorganskog sindroma postoji problem upamćivanja svežih doživljaja. ali progredijentnog oštećenja ličnosti. ad b) i c) Psihoorganske sindrome kod difuznog i lokalnog procesa mozga nije simptomatološki lako izdiferencirati.a s druge strane je zabeležio.motiva-glad.difiznog hroničnog moždanog oštećenja( psihoorganski sindrom u užem smislu. reparabilne.halucinatorne.gubita intelektzalnih sposobnosi). Kardinalni poremećaji zahvataju mnestičke funkcije. vrednosti.Akutne imaju najčešće delirantne. Zatim se razvijaju afektivni poremećaji u obliku nestabilnosti afektivnih reakcija.sindrom moždanog stabla(inhibicija nagona i afekta.umor.pospanost.Danas delimo te tipove reagovanja na dve grupe:akutne i hronične.medjumoždani sindrominhibicija elementarnih nagona.potreba topline i hladnoće. u prvom redu shvatanje.osiromašenje mišljenja.1. shvatanja.akutna stanja anoksije i sl.). Hronični organski psihosindrom Bleuler-a Dijagnoza ovog sindroma se postavlja na osnovu postepenog.c)psihopatološke posledice lokalnog hroničnog moždanog oštećenja (lokalni moždani organski sindrom). sposobnost procenjivanja i adaptacije na socijalnu sredinu.seksualni nagon i sl.sna. kao prisilni plač i emocionalna inkontinencija.od njene lokalizacije i slično.gubitak energije. One mogu da se podele na globalne i lakunarne.hronične imaju karakter Korsakovljev sindrom( amnestički sindrom).teškoće shvatanja i pažnje. zapamćivanje i pamćenje za dogadjaje novijeg datuma.gubitak afekta i dr. Ona može da obuhvati celokupnu ličnost čak i do njene strukture "razumnog bića".. U odnosu na terapiju i mogućnosti reparacije. U zavisnosti od lokalizacije moždane lezije u praksi se najčešće sreću sledeći moždani organski psihosindromi:frontalni moždani sindrom( inhibicija motiva i nagona.. Kod progresivnog moždanog procesa.O ovom sindromu bit će još reči u poglavlju o akutnom konfuznom sindromu.Bonheferova zapažanja i danas su aktuelna i pokrivaju veliku oblast kliničke psihijatrije u obliku reaktivnih poremećaja.osustvo pažnje i impulsivnost).pokreta.demijelizacionih bolesti. Postoje mnogobrojne definicije demencije. etičkog shvatanja. 2. 1.) i endokrini psihosindromi( poremećaj nagona.katatone i slike slične stanjima konfuzije.amentne. ireverzibilnih i privremene. gubitak inventara znanja.kod trauma mozga. Sindrom demencije može da predstavlja najteži oblik dehumanizacije čoveka i degradaciju njegovog celokupnog psihičkog života. u razvijenom stadijumu kod dementnog sindroma nastaje oštećenje celokupne inteligencije. pamćenja.Demencija Ovde se radi o mentalnom deficitu sa gubitkom rasudjivanja i kritike. upamćivanje.da različiti činioci izazivaju slićne ili gotovo slićne psihopatološke simptome ili sindrome. zavisno od toga da li je lezija i oštećenje moždanog tkiva 14 .pamćenje.da i jednake nokse mogu izazvati vrlo različite psihopatološke slike.smanjenje inicijative i volje.afektivna labilnost.

Hronična halucinoza u uslovima alkoholne apstinencije. ili kako se još naziva staračka shizofrenija. Alkoholna halucinoza npr. Najčešće se javlja kod hronične intoksikacije alkoholom. koja se pojavljuje u samom početku obolenja i ista se objašnjava regresijom i nemotivisanošću pacijenata da saradjuju i molekularna shizofrena demenciju. Najlakše slućajeve demencije kod shizofrenog oboljenja odlikuje slabost rasudjivanja. Paranoidni sindrom srećemo kod brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja. sistematizovane ili nesistematizovane. Sindrom tzv. Neki autori ovaj oblik sindroma demencije dele na shizofrenu u užem smislu. kod reaktivnih i endogenih depresija. premda se isti pacijenti u kontaktu sa realnim problimima pokazuju kao nesposobni. nije karakteristično i najupadljivije postojanje poremećaja pamćenja ili drugih preduslova inteligencije. i sl. u tesnoj je vezi sa shizofrenijom. Radi se o akustičnim halucinacijama pri potpunoj svesti.difuzno ili žarišno. Poseban oblik halucinoza srećemo kod nagluvih i gluvih osoba.Tako. ipak. dementan odgovor na relativno jednostavno zadatak ("bizarnost demencije").Halucinoza Halucinoza je takodje sindrom od praktične vrednosti. pre svega kod paranoidne schizofrenije.Paranoidni sindrom Ovaj sindrom relativno je čest. tj. je oblik demencije koji se javlja prvonstveno kod žena. Od takvog pacijenta povremeno se može dobiti visoko inteligentan odgovor na veoma težak ili lak zadatak. Njemu pripadaju paranoidne sumanute ideje proganjanja. koja se javlja u završnoj fazi bolesti. uz obično "razumno" ponašanje sa povremenim ispoljaavanjima koja imaju kvalitet dementnih. Ove se akutni oblik. shizofrene demencije ili kako se još u literaturi naziva Vezanička. kao ni oštećenja znanja. za razliku od auditivnih halucinacija. pri jasnoj svesti sa ili bez obmana percepcije. iskazani su u trećem licu.Sindrom poremečenih motiva i nagona 15 .paranoidne sumanutosti zavisnika od kokaina) i kao moguća reakcija zatvorenika. afektivna ili parademencija. Presbiophrenia. Nju odlikuje oštećenje svih psihičkih funkcija i koja ima kvalitet globalne demencije. predočavaju mu lošu sudbinu. a povremeno nelogičan. treba da se tretira u skladu sa principima lečenja shizofrenije. 4. koje često pripadaju paranoidnoj schizofreniji. ismejavaju ga. Zanimljiv je i pojam presbiophrenije kada je reč o sindromu demencije. ali da je pri tok od sporednog značaja da li je pri tom zadatak lak ili težak. redje kod neuroluesa. Karakteristiku ovog oblika demencije čini s jedne strane mentalna deterioracija. razlikuje specifičnođću perceptivnih psihopatoloških fenomena. 3. Auditivni halucinatorni sadržaji. ogovaraju ga. Karakter glasova se odnosi na bolesnika: rugaju mu se. 5. kod moždanih organskih psihosindroma. povezanih večinom sa anksioznošću i strahom i eventualno sa sumanutim idejama. Za teške slućajeve shizofrene demencije je karakteristično da su mnogi od svih misli i postupaka defektni. a pojedine su manje oštećene. kod hroničnih cerebralnih intoksikacija ( ljubomora alkoholičara. afektiviteta i ponašanja. ćudljiva. a s druge strane elemnti Korzaskov-ljevog sindroma. Ispitivanjem inteligencije kod ovih pacijenata mogu se dobiti sasvim dobri rezultati. su bezlični. već su najznačajniji poremeća mišljenja. reaktivno kod zatvorenika i na nenormalnu situaciju uopšte. nazivaju ga pogrdnim imenima. parafrenije i paranoje. dok kod lakunarnog oblika pojedine funkcije više. Kod globanog oblika dementnog sindroma oštećenje intelektualnih funkcija je ravnomerno i progresivno.

Ovde posebno dolazi do izražaja siromaštvo ili gubitak ili inhibicija nagona i motiva. 16 .tj. Po psihodinamskoj definiciji kompleks treba shvatiti kao izraz "zgusnute. u čoveku pokreće adaptacioni mehanizami koji suzbijaju frustraciju. one predstavljaju značajan deo svih čovekovih pulzija. Do frustracije dovode prepreke. uznemiravajuće poruke i impulse iz nesvesnog u svesni deo psihe. osujećenjima. i dovode do mnogo dubljih fiksacija i regresija. odnosno regresije. simptomi psihoze. Izvori snažnih ftrustacija mogu biti sukobi različitih motiva. Pojam "neurotskog kompleksa" obuhvata afektivno opterećene psihičke sadržaje. Umesto zaključka želimo da naglasimo da frustracije dovode do porasta psihičke tenzije. već se u tumaćenju konflikta više polazi od pojma odbrane ega protiv nagonskih puslija i osećanja. 6. Neraspoloženje i tuga ne moraju uvek biti izražene. kao osnovni više se ne smatraju samo seksualni nagon. nereaktivnost. odnosno osujećenje nagonskih potreba. nesvesnog dela psihe ili se poistovećuju s njim.Inače. Pod frustracijom se podrazumeva nepovoljna psihička doživljavanja u sitacijama kada neka osoba trpi neuspehe. ambivalencije. Kod frontalnog sindroma još postoji nekritičnost. Ovakva psihička doživljavanja u stanjima neuodluičnosti. Osnovne negativne posledice nerazrešene frustracije ogledaju se u agresivnom i anksioznom reagovanju. Kao moguća posledica frustracije (osujećenja) navodi se proces fiksacije.Za razliku od neurotskih. već ne samo seksualni već i agresivni impulsi. ukočenost i neuvidjavnost. Pod adekvatnim reagovanjem se podrazumeva pribegavanje realnom. pomerene i preradjenje konfliktne situacije". Ljudi su različito otporni na frustracije. s obzirom na toleranciju Ega nastaju kada su frustracije i traume mnogo burnije. u cilju rasterećenja frustracije. a koje mogu biti u samoj ličnosti ili izvan nje. nazivaju se konfliktima. konflikti i kompleksi. frustracijama. osuječenje odnosno neispunjavanje izvesnih želja.Ovaj sindrom se javlja kod endogenih unipolarnih depresija. fiksirane. Najčešća i najtipičnija reakcija na frustracije je anksioznost. O maničnom i depresivnom sindromu bit će više reči kod maničnog i depresivnog i psihomotornog stanja. Ranije se u psihodinamskim tumaćenjima često koristio pojam konflikta. To znaći da se. Od afekata se razlikuju dugotrajnim delovanjem na čovekovo ponašanje jer su po pravilu od bitnig značaja za čoveka. Najčešći simptomi kog ovog sindroma su: frustracije. barijere koje se stalno suprostavljaju zadovoljenju unutrašnjih potreba čoveka. Ova aktivnost odvija se sa negativnim posledicama ili bez njih. sa tendencijom da se otcepljuju i samostalno organizuju i sa sposobnošću autonomnog funkcionisanja. koji se u poslednje vreme ne polazi od toga pojma. pa i najblaže pritiske i osujećenja doživljavaju kao traumatizirajuće. motiva i postavljenih ciljeva. Dinamičkom igrom tenzije dolazi do potenciranja unutrašnjih pulzija. racionalnom načinu rezrešavanja konfliktne ( frustracione) situacije ili savladjivanju barijere na putu ka ostvarenju cilja.Dugotrajne frustracije kao specijalna vrsta prolongirane psihičke tenzije dovodi do pojave sindroma apatije. borbe unutrašnjih motiva. Ego se potpuno okreće od stvarnosti i prepušta se dominaciji sadržaja iz Ida. Agresivne težnje su životna potreba a nastaju kao reakcija na frustracije. oba sindroma su od velike praktične važnosti. Sama frustracija deluje iznenadno ili prolongirano i prikriveno. Kada je u pitanju subjektivno reagovanje na frustracije treba istaći da ima ljudi koji su više ili manje frustraciono tolerantni. te sindrom podseća na organski frontalni ili diencefalični sindrom. Isto tako preterana "razmaženost" dece dovodi do skoro uvek do sniženja frustracionog praga. takva deca nisu naučila da podnose frustracije. Ranija prevelika tolerantnost pa i popustljivost može učiniti jednu osobu nesposobnom da podnese kasnije frustracije. koja raspolaže svojom dinamikom i energijom. Otuda potiče pojan frustracione tolerancije ("praga") koji označava otpornost jedne osobe prema neuspesima. na frustracije se reaguje adekvatno ili neadekvatno. Ekscesivne frustracije dovode do stvaranja potisnutih pulzija koje ostaju izolovane i kao takve nezavisno šalju svoje buntovne.

koji se manifestuje naglim usporenjem ili kočenjem misanog procesa. kod epileptičke sumanutosti i nekih drugih organskih moždanih oštećenja. Vidja se kod shizofrenih bolesnika ( katatoni stupor). kada bolesnici ruše sve pred sobom i napadaju koga stignu. koje pokazuju polusvesnu tendenciju da se prikažu bolesnim radi dobijanja odredjene rente.postoji kod osoba. osobe u katatonom stuporu mogu iznenada da predju u stanje katatone pomame. inertnosti. Katatoni sindrom u obliku stupora može se javiti i reaktivno. emocionalnoj indiferentnosti sa čestim periodima nemotivisanih burnih uzbudjenja. Takodje su moguće i optičke halucinacije. Atimohormični sindrom Attimohormični sindrom čini suštinu nekih schizofrenih poremećaja i to pre svega hebefrene forme.Veoma često se na podlozi tih osnovnih simptoma atimohormičnog sindroma nadovezuju i mnogi drugi sekundarni simptomi. To je pojava kada bolesnik može dugo ( znatno duže nego zdrava osoba) da zadri deo tela u jednom položaju. odštete ili pomoći. povremena delirantna stanja (neki globalni stavovi tela. Ova pojava se naziva katalepsijom. u kliničkoj praksi simptomi vezani za atimohormični sindrom često se sreću i ne mogu samo da se svedu na hipobulično i schizodepresivno stanje. Ovde dolazi do slabljenja ili osustva instiktivnih i afektivnih životnih dinamizama. Histrionični (histerični) sindrom Ovaj sindrom sastoji se iz sklonosti ka tendencioznim i/ili svrsishodnim psihogenim reakcijama. Ako mu se izvuće jastuk ispod glave. pa je zatno neophodan oprez kliničara pri evaluaciji ovog sindroma. Katatoni sindrom Katatoni sindrom će u narednim poglavljima biti detaljnije objašnje. histerije.koji dosta liče na katatone poremećaje pa se pogrešno oglašavaju katatonim sindromom).medjutim. U razvijenom obliku atimohormičnog sindroma postoje vrlo žive akustične halucinacije.ispitni stupor. Kod poremećaja svesti katatoni sindrom javlja se kod raznih intoksikacija i infektivnih bolesti. Simptomatologija 17 . on zadržava glavu u položaju kao da ima pod glavom nevidljiv ( vazdušni )jastuk. kod epilepsije. ali i pod dejstvom snažnih afekata. koja se smenjuju sa periodima plašljivosti i depresije. floridnih i negativnih simptoma. U poslednje vreme ovaj sindrom je manje aktuelan u kliničkoj psihopatologiji pošto je došlo do podele nekih schizofrenih simptoma i sindroma na grupu tzv. koji se javlja bez poremečene svesti naročito kod schizofrenije i depresije. Kod katatonog stupora često se vidja fenomen tzv voštane savitljivosti ( flexibitas cerea). zakočenost (posebno stanje je stupor).7. Stupor je sindrom koji se karakteriše ukočenošću tela i izostankom reakcije na spoljne draži zbog minimalnog ili sasvim isključenog ispoljavanja volje. Ta sklonost je izraz neurotske konfliktne sitacije. Histrionični sindrom može biti nadgradnja (superpozicija) kod organskih bolesti. Postepeno dolazi i do intelektualnog propadanja. Sindrom nastaje primarno kao psihomotorno uzbudjenje ili kao psihomotorna inhibiranost. 9. 8. u stanjima depresije. zatim poremećaj asocijacija ideja (što dovodi do vrlo teškog poremećaja mišljenja po obliku u vidu teško inkoherentnog mišljenja pa sve do "salate od reči"). kod demencije. To se posebno manifestuje u nezainteresovanosti. za koje se veruje da često imaju simboličan karakter.

nemogućnost koncentracije. U pitanju su obično one osobe koje niada nije mučilo pitanje lične slobode i/ili donošenja odluka.. rasejanosti. Pacijenti u oniroidno-konfuznom sindromu ne može jasno da shvati odnose u stvarnosti. Autistični sindrom Autistični sindrom predstavlja poremećaj doživljavanja sopstvene ličnosti samo onda ukoliko zastupamo shvatanje da je čovek biće u relaciji. povećana razdražljivost. Ova osećanja su verovatno osnova na kojoj se kod pacijenta radjaju fluidne. počnu gubiti individualnu projekciju u budućnost. Radi se o osobama koje najviše vole da žive u sredini u kojoj su interakcije svedene na minimum i 3. a ozbiljnije mu je oštećena i kritička moć. Konfuzno-oniroidni sindrom karakteriše nesigurna orjentisanost pacijenta. pritisci psihijatrijske ustanove: sociopsihološki pritisci psihijatrijske bolnice kao totalitarne organizacije. i sebe počne doživljavati kao biće potpuno odvojeno od ostalog dela stvarnosti. i nakon kraćeg boravka u psihijatrijskoj ustanovi ( prvenstveno zatovrenog tipa) počnu da ispoljavaju apatiju. Autizam je zapravo dosta specifičan shizofreni fenomen. on je smeteno-zbunjen. odredjeni broj osoba odmah nakon prijema u bolnici prestanu da pokazuju interesovanje na otpust. nezazainteresovanosti za dogadjaje van bolnice. nedostatak incijative. Naime. redje. potpuno individualne prirode. Ranije se 18 . kao i progresivno gubljenje sposobnosti za različite aktivnosti izvan institucije. Autističan pojedinac je u sebe zatvorena ličnost. Sam naziv oniroidno došao je od grčke reči oneiros. 10. Neurastenični sindrom Pod ovim sindromom podrazumeva se često stanje iscrpljenosti. 13. zaboravnosti. prožima ga osećanje nesigurnosti i neizvesnosti. Kratko rečeno sindrom hospitalizma ili instuticucionalizma krakteriše zavisnost od institucije. stalo za nečim tragama. Danas se smtra da su tri grupe faktora suštinski odgovorni za pojavu hospitalizma: 1.). nesistematizovane i prolazne ideje odnosa. kod arteriosklerotičnih jače oštećenih moždanih krvnih sudova. afekat im je labilan. moć zaključivanja. Ako se čovek povuče u sebe.histrioničnog sindroma je veoma polimorfna i obimna i njoj će biti još reči u pogavlju o drugim neurotskim sindromima. ako prekine komunikaciju sa sredinom. koji živi u svetu sopstvenih fantazija. kod hipohiksidoza različite geneze. da čovek može biti izvan odnosa sa sredinom. zemljotresi i sl. Osetljivost na hospitalizam. dalje. Sindrom hospitalizma Pod hospitalizmom se podrazumeva pojava da pacijenti nakon dužeg a. ovaj sindrom ima dosta zajedničkog sa snom. ubog čega često zaluta. besa. Dužina izloženosti pritiscima psihijatrijske ustanove. Konfuzno-oniroidni sindrom Ovaj sindrom može se javiti kao oblik reakcije na akutnu stresnu situaciju ( eksplozije većih razmera. Unutrašnja doživljavanja akutistične ličnosti su za nju jedina prava realnost. biološki pritisci izazvani smanjenom aktivnošću. ne ispoljavanje otpora i ljutnje. kao što smo do sada videli. kao uvodna faza u razvoju delirijuma. osećaj umora. 11. napuštanje bolnice. koja je jednim delom. 2. gubitak interesovanja. što znaći san. teže prepoznaje osobe i predmete oko sebe. konfuzno-oniroidni sindrom je najčešće organski uslovljen. u sklopu posttraumatskih stanja. tada govorio o autizmu. zapravo. 12. glavobolja. vrstom primenjene terapije i sl. Može se javiti kod toksinfektivnih oštećnja CNS-a. U ovom sindromu pacijenti su naglašeno sugestibilni.

pegavac. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. parazitnih infekcija (cisticerkus. malarija i drugo). Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. Pseudoneurastenični sindrom Pseudoneurastenične tegobe nastaju kao posledica velikog broja organskih oboljenja mozga. mogu se izdvojiti sledeće kategorije: 1. Doduše. smanjen apetit. 2. multiple skleroze. ili možda neurastenični sindrom može biti početna manifestacija organskog moždanog poremećaja (arterioskleroza sa multinifarktnom demencijom). Takodje mogu da se jave i u vezi sa duševnim oboljenjem. depresije ili parafrenije (pseudoneurastenični sindrom stadijum parafrenije traje nekoliko godina pre pojave jasnih znakova same bolesti). razdražljivost. Pseudoneurastenični sindrom u postapoplektičnoj rekonvalescenciji. lekar ne sme da ignoriše ni jednu žalbu bolesnika već je dužan da najsavesnije obavi somatski pregled. Postoji emotivna labilnost. anemije. kao prateća pojava specifične (uglavnom neurološke) simptomatologije. gneva i sl. jer se iza polimorfnih tegoba bolesnika mogu skrivati razna dotle nezapažanja oboljenja. 3. Po svojoj simptomatologiji slične su neurasteničnim smetnjama. Etiološki činioci značajno su prošireni i ne isključuje se i organska komponenta ovog sindroma. ehinokokus). Parkinsonove bolesti i sl. Pored osnovne etiološke terapije za redukciju psihičke simptomatologije mogu se koristiti različiti trankvilizeri. Ranije se smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije.. Uglavnom su posledica arteriosklerotičnih promena cerebralnih krvnih sudova u sklopu generalizovane arterioskleroze. slabost pamćenja i sposobnosti koncentracije. 19 .. duge nesanice. 14. glavobolje.smatralno da je neurastenija posledica nagle industrijalizacije i urbanizacije u odredjenoj sredini. Po potrebi treba obaviti specijalističke konsultacije u okviru odredjene specijalističke nadležnosti. ali se od neurastenije razlikuju po tome što neurastenija pripada neurotskim poremećajima i što nije uslovljena organicitetom. Uz osnovnu. u manjoj meri ili većoj meri izraženu neurološku simptomatologiju koja je posledica preležalog cerebrovaskularnog insulta. S obzirom na učestalost i značaj iz ove velike grupe. česta i uporna nesanica. a kod nekih bolesnika i emotivna intokntinencija. smeha. razdražljivost. npr. i ranije se smatralo da neurastencija može izrazar moždane funkcionalne slabosti posle opštih bolesti (tifus. Najčešći simptomi pseudoneurastenije na koje se pacijenti žale lekaru su osećaj umora i opšte malaksalosti. kod shizofrenije. Pseudoneurastenične tegobe starijih ljudi sa kojim se lekari opšte medicine i psihijatri sreću u svakodnevnoj praksi. U terapiji se koriste regulatori cerebralnog krvotoka i metabolizma. postencefalitična stanja. anksiolitici. u okviru toga kod pojedinih pacijenata može se konstatovati pojava afektivne inkontinencije ( nemogućnost kontrole emotivnih doživljavanja) koja se ispoljava fenomenima prisilnog plaća. postoji i polimorfna pseudoneurastenična simptomatologija na psihičkom planu. Tokom 90-tih godina prošlog veka ponovo je povečano interesovanje istraživača za ovaj sindrom. nekog moždanog oštećenja (trauma) ili dugotrajnijeg telesnog i psihičkog zamora. Pseudoneurastenični sindrom u okviru ostalih organskih oboljenja sreće se kod tumora mozga.

a redje depresije i drugo). Isto tako je tačno da je u praksi dosta teško povući jasnu granicu gde prestaje simulacije. ali i iskustvo i primeni raznih aparata i dijagnostičkih procedura. npr. To. Ako nema gubitka svesti i ne postoji intelektualni deficit onda je "totalna anmnezija" ( ne seća se ničega). premda to u stvari nije. tuča. ksnije u cilju dobijanja sekundarne i/ili tercijarne dobiti-rente od bolesti pacijent svesno dodaje na svakom sledećem pregledu da je amnezija tralaja sve duže. telesna i psihička. kolorni vid. žele da izbegnu dijagnozu i tretman u psihijatrijskoj ustanovi. histrionična osoba nije svesna iracionalnosti svojih simptoma koji predstavljaju konverziju emocionalnih neurotskih konflikata. agravacije i disimulacije Simulacija ( simulatio. a disimulacija u brakorazvodnim parnicama. bliža laži nego istini. dolazi do nastojanja da se prikrije neka bolest ili mana. jer je afekat po pravilu ne pomućuje svest nego je sužava. Nije reka pojava da i psihijatrijski pacijenti disimulacijom nekih pojava. detaljan pregled. vojska. predstavlja velike teškoće za lekara. Podeljena su mišljenja o učestalosti ove pojave u životu. Simulacija i histerija (Ganzerov sindrom) vidjaju se u krivičnim predmetima. konflikt. postoje mišljenja da je simulacija relativno česta pojava. npr. disimulacija i histerija se često sreću u sudsko-medicinskoj praksi. te postaviti pogrešnu dijagnozu. medjutim. pseudoneurastenični stadijum nekih duševnih oboljenja( najčešće parafrenija. jer je dobro poznato da je simulacija češće sreće u odredjenim životnim prilikama i situacijama. Histrioničar se ne odupire pregledima. Otkrivanje simulacije. to nije isto.a počinje histrionična reakcija. ali često zahteva solidno stručno znanje. Suprotno ovom stavlju. a histrioničar želi da bude bolestan. oštrina vida. dakle simulacije. Sindromi simulacije.4. IV PREGLED VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA PREMA DSM-IV 20 . za razliku od simulacije. Veom je retko moguće da istovremeno postoje organska i psihogena amnezija i simulacija. jer se na osnovu potencijalnih tegoba ( npr. disimulacije. Disimulacija se najčešće vidja kod osoba koje žele da steknu pravo na neku profesiju. iz najrazličitijih motiva. Drugim rečima. pa i histerije. za koju se zahtevaju sposobnosti koje takva osoba ne poseduje. 15. Ova razliku na prvi pogled je jednostava: simulanti neće da može. simulant hoće da se prikaže bolesnim. halucinacija npr. npr. zatvor i slično. Iz ovake razlike proistiće i razlika u ponašanju. dobar sluh. ponekad je jednostavno. i slično. histrionik ne može da hoće. budući da je uveren da je stvarno bolestan. Simulacija. ponekad. kao objašnjenje za ovakve stavove ističe se činjenica da je često nemoguće precizno povući granicu izmedju histrioničnosti i simulacije. udaracu glavu sa simptomima komcije). jer se plaši da će se otkriti njegove laži. ili prikrije postojanje epilepsije kod vozača. Ove razlike proistiću iz različitih iskustava lekara i vrste medicinske delatnosti koju obavljaju.Retko se može sresti osoba koja u nekoj sitaciji. Agravacija je potenciranje nekih već postojećih simptoma i tegoba. shizofrenija. Zajednička karakteristika simulacije i disimulacije sastoji se u nastojanju da se stekne neka korist pomoću obmane. Tako prema Schultz-u. Neki smatraju da je ona relativno retka i da se javlja samo u izuzetno teškim životnim sitacijama. Mnoge histrionične reakcije mogu da kriju u sebi elemente svesnog. Često puta u praksi se pogrešno poistovečuju simulacija i psihogena amnezija. nije ispoljila tendenciju za agravacijom.pretvaranje) je pojava kada neka osoba svesno i namerno nastoji da se prikaže bolesnom i nesposobnom. kada pacijent sa subferilnim stanjem lekaru izjavljuje da je imao febrilnih status sa preko 40°C) može izvesti pogrešan zaključak. Simulant izbegava preglede. Disimulacija je pojava kada.

smanjenje energije i umor. demencija zbog HIV infekcije.euforija. toka. oblaćenje odeće suprotnog pola. suicidalne ideje i pokušaji. zaravljene. antisocijalno. oštećenje apstraktnog mišljenja. seksualnost Delirijum Demencija 6. nesanica.apatija. namerno izazvano povraćanje. radne i seksualne aktivnosti. picove bolesti. Ponašanje 3.anksioznost. problemi sa apetitom 9. namerno izazvano povraćanje. demencija zbog Creutzfieldt-Jacopsonove bolesti. gubitaak na težini. teškoće govora grandioznost. neosetljivost na osećanja drugih ljudi dobijanje na težini. nesposobnost održavanja pažnje. prekomerno uzimanje hrane u navratima. suicidalne ideje. sumanutosti. samopovredjujuće ponašanje. seksualne smetnje. socijalna izolacija depersonalizacija. 10. demencija zbog Parkinsonoce bolesti. nekritičko. 5. ponovljena laganja. rastrojenost beg ideja. kognicija Mišljenje i govor Sadržaj misli Smetnje opažanjapercepcije Obeležja ličnosti Spavanje. Amnestički delirijum tokom intoksikacijei/ili apstinencijalnim PAS.delirijum sa všŠestrukom etiologijom i delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. hipersomnija.A) Najčešći sindromi koji se javljaju kod većeg broja različitih psihijatrijskih poremećaja i poremećaja ponašanja. uzimanje hrane. psihomotorna agitacija-nemir. shvatanje. oštećenje pamćenja. u medjuljudskim odnosima. sužene. izbegavajuće. halucinacije Raspoloženjeafekti 2. Premda se ne bavimo posebno pitasnjima diferencijale dijagnoze ipak treba istaći da se ovi sindromi zavise od popratnih simptoma. perzistentna demencija zbog PAS.snažno dezorganizovano ponašanje. demencija višestruke etiologije. zloupotreba PAS. paranoidne ili paranoične ideje. psihomotorna usporenost. 11. neodlučnost. zloupotreba. pokušaji. te specifičnih eitoloških činilaca ( npr. katatonija. ograničeno odlaženje od kuće. Naziv sindroma Simptomi koji se odnose na sindrom anhedonija. 21 . dezorganizovani govor-nesuvislost. povišene socijalne. demencija Alzxhajmerovog tipa. impulsivna potreba da se govori. perzistentne smetnje identiteta.povišenoraspoloženje. Spoznaja. oštećeno rasudjivanje. agresivno.depresivnoraspoloženje. iskorišćavanje. slaba koncentracija. perzistentne smetnje identiteta. derealizacija.razdražljivost. opšte zdravstveno stanje i dr). vaskularna demencija Amnestički poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. traume glave.nestab ilne emocije.ograničeneemocije. demecija zbog hantingtonove bolesti. 8. 7. nenormalne socijalne igre u detinjstvu. Ove sindrome prikazat ćemo u obliku "tabelarnog" prikaza* Tabela 1 Važniji psihopatološki sindromi i simptomi koji čine njihovu suštinu Redni broj 1.

pentazocin.nortriptilin. bromazepam. anti-tbc lekovi.Velika depresivna epizoda: bipolarni afektivni poremećaj tip I i II. ranitidinsulfalazin. schizofrenija. quinapril. cimetidin. Od lekova koji mogu usloviti veliku depresivnu epizodu navode se:alpozolam. atenolol. chlorazepat.Delirijum: intoksikacija PAS. felodipin. nicardipin.Poremećaj raspoloženja zbog PAS. carbamazepine. tramadol. shizoafektivni poremećaj. demencija sa depresivnim raspoloženjem. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. clotrimazol. epizoda stanja. amantadin. traume glave. streptokinaza. omeprazol. fluoxetin sa potenciranjem suicidalnih ideacija. parkinsonizam. cephradin. procainamid. co22 . SSIRs sa asociranosti sa suicidalnim rizikom. flufenazin depot. flurbriprofen. diflunisal. blokatori kalcijumskih kanala. levodopa. lorazepam. Posttraumatski stresni poremećaj. topiramat. 2. zloupotreba PAS. manična Poremećaj raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog 13. Mešana Poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Poremećaji raspoloženja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. pickova bolest. delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. 1996 12. IV KLJUČNI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI U DSAM-IV Zbog kliničkog značaja u psihopatologiji ponovo ćemo navesti najvažnije sindrome sa nešto širim objašnjem njihove moguće etiologije i faktora u celini koji mogu dovesti do njih. hipomanična raspoloženja zbog PAS. nabilon. disulfiram. acebutol. clobazan. levetiracitam. quinidin. Anksiozni 16. nadolol. poremećaj raspoloženja uslovljen PAS supstancama. poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja.Amnestički poremećaj: zbog opšteg zdravstvenog stanja. beta-blokatori. lisinopril. naproxen. etodolac. Veliki depresivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. chloramphenicol. 1. tertrabenazin. Ovo se posebno odnosi na spisak mogućih brojnih lekova koji mogu dovesti do nekog od navedenih sindroma. amiodaron. ethosuximid. sulindac. kog HIV infekcija. Poremećaj raspoloženja zbog lošeg epizoda opšteg zdravstvenog stanja Anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS. Shizoafektivni poremećaj. poremećaj Velika depresivna epizoda PAS. propranolol. sumanuti poremećaji. clonidin. vaskularna demencija. 14. nifedipin. buspiron. metoprolol. metildopa.Demencija: Alzheimerovog tipa. Bipolarani II poremećaj . Sumanuti poremećaj.Anksiozni Panični poremećaj zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. 4. veliki depresivni poremećaj. poremećaji raspoloženja zbog PAS. napadi poremećaj zbog separacije. lamotriin. Ciklotimični poremećaj. višestruka multipla etiologija.deliriujum multiple etiologije.Demencija sa depresivnim raspoloženjem. perzistentna demencija uslovljenja PAS supstancam. metoclopramid. enalaprilhydralazin. Specifična fobija *Napomena: Preradjeno prema DSM-IV. Shizoafektivni poremećaj Bipolarni I poremećaj. clonazepam.Bipolarni I poremećaj. phenobarbital. vigabatrin. 3. delirijum u toku apstinencijalne krize na PAS. ibuprofen. ciprolfloxin. Shizofrenija. Panični poremećaj sa ili bez agarofobije. flumazenil. nalbuphin. diltiazem. indometacin. epizoda BAP Shizoafektivni poremećaj Bipolarni II tip. Creutzfeldt-Jakobove bolesti. inositol. Poremećaj prilagodjavanja sa anksioznošću. zuclopenthixol. Socijalna fobija. antiholinergici. famotidin. Poremećaj raspoloženja zbog PAS. Opseisvno-kompulsivni poremećaj. Poremećaj 15.

Ovde takodje veoma velika grupa lekova može da se javi kao mogući etiološki faktor ovog psihijatrijskog sindroma. mirtazepam sam ili u kombinaciji sa sertalinom. schizoafektivni poremećaj. phenilprpranolamin. kodein sa paracetamolom. grpa statina na primercinnarazin. flupentixol. reboxetin. nefopam IM. triamcinnolon. olanzapin. clonidin ili njegov apstinencijalni sindrom. ranitidin IM. ephedrin. Od antikonvulzivnih i antiparkinsoničnih preparata navode se:carbamazepin ili njegov apstinencijalnisindrom. fluoxetinom ili u vidu apstinencijalnog sindroma. indometacin. dapson. poremečeno opšte zdravstveno stanje. manizol. cyclizin. cyproheptadin. bupropion. disulfiram. cyclosporin. ACTH. Od steriodnih lekova pažnju privlaće: dexametazon. dezipramin u terapiji ili kao apstinencijalni sindrom kod naglog obustavljanja ovog leka. procainadid. salbutamol sam ili sa citalopramom. omega-3-fatty kiselina. gabapeptin. clomipramin. chloroquin. Od ostalih lekova navode se: alimemazintrimeprazin. procarbayin. methyltestosteron. sertalinetrazodon ili njegov apstinencijalni sindrom. bromokriptin. Iz grupe citostatika značajan efekat na pojavu depresivnosti imaju sledeći lekovi: mithramycin. rouaccutan. Iz grupe analgetika. venlafaxin. Manična. zatim slede amitriptilin u ordiniranoj terapiji ili kod naglog njrgovog prekida u vidu apstinencijalnog sindroma. piperazin. phenobarbital. fluoxetin. citolopram sa silbutraminom. sulfonamid. triamcinolon. paroxetin. 5. triptorelin. kortikosteroidi. apstinencijalni sindrom metildope. cimetidin. metronidazol. clomiphen. levodopa. Iz grupe kardiovaskularnih lekova posebno se navode sledeći preparati: captopril. clarithromycin. prednizon. yonhibin. fluoxamin.hipoomanična i euforična epizoda: bipolarni poremećaj tip I zloupotreba PAS. Na prom mestu je indukovana manična epizoda različitim antidepresivima. beclometason. alfa interferon. cholesterol-lovering supstance. imipramin kao uključen lek ili u vidu apstinencijalnog sindroma. litium sa triciklicima. intoksikacija litiumom. diphenoxylat. stereoida i preparata za gastroenterologiju navode se:buprenorphin. paroxetin. plicamycin. nefazadon. 23 . amonophilin. feniluramin. primaquin. ethosuximid. mepacrin.trimoxazol. dextromethrophan. dugotrajna upotreba preparata codeina.prednizon. metoclopramid. pravastatin.. ondasteronkomibinacije oralnih kontraceptiva. maprotilin. isocarboxazid u toku terapije ili kao apstinencijalni sindrom. flunisolid. mianserin. calcium IV. theofphilin. valprovat. decongestant. tramadol. phenelazine. thyriod.progesteroni. baclofen. octreotid. ginseng. Kod tricikličnih preparata rizik se kreće oko 50%. Od ostalih psihofarmaka posebno se navode :alprozalam. kortizon. isotretinoin. bupropion. Njihov redosled ukazuje na visinu rizika za hipomanični ili manični sindrom sve do venlafaxina koji ima najniži navedeni rizik. clonazepam. prednizolon. amantadin. risperion ili njegov apstinencijalni sindrom. apstinencijalni sindrom na lorazepam midazolam sa elementima euforije. ziprasidon. Iz grugih facrmaceutski grupa navode se sledeći lekovi: allopurinol. baclofen i njegov apstinencijalni sindrom. tamoxifentrimeprazine i xylometazolin kod dece. herbal remedies. levodopa sa carbidopom i procylidin. transdermalna primena fentanyla. predoziranje efavirezena. simvastatin. proprnolol ili njegov apstinencijalni sindrom. aminophilin. zidovudin. testosterontriam. dihydroepiandrosteron. anestetički agensi. Od antiinfektivnih lekova navode se sledeći preparati:anti Tbc preparati. digoksin. interferon alfa. vigabatrin. quetiapin. nikotinski apstinencijalni sindrom. organofosphati. triiodothyronin. i njegova zloupotreba u obliku abuzusa. izonijazid. beclomethasonaerosol. bromid. bupropion. apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina. stanozolol. botulinski toksin u ampulama za parenteralnu primenu. etretinat. griseofulvin. astemizol. buspiron. apstinencijalni sindrom na kofein.pentazocin. hydralazin. triptofan sa MAOI. topiramat. ditiazem. Posebno veliki rizik nose SSRIs. dexamethason. hhydrocortizon. danazol. tamoxifen. amoxapin. dapson.

6.Mešovita epizoda: bipolarni poremećaj tip I, zloupotreba PAS, izmenjeno opšte zdravstveno stanje, shizoafektivni poremećaj. 7.Hipomanična epizoda: bipolarni poremećaj tip II, ciklotimni poremećaj, zloupotreba PAS, poremećaj raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. 8.Panični napadi: anksiozni poremećaj zbog zloupotrebe PAS, narušeno opšte zdravstveno stanje, anksioznost zbog separacije, opsesivno-kompulsivni poremećaj, panični poremećaj sa i bez agarofobije, poremećaji prilagodjavanja sa anksioznošću, posttraumatski stresni poremećaj, socijalna fobija,specifična fobija. Relativno je velika raširenost paničnih poremećaja i prevalencija se kreće u rasponu od 2,0 do 4,7%. Veliki broj autora smatra da su tipični panični napadi akutni tranzitorni psihotični poremećaji, odnosno da su to stanja straha koje se obično definiše kao stanje užasa. Za kliničare je važno da prepoznaju prodromalne simptome paničnog napada. Oboleli navode da su i pojave napada panike osećali neke prolazne neodredjene simptome straha i napetosti,koji su bili vrlo neprijatni za njih, ali su oni brzo prolazili i ostajali nezapaženi. To se najčešće javljalo u stanjima fizičkog umora i iscrpljenosti ili su bili intoksicirani kofeinom, alkoholom, premoreni dugim i napornim radom i slično. Najčešći prodromalni simptomi su: lupanje srca, tahikardija, osećaj nedostatka vazduha praćeno strahom od gušenja, laka glavobolja, vrtoglavica, osećaj iznenadnog straha, napetosti, opšta malaksalost i slabost, hladni i vlažni dlanovi i slično. Takodje su brojni lekovi koji mogu provocirati napade paničnog sindroma: alprozalan, amfetamin, buspiron, citalopram, apstinencijalni sindrom na clobazam, clozapim, flumazenil, fluoxetin sam ili u kombinaciji sa buspironom, naltrexon, olanazapin, topiramat, trazodon.Od drugih lekova navode se aspartam u većim dozama, carvediol, co-trimoxazol, oralni laktati, oximetazolin, phenylephrin, sibutramin, sodium lactat, steroidi, sumatriptan i yohimbin. U koliko su zadovoljeni dijagnostički kriterijumi za neki od navedenih psihijatrijskih sindroma jedan od sledećih odrednica može se navesti posle dijagnoze i to: blag,umeren ili težak.U koliko dijagnostički kriterijumi više ne zadovoljavaju, odnosno nismo u mogućnosti da sa sigurnošću potvrdimo postojanje nekog sindroma možemo koristiti sledeće odrednice: u delimičnoj remisiji,u potpunoj remisiji,podatak prisutan samo kao anamnestički.

V PRIKAZ NAJVAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA ZNAČAJNIH ZA PSIHOPATOLOGIJU A NEPSIHOTIČNI SINDROMI 1. Normalna i patološka anksioznost
Anksioznost se definiše kao difuzna, unutrašnja, slobodno lebdeća napetost, koja nema realnu opasnost, tj. nema spoljašnju opasnost što je bitno razlikuje od straha. Strah uglavnom ima spoljašnji objekat. Anksioznost ima unutrašnju opasnost i time ona predstavlja reakciju na tu, unutrašnju opasnost( intrapsihički konflikt, impuls neprihvatljiv za Ego, potisnute misli.. Šira, opšta definicija anksioznosti bi predstavljala specifične promene na psihološkom,

24

psihomotornom i vegetativnom planu ličnosti. 1.Psihopatološka simptomatologija podrazumeva stanje unutrašnjeg nemira i napetosti, bezpomoćnost, osećaj vitalne ugroženosti i izloženost nečemu što preti, izvesnu sapetost i strepnju.Takodje uključuje i razdražljivost, nesdanicu, teškoće u koncentraciji. Odlikuje se subjektivnim doživljajem nedefinisanog straha, a ispoljava se povišenom psihičkom tenzijom. 2. Psihomotorna simptomatologija se karakteriše stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. 3. Vegetativna simptomatologija nastaje kao posledica preterane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema( KVS, respiratorni sistem, vazomotorni, digestivni, urogentitalni, ubrzan puls, pojačano znojenje, proširene zenice). Anksioznost je do ivesnog stepena obično iskustvo koje poznaje svaki čovek (neizvesnost za spostveno zdravlje, zdravlje porodice, napetost pre suočavanja sa teškom situacijom, "trema" pred značajne nastupe). Prvi kontakt je opis simptoma i znakova neurotskog poremećaja što čini suštinu kliničke dijagnoze. Klinička dijagnoza je proces utvrdjivanja prisustva psihopatoloških sadržaja ili abnormalnosti. Funkcija kliničke dijagnoze je razlikovanje psihičkih oboljenja na osnovu tri specifične karakteristike: uzroka (etiologija), simptoma i znakova(patološki proces) i toka bolesti (prognoza i lečenje). Patološku anksioznost karakteriše izvesna iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Konflikt je nesvestan, a briga jasno izražena, stalna i snažna, teška za kontrolu i udružena sa uočljivim oštećenjem opšteg funkcionisanja i distreson.

2. Sindrom generalizovanog anksioznog poremećaja
Drugi naziv za ovaj poremećaj je generalizovano stanje straha. Karakteriše se hroničnim, patološkim strahom, koji se manifestuje preteranom i preplavljujućom strepnjom, zabrinutošću, napetim iščekivanjem ili "slobodno lebdećim strahom". Ovaj sindrom prate i telesni simptomi ali su manje izraženi u odnosu na psihička ispoljavanja straha.Radi se o stanjima opšte anksioznosti kod osoba koje imaju odredjeni anksiogeni konflikt, koje su zabrinute za životne posledice kao što su problemi vezani za zdravlje, posao, bračne odnose, socijalno prihvatanje, novac i dr. Kod ovog oblika anksioznog sindroma uz brigu (neugodna iščekivanja) ostaje jedini i dominantni simptom. Nepovoljni životni dogadjaji mogu prethoditi sindromu GAP. Tipičan je postepen početak, dok nepovoljni životni dogadjaji doprinose da dodje do egzacerbacije. Ovo stanje se odlikuje hroničnim, skoro stalno prisutnim strahom, najčešće manifestan u obliku pretarane i neosnovane zabrinutosti. Pacijenti brinu zbog beznačajnih stvari, ali i zbog bračnih i porodičnih odnosa, materijalne sitacije, sopstvenog ili tudjeg zdravlja, problema na poslu. Zabrinutost je često usmerena na nešto što bi se moglo dogoditi u budućnosti. Tipična je žalba na nemogućnost odupiranja svojim brigama, te stalnu preokupiranost istim. Ponekad se sindrom, poremećaj može ispoljiti i napetim, ali neodredjenim iščekivanjem da se nešto loše može dogoditi. Simptomi psihičke napetosti čine značajnu i relativno specifičnu komponentu generalizovanog stanja straha i ispoljavaju se kao: nemir, razdražljivost, poremećaj spavanja, posebno problemi sa zaspivanjem, prenapregnutost, nesposobnost opuštanja. Pacijenti se žale da ih "ne drži mesto", da lako planu ili se iznerviraju kao i da im je teško da se na bilo što usresrede. Neretko su prisutne i žalbe na zabrinutost. Obzirom na kontinuirano prisustvo napetosti i preteranog opreza koji pacijenti teško podnose, oni to stanje opisuju kao da su uvek na ivici da puknu, pa se zato lako uplaše i trgnu na najmanji povod. U sindromu GAP-a su i gotovo stalo prisutni somatske napetosti: zategnutost, grčevi, trzaji, treperenje, bolovi mišića, psihogena glavobolja. Obično su pogodjene grupe mišića na potiljku, vratu, ramenima, licu i očnim kapcima. Nije retka pojava psihogene difagije ( "osećaj knedle u grlu"i teškoće pri gutanju). Karakteristike ovog sindroma su i gotovo stalno prisutni telesni simptomi, ali su manje izraženi nego npr. kod

25

napada panike. To su najčeđće simptomi vegetativne hiperaktivnosti ( palpitacije, znojenje, tremor, suvoča usta), respiratorni i gastrointestinalni simptomi ( dispneja, osečaj gušenja, bol ili nelagodnost, pritisak, stezanje u grudima, muka, somačne tegobe, nervoza želudca i opšti simptomi ( nesvestica, vrtoglavica, nestabilnost u nogama, vruči i hladni talasi po telu, utrnulost, parestezije). Medjutim, ovi simptomi nisu specifični za sindrom GAP-a. Treba istaći da ne postoji jedan odredjeni tip ličnosti koji karakteriše sve osobe sa ovim sindromo. Relativno su česta sledeća svojstva i osobine ličnosti kod obolelih od ovog sindroma: osećanje nesigurnosti, nedovoljno samopouzdanje, preosetljivost, strašljivost, opreznost, nepoverenje, sumnjičavost i razdražljivost ( većina može ispoljavati svojstva zavisnog ili strašljivog poremećaja ličnosti). Kod najmanje ⅜ obolelih od sindroma GAP-a se sreću komorbidna psihijatrijska oboljenja koja često dominiraju kliničkom slikom. ovom sindromu obično prethodi pojava poremećaja raspoloženja i kod večine pacijenata se pojavljuje posle početa specifične i/ili socijalne fobije.

3. Akutna psihotična anksioznost
Termin "psihotična anksioznost" je čest i može se reći uobičajen u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali je u stručnoj literaturi malo zastupljen. Najčešće se vezuje na schizofreniju, involutivnu melanholiju i endogene depresije. Ovj oblik anksioznosti ne nalazi se praktično ni u jednoj oficijelnoj klasifikaciji kao na pr.DSM-IV ili u ICD-10. U praksi postoje mnoge skale za fenomenološko odredjivanje neurotske anksioznosti,za razliku od anksioznosti kod psihotičnih pacijenata. Činjenica je da se kod 65% psihotičnih pacijenata sreće anksioznost različite težine i oblika. U doživljajnom pogledu psihotična anksioznost uvek ima značanje ugrožavanja same mogućnosti individualne egzistencije pacijenta. Duboku, iskonsku potrebu za realnošću, za dokazima u pogledu postojanja realnosti akutno anksiozan psihotični pacijent pokušava zadoovoljiti na najrazličitije načine. Nekada na izrazito regresivnom nivou:brutalnom destrukcijom, uništavanjem materijalnih dobara, predmeta. Brojni su lekovi i PAS koji mogu podstaći anksioznost i agitaciju.kao najčešći navode se sledeći lekovi: 1.grupa psihotropnih lekova:apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, bromokriptin, carbamazepin, chlormetiazol, citalopram, dexamfetamin, fluoxetin, manzidol, moclobemid, olanazapin, paroxetin, phenobarbital i drugi barbiturati, risperidon, rivastigmin, termazepam, triazolam, triciklici, npr.amitriptilin. Od antikonvulziva posebno se istiću: carbamazepin, klonazepam, ethosuximid, gabapeptin, apstinencijalni sindrom kod gabapeptina, lamotrigin i vigabatrin. Od antiparkisonika navodi se atropin,levodopa. Iz grupe gastrointestinalni, antiremunatičnih i kardiovaskularnih lekova navode se: famotidin, mesalazin, nizatidin, omeprazol, doxazosin, metildopa, nicardipine, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina, naproxen, nefepam, pentazocin. Lista drugih grupa lekova takodje je veoma široka:amantadin,aminofilin,baclofen,intoksikacija bizmutom, injekcije botulinskog toksina, deksametazon i drugi glukokortikoidi, transdermalni fentanyl, flumazenil, fluniscolid, izonijazid, levotiroksin, mefloquin, metiltestosteron, morfin, naltrexon, neostigmin, phenilnephrin, piperazin, prednizon, pseuoefedrin, piridostigmin, salbutamol, streptokinaza, teofilin, yohinbin. Ovde želimo da prikažemo skalu za procenu psihotične anksioznosti francuskih autora (O.Blin, M.Azorin,Y.Lecrubier A, .Souch i J.Fondarae od 1998.godine). Skala sadrži 18 ajtema i čini je intenzite numerisan od 0-6: 0-nikakav intenzitet, 2-jak, 3značajan i 6-veoma jak intenzitet. Simptomi se mogu označavati i medjubrojevima (1,3 ili 5). Za svaki ajtem treba da da globalnu ocenu mišljenja.ocenjivanje treba odrediti prema aktuelnoj simptomatologiji pacijenta posmatranoj u toku razgovora i za tri poslednja dana pre intervjua. Kada se dobije ocena svih ajtema,ukupan skor dibija se prostim zbirom, a ocena varira od 0-108 bodova. Tako skor od 34 može se smatrati psihotičnim i anksioznim . 26

4. Anksiozno-depresivni sindrom
Ovaj sidrom se odlikuje preplitanjem simptoma straha i anksioznosti, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresijw i nekog specifičnog stanja straha. Večina kliničara i danas smatra da su anksiznost i depresija klasično suptotni jedni drugom. Medjutim, rezultati skorašnjih kliničkih i epidemioloških studija ukazuju na to da ova dva poremećaja često idu zajedno. zapravo, anksioznost i depresivnost dans su "uobičajeni načini reagovanja savremenog čoveka", to su bolesti našeg vremena. Savremeni uslovi života vode prema otvorenim stanjima tesobe, strepnje i depresije jer neprekidna izloženost brojnim frustracijama dovodi do spesicične reakcije savremenog čoveka koji svoja emocionalna doživljavanja potiskuje, zadržava u sebi i time stvara podlogu za pojavu depresije ili strepnje. Ovakvi naćini reagovanja gotovo da u potpunosti zamenjuju ranije oblike reagovanja koji su se ispoljavali neposrednim abreagovanjem kroz psihomotorna uzbudjenja ili agresivnost. depresija i anksioznost postaju tako poremećaji civilizacije i kao neodvojivi deo savremenog čoveka i često čine "kulturnu atmosferu" našeg vremena, a činioci koji ih uslovljavaju postaju iz dana u dan sve brojniji i intenzivniji. Procenjuje se da je ovaj sindrom zastupljen u opštoj populaciji izmedju 1% do 10%. Sreće se kod osoba u rasponu od treće do sedme decenije života. U populaciji pacijenta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pacijenti sa ovim sindrom čine oko 47% obolelih. Životna prevalencija se kreće od 14 do 18% opšte populacije. Polovima pacijenata se javlja lekaru opšte prakse. Stanje se korektno dijagnostikuje u manje od polovine slučajeva. Večina pacijenata ne dobija adekvatnu terapiju ni danas. Anksioznost i depresija su postale naše stalne životne pratilje koje nas svojim novim i raznovrsnim manifestacijama prate celog života. Simptomatologija kod ovog sindroma je izrazito heterogena. Zastupljenost simptoma je subindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu. Premda ne postoji tipičan opis mešovitog stanja straha i depresije, sledeći simptomi su često prisutni u ovom sindromu: nervoza, napetost, nemir, razdražljivost, strepnja, disforično raspoloženje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativističan i često pesimističan stav, poremećaji spavanja, lako zamaranje, manjak egergije, oslabljenja koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obično javljaju akutno i često im prethode nepovoljni životni dogadjaji. Osobe sa ovim sindrom su uglavnom strašljive, pasivno-zavisne ličnosti.U posebnoj tabeli prikazani su karakteristični i preklapajući simptomi u depresiji i anksioznosti

27

psihopatološkog i 28 . Krivica/Bezbednost Razmišljanje o smrti Simptomi zajednički za depresiju i aknsioznost Iritabilnost Agitacija/Nemir Teškoće sa koncentracijom Nesanica Umor Simptomi specifični za anksioznost Preterana briga Autonomna hiperaktivnost Pojačana startl reakcija Mišična napetost U oficijenlni psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV) ne daju se precizna upustva za dijagnostikovanje ovog sindroma. Ilustracije radi navest ćemo najvažnije simptome vezane za uzrast. ali postoji ipak utvrdejan značajna razlika u odnosu na intenzitet ovog poremećaja u različitoj životnoj dobi. Neki autori navode da je veći broj karakterističnih simptoma iz psihičke i psihosomatske sfere kod male dece. Ovaj sindrom je takodje često povezan sa poremećajima ličnosti i često je teško razdvojiti psihopatološke elemente jedan od drugog i dati im prioritet u terapijskom postupku. Kod ovog sindroma u najvećem broju slučajeva anksiozni simptomi su u prvom planu. Kod dece školskog uzrasta od psihičkih simptoma pažnju lekara privlaće: nesigurnost. asocijalnost. tako se oba klinička entiteta odvojeno ili zajedno javljaju u svim šivotnim oblicim i ciklusima.Depresvno-anksiozni poremećaj kod dece i omladine.beznadežno). odbojnost prema igri. bilo anksioznosti ili depresije. Tako je anksioznost mnogo češća od depresije u mladjim godinama života. posebno kod adolescenata izgleda da je znatno češći nego što se ranije smatralo. Od psihosomatskih smetnji najčešću su: česti napadi plača. Kod male dece najčešći su sledeći simptomi: mornoća. manipulacije genitalijama.Gubitak interesovanja. krivulja njihovog javljanja teće paralelno tek posle 40-te do 60tih godina života. promenjivo raspoloženje. "Umerena" depresija i anksioznost imaju sličnu krivilju javljanja u uzrastu od 15-te do 40-te godine života. mokrenje u krevet. jako izražena "vitalna" anksioznost mnogo češća od depresije u mladjem životnom dobu. već se oni uglavnom tretiraju kao rezidualna dijagnostička kategorija. Radi se o psihopatološkom skupu koji okuplja ( obuhvata) različite sindrome gde anksioznost i depresija dele kliničku sliku kao što je i navedeno u tabeli l. mišljenja. Motorna retardacija. Danas se sa dosta argumenata tvrdi da je "Anksiozno-depresivni sindrom" mnogo češći od čistih šporemećaja. depresivnost. a posle toga jasno se uočava divergencija jer depresivnost raste dalje sa životnim dobom. dece školskog uzrasta i adolescenata. a u sferi psihosomatskih simptoma smanjenje apetita i glavobolje. agitiranost. depresivnost. depresivnost. potištenost. izgleda. izbegavanje zabava. sterotipni pokreti. Promena na težini. dok se učestalost anksioznosti. manipulacije gentialijama i poremećaji apetita. nakon 45-te godine života smanjuje. a od psihosomatskih smetnji: sklonost izolaciji. suicidalne pulzije. Ovaj sindrom je mnogo češći u opštoj medicini nego u psihijatriji i dodatno doprinosi povećavanju teškoća u dijagnostici za lekare iz primarne zdravstvene zaštite. Loš apetit. Depresivne reakcije su sastavni deo anksiozno-depresivnog sindroma. sanjarenje. smetnje koncentracije. U depresivnim stanjima angažovan je čitav organizam uz očeglednu nedeljivost somatskog. One zahvataju sferu volje. ono što je dobro poznato u kliničkoj praksi jeste da anksiozni i depresivni poremećaji mogu da komplikuju jedan durgog da bi završili na zajedničkom evolutivnom putu. agresivnost.Tabela: KARAKTERISTIČNI I PREKLAPAJUĆI SIMPTOMI U DEPRESIJI I ANKSIOZNOSTI Simptomi specifični za depresiju Disforično raspoloženje (tužno. Nasuprot tome. a nakon toga se ponovo "razilaze" uz češće javljanje anksioznosti u odnosu na na depresiju. napadi plača. poremećaj sna. Ovaj sindrom je mnogo češći kod žena nego kod muškaraca sa češćom emocionanom i afektivnoj nestabilnosti. iritabilnost. povučenost. Kod adolescenata treba obratiti pažnju na: usamljenost. osećanja i često celokupnu ličnost pacijenata.

Napadi panike vezani za neku situaciju javljaju se skoro uvek odmah nakon izlaganja toj situaciji ili ako se iščekuje ili zamišlja ista i 3. seksualnog odnosa. dispneja. kao i potrebom da se pobegne i/ili zatraži pomoć. Ipak. osećaj gušenja. Napadi koji su verovatniji u odredjenim situacijama javljaju se prilikom izlaganja tim situacijama. simptom jak. muka. a egzistencija postaje bez ikakavog plana. nesvestica. telesne bolesti. tremor. Početku ovog sindroma ponekad prethodi proromalni period. Ne postoje tipični napadi panike. Prosečna starost u vreme početka iznosi izmedju 23 i 38 godina. ludila i kolabiranja. zatim pri pokušaju od odvikavanja od nikotina ili u sklopu apstinencijalnog sindroma. Opšta inhibicija širi se u sve psihičke i telesne funkcije pa se menja mimika. neodredjen strah. Neočekivani napadi se javljaju spontano i tipični su za panični poremećaj. ono što napad panike čini jedinstvenim jeste iskustvo nagle pojave telesnih simptoma koji veoma brzo dostignu vrhunac u intenzitetu i praćeni su snažnim strahom zbog doživljaja vitalne ugroženosti ili gubitka kontrole. Prvi napad se može pojaviti za vreme uznemirenosti. Sve to dovodi do snažnog straha od ponavljanja napada i njihovih posledica. svadja. neočekivanim napadima panike. koji nisu izazvani nekim telesnim oboljenjima ili delovanjem psihotropnih sredstava. Posle napada osoba se oseća umornom i iscrpljenom.interpersonalnog aspekta u doživljavanju depresije. gubitka kontrole. a može se uočiti i regresivno ponašanje. 5. Učestalost napada može varirati od desetak i više dnevno do jednog napada u nekoliko meseci i čak godina. tako i zbog nedostatka bolje definisanih dijagnostičkih kriterijuma u postojećim oficijelnim psihijatrijskim klasifikacijama. To je put koji vodi ka paničnom poremećaju. vrtoglavica. nervoza želudca. Panični sindrom Panični sindrom. On može da se pojavi u bilo kom životnom dobu. Večina pacijenata saopštava da je pri napad panike bio neočekivan. Početni simptomi su bezvoljnost i anksioznost na koje se kasnije nadovezuju apatija i gubitak interesovanja uz opštu inhibiranost. nelagodnosti i dezintegracije koji prati depresiju. karakterističan je za agarofibiju. vrući i hladni talasi po telu. Ako je prvi napad bio snažan. fizičkog napora. odnosno poremećaj je oblik straha koji se ispoljava ponavljajućim. Javlja se osećanje nesposobnosti uz slabljenje volje. Napadi panike su po prvi put opisani još u 17. kao 29 . veku od strane Bartona. Panični sindromi se često javljaju u sklopu raznih psihičkih i organskih oboljenja ili kao posledica različitih lekova. Sindrom se češće registruje kod razvedenih/rastavljenih i kod udovaca. mesto dogadjanja takvo da se ne može odmah pobeći. tahikardija. bol i nelagodnost u grudima. Trajanje napada je od nekoliko minuta do pola sata. Najveća učestalost se sreće kod osoba starosti izmedju 15 i 45 godina. oni imaju osećaj autentičnosti pa oni zbog toga posebno trpe i teško doživljavaju osećanje teskobe. doživljaj ugroženosti i bespomočnosti snažan. Od psihičkih simptoma najčešća su: strah od trenutne smrti. traumatskog iskustva ili korišćenja nekog psihotropnog leka. Tipičan je iznenadni doživljaj vitalne ugroženosti. U pogledu intenziteta tokom napada panike najčešći su sledeći telesni simptomi: palpitacije. parestezije i utrnulost. ali se javlja i kod socijalne i specifične fobije. veća je verovatnoća da se taj napad doživi kao trauma. neretko i depersonalizacija i derealizacija. To je učinjeno kako zbog njegove velike učestalosti. fizionomija. 2. ali je redak kod dece pre puberteta i rane adolescencije i kod osoba starijih od 65 godina. govor itd. jedna od bitnih karakteristika depresije jeste neporemećena svest o samoj bolesti. pa i generalizovano stanje straha. u kome su izraženi napetost. a DaCosta je 1871 godine opisao njegove ekvivalente nazivajući ih "razdražljivim srcem". Kao što se vidi ovom sindromu posvečen je nešto veći prostor u ovom tekstu. DSM-IV razikuje tri napada panike: 1. a izmedju kojih je prisutan snažan i onesposobljavajući strah. dok najveći rizik imaju starosne grupe od 25 do 34 kod žena i 30-44 godine kod muškaraca. znojenje. Sposobnost koncentracije je snižena.

Posebnost poremećaja čini i postojanje intenzivnog straha od vožnje javnim samobračajnim sredstvima. ili susrevši se sa njima. pojačana zaokupljenost samim sobom ( sklonost introspekciji). Najizraženiji je kod osoba čiji su napadi panike nepredvidivi i neočekivani i deluje osiromašujuće na celokupan život. Glavna svostva ličnosti kod kojih postoji ovaj poremećaj su: preterana zavisnosat. Fobični objekti su simboli orginalnih objekata i situacija. a pacijent prepoznaje da strah nije u proporciji sa aktuelnom opasnošću od tih predmeta. pri čemu iste simptome ponekad izaziva očekivanje iste sitacije. objekti i situacije koji se realno plaši svaki čovek. Fobični poremećaji ili sindromi se dele na: a) agarofobiju. intenzivnog ili paničnog straha od javnih mesta i mesta sa koji se teško može brzo ukloniti ili mesta na kojima je dobijanje medicinske pomoći veoma otežano( ulice. 2.doživljava strah. samoprebacivanje. b) socijalne fobije i c) specifične fobije. koju prate telsne manifestacije ( tahikardija. nepoverljivost i emocionalna labilnost. lažna vrtoglavica). užas. strah pri susretu sa fobičnim stimulansom i ponašanje izbegavanja. bioskopske. ali. Napadi se. Sindrom ima tri karakteristike: anticipacija ( strah od pomisli i očekivanja susreta sa fobičnim stimulusom). neurotični kompromis. Ovaj sindrom se često kombinuje sa drugim oblicima psihopatologije. autoputevi. Pokretljivost i 30 . drhtanje. pojačana sumnjičavost prema okolini i nesigurnost u sebe. klecanje nogu. nesigurnost. aktivnosti i situacija koji za posledicu imaju svesno izbegavanje fobičnih䀠 stimulusa.i hipohondrično. postaju mesta koja zaplašuju i na kojima se mogu javiti napadi straha ili panike). Fobični sindromi Fobični sindrom ili fobija u nozološkom smislu (bežanje.1. Sem toga. strah) se defišu kao iracionalan strah od specifičnih objekata. agarofobiju karakterišu napadi panike. znojenje. tuneli. od kojih se onda subjekat plaši. ali je normalan čovek naučio da tu opasnost podcenjuje i 3. pacijent zna da objekat straha nije realno opasan. odnosno fobična kriza je obeležena brutalnim izbijanjem parališuće strepnje i teskobe. što olakšava neugodnost. trgovi. strah od straha. u kome dolazi do pomeranja sa objekta i sitacija aktera intrapsihičkog konflikta na druge. u razvijenom obliku. U zavisnosti od predmeta i situacija koje mogu biti sadržaj fobičnih sindroma možemo ih podeliti u tri grupe: 1. očekujući susret sa fobičnim objektom ili situacijom. Fobični sindrom. objekti i situacije u kojima još uvek postoji neka veza sa opasnošću. kao i napor kojim pacijent pokušava da izbegne. strah od straha i ponašanje izbegavanja. ako se napadi javljaju često. prisutan je jak strah od budućih napada panikefenomen poznat kao anticipirani strah ili starh od straha. neretko mogu javiti i u toku spavanja. tendencija izbegavanja. prodavnice). gubitak samopouzdanja. već kod mnogih izazivaju prijatna osećanja. Bitne karakteristike mišljenja fobičnih pacijenata su: interpretativnost. Klinička karakteristika fobičnog sindroma je da pacijent. mostovi. 6. na intelektualnom planu. u periodima izmedju napada. objekti i situacije koje ne samo da predstavljaju opasnost. U suštini predstavljaju odmbrambenu meru. oprez. aktivnosti i situacija. povlačenje iz socijalnih relacija. 6. fobični objekat može da se izbegava ili poništava. Pacijent zamenjuje anksioznost strahom koji je i dalje neugodan.Isti je slučaj i sa velikim zatvorenim prostorima ( robne kuće. pozorište. panika. Ovaj intenzivan strah je pračen vegetativnim poremećajima. koncertne dvorane. Agarofobični sindrom Agarofobija je najčešći i najznačajniji oblik fobičnih stanja i karakteriše se postojanjem stalnog. negira.

Posebna organizacija ili poremećaj ličnosti uvek prate agarofobiju i predstavljaju glavni preduslov za njen nastanak i razvoj. introverzija. strašljivost. Još jedno od specifičnosti ovog sindrom predstavlja potreba da uza sebe pacijenti imaju osobu od poverenja. Reč je o postojanju anksiozno-fobične strukture ličnosti i njenih varijacija ispoljenih kao pasivno-zavisna. Osnovne simptome često prate i opšti strah. pasivnost. Nivo samoprocene i samovrednovanja je izuzetno nizak. strah od straha i ponašanje izbegavanja i druge karakteristične simptome i oblike ponašanja uz brojne vegetativne i telesne simptome.Obleli doživljavaju strah kad treba da jedu. alkoholizam. skučenih prostorija punih nameštaja. 6. noćne more. Pacijenti koji doživljavaju opšti strah saopštavaju da su potpuno paralizovane. kad misli da ih drugi kritički procenjuju. bespomočne. da ne vladaju životnom situacijom. U suštini oboleli doživljava napade panike. pa i godina. kad treba da plažu ispit. kad treba da pevaju. Veom često ispoljavaju klaustrofobične smetnje: strah od lifta. osetljivost na kritike drugih. Postaju povišeno nesigurne. iz koga nekad ne izlaze čak i godinama. sumnjičave. Medjutim. narcistička i boderline ličnost. klinička praksa pokazuje da je ispoljavanje ovog poremećaja mnogo složenija.Važno je istaći da je osnovno osećanje izmedju dva napada panike je preokupiranost strahom. glume pred publikom. piju ili hodaju ili budu u centru pažnje. osobe se povlače. opsesivni i hipohondrični fenomeni i depresivno raspoloženje. recituju. pre definitivnog ispoljavanja poremećaja. agarofobija sa paničnim poremećajem i 2. čežnja za kućom. strašljivost. tipičan početak je postepeno javljanje nespecifičnih simptoma u trajanju od nekoliko meseci. stalo predosećanje nesreće. visoka skrupuloznost. intenzivnog i nelogičnog straha izazavanog stavovia. ne uspevaju da se organizuju i realizuju neke od životnih ciljeva. U celini treba istaći da su kliničke karakteristike pacijenata sa aarofobičnim sindromom brojne: stidljivost. zavisnost. oseća nesigurnosti i inferiornosti. agarofobija bez paničnog poremećaja. ali ne i manje nelagodan. anksiozna (izbegavajuća). nezrelost. socijalne fobije i drugi fobijski strahovi. mračnih. nestabilnost. sviraju. Početak ovog sindroma uglavnom je postepen.2. predispozicija za telesne bolesti. da ponize i da povrede ili pak u čijem će prisustvu ona učiniti nešto nepristojno ili neprijatno. uveličavanje teškoća. Ključne koplikacije su: depresija. Uvek postoji opasnost od razbuktavanja do nivoa panike. depersonalizacija i derealizacija. Izreženi i specifični simptomi počinju da se javljaju izmedju 18 do 30 godine. ili stah od putovanja do udaljenih mesta. kada se previše brinu za svoj 31 . posebno u koliko se uzmu u obzir postojanje koomorbiditeta i kliničke komplikacije. prvonstveno kardiovaskularne. ambivalencija. Mnogo redje ovaj sindrom može početi naglo i neočekivano. neodlučnost. neretko i telesna oboljenja. Oboleli od ranog detinjstva ispoljavaju karakteristične premorbidne osobine: preosetljivost. Koomorbiditet sa poremećajima ličnosti nije redak. savesnost. odbijanje da idu u školu. Ovaj strah je manje dramatičan. kad osećaju da će pred drugima da pocrvene. kad misle da će ispasti smešni. strah od razdvajanja od roditelja. pojavom i ponašanjem druh ljudi koji mogu osobu ispitivači da posmatraju. enurezu. laka uzbudljivost. histrionična. U najtežim slučajevima se vezuju za krevet. Kada je reč o kliničkoj slici ovog oblika fobičnog sindroma treba istaći da je ona predstalja složen i kompleksan psihički poremećaj. stalna napetost. nesposobnost za uvid.aktivnost obolelih osoba se značajno smanjuje. S obzirom da je akcenat u ovom terkstu na sindromskom pristupu ovde nećemo detaljnij analizirati razvijenu kliničku sliku i brojne precipitirajuće fakore koji joj prethode. U nozološkim kategorijama navode se dva entiteta: 1. oprezne. neinteligentni ili neobrazovani. obeshrabrene. malih. zatvaraju se u svoj dom. Kao što je navedeno. izbegavanje da se prihvati odgovornost. zloupotreba PAS. Socijalna fobični sindrom Socijalna fobija je oblik straha koji se karakteriše postojanjem stalnog. preosetljivost. telesni simptomi straha.

pisanja. socijalna disfunkcionalnost. telesnim i ponašajnim simptomima. posebno telesne. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama( mokrenje. strah od ljudi predstavlja intenzivan strah od kontakta sa drugim ljudima praćen razvojem ponašanja izbegavanja i strah od osoba suprotnog pola je varijetet straha od ljudi. paranoidni. govorenja. Najčešći oblici ovog straha povezani su sa: gubitkom svesti i padom na ulici. veličine grudi. čest je simptom u okviru reagovanja strahom uopšte. Kod ovog fobičnog sindroma javljaju se sedeći komorbidni poremećaji: panični poremećaji ( agarofibija. Strah od ispita je u vezi sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti.3. ovako doživljen strah goni obolele da izbegavaju ove situacije i aktivnosti što dovodi do razvoja ponašanja izbegavanja. Strah od gubitka kontrole se radi o strahu od gubitka kontrole. češći kod osoba muškog pola. situacije i živa bića. ušiju. shizoidni. nogu. podrazumeva stidljivost i nedostatak samopouzdanja u raznim socijalnim situacijama. naročito u sitacijama koje su neprilične. Strah od pogleda i kritičke procene predstavlja jedan od osnovnih strahova i veruje se da je urodjen oblik straha. što je uzrok osiromašenja kvaliteta života. kada je izložena pogledima drugih ljudi. defekacije. U opšte socijalne fobije spadaju: ekstremna socijalna stidljivost. specifične fobije). mukom i povraćanjem pred drugima. Ovaj oblik straha retko se javlja izolovano. ćelavosti. Uglavnom je u sklopu: morbidne stidljivosti. drhtanje. a oko 10% njih ispoljava strah takvog intenziteta da se svrstavaju u ovaj fobični sindrom koji time postaje najčešći psihički poremećaj uopšte. Klinička slika može biti veoma raznovrsna. mesta. oboleli svesno doživljava strah kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima u okviru različitih socijalnih situacija. telesnom slabošću. Telesne manifestacije su: lupanje srca. telefoniranja pred drugim osobama. koju karakteriše skup socijalnih strahova. maljavosti. napeto i rado bi pobegla iz takve sitacije.izgled. Ovaj sindrom karakterišu četiri 32 . kao posledica straha od straha. Kao mogi oblici ove vrste straha navode se: fobije objekata. zloupotreba PAS) i velika depresija. 6. osećanja inferiornosti i krivice. Ove osobe strahuju da su previše debele. nesigurnost.stalo nezadovoljstvo sobom. Strah od crvenjenja. povučenost. oboleli oseća da je njihov strah bezrazložan i nelogičan. crvenjenje. poremećaji ličnosti ( anksiozni. brinu zbog izgleda svog nosa. već efekta koje ono proizvodi na druge osobe. znojenje. zbog čega se oseća nelagodno. prirodne sredine. Socijalnu fobiju karakteriše posebna organizacija ličnosti: stidljivost. što vodi usamljivanju i izolaciju. Sindrom specifičnih fobija Poznato je da veliki deo normalne populacije ima strah od različitih predmeta i situacija. kod narcističke ili paranoidno organizovane ličnosti.nesigurnost. izbegavajući. Strah potiče od saznanja da je osoba otkrivena. Pri tome. Bihevioralno: izbegavanje. Subjektivno. mršave. nedostatak socijalnih veština. nisko samovrednovanje. pijenja. straha od samog sebe. osnovni sadržaj čini stalni strah koji ima fobična svojstva i karakteriše se subjektivnim. ali ne nalaze način da mu se suprostave. tzv eritrofobija predstavlja varijetet opšte socijalne stidljivosti i česta je kod mladjih osoba oba pola. odnosno da drugi prodire u njenu fizičku intimu. težnja ka usamljivanju i izolaciji. osoba se ne plaši samog crvenjenja. Strah od javnog nastupa predstavlja strah velikog intenziteta u situaciji( ili pri pomisli na takve sitacije) u kojoj osoba biva kritički procenjivanja od strane drugih osoba. Precizno odredjene sadržaja i obima socijalne fobije uključuje i sledeće pojmove: stidljivost. Strah od otkrivanja sopstvene inferiornosti se povezuje sa strahom od jedenja. što je posledica hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema. Strah da izgled tela nije u redu može dobiti oblik socijalne fobije kada ga je teško razlikovati od dismorfofobije. bolesti zavisnosti( alkoholizam. Socijalna fobija se ispoljava na dva načina: kao fokalna ili diskretna. kada je povezana samo sa jednim oblikom straha i kao difuzna. Obolela osoba crveni u banalnim sitacijama.

često je prisutno ponovno preživljavanje traume i simptomi straha i hieraktivnosti vegetativnog nervnog sistema. deluje zbunjeno.1. kao da ne razume šta se dogodilo. pri čemu obe reakcije izgledaju haotično. preznojavanje. Važno mesto zauzimaju razni oblici disocijativnih ispoljavanja: depersonalizaciono-derealizacioni fenomeni. Ponašanje izbegavanja je nekada izraženo do te mere da postoji stil življenja pacijenta. stalan. izbegavajuće ponašanje i grupa pratećih simptoma. Ponekad dominiraju povlaćenje. posttraumatski poremećaj i poremećaji prilagodjavanja. raznovrsnim telesnim simptomima i ponašanjem nalik onom kod konfuznih. Strah od straha dominira kliničkom slikom. gastrointestinalne tegobe). pa i opštim simptomima straha. Sindrom akutne reakcije na stres prestavlja skup raznovrsnih ispoljavanja psihičkih i ponašajni smetnji koje se pojavljuju veoma brzo posle teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije patnje ili smrti. 7. Ovaj sindrom se može ispoljiti na dva načina. kao da nema nikakva osećanja. U periodu neposredno nakon teške prirodne katastrofe samo 12 do 25% osba ostaje hladnokrvno. impulsivno ponašanje. Prvi bi podrazumevao skup najrazličitijih simptoma i ponašanja koji se brzo smenjuju bez nekog reda. Sindrom karakteriše kratko trajanje do 4 nedelje i različiti disocijativni fenomeni i upadljivo izmenjeno ponašanje. iznenadnim prelazom iz očaja u bes ili iz straha u borbenost i prkos). znojenje sl. kao i izbegavanje svega što budi sećanja na traumatski dogadjaj.osnovne komponente: glavni strah. amnezija za zbivanja za vreme i neposredno nakon traumatskog dogadjaja. ponekad je dezorjentisana. strah od straha. Prateći simptomi nisu česti niti su karakteristični i manifestuju se hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema: tahikardija. a ta fluidnost se ispoljava različitim i nepostojanim emocionalnim reagovanjem ( npr. nesvrsishodne hiperaktivnosti ( besciljno tumaranje). Takodje je moguća reakcija umrtvljavanja. nije uslovljen pogrešnim saznanjem ni simboličkim procesima. Klinička slika ovog sindroma je fluidnija. drhtanje. intenzivan strah od susreta ili kontakta sa životinjama ili insektima. Sindrom poremećaja prilagodjavanja Poremećaji prilagodjavanja prestavljaju heterogenu grupu nepsihotičnih poremećaja čija je zajednička karakteristika da su se pojavili u kontekstu neke stresogne sitacije ili dogadjaja veoma različitih razmera i posledica. ovo su obrasci odbrane od intenzivnih i bolnih osećanja kojima je osoba preplavljena. kao da osoba reaguje instiktivno. dok je oko 75% u šoku. Glavni strah predstavlja osnovni psihopatološki sadržaj. Ovo stanje može da traje nekoliko dana i redje 2. hiperfunkcija vegetativnog nervnog sistema sa pratećim telesnim simptomima ( palpitacije.3 nedelje. kao da se isključila i da joj je svejedno šta se oko nje dogadja. mutizma. Sindromi reakcija na težak stres i poremećaje prilagodjavanja U ovu grupu sindroma spadaju sledeći poremećaji: akutna reakcija n䁡 stres. strah je povremen i ne previše opterećujući. situacijom ili aktivnošću koje čini sadržaj fobije). U prvim trenutcima i satima osoba je ošamućena. U slučajevima kad je fobija monosimptomatska.Pojavi ovog sindroma doprinose: izvesne predispozicije 33 . jer osoba zbog dezintegracije nije u stanju da mobiliše svoje potencijale i da se sabere. Fobije od životinja su najšeđće i karakteriše ih nelogičan. ali kraće traje i ima raznovrsnija ispoljavannja. praćen je ponašanjem izbegavanja. Drugi oblik je manje dramatičan i po kliničkim karakteristikama liči na postraumatski poremećaj. Česta je i pojava: unemirenosti. ali ta nije efikasna. izrazit osećaj krivice.. 7. U kasnijim fazama česte su reakcije tipa bežanja ili borbe. doživljaj da se osoba ne nalazi na mestu gde se dogodio traumatski dogadjaj. što liči na stupor. najčešće je monosimptomatski ( ograničen i striktno povezan sa odredjenim objektom.

naročito su predisponirane osobe sa rigidnom strukturom i rigidnim obrascima ponašanja. Sindrom posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSD) PTSD se definiše kao skup manje više specifičnih simptoma koji se pojavljuju posle izvesnog perioda od pretrpljene teške traume u kojoj je život osobe bio ugrožen ili je osoba bila svedok nečije pretnje ili smrti. Naši autori dugo se nisu bavili ovim problemom. premda se može ponavljati. Pojava ovog sindroma delom zavisi i od vrste traume kojoj je osoba izložena. ravnodušnost ili strah. pronalaženje mrtvog tela. dok se relativno često javljaju i druga emocionalna ispoljavanja kao što su ljutnja. kognitivni i dr. Stresogena sitacija označava nepovoljne prilike tokom dužeg vremenskog perioda. Pored ovoga. ali i od načina na koji ih osoba doživljava i tumači. simptomima hiperaktivne disfunkcije vegatativnog nervnog sistema i ponašanjem koje ukazuje na dublje promene ličnosti. kao i posebno značenje koje ima za pojedinca i kumulativni efekat izloženosti jednoj stresogenoj situaciji može da oslabi sposobnost podnošenja drue stresogene sitacije ili dogadjaja.Uglavnom su iznošena iskusta iz II Svetskog ili Vijetnamskog rata ili elementarnih katastrofa. Kliničku sliku karakteriše pre svega to što se početni simptomi mogu videti neposredno posle stresogenog dogadja/ sitacijeili 1 do 3 meseca posle toga. koje jako drže do kontrole. neophodna je sklonost koja se odredjuje kako na biološkom tako i na psihološkom niovu. iza koje se uglavnom kriju emocionalna doživljavanja kao što su tuga. Traumatski dogadjaj je obavezi etiološki činilac. pa tako odredjene traume nose veći rizik za izazivanje PTSD ( posle zarobljavanja. kontekst). ali on nije dovoljan da bi se razvio ovaj sindrom. Inače. strepe da se neće ponašati odgovorno ili veruju da su podlegli stresu. prilikom fizičkog napada ili su svedoci nečije smrti. Kod žena veliki rizik za pojavu PTSD imaju seksualno nasilje.a odnosi sa prijateljima i poznanicima su često poremećeni.2. ali su pokušaji retki. očaj. Stresogeni dogadjaj se odnosi na nešto što se jednom odigralo i okončalo.). Kod dece i adolescenata se često vidja dramatično izmenjeno ponašanje. Kod mladje dece su izraženiji regresivni trendovi ( enureza). trajanje. Oni su često praćeni izbegavanjem svega što podseća na traumu. Kod nekih pacijenata je naglašeno povlaćenje iz socijalnih interakcija. raznovrsni simptomi straha i/ili depresije su relativno blagi. Ponekad se mogu javiti i telesni simptomi (somatizacija). teže podnose stresogene dogadjaje). dok su muškarci češće izloženi traumatskim sitacijama u ratu. Drugi psihološki modeli kao ključnu katakteristiku iznose ponovno proživljavanje traumatskog doživljaja kroz 34 . Neki od pacijenata imaju suicidalne ideje. saobračajne nesreče. zemžmljotresa. karakteristike stresogenog dogadjaja ili situacije ( priroda. Klinička slika varira od slučaja do slučaj. fizičkog zlostavljanja i kindnapovanja.(osoba sa poremećajem ličnosti. godine. ne mogu da odgovore na radne obaveze. reverzibilnost. pa i socijalna izolacija. i koje mogu ali ne moraju flukuirati kao i u odnosu na posledice koje izazivaju (hronično napeto stanje u braku. silovanje. i osećaj krivice. hronična organska bolesti i dr. Karakteristični simptomi su razni oblici ponovnog proživljavanja traumatskog dogadjaja. Pacijenti se često žale da nisu u stanju da se bore sa problemima. Način na koji stresogeni dogadjaji/sitacija remeti unutrašnju biopsihosocijalnu ravnotežu osobe zavisi od njegove prirode. 7. PTSD kao posebna dijagnostička kategorija uveden je u DSM-III 1980. Ukoliko traje duže ima komplikovaniju kliničku sliku i onesposobljava osobu za funkcionisanje. loši objektni odnosi u detinjstvu. intenzitet.). U psihološke aspekte spada veći broj modela ( bihevioralni. silovanje. sa naglašenom impulsivnošću i agresivnošću. a iza toga slede prirodne katastrofe. zlostavljanje u detinjstvu.

Pre pojave kliničkih manifestacija ovog sindroma osoba na traumu reaguje strahom. U vezi sa smanjenim opsegom emocionalnog reagovanja nalazi se gubitak uobičejenih interesovanja za ljude. Konverzivni sindromi se odenose na voljnomotorne i senzitivne funkcije. te su ona zato neprijatna. doživljaj da niša nema smisla. za razliku od somatizacije gde dolazi do transformacije u vegetativnu inervaciju. konvertuje i reprezentuje kao fizički simptom. 8. gluvoća. Ovi simptomi se ispoljavaju na različite načine: nesanica. Sindrom je prvenstveno odredjen traumatskim dogadjajem. zatim depersonalizacioni ili derealizacioni fenomeni. razdražljivost. svesnosti identiteta. neposrednih sećanja i kontrole pokreta tela. Pošto su simptomi ponovnog proživljavanja traume napeijatni i bolni. te ih prati snažno osećanje bespomoćnosti. najupečatljivije isposljavanje se odnosi na ponovno proživljavanje traume. što znaći da je život pacijenta ili nekog drugog bio direktno ugrožen.oblast anestezije.Zajednička karakteristika disocijativnog i konverzivnog sindroma je parcijalni ili potpuni gubitak mentalne integracije izmedju sećanja prošlih dogadjaja.1. kao i pojedini prizori koji se pacijentu nameću i stalno ponavljaju. Konverzivni fizički simptomi se dele na: senzorne simptome ili deficite: psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima: 1. i mogu se ponavljati više puta u toku dana. jednokratni traumatski dogadjaji imaju drugačiji efekat od onih koji se ponavljaju. napetog iščekivanja podsećaju na one u sindromu generalizovanog anksioznog poremećaja. Tipični način su snovi i noćne more. osećaj besperspektivnosti. senzorne ili motorne prirode. On isključuje stresogene dogadjaje i stuacije koje ne podrazumevaju životnu ugroženost. zbog čega može predstavljati ogromnu narcističku traumu. Poremećaji pamćenja mogu uzeti različite oblike. koji je posledica osećaja bespomoćnosti da se spreči smrt ili druge posledice traumatskog dogadjaja. Disocijativni sindromi Ovi sindromi predstavljaju poremećaje ranije poznate pod nazivom histerični sindromi. Traumatski dogadjaj je obično neočekivan i nepredvidljiv. Sva ova ispoljavanja se karakterišu doživljajem da pacijent nema kontrolu nad njima. Isto tako. preosetljivost na zvučne draži. Dejstvo dogadjaja koji direktno ugrožava osobu drugačije je od onog u kom je osoba svedok nečije smrti ili mučenja. osećasj otuženosti može kod obolelog aktivirati osećanje krivice. neuroze sa dva podtipa: konverzivni i disocijativni. što pojačava doživljaj gubitka kontrole i besposmočnosti i na brutalan način poništava svaku fantaziju o ličnoj neranjivosti i suočava nas sa sopstvenom konačnočću. Simptomi koji ukazuju da je pacijent u stanju stalnog. Konverzivni sindromi Mehanizam konverzije podrazumeva da se neurotski konflikt razrešava tako što se preobraća. dogadjaje i aktivnosti. stalni oprez i iščekivanje da se nešto loše dogodi. scene i prozori mogu imati karakter vidnih halucinacija ili iluzija. razdražljivost i izlivi besa. pacijent nije u stanju da ima bilo kakava osećanja. Vrsta traumatskog doživljaja je važna zbog načina na koji dogadjaj deluje na osobu kao i zbog značaja koji on za nju ima. 35 . slepilo. selektivne smetnje u koncentraciji.slike i misli koje se nameću i stalno ponavljaju. Te slike i misli bude sećanja na traumu i za posledicu imaju hiperaktivnost VNS i promene vezane za traumu. uznemiravajuća ili bolna. a iz repertoara emocionalnih ispoljavanja kao da su ostali samo bes i strah. napetost. pacijenti pokušavaju da izbegnu sve što može da ih aktivira. može se pojaviti posledica diocijacije. a disocijativni na ponašanje i identitet. trauma se može ponovo proživljavati samo ako pacijent nije izgubio svest tokom traumatskog dogadjaja. 8. Ponekad slike. Somatski simptomi su znatno redji.

nepodnošenje hrane. disocijativni stupor. psihogene konvulzije: tikovi. Sekundarna dobit omogućava oboleloj osobi da pribavi pažnju. slabost. disocijativna fuga. čudni ponovljeni pokreti položaja tela. stanje transa i zaposednutosti. a oblik u kom će se one ispoljiti zavisi od snage precipitirajućih činilaca i karakteristika ličnosti. Razvoj simptoma omogućava obolelom primarnu i sekundarnu dobit. i nju može mobilisati trauma. diskinezije ( "napadi"). Kod disocijacije.halucinacije. Simptomi se ispoljavaju dramatično. paraliza ili pareza i urinarna retencija. 3. opstipacije. iza kojih najčešće stoji posebna organizacija ili poremećaj ličnosti ( histrionični). palpitacije. svesti. posebno neurološka oboljenja.. 36 . bolovi u ledjima. dispneja. afonija. Savremena psihodinamska psihijatrija ponovo je vratila disocijativne sindrome. depresivna osećanja. bolovi u grudima. paralize ( motorni simptomi i deficiti). želja da se izbegne kazna i konflikti iz svakodnevnog života. u obliku relativno neasimilovanih ideja. dizurija i drugi. I ako i disocijacija i potiskivanje predstavljaju mehanizme odbrane kojima se neprihvatljivi sadržaji isključuju iz svesti. dolazi do vertikalnog rascepa tako da psihički sadržaji egzistiraju u nizu paralelnih svesti. pamćenja i identiteta) pri čemu su delovi Ega rascepljeni od glavnog protoka svesnog. Njihov nastanak precipitiraju: podsećanje na neprijatne uspomene. sa dominacijom poremećaja svesti i osećanja identiteta. nesvestica. udaranje ( često se pogoršavaju kada se obrati pažnja na pacijenta. udruženi bolovi. poremećaja je veoma kompleksna i polisimptomatska. Mogu da imitiraju sva medicinska. U slučaju potiskivanja stvara se horizontalni rascep i materijal se prebacuje u dinamičko nesvesno. hemiplegije i hemipareze. U ovoj grupi se nalaze: disocijativna amnezija. Kada su u pitanj䁵 karakteristike histrionične ličnosti mnogi istiću činjenicu da histrionične osobine verovatno postoje kod svih normalnih ljudi. pa se danas smatra da je većina njih nastala kao posledica dejstva stresa i traume. odlažu neophodnu razradu traume za kasnije. zavisnost od lekova. zamagljenost pred očima. dispareunija. mlataranje. psudokonvulzije. percepcije. poremećaje u centar svog interesovanja. vrtoglavice. lupanje. pri čemu disocijacija predstavlja odbranu od traume. ekonomski problemi. Disocijativni sindromi Ovi poremećaji se karakterišu pojavom simptoma koji nisu u svesnom uvidu ( radi se o defektu mentalne integracije. poremećaji duple ili višestruke ličnosti i prisećanje na emocionalno-traumatske dogadjaje koji dugo istrajavaju u psihičkom. nerad zbog toga što se loše oseća. porodični i bračni problemi uključujući razvode i pokušaji samoubistva. misli o smrti. fobije.2. pseudokonvulzije. Primarna dobit se sastoji u tome što se nesvesni sadržaji konflikta ( povezani sa seksualnim i incestuoznim idejama) i dalje drže van dometa svesnog doživljaja( u suprotnom bi bili neprijatni i zastračujući). anoreksija. 8. ljubav i zaštitu značajnih osoba iz okoline kao i oslobadjanje od neprijatnih i težih obaveza. ovaj model se koristi kao reakcija na zabranjene Edipove želje za roditeljem suprotnog pola( mobilišu ga konfliktne želje). Kliničke komplikacije ovog sindroma se najšeđće javljaju u obliku ponovllanih operacija. Kao najčešći simptomi navode se: nervoza. dismenoreja. Svoj razvoj konverzivni simptomi započinju tiho i pokazuju tendenciju da dugo traju. napravilnost menstrualnog ciklusa. oni se razlikuju po načinu na koji to obavljaju. plakanje.kontrakture. sem toga. Klinička slika disocijativnog sindroma. bolovi u ekstremitetima. posebno inteligencije. bolovi u sotomaku. muka. stalno se ponavljaju u različitim kombinacijama i ne mogu se objasniti organskim uzrocima. porodični problemi. naduvenost stomaka. napadi straha. praćeni brojnim telesnim smetnjama i specifičnim oblicima ponašanja.psihogeni poremećaj mišića: afonija. Disocijativni simptomi počinju naglo i burno i isto tako završavaju. umor. s jedne strane i s druge. psihička ili fizička trauma. Disocijativne odbrane imaju dvostruku ulogu: pomažu žrtvama da izmaknu traumi u trenutku kada se ona dešava.

afonija. i impulsi koji uvek iznova. Retko se javlja naglo kada postoji veza sa nekim neurološkim oboljenjem i/ili precipitirajućim stresom. poremećaji korordinacije motorne aktivnosti. 9. sa dominacijom kompulsivnih radnji). klinička slika ovog sindroma je specifična i polimorfna. ima otpor prema njima ali im se ne može suprostaviti.. Kompulsivne radnje su stereotipna. a svest nije bitno promenjena. 9. vrlo neprijatne i uznemiravajuće. pareza. postoji nesećanje za period bolovanja. ali bezuspešno. Oboleli od ovog sindroma ih doživljavaju kao sopstvene. One su nasilne ili opsene. sa jasnom manuelnom nespretnošću. To su najčešće pojedine reči. profesionalni grč prstiju i šake). vika i plač. hroničan. dezorjentisan u mestu. pa se ta ponašanja ponavljaju u nedogled i iscrpljuju pacijenta. disfonija. d) Višestruka ličnosti ( predstavlja kompleksan. ali ih ne prati razdraženje vegetativnog nervnog sistema. vraćaju u svest obolele osobe. pacijent ih opsisuje kao besmislene. Takodje je karakteristična i tesna povezanost sa depresivnim raspoloženjem. sa čundnim odgovorima u "stranu". pri čemu su granice zahvačenog područja oštre i ne odgovaraju anatomskim intervacionim područjima). disocijativni poremećaji pokreta i senzibiliteta ( disocijativni poremećaj motorike. spontane. ali nevoljne i nepromenjive. ponavljajuće i neželjene misli koje se nameću obolelom mimo njegove volje i koje on ne može da odagna. b) Disocijativna konvulzija ( pseudoepilepsija. U većini slučajeva počinje postepeno. tikovi. Opsesivne misli su ideje. Opsesivno-kompulsivni sindrom Opsesivno-kompulsivni sindrom je oblik neurotskog reagovanja. koje on pokušava da odagna i da im se odupre. veoma su neprijatna i ne dovode do izvršavanja korisnih zadataka. Dominantno opsesivne misli i ruminacije Opsesivne misli su stalo postojeće. ali bezuspešno.1. stihovi. disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta sa kontinuiranom egzistencijom relativno stabilnih.delimična ili potpuna paraliza. čija je osnovna karakteristika prisustvo ponavljajućih opesivnih misli i kompulsivnih radnji. poremećaja. dramatičani glasan govor. kad se sindrom razvije ispoljava se u tri oblika ( sa dominacijom opsesivnih misli. kombinovani -u 80%. disocijativni stupor. bizarni pokreti i nemogućnost stajanja bez podrške drugih (astazija i abazija). uglavnom ima uvid u njihovu nelogičnost. discijativna anestezija i senzorni gubitak ( poremećaji površnog senzibiliteta kao anestezija delova tela. može veoma dugo da traje). otvorene amnezije ili oboje). Kao što se vidi. analgezija.u 20%. nepodnošljive. bizarni pokreti. veliki histerični napad. ataksije razlčitog stepena. na stereotipan način. Način ispoljavanja opsesivnih misli su raznovrsni. često skaradnog ili besmislenog sadržaja. Oni će ove biti samo taksativno nabrojani: a) Discijativni gubitak pamćenja (psihogena amnezija). ritualna ponašanja koja se stalno ponavljaju. maštanja. Opsesivno-kompulsivni poremećaj karakteriše i prisustvo simptoma straha. ali neizmeničnih subjektivno odvojenih identiteta i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja. nezavisno od uticaja stresa. posebno što se doživljavaju kao besmislene. stanja transa i poremećaja zaposednutnosti. odvratne. disocijativna fuga. fraze. hiperestezija za bol i dodir. vremenu i prema osobama iz okoline.O pojedinim oblicima disocijativnog sindroma neće biti više reći. c) Ganserov sindrom ( oboleli je smeten. Ovakvim ponašanjem oboleli pokušava da se suprostavi. koje se iznova javljaju i 37 .

čekanjem i oklevanjem. obavlja i održava ličnaa higijena i sl. Kompulzivne radnje preokupiraju obolelog više sati dnevno. Ritualno ponašanje je uvek povezano sa strahom. doživljavaju jaku napetost. Opsesivno razmišljanje predstavlja prisilna razmišljanja koja se nameću obolelom mimo njegove volje. pak kao opsesivni fobijski strah. Iz tog razloga oboleli pribegava ponašanju izbegavanja sitacija i mogućnosti da svoju prisilu realizuje. bolom i neprijatnošću. Slični fenomeni sreću se i kod trihotilomanije. posticaji ili. negativna emocionalnost i negativizam temperamenta.osoba istovremeno veruje i ne veruje u njihi u toj neizvesnosti i ekstremnoj neodlučnosti. Ukoliko se suprostave podsticajima. Zajedničko prisustvo prisilnih misli i radnji ( opsesivno kompulsivni poremećaj i opsesivna ličnost) Za obsesivno-kompulsivni sindrom su karakteristične i specifične dimenzije ličnosti: neurotičnost. na ova ponašanja oboleli troše mnogo vremena i energije. Obsesivna ubedjenja kada su osobe ubedjene da su njihove misli isto što i njihovo delo. razmišljanja. Strah kao crti ličnosti tretira se kao sklonost ka razvoju straha i predstavlja zajedničku karakteristiku stanja straha i pojednih oblika poremećaja ličnosti.Teme su specifične i povezane su sa: religijom. ovi pacijenti broje. neočekivana i dovode do negativnih emocionalnih reakcija ( straha). redom i simetrijom.3. Ova doživljavanja su praćena izraženom ambivalencijom. 9. situacije kao što su saobračajne nesreće u kojima se lično povredjuje ili su povredjene njemu bliske osobe. dramatičnim doživljavanjima koja su povezana sa prisilom da ubiju suprugu. Tourettovog sindroma. Kod ovih osoba dominira uzdržanost i neodlučnost kao stil življenja. zatim anakastični poremećaj ličnosti. kombinuju brojeve ili ih ponavljaju odredjen broj putadok ne zadovolje prisilu magičnih broj puta-3. Podjednako je zastupljen kod oba pola.anksioznost i strah. intenzivno strahuje. u praksi su povezane sa posebnim načinom u obavljaju nekih delatnosti( kao se uredjuju stvari u okolini. borbom dobra i zla. strahom. Kompulzivnim radnjama osoba poništava svoj strah. Celokupan ritual se odvija po strogo ustaljenom redosledu stvari i traje veoma dugo. Dominantno kompulsivne radnje i rituali kao oblik OPS Kompulsivne radnje su prisilne misli izražene kroz odredjene aktivnosti i od njih se ne mogu razdvojiti jer od njih potiču. Impulsivnost Podrazumeva slabost u samoregulaciji koja se klinički manifestuje kao acting-out ponašanje. računaju. 9. Opsesivni podsticaji predstavljaju posebno neprijatne sadržaje da se nešto misliili učini. što ih preokupira i iscrpljuje. radi se o posebnom mučnim i neprijatnim. Uobičajeno se opisuju kao opsesivna zamišljanja. eksplozivni izlivi ljutnje. visok nivo hostilnosti. Opsesivna sumnja predstavlja jednu od najvažnijih karakterisika opsesivno-kompulsivnog sindroma( OKS). zatim bizarne seksualne odnose ili seksualni čin sa roditeljima. Opsesivna fobija predstavlja pojavu kada prisilne misli dobijaju fobični karakter. doživljavaju intenzivan strah. Pomente dimenzije su u visok korelaciji sa postojanjem straha. vremenom. Opsesivna zamišljanja kada obleli često prisilno zamišlja zastrašujuće scene. sumnjom.Oboleli sumnjaju u sve.).7). moralom. majku. Ukoliko u tome budu sprečeni. ubedjenja. Strah od smrti često postaje zakonitost življenja.iscrpljuju obolelog. Po karakteru su parazitska. sumnjanja. razmišljanjima o životu i smrti. pa čak i pretnjom. Najčešće su povezani sa proveravanjem i brojanjem ( da li je stan zaključan. dogadjaje. dete. čistoćom i zaštitom od prljavštine. način kako se hoda. dismorfofobije. ali je kod žena češće pranje ruku i čišćenje stana. električni uredjaji isključeni.2. 38 . u ono što misle i što rade. praćena opreznošću.

Ova dva fenomena se često javljaju zajedno. Ako se odnosi na kontinuitet sa prošlošću osoba saopštava da više nije onakva kakva je bila ranije. telesna slabost. posebno u domenu šta odbaciti. trnci po rukama i nogama. Kod derealizacije doživljaj nestvarnosti se prenosi na okolinu i objekte u njoj. emocionalnih i kognitivnih simptoma. laka zamorljivost ili osećaj stalne iscrpljenosti. Medjutim. malaksalost i iscrpljenost uz prisustvo i drugih telesnih. preznojavanje. Ova psihološka sumnja je jedna od tri suštinske osobine opsesivno-kompulsivnog sindroma. napetost i nervoza. U 39 . kada je u pitanju ponašanje. društvene procene. da lako planu i ljutito reaguju na najmanji povod. Ako se odnosi na unutrašnje organe onda se manifestuje doživljajem promene njihovog mesta i veličine. ono što sve opise objedinjuje jeste doživljaj osobe kao da sama sebi nije više bliska i prepoznatljiva ( isti doživljaj može da se odnosi i na okolinu osobe). dijareja.Neodlučnost Prestavlja dimenziju ličnosti koja je u vezi sa impulsivnošću i predstavlja njenu kognitivnu osobinu. ono joj se čini strano i automatsko. Otudjenje u depersonalizaciju zahvata različite aspekte ličnosti. poremećaja. stanja straha i somatizacionog poremećaja ili sindroma. Takodje predstavlja suštinsku osobinu OKS. osobi se čini da joj se telo promenilo ili da joj više ne pripada. Kognittivno funkcionisanje može biti kompromitovano u smislu teškoća u rasudjivanju i donošenju odluka. najkarakterističnija posledica neodlučnosti je opsesivna sumnja. pa ga ona odnekud posmatra. medju kojima dominiraju: umor. koji se manifestuje Ego-distonim i zato neprijatnim epizodama depersonalizacije. Skoro po pravilu su prisutni: razdražljivost. Odnos prema realnosti je očuvan. Simptomi se veoma često prepliću sa simptomima depresije ili distimije. nesanicu. u potpunosti ili delimićno. 11. tako da osoba uvidja da doživljaj depersonalizacije ne odgovara stvarnosti. vratu. oslabljen apetit. kao i otežanog upamćivanja. ponekad na način karakterističan za hipohondriju. Neurastenični sindrom ( Morbus Bird) Neurastenični sindrom predstavlja neurotski poremećaj koga karakteriše hronično i onesposobljavajueć osećanje slabosti. Zbog ovih simptoma pacijenti su zabrinuti za svoje zdravlje. dok su ostali simptomi nespecifični i raznovrsni: žarenje ili strujanje u pojedinim delovima tela. žale na: bezvoljnost. takodje. 10. Kada je reč o telu. kada se odnosi na osećanja pacijentu se čini da je izgubio sposobnost da doživljava emocije. Kada je reč o mogućim kliničkim komplikacija ovog sindroma treba naglasiti da najtežu komplikaciju prestavlja prelazak u shizofreniju.Sindrom depersonalizacije i derealizacije se definiše kao hroničan ili rekurentan poremećaj. Blisko je povezan i sa socijalnom anksioznošću ili fobijom. Definiše se kao sklonost da se bude analitičan i da se traže detaljne informacije kada se donose odluke. gorušica. Pacijenti se. Svoje tipične smetnje pacijenti opisuju različito. Raspoloženje je promenjivo. Klinički se manifestuje kao preterana briga oko grešaka i tzv. problemi sa varenjem. Poremećaj počinje naglo i nekad mu prehodi traumatsko iskustvo. Od somatskih smetnji česta je glavobolja. bolovi u ledjima.Sindrom depersonalizacije i derealizacije Depersonalizacija je doživljaj osobe kao da je sama sebi nestvarna. Pefekcionizam Odražava težnju ličnosti da se postigne izuzetno visok nivo standarda uz prihvatanje veoma strogih samoprocena. Nisu retki ni bezrazložni izlivi besa. umora. Klinička slika ovog sindroma je bitno odredjuja polimorfnim simptomima. pacijenti se žale da su im popustili živci. Klinički se manifestuje kao teškoća u donošenju odluka.

žarenje. sindromi počinju pre 30-te godine i da su znatno češći u ženskoj populaciji (5:1). Somatizacioni poremećaj Osnovna karakteristika je višestruka.odnosu na vreme. povratno. koji osoba ne prepoznaje kao uzrok. ali se najčešće radi o gastrointestinalnim tegobama. 12. promenama na koži. slobodno vreme im je u funkciji žalbi i smetnji i traganjem za novim lekovima i ispitivanjima. Doživljaj nestvarnosti često se tumači kao gubitak kontrole i početka ludila. Utvrdjeno je da ovi poremećaji. a razumevanja da nisu somatski bolesni ne prihvataju. bol u toku snošaja. poremećaja je veoma kompleksna. bihevioralne i kognitivne karakteristike pacijenata koji se žale na telesne simptome u osustvu relevantnih medicinskih nalaza. abdominalni bol. u kliničkoj praksi najčeđće su žalbe na GIT smetnje ( podrigivanje. Klasičan pacijent izgleda karakteristično: u psihijatrijske ordinacije dolaze sa brojnim nalazima i izveštajima brojnih lekara. Ujedno označava iskustvene. 12. i skoro po pravilu godinama unazad uzimaju benzodiazepine. veliko menstrualno krvarenje. ljuti su jer dolaze kod psihijatra. a u populaciji bolesnika na neuropsihijatrijskim odeljenjima 9%. Klinička slika ovog sindroma. te da su upadljivo češća u ruralnoj sredini i kod osoba sa nižim i srednjim obrazovanjem. Ove osobe lakše je hipnotisati i pokazuju veću sklonost u korišćenju disocijativnih mehanizama. Tako neurotski proces prelazi u hronični poremećaj čime menja pacijentov lični i porodični život. promene na koži ( svrab. utrnulost.). takvi pacijenti stalno traže dodatna somatska ispitivanja i nisu zadovoljni kada ona pokažu osustvo telesnih uzroka. najveći broj obolelih ima dugu i komplikovanu istoriju bolesti. koji obično prezentuju nekoliko godina pre javljanja lekaru. Somatizija predstavlja tendenciju da se psihičke tegobe ispolje u obliku soomatskih simptoma i da zbog njih se traži medicinska pomoć. delom zbog bojazni da neće biti shvačena. Somatoformni poremećaji kao neurotski sindrom Somatizacija predstavlja razrešenje neurotskog konflika njegovom transformacijom u vegetativnu inrevaciju. u populaciji pacijenata koji se javljaju lekarima opšte medicine 5 do 10%. Simptomi mogu biti vezani za bilo koji sektor organizma. kao da je vreme stalo. regurgitacija. ne smatraju da im je tu mesto. odnosno erektilna disfunkcija).1. povraćanje. poremećaji psihoseksualnog funkcionisanja ( osećaj pećenja u polnim organima i rektumu. osetljivost i dr. što radja neprijatno osećanje izolovanosti. žale se da su kod kuće izgubili interesovanje za njih. obolela osoba ima teškoću u opisu sopstvenog doživljavanja. poremećajima menstrualnog ciklusa i smetnjama u psihoseksualnom funkcionisanju. seksualna inferiornost. Učestalost ovih sindroma u opštoj populaciji iznosi 0. da je vremenski tok usporen ili ubrzan. Česta su prisutna stanja depresivnosti i straha. podvrgavaju se brpojnim medicinskim ispitivanjima koja ne otkrivaju medicinske uzroke bolesti a nije retko i da se operišu. učestalo menjenje telesnih simptoma. sa puno komparacija..14%. Kada je u pitanju ovaj sindrom. 40 . Veliki broj neurotskih pacijenata ispoljava raznovrsne telesne simptome za koje nije utvrdjena organska osnova. kao opšte funkcionisanje. impotencija. nadimanje. nepodnošenje odredjenih vrsta hrane). nepravilni ciklusi. nekada su agresivni i dalje postoji obilje telesnih smetnji. a kod žena poremećaji menstrualnog ciklusa ( bolne menstruacije. povraćanje tokom cele trudnoće). Opis smetnji je slikovit i uvek dramatičan. Svi napred navedeni simptomi kod ovog sindroma su praćeni izraženim simptomima depresivnosti i straha. što izaziva strah. mučnina. dijareja. Početak oboljenja povezuje se sa doživljajem emocionalnih problema ili stresom.

3. opstipacija. a drugi preko parasimpatikusa ( učestale stolice). učestalo mokrenje uz osećaj nadutosti. Poremećaj je. Drugi tip tegoba se ne može objektivizirati i to su neugodne senzacije. svrab. a karakter bola ne odgovara telesnom oštećenju i posledičnoj telesnoj disfunkciji. Klinička slika ovog sindroma je karakteristična i specifična. brahijalgija i tzv. vomitus ili psihogeno povraćanje. alkoholizmom. a prognoza zavisi od ostvarivanja sekundarnie psihološke dobiti od bolesti. polaksiurija i dr. hiperventilacija. neurosis gastrica. već destruktivan. zatezanja. povišena TA. iscrpljujuće bolove koji su neprecizno lokalizovani. Nediferencirani somatoformni poremećaj Predstavlja poremećaj koji se karakteriše manje brojnim. znojenje. znatno slabijeg intenziteta.4. Sam tok ovog poremećaja je nepredvidiv. psihogeni kašalj. Bolesnik se obično žali na nekoliko simptoma ili sindroma. kao što su: tahikardija. težine sa stalnim žalbama na jedan ili grupu organa. Klinička praksa pokazuje da se ovaj poremećaj povezuje sa depresijom. nesistematizovanim simptomima. Umesto detaljnijeg opisivanja kliničke slike ovog sindroma. pad tolerancije za bol. aerofagija. psihomotorna usporenost. hiperventilacija. a bolesnici se žale na: gubitak apetita. jer uvodi obolelog u depresivno stanje. retencija urina.Ovo je prva grupa simptoma na kojoj su objektivni i mogu se registrovati kliničkim pregledom. hipermobilnost. i karakterišu ga simptomi parasimpatikotonije: smetnje spavanja. i prate ga simptomi simpatikotonije: tahikardija. sindrom umrtvljavanja ( ovaj sindrom nije celishodan. poremećaj apetita. Stalni somatoformni bolni poremećaj Stalni somatoformni bolni poremećaj kao sindrom predstavlja poremećaj koji se karakteriše upornim žalbama na jake. obična glavobolja. GIT-gastrointestinalne i GUgenitourinarne tegobe. malaksalost. sindroma borba-bekstvo. radražljivost. disfagije. hiperventilacioni sindrom. 12. midrijaza. 12. za razliku od psihosomatske bolesti( kod koje postoji telesno oštećenje). a ponašanje obolelog je usmereno da pribavi pažnju i sažaljenje. jedni se odvijaju putem simpatikusa ( tahikardija). Intenzitet bola prati emocionalno stanje. Hronični bol traje duže od 6 meseci. celokupno stanje podseća na akutno stanje straha. navest ćemo samo različite kliničke oblike ovog poremećaja: Da Kostin sindrom. štucanje.Kod večine pacijenata je utvrdjena manja ili veća izražena organska lezija koja se povukla ali je zaostalo bolno ponašanje. dominira kliničkom slikom i u tesnoj je vezi sa njegovim emocionalnim stanjem i dejstvom stresora. umor. treba je razlikovati od akutnog bola koji traje kraće od 6 nedelja. Ovaj sindrom je češći kod osoba u srednjem životnom dobu ( četvrta i peta decenija). osećaj nadimanja. opstipacija.12. pri ćemu ne postoji pavilnost u grupisanju tegoba. funkcionalan. 41 .2. Najčešći klinički način ispoljavanja su: lumbalni bol i cervikalni bol. neurosis cardiaca. psihogeni iritabilni kolon. Etiološki činioci su isti kao i kod somatizacionog poremećaja. dijareja. pasivno-zavisnim poremećajem ličnosti. neurocirkulatorna astenija.tj. tzv. Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema U ovaj sindrom svrstani su funkcionalni poremećaji i subjektivne smetnje bolesnika koje se manifestuju u sferi VNS. Mesto bola se često menja. pain behavior. Bol je u centru pažnje obolelog. nelagodnosti u abdomenu.

Sekundarna hipohodnrija je češća. Primarna hipohondrija se retko dijagnostikuje gde je prevalencija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 2 7%. dismorfofobije. zatim hipohondrija kao deo depresije. Sumnja u postojanje bolesti predstavlja specifičnu kognitivno-emocionalnu reakciju na stanje somatske neizvesnosti. Hipohondrija kao neurotski sindrom Hipohondrija se definiše kao preterana okupiranost telesnim funkcionisanjem. Hipohondrična osoba oseća da je ugrožena iznutra i da će je telo uskoro izdati. uredno je sredjuju i donosse na preglede. Dijapazon ispoljavanja hipohondrije je veoma širok. psihogeni tortikolis. Redja su tzv. Povod za pojavu straha i sumnji nekada je smrt u bliskom okruženju. simptomima. ovde želimo da navedeno još samo neke od njih: globus histericus. kognitivnu nepodnošenje neizvesnosti. Ono što povezuje sva hipohondrična ponašanja jeste traženje objašnjenja. latentna hipohondrija se sreće kod osoba koje su investirale u svoje telo. zdravljem i bolešću. Poremećaj podjednako pogadja osobe oba pola. ali im to ne umanjuje sterpnju ili sumnju. prolazna hipohondrična stanja i/ili simulacija. psihogeni svrab. Hipohondriju karakteriše i izvesan otpor pri pokušaju razuveravanja. Pri tome je teško. 13. 42 . uz prisutan bizaran karakter (sch. somatiužzacionih poremećaja. nepokolebljivim ubedjenjem u postojanje bolesti. Početku poremećaja prethode traumatska iskustva ili nepovoljni životni dogadjaji kao što su teška bolest ili smrt u porodici. pošto je hipohondrični sindrom po pravilu hronične prirode uz velike oscilacije u intenzitetu tegoba kod oko dve trećine pacijenata. a reakcije na razuveravanje su različite ( ljutnja ili samo naizgled odbijanje da se razuvere). Što su telesna zbivanja kojim je okupirana manje jasna. paze da vode zdrav način života. Učestalost u opštoj populaciji je izmedju 1% do 5%. trude se da steknu savršenu kondiciju. ali ne i nemogućnost da se takve osobe razuvere da ne boluju od te bolesti. njegovim funkcionisanjem. to osoba više brine. a prva ispoljavanja se registruju tokom treće i četvrte decenije. Ne ulazeži u precizna nabrajanja ovih poremećaja. Slična je sitacija i sa tzv hipohondričnim paničarima. poremećaj sumanutosti. Drugi somatoformni poremećaji U dosadašnjem izlaganju naveden je veći broj somatoformni poremećaja. telesnim simptomima ili bolestima. Preokupiranost bolešću čini pacijenta nesposobnim za funkcionisanje. Hipohondrija se može pojaviti u sklopu procesa tugovanja i tokom oporavka od životno ugrožavajuće bolesti. psihotična depresija). što je u vezi sa patološkim strahom da je osoba obolela od neke ozbiljnije bolesti ili sa sumnjom da je teška bolest već prisutna. psihogeni tik. Često pokušavaju sami sebe da dijagnostikuju i leče. Emocionalnu komponentu čini strah od smrti. već se sreće i kod psihotičnih pacijenata u vidu hipohondrične sumanutosti koja se karakteriše čvstim. nekih poremećaja ličnosti. Kod težih oblika postoji uporna sumnja ili strah da je prisutna bolest. obsesivno-kompulsivnih poremećaja. U savremenim psihijatrijskim klasifikacijama (ICD-10 i/ili DSM-IV i dr) proširuje se broj i vrsta drugih somatoformnih poremećaja. negovanje smrtno obolele bliske osobe. preterana preokupiranost telom.5. ove osobe se često pdrvrgavaju brojnim i nepotrebnim pregledima i ispitivanjima. a često traže posebnu pažnju od drugih. ovde treba istaći da hipohondrija nije samo neurotski sindrom. koristeći stručnu literaturu. razvod ili neuspeh u karijeri.12. psihogena dismenoreja i škrgutanje zubima ili bruksizam. Hipohondrični pacijenti pridaju veliki značaj svojoj medicinskoj dokumentaciji. ključna je odlika hipohondrije i dovodi do somatske neizvesnosti. Ovaj sindrom je obično prebojen i drugim elementima psihoze( pacijent veruje da je oboleo od raka jer ga truju kancerogenim materijalom). telesnim zdravljem. a ne lečenja.

Glavni patogeni činilac bila je težnja za priznanjem. praćenog razvojem straha od nesreće u uslovima usamljenosti. Klajn H takodje. 4. Navodi se i kao specifična neuroza vojnika sa borbenom i ratničkom predispozicijom u posebnim uslovima partizanske borbe čiji su odredi prerasli u regularnu vojsku. strah od vetra i opsesivna potreba da se obuče nekoliko slojeva odela radi zaštite od hladnoće. neurotska reakcija koja je najviše ličila na disocijativno-konverzivni sindrom. preokupacijom da manjak toplote odredjuje vitalnost. da mogu dovesti do psihičkih poremećaja. javlja se kod osoba nižeg obrazovanja i slabije psihološke organizacije i pripadnika primitivnih društava. a kultura na njihovo psihičko oblikovanje. u ovu grupu poremećaja danas se svrstava i tzv ratna neuroza Jugoslovena koji se javlja za vreme II Svetskog rata kao psihogena. koje se sreće kod mladih. veoma anksioznih osoba. Kliničare je oduvek interesovalo da li uticaju kulture dovode do nekih specifičnih oblika neurotske psihopatologije kojom se malo bavi naučna psihijatrija ( folk syndroms). pretpostavlja se da je uzrokovan senzornom deprevacijom kod lovaca na foke. 8. Ovaj sindrom su karakteriosali psihogeni napadi histeričnog tipa u kojima je prikazivana hrabrost i borba. 2. poremećaj nastaje zbog pogrešnog narodnog verovanja i zabluda). Ovde ćemo ukratko navesti najčešće sindrome koji se navode u stručnoj psihijatrijskoj literati. Ljudi utiću na stvaranje kulture.Koro je psihogeni poremećaj koji se karakteriše naglo nastalim paničnim strahom u čijoj osnovi leži verovanje da će se penis muškarca odnosno labija žene vratiti u stomak i da će zbog toga nastupiti smrt. Sindrom straha od vožnje kajakom jednosedom. vračanje i sl. nastanak i razvoj poremećaja povezuje se sa verovanjem da gubitak sperme predstavlja rasipanje materije što škodi zdravlju i životu uopšte. socijalne fobije tj. infantilne i primitivne osobe koje su videle napade kod drugih i grupu koja je simulirala napade jer je shvatila da je to način ostvarivanja dobiti. Urokljive ili zle oči predstavlja kulturološki poremećaj koji ima osobne fobičnog poremećaja. Latah je kulturološki neurotski sindrom koji najviše odgovara disocijativnom( konverzivnom) poremećaju. Dinamička je pretpostavka da se radi o akutno nastalom strahu od kastracije zbog pretnje gubitka visoko narcistički investiranog objekta kao što je penis ( znaći. Odgovara paničnom poremećaju kod zapadnih civilizacija i javlja se kod muških osoba starijih od 18 godina. ili je to urodjeni strah ljudi). Ovaj heterogeni sindrom je vrmenom podlejen u tri grupe: psihopate i histerike preosetljive osobe koje reaguju abnormalno naročito na strah i nezadovoljstvo.14. a glavni patoplastični činilac borbenost. defanzivni napadi bili su izazvani depresivnom napetošću gde se oboleli rasterečivao teško podnošljive napetosti i 43 . 1. Ovaj sindrom često se udružuje sa afektivnim poremećajima.Kajak angst syndrom smatra se nacionalnom bolešću Eskima koji žive na Zapadnom Grelandu. mlade. ili bacanje čini. 3. ovaj sindrom razvrstava na tri oblika i to: demostrativni napadi u cilju isticanja zasluga u ratu prikazujući podvige i stradanja. 7. Dhat sindrom ili spermatoreja je kulturološki neurotski poremećaj. 5. 6. pre svega "juriš na neprijatelja". Frigophonija ( pa-ling) predstavlja oblik opsesivno-kompulsivne neuroze koji se karakteriše prisilnim strahom od hladnoće. Teško je reći zašto prodorni pogled ima tako univerzalno značenje sresa ( moguće je da se radi o pokretanju osetljivih i intenzivnih transfernih reakcija. što dovodi do gubitka duše obolelog. stanje straha. Specifični neurotski kulturološki sindromi Odavno je poznata veza izmedju kulture grupe ljudi i učestalosti ispoljavanja neurotskih poremećaja. straha od pogleda drugih. najčešće kineza i Malezijaca. Specifični neurotski kulturološki sindromi u nas uglavnom se odnose na još uvek prisutna narodna verovanja u magije. Susto je kulturološki sindrom koji odgovara stanju straha nastalom zbog verovanja da nije došlo do iznenadnog delovanja crne magije.

idući ponekad prema potpunoj hroničnosti i invalidnosti. a odlikuje se iznenadnim psihomotornim ispadima. lake" psihijatrijske poremećaje koji se odnose na neuroze i "teške" koji se pripisuje psihozama. bez kritičkog mišljenja i sposobnosti kontrole emocije. Neurotski sindromi sa psihotičnim znacima i simptomima i obrnuto Kada je u pitanju klinička razlika između neurotskih i psihotičnih poremećaja treba istaći i činjenicu da je neprihvatljiva podela na "male. sem mjogućnosti povredjivanja bolesnika i okoline. ni kvalitativna promena simptomatologije psihoze neurozom ne označava samo po sebi poboljšanje. Za potpunije značenje simptoma i toka bolesti i za dobru diferencijalnu dijagnozu neophodni su mnogi podaci iz lične i porodične anamneze. vredjaju. Pošto i neuroze mogu biti teške bolesti. zagadjenosti okoline i hrane. kasžnjavao sebe putem identifikacije sa žrtvom i tendencioni napad koji su za cilj imali ostvarivanje neke psihološke dobiti. kao i iz aktuelne socijalne situacije. zadovoljavao svoju potrebu za osvetom. pokreti) sa istivremenom ekscitacijom večine ili čak svih ostalih psihičkih funkcija. I u grupi neurotskih sindroma. Stoga tačna dijagnoza bilo kog od ovih entiteta ne određuje prognozu bolesti iako su većinom moguća kvantitativna i kvalitativna poboljšanja simptomatologije. sugestibilne. bez povoda. Kao što je već ranije navedeno i ovde ističeno da se u praksi mogu smenjivati u toku razvoja psihijatrijske bolesti iz obe navedene grupe ili mogu postojati istovremeno u određenoj fazi bolesti. pušenja. Ovakva opasna stanja. gde. lome. kod paranoidne ili katatone 44 . bolesnici napadju svoju okolinu. ne mogu se svesno kontrolisati i nesrazmere u situaciji. nadgrađena. lako mogu postati žrtve ovakvog neprimerenog ponašanja. 16. dok kod manjeg broja dovode do tipičnih reakcija straha. ukazivanje na pogubnost radioaktivnosti. nezrele. agitiranosti) Pod "psihomotornim nemirom" podrazumeva se ekscitacija motoričkih funkcija (kretanje. Jatrogeni neurotski sindromi (Jatrogeno uslovljena neurotska regovanja) Dve grupe činilaca: egzogeni i endogeni.U širem smilu reči. Ova često dramatična stanja vidaju se kod pacijenata u toku naglog izbijanja prvog psihotičnog šuba. 15. Sindrom psihomotornog nemira ( Stanje ekscitacije-motorna i psihomotorna uzbudjenja. superponirana psihoza na početne neurotske simptome. poremećaja postoji mnogo pacijenata sa veoma teškim oblicima neuroze i/ili lakši oblici psihoza kao i raznovrsno kombinovanje neurotskih i psihotičnih simptoma kog istog pacijenta. psuju. Tako i među "malim" bolestima može da se javi nepovoljan tok i dugo trajanje. razbacuju predmete od vrednosti. 17. realno ugrožavaju socijalnu sigurnost. Preosetljive. neočekivano. Kod nekih pacijenata se javljaju predvidljiva i nepredvidljiva pogoršanja. kod hroničnih psihotičara. Svi ovi činioci kod velikog broja ljudi izazivaju osećaj nelagodnosti. koje su velikog intenziteta. neurotske tegobe kao nastavak ranijih psihoza.branio se od nesvenog samooptuživanja. ili povremeno. neurotski simptomi na primarno psihotičnoj osnovi. U kliničkoj praksi sreću se različite mogućnosti toka i ishoda kod nekih neurotskih stanja: neuroza sa psihotičnom pojavom u njenom pogoršanju. npr. Ovde su posebno interesantna grupa egzogenih činilaca: stalne rasprave i pretnje atomskim ratom. Često puta. nesamostalne i zavisne osobe. fizički nasrću na prisutne. demoliraju. opšti psihomotorni nemir je pojava koju često srećemo kod mnogih dijagnostičkih kategorija u psihijatriji. viču.

eretičkog ponašanja mentalno retardiranih osoba. patološkom zaokupljenošću sobom. hoda. Orjentacija je očuvana. potencijalna ili manifestna agresivnost. aktivni ili pasivni negativizam. psihomotorna retardacija ili katatono. socijalno prihvatljivo ponašanje pojedinca. razne sumanutosti. manirirano i bizarno ponašanje). Navedeni znaci. na pr. narkomanije i tabletomanije. saradnju. Pre pojave tipičnih simptoma. radi se o nekom deficitu. postoji period od nekoliko nedelja ili meseci. Dominantne simptome čine izraženi motorni nemir pračen gnevom ili strahom različitog intenziteta. prepsihotični sindrom. kada se javlja više nespecifičnih simptoma: a) gubitak interesovanja: izbegavanje društva. okolina. sa generalizovanom anksioznošću. medjunavedenim dijagnostičkim kategorijama teško bi mogli pronaći dve takve koje se mogu lečiti na isti način. odbija komunikaciju. naročito ciljanoj. apstinencijalnih kriza kod alkoholizma. ogranićen broj abnormalnosti. posebno kod mladih. konfuzno-delirantnih stanja. izrazito je napet. bilo da je reč o genetskoj predispoziciji. neurohemijskom poremećaju. zrelo. gestikuliše. prvi epizodu shizofrenije. Ovi simptomi nisu tipični za zdravo. socijalna izolacija. viče. Zbog toga opšti psihomotorni nemir ne može da nam služi kao validan putokaz u terapiji. simptomi predstavljaju značajnu razvojnu fazu poremećaja.O sopstvenom strahu ne govori ništa ili to čini veoma retko. manja količina 45 . B) PRETEŽNO PSIHOTIČNI SINDROMI 1. aktivnosti. bizarnost. arogantnost. Ukoliko prihvata razgovor veoma brzo verbalizuje svoje doživljavanje straha. impulsivnost. manije i maničnih sindroma. agitirane depresije. prepsihotični sindrom Poslednja dva sindroma koja su uključena u prventsveno neurotske često puta mogu da budu prodromalni. Ovaj pojam prosto ukazuje na prisustvo vodećih psihopatoloških sindroma karakterističnih za psihozu: halucinacije. iluzije. koncentraciji.shizofrenije. Stoga je korisno da iz praktičnih pre svega terapijskih razloga izdvoji sindrom psihomotornog nemira kao poseban entitet koji je najčešće karakterističan za početnu. akutnog napitog stanja i mnogih drugih. terapiju. akutni/ili prolazni psihotiični poremećaj. ne prepozna. na pr. shizofrenije. pomoć značajnih osoba u koje pacijent ima poverenje. odbojnost ili neprijateljski stav prema oklini. hospitalizaciju. neurofiziološkom. vulgaran je. pokušava da napusti ordinaciju. odnosno značajan pad efikasnosti. galami. psihofiziološkom. razdražljivost i/ili posebna osetljivost i dr. može da ispoljava ponašanje halucinanta. Čitavim ponašanjem ostavlja utisak bolesnika opasnog po oklinu. uznemiravaju porodicu. izbegavajuće ponašanje. sem kod veoma snažnih afekata koji dovode do suženja svesti. Potrebna je hitna i neodložna pomoć lekara i drugih stručnjaka.i sl. redje reaguje gnevom ili pokušajem da prekine razgovor. b) nerad. uunemirenih epileptičara. Pojam psihotičnosti u novijim klasifikacijama javlja se kao pogodan opisni termin kao. Takodje je veoma karakteristično ponašanje pacijenta. zloupotrebi različitih psihoaktivnih supstanci i slično. odbija da sedne. nepovoljnom delovanju stresa. blagom depresijom. Psihološka i psihopatološka osonova navedenih simptoma je u poremećenoj pažnji. ubrzo ustaje. Prodromalni. ali se u praksi ovo stanje često previdi. stuporozno ponašanje. Danas se u stručnoj literaturi i kliničkoj praksi veoma mnogo diskutuje o pojamu vulnerabilne ličnosti. Pojednostavljeno rečeno. Postoje i drugi rizični faktori značajni za pojavu prepsihotičnog sindroma ili autne psihoze. dobra procena psihološkog stanja. ukoliko to učini . ili redje o ozbiljno narušenom tzv. nego "traženje" po svaku cenu za nekim od tipičnih simptoma ili sindroma. On je u stalnom nemiru. užu i širu socijalnu sredinu. Ovde su mnogo važniji podaci koje daje porodica. opštem zdravstvenom stanju. U ostale simptome spadaju: halucinacije.

stanje mentalne konfuzije) Sindrom akutnog konfuznog stanja veoma je čest u kliničkoj psihijatriji i to ne samo kod simptomatskih psihoza i akutnog moždanog psihosindroma. centri za opkotine. košmari. Za razliku od delirijuma.odnosno akutnog konfuznog stanja treba imati u više drugih psihijatrijskih simptoma i sindroma u cilju adekvatne diferencijalne dijagnoze. Pacijenti sa ovim sindromom su zbunjeni. populacija neurogerijatrijskih i psihogerijatrijskih bolesnika sa demencijom. Tako za razliku od delirijuma druga stanja karakteriše relativno stabilan ili postepeni progredijaći tok. i 2. Pošto su uz pomučenje svesti najvažniji simptomi vezani za perceptivne poremećaje (ilizije i halucinacije) u okviru psihotičnih sindroma nema poremećaja svesti i kognitivnog deficita. terapija u ovoj fazi evolucije shizofrenije biće od krucijalne važnosti. I ako početak akutnog konfuznog stanja može da bude nagao. npr.Akutno konfuzno stanje (delirantni sindrom. Stoga je važno uočiti predelirantni sindrom. odnosno prodromalnu fazu koju karakterišu simptomi kao što su malaksalost.obično se razvija u toku nekoliko časova do nekoliko dana. Ovaj sindrom veoma često se sreće u velikom broju drugih akutnih kliničkih grana (koronarne jedinice. razdražljivost. osobe u apstinencijalnom sindroma na PAS. obično je duže po trajanju. zatim kod stanja agitacije u maničnom. Tokom ovog perioda ovi pacijenti ispoljavaju neke od simptoma shizotipalnog poremećaja ličnosti. ali za kliničke potrebe uzima seda ove karakteristike nastaju nekoliko meseci do nekoliko godina pre početka psihoze. naročito u porodicama sa pozitivnom psihotičnom anamnezom. odnosno konsultativnoj psihijatriji najčešći je sindrom i retko je sam po sebi primaran problem već je reč o sekunndarnom poremećaju u navedenim oblastima urgantne i kliničke medicine. psihomotorno su uznemireni. velikom depresivnom sindromu. jedinice za operaciju katarakte.lekova. ritualno ili socijalno neprihvatljivo ponašanje. naglašene teškoće sa pažnjom i koncentracijom. centri za intoksikacije. smanjenje školske i/ili profesionalne efikasnosti.sposobnost održavanja pažnje nije oštečeno. shizofrenije. haluciniraju. jasno je da će efikasna terapija u prodromalnoj fazi sprečiti razvoj akutne epizode i tako sprečiti lečenje u akutnoj fazi kao i u fazi terapije održavanja. da li farmakološka i psiho-socijalna intervencija u ovom periodu bolesti može biti efikasna. odnosno akutnog konfuznog stanja može se javiti pre i tokom demencije. metod savetovanja ili primena drugih suportativnih metoda. Već je napred navedena naglašena iritabilnost. Pošto su danas dobro razvijeni brojni biološki testovi (markeri) za identifikaciju osoba sa povećanom vulnerabilnošću za razvoj. uzimajući u obzir da odredjeni procenat osoba koje bi bile lečene ne bi razvile shizofreniju i ako ispoljavaju shizotipalne simptome i imaju snižen nivo socijalnog i intelektualnog funkcionisanja.magijsko mišljenje. blago bizarno ponašanje. U lijazon. dezorjentisani. Ovi simptomi nisu specifični. bolesnici sa multiplom etiologijom koja je pračena sa akutnim konfuznim stanjem). za shizofreniju. da li je korist od terapije o ovoj fazi veća od rizika primene odredjene terapije. Kada je reč o prepsihotičnom sindromu posebno je važno utvrditi : 1. 2. delirijum zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. Delirijum uzrokovan PAS ili u vreme apstinencije od istih supstanci može se dijagnostikovati i prihvatiti kao siguran samo ako su smetne prenaglašene prema onome što se očekuje od PAS. ali postoje šanse da oni mogu biti prepoznati kao prodromi shizofrenije. ili doživljavaju iluzije. npr. Sličan stav važi i za diferenciranje halucinatornog sindroma i sumanutosti kod psihotičnih poremećaja i psihotičnih afektivnih poremećaja. povećana 46 . kratka analitička psihoterapija i porodična terapija. Navedene činjenice i argumenti posebno se odnose na prodromalnu fazu kod shizofrenih psihoza. gubitak ili nesposobnost da se razvije adekvatan interes u sferi seksualnosti. centri za hemodijalizu. Epizoda delirijuma. koje se čak može javiti još u najranijem detinjstvu. urgentna traumatologija. dehidrirani. Postoje brojni dokazi da se početne karakteristike shizofrenije prisutne tokom ovog perioda. npr. sa insomnijom.

Ovde se istiće i značaj apstinencijalnog sindroma kod sledećih lekova i PAS: alkohol.narkotici. kokain. hydralazin. misoprostol. cikloserin. benzodijazepini.Ovde navodimo najčešće lekove kao mogući etiološki faktor:amfetamin. interferon. butorofenoni. ethoszyimid. triciklici. fluoksetin. nabilon. Suicidalni sindrom 47 . glavobolja ili žalbe da je osobi "loše". litium. naproxen. bromidi. teofilin i triamicinolol 3. barbiturati. disopyramid. nalbufin. paroksetin. sodium valproat . Kada dodje do progresije delirijuma javljaju se izraženiji poremećaji: a) bolesnik pati od smanjenog pamćenja za blisku prošlost. mefloquinu. fenoprofen.amantadin. Nagli prelazi iz jednog nivoa u drugi su česti. "sindrom zalaska sunca". prokainamid. ranitidin. papaveretum. trazodon. chloramphenikolu. lutaju okolinom. benzodijazepini. meprobamat. senzitivni nalaz. Od drugih brojnih lekova poseban značaj imaju: adrenokortikotropin. Od kardiovaskularnih i antirematičnih lekova istićemo: anminodaron. clartihromicinu. digoxin.neki bolesnici su mirni i povućeni. Od antiholinergika navode se antiparkinsonici. mianserin. antiholinergici. naglo obustavljanje clozapina. Disgrafija je posebno važna kao rani. methixene. baclofen. depresije. carbamazepine. lodoform. najčešće vizuelnim. sulindak. phenelazin.beta blokatori. sumanutim idejama. fenotijazini.c) poremećaji ponašanja su različiti. lidokain. Od antikonvulzanata i antiparkinsonika: poseban značaj imaju :barbiturati. ciprofloxacinu. streptomicinu i sulfonadidi. izonijazidu. diuretici. piperazin. atenolol. hipoglihemici. nalbulphin. chlorokvinu. selegilin. rafamicinu. pregolid. bromokriptin. klometijazol. metildopa. Od antibiotika zbog dijareje i dehidratacije značajno mesto pripada:acikloviru. lysudril. d) ishod:večina bolesnika koji prežive osnovno medicinsko stanje oporavljaju se od delirijuma za nekoliko dana ili nedelja i ako se može sresti trajna kognitivna disfunkcija ili zadržavanje psihotičnih ideacija. odnosno akutnog konfuznog sindroma treba imati u vidu sledeće poremećaje: demencije. cefalosporinima. disulfiram. apraksije ili agnozije kao deo kortikalne disfunkcije. zatim mesta i na kraju prema sebi. penilpropanolamine. famotidin. hipervigilnost. barbiturati. nikotin. katatoniju i delirijum izazvan umišljenom bolešću ili simulacijom. penicilinu. kortikosteroidi. cimetidin. klometiazol. cafein. atropin i kapi hematropina za oči. Stanje bolesnika se pogoršava uveče i noču. kanabis. Na ovom stepenu razvoja ovog sindroma moguća je i pojava aleksije. plitkog ili labolnog afekta. teškoće da zadrži pažnju i obmane. transdermalna primena skopolamina. cikloserinu. amilorid. dietilpropion. hidroksihloroquin. phenitoin. MAOIs. salicilati. Kada je reč o diferencijalnoj dijagnozi delirijuma. dezorjentacijom i to prvo u pogledu vremena. levodopa. Važno je naglasiti da vreme potrebo za oporavak zavisi od uzroka i ranog lečenja i da normalni rezultati laboratorijskih analiza ne predstavljaju garanciju da je došlo do oporavka mozga. Akutno konfuzno stanje. b)dalje pogoršanje karakteriše se iluzijama ili pravim halucinacijama. aminofilin. risperidon. viloxazin. disfazije. indometacin. . clonidine. dok su drugi "aktivni"izvlaće intravenske aparate. primidon. tramadol. ganciklovir. doxapram. odnosno delirantni sindrom veoma često uslovljen je i medikamentoznom terapijom. metilprednizolon. mexilitin. antiholinergici. intoksikacija aspirinom.anksioznost. katetere. Najkarakteristnčnije su dnevne fluktuacije u nivou aktivnosti. ibuprofen. spirnolakton.

Lekar ima ključnu ulogu u identifikaciji i lečenju suicidalnog bolesnika. tj. agresivnosti i agrsivitet isti ili vrlo sličan slučaj. prethodni pokušaji suicida. lečenje i ishod izlaze iz okvira ovog predavanja.A. medicinska anamneza.biološki faktori.J. sindromi kao klinički entiteti prema a) Kratkotrajne reaktivne psihoze b) Psihogena amnezija c) Psihogena fuga d) Poremećaji multiple ličnosti e) Lažni poremećaji sa psihološkim simptomima f) Lažni poremećaji sa fizičkim simptomima g) Psihološki faktori koji utiću na fizičku bolest 5. zavisnost.2. povečana beznadežnost. pa i proizvoljno upotrebljavaju.Stoga će se ovde navesti samo neke činjenice i teze koje odredjuje ovaj sindrom. Sindrom agresije Čini se da je sa kategorijama. tehnike vodjenja intervjua. stanje ekstremne agitiranosti u kome je osoba napeta i ne misli jasno.porodična anamneza. i sar. U ovaj sindrom u užem smislu spada i stanje agitirane depresije. Ispitivanja pokazuju da je 75% bolesnika pre izvršenog suicida se javljalo lekaru unutar šest meseci od svoje smrti.Posebni psihijatrijski Flaherty. Čini se da se pomentuti termini previše slobodno. 4. b) akutni faktori (raspad ljubavne veze ili drugi značajan gubitak. elastično. ili tunelsko vidjenje koje onemogućuje osobu da misli o bilo čemu drugom osim o neposrednoj sizuaciji). procena i eliminacija rizika. te bi je trebalo shvatiti kao crtu ličnosti. alkohol ili intoksikacija hemijskim sredstvima. treba istaći tri grupe pitanja i to: a) dugotrajni faktori (psihijatrijski poremećaji i to pre svega depresije. psihomotornom agitiranošću i sumanutim depresivnim sadržajima o ekonomskoj propasti. 3. sužavanje intelektualnih moći. schizofrenija. alkoholizam. agresivnost i agresivitet treba istaći da reč agresivnost označava trajnu osobinu ili stanje ličnosti. Reč agresija trebalo pre shvatiti kao ispoljavanje agresivnosti u 48 . kao što je i sa nekim drugim kategorijama sa kojima se u psihijatrijskoj teoriji i praksi manipuliše. skup oblika ponašanja i tendencija delatnosti koji su realtivno postojani i koji medjusobno visoko koreliraju.altruističko i egoistično samoubistvo) . Akutna psihotična depresija karakteriše se visokim stepenom anksioznosti. Ovaj problem je tema posebnog predavanja.psihološki faktori ( impulsivnost. promena u medicinskom stanju. za ove termine. kao i brojne druge koji se koriste u kliničkoj psihijatriji nameće se veća potreba za njihovo bolje semantičko značenje i lingivistička konfiguracija. Druge bitne činjenice o suicidalnosti kao što je evaluacija bolesnika. nerealna očekivanja). tj terminima i pojmovima agresije. 4. neki oblici poremećaja ličnosti.socijalni faktori ( suicid usled rastrojstva. demografski faktori. početak ili prekid uzimanja psihotropnih lekova. nihilizmu života i sl. U etiološkom pogledu navode se tri grupe faktora i to: 1. saopštavanje namere drugim osobama. Ovde preti i najozbiljnija opasnost od suicida. naglo poboljšanje depresivnog stanja i c) Schneiderman-ov smrtnosni trougao (samomržnja usled osećanja krivice ili niskog samopoštovanja. Kada su u pitanju pojmovi agresija. kada je reč o faktorima rizika takodje.

Ovo značenje se poklapa sa značenjem crte ličnosti koja se označava kao sklonost ka dominiranju. Naravno da uvek treba da se ima u vidu i značaj kulture za razumevanje zdravog. vrednosti testosterona pod uslovima delovanja socijalnih faktora. nivo glikemije) i neurofizioloških promena sa patološki izmenjenim EEG nalazom. premenstrualna faza kod žena). a u prvom redu iz dva osonvna: 1. nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva uprkos protivljenju drugih. energičnosti i uopšte aktivnosti. begžnigna agresivnost". afirmativna. Na osnovu analize većeg broja stručnih publikacija publikacija uključujući i neke doktorske teze iz ove oblasti u kojima se upotrebljavaju termini agresija i agresivnost.autoagresiva. lečiti i prevenirati. Ovo značenje se poklapa sa zančenjem termina "zdrava. U smislu tendencije za dominacijom. agresija pohlepe. ili sa značenjem termina "borbenost" ( W. izvorna crta ličnosti ili aspekti ili faktori ličnostikoji se označava kao aktivnost i 5. intenciona. onda je agresija prema telu arhaična forma samokažnjavanja. Način shvatanja i tumaćenja ovih pojmova često zavisi od sistema vrednosti odredjenog pojedinca. Sindrom autoagresije Autoagresija se ispoljava na psihičkom planu patnjom. U koliko dolazi do agresije bez spoljšnjih činilaca uzrok tome možeda leži u promenama unutrašnje sredine neurološki relevantnih struktura (disfunkcija temporoličbičkih struktura dominantne hemisfere npr. tumori slepočnog i frontalnog režnja i hipotalamusa). mutilacijom ili razaranju drugih osoba ili objekata ili samog sebe. s tim što ovaj termin ne implicira suprostavljanje drugih pri insistiranju i nastojanju na realizaciji sopstvenih interesa ili ciljeva. u smislu manje ili više ustaljene tendencije ka insistiranju. klžulture. favorizovati. povredom: sakaćenjem ili samouništenjem. te pojmovi kojima ona manipuliše treba da budu pristupačni ne samo opisivanju nego i merenje i precizno definisanje ( kao što smo za primer naveli psihotičnu anksioznost i akutno konfuzno stanje) i 2. u nekim slučajevima bi agresiju trebalo ublažavati. odbrambena. heteroagresivna agresija i dr. sistemska. desktruktivna. posencefalitična stanja. komformistička. klase. ili dobrim delom prepokriva pojmom opšta ctra ličnosti. sukulture i sl kako aktuelno tako i perspektivno. čini nam se da se ovi termini najčešće upotrebljavaju u sledećim semantičkim značenjima: 1. Instrumentalizovana agr. Ukoliko autoagresiju shvatimo kao derivatom kazne . zatim zbog neurohormonalnih( npr. tendencije za dominacijom u socijalnoj grupi. bolom i uopšte širokim spektrom draži. 3. McDougal). koji neki autori upotrebljavaju ( M. Za humanu agresiju su od posebne važnosti iritabilna i instrumentalizovana. zajednice. temporalna epilepsija. grupe. Psihijatrija je medicinska stručna i naučna disciplina. 4. jedinice. 5. revolucionarna. pri čemu ovaj termin ima slično semantičko znaćenje kao i u prvom navedenom značaenju. moralno adaptivnog ponašanja. S obzirom na različita pojmovna značenja ovih termina. Za psihijatriju i psihologiju je veoma važno da se insistira na stručno-naučnom odredjivanju upotrebne vrednosti reči agresija i agresivnost. Veoma su zanimljivi biološki korelati sindroma agresivnosti. kolektiva.odredjenom vremenskom intervalu. U smislu tendencije ka preduzimljivosti. narcistička. a na telesnom planu bolom. U smislu incijative i incijativnosti. kao i na osnovu ličnog razmišljanja o upotrebljivosti ovih reči u kliničkoj praksi. Reč agresivitet čini se da ne inplicira trajnost ispoljavanja agresivnog ponašanja. Klinički je zanimljiva i ontološka podela agresije i to na: agresiju u igri koja je slučajna. čime se izjednačuje. U smislu tendencije za destruktivnošću. iz mnogo razloga.1. neurohemijskih ( nivo serotonina i biohemijskih promena ( nrp. One se medjusobno svakako ne isključuju. depreivacijom. testiranje agresije i agresivnosti zavisi od shvatanja njihovog značenja. Transformacija kazne u razne vidove autoagresije se dešava uporedo sa diferenciranjem i formiranjem Ja i Na-ja 49 . a u nekim slučajevima bi je trebalo unapredjivati. tj. instrumentalna koja je slična afirmativnoj agresiji.sa desktuktivnim ponašanjem pretežno predstavlja naučeni obrazac ponašanja. Levine). Ova prva može da se izazove frustracijom. 2.

Halucinatorna doživljavanja i agresija.svom težinom se sručuje na svoju somu proizvodeći. što izlazi iz okvira ovog izlaganja. Agresija usmerena ka sebi može delovati na psihičkom planu (patnja). kontratransfera. Naravno najdrastičniji i najakutniji vid autoagresije je suicid. 3. 5. sindroma unutrašnjeg sagorevanja ( tzv "Born-out sindrom"). Otada kontrolu. identifikacije i apstrakcije kazna se postepeno transformiše . Procesi se odvijaju u nesvesnom. motivi izbora poziva.destrukciju u vidu telesnog oštećenja.dobrog razumevanja transfera. automutilacijom). neverbalne komunikacije. psihosomatskom (depresija i mazohizam) ili biti usmerena pretežno prema telu ili pojedinim delovima tela ( suicid. Sindrom agresija i pojedini nozološki klinički entiteti Naravno za kliničare su važni i neki drugi aspekti agresije kao i psihodinamika autoagresije. Agresija u individualnoj i grupnoj (psiho)terapiji . kliničkih entiteta ( grupa shizofrenih. Izražava se u brutalnim atacima. brutalni nemir. 5. katatona pomama se dešava kod bolesnika u toku katatone shizofrenije. neurotske forme autoagresije. nesvesno prouzrokovani udesi. 4. 2.hronično vegetativno razdraženjeprebacivanje svog cilja-zaobilaženje Ega. Klinički je značajan i raptus epileptičara koji karakteriše. bizarnom i stereotipnom motornom nemiru. pojedini poremećaji ličnosti i itd. tzv. asketizam. hroničnih prezistentnih paranoidnih i paranoičnih sumanutih psihoza. sumračna stanja i pojava patološkog afekta.2. Ponekad se odigrava u atacima ( svesno stavljanje "glave u torbu". 5.Agresija kod pojedinih nozoloških. 5.2. psihosomatske bolesti). takodje. pa potisikivanjem i fiksacijijama u toku evolucije mogu izgubiti vezu sa realnošću i u svom ponašanju se ponašati arhaično i iracionalno.raptus procursiva. U poslednje vreme dosta se diskutuje o agresivnosti i lekarskom pozivu koji ne proistiće samo iz nedovoljnog poznavanja profesionalnog stresa. sklonost podvrgavanju hiruškim intervencijama. Paranoidnost i agresija. kada postaje veoma opasan za svoju okolinu. praćen bespomoćnim trčanjem.funkcija. empatije. koji se odigrava na uskom prostoru. Prosesima introjekcije. suzbijanje i kažnjavanje antisocijalnih postupaka preuzimaju istance unutar ličnosti. katatone pomame Iznenada bolesnik iz stanja ukočenosti ( stupora) zapada u stanje motorne promene. Reč je o veoma opasnom stanju u toku izmenjene svesti epileptičara. abuzusi lekova i dr). opasno koliko po pacijenta. Mnogo češće je: delovanje kontinuirano i hronično ( postepeno samouništavanje zloupotrebom droga. acting-out ponašanja.2. Seksualnost i agresija posebno u slućajevima impotencije.1.2. naročito kada paranoidno mišljenje oblikuje strategiju ponašanja a njegovo glavno oružje je agresija. intoksikacije. Ovde ilustracije navodima neke psihopatološke sindrome koji su udruženi sa mogučnošću agresije: 1. bipolarnih afektivnih. toliko i za okolinu. ustupa mesto strahu od kazne i najzad su ustanovljeni savest i osećanje krivice koji su u svom delovanju oslobodjeni okvira prostora i vremena. Sindrom raptusa. pojedini epileptični poremećaji. Različiti putevi somatizacije agresije koji se najčešće odvijaju preko različitih mehanizama: percepcija imaginarne opasnosti. saopovredjivanje. visokg procenta depresivnosti naročito tokom prvih nekoliko godina profesionalne aktivnosti već sigurno i zbog brojnih drugih razloga. alkohola. 6. Eretični sindrom i razdražljivost mentalno retardiranih osoba kao oblik heteroagresije 50 .

odnosno koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. prijatnosti. Fizička zavisnost se ne javlja u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom. od habitacije i/ili abuzusa. Termini kao što su narkomanija. i ona zahteva uzimanje sve veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma (withdrawal syndrom). Sa kliničkog aspekta je važno razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti. štetnog kako za pojedinca. lagodnosti. Ovaj znak je veoma bitan i karakterističan za bolesti zavisnosti. tako i za društevnu zajednicu u kojoj on živi. u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim sindromom. Ovaj fenomen tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. odnosno postigao prvobitni efekat. Definiše se kao stanje adaptacije na PAS. eufomanija. Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti koje odgovara 51 . antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo osećanje nelagodnosti. nozološkim entitetima sa polimorfnom simptomatologijom. kofeinizam i dr. a. Mnogo češće se koriste pojomvi kao što su: toksikomanija. a karakteristike simptoma i znakova apstinencije zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti. Priroda ovog sindroma nije samo psihička nego i somatska. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS. zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju klasične nazive u stručnoj literaturi. O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja psihoaktivne supstance na organizam. Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim uzimanjem prirodne ili sintetske droge. koju redovno prati povišena tolerancija. Psihičku ili emocionalnu zavisnost je teže definisati. C APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI U ovom poglavlju nećemo se detaljnije baviti svim aspektima bolersti zavisnosti. a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga. posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina. percepciju i svest. Narkomanije ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili hroničnog trovanja.Kod mentalno retardirane dece i starijih osoba ( adolescenti. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka hemijska supstanca koja alterira raspoloženje. politoksikomanija. osobe srednjeg životnog doba) javljaju se karakterne izmene u formi pojačane razdražljivosti. Ode ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinažžencijalnih sindroma vezano za pojedine vrstei /ili grupe psihoaktivnih supstanci (PAS). nikotinizam. Povremeno se nadovezuje izrazit motorni nemir koji predstavlja poseban problem za porodicu i životnu sredinu. žudnja za stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja olakšanja. u koliko se (PAS) ne uzima. zloupotreba droga. zavisnost od psihoaktivnih supstanci. opijatskih analegetika. tzv eretizma. Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom redu psihoaktivnih lekova.narkofilije kao česta navika da se povremeno posegne za nekom drugom. radi se o brojnim kliničkim. alkoholizam. toksikomanija. kao i od framkoloških i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala. tabletomanija. odnosno izbegavanja neprijatnih efekata. Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje PAS od koje je pacijent postao zavistan. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja. nikotinizam.

grčevi u stomaku. dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati. relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne pojave. Ovde traba istaći da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i oboljenja ( hepatitis. tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo funkcionisanje. pneumonia. benzodijazepini sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam. malaksalost. prijatnost. povračanje i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću. hipnotici. Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon prekida uzimanja droga iz ove grupe. Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost koja je slabije izražena nego kod barbiturata. Zbog infekcije i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma. U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum. Ponekad se pored metadona može davati diazepan ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr. morfin i dr. oksazepan i dr ). prolivi. proparanediola (Meprobamata). naročito su složeni i opasni kod opijuma i njegovih derivata ( heroin. Javlja se uznemirenje. anksiolitici i sl. Treba posebno naglastiti da kod barbituratne zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći. sedativi. tbc.Posle porodjaja ovakvo novorodjenče je uznemireno. 1. Ono što je krakteristično danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i sredstava koji se danas zloupotebljavaju.računati na 2. odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije. depresivno raspoloženje. Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS: a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje spadaju analgetici. Skoro da je nemoguće pobrojati sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost. psihotropnih agensa i trankvilizera. koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove psihičku ili fizičku zavisnost. nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti. a nemaju opasna adiktivna svojstva ( metadon. Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije. Ove posebno istićemo značaj glutetimida ( Dorlden). preznojevanje. naloxon i dr). Ovde se takodje. zato što tolerancija raste veoma 52 .bromazepan. što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja.). c) halucinogeni i d) produkti Cannabis sative ( hašiš. U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi. pa čak i metadon. nesanica.. široke zenice. Apstinencijalni sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan.) jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge. marihuana i dr. b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda. Zbog toga se u kliničkoj praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili sličan farmakološki efekat kao i opijati. Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa. može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje. heroin.periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti" Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti. odnosno druge opijatske derivate. Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. kardiovaskularni poremećaji. Njihov nagli prekid izaziva karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon prekida uzimanja medikamenta. hlorpromazin).

generalizovani epileptiformni grčevi. javlja depresija koju treba lečiti. hipertermija. 3. nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim potencijalom. Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost. odnosno pojavu psihotičnih sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD. Ovaj sindrom opisao je američki lekar Dr Rbert Frank 1931. i traje l4 i više dana. a psihotično stanje trećeg do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance. kriznim i stresnim situacijama. Večina 53 . arterijska hipertonija. Iz razumljivih razloga nećemo se baviti brojnim neurotskim sindromima. dalje. Medjutim druge komplikacije kod ovih droga premda su reteke䀬 ali su zato vrlo opasne. niovu stabilnosti i zrelosti ličnosti. blefaroklonus. Razlog za ovu su različiti stepeni emocionalne zrelosti. Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata. traje obično 2 do 3 nedelje. Suzbijanje apstinencijalnog sindroma.godine i on se od tada i koristi u stručnoj medicinskoj literatur. VI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI VEZANI ZA ŽIVOTNO I GENERATIVNO DOBA Psihijatrijski simptomi i sindromi značajno se razlikuju u dečijem. psihosocijalne. slabljenje kognitivnih funkcija kod starije populacije i slično. adolescentnom i starijem životnom dobu od tzv. psihološke i/ili biološke promene koje mogu značajno uticati na njihovo mentalno zdravlje. praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta.. psilocibin i dr). koji više poznajemo kao vrhunskom psihoanalitičara.1. adultnog. U ovom poglavlju biće navedeni samo neki ozbiljniji psihijatrijski sindromi. izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija. uznemirenost i zaplašenost. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. Nije slučajo protekla decencija posvečena mentalnom zdravlju žena. halucinogeni i dr) Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin.brzo. Zanimljivo je da je prvi zapaženiji članak o PMS napisala čuvena Karen Horney. 1. jer su veoma uznemireni i agresivni. Ovaj tretman je veoma sličan kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se vidja posle prekida uzimanja opijata. a 3% do 5% ispunjavaju sve relevatne dijagnostičke kriterijume za premenstrualni disforični sindrom. srednjeg životnog doba. PSIHOTIČNI SINDROMI U TOKU GENERATIVNI FAZA KOD ŽENA 1. Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu hospitalčizovati. nakon koji sledi nesanica.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog sindroma. sumanutim idejama i dr. Epileptički napadi se javljaju obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana. Na kraju dolazi do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim halucinacijama. Kada je reč o generativnom dobu kod žena ovde se javljaju značajne neuroendokrine. premenstrualnom napetošću kod žena i dr. To se odnosi pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza. zloupotrebe različitih psihoaktivnih supstanci. Premenstralni sindrom Brojna istraživanja potvrdju da se kod velikog broja žena u generativnom periodu javlja premenstraulni sindrom i to od 36% do73% žena. poremećajima ličnosti. halucinogeni i sl. izazvanog prekidom uzimanja barbiturata. Ponedak se u toku apstinencije. Sindrom je mnogo češći u adolescentnom i ranom zrelom životnom dobu ( učenice srednjih škola i studentkinje).

Sva ta stanja mogu biti prvenstveno razni neurotski poremećaji 54 . Isto tako se u kliničkoj praksi sreće velika grupažena koje pate od akutne psihoze i koje su hospitalizovane u premenstrualnoj fazi.. Baš zbog toga što se smatra da su to fiziološke faze kroz koje prolazi ženski organizam. takodje se poslednjih nekoliko decenija u psihijatrijskim krugovima sve više se posvećuje pažnje mentalnom zdravlju žena u različitim generativnim fazama koje imaju svoj fiziološki tok. Isto tako se uočavaju značane razlike u patoplastici i simptomatologiji psihoza kod žena koje su hospitalizovane u pre ili postmenstrualnoj fazi. razdražljivost. slaba koncentracija. bol u ledjima. psihijatra i lekara opšte medicine o ovom problemu. 1. psihoze u toku klimakterijuma i veoma retke psihoze tokom menstrualnog ciklusa gde preovlađuje više premenstrualna napetost nego psihotične reakcije. otoci. gubitak efikasnosti i dr. Pored poslednje već pomenute dekade posvečene mentalnom zdravlju žena. Ovde naročito prevaliraju različiti shizofreni i shizofreniformi poremećaji. potreba za odmorom. Na sreću samo mali procenat žena pati od psihotičnog stanja koji se javlja u periodu mentraualnog ciklusa. čak 150. Tek onda kako intenzitet tih poremećaja postane takav da se i okolini čini kao nešto "nenormalno". zatim somatski znaci i simptomi:palpitacije. Izmedju dva ciklusa naročito se smatra patognomoničnim pri period za psihotični recidiv i koji se izgleeda značajno smanjuje u drugoj vremenskoj polovini. napetost. gastralgija. Psihotični sindromi u toku trudnoće i postpartalnom periodu U toku trudnoće odigrava se čitav niz promena u organizmu žene koje su vezane i za mnoga posebna doživljavanja. Prave psihoze u toku tih generativnih faza kod žene nisu retka pojava. depresija. Nema sumnje da postoji značajna pozitivna korelacija izmedju psiholpško-psihijatrijskih simptoma i odredjenih oblika društvenih i/ili socijalnih poremećaja ( najčešće poremećaja bračne harmonije i društvenih odnosa( i premenstrualnog sindroma.ovih simptoma se ne dijagnostikuje i ne leči. veći rizik od udesa itd. dobitak na težini. Radi se o tipičnoj. periodičnoj. ginekologa. što čini ove osebe i ostljivijim prema fiziološkim dogadjajima premenstruma. tako npr. "povratnoj" psihozi. glavobolje i oslabljeni impulsi. oplođenja. nedinamička slika. Utvrdjeno je takodje da žene koje se žale na PMS u premenstrualnoj fazi mogu da reflektuju na veći stepen stresa. Još uvek nije dovoljno sazrela stručna svest akušera. amalgam više simptoma različito kombinovanih i koji odgovaraju na različite forme lečenja i koji se dovode u vezu sa PMS. Ovde posebno naglašavano sledeću grupu psihotičnih stanja: psihoze u toku trudnoće. posle porođaja i u toku puerperijuma. a koje su vezane za funkciju ovulacije. tzv. poremećajem sna. mnogi poremećaji koji se u toku tih faza pojavljuju ne bivaju zapaženi ili se preko njih prelazi kao preko nečega što je više ili manje uobičajeno. a kod prve grupe sa premenstrualnom kliničkom slikom sreću se: eksenzivnija impulsivnost. Nije utvrdjena sigurnija veza izmedju PMS i drugih psihijatrijskih poremećaja. Neki autori navode veoma veliki broj znakova i simptoma..2. PMS nije jedinstven. porođaja. Sindrom pretežno čini veća grupa psiholoških i psihijatrijskih simptoma ( promene raspoloženja. trudnoće. Ranije su se ove psihotične reakcije nazivale hipo i hiperfolukularne psihoze Danas se koriste veoma pouzdane rajtnig skale sa 15 do 20 znakova i/ili simptoma koji se procenjuju i evaluiraju u odgovarajućim savetovalištima. plačljivost. kod ove druge grupe koja je hospitalizovana u posmentrralnoj fazi više se uočava anstenična. traži se pomoć lekara. naduvenost. već je sastavljen od velikog broja odvojenih premda povezanih nizova i/ili kompleksa simptoma. bolovi u dojkama. povečana želja za motoričkim i drugim oblicima opuštanja koji blede sa prestankom menstruacije. One se ubrajaju u grupu simptomatskih psihoza. psihomotorna usporenost. sa osetljivijim halucinacijama. glavobolja. muka/povračanje. ali je isto tako dosta visok procenat i endogenih i/ili endorekativnih depresija. laktacije i involucije. vrtoglavica/ nesvestica. cikličnoj. menstrualne psihoze.

postojanja brojnih mentalno-higijenskih savetovališta za vođenje trudnoće. subjektivne psihološke tegobe i endokrine smetnje koje prate period klimakterijuma svake žene u blažem ili izraženijem obliku. ovde nećemo posebno isticati brojne neurotske. Smatra se da tokom druge polovine trudnoće više raste mogući rizik od psihotične dekompenzacije. U novije vreme postoji tendencija da se ovaj poremećaj prihvati kao poseban 55 . otpor prema detetu. Mogući socijalni faktori su: vanbračno.. 1. postpartalna infekcija. socijalna neprilagođenost i drugo. 1. U grupu psiholoških činilaca spadaju: nezrela ličnost. konfuzna agitacija. ali je kod njih 2-3 puta češća. shizofreniformna reakcija i pseudomanična slika. Mnogi autori naglašavaju određene razlike kod psihoza koje se javljaju pri porođaju i nešto kasnije u puerperijumu. anksioznost vezana za materinstvo i budućnost deteta.vegetative hormonske ravnoteže.i/ili stanja straha na pr. Mišljenja o prekidu laktacije u tom periodu su podeljenja. njegovom ocu. Postpartalna psihoza obično izbija akutno. Neki psihijatrijskoepidemiološki podaci i dalje govore na znatno veću učestlalost ovih poremećaja kod žena nego muškaraca. Pošto je u ovom tekstu dat akcenat na psihotične. paranoidnih ideja i pokušaja samoubistva. od porođaja. ovde nam je namera da damo kraći prikaz psihotične depresije primerene nameri i ciljevima ovog izlaganja. Sigurno je treba prekinuti u koliko su u pitanju deklanširane endogene psihoze ili psihoze u celini sa lošom prognozom. agitacije. anksioznost. I pored velikog napretka u reproduktivnoj medici. Unipolarna psihotična depresija kao poseban psihotični sindrom ( sindorm involutivne melanholije) U domaćoj stručnoj literaturi i kod kod većine psihijatara i lekara starije i srednje generacije prihvata se klinički entitet pod nazivom involutivne melanholije kao poseban klinički entitet. obično do 6 nedelja posle porodjaja. Od psihotičnih poremećaja ovde ističemo involutivnu melanholiju.3. vazomotorne i vegetativne poremećaje i sindrome. Kao mogući etiološki faktori mogu se navesti sledeći činioci: nagli poremećaj endokrino .4. Teško je bukvalno smestiti sindrom involutivne parafrenije i hronične halucinatorne i interpretativne sumanutosti samo u generativni period žena kao što su činili autori 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. slušne halucinacije i sumanute ideje. neželjeno dete. mnogi emocionalni stavovi porodilje i drugo. Psihotična slika se manifestuje u vidu mentalnokonfuznih stanja. Psihotični sindromi u toku klimakterijuma Klimakterijum predstavlja završnu fazu generativne aktivnosti u životu žene i početak nove fiziološke etape. U kliničkoj slici postpartalne psihoze javljaju se brojni simptomi: depresivnost. neadekvatno uspostavljanje nove endokrine ravnoteže zbog mogućih parcijalnih rezidua placente ili neadekvatne revizije. postepenog slabljenja većine endokrinih funkcija. odnosno unipolarnu psihotičnu depresiju koja se istina ne sreće samo kod žena. Ove psihotični sindromi se danas klasifikuju u grupu perzistentinh poremećaja sa sumanutošću. ipak i danas u kliničkoj praksi se sreće ova grupa psihotičnih sindroma. U nekim slučajevima prisutni su shizofreni simptomi. Pored mogućih psihotičnih reakcija vezanih za porođaj i puerperijum ovde treba uključiti i psihotična stanja koja su samo deklanširana porođajem. Ipak treba naglasiti da su ove psihoze relativno retke. Ova životna faza kod žene vezana je za čitav niz subjektivnih doživljavanja vezanih za postepeno slabljenje funkcija mnogih organa. autizam. odnosno afektivnih sindroma nije bilo mnogo reči o svim depresivnim poremećajima sem bipolarnom afektivnom poremećaju. depresivnih reakcija ili konfuzije sa psihotičnom anksioznošću koja dovodi do nemira. sumnjičavosti. Pošto se ovaj tekst odnosi na ozbiljnije psihijatrijske sindrome u celini i pošto u grupi afektivnih psihotičnih poremećaja.

Nekoliko karakterističnih simptoma čini suštinu kliničke slike ove vrste depresivnih psihoza: depresivno raspoloženje koje nije praćeno psihomotornom usporenošću. osećanje nerealnosti. uzdišu. Početak bolesti je postepen. pogoršanja i prevencije nove rehospitalizacije. Treća grupa autora je smatra kasnom manifestacijom endogene depresije. osećanje straha. činioci biološke i psihološke prirode. sasvim beznačajne postupke. gubitak snage. ruminiraju svoju prošlost. Brojni emocionalni faktori udruženi sa biološkim i međusobno kombinovani. žale se na nedostatak apetita. sreću češće kod depresije. Svi ti simptomi veoma brzo progrediraju u nihilističke sumanute ideje. involutivne melanholije je nepoznat. mutnoća u glavi. Atak involutivne melanholije može da traje vrlo dugo. ustaju malaksali. neke specifičnosti kliničke slike. emocionalni i psihosocijalni činioci. 2. Drugu grupu faktora čine brojni psihološki. osećanje psihiofizičke nemoći.oblik unipolarne odnosno rekurenrtne depresije. ubeđenošću da su osuđeni na smrt. čine involutivni period kod večine ljudi veoma stresogenim životnim periodom u kome se gube mnogi pozitivni mehanizmi odbrane. Uzrok pojave ovog sindroma. biohemijskim procesima u mozgu koje se. ne zato što su manje značajni. Pomoć lekara je značajna ne samo u prvoj prodromalnoj fazi bolesti već i kasnijem akivnom praćenju oporavljenih pacijenata i blagovremenog prepoznavanja novih relapsa. izgledi na izlečenje i oporavak su veoma mali. otežano mišljenje. a zapravo se radi o već navedenoj agitiranoj formi depresije. grešnosti. vodeći simptom bolesti: bolesnici su veoma uplašeni. PSIHOTIČNI SINDROMI PERIODU U DEČIJEM I ADOLESCENTNOM Predmet ovog izlaganja ne podrazumeva širi pristup psihotičnim sindromima u dečijem i adolescentnom periodu. Otud u novijoj stručnoj literaturi i neadekvatan naziv depresija sa panikom. Treba istaći da je orjentacija prema ličnostima i prostoru očuvana. Ipak. bezvoljni i zabrinuti. Etička i zakonska obaveza je svakog lekara bez obzira kojom se specijalnošću bavi da bude elementarno informisan sa ovim značajnim problemima psihopatologije kod mladih. koji su do tada zadovoljavajuće štitili osobu od pojave psihopatoloških simptoma i sindroma i koji pre toga nisu nikada bolovali od bilo kojeg oblika mentalnog poremećaja. nesposobnost da se koncentriše pri radu. postojanje mnogih hipohondrijskih ideja i depresivnih nihilističkih sumanutih ideja. Sigurno je da mnogi etiološki faktori igraju značajnu ulogu. Izuzetno izražen strah i nemir ukazuju da uz depresiju postoji veoma izražena agitiranost. inače. ideje negiranja sopstvenih organa. osećanje krivice. jadikuju. Postoji veliki rizik od recidiva i/ili suicida. ono sigurno poseban opis i analizu ovog sindroma. satima ne spavaju. tj. odbijaju hranu. uznapredovale cerebralne arterioskleroze. U koliko dođe do komplikacija sa nekim psihoorganskim poremećajima. pre svega. Pojavi psihotične slike prethodni prepsihotični sindrom koji može da traje nekoliko meseci kada su pacijenti manje aktivni. psihomotorni nemir. depresivni. krše ruke. Depresivno raspoloženje je najizraženije ujutro. često zabrinuti. kao što je slučaj sa drugim psihotičnim sindromima. premorbidne strukture ličnosti pacijenta i pretpostavljeni endokrini involutivni proces možda opravdavaju ako ne posebno izdvajanje ovog oboljenja u klasifikaciji. predlažu naziv . već zbog toga što se oni tretiraju u drugim medicinskim i psihijatrijskim službama. Ovde će biti date najosnovnije 56 . Posle toga dolazi do izražaja intenzivan strah." kasna depresija" slično pojmu kasne shizofrenije. pamćenje bez poremećaja sem falsifikovanog sećanja na prošlost pod dejstvom depresivnog raspoloženja i sumanutih ideja krivice i veoma retka pojava halucinacija. uzbuđeni. optužuju sebe za mnoge radnje. U grupi bioloških faktora nalaze se izvesni endokrini činioci značajni naročito kod žena koji prate menopauzu i kod kojih je ovaj sndrom tri puta češći. slab san. plaču. Ovde se misli pre svega na endokrinu genetsku predispoziciju i na endokrinu vezu sa izmenjenjim neuroendokrinim 䁩 . sa otporom prema terapiji. stalno su u pokretu. U toj fazi bolesti često dolazi do samopovređivanja ili suicida.

poremečen doživljaj realnosti. krajnja emocionalna nestabilnost. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja neobazrivost. introverzija. a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%. 16. 15. Velikoj britaniji i dr. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci: 1. povečano magijsko razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza.abnormalni razvoj. intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline. na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima. Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju. 9. motorni poremećaji. učenju i ili hiperaktivnost. fetišizam. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno.1.informacije iz ove oblasti koja je interesuju svakog psihijatra. hiperaktivnost. 7.Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli. 10. auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju.osećanje usamljenosti i nostalgnije.studije u Švedskoj. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama. 6.manično-depresivno. 18. Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju. 2. slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi).halucinacije. 19. problemi u ponašanju. 8.simptomi slični neurotskim. logoroičnost. niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama. postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata. Sindrom"graničnog detetata" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina.impulsivnost.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka. poremećen san. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija. da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života.promene raspoloženja.. depresivno raspoloženje. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza.labilna shema autonomnog reagovanja. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje. trudnoća i komplikacije pri porodjaju. Rudolf Eksfein(1954) koristi termin "Schizofrenoidan". delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život.čudan govor.čudno-nastrano ponašanje.loše rasudjivanje. Ovde䀠 svega mislimo na pre infantilne psihoze sa kasnim početkom i adolescentne psihoze. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost.poremećaj identiteta.autoerotizam. 12. problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija p a ž n j e kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti. 11. 2. 5. 13. Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka. 4. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ. 17. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom. ozbiljan organski hendikep. da razvije antisocijalno ponašanje.poremečeni medjuljudski odnosi.panična anksioznost.histrionično funkcionisanje. 57 . 14. preterana inhibicija i depresivnost. Zatim slede. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. konfuznost.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj.specifične karakterne crte.neadekvatan afekat. 3. Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje.

2.1. DSM-IV idr. odnosno u tzv. problemi separacije. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta. Infantilne psihoze sa kasnom pojavom Ova grupa dečijih psihoza javlja se u periodu od pete do dvaneste godine života. Infantilne shizofrenije. 2. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja. fantazmi halucinatornog karaktera sa nekordinisanim razvojem. Ovakvo ponašanje je često izraz konflikatata identiteta kod adolescenata. odnosno difuzija identiteta.1. Za razliku od dečijih psihoza komparativne studije u pronalaženju karakterističnih simptoma psihotičnog ponašanja u adolescenciji pokazale su veoma nesigurne zaključke. Treba imati u vidu da nijedno aberantno ponašanje u adolescentnom periodu koliko god fenomenološki moglo izgledati psihotično (povlačenje od okoline. Učestalost psihotičnog reagovanja u ovom životnom dobu kreće od 5-20% zavisno od vrste kliničkih istraživanja i primene usvojenih dijagnostičkih kriterijuma u oficijelnim klasifikacijama (ICD-10. Činjenice u praksi pokazuju da deca sa tim sindromom mogu za razliku od psihotičnog deteta zadovoljavajuće funkcionisati u realnosti.). Nesvesne fantazije takođe su prisutne u sirovom i neobrađenom obliku i kao takve značajno utiču na sposobnost procene spoljne stvarnosti slično gubitku realiteta kod odraslih psihotičnih pacijenata.Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta" Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem.2.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacije-individuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. Neki autori osporavaju ovaj klinički entitet pošto po njima celokupna mentalna organizacija takvog deteta ima psihotičan karakter. rana klinička pojava. a i sama prognoza dosta je neizvesna. Razvojne disharmonije deteta predstavljaju prelazne oblike prema destruktivnim psihozama u latentnom periodu. Ovi poremećaji javljaju se nakon pete godine života i često nakon uredne inicijalne faze razvoja. Tako kod podgrupe "velikih afektivnih 58 . krize selfa. U delu službe koja se odnosi na dečiji i adolescentni period života postoje tri grupe problema kada su u pitanju adolescentne psihoze: 1. prvi problem se odnosi na kliničku dijagnozu. a krakterišu se sa suprotnostima između gubitka interesovanja i sklonosti ka beznačajnim stvarima. U podgrupu destruktivnih dečiji psihoza spadaju infantilne shizofrenije i atipične infantilne psihozekao posebni psihotični sindromi. Klinički se dele na razvojnu disharmoniju deteta i destruktivne psihoze. 2. paranoidno doživljavanje ili halucinatorni doživljaji) nije apsolutno indikativno za psihotični proces.3. Adolescentne psihoze Adolescentne psihoze teški su poremećaji ličnosti koji mogu da se jave u periodu rane adolescenije tj. od dvaneste godine života pa nadalje. Kao najlošiji prognostički znaci su: manifestan mentalni deficit. karakteriše slična ili skoro ista simptomatologija kao kod shizofrenih psihoza odraslih. fazi latencije sa aspektima individualnog psihoseksualnog razvoja deteta. Uglavnom je prognoza neizvesna i zavisi od životnog uzrasta i vodeće osnovne simptomatologije. Evolucija ove grupe dečijih psihoza je različita. Prisutne su sumanute ideje. premda veoma retke. ozbiljne anomalije govora i dr. Psihotična simptomatologija fenomenološki teško se uključuje u precizne nozografske kategorije. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život.

drugu grupu problema predstavljaju razvojni poremećaji u adolescenciji. 3. Povoljni rezultati tretmana bez posledica. Čoveka u toku starenja. Neki poremećaji iz involutivnog doba ne progrediraju u senijumu. ukoliko su te fizičke lezije izraženije. Neposredan povod za pojavu ovih psihoza mogu da budu razni događaji koji imaju nepovoljan psihološki uticaj. Ovo se odnosi više na grupu shizofrenih nego drugih endogenih i/ili reaktivnih psihoza. postoje i klinički simptomi strukturalnih oštećenja raznih tkiva i organa. Psihoze odnosno psihotični sindromi u starijem životnom dobu imaju često u svojoj kliničkoj slici (i pored toga što su u pitanju razni oblici psihijatrijskih bolesti) neke slične ili čak istovetne simptome koji naravno ne moraju u svim slučajevima da budu ispoljeni u istom obimu i jačini. recidivizma i evolucije prema procesnoj shizofreniji pružaju nekoliko mogućnosti koje lekari treba da imaju u vidu (oporavak. rezigniranost i nihilizam. kao što su gubitci svake vrste. Ti činioci mogu imati oblik poremećaja razvoja identiteta. Stepen organskih lezija utiče na tok i ishod psihoza kao i na rezultate lečenja. U presenilnom. Ovde uglavnom preovlađuju granični. a odnosi se na specifične sindrome psihotičnog procesa u adolescenciji. kasna 59 . PSIHJATRIJSKI SINDROMI U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU Više autora iz psihogerijatrije ove poremećaje dele u dve podgrupe: poremećaji u involutivnom i senilnom životnom dobu. Još nema precizne distinkcije između mogućnosti da infantilna psihoza evoluira u adolescentnu ili su više u pitanju psihoze koje se javljaju po prvi put u adolescentnom periodu. uspesi lečenja često su nepovoljniji i obrnuto. osećanje indiferentnosti prema okolnim zbivanjima. koji se na različite načine mogu kombinovati kod psihoza u senijumu. To su upravo oni mentalni simptomi za koje bi se moglo reći da proizlaze iz raznih sociopsihološki pojava vezanih za samo starenje. te mu ambicija i dotadašnja krepkost i samopouzdanje počinju da popuštaju. Iz toga mogu da se razviju. 2. pod uticajem ideja o neminovnosti smrti. Same organske promene vezane za proces starenja utoliko su izraženije ukoliko je u pitanju starija osoba i ponekad. hipohondrične tegobe. remitentan i procesan tok). izlivi besa kao i mnogi drugi simptomi i sindromi.poremećaja" postoji veoma visok stepen kliničke saglasnosti o sličnosti simptomatologije za ove poremećaje u adolescentnom i srednjem životnom dobu. tranzitorna paranoidna stanja. Ovi poremećaji ralno postoje i uglavnom se preporučuje stacionarni tretman za potvrdu dijagnoze koja se definiše u vanbolničkim uslovima. i unutrašnjih . Ovi se simptomi i sindromi u toku samog procesa starenja mogu pogoršati zbog progresivnog slabljenja sposobnosti prilagođavanja na nagle promene u spoljnoj sredini. mogu da obuzimaju crne slutnje i misli. negativizam. anksioznih reakcija i dezorganizacije ličnosti u odnosu na telesne promene ili neadekvatnu preraspodelu psihičke energije na masivnu narcističku investiciju na štetu objektne investicije. infantilna razdražljivost. depresivni sadržaji. Psihoze u starijem životnom dobu u celini rezultiraju uglavnom iz interakcije spoljašnjih – egzogenih. emocionalna hladnoća. Jedan od razloga je što je involutivna melanholija obrađena u sklopu afektivnih psihoza. Kada se radi o početnoj shizofreniji u adolescenciji još nije postignut tako visok stepen kliničke usaglašenosti kao za afektivne poremećaje. a drugi argument je što ova podela nije najpreciznija. Ovde nisu posebno isticani somatski faktori o kojima će biti nešto više reči u posebnom poglavlju. prolazna. usamljenosti i slično. Mi iz praktičnih razloga nećemo slediti ovu podelu. Drugu grupu čine paranoidna stanja u starijem životnom dobu: patološka sumnjičavost. 3.endogenih činilaca. kasna ili staračka parafrenija. pored znakova psihoze. Ova grupa problema postavlja se na psihopatološkom nivo. borderline poremećaji. koji nisu uvek psihotični u pravom smislu reči. involutivnom dobu najčešći su afektivni poremećaji:različiti oblici po toku i težini depresivnih psihoza uključujući involutivnu melanholiju kao najčešću sa visokim rizikom od suicida. dalje.

bolesnik to ne prihvata iznoseći logične činjenice da je on kao star i nemoćan postao nepotreban teret porodici. teško se snalaze. To je učinjezno zbog toga što brojni ranije navedeni sindromi mogu se javiti sa visokom incidencijom u ovom šivotnom dobu. sumnjiče supružnike za neverstvo. Zbog značaja ovog sindroma. da još pravi smetnje i da porodica želi da ga hospitalizuje i izdvoji iz porodične sredine. dogadja se da lekar dobije od porodice pacijenta anamnestičke podatke o tome da je bolesnik tokom prethodne noći ispoljio konfuzno ili konfuzno-delirantno ponašanje.shizofrenija i dr. 2. delirantna stanja kod starijih lica). U drugim situacijama lekar se sreće sa pacijentom još u toku noći dok traje konfuzno delirantno stanje. Konfuzno-delirantni sindrom starijih ljudi Ovaj sindrom vidja se kod pojedinih pacijenata u starijem životnom dobu sa uznapredovalnim aarteriosklerotičnim procesom u CNS-u. Kao mogući poremećaji navode se i akutni organski psihosindrom starije dobi (akutna dekompenzacija kod dementnih bolesnika. Kod mladjih lekara i specijalista često se javlja dilema koja obično nstaje kao rezultat kontradiktornih podataka anamnestičkih podataka dobijenih od porodice i samog pacijenta. dezorjentacije. Ponekad može da bude korisno ranije poznavanje pacijenta i članova njegove porodice i porodičnih odnosa. Po svom toku može da se razvija u dva klinička oblika: 1. Kao sindrom mentalne konfuzije ( stanje zbunjenosti. akutna konfuzna stanja. neprepoznavanje okoline i prisutnih). preturaju predmete i stvari. bolesnik može sutradan za vreme pregleda da deluje potpuno sredjeno i korektno. Na lekara može da deluje veoma ubedljivo. kućnog lečenja i/ili kućnih poseta ovde ćemo dati nešto širi osvrt na konfuzno-delirantni sindrom kod starijih osoba. Bolesnici su konfuzni. čestih konsultacija. nesnalažljivosti. nego nazivi pojedinih sindroma kao u ostalim poglavljima. Pojedine porodice iz različitih razloga mogu da odbiju predlog lekara da se pacijent hospitalizuje. U ovom poglavlju više su koriščeni nazivi pojedinih nozoloških entiteta i/ili vrste psihoza. S druge strane kontradikacija može da postoji i izmedju anamneze i kliničke slike za vreme pregleda. Problem nastaje u koliko porodica traži hospitalizaciju. kao sindrom konfuzno-delirantnog tipa u kome sem navedenih simptoma i znakova mentalne konfuzije postoje još i halucinatorno iluzioni fenomeni sa prisustvom manjeg ili većeg straha i opšteg psihomotornog nemira. Medjutim. lekar može da ga vrati kući u dogovoru sa porodicom da povede računa i observira pacijenata i da stručnu pomoć potraže čim primete početne simptome nemira. Naime.1. Pošto je za vreme pregleda pacijent nepsihotičan. Kod senilnih i dementnih osoba povremeno izbijaju epizode delirantnog doživljavanja praćene motornim nemirom. Može da se javi bez vidljivog povoda ili nakon fizičke ili psihičke traume. Drugi je razlog što specijalizanti tokom svoje dvosmemestralne nastave i nemaju više časova predavanja iz ovih oblasti i pored njihove sve veće aktuelnosti. 3. besciljno tumaraju. u koliko se radi o noćnim konfuzno-delirantnim epizodama. itd. protokol o pregledanim pacijentima podatak o odbijanju hospitalizacije i da ordinira privremenu terapiju dok porodica ne prihvati hospitalizaciju. Zbog amnezije koja postoji za period konfuzno-delirantnog poremećaja svesti pacijent može sa čudjenjem da prati koje daje porodica i kategorički negira njihovu tačnost. da pribavi odredjenu materijalnu korist i dr. skupljaju beznačajne sitnice. pa je potrebno da ih lekar upozori na na moguće posledice. vulgarno se izražavaju. nadamo se da ovak pristup ovoj materiji neće bitnije poremetiti osnovnu koncepciju teksta koji se odnosi na važnije psihijatrijske simptome i sindrome u kliničkoj psihijatriji. 60 . Lekar treba da registruje u knjigu evidencije. gde ukučane. Ovo može da dovede lekara u nedoumicu.

u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe. paroksetin. dugotrajni tretam litijumom. chlorpromazin. valproat. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija. fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom. zucolopenthixol.VII SINDROMI USLOVLJENI SPOREDNIM DEJSTVIMA KLASIČNIH I ATIPIČNIH ANTIPSIHOTIKA I ANTIDEPRESIVA 1. najčešće unutar prva 72 sata. Sporedna antidopaminergična dejstva Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija. alfa interferon. paroxetin. mianserin. zloupotreba kokaina. fenoprofen. apstinencijalni sindrom na melotonin. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje. sertalin. bupropion. menstrualna i seksualna disfunkcija. promazin. litium. pethidin i drugi opoidi. odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. donepezil. parkinsonizam. psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. mirtrazepam. benzatropin. sertalin sa oxycodonom. da je najbolji lek njihova prevencija. carbamazepin. tiodidazin. sertralin. Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin. Distonija Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika. haloperidol. mefenamična kiselina. prochlorperazin. carbamazepin. clozapim. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima. alprozalam. metoclopiramid. ibuprofen. jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. akatizija. bromokriptin. ondesteron. risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom. imipramin. 61 . koji je u stalnom pokretu. kada zahvataju samo pojedine delove tela. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije. Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika. bupropion. ginekomastija.kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija. fluoxetin. b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta. trifluperazin. MAOIs. može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma. levodopa. predoziranost olanzapinom. diltiazem. SSRIs kod 2%o pacijenata. olanzapin. clozapin sa 6% incidencije. amoxapsin. 2. buspiron. prochlorperazin i verapamil. prochlorperazin. i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). flurbiprofen. U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin. citalopram. indometacin. aminodaron. risperidon. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja. uz osećanje unutrašnje napetost i slično. lorazepam. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin. nabilon. triciklici. triciklici."atipičnih" antipsihotika. One mogu biti fokalne. dexamfetamin. lamotrigrin. trazodon. buspiron. venlafaxin kod naglog prekida. fluoxamin. tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. sulinadak.

clozapim i njegovo naglo obustavljanje. najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili. Ozbiljnost obvo䁧 sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova. Najčešći su sledeći simptomi: tikovi. več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremečaja. 62 . Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin.zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. prochlorperazin. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac. 4. piperazin. quitiapin. propofol. epiduralna primena morfina. i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama. litium. grimase. treptanje. njihove vrste i dužine ordiniranja istih). loxapin. lateralni pokreti jezika.amidaron. loxipion. fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika. phenelazin sa haloperdolom. mirtrazepam. sertalin. loxapin. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. prateći simptom je i negativizam. za vreme trajanja stuporoznog sindroma. prochlorperazin. orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. imaginarno žvakanje. aktivnog otpora intervenciji sa strane. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage. venlafaxin i ziprasidon. donepenzil. olanazapin. risperidon. prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot. za vreme njegovog trajanja. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu. ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. buspiron. alimermazin. pućenje.pimozid sa 35% incidencije. benztropin.Takav pacijent satima. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti. clozapim. pa i danima. buspiron. cupkanje u mestu. atetoidni pokreti udova. retrokolis. propranololsumatriptin i verapamil. Siptomatologija je veoma bogata. čak. pokreti ramena i kuka. poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. kako bi se odmah terapijski reagovalo). ergotamin. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. phenelizin. risperidon. indometacin. apstinencijalni sindrom na benzodijazepin. diphenhydramin. I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol.clozapin naročito kod njegovog naglog prekida. fluoxamin. iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. midazolam. phenitoin. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena. haloperidol u mnogim slućajevima. disulfiram. clomipramin.apst.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu. metoclopramid. penicillamin. potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje. paroxetin. olanazepam. ili što je mnogo češći slućaj. cycloserin. baclofen. venlafaxin. fleksije u zglobovima. fluoxetin. zuclopenthixol. podrhtavanje gornje usne. nifedipin. diphenhydramin. pluphenazin. triciklici. promerthazin. prochlorperazin. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije. doxepin.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). flupentoxiol decanoat. gabapeptin. lateralni pokreti vilice. tortikolis. domperidon. flupentixol. 3. rasperidon u kombinaciji sa citalopramom. Katatonija Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju. azapropazon. disulfiram. sulpirid. bupropion. zavisnost na kokain. pokteti slični sisanju. metocloppramid. tiagabin. fluoxetin. blefarospazam.

Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. h)Serotoninski sindrom 63 . poremećaji vegetativnih funkcija. pemolin. takodje. stupor. dexamfetamin. clozapim. fluoxetin. metoclopramid. bromperidol sa donepezilom. carbamazepin. porast telesne težine (histaminski efekti). cimetidin. Ovde. 7. zuclopenthixol. cyclizin. levodopa i njen apstinencijalni sindrom. 6. chlorpromazin. dienosterol. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje.flufenazin.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva Ovde se javlja pojačana sedacija. methylphenidat. veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog. phenitoin. litium sa amoxapinom. litium sa risperidonom.traje kraće vreme. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka. loxapin. prekid risperidonatioridazin sa methylphenid .risperidon. deziimipramin. benzhexol.haloperidol u mnogo slućajeva. stanozol. vrtoglavica.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. olanazapin sa levopromazinom. testosteron iz grpe androgenih steroida. clomimipramin. ganciclovir. alimemazin. trimipramin. methandrostenolol. mišična rigidnost.chlorpromazin. quetiapin. oralni kontraceptiviranitidin.Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija. antiholinergički apstinencijalni sindrom. hipotenzija. koma.amantadin. sulpirid. olanazapin.halopridol sa olanazapinom. smrtnog ishoda. lamotrigin sa phenitoinom. methylphenidat. tahipnea. ofloxacin. venlafaxin sa trifluuoperazinom. methylphenidate. "smrtna katatonija".tikovi uključujući i Tourettov sindrom Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji. valproat. dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin. Horea. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom. mianserin. zloupotreba kokaina. paroxetin. dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima. koje su u poslednje vreme duže uzimali. iron. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. amfetamin.5.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura. metoclopramid. ali i za maniju i depresiju.5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima. phenelazin. tioridazin. a zatim nastaje adaptacija. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija. refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo).mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik. litium. hronični abuzusi lekova. oralni kontraceptivi. risperidon sa haloperidolom.flupentixol. oralni kontraceptivi. anabolični steroidi. Neuroleptički maligni sindrom Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije.clozapim sa risperidonom. promazin. "letalna katatonija" i sl. metadon. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti. donepezil. neurologiji. lamotrigin. apstinencijalni sindrom carbamazepina.

On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina. inače dosta sličan serotoninskom. što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova. fluoxetin sa litiumom. paroxetin sa moclobemidom. citaklopram sa buspironom. depresivno raspoloženje. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin. trazodon sa amitryptilinom.sertalin sa dolasetronom. sertalin sa metoclopramidonom. fluoxetin sa carbamazepinom. sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata. Dobro je poznato da kortikosteroidni mogu izazvati različite poremećaje. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1. dothiepin u velikim dozama.sertalin sa amytriptilinom.fluoxetin sa moclobemidom.venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om. venlafaxin sa metoclopramidom. koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik. sertalin sa buspironom i loxapinom. tranylcyprominom i venlafaxinom.Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog. U poslednje vreme više se preporučuje primena manjih doza antidepresiva umesto anksiolitika u kombinaciji sa antihipertenzivima.nortryptilin sa selegininom. niže doze citaloprama.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom.Kada je reč o jatrogenim simptomima i sindromima u kliničkoj praksi se pre svega sreću anksioznost.venlafaxin sa mirtrazepinom. fluoxetin sa sertalinom. paroxetin sa tramadolom. venlafaxin sa dexamphetaminom. St Johns wortsa buspironom. paroxetin sa nefazodonom. nefazodon.paroxetin sa trazodonom. a ne za grupu SSRIs antidepresiva. strah. MAOIs sa triciklicima.fluoxetin sa nefazodonom. sastoji se od groznice. sertalin sa phenelizinom. Sigurno je da postoje i drugi psihijatrijski simptomi i sindromi koji se takodje sreću u kliničkoj praksi. fluoxetin sa buspironom. phenelazin sa clomoimipraminom. jatrogeni simptomi i sindromi.fluoxetin sa trazodonom. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin. VIII DRUGI PSIHIJATRIJSKI SINDROMI USLOVLJENI PSIHOTROPNIM I LEKOVIMA IZ DRUGIH TERAPIJSKIH GRUPA O ovim sindromima uglavnom je bilo više reči u poglavljima gde su prikazana neželjena dejsta različitih grupa lekova u koje sigurno spadaju i neuropsihoparmaci. fluoxamin.5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti. mnogi od njih su tzv.fluoxetin sa venlafaxinom. citalopram sa moclobemidom.moclobemida sa cloimipraminom. dexfenfluramin. mirtrazepin. clomipramin. istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina. U komplikacije psihijatrijske terapije u "užem" smislu spadaju sledeći 64 . SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI. mialgije. phenelazin sa venlafaxinom. raša i promene vrednosti hepatičkih enzima. fluoxetin sa parstelinom. paroxetin sa risperidonom. phenelazin sa dextromethorphanom. takodje su dobro poznati depresivni simptomi kod primene antihipertenzivnih lekova. trazodon. fluoxetin sa mirtrazepinom. trazodon sa nefazadonom.Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora. a ne na SSRIs lekove .fluoxetin sa paroxetinom. fluoxetin. sertaline sa tranylcyprominom. venlafaxin sa amitryptilinom. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxatparoksetin i triciklične preparate kreće oko 3%. ataksije.venlafaxin sa trazodonom. sertalin u manjim dozama.moclobemid sa pethidinom. neurološkog. paroxetin. sertalin sa eritomycinom. paroxetin sa litiumom. fluoxetin sa tramadolom. gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe.moclobemid sa cloimipraminom. "Zimelidinski sindrom". predoziranje takodje sa sertalinom. sertalin sa linezolidom. venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti. sertalin sa tramadolom. Institucionalna neuroza i/ili tzv hospitalizam u velikoj meri je jatrogenog porekla.

ovde čemo ih samo ukratko nabrojati. ovaka dijagnostička klasifikacija može se koristiti ne samo kod prve pojave akutnih akutnih simptoma nekog duševnog oboljenja već važi i za sve akutne egzacerbacije kod višegodišenjeg postojanja psihoze. 6. lekar je obavezan da navedenu sindromsku dijagnozu pacijenta. 14. vodećeg sindroma psihoze. već treba upisati ime i prezime najofgovornijeg lica medju pratiocima i njegov rodbinski ili drugi odnos prema bolesniku ( komšija. Sindromska dijagnoza manje je precizna od nozološke dijagnoze. granulocitopenija i agranulocitoza. PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KOD KOJIH JE INDIKOVANA PSIHIJATRIJSKA HOSPITALIZACIJA Kod svakog psihijatrijskog oboljenja pažljivim pregledkom pacijenta. doživljavanje halucinatornih fenomena i iluzija. u ovom slučaju dijagnostički stav se formira na osnovu glavnog. 8. Ove se dosta često postavlja i pitanje tzv. potrebno je da lekar upiće u karton pacijenta i po mogućnosti da to uradi i administrativno lice koje vodi dispanzerske protokole bolesnika u odgovarajućoj rubrici "primedba" ili slično. konvulzivne krize. 6. hipotenzija. 7. 12. 8. u svim drugim slučajevima kada lekar proceni da psihičko stanje bolesnika predstavlja opasnost po njega. 15. 3. poroduženi san. i pojedinačno svaki od dalje navedenih sindroma i simptoma može da bude dovoljan razlog sam po sebi po sebi za hospitalizaciju bolesnika. pospanost i ošamučenost. interpretitivne ideje. 10 anemija. neosnovane ideje patološke ljubomore. ikterus. X PSIHIJATRIJSKI SINDROMI KAO POSLEDICA ZDRAVSTVENOG STANJA OPŠTEG 65 . disocijacija mišljenja. maligni neuroleptički sindrom. 11. takvom bolesniku treba izdati uput za bolničko lečenje. 13. socijalni radnik i sl). 11. euforija. suicidalnost. prijatelj. Ovakva dijagnostička klasifikacija nije nedopustiva u kliničkoj 䁰 sihijatriji kada je reč o prvom dijagnostičkom utisku i pri nemogućnosti da se lekar opredeli u pravcu nozološke i sindromske dijagnoze. U koliko pacijent i njegova porodica odbije predloženu hospitalizaciju iz bilo kog razloga lekar je obavezan. što predstavlja relativno lakši zadatak koji se može obaviti i u uslovima dispanzerskog rada. tj. retencija urina. 5. neuroleptički sindrom (medikamentozni parkinsonizam). opšti psihomotorni nemir. logoreja. 17. 13.). 12. 3. feonemi derealizacije i depersonalizacije i 18. 7. njegovu okolinu i ili imovinu. 3. poremećaji orjentacije. 9. impulsivnost. IX. ali sa terapijskog aspekta u potpunosti zadovoljava čak i u bolničkim uslovima. depresivne ideje. autizam. pogoršanje i 16. U ovom slućaju lekar se može opredeliti i za dijagnozu psychosis recidivans. status epileptikus. kao što je to praksa sa somatskim bolesnicima. konfuzno-delirantn ponašanje.simptomi i sindromi: 1. U koliko pacijent ne poseduje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. stupor. kvantitativni poremećaji svesti. 9. Pošto je o večini njih bilo dovoljno reči u dosadašnjem izlaganju. vertiginozne smetnje. 2. praktično kod svakog novog šuba. znanjem i iskustvom lekara može se konstatovati da veći broj simptoma koji se u okviru psihijatrije označavaju sitintagmom "psihopatološki fenomeni" Njihvo postojanje u medjusoboj komunikaciji od više njih od posebnog je značaja o domošenju odluke o upućivanju takvog pacijenta na bolničko lečenje. uputne dijagnoze. 4. 10. i obuhva šire područje psihijatrije. U koliko pacijent posedjuje odgovarajuću medicinsku dokumentaciju o dosadašnjem lečenju preporučuje se da navedene nozološku dijagnozu koja predstavlja precizian dijagnostički stav prema ICD-10. 5. agresivni pacijenti. 16. Treba navesti da pojam "psychosis acuta" predstavlja najširi pojam iz koga se ne može zaključiti ništa drugo sem da se radi o akutnom duševnom oboljenju. To su pre svega sledeći sindromi: 1. Medjutim. Nije dovoljno da se upiše "odbija bolničko lečenje". hipohondrične ideje i dr. psihotična anksioznost (strah). tahikardija. depresivno raspoloženje. paroksizmale diskinezije. opstipacija. 2. 14. Sem toga. sumanute ideje ( ekspanzivne ideje.

npr. kada je početak simptoma depresije ubrzan opštim zdravstvenim stanjem koje se ponaša kao psihosocijalni stresorni faktor. depresija.Ipak od svih ovih simptoma najčešći su anksioznost. akutno konfuzno stanje. somatskog pregleda i laboratorijskih nalaza da su ovi poremećaji neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem. Demencija zbog opšteg zdravstvenog stanja. paranoidnost. 7. 3. da mentalni poremećaji u vezi sa fizičkim ili biološkim faktorima ili procesima ili da opšte zdravstveno stanje nije u vezi s bihevioralnim ili psihosocijalnim faktorima ili procesima. Ovde obavezno treba isključiti primarni poremećaj i mentalnog poremećaja zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Ovo se donekle odnosi na tzv pridruženu patologiju odnosno koomorbiditet koji se sve više navodi u psihijatrijsko-epidemiološkim istraživanjima.Termin opšte zdravstveno stanje odnosi se na stanja koja su navedena izvan "F" poglavlja Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja u ICD-10. Poremećaji raspoloženja zbog opšteg zdravstvenog stanja. Psihotični poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. Katatoni poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. Medjutim. b) ovaj poremećaj se ne može bolje i sigurnije pripisati nekom drugom mentalnom poremećaju.1994). Održavanje razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja koje ne implicira da postoje velike razlike u njihovoj konceptualizaciji. reč o depresiji i somatskim oboljenjima treba istaći da su ove veoma česte i da je veoma dugačak spisak somatskim i neuroloških oboljenja gde se takodje sreću ozbiljne depresije. konsultativni konzilijarni i/ili timski rad i sl. Ovde navodimo zbog ilustacije odredjeni broj poremećaja koji su nastali kao direktna posledica promene opšteg zdravstvenog stanja: 1. Kada je npr. Delirijum zbog opšteg zdravstvenog stanja. Kada je reč o psihijatrijskim sindromima i opštem zdravstvenom stanju u ovom poglavlju želimo da naglasimo samo tri vrste ovakvih poremećaja: 1. 2. strah. 4. a nije rezultat neposrednog fiziološkog uticaja opšteg zdravstvenog stanja. Često je veoma teško isključiti mogućnost primarnog psihijatrijskog poremećaja jer se kod osoba sa primarnim mentalnim poremećajem često istovremeno javljaju odredjena zdravstvena stanja koja ne izazivaju psihičke simptome posredstvom neposrednih fizioloških mehanizama. Treba istaći da mogu da postoje brojne druge veze izmedju psihičkih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja: opšte zdravstveno stanje može dovesti do egzacerbacije simptoma ili komplikovati lečenje psihijatrijskog poremećaja. Cilj pravljenja razlike izmedju psihijatrijskih poremećaja i opšteg zdravstvenog stanja služi da se podrži osnovni cilj vezan za evaluaciju i da se pronadje kratki termin za poboljšanje komunikacije medju stručnjacima koji pružaju zdravstvenu uslugu. Kao zajednički dijagnostički kriterjumi za napred navedene psihijatrijske poremećaje koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem posebno se istiću: a) postojanje dokaza iz anamneze. 5. DSM-IV i/ili ICD-10 uglavnom su tako sadržajno organizovani da skrenu pažnju kliničarima na to razamatraju ove poremećaje kao zbog definisanja nekog poremećaja tako i zbog diferencijalne dijagnoze. Npr. poremećaji sna. u klničkoj praksi očekuje se korišćenje odredjenije terminologije za identifikovanje odredjenih stanja. 2.. Anksiozni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja. zatim ove pojave mogu biti povezane nefiziološkim mehanizama. Poremećaji spavanja zbog lošeg opšteg zdravstvenog stanja. ili istovremena pojava može biti samo slučajna koincidencija. dijagnoza bi glasila. Seksualne smetnje zbog opšteg zdravstvenog stanja i 8.( Psihijatrijski sindromi kod somatskih i neuroloških oboljenja i poremećaja) Psihijatrijski poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja karakterističan je po prisutnosti psihičkih simptoma za koje se smatra da su neposredno fiziološki uzrokovani opštim zdravstvenim stanjem.Veliki depresivni poremećaj ili poremećaj prilagodjavanja sa depresivnim raspoloženjem. Amnestički poremećaj zbog opšteg zdravstvenog stanja. Opšta životna prevalencija depresivnih simptoma i poremećaja kreće 66 . Promena ličnosti zbog opšteg zdravstvenog stanja i 3 bliže neodredjen mentalni poremećaj koji je u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem (APA DSM-IV. 6. Sve oficijelne psihijatrijske klasifikacije.

Ilustracije radi navodimo najčešća oboljenja gde postoji visok rizik za afektivne poremećaje: 1. 6. Virusne i druge infekcije posebno hepatitis. paratireoideje i nadbrbrežne žlezde). Kod somatskih i neuroloških oboljenja javljaju se brojni činioci koji povećavaju rizik za javljanje depresivnosti. Kardiopulmonalni sindromi Kardiocirkulatorni poremećaji Plućna embolija Srčana aritmija X X X 3. 7. Autoimuna oboljenja ( Sistemski lupus eritematozus). Kada se ove stope standardizuju podaci su nešto niži ali i pouzdaniji za kliničku praksu gde je utvdjena takodje stopa za depresivne simptome i sindrome od 10. Cerebrovaskularni poremećaji. Somatski i neurološki poremećaji kod kojih se javljaju psihijatrijski simptomi i sindromi* Somatski i/ili neurološki poremećaji 1. 4.Endokrini poremećaji ( disfunkcija tireoideje. 3.Degenerativna oboljenja i to pre svega Parkinsonova i Hatingtonova bolest. Deficit vitamina B12. Za veliku depresivnu epizodu utvrdjena je stopa od 7. 5. kancer ( posebno ca pankreasa).8% do 27% i srednja vrednost od 22%.7% prema kriterijumi iz DSM-IV. Redukovana moždana cirkulacija Anemije X 67 . mononukleoza i HIV infekcija i 8. Metabolični poremećaji. Intrakranijalne lezije Neki primeri poremećaja Najčešći psihopatološki sindromi i/ili poremećaji Psihoze Depresij a X X Manija Anksioznost X X X X X Demencija X X X X Delirijum CNS tumori i metastaze CV Insult X X X 2. 2. ličnost pacijenta i drugi životni stresovi.se od 8% do 60% što zavisi od populacije koja je ispitivana i primenjenih dijagnostičkih kriterijuma. psihološka i socijalna vulnerabilnost. To su pre svega: povećana biološka.

Medikamentozna intoksikacija Kortikosteroidi Uticaj na rudnoću i porodjaj X X X X X 11. Elektrolitni disbalans 5. Endokrini poremećaji Hiperkalcemija Psihomotorna epilepsija Hipotireoidizam Hipertireoidizam Cushingov sindrom Adisonova bolest X X X X X X X X X X X X X X X X X X X 7. Psihomotorna epilepsija 6.4.Karcinom Feohromocitom X 9. Sistemske i infekcije CNS Neurolues Megigitis HIV Lime desease X X X X X X X X X 10. Poremećaji sna X X X 14. Zloupotreba psiho-aktivnih supstanciPAS Beza blokatori Deficit timamina Alkohol Alkoholni aps.sindrom Kokain i druge opoidne PAS Apnea u snu Rad u smenama X X X X X X X X X X X X X X X X 13.Vitamske karencije i deficiti 12. Multipla skleroza Sistemski lupus eritematodes Karciom pankreasa X 8. Wilsonova bolest 68 .

hronični "fatigue" sindromi. organski gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulcus.8% ( anksiozni sindrom 33.1998 X X U strukturi pacijenata koji se obračaju primarnoj zdravstvenoj zaštiti na afektivne poremećaje otpada čak 75. histamin (H2) blokatori. antipsihotici. psihotropici sa apstinencijalnim sindromom. O drugim lekovima bilo je već reči u ranijim poglavljima. miastenia gravis.8%. premenstrualni sindrom.žarišni poremećaji: cerebrovaskularni akcidenti i šlog. juvenilni reumatoidni artritis. Navedeni redosled ukazuje na veličinu rizika i stepen učestalosti depresivnih sindroma.Porfirija * Napomena: preradjeno prema: Elkin G. poremećaji funkcije jetre. antiholinergici.Sindrom hroničnih poremećaja ishrane. kancer. Ne ulazeći u detaljniju analizu navest ćemo najčešća somatska i neurološka oboljenja ( poRobertsonu MM i Katona CLE. sedativno-hipnotička grupa. Kardiovaskularni poremećaji: angina pektoris. psihotropni lekovi sa ili bez apstinencijalnog sindroma (stimulansi. 7.multipla scleroza. 11. nodularni prurigo. infarkt miokarda. Ginekološki poremećaji ( menarha. 16. obstruktivna apnea u snu. Adisonova bolest i adrenalna insuficijencija. Neurološki poremećaji:a) gneralizovani poremećaji. bronhijalna astma. Dermatologija: generalizovani pruritus. histeroktomija i ovaroktomija. Hronični bol i depresija: hroničan bolni sindrom nepoznatog uzroka. Neurokranijalne povrede. 5. 8. apedenktomija i abdominalni bol. 4. hipertireoidizam. transplatacija organa i anemija. skin diseases udružen sa HIV/ADIS-om. 12. B) lokalizovani poremećaji. cistična fibroza pluća. alopecija areata. zapaljenski poremećaji).D. atipični dermatit. Hipohondrijaza i 18.i hipopara䁴 ireoidizam i/ili poremećaji metabolizma kalcijuma. Kada su u 69 . tuberkuloza. Cushing-ov sindrom.rezerpin.menoragija. Starije osobe sa somatskim poremećajima. Jatrogene depresije: a) jatrogene depresije izazvane lekovima. ali na ovom mestu nisko navodlili utvrdjene stope. benzodiazepini). simpatomimetici. 10. epilepsija. dijabetes.Endokrini poremećaji: dijabetes melitus. Gastrointestinalni trakt i poremećaji funkcije jetre: funkcionalni gastrointestinalni poremećaji ( iritabilni kolon. genodermatozis. 1997) koje prati visok procenat depresivnosti: 1. menopauza. poremećaji tireoideje ( hipotireoidizam. tenzione glavobolje. 6. urtikarija. Nefrološki poremećaji i disfunkcije. kortikosteroidi. psorijaza. sterilizacija. zatim primarni psihijatrijski sindromi i poremećaji sa ozbiljnim dermatološkim promenama: neurodermatitis. 14. antikonvulzivi ( fenobarbiton) sa visokom korelacijom izmedju njihove upotrebe i depresivnih sindroma. citostatici. rozace. Giles de la Tourett-ov sindrom. glavobolje. ca pluća. Depresija i HIV infekcije. Hantingtonova horeja. akne. hiper. 15. menstrualni problemi. c) diskretni. vaginalni prolapsi i urinarbna intoktinencija). poremećaji gornjeg dela respiratornog trakta. 17. sukblinički hipotireoidizam i spektar poremećaja disfunkcije osovine hipofiza-tireoideja. Lichen simplex. depresivna stanja 23% i mešani anksioznodepresivni poremećaji 19%). Reumatološki i mišično-skeletni poremećaji: reumatoidni artritis. sistemski lupus eritematodes. cistična fibroza. hormonski preparati. tihilotomanija . fibromialgija. 2. ginekološka hirurgija-histerektomija. maligna oboljenja GIT. 13. antibiotici. antireumatici. hiperprolaktinemija. fibromialgija. Respiratorni poremećaji: hronični obstruktivni poremećaji. Kod svih njih se javlja depresija u značajnom procentu. ventrikularna aritmija. Onkološka oboljenja. hemofilija. 9. tumori kože i dr. osteoartritis. epilepsija.. hepatolentikularna degeneracija-Morbus Wilson. 3. dismenoreja. Ovih 18 navedenih poremećaja su samo prikaz sadržaja monografije o depresivnim sindromima i/iliporemećajima i somatskim oboljenjima. Na ovom mestu želimo samo da ih taksativno nabrojimo: antihipertenzivi..Parkinsonizam. neulcerozna dispepsija. Depresija kod somatskih poremećaja kod dce i adolescenata: astma. spazmotični tortikolis.

intrakranijalni pritisak. poremećaji ličnostikonflikt-somtska bolest i značaj nepovoljnih životnih dogadjaja i bolesti. patološka pospanostnarkolepsija. način porodjaja. trigeminusa ( glavobolje. bihevioralne promene i dr). neuropsihijatrijski specifični sindromi kod moždanih poremećaja: Hatingtonova horeja ( sindrom demencije i/ili veoma izražen kognitivni deficit. 4. glosofaringealna neuralgija. paranoidni i halucinatorni poremećaji). psihogena osnova somatskih poremećaja. Hidrocefalus ( demencija). Kada su u pitanju opšti. halucinacije. nepsihotični sindromi kod 70 . biheviorizam i teorije identiteta). bronhijalna astma. depersonalizacija.timamin B1. 2. emocionalna razdražljivost. ulcerozni kolitis. Kod opštih medicinskih poremećaja ovaj autor navodi različite poremećaje sledećim. U prvoj grupi poremaćaja on navodi sledeće: 1. 2. trudnoća (psihoze. deja vu fenomeni. Neurološki poremećaji: poremećaji spavanja ( različiti oblici nesanice. psihološka reakcija na somatski poremećaj. pseudo. lažna trudnoća. Drugu grupu čine sledeća stanja i somatski poremećaji: 1. 4. posttraumatski sindromi i neurotske smetnje. 2. kao indirektna posledica pojedinih psihijatrijskih sindroma i poremećaja. psihijatrijski i neurološki poremećaji koji mogu direktno dovesti do epi napada. Grapa neuroloških poremećaja. Endokrini poremećaji ( tireotoksikoza. migrenozna neuralgija. Kao što se vidi ovde se nemaju u vidu psihosomatski poremećaji u užem smislu reči. interiktalni psihijatrijski poremećaji. ostale neuralgije. neuroze. 11.pitanju psihijatrijski sindromi i somatska oboljenja veoma je zanimljiva studija M. Parkinsonov sindrom ( sindrom demencije. Katerzijanski dualizam i alternative ovom dualizmu (psihofiziološki paralelizam. kraj trudnoće. posttraumatske glavobolje. feohromocitom.niacin B2. 7. 5.Epilepsija i psihijatrijski sindromi:1. akromegalija. 3. poremećaji raspoloženja. uzimanje i skolonost ka adikciji lekova tokom trudnoće sa toksičnim i/ili apstinencijalnim efektom). afektivni i shizofreniformni simptomi. sindrom koji prati psihomotorne epi napade. emocionalna nestabilnost). Hroničan bolni sindrom ilustrovan sa glavoboljom i neuralgijom n. psihosomatske tegobe u normalnoj trudnoći. hepatička encefalopatija. akutna intermitentna porfirija. psihotropni lekovi trudnoća i puerperijum ( rana trudnoća.6. spontanog abortusa). Cushing-ov sindrom. gastrointestinalni poremećaji ( duodenalni ulkus. somatski poremećaji i psihijatrijski sindromi isti mogu da se jave zbog sledećih razloga: 1. senzorna deprevacija. drugi specifični kognitivni poremećaji. pojedinačni simptomi i sindromi kod intrakranijalnih ekspanzivnih procesa. 3. postpartalna psihoza).multipla skleroza.cwerebrovaskularni poremećaji. atipični facijalni bol). Alzheimer-ova demencija ( različiti oblici demencije-kortikalna i subkortikalna forma. migrena. iluzije. hipopituitarizam. Za vreme epi napada i kasnije mogući su sledeći psihijatrijski sindromi: paraksizmalna psihološka disfunkcija za vreme i neposredno tokom napada ( specifične aure. (npr. tumora zavisno od njihove lokalizazacije. Adisonova bolest. trigeminusa.cijanotično dete. Poremećaji ishrane: gojaznost. psihoholške sekvele prevremenog porodjaja. monizam. 7. psihijatrijski aspekti puerperijuma (postpartalna rekacija neposredno posle porodjaja. direktni poremećaji u vreme samog napada i 3. 5. 2. renalna disfunkcija.Ladera ( Lader M. mentalna apatija. 1983). somatske posledice psihijatrijskog tretmana. simptomatski. 10. cianokobalamin B12. derealizacija. efekti elektrokonvulzivne terapije). drugi intestinalni poremećaji. Uopšte odnos mentalno-telesni problemi u vidu poremećaja još uvek nisu do kraja razjašnjeni i u literatiri se i danas navodi tzv. hipoglikemija. 5.autoimuni poremećaji. neurološki simptomi). esencijalna arterijska hipertenzija. neralgija n. Reprodukcija i psihijatrijski poremećaji kod žena: mentalna anoreksija. Posttraumatski poremećaji i sekvele EKT ( psihosocijalne posttraumatske sekvele. sekundarni mentalni poremećaji. post herpetična neuraklgija. pridoksin B6. 8. 4. hronični bol lica. 9. podmakla trudnoća. 8. druge relacije i medjusobna povezanost. post-natalna depresija. tromboze malih arterija. 3. halucinatorno stanje).refrakteran bol. tenzione glavobolje. facijalna migrena.vaskularni poremećaji ( ishemijska oboljenja scrca). hipotireoidizam.CVB. kardiohiruške intervencije. tumori i njihove psihijatrijske komplikacije (demencija. folna kiselina. deficit vitamina B grupe.

alkoholna demencija. delerijum tremens. Psihijatrijski sindromi zbog zloupotrebepsihoaktivnih supstanci i lekova: opijati i njihovi antagonisti. tentamen i suicid).alkoholna intoksikacija. tzv. Hepatička encefalopatija. te psihomotornu retardaciju ili agitaciju. neurotski sindromi kod odraslih. politoksikomansko ponašanje.pacijenata sa epilepsijom (psihijatrijski poremećaji kod dece sa epilepsijom. kao što su kongitivne. gubirtak telesne težine. 4. Najčešće prezentovana klinička slika uključuje gubitak apetita. Ove osobe drugačije doživljavaju i opisuju svoje poremečeno raspoloženje. poremećaj spavanja.primarna degeneracija korpusa callosuma. LSD. često je prisutna i komorbidna epilepsija. psihotični sindromi kod psihomotorne epilepsije. b) Kada je reč o psihijatrijskim simptomima i sindromima kod mentalne retardacije treba naglasiti i čenjenicu da se kod ove populacije u visokom procentu javlja i autizam. alkoholna deterioracija ličnosti. c) Učestalost afektivni poremećaji kod ovih osoba jednaka je ili veća nego u opštoj populaciji. pelagra). socijalno povlaćenje. Prema dosadašnjim iskustvima kod psihijatrijskih poremećaja sa mogućim organskim etiološkim činiocima kod mentalno retardiranih osoba od kojih su pre svega psihotični poremećaji . 10. psihoseksualne disfunkcije kod epilepsije). Fetalni alkoholni sindrom. "cerebralna atrofija"-kod hroničnog alkoholizma. U zahtevnijim socijalnim situacijama ove osobe čini vulnerabilnim činjeica da oni ne prepoznaju i sasvim obične socijalne situacije prema kojima se druge osobe adekvatno postavlaju. "rum-fits" sindrom. alkoholni nutricioni poremećaji ( Wernike-Koraskoff-ovom sindrom. druge posledice alkoholizma ( Marchiafava-Bignami poremećaj. nego kao osećanje tuge. Socijalna restrikcija i gubitak interesovanja su simptomi koji se najranije ispoljavaju. ove osobe pri tome imaju doživljaj odbačesnosti i agresivnosti sredine. alkoholne epilepsije. depresija. a afektivnih oko 4% do l7. nebarbituratni anksiolitici i hipnotici. Nije isključena i teška motorna inhibicija sa depresivnim stuporom i mutizmom. Snifing sindrom. alkoholičarska paranoija i ljubomora. one svoje depresivno raspoloženje znatno češće opisuju kao osećaj bolesti. kanabis. interiktalne psihoze ( primarni afektivni sindromi. Osobe sa mentalnom retardacijom koje kasnije razvijaju shizofreniju i druge psihotične poremećaje imaju značajno veću komplikaciju na porodajaju i tokom trudnoće. epileptičke psihoze ( psihoze kao posledica direktnog epi napada. 9. različite grupe analgetika. atipični konfuzno-halucinatornoparanoidni sindrom. u težim oblicima 71 . Mentalna retardacija: Mentalna retardacija se u ICD-10 definiše kao stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja. Psihijatrijski poremećaji su 3 do 4 puta češći npr kod mentalno retardiranih adolescenata nego u opštoj populaciji. ostale psihoaktivne supstance. Prema nekim novijim podacima učestalost shizofrenije u populaciji mentalno retardiranih osoba iznosi od 4. 2.4%. kakain. agresivno ponašanje i epilepsija. učestalost drugih psihotičnih poremećaja 9%. motorne i socijalne sposobnosti. shizofreniformne i shizofrene psihoze. govorne. Prevalencija komorbidnih mentalnih poremećaja kod osoba sa mentalnom teradacijom procenjuje se na 30% do 70%.3% do 17%. 3. koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti koje se javljaju tokom razvojnog perioda i koje doprinose opštem nivou inteligencije. npr. barbiturati. neonatalni problemi udruženi sa PAS. rano jutarnje budjenje. 11. 6. Centralni problem mentalno retardiranih osoba predstavlja usporen razvoj govora sa usporenim razvojem socijalnih funkcija. Depresija se kod ovih osoba često manifestuje i agresivnim ponašanjem. Povečana vulnerabilnost kod ovih osoba javlja se kod njihovog naglog izlaženja iz svoje grupe u otvorenu socijalnu "konkurenciju" u školi i van nje ili kod prejakih frustracija koje prevazilaze njihove adaptivne sposobnosti. poremećaji ličnosti. apstinencijalni sindromi( tremor i tranzitorne halucinacije. a) Stepen emocionalnih i bihevioralnih problema i problema vezanih sa retardacijom i različitim životnim situacijama mogu često puta da budu razlog za psihijatrijskom konsultacijom. 5. Mentalni poremećaji uslovljeni alkoholizmom: 1..

Promene ličnosti ( Organski poremećaj ličnosti i/ili organski poremećaj sa emocionalnom labilnošću) zbog opšteg zdravstvenog stanja Bitna obeležja ovog poremećaja su stalni poremećaj ličnosti koji su neposredno uslovljeni fiziološkim uticajem opšteg zdravstvenog stanja. nepoverenje. agresivni tip. apatični tip. papagajsko i jasno besmisleno ponavljanje reči ili fraza koje je izgovorila neka druga osoba. drugi i neodredjeni tip poremećaja. traume glave. voštana savitljivost) ili stupor. hiperaktivnost i prekid odnosa sa drugima. motornom nestabilnošću ili drugim neurološkim ispadima. Obično se navodi za ove poremećaje izraz "osoba koja svoja". hepatična encefalopatija. Brojni su somatski poremećaji. Odredjena promena ličnosti može se specifikovati navodeći simptome koji preovladjuju u kliničkoj slici: labilni tip. ispadi agresije i/ili besa koji nisu u skladu s bilo kojim spoljnim psihostresorom. koja mogu dovesti do katatonog sindroma: neoplazme. Uobičajeni simptomi su: afektivna nestabilnost. Sama promena ličnosti predstavlja promenu od prethodnog karakterističnog modela ličnosti. naročito neurološka oboljenja. Eholalija je patološko. Najčešće je prate glavobolja i abdominalni bolovi. iritabilnost. somatske tegobe. paranoidne ideje. bizarnih položaja tela ili izvodjenje raznih grimasa. Ovaj poremećaj čini besciljno i sa spoljnim uticajima nemaju veze. autostimulaciju. zapuštanje spoljnjeg izgleda. Npr. profesionalnom i drugim oblastima funkcionisanja. "Maskiranu "depresiju prate razne telesne disfunkcije i telesne žalbe zbog kojih se često vrše brojna i nepotrebna organska ispitivanja. dijabetička ketocidoza). Poremečćaji motorike mogu se manifestovati katalepsijom (fliksibilitas cerea. Ovde prvom redu dolaze u obzir neoplazme CNS-a.kombinovani. Neki kliničari navode osam ključnih simptoma depresije kod mentalno retardiranih osoba i to: opadanje broja reči u govoru. Slična je situacija i sa ehopraksijom gde se vidja ponavljanje tudjih pokreta. slab kontakt očima.mentalne retardacije depresivnost se ispoljava kroz automutilacije. homocistinurija. Kod dece se ova promena manifestuje kao izražena devijantnost od normalnog razvoja nego kao promena stabilnog modela ličnosti. Ovaj poremećaj pored kliničkih smetnji manifestuje se i u oštećenju u društvenom. gubitak emocionalnog tonusa i latenca u govoru. Takodje se može pojaviti ekstremni negativizam koji se manifestuje otporom prema svim nalozima ili zauzimanje krutog. slaba kontrola impulsa. ehopraksija. cerebrovaskularne bolesti. 2. paranoidni tip. dezinhibicija i efuforija. anozognozijom ( nesposobnost osobe da prepozna fizičke ili funkcionalne nedostatke kao što je postojanje hemipareze). Katatoni poremećaj ( organski katatoni poremećaj)zbog opšteg zdravstvenog stanja Za ove sindrome se smatra da su uzorčno-posledično fiziološki uslovljeni opštim zdravstvenim stanjem. Klinička slika u velikoj meri zavissi od prirode i lokalizacije patološkog procesa. Vodeći simptomi kod ovog sindroma su: morotna usporenost. traume glave. neinhibirani tip. povreda frontalnog režnja može izazvati simptome kao što su nedostatak sposobnosti procene ili predvidjavanja. Udari na desnoj hemisferi često dovode do promena ličnosti praćenih unilateralnim prostornim zanemarivanjem. eholalija. Različita neurološka i druga opšte zdravstvena stanja mogu biti uzrok organske promene ličnosti . Kao što je već navedeno u DSM-IV navode se samo na tri psihijatrijska sindroma koji su u vezi sa opštim zdravstvenim stanjem. negativna self-percepcija. provokativnost. rigidnog držanja pri pokušaju da se porenu.i/ili povredom: 1. jaka apatija. encefaliti. cerebrovaskularne 72 . zatim metabolički poremećaji ( hiperkalcemija. Specifičnost voljnih pokreta manifestuje se voljnim zauzimanjem čudnih.

American Psychiatric Association: practice guidelines for the treatment of patients with delirium. 1997. Adams RD. 15. 7.: The use of the 5-HT3 antagonist odansteron for the treatment of post-cardiotomy delirium. Djukić P (urednici): Myastenia gravis. VIII L I T E R A T U R A: LITERARUTA ZA VAŽNIJE SIMPTOME I SINDROME U PSIHOPATOLOGIJI 1. 9. Am J. Psychiatry. 373. hatingtonova horeja. 4th Edition. Bayindir O. 9-15. Canadian medical Assitioation Journal.. Simkovitz P et al: Effects of haloperidol challenge on regional cerebral glocose utilization in normal human szbjects. 1-4. 1999. 2.. revized. Bartlet EJ. New York. 156 ( suppl): 1-20. 8. 6.. Res Nerv Ment Dis. McgrowHill. 167. Washington. Neodredjeni mentalni poremećaji zbog opšteg zdravstvenog stanja Ovi poremećaji su samo uzgred navedeni u DSM-IV i/ili ICD-10. 2003.Can E.3rd Edition . hipo i hiper adrenokroticizam)..)1-20. DC. 14:288-292. Akpinar B. 1998.. American Acadey of Neurology: Practice parameters for determining brain death in adults ( summary statement). Fiven Publishing Limited. HIV. 3. Andreasen et al. Bazire S. 10.DC . 14. u: Apostlski S. et al. Little Brown. 32:198. Adams RD. 3. Am. Washington DC. 1995. American psychiatric Association. Lavrinić D. 6th edition.. Foley JM: The neurological disorder associated with liver disease. endokrini poremećaji ( hipotireoidizam. 156( suppl. American Psychiatric Associoation : Practice guidelines for the treatment of patients with delirium. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical manual Mental Disorders ( Delirium).: Psychotropic Drugs Directory 2003/04 (The profesionals´ pocket handbook & aide memorire. 152:323-342. Boston. Washington. 4.1994. Arieff AL.1987. tako i neuroloških oboljenja i poremećaja. Am. 11. Medicinski fakultet. epilepsija.1977. neuroinfekcije. Andersen SD..1994. Brodie JD.J. Psychiatry. Grigs RC: Metabolic brain disfuncionalis in system disorders. 1992. 1953. psychiatry 151:681686. 73 . Salisbury. Medjutim oni su realnost u kliničkoj praksi. Wilts. Journal of Cardiothoracic Vascular Anesthesia. Ropper AN: principles of Neurology. J. 13. Javljaju se u značajnom procentu kako kod internističkih.American Psychiatric Association. Beograd..1999.1995. The quality standards sobcommittee of the AAN. 123-133. 12. Voctor M. zatim autoimuna stanja uz uključivanje CNS ( sistemski lupus eritemetodes). Apostolski S: Etiopatogeneza stečene autoimune miastenie gravis .2000. Neurol 45:1012. American psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. 5.. American Psychiatric Association: Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders . American psychiatric Association.bolesti.1994.: Treatment od elredy patients with delirium. 4th edition.

u: Loga. Boston. SP..J. Int Psychogeriatr.1988. Caronna JJ: Coma in ishemic Cerebral Vascular Disease. Cerić I.1999.. 38. Ricketts S et al : Rostral orbitofrontal prefrontal cortex dysfunction in the manic state of bipolar disorder. 16:235-2441996. Wengal.. Butterworth RF. 13-16. 373-375. Buehtal F: "Post anoxic unconsciousness as related to clinical and EEG recovery in stagnant anoxia and carbon monoxide poisoning".1983. Semin Liver Dis. 25. 189--220. Stern E. Boiten J. In: Russle RW Ross (ed): Vascular Disease of the Central Nervous System. 74 . 36. Loga. 34. Mulvihnill M. 24. Smith MC et al: Neurologic complications of critical medical illnesses.1978. Bleck TP.Platt MM et al: A double-blind trial of haloperidol. In: Meyer MS.. 35:1007-1010. Crit Care Med. Dysken MW et al: Measuring delirium severy in older general hospital inpatients without dementia. Medicinski fakulteti Sarajevo i Tuzla.1:127-143. Bokonjić N. 22. and Lader J:An unusual sequela of a frequently occurring neurologic disorder: delirium caused by brain infarct..I. 113-150. Beograd-Zagreb.: Treating visual halucinations with donepezil. (urednik). Berlin. 3: 211-229. Blumerang HP. Strocke. 20. Bazire Stephen: Psychotropic drug directory 2003/ 04. 35.. Am. Roccaforte WH.1989. 26. Bettin KM. Urgentna stanja u psihijatriji. 32. Gastauth H (eds): Cerebral anoxia and the electroencephalogram. 1991. Brust JCM:Neurological aspects of substance abuse.1998. Breitbart et al. Psychiatry. 23. Londom.. Bonhoeffer K. Brenner RP. 1993. 29. Cameron DJ. 153:231-237. 18. 139-153. 156: 1117-1118. 1985. Edinburg.acute organic psychosis and confusion). Finkelstein C: Neurological syndromes after cardiac arest. 1983.2003. Malleta GJ. Medicinska knjiga. 26-29. BurkeWJ. Camus et al. Ericson B et al: Posoperative confusion following anestehesia in elderly patients treated for femoral neck fractures.: Delirium: a test of the Diagnostic and Statistical Manual III criteria to diagnose delirium in elderly general medical patients. Churchill Livingstone. 33.. 30.. 1910 Breibart W. 34. 9:517. J Am Geriat Soc .. Secend Edition.( Delirium. 1987.: Psihologija obolelih od malignih heamtoloških bolesti. Am.1997. Cerić I: Delirium tremens alcoholicum.: Symptomatic Psychoses. S.: Organski uključujući simptomatski mentalni poremećaji.....1961. 27.S. Melburne and New York. Terry RD (eds): The neurology of Aging. Springfield.. Klinička psihijatrija. Butterworth-Heinemann. In: Katzman R. Thomas. Thomas RI..1999. Blass JP.2000a. 1993.D. Caronna J. 28. Bronheim H.: Metabolic encephalophies in older adults. Beograd. Anesth Analog 66:497504. Philadelphia: FA Davis Co Publishers. Ned Tijedschr Geneeskd 133:617-620. Berggren D. i Cerić. Berger D. Naučna knjiga. 111.. 21.J.50-62. Am J Geriat Psychiatry6:296-301. 21:98. The professionals pocket handbook & aide memorie.1987. Am J Psychiatry 156:19861988. Plum F. u: Kecmanović.1999. J Geriatr Psychiatry Neurol .1996.: The neurobiology of hepatic encephalopathy..: Utillty of EEG in delirium: past view and current practice.. Fivepin Publishing Limited and Organon. Psychiatry.16.. Gustafson Y.. 17. 19. Bersein EV: Delirium in the elderly.Marrota R. chlorpromazin and lorazepam in the treatment od delirium in hospitalited ADIS patients. 37. 31.. 1993.

. 61.1994. 42.1986. Kostić V i Svetel M: Akutna distonična reakcija. Francis J et al : Evaluation of delirium in critically ill patients: validation of the Consfusion Assessment Method for the intensive care unit (CAMICU). 41.1981.2001. u: Kovačević M (ur). 719. 119-127. Gordon S. Folstein SE. 40. Dunne JW. 333-339. 1986. J Chronic Dis. Cambridge University Press.: Dementia among medical inpatients: evaluatio of 2000 consecutive admissions. 5:6579. 9:260-277. 46.2001. J... maligni neuroleptički sindrom.39. Schaffner F.. I izdanje. PALO j. 52. Francis J. Leedman PJ.. 75 .. 44.. and related psychoses. Dellva MA et al. 263:1097-1101. Francis J. Aust NZ J Med.: Analysis of the QT interval during olanazapine treatment of patients with schizophrenia.: Akutna insuficijencija jetre.. Psychosomatics 42:172. Crit Care Med 29:1370-1379. 1990. Kapoor WN: A perspective study of delirium in hospitalized elderly. and DeBattista: eds by Manuel Cllinical Psychopharmacology ( Delirium). 146:1923-1926. J Hepatol 21:487490. Clin Psychiatry 62:191-198. 1998-2003. Krishman KR. 1-14. Wicstrom J. Figiel GS. Czekalla J. u:Kovačević SM (ur). 5 th ed.J. Fanjiang G. Medicinski fakultet Beograd CIBIF. Donovan JP. Ely EW. 351. 494. S : Epileptičke psihoze. 45. Urgentna medicina. 43. Engel GL. Edis RH : Inobvious stroce: a cause of delirium and dementia. 1988.A. Dragošević N.1995. Mental Diosreds and Somatic Illness.1991.kliničke krakteristike i lečenje.. Philadelphia. Kapoor WN: Delirium in hospitalized elderly. Urgentna interna medicina. 1999. 1-14... Engel and romano. kliničke klasifikacije i lečenje. Brejtner JC et al : Radiologic correlates of antidepressantinduced delirium: the possible significantes of basal ganglia lesions. 4th ed. Chatrberg J. In: Haubrich WS.Jr. 55. Foley et al.232-235. Berk JE ( eds by) Bockus Gastroenterology. 16:771-778.. Ferenci P. 53.1989. American Psychiatric Publishing Inc. Candbgrige. 56. 2003.: Hepatic encephalopathy. J Neuropsychatry Clin Neurosci 1:188-190. CIBIF. delirijum. Shafwr DF et el: Cerebral edema and increased intracranial pressure in chronic liver disease.1983. Autio L. hassen MA. 58. Arch Intern Med. JAMA. disease. Romano J: Delirium: a syndrome of cerebral insuffcienty. 47.1975. Drake and Coffey. 62. 59. Ferenci P: Brain dysfunction in fulminant hepatic failure.2002. J. 60.. Folstein MF. Beograd. Zorumski C et al... Delić D. 2001. Figiel GS. Lancet.: EKT -induced delirium in depressed patients with Parkinson-s. 51.. Martin D.. Erkinjuntrti T. 57.. In: Leder HM ( de): Handbook of Psychiatry.. Beasley CM.1990. Medicinski fakultet Beograd. 48. 54. Urgenta medicina. J Gen Intern Med.u: navedeno u knjizi br 36. Folstein MF: The three-item delirium scale (abstract).1999.. Cole O.1944 Engel and romano.. 49. 12: 189199. Cuting J: Acute organic reaction.. 50. McHugh PR: Mini-mental State: a practical methods for grading the cognitive state of patients for the clinican . Psychiatr.. u: Vučović D (ur): Urgentna medicina. 1959. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 3:405-411. 1988. Washington DC and London. Delić D: Akutna insuficijencija jetre. Djukić-Dejanović. Pa: WB Saunders.. Res..1959.

Hakeman SM et al: Continous droperidol infusion for management of agitated delirium in an ICU. 64. M: Firshs Clinical Psychopathology. 79. 247-259. Levenson JL. u: Flaherty A.2000. nacamura H et al: the assotioation between intravenous haloperidol and prolonged QT interval . 78. 69.1995. Charpeninter PA: Precipiting factors for delirium in hospitalized elderly persons.1992. indelicato J.: Infarction of the fusiform and calcarine regions: agitated delirium ana hemianopia. Ericson S et: Acute confusional state ( delirium) in stroke patients .D. Wood LDH: Principles of crical care. Cerebrovasc Dis 1:257-264. Hart RP. Gehab M.: Udžbenik iz psihijatrije ( prevod sa engleskog jezika).Joseph.1973. 1992.. 66. Alessi CA et al: Clarifuyng confusion: the Confusion Assessment Method . Goldberg EL : Lateralization of frontal lobe functions and cognitive novelty. 74. 70. 1996. 67.2000. Psychosomatics 36:301-305.. van Dyke CH.. Best AM..1976. 263: 1097-1101.1997.. Horestein S Chamberlin W. Larry: Delirijum. Jacobson et al..1999.. Jasterbarsko. Bristol.. I Clin Psychopharmacol 21:257-261. Hart RP. Jacobson and Jerrier.1993a. Jacobson and jerrier. Jacobson et al. N E J Med. Dijagnoza i terapija. Jacobson and Jerrier. Beograd. 75. Kapoor WN: A prospective study of delirium in hospitalized elderly.. 7:305317. 275: 852-857. ( prevod drugog izdanja na hrvatski jezik) "Naklada Slap". Kaplan i Benjamin J. Channon. John Wright and Sons. Sings and Symptoms in Psychiatry. vol 3/4. Levenson JL.1996.1998. Gustafson Y.1992. Martin D. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.. ( prevod). 81.1990. New York. Henderson D. Sessler CN et al. 92. 80. McGraw Hill.. Takahaslu T. Carlson R(ed): Renal failure and association metabolic distrubances. Lebert F. Sadock: Priručnik kliničke psihijatrije. Springer.. 84.. Frye MA. JAMA. Hamilton. benjamin J: Using intravenous haloperidol to control delirium( abstract). Harold I.. 83. 76 . Savremena administracija. Psychosomatics. AM Intern Me 113:941-948. Hart RP. Vol.281:1318-1325. Henon H. in:Translation of the American Neurological Assotioation 1967. 71. 1988. i Gillepsi R. 82. 88. 72. Francis J. patient characteristics and outcome. Inouye SK. 87. Schmidt GA. John ( urednici) : Psihijatrija. Robert i Davis M. Hall JB. Stroke 30:773-779. Coudreaut MF. 37:533-546. JAMA. 318:1173. Hospital and Community psychiatry 43:215. J Psychosom Res 43:417-423...1974.1993a.2000.1999. Gavin FH.Relation to preexitsting dementia. 68.1998. Inouye SK. 85. 27-30. Goldman S. : Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. Langeov klinički priručnik.1951. Edited by Yahr MD. Sessler CN et al: Validation of a cognitive test for delirium in medical ICU patients. J R Coll Physicans Lond. 77. 86. Hatta K. Gelfand SB. Ellinwood EH: Cocain and other stimulans. 76.1991. Predictive model and interrelationship with baseline vulnerability. 65.63. J Neuropsychiattry Clin Neurosci 6:371-378. Hodkinson HM: Mental imairment in the elderly. Durieu I et al : Confusional state in stroke. Conomy J.1990. Psychosomatics 37:533-546. Saunders Company. oct. New York..1967. A. 1997. 89.1987.85-89. 73. critical care clinics. Garbutt et alJAMA. Sessler CN et al: Abbreviated Cognitive Test for Delirium.2001. Olssom T..

1989a.CIBIF. 104. 1997. J Neurol Neuros Psychiat 63:279. Kaufman DM.. Kirsh BM. 27:231-238. Wessenborn K: Neurology and the liver . 6th ed. 107. Kroner K. 105. Lalević P. S. 9:71-78. Jones EA.. Gottlieb GL. N Y State J Med. Baltomore. 223-238. Kovačević SM.1945.. 95.1998.. Katz IR.1997. Hansen BA: pathophysiology changes in cerebral circulation oxidative metabolism and bloodbrain barrier in patients with acute liver failure.1996. Beograd.90. 106. Niš. Williams and Wilkins. Steback U et all : Computed tomography findings in delirium J Nerv Ment Dis 177:226-231. Zavod za udžbenike i nastavna sredsta... Layden TJ et al: Diagnosis and management of fulminal hepatic failure. 63:279.. Narrass M: Acute metabolic complications of diabetes melitus. Kostić VS: Parkinsonova bolest i parkinsonizam. Kecmanović D. Službeni list SCG.. Kranzel et al. 1993. u: Kovačević SM (ur). Jones EA. : Organski mentalni sindrom.. 1990.: Klasifikacija i dijagnostika senilnih i presenilnih psihoza organskog porekla.:( urednik): Psihijatrija. Knudsen GM. 111. 103. Kaličanin P: Psihijatrija. 94. j hepatol. Larsen PS... Johnson JC. 102. "Velarta"..1997.. 2005. i Damjanović A. Urgentna medicina. 92:381.1989.1999.Lipton RB: The perzistent vegetative state: an analysis of clinicalcorelates and cost. Comp Ther. 31:53. Kaplan HI et al:( 1996) ( editors): Comprehensive Tekstbook of Psychiatry. Jovičić A. 21:166. Urgentna psihijatrija. hurri L. u: Inovacije znanja iz neuropsihijatrije.1982. Kullmann et al. Williams and Wilkins. 100. 101. Tom I. KaplanH. Beograd. 91. 98. 25:1335-1341. Wessenborn K: Neurology and the liver. Nursing . 110. Pharmaca.. In Pickup J and Williams GED (es): Textbook of diabetes. 158:813-815. Baltimore. Kovačević MI. 1979... 77 . Kostić VS: Kalcijumski antagonisti u lečenju cerebrovaskularnih oboljenja.: Dealing with the confused patient. Račić DV. 6th ed. u: Jakulić. 1999. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost Sarajevo.2001. and Sadok B. Katz et al.: The Comprhensive Textbook of psychiatry. VI.. Jeste DV.Beograd. Raičević R: Tranzitorni ishemijski atac. 115. Am J Psychit.. Vojno Med Akademija. Kranzel and Van Kirk. 99. Kennard et al. 97. 1992. ( ur): Anesteziologija. 1997. 2000. 1998. Kovačević DR: Urgentna dijagnostika i lečenje akutnih trovanja. 112. "Srempublik".1995. 96.. 93. Koponene at al..1994. Alcol Clin Exp Res. Kaličanin P. Blackwell Sciense Ltd.1955. J Gerontol. 45:113-119. Lalević P: Fiziologija vode i elektrolita. Lam N. Mintzer JE et al. 116. 98-106. Beograd. Beograd.1989. 1996.. Sullivan E et all: Using DSM-III criteria to diagnosis delirium in elderly general medical patients. 44-50.: Comparasion of risperidone and placebo for psychosis and behavioral disturbanes associated with dementia: a randomized double blind trial. Medicinski fakultet Univ. Krentz A. 109. 1997. 108. 114. J Clin Psychiatry60:107-115. Kopenen H. 92. J Neurol Neuros psychiat. Jakulić S.I. 113... 2001. Beograd.

125. Lary S. 1978. Comp Psychiat. 132. N Engl J Med..257-266. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb i Svijetlost sarajevo. 1989. New York. 127.6:1-26.M. Wetle T. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes.1992.savremena dijagnostika i lečenje.In: Copeland. 121.273-298. Mohammed and Blazer. 2005.. J geriatr Psychiatry Neurol 5:149-155. Tarsy D. Lepić T. Saundders Company. 219-226. u: Hirsh et al ( eds by) Psihijatrija: dojagnoza i terapija. mattingly G et al : ECT-induced interictal delirium in patients with a history of a CVA. Raičević DV. 130.. Psihijatrija. Lockwood AH: Neurologic complication of renal disease. S. 247-259.Clin. 123. acute confusional state) in the elderly. Mansand PS and Sipahinalani A. Tom II. Psychosomatics 36:66-68. Megraf. Službeni list SCG.2002.. Lipowski J.B.. Oxford University Press.1989. 1975.. 1990. Balessarini RJ: Spontaneous and drug-induced movement disorders in psychotic patients. Lešić Ž.. Gen Hosp Psychiatry 19:439-444 .. 5:49-66. Am J Psychiatry. Beograd. 144. A. John.1992. 124.1997. 141. Lekoff SE. In: Benson DF. Loga S. 2005. Besdine RW.1994. Lipowski ZJ: Delirium in the elderly patient. i Dogan.1995. Abu-Saleh T. Martin M. W. Leverson JA.J.: Delirium in the aged. Marić J: Klinička psihijatrija (Moždani organski psihosindrom. 1989.Savremena administracija. 2005 Marsden CD. 53:69.117... 1982. Philadelphia.1997. Psychiatry. 140.MOPS). S.: Transient cognitiv disorders in the elderly. 750-781... 142. Leverson JL. 129. Lieb et al:Psychol Med.: Psychosocial Complications of Leukemia.. 56-61. Lipowski ZJ: Organic brain syndromes. 1973. Liston EH. Urgentna medicina.Dan. .1998. 7:617.. pp. 139. 140:1426-1436. 19:309. 126. 1978. John & Sons Ltd. Psych.: Akutni moždani sindrom. Psychosomatics 39:422-430. 120. u: Kecmanović D (urednik).. Comp Psychiat. Langeov priričnik ( prevedeno). 131. 19:309. G.11 izmenjeno i dopunjeno izdanje. 137. 232-234. Ann Clin Psychiatry 9:219-225.213-224. Zbignijew: Delirium (Acute Confusional States). 1983. Wu R: The duration of delirium in medical and postoperative patients referred for psychiatric consultation.Beograd.: High-dose intavenosus haloperidol for agitated delirium following lung transplatation.: Rak i duševni život. Manos PJ:The utility of ten-point clock tekst as a screen for cognitive impairment in general hospital patients. 122. 119. 133. Lopašić R. Lesko LM &Holland JC. Betlheim.. Beograd.1992. : Olanazapine in the treatment of delirium .. Kovačević SM: Moždani udar. 1990. Lipowski ZJ. Grupe and Stratton . 320:578-582. R. Lowe GR: The phenomenology of hallucinations as an aid to diferential diagnosis . Zagreb. 1959. 143. Goldman: Delirijum.: Should psychostimulants be used to treat delirious patients with depressed mood? ( letter). Lepić T.: Psihijatrija. J. 136. Br j Psychiat. Grafički zavod Hrvatske. Raičević R. Figiel G. 118..1973. Annu Rev Gereontol Geriatr .. In: Henderson ES &Lister TA ( eds): Leukemia. 123:621.1986. Manos PJ. u:Kovačević M (ur): Lipowski J. 1985. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb.: Akute confusional state (delirium) ih the hospitalized elderly. Urgentna medicina. 134. New York. Lipowski ZJ: Delirium: Akute Confusional State. u: Kovačević SM (ur). 62-91.. 135. Kovačević SM: Sinkopa. Blumre D (eds): Psychiatric Aspects of Neurologic Disease. Br J Psychiat123:621.: Transiet cognitive disorders ( delirium. 78 .. 138.Z. Lowe GR: The phenomenology of hallutinationes as an aid to diferential diagnosis.. Neurol Cl. Službeni list SCG. Psychiatr Clin Nort Am.. 128.32:63-78....Eds by Principles and Practice of Geriatic Psychiatry.

1990. Ćulafić Dj. 153.1977. 25-36. 150. 79 . Organic Brain Syndroms).1999. 163. Klinička pasihofarmakoterapija. 151. u: Berger J. 157. :Pheniramine aminosalicylate overdose. 156. "Naklada Slap". Murry GB. 166. : Acute confusional states whit right middlecerebral artery infarction .1997. Jerold : Esential Psychopathology ( 7. McGinniss J.. Mendelson G. Jyu CA et al: Association of low serum anticholinergic levels and cognitive impairmen in elderly presurgical patients. Cl Neurol. Naučna knjiga.145. Klinička psihologija. i Vojinović V. JAMA. Engrami ( tematski broj).: Neurobiologija poremećaja cerebralne cirkulacije. Rubino FA: Syndrome of agitated delirium and visual impaiment: a manifestation of medical temporo-occipital infarction J neurol neurosurg Psychiatry 40:861-864.. 161. 146. Richardson JS.. Boston.: Controled study of exstrapiramidal reactions in the managment of delirious. Arch neurol 34:313. Milovanović S. Beograd.1988. Voctor M: Alcohol withrawal seizures. 1986. 120-123.: Savremeni pristup organskim psihosindromima. Matsuoka et al. Sudhansu C.2001. "Dečije Novine"..... Milenković P.Heinemann. Biro M i Hrnjica S (urednici). 1-2:95-106. Barex.. medically ill patiensts:intravenous haloperidol versus intravenous haloperidol plus benzodiazepines.116-119. 148. 167. 2000. Daroff RB. Beograd. 147.1977. Medina JL. br. 201-202. Fenichel GM. Sprague SM: Uremic encephalopathy. Miller PS. J Neurol Neurosurg Psychiatry 39:84-89. 22-25. Medina JL. Am J Psychiatry 145:342-345. Jastrebasko. EM M Cl N Am.. Michael B.Beograd. Beograd. 152. 42:251. et al. heart Lung 17:238-241. u: Milovanović D i Milovanović S (urednici). br. God. Engrami. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb. 5:827. Marsden DC (eds): Neurology in Clinical Practice: principles of diagnosis and menagement. 140141. First Alen Frances i Harold Alan Pincus: DSM-IV priručnik za diferencijalnu dijagnostiku.. Moc SM.. Geschwind N et al. Mensulam MM.1974. V izdanje.4:7-10. 154. Milovanović D i Ilanković N: Farmakoterapija sindroma delirijuma i mentalne konfuzije. Panić M i Milenković Z: Cerebrovaskularne bolesti.. Waxman SG. Holmes VP et al. 155.. Milovanović D i Milovanović S: Klasifikacija psihotropnih medikamenata. 1987.iskustvo sa klometijazolom. 164.2005. 1993. Beograd. Meltzer HY..2005.: Atypical antipsychotic drugs but not typical increased extracellular acetylcholine levels in rat medial prefrontal cortex in the absence of acetilcholinesterase inhibition.. 149. In:Bradley WG. 158.. Leposavić LJ.: Hepatička encefalopatija u konsultativnoj psihijatriji. 2005. 1-2.. O'Laughlin IA..1991. u: Milovanović D i Milovanović S ( ur) Klinička psihofarmakologija. Butterworth. neurology 24:1181-1183. Montgomery et al. Foege W: Actual causes of death in the United States. Vol.. 270.IV. 97-297. Milovanović D. Beograd. Mendez Ashla MF: Delirium.1988. Dai J. Rubino FA. Barex.. Menza et al MA. 162.. 1982. Maxmen S.2000. 159.1994. matković O: Pariska psihosomtska škola. 165. V dopunjeno i preradjeno izdanje.1976. Morris JC.. Meagher and Trzepacz .. 160. Society of Neuroscience Abstracts 25:452. Mršulja B. I izdanje. Reversal of delirium and choreiform moverments with tacrine treatment. Ross E: Agitated delirium caused by infarctions of the hypocampal formation and fusiform and lingual gyrii.

. dijagnostika i terapija organskog psihosindroma..1982. Mustajoki P. Beograd.J. 157-161. 171. 1977.. Plum F. 6:66-67. Arc Int Med. and Beies SJ: Components of attention. 129-150.. J AM Geriatr Soc 45:470-473. Beograd. Lek.: Simptomatologija. 4.. Poleksić LJ. Carrier M et al: Torsades de pointers secondary to intravenous haloperidol after coronary artery bypass graft surgery.1971. Ment Dis 173:610-614.4:87. Onofrj et al. Philadelphia.1997.1999. 1982. et al. Vesel J. Munjiza M. Prugh et al. Can J Anesth 47:251254. 1982. Gerentology 40:18-24. u: Prvi seminar iz kliničke psihijatrije. Nickolas and Lindsey.D. Denault AY. Beograd..: Specifičnosti incidencije i rizika oboljevanja za grupu organskih psihoza. 12. Ocić G. Galenika. IV.1997. et al eds by Depression and Physical Illness. 174.L. 182. 341-358. Yamada S et al: Doses plasma free-3-methoxy-4hydroxyphenyl (ethylene) glycol increase the delirious? A comparation of the effects of mianserin and haloperidol on delirium. Uchimura N. 181. 41-75.: Complicated delirium in cancer patient successfully treated with olanazapine. Phoenix. O’ Keeffe ST and Gosney MA: Assessing attentiveness in older hospitalized patients: global assessment vs test of attention.1985. J.168. P...1997. 184. Ann Neurol 12:113.Vodić za lekare.Frager G.Vranje.: Organski psihosindromi neoplastične geneze. 1989..P.1969. paper presented at the anual meeting of the Academy od Psychosomatic Medicine. Nora LM. 188.. Posner ML. 185. Breitbart W. 1 do 6.. O’Keeffe ST. Int Clin Psychopharmacol12:147-152. and Katon C. Platt MM. Zbornik radova. God.. 135:2004-2008. 14. Tormey WP. Dokumenta. 186. 189.November. Posner JB: The diagnosis of stupor and coma. : psychiatric manifestations of right hemisphere infarctions.: Akutne simptomatske psihoze i njihovo lečenje. 190. 176. M.br. Smith M. Passic SD and Cooper M.1994. Poleksić J. u: Psihijatrija. J. Mullaly W. Bleck TP: Increased intracranial pressure complicating hepatic failure. 169.E. 172. Institut Calmettes. 2005.65. Nordmann Y: Early administration of heme arginate for acute porphyric attacks. 175. huff K.: Akutne i hronične psihoze u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. 1975. 170.: Pedriatric delirium: research update. 180. Mareille. in: Robertson. Ronthal et al: Frecvency of acute confusional states with lesions of the right hemisphere ( abstract). et al.1995.....1994. Davis.1991. Engrami. Munjiza M. Nakamura J. Problems psychologiques en rapport avec le cancer. Ljubljana.Beograd. Engrami. Comptes rendu..1980. Pain Symptom Manage 17:219-223. Centar za edukaciju Instituta za mentalno zdravlje Beograd i NVO Lekari bez granica. J Crit Illn. Neuropsyichiatry Clin Neurosci.1982.2000. i Milovanović D.Berger J. and Summers J. Rev 78:391-408. Trautman. 80 . Mesulam M.4:163-175.: Depression in Traumatic Brain Injuri Ptinents.M. Novembar 2004Februar 2005. 187. Simpozijum o psihijatriji i neurologiji. Perrault LP.1994. 13. J Nerv. 173.. 1993. Platt MM. AZ. 178. 177. 183. Prigatono G. Glasgow R et al: Thiamine deficiency in hospitalized elderly patients. marta 1976 Beograd. John & Wiley.: Effiicacy of neuroleptics for hipoactive delirium. 179.u: Mentalno zdravlje u Primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Price BH. Psyhol.

Abrahamowicz M.1997. 81 . Blennov K. (ur): Urgentna medicina. 5:153. Rosenberg PB.. Romano and Engel. Lippincott Williams & Wilkins. Ruijs et al. Jhangri GS et al : Validity of the Confusion Assessment methods in detecting post-operative delirium in the elderly In Psychogeriatr11:431438. 2005. 192. Hong Hong.1993.2002. Radojičić B.. 57:249-258.1994.1999. Oxford University Press. Stern TA. Reily JG. 203. Neuropsihijatrija.: Psihoze nastale usljed nedostatka nikotinske kiseline.1996. 355:1048-1052.1993. Murrary GB.1999.1991. 202. Hurwitz S. 193. New York. Stip E et al: Neuropsychological change in erly phase schizophrenia during 12 months of treatment with olanazapine.2000. 208. 1984. 10:368379 . Rogina V. 194. Richen P:Movement disorders associated with withdrawal from high-dose intravenous haloperidol theraphy in delirious ICU patients.2002.1944. Medicinski fakultet beograd. u: Vučović D. Buenos Aries. Sanders KM. Avis AS. Salama J. Ruijs et al. Rosenbaum JF. Robertson B..: Incidence of and risk factors for delirium among psychiatric patients. 199. Rolfson DB. 289-290. 196.1998. Gottfries CG et al.L: et al. 68-91. 212.: Revies on Drug metabolism and Drug Interactions. J. Ahmed I. 201. J.1990. Riker RR. Perrier IN et al: QT interval abnormalites and psychotropic drug therapy in psychiatric patients. et al. Jones BDW. Hyman SE et al: Handbook of Psychiatric Drug Therapy. 210. Rockwood K: The occurrence and duration of symptoms in elderly patients with delirium. 207. 198. London. 22-23. Fraser GL. 1954....... Cl Neuropas.: Methylphenidate in depressed medically ill patients. Tokyo. Arana GW. 106. Psychiatry.1991.2000. London. 200. 52:263-267.8.Vol. risperidone. 195. Beograd. 311-317. 2002. A Volters Klower Compani. 1-2: 159-186.. Fifth Edition. Rasmussen D. Clin Psychopharmacol 11:146-147. : Delirium in dementia.. psychiatric Services 47:727-730. Purdon SE. 211. 197. Frennd Publishing Ltd. Syndey. 206.In: Roghoebar. 209.. or haloperidol. Rakočević-Stojanović V: Akutna organska patološka stanja centralnog nervnog sistema. Philadelphia. Obeležja. Journal of Gereontolgical Medical Science 48:M162-M166. Clin. Steiner W.: An Introduction in Psychopthology. McElhaney JE. Arch Gen psychiatry.. Ross et al. Robertsson B: Assessment scale s in delirium.:Urgentna neurologija. 204. Rakočević-Stojanović V: Metaboličke encefalopatije. Rasel D.: Aplication of Serenis Profil and Some Implications of Their practical profile for Their Clinical Use in Psychiatric. Dement Geriatr Cogn Disord.291-442. Cassem NH: Hight-dose intravenous haloperidol for agitated delirium in a caediac patient on intra-aortic bullon pump. 217-218.1986. 235. Ritchie J. Baltimore. 2:50. Gheradi R et el: Post anoxic delayed ancephalopathy and leucoencephalopathy and non-hemorrhagic cerebral amyloid angiopathy. Int J Geriatry psychiatry 13:49-56. M. Zagreb.191. Chest 111:17781781... u: Vučović D (ur): Urgentna medicina.1991. Elit-Medica Beograd i Draslar Beograd. 205. Lancet.

229. New York. 231.374-379."Asterixis" a disorder of the neural mechanisms underlying sustained muscular contraction. 217. Zagreb. u: Muačević. and Kock C: Thalamus. 1992. Siebke H. Timotijević I. V. Oxford. Nomikos GG : Effcects of typical and atypical antipsychotic drugs on acetylcholine relase in the hippocampus. 235. Rodriguz D. 232. Shahaniet (ed): The motor system . London. Paula: The Psychiatric Mental Examination ( Delirium). Stoiljković S. 1978... u: navedeno u knjizi br 35.19:119. Ann Clin Psychiatry 9:105-107. 1988. Gjessing L et al: Chronic relapsing pancreatitis. i Papić. Ann Emerg med 21:407-413. 1992.246278. 292-313. Delirijum). American Psychiatric Publishing Inc. Van Duck Cathy et al. 224. Clin Toxicology 10:437-441. Tefferi A. 1996.1994.113:941-948. 216. 215..Elsevirer .. Sherman SM. Schatzber AF..: Reversal by physostingmine of clozapineinducend delirium.. 494-495. Steinhart MJ.1995. Lancet. Pertilli R. 234.. Occurtence during oculovestibular testing in sedative drug oculovestibular testing in sedative drug-inducend coma.. i sur. Arch Neurol. 230. mansand PS. Young RR. Stojanović V...2000. Medicinska naklada. 1994. Vladimir : Instrumenti kliničke procene u psihijatriji.. Psihijatrija. Tazepacz.T.. Z. 222. Schuster P. gabriel E. Thomas H. Strem TA : Continous infusion of haloperidol in agitated critically ill patients. O´Conner PG: Diagnosis and treatment of substance abusers with HIV infection. 228.N Holand. 1975. Naučna knjiga Beograd. Analas of Internal Medicine. Fourth Edition.1990.. Edited by Shepherd GM. Solberg LA: Acute porphyrias: diagnosis and management. Crit Care Med 22:378-379.3rd Edition . Oxford University Press.1979. : Use risperidone in delirium case repotrs. Selwyn PA. 82 . 227. Washington DC. Society of Neuroscience Abstracts 26:2144. 419-435.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom.. Shakani BT. 2003. Sharon K. 186.1976. Treolar and MacDonald.: Droperidol versus haloeridol for chemical restraint of agitated and combative patients . J Neurol 220:83.1975.1977. New York.1997.: The use of haloperidol in geriatric patents with organic mental disorders. 221.. Sundaram and Dostrow.D. 33:132-143. Simon RP: The Forced downward ocular deviation. 2:109. Oxford University Press.. 219. 236-243.1997. ( urednik). Timotijević I: Alkoholne psihoze. :Clarifying Confuzion: The Confusion Assessment Method.213. Colgan JP. 351-353. Schirazi S. 233.: Organski uvjetovani duševni poremećaji. Postgraduete medicine.1992.1994. i Paunović R.. 223. Cole JO and DeBattista C: Manual of Clinical Psychopharmacology ( Meprobamate.1: 1275.. Cur Ther Res.Kufferle B et al. Sjaastad O. 226. A New Method for Detection of Delirium. Inouye Cristopher. 218. Metabolic consequence of cirrhosis often is reversible. 1990..2001. 1983. encephalopathy with disturbance of consciousness and CST amino acid aberration. Souheil Abou-Assi. 35:456. Reno Vlahcević: Hepatic encephalopathy. Mayo Cl Proceed 69:991. 225. Sipahimalani A. Edition . Prim Care.. Breivik H et al: Suvrival after 40 minutes submersion without cerebral sequelae. 214. 220. in: The Synaptic organization of the Brain . Medicinska knjiga BeogradZagreb. Schwartz E. H.

Trzepacz PT.2001.. Oxford University Press.1999b. The Netherlands. Trzepacz PT : Is there a final common neural pathway in delirium? Focus on acetylcholine and dopamine.1998. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. Gastfriend DR.. a need to focus our research. Philadelphia.1994.Greenhouse J: A symptom rating scale for delirium. Trzepacz PT: Neuropathogensesis of delirium. 78-89 .1988a.. New York. Tsai G. Trzepacz T. 255.Zagreb. Trzepacz PT : Update on the neuropathogenesis of delirium.1994a. Trzepacz PT. pp.525-564. Psychosomatics 40:193-204. Vctor M.S. van der Mast RC: Detecting and measuring the severity of delirium with the symptom rating scale for delirium. and treatmen... Psychosomatics 35:374-391. Advances in diagnostic. Erasmus.. Meagher J. Dew Ma et al: Is delirium different when it occurs in dementia? A study using the delirium Rating Scale.236. neuropsychiatry Clin neurosci 13: 229.1988b...1996.. 248.. Biol Psychiatry 24:314. 237.200. Trzepacz PT. Benecke Consultants. Trzepacz PT. Mittal D. Mittal D. comparasion to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. David and Wise G. Coffman G et al: Delirium in liver transplatation candidates: discriminant analysis of multiple test variables.: The Wernice-Korsakoff Syndrome. Mittal D. 238.. drugo preštampano izdanje. Trzepacz PT and Baker RW: The Psychiatric Mental Status Examination. 247. 249. u: Morić-Petrović. In: Yudofsky C. 254. Paula . University Rotterdam. Trzepacz PT . 250. Medicinska knjiga Beograd. Torres R. Dement Geriatr Cogn Disord 10: 330-334. Robert eds by The American Psychiatric Publisnih textbook of neuropsihijatriy and Clinical Neurosciences. Gen HospPsychiatry 17:75-79.. 242.. Stuart and Hales E. 239. Washington DC. 83 . 252. 6. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium . Tesis.. 253.1999a. England. Leukemia Sociaty of america.2000. Semin Clin Neuropsychiatry5:132-148. Psychiat Res 23:89-97. 1993. Psychiatr Clin North AM. its use in consultation/ liason recearch. 243. 152:332.1994.1995. Amserdam. Torres R et al: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized-98. 241.242.. Trzepacz PT and Dew MA: Furher analyses of the Delirium Rating Scale. London. FA Davis. 90.2001. Lymphoma and Multiple Myeloma for Patinents and Their Families. Understanding Chemotherapy.: Validation of the Delirium Rating ScaleRevized -98: Comparison to the Delirium Rating Scale and Cognitive Test for Delirium. Veljković J:Psihički poremećaji organskog porekla. 244. 240. 245. Trzepatz PT: Delirijum. 201-220. Collins GH. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 10:199-204. 19:429-448.. 2002. in:Delirium After Cardiac Surgery. 1988. Michael : Neuropsychiatric Aspects of Delirium. Adams RD. Oxford. 1971. Coyle GT: The glutamatergic basis of human alcoholism. van der Mast. Trzepacz PT Mulsant BH... 1990. Trzepacz PT:The Delirium rating scale. American Psychiatric Publishing. Brenner R. J. 251. Inc. et al. ( urednik). 4 th ed. Am J Psychiat. Baker RV. 246.Psihijatrija. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 13:229-242. 1995.A Guide To Treatment of leukemia.. patophisillogy.

4. 39.: Komparativna analiza komplementarne dijagnostike u organskom psihosindromu. 264. 99-111. Obeležja..4-značajno.WHO. Vesel J. 265. Young DF: Neurological complications of cancer chemotherapy. Vučović D: Urgentna psihijatrijska stanja.1982.1935. Urgentna medicina.Derealizacija Utisak nerealnosti spoljašnjeg sveta. 1980.6-izuzetno jako 2. 1988. Jonson BF et al : Torsades de points assiciated with the use of intravenous haloperidol. Minnema RF. 261. 38.6).256. In: Silverstein A (ed): Neurological Complications of Therapy: Selected Topics. 269. Wilt JL. u: Vučović D (ur).. Part II. Williams R: Management af acute liver failure. Voctor M. 260. 259.. Zbigniew J Lipowski: Delirium ( Acute Confusional States).Prikaz skale za ocenu psihotične anksioznosti ( Prevod sa Francuskog jezika: Mr sci Dr Marica Lazarević. 27-35.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. i Penca-Maksimović J..London. FA Davis.. New Work. 257-260.. Ann Intern Med 119:391-394... ibid. Četiri vrednosti su predložene kao mogući vodić (0.1993. 1982. Geneva. 1994. Philadelphia. Chichester-New York-Brisbane-Toronto-Singapore. 91-129. Poleksić J. Bryen GW ( eds): Handbook of Clinical Neurology. 263. 1971. Živković Dj i sar. 4. 84 .: Nervous system toxicity of the chemotherapeutic agents.. 262. In: Vinken PJ. 1982. Adams RD. U: navedeno pod br. 57-113. Wada and Yamaguchi.2.. Wolff and Curran. a za medjustepne se se upisuje u predvidjene medjukolone. John Wiley & Sons. W.: Klinički varijeteti organskog psihosindroma. Beograd. 11-21. Narton & Company New York.. 10 th Revision.: Urgentna stanja u organskim psihosindromima: dijagnostika i tretman.1992.. Engrami. PRILOZI UZ POGLAVLJE O ZNAČAJU VAŽNIJIH PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA U PSIHOPATOLOGIJI 1. 257. In: Copeland JRM. 27. i sar. Živković Dj.W.38. 11. Beograd. Postgrad Med J.Neuvidjavnost u bolest Pacijent ne prihvata patološki karakter postojećeg straha i morbidnost simptoma 0-nema.. 1982. 2002. Norveška) Skala služi kao što je već navedeno za ocenu psihotične anksioznosti kod pacijenata u tri poslednja tri dana. 267.1993. WHO: International Statistical Clasification of Disease and Related Health Problems. New York.1986. Za svaki ajtem upisuju se u odgovorajuću kolonu stepena koji odgovara onom što bolesnik izražava ili intenzitet negovog ponašanja. Vol. 1. 270.463-516. 258. Svaki ajtem se numeriše od 0 do 6 poena. Collins GH: The Wernicke-Korakoff Syndrome. Young DF & Posner JB. u: navedeno pod br. 151-157. Abou-Saleh MT and Blazer DG (eds): Principles and Practice of Geriatric Psychiatry. Neurologigal Manifestations of Systemic Diseases. Vinković Z. 266. Elsevier.2-jako. 64:765. 268.1982.Izmenjena percepcija okoline.. Futura Publishing.

2.2-fluktuirajući strah.4.Smanjenje reaktivnosti na spoljašnje stimuluse.Kočenje fizičkih aktivnosti.2.2.teškoća verbalizacije.6.smanjenje i usporeno razmišljanje i percepcije 0.6.Gubitak telesne sheme.2.Depersonalizacija fizička Utisak nerealnosti.6-paraksizmi straha na kontinuiranoj osnovi.6.pokušaj samoubistva 0. 5. 0. 12. 0.4. 6.6.Motorna inhibicija Reakcija zaustavljanja.Karakter mučnog afektivnog osećanja kod pacijenta Mučnina usled afekta straha. 0.na poimanje straha kod samog ispitivača.2. 10.4.Zbunjenost Teškoća razumevanja celokupne situacije u odnosu na sebe i okolinu.Kounikacija. 11. 0.2.2.4. 4.Nemogućnost izražavanja straha Neizrecivost. 9.6.ne osećati se kao "neko".Osustvo kontrole straha Strah preplavljuje svest bolesnika 0.neshvatanje konteksta. 8.6.Mućenje tela.4.4-kontinuiran strah.2.na pojimanje straha kod samog ispitivača.2.6.Evolucija straha u tri poslednja dana 0-jedna jedina kriza.6.4. 14.2.prenošenje straha na ispitivača Strah pacijenta se prenosi na ispitivača.nesposobnost izražavanja i uobličavanja sadržaja.Autoagresivnost Verbalna ili fizička.4.0.2.Inhibicija mišljenja Blokada. 0.biti drugačiji nego ranije.6.4. 0. 85 .6.4.6.2.Reaktivnost na okruženje Osetljivost na spoljašnje dogadjaje. 0.6.4. 3. 13.4. 7. osećanje straha kod ispitivača.Depersonalizacija psihička Utisak da se više nije isti. 0.fizičkih promena.samopovredjivanje.4.metamorfoza pojedinih delova tela.

6.neprijateljstvo ka okolini 0. Nekolio kliničkih ispitivanja navedene skale i to pomoću faktorske analize pokazalo je da se u ukupnom varijabilitetu mogu izdvojiti četiri faktora sa 50%.2.jednom nedeljno se raspravljalo o procenama i tekućim dilemama.ocenjivanje ajtema skale je radilo 16 kliničkih psihijatara i psihijatara sa univerziteta.tok anksioznosti.4.Opšte vrednovanje straha od ispitivača 0.Hostilnost.4.nekoordinisana.posledice u ponašanju kod anksioznih pokazatelja sumanutih tema.18%.2.6. zbunjenost. 17.4. Izdvojeni elementi-ajtemi mogu se grupisati u pet podklasa. 3.Heteroagresivnost Verbalna ili fizička. komunikacija sa okolinom.17% i 10% varijanse ili odstupanja. 18.15.2.evaluaciju.Vodeći simptomi. tj.mučno osećanje afekta. Ovu prvu osovinu čine:neuvidjavnost(nekritičnost) u bolest. Pilot istraživanje uradjeno je i u Odseku za psihoze dnevne bolnice IZMZ i skala je standardizovana za našu populaciju. toku. a) Prvi faktor (50%) varijabiliteta grupiše ajteme koji karakterišu svajstva psihotičnog straha i koji definiđu klasičnu psihozu. b)Drugi faktor(18%) grupiše ajteme koji ukazuju na evoluciju anksioznosti u vremenu. autoagresivnost i 86 . depersonalizacija fizička i psihička.evoluciju u vremenu.2.4. Intenzitet ili ozbiljnost simptomatologije. Ovo poslednju osovinu čine:heteroagresivnost i agitacija.Autentičnost 0. Vrednovanje. nekomunikativnost. c)Treći faktor(17%) vrednuje dimenziju autoagresivnosti i osustvo savladavanja strah. 2. inhibicija mišljenja. evolucija u vremenu. d)Četvrti faktor(10%) vrednuje dimenziju heteroagresivnosti povezanu sa uznemirenošćuagitacijom.neadekvatna 0. podgrupa: karakteristike svojstvene anksioznosti psihotičnih.odnosno tok anksioznosti.motorna inhibicija.percepcija anksioznosti od okoline ili kliničara. Ovaj faktor ocenjuje težinu simptomatologije i na ovoj osovini se nalaze pacijenti sa najjačom anksioznošću.6 Napomene: 1.Agitacija Nekorisna hiperaktivnost. odnosno ajtemi iz prikazane skale su:autoagresivnost i nedostatak kontrole strah. Prikazana skala i jedna studija u kojoj je primenjena faktorska analiza upućuje na zaključak da ova skala ima četiri osovine: 1. 2. 16. derealizacija.Ovu drugu osovinu čine:evolucija(tok).6. osustvo deklanširajućeg faktora.

komunikacija sa okolinom. da je potrebno duže vreme kontakta sa pacijentom za njihovu procenu. (ako je sada ili ako je abnormalno) Molimo opišite to ponašanje: Dezorganizovano mišljenje 87 . nekomunikativnost. Da li je pacijent imao teškoće da fokusira pažnju. A.4. u znatnoj meri. Ovoj skali za procenu psihotične anksioznosti je posvećeno nešto više prostora u ovom izlaganju pošto procena psihotične anksioznosti predstavlja veliki problem za mladje specijaliste psihijatra i donkle pruža mogučnost za objašnjenje zašto je za oko dve trećine psihotičnih pacijenata potrebno uključivanje anksiolitika uz uobičajenu antipsihotičnu terapiju. Neodređeno. Sada. Neki autori su skloni mišljenju da ovi ajtemi nemaju patološko značanje kao strah. ponekad tokom razgovora. C. heteroagresivnost Na pomenutoj prvoj osovini: ozbiljnosti simptomatologije suprostavljaju se neurotično i psihotično. zbunjenost. Instrument za metod procene konfuznosti Akutni početak 1. motorna inhibicija. inhibicija 䁭 išljenja. Nedeostatak homogenosti je nadjen za sledeće ajteme: autoagresivnost. (ako je sada ili ako je abnormalno) Da li je takvo ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. derealizacija. Nije primenljivo. Neodređeno. U celini skala veoma dobro ilustruje homogenost navedenih ajtema u njoj i to:neuvidjavnost u bolest.jasna je razlika ali bez specifične dimenzije psihotične anksioznosti. Sada. Drugi razlog je što je to kompletna skala za evaluaciju anksioznosti kod psihotičnih pacijenata do koje smo došli u raspoloživoj stručnoj literaturi. ali srednje izraženo. fizička i psihička depersonalizacija. Ne. imalo tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Da. na primer. da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Ne sada. tj. osustvo deklanširajućih faktora. Skala za dijagnostiku i evaluaciju akutnog konfuznog stanja ( prevod sa engleskog jezika Dr Bojana Pejušković) Aneks Tabela 1. tj. ponekad tokom razgovora. mučno afektivno stanje i osustvo kontrole straha. 2.evolucija anksioznosti. B. ni u jednom trenutku tokom razgovora. heteroagresivnost i agitaciju.Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od pacijentovog standardnog stanja? Nepažnja 2.

Da li je pacijent demonstrirao bilo koji problem pamćenja tokom razgovora. kao na primer. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Izmenjen nivo svesti 4. Da li je pacijent imao dokaze poremećaja ritma spavanje-budnost. lupkanje prstima ili nagle promene položaja? Psihomotorna retardacija 8. Kako biste ukupno mogli proceniti pacijentov nivo svesti? Živahan (normalno). imao neuobičajeno povišen nivo motorne aktivnosti. Da li je pacijent. Da li je pacijent bio dezorijentisan u bilo kom momentu tokom razgovora. privide ili pogrešne interpretacije (kao mišljenje da se nešto pomeralo kada to nije)? Psihomotorna uznemirenost 8. kao uznemirenost. lako se uplaši). kao tromost. Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. preosetljiv na sredinske stimuluse. na primer. Deo 1. Akutni početak i fluktuirajući tok Ovaj podatak se je obično dobija od članova porodice ili sestre i pokazuje se pozitivnim odgovorima na sledeća pitanja: Postoji li dokaz akutne promene u mentalnom statusu od 88 .3. Budan (previše živahan. Letargičan (pospan. kao izražena dnevna pospanost sa insomnijom noću? * Pitanja koja su navedena pod ovim naslovom su ponovljena za svaki naslov gde su primenjiva. zurenje u prostor. u bilo koje doba tokom razgovora imao neuobičajeno smanjen nivo motorne aktivnosti. Koma (ne budi se). Dezorijentacija 5. Stupor (teško se budi). Metod procene konfuznosti (CAM) Diagnostički Algoritam* Tačka 1. Aneks Tabela 2. «čupkanje posteljine». lako se budi).Deo 2. Da li je pacijent imao bilo kakav dokaz poremećaja percepcije. u bilo koje doba tokom razgovora. kao nesposobnost da upamti događaje u bolnici ili teškoću da zapamti instrukcije? Poremećaji percepcije 7. halucijanicije. koristio pogrešan krevet ili pogrešno procenjivao doba dana? Oslabljenost memorije 6. Neodređeno. stajanje u istom oložaju duže vreme ili veoma sporo pomeranje? Poremećen ciklus spavanje-budnost 9. Da li je pacijent. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. da li je mislio da je on ili ona bio negde drugo a ne u bolnici.

lako se probudi. na primer. kao isprekidana i irelevantna konverzacija. tako da pokazuje tendenciju da se pojavljuje i nestaje ili biva manje ili više izraženo? Tačka 2. nejasan ili nelogičan tok ideja ili nepredvidivo prebacivanje sa jedne na drugu temu? Tačka 4. stupor.pacijentovog standardnog stanja? Da li je (abnormalno) to ponašanje fluktuiralo tokom razgovora. * Da bi se dijagnostifikovao delirijum putem Metoda za procenu konfuznosti potrebno je prisustvo karakteristika 1 i 2 i bilo 3 ili 4. normalno. Izmenjen nivo svesti Ovaj podatak se pokazuje kroz sve odgovore osim “živahan” na sledeća pitanja: Kako biste ukupno procenili pacijentov nivo svesti? (živahan. pospan. Dezorganizovano meišljnje Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijentovo mišljenje dezorganizovano ili inkoherentno. 89 . budan previše živahan. letargičan. teško se budi ili koma (ne budi se). da li lako gubi pažnju ili ima problem da prati razgovor? Tačka 3. Nepažnja Ovaj podatak se vidi preko pozitivnih odgovora na sledeća pitanja: Da li je pacijent imao teškoću fokusiranja pažnje.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->